POLITIKIN KULTURNI DODATAK 22.1O.2016.

Субота 22. октобар 2016. година LX, број 28 Први број је објављен 14. априла 1957. године

02 61. београдски сајам књига

Проширење подручја књиге 03 ВЛАДИСЛАВ БАЈАЦ

Умет­нич­ка об­ра­да са­мо­га се­бе 05 ДИЛАН И НОБЕЛ

За и против 07 Мар­сел Ди­шан 2016

Корени бола

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Откривање Ирана Раније је било много више романа који су се бавили свакодневним животом, сада је више маште, хумора. То је добро, јер показује да постоји жеља за ослобађањем од реалности

Ана Оташевић

И

ран је у мо­ди. О то­ме све­до­че не са­мо фил­мо­ви иран­ских ре­ди­те­ља на нај­пре­сти­жни­ јим свет­ским фе­сти­ва­ли­ма и у би­о­скоп­ским са­ла­ма већ и де­се­ти­не ро­ма­на иран­ских пи­са­ца ко­ји се пре­во­де у све­ту. Ова бо­га­та књи­жев­на про­дук­ци­ја је не­по­зна­та срп­ским чи­та­о­ци­ма, јер на срп­ском је­зи­ку још не­ма пре­во­да са­вре­ме­не иран­ске књи­жев­но­сти, као што не­ма ни пре­во­да срп­ских пи­са­ца на пер­ сиј­ски (ако се из­у­зму Ан­дрић и Киш). Две стра­не се, да­кле, не по­зна­ју. За­то је Са­јам књи­га, на ко­ме ове го­ ди­не го­сту­је Иран, при­ли­ка да от­кри­ је­мо зе­мљу о ко­јој ве­ћи­на нас има тек да­ле­ку пред­ста­ву. Де­ле­га­ци­ја пи­са­ца, кри­ти­ча­ра, илу­ стра­то­ра ко­ја сти­же из Те­хе­ра­на ски­ ну­ће вео са ове зна­чај­не про­дук­ци­ је пред по­се­ти­о­ци­ма жељ­ним но­вих књи­жев­них хо­ри­зо­на­та ко­ји нам по­ ма­жу да бо­ље раз­у­ме­мо свет у ко­ме жи­ви­мо. По­себ­ну па­жњу при­вла­че иран­ске књи­жев­ни­це, ко­је су по­след­њих го­ди­ на ис­ту­пи­ле на свет­ску сце­ну. Би­ло да пи­шу у Ира­ну би­ло ван зе­мље, њи­хо­ ве књи­ге се чи­та­ју. О овој ево­лу­ци­ји на иран­ској књи­жев­ној сце­ни у Па­ри­ зу смо раз­го­ва­ра­ли са Фа­ран­гис Ха­би­ би, иран­ском но­ви­нар­ком и књи­жев­ ном кри­ти­чар­ком ко­ја је ду­го во­ди­ла ре­дак­ци­ју на пер­сиј­ском је­зи­ку у Ра­ дио Франс ен­тер­на­си­о­на­лу.

– Жен­ско књи­жев­но ства­ра­ла­штво у Ира­ну је мла­до. Пр­ви ро­ман ко­ји је на­пи­са­ла Иран­ка, књи­жев­ни­ца Си­ мин Да­не­швар, об­ја­вљен је пре пе­ де­се­так го­ди­на (1969. го­ди­не, Плач за Си­ја­ва­шом – прим. ред.). Књи­га је има­ла ве­ли­ки од­јек и по­ста­ла је нај­ про­да­ва­ни­ја иран­ска књи­га, са пе­де­ се­так ре­из­ да­ња. Пре ре­во­лу­ци­је су по­ред ње об­ја­вље­на де­ла још не­ко­ ли­ци­не же­на ко­је су пи­са­ле ро­ма­не и при­по­вет­ке. По­сле ре­во­лу­ци­је, а још ви­ше на­ кон осмо­го­ди­шњег ра­та из­ме­ђу Ира­ ка и Ира­на, же­не су про­др­ле у по­ље ро­ма­неск­не књи­жев­но­сти. Да­нас се де­ла иран­ских књи­жев­ни­ца пре­во­де у све­ту, до­би­ја­ју на­гра­де. У Ира­ну је

да­нас мно­го ви­ше бест­се­ле­ра ко­је пи­ шу же­не не­го му­шкар­ци – ка­же Фа­ ран­гис Ха­би­би. Зву­чи па­ра­док­сал­но да је на­кон ус­ по­ста­вља­ња ислам­ске ре­пу­бли­ке ви­ше књи­жев­ни­ца не­го што је то би­ло у до­ба по­след­њег мо­нар­ха, Ре­зе Ша­ха Па­хла­ви­ја, ко­ји је био окре­нут За­па­ду? Ви­ше је раз­ло­га за то, нај­пре ево­лу­ци­ ја дру­штва. Пре сто го­ди­на су, за­хва­ љу­ју­ћи мо­дер­ни­за­ци­ји, же­не до­спе­ле у бо­љи по­ло­жај. Отво­ре­не су шко­ле за же­не, ушле су на уни­вер­зи­тет, уки­ну­ то је но­ше­ње ма­ра­ма ко­је по­кри­ва­ју гла­ву. Ста­тус же­на је био мно­го бо­љи не­го ра­ни­је. У ме­ђу­вре­ме­ну је из­би­ла ре­во­лу­ци­ја ко­јом је до­ми­ни­ра­ла ислам­ска иде­о­ло­ ги­ја. Она под­ра­зу­ме­ва од­ре­ђе­ни мо­дел же­не и њен про­стор је до­ма­ћин­ство. Же­не тре­ба да бу­ду су­пру­ге, мај­ке и да оста­ну у ин­тим­ном по­ро­дич­ном окру­ же­њу. То је до­ве­ло до от­пу­шта­ња са по­ сла, до огра­ни­ча­ва­ње бро­ја сту­дент­ки­ ња и уни­вер­зи­тет­ских обла­сти ко­је су им до­ступ­не. По­но­во је уве­де­на ма­ра­ ма ко­јом се пре­кри­ва гла­ва и огра­ни­ че­но кре­та­ње у јав­но­сти. Же­не су би­ ле су­о­че­не са сма­њи­ва­њем жи­вот­ног про­сто­ра и по­бу­ни­ле су се. Оно што се де­си­ло са жен­ском књи­жев­но­шћу у Ира­ну на­кон ре­во­лу­ци­је ве­о­ма до­бро илу­стру­ју сти­хо­ви пе­сме Но­во ро­ђе­ње иран­ске пе­сни­ки­ње Фо­руг Фа­рок­зад: ‫مراكيم هچغاب رد ار مياهتسد‬ ‫دش مهاوخ زبس‬، ‫مناديم‬، ‫مناديم‬، ‫مناديم‬ ‫ميرهوج ناتشگنا يدوگ رد اهوتسرپ و‬ ‫تشاذگ دنهاوخ مخت‬

За­са­ди­ћу ру­ке у ба­шти Озе­ле­не­ћу Знам, знам, знам И у шу­пљи­ни мо­јих пр­сти­ју

пла­вих од ма­сти­ла ла­сте ће се угне­зди­ти То је упра­во оно што се де­си­ло – же­ не су озе­ле­не­ле, об­ра­сле, за­то што су би­ле спу­та­ва­не. По­том је из­био рат ко­ји је тра­јао осам го­ди­на. Ве­ли­ки

на про­ме­ну, да се от­кри­ју но­ ви хо­ри­зон­ти.

број му­шка­ра­ца је оти­шао на фронт. Мно­ги су по­ги­ну­ ли, а мно­ги су се вра­ти­ли као ин­ва­ли­ди, па су же­не пре­у­зе­ ле бри­гу о по­ро­ди­ци. У Ира­ну да­нас има мно­го по­ро­ди­ца о ко­ји­ма се бри­ну же­не. Од­су­ ство му­шка­ра­ца из ку­ће и из по­ро­дич­ног жи­во­та и огром­ на тра­у­ма ко­ју је иза­зва­ла њи­ хо­ва смрт или обо­га­љи­ва­ње, до­ве­ло је до то­га да же­не се­би по­ста­ве ег­зи­стен­ци­јал­на пи­ та­ња: Ко сам, где идем и ко ме во­ди? Ка­ко би про­на­шле од­ го­вор по­че­ле су да пи­шу. С про­ме­ном дру­штве­них и по­ли­тич­ких окол­но­сти про­ме­ни­ле су се и те­ме у књи­жев­но­сти? Пр­ви ро­ман ко­ји сам по­ме­ ну­ла од­ви­јао се у ку­ћи. На јед­ном ме­сту у ро­ма­ну же­на ка­же да не же­ли да спо­ља­ шњи не­м и­р и по­р е­м е­те ат­ мос­фе­ру ње­ног до­ма. Из­ла­ зи са­мо да би по­де­ли­ла хлеб и ур­ме у ази­лу за лу­да­ке или у за­тво­ру.

Да ли је у књи­жев­но­сти при­ сут­но те­ло и сек­су­ал­ност? Мно­го је ви­ше са­кри­ве­но не­го што је то слу­чај у пре­ве­де­ним књи­га­ма. Ве­о­ма ме је из­не­на­ ди­ло кад је збир­ка крат­ких при­ча Ми­ла­на Кун­де­ре Сме­ шне љу­ба­ви пре­ве­де­на на пер­ сиј­ски и об­ја­вље­на у Ира­ну, јер у њој има то­ли­ко љу­бав­них сце­на и отво­ре­ног из­ра­жа­ва­ ња жуд­ње му­шкар­ца пре­ма раз­ли­чи­тим же­на­ма. А то се де­си­ло за вре­ме ве­о­ма кон­зер­ ва­тив­ног ми­ни­стра. Да је не­ко то на­пи­сао у Ира­ну, си­гур­на сам да не би про­шло.

Фа­ран­гис Ха­би­би

Уло­га же­не у јав­ном про­сто­ру би­ла је огра­ни­че­на на до­бра де­ла? Да, упра­во та­ко. А у пи­та­њу је ин­те­ лек­ту­ал­ка, же­на ко­ја чи­та, ко­ја обра­ зу­је сво­ју де­цу, ко­ја обо­жа­ва свог му­ шкар­ца ко­ји је про­тив­ник ша­хо­вог ре­жи­ма. У овој при­чи по­сто­ји гло­ри­ фи­ка­ци­ја ју­на­ка. По­сле ре­во­лу­ци­је про­стор се про­ме­нио. При­че се од­ви­ ја­ју ван ку­ће, у кан­це­ла­ри­ји, шко­ли, на уни­вер­зи­те­ту, на ули­ци, у сно­ви­ ма. Реч је о му­ње­ви­тој ево­лу­ци­ји те­ма и ме­ста на ко­ји­ма се од­ви­ја рад­ња. Ту су же­не ко­је су са­ме, ко­је су за­љу­бље­ не, раз­о­ча­ра­не, ко­је тр­пе му­жа. Ка­ко иран­ске књи­жев­ни­це пи­шу о љу­ба­ви? И ту по­сто­ји ево­лу­ци­ја. У по­чет­ку је то пла­тон­ска љу­бав, сра­ме­жљи­ва, при­зи­ва­ње у се­ћа­ње про­шлих љу­ба­ ви, пре не­го по­тре­ба да се жи­ви љу­

Невша Таваколијан, „Када сам имала 20 година” Фото Магнум

бав у са­да­шњо­сти. Увек је при­сут­на но­стал­ги­ја за љу­ба­вљу. Ка­сни­је се у де­ли­ма жен­ских пи­са­ца по­ја­вљу­је жуд­ња. По­не­кад је то иза­зов пре­љу­ бе, ко­ја се спре­ча­ва, јер не тре­ба за­бо­ ра­ви­ти да по­сто­ји цен­зу­ра. Цен­зу­ра је мо­жда сна­жни­ја ка­да је реч о ин­тим­ ним пи­та­њи­ма, оним ко­ја на­ру­ша­ва­ ју мо­рал, не­го о по­ли­тич­ким. По­сто­ји зва­нич­на цен­зу­ра, не сме да се го­во­ ри про­тив вла­да­ју­ће иде­о­ло­ги­је, али и му­шкар­ци и же­не на­ла­зе на­чи­не да ка­жу оно што же­ле. Ка­к о се то од­р а­ж а­в а у књи­ж ев­ но­сти? То се ви­ди кроз осу­ду по­на­ша­ња му­ шка­ра­ца, при­ка­зи­ва­ње дис­кри­ми­на­ ци­је же­на, не­јед­на­ко­сти ка­да је реч о сек­су­ал­ним сло­бо­да­ма. У ро­ма­ну ко­ ји је на­пи­са­ла На­хид Та­ба­та­баи же­на го­во­ри о сво­јој љу­ба­ви пре­ма дру­го­ ме свом му­жу ко­ји ле­жи на са­мрт­ној по­сте­љи. Пр­ви пут из­но­си бол и бунт ко­ји је осе­ћа­ла због ње­го­вих пре­ва­ра, због то­га што је ју­рио дру­ге же­не, и го­ во­ри му да је би­ла за­љу­бље­на у дру­гог му­шкар­ца и да је са њим има­ла ве­зу. Го­во­ри о љу­ба­ви из­ван бра­ка, али на кра­ју ка­же да је то би­ла лаж и да је же­ ле­ла да се осве­ти. Које су најчешће теме на­кон ре­во­ лу­ци­је? Сва­ко­днев­ни жи­во­т, дис­кри­ми­на­ци­ја, иден­ти­те­т же­на... До­бар при­мер је ро­ ман Же­не су му­шкар­ци Шар­нуш Пар­ си­пур, је­дан од ро­ма­на ко­ји су обе­ле­ жи­ли по­стре­во­лу­ци­о­нар­ни пе­ри­од, кра­јем осам­де­се­тих. Реч је о шест или се­дам же­на из раз­ли­чи­тих сло­је­ва ко­ је од­лу­че да, сва­ка из сво­јих раз­ло­га, про­ме­не жи­вот, и од­ла­зе од ку­ће. Слу­ чај­но се сре­ћу и при­ча­ју јед­на дру­гој о сво­јим жи­во­ти­ма, ам­би­ци­ја­ма, сно­ви­ ма. На кра­ју ро­ма­на у жи­во­ту ових же­ на без му­шка­ра­ца до­ла­зи до про­ме­не. То је по­зив да се не­што ура­ди, по­зив

Ка­ко су књи­жев­ни­це ус­пе­ле да про­на­ђу ме­сто у зе­мљи у ко­јој су на сна­зи ислам­ски за­ко­ни? На­кон ре­во­лу­ци­је је усле­ ди­ла ре­пре­си­ја и по­ли­тич­ке пар­ти­је ни­су ус­пе­ле да пру­ же от­пор. Же­не су, ме­ђу­тим, ус­пе­ле да по­ве­ду бор­бу за еман­ци­па­ци­ју, не са­мо оне из сред­ње и ви­ше кла­се већ и оне из тра­ди­ци­о­нал­них по­ро­ди­ца. У на­род­ним сло­је­ви­ма је до­шло до зна­чај­них про­ме­на. Ре­во­лу­ци­ја је во­ ђе­на у име исла­ма и на­ро­да и на­род се при­кло­нио ре­жи­му – имао је по­ве­ре­ ње у но­ву власт. Же­на­ма из тра­ди­ци­ о­нал­них, ве­о­ма ре­ли­ги­оз­ них по­ро­ди­ ца, ко­је су до та­да би­ле под ча­до­ром, до­зво­ље­но је да иза­ђу из ку­ће, иду на уни­вер­зи­тет, ра­де и оне су сте­кле са­ мо­по­у­зда­ње. Да­нас има мно­го књи­ жев­ни­ца ко­је до­ла­зе из тра­ди­ци­о­ нал­них по­ро­ди­ца. Не­ке су ра­ди­ле у кан­це­ла­ри­ји за цен­зу­ру – јер де­ло пре об­ја­вљи­ва­ња мо­ра да до­би­је одо­бре­ње зва­нич­них ор­га­на – и ко­је су та­ко по­ же­ле­ле да пи­шу. Ме­ђу њи­ма има ве­о­ ма до­брих књи­жев­ни­ца. У јед­ном тре­нут­ку су се же­не из на­ ро­да ује­ди­ни­ле са же­на­ма из ин­те­лек­ ту­ал­ног ми­љеа у за­јед­нич­кој бор­би, на при­мер про­тив пра­ва на по­ли­га­ ми­ју у Ира­ну. То је ду­бо­ка ево­лу­ци­ ја дру­штва. Шта значи би­ти са­вре­ме­на же­на да­нас у Ира­ну? То је же­на ко­ја је за­вр­ши­ла фа­кул­тет, ко­ја ра­ди или у др­жав­ној слу­жби или је ак­тив­на у ор­га­ни­за­ци­ја­ма. Мно­го је ор­га­ни­за­ци­ја ко­је, на при­мер, ра­де са де­цом на ули­ци, ме­ђу ко­јом има мно­ го ими­гра­на­та из Ав­га­ни­ста­на ко­ји не иду у шко­лу јер не­ма­ју до­ку­мен­те. Но­ви филм Со­ни­та иран­ске ре­ди­тељ­ ке, ко­ји је по­ку­пио ме­ђу­на­род­на при­ зна­ња, го­во­ри о мла­дој Ав­га­ни­стан­ ки ко­ја је са по­ро­ди­цом еми­гри­ра­ла у Те­хе­ран. Она же­ли да се ба­ви ре­пом, али по­ро­ди­ца по­ку­ша­ва да је на­сил­но уда. Пре ре­во­лу­ци­је је, на при­мер, би­ ло ве­ом ­ а ма­ло про­да­ва­чи­ца на ули­ца­ ма. Да­нас их че­сто ви­ди­те ка­ко ула­зе у ме­тро да не­што про­да­ју. То на­ла­же и еко­ном­ска си­ту­а­ци­ја, али го­во­ри и о њи­хо­вом осва­ја­њу јав­ног про­сто­ра.

Наставак на другој страни

22. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота

Наставак са прве стране Мо­рал­ни ко­до­ви су и да­ље вр­ло при­сут­ни? Да, али их оне из­вр­ћу. Ако оде­те на ин­ тер­нет, ви­де­ће­те ли­ца Иран­ки са ма­ ра­мом на гла­ви ко­је су упа­дљи­во на­ шмин­ка­не, мно­го ви­ше не­го же­не на За­па­ду. То је при­мер из­вр­та­ња ко­до­ва. На­вод­но су по­кри­ве­не, али при­вла­че на се­бе по­гле­де мно­го ви­ше не­го же­не на ули­ца­ма Па­ри­за. На сна­зи су ислам­ ски за­ко­ни. Же­не, на при­мер, на­сле­ђу­ ју упо­ла ма­ње од му­шка­ра­ца. Де­вој­ка мо­ра да до­би­је до­зво­лу оца да би се уда­ ла. Ме­ђу­тим, ви­ше не мо­ра да тра­жи до­зво­лу да би пу­то­ва­ла. На­пра­вље­ни су ма­ли уступ­ци, па та­ко муж од­мах да­ је до­зво­лу за сва пу­то­ва­ња сво­је же­не. Ка­ко ускла­ђу­ју иде­о­ло­ги­ју и сва­ ко­днев­ни жи­вот? Да ли је ну­жно у пи­та­њу ком­про­мис? Ка­да не­ма мо­гућ­но­сти да отво­ре­но и сло­бод­но зах­те­ва­те сво­ја пра­ва, по­сто­је дру­га сред­ства ко­ја слу­же да се про­ме­ не усло­ви жи­во­та. Не мо­же­те да осну­ је­те по­ли­тич­ку пар­ти­ју или фе­ми­ни­ стич­ку ор­га­ни­за­ци­ју ко­ја би се бо­ри­ла да же­не има­ју иста пра­ва као му­шкар­ ци. Али има по­ку­ша­ја. У јед­ном тре­ нут­ку се раз­вио по­крет на­зван Ми­ли­ он пот­пи­са. Ак­ти­вист­ки­ње су од­ла­зи­ле код дру­гих же­на од вра­та до вра­та да би са­ку­пи­ле ми­ли­он пот­пи­са тра­же­ћи да се по­ву­че за­кон ко­ји је био дис­кри­ми­ на­то­ран пре­ма же­на­ма. То ни­је ус­пе­ло, али је ство­ри­ло ма­ли по­крет. Усле­ди­ ла су хап­ше­ња, по­том осло­ба­ђа­ња, али жен­ско пи­та­ње је иза­шло у јав­ност. Ко­је ме­сто има­ју пи­сци у иран­ском дру­штву? Да ли су то зна­чај­не дру­ штве­не фи­гу­ре? У Ира­ну не­ма про­фе­си­о­нал­них пи­са­ца јер од пе­ра не мо­гу да жи­ве ни му­шкар­ ци ни же­не. Же­не пи­сци има­ју дру­го за­ни­ма­ње, ра­де у би­бли­о­те­ка­ма, у кан­ це­ла­ри­ја­ма, на уни­вер­зи­те­ту, бол­ни­ чар­ке су, ле­ка­ри, со­ци­јал­ни рад­ни­ци, уред­ни­це… Те­шко је има­ти по­ро­ди­цу, по­сао и на­ћи вре­ме за пи­са­ње. По­сто­је по­зна­те же­не пи­сци, по­пут Фа­ри­бе Ва­фи, ко­ја је до­бит­ник не­ко­ ли­ко књи­жев­них на­гра­да у Ира­ну, или Го­ли Та­ра­ги, Зо­је Пир­зад. Не­ке књи­ жев­ни­це ко­је жи­ве у Ира­ну об­ја­вљу­ју ван зе­мље јер не мо­гу у зе­мљи. Јед­на од њих је Азар На­фи­си, ко­ја је сво­је књи­ге, по­пут Ло­ли­те у Те­хе­ра­ну, на­пи­ са­ла и об­ја­ви­ла у САД. Би­ло је пе­ри­о­ да кад је цен­зу­ра би­ла сла­би­ја и пе­ри­ о­да ка­да су пи­сци би­ли на уда­ру. Ка­ква је да­нас си­ту­а­ци­ја? По­сто­ји ми­шље­ње да цен­зу­ра и дру­ штве­на и по­ли­тич­ка ре­пре­си­ја охра­ бру­ју и под­сти­чу на пи­са­ње. То ни­је не­тач­но. Има­мо при­ме­ре у Ира­ну, ка­ да сте из­ло­же­ни ре­пре­си­ји, он­да же­ ли­те да ви­че­те. С дру­ге стра­не, ако се си­ту­ац ­ и­ја по­пра­ви, ако до­ђе до отва­ ра­ња, књи­жев­ност ће се раз­ви­ја­ти у дру­гом прав­цу, не­ће ви­ше би­ти по­тре­ бе да окре­не­те је­зик не­ко­ли­ко пу­та у усти­ма да би­сте не­што ре­кли. Та­лен­ то­ва­ни пи­сци ће мо­ћи да се сло­бод­ни­ је оства­ре и да­ју дру­га­чи­је пло­до­ве. У Фран­цу­ској се го­ди­шње об­ја­вљу­је хи­ља­де књи­га и ве­ћи­на бр­зо па­да у за­ бо­рав. За­што? Мо­жда за­то што не по­ га­ђа­ју чи­та­о­це та­ко сна­жно. У Ира­ну има та­квих књи­га, ко­је по­га­ђа­ју, али не­ма те ра­зно­ли­ко­сти де­ла ко­ја пле­ не ма­штом и мо­дер­но­шћу. Об­ј а­в љи­в а­њ е књи­г е у Ира­н у је до­га­ђај? До­бре књи­ге – да. Има бест­се­ле­ра ко­ји не­ма­ју вред­ност, ко­ји су чи­та­ни, али слу­же да би се уби­ла до­са­да. Ко­ј е су но­в е књи­ж ев­н е тен­д ен­ ци­је? У по­ре­ђе­њу са прет­ход­ном де­це­ни­јом, до­шло је до ево­лу­ци­је ре­а­ли­стич­ких ро­ма­на и крат­ких при­ча ка чи­стој фик­ ци­ји. Ра­ни­је је би­ло мно­го ви­ше ро­ма­ на ко­ји су се ба­ви­ли сва­ко­днев­ним жи­ во­том, са­да је ви­ше ма­ште, ху­мо­ра. То је до­бро, јер по­ка­зу­је да по­сто­ји же­ља за осло­ба­ђа­њем од ре­ал­но­сти. ¶

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

САЈАМ КЊИГА

Про­ши­ре­ње под­руч­ја књи­ге Осим об­ја­вљи­ва­ња ве­ћег бро­ја из­да­ња, јед­на од пред­но­сти бе­о­град­ског Сај­ма књи­га, ко­ји пра­ти оправ­да­на кри­ти­ка да по­след­њих го­ди­на све ви­ше под­се­ћа на ва­шар ко­јим до­ми­ни­ра­ју ве­ћи, али не ну­жно и ква­ли­тет­ни­ји из­да­ва­чи, је­сте и то што на ње­му уче­ству­ју и не­ки од нај­зна­чај­ни­јих ре­ги­о­нал­них из­да­ва­ча РО­МА­НИ У ПРЕ­ВО­ДУ На­ђа Бо­би­чић

И

з­да­вач­ка де­лат­ност у пе­ри­о­ ду око Сај­ма књи­га до­дат­но је ин­тен­зи­ви­ра­на, што укљу­ чу­је и ве­ћи број пре­ве­де­них ро­ма­на. Ра­зу­мљи­во, по­себ­ на па­жња се усме­ра­ва и на пре­во­де са је­зи­ка ре­ги­о­на. Ро­ма­ни у пре­во­ду, ако се за­не­ма­ри жан­ров­ска књи­жев­ ност, мо­гу се по­де­ли­ти у три гру­пе. Пр­ву гру­пу чи­не пре­во­ди ро­ма­на ка­ нон­ских пи­са­ца, би­ло да је реч о кла­ си­ци­ма свет­ске књи­жев­но­сти, би­ло о са­вре­ме­ним ау­то­ри­ма и ау­тор­ка­ма чи­ји је рад пре­по­знат као вре­дан. У дру­гој гру­пи на­ла­зе се ро­ма­ни ма­ње по­зна­тих књи­жев­ни­ка и књи­жев­ни­ ца, ко­ји пре­ма раз­ли­чи­тим кри­те­ри­ ју­ми­ма за­вре­ђу­ју па­жњу. Ови ро­ма­ни мо­гу би­ти за­ни­мљи­ви би­ло за­то што се њи­хо­ви ау­то­ри до­ка­зу­ју као мла­де на­де, би­ло за­то што се у њи­ма те­ма­ ти­зу­ју не­ка од ак­ту­ел­них пи­та­ња да­ на­шњи­це, а нај­че­шће су и до­бит­ни­ци зна­чај­ни­јих ме­ђу­на­род­них на­гра­да, као што су Ман Бу­кер или Гон­кур. Та­ ко­ђе, што је ве­о­ма по­хвал­но, при­ме­ тан је и труд из­да­ва­ча да об­ја­ве ро­ма­ не ко­ји ра­ни­је ни­су би­ли пре­во­ђе­ни, а пред­ста­вља­ју вред­на де­ла, од ко­јих су не­ка сте­кла и ста­тус ка­но­на у окви­ру књи­жев­но­сти сво­јих је­зи­ка. Ко­нач­но, у тре­ћој гру­пи су ро­ма­ни ау­то­ра из ре­ ги­о­на. У тим ро­ма­ни­ма пре­по­зна­ју се

слич­не дру­штве­не ма­три­це и по­е­ти­ке срод­не ов­да­шњи­ма. Недавно је код нас пре­ве­де­н ро­ма­н Ор­ха­на Па­му­ка Же­на цр­ве­не ко­се, а за Сајам књига излази и ново остварење До­на Де­ли­ла Ну­ла К, у из­да­њу Ге­о­по­ е­ти­ке, као и ро­ман Џо­на­та­на Френ­зе­ на Пју­ри­ти, у из­да­њу Де­ре­те. У из­да­ вач­кој ку­ћи Ар­хи­пе­лаг у току Сај­ма би­ће об­ја­вљен ро­ман Људ­ми­ле Улиц­ ке Зе­ле­ни ша­тор (у ори­ги­на­лу иза­шао 2010. го­ди­не) као и но­во из­да­ње ро­ма­ на Да­ви­да Гро­сма­на Ви­ди под: љу­бав, а за сли­чан из­да­вач­ки по­ду­хват, по­нов­ но об­ја­вљи­ва­ње тек­ста ко­ји има ста­тус вр­хун­ског умет­нич­ког де­ла, ма­да је ра­ ни­је би­ло за­не­ма­ре­но, опре­де­лио се и Са­ми­здат Б92 с ро­ма­ном гло­бал­но нај­ по­зна­ти­јег са­вре­ме­ног ал­бан­ског пи­ сца Исма­иљ ­ а Ка­да­реа, Па­ла­та сно­ва. Ди­на­ми­ка пре­во­ђе­ња нај­ва­жни­јих са­вре­ме­них свет­ских ро­ма­на је вр­ло до­бра, и нај­че­шће те ро­ма­не у пре­во­

ду мо­же­мо чи­та­ти у ро­ку од све­га не­ ко­ли­ко ме­се­ци или го­ди­ну да­на на­кон њи­хо­вог пр­вог из­да­ња. То­ме до­при­ но­си и со­ли­дан број из­да­вач­ких ку­ћа, као и њи­хо­ва раз­ли­чи­та ин­те­ре­со­ва­ ња, та­ко да ови ро­ма­ни на­ђу пут и до до­ма­ће пу­бли­ке. Оно што је, ме­ђу­тим, ве­ћи про­блем од из­бо­ра ро­ма­на је­су са­ми пре­во­ди и по­ли­ти­ке пре­во­ди­ла­ штва, и баш у том аспек­ту ра­да из­да­ вач­ких ку­ћа, у њи­хо­вом из­бо­ру и од­ но­су пре­ма пре­во­ди­о­ци­ма, мо­же се су­ди­ти и о њи­хо­вој успе­шно­сти. У дру­гој гру­пи пре­ве­де­них ро­ма­на, чи­ји су ау­то­ри или ау­тор­ке код нас ма­ње по­зна­ти, из­бор је до­ста ши­рок и мо­же би­ти из­не­на­ђу­ју­ћи, ка­ко у по­ зи­тив­ном, та­ко и у не­га­тив­ном сми­слу. Ла­гу­на на­ста­вља тра­ди­ци­ју пре­во­ђе­ња на­гра­ђи­ва­них ро­ма­на, об­ја­вљи­ва­њем књи­ге Ри­ба­ри ни­ге­риј­ског пи­сца Чи­

