POLITIKIN KULTURNI DODATAK 20.08.2016.

Субота 20. август 2016. година LX, број 19 Први број је објављен 14. априла 1957. године

02 НАД­РЕ­А­ЛИ­ЗАМ И ПО­ЛИ­ТИ­КА

Па­ри­ска лек­ци­ја Ко­че По­по­ви­ћа 04 Бур­ки­ни

Про­во­ка­ци­ја или пра­во?

07 Па­трик Мо­ди­ја­но

Да се не изгубиш у крају 10 ЏЕЗ СКИЦЕ

Су­срет са Бер­ли­ном

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Ан­дрић, Па­стер­нак и „Лаж” Ју­го­сло­вен­ски пи­сац и бив­ши­ по­сла­ник био је ме­та за­пад­не­ хлад­но­ра­тов­ске про­па­ган­де

КЊИ­ЖЕВ­НОСТ И ПО­ЛИ­ТИ­КА

Ду­шан Гли­шо­вић

де­ћи пре­ма чу­де­сним обр­ти­ма, опа­сно­сти­ма ко­ји­ма је био из­ло­жен ње­гов ау­тор и ње­го­ви бли­жњи, и уло­зи аме­рич­ке оба­ве­штај­не слу­ жбе, ро­ман је за се­бе. Све за­по­чи­ње ка­да је ма­ ја 1956. је­дан ита­ли­јан­ски ко­му­ни­ста за­по­слен у Ра­дио Мо­скви, по на­ло­гу ита­ли­јан­ског из­да­ ва­ча Фел­три­не­ли­ја, та­ко­ђе ко­му­ни­сте, пре­у­зео од Па­стер­на­ка ру­ко­пис ро­ма­на са на­ме­ром да бу­де об­ја­вљен у Ита­ли­ји. Пре то­га је ре­дак­ци­ ја со­вјет­ског ча­со­пи­са „Но­ви мир” од­би­ла да штам­па од­лом­ке из ње­га. Иа­ко је Ста­љин та­ да већ три го­ди­не мр­тав, ста­љи­ни­зам је и да­ ље жив, упр­кос рас­ки­ду ко­ји је про­кла­мо­вао Хру­шчов. Гла­ве ни­су, до­ду­ше, ви­ше та­ко ла­ко ски­да­не, али су за­твор­ске ка­зне ла­ко из­ри­ца­

ска оба­ве­штај­на слу­жба су се од­мах до­го­во­ри­ ле да ро­ман об­ја­ве на ру­ском и упо­тре­бе со­ вјет­ске гра­ђа­не да га уне­су у Со­вјет­ске Са­вез. Пре­ма на­ла­зу ау­то­ра књи­ге о Па­стер­на­ко­вом ро­ма­ну да се за­кљу­чи­ти да је раз­ли­ка у кон­тро­ ли над књи­жев­но­шћу у САД и СССР би­ла са­мо у сти­лу ра­да. Док су Со­вје­ти то ра­ди­ли вр­ло на­сил­но, Аме­ри­кан­ци­ма је по­ла­зи­ло за ру­ком да упра­вља­ју књи­жев­ном про­дук­ци­јом оста­ вља­ју­ћи ути­сак да се оба­ве­штај­на слу­жба ни у ком слу­ча­ју у то ме­ша, а ме­ша­ла се свом сна­ гом и ве­ли­ким сво­та­ма нов­ца. Та­ко је „Њу­јорк тајмс”, 1977. го­ди­не об­ја­вио да је аме­рич­ка оба­ ве­штај­на слу­жба „ЦИА уче­ство­ва­ла у об­ја­вљи­ ва­њу нај­ма­ње хи­ља­ду књи­га”. Би­ло је то вре­ме

