KULTURNI DODATAK 13.08.2016.

Субота 13. август 2016. година LX, број 18 Први број је објављен 14. априла 1957. године

02 ТЕНДЕНЦИЈЕ

Од „Зе­ни­та” до „Зен­та” 04 ТАК­СИ­СТА: 40 ГО­ДИ­НА КА­СНИ­ЈЕ

Мит о уса­мље­ном (ан­ти)хе­ро­ју 07 20 испод 40

За­пи­си из зо­не смр­ти:

Ср­ђан Ср­дић 09 НАУКА

Ге­не­тич­ки мо­ди­фи­ко­ва­ни

спор­ти­ста

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Те­гле за ин­те­лек­ту­ал­ну тур­ши­ју Мар­ко Ри­стић и Ко­ча По­по­вић су, по угле­ду на сво­је па­ри­ске ко­ле­ге, сма­тра­ли да­ ре­чи не сме­ју да бу­ду из­у­зе­те од оп­ту­жби за ко­ла­бо­ра­ци­ју са си­сте­ми­ма до­ми­на­ци­је.­ У „На­цр­ту за јед­ну фе­но­ме­но­ло­ги­ју ира­ци­о­нал­ног”, јед­ном од нај­зна­чај­ни­јих­ де­ла срп­ског над­ре­а­ли­зма, об­ру­ши­ли су се на „фе­ти­ши­зам пој­ма”­ као сред­ства ко­ло­ни­за­ци­је НАД­РЕ­А­ЛИ­ЗАМ И ПО­ЛИ­ТИ­КА Сте­ван Ву­ко­вић

У

ка­та­ло­гу Ме­ђу­на­род­не ко­ ло­ни­јал­не из­ло­жбе, ко­ју је то­ком 1931. у Па­ри­зу ви­де­ ло три­де­сет три ми­ли­о­на по­ се­ти­ла­ца из це­лог све­та, пи­ са­ло је да њо­ме „Фран­цу­ска по­ка­зу­је ка­ко је у ста­њу да на ми­ран на­чин ин­ те­гри­ше и кул­тур­но аси­ми­лу­је љу­де и ре­ги­је, раз­ви­ја­ју­ћи и уна­пре­ђу­ју­ћи ста­тус и сте­пен уче­шћа ’уро­ђе­ни­ка’”. Вен­сан­ска шу­ма, где се да­нас на­ла­зи зо­о­ло­шки врт, за ту при­ли­ку је би­ла пре­тво­ре­на у те­мат­ски парк, у ко­ме су се по­се­ти­о­ци упо­зна­ва­ли са ег­зо­тич­ ном хра­ном и оби­ча­ји­ма, у про­сто­ри­ ма ко­ји су укљу­чи­ва­ли ди­зај­ни­ра­не ре­пли­ке ти­пич­них ам­би­јен­тал­них це­ ли­на из ко­ло­ни­ја и уче­шће око 1.500 уро­ђе­ни­ка до­ве­зе­них ода­тле да би се на­шли у уло­зи ани­ма­то­ра. Они су сту­ па­ли у не­по­сред­ни кон­такт са по­се­ ти­о­ци­ма, што је у во­ди­чу за из­ло­жбу ар­ти­ку­ли­са­но на сле­де­ћи на­чин: „Ко­ ло­ни­за­ци­ја да­нас зна­чи: раз­ме­на иде­ ја и ре­чи… са сло­бод­ним и срећ­ним љу­ди­ма с ку­пов­ном мо­ћи.” Не­по­сред­но по отва­ра­њу два­на­ест па­ри­ских над­ре­а­ли­ста је из­да­ло про­ глас под на­зи­вом Не­мој­те да по­се­ти­ те Ко­ло­ни­јал­ну из­ло­жбу, три ме­се­ца ка­ сни­је и текст под на­зи­вом Пр­ви би­ланс Ко­ло­ни­јал­не из­ло­жбе, да би сеп­тем­бра те го­ди­не, у са­рад­њи са Ко­му­ни­стич­ ком пар­ти­јом Фран­цу­ске, осми­сли­ли и по­ста­ви­ли кон­тра­и­зло­жбу под на­ зи­вом Исти­на о ко­ло­ни­ја­ма. По­став­ ку су осми­сли­ли и ди­зај­ни­ра­ли Пол Ели­јар, Луј Ара­гон и Ив Тан­ги у по­ ку­ша­ју да, с јед­не стра­не, по­ка­жу ве­ зу умет­нич­ке про­дук­ци­је уро­ђе­нич­ ког ста­нов­ни­штва ко­ло­ни­ја и кла­сне бор­бе, а, с дру­ге, при­ка­жу „европ­ске фе­ти­ше”, то јест во­тив­не сли­ке и бо­ го­слу­жбе­не пред­ме­те ко­ло­ни­за­то­ра пред­ста­вље­не на на­чи­не на ко­ји су се та­да пред­ста­вља­ли об­ред­ни пред­ме­ти ко­ри­шће­ни у ко­ло­ни­ја­ма у окви­ру ри­ ту­а­ла ко­ји су ве­зи­ва­ни за ани­ми­стич­ ке и фе­ти­ши­стич­ке ре­ли­ги­је.

Европ­ски фе­ти­ши

Марко Ристић и Коча Поповић тридесетих година Легат Константина Коче Поповића

У исто вре­ме дво­ји­ца бе­о­град­ских над­ре­а­ли­ста, Мар­ко Ри­стић и Ко­ча По­по­вић, те­ма­ти­зо­ва­ли су и фе­ти­шки ка­рак­тер је­зи­ка ко­јим се вр­ши­ла већ на­ве­де­на „раз­ме­на иде­ја и ре­чи”, ука­ зу­ју­ћи на ње­го­ву иде­о­ло­шку ар­ти­ку­ ла­ци­ју. У књи­зи ко­ју су те 1931. го­ди­ не об­ја­ви­ли под на­зи­вом На­црт за јед­ну фе­но­ме­но­ло­ги­ју ира­ци­о­нал­ног, об­ ру­ши­ли су се на „фе­ти­ши­зам пој­ма” као сред­ства ко­ло­ни­за­ци­је. За Ри­сти­ ћа и По­по­ви­ћа, ко­ји су, по­пут сво­јих па­ри­ских ко­ле­га, у ту­ма­че­њу кул­ту­ре и дру­штва ком­би­но­ва­ли марк­си­стич­ ке те­о­ри­је роб­ног и фрој­ди­стич­ке те­о­ ри­је сек­су­ал­ног фе­ти­ши­зма, је­зик ни­ је мо­гао да бу­де за­о­би­ђен. Осла­ња­ју­ћи се на да­да­и­зам, ма­да углав­ном на то „што је у да­да­и­зму би­ло вир­ту­ел­но ди­ја­лек­тич­ко”, ка­ко су у На­цр­ту на­ве­ли, сло­жи­ли су се с Жи­дом, ко­ји је на кра­ју Пр­вог свет­ ског ра­та твр­дио да је не­пра­вед­но да, „док су на­ша по­ља, на­ша се­ла, на­ше ка­те­дра­ле оно­ли­ко стра­да­ли, на­ша реч оста­не не­по­вре­ђе­на” и на­го­ве­шта­ вао: „Да­да ће се по­бри­ну­ти за то.” По да­да­и­сти­ма, а ка­сни­је и над­ре­а­ли­сти­

ма, ни ре­чи, баш као ни пред­ме­ти, ни­ су сме­ле да бу­ду из­у­зе­те од оп­ту­жби за ко­ла­бо­ра­ци­ју са си­сте­ми­ма до­ми­ на­ци­је. „Ма ко­ли­ко то из­гле­да­ло па­ ра­док­сал­но, по­јам је за за­пад­њач­ку ми­сао по­стао фе­тиш баш за­то што је она же­ле­ла да из­бег­не фе­тиш”, твр­ ди­ли су Ри­стић и По­по­вић, из­во­де­ћи да „под­ре­ђи­ва­ње ства­ри пу­тем њи­хо­ вог ло­гич­ног рас­по­ре­ђи­ва­ња у вр­сте и за­ко­не, у пој­мо­ве, то јест то са­вла­ђи­ ва­ње кон­крет­ног пре­ко ап­стракт­ног, под­ра­зу­ме­ва цен­зу­ри­са­ње ре­ак­ци­ја под­све­сти”.

Сада и овде Фе­ти­ши­за­ци­ја пој­ма и на­гон ка си­сте­ ма­ти­за­ци­ји, ко­ји че­сто вла­да­ју на­уч­ ни­ци­ма и фи­ло­зо­фи­ма, укла­ња­ју мо­ гућ­ност са­гле­да­ва­ња жи­вот­них по­ја­ва у свом бо­гат­ству њи­хо­вих не­сво­ди­вих по­је­ди­нач­них ка­рак­те­ри­сти­ка. Уме­сто да се све те по­ја­ве са­гле­да­ва­ју у кон­ тек­сту у ко­ме их за­ти­че­мо, што је увек не­ко кон­крет­но „са­да и ов­де”, оне се изо­лу­ју и де­кон­тек­сту­а­ли­зу­ју, па се тр­ па­ју у „те­гле за ин­те­лек­ту­ал­ну тур­ши­ ју” и од­ла­жу на по­ли­це да би се јед­ног да­на кон­зу­ми­ра­ле са „нео­п­ход­но по­ треб­ном исто­риј­ском дис­тан­цом”. „Сва­ка реч по­ста­је од­мах по­јам ти­ ме што она за­пра­во не тре­ба да слу­жи за не­по­но­вљи­ви, са­свим ин­ди­ви­ду­а­ ли­зо­ва­ни пра­до­жи­вљај, ко­јем за­хва­ љу­је свој на­ста­нак, као што је слу­чај са се­ћа­њем, не­го је ту исто­вре­ме­но за мно­го­број­не, ви­ше или ма­ње, слич­не до­жи­вља­је”, пи­сао је Фри­дрих Ни­че, ус­по­ста­вља­ју­ћи ди­јаг­но­зу за ко­ју је те­ра­пи­ју по­ну­ди­ла при­ме­на пси­хо­а­ на­ли­зе као „књи­жев­не кри­ти­ке сва­ ко­днев­ног жи­во­та”, ка­ко је то Сти­вен Фрош ка­сни­је на­вео у књи­зи По­ли­ ти­ка пси­хо­а­на­ли­зе. У вре­ме об­ја­вљи­ ва­ња На­цр­та по­сто­ја­ле су, на­рав­но и дру­ге, неп­си­хо­а­на­ли­тич­ке и не­марк­ си­стич­ке оп­ци­је ту­ма­че­ња ни­че­ан­ске кри­ти­ке пој­ма, и у Бе­о­гра­ду. Ни­ко­ла Ђу­рић је као пре­да­вач ети­ ке на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту 1929. у Про­бле­ми­ма фи­ло­со­фи­је кул­ту­ре пи­сао о „ис­ка­те­дре­ним из­ми­ма” ко­ји се осла­ ња­ју на ло­ги­ку и ма­те­ма­ти­ку као „су­ве му­зе без до­ја­ка” што од сво­јих „ло­гич­ ких ста­лак­ти­та” не ви­де исти­ну, док је Ксе­ни­ја Ата­на­си­је­вић про­зи­ва­ла свог про­фе­со­ра Бра­ни­сла­ва Пе­тро­ни­је­ви­ ћа да про­из­во­ди го­ле ап­страк­ци­је „су­ ве као дво­пек”. Про­блем је, ме­ђу­тим, у то­ме што су сви ти ака­дем­ски ира­ци­ о­на­ли­сти пре­ко Ни­чеа до­шли до До­ сто­јев­ског, те су по­том ње­го­ву иде­ју све­чо­ве­ка по­ста­ви­ли као нор­ма­тив­ну, по­ла­ко се при­бли­жа­ва­ју­ћи Ни­ко­ла­ју Ве­ли­ми­ро­ви­ћу ко­ји је у књи­зи Ре­чи о све­чо­ве­ку ака­дем­ску фи­ло­зо­фи­ју ви­део као „из­раз људ­ског си­ро­ма­штва, по­у­ здан знак уда­ља­ва­ња од јед­не је­ди­не исти­ни­те фи­ло­зо­фи­је до ко­је се до­ла­зи по­стом, бде­њем и мо­ли­твом”.

Не­кри­тич­не кри­ти­ке У књи­зи У сре­ди­шту над­ре­а­ли­зма Ђор­ ђе Ко­стић је о ле­ви­чар­ској ре­цеп­ци­ ји над­ре­а­ли­зма тог вре­ме­на на­пи­сао сле­де­ће: „Зва­нич­на ле­ви­ца је при­хва­ ти­ла над­ре­а­ли­сте као ре­во­лу­ци­о­нар­ не ак­те­ре, али не и над­ре­а­ли­зам.”

Наставак на другој страни

13. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота

ХОРИЗОНТИ ко­ји се на спе­ци­фи­чан на­чин ба­ви дру­штве­ним те­ма­ма, фе­но­ме­ни­ма, дис­кур­си­ма и прак­са­ма, из по­зи­ци­је на­ше са­вре­ме­но­сти”. Ма­кар и уз осврт на игру ре­чи, зент је део на­ше ствар­но­сти. Зент је са­став­ни део ат­мос­фе­ре за­зи­ра­ња од „дру­гих” љу­ди и про­сто­ра, по­сле­ди­ ца про­гре­сив­ног де­мо­граф­ског ра­ста ста­нов­ни­штва, гло­бал­них тек­тон­ских

У усло­ви­ма ло­кал­не­ по­сле­рат­не­ ре­ал­но­сти­ на­ме­ће се пи­та­ње ка­ко од­го­во­ри­ти­ на окол­но­сти­ са­вре­ме­ног све­та, а да се не при­бег­не умет­нич­ком,­ по­ли­тич­ком­ и про­стор­ном­ еска­пи­зм

Од „Зе­ни­та”­ до „Зен­та” Од пр­вог до по­след­њег ра­да, сво­јим умет­нич­ким­ сен­зи­би­ли­те­том, до­след­но­шћу и ре­ле­вант­но­шћу те­ма­ ко­ји­ма се ба­ви, ча­со­пис из­вла­чи те­о­риј­ску и умет­нич­ку прак­су са пла­тоа не­мо­ћи и обе­сми­шље­но­сти на пла­то­ дру­штве­не нео­п­ход­но­сти, осло­ба­ђа­ју­ћи је те­ре­та­ ана­хро­них фор­ми и лар­пур­лар­ти­зма ЕВРОП­СКЕ (ДА­ДА)ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­ЈЕ Ма­ри­ја Па­вло­вић

П

о­во­дом сто­го­ди­шњи­це осни­ ва­ња ци­ри­шког Ка­ба­реа Вол­ тер и да­да­и­зма, ко­ји је као ре­ак­ци­ју на лу­ди­ло рат­них окол­но­сти про­мо­ви­сао рас­ кид с гра­ђан­ским до­жи­вља­јем умет­ но­сти, ши­ром Евро­пе одр­жан је низ до­га­ђа­ја ко­ји су се освр­ну­ли на овај по­ крет кроз пре­и­спи­ти­ва­ње са­вре­ме­них умет­нич­ких прак­си у кон­тек­сту да­на­ шњих ге­о­по­ли­тич­ких окол­но­сти. На ло­кал­ном ни­воу, да­да­и­зам је сво­ју ема­на­ци­ју про­на­шао у зе­ни­ти­ зму, ко­ји је 1921. го­ди­не из­не­дрио ча­

со­пис Зе­нит као ју­го­сло­вен­ски од­го­ вор на да­да ма­ни­фест. С Љу­бо­ми­ром Ми­ци­ћем на че­лу, не за­о­ста­ју­ћи за европ­ским пан­да­ни­ма, овај ча­со­пис је пра­тио ак­ту­ел­ни аван­гард­ни ток уз при­ме­ну ау­тен­тич­но ју­го­сло­вен­ ских обра­за­ца, спа­ја­ју­ћи име­на као што су Ми­лош Цр­њан­ски, Па­бло Пи­ ка­со, Ми­ха­и­ло С. Пе­тров, Вла­ди­мир Та­тлин, Ста­ни­слав Ви­на­вер, Ка­зи­мир Ма­ље­вич, Ду­шан Ма­тић, Марк Ша­ гал, Бран­ко Ве По­љан­ски. Озна­чен као пр­ви бал­кан­ски ча­со­пис у Евро­пи и пр­ви европ­ски ча­со­пис на Бал­ка­ну,

Наставак са прве стране

Вал­те­ру Би­ме­лу, већ раз­ви­ла „јед­на но­ва вр­ста ис­пи­ти­ва­ња, тра­же­ња, ис­ тра­жи­ва­ња” у окви­ру фе­но­ме­но­ло­ги­ је у ка­квој је „тер­мин фе­но­ме­но­ло­ги­ја до­био зна­че­ње ко­је се ви­ше на­до­ве­зи­ ва­ло на Ари­сто­те­ла не­го на Ху­сер­ла”. Ханс Ге­орг Га­да­мер ће сто­га не­ што ка­сни­је о том вре­ме­ну на­пи­са­ ти: „Сва­ки фе­но­ме­но­лог је имао сво­ је соп­стве­но ми­шље­ње о то­ме шта је у ства­ри фе­но­ме­но­ло­ги­ја.”

То зна­чи да је по­сто­ја­ла со­ли­дар­ност на ле­ви­ци са над­ре­а­ли­сти­ма, али са­ мо као дру­штве­ним рад­ни­ци­ма, док су њи­хо­ви тек­сто­ви под­вр­га­ва­ни „не­ кри­тич­ној кри­ти­ци”, ка­ко је то Ко­ча По­по­вић име­но­вао у Хро­ни­ци лум­ба­ га или сла­вен­ској бин­ди. У том та­ла­су кри­ти­ке текст Ду­ша­на Не­дељ­ко­ви­ ћа под на­зи­вом Јед­на хим­на им­по­си­ би­ли­стич­кој фи­ло­зо­фи­ји био је нај­а­у­ то­ри­тар­ни­ји, узи­ма­ју­ћи за по­чет­ну те­зу да је већ и сам на­зив тог де­ла спо­ран, ако се узме ху­сер­лов­ска упо­ тре­ба тер­ми­на „фе­но­ме­но­ло­ги­ја”, као из­вор­на. Не­дељ­ко­вић је, при том, иг­но­ри­сао чи­ње­ни­цу да се од те из­вор­но­сти у кру­ го­ви­ма Ху­сер­ло­вих уче­ни­ка од­у­ста­ло већ прет­ход­не де­це­ни­је, што је ве­о­ма ја­сно иза­шло на ви­де­ло об­ја­вљи­ва­њем Хај­де­ге­ро­вог спи­са Би­ће и вре­ме, по­ све­ће­ном Ху­сер­лу, у окви­ру Го­ди­шња­ ка за фи­ло­со­фи­ју и фе­но­ме­но­ло­шко ис­ тра­жи­ва­ње 1927. го­ди­не. Та­да се, по

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Зе­нит је, осим мо­дер­ни­зма, ле­ви­чар­ ских и ко­му­ни­стич­ких иде­ја, те по­зи­ ва на европ­ско је­дин­ство, ис­ти­цао и на­ше (не)при­па­да­ње Евро­пи.

Изван жанровских ограничења Сто го­ди­на на­кон да­де и 95. го­ди­на од осни­ва­ња Зе­ни­та, у Бе­о­гра­ду је осно­ ван Зент (Но­ва искра), штам­па­ни ча­ со­пис (до­сту­пан и у ди­ги­тал­ној фор­ ми) за „из­ван-ред­но” про­ми­шља­ње са­да­шњо­сти, чи­ји пр­ви број об­ра­ђу­је те­му пре­зен­та „кроз тек­сто­ве, ви­зу­ ал­не ин­тер­вен­ци­је, по­е­зи­ју и стрип

Издаје: Политика новине и магазини д.о.о.­ Директор: Мира Глишић-Симић.­ Директор: Нина Самарџић.­ В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић.­ Уредник Додатка: Ана Оташевић. Графички дизајн: Илија Милошевић. Телефон: 330-1751 Факс: 3373-393­ Електронско издање: www.politika.rs

по­ре­ме­ћа­ја на еко­ном­ском и по­ли­тич­ ком пла­ну ко­је до­но­се ра­то­ве, ми­гра­ ци­је, еко­ло­шке ка­та­стро­фе, тран­зи­ци­ је, при­ва­ти­за­ци­је и џен­три­фи­ка­ци­је. Али зент не са­мо да је део лич­них и пла­не­тар­них ег­зи­стен­ци­јал­них бри­га, већ је при­су­тан и у про­сто­ри­ма лич­ не сло­бо­де ко­ји чо­ве­ку да­нас из­ми­чу у су­лу­дом убр­за­њу тех­но­ло­шке ево­ лу­ци­је и пре­ка­ри­ја­та. У та­квом ши­рем дру­штве­ном кон­тек­ сту, а у усло­ви­ма ло­кал­не по­сле­рат­не ре­ал­но­сти, на­ме­ће се пи­та­ње ка­ко од­го­ во­ри­ти на окол­но­сти са­вре­ме­ног све­та,

По­ли­ти­ка од­би­ја­ња „Мо­дер­ни­стич­ка аван­гар­да је по­ла­ зи­шна тач­ка би­ло ка­квог от­по­ра. Ту аван­гар­ду смо сви чи­та­ли, слу­ша­ли и гле­да­ли да би­смо са­да, у пост­мо­дер­ ни, са жа­ље­њем кон­ста­то­ва­ли ка­ко је успе­шно мо­ди­фи­ко­ва­на и ка­пи­та­ли­ зо­ва­на. Упр­кос том ко­нач­ном са­у­че­ сни­штву умет­но­сти и ка­пи­та­ла, оно што тре­ба да са­чу­ва­мо од ње је, по на­ шем ми­шље­њу, упра­во од­би­ја­ње. Да­ кле, умет­ност ни­је са­мо у му­зе­ји­ма, зна­ње ни­је са­мо у струч­ња­ци­ма, по­ ли­ти­ка ни­је са­мо у пар­ла­мен­ту. Али за раз­ли­ку од Ди­ша­на и еки­пе – и због чи­ње­ни­це да Зент не пре­тен­ду­је ни на ка­кву аван­гард­ну по­зи­ци­ју – ми се не ба­ви­мо од­би­ја­њем умет­но­сти и по­ли­ ти­ке већ упра­во умет­но­шћу и по­ли­ти­ ком од­би­ја­ња. Же­ли­мо да Зент бу­де про­стор ар­ти­ку­ла­ци­је тог кон­струк­ тив­ног, ар­гу­мен­то­ва­ног од­би­ја­ња, ко­ је че­сто ни­је за­бав­но ни ла­ко и же­ли­ мо да мо­ти­ви­ше­мо љу­де да се ти­ме ба­ве. Да­кле, не пи­со­ар у му­зе­ју, не­го но­ве Мо­на Ли­зе на ули­ци”, ка­же Ма­ја Кан­тар, јед­на од уред­ни­ца Зен­та. Зент оку­пља до­ма­ће и ме­ђу­на­род­не ау­то­ре (Иван Мар­ко­вић, Алек­сан­дар Мат­ко­вић, Ма­ри­на Гр­жи­нић, Алек­ сан­дра Са­ва­но­вић, Пол Кју­ри­он, Ник Ср­ни­цек, Алекс Ви­ли­јамс, Су­ха­ил Ма­ лик, Гал Кирн) и ба­ви се ур­ба­ни­стич­ ким пр­о­ме­на­ма у Бе­о­гра­ду, си­ту­а­ци­јом из­бе­гли­ца у Евро­пи и но­вим ра­си­змом, „европ­ским ин­те­гра­ци­ја­ма” пе­ри­фер­ не Ср­би­је и гло­бал­ном уто­пи­јом кре­а­ тив­них ре­зи­ден­ци­ја, ме­стом чо­ве­ка/ умет­ни­ка у ери нео­ли­бе­ра­ли­зма. Те­о­риј­ски тек­сто­ви, по­е­зи­ја с Феј­ сбу­ка, илу­стра­ци­је, ви­зу­ел­но-тек­сту­ ал­не цр­ти­це и „нај­го­ри стрип”, све то у ру­ху до­бро про­ми­шље­не уред­нич­ке по­ли­ти­ке, ви­со­ко­ква­ли­тет­ног ви­зу­ел­ ног иден­ти­те­та и „из­ван-ред­не” штам­ пе. Кон­цеп­ту­ал­но и по ква­ли­те­ту са­ др­жа­ја Зент по­ка­зу­је да не за­о­ста­је­мо за прак­са­ма у Евро­пи, иа­ко, или баш за­то, што ни­смо у ње­ном зе­ни­ту. www.zent­ma­ga­zi­ne.com (штам­па­но из­да­ње у про­сто­ру­ Но­ве искре и књи­жа­ра­ма Бе­о­по­лис­ и Пла­ви круг у Београду)

„Ма ко­ли­ко то из­гле­да­ло па­ра­док­сал­но, по­јам је за за­пад­њач­ку ми­сао по­стао фе­тиш баш за­то што је она же­ле­ла да из­бег­не фе­тиш. Сво­јом ра­ци­о­на­ли­стич­ком при­ро­дом, свим сво­јим ло­гич­ким и ка­у­зал­ним ме­то­ да­ма све­сти, ишла је на то да ства­ри са­вла­да и под­ре­ди јед­ним за­о­би­ла­ зним по­ступ­ком об­ја­шња­ва­ња и ап­стра­хо­ва­ња, то јест те­жи­ла да из­бег­ не јед­но не­по­сред­но ре­а­ги­ра­ње на ства­ри у њи­хо­вој из­дво­је­но­сти и осо­ бе­но­сти, да из­бег­не да­кле јед­но кон­крет­но де­ло­ва­ње на ства­ри из­ван си­сте­ма­ти­за­ци­је, ко­је јој се мо­ра­ло чи­ни­ти не­е­фи­ка­сним, да из­бег­не ма­гиј­ски чин. То под­ре­ђи­ва­ње ства­ри пу­тем њи­хо­вог ло­гич­ног рас­по­ре­ ђи­ва­ња у вр­сте и за­ко­не, у пој­мо­ве, то јест то са­вла­ђи­ва­ње кон­крет­ног пре­ко ап­стракт­ног, под­ра­зу­ме­ва јед­но цен­зу­ри­са­ње ре­ак­ци­ја под­све­сти ко­је, као им­пул­сив­не, као то­тал­не и као ди­рект­не, пред­ста­вља­ју је­дан па­ра­но­ич­ко-ма­гиј­ски, је­дан фе­ти­ши­стич­ки став пред спољ­ним све­том”.