го­зи­ја Оби­о­ме, ко­ји се про­шле го­ди­не на­шао у ужем кру­гу за Ман Бу­кер и Гар­ди­ја­но­ву на­гра­ду. Овај ро­ман о од­ ра­ста­њу че­тво­ри­це бра­ће у Ни­ге­ри­ји де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка за­ сни­ва се на успе­шном по­ве­зи­ва­њу тра­ ди­ци­он ­ ал­ног при­по­ве­да­ња са са­вре­ ме­ним то­ко­ви­ма у пи­са­њу про­зе. Још је­дан од ро­ма­на ко­ји се 2015. на­шао у из­бо­ру за Ман Бу­кер A Spool of Blue Thread (у сло­бод­ном пре­во­ду Клуп­ко пла­вог кон­ца), ис­ку­сне књи­жев­ни­це Ен Тај­лер, би­ће до кра­ја го­ди­не об­ја­вљен у Де­ре­ти, као и ово­го­ди­шње из­не­на­ ђе­ње, ро­ман Ве­ге­та­ри­јан­ка ју­жно­ко­ реј­ске књи­жев­ни­це Хан Канг, ко­ји је осво­јио Ме­ђу­на­род­ну Бу­ке­ро­ву на­гра­ ду. За раз­ли­ку од ових ро­ма­на, ко­ји су ве­за­ни за ан­гло­а­ме­рич­ко тр­жи­ште, у Ака­дем­ској књи­зи об­ја­вљен је ве­о­ма до­бро на­пи­сан и ори­ги­на­лан ро­ман Ма­ти­ја­са Ена­ра Зо­на, до­бит­ни­ка ви­ше фран­цу­ских и ме­ђу­на­род­них на­гра­да, а у на­ја­ви је и об­ја­вљи­ва­ње ро­ма­на Бу­ со­ла истог ау­то­ра, ко­ји је про­шле го­ди­ не до­био на­гра­ду Гон­кур. И у из­да­вач­ кој ку­ћи Клио об­ја­вљу­ју се са­вре­ме­ни ро­ма­ни у пре­во­ду са ита­ли­јан­ског, че­ шког, хо­ланд­ског и хе­бреј­ског је­зи­ка, што та­ко­ђе зна­чај­но до­при­но­си про­ ши­ри­ва­њу по­ља пре­ве­де­не књи­жев­ но­сти. По­себ­ну па­жњу за­вре­ђу­је ро­ ман Руј­ни зра­ци се­вер­ног сун­ца че­шке књи­жев­ни­це Мар­ке­те Хеј­ка­ло­ве, пот­

пред­сед­ни­це че­шког ПЕН цен­тра, ко­ ја ће би­ти и го­шћа ове из­да­вач­ке ку­ће на Сај­му књи­га. Ро­ма­ни Шко­ла за ин­кви­зи­то­ре зна­ чај­ног пор­ту­гал­ског књи­жев­ни­ка Ан­ то­ни­ја Ло­бо Ан­ту­не­са и Ви­шак иден­ ти­те­та ар­ген­тин­ског пи­сца Ху­а­на Ок­та­ви­ја Прен­са, у из­да­њу Ге­о­по­е­ти­ ке, иа­ко су њи­хо­ви твор­ци мо­жда ма­ ње по­зна­ти на­шој пу­бли­ци, по књи­

жев­ном ква­ли­те­ту рав­но­прав­ни су де­ли­ма по­зна­ти­јих пи­са­ца. Ви­ше­стру­ ка је ва­жност ре­цеп­ци­је ау­то­ра из ове, услов­но го­во­ре­ћи, дру­ге гру­пе пи­са­ ца. На­и­ме, нео­п­те­ре­ће­ност ау­то­ри­ те­том ве­ли­ког име­на на омо­ту отва­ ра мо­гућ­но­сти да се књи­зи при­сту­пи знат­но сло­бод­ни­је и да се раз­ви­ја чи­ та­лач­ка ау­то­но­ми­ја. Ро­ма­ни из ре­ги­је та­ко­ђе се пре­во­де у кон­ти­ну­и­те­ту, чи­ме се одр­жа­ва­ју и ве­зе са на­ма су­сед­ним књи­жев­но­сти­ ма, на сло­ве­нач­ком, ма­ке­дон­ском, ал­ бан­ском, бу­гар­ском и ма­ђар­ском је­ зи­ку. Осим об­ја­вљи­ва­ња ве­ћег бро­ја из­да­ња јед­на од пред­но­сти бе­о­град­ ског Сај­ма књи­га, ко­ји пра­ти оправ­да­ на кри­ти­ка да по­след­њих го­ди­на све ви­ше под­се­ћа на ва­шар ко­јим до­ми­ ни­ра­ју ве­ћи, али не ну­жно и ква­ли­тет­ ни­ји из­да­ва­чи, је­сте и то што на ње­му уче­ству­ју и не­ки од нај­зна­чај­ни­јих ре­ ги­о­нал­них из­да­ва­ча, по­пут хр­ват­ске Фрак­ту­ре, ко­ја је до­бит­ник на­гра­де за нај­бо­љег ме­ђу­на­род­ног из­да­ва­ча на Лон­дон­ском сај­му 2015. го­ди­не. Иа­ко не уче­ству­је на зва­нич­ном сај­ му, већ на не­за­ви­сном Ма­лом сај­му у књи­жа­ри Бе­о­по­лис, из пре­гле­да пре­ ве­де­них ро­ма­на не би тре­ба­ло из­о­ста­ ви­ти ро­ма­не об­ја­вље­не код IP Bo­ok ­ e, Пр­ви не­га­ти­вац ви­ше­стра­не умет­ни­ це Ми­ран­де Џу­лај и Ноћ без сви­та­ња Џе­ни Ер­пен­бек. У овој из­да­вач­кој ку­ ћи је не­дав­но об­ја­вљен пр­ви том ро­ ма­на Мо­ја ге­ни­јал­на при­ја­те­љи­ца ита­ ли­јан­ске књи­жев­ни­це Еле­не Фе­ран­те, ко­ји је мо­жда и је­дан од нај­зна­чај­ни­ јих ро­ма­на с по­чет­ка XXI ве­ка. За­хва­љу­ју­ћи мно­штву из­да­ва­ча и раз­ли­чи­тих уре­ђи­вач­ких по­ли­ти­ка, код нас се кон­ти­ну­и­ра­но пре­во­ди и об­ ја­вљу­је ве­ли­ки број ро­ма­на. Оно што, ме­ђу­тим, ва­ља има­ти на уму је­сте то да ква­ли­тет, с јед­не, и ра­зно­вр­сност и кван­ти­тет, с дру­ге стра­не, ни­су увек у ди­рект­ном од­но­су. За­то је, пре све­га, ва­жно от­кри­ва­ње соп­стве­них чи­та­лач­ ких скло­но­сти, али и раз­ви­ја­ње уме­ћа чи­та­ња и ужит­ка у чи­та­њу. Та­ко­ђе, ва­ жна је и уло­га књи­жев­не кри­ти­ке, ко­ја упу­ћу­је пу­бли­ку на зна­чај­ну са­вре­ме­ ну про­дук­ци­ју и ко­ја је вред­ну­је, има­ ју­ћи на уму по­себ­ност ин­ди­ви­ду­ал­них сти­ло­ва ау­то­ра, али и ши­ри кон­текст раз­ли­чи­тих по­е­ти­ка. ¶

Скрај­ну­то, али пр­ко­сно Ово­го­ди­шња про­дук­ци­ја са­вре­ме­не срп­ске крат­ке приче све­до­чи о ши­ри­ни за­ма­ха ве­ли­ког број ау­то­ра раз­ли­чи­тих по­ет­ ич­ких и жан­ров­ских опре­де­ље­ња КРАТКА ПРИЧА Драган Бабић

П

о­сто­је две ка­рак­те­ри­сти­ке са­в ре­м е­н е срп­с ке крат­к е при­че ко­је сви ак­те­ри књи­ жев­не сце­не ра­до ис­ти­чу: пр­ва је да њу од­ли­ку­је бо­га­ та тра­ди­ци­ја због ко­је је не­ка­да има­ла цен­трал­но ме­сто у на­шој ли­те­ра­ту­ри, а дру­га је ње­на мар­ги­на­ли­за­ци­ја. Ка­ ко, ме­ђу­тим, об­ја­сни­ти та­кав рас­ко­ рак? Са јед­не стра­не, крат­ка при­ча је фа­во­рит мно­гих ау­то­ра, док се, са дру­ ге, не­рет­ко чу­је да она не на­и­ла­зи на до­бар од­јек код из­да­ва­ча ко­ји за­зи­ру да при­по­вед­не збир­ке не­ће би­ти по­ пу­лар­не код чи­та­ла­ца. Све то на кра­

Издаје: Политика новине и магазини д.о.о. Директор: Мира Глишић-Симић. Директор: Нина Самарџић. В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић. Уредник Додатка: Ана Оташевић. Графички дизајн: Илија Милошевић. Телефон: 330-1751 Факс: 3373-393 Електронско издање: www.politika.rs

ју до­во­ди до то­га да су ова­ква из­да­ња скрај­ну­та, ма­ње при­сут­на и да не­ма­ ју ви­дљи­вост ко­ју има ро­ман, не­при­ ко­сно­ве­ни ли­дер у ка­те­го­ри­ји про­зе. Ме­ђу­тим, при­чу пи­шу ка­ко мла­ди ау­то­ри ко­ји отва­ра­ју свој опус упра­ во кра­ћом фор­мом, та­ко и ета­бли­ра­ ни пи­сци ко­ји јој се из­но­ва вра­ћа­ју, и сто­га, упр­кос жи­во­ту у сен­ци, сва­ ка го­ди­на из­не­дри но­ве на­сло­ве вред­ не чи­та­ња и не­ко­ли­ко ан­то­ло­гиј­ских при­ча. За­јед­но они све­до­че о ви­тал­ но­сти крат­ке при­че и ње­ном дрч­ном не­при­ста­ја­њу на мар­ги­ну књи­жев­ но­сти. Ово­го­ди­шња про­дук­ци­ја та­ко ма­ни­фе­сту­је ши­рок ра­спон име­на ко­ја се ба­ве овом фор­мом, а но­ве збир­ке се свр­ста­ва­ју у ви­ше по­ет­ ич­ ких, жан­ров­ских и ге­не­ра­ циј­ских ка­те­го­ри­ја. Ака­дем­ска књи­га на­ста­ вља штам­па­ње це­ло­куп­ног опу­са Алек­сан­дра Ти­шме из­бо­ром По­вра­так ми­ру / Ис­ку­ше­ња љу­ба­ви. Ива­на Ђу­рић Па­у­но­вић у пред­го­ во­ру ис­ти­че ду­го­трај­ност ау­то­ро­вог ра­да на крат­кој про­зи и ста­вља га у кон­текст ве­ли­ка­на ове фор­ме по­пут Ед­га­ра Ала­на Поа. Овај из­да­вач до­но­ си и збир­ку Као Це­ла­но­ви љу­бав­ни­ци Ота Хор­ва­та, ко­ји на­кон пе­снич­ког и ро­ма­неск­ног ра­да ис­тра­жу­је но­ве на­ ра­тив­не мо­гућ­но­сти и те­мат­ске оп­ се­ге крат­ког окви­ра. Рен­де до­при­но­ си са­јам­ској по­ну­ди збир­ком При­ча. Љу­бав Бо­ри­во­ја Гер­зи­ћа ко­ја пр­ко­си стро­гој жан­ров­ској од­ре­ђе­но­сти, на

гра­ни­ци по­ет­ске про­зе, крат­ке при­ че, при­по­вет­ке и но­ве­ле. Но­ва збир­ка Раш­ча­ра­ни свет Је­ле­не Лен­голд сти­ же из Ар­хи­пе­ла­га и уно­си но­ви­не у из­ра­зу и је­зи­ку на ко­ји се ова ау­тор­ ка осла­ња као на јед­ну од нај­ва­жни­ јих од­ли­ка свог ра­да. На­ста­вља­ју­ћи да уче­ству­је у про­зној, по­ред ве­ли­ ке при­сут­но­сти на пе­снич­кој сце­ни, Кул­тур­ни цен­тар Но­вог Са­да пред­ста­ вља збир­ку Мем­бра­не, мем­бра­не Ива­ на Ан­ти­ћа, јед­ног од пер­спек­тив­ни­ јих гла­со­ва на­ше мла­ђе про­зе ко­ји се кон­стант­но кре­ће на та­на­ној ли­ни­ји из­ме­ђу мејнстри­ма и мар­ги­не. У Ла­

гу­ни­ној про­дук­ци­ји се из­два­ја­ју збир­ ке Очај од на­не и Тај­не при­че, пре­се­ци но­вих и по­сто­је­ћих при­ча Све­ти­сла­ ва Ба­са­ре и Мир­ја­не Но­ва­ко­вић, ко­ ја се од­лу­чи­ла ма­хом за жан­ров­ски обо­је­не тек­сто­ве са по­чет­ка ка­ри­је­ре, укљу­чу­ју­ћи и две обим­ни­је при­че ко­ је су чи­ни­ле ње­ну пр­ву књи­гу, Ду­нав­ ски апо­кри­фи из 1996. Жан­ров­ски је усме­рен и Па­ла­дин, из­да­вач Вам­пир­ ских при­ча Го­ра­на Скро­бо­ње (у су­и­ зда­њу са Ad­mi­ral Bo­oks-ом­), из­бо­ра

ње­го­вих већ пу­бли­ко­ва­них при­ча у ис­так­ну­том те­мат­ском окви­ру. Нај­ зад, Пар­ти­зан­ска књи­га, но­ви из­да­вач ко­ји во­ли крат­ку при­чу, ове го­ди­не је у сво­ју еди­ци­ју „Пр­во­бо­рац“ увр­ стио збир­ку Изо­хип­се Де­ни­са Чо­ки­ћа, пр­ве­нац ко­ји уно­си све­жи­ну и пре­ко по­тре­бан екс­пе­ри­мент у књи­жев­ност мла­ђе ге­не­ра­ци­је. Овим збир­ка­ма тре­ба до­да­ти и оне Ву­чи­не Шће­ки­ћа и Сло­бо­да­на Си­ми­ ћа (Врт на ба­нат­ској стра­ни све­та и При­че из ка­ве­за, Аго­ра), Рат­ка Дан­гу­ би­ћа (То­ли­ко то­га је већ та­мо, Ар­хи­пе­ лаг), Мир­ја­не Ог­ња­но­вић (Си­ре­на ко­ја се сме­ши: пет бај­ки о Ве­не­ци­ јан­ском ге­ту, ко­ју је у сво­ју по­ну­ду увр­стио је­дан од ин­ три­гант­ни­јих из­да­ва­ча на на­шој сце­ни, Bo­o­ka), Џе­ва­ да Са­бља­ко­ви­ћа (Они, Ла­гу­ на), Ми­ла­на Ми­ци­ћа (Спи­ сак се­но­ви­тих име­на и дру­ге при­че, ЈМУ Ра­дио-те­ле­ви­зи­ ја Ср­би­је), Не­бој­ше Ми­лен­ ко­ви­ћа (О Хар­мсу и дру­гим де­мо­ни­ма из Књи­жев­не ра­ ди­о­ни­це Ра­шић, из­да­ва­ча на­кло­ње­ ног крат­кој про­зи), Ми­ло­ра­да Гру­ји­ ћа и Де­ја­на Ву­ки­ће­ви­ћа (Без гра­ни­ца и Но­кат и ме­со, Кул­тур­ни цен­тар Но­ вог Са­да), Бо­ри­са Миљ­ко­ви­ћа (Жи­вот у ра­ју, Са­ми­здат), Зо­ра­на Жив­ко­ви­ћа (Ту­мач фо­то­гра­фи­ја, За­вод за уџ­бе­ ни­ке), Ва­се Пав­ко­ви­ћа (Оке­ан Ду­нав, За­ду­жби­на „Пе­тар Ко­чић“, и Де­сет зам­ки, Ву­ко­тић ме­ди­ја), те оне Алек­ сан­дре Мо­кра­њац, Ми­ло­ша Јан­ко­ви­ ћа и из­бор при­ча Мом­чи­ла Ми­лан­ко­

Субота 22. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

САЈАМ КЊИГА

03

Ау­тор ни под му­ка­ма не тре­ба да при­зна јед­на­кост из­ме­ђу свог ју­на­ка и се­бе До са­мог кра­ја не са­мо да ни­сам знао „ко је уби­ца” већ ни­сам са­свим био си­гу­ран ни шта сам на­пи­сао, ка­же Вла­ди­слав Ба­јац о свом но­вом ро­ма­ну

на сли­ка тзв. оп­штег, јав­ног жи­во­та јед­не зе­мље и јед­не по­ро­ди­це. Тај по­ред­бе­ни ме­тод на­мет­ нуо је те­му (не) си­гур­но­сти се­ћа­ња, а ти­ме и про­цес пре­та­па­ња до­га­ђа­ја у до­жи­вљај. По­ка­за­ ло се ка­ко спољ­ни свет ди­рект­но ути­че на уну­ тра­шњи свет по­је­дин­ца. Ка­ко се др­жав­на по­ро­ ди­ца од­сли­ка­ва на по­је­ди­нач­ну по­ро­ди­цу.

ин­тер­вју

Пи­ше­те о од­ра­ста­њу без оца. Ко­ли­ко је ау­то­ би­о­граф­ски при­ступ оп­те­ре­ће­ње за пи­сца? Ту смо на тан­ком ле­ду. Био сам све­стан да су из­ве­сни еле­мен­ти из соп­стве­ног жи­во­та пре­по­ зна­тљи­ви. Али, ау­тор не тре­ба ни под му­ка­ма да

Ма­ри­на Ву­ли­ће­вић

ћу иде­о­ло­ги­ју, из­ра­же­ну кроз лик Ко­че По­по­ ви­ћа, „чо­ве­ка ко­ји је хтео да ве­ру­је, а да бу­де свој”, кроз лик оца, пре­ко от­по­ра у му­зи­ци… Ко­ли­ко год то про­ти­ву­реч­но зву­ча­ло, от­пор је по­ку­шај да се по­је­ди­нац укло­пи у за­јед­ни­цу. Не­ зго­да је у то­ме што се по­не­кад не сме при­зна­ти да је по­је­ди­нац че­сто ви­ше у пра­ву од це­ле за­јед­ни­ це. Та­да на­ста­је су­дар: за­јед­ни­ца не сме и не же­ли да на­ру­ши сво­ју мoнолитно­ст и за­то не при­зна­је очи­глед­ну исти­ну по­је­дин­ца. За­што је у књи­зи, а и у исто­ри­ји са­да не­по­сто­је­ће др­жа­ве, Ко­ча По­ по­вић био ва­жан? Пре­ско­чи­ћу по­зна­те раз­ло­ге: ме­не је за­ни­мао са­мо је­дан из ко­јег су про­из­и­шле

Р

о­ман Вла­ди­сла­ва Бај­ца „Хро­ни­ка сум­ ње” (Ге­о­по­е­ти­ка) ње­го­ва је нај­лич­ни­ја књи­га. Бо­га­та исто­риј­ска, по­ли­тич­ка и кул­ту­ро­ло­шка гра­ђа утка­на је у ин­тим­ ну и нео­че­ки­ва­ну по­ро­дич­ну исто­ри­ју. При­по­ве­дач је глав­ног ју­на­ка јед­но­став­но на­ звао Ја, у овом де­лу у ко­ме ис­кр­са­ва дух Бе­о­гра­ да и ли­ко­ви из јав­ног и ин­тим­ног про­сто­ра, по­ пут Ко­че По­по­ви­ћа и ју­на­ко­вог оца, ди­пло­ма­те ко­га се од­ри­че пар­ти­ја, али и Кор­чу­лан­ска фи­ ло­зоф­ска шко­ла, Битлси, мју­зикл „Ко­са”… На­нос про­жи­вље­ног де­лу­је као сан, вре­ме по­ ста­је ре­ла­тив­но, иа­ко су го­ди­не зби­ва­ња пре­ци­ зно на­ве­де­не. „Гра­ни­це ре­ал­но­сти су гра­ни­це сум­ње”, ка­же ау­тор. Пре­во­ди­лац, глав­ни уред­ник из­да­вач­ке ку­ће Ге­о­по­е­ти­ка, Ба­јац се вра­ћа на књи­жев­ну сце­ну у уло­зи пи­сца осам го­ди­на на­кон ро­ма­на „Ха­мам Бал­ка­ни­ја” ко­ји је 2008. го­ди­не про­гла­шен за нај­ бо­љи на Бал­ка­ну и пре­ве­ден на два­на­ест је­зи­ка.

O „Хро­ни­ци сум­ње”, чи­је је об­ја­вљи­ва­ње „тем­ пи­ра­но” за Са­јам књи­га, већ се го­во­ри као о озбиљ­ном кан­ди­да­ту за „Ни­но­ву на­гра­ду”, ко­ја је овом ау­то­ру из­ма­кла 1989. го­ди­не, ка­да се ње­го­ва „Књи­га о Бам­бу­су” на­шла у нај­уж ­ ем из­бо­ру. Због че­га ова ве­ли­ка син­те­за ко­ја об­у­хва­та та­ко ра­зно­род­не по­ја­ве? И за ме­не је ова књи­га би­ла из­не­на­ђе­ње. Спре­ мао сам се да поч­нем са пи­са­њем не­чег са­свим дру­гог. А он­да је сплет жи­вот­них окол­но­сти од­ ре­дио те­му и на­чин пи­са­ња. Књи­га је на­иш ­ ла из­не­на­да: као пре­пре­ка на пу­ту ко­ја се мо­ра­ла от­кло­ни­ти. С вре­ме­ном се оно што је ли­чи­ло на те­го­бу по­че­ло пре­тва­ра­ти у ужи­так, а за­тим до­би­ло осо­бе­но­сти са­свим нео­бич­не књи­ге. До са­мог кра­ја пи­са­ња не са­мо да ни­сам знао „ко је уби­ца” већ ни­сам са­свим био си­гу­ран ни шта сам на­пи­сао. Мо­жда упра­во за­то што иза све­га је­сте ста­ја­ла ин­ти­ми­стич­ка сна­га ко­ја је дик­ти­ ра­ла сва­ко су­ви­шно ра­ци­о­на­ли­зо­ва­ње. Из књи­ ге су пр­о­из­ а­шле са­свим ја­сне на­зна­ке: па­ра­лел­

по­ја­вом и по­ступ­ци­ма по­стао мо­дел, ни­ша и об­ ја­шње­ње шта су и они. Чо­век ко­ји је до кра­ја жи­ во­та остао до­сле­дан сво­јој ори­ги­нал­но­сти и ве­ ри да ин­ди­ви­ду­ал­но и ко­лек­тив­но мо­гу за­јед­но. Али је све вре­ме био от­по­раш! Та­кав је био отац глав­ног ју­на­ка, та­кав је био и Ја, сва­ко у сво­јим обла­сти­ма и у свом вре­ме­ну. О Ју­го­сла­ви­ји го­во­ри­те као о је­дин­стве­ном про­јек­ту ко­ји је мо­рао да „умре”, о пу­ту ове зе­мље из­ме­ђу дво­стру­ке игре чет­ни­ка и пар­ ти­за­на, ру­рал­них и ур­ба­них ин­те­лек­ту­а­ла­ ца, Ко­че и До­бри­це Ћо­си­ћа... То је би­ла ау­тен­тич­на зе­мља, а и др­жа­ва. Са ус­ пе­си­ма и пр­о­бле­ми­ма. Али, пре­ви­ше ори­ги­нал­ на и са­мо­стал­на да би јој се да­ло да угро­зи оп­шта на­че­ла су­ро­ве свет­ске по­ли­ти­ке. Отуд мо­ја сум­ ња у све, за­то што ме ни­ко и ни­шта ни­је убе­ди­ ло да је тре­ба­ло кре­ну­ти у не­што дру­го и „бо­ље”. Оту­да мо­је вра­ћа­ње у не­ко­ли­ко де­ка­да срећ­ног, узор­ног жи­во­та, ка­да се и ни­је има­ло мно­го, али се жи­ве­ло пу­ним плу­ћи­ма. Да ли се на осно­ву ове све­о­бу­хват­не сли­ке мо­же на­слу­ти­ти тре­ну­так ка­да је по­ли­ти­ка по­ста­ла пре­ва­ра на­ро­да, или је реч о про­це­ су ко­ји је тра­јао и тра­је? Од­ув­ ек је по­сто­јао тај па­ра­лел­ни по­ли­тич­ки свет иде­ал ­ а и праг­ме, ви­зи­о­на­ра и ла­жљи­ва­ца, уто­пи­ста и ши­би­ца­ра. Али, код нас као да је до­ шло до по­ли­тич­ке сме­не ге­на. Још ма­ло па ће нас убе­ди­ти да су и на­ци­је про­ме­ни­ле ДНК. На­ ве­ди­те ми име не­ког ха­ри­зма­тич­ног по­ли­ти­ча­ ра да­нас, ов­де или у све­ту.

Умет­нич­ка об­ра­да са­мо­га се­бе: Вла­ди­слав Ба­јац Фото Анђелко Васиљевић

при­зна ту јед­на­кост из­ме­ђу свог ју­на­ка и се­бе. Да бих по­ку­шао да по­трем ту слич­ност, оти­шао сам у па­ра­докс: свом ју­на­ку дао сам име Ја. Осим што сам ти­ме и се­бе и ју­на­ка осло­бо­дио при­ти­ ска, та­ко сам мо­гао и да се за­ба­вим. Спој ду­хо­ ви­тог и тра­гич­ног по­не­кад је до­но­сио из­ве­сну мор­бид­ност, али и пр­о­сто­ду­шно пр­о­све­тље­ње. Те­го­ба од­ра­ста­ња има­ла је исто­вре­ме­но ле­по­ту: ло­ше је увек из­на­ла­зи­ло до­бро у не­че­му дру­гом. „Умет­нич­ка об­ра­да са­мо­га се­бе” би­ла је ле­ко­ви­та јер је тра­га­ла за рав­но­те­жом су­прот­но­сти. Кон­стант­на ли­ни­ја у при­по­вед­ном то­ку овог шти­ва je от­пор, по­бу­на у од­но­су на вла­да­ју­

мно­ге по­сле­ди­це. На­и­ме, у вре­ме по­ле­та ко­му­ни­ стич­ке пар­ти­је пре Дру­гог свет­ског ра­та, а на­ро­ чи­то у ње­му, по­сто­јао је чи­тав слој ко­му­ни­ста из ре­до­ва гра­ђан­ске, ин­ду­стриј­ске, тр­го­вач­ке кла­ се ко­ји је био обра­зо­ван или иму­ћан. Би­ли су то љу­ди, на­ши оче­ви, ко­ји су овој иде­о­ло­ги­ји при­ шли из чи­стог уве­ре­ња, а не ко­ри­сти. Чак су ти­ ме ишли про­тив сво­јих по­ро­ди­ца, све­сни да ће су­тра ру­ши­ти си­стем упра­во сво­јих ро­ди­те­ља. Али ба­зи КП, рад­ни­ци­ма и се­ља­ци­ма, би­ли су а при­о­ри сум­њи­ви: за њих су они би­ли ин­те­лек­ ту­ал­ци. Ови, да­кле, ни­су на­ла­зи­ли сво­је ме­сто у но­вом на­род­ном (по­пу­ли­стич­ком) по­рет­ку. А он­да се по­ја­вио Ко­ча По­по­вић ко­ји им је сво­јом

Бе­о­град је мно­го­стру­ки лик ва­ше књи­ге. По­ се­тио га је 1971. го­ди­не чу­ве­ни то­ре­а­дор Лу­ ис Ми­гел До­мин­гин, а наш на­род је из­ме­ђу то­ре­а­до­ра и би­ка стао на стра­ну би­ка. Шта то го­во­ри о на­шем мен­та­ли­те­ту? Да мо­жда у би­ку пре­по­зна­је­мо упор­ност и твр­ до­гла­вост. Да во­ли­мо што је ја­чи, али не во­ли­ мо што увек он по­ги­не. Јер га уби­ју упра­во те осо­би­не ко­је су не­ка­да огра­ни­ча­ва­ју­ће. Ја­чи на кра­ју по­ста­не угро­же­на вр­ста. А ка­да у ње­му ви­ ди­мо инат, на по­гре­шном смо пу­ту. Од­нос пре­ма вре­ме­ну у књи­зи је по­смо­дер­ ни­стич­ки. Не­ке го­ди­не су у ва­шем се­ћа­њу ва­ жни­је од дру­гих, као 1967. или 1968. Да ли вам је про­шлост ва­жни­ја од са­да­шњо­сти? Са­да­шњи­ца ме је при­мо­ра­ла да поч­нем да се (при)се­ћам. Не ста­ре­ње. Или мо­жда она пси­хо­ ло­шка „Ква­ка 22”: у не­до­стат­ку бу­дућ­но­сти, хра­ ни­мо се про­шло­шћу. Не, не! То под­се­ћа на по­ли­ ти­ку. Жи­вот је не­што дру­го. ¶

Како из града, како до револуције ва (Љу­ба­ви Сил­ви­је Плат, Го­ри­он­ ик и Ухва­ћен у мре­жу пред­ве­чер­ја, Слу­жбе­ни гла­сник). Та­ко­ђе, на пла­ну ан­то­ло­ги­ја и те­мат­ских збир­ки тре­ба ис­та­ћи де­ла Пи­сац у вр­ту (про­зни и по­ет­ски тек­ сто­ви о биљ­ном све­ту ко­је је при­ре­дио То­ми­слав Ма­рин­ко­вић за Слу­жбе­ни гла­сник), Ор­ло­ви по­но­во ле­те и При­че о Ко­со­ву из Ла­гу­не (пр­ве при­че, ко­је је са­брао Ву­ле Жу­рић, на­ста­вља­ју се на рад и де­ло Бран­ка Ћо­пи­ћа, док су дру­ ги на­слов за­јед­нич­ки при­ре­ди­ли Игор Ма­ро­је­вић и Алек­сан­дар Илић), При­ че о Да­ни­лу Ки­шу (при­ре­дио Ми­лен­ко Сто­ји­чић за Ар­хи­пе­лаг), те Чуд­на шу­ ма (ерот­ске при­че при­ре­ђи­ва­ча Ва­се Пав­ко­ви­ћа, из Со­ла­ри­са). На­по­слет­ку, шта до­но­си ова­ква про­дук­ци­ја? Она не са­мо да при­ка­ зу­је ши­ри­ну за­ма­ха са­вре­ме­не срп­ ске крат­ке приче, већ и оби­ман спи­ сак ау­то­ра раз­ли­чи­тих по­е­тич­ких и жан­ров­ских опре­де­ље­ња ко­ји се њо­ ме ба­ве – а, уз то, до кра­ја го­ди­не нас си­гур­но оче­ку­је још слич­них из­да­ња. На­рав­но, не­ће сви ов­де ис­так­ну­ти на­ сло­ви би­ти јед­на­ко чи­та­ни, ни­ти ће сви оста­ви­ти ду­бок траг у на­шој књи­ жев­но­сти, али не­ки од њих има­ју по­ тен­ци­ја­ла за то. Ви­ше од то­га, ова­кав пре­глед при­по­вед­не про­дук­ци­је до­ка­ зу­је и пр­кос крат­ке про­зне сце­не ко­ја исту­па про­тив на­мет­ну­те мар­ги­на­ли­ за­ци­је, са­мо­стал­но се оку­пља, ор­га­ни­ зу­је чи­та­ња и фе­сти­ва­ле, те, на кра­ју, сва­ке го­ди­не до­но­си но­ве по­ма­ке ко­ ји скре­ћу па­жњу пу­бли­ке и јав­но­сти на при­сут­ност крат­ке при­че и ње­ну ва­жност у срп­ској књи­жев­но­сти. ¶

Добру савремену поезију на српском језику тешко ћете пронаћи у Хали 1 поезија Горан Лазичић

С

а­вре­ме­на по­е­зи­ја у Ср­би­ји, за раз­ли­ку од де­мо­граф­ских трен­до­ва, већ се ду­го и по­сто­ ја­но исе­ља­ва из Бе­о­гра­да. Ве­ ли­ки, тр­жи­шно ори­јен­ти­са­ни из­да­ва­чи сто­лу­ју у пре­сто­ни­ци, а ме­ ђу ви­ше сто­ти­на на­сло­ва њи­хо­ве го­ди­ шње про­дук­ци­је по пра­ви­лу се не мо­ же про­на­ћи ни­јед­на пе­снич­ка књи­га. Ни­је пре­те­ра­но ре­ћи да се де­ве­де­сет од­сто ре­ле­вант­них пе­снич­ких књи­га штам­па у ма­лим из­да­вач­ким ку­ћа­ма као што су кра­ље­вач­ка По­ве­ља, Кул­ тур­ни цен­тар Но­вог Са­да или у окви­ру еди­ци­је „Нај­бо­ља” Удру­же­ња књи­жев­ ни­ка Пан­че­ва. Реч­ни­ком Сај­ма књи­га: до­бру са­вре­ме­ну по­е­зи­ју на срп­ском је­зи­ку те­шко ће­те про­на­ћи у Ха­ли 1. Ако се већ не об­ја­вљу­је у Бе­ог­ ра­ду, на­ ша са­вре­ме­на по­е­зи­ја је и те ка­ко за­о­ ку­пље­на њи­ме, као и уоп­ште фе­но­ме­ ном ве­ли­ког гра­да у гло­ба­ли­зо­ва­ном све­ту. Но­ва књи­га Дра­га­на Бо­шко­ви­ ћа из­ра­ста из ур­ба­ног ис­ку­ства Бе­о­ гра­да, Лон­до­на, Хам­бур­га, Бер­ли­на.