С

ве је из­гле­да­ло уо­би­ча­је­но као и сва­ке го­ди­не за Дан ре­пу­бли­ке, 29. но­вем­бра 1958. го­ди­не, ка­да је „Бор­ба”, Ор­ган Со­ци­ја­ли­стич­ког са­ве­за рад­ног на­ро­ да Ју­го­сла­ви­је, до­не­ла у пра­знич­ном тро­бро­ју тек­сто­ве јав­них лич­но­сти, а ме­ђу њи­ ма и јед­ну крат­ку при­чу Иве Ан­дри­ћа. Ни­ко ни­је мо­гао да слу­ти да ће то би­ти по­вод да од зна­ме­ни­тог ју­го­сло­вен­ског пи­сца је­дан за­пад­ но­не­мач­ки днев­ни лист поч­не да пра­ви тзв. по­ ли­тич­ки слу­чај. Реч је о при­чи „Лаж”, од­лом­ку из ру­ко­пи­са ро­ма­на Омер-па­ша Ла­тас, ко­ји је не­до­вр­шен, иза­шао пост­хум­но, 1976. го­ди­не. У њој се опи­ су­је ка­ко ау­стриј­ски ге­не­рал­ни кон­зул у Трав­ ни­ку Ата­нац­ко­вић му­ку му­чи са се­ра­ске­ром Омер-па­шом Ла­та­сом, по­тур­че­ним лич­ким Ср­ би­ном, ко­ји га у раз­го­во­ри­ма ла­же у ли­це, а овај, не­ма­ју­ћи ко­ме да се из­ја­да у бо­сан­ској за­ би­ти, пи­ше не­и­ме­но­ва­но­вом при­ја­те­љу о су­сре­ ти­ма са пре­пре­де­ним се­ра­ске­ром, али та пи­сма по­том ре­дов­но спа­љу­је. На де­лу је, да­кле, по­ сту­пак ла­жног при­кри­ва­ња – оно што глав­ни лик не же­ли да се са­зна, са­зна­је чи­та­лац, па се на­слов при­че под­јед­на­ко од­но­си на Омер-па­ ши­но лу­кав­ство, ко­је је у ис­тој ме­ри и лу­кав­ ство пи­шче­во. За­пад­но­бер­лин­ски „Та­гес­шпигл” је од­мах ре­ а­го­вао и у при­чи „Лаж” видеo па­ра­ле­лу из­ме­ ђу суд­би­на Бо­ри­са Па­стер­на­ка и Иве Ан­дри­ ћа, из­ме­ђу тур­ског се­ра­ске­ра и ју­го­сло­вен­ског мар­ша­ла. Па­стер­на­ку је те 1958. годинe до­де­ље­ на Но­бе­ло­ва на­гра­да за књи­жев­ност, ко­ју је он при­хва­тио, али убр­зо по­том под при­ти­ском со­ вјет­ског ру­ко­вод­ства од­био. Раз­лог је био об­ја­ вљи­ва­ње ње­го­вог ро­ма­на Док­тор Жи­ва­го у Ита­ ли­ји, 1957. го­ди­не, као и на још 18 је­зи­ка, што му је ста­вља­но на те­рет, исто као и на­вод­но ан­ ти­со­вјет­ски са­др­жај ро­ма­на. Исто­и­ме­ни филм из 1965. до­био је пет Оска­ра и до­дат­но по­ве­ћао по­пу­лар­ност ро­ма­на. У Со­вјет­ском Са­ве­зу је ро­ ман об­ја­вљен тек 1987, и то ис­пр­ва у но­вин­ским на­став­ци­ма.

Шпијунски роман Би­ти та­да у Ју­го­сла­ви­ји по­ме­нут у ве­зи са Па­ стер­на­ком, зна­чи­ло је би­ти ста­вљен у по­ли­тич­ ки кон­текст са те­шким по­сле­ди­ца­ма, а ка­мо­ли би­ти на­зван „ју­го­сло­вен­ском Па­стер­на­ком”. За­ пад је об­ја­вљи­ва­њем Док­то­ра Жи­ва­га се­бе ста­ вио у уло­гу за­штит­ни­ка сло­бод­ног све­та од „све­ та ко­му­ни­стич­ке ти­ра­ни­је”, а ма­ло ко је та­да знао да се у слу­ча­ју об­ја­вљи­ва­ња то­га ро­ма­на на ру­ском и ње­го­вог афир­ми­са­ња на За­па­ду ра­ ди­ло о про­па­ганд­ном чи­ну иза ко­јег је ста­ја­ла аме­рич­ка оба­ве­штај­на слу­жба ЦИА. Пи­тер Фин, уред­ник за област на­ци­о­нал­ не без­бед­но­сти у „Ва­шинг­тон по­сту” и Пе­тра Ку­ве, пре­да­вач на др­жав­ном уни­вер­зи­те­ту у Санкт Пе­тер­бур­г у, ски­ну­ли су књи­гом Афе­ ра Жи­ва­го. Кремљ, ЦИА и бор­ба око за­бра­ње­не књи­ге (2014) вео са јед­не од нај­у­спе­шни­јих про­па­ганд­но-оба­ве­штај­них опе­ра­ци­ја ХХ ве­ ка. При­ча о об­ја­вљи­ва­њу Док­то­ра Жи­ва­га, су­