Ра­за­ра­ње кла­си­ке, кла­си­фи­ка­ци­ја и кла­са У тек­сту Мар­ка Ри­сти­ћа под на­зи­вом Ко­је су по­бу­де и ка­кви су ус­пе­си школ­ске фи­ло­зо­фи­је, по­сла­том Срп­ском књи­ жев­ном гла­сни­ку сеп­тем­бра 1931, као од­го­вор Ду­ша­ну Не­дељ­ко­ви­ћу, ко­ји је од­би­јен од стра­не ре­дак­ци­је и го­ди­ну да­на ка­сни­је об­ја­вљен као са­мо­стал­но из­да­ње, ни­је са­мо раз­ја­шње­на по­зи­ ци­ја са ко­је су се Ко­ча По­по­вић и он су­прот­ста­ви­ли „не­кри­тич­кој кри­ти­ ци”, већ је из­ве­де­на и на­чел­на кри­ти­ ка ака­дем­ске фи­ло­зо­фи­је. „Не во­де­ћи

Фо­то Не­ма­ња Кне­же­вић

а да се не при­бег­не умет­нич­ком, по­ли­ тич­ком и про­стор­ном еска­пи­зму. У свом увод­ном тек­сту Зент по­зи­ва на ства­ра­ње но­вог из­ван-ред­ног ме­ста не-ре­да. Од­мах за­тим, кроз по­е­зи­ју Ми­ло­ра­да Мла­де­но­ви­ћа и текст по­ли­ тич­ког фи­ло­зо­фа Га­ла Кир­на пре­и­ спи­ту­је уло­гу умет­ни­ка по­сма­тра­ча, то јест умет­ни­ка ста­нов­ни­ка уто­пи­је, по­зи­ва­ју­ћи на ре­кон­струк­ци­ју ње­го­ве уло­ге у дру­штве­ном жи­во­ту. Од пр­вог до по­след­њег ра­да, сво­јим умет­нич­ ким сен­зи­би­ли­те­том, до­след­но­шћу и ре­ле­вант­но­шћу те­ма ко­ји­ма се ба­ви, из­вла­чи те­о­риј­ску и умет­нич­ку прак­ су са пла­тоа не­мо­ћи и обе­сми­шље­но­ сти на пла­то дру­штве­не нео­п­ход­но­ сти, осло­ба­ђа­ју­ћи је те­ре­та ана­хро­них фор­ми и лар­пур­лар­ти­зма.

Из „На­цр­та за јед­ну фе­но­ме­но­ло­ги­ју ира­ци­о­нал­ног”, Надреалистичка издања, Београд, 1931.

ап­со­лут­но ни­ка­квог ра­чу­на о Ху­сер­ лу, ми смо и не­хо­тич­но про­тив­ста­ ви­ли јед­ну ма­те­ри­ја­ли­стич­ку фе­но­ ме­но­ло­ги­ју ира­ци­о­нал­ног ње­го­вој апри­о­ри­стич­кој и иде­а­ли­стич­кој фе­ но­ме­но­ло­ги­ји ра­ци­о­нал­ног, не из­не­ ве­ра­ва­ју­ћи сми­сао фе­но­ме­но­ло­ги­је, већ је са­мо по­ста­вља­ју­ћи на ње­не ма­ те­ри­ја­ли­стич­ке но­ге”, пи­сао је Ри­стић у на­ве­де­ном тек­сту, у сег­мен­ту у ко­ме је ле­ги­ти­ми­зо­вао упо­тре­бу тер­ми­на „фе­но­ме­но­ло­ги­ја” у На­цр­ту. Иа­ко је

и на све дру­ге ар­гу­мен­те и ква­ли­фи­ ка­ци­је Не­дељ­ко­ви­ћа ве­о­ма па­жљи­во од­го­во­рио, он у ства­ри ни­је имао за циљ да раш­чи­сти тер­ми­но­ло­шке не­ ја­сно­ће и оправ­да на­чин на ко­ји је На­ црт био пи­сан, већ да кроз ту рас­пра­ ву са­свим ого­ли ме­ха­ни­зам ко­јим је та­да­шњи уни­вер­зи­тет­ски при­ступ по­ ку­ша­вао да за­у­зда не­а­ка­дем­ску фи­ло­ зо­фи­ју, ко­ја је има­ла за циљ да ар­ти­ ку­ли­ше по­зи­ци­ју но­вих умет­нич­ких, кул­тур­них и дру­штве­них по­кре­та тог вре­ме­на, усме­ре­них ка ра­за­ра­њу кла­ си­ке, кла­си­фи­ка­ци­је и кла­са. У ме­ђу­вре­ме­ну, Ко­ча По­по­вић од­ ла­зи у Па­риз да сту­ди­ра фи­ло­зо­фи­ју, по­се­ћу­је ре­дов­но ка­фић Си­ра­но и ту раз­го­ва­ра са Ан­дре Ти­ри­о­ном, Ара­го­

ном и Ан­дре Бре­то­ном. Ри­стић пре­ во­ди На­црт на фран­цу­ски и на­го­ва­ ра По­по­ви­ћа да га пре­да Бре­то­ну, са ко­јим је у кон­так­ту већ пу­них де­сет го­ди­на, на чи­та­ње. Ту се, ме­ђу­тим, за­хва­љу­ју­ћи Ти­ри­о­но­вом ути­ца­ју на По­по­ви­ћа, ко­ји се нај­пре огле­дао у ин­си­сти­ра­њу на при­ма­ту по­ли­тич­ког по­тен­ци­ја­ла над­ре­а­ли­зма над умет­ нич­ким, отва­ра но­ви фронт бор­бе око зна­че­ња, иде­о­ло­шког усме­ре­ња и по­ ли­тич­ке уло­ге На­цр­та. То ће по­ла­ри­ зо­ва­ти ста­во­ве Ри­сти­ћа и По­по­ви­ћа, те ће их по­ла­ко, али не­ми­нов­но од­ ве­сти на ме­ђу­соб­но су­прот­ста­вље­не стра­не у су­ко­би­ма на ле­ви­ци. Наставак у сле­де­ћем бро­ју

ФЕНОМЕНИ

Субота 13. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

03

Глад за де­струк­ци­јом Џеј Ти је до­но­сио ау­ру Мај­кла­ Џек­со­на или Оска­ра Вајл­да,­ ан­дер­гра­унд Пе­тра Па­на ко­га­ ужи­ва­ју да зло­ста­вља­ју или те­ше. Кон­тра­кул­ту­ра во­ли оне­ ко­ји су спрем­ни да умру мла­ди,­ још ви­ше оне ко­ји пре­жи­ве,­ а нај­ви­ше оне ко­је са­ми­ уби­ју и ка­но­ни­зу­ју

КОНТРАКУЛТУРА

Алек­сан­дра Ла­зар

ља­не адо­ле­сцент­ском ру­ком ни­жу се ре­че­ни­це пра­во из по­лу­све­та аме­рич­ког ју­жњач­ког го­ ти­ка. Глас из факс-ма­ши­не у пр­вом ли­цу опи­ су­је си­ро­ве сце­не на­си­ља и сек­са про­ша­ра­не шар­мант­ним, хлад­ним ху­мо­ром. Њи­хов ау­тор, два­де­се­то­го­ди­шњи Џе­ре­ма­ја Тер­ми­на­тор Ли­ рој, уско­ро ће по­ста­ти мит­ска лич­ност кон­тра­ кул­тур­не сце­не. Џеј Ти пи­ше о мрач­ним те­ма­ма са фа­сци­нант­ ном лу­цид­но­шћу. „От­кри­вен” од пси­хо­те­ра­пе­ у­та са ко­јим раз­го­ва­ра од сво­је че­тр­на­е­сте, Џеј Ти до­жи­вља­ва огро­ман успех ро­ма­ном „Са­ра” (1999), за­тим сле­де „Ср­це пре све­га об­ма­њу­је” (1999), „Ха­рол­дов крај” (2005) и „Рад” (2007). Опи­су­ју­ћи сце­не од­ра­ста­ња уз мај­ку про­сти­ тут­ку из од­мо­ри­шта за ка­ми­он­џи­је у пу­ста­ра­ ма За­пад­не Вир­џи­ни­је, Џеј Ти по­ста­је је­дан од про­све­ти­те­ља ко­ји умор­ној кон­тра­кул­тур­ној сце­ни вра­ћа то­ли­ко же­ље­ну ау­тен­тич­ност. Ње­ го­ви ро­ма­ни но­се се као ам­блем при­пад­но­сти след­бе­ни­ци­ма Ба­ро­у­за, Ку­пе­ра, Де Са­да. Гас Ван Сант га по­зи­ва на са­рад­њу на про­дук­ци­ји фил­ма „Слон”, док га Том Вејтс, Ви­но­на Рај­дер, Корт­ ни Лав и Шир­ли Мен­сон увр­шта­ва­ју у бли­ске при­ја­те­ље. Џеј Ти по­ста­је идол нај­крх­ки­јем де­ лу пу­бли­ке с ко­ји­ма га збли­жа­ва тра­гич­но од­ ра­ста­ње, и са они­ма ко­је ње­го­ва при­ча мрач­но уз­бу­ђу­је. Ни­ко не же­ли да пре­ви­ше раз­от­кри­ва ову Пан­до­ри­ну ку­ти­ју у стра­ху да при­ча не пре­ су­ши, да не до­ђу до дна.

ва­ног на раз­от­кри­ва­њу и обо­жа­ва­њу. Ре­зул­тат је ин­ти­ма пр­ља­ви­ја од сек­са. Да ли је ово пре­ва­ра? У свим до­са­да­шњим обра­ћа­њи­ма јав­но­сти, Ал­бер­то­ва твр­ди да кроз Џеј Ти­ја успе­ва да пи­ше о те­ма­ма ко­је су су­ви­ше тра­у­ма­тич­не да би мо­гле да се пре­не­су соп­стве­ ним гла­сом. Уме­сто кре­и­ра­ња на­ра­то­ра, Ал­бер­ то­ва ства­ра пи­сца; она је ујед­но и ау­тор ро­ма­ на и кре­а­тор на­ра­ти­ва око ау­тор­ства: ре­жи­сер, сце­но­граф, ко­сти­мо­граф, ме­на­џер. Ка­ко се од­ но­си­ти пре­ма ова­ко ком­плет­ном „ра­ду” по­сле на­сле­ђа поп-ар­та, адвер­тај­зин­га, вир­ту­ел­них ава­та­ра и сва­ко­днев­ног кре­и­ра­ња ре­ал­но­сти? Али упра­во због све­при­сут­но­сти ма­ни­пу­ла­ци­ је, нај­ја­ча ва­лу­та ис­по­ве­сног ро­ма­на је­сте ау­ тен­тич­ност. Да би не­ко по­стао глас ге­не­ра­ци­је, ва­жно је да му је крик пра­ви.

Естетика панка Џеј Ти Ли­рој је ви­ше од ау­то­ра. Пре све­га, он(а) је си­стем пре­жи­вља­ва­ња Ал­бер­то­ве, ко­ја је та­ ко­ђе вид­но оште­ће­на, али без еле­ме­на­та Ли­ро­ је­ве нео­до­љи­во­сти. Пре све­га, Ла­ра је же­на, а не крх­ки де­чак; Ла­ра ни­је ме­ња­ла сек­су­ал­ност ни­ти пол; на­по­слет­ку, Ла­ра је де­бе­ла. Од­ра­сла у де­бе­лу де­вој­чи­цу ко­ја је­де да са­кри­је те­ло од не­ же­ље­них до­ди­ра ус­пут­них парт­не­ра сво­је мај­ке, од­ра­ста у ти­неј­џер­ку фа­сци­ни­ра­ну му­зи­ком и есте­ти­ком пан­ка. Њен уну­тра­шњи свет – по­ре­ ме­ћен ис­ку­ством, али за­ле­чен ства­ра­ла­штвом

по­на­ша­ње. Осо­ба ко­ја је фи­зич­ки но­си­лац „ал­ те­ра” не мо­ра би­ти у пот­пу­но­сти све­сна свих лич­но­сти ни­ти у са­гла­сно­сти с њи­ма. Ал­те­ри су за­ме­на за по­ро­ди­цу, при­ја­те­ље, оно ја­че ја ко­је зна да се по­ста­ви у опа­сно­сти, или оно на­ив­но би­ће ко­је још ви­ди чи­сто­ту све­та. Раз­ми­шља­ла сам о Ла­ри Ал­берт и то­ме да ли је у ње­ном слу­ча­ју у пи­та­њу ма­ни­пу­ла­тив­ност, по­ре­ме­ћај, или пси­хич­ки „hack”, за­кр­па ко­ја кр­ пи оште­ће­но. Шта је гра­ни­ца из­ме­ђу „исти­не”, ау­тен­тич­но­сти, ау­тор­ства? Да ли се осла­ња на кре­а­тив­ност, до­ка­зе или ве­ру? У фил­му се из­два­ ја­ју два де­та­ља ко­ји ми се вра­ћа­ју у се­ћа­ње. Ла­ри­ни ау­дио-сним­ци су ана­лог­не тра­ке. Ка­ се­те су објек­ти, пред­ме­ти, на њих се мо­же сни­ ма­ти, пре­сни­ма­ва­ти, пре­мо­та­ва­ти: но­си­о­ци есте­ти­ке пан­ка али и те­ле­сно­сти. На­леп­ни­це са име­ни­ма слав­них де­лу­ју као ул­ти­ма­тив­на ко­ лек­ци­ја скал­по­ва му­зич­ке, филм­ске и књи­жев­ не ан­дер­гра­унд сце­не. Ана­лог­ни звук као ка­нал ау­тен­тич­но­сти је ор­ган­ски панк ко­ји све­до­чи о соп­стве­ном по­сто­ја­њу. Дру­ги де­таљ је Ла­ри­но фи­зич­ко при­су­ство на до­ку­мен­тар­ним ви­део-сним­ци­ма. Иа­ко је ру­ко­ во­ди­ла про­јек­ци­јом Џеј Ти­ја као Ча­роб­њак из Оза, Ал­бер­то­ва је све вре­ме ту бли­зу: на пр­вим чи­та­њи­ма Тер­ми­на­то­ро­вих при­ча она је ту, у пу­бли­ци, ње­но круп­но зној­но те­ло у ха­љи­ни­ци с цве­ћем, ше­ши­рић. То­ком Ли­ро­је­вог успо­на и Ал­бер­то­ва се ме­ња: ко­ри­сти пла­стич­ну хи­рур­

Гла­мур зга­же­ног кем­па, же­ља за обо­жа­ва­њем­ ко­ја се хра­ни гла­ђу­ за де­струк­ци­јом, чи­не са­став­ни део еро­са­ и та­на­то­са ан­дер­гра­ун­да,­ али и ту се по­шту­ју­ не­пи­са­на пра­ви­ла

Фа­сци­нант­ни ава­та­р аме­рич­ке књи­жев­ни­це Ла­ре Ал­берт: из документарног филма „Ау­тор: при­ча Џеј Ти Ли­ро­ја” Фото промо Dogwoof

К

а­да је 2006. на свет­ској књи­жев­ној сце­ ни де­то­ни­ра­на ин­фор­ма­ци­ја да је ми­ сте­ри­о­зни, тран­срод­ни ау­тор Џеј Ти Ли­рој у ства­ри пре­ва­ра, и да је пра­ви ау­тор књи­ге же­на по име­ну Ла­ра Ал­ берт, шок и не­ве­ри­ца усту­пи­ли су ме­сто гне­ву. Џе­ре­ма­ја Тер­ми­на­тор Ли­рој, ан­ти­хе­рој по­вре­ ђе­не аме­рич­ке пси­хе, пре­стао је да по­сто­ји, а с њим и де­лић на­де у мо­гућ­ност бек­ства од ого­ ље­не ствар­но­сти. „Ау­тор: при­ча Џеј Ти Ли­ро­ја” (2016) је­ до­ ку­мен­тар­ни филм ре­жи­се­ра Џе­фа Фе­јер­зи­га („Ђа­во и Да­ни­јел Џон­сон”), ко­ји ну­ди фраг­мент при­че о Џеј Ти Ли­ро­ју, фа­сци­нант­ном ава­та­ру аме­рич­ке књи­жев­ни­це Ла­ре Ал­берт, чи­ја ду­би­ о­зна сла­ва над­ма­шу­је (или за­о­кру­жу­је) њи­хов спи­са­тељ­ски рад. „Ау­тор” ну­ди лич­но ви­ђе­ње и при­ват­не тон­ске и ви­део за­пи­се Ал­бер­то­ве, што је не­по­сред­ни­ји при­ступ од про­шло­го­ди­шњег, при­лич­но огор­че­ног фил­ма „Култ Џеј Ти Ли­ро­ ја” ре­жи­сер­ке Мар­џо­ри Штурм.

Више од аутора У је­ку гран­џа, не­где сре­ди­ном де­ве­де­се­тих, кроз факс-ма­ши­ну Ире Сил­вер­бер­га, књи­жев­ ног аген­та култ­ног но­ве­ли­сте Де­ни­са Ку­пе­ра, при­сти­жу стра­ни­це ру­ко­пи­сног тек­ста. Ижвр­

И он­да све пу­ца. Ма­ли принц се раз­от­кри­ва као ава­тар Ла­ре Ал­берт, ко­ја пре­ко но­ћи гу­би све кон­так­те. Го­ди­на­ма пред­ста­вља­на као ме­ на­џер, Ал­бер­то­ва по­ста­је опа­сни све­док за­ку­ ли­сних рад­њи и при­ја­тељ­ста­ва. Џеј Ти / Ла­ра су си­сте­мат­ски ску­пља­ли слав­ не „при­ја­те­ље” ко­ри­сте­ћи Ла­рин на­ра­тив и фи­ зич­ку по­ја­ву из­ве­сне Са­ва­не Кнуп. На­су­прот Са­ва­ни, сит­ној и ан­дро­ге­ног из­гле­да ис­под вор­ хо­лов­ске пе­ри­ке и на­о­ча­ра, Ла­ра де­лу­је као ру­ жни­ја дру­га­ри­ца на ко­ју ни­ко не обра­ћа па­жњу. Упра­во ова не­ви­дљи­вост је нај­ви­ше упла­ши­ла и раз­гне­ви­ла раз­о­ча­ра­ни его пу­бли­ке; али из­ ма­ни­пу­ли­са­ни су та­ко­ђе би­ли ма­ни­пу­ла­то­ри. Џеј Ти је до­но­сио ау­ру Мај­кла Џек­со­на или Оска­ра Вајл­да, ан­дер­гра­унд Пе­тра Па­на ко­га ужи­ва­ју да зло­ста­вља­ју или те­ше. Кон­тра­кул­ ту­ра во­ли оне ко­ји су спрем­ни да умру мла­ди, још ви­ше оне ко­ји пре­жи­ве, а нај­ви­ше оне ко­ је са­ми уби­ју и ка­ни­ба­ли­зу­ју/ка­но­ни­зу­ју. Гла­ мур зга­же­ног кем­па, же­ља за обо­жа­ва­њем ко­ја се хра­ни гла­ђу за де­струк­ци­јом, чи­не са­став­ни део еро­са и та­на­то­са ан­дер­гра­ун­да, али и ту се по­шту­ју не­пи­са­на пра­ви­ла. Ал­бер­то­ва је тај­но сни­ма­ла све те­ле­фон­ске раз­го­во­ре са слав­ни­ ма (стал­ни мо­тив у Фе­јер­зи­го­вом фил­му), као не­по­бит­ни до­каз обо­стра­но­сти од­но­са за­сно­

– јед­но­став­но ни­је до­вољ­но кон­тро­вер­зан да би при­до­био па­жњу од стра­не хе­ро­ја као што су Ку­пер или Ван Сент. Ла­ра не при­па­да геј ло­би­ ју; Џеј Ти их ве­што за­во­ди. Ла­ра ни­је до­вољ­но бли­ска тран­срод­ним осо­ба­ма, ко­је Џеј Ти бо­ље раз­у­ме. Ла­ра ни­је до­вољ­но ле­па и мла­да да би би­ла Са­ра из књи­ге, чак иа­ко не­ки део ње то је­ сте. У њој се, сто­га, план­ски или не, бу­де гла­со­ ви ко­ји јој по­ма­жу да ства­ра. Оп­ста­је са­мо нај­ от­пор­ни­ји – Тер­ми­на­тор. Ава­та­ри ко­ји се ја­вља­ју код по­ре­ме­ћа­ја ди­ са­со­ци­ја­тив­ног иден­ти­те­та мо­гу би­ти би­ло ког по­ла или ста­ро­сти, љу­ди или жи­во­ти­ње. Ови „ал­те­ри” (на­из­ме­нич­не лич­но­сти, ко­је се сме­ њу­ју као на­из­ме­нич­на стру­ја) ком­парт­мен­та­ ли­зу­ју ис­ку­ства и бра­не пси­ху од си­ту­а­ци­ја ко­је су тра­у­ма­тич­не или ко­ји­ма је те­шко овла­да­ти. Сви има­мо тре­нут­ке ди­са­со­ци­ја­ци­је: тре­нут­ке ма­шта­ња, са­ња­ре­ња, при­ча­ња при­ча, то је са­ став­ни део на­ше пси­хе. Умет­ни­ци и кре­а­тив­ци су но­тор­не са­ња­ли­це; код пи­са­ца и глу­ма­ца је то са­став­ни део мен­тал­ног тре­нин­га. Осо­ба код ко­је је ди­са­со­ци­ја­ци­ја из­ра­же­ни­ја мо­же би­ти на спек­тру од бла­гог гу­бит­ка кон­тро­ле, за­бо­рав­но­ сти, флу­ид­ни­јег од­но­са пре­ма сво­ме ја, до екс­ трем­ни­јих слу­ча­је­ва раз­дво­је­не лич­но­сти, од ко­јих сва­ка има фор­ми­ра­не ка­рак­те­ри­сти­ке и

ги­ју, га­стрич­ни бај­пас, гу­би на во­лу­ме­ну али из ње и да­ље из­ла­зе дру­ги иден­ти­те­ти. По­ста­ је нај­зад и панк-ро­кер­ка „Еми­ли Фреј­зер” и, у јед­ном пот­пу­но ме­та­тре­нут­ку, по­зајм­љу­је свој глас Ен­ди­ју Вор­хо­лу чи­та­ју­ћи ње­го­ву „Фи­ло­зо­ фи­ју” и „Днев­ни­ке”. Ње­на би­о­гра­фи­ја и кре­а­тив­ на про­дук­ци­ја рас­пр­шу­ју се у свим прав­ци­ма, пре­пле­те­не кроз свет му­зи­ке, мо­де, фил­ма. У све­му то­ме по­сто­ји још увек сен­ка бор­бе с те­ лом, са ко­јим и да­ље ни­је за­до­вољ­на. „Сва­ком тре­ба не­ко ко зна ко су они ствар­но”, ка­же ма­ло­лет­на Са­ра у књи­зи, али је из­го­ва­ра­ју и Ла­ра Ал­берт и Џеј Ти Ли­рој. За Ла­ру Ал­берт је та осо­ба мо­жда баш Џеј Ти, адо­ле­сцент-су­пер­ стар. Њи­хов за­јед­нич­ки на­ра­тив под­се­ћа на ба­ бу­шку не­ис­црп­них ре­флек­си­ја о ри­зи­ци­ма, уз­ бу­ђе­њи­ма и сра­мо­ти по­зајм­ље­ног иден­ти­те­та, екс­пло­а­та­ци­је и из­да­је. Кон­стант­но ства­ра­ње ар­те­фа­ка­та и иден­ти­те­та, фа­бри­ко­ва­ње до­ка­ за о соп­стве­ном по­сто­ја­њу, са­мо су окви­ри за при­чу ко­ја не мо­же да се по­де­ли не­цен­зу­ри­са­ на, те сто­га фил­те­ри бра­не ау­то­ра од не­же­ље­них по­гле­да, тил­ту­ју огле­да­ло и сма­њу­ју ри­зик ба­ нал­но­сти. Ерос, Та­на­тос, Ја­нус – при­сут­ни још у кла­си­ци – ов­де су из­ло­мље­ни у дис­то­пич­ни, ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ки ка­ле­и­до­скоп гла­дан сек­са, ла­жи и ви­део-тра­ка. ¶

13. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 04 Субота

ФИЛМ

Мит о уса­мље­ном (ан­ти)хе­ро­ју Скор­се­зе је, за раз­ли­ку­ од Кју­бри­ко­ве ин­те­лек­ту­ал­не­ дис­тан­це или им­пре­сив­не­ ком­по­зи­ци­је Ко­по­ли­них фил­мо­ва, за­ин­те­ре­со­ван пре све­га­ за пси­хо­ло­шке ма­ни­фе­ста­ци­је­ у по­на­ша­њу ин­ди­ви­дуе ТАК­СИ­СТА: 40 ГО­ДИ­НА КА­СНИ­ЈЕ Ива­на Кро­ња