The Clash (КЦНС) је пу­то­пи­сна по­е­ ма о гра­ни­ца­ма по­е­зи­је и о кра­ју ро­

кен­ро­ла. Сти­хо­ви су алу­зи­је, па­ра­ фра­зе или ди­рект­ни пре­во­ди култ­них рок и панк пе­са­ма, по­ста­вље­ни у но­ви, лич­ни кон­текст. Бо­шко­ви­ћев „ја” ју­ нак је ма­чо-зом­би ко­ји лу­та раз­ва­ли­ на­ма гло­бал­не ро­кен­рол Атлан­ти­де.

The Clash је и омаж Ла­мен­ту над Бе­о­ гра­дом Цр­њан­ског, са фи­гу­ром мај­ке/ Бо­го­ро­ди­це као ду­хов­ном са­го­вор­ни­ цом и не­до­сти­жном уте­хом. Док Бо­шко­ви­ћев по­ет­ски ју­нак ак­ тив­но ис­тра­жу­је про­сто­ре гра­да, Марјан Ча­ка­ре­ви­ћ у збирци Тки­ва (По­ве­ља) опи­су­је траг из­ла­ска из ур­ ба­ног ис­ку­ства и ухва­ће­ност „у ве­ли­кој мре­жи при­ро­де”. Из по­чет­не тач­ке где је свет био за­ми­слив „је­ди­но је­зи­ ком гра­да” сти­же се на ме­сто „где је пре­стао го­вор гра­до­ ва”. Тки­ва су пе­снич­ки ро­ман о од­ра­ста­њу, али смер тог од­ ра­ста­ња не иде од при­ро­де ка гра­ду, из мит­ског, иди­лич­ног и лир­ског у „еп­ско” и исто­ риј­ско, не­го обр­ну­то. У По­ве­љи­ној еди­ци­ји об­ја­вље­не су и но­ве збир­ке Дра­га­на Ра­до­ван­че­вић и Мар­ка Стој­ки­ћа. За на­слов књи­ге, Амиг­да­ла, Мар­ко Стој­кић ода­брао је ана­том­ски на­зив јед­ног ти­па мо­жда­не ган­гли­је ко­ја чул­не сен­за­ци­је „пре­во­ ди” у емо­ци­је и ко­ја је бит­на за про­цес пам­ће­ња. Стој­ки­ће­ве пе­сме фо­ку­си­ра­ не су на емо­ци­о­нал­на пре­и­спи­ти­ва­ња пре­о­се­тљи­вог ин­те­лек­ту­ал­ца и у но­аршти­мун­гу кру­же око ис­ку­ства уса­мље­ но­сти, ег­зи­стен­ци­јал­не не­из­ве­сно­сти, не­са­ни­це, осу­је­ће­но­сти, су­и­ци­дал­ног

на­го­на. Ра­до­ван­че­ви­ће­ва збир­ка Лам­ пе­ду­за до­но­си на фор­мал­ном пла­ну бри­жљи­во из­ве­де­не пе­сме са те­ма­ма из исто­ри­је књи­жев­но­сти, фи­ло­зо­фи­ је, на­у­ке, умет­но­сти, по­пу­лар­не кул­ту­ ре. Али, сход­но на­сло­ву књи­ге, Ра­до­ ван­че­вић не за­не­ма­ру­је ни ак­ту­ел­на по­ли­тич­ка и етич­ка пи­та­ња, пре све­га ми­грант­ску кри­зу у Евро­пи. У издању Кон­траста изашла је но­ вазбир­ка Ање Мар­ко­вић, Kow­lo­on, у ко­ јој пе­сни­ки­ња про­во­ди чи­та­о­ца кроз „ме­сто стра­ха” пре­за­си­ће­но па­ра­но­ја­

ма где вла­да „оп­сад­но ста­ње те­ла”. Иако стал­но при­су­тан, по­ли­тич­ки ни­во ове дис­то­пич­не па­ра­бо­ле оста­је у дру­гом пла­ну. На по­вр­ши­ни тек­ста се те­ле­сно, емо­тив­но и ин­те­лек­ту­ал­но ста­па­ју у фа­сци­ни­ра­ју­ће, над­ре­ал­не сли­ке јар­ ких бо­ја и ин­тен­зив­них сен­за­ци­ја. Књи­жев­на ра­ди­о­ни­ца Ра­шић у крат­ ком раз­ма­ку об­ја­ви­ла је две књи­ге Бо­ ја­на Мар­ја­но­ви­ћа. Про­шле го­ди­не збир­ку По­ли­ти­ка, Пор­но­гра­фи­ја, По­е­ зи­ја, а не­дав­но и књи­гу Из­ме­ђу два ра­ та. Мар­ја­но­вић по­сма­тра дру­штве­не раз­ва­ли­не пост­ју­го­сло­вен­ске тран­зи­

ци­је и про­те­сту­је про­тив њих, али не до­зво­ља­ва да га за­сле­пи на дис­кри­ми­ на­ци­ји и екс­пло­а­та­ци­ји за­сно­ва­ни сјај гло­бал­ног тур­бо­ка­пи­та­ли­зма ко­ји је до­вео пла­не­ту до иви­це свет­ског ра­та. Ње­го­ва по­е­зи­ја исто­вре­ме­но по­твр­ђу­ је ста­ру исти­ну да се у крај­њој ли­ни­ји сва­ко „ја” бит­ним сво­јим де­лом на­ла­ зи из­ван по­ли­ти­ке и исто­ри­је. Ово­го­д и­ш њи до­б ит­н ик на­г ра­д е Мла­ди Дис је Ог­њен Об­ра­до­вић и ча­ чан­ска Град­ска би­бли­о­те­ка Вла­ди­ слав Пет­ко­вић Дис об­ја­ви­ла је ње­го­ву збир­ку Оти­ца­ња. Ин­тим­не и ин­те­лек­ту­ал­не ди­ле­ме, ин­сце­ни­ра­не у за­тво­ре­ном про­с то­р у вла­с ти­те со­б е, пред ра­чу­на­ром или у пре­ тр­па­ном јав­ном пре­во­зу и шо­пинг-цен­тру, пре­ра­ста­ ју у Об­ра­до­ви­ће­вим пе­сма­ ма у ко­шмар­не сли­ке и апо­ ка­лип­тич­не ви­зи­је. Слич­но као код Мар­ја­но­ви­ћа, ко­му­ ни­ка­ци­ја по­ста­је нео­дво­ји­ ва од на­си­ља и дис­кри­ми­на­ци­је. Те­ ма јед­не пе­сме у Оти­ца­њи­ма је јав­но по­гу­бље­ње но­ви­на­ра Џеј­мса Фо­ли­ ја, та­о­ца тaк­озване Ислам­ске др­жа­ве, док Ра­до­ван­че­вић у Лам­пе­ду­зи пи­ше „Ис­по­вест ка­пе­та­на Лу­би­ца”, пи­ло­та Луфт­хан­зе ко­ји је у су­ма­ну­том са­мо­ у­би­лач­ком по­ду­хва­ту усмр­тио и све пут­ни­ке ави­о­на ко­јим је упра­вљао. Бру­тал­но на­си­ље и ре­пре­си­ја по­ста­ ли су са­став­ни део ме­диј­ске ко­му­ни­ ка­ци­је и ле­ги­тим­ни, па чак и по­жељ­ ни вид по­ли­тич­ке бор­бе и то је бит­на те­ма на­ше са­вре­ме­не по­е­зи­је. ¶

22. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 04 Субота

САЈАМ КЊИГА

Шта је са савременицима На­ши из­да­ва­чи се те­же од­лу­чу­ју за мла­де ла­во­ве и ра­ди­је се вра­ћа­ју про­ве­ре­ним кла­си­ци­ма, као да ви­ше ве­ру­ју у њи­хо­ву рен­та­бил­ност Ла­ти­но­а­ме­рич­ка књи­жев­ност на срп­ском

Бран­ко Ан­ђић

Л

а­тин­ска Аме­ри­ка и да­ље је за­ ни­мљи­ва, ка­ко за на­ше чи­та­о­це та­ко и за из­да­ва­че. У по­след­њој го­ди­ни, из­ме­ђу два Сај­ма књи­ га, об­ја­вљен је за­па­жен број де­ ла са овог под­руч­ја, а што је још зна­чај­ни­је – ра­сте и број из­да­ва­ча ко­је ова књи­жев­ ност при­вла­чи. И ве­ли­ки и ма­ли и ста­ри и но­ви из­да­ва­чи на­шли су ме­ста за по­не­ку ла­тин­ско­а­ме­рич­ку књи­гу, го­то­во без из­у­ зет­ка про­зну. Пре­глед об­ја­вље­них на­сло­ва до­пу­шта да се уо­че из­ве­сне тен­ден­ци­је – не­ке од њих охра­бру­ју­ће – упр­кос пр­вом ути­ску да се об­ја­вљи­ва­ло „за сва­ког по­не­што”. Од кад су про­та­го­ни­сти ла­тин­ско­а­ме­ рич­ког про­зног бу­ма из ше­зде­се­тих го­ди­ на про­шлог ве­ка осво­ји­ли на ју­риш на­ше чи­та­о­це, пред­ста­ва о то­ме ка­ко пи­шу Ла­ти­ но­а­ме­ри­кан­ци по­ма­ло је ока­ме­ње­на: јед­ но­став­но ре­че­но, Кар­лос Фу­ен­тес, Ма­рио Вар­гас Љо­са, Га­бри­јел Гар­си­ја Мар­кес, Ху­ лио Кор­та­сар, Хо­се До­но­со, Ау­гу­сто Роа Ба­стос, Але­хо Кар­пен­тјер, ба­ци­ли су де­

Се­зам Бук је у пре­во­ду На­де­жде По­по­вић об­ја­вио јед­ну од нај­бо­љих књи­га Га­бри­је­ ла Гар­си­је Мар­ке­са под на­зи­вом Па­три­ јар­хо­ва је­сен. То ве­ро­ват­но зна­чи да ће­мо би­ти ли­ше­ни мо­гућ­но­сти да убу­ду­ће чи­ та­мо кон­тро­верз­ну је­зич­ку бра­ву­ру Ми­ ла­на Ком­не­ни­ћа Је­сен Па­три­јар­ха ко­ју је Про­све­та об­ја­ви­ла пре ви­ше од три­де­сет го­ди­на, на­кон од­би­ја­ња јед­ног зло­срећ­ног пре­во­да исте књи­ге и по­чет­ка бес­ко­нач­но ду­гог суд­ског спо­ра у ко­јем ни­јед­на стра­ на ни­је има­ла са­свим чи­сту са­вест ни­ти је по­мо­гла да се раз­ре­ши тај Гор­ди­јев чвор. Не­за­ви­сно од пра­во­суд­ног сло­ва и пи­та­ња вер­но­сти ори­ги­на­лу, Ком­не­ни­ће­ва вер­зи­ја ра­ђе­на на те­ме­љу јед­ног по­ли­глот­ског пре­ во­ди­лач­ког кок­те­ла оста­ће је­дан ве­ли­ки ви­на­ве­ров­ски по­ду­хват пре све­га у сла­ву до­брог срп­ског је­зи­ка. Ла­гу­на је на­ста­ви­ ла са си­сте­мат­ским об­ја­вљи­ва­њем и да­ље плод­ног и код нас нај­при­сут­ни­јег чла­на „твр­дог је­згра” бу­ма, Ма­ри­ја Вар­га­са Љо­ се, об­ја­вљи­ва­њем нај­но­ви­јег ро­ма­на Пет угло­ва, а ве­ро­ват­но ће се у из­ло­зи­ма уско­ро по­ја­ви­ти и ње­го­ва дра­ма При­че о ку­ги.

Шлаг на торту Је­дан по­чив­ши Чи­ле­а­нац (Ро­бер­то Бо­ла­ њо) и јед­на и да­ље ак­тив­на Ар­ген­тин­ка (Лу­и­са Вел­нсу­е­ла) по чу­ве­њу и ути­ца­ју су ме­ђу нај­бли­жи­ма бум-ге­не­ра­ци­ји: Аго­ра је ове го­ди­не об­ја­ви­ла Ва­лен­су­е­лин Ро­ман но­ар са Ар­ген­тин­ци­ма (ко­ји се мир­не ду­ше мо­гао зва­ти по на­шки и „Де­тек­тив­ски ро­ ман с Ар­ген­тин­ци­ма”), а Лом се по­ста­рао за Бо­ла­њо­ве књи­ге Амај­ли­ја – Ду­шан Веј­ но­вић је за њу до­био пре­во­ди­лач­ку на­гра­ду Ра­до­је Та­тић – и бес­крај­но за­бав­но шти­во Ди­вљи де­тек­ти­ви. Шта се де­ша­ва са са­вре­ме­ни­ци­ма? Да ли су то­ли­ко ло­ши­ји или не­за­ни­мљи­ви­ји од сво­јих пре­те­ча?

Ди­ла­нов пре­се­дан Ка­ко из­гле­да­ју Ди­ла­но­ве пе­сме на па­пи­ру? Ло­ше и пред­ви­дљи­ве ри­ме, бе­сми­слен ри­там Ни­ко­ла Жи­ва­но­вић

Ч

ак и као не­ко­ме ко во­ли го­то­во ис­кљу­ чи­во кла­сич­ну му­зи­ку, Боб Ди­лан ми је увек био је­дан од ча­сних из­у­зе­та­ка, јед­но од оних име­на по­пут Хен­дрик­ са и Ле­о­нар­да Ко­е­на ко­је пре­ва­зи­ла­зи гра­ни­це по­пу­лар­не кул­ту­ре и по­ста­је ци­ви­ли­за­ циј­ска те­ко­ви­на. Го­то­во је не­мо­гу­ће до­хва­ти­ти се не­че­га вред­ног у по­пу­лар­ној му­зи­ци а да на то­ме не­ма Ди­ла­но­вог тра­га. Да се о ње­му раз­ ми­шља као јед­ном од мо­гу­ћих до­бит­ни­ка Но­бе­ ло­ве на­гра­де, чуо сам још пре не­ко­ли­ко го­ди­на и на то гле­дао са одо­бра­ва­њем. Ме­ђу­тим, са­да ка­да је ту на­гра­ду до­био, по­кре­ћу се мно­га пи­ та­ња ко­ја ства­ра­ју осе­ћај не­ла­год­но­сти. Не­ма ни­ка­кве сум­ње да је Ди­лан је­дан од кан­ та­у­то­ра ко­ји су у два­де­се­том ве­ку одр­жа­ли ве­зу из­ме­ђу по­е­зи­је и му­зи­ке, ко­ја по­сто­ји од њи­хо­ вог на­стан­ка. То је и нај­че­шћи ар­гу­мент свих ко­ ји по­др­жа­ва­ју од­лу­ку да му се Но­бе­ло­ва на­гра­да до­де­ли. Ме­ђу­тим, ако је Швед­ска ака­де­ми­ја же­ ле­ла да на­пра­ви гест, Но­бе­ло­ву на­гра­ду за књи­ жев­ност пре је тре­ба­ло да до­би­је ње­гов ве­чи­ти ри­вал Ле­о­нард Ко­ен. Од њих дво­ји­це Ди­лан је увек сма­тран за бо­љег му­зи­ча­ра, а Ко­ен за бо­љег пе­сни­ка. Ов­де ис­кр­са­ва је­дан очи­гле­дан про­ блем ка­да је Ди­ла­но­ва Но­бе­ло­ва на­гра­да у пи­ та­њу. Реч је о пи­сцу ко­ји го­то­во да не­ма књи­га. Све вред­но што је Ди­лан на­пи­сао је­сте у ње­ го­вим пе­ва­ним пе­сма­ма. Ни Ко­е­но­ве књи­ге ни­ су не­ка пр­во­ра­зред­на књи­жев­ност, али ма­кар се има шта об­ја­ви­ти и про­чи­та­ти. Ана Норт из „Њу­јор­ке­ра” по­ста­вља пи­та­ње „За­што Боб Ди­ лан ни­је тре­ба­ло да до­би­је Но­бе­ло­ву на­гра­ду”. Ау­то­ри „Гар­ди­ја­на” и „Ро­линг­сто­на” су су­прот­ но то­ме по­ку­ша­ли да об­ја­сне за­што ју је за­слу­ жио. Ме­ђу­тим, ар­гу­мент го­спо­ђе Норт је при­ лич­но уте­ме­љен – да­ју­ћи Но­бе­ло­ву на­гра­ду за књи­жев­ност чо­ве­ку чи­ја се по­е­зи­ја слу­ша а не

чи­та обез­вре­ђу­је се књи­га као пред­мет, и то у вре­ме у ко­ме се љу­ди све ви­ше уда­ља­ва­ју од књи­ге. Боб Ди­лан је гло­бал­ни фе­но­мен. Не­ко ко има и Оска­ра, на­ла­зи се у Ро­кен­рол са­ли слав­ них, има још без­број на­гра­да. Но­бе­ло­ва му ни­је ни по­треб­на. Она је по­треб­на књи­га­ма, по­што је она јед­на од рет­ких ства­ри ко­ја још мо­же да ве­ ли­ку књи­жев­ност учи­ни ши­ро­ко чи­та­ном. Ни­је мо­жда ни нео­бич­но то што се сам Ди­лан још ни­је ја­вио Швед­ској ака­де­ми­ји. Чим је до­ био на­гра­ду, ње­го­ва стра­ни­ца на „Ви­ки­пе­ди­ји” по­чи­ња­ла је са ре­чи­ма „Боб Ди­лан је до­бит­ник Но­бе­ло­ве на­гра­де”, па тек он­да све оста­ло што за­пра­во је­сте. Не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је, на ње­го­ вој стра­ни­ци на „Ви­ки­пе­ди­ји” овај по­да­так је ста­вљен на крај увод­ног де­ла члан­ка. Та­ко да је пи­та­ње да ли ће Ди­лан на­гра­ду и при­хва­ти­ти. Не би би­ло нео­бич­но да са­ма рок ико­на за­у­зме по­зи­ци­ју ко­ју има­ју они ко­ји овај из­бор Швед­ ске ака­де­ми­је оспо­ра­ва­ју. Мо­жда је тач­но пи­та­ ње ко­је го­спо­ђа Норт по­ста­вља – да ли је Бо­бу Ди­ла­ну по­треб­на Но­бе­ло­ва на­гра­да и да ли је на­ма по­треб­на Ди­ла­но­ва Но­бе­ло­ва на­гра­да. Са дру­г е стра­н е, овај пре­с е­д ан по­в ла­ч и озбиљ­на пи­та­ња. Пре све­га, Аме­ри­кан­ци ду­го ни­су до­би­ли Но­бе­ло­ву на­гра­ду. Не­ко­ли­ко ве­ли­ ких пи­са­ца је ста­ја­ло у ре­ду – То­мас Пин­чон, Кор­мак Ма­кар­ти, Фи­лип Рот, Дон Де­ли­ло, Џо­ на­тан Френ­зен. За ове ста­ри­је ме­ђу њи­ма, ка­кав је ре­ци­мо Фи­лип Рот ко­ји је на кла­ди­о­ни­ца­ма био дру­га нај­си­гур­ни­ја оп­кла­да, са­да је сва­ка­ ко ка­сно по­што Шве­ђа­ни не­ће уско­ро по­но­во на­гра­ди­ти Аме­ри­кан­ца. Али до­бро, не­ка су ово и про­зни пи­сци, а они су хте­ли пе­сни­ка. Мо­жда ме­ђу аме­рич­ким пе­сни­ци­ма и не­ма ни­ко­га ко би мо­гао да по­ла­же пра­во на Но­бе­ло­ву на­гра­ду, али ов­де је у игри био и си­риј­ски пе­сник Адо­ нис, та­ко­ђе ви­со­ко ко­ти­ран у кла­ди­о­ни­ца­ма, чи­јој би се на­гра­ди сви љу­би­те­љи по­е­зи­је об­ ра­до­ва­ли. Да не узи­ма­мо у об­зир и по­ли­тич­ки зна­чај тог чи­на. Исто­вре­ме­но, овом на­гра­дом се ства­ра про­ блем у кри­ти­ци. Не ми­слим да је кри­ти­ка ја­ко ва­жна де­лат­ност и да књи­жев­ност не мо­же да се чи­та без ту­ма­ча. На­про­тив. Али кри­ти­ка слу­жи као не­ки ар­би­тар, као во­ђа до­брог уку­са. Љу­де као де­цу тре­ба по­не­кад те­ра­ти да чи­та­ју и уче. О Ди­ла­ну струч­ни­је и бо­ље мо­гу пи­са­ти кри­ ти­ча­ри по­пу­лар­не кул­ту­ре не­го књи­жев­ни кри­ ти­ча­ри. Због то­га они ис­па­да­ју ма­ње струч­ни за Но­бе­ло­ву на­гра­ду за књи­жев­ност од оних ко­ји се раз­у­ме­ју са­мо у Ди­ла­но­ву по­е­зи­ју. У ве­зи са тим је и по­се­бан осе­ћај ко­ји ће има­ ти сва­ко ко је слу­шао и во­лео Ди­ла­на, или ба­

Фантанстични и трагични бе­лу сен­ку на сво­је ко­ле­ге уна­пред и уна­ зад; уз не­ко­ли­ко слав­них пре­те­ча – Хор­хе Лу­ис Бор­хес, Ху­ан Кар­лос Оне­ти, Ми­гел Ан­хел Асту­ри­јас – ство­ри­ли су не­ку вр­сту ка­но­на пре­ма ко­јем се од­ре­ђу­је све што је по­том на­пи­са­но.

Повратак класицима До­бро је што су, на та­ла­су по­пу­лар­но­сти ла­тин­ско­а­ме­рич­ке про­зе, на­ши из­да­ва­чи по­че­ли да по­пу­ња­ва­ју ру­пе: ове го­ди­не су об­ја­вље­на не­ка, исто­риј­ски гле­да­но, фун­ да­мен­тал­на де­ла као што су Кла­ни­ца и за­ ро­бље­ни­ца Есте­ба­на Ече­ве­ри­је и Дон Се­гун­ до Сом­бра Ри­кар­да Гу­и­рал­де­са (Пар­те­нон). На­пи­са­на сре­ди­ном 19. ве­ка, Кла­ни­ца се сма­тра пр­вом ар­ген­тин­ском при­чом, док је Дон Се­гун­до Сом­бра, об­ја­вљен 1926. го­ди­не у ма­лом ар­ген­тин­ском га­уч­ком гра­ду Сан Ан­то­нио де Аре­ко, нај­чу­ве­ни­је де­ло тзв га­ уч­ке, на­ци­о­нал­не књи­жев­но­сти пр­ве по­ло­ ви­не два­де­се­тог ве­ка. Иста из­да­вач­ка ку­ћа об­ја­ви­ла је Они од­о­здо Ма­ри­ја­на Асу­е­ле, нај­по­пу­лар­ни­ји и је­дан од пр­вих ро­ма­на о мек­сич­кој ре­во­лу­ци­ји и гу­бит­ку ре­во­лу­ци­ о­нар­них иде­ал ­ а, об­ја­вљен 1916; у срп­ској вер­зи­ји но­си сми­са­о­но та­чан али ин­тер­ пре­та­ти­ван на­слов Обес­пра­вље­ни. Кључ­на де­ла дво­ји­це зна­чај­них ар­ген­ тин­ских ау­то­ра из пр­вих де­це­ни­ја два­де­ се­тог ве­ка, за­чет­ни­ка ар­ген­тин­ске крат­ке при­че – Се­дам лу­да­ка Ро­бер­та Арл­та (у из­ вр­сном пре­во­ду Алек­сан­дре Ман­чић и та­ ко­ђе у из­да­њу Пар­те­но­на) и Фан­та­стич­не при­че Ле­о­пол­да Лу­го­не­са (Аго­ра), за­о­кру­ жу­ју ову тен­ден­ци­ју вра­ћа­ња ко­ре­ни­ма хи­ спа­но­а­ме­рич­ке про­зе. Као да је до­шло и вре­ме за по­вра­так кла­ си­ци­ма бу­ма: ку­ћа Де­ре­та је од­го­вор­на за два кла­сич­на ро­ма­на – Кра­љев­ство овог све­та Але­ха Кар­пен­тје­ра и но­ви пре­вод Смр­ти Ар­те­ми­ја Кру­са Кар­ло­са Фу­ен­те­са. Две тра­ди­ци­о­нал­не при­по­вет­ке и два есе­ ја Кар­лос Фу­ен­те­са об­је­ди­ње­ни су у књи­зи ко­ју је осми­сли­ла и пре­ве­ла проф. Бо­ја­на Ко­ва­че­вић Пе­тро­вић и ко­ја је до­би­ла име по јед­ној од при­ча, Ћак Мол (Ков). Кад смо већ код но­вих пре­во­да чу­ве­них ро­ма­на,

У ка­те­го­ри­ји свет­ских бест­се­ле­ра, би­ће, на­рав­но, увек ме­ста за бар јед­ну књи­г у Иса­бел Аљен­де, и на ру­бу из­ме­ђу те ка­те­ го­ри­је и са­вре­ме­ног ла­тин­ско­а­ме­рич­ког пи­сма за Сое Вал­дес – овог пу­та за Ме­сец у ка­ве­зу, у из­да­њу Ла­г у­не. Но, ре­кло би се да се на­ши из­да­ва­чи те­же од­лу­чу­ју за мла­де ла­во­ве и ра­ди­је се вра­ћа­ју про­ве­ ре­ним жи­вим (или не) кла­си­ци­ма, као да ви­ше ве­ру­ју у њи­хо­ву рен­та­бил­ност. Из­у­ зе­так је ро­ман мла­дог али вр­ло афир­ми­ са­ног „шпан­ског Ар­ген­тин­ца” Ан­дре­са Не­у­ма­на, чи­ји је ро­ман Раз­го­вори са со­ бом об­ја­ви­ла из­да­вач­ка ку­ћа Бу­ка, ро­ман Еду­ар­да Ла­лоа – Си­мо­на (на­гра­да за ла­ тин­ско­а­ме­рич­ки ро­ман го­ди­не „Ро­му­ло Га­ље­гос”) и ви­ше­слој­на љу­бав­на при­ча ко­ја је исто­вре­ме­но ро­ман епо­хе про­жет књи­ж ев­н о-по­е ­т ич­к им раз­м и­ш ља­њ и­м а про­шло­го­ди­шње до­бит­ни­це на­гра­де Ал­ фа­гу­а­ра Кар­ла Гу­ел­фен­бајн (С то­бом, на од­сто­ја­њу) ко­јом Ла­гу­на на­ста­вља сво­ју еди­ци­ју са­вре­ме­ног хи­спа­но­а­ме­рич­ког ро­ма­на „Бо­ле­ро”. На при­ме­ру са­вре­ме­них ар­ген­тин­ских при­по­ве­да­ча, Аго­ра на­ста­вља да до­ка­зу­ је да из­да­вач­ки ак­си­ом ка­ко књи­ге при­ча ни­су рен­та­бил­не у по­ре­ђе­њу с ро­ма­ни­ма – ни­ј е увек та­ч ан. По­сле из­б о­р а нај­б о­ љих при­ча Иси­до­ра Блај­сте­на и Са­ман­ те Блај­стен, на ред је до­шао из­бор при­ по­ве­да­ка Ги­љер­ма Мар­ти­не­са, јед­ног од нај­по­пу­лар­ни­јих и нај­пре­во­ђе­ни­јих са­ вре­ме­них ар­ген­тин­ских ро­ма­но­пи­са­ца (Од­врат­на сре­ћа). И за крај – шлаг на тор­ту! Љу­би­те­љи хи­спа­но­а­ме­рич­ке књи­жев­ но­сти уско­ро ће има­ти при­ли­ке да чи­та­ју књи­гу за ко­ју кри­ти­ка де­це­ни­ја­ма твр­ди да је мо­жда нај­бо­ља књи­га ко­ју је из­не­дрио ла­ти­но­ам ­ е­рич­ки бум, је­дан од нај­сло­же­ни­ јих, нај­ду­хо­ви­ти­јих, нај­ви­ше­слој­ни­јих и нај­бо­љих ро­ма­на икад на­пи­са­них на шпан­ ском је­зи­ку, „Дон Ки­хот два­де­се­тог ве­ка”, ра­ван Џој­со­вом Улик­су. Ге­о­по­е­ти­ка се упу­ сти­ла у пле­ме­ни­ту аван­ту­ру об­ја­вљи­ва­ња срп­ског пре­во­да ро­ма­на Три ту­жна ти­гра Ги­љер­ма Ка­бре­ре Ин­фан­теа. ¶

Арап­ски свет по­се­ду­је из­ван­ред­но и са­свим по­себ­но про­зно ства­ра­ла­штво ко­је за­вре­ђу­је па­жњу чи­та­ла­ца арап­скА књи­жев­но­ст НА СРПСКОМ Дра­га­на Ђор­ђе­вић*

А

рап­ска књи­жев­ност је код нас за­др­ жа­ла ста­тус не­по­зна­те и не­ис­пи­та­ не књи­жев­но­у­мет­нич­ке те­ри­то­ри­је, иа­ко су не­по­сред­ни пре­во­ди арап­ске књи­жев­но­сти на срп­ски је­зик би­ли че­сти се­дам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, ка­да су чи­ та­о­ци мо­гли да се упо­зна­ју са зна­чај­ним де­ли­ ма и ау­то­ри­ма. Ви­ше је раз­ло­га за то: об­ја­вљи­ва­ње пре­ве­де­ них на­сло­ва у не­у­јед­на­че­ном оби­му и не­јед­на­ ким вре­мен­ским раз­ма­ци­ма, хро­нич­но ма­ли број пре­во­ди­ла­ца, ма­ли ти­ра­жи, као и вр­ло сла­ бо при­су­ство књи­жев­но­те­ор ­ иј­ских про­у­ча­ва­ња арап­ске књи­жев­не тра­ди­ци­је код нас. То се, ме­ђу­тим, ме­ња. У то­ку го­ди­не сти­дљи­во се по­ја­вио не­ве­ли­ки ро­ман Ср­це но­ћи еги­пат­ског до­бит­ни­ка Но­бе­ ло­ве на­гра­де за књи­жев­ност 1988. го­ди­не На­ ги­ба Мах­фу­за, у из­да­њу ку­ће Ал­ба­трос плус и