Иво Андрић у свом стану 1964. године Из фотодокументације „Политике”

не за тзв. ан­ти­со­вјет­ску де­лат­ност, шта год да се под тим под­ра­зу­ме­ва­ло. Умет­ност као и сав јав­ни жи­вот су и на­да­ље оста­ли под стро­гом кон­тро­лом др­жав­но-пар­тиј­ског апа­ра­та. Већ сле­де­ће го­ди­не ро­ман је об­ја­вљен у ита­ли­јан­ ском пре­во­ду. Ка­ко се не би све све­ло на ан­ти­ ко­му­ни­стич­ко вред­но­ва­ње Др Жи­ва­га и до­де­лу Но­бе­ло­ве на­гра­де из то­га раз­ло­га, Фин и Ку­ве скре­ћу па­жњу да је је­дан окс­форд­ски про­фе­ сор Па­стер­на­ка пред­ла­гао за Но­бе­ло­ву на­гра­ ду због ње­го­вих лир­ских оства­ре­ња још 1946, 1947. и 1949. го­ди­не. Др Жи­ва­го је био раз­лог ви­ше да Па­стер­нак ту на­гра­ду до­би­је. О на­ме­ри да ро­ман бу­де об­ја­вљен у ино­стран­ ству са­знао је вр­ло бр­зо КГБ, и убр­зо је при Цен­трал­ном ко­ми­те­ту уста­но­вље­но да књи­га пред­ста­вља „на­пад на Ок­то­бар­ску ре­во­лу­ци­ју”. Ро­ман је пред­ста­вљен у Ми­ла­ну, 22. но­вем­бра 1957. го­ди­не, а 3.000 при­ме­ра­ка је раз­гра­бље­ но за пет да­на. У се­ди­ште ЦИА фил­мо­ва­ни ру­ ски ру­ко­пис је сти­гао 1958. и био оце­њен као „нај­је­ре­тич­ки­је де­ло јед­ног со­вјет­ског ау­то­ра по­сле Ста­љи­но­ве смр­ти”. Аме­рич­ка и бри­тан­

хлад­ног ра­та и сва­ки по­вод и сва­ко сред­ство су би­ли до­бро­до­шли да се про­тив­ни­ку на­не­се по­ ли­тич­ка ште­та. Свет­ску из­ло­жбу у Бри­се­лу 1958. го­ди­не ЦИА је ис­ко­ри­сти­ла да пре­ко сво­јих ве­за са ор­га­ни­ за­ци­јом Ci­vi­tas Dei при­мер­ке ро­ма­на Док­тор Жи­ва­го у књи­жа­ри сме­ште­ној у па­ви­љо­ну Ва­ ти­ка­на де­ли по­се­ти­о­ци­ма из Со­вјет­ског Са­ве­за. Књи­га је уз по­моћ хо­ланд­ске оба­ве­штај­не слу­ жбе, ко­ја је та­ко­ђе би­ла под кон­тро­лом Аме­ри­ ка­на­ца, штам­па­на у Хо­лан­ди­ји, та­ко да је траг ка Ва­шинг­то­ну за­ме­тен. По­пу­лар­ност Па­стер­ на­ко­ва је ра­сла, а по­хвал­не кри­ти­ке за ро­ман се мно­жи­ле. Швед­ска ака­де­ми­ја је јед­но­гла­сно при­хва­ти­ла да се Но­бе­ло­ва на­гра­да 1958. до­де­ ли Па­стер­на­ку, али да се у ин­те­ре­су ау­то­ра у од­ лу­ци не по­ме­не ро­ман Док­тор Жи­ва­го. Под при­ ти­ском со­вјет­ских вла­сти, Па­стер­нак је на­гра­ду од­био, а Хру­шчов је на­ре­дио пред­сед­ни­ку Ком­ со­мо­ла да пи­сца на­гр­ди на кон­гре­су со­вјет­ске омла­ди­не. За­пре­ће­но је Па­сте­р­на­ку пр­о­го­ном из Ру­си­је, на шта се овај обра­тио отво­ре­ним пи­ смом Хру­шчо­ву и из­ја­вио ло­јал­ност сво­јој отаџ­

би­ни. Кра­јем ма­ја 1960. Па­сте­рн ­ ак је умро, а ње­гов син је при­мио Но­бе­ло­ву на­гра­ду у оче­во има тек 1989. го­ди­не.