про­ви­за­ци­ја, пре­не­се­на из овог му­зич­ког прав­ ца, ка­ква од­ли­ку­је по­ет­ско-до­ку­мен­та­ри­стич­ку струк­ту­ру Сен­ки, зна­чај­но се од­ра­зи­ла на уку­пан стил де­ла Так­си­ста. Чу­ве­на ре­че­ни­ца „Је л’ се ти то обра­ћаш ме­ни?”, ан­то­ло­гиј­ски мо­но­лог мла­дог Ро­бер­та де Ни­ра у уло­зи по­врат­ни­ка из Ви­јет­на­ ма Тре­ви­са Би­кла (ко­ја глум­ца, ка­ко ка­же, од та­да „про­га­ња” већ 40 го­ди­на), би­ла је та­ко­ђе „чи­ста им­про­ви­за­ци­ја, по­пут џез-ри­фа у му­зи­ци”, ис­та­ као је не­дав­но Скор­се­зе. Дру­ги ва­жни узо­ри би­ли су му Инг­мар Берг­ман, Ро­џер Кор­ман, Фран­соа Три­фо и Жан-Лик Го­дар. Сво­јом огром­ном стра­шћу и же­љом да сни­ма фил­мо­ве, Скор­се­зе је за­ра­зно де­ло­вао на соп­ стве­ну гру­пу при­ја­те­ља и сво­је парт­нер­ке, та­

Од ше­зде­се­тих го­ди­на на­си­ље се у аме­рич­ ком и, уоп­ште, свет­ском фил­му из­дво­ји­ло као са­мо­стал­на, по­ли­тич­ка и фи­ло­зоф­ска те­ма. У де­лу На­си­ље и аме­рич­ки филм (2001) Џеј Деј­ вид Сло­кам при­ме­ћу­је да су на има­ги­на­ци­ју ин­ди­ви­ду­ал­ног и со­ци­јал­ног на­си­ља и ко­лек­ тив­не стра­хо­ве у ери ка­сних ше­зде­се­тих и ра­ них се­дам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка на За­па­ду у огром­ној ме­ри ути­ца­ли при­зо­ри из хо­ли­вуд­ ских оства­ре­ња Бо­ни и Клајд (Ар­тур Пен, 1967), Ди­вља хор­да (Сем Пе­кин­по, 1969) и Па­кле­на по­ мо­ран­џа (Стен­ли Кју­брик, УК/САД, 1971), уз ко­је ра­ме уз ра­ме сто­је Хич­ко­ков Пси­хо (1960) и Скор­се­зе­ов Так­си­ста. Уво­де­ћи сти­ли­стич­ке и на­ра­тив­не ино­ва­ци­је, филм­ски ау­то­ри же­ле­ли

Ф

е­но­мен по­пу­лар­но­сти фил­ма Так­си­ ста ни­је ла­ко об­ја­сни­ти. До­бит­ник Злат­не пал­ме у Ка­ну 1976. и филм са ви­ше но­ми­на­ци­ја за Оска­ра сва­ка­ ко мно­го ду­гу­је глу­мач­кој ха­ри­зми Ро­бер­та де Ни­ра, (ан­ти)хе­ро­ја ко­ји је као сво­ је­вр­сни за­штит­ни знак дао пе­чат ка­ко чи­та­вом но­вом Хо­ли­ву­ду, та­ко и опу­су јед­ног од нај­ква­ ли­тет­ни­јих хо­ли­вуд­ских ре­жи­се­ра – Мар­ти­на Скор­се­зеа. Овај тан­дем од­го­во­ран је за успех ни­за фил­мо­ва ко­ји су од се­дам­де­се­тих обе­ле­жи­ ли аме­рич­ку ки­не­ма­то­гра­фи­ју: Ули­це зла (1973), Њу­јорк, Њу­јорк (1977), Раз­ја­ре­ни бик (1980), Краљ ко­ме­ди­је (1983), До­бри мом­ци (1990), Кејп Фир (1991), Ка­зи­но (1995). Не­за­бо­рав­не уло­ге у фил­му оства­ри­ли су и глу­ми­ца, про­ду­цент­ки­ња и ре­ди­тељ­ка Џо­ди Фо­стер, у кон­тро­верз­ној уло­ зи 12-го­ди­шње про­сти­тут­ке Ај­рис, као и Си­бил Ше­пард као Бет­си, Хар­ви Кај­тел као „Спорт” Ме­тју, Ал­берт Брукс као Том и дру­ги. Де­те из њу­јор­шке рад­нич­ке по­ро­ди­це, од­ра­ сло у „ма­лој Ита­ли­ји”, Мар­тин Скор­се­зе (ро­ ђен 1942) од де­тињ­ства је обо­жа­вао фил­мо­ве и упи­сао Уни­вер­зи­тет у Њу­јор­ку ка­ко би по­стао филм­ски ре­ди­тељ. Од про­фе­со­ра Хеј­га Ма­ну­ ги­ја­на, ко­ји је сам био под ути­ца­јем ита­ли­јан­ ског нео­ре­а­ли­зма и аме­рич­ког до­ку­мен­тар­ног фил­ма три­де­се­тих го­ди­на, при­хва­тио је иде­ју да ау­то­ри тре­ба да сни­ма­ју фил­мо­ве о соп­стве­ном жи­во­ту, о оно­ме што по­зна­ју. „У кра­ју у ко­ме сам од­ра­стао сва­ко је но­сио пи­штољ”, при­чао је ка­ сни­је Скор­се­зе.

За­ра­зна страст за фил­мом На мла­дог Мар­ти­на, ко­ји је мно­ге зна­ме­ни­те фил­ мо­ве знао на­па­мет, ка­дар по ка­дар, по­нај­ви­ше су, пре­ма Пи­те­ру Би­скин­ду (ау­то­ру књи­ге Го­ли у се­ длу, Раз­ја­ре­ни би­ко­ви: ка­ко је ге­не­ра­ци­ја сек­са, дро­ге и Р’Н’Р спа­сла Хо­ли­вуд, 1998) ути­ца­ла два култ­на филм­ска де­ла: Гра­ђа­нин Кејн (1941) Ор­со­на Вел­ са и Сен­ке (1959) Џо­на Ка­са­ве­те­са. Џе­зер­ска им­

Сни­ми­ли смо овај филм јер без ње­га не би­смо мо­гли да жи­ви­мо да­ље.

Мар­тин Скор­се­зе

ко­ђе по­чет­ни­ке/це­у филм­ској ин­ду­стри­ји. Ме­ ђу њи­ма су би­ли да­нас чу­ве­ни Лу­кас, Ко­по­ла, Де Пал­ма, Спил­берг, Ми­ли­јус, Шре­дер, Хо­пер. Би­ло је то вре­ме ка­да је аме­рич­ки филм из гло­ ма­зних филм­ских сту­ди­ја иза­шао на ули­це, у екс­те­ри­је­ре, раз­вио мо­дер­ни­је и ви­ше им­про­ви­ зо­ва­не струк­ту­ре по угле­ду на фран­цу­ски „но­ ви та­лас” и аван­гард­ни филм, те отво­рио не­ ке до та­да та­бу-те­ме: пот­кул­тур­ни стил жи­во­та, кон­зу­ми­ра­ње дро­ге, хи­пи-ре­во­лу­ци­ју, пр­о­бле­ ме омла­ди­не, сек­су­ал­ност, со­ци­јал­не те­ме, про­ сти­ту­ци­ју, кри­ми­нал и на­си­ље.

Фил­мо­ви мог жи­во­та „Верујем да је било које дело добро уколико је израз човека који га је створио”, цитира Франсоа Трифо Орсона Велса на почетку своје књиге критичких текстова посвећених филмовима који су га обликовали­ као критичара и великог редитеља. У средишту његовог интересовања­ је аутор кога је нови талас ставио у средиште филмског микрокосмоса. Трифо критичар и Трифо филмски стваралац имао је „огромну потребу да уђе у филм”, да интимно продре у дело коме се диви како би „поново проживео стваралачки процес”, без претензије да ће открити „истину” о делу.­ „Трагање за истином у уметности је као пењање уз мердевине без краја”, написао је у књизи која ће постати Библија за синефиле широм света. Серија текстова која следи слави политику аутора чији је Трифо­ један од твораца.

Ти­ши­на (Tystna­den, 1963), Инг­мар Берг­ман

су да про­во­ци­ра­ју кла­сич­не аме­рич­ке жан­ро­ ве и њи­хо­ву учвр­шће­ну сли­ку му­шког ју­на­ка, исто­вре­ме­но се ин­те­ре­су­ју­ћи за при­ро­ду људ­ ске агре­си­је и мо­гу­ћи ути­цај сли­ка на­си­ља у ак­ту­ел­ној ме­диј­ској кул­ту­ри. Пе­кин­по и дру­ги же­ле­ли су та­ко­ђе да ука­жу на ре­ал­но дру­штве­ но на­си­ље, за­кљу­чу­је Сло­кам. На че­му по­чи­ва нео­до­љи­ви маг­не­ти­зам Так­ си­сте? По­нај­ви­ше на укуп­ном Скор­се­зе­о­вом лич­ном сти­лу, ко­ји је још ра­но кул­ми­ни­рао у овом из­ван­ред­ном оства­ре­њу. Скор­се­зе је, за раз­ли­ку од Кју­бри­ко­ве ин­те­лек­ту­ал­не дис­тан­

Кроз капије несвесног Пе­дант­но, го­то­во на­уч­нич­ко бе­ле­же­ње не­схва­тљи­вог, не­из­ре­ци­вог Ср­ђан Ву­чи­нић

Ч

у­ти и го­во­ри­ти, а на­ћи се у глу­во­не­мом окру­же­ њу, у зе­мљи чи­ју ни­јед­ну реч не мо­же­мо раз­у­ме­ ти, и ко­јој је сва­ка на­ша реч не­ра­зу­мљи­ва – ово је око­сни­ца ве­ро­ват­но нај­сно­ли­ки­јег Берг­ма­но­вог фил­ма, шу­ме сим­бо­ла по ко­јој се кре­ће­мо, увек не­чим но­вим из­не­на­ђе­ни. И ве­ли­ки умет­ни­ци по­но­ра има­ју сво­је „ср­це та­ме”, ко­ шмар­ни­је и за­го­нет­ни­је пре­де­ле од све­га оста­лог у њи­хо­вом опу­су: код До­сто­јев­ског, пр­ва асо­ци­ја­ци­ја био би лик Сви­ дри­гај­ло­ва (у Зло­чи­ну и ка­зни) или епи­зо­да Ипо­ли­то­вог сна (у Иди­о­ту); код Каф­ке, то су без сум­ње при­по­вет­ке „Пре­о­ бра­жај” и „У ка­жње­нич­кој ко­ло­ни­ји”. По­ред Пер­со­не те Кри­ ка и ша­пу­та­ња, „ср­це та­ме” у Берг­ма­но­вом де­лу ви­дим (тач­ ни­је чу­јем) у глу­во­не­мим при­зо­ри­ма Ти­ши­не; берг­ма­нов­ска Сен­ка у њи­ма је још гу­шћа, ат­мос­фе­ра ира­ци­о­нал­ни­ја (прак­ тич­но не­појм­љи­ва у драм­ским, иб­зе­нов­ско-стринд­бер­гов­ ским ре­ла­ци­ја­ма, ко­ји­ма се још не­ка­ко мо­же­мо по­шта­па­ти при­ли­ком ту­ма­че­ња ве­ћи­не ње­го­вих фил­мо­ва). Је­зик ту­ђе зе­мље чи­је зна­че­ње тро­је ју­на­ка не мо­гу до­ ку­чи­ти, ме­та­фо­рич­на је пред­ста­ва је­зи­ка и све­та људ­ске сва­ко­дне­ви­це; у ње­го­вој не­му­што­сти на­ла­зи се ана­грам ја­ве, скри­ве­на по­ру­ка ко­ја тек кроз рад и ло­ги­ку сна би­ва опред­ме­ће­на, ар­ти­ку­ли­са­на. Берг­ма­нов­ска они­рич­ност по­ста­је ов­де гро­теск­на ди­јаг­но­за људ­ске ствар­но­сти у ко­ јој је сва­ка пра­ва ко­му­ни­ка­ци­ја за­у­век окон­ча­на, уки­ну­ та; ди­јаг­но­за све­та ко­ји је глу­во­нем и туђ се­би и сво­јој су­шти­ни јер је људ­ска реч у ње­му ис­пра­жње­на до не­пре­ по­зна­тљи­вог. Ти­ши­на је и си­бил­ска ви­зи­ја да­на­шњег, пост­ ху­ма­ног је­зи­ка ме­ди­ја, је­зи­ка по­ли­ти­ке и адвер­тај­зин­га – на­кла­па­ња ко­је је за­стра­шу­ју­ће го­ми­ла­ње бес­крај­не ко­

це или им­пре­сив­не ком­по­зи­ци­је Ко­по­ли­них фил­мо­ва, за­ин­те­ре­со­ван пре све­га за пси­хо­ло­ шке ма­ни­фе­ста­ци­је у по­на­ша­њу ин­ди­ви­дуе, као пред­став­ни­ка сво­је кла­се или од­ре­ђе­ног иде­о­ ло­шког све­то­на­зо­ра; он се ба­ви уза­јам­ним од­ но­си­ма да­тих лич­но­сти, или пак њи­хо­вим од­но­ си­ма са не­при­ја­тељ­ском око­ли­ном, на­гла­ша­ва Ро­берт Фи­лип Кол­кер у сво­јој сту­ди­ји Фил­мо­ ви уса­мље­но­сти: Пен, Кју­брик, Ко­по­ла, Скор­се­зе, Алт­ман (1980).

Нео­до­љи­ви маг­не­ти­зам Де Ни­ра Пре­ма Кол­ке­ру, Скор­се­зе ор­га­ни­зу­је про­стор и пер­цеп­ци­ју сво­јих ју­на­ка кроз си­ту­а­ци­је тран­зи­ ци­је, тре­нут­них де­ша­ва­ња: они не­ма­ју ме­сто или дом у ко­ме се осе­ћа­ју си­гур­ним. С дру­ге стра­не, он из­ра­зи­то ре­а­ли­стич­но и до­ку­мен­та­ри­стич­ки тре­ти­ра кон­крет­на ме­ста у ко­ји­ма се од­ви­ја рад­ ња, опи­пљи­во до­ча­ра­ва­ју­ћи у сво­јим фил­мо­ви­ма не са­мо, на при­мер, Њу­јорк као кон­крет­ни град, већ и са­му иде­ју Њу­јор­ка, оно што су ак­те­ри од­ лу­чи­ли да он тре­ба да бу­де. Све ово је ка­рак­те­ри­ стич­но и за Так­си­сту, чи­ји ју­нак у свом про­гре­ сив­ном лич­ном сло­му, са рат­нич­ком фри­зу­ром, за­вр­ша­ва у ек­ста­зи на­си­ља над под­во­да­чи­ма у зо­ни јеф­ти­них пор­но-би­о­ско­па и јав­них ку­ћа, ка­кви су на тим ме­сти­ма ау­тен­тич­но по­сто­ја­ли у вре­ме сни­ма­ња фил­ма. Емо­тив­но по­ни­же­ње ју­ на­ка ко­ји не­ма сво­је ме­сто у дру­штву по­тре­сно је, али и про­роч­ко: нео­ли­бе­рал­на пра­ви­ла игре у гло­бал­ном све­ту со­ци­јал­них не­јед­на­ко­сти ових да­на отво­ре­но под­сти­чу сва­ко­ја­ко на­си­ље, као по­след­њу од­бра­ну крх­ког иден­ти­те­та је­дин­ке и гру­пе пред све­мо­ћи бо­га­тих, а са­мим тим при­ хва­ће­них и при­зна­тих уских сло­је­ва дру­штва. Тај­на успе­ха овог ан­то­ло­гиј­ског де­ла, јед­ног од нај­зна­чај­ни­јих мо­дер­них кла­си­ка филм­ске умет­но­сти, по свој при­ли­ци ле­жи у из­у­зет­но ба­ лан­си­ра­ним мит­ским и со­ци­јал­ним еле­мен­ти­ма уну­тар ње­го­ве драм­ске струк­ту­ре и ре­жиј­ског по­ступ­ка. Так­си­ста се сма­тра и јед­ним од нај­у­ ти­цај­ни­јих фил­мо­ва свих вре­ме­на: ре­пли­ке из овог фил­ма, по­себ­но чу­ве­ни Де Ни­ров мо­но­лог, ушле су у ко­ло­кви­јал­ни го­вор чи­та­ве пла­не­те. Ра­за­пе­тост глав­ног ју­на­ка из­ме­ђу сно­ва о успе­ ху и осва­ја­њу де­вој­ке из вла­да­ју­ћег по­ли­тич­ког еста­бли­шмен­та, не­мо­гу­ће љу­ба­ви са мла­дом ули­ чар­ком и соп­стве­не дру­штве­не од­ба­че­но­сти као не­при­зна­тог рат­ног ве­те­ра­на, емо­тив­но ла­бил­ не, по­ср­ну­ле лич­но­сти, да­је зби­ва­њи­ма у фил­му из­ра­зи­ту тра­гич­ку ди­мен­зи­ју, ко­ју ре­а­ли­стич­ки до­ча­ра­ва све­жа и не­по­но­вљи­ва ин­тер­пре­та­ци­ја Де Ни­ра, ово­го­ди­шњег до­бит­ни­ка пр­вог По­ча­ сног ср­ца Са­ра­је­ва за жи­вот­но де­ло на 22. Са­ра­ јев­ском филм­ском фе­сти­ва­лу у БиХ. („Так­си­ста”, Ју­го­сло­вен­ска ки­но­те­ка,­ Узун Мир­ко­ва 1, су­бо­та 13. ав­густ, 18 ча­со­ва)

ли­чи­не сло­ва и гла­со­ва ли­ше­них ду­бљег сми­сла, бо­жан­ске ау­ре или људ­ске при­сно­сти. По­себ­но за­во­дљи­ва, за ту­ма­че­ње под­сти­цај­на сце­на Ти­ ши­не је­сте су­срет де­ча­ка Јо­ха­на са гру­пом па­ту­ља­ка у јед­ној од со­ба хо­те­ла. Мо­же­мо је до­жи­ве­ти као до­дир са чу­ва­ри­ ма тај­не или скри­ве­ног бла­га, ка­ко нам ту­ма­че­ња бај­ки че­ сто су­ге­ри­шу. Или је реч о ма­ни­фе­ста­ци­ји хтон­ских си­ла и све­га на­гон­ског у чо­ве­ку, сле­ди­мо ли пси­хо­а­на­ли­тич­ку сим­бо­ли­ку. Тре­ба ли па­туљ­ци­ма и ов­де при­да­ти фа­лу­сно зна­че­ње, сле­де­ћи Бру­на Бе­тел­хај­ма? Сва су ова ту­ма­че­ ња на­чел­но при­хва­тљи­ва, јер се ме­ђу­соб­но не ис­кљу­чу­ју: сва она ис­ти­чу де­ча­ко­ву ини­ци­ја­ци­ју у жи­вот, те (са­мо) от­кри­ва­ње сек­су­ал­но­сти као прин­ци­па на ко­јем се жи­вот те­ме­љи. До­дао бих ов­де са­мо још јед­но, ко­ли­ко се се­ћам, Јун­го­во ту­ма­че­ње: сход­но пре­би­ва­њу у руд­ни­ци­ма где их бај­ке сме­шта­ју, па­туљ­ци су и вра­та­ри не­све­сног. Про­ши­ ри­мо ли ово зна­че­ње на це­ли­ну фил­ма, Ти­ши­на ће нам се ука­за­ти као при­лич­но обес­по­ко­ја­ва­ју­ће де­ло – сли­ка без­ у­спе­шног, на не­у­спех осу­ђе­ног по­ку­ша­ја про­ла­ска кроз ка­пи­је не­све­сног (уо­ста­лом, и по­ме­ну­та сце­на за­вр­ша­ва се до­ла­ском во­ђе па­ту­ља­ка ко­ји пре­ки­да игру ис­пра­ћа­ју­ ћи де­ча­ка-уље­за из со­бе). Ако је не­све­сно пот­пу­на и са­вр­ ше­на не­му­штост ка­кву нам Берг­ма­но­ва ту­ђи­на до­ча­ра­ва, пре­део глу­во­нем за свест вољ­ну да му се ба­рем при­бли­жи – од­го­ва­ра ли она у не­чем бит­ном Па­ска­ло­вој „веч­ној ти­ ши­ни бес­крај­них про­сто­ра ко­ја ужа­са­ва”? И је ли тај па­ска­ лов­ски осе­ћај исто­ве­тан до­жи­вља­ју „Бож­јег ћу­та­ња”, ко­ји је Берг­ма­на ин­спи­ри­сао да сни­ми сво­ју три­ло­ги­ју (по­ред Ти­ши­не чи­не је При­че­сни­ци и Кроз там­но огле­да­ло)? Ау­то­би­о­граф­ске из­во­ре фил­ма сам ау­тор пре­по­зна­је у сво­јим пр­вим де­чач­ким лу­та­њи­ма Сток­хол­мом, оним ње­го­вим квар­то­ви­ма ко­ји су из ин­фан­тил­не пер­спек­ти­ ве но­си­ли по­себ­ну ма­ги­ју и ми­сте­ри­ју; та­ко­ђе, и у јед­ном ка­сни­јем, адо­ле­сцент­ском бо­рав­ку у Бер­ли­ну, у до­ба успо­ на на­ци­зма сре­ди­ном три­де­се­тих го­ди­на (сен­ка ра­та про­ вла­чи се Ти­ши­ном у ви­ду тен­ко­ва ко­ји се без об­ја­шње­ња ва­ља­ју ули­цом и про­ми­чу трач­ни­ца­ма). Још ду­бљи из­вор ре­ди­тељ от­кри­ва у јед­ном сну ко­ји му се стал­но вра­ћао: „На­ла­зим се у јед­ном џи­нов­ском стра­ном гра­ду. Идем у онај део гра­да у ко­ме се на­ла­зе за­бра­ње­не ства­ри. То ни­ су чак ни не­ки мрач­ни квар­то­ви за за­ба­ву, већ још го­ре. У ње­му су за­ко­ни ствар­но­сти и пра­ви­ла дру­штве­ног жи­ во­та уки­ну­ти. Све се мо­же до­го­ди­ти и све се до­га­ђа.” Да, то је Берг­ман, пе­дант­но, го­то­во на­уч­нич­ко бе­ле­же­ње не­ схва­тљи­вог, не­из­ре­ци­вог. ¶

Субота 13. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

ПАНОРАМА

Анђић у кафеу у ко­ме је Жо­бим спе­вао „Де­вој­ку са Ипа­не­ме” Из личне архиве

Свачији утопијски сан: поглед на Јануарску реку Фото Фонет/АП

Рио је крив за све

С

е­ћа­те ли се оне ста­ре филм­ ске ко­ме­ди­је у ко­јој оли­ња­ ли ма­чак Мајкл Кејн под­ ле­ж е ча­р и­м а ти­н еј­џ ер­к е, ћер­ке свог при­ја­те­ља, и све ду­бље то­не у не­во­ље? Кад ви­ше не зна ка­ко да се из­ва­ди ка­же: „Крив је Рио!” На­и­ме, сви сем Ка­ри­о­ка ве­ру­ју да је у Ри­ју, гра­ду из бај­ке, све мо­гу­ће и да се сто­га све пра­шта. Је­ди­но што је Ри­ју још не­до­ста­ја­ло би­ле су олим­ пиј­ске игре. И сад, кад и њих има, ко би ре­као да ће то­ли­ки свет да се жа­ли на „Чу­де­сни град” (Ci­da­de Ma­ra­vil­ho­ sa), ка­ко је не­зва­нич­но дру­го име Ри­ ја де Жа­не­и­ра? Као да у Лон­до­ну не­ ма се­ци­ке­са, као да так­си­ста у Ати­ни не во­зи на­ив­ног до­шља­ка у круг, као да у Њу­јор­ку ни­ког не про­гу­та мрак? Али у ше­сто­ми­ли­он­ском Ри­ју – то је нео­про­сти­ви грех. Има не­чег чуд­ног, го­то­во пер­верз­ ног, у сла­ви не­гда­шње бра­зил­ске пре­ сто­ни­це, не­ке вр­сте ком­би­на­ци­је љу­ ба­ви и раз­о­ча­ре­ња ко­ју љу­ди, кад јед­ном за­и­ста кро­че на ње­го­ве ули­ це, убр­зо осе­те. Док се­дим у обич­ној по­сла­сти­чар­ни­ци – на три ћо­шка од пла­же Ле­блон, али до­вољ­но да­ле­ко од ту­ри­стич­ке на­је­зде – па­да ми на па­ мет да је Рио сам се­би ра­дио о гла­ви. Ко­ли­ко је раз­глед­ни­ца са Кор­ко­ва­дом и џи­нов­ским Хри­стом ра­ши­ре­них ру­ ку на ње­го­вом вр­ху, са Гла­вом ше­ће­ра, Ипа­не­мом или Ко­па­ка­ба­ном об­и­шло свет и за­гла­ви­ло се у ко­лек­тив­ној уто­ пи­ји о зе­маљ­ском ра­ју; ко­ли­ко фил­мо­

Изузетан географски положај овог града никад­ му није дао праву прилику да искорачи из сенке коју­ на њега баца сопствена легенда о тропском рају­ у који би сви да оду НА МАПИ УТОПИЈЕ Бранко Анђић