Фото Раде Крстинић

Субота 22. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

ПОЛЕМИКА рем не­ку ње­го­ву пе­сму у об­ра­ди (ако му је већ ње­гов на­чин пе­ва­ња од­већ ири­тан­тан). Реч је о осе­ћа­ју на­гра­де за соп­стве­ни укус ко­ју сва­ко осе­ти ка­да ви­ди да је не­што што во­ли це­ње­но и ши­ро­ко при­хва­ће­но. „Знао сам да је он та­ко до­ бар. Имам ја од­ли­чан укус. А ови што су ми на­ ме­та­ли не­ке до­сад­не књи­ге не­ма­ју пој­ма”, та­ко ће ре­ћи мно­ги од њих. Ме­ђу­тим, та­кву уну­тра­ шњу на­гра­ду чо­век тре­ба да до­би­је из­ла­зе­ћи на крај са гло­ма­зним Френ­зе­но­вим књи­га­ма ко­је зах­те­ва­ју ве­ћи на­пор и чи­та­лач­ку ди­сци­пли­ну. Ту уну­тра­шњу на­гра­ду не тре­ба да до­би­је не­ко ко слу­ша ра­дио док се во­зи од Но­вог Са­да до Бе­о­гра­да. О ка­квом је ту ин­те­лек­ту­ал­ном ан­ га­жма­ну реч? Мо­жда је и мој став пре­ма овој на­гра­ди по­ сле­ди­ца то­га што сам ту са­тис­фак­ци­ју до­био без пре­ви­ше тру­да, осе­ћам да за то што сам слу­шао и во­лео Ди­ла­на ни­сам за­слу­жио да мој укус та­ ко ла­ко бу­де на­гра­ђен. Би­ло је пи­са­ца са ко­ји­ма се тре­ба­ло бо­ри­ти, књи­га ко­је су се у не­ком на­сту­пу бе­са ба­ца­ле па им се опет вра­ћа­ло, књи­га ко­је су ка­сни­је по­ста­ ле бли­ске јер су оне по­ра­жа­ва­ле ме­не и ја њих по­ра­жа­вао ти­ме што сам их при­хва­тао на кра­ју. Бо­ба Ди­ла­на, ако ме је не­кад и из­нер­ви­рао, јед­ но­став­но сам мо­гао да не слу­шам, иг­но­ри­шем. И на­по­кон, сва­ко ве­ли­ко књи­жев­но де­ло под­ ра­зу­ме­ва да је отво­ри­ло не­ки про­стор за бу­дућ­ ност пи­са­ња. Ка­ко из­гле­да­ју Ди­ла­но­ве пе­сме на па­пи­ру? Ло­ше и пред­ви­дљи­ве ри­ме, бе­сми­слен ри­там (он увек успе да их от­пе­ва да до­би­ју до­ бар ри­там, али то је ри­там му­зи­ке, а не је­зи­ка), при­лич­но пр­о­за­ич­не те­ме. При­ме­ра ра­ди, пе­ сма „Fo­re­ver Young” је ка­та­лог при­лич­но не­кон­ кре­ти­зо­ва­них сли­ка и ми­сли као што су „нек ти се оства­ре све же­ље”, „да увек бу­деш хра­бар” и слич­но. То де­фи­ни­тив­но ни­је за Но­бе­ло­ву на­ гра­ду. На стра­ну то што је му­зи­ка у тој пе­сми ја­ко ле­па и што сви, па и ја, во­ли­мо да је слу­ша­ мо. Ово је на­гра­да за књи­жев­ност, не за му­зи­ку. Ако Швед­ска ака­де­ми­ја же­ли да се мо­дер­ни­зу­ је, нек на­пра­ве на­гра­ду за до­при­нос по­пу­лар­ ној кул­ту­ри. Ина­че би су­тра и Та­ран­ти­но мо­гао да до­би­је Но­бе­ла за књи­жев­ност. Ње­го­ви сце­ на­ри­ји су књи­жев­ност та­ко­ђе. Мо­жда чак ово и ни­је то­ли­ко фан­та­стич­на иде­ја. Тре­ба се се­ ти­ти да је Чер­чил та­ко­ђе до­био Но­бе­ла за књи­ жев­ност по­што та­да ни­је по­сто­ја­ла на­гра­да за мир. Па мо­жда се са­мо у том сми­слу ова од­лу­ ка Швед­ске ака­де­ми­је мо­же сма­тра­ти до­бром. Да­ти Но­бе­ла за књи­жев­ност Бо­бу Ди­ла­ну исто је као што би би­ло да­ти Но­бе­ла за фи­зи­ку Ни­лу де Гра­су Тај­со­ну. ¶

Је­сен, и Но­бел без сми­сла Од­ба­ци­мо ли естрад­на скре­та­ња, на­чин на ко­ји смо при­сту­пи­ли ту­ма­че­њу ве­сти из Сток­хол­ма још јед­ном до­ка­зу­је да смо би­ли и оста­ли део бе­ло­га све­та, јер смо и ми на­се­ли и по­ште­но ис­пу­ца­ли енер­ги­ју на рас­пра­ву о то­ме да ли је Ди­лан за­слу­жио Но­бе­ла или ни­је ДВАНАЕСТИ ИГРАЧ

Ву­ле Жу­рић

С

ва­ке го­ди­не, у па­у­зи из­ме­ђу пра­вље­ ња ај­ва­ра и ки­се­ље­ња ку­пу­са, свет по­ тре­са гро­зни­ца Но­бе­ло­ве на­гра­де за књи­жев­ност, а вест о име­ну ово­го­ди­ шњег до­бит­ни­ка звек­ну­ла је ме­ђу нас по­пут атом­ске бом­бе! Из­бор Бо­ба Ди­ла­на ис­ по­ста­вио се као иде­ал­на при­ли­ка да се на до­ма­ ћим дру­штве­ним мре­жа­ма још јед­ном ју­нач­ки по­ка­ра­ба­се „ро­кер­ски” круг двој­ке и „на­род­њач­ ки” серкл по­се­ла две­ста двој­ке. Ме­ђу­тим, ово­ли­ку остра­шће­ност у вред­но­ ва­њу ли­ка и де­ла, што би Ел­вис Џи Кур­то­вић ре­као, „ве­ли­ког му­зи­ча­ра, ху­ма­ни­сте и тек­сто­ пи­сца” ни­ка­ко не би тре­ба­ло ту­ма­чи­ти као још је­дан при­лог те­зи о па­ла­нач­кој при­ро­ди на­ше ду­хов­но­сти. Сво­ја не­дво­сми­сле­на ми­шље­ња о ово­го­ди­шњој од­лу­ци над­ле­жних из Швед­ске ака­де­ми­је да­ли су и да­ју мно­ги свет­ски по­зна­ти пи­сци и дру­ге јав­не лич­но­сти из све­та умет­но­ сти и за­ба­ве. И док су јед­ни оду­ше­вље­ни, по њи­ ма, хра­бром и исто­риј­ском од­лу­ком да нај­ве­ћа и нај­зна­чај­ни­ја књи­жев­на на­гра­да на све­ту ко­ нач­но при­пад­не, ка­ко ка­жу, „Хо­ме­ру ди­ги­тал­не ере”, дру­ги Ди­ла­ну оспо­ра­ва­ју упра­во тај књи­ жев­ни део ње­го­ве нео­спор­но ве­ли­ке умет­но­сти. Ова­кве и слич­не тврд­ње из­но­се се и код нас. Овен­ча­ва­ње Ди­ла­на Но­бе­лом са гла­сним оду­

светови пре­во­ду Ми­ро­сла­ва Б. Ми­ тро­в и­ћ а. Ово оства­р е­њ е нас под­се­ћа да се ове го­ ди­не на­вр­ша­ва де­сет го­ди­ на од смр­ти овог ве­ли­ка­на еги­пат­ске и арап­ске књи­ жев­н о­с ти. Ина­ч е, На­г иб Мах­фуз спа­да у нај­пре­во­ ђе­ни­је арап­ске ау­то­ре на овим про­сто­ри­ма. С об­зи­ром на за­бри­ња­ва­ ју­ће днев­но­по­ли­тич­ке до­ га­ђа­је у арап­ском све­ту и на тра­гич­ни та­лас из­бе­гли­ ца ко­ји су ти до­га­ђа­ји иза­ зва­ли, по­себ­ну па­жњу при­ вла­чи збир­ка при­ча Ирач­ки Хри­стос Ха­са­на Бла­си­ма (Ге­о­по­е­ти­ка 2016, пре­вод Срп­ко Ле­шта­рић). На­ша пу­бли­ка се пр­ви пут су­сре­ ла са ства­ра­ла­штвом мла­ дог, али ме­ђу­на­род­но при­ зна­тог ирач­ког ау­то­ра про­шле го­ди­не, пре­ко збир­ке при­ча Лу­дак са Тр­га сло­бо­де (Ге­о­по­е­ти­ ка 2016, пре­вод Срп­ко Ле­шта­рић). У овој но­вој збир­ци при­ча, ко­ја је 2014. овен­ча­на књи­жев­ ном на­гра­дом бри­тан­ског ли­ста „Ин­ди­пен­дент”, ау­тор се и да­ље ба­ви тра­у­ма­тич­ним жи­во­том у са­да­шњем Ира­ку и из­бе­гли­штвом, при че­му мрач­ним ме­та­фо­ра­ма „раз­ви­ја сво­ју фи­ло­зо­фи­ ју у ко­јој у нор­мал­ном жи­во­ту не­пре­ста­но од­ је­ку­ју рат­не стра­хо­те, као да је рат основ­ни мо­ дел ствар­но­сти“, ка­ко ис­ти­че Ле­шта­рић у свом по­го­во­ру. Ства­ра­ла­штво Ха­са­на Бла­си­ма нам пру­жа од­ли­чан увид у са­вре­ме­не про­зне трен­ до­ве арап­ских пи­са­ца мла­ђе ге­не­ра­ци­је, што пред­ста­вља из­у­зет­но зна­ча­јан по­мак у ара­би­ стич­кој пре­во­ди­лач­кој прак­си. Да је Срп­ко Ле­шта­рић наш нај­плод­ни­ји пре­ во­ди­лац арап­ске књи­жев­но­сти по­твр­ђу­је и то што ће се код из­да­вач­ке ку­ће Клио на Сај­му књи­га по­ја­ви­ти и ње­гов пре­вод ро­ма­на Зеј­но­ ва свад­ба, су­дан­ског пи­сца Та­ји­ба Са­ли­ха, мо­ дер­ног кла­си­ка. И овај пи­сац нам је од­ра­ни­је по­знат по свом култ­ном ро­ма­ну Се­зо­на се­об­ е на се­вер (Клио, 2000. и 2005, пре­вод Срп­ко Ле­шта­ рић), ко­ји је код нас до­жи­вео чак два из­да­ња, што ина­че ни­је слу­чај са ка­пи­тал­ним де­ли­ма

05

арап­ске књи­жев­но­сти ко­ја се код нас об­ја­вљу­ју. Ка­ко пре­во­ди­лац на­во­ди, реч је о ро­ма­ну ко­ји „при­ка­зу­је од­ но­се у су­дан­ској за­јед­ни­ ци на пра­гу ур­ба­ни­за­ци­је, њен мен­та­ли­тет, не­до­у­ми­ це, на­п ре­д о­в а­ње и исто­ вре­ме­но ње­ну чвр­сту ве­зу с тра­ди­ци­о­нал­ном кул­ту­ ром ре­ги­је, уз сим­бо­лич­ки ма­е­страл­но при­ка­за­но ми­ стич­но, су­фиј­ско по­и­ма­ње жи­во­та по­је­дин­ца и це­ле за­јед­ни­це“. По­ред овог ро­ма­на, из­ да­вач­ка ку­ћа Клио нас је из­не­на­ди­ла још јед­ним по­ но­в ље­н им из­д а­њ ем де­л а арап­ске књи­жев­но­сти. Реч је о дру­гом из­да­њу збир­ке Са­вре­ме­на арап­ска при­ча ко­ју је при­ре­дио и пре­вео Јо­ван Ку­зми­нац, а ко­ја је пр­ви пут об­ја­вље­на 2000. го­ди­не, го­ди­ну да­на по­сле смр­ти овог на­ шег ис­так­ну­тог пре­во­ди­о­ца. У овим зна­лач­ки ода­бра­ним и пре­ве­де­ним при­ча­ма арап­ски свет је при­ка­зан као „тра­ги­чан и тра­ги­ко­ми­чан, ве­ дар и ду­хо­вит, те­жак и су­мо­ран, фан­та­сти­чан и ства­ран“, а нај­пре као свет ко­ји по­се­ду­је из­ван­ ред­но и са­свим по­себ­но про­зно ства­ра­ла­штво ко­је за­вре­ђу­је па­жњу чи­та­ла­ца. Пре­во­ди књи­жев­них де­ла ни­су са­мо је­дан од нај­ва­жни­јих на­чи­на да се при­ка­жу књи­жев­на оства­ре­ња дру­гих кул­ту­ра и ци­ви­ли­за­ци­ја и про­уч ­ а­ва­ња у ве­зи са њи­ма, већ отва­ра­ју вра­ та но­вим пој­мо­ви­ма и омо­гу­ћа­ва­ју не­сме­та­ ни про­ток умет­нич­ких и кул­тур­них ути­ца­ја и про­жи­ма­ња. То има на­ро­чи­ту те­жи­ну код пре­ во­да умет­нич­ких де­ла ма­ње за­сту­пље­них књи­ жев­них тра­ди­ци­ја као што је арап­ска. Баш за­то би ту ак­тив­ност на на­шим про­сто­ри­ма тре­ба­ло по­себ­но не­го­ва­ти.

*доцент, гру­па за арап­ски је­зик и књи­жев­ност, Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду

ше­вље­њем до­че­ка­ли су му­зи­ча­ри и рок кри­ти­ ча­ри, док пи­сци не­што ти­ше или ћут­ке ве­ћи­ном ве­ру­ју ка­ко је реч о још јед­ној фар­си. У ов­да­шњој раз­ме­ни кул­ту­ро­ло­шких уда­ра­ца спо­ме­ну­ти су чак и Бре­го­вић и Ба­ја­га и, ако би­смо на­ста­ви­ли том ло­ги­ком, до­шли би­смо до за­кључ­ка да би би­ло лак­ше за­ми­сли­ти ка­ко нас Ма­ти­ја Бећ­ко­ вић пред­ста­вља на Евро­сон­гу, не­го да Ба­ла­ше­ вић добијe „Ни­но­ву” на­гра­ду. Од­ба­ци­мо ли ова естрад­на скре­та­ња, на­чин на ко­ји смо при­сту­пи­ли ту­ма­че­њу ве­сти из Сток­ хол­ма још јед­ном до­ка­зу­је да смо би­ли и оста­ли део бе­ло­га све­та, јер смо и ми на­се­ли и по­ште­но ис­пу­ца­ли енер­ги­ју на рас­пра­ву о то­ме да ли је Ди­лан за­слу­жио Но­бе­ла или ни­је. Не­ки су се чак за­пи­та­ли да ли Но­бел за­слу­жу­је Ди­ла­на?!

Књи­жев­ност и књи­жев­ни жи­вот си­гур­ним ко­ра­ком гра­бе ка жи­вом пе­ску бли­ске и ни­ма­ло ле­пе бу­дућ­но­сти! А оба пи­та­ња су ла­жна и по­гре­шна, јер док јед­ ни слу­ша­ју но­ви Ди­ла­нов ал­бум, дру­ги че­ка­ју да ве­чи­ти бун­тов­ник од­би­је да при­ми на­гра­ду, а тре­ћи се слат­ко сме­ју до­сет­ки ка­ко ће Но­бе­ла за хе­ми­ју до­би­ти ги­та­ри­ста „Ро­линг­стон­са” Кит Ри­чардс – књи­жев­ност и књи­жев­ни жи­вот си­ гур­ним ко­ра­ком гра­бе ка жи­вом пе­ску бли­ске и ни ма­ло ле­пе бу­дућ­но­сти! На­из­глед, све је у ре­ду. Већ по­ме­ну­то ди­ги­тал­ но до­ба, ис­по­ста­ви­ло се, ни­је на­у­ди­ло књи­зи, ко­ју љу­ди и да­ље ку­пу­ју и чи­та­ју, а рас­пра­ва о до­де­љи­ва­њу Но­бе­ла за књи­жев­ност упра­во го­ во­ри ко­ли­ко нам је сви­ма ста­ло до пи­са­не ре­чи. (Зло)упо­тре­ба Бо­ба Ди­ла­на, ме­ђу­тим, на ли­це­ ме­ран на­чин от­кри­ва ка­ко ће сâм пи­сац би­ти све ма­ње ва­жан а све ви­ше опа­сан. То по­твр­ђу­је и не­дав­ни по­ку­шај јед­ног ита­ ли­јан­ског но­ви­на­ра да от­кри­је ко се кри­је иза псе­у­до­ни­ма Еле­не Фе­ран­те, спи­са­те­љи­це чи­је је на­по­ли­тан­ско че­тво­рок­њиж­је по­ста­ло гло­бал­ни хит и оми­ље­на лек­ти­ра Хи­ла­ри Клин­тон. Пра­

те­ћи „пут нов­ца”, овај но­ви­нар до­шао је до за­ кључ­ка да се иза псе­у­до­ни­ма кри­је брач­ни пар, ко­ји, сва је при­ли­ка, књи­ге Еле­не Фе­ран­те пи­ ше „у че­ти­ри ру­ке”. И уме­сто да вест об­ја­ве сви свет­ски ме­ди­ји, да се до кра­ја ра­све­тли ова нај­ но­ви­ја књи­жев­на ми­сте­ри­ја, јав­ност је ур­лик­ ну­ла на си­ро­тог зна­ти­жељ­ни­ка, оп­ту­жив­ши га да за­ба­да нос та­мо где му, на­јед­ном, ни­је ме­сто, ја­сно нам да­ју­ћи до зна­ња ка­ко ви­ше уоп­ште ни­ је бит­на исти­на о ау­то­ро­вом иден­ти­те­ту, већ ис­ кљу­чи­во број пр­о­да­тих при­ме­ра­ка. Из све­га је ла­ко за­кљу­чи­ти да Еле­на Фе­ран­те ни­је ни­ка­кав псе­у­до­ним, већ пу­ки бренд, а да се уло­га пи­сца све­ла на уло­гу про­ле­те­ра у не­кој „Нај­ки­је­вој” фа­бри­ци у зе­мља­ма „тре­ћег све­та”. Као и у рас­пра­ви о Ди­ла­ну и Но­бе­лу, ми и ов­ де да­је­мо из­ве­стан до­при­нос ства­ра­њу нај­но­ви­је, све ви­ше тр­жи­шне а све ма­ње ау­тор­ске књи­жев­ не ат­мос­фе­ре. Та­ко је не­дав­но, на јед­ној три­би­ни, углед­ни из­да­вач, уред­ник и пи­сац ре­као ка­ко су књи­жев­не ве­че­ри до­сад­не. Пи­сац је, да­кле, по из­ да­ва­чу, са­свим су­ви­шан на­кон што му је књи­га об­ја­вље­на. Он не­ма шта да ка­же ван оно­га што је на­пи­сао, а и ка­да то чи­ни, он­да је то до­сад­но и рас­те­ру­је „му­ште­ри­је” са те­зге. Све је ма­ње ва­ жно шта је пи­сац хтео да ка­же, а је­ди­но је бит­но ка­ко ће то чи­та­лац „про­гу­та­ти”. Оту­да и све при­ мет­ни­ји труд из­да­ва­ча и књи­жа­ра да „по­тро­ша­ че” усме­ре на по­ли­це где им ну­де раз­не при­руч­ ни­ке о то­ме ка­ко да се про­бу­де, ка­ко да уста­ну, ка­ко да сед­ну, шта да је­ду, ко­ли­ко да пи­ју, ка­ко да се за­љу­бе, ка­ко да ус­пе­ју на по­слу, ка­ко да за­спу, или да не за­спу. О све­му то­ме исто­вре­ме­но пи­са­ ли су и пи­шу и пи­сци „ле­пе књи­жев­но­сти”, са­мо што ће та књи­жев­ност уско­ро би­ти оди­ста ле­па са­мо ако го­во­ри о ле­пом, до­бром и успе­шном, или ако при­хва­ти да ру­жним, злим и по­гре­шним име­ну­је са­мо оно што је та­ко при­ка­за­но у ве­сти­ ма гло­бал­них ме­диј­ских мре­жа. Не­ће про­ћи мно­го вре­ме­на, а на тим истим ве­ сти­ма ће­мо чу­ти ка­ко су До­сто­јев­ски и Тол­стој ису­ви­ше про­пу­ти­нов­ски, па је пре­по­руч­љи­ви­је чи­та­ти књи­ге Све­тла­не Алек­си­је­вич, про­шло­го­ ди­шње до­бит­ни­це Но­бе­ло­ве на­гра­де за књи­жев­ ност, и ка­ко нам мо­жда и ни­су ви­ше по­треб­ни Или­ја­да и Оди­се­ја, јер има­мо Ди­ла­на, „Хо­ме­ра ди­ги­тал­ног до­ба”. У ме­ђу­вре­ме­ну, ис­ко­ри­сти­те при­ли­ку и оти­ ди­те на Са­јам књи­га, где вас још увек оче­ку­ју пи­сци и њи­хо­ве књи­ге. ¶

22. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 06 Субота

ПОГЛЕД СА СТРАНЕ

За­ни­ма ме да ли би опет ишао у ро­во­ве? Ни­ка­да бо­љи љу­ди ни­су би­ли спрем­ни да по­ги­ну за сло­бо­ду „су­шног ква­дра­та” „од­лом­ка вре­ле Афри­ке”, „ви­со­рав­ни из­ро­ва­не ре­ка­ма”, ка­ко је ве­ли­ки пе­сник Одн опи­сао Шпа­ни­ју ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ

Пре­драг Мар­ко­вић

Н

а 80. го­д и­ш њи­ц у Шпан­ ског гра­ђан­ског ра­та по­ста­ вља­мо ово пи­та­ње из пе­сме „Па­вел” Џо­ни­ја Шту­ли­ћа. Сти­че се ути­сак да се ова го­ ди­шњи­ца не­до­вољ­но пам­ти. А Шпан­ ски гра­ђан­ски рат је на­го­ве­стио та­ко мно­го то­га. У то вре­ме су стра­хо­ва­ ли да је ње­гов ис­ход најавa по­бе­де фа­ши­зма. Јер, Шпа­ни­ја се пре­тво­ри­ ла у вој­ни по­ли­гон за Ита­ли­ју и Не­ мач­ку, док су де­мо­крат­ске зе­мље, пре све­га Бри­та­ни­ја, окре­та­ле гла­ву. То се ни­је де­си­ло. Али се по це­лој Евро­ пи ра­ши­ри­ла јед­на дру­га по­ја­ва на­ ста­ла у Шпа­ни­ји. То је са­вез свих ан­ти­фа­ши­ста, од па­три­от­ских уме­ ре­ња­ка и ли­бе­ра­ла до ре­во­лу­ци­о­на­ ра. Ова­кви са­ве­зи ће по­бе­ди­ти на­ци­ фа­ши­зам у Дру­гом свет­ском ра­ту и ство­ри­ти но­ву Евро­пу, за­сно­ва­ну на људ­ским пра­ви­ма и де­мо­кра­ти­ји, а у вре­ме со­ци­јал­них др­жа­ва и на те­жњи ка дру­штве­ној прав­ди. Али ни то ни­је нај­за­ни­мљи­ви­ја остав­шти­на Шпан­ ског гра­ђан­ског ра­та. Он је при­ву­као пре­ко 40.000 љу­ди ко­ји је на­пу­сти­ло

удоб­не жи­во­те ши­ром Евро­пе и САД, да се бо­ре за иде­ал ­ е. До­ста рет­ка по­ја­ва у исто­ри­ји. Зло­ на­мер­ни­ци би мо­гли да ка­жу ка­ко и да­нас де­се­ти­не хи­ља­да рат­ни­ка са свих стра­на све­та кр­ва­ре за исла­ми­ стич­ке иде­а­ле око Але­па и Мо­су­ла. По­сто­ји огром­на раз­ли­ка. Ин­тер­на­ ци­о­нал­не бри­га­де исла­ма се ре­гру­ту­ју нај­че­шће ме­ђу очај­ним и од­ба­че­ним мар­ги­нал­ци­ма, а рет­ко им при­сту­па цвет умет­ни­ка и ства­ра­ла­ца, ма­кар не из­ван арап­ског све­та. Ма­ла је ве­ ро­ват­но­ћа да има бо­ра­ца Ислам­ске др­жа­ве ко­ји ће мо­ћи да уђу у веч­ност са Пи­ка­сом, Ор­ве­лом, Хе­мин­гве­јом, Од­ном, Лор­ком... Би­ло је и ка­сни­је бор­би за сло­бо­ду, али не и та­кве ме­ ђу­на­род­не мо­би­ли­за­ци­је нај­бо­љих љу­ди све­та. Ни­ка­да бо­љи љу­ди ни­су би­ли спрем­ни да по­ги­ну за сло­бо­ду „су­шног ква­дра­та” „од­лом­ка вре­ле Афри­ке”, „ви­со­рав­ни из­ро­ва­не ре­ка­ ма”, ка­ко је ве­ли­ки пе­сник Одн опи­ сао Шпа­ни­ју. Ни­је све би­ло иде­ал­но на стра­ни шпан­ских ре­пу­бли­ка­на­ца. Ре­во­лу­ци­ о­на­ри су по­ка­зи­ва­ли ве­ли­ку су­ро­вост пре­ма сво­јим не­при­ја­те­љи­ма, на­ро­ чи­то све­ште­ни­ци­ма, а и пре­ма сво­ јим дру­го­ви­ма. Ис­тре­бљи­ва­ње не­по­ ћуд­них еле­ме­на­та, оп­ту­жи­ва­них као „троц­ки­сти”, „анар­хи­сти” осла­би­ло је сна­ге Ре­пу­бли­ке. Ова­кав дог­ма­ти­зам је раз­о­ча­рао Ор­ве­ла и по­чео да га пре­ тва­ра у нај­же­шћег кри­ти­ча­ра ста­љи­ ни­зма и то­та­ли­та­ри­зма уоп­ште. Нео­бич­но је ве­ли­ка ва­жност Шпан­ ског гра­ђан­ског ра­та за Ју­го­сла­ви­ју. Овај рат је из­не­дрио нај­бо­ље ру­ко­ во­ди­о­це бу­ду­ће ре­во­лу­ци­је и пар­ти­ зан­ског ра­та, а пре­жи­ве­ли ме­ђу њи­ма ће би­ти во­ђе ко­му­ни­стич­ке Ју­го­сла­ ви­је. Ко­ча По­по­вић, Иво Ло­ла Ри­бар, Ко­ста Нађ, Пе­ко Дап­че­вић, Бла­го­је Не­шко­вић, Гој­ко Ни­ко­лиш, Вељ­ко Вла­хо­вић, Иван Го­шњак, Да­ни­ло Ле­ кић, Пе­тар Драп­шин, Рат­ко Па­вло­ вић Ћић­ко, Мар­ко Оре­шко­вић... те­ шко их је на­бро­ја­ти. По­кој­ни Пе­ро

Кантина у Паризу у којој се се окупљали југословенски добровољци пред одлазак у Шпанију Музеј историје Југославије

Си­мић је у ви­ше сво­јих књи­га твр­дио да је Јо­сип Броз Ти­то био ли­кви­да­ тор Ко­мин­тер­не у Шпа­ни­ји. На­вод­ но га је пре­по­зна­ла ико­на шпан­ских ре­пу­бли­ка­на­ца, До­ло­рес Иба­ру­ри. Ти­то­во уче­шће у том ра­ту су по­ми­ ња­ли и не­мач­ка про­па­ган­да за вре­ ме Дру­гог свет­ског ра­та, а и не­ки за­ пад­ни ли­сто­ви. Пе­ро Си­мић је 2012. го­ди­не об­ја­вио сли­ку го­лог чо­ве­ка, мо­жда Ти­та, ка­ко се ту­ши­ра у ло­го­ру за ин­тер­бри­га­ди­сте у Фран­цу­ској. У сва­ком слу­ча­ју и у зва­нич­ној вер­зи­ ји, Ти­то је 1937. го­ди­не ор­га­ни­зо­вао из Па­ри­за од­ла­зак ју­го­сло­вен­ских ин­тер­бри­га­ди­ста у Шпа­ни­ју. За не­ке шпан­ске бор­це су ве­за­не ур­ба­не ле­ ген­де о њи­хо­вој ли­кви­да­ци­ји за вре­ ме Дру­гог свет­ског ра­та. Ни­ти при­ча о Ти­ту и ње­го­вим тај­ на­ма, ни она дру­га, о сум­њи­вим смр­ ти­ма шпан­ских бо­ра­ца, не тре­ба да за­ма­гли пра­ви зна­чај Шпан­ског гра­ ђан­ског ра­та за наш на­род. У се­ћа­њу на овај рат мо­ра­мо да раз­дво­ји­мо све­ тло од мра­ка. Ин­три­ге Ко­мин­тер­не и Ста­љи­на су ме­ђу нај­мрач­ни­јим стра­ на­ма оп­ште исто­ри­је. Али за­то спрем­ ност бо­ра­ца ин­тер­бри­га­да да по­ги­ну за сло­бо­ду и прин­ци­пе спа­да­ју у нај­ све­тли­је стра­ни­це свет­ске, па и на­ше исто­ри­је. Не­ма ни­ка­кве мр­ље у шпан­ ским под­ви­зи­ма прин­ца бе­о­град­ског ви­со­ког дру­штва, Иве Ло­ле Ри­ба­ра, пер­спек­тив­ног на­уч­ни­ка Бла­го­ја Не­ шко­ви­ћа, или над­ре­а­ли­стич­ког пе­ сни­ка Ко­че По­по­ви­ћа. Они и мно­ги дру­ги су мо­гли да жи­ве без му­ке, жи­ во­том нај­при­ви­ле­го­ва­ни­јег де­ла свог на­ро­да. А ни­су. Ода­бра­ли су бор­бу за иде­а­ле. Да ли је би­ло шпан­ских бо­ра­ ца ко­ји су из­да­ли иде­а­ле? На­рав­но. Ре­во­лу­ци­ја је­де сво­ју де­цу, а власт ја­ мач­но ква­ри не­по­је­де­не ре­во­лу­ци­о­ на­ре. Ипак, чи­ни се да су пре­жи­ве­ли шпан­ски бор­ци и у вре­ме оп­штег ква­ ре­ња би­ли бо­љи део ју­го­сло­вен­ског ко­му­ни­стич­ког еста­бли­шмен­та. За­то их тре­ба пам­ти­ти и ве­ли­ча­ти, као ва­ жне уз­о­ре из на­ше пр­о­шло­сти. ¶

Бошко Петровић, авијатичар који је погинуо у Шпанском грађанском рату Музеј историје Југославије

Нада Димитријевић-Нешковић, лекарка и добровољац у интернационалним бригадама Музеј историје Југославије

Жене у Шпанском грађанском рату Архив рата и изгнанства у Мадриду

Пре­ко 40.000 љу­ди је на­пу­сти­ло удоб­не жи­во­те ши­ром Евро­пе и САД, да се бо­ре за иде­ал ­е

Чистоћа је пола здравља Човек је једноставно „стрејт”, чист као Пјурити, недостаје му прстохват лудила без кога нема праве генијалности ПРИКАЗ

Мухарем Баздуљ

И

ма у Бо­ла­њо­вом ге­ни­ јал­ном ро­ма­ну „2666” је­дан мла­ди апо­те­кар ко­ји во­ли да чи­та, али ко­ме је дра­жи Каф­кин „Пре­о­бра­жај” од „Про­це­са”, Мел­ ви­лов „Бар­тлби”од „Мо­би Ди­ка”, Фло­бе­ро­во „При­про­сто ср­це” од „Бу­ва­ра и Пе­ки­шеа”, те Ди­кен­со­ ва „Бо­жић­на при­ча” од „При­че о два гра­да” или „Пи­кви­ко­ва­ца”. Кроз ум Амал­фи­та­ноа, јед­ног од глав­них ли­ко­ва, Бо­ла­њо тим по­во­дом при­ме­ћу­је да се на­ше вре­ме бо­ји ве­ли­ких, не­са­вр­ше­ них, сти­хиј­ских де­ла ко­ја во­де у не­по­зна­то, то јест да пре­фе­ри­ра са­вр­ше­не стил­ске ве­жбе ве­ли­ких мај­сто­ра. То је ту­жни па­ра­докс,