„Напад” на Тита Па­сте­рн ­ а­ко­во име већ је по­при­ми­ло сим­бо­лич­ку вред­ност за пред­ста­ву о про­го­ње­ном пи­сцу у не­ чо­веч­ном со­вјет­ском ре­жи­му ка­квим га је за­пад­ на про­па­ган­да на­зи­ва­ла, ка­да је пр­вих да­на 1959. го­ди­не ути­цај­ни днев­ник „Та­гес­шпигл” упо­ре­дио Ан­дри­ћа са Па­стер­на­ком у члан­ку Фран­ца Ен­ гел­бер­та, са про­во­ка­тив­ним на­сло­вом: „Ју­го­сло­ вен­ски Па­стер­нак? Бив­ши бер­лин­ски ам­ба­са­дор Бе­ог­ ра­да у не­ми­ло­сти – ње­гов ро­ман „Лаж” ту­ ма­чи се као на­пад на Ти­та.” Од­мах на по­чет­ку члан­ка скре­ће се па­жња да је Ју­го­сла­ви­ја 1958. го­ди­не пр­ви пут од по­сто­ ја­ња Но­бе­ло­ве на­гра­де кон­ку­ри­са­ла за на­гра­ду за књи­жев­ност зва­нич­ним име­но­ва­њем Иве Ан­ дри­ћа. Иа­ко је тај пи­сац до­ста пре­во­ђен у ино­ стран­ству, из­гле­ди да до­би­је на­гра­ду су вр­ло ма­ли, ве­ли но­ви­нар, спрам „ја­ке ме­ђу­на­род­не кон­ку­рен­ци­је”, те се на тај по­ку­шај тре­ба гле­да­ ти као на на­сто­ја­ње Ти­то­вог ре­жи­ма да и на кул­ тур­ном по­љу аги­ту­је за сти­ца­ње ме­ђу­на­род­ног угле­да, али ма­ло ко је ра­чу­нао, упо­зо­ра­ва ау­тор члан­ка, да ће и Ан­дрић за­па­сти у опа­сност да по­де­ли суд­би­ну сво­га так­ма­ца у тр­ци за Но­бе­ ло­ву на­гра­ду, Бо­ри­са Па­сте­р­на­ка. Не би ли вест де­ло­ва­ла што ве­ро­до­стој­ни­је и ефект­ни­је, у на­сло­ву је пре­не­брег­ну­то да Ан­ дрић ни­је био ам­ба­са­дор, већ по­сла­ник у Бер­ ли­ну, што по­том ис­прав­но сто­ји у са­мом члан­ ку, и да „Лаж” ни­је ро­ман, већ но­ве­ла ка­ко се у члан­ку на­зи­ва. Из­гле­да да је уред­нич­ка ру­ка по­ја­ча­ла про­па­ганд­ну на­ме­ну члан­ка, не ха­ју­ ћи за чи­ње­ни­це у са­мо­ме тек­сту. Ен­гел­берт се по­звао на вест ко­ја је „про­цу­ ри­ла из Ју­го­сла­ви­је”, ка­ко је по­чет­ком де­цем­ бра 1958. го­ди­не Ан­дрић пао у не­ми­лост и да су на са­стан­ци­ма и пар­тиј­ским фо­ру­ми­ма као и на Ак­ти­ву Са­ве­за ју­го­сло­вен­ских књи­жев­ни­ ка иза за­тво­ре­них вра­та по­је­ди­ни уче­сни­ци на­ па­ли Ан­дри­ће­ве по­ступ­ке и ње­го­во књи­жев­но де­ло. По­вод за та­кву кам­па­њу је на­вод­но „но­ве­ ла” „Лаж”, у ко­јој су ју­го­сло­вен­ски ко­му­ни­сти ви­де­ли „при­кри­ве­ни на­пад на лич­ност мар­ша­