ва сни­мље­но на про­ме­на­ди пе­шча­них пла­жа у чи­јој се по­за­ди­ни, као кла­ви­ ја­ту­ра или као ни­ска бе­лих зу­ба Ка­ри­ о­ка, по­ди­же мо­но­лит­ни зид обла­ко­ де­ра ко­ји су чи­та­вог два­де­се­тог ве­ка би­ли оли­че­ње и сим­бол рас­ко­ши и ег­ зо­тич­ног ра­сти­ња (ко је икад по­се­тио бо­та­нич­ку ба­шту у Ри­ју зна­ће о че­му го­во­рим!) за све оне ко­ји ни­су мо­гли да­ље од ба­кал­ни­це у сво­јој ули­ци. Рио је град по­тро­шен у оп­штим ме­ сти­ма ко­јем ње­го­в из­у­зет­ни ге­о­гра­ фски положај ни­кад ни­је да­о пра­ву при­ли­ку да бу­де не­што опи­пљи­ви­је од сва­чи­јег уто­пиј­ског сна, да бу­де упо­знат, за­во­љен, омр­знут, да се уву­ че под ко­жу – да ис­ко­ра­чи из сен­ке ко­ју на ње­га ба­ца соп­стве­на ле­ген­да о троп­ском ра­ју у ко­ји би сви да оду. Ко­ли­ко је са­мо филм­ских и књи­шких пу­сто­ло­ва, про­би­све­та, на­ци­ста, бе­ гу­на­ца, љу­бав­ни­ка ре­ши­ло да по­бег­ не – баш у Рио, дру­го име за сре­ћан крај? По­след­ња Ту­ла? Ни­кад у Осло, То­рон­то и Бу­дим­пе­шту. Не­ма пут­ни­ ка ко­га мен­тал­не раз­глед­ни­це не на­ ве­ду да Рио до­жи­ви уна­пред: да опа­ сне фа­ве­ле ста­ви у фи­о­ку „фол­клор”, да ту­ри­стич­ки оби­ла­зак Ма­ра­ка­не за­ ми­сли као су­срет са Пе­ле­ом, да пр­ља­ ву и мут­ну во­ду пла­жа ве­ли­ког гра­да ви­ди као сма­раг­дно про­зир­не та­ла­се „ол ин­клу­зив” ра­је­ва. По­што сви оче­ку­ју да Рио над­ма­ ши њи­хо­ву ма­шту, раз­о­ча­ра­ње је не­ ми­нов­но. Јед­но­став­но ре­че­но, ствар­ ност Ри­ја не­ма ни­ка­кве из­гле­де на

Сте­па­нек или Штје­па­нек? Ових да­на спорт­ским­ ко­мен­та­то­ри­ма и но­ви­на­ри­ма­ нај­ви­ше гла­во­бо­ље, без сум­ње, за­да­ју име­на спор­ти­ста ко­ји­ уче­ству­ју на Олим­пи­ја­ди СЛО­ВО О ЈЕ­ЗИ­КУ Ра­да Сти­јо­вић Ра­де­к Штје­па­не­к Фото Фонет/АП

С

тра­на вла­сти­та име­на по­че­сто нам пред­ста­вља­ју про­блем. Ових да­на спорт­ским ко­мен­та­то­ри­ма и но­ви­на­ ри­ма нај­ви­ше гла­во­бо­ље, без сум­ње, за­да­ју име­на спор­ти­ста ко­ји уче­ству­ ју на Олим­пи­ја­ди. Јед­но од њих је име че­шког те­ни­се­ра Ра­де­ка Штје­па­не­ка. У ме­ди­ји­ма чи­ та­мо или слу­ша­мо о Сте­па­не­ку, Стје­па­не­ку, Ште­па­не­ку и, рет­ко, она­ко ка­ко би тре­ба­ло – о Штје­па­не­ку. Са­вре­ме­на нор­ма на­ла­же да се име­на из стра­ них жи­вих је­зи­ка пре­у­зи­ма­ју са­гла­сно из­вор­ном

из­го­во­ру, ако он за нас ни­је те­жак и ако име­на ни­су не­по­год­на за на­шу гра­ма­тич­ку про­ме­ну (у тим слу­ча­је­ви­ма при­бе­га­ва­мо не­ким дру­гим пра­ви­ли­ма – осла­ња­мо се на то ка­ко се име­на пи­шу или гла­со­ве ко­ји не по­сто­је у срп­ском је­ зи­ку пре­о­зву­ча­ва­мо на на­ше нај­бли­же гла­со­ве и др.). У име­ну че­шког те­ни­се­ра не­што дру­га­чи­је се из­го­ва­ра са­мо су­гла­сник т, ко­ји је умек­шан (ис­пред че­шког ě = је ) па ва­же­ћи Пра­во­пис Ма­ ти­це срп­ске на­ла­же да га, у не­до­стат­ку та­квог гла­са у срп­ском је­зи­ку, из­го­ва­ра­мо не­у­мек­ша­но. У осно­ви овог пре­зи­ме­на на­ла­зи се че­шко име

по­бе­ду про­тив Ри­ја из ма­ште; ма ка­ ко ле­по би­ло вре­ме, ма ка­ко при­јат­ но би­ло дру­штво, ма ка­ко удо­бан био хо­тел, а свир­ка у не­кој од ал­тер­на­ тив­них ја­зби­на бо­ем­ске че­твр­ти Ла­ па са­вр­ше­на. Не­ко ће ма­кар јед­ном из­ро­ни­ти из сен­ке да пре­те­ћи за­тра­ жи пар ре­а­ла; не­ко ће у по­ла гла­са по­ку­ша­ти да про­да крек, не­кој ле­ по­ти­ци ће се јед­но­став­но рас­то­пи­ти шмин­ка, би­ће пре­ја­ко сун­це на Сам­ бо­дро­му, лед у ка­и­пи­ри­њи ће се су­ ви­ше бр­зо ото­пи­ти, не­ко ће гур­ну­ти ру­ку у ту­ђи џеп. Го­во­ри­мо о шест ми­ли­о­на мо­гућ­но­ сти да не­што не бу­де иде­ал­но: не мо­ра да се де­си ни­шта стра­шно, чак ни ло­ ше; до­вољ­но је да ствар­ност не бу­де као из бај­ке, да обла­ци за­кло­не ра­ши­ ре­не ру­ке Хри­ста на Кор­ко­ва­ду па да се раз­о­ча­ре­ње уву­че на зад­ња вра­та и про­би­је у пр­ве ре­до­ве уна­пред на­го­ ми­ла­них ути­са­ка. Као што се, на при­ мер, де­си­ло Ма­ри­ју Вар­га­су Љо­си, Ги­ љер­му Ка­бре­ри Ин­фан­теу или Јо­си­фу Брод­ском. Пе­ру­ан­ски но­бе­ло­вац је сво­је раз­о­ча­ре­ње ста­вио у уста Ро­џе­ра Кејс­мен­та, про­та­го­ни­сте свог ро­ма­на Кел­тов сан; ку­бан­ског пи­сца су по­кра­ ли не­ки клин­ци на ули­ци, не­да­ле­ко од бир­ти­је у ко­јој је Жо­бим спе­вао Де­вој­ ку са Ипа­не­ме, а Брод­ског су про­сто смрт­но угња­ви­ли на не­ком књи­жев­ ном кон­гре­су у гра­ду ко­ји је за­то пре­ стао да за ње­га бу­де „чу­де­сан”. Пи­сци, на­рав­но, увек мо­гу да уз­ вра­те уда­рац над­моћ­ном иро­ни­јом,

Штје­пан (ко­је се код нас сре­ ће у об­ли­ци­ма Сте­фан, Сте­ван, Сте­пан, Стје­пан, Шће­пан итд.), ка­ко се зо­ве и че­шки књи­жев­ ник Штје­пан Ку­че­ра. Не­што ви­ше про­бле­ма ства­ра сло­же­ни че­шки су­гла­сник Ř, у ко­ме има и еле­ме­на­та гла­са р и еле­ме­на­та гла­са ж (од­но­сно ш по­сле бе­звуч­них су­гла­сни­ка). У на­шој прак­си овај су­гла­сник се вр­ло раз­ли­чи­то пре­о­зву­ча­ ва. Нор­ма (ис­ка­за­на у Пра­во­ пи­су Ма­ти­це срп­ске) ка­зу­је да че­шко Ř тре­ба пре­но­си­ти у срп­ ски је­зик као р ако се на­ла­зи на по­чет­ку ре­чи и по­ред су­гла­сни­ ка (осла­ња­мо се та­ко на оно што је на­пи­са­но), а као рж ако се на­ ла­зи на кра­ју ре­чи и из­ме­ђу са­ мо­гла­сни­ка (чу­ва­ју­ћи та­ко обе ком­по­нен­те овог че­шког гла­са). Ру­ко­во­де­ћи се овим пра­ви­ли­ма бо­ље би би­ло пре­зи­ме по­зна­те че­шке те­ни­сер­ке из­го­ва­ра­ти Ша­фар­жо­ва не­го Ша­фа­ро­ва, ка­ко је код нас уо­би­ча­је­но. На­шим из­го­вор­ним мо­гућ­но­сти­ма при­ла­го­ ђа­ва­мо (осла­ња­ју­ћи се на пи­смо) и пре­зи­ме­на по­зна­тих швед­ских ства­ра­ла­ца Стринд­бер­га и Берг­ма­на. Ка­да би­смо се ру­ко­во­ди­ли швед­ским из­го­во­ром, тре­ба­ло би го­во­ри­ти Стинд­берј и Бер­јман, што за нас, не­сум­њи­во, пред­ста­вља не­ ма­лу те­шко­ћу.

05

Ствар­ност Ри­ја­ не­ма ни­ка­ве­ из­гле­де на по­бе­ду про­тив Ри­ја из­ ма­ште; ма ка­ко­ ле­по би­ло вре­ме, ма ка­ко при­јат­но би­ло дру­штво,­ ма ка­ко удо­бан био хо­тел, а свир­ка­ у не­ком од­ ал­тер­на­тив­них­ ја­зби­на бо­ем­ске че­твр­ти Ла­па­ са­вр­ше­на

са­вр­ше­ном вак­ци­ном про­тив ма­ло­ ду­шно­сти, што су на­ве­де­на тро­ји­ца учи­ни­ли ка­ко им до­ли­ку­је. Али не­ мој­те се за­то и ви уна­пред раз­о­ча­ра­ ти у Рио са­мо за­то што ве­ру­је­те књи­ га­ма, фил­мо­ви­ма, му­зи­ци и сно­ви­ма, а не сво­јим очи­ма. Бу­ди­те стр­пљи­ви, са­че­кај­те да га ви­ди­те и у ње­му от­ кри­је­те сво­је пра­во ме­сто. У тој раз­у­ ђе­ној гра­ду­ри­ни си­гур­но га мо­ра би­ ти: мо­је је, на при­мер, јед­на ка­фа­ни­ца ки­оск у Бо­та­фо­гу, не­да­ле­ко од ма­лог уро­ђе­нич­ког му­зе­ја и за­ви­чај­не ку­ће Ру­ја Бар­бо­се. У ме­ђу­вре­ме­ну, не на­се­дај­те на зов си­ре­на што по­ту­ра ле­ген­да: сим­па­тич­ не, отво­ре­не, за при­чу увек спрем­не и на­сме­ја­не је­су Ка­ри­о­ке, жи­те­љи Ри­ја, не и сам Рио; као сва­ки ве­ле­град све­ стан сво­је ве­ли­чи­не, ва­жно­сти и ле­по­ те, то је охо­ло ме­сто ко­је жи­ви окре­ну­ то ис­кљу­чи­во се­би: по кон­цен­трич­ним кру­го­ви­ма це­хов­ских, со­ци­јал­них, имо­вин­ских и стру­ков­них ко­те­ри­ја кре­ћу се и ме­ђу­соб­но пре­по­зна­ју ње­ го­ви ста­нов­ни­ци, нео­се­тљи­ви за све оста­ле. Не­ће вам да­ти ни­шта, а ка­мо­ ли сво­је ср­це ру­со­ов­ског „пле­ме­ни­ тог ди­вља­ка”, јер се не мо­же жи­ве­ти у ста­њу ве­чи­те ус­хи­ће­но­сти ле­по­том на ко­ју се сви, као и на зло, ипак на­вик­ну као на не­што што се у њи­хо­вим жи­во­ ти­ма под­ра­зу­ме­ва. За­то, кад кре­не­те пр­ви пут у Рио, иди­те као да пу­ту­је­те у Ба­ји­ну Ба­шту: зна­те да има ле­пу и буј­ну ве­ге­та­ци­ју, али не­ма­те пој­ма ко су и ка­кви су ба­што­ва­ни. ¶

Нор­ма­тив­на пра­ви­ла на­ла­жу и то да име­на ко­ја су у про­шло­сти ушла у из­ра­жај­ни оби­чај по не­ким дру­гим прин­ци­пи­ма не тре­ба ме­ња­ ти. И да­ље ће за нас Тол­стој би­ти Лав, а не Љев, што би ви­ше од­го­ва­ра­ло из­го­во­ру у ру­ском је­ зи­ку, и да­ље ће­мо го­во­ри­ти и пи­са­ти Ти­ци­јан, Ра­фа­ел и Га­ли­леј, а не Ти­ци­а­но, Га­ли­лео, Ра­фа­е­ ло (као што су и да­ље Мо­сква и Вол­го­град, Рим, Сид­неј, Бу­дим­пе­шта, а не Ма­сква и Вал­га­грат, Ро­ма, Сид­ни, Бу­да­пест, што би од­го­ва­ра­ло из­ вор­ном из­го­во­ру). Ру­ко­во­де­ћи се же­љом да се по­шту­је из­вор­ни из­го­вор, Пра­во­пис из 1960. го­ди­не уста­но­вио је пра­ви­ло да се не­мач­ки диф­тонг ei (=ај) у ру­ ским име­ни­ма не­мач­ког по­ре­кла пре­но­си на ру­ски на­чин, као еј: Еј­зен­штејн а не Ај­зен­штајн (да­кле, Рус би био Еј­зен­штајн, а Не­мац Ај­зен­ штајн). Иа­ко је ова нор­ма има­ла по­др­шке ме­ ђу сла­ви­сти­ма, ни­јед­но ова­ко уоб­ли­че­но име ни­је по­ста­ло обич­но, не­го сe у прак­си сре­та­ло го­то­во је­ди­но: Ај­зен­штајн, Ру­бин­штајн, Брон­ штајн, Берн­штајн. За­то се нај­но­ви­ји Пра­во­пис Ма­ти­це срп­ске при­кло­нио оби­чај­ној нор­ми и про­пи­сао да тре­ ба при­ме­њи­ва­ти је­дин­ствен обра­зац са ај, би­ ло да су но­си­о­ци ових име­на Ру­си би­ло да они до­ла­зе са За­па­да (обо­ји­ца би, да­кле, би­ла Ај­ зен­штај­ни). Да ка­ж е­м о на кра­ј у – пра­в и­л а пре­у­з и­м а­ ња стра­них име­на из два­де­се­так жи­вих је­зи­ ка мо­же­мо на­ћи у Пра­во­пи­су Ма­ти­це срп­ске (2011). ¶

13. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 06 Субота

КЊИГЕ

Кон­дук­те­ро­ве при­че

Ве­шти­на оне­о­би­ча­ва­ња

Фи­ло­зо­фи­чан, по­ли­тич­ки­ ак­ту­е­лан и дру­штве­но­ ан­га­жо­ван ро­ман

Смрт ства­ри, би­ћа, при­ја­те­ља­ око ње­га, пре­ла­зи гра­ни­цу ње­го­вог те­ла. Упр­кос то­ме те мр­тве, про­па­ле,­ бес­ко­ри­сне ства­ри се при­ка­зу­ју као не­што чи­ме се тре­ба ди­чи­ти

Ср­ђан Те­шин

А

гил­на бе­о­град­ска из­да­вач­ка ку­ћа „Књи­жев­на ра­ди­о­ни­ца Ра­шић” не­дав­но је об­ја­ви­ла срп­ско из­ да­ње ве­о­ма за­па­же­ног фан­та­ зма­го­рич­ног ро­ма­на Мар­ка Де­ ја­но­ви­ћа Кар­те, мо­лим! об­ја­вље­ног 2015. го­ди­не у „Сан­дор­фу” из За­гре­ба. По­ма­ло је би­зар­на чи­ње­ни­ца да љу­ди да­нас пу­ту­ ју из­ме­ђу За­гре­ба и Бе­о­гра­да без ика­квих те­шко­ћа, али да се то не од­но­си и на књи­ ге; и хр­ват­ски и срп­ ски ау­то­ри, ако же­ле да им се књи­ге на­ђу на књи­жар­ским ра­фо­ ви­ма су­сед­них др­жа­ва, мо­ра­ју би­ти ре­и­зда­ни: срп­ски пи­сци мо­ра­ју би­т и об­ј а­в ље­н и код хр­в ат­с ких из­д а­в а­ч а (ре­ци­мо, у „Ме­ан­дру” или „Про­фи­лу”), а хр­ ват­с ки код срп­с ких (пред­њ а­ч е „Ар­х и­п е­ Мар­кo­ лаг”, „Рен­де” и „Фаб­ Де­ја­но­ви­ћ,­ „Кар­те, мо­лим!”,­ рика књига”). Шта­ви­ Књи­жев­на­ ше, чак су и из­да­вач­ке ра­ди­о­ни­ца ку­ће отво­ри­ле по­дру­ Ра­шић, 2016. жни­це сво­јих ма­тич­ них пред­у­зе­ћа у Ср­би­ји, по­пут „Ал­го­ри­ там ме­ди­ја” или „Про­фил књи­га Бе­о­град”, ка­ко би срп­ски чи­та­лац јед­но­став­ни­је за­ до­во­љио по­тре­бу за нај­но­ви­јом књи­гом из хр­ват­ског из­да­ва­штва. Та­ко је и Мар­ко Де­ја­но­вић (1982, Ба­ ња­лу­ка) го­ди­ну да­на на­кон хр­ват­ског, до­ че­као и срп­ско из­да­ње свог ро­ма­на. Де­ја­ но­вић ни­је не­по­знат срп­ској чи­та­лач­кој пу­бли­ци, јер је крат­ке при­че об­ја­вљи­вао у срп­ским, хр­ват­ским и цр­но­го­р­ским ча­ со­пи­си­ма, но­ви­на­ма и збор­ни­ци­ма, док је књи­гу ње­го­вих крат­ких при­ча Бел­зе­бу­бов но­тес об­ја­вио из­да­вач­ки сту­дио „Че­кић” у Бе­о­гра­ду 2011. го­ди­не. За Кар­те, мо­лим! Хр­ват­ско дру­штво пи­са­ца до­де­ли­ло му је књи­жев­ну на­гра­ду

„Јан­ко По­лић Ка­мов” за 2015. го­ди­ну, ко­ји је кри­ти­ка јед­но­гла­сно оце­ни­ла као ве­о­ма ус­пео „ро­ман ко­ји је ви­ше од при­че о из­гу­ бље­ном, очај­ном по­је­дин­цу”, од­но­сно, да ро­ман Кар­те, мо­лим! „да­је при­лич­но ја­сну и кри­тич­ну сли­ку да­на­шњи­це ко­ја је на овим про­сто­ри­ма не­ка­ко и да­ље са­би­је­на на тој бол­ној тран­свер­за­ли из­ме­ђу За­гре­ба и Бе­о­гра­да (и обрат­но). И у ли­те­рар­ном, и у сва­ком дру­гом сми­слу”. Рад­ња ро­ма­на Кар­те, мо­лим! ис­пре­ки­ да­на је ре­зо­ви­ма у ко­ји­ма се сме­њу­ју са­да­ шње и про­шло вре­ме, али и све­сна и бе­све­ сна ста­ња глав­них ли­ко­ва ро­ма­на. На­кон што је по­лу­пра­зни воз ко­јим је пу­то­вао из Бе­о­гра­да у За­греб ис­ко­чио из ши­на, глав­ ни ју­нак и при­по­ве­дач, Мар­ко Де­ја­но­вић се, на не­ки нео­бја­шњив на­чин на­шао не­ по­вре­ђен у вре­мен­ско-про­стор­ном лим­бу, за­јед­но с кон­дук­те­ром, ко­ји му од­го­во­ре на пи­та­ње: „Шта је ва­жно у жи­во­ту?” да­ је „умо­та­не у не­ке при­че не­ких љу­ди о не­

ким љу­ди­ма”. На по­зив та­јан­стве­ног кон­ дук­те­ра, жи­вот­не при­че при­ча­ју Иван, Лу­ка, Ма­те­ја и Мар­ко, че­тво­ри­ца пут­ни­ ка, ко­ји су увек ту, у во­зу, на пу­ту. При­че о не­ху­ма­ном од­но­су пре­ма ста­ри­ма и бо­ ле­сни­ма, о сма­ку све­та, зло­чи­ну, жр­тви, кри­ви­ци и осве­ти или о по­тра­зи за fem­ me fa­ta­le, за­пра­во се од­но­се ис­кљу­чи­во на глав­ног ју­на­ка, а не на кон­дук­те­ра-Ису­са или пут­ни­ке – са­вре­ме­не је­ван­ђе­ли­сте. У овим при­ча­ма се кри­је од­го­вор на пи­та­ње ко­је му­чи глав­ног ју­на­ка. Кар­те, мо­лим! је фи­ло­зо­фи­чан, по­ли­ тич­ки ак­ту­е­лан и дру­штве­но ан­га­жо­ван ро­ман, али је и ро­ман за­го­нет­ка, до чи­јег ре­ше­ња мо­же да до­ђе са­мо по­све­ће­ни чи­ та­лац. ¶

Ни­ко­ла Жи­ва­но­вић

П

о­е­зи­ја Ни­ке Ду­ша­но­ва је по­е­зи­ја пре­у­ре­ђе­ ња, по­е­зи­ја но­вих ком­би­на­ци­ја по­сто­је­ћег и но­вих по­гле­да на те­ко­ви­не тра­ди­ци­је о ко­ји­ма по­сто­ји при­лич­но ја­сно ми­шље­ње. Та­ко у пе­сма­ма пр­вог ци­клу­са књи­ге, опи­ су­ју­ћи по­лу­и­ма­ги­нар­ни део све­та под на­зи­вом Осте­ у­ро­па, Ду­ша­но­ве не­жи­ве пред­ме­те сли­ка, не као жи­ ве, што би био са­свим тра­ди­ци­о­нал­ни по­сту­пак, већ као уби­је­не: „Онај обла­чић ди­ма бе­ше не­кад сто/ за ко­јим је не­ка­да се­део ди­рек­тор по­ште” („Дим над Осте­у­ро­пом”). Очи­глед­на алу­зи­ја на кон­цен­тра­ци­ о­не ло­го­ре и рат­на стра­да­ња, ов­де је де­ху­ма­ни­зо­ва­на при­чом о пред­ме­ти­ма. Чак су и љу­ди све­де­ни на ни­во пред­ме­та: „Дим су и по­ја­се­ви за спа­са­ва­ње/ ба­че­ни уле­пље­ним ко­са­ма/ и на­ду­ве­ним сто­ма­ци­ма.” У пе­ сми „Са­ка­ће­ње” пред­ме­ти су ка­жње­ни оним што је­су, са­мо њи­хо­во по­сто­ја­ње је њи­хо­ва ка­зна: „Ра­зап­ни­те ви­део-би­мо­ве./ На­биј­те на ко­че­ве ан­те­не./ По­ве­шај­ те бил­бор­де.// Вре­ме је за ка­жња­ва­ње.” Пе­сме „Дла­ке” и „Ого­ље­ни” ди­ја­лек­тич­ки су по­ ста­вље­не. У пр­вој од њих хам­бур­ге­ри, про­зо­ри, нов­ ча­ни­це и ау­то­пу­те­ви има­ју дла­ке. Лир­ски су­бје­кат ау­то­ри­та­тив­ним гла­сом тра­жи да се оши­ша­ју. У дру­ гој се по­ста­вља зах­тев да се сра­мо­та та­ко ого­ље­ног све­та при­кри­је. Очи­глед­но је да у пи­та­њу ни­је исти лир­ски су­бје­кат или да се у ње­му де­си­ла ве­ли­ка про­ ме­на. Мо­жда је то у ве­зи са на­ред­ним ци­клу­сом, ко­ји, као пе­сма у ње­му и са­ма збир­ка, но­си на­слов „По­вра­ так у Шар­ле­вил”. На­слов до­зи­ва у се­ћа­ње Вор­дсвор­ то­ву пе­сму „По­нов­на по­се­та Тин­терн­ској опа­ти­ји”. Сли­ка оно­га што се опи­су­је да­та је кроз дво­стру­ку при­зму, оно­га што је­сте и оно­га што ће би­ти. Про­ шлост лир­ског су­бјек­та да­та је упра­во овим дво­стру­ ким очи­ма. У пе­сми „Lac­ri­mo­sa” опи­са­ни су „гној­ни оста­ци ку­ ће” и „по­цр­не­ли оста­ци ве­че­ре”. Уни­ште­ни пред­ме­ти ов­де по­ста­ју сим­бол ју­на­ко­вог про­па­да­ња. По­себ­но су ка­рак­те­ри­стич­не пе­сме где су мр­тви при­ја­те­љи ју­на­ка и он сам: „Ле­ши­не дру­го­ва по­ди­жу за­ве­се” („Га­вран”); „Ле­ше­ви смо/ Пре­по­знај сво­је че­ло/ Про­ бу­ше­но и из­ро­ва­ре­но вред­ним ра­дом/ бе­лих жи­во­ти­ ња” („Мр­тви смо”). Де­ло­ви те­ла лир­ског су­бјек­та се оту­ђу­ју од ње­га. Јед­на ње­го­ва ша­ка сто­ји на по­ли­ци

као украс, а дру­гом га тап­шу по ле­ђи­ма („По­вра­так у Шар­ле­вил”). Смрт ства­ри, би­ћа, при­ја­те­ља око ње­га, пре­ла­зи гра­ни­цу ње­го­вог те­ла. Упр­кос то­ме те мр­тве, про­па­ле, бес­ко­ри­сне ства­ри се при­ка­зу­ју као не­што чи­ме се тре­ба ди­чи­ти и што тре­ба да нас бо­дри. Низ пе­са­ма ба­ви се те­ма­ма из исто­ри­је књи­жев­ но­сти: Оди­се­јем, Оре­стом, Ифи­ге­ни­јом, Пен­те­јем и Хри­стом. Оне су драм­ског ка­рак­те­ра, на­ра­тив­не и из­ре­че­не у пр­вом ли­цу. Углав­ном се од­но­се на не­ки тре­ну­так ко­ји зна­чи пре­крет­ни­цу. Збир­ку за­вр­ша­ва­ју три трип­ти­ха. Пр­ви „Ga­spard de la nu­it” на­слов узи­ма од Ра­ве­ло­ве кла­ви­р­ске сви­ те. Три ко­ма­да за кла­вир, ре­спек­тив­но до­би­ја­ју по јед­ну пе­сму. Ов­де је Ду­ша­но­вљев од­нос пре­ма те­ми нај­ек­спе­ри­мен­тал­ни­ји. Пр­ва пе­сма го­во­ри о Ун­ди­ни, во­де­ној ви­ли ко­ја у бра­ку са чо­ве­ком сти­че ду­шу. У Ду­ша­но­вље­вој пе­сми је­зе­ро и из­ве­сна Алек­сан­дра ко­ја ше­та по­ред лир­ског су­бјек­та опи­са­ни су као до­ сад­ни и не­за­ни­мљи­ви, те по­же­ли да је ба­ци у је­зе­ро. По­том јој ви­ди ва­шку у ко­си и по­ми­сли ка­ко је је­зе­ ро хлад­но па се са­жа­ли. За­вод­ни­ца сти­че ду­шу иза­ зи­ва­ју­ћи са­жа­ље­ње. За­вр­шни трип­тих под на­зи­вом „Мр­тви” вра­ћа се те­ми мр­твих при­ја­те­ља. Ду­ша­нов ов­де опи­су­је три сво­ја при­ја­те­ља док спа­ва­ју. Као што се у Рем­бо­о­вом „Спа­ва­чу у до­лу” умр­ли вој­ник опи­су­је каo усну­ли мла­дић, та­ко се ов­де три пријатeља ко­ја су за­спа­ла у не­при­лич­ним си­ту­а­ци­ја­ма опи­су­ју као мр­тва­ци. Де­

Ни­ка Ду­ша­нов, „По­вра­так­ у Шар­ле­вил”, Пан­че­во, 2015.