пре­зи­ру спрам жур­на­ли­стич­ке ба­нал­но­сти с по­чет­ка два­де­се­ тог ве­ка от­кри­ва ем­бри­он свог пре­зи­ра спрам ди­ги­тал­не ба­нал­ но­сти ин­тер­нет­ских пор­та­ла и дру­штве­них мре­жа. От­кри­ва та­ ко­ђе ко­ре­не сво­је фа­сци­на­ци­је не­мач­ким је­зи­ком и не­мач­ком кул­ту­ром и сво­је­вр­сну ам­би­ва­ лен­ци­ју спрам јед­не од кључ­них по­сле­ди­ца „сек­су­ал­не ре­во­лу­ ци­је”, то јест спрам по­ја­ве оно­га што је Кун­де­ра на­звао „љу­ба­ви­ ма ли­ше­ним озбиљ­но­сти”. Пју­ри­ти из на­сло­ва Френ­зе­но­ вог ро­ма­на је мла­да же­на ко­јој је мај­ка да­ла то нео­бич­но име. Пју­ри­ти Тај­лер сви­ма је по­зна­ ти­ја по свом на­дим­ку Пип ко­ји, у кон­тек­сту књи­жев­но­сти на ен­ гле­ском је­зи­ку, при­зи­ва Ди­кен­са агре­сив­ни­је не­го­ли што би у хи­ по­тет­ском слу­ча­ју не­ки срп­ски пи­сац при­зи­вао Бран­ка Ћо­пи­ћа кад би свом ју­на­ку дао име Ни­ко­ ле­ти­на или још бо­ље кад би ју­на­ ки­њу на­звао Ни­ко­ле­ти­на, по­што је код Ди­кен­са Пип му­шка­рац, док је код Френ­зе­на же­на. Та на­ ша Пип нам сто­га од­мах при­зи­ва и не­ка „ве­ли­ка оче­ки­ва­ња”. Не­ срећ­на Пип је оста­ла ду­жна ка­ ма­ру па­ра за сту­дент­ски кре­дит и ге­не­рал­но је у про­бле­му, ка­ко то већ би­ва с мла­ди­ма у на­шем кри­зном вре­ме­ну, чак и у „пр­вом све­ту”, ов­де кон­крет­но у Оуклен­ ду. Ипак, не­ће Пип оста­ти ли­ше­ на ни ве­зе са „тре­ћим све­том”,

Џонатан Френзен: „Пјурити”, Дерета, Београд, 2016, с енглеског превела Весна Стаменковић

ми­сли Амал­фи­та­но, а ми­сли, чи­ ни се, и Бо­ла­њо. Ако ве­ру­је­те нај­ва­жни­јим ан­ гло­сак­сон­ским ме­ди­ји­ма, Џо­на­ тан Френ­зен је је­дан од пет или шест са­в ре­м е­н их пи­с а­ц а ко­ ји су до­стој­ни ти­ту­ле „ве­ли­ког мај­сто­ра”. Не знам ко­ли­ко је то за­и­ста тач­но, али знам да ме­ни нај­дра­жа ње­го­ва књи­га ни­је ни­ је­дан од три тен­ден­ци­о­зно ве­ли­ чан­стве­на ро­ма­на („Ко­рек­ци­је”, „Сло­бо­да”, „Пју­ри­ти”), не­го ско­ ро би­зар­на стил­ска ве­жба зва­на „Про­је­кат Кра­ус” ко­ја се са­сто­ји од пет есе­ја Кар­ла Кра­у­са у не­ мач­ком ори­ги­на­лу штам­па­них па­ра­лел­но са Френ­зе­но­вим пре­ во­ди­ма тих есе­ја на ен­гле­ски, уз огро­ман број че­сто ори­ја­шких фу­сно­та ко­је су ре­ђе пу­ки пре­ во­ди­лач­ки ко­мен­та­ри, а мно­го че­шће фраг­мен­ти Френ­зе­но­ве ауто­би­о­гра­фи­је и „арс по­е­ти­ке” асо­ци­ја­тив­но ве­за­ни за раз­не Кра­у­со­ве ста­во­ве и њи­хо­ве ин­ тер­пре­та­ци­је. По­ми­њем „Про­је­кат Кра­ус” у кон­тек­сту по­след­њег Френ­ зе­но­вог ро­ма­на не са­мо јер су то су­сед­не књи­ге у ње­го­вој би­ бли­ог­ ра­фи­ји („Про­је­кат Кра­ус” је ори­ги­нал­но об­ја­вљен 2013, а „Пју­ри­ти” 2015) не­го још ви­ ше за­рад чи­ње­ни­це да се идеј­на кон­струк­ци­ја ро­ма­на „Пју­ри­ ти” ја­сни­је на­слу­ћу­је из фу­сно­ та „Про­јек­та Кра­ус” не­го из са­ мог ро­ма­на. У фу­сно­та­ма ове књи­ге Френ­ зен от­кри­ва ка­ко у Кра­у­со­вом

ов­де кон­крет­но са Бо­ли­ви­јом, у ко­ју од­ла­зи да би во­лон­ти­ра­ ла на јед­ном ха­кер­ском про­јек­ ту. У још јед­ном свом „ве­ли­ком аме­рич­ком ро­ма­ну” во­ди­ће нас Френ­зен и у Ден­вер и у Ис­точ­ ну Не­мач­ку, те кроз „те­шку” те­ ма­ти­ку по­тра­ге за иден­ти­те­том, то­та­ли­та­ри­зма и „бре­ме­на ди­ги­ тал­ног чо­ве­ка” гле­да­ти да нам ис­ при­ча при­чу на на­чин ко­ји нам је већ по­знат ако смо чи­та­ли ње­ го­ве прет­ход­не ро­ма­не. Чи­ни ми се да ће „Пју­ри­ти” нај­л ак­ш е оду­ш е­в и­т и оне ко­ ји ра­ни­је ни­су чи­та­ли Френ­зе­ на. Ис­по­ста­вља се да, кад тре­ба да се од­ре­ди­ти ко­ји му је од три ње­го­ва ро­ма­на нај­бо­љи, чи­та­лац ма­хом би­ра онај ко­ји је пр­ви чи­ тао, све­јед­но ра­ди ли се о „Ко­рек­ ци­ја­ма”, „Сло­бо­ди” или „Пју­ри­ ти”. На ни­воу сти­ла и струк­ту­ре код ње­га не­ма ха­о­тич­но­сти ни­ти сти­хи­је, а ни из­не­на­ђе­ња, чим га ма­ло бо­ље упо­зна­мо. Да се раз­у­ме­мо и да не би би­ло за­бу­не, Френ­зен је од­ли­чан пи­сац и „Пју­ри­ти” је ва­жан ро­ман на­ шег до­ба. Син­хро­ниј­ски гле­да­но, он је­сте ве­ли­ки пи­сац. Про­блем на­ста­је кад га се у ди­ја­хро­ниј­ ском сми­слу са­ме­ра­ва са „ве­ли­ ким мај­сто­ри­ма”. У том слу­ча­ју при­ме­ћу­је­мо не­скло­ност ри­зи­ ку, ма­њак хра­бро­сти да се кре­не у не­по­зна­то. Чо­век је јед­но­став­но „стрејт”, чист као Пју­ри­ти и, као по­ла здра­вља, не­до­ста­је му пр­сто­ хват лу­ди­ла без ко­га не­ма пра­ве ге­ни­јал­но­сти. ¶

Субота 22. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

САВРЕМЕНА УМЕТНОСТ

Ко­ре­ни бо­ла

ки умет­ник, ко­ји се обра­тио Ин­сти­ту­ту „Пјер и Ма­ри­ја Ки­ри” из Па­ри­за да би на­пра­вио вер­не при­ка­зе ви­ру­са на ва­за­ма, на ко­ји­ма је на­сли­ као и свој ау­то­пор­трет, из­ло­жио је и низ ма­лих скулп­ту­ра у об­ли­ку ових истих ви­ру­са, ко­је су из­ ло­же­не на сто­лу у цен­трал­ном де­лу са­ле у ко­јој је из­ло­жен ње­гов рад. Тик до ње­го­вог је рад Ито Ба­ ра­де, умет­ни­це фран­цу­ско-ал­жир­ског по­ре­кла, ко­ја је сво­је де­ло за­сно­ва­ла на жи­во­ту и ра­ду да­ нас ма­ло по­зна­те ет­но­ло­шки­ње Те­ре­зе Ри­ви­јер, уче­ни­це чу­ве­ног ан­тро­по­ло­га Мар­се­ла Мо­са. Уну­тар че­ти­ри зи­да по­ста­ви­ла је сли­ке, пред­ ме­те из сва­ко­днев­ног жи­во­та, фо­то­гра­фи­је и дру­ги ет­но­граф­ски ма­те­ри­јал ко­ји је ску­пља­ла и ана­ли­зи­ра­ла. У цен­тру по­став­ке је гра­мо­фон. Зву­ци ко­ји до­ла­зе из дис­крет­но по­ста­вље­них звуч­ни­ка су раз­ли­чи­ти, од лек­ци­је о то­ме ка­ко на­у­чи­ти па­па­га­ја да при­ча до ет­но­граф­ских за­ пи­са на­род­них пе­са­ма. Ве­ли­ки бе­ли по­ди­јум у су­сед­ној пр­о­сто­ри­ји је у фор­ми сте­пе­ни­ца, ис­пред ко­га се на­ла­зи ви­деопро­јек­ци­ја ри­ту­ал­ног пле­са. Из­во­де га уче­сни­ци ко­ји се пе­њу уз сте­пе­ни­це, у за­јед­нич­ком на­по­ру да до­сег­ну сун­це. Ово је рад умет­ни­це Уле вон Бранденбург, по­све­ћен ри­ту­а­лу, ис­тра­жи­ва­њу по­ кре­та, за­јед­ни­штва, пле­са у функ­ци­ји ри­ту­а­ла.

По­треб­но је за­вр­ши­ти са сте­ре­от­ и­пи­ма о дру­га­чи­јем и о дру­гом, ка­же Ка­дер Ати­ја, фран­цу­ски умет­ник ал­жир­ског по­ре­кла, но­ви до­бит­ник нај­пре­сти­жни­јег фран­цу­ског при­зна­ња за са­вре­ме­ну умет­ност за рад о идентитету и исцељењу Мар­сел Ди­шан 2016 Борис Петровић Кадер Атијa, Освежити памћење, видео-рад © Adagp, Paris 2016

К

а­дер Ати­ја, фран­цу­ски умет­ник ал­ жир­ског по­ре­кла, упра­во је про­гла­шен за до­бит­ни­ка на­гра­де „Мар­сел Ди­шан”, нај­пре­сти­жни­јег фран­цу­ског при­зна­ ња за са­вре­ме­ну умет­ност. На из­ло­жби у Цен­тру Пом­пи­ду, на ко­јој су из­ ло­же­ни ра­до­ви фи­на­ли­ста на­гра­де „Мар­сел Ди­ шан”, ње­го­ва по­став­ка је по­де­ље­на на два де­ла. Пр­ви је до­ку­мен­тар­ни филм ко­ји се ба­ви фе­но­ ме­ном фан­том­ског бо­ла ко­ји се ја­вља на­кон ам­ пу­ти­ра­ња удо­ва. Дру­ги део, у про­сто­ри­ји до ко­је се до­ла­зи ду­гач­ким ход­ни­ком, ис­пу­њен је ста­ту­ а­ма од па­пир-ма­шеа у фор­ми те­тра­па­ка. Сва­ка од ових скулп­ту­ра, иа­ко ве­о­ма са­вре­ме­ног об­ли­ ка, пред­ста­вља сво­је­вр­сни то­тем од­се­че­ног уда и фан­том­ског бо­ла ко­ји за њим оста­је. Умет­ни­ко­ ва на­ме­ра ни­је би­ла са­мо да се ба­ви фе­но­ме­ном бо­ла на­кон ам­пу­ти­ра­ња, већ у ши­рем сми­слу фан­том­ским бо­лом ко­ји на­ста­је ка­да се по­је­ди­ нац из­дво­ји из дру­штва, или обр­ну­то, ка­да се дру­штво ода­љи и оту­ђи од по­је­дин­ца. По­став­ка та­ко­ђе про­бле­ма­ти­зу­је ак­ту­ел­но пи­ та­ње ими­гра­на­та у Фран­цу­ској, ко­је се на­до­ве­зу­ је на фран­цу­ско (пост)ко­ло­ни­јал­но ис­ку­ство. Мно­ги ста­нов­ни­ци бив­ших фран­цу­ских ко­ ло­ни­ја ко­ји су у Фран­цу­ску сти­гли у по­тра­зи за бо­љим жи­во­том про­ме­ни­ли су име ка­ко би се бо­ље ин­те­гри­са­ли у фран­цу­ско дру­штво, што је још је­дан на­чин ам­пу­та­ци­је, од­стра­њи­ва­ња соп­стве­ног иден­ти­те­та, сим­бо­ли­чан, али не­по­ ре­ци­ве сна­ге. На­су­прот то­ме, по ре­чи­ма Жи­ла Фу­ша, пред­сед­ни­ка Дру­штва за ши­ре­ње фран­ цу­ске умет­но­сти у све­ту (Ади­аф), на чи­ју ини­ ци­ја­ти­ву је осно­ва­на на­гра­да „Мар­сел Ди­шан”, њен циљ је ис­ти­ца­ње Фран­цу­ске као зе­мље ко­ ја спрем­но до­че­ку­је стран­це и умет­ни­ке ро­ђе­ не у дру­гим зе­мља­ма и кул­ту­ра­ма. „По­треб­но је за­вр­ши­ти са сте­ре­о­ти­пи­ма о дру­га­чи­јем и о дру­гом”, ка­же на­гра­ђе­ни умет­ник у из­ја­ви за „Монд”. „Нео­п­ход­но је иза­ћи из цр­но-бе­ле сли­ ке бит­ке за Ал­жир и ис­ко­ри­сти­ти на­сле­ђе де­ко­ ло­ни­за­ци­је за не­што до­бро.”

Ито Барада, Несавладиви објекти Галерија Поларис, Париз

Ула вон Бранденбург, Златно Сунце сиви Месец Фото Мартин Аргирогло

Фран­цу­ски од­го­вор на Тар­не­ро­ву на­гра­ду На­гра­ду „Мар­сел Ди­шан” за најинвентивнијег француског уметника до­де­љу­је Цен­тар Пом­пи­ду, тре­нут­но нај­о­пре­мље­ни­ји му­зеј мо­дер­не и са­вре­ме­не умет­но­сти на све­ту. Осми­шље­на је као фран­цу­ски од­го­вор на Тар­не­ро­ву на­гра­ду ко­ја се до­де­љу­је у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји. Те­жи­ште је на са­вре­ме­ној кон­цеп­ту­ал­ ној, а на­да­све ан­га­жо­ва­ној и про­во­ка­тив­ној умет­но­сти, због че­га је и на­зва­на по твор­цу кон­цеп­ту­ал­не умет­но­сти. По­тај­на на­ме­ра осни­ва­ча на­гра­де је да очу­ва­ју кул­ту­ро­ло­шки пре­стиж ко­ји су Па­риз и Фран­цу­ска ужи­ва­ли то­ком ве­ћег де­ла два­де­се­ тог ве­ка (и не­ко­ли­ко ве­ко­ва ра­ни­је), а ко­ји је по­чео да опа­да се­дам­де­се­тих го­ди­на са се­лид­бом умет­нич­ке сце­не (тра­гом ви­со­ког ка­пи­та­ла) у Њу­јорк. У тој на­ме­ри је на­гра­да ди­рект­ но по­ве­за­на са ве­ли­ком смо­тром са­вре­ме­не умет­но­сти FIAC, ко­ја се упра­во одр­жа­ва на мно­гим ло­ка­ци­ја­ма у Па­ри­зу. Бартелеми Тогио, Победити вирус! © Adagp, Paris 2016

Умет­ни­ци из нај­у­жег из­бо­ра, чи­ји ра­до­ви су пред­ста­вље­ни уз Ати­је­ве, је­су Ито Ба­ра­да, Ула вон Бранденбург и Бартелеми Тогио.

Али­сија Кнок, ку­стоски­ња На­ци­о­нал­ног му­зе­ја мо­дер­не умет­но­сти и ко­ме­сар из­ло­жбе

Фраг­мен­тар­на при­ро­да да­на­шњи­це За­ни­мљи­вост ових ра­до­ва је њи­хо­ва ве­за са ан­тро­по­ло­ги­јом, ди­сци­пли­ ном ко­ја се ба­ви ис­тра­жи­ва­њем дру­ штва и чо­ве­ка у дру­штву... По­ста­вља­ње пи­та­ња, без де­фи­ни­тив­ них и ко­нач­них од­го­во­ра, глав­на је те­ ма ово­го­ди­шње из­ло­жбе фи­на­ли­ста на­ гра­де „Мар­сел Ди­шан”, про­ми­шља­ње раз­ли­чи­тих си­ту­ац ­ и­ја, фи­зич­ких и дру­ штве­них фе­но­ме­на, као што је на при­ мер филм о ам­пу­та­ци­ја­ма Ка­де­ра Ати­је ко­ји је из­ве­ден кроз ин­тер­вјуе са ет­но­ ло­зи­ма, хи­рур­зи­ма, не­у­ро­ло­зи­ма. На­ ме­ра је да се упо­ре­де раз­ли­чи­ти по­гле­ ди и пер­спек­ти­ве уме­сто је­дин­стве­ног од­го­во­ра, што од­го­ва­ра и дра­ма­тур­ги­ји фил­ма. Ње­гов по­сту­пак је суп­ти­лан, јер због до­ку­мен­тар­не фор­ме има­мо ути­ сак да смо на пи­та­ње о ам­пу­ти­ра­ним удо­ви­ма до­би­ли од­го­вор, но ка­ко филм на­пре­ду­је схва­та­мо да смо да­ле­ко од

07

ко­нач­ног од­го­во­ра и на­ро­чи­то да­ле­ко од за­до­во­ља­ва­ју­ћег ре­ше­ња. Су­о­че­ни са гу­бит­ком схва­та­мо са­мо да се гу­би­ так не мо­же на­док­на­ди­ти и по­пра­ви­ти. Схва­та­мо да се ово не од­но­си са­мо на од­се­че­не удо­ве већ и на це­ла дру­штва, по­го­ђе­на роп­ством, ко­ло­ни­за­ци­јом и слич­ним по­ја­ва­ма: из­гу­бље­но је не­мо­ гу­ће на­док­на­ди­ти. Ан­тро­по­ло­ги­ја је ко­ло­ни­јал­на на­у­ ка, нај­по­зна­ти­ји ан­тро­по­ло­зи су из­ гра­ди­ли ка­ри­је­ру ана­ли­зи­ра­ју­ћи тзв. при­ми­тив­на дру­штва. Да ли и ова из­ ло­жба има ја­сно ви­дљи­ву ко­ло­ни­јал­ ну ди­мен­зи­ју? То је ви­ше не­го ја­сно. Ипак, ме­то­де ко­ је су при­ме­њи­ва­ли ан­тро­по­ло­зи са по­ чет­ка 20. ве­ка ве­о­ма су раз­ли­чи­те од оних ко­је при­ме­њу­је­мо да­нас. У ра­ду Ле­ви­ја Стро­са се ви­ди ве­ли­ко по­што­ва­

Мо­ну­мен­тал­не пор­це­лан­ске ва­зе Тогија су осли­ка­не мо­ти­ви­ма ко­ји пред­ста­вља­ју ми­кро­ скоп­ску сли­ку ви­ру­са си­де и ебо­ле. Овај африч­

ње и ува­жа­ва­ње дру­шта­ва ко­је ана­ли­ зи­ра, њи­хо­вих ло­кал­них тра­ди­ци­ја. Не мо­же­мо то по­ре­ди­ти са чу­ве­ном Ко­ло­ ни­јал­ном из­ло­жбом код Порт До­реа у Па­ри­зу по­чет­ком два­де­се­тог ве­ка. Но мо­же­мо и мо­ра­мо ре­ћи да је ан­тро­по­ ло­ги­ја као на­у­ка про­ис­те­кла из ко­ло­ ни­јал­ног осва­ја­ња. Афри­ка је од­и­гра­ла огро­ман ути­цај на умет­ност 20. ве­ка. Да ли се ови ра­до­ви на­до­ве­зу­ју на ту тра­ди­ци­ју? То је за­ни­мљи­во пи­та­ње. По­гле­дај­те рад Ка­де­ра Ати­је – он се упра­во ба­ви ис­пи­ти­ва­њем фан­том­ског бо­ла код ам­ пу­ти­ра­ног уда и ње­го­вој кул­ту­ро­ло­шкој пред­ста­ви. У са­ли по­ред ви­ди­мо објек­ те ко­ји на­ли­ку­ју при­ми­тив­ним фор­ма­ ма, као они­ма ко­је мо­же­мо ви­де­ти у ан­тро­по­ло­шком Му­зе­ју кеј Бран­ли. Иа­ ко су у пи­та­њу ам­ба­ла­же, има­ју фор­му ма­ски, да­кле фор­му фан­то­ма. Он окре­ ће ствар у су­прот­ном сме­ру – уме­сто да за­ми­шља­мо Пи­ка­са ко­га ин­спи­ри­ше африч­ка ма­ска, да­нас гле­да­мо ам­ба­ ла­жу, са­вре­ме­ни обје­кат се­риј­ски пр­о­ из­ве­ден, у ко­ме на­ла­зи­мо при­ми­тив­ну пред­ста­ву о ко­јој го­во­ри­мо. Ва­жан део из­ло­жбе је по­све­ћен бо­ ле­сти, ин­фек­ци­ји, од­се­че­ним удо­ ви­ма. Не­ки од нај­по­зна­ти­јих ан­тро­ по­ло­га (Фројд, Ле­ви Строс, Жи­рар) сма­тра­ли су да је у ко­ре­ну ци­ви­ли­ за­ци­је упра­во та­бу ко­ји на­ста­је као по­ку­шај да се на­си­ље, бо­лест и смрт об­ја­сне и раз­у­ме­ју. На­рав­но, сма­трам да је у пи­та­њу упра­ во функ­ци­ја умет­но­сти да ис­тра­жу­је ко­

Пре­пу­шта­ње ко­лек­ти­ву кроз ри­ту­ал по­се­ду­ је ис­це­ли­тељ­ско деј­ство и на­ро­чи­то је ва­жно у да­на­шњем дру­штву ко­је ин­си­сти­ра упра­во на су­прот­ним вред­но­сти­ма за­о­штре­ног ин­ди­ви­ ду­ал ­ и­зма. Сва­ка це­ли­на на овој из­ло­жби на свој на­чин пред­ста­вља про­блем из­дво­је­но­сти по­је­дин­ца из дру­штва – би­ло да је за­ра­жен ви­ру­сом си­де, би­ ло ебо­ле (два ви­ру­са ко­ја, по ре­чи­ма Бартелемија Тогија, пред­ста­вља­ју нај­ве­ћу опа­сност да­на­шњи­ це у Афри­ци), мар­ги­на­ли­зо­ван и уса­мљен у на­уч­ ној за­јед­ни­ци (про­је­кат Ито Ба­ра­де), из­оп­штен из дру­штва про­стим чи­ном оту­ђе­но­сти, у ко­је за­тим сво­је­вр­сном ре­гре­си­јом ка ого­ље­ној фор­ ми ри­ту­ал ­ а по­ку­ша­ва да се по­вра­ти (ка­ко то про­ бле­ма­ти­зу­је Ула вон Бран­ден­бург) или на­про­сто од­се­чен, од­стра­њен, ам­пу­ти­ран, као што то ме­та­ фо­рич­ки али и ди­рект­но по­ста­вља Ка­дер Ати­ја. По ре­чи­ма ку­сто­са, али и умет­ни­ка, сва­ко де­ло на из­ло­жби је ја­сно ан­га­жо­ва­но и те­мат­ски бли­ ско ан­тро­по­ло­ги­ји, јер пр­о­ми­шља функ­ци­о­ни­ са­ње за­јед­ни­це и по­је­дин­ца у њој. ¶

ре­не дру­штва и да их до­во­ди у сум­њу. Ни­је у пи­та­њу по­мод­но ис­тра­жи­ва­ње та­ко­зва­не при­ми­тив­не умет­ност. Ва­ жно је и за на­у­ку и за умет­ност да се та­кво раз­ма­тра­ње учвр­сти чи­ње­ни­ца­ ма, али да се у исто вре­ме осло­бо­ди за мо­гућ­ност дру­га­чи­јег про­ми­шља­ња. У том сми­слу је ва­жан про­је­кат Ито Ба­ ра­де ко­ја ис­тра­жу­је жи­вот и рад же­не ет­но­ло­га ко­ја је из­гу­би­ла ра­зум. Она је ра­ди­ла у чуд­но вре­ме на нео­бич­ном ме­сту, три­де­се­тих го­ди­не у Ал­жи­ру, ка­ да се то­ли­ко уду­би­ла у свој по­сао да је си­шла с ума. Да би као же­на ет­но­лог, на­ро­чи­то као уче­ни­ца чу­ве­ног Мар­се­ла Мо­са, би­ла схва­ће­на озбиљ­но, мо­ра­ла је да из­ба­ци сва­ку сум­њу су­бјек­тив­но­ сти, емо­тив­но­сти, на кра­ју лич­но­сти, иден­ти­те­та из свог ра­да, па и из са­ме се­бе, што ју је у јед­ном тре­нут­ку гур­ну­ ло пре­ко иви­це. Упра­во је то за­ни­мљи­во и у ра­ду Ка­ де­ра Ати­је, та иде­ја да мо­же­мо кроз ем­па­ти­ју и осе­тљи­вост да ути­че­мо на свет око се­бе и на са­ме се­бе. У за­пад­ ном дру­штву на при­мер зна­мо да ане­ сте­зи­ра­мо лу­дост, али не зна­мо да је из­ле­чи­мо. Са дру­ге стра­не, у не­ким та­ ко­зва­ним при­ми­тив­ним дру­штви­ма лу­ ди­ло се не са­мо ле­чи већ се чи­ни бит­ ним са­стој­ком дру­штва. Оно има сво­ју дру­штве­ну уло­гу, ис­так­ну­ту, и ни­је мар­ ги­на­ли­зо­ва­но као што је слу­чај код нас. Исто ва­жи за ду­хо­ве и фан­то­ме, ко­ји чи­ не део сва­ко­дне­ви­це и обо­га­ћу­ју је, док у на­шем дру­штву тај део жи­во­та у пот­ пу­но­сти од­стра­њу­је­мо, та­ко­ре­ћи ам­пу­ ти­ра­мо. То је па­ра­докс на­шег дру­штва и вре­ме­на.

Окру­же­ни смо мр­тви­ма на све стра­ не – ули­це се зо­ву по мр­тви­ма, у му­зе­ ји­ма су сли­ке мр­твих, чи­та­мо де­ла мр­ твих о мр­тви­ма. Ду­бо­ко смо уро­ње­ни у иде­ју смр­ти али је у исто вре­ме из­бе­ га­ва­мо и тру­ди­мо се да је у пот­пу­но­сти иг­но­ри­ше­мо. Не да­је­мо се­би вре­ме­на да бо­лу­је­мо, већ се кри­је­мо иза стра­те­ ги­је не­ви­дљи­во­сти и пре­тва­ра­мо се да ду­хо­ви не по­сто­је. А ва­жност ду­хо­ва и фан­то­ма је пр­во­ра­зред­на. Реч је о сво­је­вр­сној не­ла­го­ди ци­ви­ ли­за­ци­је ко­ју нам је до­нео про­дор на­у ­к е у сва­к о­д не­в и­ц у и гу­б ље­њ е кон­так­та са фан­та­сти­ком, ми­то­ви­ ма, фан­то­ми­ма? Да, то је дух ко­ји је про­ис­те­као из по­зи­ ти­ви­зма и де­вет­на­е­стог ве­ка, ко­ји се да­нас пре­то­чио у јед­ну мул­ти­по­лар­ну сли­ку све­та. Умет­ни­ци ов­де по­ку­ша­ва­ ју да овла­да­ју упра­во том фраг­мен­тар­ ном при­ро­дом да­на­шњи­це, из­бе­га­ва­ју мо­но­лит­ност при­сту­па, је­дин­стве­но­сти ми­сли, усме­ре­ња. Да ли је ов­де реч о са­мо­до­вољ­ној умет­но­сти? Ап­со­лут­но не, ова умет­ност је у пот­пу­ но­сти ан­га­жо­ва­на. Не­ма ре­чи о то­ме да је ам­би­ци­ја умет­ни­ка у то­ме да ства­ра­ју „чи­сту” умет­ност, њи­хов рад је ду­бо­ко уро­њен у кон­текст овог вре­ме­на, чак и ка­да то не ка­жу. Ка­дер Ати­ја твр­ди да је ње­гов цео про­је­кат о те­ро­ри­зму, иа­ко се у фил­му ни јед­ном не спо­ми­ње реч „те­ро­ри­зам”. Да­кле, ан­га­жо­ва­ност је пот­пу­но при­сут­на и на­мер­на, иа­ко ни­ Б. П. је екс­пли­ци­ра­на.

22. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 08 Субота

ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ У БЕОГРАДУ

ПОЗОРИШТА

27. 10. у 11 – У стра­ху су ве­ли­ке очи, р. М. Ка­ра­џић

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Француска 3, тел. 2620-946 www.narodnopozoriste.rs

Ве­чер­ња сце­на 23. 10. у 20 – 39 сте­пе­ни­ка, р. В. Алек­сић 26. 10. у 19.30 – Го­спо­ђа ми­ни­стар­ка, р. Т. М. Ри­го­нат 28. 10. у 20 – Дан од­лу­ке – ПРЕ­МИ­ЈЕ­РА, р. М. Ма­ној­ло­вић

Ве­ли­ка сце­на 22. 10. у 19.30 – Ма­ри­ја Стју­арт 23. 10. у 19.30 – Ива­нов 24. 10. у 19.30 – Кир Ја­ња 25. 10. у 19.30 – Же­не у д-мо­лу /ду­га бо­жић­ на ве­че­ра, (пре­ми­је­ра) ба­лет 26. 10. у 19 – Кар­мен 27. 10. у 19.30 – Же­не у д-мо­лу /ду­га бо­жић­ на ве­чера 28. 10. у 19.30 – Ве­ли­ка дра­ма Сце­на „Ра­ша Пла­о­вић” 22. 10. у 20.30 – Прах, На­род­но по­зо­ри­ште у Бе­о­гра­ду и Ша­бач­ко по­зо­ри­ште 23. 10. у 20.30 – Ја­пан­ски тра­ди­ци­он ­ ал­ни плес Кон­церт гру­пе „Изе­на но каи” 24. 10. у 20.30 – Сек­су­ал­не не­у­ро­зе на­ших ро­ди­те­ља 25. 10. у 20.30 – Ха­са­на­ги­ни­ца 26. 10. у 20.30 – Би­зар­но 27. 10. у 20.30 – Че­хов је Тол­сто­ју ре­као збо­ гом, у про­дук­ци­ји „Yуго­арт-а” 28 10. у 20.30 – Ва­жно је зва­ти се Ер­нест ЈУ­ГО­СЛО­ВЕН­СКО ДРАМ­СКО ПО­ЗО­РИ­ШТЕ Кра­ља Ми­ла­на 50, тел. 3061-900 www.jdp.rs Сце­на „Љу­ба Та­дић” 22. 10. у 20 – Уобра­же­ни бо­ле­сник, р. Ј. Мар­ ко­вић 24. 10. у 20 – Под жрв­њем, р. Е. Са­вин 25. 10. у 20 – Но­ра!, р. С. Три­шић (са срп­ским ти­тлом) 27. 10. у 20 – Го­спо­ђи­ца, р. Г. Сто­ја­но­вић (са ен­гле­ским ти­тлом) 28. 10. у 20 – Под жрв­њем, р. Е. Са­вин Сту­дио ЈДП 27. 10. у 20.30 – Хи­сте­ри­ја, р. И. Ву­ко­вић 28. 10. у 20.30 – Слу­чај­на смрт јед­ног анар­ хи­сте, р. М. Ма­лет­ко­вић БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ Милешевска 64, тел. 2837-000 www.bdp.rs Ве­ли­ка сце­на 22. 10. у 20 – Ан­ђе­ли чу­ва­ри, р. В. Ми­ћу­но­вић 24. 10. у 20 – Те­ро­ри­зам, р. Т. Сне­жа­на 25. 10. у 20 – Па­ли­лул­ски ро­ман, р. Е. Са­вин 26. 10. у 20 – Мој син са­мо ма­ло спо­ри­је хо­ да, р. П. Стој­ме­но­вић Но­ва Сце­на 23. 10. У 20.30 – Ме­сец у пла­ме­ну, р. С. Са­блић 27. 10. у 20.30 – Не играј на Ен­гле­зе, р. М. Ма­ ној­ло­вић 28. 10. у 20.30 – Плес са бо­го­ви­ма, р. А. Ду­ ње­ро­вић ПОЗОРИШТЕ АТЕЉЕ 212 Светогорска 21, тел. 3247-342 www.atelje212.rs Сце­на Ми­ра Тра­и­ло­вић 22. 10. у 20 – Мре­шће­ње ша­ра­на, А. По­по­вић 23. 10. у 20 – Ка­зи­мир и Ка­ро­ли­на, Е. фон Хор­ват 24. 10. у 20 – Мак­бет, Е. Јо­не­ско 27. 10. у 20 – Мре­шће­ње ша­ра­на, А. По­по­вић 28. 10. у 20 – Љу­бав­но пи­смо, З. Ба­чић; З. Фа­зла­гић Сце­на Пе­тар Краљ 22. 10. у 20.30 – Слав­на Фло­ренс, П. Квил­тер 23. 10. у 14 – О, ка­кав ди­ван дан, аутор­ски про­је­кат Ве­сне Пе­ћа­нац 24. 10. у 20.30 – Ли­це, А. Га­лин 27. 10. у 20.30 – Дар-мар, Н. Ла­бјут 28. 10. у 20.30 – Че­ка­о­ни­ца, Б. Ли­је­ше­вић; Б. Ди­ми­три­је­вић Позориште на Теразијама Теразије 29, 322-9943 www.pozoristeterazije.com Ве­ли­ка сце­на 22. 10. у 19.30 – МАМ­МА МИА!, мју­зикл, р. Ј. Ра­ди­во­је­ви­ћ 23. 10. у 19.30 – Вик­тор Вик­то­ри­ја. мју­зикл, р. М. Ву­ко­бра­то­ви­ћ 25. 10. у 19.30 – Про­ду­цен­ти, мју­зикл, р. Ј. Ра­ ди­во­је­ви­ћ 26. 10. у 19.30 – Гла­во лу­да, мју­зикл, р. Н. Бу­ ла­то­ви­ћ ЗВЕЗДАРА ТЕАТАР Милана Ракића 38, тел. 2417-687 www.zvezdarateatar.rs Сцена Данило Бата Стојковић 22. 10. у 19.30 – Кла­у­стро­фо­бич­на ко­ме­ди­ ја, Д. Ко­ва­че­вић 26. 10. у 19.30 – Ро­ђен­дан го­спо­ди­на Ну­ши­ ћа, Д. Ко­ва­че­вић 27. 10. у 19.30 – Кла­у­стро­фо­бич­на ко­ме­ди­ ја, Д. Ко­ва­че­вић 28. 10. у 19.30 – Чор­ба од ка­на­рин­ца, М. Ра­ до­вић Но­ва сце­на 22. 10. у 20 – Воз, К. Ма­кар­ти 24. 10. у 20 – Со­кин и Бо­си­на, М. Кон­стан­ти­ но­вић 25. 10. у 20 – Ве­че­ра бу­да­ла, Ф. Ве­бер 27. 10. у 20 – Са­вр­шен крој, В. Ђур­ђе­вић 28. 10. у 20 – До­бро­до­шли у Ср­би­ју, Д. Јо­ва­ но­вић ПОЗОРИШТЕ „СЛАВИЈА” Светог Саве 16–18; тел. 24-36-995 www.pozoriste-slavija.co.rs 22. 10. у 20 – Власт, З. До­рић 23. 10. у 20 – Ујеж, В. Ми­тро­вић 24. 10. у 20 – Ло­пу­же, В. Ми­тро­вић 25. 10. у 20 – Ки­ри­ја, З. До­рић 26.10. у 20 – Како време брзо пролази, М. Мисирача 27. 10. у 20 – Ко­шта­на, В. Илић 28. 10. у 20 – Ca­ba­res ca­ba­rei, З. Со­ко­ло­вић ОПЕРА И ТЕАТАР МАДЛЕНИАНУМ Земун, Главна 32, тел. 316 27 97 22. 10. у 19.30 Ве­ли­ка сце­на – Су­тон, опе­ра Н. Бра­дић (пре­ми­је­ра) 24. 10. у 19.30 Ве­ли­ка сце­на – Су­тон, опе­ра Н. Бра­дић МАЛО ПОЗОРИШТЕ „ДУШКО РАДОВИЋ” Абердарева 1, тел. 785-84-40 www.malopozoriste.co.rs Деч­ја сце­на 22. 10. у 17 – Ка­пе­тан Џон Пиплфокс, р. М. Ми­лин­ко­вић 23. 10. у 20 – Ка­пе­тан Џон Пиплфокс, р. М. Ми­лин­ко­вић / ПРЕ­МИ­ЈЕ­РА 25. 10. у 10.30 – Стра­шне при­че бра­ће Грим, р. М. Гор­дон 26. 10. у 10.30 – Ноћ у Мер­ли­но­вом зам­ку, р. С. Ро­дић Јан­ко­вић 27. 10. у 10.30 – Пи­но­кио, р. К. Кр­нај­ски 28. 10. у 10.30 – Ка­пе­тан Џон Пиплфокс, р. М. Ми­лин­ко­вић

ПОЗОРИШТЕ ПУЖ Радослава Грујића 21 тел. 2438-036 pozoristepuz@sbb.rs 21. 10. у 18 – Цвр­чак и мрав, р. А. Здрав­ко­ вић, претпре­ми­је­ра 22. 10. у 12 и 17 – Цвр­чак и мрав, р. А. Здрав­ ко­вић, прет­пре­ми­је­ра 23. 10. у 12 и 14 – Цвр­чак и мрав, р. А. Здрав­ ко­вић, прет­пре­ми­је­ра 23. 10. у 18 – Цвр­чак и мрав, р. А. Здрав­ко­ вић, пре­ми­је­ра 28. 10. у 18 – Цвр­чак и мрав, р. А. Здрав­ко­вић ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА „ПИНОКИО” Нови Београд, Гоце Делчева 1 тел. 2691-715 22. 10. у 12 – Цвр­чак и мрав, М. Де­по­ло У 17 – Бај­ке мог де­тињ­ства, И. Бо­јо­ви­ћа 23. 10. у 12 – Ка­ри­јус и Бак­тус, Т. Ег­не­ра У 17 – До­го­ди­ло се у Лут­ко­ву, Ј. Пе­ра 25. 10. у 20 – Едит, у ре­жи­ји А. По­по­вић 27. 10. 2016. у 20 – Днев­ник Ане Франк, у про­дук­ци­ји Сту­дио цен­тра ПАН ТЕАТАР Булевар краља Александра 298 тел. 2418-524 www.panteatar.rs 22. 10. у 12 – Пи­пи Ду­га Ча­ра­па у Кви­зи­о­не­ру 22. 10. у 17 – Ла­зи­на ро­ђен­дан­ска жур­ка 23. 10. у 12 – Ја сам се за­љу­би­шка 23. 10. у 17 – Ча­роб­но кре­си­во

22. 10. у 11, 17, 19 у 20.30 Ве­ли­ка салa– Фе­ сти­вал out­do­or фил­ма Reel Rock 11. ДОБ и Out­do­or Ko­lek­tiv, уз по­др­шку Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре и ин­фор­ми­са­ња Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и ам­ба­са­де САД у Ср­би­ји. Улаз сло­бо­дан, сем за про­јек­ци­ју фил­мо­ва од 19 ч.

22. 10. у 21 Клуб ДОБ – Кон­церт Bat­tle­me.

Roc­k Svir­ke.com и ДОБ.

24. 10. у 19 Три­бин­ска са­ла – Фан­та­стич­на чи­та­он ­ и­ца: „Де­ца вре­ме­на” Адри­ја­на Чај­ков­ ског. Мо­де­ра­тор Бо­јан Бут­ко­вић. Дру­штво љу­би­те­ља фан­та­сти­ке „Ла­зар Ко­мар­чић” и ДОБ.

25. 10. у 19 Аме­ри­ка­на – Ци­клус три­би­на Про­ мо­ци­је – Слав­ко Голд­штајн: „Ја­се­но­вац – тра­ ги­ка, ми­то­ма­ни­ја, исти­на”. Уче­ству­ју: Л. Пе­ро­ вић, Ф. Да­вид, С. Сер­да­ре­вић и аутор.

26–30. 10. у 19.30, 21 и 23 Са­ва цен­тар и ДОБ – XXXII Бе­о­град­ски џез фе­сти­вал. СТУДЕНТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Краља Милана 48, тел. 3602-036 www.skc.rs Фо­рум плус + 24. 10. у 18 Но­ви про­стор – Људ­ске по­тре­бе – од на­шег пр­вог уда­ха до по­след­њег из­да­ха, ра­ди­о­ни­ца; во­ди: Љ. Ја­го­дић, ди­пло­ми­ра­ни кли­нич­ки пси­хо­лог 24. 10. у 18 ма­ла са­ла: Удру­же­ње In Akt – пред­ста­вља­ње про­јек­та Ди­вљи Бе­ог­ рад, отва­ ра­ње из­ло­жбе и увод­но пре­да­ва­ње 25. 10. 12– 15 Но­ви про­стор: Му­шкар­ци и же­ не, ве­чи­та те­ма – ни­ти с то­бом, нит без те­бе, ра­ди­о­ни­ца, во­ди: М. По­по­вић, кли­нич­ки пси­ хо­лог и ребт пси­хо­те­ра­пе­ут у еду­ка­ци­ји 26. 10. 12–14 ма­ла са­ла: Удру­же­ње In Akt – пред­ста­вља­ње про­јек­та Ди­вљи Бе­о­град, де­ч­ ја еду­ка­тив­но-ли­ков­на ра­ди­о­ни­ца 28. 10. 12–14 ма­ла са­ла; Удру­же­ње In Akt – пред­ста­вља­ње про­јек­та Ди­вљи Бе­о­град, де­ч­ ја еду­ка­тив­но-ли­ков­на ра­ди­о­ни­ца Фил­мфо­рум 25. 10. у 20 ма­ла са­ла: Ти­ра­но­у­би­ство на фил­ му, раз­го­вор уз филм­ске ин­сер­те

КПГТ ПОЗОРИШТЕ Радничка 3 (стара Шећерана) тел. 066/977-31-29

Про­грам + 28. 10. у 18 Но­ви про­стор. MI­MART TCFT 2016, пре­зен­та­ци­ја ре­зул­та­та TCFT про­јек­та мла­дих из Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и Ср­би­је

24. 10. у 20 Ве­ли­кој дво­ра­ни Са­ва цен­тра – Бу­ба у уху, ју­би­лар­на 1700. представа

СКЦ Но­ви Бе­ог­ рад, Бу­ле­вар Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа 152/а 26. 10. у 18.30 Га­ле­ри­ја СКЦ Но­ви Бе­о­град – Пре­да­ва­ње: Ка­ра­ван ле­пих умет­но­сти и мул­ ти­ме­ди­ја. Го­во­ре: доц. М. Ву­ка­ди­но­вић, доц. П. Ста­ној­ло­вић ре­ди­тељ, доц. Ђ. Ста­но­је­вић, доц. Ј. Блечић 27. 10. у 18.30 Га­ле­ри­ја СКЦ Но­ви Бе­ог­ рад – Пре­да­ва­ње: Ср­би­ја у ен­гле­ским и аме­рич­ ким пу­то­пи­си­ма из­ме­ђу два ра­та. Го­во­ри: С. Ла­за­ре­вић Ра­дак, Бал­ка­но­ло­шки ин­сти­тут, Бе­о­град

ТЕАТАР ЛЕВО Ресавска 11, тел. 3233-002 www.teatarlevo.com 22. 10. у 16.30 – Open The­a­tre Fest, Моћ зву­ ка, Гонг Ве­сна (В. Реч­ник-Ши­шко) 23. 10. у 18 – Open The­a­tre Fest, Моћ зву­ка, Гонг Ве­сна (В. Реч­ник-Ши­шко) 23. 10. у 20 – Open The­a­tre Fest, Моћ зву­ка, Гонг Ве­сна (В. Реч­ник-Ши­шко) 27. 10. у 20.30 – Ма­ни­јак, Д. Пу­рић 28. 10. у 20.30 – Чо­век, звер и вр­ли­на, Ј. Љу­ бе­но­вић ТЕАТАР CARTE BLANCHE Карађорђева 9, тел. 420-90-70 office@carteblanche.rs 22. 10. у 12 – Љу­те пти­це (Аngry birds), пред­ ста­ва за де­цу 22. 10. у 20 – Да се ја пи­там, М. Аран­ђе­ло­вић, ве­че стенд ап ко­ме­ди­је 25. 10. у 20 – На­ши да­ни, пред­ста­ва 26. 10. у 20 – Из­ви­ња­ва­мо се, мно­го се из­ви­ ња­ва­мо, пред­ста­ва 27. 10. у 20 – Жи­вот је ло­то, го­сту­ју­ћа пред­ ста­ва 28. 10. у 20 – Ке­ро­ви, пред­ста­ва

ЦЕНТРИ КУЛТУРЕ КУЛ­ТУР­НИ ЦЕН­ТАР БЕ­О­ГРА­ДА Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6, тел. 2621-469 www.kcb.org.rs Ликoвни прoгрaм, тeл. 2622 926 Рaднo врeмe гaлeриja свaкoг дaнa 12-20, нeдeљoм зaтвoрeнo 56. ок­то­бар­ски са­лон/Љу­бав­ни за­нос До 6. 11. 2016. Му­зеј гра­да Бе­ог­ ра­да, Ре­сав­ска 40б, Бе­ог­ рад Кул­тур­ни цен­тар Бе­о­гра­да, га­ле­ри­је Арт­гет, Ли­ков­на и Pod­ro­om, Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6 и Трг ре­пу­бли­ке 5 Рад­но вре­ме: уто­рак – не­де­ља 12-20 ч., по­не­ дељ­ком за­тво­ре­но Се­лек­тор/ку­стос 56. ок­то­бар­ског са­ло­на: Деј­вид Ели­от (Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја) Умет­ни­ци: К. Алек­си-Мес­хи­шви­ли, Л. Ба­ла­ ди, А. Бланк, Х. Бор­гер­манс, А. Бо­жа­нић, Ј. Че­кић, К. Дра­шко­вић Боч­ков, Б. Ђур­ђе­вић, С. Еде­фалк, Н. Еки­џи и Ш. Мар­кус, Ефе­мер­ ки, Б. Фај­фрић, М. Хан, Џ. Хол­цер, А. Ху­шман, Л. Ике­му­ра, С. Илић, И. Ив­ко­вић, Т. Ја­ни­ чић, П. Ју­хан­сон, Ј. Кандл, Г. Ка­ра­му­ста­фа, В. Кен­триџ, Ф. Клоц, И. Ко­вач, Д. Кри­пен­дорф, к.р.у.ж.о.к. чи­та­лач­ка гру­па, Џ. Ло­ренс, В. Ле­ ван­дов­ски, С. Ли­де­ман, Д. Мар­ко­вић, М. Де­ стил Мар­ко­вић, Н. Мак­си­мо­ва, Б. Мел­хус, А. Ми­ла­ди­но­вић, Р. Ми­лак, О. Ми­ли­са­вље­вић, Т. Мо­фат, Н. Ни­ко­лић, В. Пе­рић и М. Пе­рић, С. Фи­липс, С. Пи­ро­го­ва, Р. Ра­дле и В. Је­ре­мић, С. Ра­ду­ло­вић, А. Рajнхард, А. Ру­би­ку, А. Са­ва­ дов, Т. Шма­ле, Л. Се­лан­дер, А. Ши­ро­ки, С. Не­ на Ско­ко, Д. Со­ла­ков, Ј. Ста­но­је­вић, С. Сјун, М. То­мић, Ј. Трп­ко­вић, М. Ва­си­ле­ва, А. Ве­пре­ ва, Д. Ву­чи­ће­вић, Ј. Фу­донг Музеј града Београда 22. 10. у 13 – Тематско вођење: Ј. Стојановић, Љубавни занос, данас и овде 13–16 – КЦБ радионица за младе, води А. Недељковић 23. 10. у 13 – Стручно вођење кроз изложбу: Д. Љубеновић, историчарка уметности и тим Октобарског салона: У сусрету са М. Томићем.

13–16 –КЦБ радионица за младе, води А. Недељковић Културни центар Београда, Артгет, Трг републике 5 – (први спрат) 27. 10. у 11–13 – Књиге љубави и уздаха – радионица; водитељке: С. Нена Скоко, и И. Богићевић Леко у 18 – Стручно вођење кроз изложбу: К. Радуловић и Г. Добрић, и тим Октобарског салона Музички програм тел: 2622 058 Галерија Италијанског института за културу, Palazzo Italia, Кнеза Милоша 56 24. 10. у 20 – Концерт у Галерији у сарадњи са Радио Београдом 202. Ауторско вече композитора В. Ђенадера у 21 – Српска клавирска музика; С. Вукосављевић-Миленић, клавир; програм: Станковић, Мокрањац, Деспић, Бабић, Камбасковић Свечана сала Скупштине града, Драгослава Јовановића 2 27. 10. у 20 – Концерт у Галерији у сарадњи са Радио Београдом 202. Nach Bach + 1 – С. Мирковић, виола (премијере); програм: Богојевић, Јовановић, Кораћ, Аџић, Вребалов, Ерић, Вељановић

Ве­чер­ња/Ти­нејџ сце­на 28. 10. у 20 – Ми­ља­ко­вац, то јест Но­ви Зе­ ланд, р. М. Ма­ној­ло­вић

Филмски програм, тел. 2621 174 Дворана Културног центра Београда, Коларчева 6 До 23. 10. у 17 – Колонија, у 19 – Још један танго, у 21 – Устав Републике Хрватске Од 24. до 28. 10. 2016. Кидс фест

ПОЗОРИШТЕ „БОШКО БУХА” Установа културе „Вук Караџић” Булевар краља Александра 77а

ДОМ ОМЛА­ДИ­НЕ БЕ­О­ГРА­ДА Ма­ке­дон­ска 22/IV, тел. 3220-127 www.do­mo­mla­di­ne.org

Сце­на за де­цу 22. 10. у 12 и 14 – Зве­здар­ски ви­тез, р. Ђ. Те­шић

До 30. 10. Га­ле­ри­ја – Ило­жба фо­то­гра­фи­ја „Нео­че­ки­ва­на одр­жи­вост” Ива­на Пе­тро­ви­ћа.

Ре­до­ван про­грам Сва­ке су­бо­те и не­де­ље 11–15 Клуб – Скцо­ва бес­плат­на шко­ла стри­па и илу­стра­ци­је сва­ке су­бо­те од 11 Но­ви про­стор: Скцо­ва бес­ плат­на шко­ла фо­то­гра­фи­је Дом културе Студентски град Булевар Зорана Ђинђића 179, тел. 2691-442 www.dksg.rs По­зо­ри­шни про­грам 25. 10. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Руч­ни рад, р. М. Не­ шко­вић. Ли­ков­ни про­грам 24. 10. у 20 До­њи хол Ве­ли­ке са­ле – Отва­ра­ ње из­ло­жба: „Пор­трет Сту­де­ња­ка”.

28. 10. у 19 Ма­ла са­ла – Про­мо­ци­ја књи­ге „Фо­то-фо­рум” Раз­го­во­ри о фо­то­гра­фи­ји. Уче­ ству­ју: И. Пе­тро­вић, С. Ти­мо­ти­је­вић, Д. Сре­те­ но­вић. Раз­го­вор во­ди: М. Гру­ден, уред­ник ли­ ков­ног про­гра­ма ДКСГ. До 31. 10. Га­ле­ри­ја – Из­ло­жба ра­до­ва на­гра­ ђе­них ауто­ра са XVI­II Би­је­на­ла сту­дент­ске гра­ фи­ке Ср­би­је. Му­зич­ки про­грам 23. 10. у 20 Ве­ли­ка га­ле­ри­ја – Кон­церт по­ во­дом 80 го­ди­на од по­чет­ка Шпан­ског гра­ ђан­ског ра­та и осни­ва­ња Ин­тер­на­ци­он ­ ал­них бри­га­да: Шпан­ски дуо – Х. П. Ро­ме­ро и С. Г. Ор­те­га.

26. 10. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Кон­церт: VRO­O­OM. Фо­рум 24. 10. у 19 Ма­ла са­ла – Књи­га се­ћа­ња јед­ ног на­уч­ни­ка: По­ход цр­ве­ног ла­пи­са. Го­во­ри: Б. Ба­бић, аутор.

26. 10. у 19 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Пре­ да­ва­ње: Ка­ко из­ле­чи­ти За­пад? Го­во­ри: С. Ра­ ди­шић. Књи­жев­ност 25. 10. у 19 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Три­ би­на Клу­ба 128 „Иб­зен и ра­ђа­ње мо­дер­ни­ зма”. Уче­ству­је: П. Мир­че­тић. Мо­де­ра­тор­ка: М. Бо­жић. Филм­ски про­грам 22. 10. у 18 и 20 Ма­ла са­ла – Днев­ник ма­ши­ но­во­ђе, р. М. Ра­до­вић 23. 10. у 18 и 20 Ма­ла са­ла – Днев­ник ма­ши­ но­во­ђе, р. М. Ра­до­вић 25. 10. у 20 Ма­ла са­ла – Са­пер (Ин­же­ње­рац). Је­ди­не уло­ге и ре­жи­ја: Д. и М. Шче­пен­ко. Гост: Д. Шче­пен­ко.

28. 10. у 18 и 20 Ма­ла са­ла – Филм­ска ре­ви­ја: Пет зве­зди­ца – Кућ­на не­га, р. С. Хо­рак Би­бли­от­ е­ка 27. 10. у 18 Чи­та­о­ни­ца Е – Пре­да­ва­ње: „Ин­ фор­ма­ци­о­на пи­сме­ност 3 – Ци­ти­ра­ње ли­те­ра­ ту­ре”. Пре­да­вач: О. Вуч­ко­вац, би­бли­о­те­кар. До 30. 10. Хол Би­бли­от­ е­ке – Из­ло­жба књи­га: „О бро­до­ви­ма и мор­на­ри­ма – Пу­то­пи­сна књи­ жев­ност о мо­ру и пло­вид­би”, а. Р. Мар­ко­вић. Ака­дем­ски филм­ски цен­тар 28. и 29. 10. у 20 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Ви­де­о­дром Цен­тра­ла 23. 10. у 18 Ве­ли­ка са­ла – ДКСГ у са­рад­њи са пси­хо­ло­шким са­ве­то­ва­ли­штем „При­чај­мо и то­ме”: Пре­да­ва­ње „За­што се ни­сте уби­ли?” Го­во­ре Б. Об­ра­до­вић и В. Бе­а­ра.

27. 10. у 19 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Пре­ да­ва­ње: Про­све­та по ме­ри тр­жи­шта. Уче­ству­ју Ј. Ве­љић и А. Ју­хас. ДЕЧЈИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Таковска 8, тел. 32-42-011 www.dkcb.rs Ра­дост Евро­пе 2016.

22. и 23. 10. 9–17 Ма­ла са­ла – Обра­зов­ни се­ ми­нар за ко­о­рид­на­то­ре ма­ни­фе­ста­ци­је Ра­ дост Евро­пе 2016. Кул­тур­но обра­зов­ни про­грам 27. 10. у 10.30 Би­бли­о­те­ка – За­бав­на исто­ри­ ја „Ис­триј­ски пор­тет Ар­се­на Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа”, гост Ср­ђан До­шен ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА Студентски трг 5 www.kolarac.rs Пре­да­вач­ки цен­тар, тел. 2637-609 25. 10. у 18 Ма­ла са­ла – Пре­да­ва­ње Ерот­ско у ро­ма­ну Мај­стор и Мар­га­ри­та – по­во­дом 125 го­ди­на од ро­ђе­ња Михаилa Булгаковa. Пре­да­ вач др А. Пе­тров 26. 10. у 18 Ма­ла са­ла – Ци­клус Aмерички пред­сед­нич­ки из­бо­ри 2016. го­ди­не. Ко је по­ бе­дио пре из­бо­ра? Ана­ли­за три де­ба­те кан­ди­ да­та за пред­сед­ни­ка Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва. Уче­ству­ју: др Д. Р. Си­мић, др С. Ор­ло­ вић, ма С. Не­дељ­ко­вић, мр Д. Жи­во­ји­но­вић и мо­де­ра­тор ма М. Кр­стић

27. 10. у 18 Ма­ла са­ла – Ци­клус Гот­фрид Вил­ хелм Лајб­ниц – 300 го­ди­на од смр­ти. Лајб­ни­ цов прин­цип иден­ти­те­та не­раз­лу­чи­вих и ин­ фи­ни­те­зи­мал­ни ра­чун. Пре­да­вач др М. Ар­се­ ни­је­вић у 19.30 Ма­ла са­ла – Књи­жев­но ве­че „Укле­ти дажд Ве­сне Па­рун”. Ве­че при­ре­ди­ла драм­ска умет­ни­ца М. Ву­кој­чић. Уче­ству­ју: Н. Гру­ји­чић, В. Му­јо­вић и М. Ву­кој­чић Га­ле­ри­ја До 29. 10. – Изложбa Ђур­ђе Си­вач­ки Сли­ке и цр­те­жи Цен­тар за му­зи­ку, тел. 2626-591 23. у 11 Ве­ли­ка дво­ра­на – Ци­клус: Ко­лар­ чев по­ди­јум ка­мер­не му­зи­ке: Ане­та Илић, со­пран Вла­да Стој­нић, кла­вир. Про­грам: Пу­ланк, Хан, Шу­ман. Ор­га­ни­за­тор: Цен­тар за му­зи­ку 26. у 18 Му­зич­ка га­ле­ри­ја – Ци­клус Су­срет са умет­ни­ком: Је­ле­на Вил­ке, ви­о­ли­на, Ра­да Пе­ ћа­нац, кла­вир. Про­грам: Ко­ре­ли, Григ, В. Ми­ лан­ко­вић, М. Ре­гер. Ор­га­ни­за­тор: Цен­тар за му­зи­ку УДРУ­ЖЕ­ЊЕ КЊИ­ЖЕВ­НИ­КА СР­БИ­ЈЕ Три­би­на Фран­цу­ска 7 www.uksrbije.org.rs/ 24. 10. у 12 – Ерол Ту­фан: Тра­гом Еро­ла (иза­ бра­не пе­сме). Го­во­ре: Р. Ан­дрић, Д. Но­ва­ко­ вић, В. Б. Ше­ће­ров­ски, М. Ву­ка­ди­но­вић и аутор.

25. 10. у 12 – Уру­че­ње на­гра­де „Ми­ха­ил ­ о Ћу­ по­вић” – књи­жев­ност за де­цу. Го­во­ре: Р. Ан­ дрић, М. Јак­шић, М. Ву­ка­ди­но­вић. Сти­хо­ве и од­лом­ке ка­зу­је: Ж. Бо­жа­нић. Ђор­ђи Фи­ли­пов: Си­ле ра­зу­ма (есе­ји). Го­во­ре: Р. Ан­дрић, В. Б. Ше­ће­ров­ски, М. Ву­ка­ди­но­вић и аутор. КУ­ЋА ЂУ­РЕ ЈАК­ШИ­ЋА Ска­дар­ска 34, тел. 7230-302 www.ku­ca­dju­re­jak­si­ca.rs 24. 10. у 20 – Књига „Писма из Домбаса” Захара Прилепина, госта из Русије представљају аутор и преводилац 25. 10. у 20 – „Сви смо ми Јакшић” вече песника из Србије, расејања и земље региона (преко 30 учесника) 27. 10. у 20 – Концерт озбиљне музике 28. 10. у 19 – Отварање изложбе икона Селене Оташевић ДОМ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ Браће Југовића 19, тел. 3234-702 www.odbrana.mod.gov.rs Ли­ков­ни про­грам, тел. 3349-536 Галеријe До­ма Вој­ске Ср­би­је (рад­но вре­ме: сва­ког да­на, сем не­де­љом, од 11 до 19 ча­ со­ва) Ве­ли­ка га­ле­ри­ја – Из­ло­жба из збир­ке Пред­ сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је „Вој­во­да Пе­тар Бо­ јо­вић – зна­ме­ња сла­ве и ча­сти”. Ма­ла га­ле­ри­ја – Из­ло­жба цр­те­жа и гра­фи­ ка Кар­ла Ко­ра­ба, у са­рад­њи са Ам­ба­са­дом Аустри­је. СРП­СКО КЊИ­ЖЕВ­НО ДРУ­ШТВО Фран­цу­ска 7, тел. 2628-892 www.skd.rs 17. 10. у 20 – Ко­ља Ми­ће­вић „Му­зич­ки ро­ ман”. Уче­ству­ју: К. Ми­ће­вић и М. Ми­ло­ше­вић (обоа) 21. 10. у 20 – Ми­ло­ван Мар­че­тић „Вра­та од ро­мо­ра”. Уче­ству­ју: В. Пав­ко­вић, Б. Ва­сић и аутор УК ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ Булевар краља Александра 77а тел. 408-75-05 www.ukvuk.org.rs Сце­на Култ 22. 10. у 20 – Руч­ни рад, р. М. Не­шко­вић 27. 10. у 20 – Од­ла­зни тер­ми­нал, р. Т. Пу­ха­ рић 28. 10. у 20 – Брак у ства­ри љу­бав, р. В. Са­вић АКАДЕМИЈА 28 Немањина 28, тел. 3616-020 www.akademija28.com Биоскоп Академије 28 20–26. 10. у 20 – Де­вој­ка са фо­то­гра­фи­ја Сце­на Ака­де­ми­је 28 22. 10. у 20 – По­след­ња шан­са, М. Бо­бић Мој­ си­ло­вић 25. 10. у 20 – Злат­ни лан­чић од би­жу­те­ри­је, А. Ми­ло­ше­вић 27. 10. у 20 – Са­мо да знаш ко­ли­ко те во­лим, Д. Ан­ђић 28. 10. у 20 – Че­ка­ју­ћи ми­ни­стра, С. Ги­цић Де­чи­ја сце­на 22. 10. у 17 – Шу­ма чу­да, М. Алек­сић 23. 10. у 12 – Иза ду­ге, М. Пу­шка­ров Кон­цер­ти 22. 10. у 22.30 – Гру­па ЕОН 27. 10. у 22 – Mo­jo Dogs 28. 10. у 22.30 – The Gam­blers

ГАЛЕРИЈЕ Галерија САНУ Кнез Михаилова 3, тел. 20-27-244 www.sanu.ac.rs Кон­цер­ти 24. 10. у 18 – Ми­на Алек­сић, ви­о­ли­на; Ја­сми­ на Ра­ко­вић, кла­вир. На про­гра­му: Брамс, Де­ би­си, Про­ко­фјев 27. 10. у 18 – Да­ни­ца Ду­ја­ко­вић, кла­вир. На про­гра­му: Бах, Бе­то­вен, Берг ГА­ЛЕ­РИ­ЈА НАУКЕ И ТЕХНИКЕ САНУ Ђуре Јакшића 2, тел. 2027-152 gnt@sanu.ac.rs Рад­но вре­ме: рад­ним да­ном 10-20, су­бо­том 10-15 Из­ло­жба Рад­но вре­ме: рад­ним да­ном 10–20, су­бо­том: 10–15 Из­ло­жба До 5. 11. – По­ла ве­ка спек­тро­ско­пи­је на Сту­ дент­ском тр­гу Пре­да­ва­ње 27. 10. у 18 – Љу­бо­драг Ву­ји­сић, „Ана­ли­ти­ка хе­миј­ског оруж­ја” ГАЛЕРИЈА ГРАФИЧКИ КОЛЕКТИВ Обилићев венац 27, тел. 2627-785 www.grafickikolektiv.org У то­ку – Из­ло­жба Мом­чи­ла Мо­ме Ан­то­но­ви­ћа По­хва­ла ано­ни­му­су II. Стал­на про­да­ја гра­фи­ка. Рад­но вре­ме: 11–20, су­бо­том 10–16. ПРОДАЈНА ГАЛЕРИЈА „БЕОГРАД” Косанчићев венац 19, тел. 30-33-923 www.galerijabeograd.org У току – Из­ло­жба Љи­ља­не Сто­ја­но­вић под на­ зи­вом Ви­бра­ци­је све­тло­сти Галерија РтС Таковска 10, тел. 321-2020 Га­ле­ри­ја РТС У то­ку – Из­ло­жба сли­ка Ми­о­дра­га Пе­тро­ви­ ћа (1888–1950) „Ро­ман­тич­ни пе­сник шу­ма­ диј­ског не­ба”

Галерија УЛУС Кнез Михаилова 37, тел. 2623-128 www.ulus.rs Из­ло­жбе До 25. 10. – Из­ло­жба Др­во арт шко­ле Од 26. 10. до 1. 11. – Мул­ти­ме­ди­јал­на из­ло­ жба Би­ља­не Ве­ли­но­вић Умет­нич­ки па­ви­љон „Цви­је­та Зу­зо­рић” Ма­ли Ка­ле­мег­дан 1, тел. 26-21-585 Из­ло­жбе До 24. 10. – Из­ло­жба Дми­триј Нал­бан­дјан Галерија ‘73 Пожешка 83a, тел. 35-57-142 www.galerija73.com До 1. 11. – Са­мо­стал­на из­ло­жба Ti­me is ava­i­la­ ble / Вре­ме је до­ступ­но, ака­дем­ске сли­кар­ке Љи­ља­не Бур­саћ Галерија СУЛУЈ Tеразије 26, тел. 2685-780 У току – Заједничка изложба Дра­га­не Пај­ко­ вић До­диг и Ире­не Би­је­лић Го­ре­њак – АКТ.