ху­ма­ни­за­ци­ја ко­јој пе­сник при­бе­га­ва у овим сли­ка­ ма за­о­кру­жу­је оно што је от­по­че­то у пр­вим пе­сма­ма књи­ге. Ова три ли­ка ожи­вља­ва­ју тек ка­да умру, ка­да по­ста­ну ства­ри – док јед­ном од њих ко­ји је за­спао у ау­то­бу­су гла­ва ше­та док ау­то­бус про­ла­зи не­рав­ним пу­тем, дру­гом гла­ва па­да тек по­што не­ко ја­ко по­ку­ ца о ок­но шал­те­ра за ко­јим ра­ди. У не­ве­ли­кој књи­зи сти­хо­ва Ду­ша­нов је упо­тре­био ве­ли­ки број по­сту­па­ка и по­ка­зао да њи­ма зна­лач­ки ру­ку­је. На кра­ју књи­ге оста­је низ ја­ких сли­ка ко­ји­ ма оно што је опи­са­но, нео­бич­ним спо­је­ви­ма ре­чи, фор­ми и алу­зи­ја по­ста­је оне­о­би­че­но, да­кле по­но­во ви­дљи­во. ¶

Почетак дивног пријатељства Осим поигравања обрасцем бајке, Елена Феранте веома добро користи традиционалне романескне технике, везујући нас за ликове чији развојни ток пратимо са великим интересовањем

ђу­соб­но над­ме­та­ње ко­је ни­је пра­ће­но не­при­ја­ тељ­ством већ, на­про­тив, уза­јам­ном по­др­шком две­ју де­вој­чи­ца. Ис­пр­ва нас Еле­на, као вр­ло су­ ге­стив­на при­по­ве­да­чи­ца, мо­же уве­ра­ва­ти у то да је она са­мо пра­ти­тељ­ка Ли­ле, ко­ја је при­ка­ за­на као са­мо­стал­ни­ја, ин­те­ли­гент­ни­ја, као она „ге­ни­јал­на” стра­на овог па­ра. Ме­ђу­тим, ка­ко се при­ча раз­ви­ја, по­ста­је ја­сни­је и то да је њи­хов при­ја­тељ­ски од­нос дво­сме­ран, те да функ­ци­о­ни­ шу по­пут тра­ди­ци­о­нал­них ро­ма­неск­них па­ро­ ва. Јед­на је там­не, дру­га све­тле бо­је ко­се, јед­на

„Мла­дост; При­ча о ци­пе­ла­ма”, је­сте пе­ри­од пу­ бер­те­та. Бај­ко­ви­ти за­плет се за­сни­ва на при­чи о ци­пе­ла­ма, то јест на из­о­кре­ну­тој при­чи о Пе­ пе­љу­ги. Овај сег­мент по­чи­ње у но­во­го­ди­шњој но­ћи 1958, у ко­јој Ли­ла до­жи­вља­ва не­ку вр­сту обр­ну­те епи­фа­ни­је. На­и­ме, она ће љу­де око се­бе, по­чев­ши од свог бра­та, ви­де­ти као раз­об­ли­че­не и за­стра­шу­ју­ће фи­гу­ре, као зла и фа­лич­на би­ћа, ко­је по­кре­ћу по­хле­па и на­си­ље. Као и у слу­ча­ју де­ти­њег су­о­ ча­ва­ња са дон Аки­ле­ом, Ли­ла и Еле­на ће и као

Нађа Бобичић

П

ри­ча о две де­вој­чи­це чи­је ће се при­ ја­тељ­ство раз­ви­ја­ти то­ком ше­зде­сет го­ди­на око­сни­ца је пр­вог ро­ма­на „на­ по­ли­тан­ске те­тра­ло­ги­је” Мо­ја ге­ни­јал­ на при­ја­те­љи­ца, жен­ског бил­дунгсро­ ма­на ита­ли­јан­ске књи­жев­ни­це Еле­не Фе­ран­те. Рад­ња ро­ма­на об­у­хва­та пе­ри­од пе­де­се­тих го­ди­ на XX ве­ка у На­пу­љу. Де­вој­чи­ца ко­ја по­кре­ће рад­њу је Ли­ла, док је при­по­ве­да­чи­ца, она ко­ја је сле­ди, Еле­на, чи­је ће­мо име са­зна­ти тек не­где на по­ло­ви­ни књи­ге. Ка­да ко­нач­но са­зна­мо ње­ но име, оно ће би­ти из­го­во­ре­но тек на­кон Ли­ ли­ног, на спи­ску оних ко­ји су до­би­ли на­гра­де као нај­мар­љи­ви­ји ко­ри­сни­ци би­бли­о­те­ке. Пре­ко­ра­че­ње и ис­пи­ти­ва­ње гра­ни­ца по­зна­тог све­та, би­ло да је реч о ус­пи­ња­њу мрач­ним сте­пе­ ни­ца­ма ка ста­ну за­стра­шу­ју­ћег дон Аки­леа, из­ ла­ску из­ван гра­ни­ца квар­та, бор­би да се осво­ји пра­во на обра­зо­ва­ње, би­ло под­ри­ва­њу ауто­ри­те­ та учи­те­љи­це и школ­ског си­сте­ма, те­ма је пр­вог де­ла ро­ма­на, на­сло­вље­ног „Де­тињ­ство; При­ча о дон Аки­леу”. Еле­ни­но и Ли­ли­но при­ја­тељ­ство, при­ка­за­но са­мо из Еле­ни­ног угла, за­сни­ва се на стал­ном пре­ва­зи­ла­же­њу гра­ни­ца, кроз ме­

Елена Феранте, „Моја генијална пријатељица”, Бука, Београд 2016.

Фото Text publishing

је од­луч­на, дру­га не­жна, док је јед­на ра­до­зна­ла и ауто­ди­дакт, дру­га је вред­на и ис­трај­на уче­ни­ ца, те ко­нач­но, док је јед­на при­ка­за­на као она ко­ја по­кре­ће зби­ва­ња, дру­га је та ко­ја зби­ва­ња уоб­ли­ча­ва у при­чу. Док је пр­ви део ро­ма­на при­каз де­тињ­ства, у ко­јем је су­о­ча­ва­ње са дон Аки­ле­ом, као ба­у­ ком из бај­ке, тре­ба­ло да пред­ста­вља су­о­ча­ва­ње де­вој­чи­ца са на­сил­ним и не­пра­вед­ним све­том од­ра­слих, у фо­ку­су дру­гог де­ла, на­сло­вље­ног

пу­бер­те­тлиј­ке мо­ра­ти да се су­о­че са иза­зо­ви­ма од­ра­ста­ња у па­три­јар­хал­ном и на­сил­ном све­ ту си­ро­ма­шног на­пуљ­ског пред­гра­ђа. Не­ја­сне пред­ста­ве о кла­си и дру­штве­ном уре­ђе­њу, ко­је су пред­ста­вље­не кроз бај­ко­ви­те же­ље де­вој­чи­ца о ћу­пу пу­ном зла­та, код мла­дих де­во­ја­ка ће се раз­ви­ти у осве­шће­ност о кла­сним огра­ни­че­њи­ ма, за ко­ја у њи­хо­вом све­ту по­сто­је два на­чи­на да се пре­ва­зи­ђу. Је­дан је уда­ја, а дру­ги обра­зо­ ва­ње. Оба пу­та пред­ста­вља­ју стал­ну бор­бу из­

ме­ђу лич­них те­жњи ли­ко­ва и оче­ки­ва­ња по­ро­ ди­це и дру­штва. Осим по­и­гра­ва­ња обра­сцем бај­ке, Еле­на Фе­ ран­те ве­о­ма до­бро ко­ри­сти тра­ди­ци­о­нал­не ро­ ма­неск­не тех­ни­ке, пре све­га при­по­ве­да­ње у пр­ вом ли­цу с не­по­у­зда­ном при­по­ве­да­чи­цом ко­ја има лич­ни ин­те­рес у до­га­ђа­ји­ма и кон­тра­сти­ ра­ње ли­ко­ва при­ја­те­љи­ца, при­ка­зи­ва­ње од­но­ са из­ме­ђу по­је­дин­ца и дру­штве­них гру­па, по­пут по­ро­ди­це, при­ја­те­ља или су­се­да, ма­ни­пу­ла­ци­ ју вре­мен­ским пер­спек­ти­ва­ма и ин­фор­ма­ци­ја­ ма, те ро­ман­тич­ним за­пле­ти­ма. За­хва­љу­ју­ћи та­квом на­чи­ну пи­са­ња, ве­зу­је­мо се за ли­ко­ве и са ве­ли­ким ин­те­ре­со­ва­њем пра­ти­мо њи­хов раз­ вој­ни ток. По увер­љи­во­сти чак и епи­зод­них ли­ ко­ва, су­ге­стив­но­сти и уз­бу­дљи­во­сти на­ра­ци­је и по ши­ри­ни за­хва­та, ка­ко у вре­мен­ском пе­ри­о­ду од по­ла ве­ка, та­ко и по ши­ро­кој мре­жи ли­ко­ва, Еле­на Фе­ран­те се мо­же упо­ре­ди­ти са ве­ли­ким пи­сци­ма ре­а­ли­зма по­пут Бал­за­ка, Ди­кен­са и Тол­сто­ја. Иако се њен стил ла­ко пра­ти, та­ко да се на тре­нут­ке чи­ни и на гра­ни­ци са чик-ли­ том, по­себ­но ка­да су љу­бав­ни од­но­си у фо­ку­су, аутор­ка јед­ном ре­че­ни­цом успе­ва да де­кон­стру­ и­ше иди­лич­не сли­ке, на­глим упа­дом че­сто ви­ ше­стру­ко на­сил­не ре­ал­но­сти, ко­ја уно­си нео­че­ ки­ва­не пре­о­кре­те у ток рад­ње. Ро­ман по­чи­ње „Про­ло­гом; Бри­са­њем тра­го­ ва”, у ко­јем Еле­на са­зна­је да је Ли­ла ко­нач­но не­ста­ла без ика­квог тра­га, што је пла­ни­ра­ла ви­ ше од три де­це­ни­је. Слич­но је и са ано­ним­ном аутор­ком Еле­ном Фе­ран­те, ко­ја пи­ше под псе­у­ до­ни­мом, јер ве­ру­је ка­ко тек­сту на­кон што је на­ пи­сан ни­је ви­ше по­тре­бан аутор. Ње­ни ро­ма­ни су по­сти­гли ве­ли­ки успех и гло­бал­на пу­бли­ка их је при­хва­ти­ла, пре­по­зна­ју­ћи да у на­пуљ­ским при­ча­ма Еле­не и Ли­ле, по­чев од пр­вог ро­ма­на Мо­ја ге­ни­јал­на при­ја­те­љи­ца, има не­че­га о че­ му је има­ло сми­сла пи­са­ти, чи­ме је ита­ли­јан­ска књи­жев­ни­ца по­твр­ди­ла и сво­ју те­зу о мо­гућ­но­ сти тек­ста да бу­де не­за­ви­сан од ауто­ра. ¶

Субота 13. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

КЊИЖЕВНОСТ

За пре­сек срп­ске књи­жев­но­сти у већ до­вољ­но на­че­том, но­вом ве­ку иза­бран је нај­бе­збол­ни­ји – фор­мал­ни при­ ступ. То не зна­чи да су вред­но­сне ко­ор­ди­на­те за­не­ма­ре­ не, ма­да је по­тен­ци­јал­но оштар кри­ти­чар­ски суд све­сно

убла­жен. Занимају нас ау­то­ри чи­ји се ства­ра­лач­ки глас већ чуо у јав­но­сти и ко­ји је пре­по­знат као осо­бен, али њи­хов опус, слу­ти се, тек тре­ба да по­ка­же пу­ну зре­лост. Као би­бли­о­гра­фи­ја, и овај из­бор тра­жи ја­сно де­фи­ни­са­не

07

кри­те­ри­ју­ме, а они не мо­гу би­ти јед­но­знач­ни: то су ау­то­ри де­ла на­ста­лих на срп­ском је­зи­ку, у зе­мљи и ван ње, и срп­ ски ау­то­ри ко­ји пи­шу на дру­гим је­зи­ци­ма. Прилози који следе су писани трагови рецепције њихових почетака.

За­пи­си из зо­не смр­ти: Ср­ђан Ср­дић Гла­со­ви из гро­ба или око гро­ба, ни­су оно че­га се тре­ба пла­ши­ти­ као не­ких аве­ти, пре би се ре­кло­ да је то нај­бо­ље што је­дан чо­век мо­же по­да­ри­ти дру­гом.­ На дру­гој стра­ни, жи­во­ти иду да­ље, а они су пу­ни сва­ко­днев­не пра­ши­не, су­је­те, глу­по­сти, огра­ни­че­но­сти­ и пр­љав­шти­не

20 испод 40:­ Пор­тре­ти српски ­ х пи­са­ца Дра­га­на Сто­лић

Д

о са­да об­ја­вље­на де­ла Ср­ђа­на Ср­ди­ ћа (1977) чи­не чвр­сто кон­стру­и­са­ну про­зну гра­ђе­ви­ну: два ро­ма­на („Мр­ тво по­ље”, 2010, „Са­то­ри”, 2013) и две збир­ке при­ча („Еспи­ран­до”, 2011, „Са­ го­ре­ва­ња”, 2014), као ослон­ци јед­ног ли­те­рар­ ног све­та нат­кри­ље­ни су збир­ком есе­ја „За­пи­си из чи­та­ња” (2014). На­слу­ћу­је се па­жљи­во осми­ шље­на урав­но­те­же­ност ко­ја је, мо­же би­ти, про­ из­ве­ла, из­ме­ђу оста­лог, и јед­нак број при­ча у сва­кој збир­ци, а у књи­зи есе­ја ис­по­љи­ла се кроз си­сте­ма­тич­но раз­ла­га­ње сва­ке те­ме у по­себ­не пот­ка­те­го­ри­је. Ср­ди­ће­ва про­за, без об­зи­ра на то у ко­јој се фор­ми ис­по­ља­ва, чи­та­вој ле­пе­зи чи­та­ла­ца са­ свим раз­ли­чи­тих ин­те­ре­со­ва­ња (уку­са!) има шта да по­ну­ди. Они­ма ко­ји во­ле пост­мо­дер­ ни­стич­ку ин­тер­тек­сту­ал­ност низ ре­фе­рен­ци и алу­зи­ја, они ко­ји во­ле кла­сич­ну на­ра­ци­ју и ре­ а­ли­зам мо­гу на­ћи при­ме­ре ре­тро­спек­тив­ног при­по­ве­да­ња или пак чу­ти не­ра­фи­ни­са­не, жи­ во­пи­сне гла­со­ве ак­те­ра. Љу­би­те­љи не­ли­не­ар­ ног, ско­ко­ви­тог ис­ка­за, бли­ског то­ку све­сти, си­ ти мо­гу да се на­у­жи­ва­ју у са­зна­ва­њу ин­тим­них све­то­ва ко­ји се от­кри­ва­ју по­сте­пе­но, кроз на­ но­се сом­на­бул­ног и асо­ци­ја­тив­ног, ка­да је сва­ ко от­кри­ће ди­рект­но, го­то­во шо­кант­но. Нај­зад, они ко­ји би све од­ба­ци­ли и уда­ри­ли на пи­та­

Leng Tch’e (од­ло­мак приче из збирке „Сагоревања”, КрР, 2014) Сви ан­ђ е­о ­с ки пле­с а­ч и су мр­т ви. Ма­р и­ј а Шнај­дер је мр­тва. Мар­лон Бран­до је мр­тав. Сви су вал­це­ри са­ка­ти због то­га. Хел­но је мр­тав, пе­ вао је уз нај­ту­жни­ји од свих вал­це­ра. C’est un bien tri­ste un bien tri­ste sort. Мој муж је мр­тав. По­сма­тра­ла сам го­лу­бо­ве ка­ко се при­љу­бљу­ју јед­ни уз дру­ге по ок­ни­ма бол­нич­ких про­зо­ра док увла­че гла­ви­це у ме­ка, на­ду­ве­на те­ла. Та­ ра­ра­ра­а­ра­ра­ра­ра­ра, та­ра­ра­ра­а­ра­ра­ра­ра­ра, та­ ра­ра­ра­а­ра­ра­ра­ра­ра, C’est un bien tri­ste un bien tri­ste sort. Хел­но је умро, вал­цер је остао. Мој муж је умро, од­лу­чи­ла сам да не пе­рем зу­бе и не ку­пам се ни­ка­да ви­ше. Во­ди­ли смо љу­бав, ду­го смо то ра­ди­ли, за­по­се­ли смо огро­ман ко­ мад но­ћи сво­јим те­ли­ма, усну­ли смо, са­ња­ла сам рин­ги­шпил, про­бу­ди­ла сам се, био је мај на кра­ју мар­та, сун­че­ве пе­ге по зи­до­ви­ма, мој муж се ни­је про­бу­дио. Пла­ка­ла сам, пле­са­ла го­ла и са­ма пред огле­да­лом и пла­ка­ла, то је би­ло по­ла вал­це­ра, чак ни је­дан ма­ли, са­мо по­ла, пле­са­ла пред огле­да­лом и мр­твим му­жем као упор­ним по­сма­тра­чи­ма. Ви­де­ла сам не­ког у огле­да­лу, али то ни­сам би­ла ја. Мо­жда сам би­ла не­где у по­за­ди­ни огле­да­ла, та­мо где по­сто­ји не­што што пре­ђеш и ви­ше не бу­деш ту, хо­даш, не­у­мор­но хо­даш, иза­бе­реш пра­вац или га не иза­бе­реш, али мо­раш да по­но­во иза­бе­реш се­бе за то што по­сто­ји та­мо иза и за све што по­сто­ји уоп­ште. Се­ћам се, мој мр­тви муж се сме­шкао, а мр­тви Хел­но је пе­вао. Чо­век у мр­твач­ни­ци ме је пи­тао же­лим ли да по­гле­дам му­жа још јед­ном, а рин­ги­шпил из сна се окре­тао у рит­му вал­це­ра. Рин­ги­шпи­ли се ина­че не окре­ћу на та­кав на­чин. По­греб­ник ми је бо­ја­жљи­во до­дао олов­ку, да не­што пот­пи­шем, а ја ни­сам мо­гла да се се­тим свог име­на. Од тог тре­нут­ка оно ни­је би­ло ва­жно. У сну је по­сто­ јао чо­век, и тај чо­век из сна имао је др­ве­ну сто­ ли­чи­цу, она се на­ла­зи­ла по­крај рин­ги­шпи­ла, а рин­ги­шпил је био на пу­стој по­ља­ни, и до­ла­зи­ла

Фото Милош Лужанин

ња ко­ја веч­но мoре, на уни­вер­зал­на и ко­нач­на огра­ни­че­ња, до­би­ја­ју нај­ви­ше, јер се чи­ни да чи­тав опус кру­жи око раз­у­ме­ва­ња, про­ми­шља­ ња и (не)са­вла­да­ва­ња смр­ти. Смрт, ме­ђу­тим, ни­је јед­но­знач­на, и нај­лак­ше је би­ло за­ми­сли­ти је као за­ку­ку­ље­ну спо­до­бу с ко­сом у ко­шча­тој ру­ци. Она је ви­ше оно што раз­ ла­же, на­гри­за и по­ла­ко дро­би, не­го што са­се­ца на бр­зи­ну. Про­цес уми­ра­ња је за­пра­во ду­го­тра­ јан, али је ње­гов сми­сао све­о­бу­хва­тан, и упра­во то чи­ни око­сни­цу при­ча ко­је већ од са­мог на­ сло­ва ука­зу­ју на тра­ја­ње не­ста­ја­ња – са­го­ре­ва­ ње. Ипак, као што ни­јед­но го­ре­ње не мо­же да про­ђе без тра­го­ва, та­ко и ово оста­вља иза се­бе ви­ју­га­ве пра­ме­но­ве ре­чи, нај­че­шће из­го­во­ре­ них у пр­вом ли­цу, као ла­бу­дов пев смрт­ни­ка

је олу­ја, али сви смо зна­ли да је она да­ле­ко, ја­ ко да­ле­ко, и да смо на си­гур­ном, и тај чо­век из сна је имао сме­шну бе­рет­ку, на­кри­вље­ну, осме­ хи­вао се ше­рет­ски ис­под бр­ко­ва, рин­ги­шпил се окре­тао, а он је сви­рао, имао је ма­лу фран­цу­ску хар­мо­ни­ку. Од­јед­ном, ве­тар му је ски­нуо ка­пу с гла­ве, он се и да­ље сме­јао, а ја сам би­ла је­ди­ на на рин­ги­шпи­лу и има­ла сам ла­ку лет­њу ха­ љи­ну, од свих бо­ја, и чвр­сто сам се др­жа­ла јер је био су­мрак, и то је био дир­љив сан у ком је нај­ ва­жни­је би­ло до­бро се др­жа­ти, а ве­тар ко­ји је до­но­сио олу­ју по­ди­зао је пра­ши­ну, и ја сам че­ зну­ла и на­да­ла се да по­сто­ји сли­кар ко­ји ће све то, ко­ји ће све то, све то... Про­ла­зи­ли су да­ни, ни­сам се ку­па­ла, ба­ци­ла сам па­сту и чет­ки­цу за зу­бе, обе чет­ки­це за зу­ бе, јед­ног је да­на на вра­та по­ку­цао мла­дић, ме­ ха­ни­чар, от­кла­њао је квар у згра­ди, из­ви­ња­вао се и тра­жио ми кључ од по­друм­ских вра­та, а ја сам му ре­кла да не­мам ни­ка­кве кљу­че­ве, да не­ ма ни­ка­квих вра­та и да уоп­ште не жи­вим ов­де, да уоп­ште не жи­вим, и не бих си­ла­зи­ла у би­ло ка­кав по­друм и про­ве­ра­ва­ла шта се на­ла­зи ис­ под зе­мље да сам на ње­го­вом ме­сту, не, то ни­ ка­ко. Он­да сам ле­жа­ла, ле­пљи­во, рас­те­гљи­во вре­ме раз­вла­чи­ло се као гу­ма на пла­ме­ну, гла­ ву сам спу­шта­ла на ја­стук мр­твог му­жа, са­да је и тај ја­стук био мој, има­ла сам два ја­сту­ка и ни­ сам зна­ла шта бих с њи­ма, та­ко да сам се пре­ ме­шта­ла по ја­сту­ци­ма и спо­ро­го­ре­ћем вре­ме­ну, углав­ном ни­сам је­ла, во­ду сам пи­ла с вре­ме­на на вре­ме, али во­да ни­је мо­гла да уга­си ло­ма­чу на ко­јој је вре­ме ти­ња­ло. Те­ле­фон је зво­нио, ни­ сам се ја­вља­ла, све до јед­не но­ћи, пре то­га сам се пра­ви­ла да спа­вам, не­ко је пи­тао да ли сам то ја, ре­кла сам му да са­че­ка и с те­шком му­ком уста­ла, при­мак­ну­ла се огле­да­лу, по­гле­да­ла у огле­да­ло, ре­кла сам, ха­ло, не знам да ли сам то ја, у огле­ да­лу ви­дим же­ну пре­ду­ге цр­не ко­се и не знам ко је та же­на, не бих ре­кла да сам то ја, а, опет, не знам ко би дру­ги мо­гао да бу­де. Не, не знам ко сте ви, у то сам си­гур­на, та­ко сам за­вр­ши­ла, не знам, не знам, не знам. Тон сиг­на­ла свих те­ ле­фо­на на све­ту је а и ве­ро­ват­но је не­ко одав­но пред­ло­жио да то а бу­де осно­ва ме­то­да на ком је тем­пе­ро­ван свет. ¶