БИБЛИОТЕКЕ БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА Кнез Михаилова 56. тел. 202-40-00 www.bgb.rs Би­бли­о­те­ка гра­да Бе­о­гра­да на­сту­па на 61. ме­ђу­на­род­ном сај­му књи­га на штан­ду у ха­ли 4 Бе­о­град­ског сај­ма. БГБ ор­га­ни­зу­је Ча­јан­ку с пи­сци­ма: 24. 10. 17–17.30 – Мир­ја­на Ми­тро­вић 25. 10. 17–17.30 – Го­ран Пе­тро­вић 26. 10. 17–17.30 – Ву­ле Жу­рић 27. 10. 17–17.30 – Вла­ди­мир Кец­ма­но­вић 28. 10. 17–17.30 – Урош Пе­тро­вић 29. 10. 14.30–15 – Дра­ган Ве­ли­кић 17–17.30 – Ми­ле­на Мар­ко­вић Би­бли­о­те­ка „Ђор­ђе Јо­ва­но­вић” Змај Јо­ви­на 1, при­зе­мље 25. 10. у 13 – До­де­ла на­гра­де „Ђор­ђе Јо­ва­ но­вић” Га­ле­ри­ја Атри­јум 25. 10. у 19 – Отва­ра­ње из­ло­жбе цр­те­жа „Гле­ дах с ове сте­не” аутор­ке Б. Ве­се­ли­но­вић. Оде­ље­ње умет­но­сти 27. 10. у 19 – БГБ и Дру­штво при­ја­те­ља Све­та Го­ра Атон­ска ор­га­ни­зу­ју пред­ста­вља­ње књи­ ге: „Све­та цар­ска срп­ска ла­вра Хи­лан­дар на Све­тој Го­ри Атон­ској: ар­хи­тек­ту­ра и дру­га до­ бра” ауто­ра М. Ко­ва­че­ви­ћа. Уче­ству­ју: В. Ма­ ко, С. Трип­ко­вић и аутор Би­бли­о­те­ка „Бран­ко Миљ­ко­вић” Бу­ле­вар кра­ља Алек­сан­дра 298 26. 10. 9.30–14.30 – Ра­ди­о­ни­ца „Би­о­ме­ди­ци­ на, ду­хов­ност, ис­хра­на и свест у раз­у­ме­ва­њу мен­тал­ног здра­вља”. Уче­сни­ци: В. Је­ро­тић и Д. Пе­ро­вић БИБЛИОТЕКА „МИЛУТИН БОЈИЋ” Илије Гарашанина бр. 5, тел. 324-24-18 www.milutinbojic.org.rs 28. 10. у 18 – Бо­ји­ћев по­ет­ски ку­так – спе­ци­ јал­но из­да­ње НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ Скерлићева 1, тел. 2451-242 www.nb.rs | nb.srb У току – Из­ло­ба „Гра­фич­ки ом­ни­бус: Љу­бо­ мир Ива­но­вић, Ми­ха­ил ­ о С. Пе­тров, Ђор­ђе Ан­ дре­је­вић Кун.” Ауто­ри: Љ. Ба­шић, М. Бог­да­но­ вић и С. По­па­ра БИБЛИОТЕКA САНУ Кнеза Михаила 35, тел. 2027-164 www.sanu.ac.rs

Стал­на по­став­ка. Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16 ч, нед. у 12 ч. Му­зеј Ба­њич­ког ло­го­ра, Па­вла Ју­ри­ши­ћа Штру­ма 33, тел. 3674-877 Рад­но вре­ме: сре., чет., пет. 10–17 ч. Стал­на по­став­ка. ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ Студентски трг 13, тел. 3281-888 www.etnografskimuzej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак–су­бо­та 10–17, не­де­ља 9–17 Стал­на из­ло­жба На­род­на кул­ту­ра Ср­ба у XIX и XX ве­ку По­клон-збир­ка Се­ке Ми­ше­вић-Ми­ја­то­вић, из­ ло­же­на у клу­бу Ет­но­граф­ског му­зе­ја. Из­ло­жбе Пи­смо и тра­ди­ци­ја – нат­пи­си на ет­ но­граф­ском пред­ме­ти­ма, ауто­ра Вје­ре Ме­ дић, ви­шег ку­сто­са ЕМ.

28. 10. у 19 – Отва­ра­ње из­ло­жбе Ван­вре­мен­ ска ле­по­та: Му­зеј ста­ри­на На­та­ли­је Ша­бељ­ске, аутор­ки К. Ју. Со­ло­вје­ве и Е. Л. Ма­длев­ска­је. Ет­но­граф­ска спо­мен-збир­ка Хри­сти­фо­ра Цр­ни­ло­ви­ћа – Ма­на­ко­ва ку­ћа, Га­ври­ла Прин­ци­па 5, тел. 3036–114, ma­na­ko­va­ku­ca­@et­no­graf­ski­mu­zej.rs Стал­на из­ло­жба На­род­не но­шње и на­кит цен­ трал­но­бал­кан­ског под­руч­ја 27. 10. у 19 ‑– Отва­ра­ње из­ло­жбе Де­ца Ру­ си­је: по­глед на сто­ле­ће, аутор­ке К. Ју. Со­ло­ вје­ва. Музеј науке и технике Скендер-бегова 51, тел. 3037-850 www.muzejnt.rs Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак – не­де­ља од 10 до 20 ч. Из­ло­жбе Та­ма – Из­ло­жба по­кре­ће низ пи­та­ња као што је ап­со­лут­но по­ве­ре­ње у на­у­ку и у му­зе­о­ло­ шку прак­су, ар­те­фа­ка­та, као и тек­сту­ал­них ле­ген­ди. Све­тлост – Из­ло­жбом је пред­ста­вље­на исто­ ри­ја на­уч­них раз­ма­тра­ња, као и на­уч­ни­ци ко­ји су ис­тра­жи­ва­ли све­тлост те до­ка­зи­ва­ли ње­но по­сто­ја­ње, при­ро­ду, при­ме­ну и зна­чај у про­ сто­ру и вре­ме­ну. Фе­сти­вал „С.У.Т.Р.А. – Фе­сти­вал пред­ста­вља умет­ни­ке, ин­сти­ту­ци­је, кон­цеп­те и про­јек­те, ко­ји ис­тра­жу­ју ве­зу умет­но­сти, на­ук ­ е и тех­ но­ло­ги­је. Про­грам 20. 10. у 19 – Ми­ља­на Ми­ло­је­вић: Мо­гу ли ма­ ши­не да ми­сле?

21. 10. у 19 – Не­у­ро­на­ук ­ е: За­што во­ли­мо тан­ го?, др Ми­ле­на Чу­кић 22. 10. у 12 – Ра­ди­о­ни­ца: Ма­те­ма­ти­ка хе­кла­ ња, Гру­па О 23. 10. у 19 – Ин­тер­ак­тив­ни кон­церт и екс­пе­ ри­мент Flow ver­ti­cal, Ј. Јо­ви­ће­вић Стал­не по­став­ке 2. круг – Пред­ста­вље­но је око 500 пред­ме­та из 22 збир­ке, рас­по­ре­ђе­них у че­ти­ри це­ли­не: то­чак-ма­ши­на-мо­тор, ко­му­ни­ка­ци­ја, чо­век и тех­ни­ка, ме­ра и број. Су­бо­том и не­де­љом мо­гућ­ност ку­по­ви­не свих му­зеј­ских из­да­ња уз 50% по­пу­ста. Деч­ји му­зеј – Из­ло­же­но је пре­ко 300 екс­по­на­ та из збир­ке игра­ча­ка из пе­ри­о­да од 1920. до 1970. Дру­гу це­ли­ну чи­не ин­тер­ак­тив­ни екс­по­ на­ти под на­зи­вом Про­ши­ре­на ствар­ност. На­уч­ни цен­тар – При­ка­за­но је 20 екс­по­на­та кре­ир ­ а­них да при­бли­же по­ја­ве и фе­но­ме­не из астро­но­ми­је, ма­те­ма­ти­ке, фи­зи­ке, би­о­ло­ ги­је, пси­хо­ло­ги­је и ло­ги­ке, да на за­ба­ван на­ чин и кроз игру под­сти­чу на раз­ми­шља­ње и раз­ви­ја­ју ма­шту. Му­зеј на­у­ке и тех­ни­ке Оде­ље­ње Му­зеј Срп­ског ле­кар­ског дру­штва Џор­џа Ва­шинг­то­на 19, 3234-261 www.mu­zejnt.rs Из­ло­жба И здра­ви и ле­пи – Из­ло­жба по­све­ће­на не­ка­ да­шњим иде­а­ли­ма ле­по­те и здра­вља

25. 10. у 13 – Во­ји­слав М. Су­бо­тић: Док­тор Вла­дан Ђор­ђе­вић (ре­принт изд. из 1910); Ра­ до­је Чо­ло­вић, Ми­ли­ца Чо­ло­вић, На­та­ша Чо­ло­ вић: При­ло­зи за исто­ри­ју хе­ма­то­ло­ги­је у Ср­ би­ји; го­во­ре Р. Чо­ло­вић, Д. Ива­нић, Н. Ра­дло­ вић и М. Вук­са­но­вић.

Сталнa по­став­ка Ме­ди­ци­на у Ср­би­ји кроз ве­ко­ве – стал­на по­ став­ка Му­зе­ја на­у­ке и тех­ни­ке Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак–не­де­ља од 10 до 20

МУЗЕЈИ

МУЗЕЈ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА Доситејева 2, тел. 328-44-73 muzej@narodnopozoriste.rs

НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ У БЕ­О­ГРА­ДУ Трг Ре­пу­бли­ке 1а, тел. 3306-048 www.na­rod­ni­mu­zej.rs

Из­ло­жбе Пр­ва по­став­ка, аутор Зо­ри­ца Јан­ко­вић Жи­ван Са­ра­ман­дић – Срп­ски Ша­ља­пин, аутор Дра­ган Сте­во­вић.

Цен­трал­на згра­да На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ ду и Га­ле­ри­ја фре­ска при­вре­ме­но су за­тво­ре­ не за по­се­ти­о­це због гра­ђе­вин­ских ра­до­ва. Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја, Го­спо­дар Је­вре­мо­ва 21, тел. 2625-161 Oсновна по­став­ка му­зе­ја по­све­ће­на је Ву­ку Ка­ра­џи­ћу и До­си­те­ју Об­ра­до­ви­ћу дво­ји­ци ре­ фор­ма­то­ра срп­ског је­зи­ка.

22. 10. у 17 као и 25. 10. у 12 по­став­ка се мо­ же по­гле­да­ти уз струч­но во­ђе­ње 22. 10. у 19 до 23. 10. у 10 одр­жа­ће се ра­ди­ о­ни­ца „Ноћ у му­зе­ју” за де­цу уз­ра­ста 7–10 го­ ди­на оба­ве­зно при­ја­вљи­ва­ње на l.ham­@na­ rod­ni­mu­zej.rs На­ја­ва груп­них по­се­та на 060/8075-035 и edu­ka­@na­rod­ni­mu­zej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак, сре­да, пе­так 10–17; че­ твр­так, су­бо­та 12–20; не­де­ља 10–14 (улаз бес­план­тан); по­не­дељ­ком за­тво­ре­но. МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА Змај Јовина 1, тел. 2630-825 www.mgb.org.rs Кoнак кне­ги­ње Љу­би­це Кне­за Си­ме Мар­ко­ви­ћа 8, тел. 2638-264 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., 10–17 ч., чет.

10–18 ч., суб. 12–20 ч., нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка: Ен­те­ри­је­ри бе­о­град­ских ку­ ћа XIX ве­ка. У току – Из­ло­жба „Стра­сти и сно­ви ита­ли­јан­ ске мо­де – кре­а­тив­ност, стил и ис­тра­жи­ва­ ње” у са­рад­њи са Ита­ли­јан­ским ин­сти­ту­том за кул­ту­ру. Сва­ког пет­ка у 17 и сва­ке су­бо­те у 11: На ка­фи код кне­ги­ње Љу­би­це. У току – у Са­ли под сво­до­ви­ма, из­ло­жба Бла­ го Син­ги­ду­ну­ма – из Збир­ке за ан­ти­ку Му­зе­ја гра­да Бе­о­гра­да, ауто­ри др С. Кру­нић и М. Иг­ ња­то­вић. Спо­мен-му­зеј Иве Ан­дри­ћа, Ан­дри­ћев ве­нац 8, тел. 3238-397 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., суб. 10–17 ч., чет. 12–20 ч., нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка. Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа, Је­ле­не Ћет­ко­вић 5, тел. 3223-126 За­тво­рен за по­се­ту због ре­кон­струк­ци­је Ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште Вин­ча, Бе­ло бр­до 17, тел. 8065-334 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10-16 ч., чет. 12– 18 ч, суб., нед. 10-18 ч. тел. 060/5005-187. Стал­на по­став­ка. Му­зеј Па­је Јо­ва­но­ви­ћа, Кра­ља Ми­ла­на 21/IV, тел. 3340-176 Рад­но вре­ме: чет. 10–18 ч , суб. 12–20, нед.

10–14 ч. Стал­на по­став­ка. До 23. 10. – Екс­клу­зив­но је из­ло­жен „Акт пред огле­да­лом (го­ла Бер­та)”. Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16 ч, нед. у 12 ч. Збир­ка ико­на Се­ку­лић, Узун Мир­ко­ва 5, тел 2182-961 Рад­но вре­ме: чет. 10–18 ч., суб. 12–20, нед.

10–14 ч.

МУЗЕЈ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ Господар Јевремова 19, тел. 2626-630 www.mpus.org.rs 24. 10. у 19 – Про­мо­ци­ја ча­со­пи­са Те­а­трон, број 174/175. Уче­ству­ју: В. Јо­ва­но­вић, М. Ни­ ко­лић, М. Ра­до­вић, М. Бла­го­је­вић , А. Та­сић и Р. Пут­ник 27. 10. у 19 – Кон­церт, Ма­стер арт ака­де­ми­ја Из­ло­жба У то­ку – Не­да Спа­со­је­вић – глу­ми­ца са тај­ном, аутор М. Ода­вић, му­зеј­ски са­вет­ник МУЗЕЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ Ан­дре Ни­ко­ли­ћа 14, тел. 2651-654 www.museumofafricanart.org Му­зеј је отво­рен сва­ког да­на, 7 да­на у не­де­ љи, од 10 до 18 ча­со­ва Стал­на по­став­ка Му­зе­ја: „Умет­ност за­пад­не Афри­ке из збир­ке Пе­чар” Те­мат­ска из­ло­жба: „Кад пре­ста­неш да ме че­ шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим”, из­ло­жба фо­то­ гра­фи­ја Ка­та­ри­не Ра­до­вић По­себ­ни про­гра­ми 23. 10. 11–13 – Јав­но во­ђе­ње кроз из­ло­жбу: „Кад пре­ста­неш да ме че­шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим” (за од­ра­сле) и Деч­ја кре­а­тив­на ра­ ди­о­ни­ца: „По­ру­ка у ко­си – африч­ки сти­ло­ви фри­зу­ра и укра­ша­ва­ња гла­ве”, (за уз­раст од 4 до 12 го­ди­на) 24. до 29. 10. рaдним дaнимa 10–17 – Упис нa jeсeњи курс свaхили је­зич­ких ра­ди­о­ни­ца ИСТО­РИЈ­СКИ МУ­ЗЕЈ СР­БИ­ЈЕ Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа 11, тел. 33-98-018 www.imus.org.rs Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­дељ­ка 12-20 До 1. 12. – Из­ло­жба „Пу­пин – од фи­зич­ке до ду­хов­не ре­ал­но­сти” Струч­на во­ђе­ња су сре­дом од 17 и су­бо­том од 13 и 15 ча­со­ва До 28. 11. – Из­ло­жба „Све­ти Са­ва Срп­ски” Струч­на во­ђе­ња су утор­ком и пет­ком од 17 ча­со­ва Ко­нак кне­за Ми­ло­ша у Топ­чи­де­ру Бу­ле­вар па­три­јар­ха Па­вла 2, тел. 2660-422 Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­дељ­ка 10-20 Стал­на по­став­ка „Ми­лош Обре­но­вић – ди­на­ сти­ја, исто­ри­ја, мит” До 31. 10. – Из­ло­жба „Панк пор­тре­ти ди­на­ сти­је Обре­но­вић” До 31. 12. – Из­ло­жба у фор­ми стри­па „Ево ме­ не, ето вас... Се­ћа­ње кне­за Ми­ло­ша” ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ПРИ­РОД­ЊАЧ­КОГ МУ­ЗЕ­ЈА Ма­ли Ка­ле­мег­дан 5, тел. 3284-317 www.nhmbeo.rs Рад­но вре­ме: уто­рак-не­де­ља од 10 до 21 До де­цем­бра – из­ло­жба „Ро­го­ви – бор­бе­но зна­ме­ње си­са­ра” аутор­ке Ј. Јо­ва­но­вић

Субота 22. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

САЈАМ КЊИГА

Скри­ве­на стра­на слу­чај­но­сти Пре­пле­те­не са­ге На­си­ма Ни­ко­ла­са Та­ле­ба и Бра­ја­на Гри­на по­ма­жу нам да на­зре­мо но­ве про­сто­ре тра­га­ња за од­го­во­ри­ма на не­ка од древ­них пи­та­ња ко­ја се до­ти­чу уло­ге слу­ча­ја у све­оп­штем тка­њу ствар­но­сти

НАУКА

Срђа Јанковић

И

а­ко су до­га­ђа­ји и по­ја­ве ко­ је сма­тра­мо слу­чај­ним уо­би­ ча­је­ни део на­ше сва­ко­дне­ ви­це, раз­у­ме­ва­ње кон­цеп­та слу­чај­но­сти је­дан је од нај­ ве­ћих иза­зо­ва ко­ји се по­ста­вља­ју пред на­у­ку и људ­ску ми­сао. Чак и ако оста­ ви­мо по стра­ни веч­но фи­ло­зоф­ско пи­ та­ње о по­сто­ја­њу сло­бод­не во­ље, на­ша огра­ни­че­на мо­гућ­ност да у кон­крет­ ној си­ту­а­ци­ји упо­зна­мо и на од­го­ва­ ра­ју­ћи на­чин узме­мо у об­зир све чи­ ни­о­це не­ког до­га­ђа­ја или про­це­са има за по­сле­ди­цу то да ће чак и мно­ ги у пот­пу­но­сти де­тер­ми­ни­са­ни ис­хо­ ди пред на­шим по­и­ма­њем би­ти за­од­ е­ ну­ти ве­лом слу­чај­но­сти, бу­ду­ћи да их мо­же­мо пред­ви­де­ти са­мо у сми­слу ве­ ро­ват­но­ће. Ар­хе­тип­ски при­мер је, на­ рав­но, ба­ца­ње нов­чи­ћа или коц­ки­це: иа­ко стра­на или број ко­ји ће „па­сти”, у крај­њој ана­ли­зи, за­ви­си од ре­зул­ тан­те свих си­ла ко­је на да­ти нов­чић или коц­ки­цу де­лу­ју, са ста­но­ви­шта по­сма­тра­ча ис­ход по­је­ди­нач­ног ба­ ца­ња је – слу­ча­јан. У књи­зи „Вар­љи­ва слу­чај­ност” ко­ ју је код нас не­дав­но об­ја­ви­ла из­да­ вач­ка ку­ћа „Хе­ликс” у пре­во­ду Ане Им­ши­ро­вић Ђор­ђе­вић, На­сим Ни­ ко­лас Та­леб, ау­тор про­сла­вље­ног де­ ла „Цр­ни ла­буд”, у ко­јем је раз­от­крио не­ке од си­стем­ских гре­ша­ка ко­је љу­ ди, струч­ња­ци ни­шта ма­ње но ла­иц ­ и, че­сто пра­ве ка­да ана­ли­зи­ра­ју сло­же­не про­це­се у на­сто­ја­њу да пред­ви­де њи­

хо­ве то­ко­ве и ис­хо­де, са­да нас во­ди на пу­то­ва­ње у са­мо сре­ди­ште кон­цеп­та слу­чај­но­сти. На том пу­то­ва­њу су­сре­шће­мо се са не­ким од ве­ли­ка­на исто­ри­је фи­ло­зо­ фи­је и на­у­ке ко­ји су да­ле­ко­се­жно до­ при­не­ли уоб­ли­ча­ва­њу на­ших да­на­ шњих по­гле­да на слу­чај­ност, али и са мно­го­број­ним жи­вот­ним при­ме­ри­ма у ко­ји­ма је раз­у­ме­ва­ње или не­ра­зу­ ме­ва­ње слу­чај­но­сти или „сре­ће” ко­ ја се не­ком осмех­ну­ла или окре­ну­ла ле­ђа од­и­гра­ло зна­чај­ну или пре­суд­

чак и у оно­ме што че­сто гло­ри­фи­ку­је­ мо као не­спор­не при­ме­ре људ­ске ге­ ни­јал­но­сти или пак опла­ку­је­мо као тра­гич­не гре­шке. Мно­ги од нас ће се, кре­ћу­ћи се том спи­ра­лом, дуж ко­је се наш ин­те­лект опет и опет су­сре­ ће са са­мим со­бом и кри­тич­ки су­о­ ча­ва са вла­сти­тим ис­кри­вље­њи­ма и при­стра­сно­сти­ма, под­се­ти­ти слав­ них стра­ни­ца из ро­ма­на „Рат и мир” Ла­ва Ни­ко­ла­је­ви­ча Тол­сто­ја у ко­ји­ ма Див из Ја­сне по­ља­не са на­дах­ну­ ћем, али у исти мах и не­ми­ло­срд­ном

ну уло­гу у уоб­ли­ча­ва­њу то­ка до­га­ђа­ ја и суд­би­не по­је­дин­ца, чи­та­ве за­јед­ ни­це или на­ци­је, па и кре­та­ња људ­ске исто­ри­је. За­кљу­чак ко­јем нас Та­леб по­сте­ пе­но при­бли­жа­ва, спи­рал­ном пу­та­ њом на чи­јем нам се сва­ком за­во­ју на нов на­чин ука­зу­ју древ­на пи­та­ ња, упу­ћу­је нас на ду­бо­ко пре­ис­ пи­ ти­ва­ње уло­ге сре­ће у сва­ком успе­ху и не­у­спе­ху на би­ло ком под­руч­ју, па

ра­ци­о­нал­но­шћу опо­ми­ње на уло­гу сре­ће у На­по­ле­о­но­вим слав­ним по­ бе­да­ма на бој­ном по­љу. На­из­глед по­све­ће­на са­свим раз­ ли­чи­тој те­ма­ти­ци, три­ло­ги­ја Бра­ја­ на Гри­на ко­ју чи­не де­ла „Еле­гант­ни ко­смос”, „Тка­ње све­ми­ра” и „Скри­ве­ на ствар­ност”, чи­је је дру­го из­да­ње, у пре­во­ди­ма Ане Је­шић, Алек­сан­дра Дра­го­са­вље­ви­ћа и Го­ра­на Ву­ја­си­но­ ви­ћа, не­дав­но та­ко­ђе об­ја­ви­ла ку­ћа

09

„Хе­ликс”, су­о­чи­ће нас, по­ред оста­лог, са истим пи­та­њем о узроч­но­сти по­ ја­ва оба­сја­ним са са­свим дру­га­чи­је стра­не. Грин нам, на­и­ме, на­ста­вља­ју­ћи тра­ ди­ци­ју вр­хун­ске на­уч­но­по­пу­лар­не књи­жев­но­сти, ме­ђу чи­јим су бли­ста­ вим до­ме­ти­ма и де­ла Кар­ла Се­га­на и Сти­ве­на Хо­кин­га, ста­ло­же­но, си­ сте­ма­тич­но и са мно­го ду­ха, ко­рак по ко­рак, прeдставља не­ке од нај­бо­ љих по­ку­ша­ја на­уч­ни­ка да се при­бли­ же из­град­њи све­о­бу­хват­не те­о­ри­је о устрој­ству ва­си­он ­ е и прин­ци­пи­ ма ко­ји је од­ре­ђу­ју. Ти по­ку­ша­ји су умно­го­ме ка­на­ли­са­ни кроз те­о­ри­ју су­пер­стру­на, за­ди­вљу­ју­ћи по­ду­хват људ­ског ума ко­ји, иа­ко за са­да ли­шен мо­гућ­но­сти ем­пи­риј­ске по­твр­де, сва­ ка­ко има по­тен­ци­јал да пре­мо­сти не­ ке од нај­и­за­зов­ни­јих про­бле­ма са­вре­ ме­не фи­зи­ке, укљу­чу­ју­ћи и пр­о­ва­ли­ју ко­ја зја­пи из­ме­ђу те­о­ри­је ре­ла­тив­ но­сти и квант­не те­о­ри­је, два но­се­ћа сту­ба да­на­шњег на­уч­ног са­гле­да­ва­ ња све­та. У мно­го че­му уни­вер­зал­не, но ме­ђу­ соб­но раз­ли­чи­те, са­ге ко­је, из књи­ге у књи­гу, до­гра­ђу­ју и обо­га­ћу­ју На­сим Ни­ко­лас Та­леб и Бра­јан Грин за­јед­но нам, пре­пли­ћу­ћи се и ди­ја­лек­тич­ки се до­пу­њу­ју­ћи, по­ма­жу да на­зре­мо но­ве про­сто­ре тра­га­ња за од­го­во­ри­ма на не­ка од древ­них пи­та­ња ко­ја се ни­ ма­ло слу­чај­но до­ти­чу уло­ге слу­ча­ја у све­оп­штем тка­њу ствар­но­сти. ¶

Хлеб није довољан Сцена, додуше, не личи ни на шта, али – ето парадокса – има сјајних филозофа ФИЛОЗОФИЈА Иван Миленковић

Д

е­лу­је као (не­у­ме­сна) ша­ла, али основ­ на ди­ле­ма срп­ског дру­штва је­сте да ли су му по­треб­ни­ји хлеб или фи­ло­зо­фи­ ја? Без хле­ба, на­рав­но, те­шко да би би­ ло фи­ло­зо­фи­је, док би се, ве­ру­је­мо, без фи­ло­зо­фи­је не­ка­ко пре­жи­ве­ло. У ства­ри, фи­ ло­зо­фи­је већ не­ма, а ево где без ње са­свим ла­ год­но жи­ви­мо и шта нам, мо­ли­ћу ле­по, фа­ли? Што се, у ме­ђу­вре­ме­ну, ни хле­ба ни­смо нај­е­ ли – из че­га не тре­ба из­вла­ чи­ти од­већ хи­тре за­кључ­ке да жи­ви­мо здра­во – сва­ка­ко ни­је при­јат­но, али с фи­ло­ зо­фи­јом то, де­фи­ни­тив­но, не­ма ве­зе. А мо­же и ова­ко: као ствар елит­не кул­ту­ре фи­ло­зо­фи­ја до­бро успе­ва са­мо у из­о­би­љу. У по­сним вре­ме­ни­ма не­ма ни фи­ло­ зо­фи­је. Pri­mum vi­ve­re de­in­ de phi­lo­sop­ha­ri. Нај­пре жи­ вот, по­том фи­ло­зо­фи­ја, ако се по­сле обро­ка не по­за­ба­ ви­мо не­чим ко­ри­сни­јим – спа­ва­њем, на при­мер. Ово су, раз­у­ме се, ла­га­не ва­ри­ја­ци­је пред­ра­су­да ста­ рих ко­ли­ко и фи­ло­зо­фи­ја. У раз­ва­ље­ном дру­штву по­ пут срп­ског не­до­ста­је, от­ при­ли­ке, све, па ма­њак фи­ ло­зо­фи­је и ни­је не­што због че­га ће се не­бо сру­чи­ти на нас. У ре­ду. Али не­до­ста­ так фи­ло­зо­фи­је у дру­штву мо­же се, без и трун­ке пре­ те­р и­в а­њ а, упо­р е­д и­т и са не­до­стат­ком ки­се­о­ни­ка у ор­га­ни­зму: без ки­се­о­ни­ка ор­га­ни­зам се нај­пре ума­ ра, по­том уми­ре; без фи­ло­ зо­фи­је дру­штво осва­ја глу­ пост, по­том уми­ре. Хлеб ни­је до­во­љан. Има не­чег и у сми­слу. (Због то­га, уоста­лом, ко год мо­же бе­ жи из ове зе­мље гла­вом без об­зи­ра.) У та­квим при­ли­ка­ма ма­ло је чу­до што че­ти­ ри из­да­вач­ке ку­ће и је­дан при­ват­ни фа­кул­тет из го­ди­не у го­ди­ну не са­мо да об­ја­вљу­ју вр­хун­ску фи­ло­зоф­ску и те­о­риј­ску ли­те­ра­ту­ру већ одр­жа­ ва­ју ви­сок ни­во ко­ји су са­ми на­мет­ну­ли. Кар­пос из Ло­зни­це, Ака­дем­ска књи­га из Но­вог Са­да, Из­да­вач­ка књи­жар­ни­ца Зо­ра­на Сто­ја­но­ви­ћа из Срем­ских Кар­ло­ва­ца, Фа­кул­тет за ме­ди­је и