ко­га је смрт по­тап­ша­ла по ра­ме­ну. Чак и кад су на­ра­то­ри тек му­че­ни све­до­ци, зо­на смр­ти ни­је огра­ни­че­на и са­мо је пи­та­ње да ли смо бли­же или, при­вре­ме­но, да­ље од из­во­ра ње­не ра­ди­ја­ ци­је. Збир­ка „Еспи­ран­до” (тер­мин из му­зи­ке, у зна­че­њу „за­ми­ру­ћи”) и не кри­је да је у пи­та­њу ин­те­грал­но ба­вље­ње овом те­мом, јер то су „пе­ сме на смрт”, од оне ко­ју је упри­ли­чио те­шко бо­ле­сни так­си­ста („Си­во, су­мор­но не­што”), до оне ко­ју је са­че­ка­ла уса­мље­ни­ца ко­ја је тре­ба­ ло уја­ку да „по­мог­не да умре”, учи­нив­ши то на је­ди­ни мо­гу­ћи на­чин – пре­пу­шта­њем жи­во­ту („Slow di­vers”). Жи­вот пре смр­ти и мо­ра би­ти ин­тен­зи­ван, дру­га­чи­ји, кри­ти­чан, јер све­ћа ка­ да са­го­ре­ва нај­ја­че све­тли („Sum­mer­ti­me”, „Са­ го­ре­ва­ња”). Ове збир­ке опо­ми­њу да ис­ку­ство смр­ти за­пра­ во ни­је ин­тим­но, лич­но, већ сва­чи­је, оп­ште, и ана­ли­за тог од­но­са про­те­же се и из­ван гра­ни­ца ли­те­рар­ног у ра­ци­о­нал­ни свет есе­ја. Та­ко је је­ дан „за­пис из чи­та­ња” по­све­ћен пред­смрт­ном гла­су Ија­на Кур­ти­са из са­ста­ва „Joy Di­vi­sion” и ње­го­вог по­след­њег ал­бу­ма пре окон­ча­ња жи­ во­та. Гла­со­ви из гро­ба или око гро­ба, ни­су оно че­га се тре­ба пла­ши­ти као не­ких аве­ти, пре би се ре­кло да је то нај­бо­ље што је­дан чо­век мо­же по­да­ри­ти дру­гом. На дру­гој стра­ни, жи­во­ти иду да­ље, а они су пу­ни сва­ко­днев­не пра­ши­не, су­је­ те, глу­по­сти, огра­ни­че­но­сти и пр­љав­шти­не. Ви­ше­гла­сје, ко­је је кри­ти­ка про­чи­та­ла у Ср­ ди­ће­вом де­лу, мо­же се раз­у­ме­ти и као плу­ра­ли­ зам по­сту­па­ка: од лир­ских ре­флек­си­ја до јет­ких са­ти­ра на ра­чун па­лан­ке, по­ли­ти­ке или исто­ ри­је („По­во­дом смр­ти нај­бо­љег ме­ђу на­ма” – „Еспи­ран­до”, „Па­цов са­ња­ри”, „Го­лем” – „Са­го­ ре­ва­ња”). Исто­риј­ско и по­је­ди­нач­но Ср­дић је већ спо­јио у свом пр­вом ро­ма­ну „Мр­тво по­ље”, јед­ном од рет­ких мор­бид­них „ома­жа” не­срећ­ ној де­ве­де­сет тре­ћој го­ди­ни, ка­да су се сва­ког

да­на, кон­ти­ну­и­ра­но, са­гле­да­ва­ле но­ве ни­јан­се мра­ка и бе­де. Те­ме из­ло­же­не у при­ча­ма по­ста­ ју сег­мен­ти ам­би­ци­о­зни­је струк­ту­ре као што је ро­ман, ко­ји пак ла­ко упи­ја те ви­ше­стру­ко­сти, ка­кве год оне би­ле. Ро­ман „Са­то­ри” ан­га­жо­вао је та­ко по­тен­ци­ја­ ле ове про­зне фор­ме и оку­пио све еле­мен­те Ср­ ди­ће­вог де­ла, са­чи­нив­ши не­ку вр­сту пре­се­ка. Пу­то­ва­ње не­и­ме­но­ва­ног ју­на­ка је од­у­ста­ја­ње од жи­во­та, ко­ји је ис­пу­њен ре­фе­рен­ца­ма, озна­ ка­ма и име­ни­ма, од­но­сно сво­је­вр­сна друш­твенa смрт, да би се до­та­кла ег­зи­стен­ци­ја са­ма: „(...) пут је вре­ме и ни­ка­да се ниг­де не за­вр­ша­ва. Би­ ти пут­ник је је­ди­но би­ти. По­ви­но­ва­ти се вре­ме­ ну, са­деј­ство­ва­ти.” Ни­ма­ло сме­шни и до­ви­тљи­ ви пикаро на пу­то­ва­њу осе­ћа дах про­вин­ци­је, оне исте којa је оцр­та­ва­на у при­ча­ма („Олов­ни ка­ру­сел”, „Еспи­ран­до” – „Са­го­ре­ва­ња”), раз­го­ ва­ра са ко­је­ка­квим спо­до­ба­ма са ру­бо­ва жи­во­та, да би сти­гао на крај пу­та, у на­пу­ште­ну ка­сар­ну, ко­ја од­јед­ном са­жи­ма сва зна­че­ња исто­риј­ског, рат­ног и лич­ног, као од­зва­ња­ју­ће гро­бље про­ па­лог вре­ме­на, про­тра­ће­них жи­во­та и ја­ло­вих иде­ја. Све то је нај­го­ре тру­ли­ло на мр­твом по­љу 1993, а са­да са­мо мо­же би­ти па­ро­ди­ра­но у увр­ ну­тој игри и из­мо­та­ва­њу, ко­је ни са­мо не мо­же веч­но да тра­је. Мо­жда би у ду­ху те игре, на кра­ју, тре­ба­ло уве­ сти не­ка­кву „књи­жев­ну прог­но­зу”, па пред­ви­де­ ти ка­ко ће се да­ље упот­пу­ња­ва­ти Ср­ди­ћев опус. У ства­ри, та­кву прог­но­зу је нај­лак­ше да­ти, јер све је мо­гу­ће, и сва­ко из оне ле­пе­зе чи­та­ла­ца по­ме­ну­тих на по­чет­ку мо­же да оче­ку­је свој део ле­пог вре­ме­на. ¶

Магдалена Миочиновић Андрић, Било, цртеж – оловка и оловка у боји, 2016, са изложбе у Културном центру Нова логика, Београд

13. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 08 Субота

ОСВРТ/ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ У БЕОГРАДУ

Усу­ди се да бу­деш сло­бо­дан Кри­тич­ки пре­глед епо­хе ко­ја од нас и да­ље зах­те­ва од­го­вор на пи­та­ње ко смо­ и шта по­ста­је­мо

ФИЛОЗОФИЈА

Иван Ми­лен­ко­вић

У

пој­му „про­све­ће­ност” глав­ ни члан је све­тлост. Про­ све­тли­ти зна­чи осве­тли­ти оно што је, пре па­ље­ња све­ тла, би­ло у мра­ку. Отуд убе­ ђе­ње да је епо­ха про­све­ће­но­сти, као оно што из­во­ди из мра­ка, не­што до­ бро: бо­ље је би­ти про­све­ћен не­го не­ про­све­ћен, бо­ље је би­ти пи­смен не­ го не­пи­смен, бо­ље је зна­ти не­го не зна­ти и та­ко да­ље. Све док из мра­ка, при­ву­че­на све­тло­шћу, не поч­ну да се по­ма­ља­ју чу­до­ви­шта. Та­да по­ста­ је не­згод­но, али ков­чег је отво­рен и не­ма на­зад. У овом ло­г ич­к о-ме­та­ф о­р ич­к ом игро­ка­зу до­ти­че­мо јед­но од кључ­них свој­ста­ва епо­хе ко­ја но­си име све­тло­ сти: ни све­тлост, ни наш по­глед об­ ли­ко­ван том све­тло­шћу ни­су не­ви­ни. Гле­дај и су­о­чи се с оним што ви­диш или жму­ри. Из­бор је на те­би. Гле­да­ ти зна­чи уче­ство­ва­ти. Про­све­ће­ност је игра у ко­јој се не мо­же не уче­ство­ ва­ти. Али – ето но­вог за­пле­та – да би­ смо уче­ство­ва­ли у не­че­му што не мо­

ЦЕНТРИ КУЛТУРЕ КУЛ­ТУР­НИ ЦЕН­ТАР БЕ­ОГ­ РА­ДА Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6, тел. 2621-469 www.kcb.org.rs Ликoвни прoгрaм, тeл. 2622 926 Рaднo врeмe гaлeриja свaкoг дaнa 12–20 ч., нeдeљoм зaтвoрeнo. Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6 До 20. 8. – Маја Симић, Аутопортрети – дигитални отисци душе Галерија Pоdrооm, Трг републике 5 До 20. 8. – Изложба „Contemporary Thesaurus“. Гостовање Музеја савремене умјетности Републике Српске у галерији „Podroom“ Пратећи програм изложбе 18. 8. у 19 – Стручнo вођењe кроз изложбу: Предраг Терзић Галерија Артгет – 15. година Трг републике 5/I До 20. 8. – Нова стварност документаристи нове генерације Софија Балаћ, Јелена Пајић, Ирфан Личина, Теодора Ивков, Милош Чубрило, Митар Симикић, Марко Живковић, Зоран Рашић, Миљан Вулетић, Момчило Узуновић Музички програм, тел. 2622-058 Свечана сала Скупштине Града, Драгослава Јовановића 2 19. 8. у 20 – Концерт у Галерији у сарадњи са Радио Београдом 202, Клавирски дуо ММ – Милица Јелача Јовановић и Марија Илић, програм: Шуберт, Брамс, Шуман, Дворжак... Књижевно трибински програм, тел: 2621 137 Галерија Артгет, Трг републике 5/I 19. 8. у 19 – Манифестација Дани Менсе у Београду 2016, предавање: „Зашто људи сарађују и кажњавају?“, предавач: Милован Декић ДОМ ОМЛА­ДИ­НЕ БЕ­ОГ­ РА­ДА Ма­ке­дон­ска 22/IV, тел. 3220-127 www.do­mo­mla­di­ne.org 13. 8. у 20 Пла­то Ми­ла­на Мла­де­но­ви­ ћа – Кон­церт на Зи­ди­ћу: Do­jo Duo. 15. 8. у 21 Клуб ДОБ – Кон­церт: Cat­ tle De­ca­pi­ta­tion (САД)/ Ло­кал­на по­ др­шка: бенд Be­gU­sTo­Stop/ Ор­га­ни­ за­ци­ја: Mjölnir Pro­mo­ti­ons и Bel­gra­de Bleed to De­ath.

18. 8. у 20 Клуб ДОБ – Кон­церт: King Du­de + Fo­ei Gras + The Cyclist Con­spi­ racy. Ор­га­ни­за­ци­ја: MH Con­certs & Ser­bian Hell­ban­gers и ДОБ.

19. 8. у 20 Пла­то Ми­ла­на Мла­де­но­ви­ ћа – Кон­церт на Зи­ди­ћу: бенд „Игра­ лом” Дом културе Студентски град Булевар Зорана Ђинђића 179, тел. 2691-442, www.dksg.rs Филм 15–19. 8. у 21 Лет­ња по­зор­ни­ца – Омаж Ве­ли­ми­ру Ба­ти Жи­во­ји­но­ви­ћу

же­мо да из­бег­не­мо, по­треб­но је да се ква­ли­фи­ку­је­мо: да од­ра­сте­мо. Од­го­ вор­ност за соп­стве­ни свет, чак и за ту­ ђе све­то­ве, пре­у­зи­ма­мо кад ста­са­мо. Оста­је још са­мо да утвр­ди­мо ко­ји је то тре­ну­так. По­ла­зе­ћи од зна­ме­ни­тог (и па­ра­док­сал­ног) Кан­то­вог од­ре­ђе­ња да је про­све­ће­ност из­ла­зак из са­мо­ скри­вље­не не­зре­ло­сти, Пре­ драг Кр­стић се упу­шта у ана­ ли­зу ове пој­мов­но-исто­риј­ске кон­сте­ла­ци­је и на 300 стра­ни­ ца ис­пи­су­је си­сте­мат­ски, али и кри­тич­ки пре­глед епо­хе ко­ја од нас и да­ље зах­те­ва од­го­вор на пи­та­ње – ко смо ми да­нас и шта по­ста­је­мо. Упу­сти­ти се у ис­тра­жи­ва­ње тво­ре­ви­не ка­ква је про­све­ти­ тељ­ство слич­но је од­лу­ци да кре­не­мо у из­у­ча­ва­ње оке­а­на. То зна­чи су­о­чи­ти се са не­ста­ бил­ном, про­тив­реч­ном по­вр­ ши­ном ко­ја се мре­шка и ме­ња об­лик, ко­ја у се­би кри­је не­бро­ је­не об­ли­ке жи­во­та (и смр­ти) и ко­ја се, сва са­чи­ње­на од пој­мо­ва, пој­му жи­ ла­во опи­ре. Од ис­тра­жи­ва­ча то зах­ те­ва ви­сок ни­во ис­трај­но­сти, раз­и­гра­ ну озбиљ­ност, од­ре­ђе­ну до­зу лу­до­сти (из­ве­сно лу­ди­ло, го­во­рио је Жак Де­ ри­да, мо­ра да бди над фи­ло­зо­фи­јом) и, пре све­га, фи­ло­зоф­ски ерос. Ау­тор фи­ло­зо­фи­је псов­ке и фи­ло­зо­фи­је жи­ во­тињ­ства, али и пи­сац из­вр­сне мо­но­ гра­фи­је о Те­од­ о­ру Адор­ну, бес­пре­кор­ ног ака­дем­ског из­ра­за и, исто­вре­ме­но, др­зак и раз­и­гран, Кр­стић се убе­дљи­во пре­по­ру­чио за ова­кав по­ду­хват. Ге­не­а­ло­ги­ја про­све­ће­но­сти во­ди нас до фран­цу­ских ен­ци­кло­пе­ди­ста

Би­бли­о­те­ка До 15. 8. Хол Би­бли­о­те­ке – Из­ло­жба књи­га: Нај­бо­љи ро­ма­ни за ле­то 16–31. 8. Хол Би­бли­о­те­ке – Из­ло­ жба књи­га: Срп­ски књи­жев­ни­ци на ен­гле­ском Оста­ло До 15. 8. Га­ле­ри­ја – Из­ло­жба стрип та­бли Дру­жи­не Дар­да­не­ли ауто­ра Дра­га­на Па­у­но­ви­ћа и Па­вла Зе­ли­ћа 15. 8. у 19.30 СКЦ Но­ви Сад – Го­ сто­ва­ње До­ма кул­ту­ре „Сту­дент­ски град“: Пред­ста­вља­ње књи­ге „Ка­ко је не­стао Мајлс Еванс“ Ми­ле­на Алем­пи­ је­ви­ћа 18. 8. у 19.30 СКЦ Но­ви Сад – Го­ сто­ва­ње До­ма кул­ту­ре „Сту­дент­ски град“: Ми­ћу­нов ћо­шак: Неw Or­le­ans Jazz. Пре­да­вач Ми­ћун Ри­стић GUARNERIUS Центар лепих уметности Јована Колунџије Џорџа Вашингтона 12, тел. 3345-237 15. 8. у 20 – Кон­церт чу­ве­ног ар­ген­ тин­ског квар­те­та Tan­go Jazz Qu­ar­tet. По­кро­ви­тељ кон­цер­та: Ам­ба­са­да Ар­ ген­ти­не КУ­ЋА ЂУ­РЕ ЈАК­ШИ­ЋА Ска­дар­ска 34, тел. 7230-302 www.ku­ca­dju­re­jak­si­ca.rs 16. 8. у 19 – „Бал­кан­ски са­тир“ ве­че афо­ри­за­ма Ср­бе Па­вло­ви­ћа и пред­ ста­вља­ње исто­и­ме­не књи­ге. Уче­ству­ ју: Го­ран Ра­до­са­вље­вић, Вла­ди­ца Ми­ лен­ко­вић, Ви­то­мир Те­о­фи­ло­вић, Му­ зич­ка прат­ња: Ми­лан Па­вло­вић 18. 8. у 19 – Лет­њи ма­ра­тон ху­мо­ра и са­ти­ре (уче­ству­је 22 са­ти­ри­ча­ра из Бе­о­гра­да), во­ди­тељ Ви­то­мир Те­о­фи­ ло­вић 19. 8. у 19 – „Пе­снич­ко нат­пе­ва­ва­ње“ Ива­на Ла­ло­ви­ћа и Го­ра­на Ла­бу­до­ви­ ћа Шар­ла

БИБЛИОТЕКЕ БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА Кнез Михаилова 56, тел. 202-40-00 www.bgb.rs Галерија Атријум 19. 8. у 20 – Отварање изложбе: „Сликовна путовања по Светој Гори. Света Гора на акварелима и дигиталним цртежима Дага Патерсона и Тима Вајнера. Кустос изложбе: Анастасиос Дурос. Организатори: Светогорски центар из Солуна, Друштво пријатеља Свете Горе Атонске из Београда, Хиландарски одбор САНУ, Српски комитет за византологију и Библиотека града Београда, уз подршку Града Београда. Изложбу ће отворити: Анастасиос Дурос, директор Светогорског центра из Солуна и аутор изложбе, Срђан Пириватрић, потпредседник Српског комитета за византологију, Владан Вукосављевић, министар културе и информисања.

(пр­ва по­ло­ви­на 18. ве­ка) ко­ји су и по­кре­ну­ли про­све­ти­тељ­ску при­чу на до­тад не­ви­ђен на­чин. Сле­ди ди­ на­мич­но раз­ма­тра­ња Кан­то­вих спи­ са, с на­гла­ском на чу­ве­ној ре­че­ни­ци о са­мо­скри­вље­ној не­зре­ло­сти, по­том ро­ман­ти­чар­ска ре­ак­ци­ја, за­тим ана­ ли­зе си­ло­ви­тог кон­зер­ва­тив­ног од­

Из личне архиве

го­во­ра ко­ји про­све­ће­ност сма­тра од­ го­вор­ним за сва мо­гу­ћа и не­мо­гу­ћа зла на све­ту, да би нас, све рву­ћи се с про­тив­реч­но­сти­ма и не­пре­глед­ном ли­те­ра­ту­ром, Кр­стић увео у 20. век, у рас­пра­ве о до­тад не­ви­ђе­ној сло­бо­ ди (ко­ју нам је до­не­ла про­све­ће­ност) и не­чу­ве­ном злу (ко­је нам је, да­бо­ме, до­не­ла про­све­ће­ност). Про­све­ће­ност се, у тој пер­спек­ти­ви, по­ка­зу­је као про­цес стал­ног уче­ња и са­мо­о­бра­зо­ ва­ња: ми по­ста­је­мо то што је­смо. Кр­с тић пи­ш е еко­н о­м ич­н о, без укра­са, на­из­глед не­у­трал­но. Али са­ мо на­из­глед. Про­све­ће­ност, на­и­ме, на­ла­же да се став мо­ра има­ти, да се

ГАЛЕРИЈЕ ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ГРА­ФИЧ­КИ КО­ЛЕК­ТИВ Оби­ли­ћев ве­нац 27, тел. 2627-785 www.gra­fic­ki­ko­lek­tiv.org До 13. 8. – Из­ло­жба Нор­ве­шка ду­бо­ ка штам­па Стал­на про­да­ја гра­фи­ка Рад­но вре­ме: 11–20, су­бо­том 10–16 ч. ПРОДАЈНА ГАЛЕРИЈА „БЕОГРАД” Косанчићев венац 19, тел. 30-33-923 www.galerijabeograd.org До 15. 8. – Из­ло­жба Ол­ге Ђор­ђе­вић под на­зи­вом По­вра­так при­ро­ди 18. 8. у 19 – Отва­рање из­ло­жбе Ни­ ко­ле Мар­ко­ви­ћа под на­зи­вом Чу­ва­ри пла­ме­на: или ви­ше ва­тре у сли­ку, или сли­ку у ва­тру? ГА­ЛЕ­РИ­ЈА РТС Та­ков­ска 10, тел. 321-1324 www.rts.rs Из­ло­жбе­ни хол РТС До 14. 9. –- Из­ло­жба мо­за­и­ка Бо­ри­ сла­ва Ње­жи­ћа Га­ле­ри­ја РТС 18. 8. у 18 – Отва­ра­ње из­ло­жбе „Ду­ хов­ни код Укра­ји­не“ – из­ло­жба укра­ јин­ских пи­сан­ки Но­ва Га­ле­ри­ја РТС До 16. 9. – Из­ло­жба сли­ка Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа „Ви­тез све­тло­сног ре­да“ Галерија УЛУС Кнез Михаилова 37, тел. 2623-128 www.ulus.rs Изложбе До 16. 8. – Здравко Милинковић, скулптуре и слике Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Мали калемегдан 1, тел. 011 26 21 585, www.ulus.rs Изложбе До 27. 8. – Сретен Дивљан, слике Галерија ‘73 Пожешка 83a, тел. 35-57-142 www.galerija73.com До 23. 8. – Са­мо­стал­на из­ло­жба скулп­ ту­ра: Ми­лан Срећ­ко­вић „Ге­не­за” Галерија СУЛУЈ Tеразије 26, тел. 2685-780 Рад­но вре­ме пон. – пет. 14–19, су­бо­ та 11–14 ч.

15. 8. у 19 – Отва­ра­ње са­мо­стал­не из­ло­жбе сли­ка Пе­ђа Ра­ки­ће­вић.

МУЗЕЈИ НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ У БЕ­О­ГРА­ДУ Трг Ре­пу­бли­ке 1а, тел. 3306-048 www.na­rod­ni­mu­zej.rs Цен­трал­на згра­да На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ду и Га­ле­ри­ја фре­ска при­вре­ ме­но су за­тво­ре­не за по­се­ти­о­це.

ПЕСНИЧКИ РУКОПИС

од­го­вор­ност мо­ра пре­у­зе­ти, а став ау­ то­ра, дис­крет­но по­да­стрт, уо­ча­ва се без те­шко­ћа: про­све­ће­ност је до­ба ко­ је нам је от­кри­ло не­слу­ће­не про­сто­ ре сло­бо­де и са­мо се ку­ка­ви­це, са­мо они ко­ји се бо­је жи­во­та и соп­стве­не сен­ке у том жи­во­ту, они ко­ји од­би­ ја­ју да од­ра­сту, не усу­ђу­ју да за­гри­ зу плод сло­бо­де. Да ли ће им за­ло­ гај за­ста­ти у гр­лу – и то за­ви­си од њих. Од нас. Уо­ ста­л ом, па­р о­л а про­све­ће­но­сти и гла­си: усу­ди се да бу­деш сло­бо­дан. Кр­с ти­ћ е­в а се књи­га по­ја­вљу­је у тре­нут­ку озбиљ­ Пре­драг Кр­стић, ног ан­ти­про­све­ „Стра­те­ги­је­ ти­тељ­ског на­ср­ од­ра­ста­ња”,­ та­ја на сло­бо­ду у Слу­жбе­ни­ Ср­би­ји: ин­ста­ли­ гла­сник 2016. ра­ње ау­то­ри­тар­ ног го­во­ра и па­тер­на­ли­стич­ке вла­сти, рас­та­ка­ње јав­ног про­сто­ра, сла­вље­ ње про­ста­штва, по­ти­ски­ва­ње ху­ма­ ни­стич­ког обра­зо­ва­ња, про­мо­ви­са­ ње пу­за­во­сти као вр­ли­не за успех у жи­во­ту, да­ва­ње пред­но­сти ла­жи над исти­ном (и та­ко да­ље... спи­сак је за­ стра­шу­ју­ће дуг). Фи­ло­зоф­ска књи­га, ко­ли­ко год би­ ла до­бра, не­ће, на­рав­но, за­у­ста­ви­ти тај ра­зор­ни та­лас. Ни­је на њој ни да га за­у­ста­вља. Али све и да нас пот­пу­ но пре­кри­је мрак, овај ће фи­ло­зоф­ ски текст, као ка­кав из­вор све­тло­сти, и да­ље да бу­де пу­то­каз ка јед­ној бо­љој ствар­но­сти. ¶

Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја Го­спо­дар Је­вре­мо­ва 21, тел. 2625-161 Oсновна по­став­ка му­зе­ја по­све­ће­на је Ву­ку Ка­ра­џи­ћу и До­си­те­ју Об­ра­до­ви­ћу дво­ји­ци ре­фор­ма­то­ра срп­ског је­зи­ка.

13. 8. од 19 до 14. 8. у 10 – „Ноћ у му­ зе­ју” ра­ди­о­ни­ца на­ме­ње­на де­ци од 7 до 10 го­ди­на.

13. 8. у 17 и 16. 8. у 12 – По­став­ка се мо­же по­гле­да­ти уз струч­но во­ђе­ње 19. 8. у 10 – Во­ђе­ње кроз му­зеј на ен­ гле­ском је­зи­ку 19. 8. у 12 – Му­зеј за ба­ке, де­ке и уну­ ке. Пред­ста­вља­ње му­зеј­ске по­став­ке у скла­ду са афи­ни­те­ти­ма раз­ли­чи­тих ге­не­ра­ци­ја. Рад­но вре­ме: уто­рак – пе­так 10–17, че­твр­так, су­бо­та 12–20, не­де­ља 10– 14 ч. (улаз бес­план­тан), по­не­дељ­ком за­тво­ре­но. МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА Змај Јовина 1, тел. 2630-825 www.mgb.org.rs Кoнак кне­ги­ње Љу­би­це Кне­за Си­ме Мар­ко­ви­ћа 8, тел. 2638-264 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10–17, чет. 10–18, суб. 12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка: Ен­те­ри­је­ри бе­о­ град­ских ку­ћа XIX ве­ка Сва­ког пет­ка у 17 и сва­ке су­бо­те у 11: На ка­фи код кне­ги­ње Љу­би­це До 31. 8. у Ама­му – Из­ло­жба „Ис­тан­ бул: по­глед кроз про­зор“, аутор Ж. Ми­ћа­ло­вић Стал­на по­став­ка Спо­мен-му­зеј Иве Ан­дри­ћа Ан­дри­ћев ве­нац 8, тел. 3238-397 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., суб. 10– 17, чет. 12–20, нед. 10–14 ч. Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа Је­ле­не Ћет­ко­вић 5, тел. 3223-126 Му­зеј је за­тво­рен за по­се­ту због ре­ кон­струк­ци­је Ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште Вин­ча Бе­ло бр­до 17, тел. 8065-334 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10–16, чет. 12–18, суб., нед. 10–18 ч. тел.