ко­му­ни­ка­ци­је из Бе­о­гра­да и Фе­дон из Бе­о­гра­ да и ове го­ди­не на Са­јам књи­га из­ла­зе с не­ко­ ли­ко ка­пи­тал­них из­да­ња, као и ни­зом но­вих, све­жих ауто­ра, чи­ме се, до­дај­мо, те­шко мо­же по­хва­ли­ти би­ло ко­ја зе­мља у ре­ги­о­ну (осим, мо­жда, Ру­му­ни­је). Нај­у­пор­ни­ју ве­зу са фран­цу­ском фи­ло­зоф­ском сце­ном, не­сум­њи­во нај­сна­жни­јом на све­ту (нај­ ма­сов­ни­ја је, на­рав­но, фи­ло­зо­фи­ја на ен­гле­ском го­вор­ном под­руч­ју, али због сво­је пре­те­жне усме­ ре­но­сти на ана­ли­тич­ку фи­ло­зо­фи­ју она ис­по­ља­ ва ја­сан де­фи­цит де­ло­твор­них иде­ја), одр­жа­ва упра­во Кар­пос, те сe по­сле об­ја­вљи­ва­ња слав­ не књи­ге Фран­соа Ки­сеа „French The­ory”, ове го­ди­не по­ја­вљу­је пр­ви део ка­пи­тал­не „Исто­ри­ је струк­ту­ра­ли­зма” Фран­соа До­са (у вр­хун­ском пре­во­ду Оље Пе­тро­нић). Овим сво­јим из­да­њи­ма Кар­пос на­ста­вља да про­ду­бљу­је па­ра­докс ов­да­ шње фи­ло­зоф­ске сре­ди­не. На­и­ме, док са­вре­ме­ на фран­цу­ска фи­ло­зо­фи­ја на фа­кул­те­ти­ма је­два да по­сто­ји у тра­го­ви­ма (а углав­ном је не­ма ни у на­зна­ка­ма), на из­да­вач­кој сце­ни, из го­ди­не у го­ди­ну, до­би­ја­мо пре­во­де ва­жних де­ла. Ва­ља, та­ко­ђе, скре­ну­ти па­жњу на но­ви пре­вод раз­го­во­ра са Жа­ком Де­ри­дом „По­зи­ци­је”, ина­ у­г у­рал­но пре­да­ва­ње Пје­ ра Адоа на Ко­леж де Франс „По­хва­ла ан­тич­кој фи­ло­зо­ фи­ји” и „По­хва­ла ле­њо­сти” По­ла Ла­фар­га (све у пре­во­ ду Го­ра­на Бо­јо­ви­ћа). Нај­зад, ту је и из­вр­сна сту­ди­ја Ал­ брех­та Ди­леа „Гр­ци и стран­ ци” (у пре­во­ду с не­мач­ког Алек­сан­дре Ко­стић). Ака­дем­ска књи­га др­жи се не­што кон­зер­ва­тив­ни­јег при­сту­па и до са­да је ви­ше би­ла усред­сре­ђе­на на не­ мач­ко го­вор­но под­руч­је, али је ове го­ди­не на­пра­ви­ла ис­ ко­рак об­ја­вљи­ва­њем сту­ди­ је са­вре­ме­ног ита­ли­јан­ског фи­ло­зо­фа Га­е­та­на Кју­ра­ци­ја „Ис­ку­ство исти­не” (у пре­во­ду Са­ше Хр­ње­за), пре­во­да слав­ног тек­ ста Алек­сан­дра Ко­же­ва „По­јам ауто­ри­те­та” (пре­ вод Кри­сти­на Бо­ја­но­вић) и књи­гом „Ерот­ски фе­ но­мен” Жан-Лик Ма­ри­о­на, јед­ног од нај­ве­ћих фи­ло­зо­фа да­на­шњи­це. Уз књи­ге Стен­ли­ја Ро­зе­ на „Хер­ме­не­у­ти­ка као по­ли­ти­ка” (пре­вод Го­ран Ру­је­вић), От­фри­да Хе­феа „Да ли је де­мо­кра­ти­ја спо­соб­на за бу­дућ­ност?” (пре­вод Ми­лош То­до­ ро­вић), те иза­бра­не Кан­то­ве тек­сто­ве о фи­ло­зо­ фи­ји при­ро­де, но­во­сад­ски је из­да­вач, ко­ји исто­ вре­ме­но с фи­ло­зоф­ском ли­те­ра­ту­ром об­ја­вљу­је и про­бра­на де­ла књи­жев­но­сти и по­ли­тич­ке те­о­ ри­је, за­о­кру­жио фи­ни из­бор. Фа­кул­тет за ме­ди­је и ко­му­ни­ка­ци­је из Бе­ог­ ра­ да, по­сле про­шло­го­ди­шњег под­ви­га об­ја­вљи­ва­ њем но­ве књи­ге Бру­на Ла­ту­ра, овај пут из­ла­зи са ве­о­ма ком­пе­тент­ним пре­гле­дом ле­ве фи­ло­ зоф­ске сце­не у Фран­цу­ској „Ле­ва хе­мис­фе­ра” Раз­ми­га Ке­ше­ја­на (пре­вод Оље Пе­тро­нић), ути­ цај­ним де­лом Џ. В. Ми­че­ла „Шта те сли­ке же­ ле?” (пре­вод Ан­ге­ли­на Ми­ло­са­вље­вић), нај­ва­

жни­јом књи­гом аме­рич­ког фи­ло­зо­фа Ста­ти­са Гур­гу­ри­са „Да ли књи­жев­ност ми­сли?” (пре­вод На­да Хар­баш), те мно­го ко­мен­та­ри­са­ном „про­ во­ка­ци­јом” Ро­зи Брај­до­ти „Пост­ху­ма­но” (пре­ вод Мир­ја­на Сто­шић). Нај­зад, по­сле про­шло­го­ди­шњег дру­гог то­ма „Сфе­ра” Пе­те­ра Сло­тер­дај­ка, „Фе­дон” об­ја­вљу­ је ка­пи­тал­но де­ло Ха­не Арент „Con­di­tio hu­ma­ na” (пре­вод Алек­сан­дра Ко­стић), као и кључ­ну књи­гу Пје­ра Адоа „Уну­тра­шња твр­ђа­ва” (пре­

вод Оља Пе­тро­нић), што за­о­кру­жу­је ам­би­ци­ о­зни по­ду­хват пре­во­ђе­ња нај­ва­жни­јих спи­са овог ве­ли­ког фран­цу­ског фи­ло­зо­фа. За крај ту је и књи­га јед­ног до­ма­ћег ауто­ра, Вла­ди­ми­ра Ми­ли­са­вље­ви­ћа, ко­ји се сту­ди­јом „Ка­да су љу­ ди ни­ца­ли из зе­мље. Аутох­то­ност у го­во­ру ста­ ре Грч­ке”, учвр­шћу­је на са­мом вр­ху до­ма­ће фи­ ло­зоф­ске сце­не. Сце­на, до­ду­ше, не ли­чи ни на шта, али – ето па­ра­док­са – има сјај­них фи­ло­зо­фа. ¶

22. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 10 Субота

САЈАМ КЊИГА

Страшна сила Одломак из романа Људ­ми­ле Улиц­ке, „Зе­ле­ни ша­тор”, Ар­хи­пе­лаг, 2016, пре­вела с ру­ског Не­да Ни­ко­лић Бо­бић

С

ва три окол­на бу­ле­ва­ра би­ла су на­пу­ње­на ис­пре­со­ва­ним ма­са­ма љу­ди, али сре­ди­ном да­на од­јед­ном је по­ста­ло лак­ше – при­ти­ сну­та са свих стра­на го­ми­ла се по­кре­ну­ла и по­че­ла да бе­жи. От­кри­ли су не­ке боч­не, улич­не про­ла­зе и љу­ди су се та­мо устре­ми­ли. Он од­лу­чи да се про­би­ја кроз Кра­пи­вен­ску ули­ чи­цу. Али у том тре­нут­ку ма­са се за­љу­ља­ла и по­не­ ла га не­где на стра­ну Не­глин­ке, а Бор­ју је по­не­ла у дру­гом прав­цу. Још јед­ном га је угле­дао, ви­део је ње­го­во цр­ве­но ли­це са отво­ре­ним усти­ма. Не­што је ви­као, али се ни­шта ни­је чу­ло. Тре­ба­ло је да се до­ко­па по­зна­тог сво­да, та­мо је у дво­ри­шту би­ла шу­па и с ње­ног кро­ва се ла­ко мо­ гло пре­пу­за­ти на кров су­сед­не ку­ће, тро­спрат­ни­ це. Иља је по­ско­чио у прав­цу сво­да и схва­тио да се љу­ди тру­де да сто­је по­да­ље од ку­ћа, уну­тар то­ ка, бо­је­ћи се да ће их при­ти­сну­ти тро­леј­бу­си што су ста­ја­ли те­сно зби­је­ни је­дан за дру­гим. Љу­ди су се ту­кли уз иви­цу и не­ко­ли­ко њих, згње­че­них и не­по­крет­них, ле­жа­ли су при­ти­сну­ти уз тр­бух тро­леј­бу­са, а дру­ги су га­зи­ли по њи­ма. Иља, да би ус­пео да до­ђе до тро­то­а­ра, мо­рао је да се про­ву­че из­ме­ђу те­ла – ни­су, ваљ­да, мр­тви? Ни­је мо­гу­ће... Дру­гог пу­та ни­је би­ло. Схва­тио је да се мо­ра од­мах на­ћи под тр­бу­хом тро­леј­бу­са ина­че ће га раз­ма­за­ ти по зи­ду. Све вре­ме је ми­слио о „Фе­ђи“, ка­ко је умил­но звао фо­то­а­па­рат – да не оште­ти објек­тив. Та­мо, ис­под тро­леј­бу­са, био је мрак и стра­вич­на сли­ка – ле­жа­ла су ис­пре­пле­та­на те­ла у де­бе­лој оде­ ћи и он је пу­зао из­ме­ђу њих про­вла­че­ћи се кроз вла­жни смрад. Не­ко је сте­њао. Ис­пу­зао се ис­под тро­леј­бу­са и на­ба­сао пра­во на јед­ног де­бе­лог вој­ ни­ка чи­је се мо­кро ли­це тре­сло. Деч­кић од око пет го­ди­на, бео и не­по­кре­тан, мр­тав је ви­сио на ње­го­вим ру­ка­ма. Пре­жи­вео је још је­дан стра­шан тре­ну­так кад је хтео да се поп­не на про­зор­ски оквир, а он се од­ јед­ном за­љу­љао, као да ће се из­ва­ли­ти на ули­цу. Али ни­је се из­ва­лио, и он срећ­но ско­чи са ши­ро­ ке про­зор­ске да­ске на уну­тра. Да­ље га је до­че­ка­ло још не­што нео­че­ки­ва­но: та­ван је био за­кљу­чан но­ вом че­лич­ном бра­вом с та­ко ја­ким уши­ца­ма да их је би­ло не­мо­гу­ће от­ки­ну­ти без ала­та. Иља из­ву­че фо­то-апа­рат, али схва­ти да с те да­љи­не не­ће до­бро

ис­па­сти, па је по­ми­слио да ће по­но­ви­ти сни­мак с пр­вог спра­та. Пре­тр­чао је бли­же рас­кр­сни­ци и шмуг­нуо из­ме­ ђу два вој­ни­ка на кал­др­му пре­пу­ну љу­ди. И од­мах је схва­тио да је по­гре­шио, бо­ље би би­ло да је остао у глав­ном ула­зу. Од­мах га је по­ву­кла стра­шна си­ ла као што чи­ни у мо­ру ве­ли­ки по­врат­ни та­лас. Ис­ пред је све­тлео се­ма­фор. И ту се Иља пр­ви пут стра­шно упла­шио: ни­је се упла­шио са­мо за „Фе­ђу“ ко­ји је мо­гао да оде у па­ рам­пар­чад при уда­ру о стуб се­ма­фо­ра. По­ми­слио је и шта се мо­же де­си­ти с ње­го­вом гла­вом. Ру­ке, ко­је је оба­вио око апа­ра­та, ни­је мо­гао чак ни да по­кре­ не. Фо­то-апа­рат му се усе­као у сто­мак и ни­је осе­ћао бол, већ ужа­сну ту­гу. Ма­са га је но­си­ла на се­ма­фор, он се др­жао по­ма­ло ле­ве стра­не. Чо­век с раз­би­је­ ним ли­цем био је при­те­шњен уз се­ма­фор. Ста­јао је, мр­тав. Ни­је мо­гао да пад­не. У том тре­ну је зе­мља под њим за­дрх­та­ла и раз­ја­ пи­ла се. Иља је уле­тео у ка­на­ли­за­ци­о­ни отвор чи­ ји се по­кло­пац по­ме­рио под но­га­ма го­ми­ле. До­бро је пао на чвор од ку­чи­не за­би­јен у во­до­вод­не це­ви. С ле­ве стра­не је би­ла ре­шет­ка, с јед­не стра­не ма­ло по­диг­ну­та. Иља ско­чи и она се са­свим отво­ри, он се угу­ра у ту ру­пу и не­ка­ко по­кло­пи ре­шет­ку из­над се­бе. Тај ин­стинк­тив­ни по­крет му је спа­сао жи­вот. Љу­ди ко­ји су па­да­ли за њим за не­ко­ли­ко ми­ну­та су на­пу­ни­ли шахт и он би, ис­под, си­гур­но био за­да­ вљен. Те­ла оних што су па­да­ли та­ко су се ис­пре­со­ ва­ла, да хи­ља­де љу­ди ко­ји су хо­да­ли по њи­ма ни­су ни осе­ћа­ли да ко­ра­ча­ју пре­ко људ­ске ма­се. Иза ре­ шет­ке до­пи­ра­ли су ја­у­ци. Го­ре је у то вре­ме стра­шан не­ви­дљи­ви та­лас од­јед­ ном по­нео љу­де уда­ра­ју­ћи их о зи­до­ве, огра­де, те­ла ка­ми­о­на и ла­нац тро­леј­бу­са. То је отво­ри­ло про­лаз ко­ји во­ди у ду­би­ну скри­ве­ног квар­та, али љу­ди­ма се чи­ни­ло да се нај­зад мо­гу иш­чу­па­ти не­куд где ће пре­ста­ти та ло­мља­ва и пре­со­ва­ње ко­сти­ју. Но Иља то ви­ше ни­је ви­део. Он уоп­ште ни­шта ни­је ви­део. Био је мр­кли мрак. У тој мрач­ној ја­ми Иља је ле­жао при­лич­но ду­го, а он­да је по­чео да на­пи­па­ва зи­до­ве. От­крио је ве­ ли­ку цев ко­ја је во­ди­ла на­до­ле. По­чео је да пу­зи по њој. Пу­зао је, пу­зао, а он­да је цев ма­ло скре­ну­

ла и као да је по­чео да се пе­ње на­го­ре. Фо­то-апа­рат је био за­ви­јен у ка­пу и гур­нут под ка­иш пан­та­ло­ на. Он­да је Иља ма­ло за­спао, а кад се про­бу­дио од љу­те хлад­но­ће, ни­је од­мах мо­гао да схва­ти ка­ко се на­шао у тој ја­ми. По­ди­гао је гла­ву и ви­део да је не­ где на два ме­тра из­над ње­га при­лич­но ве­ли­ка пра­ во­у­га­о­на ре­шет­ка. Тре­ба­ло се из­ву­ћи ода­тле. У сво­до­ви­ма зи­до­ва ко­ји су во­ди­ли ка ре­шет­ки би­ле су за­би­је­не де­бе­ ле ка­ри­ке и по њи­ма се ла­ко по­пео. Ла­ко је до­спео до вр­ха, али се ис­по­ста­ви­ло да је ре­шет­ка на­мр­тво при­чвр­шће­на за оквир, ни­је би­ло го­во­ра да је по­ кре­не. Спу­стио се до­ле, са­вио се у клуп­ко и по­но­ во за­спао. Кад се про­бу­дио, од­о­зго је про­ди­ра­ло ви­ше све­тла. Кре­нуо је да­ље по це­ви, она се ус­пут ши­ри­ла. Ни­је имао пој­ма у ком прав­цу во­де це­ви, али је тач­но знао да су це­ви је­ди­ни мо­гу­ћи пут и тре­ба се про­би­ја­ти на­пред, ма­да ни­је раз­у­мео куд ће га то до­ве­сти. Ни­је схва­тао ко­ли­ко је про­шло вре­ме­на. За­тим је ви­део ре­шет­ку кроз ко­ју се про­би­ја­ла ја­сна жу­ та све­тлост. По­пео се по кли­ма­вим ал­ка­ма, гур­нуо је и она се ла­ко отво­ри­ла. Кад се ис­пу­зао, ви­део је да сто­ји под све­тиљ­ком у дво­ри­шту ку­ће Са­ње Сте­ кло­ва. Имао је сна­ге да се до­ко­па Са­њи­них вра­та и да по­зво­ни. Ана Алек­сан­дров­на је отво­ри­ла вра­та. Сте­кло­ви су ћу­те­ћи се­ли за сто.

– Њу­та, ми­слим да је да­нас мно­го љу­ди по­ги­ну­ ло – ша­па­том из­го­во­ри Са­ња ба­ки.

– Си­гур­но... Бор­ју ће на­ћи тек по­сле че­ти­ри да­на ме­ђу те­ли­ма ко­ја су ле­жа­ла на сне­гу по­ред пре­пу­ње­не Ле­фор­тов­ ске мр­твач­ни­це. Пре­по­зна­ли су га по бе­лом жи­гу на ко­шу­љи – бе­ле ко­шу­ље Га­ли­на Бо­ри­сов­на Рах­ ма­но­ва ни­је са­ма пра­ла, но­си­ла је у пе­ри­он ­ и­цу. На ру­ци стра­да­лог си­на био је још је­дан број, на­пи­сан љу­би­ча­стом бо­јом – 1421. Те згње­че­не љу­де са­хра­њи­ва­ли су у ти­ши­ни, тај­ но. Ни­ко их ни­је пре­бро­јао, је­ди­но је број на Бор­ ји­ној ру­ци све­до­чио да их је би­ло не ма­ње од хи­ ља­ду и пет сто­ти­на.

О љубави и цензури Ро­ман по­чи­ње опи­сом Ста­љи­но­ве смр­ти и са­хра­не, на ко­јој при­сут­ни га­зе ви­ше од 1.500 љу­ди, а за­вр­ша­ва се смр­ћу ве­ли­ког пе­сни­ка Јо­си­фа Брод­ског. Ро­ман о љу­ба­ви, при­ја­тељ­ству и суд­би­ни, али и о на­си­љу, стра­ху и цен­зу­ри. Је­дан од нај­зна­чај­ни­јих ро­ма­на мо­дер­не свет­ске књи­жев­но­сти, пи­сан у нај­бо­љој тра­ди­ци­ји Тол­сто­ја и До­сто­јев­ског. Ова ве­ли­ка књи­га о ру­ској и со­вјет­ској исто­ри­ји дру­ге по­ло­ви­не XX ве­ка пре­ве­де­на је на 20 свет­ских је­зи­ка.

Боб Ди­лан на пра­гу чи­тан­ке Ако оста­ви­мо по стра­ни Си­зи­фов по­сао тра­же­ња сми­сла у пи­та­њи­ма ти­па „да ли је Ди­лан за­слу­жио Но­бе­ла”, ко­ја углав­ном по­ста­вља­ју не­ин­фор­ми­са­ни и сно­бо­ви, охра­бру­ју­ћа је чи­ње­ни­ца да се већ де­се­так да­на при­ча о јед­ној на­гра­ди из кул­ту­ре

ПОП-ЋОШЕ

Вла­ди­мир Ско­ча­јић Фото Крис Пи­це­ло

Н

и­шта ме не чи­ни срећ­ни­јим од љу­ди ко­је во­лим. Тик иза њих, дру­га нај­ва­ жни­ја ствар због ко­је уста­јем из кре­ ве­та је­сте му­зи­ка. Као не­ко ко­ме је пи­са­на реч ва­жна од ка­да знам да чи­ там, увек сам по­себ­но обра­ћао па­жњу на сти­ хо­ве пе­са­ма ко­је пе­ва­ју му­зи­ча­ри. Прак­тич­но од ка­да знам за се­бе у тим сти­хо­ви­ма сам тра­ жио од­го­во­ре на мно­га пи­та­ња, али и уте­ху и раз­у­ме­ва­ње. Без об­зи­ра на то да ли се осе­ћам оста­вље­но, да ли се пи­там је­сам ли не­ко­ме на­нео не­прав­ду, да ли раз­ми­шљам о смр­ти или ме му­чи сми­сао ре­ли­ги­је, да ли се чу­дим шта то он има а ја не, да ли ми не­до­ста­ју ре­чи ко­ји­ма же­лим да јој об­ ја­сним ка­ко овом пла­не­том ни­је хо­да­ла ни­јед­на та­ква, да ли ме љу­бо­мо­ра, бес или ту­га раз­но­се на нај­сит­ни­је ато­ме, да ли же­лим да не­ста­нем, да ли по­ку­ша­вам да про­на­ђем оправ­да­ње за не­ чи­ју сла­бост, или ми је му­ка од ли­це­ме­ра ко­ји

Људ­ми­ла Улиц­ка (1943, Урал), ве­ли­ка ру­ска књи­жев­ни­ца, је­дан од во­де­ћих са­вре­ме­них свет­ских пи­са­ца. За­вр­ши­ ла је би­о­ло­ги­ју на Мо­сков­ском др­жав­ ном уни­вер­зи­те­ту 1968. го­ди­не и јед­но вре­ме је ра­ди­ла као на­уч­ник у Ин­сти­ту­ ту за ге­не­ти­ку у Мо­скви, али је оста­ла без по­сла јер је на сво­јој пи­са­ћој ма­ши­ ни пре­ку­ца­ва­ла за­бра­ње­ни ро­ман. На по­чет­ку књи­жев­не ка­ри­је­ре пи­са­ла је дра­ме и сце­на­ри­је за по­зо­ри­ште, ра­ дио и те­ле­ви­зи­ју. Свет­ску сла­ву сте­кла је при­ча­ма и ро­ ма­ни­ма ко­ји су пре­ве­де­ни на ви­ше од два­де­сет је­зи­ка. Нај­ва­жни­је књи­ге су Со­њеч­ка (ро­ман, 1994), Си­ро­ма­шни ро­ђа­ци (књи­га при­ ча, 1994), Ме­де­ја и ње­на де­ца (ро­ман, 1996), Ве­се­ли ис­пра­ћај (но­ве­ла, 1998), Ља­љи­на ку­ћа (књи­га при­ча, 1999), Слу­чај Ку­коц­ки (ро­ман, 2001), Де­вој­ чи­це (књи­га при­ча, 2002), Про­вид­не при­че (књи­га при­ча, 2003), Искре­но ваш Шу­рик (ро­ман, 2004), Љу­ди на­ шег ца­ра (књи­га при­ча, 2005), Да­ни­јел Штајн, пре­во­ди­лац (ро­ман, 2006), Зе­ ле­ни ша­тор (ро­ман, 2010), Ја­ко­вље­ве ле­стве (ро­ман, 2015). Жи­ви у Мо­скви.

го­во­ре јед­но, ра­де дру­го и раз­мно­жа­ва­ју се као пе­чур­ке по­сле ки­ше, од­го­во­ре на ове ди­ле­ме ва­ зда сам тра­жио у сти­хо­ви­ма пе­са­ма ко­је во­лим. Оне су би­ле у ста­њу да ми по­ка­жу сми­сао ка­да ми­слим да га не­ма и да ме на­у­че оном че­му ни­су сти­гли/уме­ли ро­ди­те­љи или про­фе­со­ри. Јед­на гру­па му­зи­ча­ра-пе­сни­ка ми је ре­ши­ла не­ке од по­ме­ну­тих ди­ле­ма, дру­га гру­па дру­ге, а тре­ћа тре­ће. Ваљ­да је и то је­дан од раз­ло­га за­ што во­лим то­ли­ко раз­ли­чи­тих му­зи­ча­ра. Ме­ђу­ тим, по­сто­је ли они ко­ји су у сво­јим сти­хо­ви­ма има­ли мно­го ви­ше од­го­во­ра од дру­гих? По­сто­ је, ма­да њих има тек пет, шест. А по­сто­је ли они ко­ји су на­пи­са­ли пе­сму за сва­ку ди­ле­му ко­ју сам ика­да имао? Не по­сто­је, већ по­сто­ји. Он је са­мо је­дан. Зо­ве се Ро­берт Ци­мер­ман, а мно­го је по­ зна­ти­ји као Боб Ди­лан. У по­след­њих пет­на­е­стак го­ди­на у ви­ше на­вра­ та сам пи­сао о ње­го­вој му­зи­ци и по­ез­ и­ји. Јед­на иста ре­че­ни­ца се про­вла­чи кроз ве­ћи­ну тих тек­

сто­ва, а гла­си „Ди­ла­но­ва по­ез­ и­ја би тре­ба­ло да се на­ла­зи у школ­ским чи­тан­ка­ма”. То има ве­зе са на­чи­ном на ко­ји се, ду­же од по­ла ве­ка, у сво­ јим пе­сма­ма ба­ви свим оним пи­та­њи­ма по­ме­ ну­тим у прет­ход­ном па­су­су. И још хи­ља­да­ма дру­гих. Про­ми­шље­не стил­ске фи­гу­ре, иро­ни­ја са ми­тра­ље­зом, ци­нич­ни ху­мор, ри­ма на тре­ ћу лоп­ту, оштри­ца и ја­сна по­ен­та, чи­не ве­ћи­ну Ди­ла­но­вих пе­са­ма. Оне те­ра­ју на раз­ми­шља­ ње, пре­и­спи­ти­ва­ње и у ста­њу су да од бан­ка­ра и прав­ни­ка на­пра­ве кре­а­тив­ну осо­бу. За­то је ва­ жно да се мла­ђи на­ра­шта­ји упо­зна­ју са ње­го­вим пе­сма­ма. Чи­та­ју­ћи их, по­ве­ћа­ва­ју шан­се да од­ ра­сту у љу­де ко­ји ће гла­ву ко­ри­сти­ти за још не­ што осим за но­ше­ње кач­ке­та или ше­ши­ра. Пре де­се­так да­на Боб Ди­лан је осво­јио Но­бе­ ло­ву на­гра­ду за књи­жев­ност. На­кон то­га у јав­ но­сти се ди­гла ве­ли­ка пра­ши­на да ли јед­на „рок зве­зда” за­слу­жу­је да се на­ђе у дру­штву ве­ли­ких пи­са­ца и по ком осно­ву је ово ве­ли­ко при­зна­

ње до­био чо­век ко­ји иза се­бе не­ма прак­тич­но ни­је­дан ро­ман? Рок зве­зда је Фре­ди Мер­кју­ри, не Боб. Ди­лан је пре све­га пе­сник, а тек он­да му­зи­чар. Пе­сме су део књи­жев­но­сти, а јед­на од обла­сти за ко­ју се до­ де­љу­је Но­бе­ло­ва на­гра­да је упра­во та. На­пи­сао је и ау­то­би­ог­ ра­фи­ју „Хро­ни­ке” ко­ја у по­ре­ђе­њу са ау­то­би­ог­ ра­фи­ја­ма мно­гих ње­го­вих ко­ле­га му­зи­ ча­ра стил­ски зву­чи као Џој­сов „Уликс” на­спрам ро­ма­на не­ке ТВ во­ди­тељ­ке или мод­не бло­гер­ке. А и они ко­ји ка­жу да су Ди­ла­но­ви сти­хо­ви нео­ дво­ји­ви од ње­го­ве му­зи­ке очи­глед­но ни­кад ни­су про­чи­та­ли ни­јед­ну ње­го­ву пе­сму. Чак и ка­да му­ зи­ка за­ка­же, као што му се не­ко­ли­ко пу­та де­ша­ва­ ло осам­де­се­тих, сти­хо­ви су ва­ди­ли ствар. Ова на­гра­да је Ди­ла­на сме­сти­ла у дру­штво Мар­ке­са, Хе­мин­гве­ја, Фок­не­ра, Не­ру­де, Бе­ке­та, Стајн­бе­ка, Хе­сеа, Ан­дри­ћа и оста­лих књи­жев­ ни­ка ко­ји­ма је са­мо пре­зи­ме до­вољ­но да зна­мо о ко­ме је реч. То је за­пра­во рет­ка искра прав­де у ли­це­мер­ном све­ту у ко­ме жи­ви­мо, без об­зи­ра ка­ко ту­ма­чи­ли те­жи­ну Но­бе­ла. Ако ни­шта дру­ го, на­бро­ја­на еки­па на­гра­ђе­них књи­жев­ни­ка за­ слу­жу­је сва­ку вр­сту по­што­ва­ња. И то ни­је је­ди­на по­зи­тив­на ствар. Ако оста­ви­мо по стра­ни Си­зи­фов по­сао тра­же­ња сми­сла у пи­ та­њи­ма ти­па „да ли је Ди­лан за­слу­жио Но­бе­ла”, ко­ја углав­ном по­ста­вља­ју не­ин­фор­ми­са­ни и сно­ бо­ви, охра­бру­ју­ћа је чи­ње­ни­ца да се већ де­се­так да­на при­ча о јед­ној на­гра­ди из кул­ту­ре. Иа­ко сум­ њам да ће се у до­глед­ној бу­дућ­но­сти де­си­ти не­што слич­но (осим ако Ник Кејв не по­бе­ди на Пе­сми Евро­ви­зи­је), де­ба­те у мејнстрим ме­ди­ји­ма у ко­ ји­ма се по­ми­њу књи­жев­ност и Боб Ди­лан уно­се то­пли­ну око ср­ца. Без об­зи­ра на ту­па­вост ар­гу­ме­ на­та ко­ји­ма ба­ра­та­ју не­ки од уче­сни­ка де­ба­те. С об­зи­ром на то да у на­шој лек­ти­ри још увек не­ма ме­ста за Се­лин­џе­ро­вог „Лов­ца у жи­ту” или „Име ру­же” Ум­бер­та Ека, ни­сам си­гу­ран да ли ће мо­ја дав­на­шња же­ља да се Ди­ла­но­ви сти­хо­ви на­ђу у чи­тан­ка­ма за­и­ста и за­жи­ве­ти. Ако ни­шта дру­го, ок­то­бар 2016. го­ди­не ће­мо пам­ти­ти као вре­ме ка­да Боб Ди­лан ни­ка­да ни­је био бли­жи то­ме. И то ме чи­ни срећ­ним. А као што ре­кох на по­чет­ку, ни­шта ме не чи­ни срећ­ни­јим од љу­ ди ко­је во­лим. ¶