060/5005-187 Му­зеј Па­је Јо­ва­но­ви­ћа Кра­ља Ми­ла­на 21/IV, тел. 3340-176 Рад­но вре­ме: чет. 10–18, суб. 12–20, нед. 10–14 ч. Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Збир­ка ико­на Се­ку­лић Узун Мир­ко­ва 5, тел. 2182-961 Рад­но вре­ме: чет. 10–18 , суб. 12–20, нед. 10–14 ч. Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Му­зеј Ба­њич­ког ло­го­ра Па­вла Ју­ри­ши­ћа Штур­ма 33, тел. 3674-877 Рад­но вре­ме: сре., чет., пет. 10–17 ч. ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ Студентски трг 13, тел. 3281-888 www.etnografskimuzej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак – су­бо­та 10–17; не­де­ља 9–17 ч.

Наташа Сарџоска Дрвеће зими Жестока хладноћа у шуми Сирове коре на ивици овог прозора Видим, препустила сам се без­

размишљања Кључајућем пределу Који ме обнавља и гори и савија­

до коске и до сржи И вришти без мог имена без твог

признања Риба са северног мора Сам Док ми дајеш шаку жита и пљујеш

ми вино у уста Ти си мој сој, мој неспокој, Кошпице плодова набубрелих Суви плаштеви из корена ишчупани Твоја Кожа На мојим стопалима

Стал­на из­ло­жба На­род­на кул­ту­ра Ср­ ба у XIX и XX ве­ку По­клон-збир­ка Се­ке Ми­ше­вић-Ми­ ја­то­вић из­ло­же­на у клу­бу Ет­но­граф­ ског му­зе­ја. До 16. 8. – Из­ло­жба Гуњ, је­лек, пр­ слук, аутор­ки Вил­ме Ни­шка­но­вић и мр Та­тја­не Ми­ку­лић. До 18. 8. – Из­ло­жба Као не­кад – гуњ и је­лек као ин­спи­ра­ци­ја, аутор­ке Еви­це Ми­ло­ва­нов-Пе­не­зић.

15. 8. у 13 – У оквиру Дана русинске културе, у сусрет локалним заједницама, отварање изложбе Обреди прелаза у фокусу објектива фотографа Будинских, у организацији Националног савета етничких мањина Русина у Србији.

18. 8. у 18 – У окви­ру Да­на ру­син­ ске кул­ту­ре, у ки­но-са­ли Му­зе­ја про­ грам Књи­жев­но ства­ра­ла­штво Ру­си­ на. Уче­сни­ци: ака­де­мик Ју­ли­јан Та­ маш, Ми­хал Ра­мач, Ни­ко­ла Шан­та, Ири­на Хар­ди Ко­ва­че­вић, ре­ци­та­ци­ је: Алек­сан­дра Лен­ђер и Алек­снан­ дар Му­дри, му­зич­ки део про­гра­ма: Дми­триј Цап. Ет­но­граф­ска спо­мен-збир­ка Хри­сти­фо­ра Цр­ни­ло­ви­ћа – Ма­на­ко­ва ку­ћа, Га­ври­ла Прин­ци­па 5, тел. 3036–114 ma­na­ko­va­ku­ca­@et­no­graf­ski­mu­zej.rs Стал­на из­ло­жба На­род­не но­шње и на­кит цен­трал­но­бал­кан­ског под­руч­ја Музеј науке и технике Скендер-бегова 51, тел. 3037-850 www.muzejnt.rs Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак–не­де­ља 10–20 ч. Стал­не по­став­ке: Из­ло­жба 2. круг Пред­ста­вље­но је око 500 пред­ме­та из 22 збир­ке, рас­по­ре­ђе­них у че­ти­ ри це­ли­не: то­чак – ма­ши­на – мо­тор, ко­му­ни­ка­ци­ја, чо­век и тех­ни­ка, ме­ра и број. Деч­ји му­зеј Из­ло­же­но је пре­ко 300 екс­по­на­та из збир­ке игра­ча­ка из пе­ри­о­да од 1920. до 1970. Дру­гу це­ли­ну чи­ние ин­тер­ ак­тив­ни екс­по­на­ти под на­зи­вом Про­ ши­ре­на ствар­ност. На­уч­ни цен­тар При­ка­за­но је 20 екс­по­на­та кре­и­ра­ них да при­бли­же по­ја­ве и фе­но­ме­ не из астро­но­ми­је, ма­те­ма­ти­ке, фи­ зи­ке, би­о­ло­ги­је, пси­хо­ло­ги­је и ло­ги­ ке, да на за­ба­ван на­чин и кроз игру под­сти­чу на раз­ми­шља­ње и раз­ви­ја­ ју ма­шту.

Из рукописа, превод са­ македонског: ауторка

стал­на по­став­ка Му­зе­ја на­у­ке и тех­ ни­ке Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак–не­де­ља 10–20 ч. МУЗЕЈ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ Господар Јевремова 19, тел. 2626-630 www.mpus.org.rs До 15. 9. – Из­ло­жба: Вла­сти­мир Ђу­ за Сто­јиљ­ко­вић, аутор Би­ља­на Осто­ јић, ку­стос МУЗЕЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ Ан­дре Ни­ко­ли­ћа 14, тел. 2651-654 www.museumofafricanart.org Му­зеј је отво­рен сва­ког да­на, 7 да­на у не­де­љи, од 10 до 18 ча­со­ва Стал­на по­став­ка Му­зе­ја „Умет­ност за­пад­не Афри­ке из збир­ ке Пе­чар“ Те­мат­ска из­ло­жба „Кад пре­ста­неш да ме че­шљаш, пре­ ста­ћу да те мр­зим“, из­ло­жба фо­то­ гра­фи­ја Ка­та­ри­не Ра­до­вић По­себ­ни про­гра­ми 14. 8. 11–13 – Јав­но во­ђе­ње кроз из­ло­жбу: „Кад пре­ста­неш да ме че­ шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим” (за од­ ра­сле) и деч­ја кре­а­тив­на ра­ди­о­ни­ца: „По­ру­ка у ко­си – африч­ки сти­ло­ви фри­зу­ра и укра­ша­ва­ња гла­ве” (за уз­ раст од 4 до 12 го­ди­на) ИСТО­РИЈ­СКИ МУ­ЗЕЈ СР­БИ­ЈЕ Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа 11, тел. 3398-018 www.imus.org.rs Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­ дељ­ка 12–20 ч. До 31. 12. – Из­ло­жба „Пу­пин – од фи­ зич­ке до ду­хов­не ре­ал­но­сти“ Струч­на во­ђе­ња су сре­дом од 17 и су­ бо­том од 13 и 15 ча­со­ва До 28. 11. – Из­ло­жба „Све­ти Са­ва Срп­ски“ Струч­на во­ђе­ња су утор­ком и пет­ком од 17 ча­со­ва Ко­нак кне­за Ми­ло­ша у Топ­чи­де­ру Бу­ле­вар па­три­јар­ха Па­вла 2, тел. 2660-422 Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­ дељ­ка 10–20 ч. Стал­на по­став­ка „Ми­лош Обре­но­вић – ди­на­сти­ја, исто­ри­ја, мит“ До 31. 12. – Из­ло­жба у фор­ми стри­ па „Ево ме­не, ето вас... Се­ћа­ње кне­ за Ми­ло­ша“ До 1. 9. – Из­ло­жба „Панк пор­тре­ти ди­на­сти­је Обре­но­вић“

Му­зеј на­у­ке и тех­ни­ке Оде­ље­ње Му­зеј Срп­ског ле­кар­ског дру­штва, Џор­џа Ва­шинг­то­на 19, тел. 234-261 www.mu­zejnt.rs

ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ПРИ­РОД­ЊАЧ­КОГ МУ­ЗЕ­ЈА Ма­ли Ка­ле­мег­дан 5, тел. 3284-317 www.nhmbeo.rs

Из­ло­жба: И здра­ви и ле­пи: Из­ло­жба по­све­ће­на не­ка­да­шњим иде­а­ли­ма ле­по­те и здра­вља. Сталнa по­став­ка Ме­ди­ци­на у Ср­би­ји кроз ве­ко­ве –

Рад­но вре­ме: уто­рак – не­де­ља од 10 до 18 ча­со­ва До 1. 9. – Из­ло­жба „Шу­мо­ви мо­ра“, мор­ске шкољ­ке, аутор­ке др Би­ља­не Ми­тро­вић

Субота 13. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

НАУКА

09

У кре­ве­ту­ са ро­бо­том Но­ви та­лас ерот­ских тех­но­ло­ги­ја пре­ти­ да ство­ри вр­ли но­ви свет сек­са

ДИ­ГИ­ТАЛ­НОМ АВЕ­НИ­ЈОМ

Ми­лан Ми­шић

Р

и­к и Ма, 42-го­д и­ш њи гра­ фич­ки ди­зај­нер из Хонг­кон­ га, про­шлог апри­ла је до­био гло­б ал­н и пу­б ли­ц и­т ет као кон­струк­тор јед­ног ан­дро­и­да (ро­бот у људ­ском об­лич­ју), 70 од­сто ком­пле­ти­ра­ног у кућ­ној ра­ди­но­сти, уз по­моћ 3Д штам­па­ча, тех­но­ло­ги­је ко­ја омо­гу­ћа­ва из­у­зет­но пре­ци­зну из­ ра­ду ком­по­нен­ти. Свог ху­ма­но­и­да је на­звао „марк 1”, али глав­ни раз­лог за ме­диј­ску па­жњу био је то што је уоб­ли­чен по аме­рич­ кој глу­ми­ци Скар­лет Јо­хан­сон, при че­му је слич­ност, су­де­ћи по де­мон­ стра­ци­ји ро­бо­то­вих мо­гућ­но­сти ко­је је за­бе­ле­жи­ла ка­ме­ра Рој­тер­са, при­ лич­но би­зар­на. Пе­дант­но су ура­ђе­ни де­та­љи ли­ца, очи­ју, уса­на… Од­го­ва­ра на про­гра­ми­ ра­на пи­та­ња, по­ме­ра ру­ке, мо­же да се бла­го на­сме­ши, па и да на­миг­не. Ко­жа јој је од си­ли­ко­на, али за­сад је не по­ кри­ва це­лу: но­ге су још са­мо ме­ха­нич­ ка кон­струк­ци­ја од пла­сти­ке. Упр­кос то­ме, ро­бо­ти­зо­ва­на Скар­ лет је у та­ко­зва­ној не­при­род­ној до­ ли­ни („un­canny va­ley”), што је струч­ ни из­раз за не­га­тив­не емо­ци­о­нал­не ре­ак­ци­је љу­ди кад ви­де ро­бо­та ко­ји увер­љи­во ли­чи на чо­ве­ка. Хонг­кон­ шки умет­ник ни­је об­ја­снио за­што је го­ди­ну и по да­на и 50.000 до­ла­ра по­ тро­шио да би ство­рио баш ре­пли­ку

хо­ли­вуд­ског секс сим­бо­ла, а оно што ни­је спор­но, то је да се „марк 1” по­ја­ вио(ла­) усред све ве­ћих рас­пра­ва о но­вом фе­но­ме­ну у гло­бал­ној кул­ту­ри: о све ве­ћем ула­ску ди­ги­тал­них тех­но­ ло­ги­ја – у ин­ти­му. Те­ма ни­је но­ва: со­ци­о­ло­зи по­пут аме­рич­ке про­фе­сор­ке Шер­ли Таркл већ су ско­ва­ли фра­зу „са­ми за­јед­но”. У ери вир­ту­ел­них при­ја­тељ­ста­ва ко­ја се ус­по­ста­вља­ју пре­ко „Феј­сбу­ка”, где ви­ше од ми­ли­јар­ду и по љу­ди ста­вља на увид сво­ју сва­ко­дне­ви­цу, мо­гло се оче­ки­ва­ти да ће на ред до­ћи и оно што сва­ко у се­би „лај­ку­је”, али рет­ко (сем са парт­не­ром) „ше­ру­је”: секс.

Услуга човечанству Ни­је да се тех­но­ло­ги­ја у ово­ме по­ ја­вљу­је пр­ви пут: сек­су­ал­на по­ма­ га­ла „на стру­ју” или без ње по­сто­је одав­но, 20. век је до­нео и „те­ле­фон­ ски секс”, али су тек ком­пју­те­ри и, од пре че­тврт ве­ка, дра­ма­тич­на екс­пан­ зи­ја пер­со­нал­них „гaџета” и ин­тер­ не­та, по­че­ли да ме­ња­ју на­чи­не упо­ зна­ва­ња, одр­жа­ва­ња ве­за и уоп­ште да­ју но­ве ди­мен­зи­је „љу­ба­ви у до­ба ал­го­ри­та­ма”. А оно што се упра­во до­га­ђа, то је но­ ви та­лас „ерот­ских” тех­но­ло­ги­ја: од са ин­тер­не­том по­ве­за­них и те­ле­ди­ри­ го­ва­них ви­бра­то­ра, пре­ко пор­но­гра­ фи­је у тех­ни­ци вир­ту­ел­не ре­ал­но­сти,

Фото Емил Лоро

до, за­сад до­ду­ше са­мо јед­но­став­них, „секс ро­бо­та”. Све ово се оче­ки­ва­ло, сек­су­ал­не играч­ке са ми­кро­про­це­со­ри­ма су при­ро­дан раз­вој ове ин­ду­стри­је и ра­ зу­мљи­во је што да­нас мо­гу да се пре­ ма лич­ним скло­но­сти­ма про­гра­ми­ра­ ју уз по­моћ „апли­ка­ци­ја”, про­гра­ма за мо­бил­не те­ле­фо­не. Ди­ги­тал­на вер­зи­ја „љу­ба­ви пре­ко жи­це” из ана­лог­ног до­ ба омо­гу­ћа­ва да јед­на осо­ба ту играч­ ку има на се­би или у се­би, а да њо­ме упра­вља парт­нер ко­ји мо­же да бу­де хи­ља­да­ма ки­ло­ме­та­ра да­ле­ко. Лут­ке за секс да­нас су са­мо до­не­кле ро­бо­ти­зо­ва­не, али прог­но­зе су да ће секс са ан­дро­и­дом би­ти ре­ал­ност већ за пет го­ди­на. Бер­нард Ле­ви, бри­тан­ ски екс­перт за ве­штач­ку ин­те­ли­ген­ ци­ју (на­гра­ђи­ван за сво­је про­гра­ме ко­ји си­му­ли­ра­ју људ­ску ко­му­ни­ка­ци­ ју), ко­ји је још 2007. об­ја­вио по­ле­мич­ ну књи­гу „Љу­бав и секс са ро­бо­том”, пред­ви­ђа да ће ову вр­сту „по­мо­ћи у ку­ћи” при­гр­ли­ти љу­ди „ко­ји ни­ко­га не во­ле, ни­ти ико во­ли њих”. Свет ће, по Ле­ви­ју, због то­га „би­ти ме­сто са ви­ ше сре­ће, јер ће они ко­ји се због уса­ мље­но­сти са­да осе­ћа­ју јад­но, има­ти дру­штво” – што је по ње­му „ве­ли­ка услу­га чо­ве­чан­ству”. Ле­ви сма­тра да ће то дру­штве­но би­ ти са­свим при­хва­тљи­во, јер „вре­ме ме­ња оби­ча­је и пра­те­ћи мо­рал”. „Ко

Кућна радиност: хуманоид са ликом Скарлет Јохансон Фото Ројтерс/Bobby Yip

је пре сто­ти­ну го­ди­на мо­гао да за­ми­ сли да ће се му­шкар­ци вен­ча­ва­ти са му­шкар­ци­ма и же­не са же­на­ма?” А на пи­та­ње да ли је бу­дућ­ност сек­са са ро­бо­ти­ма „за­стра­шу­ју­ћа”, од­го­ва­ра да „на­пре­дак тех­но­ло­ги­је до­но­си ми­ли­ о­не стра­шних ства­ри”. Ро­бо­ти, ка­же, ни­кад не­ће ком­плет­но за­ме­ни­ти љу­ де, већ са­мо по­ста­ти „јед­но­став­ни до­ да­ци на­шим жи­во­ти­ма”. На дру­ги ути­цај тех­но­ло­ги­је упо­зо­ ра­ва др Ло­ра Бер­ман, аме­рич­ка „секс еду­ка­тор­ка” ко­ја сво­ју екс­пер­ти­зу по­ пу­ла­ри­ше у еми­си­ја­ма Опре Вин­фри и Др Оза. Она сма­тра да по­моћ ро­бо­та у сми­ри­ва­њу сек­су­ал­них хор­мо­на мо­ жда не­ће би­ти нео­п­ход­на, с об­зи­ром на то да ће „по­ма­ци у раз­у­ме­ва­њу не­у­ ро­ло­ги­је сек­са до­не­ти тех­но­ло­ги­ју ди­ рект­ног сти­му­ли­са­ња на­шег мо­зга”.

Виртуелни свет Док се че­ка на то, при­мет­на је ак­тив­ ност ин­ду­стри­је ко­ја је ина­че знат­но до­при­не­ла на­прет­ку тех­но­ло­ги­ја ди­ ги­тал­ног по­ве­зи­ва­ња и убр­за­њу пре­ но­са по­да­та­ка пре­ко ин­тер­не­та – ин­ ду­стри­ја пор­но­гра­фи­је ко­ја је, пре­ма про­шло­го­ди­шњој ана­ли­зи „Еко­но­ ми­ста”, су­о­че­на са опа­да­њем при­хо­да због по­пла­ве ама­тер­ских и бес­плат­ них са­др­жа­ја. Пор­но­гра­фи се са­да узда­ју да ће им по­слов­ну сре­ћу до­не­ти раз­вој „вир­ту­

ел­не ре­ал­но­сти”, ко­ја омо­гу­ћа­ва ком­ плет­но „ута­па­ње” у са­др­жај, уз по­моћ спе­ци­јал­них на­о­ча­ра, ком­би­но­ва­них са до­дат­ним уре­ђа­ји­ма за сек­су­ал­ну сти­му­ла­ци­ју. Иа­ко су га­џе­ти за ВР као што је „оку­лус рифт” све на­пред­ни­ ји и упр­кос то­ме што је да­нас већ мо­ гу­ће за ге­не­ри­са­ње вир­ту­ел­не ре­ал­ но­сти ко­ри­сти­ти и екра­не мо­бил­них те­ле­фо­на, још се че­ка на хар­двер­ско и софт­вер­ско ре­ше­ње ко­је ће то­ли­ ко ата­ко­ва­ти на чу­ла да ће ство­ри­ти осе­ћај истин­ског бо­рав­ка у ве­штач­ки ство­ре­ном пр­о­сто­ру. Али глав­на ди­ле­ма у овом кон­тек­ сту гла­си: да ли нам је за­и­ста по­тре­ бан вр­ли но­ви свет сек­са? Шта фа­ли љу­бав­ном за­но­су дво­је од­ра­слих ко­ји се прак­ти­ку­је од зо­ре вре­ме­на? Они­ ма ко­ји ни­су у ста­њу да ус­по­ста­ве ве­ зу са дру­гим по­треб­на је те­ра­пи­ја, а не ро­бо­ти, оправ­да­но кон­ста­ту­је ан­ тро­по­лог Ке­тлин Ри­чард­сон, док Ло­ ра Бар­мен упо­зо­ра­ва да ће они ко­ји­ма се ма­ши­не мо­гу учи­ни­ти јед­но­став­ни­ јим ре­ше­њем од ком­пли­ко­ва­них емо­ ци­ја ко­је до­но­се ствар­не ве­зе – на кра­ ју по­ста­ти још уса­мље­ни­ји. Нај­зад, ако је секс са ро­бо­том не­ком бо­љи од оног са жи­вим парт­не­ром, ве­ ро­ват­но је реч о то­ме да не­што ни­је у ре­ду са осе­ћа­њи­ма. А у та­квој си­ту­а­ ци­ји уза­луд је тра­жи­ти по­моћ тех­но­ ло­ги­је. ¶

Ге­не­тич­ки мо­ди­фи­ко­ва­ни спор­ти­ста Док спор­ти­сти тра­же сва­ки на­чин да уна­пре­де сво­је те­ло, на­уч­ни­ци убр­за­но раз­ви­ја­ју ме­то­де ка­ко­ да их пред­у­хи­тре ЕСОФ 2016 Ми­ли­ца Мом­чи­ло­вић Узорци крви за тестирање Фото nyu.edu

П

о­треб­но је би­ло де­сет го­ди­на од ка­ко је аме­рич­ка би­о­тех­но­ло­шка ком­па­ни­ ја Ам­ген пред­ста­ви­ла син­те­тич­ку вер­ зи­ју хор­мо­на ери­тро­по­е­тин или скра­ ће­но ЕПО (ко­ји се ства­ра у бу­бре­гу и ре­гу­ли­ше про­из­вод­њу цр­ве­них крв­них зр­на­ца) да би се про­на­шао по­у­здан тест ко­ји по­ка­зу­је да ли га спор­ти­сти ко­ри­сте ка­ко би уна­пре­ди­ли сво­је пер­фор­ман­се. ЕПО је иза­шао из ла­бо­ра­то­ри­је кра­јем осам­ де­се­тих и до­не­дав­но је ва­жио за не­у­хва­тљив хор­мон за сти­му­ли­са­ње кр­ви. По­зна­то је да сти­му­лан­си под­ра­зу­ме­ва­ју раз­ не суп­стан­це ко­је по­ве­ћа­ва­ју бр­зи­ну и ума­њу­ју умор, па је ЕПО по­стао оми­љен ме­ђу би­ци­кли­ сти­ма, крос-кон­три ски­ја­ши­ма и дру­гим спор­ти­ сти­ма. Око упо­тре­бе ЕПО-а у спор­ту ди­за­ла се пра­ши­на још де­ве­де­се­тих, али је у жи­жу јав­но­сти до­спео тек 2013. го­ди­не, ка­да је аме­рич­ки би­ци­ кли­ста Ленс Армстронг при­знао да је био део тог та­да нај­со­фи­сти­ци­ра­ни­јег до­пинг про­гра­ма.

Генетски допинг Оп­ту­жен је да је ко­ри­стио ЕПО, тран­сфу­зи­ју кр­ ви, те­сто­сте­рон, кор­ти­ко­сте­ро­и­де, хор­мон ра­ста и про­да­вао до­пинг сред­ства дру­гим би­ци­кли­ сти­ма, због че­га му је, по­ред оста­лог, од­у­зе­то свих се­дам ти­ту­ла са Тур де Фран­са. Ове го­ди­не на Олим­пиј­ским игра­ма у Ри­ју зва­нич­ни­ци су уве­ли но­ви до­пинг тест за ме­то­ де ко­је спор­ти­сти мо­жда још не ко­ри­сте, реч је о ге­не­тич­кој ма­ни­пу­ла­ци­ји ће­лиј­ском ма­ши­ном те­ла или, јед­но­став­ни­је, о ген­ском до­пин­гу.

Мајкл Фелпс Фото Фонет/АП

„Чи­ни нам се да по­сто­ји ве­ли­ки ри­зик од упо­ тре­бе но­ве тех­но­ло­ги­је, еди­то­ва­ња ге­на, за­то смо ре­ши­ли да бу­де­мо про­ак­тив­ни и на вре­ме кре­не­мо с ана­ли­за­ма”, ка­же Карл Јо­хан Сунд­

берг, фи­зи­о­лог са Ин­сти­ту­та Ка­ро­лин­ска у Швед­ској, ре­цен­зент но­вог те­ста Свет­ске ан­ти­ до­пинг аген­ци­је. Сте­ро­и­ди ко­ји се у спор­ту ко­ри­сте за раз­вој со­лид­не ми­шић­не ма­се и бр­жи опо­ра­вак од по­ вре­да, јед­но­став­ни су за про­на­ла­же­ње и упо­тре­ бу. Раз­не та­бле­те или кре­ме мо­гу да се на­ру­че на ин­тер­не­ту, из апо­те­ке, и ако до­бро раз­ра­ди­те до­зи­ра­ње и тај­минг мо­же­те да из­бег­не­те по­зи­ тив­ни ре­зул­тат на до­пинг те­сту. Али, да би­сте у сво­је те­ло убри­зга­ли ма­ло ДНК, ко­ји про­из­во­ди хор­мон, за то вам је ипак по­треб­на струч­на по­ моћ. „Пе­ди­ја­три и иму­но­ло­зи тач­но зна­ју шта тре­ба да ра­де”, ре­као је Сунд­берг, пред­ста­вља­ју­ ћи но­ви до­пинг тест на кон­фе­рен­ци­ји Отво­ре­ни европ­ски на­уч­ни фо­рум (ЕСОФ) у Ман­че­сте­ру, у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји. Иа­ко и сам Сунд­берг при­зна­је да не­ма до­ка­за да по­сто­ји ген­ски до­пинг, Свет­ска ан­ти­до­пинг аген­ци­ја по­ку­ша­ва да пред­у­хи­три ствар. Не­ки спор­ти­сти већ уве­ли­ко по­се­ћу­ју ака­дем­ске и ко­мер­ци­јал­не ла­бо­ра­то­ри­је у све­ту не би ли на­ ба­ви­ли нај­но­ви­је суп­стан­це ко­је би уна­пре­ди­ле њи­хо­ва до­стиг­ну­ћа у спор­ту, та­ко да и ген­ска те­ ра­пи­ја до­ла­зи у об­зир. „У то­ку је ви­ше од хи­ља­ду кли­нич­ких ис­пи­ ти­ва­ња ген­ске те­ра­пи­је на раз­ли­чи­те бо­ле­сти. Ис­пи­ти­ва­ње на жи­во­ти­ња­ма је у то­ку, сле­де­ћи ко­рак су љу­ди. По­сто­ји не­ко­ли­ко на­уч­них гру­ па ко­је зна­ју шта тре­ба ра­ди­ти у ген­ској те­ра­пи­ ји на жи­во­ти­ња­ма, а ко­је би ка­сни­је мо­гле да се при­ме­не и на љу­ди­ма”, до­да­је Сунд­берг. Под нор­мал­ним окол­но­сти­ма, људ­ски бу­бре­ зи из­лу­чу­ју ЕПО кад ни­во ки­се­о­ни­ка у кр­ви по­ чи­ње да се сма­њу­је, ре­ци­мо кад се пе­ње­те уз пла­ ни­ну. За­то је син­те­тич­ки ЕПО ве­о­ма по­пу­ла­ран јер по­бољ­ша­ва крв­ну сли­ку, ае­роб­ну спо­соб­ност (пре­нос ки­се­о­ни­ка), а ко­ри­сти се углав­ном у спор­то­ви­ма из­др­жљи­во­сти. Прет­ход­ни­ца је био крв­ни до­пинг, ве­о­ма оми­љен у про­шло­сти, ко­ји је та­ко­ђе био за­бра­ње­на ме­то­да. Да­нас, хи­по­те­ тич­ки ре­че­но, не­ко би мо­гао да у људ­ски ор­га­ ни­зам уба­ци ге­не ко­ји про­из­во­де ви­ше ЕПО-а од нор­мал­ног. До са­да су зва­нич­ни­ци Свет­ске ан­ти­до­пинг аген­ци­је би­ли ти­хи у ве­зи са но­вим ЕПО ген до­

пинг те­стом ко­ји је раз­ви­ла Ана Ба­у­ти­на, мо­ле­ ку­лар­ни би­о­лог са ау­стра­лиј­ског На­ци­о­нал­ног ин­сти­ту­та за ме­ре­ње. Њен тест са­сто­ји се из два де­ла. Пр­во се про­ве­ра­ва при­су­ство ви­ру­са ко­ји на­уч­ни­ци ко­ри­сте ка­ко би уба­ци­ли ДНК у те­ло. Ви­ру­си су до­бри век­то­ри за уба­ци­ва­ње ге­на, то функ­ци­о­ни­ше ве­о­ма до­бро, та­ко да је до­вољ­но са­мо да се стан­дард­ни ге­не­тич­ки ма­те­ри­јал за­ ме­ни не­ким дру­гим и ето ре­зул­та­та.

Мртва трка Дру­ги део је те­сти­ра­ње се­квен­це ЕПО ге­на код осо­бе. Сег­мен­ти ге­на ко­ји са­др­же ин­фор­ма­ци­ју за син­те­зу про­те­и­на су ег­зо­ни, а не­ко­ди­ра­ју­ћи из­ме­ђу њих су ин­тро­ни. Нор­мал­ни ла­нац ДНК има ин­тро­не из­ме­ђу ге­на ко­ји про­из­во­де ЕПО про­те­ин, док син­те­тич­ки про­из­ве­ден ген не са­ др­жи умет­ну­те не­ко­ди­ра­ју­ће ни­зо­ве. „Се­квен­ца ко­ју уне­се­те у те­ло ген­ском те­ра­пи­јом из­гле­да дру­га­чи­је од ва­ше лич­не”, ка­же Сунд­берг. На­рав­но, са­мо се­квен­ци­ра­ње да­је по­се­бан ни­во сло­же­но­сти до­пинг те­сти­ра­ња. По­треб­ но је мно­го ви­ше тех­но­ло­ги­је и екс­пе­р­ти­зе да би се ана­ли­зи­ра­ли ге­ни, ма­ши­не за се­квен­ци­ ра­ње, ра­чу­на­ри и струч­ња­ци ко­ји зна­ју ка­ко да про­на­ђу не­же­ље­не хе­миј­ске пр­о­из­во­де у кр­ ви и ури­ну. Из Ри­ја се та­ко сви узор­ци ша­љу у Сид­неј, у ла­бо­ра­то­ри­ју ко­ја је­ди­на на све­ту има мо­гућ­ност ова­квог те­сти­ра­ња. Ре­зул­та­ти ће би­ти го­то­ви тек за ме­сец, два, или ка­сни­је, што мо­же да бу­де не­згод­но ако се ис­по­ста­ви да се не­ки од са­да већ вла­сни­ка олим­пиј­ске ме­да­ ље бу­де на­шао на спи­ску ге­не­тич­ки мо­ди­фи­ко­ ва­них спор­ти­ста. Ме­ђу­тим, Свет­ска ан­ти­до­пинг аген­ци­ја ре­ше­ на је да се ухва­ти уко­штац с иде­јом о ген­ском до­пин­гу. Та­ко су тех­ни­ча­ри аген­ци­је до­шли до узо­ра­ка спор­ти­ста са оли­миј­ских ига­ра 2008. го­ди­не у Пе­кин­гу и 2012. го­ди­не у Лон­до­ну и са­да мо­гу да упо­тре­бе ме­то­де за ана­ли­зу ко­је ни­су по­сто­ја­ле пре све­га че­ти­ри или осам го­ди­ на. И док спор­ти­сти тра­же сва­ки на­чин да уна­ пре­де сво­је те­ло, Свет­ска ан­ти­до­пинг аген­ци­ја убр­за­но раз­ви­ја ме­то­де ка­ко да их пред­у­хи­три. Уво­ђе­њем ген­ске те­ра­пи­је ова тр­ка у на­о­ру­жа­ њу на­ста­вља се и по­ста­је све сло­же­ни­ја. ¶

13. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 10 Субота

МУЗИКА

Да­ја­на Крол

Стив Кол­мен

Бо­бо Стен­сон Фотографије Lo­lo Vas­co/He­i­ne­ken Jaz­zal­dia

Сце­на за­ мај­сто­ре жан­ра

Адјуа, „по­це­пав­ши” сјај­на со­ла у фи­ ни­шу кон­цер­та. Кај­мак је по­сле ње­га нео­че­ки­ва­но по­ку­пио ви­бра­фо­ни­ста Мајк Ма­и­ни­ је­ри. Оку­пља­ње са­ста­ва „Steps Ahead” са са­мо јед­ном бив­шом чла­ни­цом, пи­ ја­нист­ки­њом Ели­ја­не Ели­јас, из­гле­да­ ло је као трик из ни­ских по­бу­да. Али, уз Мар­ка Џон­со­на (бас), До­ни­ја Ме­ ка­сли­на (те­нор сак­со­фон) и Би­ли­ја Кил­со­на (буб­ње­ви) из­ло­жи­ли су баш ква­ли­тет­ну свир­ку! Склоп би­бап, ла­ ти­но и ба­лад­них („Lush Li­fe”) ам­би­је­ на­та, уз ста­ру „Steps” ну­ме­ру „Po­ols”, пр­о­те­гао се при­јат­ним аку­стич­ним по­љи­ма, уме­сто ожи­вља­ва­ња умор­ ног фју­жна.

На се­вер­ном кра­ју ста­рог гра­да, у под­нож­ју бр­да Ур­гуљ, са ста­ту­ом Ису­са на вр­ху, Три­ни­дад је ро­ман­тич­но по­при­ште за џе­зер­ска сно­ви­ђе­ња ЏЕЗ СКИ­ЦЕ Екс­клу­зив­но из Сан Се­ба­сти­ја­на (2)

Расплакана Да­ја­на Крол

Елис и Бран­фор­д Мар­са­лис

Н

и­јан­се цр­ве­не, зе­ле­не и пла­ ве пре­та­па­ју се на зи­ду до­ми­ ни­кан­ског ма­на­сти­ра Све­тог Тел­ма, у не­скла­ду са до­сад­ ним љу­би­ча­стим обла­ци­ ма из ко­јих са­мо што још јед­ном ни­је про­ва­лио пљу­сак. Из­ме­ђу пу­ко­ти­на фа­са­де згра­де с де­сне стра­не би­не до­ се­тљи­ви мај­стор све­тла угла­вио је ло­ го ово­го­ди­шње кул­тур­не пре­сто­ни­це Евро­пе. На кров дру­ге згра­де по­пе­ло се пе­де­се­так ду­ша ко­је хо­ће да уште­ де но­вац за кар­те, иза­зи­ва­ју­ћи смех „по­ште­не” пу­бли­ке, пре не­го за­вист. Све их спа­ја ма­сни сак­со­фон на сце­ ни: Пла­са Три­ни­дад је ме­сто џе­зер­ске исти­не, ср­ца и ду­ха мај­сто­ра жан­ра. Ста­тус европ­ске кул­тур­не пре­сто­ни­ це не­сум­њи­во је Сан Се­ба­сти­ја­ну обез­ бе­дио по­ја­ча­ну фре­квен­ци­ју ту­ри­ста, а фе­сти­ва­лу „He­i­ne­ken Jaz­zal­dia” (20– 25. ју­ла) ре­корд­ну по­се­ту од 175.000 љу­ди, упр­кос ло­шем вре­ме­ну. Дан­ски дуо „The Em­bla” до­нео је сим­па­тич­но на­дах­ну­ће скан­ди­нав­ ског де­те­та пле­сом го­ле Ин­ди­јан­ке на ро­ђен­дан­ском сла­вљу: во­кал На­ не Бе­влинг ис­пе­вао је ша­ман­ску мо­ ли­тву над оп­се­сив­ним рит­мом буб­ња­

К

ра Фре­ја Ле­сне­ра. Шпан­ски пи­ја­ни­ста Мар­ко Ме­ски­да за­бли­стао је у над­ град­њи ме­ло­ди­је „Ca­mi­no de po­zo azul” ко­лум­биј­ског ком­по­зи­то­ра Хо­ зеа Мо­ра­ле­са. Квар­тет не­мач­ке буб­ њар­ке Еве Кле­се по­хо­дио је пу­те­ве европ­ског џез мејнстри­ма, обо­га­ћу­ ју­ћи чвр­сти грув Њу­јор­ка им­пре­си­о­ ни­стич­ким сли­ка­ма Јев­ге­ни­ја Рин­га (алт сак­со­фон) и Фи­ли­па Фри­шкор­на (кла­вир). Пор­ту­гал­ски хар­мо­ни­каш Жо­ао Ба­ра­дас по­тра­жио је ин­спи­ра­ ци­ју у ма­ке­дон­ском фол­кло­ру. А ау­ стриј­ски квар­тет „Fo­ur Se­a­sons” – чи­ ји ме је ли­дер Гер­хард Ор­ниг (тру­ба) уве­се­ља­вао тар­зан­ским срп­ско­хр­ват­ ским (ко­ји је „на­у­чио” од де­вој­ке из Хр­ват­ске) – от­крио је сјај­ну играч­ку у кр­шу иза сце­не – плин­ске бо­це за за­ни­ма­ци­ју пер­ку­си­о­ни­сте Лу­и­са Ан­ дреа Кар­не­и­ра де Оли­ве­и­ре.

Династија Марсалис На се­вер­ном кра­ју ста­рог гра­да, у под­ нож­ју бр­да/рт­а Ур­гуљ, са ста­ту­ом Ису­ са на вр­ху, и из­ме­ђу пла­жа Зу­ри­о­ла и Ла Кон­ча, оку­пан ми­ри­си­ма ба­скиј­ ских ђа­ко­ни­ја, Три­ни­дад је ро­ман­тич­ но по­при­ште за џе­зер­ска сно­ви­ђе­ња.

ао и у мно­гим обла­сти­ма умет­но­сти, та­ ко се и у му­зи­ци вре­ме­на ме­ња­ју. Не­ка­ да је ме­ри­ло не­чи­је по­пу­лар­но­сти био број пр­о­да­тих но­са­ча зву­ка, са­да је број пре­гле­да на ју­тјуб ка­на­лу. Ма­ле су шан­ се да ни­кад ни­сте чу­ли пе­сму чи­ји пре­гле­ди се ме­ре у де­се­ти­на­ма или сто­ти­на­ма ми­ли­о­на. Не­ бит­но да ли вам се сви­ђа или не, до­вољ­но је да оде­те код фри­зе­ра, на ба­зен или да про­ђе­те по­ ред ка­фи­ћа, она ће већ про­на­ћи на­чин да се уре­ же у не­ко ћо­ше ва­шег мо­зга. Ка­да су та­кве пе­сме у пи­та­њу, иза њих го­то­во по пра­ви­лу сто­ји ве­ли­ка ма­ши­не­ри­ја: нај­ску­пљи сту­диј­ски му­зи­ча­ри, про­ду­цен­ти, ве­ли­ки сту­ди­ ји, још ве­ће дис­ко­граф­ске ку­ће, зах­тев­на ви­деопро­дук­ци­ја и још три­ста чу­да. У та­кве пе­сме се уло­жи мно­го нов­ца пре не­го што по­ста­ну гло­бал­ ни хи­то­ви. Слу­чај­но­сти су све­де­не на ми­ни­мум, а искре­ност је углав­ном ди­ску­та­бил­на. Ка­жем углав­ном, јер увек по­сто­је из­у­зе­ци. Исти­на, до­ вољ­не су две ци­фре да их из­бро­ји­мо, али по­сто­је. Је­дан од њих се зо­ве „Ci­ga­ret­tes Af­ter Sex”. Да­ле­ко од ве­ли­ких му­зич­ких цен­та­ра, Грег Гон­за­лес из Ел Па­и­са у Тек­са­су про­во­дио је по­ по­дне­ва слу­ша­ју­ћи пло­че Фран­со­аз Ар­ди, Мај­ лса Деј­ви­са, гру­па „Coc­te­au Twins”, „My Bloody Va­len­ti­ne” и „Cow­boy Jun­ki­es”. Ка­ко је ка­сни­ је при­чао, вр­ло рет­ко је слу­шао му­зи­ку на „Ју­ тју­бу”. Во­лео је пло­че, ди­ско­ве и ни­је се мно­го ин­те­ре­со­вао за оно што је „ин”. Под ути­ца­јем по­ме­ну­тих му­зи­ча­ра, по­чео је да пра­ви сво­је пе­ сме. Кад их је би­ло 5-6, иза­брао је че­ти­ри и за­ јед­но са не­ко­ли­ко при­ја­те­ља му­зи­ча­ра је 2012. оти­шао у ма­ли сту­дио ло­кал­ног фа­кул­те­та. Тог по по­дне­ва је на­ста­ло ЕП из­да­ње „I” („Ja”). У пи­та­њу су че­ти­ри ла­га­не пе­сме ко­је се осла­ ња­ју на му­зи­ку бен­до­ва „Mazzy Star”, „Vel­vet

Про­грам је отво­рио пи­ја­ни­ста Елис Мар­са­лис (81), ово­го­ди­шњи ла­у­ре­ат пре­сти­жне на­гра­де фе­сти­ва­ла. У обра­ зло­же­њу је, осим из­во­ђач­ке прак­се, ис­так­нут ње­гов еду­ка­тив­ни рад, као и чи­ње­ни­ца да је по­ди­гао сјај­ни квар­тет си­но­ва – Бран­фор­да, Вин­то­на, Дел­фи­ ја и Џеј­со­на. До­де­лу пла­ке­те уве­ли­чао је Бран­форд Мар­са­лис, из­во­де­ћи са оцем стан­дард „Do You Know What It Me­ans to Miss New Or­le­ans”. Бран­фор­дов квар­тет пред­ста­вио је рад с Кур­том Елин­гом, спој тра­ди­ ци­је и мо­дер­ни­зма у про­гра­му „Up­ ward Spi­ral”. Рас­тр­за­на „Mom­ma Said” (Бран­форд Мар­са­лис, на по­е­зи­ју Кaл­ вина Форб­са) и ле­пр­ша­ва „The Re­turn (Up­ward Spi­ral)” (Кал­де­ра­цо/Елинг) ау­тор­ски су опле­ме­ни­ли ода­бра­ни про­грам. Али ка­кав је тек био бис – за бла­же­ну ба­ла­ду „I’m a Fool to Want You” до­во­љан је дуо, да би се и оста­ли при­дру­жи­ли у уз­бу­дљи­вој hot вер­зи­ји веч­не „St. Ja­mes In­fir­mary”. Буб­њар Џек Ди­џо­нет ан­га­жо­вао је сак­со­фо­ни­сту Ра­ви­ја Кол­треј­на и ба­си­ сту Ме­та Ге­ри­со­на, оства­ру­ју­ћи ор­ган­ ску ве­зу са квар­те­том Џо­на Кол­треј­на у ко­ме су сви­ра­ли оче­ви дво­ји­це му­зи­

Ма­ли­ ин­тер­нет по­жар Упр­кос за­ко­ни­ма тр­жи­шта,­ кр­во­лоч­ним кор­по­ра­тив­ним­ ај­ку­ла­ма, око­ва­ним слу­чај­но­сти­ма и пла­не­ти на ко­јој ца­ру­ју број­ке, са­став „Ci­ga­ret­tes Af­ter Sex”­ на ве­ли­ка вра­та уво­ди пе­сме­ ко­је до­ла­зе пра­во из ср­ца

ПОП-ЋОШЕ

Вла­ди­мир Ско­ча­јић

ча­ра. „Ala­ba­ma” (Џон Кол­трејн) и „Ser­ pen­ti­ne Fi­re” (Earth, Wind & Fi­re) ус­по­ ста­ви­ле су мрач­ну, на­пе­ту ат­мос­фе­ру, из ко­је се бенд ла­га­но из­вла­чио на све­ тлост ди­на­мич­ном „In Mo­ve­ment”, вре­ лом „The Si­de­win­der” и, ко­нач­но рас­ те­ре­ће­ном „The Wi­se One”. Алт сак­со­фо­ни­ста Стив Кол­мен из­ вео је ак­ту­ел­ну по­ста­ву бен­да „Fi­ve Ele­ments”, из­не­на­див­ши нас ци­та­ти­ ма из стан­дард­ног опу­са, по­пут те­ме „Ro­und Mid­night”. Њи­хо­во из­во­ђе­ње је при­мер „то­тал­ног џе­за”, у ко­ме сви сви­ра­ју у функ­ци­ји нај­бо­љег ре­зул­та­ та ко­лек­ти­ва, без су­ви­шних со­ли­стич­ ких из­ле­та. Шта­ви­ше, по­је­ди­нач­не де­ о­ни­це се та­ко суп­тил­но про­жи­ма­ју да не пре­по­зна­је­те ко во­ди игру, као пре­ ли­ва­ње та­ла­са оке­а­на у су­мрак. Хо­зе Џејмс је под­ба­цио. На­кон ам­ би­ци­о­зни­јих кон­церт­них про­дук­ци­ ја (са ду­ва­чи­ма) и из­ван­ред­не по­све­те Би­ли Хо­ли­деј, све­де­ни фор­мат квар­ те­та и та­нак ре­пер­то­ар (по­вра­так рит­ му и блу­зу и хип­хо­пу) зву­чао је као ја­ло­ва те­зга, укљу­чу­ју­ћи и скр­на­вље­ ње Бо­у­ви­је­ве „The Man Who Sold the World”. Ути­сак је по­пра­вио из­не­над­ни гост, тру­бач Кри­сти­јан Скот Атун­де

Un­der­gro­und” и по­ма­ло „Slow­di­ve”. Њи­хо­ва ат­ мос­фе­ра је ноћ­на, сен­зу­ал­на, ме­лан­хо­лич­на, а тек­сто­ви зву­че искре­но и про­во­ка­тив­но. Та­ко јед­на од њих по­чи­ње сти­хо­ви­ма „Whi­spe­red so­ met­hing in your ear / It was a per­ver­ted thing to say / But I said it anyway / Ma­de you smi­le and lo­ok away.” У њи­ма су на јед­но­ста­ван на­чин са­ же­ти деч­ја на­ив­ност, без­о­бра­злук, хе­до­ни­зам и суп­тил­ност. Док слу­ша­те ме­ло­ди­ју, има­те осе­ћај да се ла­га­но во­зи­те по то­плом лет­њем ва­зду­ху. У пи­та­њу је пе­сма „Not­hing’s Gon­na Hurt You Baby” ко­ја је на „Ју­тју­бу” пре­слу­ша­на го­то­во 22 ми­ ли­о­на пу­та – за­сад. Го­то­во све дру­ге пе­сме овог бен­да пре­слу­ша­не су ви­ше ми­ли­о­ на пу­та. Ка­ко је то мо­гу­ће? Од­го­вор на ово пи­та­ње ни­је ла­ко да­ти. У то­ме и је­ сте чар успе­ха Гре­га Гон­ за­ле­са. Си­гу­ран сам да се исто пи­та­ју ра­зни Сај­мо­ни Ка­у­е­ли и оста­ли про­ра­чу­ на­ти про­ду­цен­ти ко­ји му­ зи­ку до­жи­вља­ва­ју као би­ знис, а не као умет­н ост. Ру­ку на ср­це, исто се пи­та­ мо и ми ко­ји во­ли­мо овај бенд. Мо­жда Гре­гов успех има ве­зе са про­во­ка­тив­ним на­зи­вом гру­ пе, мо­жда са ерот­ском фо­то­гра­фи­јом ко­ја је на омо­ту овог из­да­ња, мо­жда са ге­ни­јал­ним сти­ хо­ви­ма или ме­ло­ди­ја­ма ко­је вас не­при­мет­но уву­ку. Мо­жда је све на­бро­ја­но у пи­та­њу – а мо­ жда и ни­шта од то­га. То­ли­ко је до­брих бен­до­ва за ко­је ши­ро­ка јав­ ност не зна, а чи­је пе­сме се на ин­тер­не­ту пре­слу­ ша­ју тек не­ко­ли­ко хи­ља­да или чак сто­ти­на пу­

По­тен­ци­ра­ју­ћи ба­лад­на тем­па, швед­ ски пи­ја­ни­ста Бо­бо Стен­сон сјај­но је при­пре­мио те­рен за фи­нал­ни на­ ступ Да­ја­не Крол, оста­ју­ћи упа­дљи­ во уз­др­жан. Кро­ло­ва је би­ла нео­бич­но ин­спи­ри­ са­на, опре­де­љу­ју­ћи се ис­кљу­чи­во за љу­бав­ни ре­пер­то­ар, по­вре­ме­но у ве­о­ ма на­пред­ним аран­жма­ни­ма („I’ve Got You Un­der My Skin”, „A Ca­se of You”). По­сле де­ве­де­сет ми­ну­та упе­ча­тљи­вог кон­цер­та, бис је отво­ри­ла вер­зи­јом ба­ ла­де „Bo­u­le­vard of Bro­ken Dre­ams”. А он­да је, не че­ка­ју­ћи да ше­фи­ца по­но­во на­пу­сти сце­ну, ги­та­ри­ста Ен­то­ни Вил­ сон из­ло­жио не­жни увод у „Just Li­ke a But­terfly”, ко­ји је пе­ва­чи­цу та­ко дир­ нуо да је за­пла­ка­ла, не­ко­ли­ко ми­ну­та не успе­ва­ју­ћи да се са­бе­ре и при­хва­ти пе­сму. Ипак, на спа­ва­ње нас је по­сла­ ла у ве­се­лом сте­пу „Che­ek to Che­ek”. За­лив Ла Кон­ча, сим­бол џез гра­да на Атлан­ти­ку, по­здра­вљао нас је на од­ла­ ску са ло­го­ти­па кул­тур­не пре­сто­ни­це, вер­не ре­про­дук­ци­је ски­це ле­ген­дар­ ног ба­скиј­ског ва­ја­ра Еду­ар­да Чи­ли­де чи­ји је ау­тор ње­го­ва уну­ка Лу­и­за. Ево га и на ку­вар­ској ке­це­љи ко­ју но­сим са со­бом, та­ман за џез пин­ћо­се на бр­до­ ви­том Бал­ка­ну. Во­ји­слав Пан­тић

та. Не­ки од њих су мо­жда и бо­љи од „Ci­ga­ret­tes Af­ter Sex”. Али очи­глед­но не­ма­ју „оно не­што”. Слич­но је ка­да се за­љу­би­мо у не­ко­га. То­ли­ко то­га не уме­мо да об­ја­сни­мо, осим да нам ср­це „дрн­да” као бле­са­во ка­да по­ми­сли­мо на њу/ње­ га. И у љу­ба­ви се то де­ша­ва рет­ко, а ка­мо­ли у му­ зи­ци. Бар не у дру­гој де­це­ни­ји 21. ве­ка. На­кон овог из­да­ња, гру­па је про­шле го­ди­ не сни­ми­ла EП „Af­fec­tion”, на ко­ме се на­ла­зи ори­ги­нал­на на­слов­на пе­сма и још јед­на об­ра­ да. Шест пе­са­ма у це­лој ка­ри­је­ри – и то је све од њих за­сад. Очи­глед­но, ви­ ше не­го до­вољ­но за по­че­так из сно­ва. Грег се пре­се­лио у Њу­јорк, гру­па је про­ши­ри­ ла број чла­но­ва, по­че­ла је да иде на аме­рич­ке и европ­ ске тур­не­је, а све че­шће се по­ми­ње сни­ма­ње де­би ал­ бу­ма. Не­ма сум­ње да се број оних ко­ји га че­ка­ју ме­ри у ми­ли­о­ни­ма. Ко­м ер­ц и­ј ал­н и успех и ма­ли ин­тер­нет по­жар ко­ ји су на­пра­ви­ли „Ci­ga­ret­tes Af­ter Sex” до­бар је при­мер да је и по­ред свих на­вод­них за­ко­на тр­жи­шта, кр­во­лоч­них кор­по­ра­тив­них ај­ку­ла, око­ва­них слу­чај­но­сти и пла­не­те на ко­ јој ца­ру­ју број­ке, број­ке и са­мо број­ке, мо­гу­ће да не­ко збу­ни све оне ко­је ни­је ла­ко збу­ни­ти, про­на­ђе ру­пу у зи­ду и да без бр­да ло­ве на ве­ ли­ка вра­та уве­де пе­сме ко­је до­ла­зе пра­во из ср­ ца. Исти­на да је ово из­у­зе­так, али сна­га ње­го­ве ле­по­те и искре­но­сти мо­же да учи­ни да за­бо­ра­ ви­мо на то и да по­не­кад по­ми­сли­мо ка­ко је у пи­та­њу пра­ви­ло. ¶