Ен­гел­берт се по­звао на вест ко­ја је „про­цу­ри­ла из Ју­го­сла­ви­је”, ка­ко је по­чет­ком де­цем­бра 1958. го­ди­не Ан­дрић пао у не­ми­лост ла Ти­та”, а не­го­до­ва­ње је би­ло уто­ли­ко ве­ће јер је Ан­дрић „ус­пео” да део те „но­ве­ле” об­ја­ви у пра­знич­ном бро­ју ли­ста „Бор­ба”. Сва је при­ли­ ка да је пи­сац но­вин­ског члан­ка био до­бро оба­ ве­штен о алу­зи­ја­ма ко­је су на лич­ност мар­ша­ла Јо­си­па Бро­за на­ста­ле у прет­ход­но об­ја­вље­них осам при­ча о Омер-па­ши, по­чев од 1951. го­ди­ не, и то у „Бор­би”, а ко­је ће по­сле Ан­дри­ће­ве смр­ти са је­да­на­ест дру­гих тво­ри­ти ро­ман Омерпа­ша Ла­тас. Осо­бе­ност Ан­дри­ће­ве при­че ни­је са­мо њен са­др­жај, ко­ји се мо­же ту­ма­чи­ти као при­кри­ве­на кри­ти­ка ре­жи­ма, али и ла­ко бра­ни­ти од та­квог ту­ма­че­ња, већ њен про­во­ка­ти­ван на­слов „Лаж” у но­ви­на­ма ко­је су за ре­жим­ски пра­зник вр­ви­ ле од по­ли­тич­ких хва­ло­спе­ва. На­ста­вак у иду­ћем бро­ју

20. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота

ИСТОРИЈСКИ ПУТОКАЗИ

Па­ри­ска лек­ци­ја Ко­че По­по­ви­ћа

О

У пи­сму од 23. но­вем­бра По­по­вић ја­вља Ри­сти­ћу­ да се ин­те­гри­сао­ ме­ђу над­ре­а­ли­сте, ко­ји­ма­ је пре­во­дио Хе­ге­ла­ са не­мач­ког, да је Ти­ри­о­ну ко­нач­но пре­дао де­ло­ве „На­цр­та”, али и да је,­ слу­ша­ју­ћи њи­хо­ве­ рас­пра­ве, остао згро­жен њи­хо­вом пре­по­тен­ци­јом­ и не­зна­њем

д над­ре­а­ли­ста, као што сам вам при­чао, ви­део сам је­ди­ но Ара­го­на, Су­поа и Ели­ја­ ра на из­ло­жби La ve­rité sur les Co­lo­ni­es – из­ве­стио је Ко­ ча По­по­вић већ пот­пу­но не­стр­пљи­ вог Мар­ка Ри­сти­ћа у пи­сму у ко­ме је, по оби­ча­ју, ме­шао срп­ски и фран­цу­ ски. То пи­смо је по­сла­то 25. ок­то­бра 1931, у па­у­зи из­ме­ђу ис­пи­та. По­по­ вић, ко­ме је та­да би­ло све­га 23 го­ди­ не, по­ку­ша­вао је то­ком сво­јих сту­ди­ја фи­ло­зо­фи­је на Сор­бо­ни да, за­рад аде­ кват­не ме­ђу­на­род­не ре­цеп­ци­је спи­са ко­ји је те го­ди­не под на­зи­вом На­црт за јед­ну фе­но­ме­но­ло­ги­ју ира­ци­о­нал­ ног об­ја­вио ко­а­у­тор­ски са Ри­сти­ћем, оства­ри што при­сни­ју ко­му­ни­ка­ци­ју са па­ри­ским над­ре­а­ли­сти­ма. Уз ин­фор­ма­ци­ју да са њи­ма још ни­је ус­по­ста­вио до­вољ­но бли­зак кон­такт, По­по­вић је до­дао и свој ути­сак да не­ће то баш ла­ко да иде, те и да они бе­о­град­ ске над­ре­а­ли­сте нај­ве­ро­ват­ни­је ви­де као ау­то­ре ко­ји „мо­гу да пи­шу шта хо­

НАД­РЕ­А­ЛИ­ЗАМ­ И ПО­ЛИ­ТИ­КА (2)

Сте­ван Ву­ко­вић

ће на свом је­зи­ку” али да „не мо­гу да за­сту­па­ју над­ре­а­ли­зам у са­мој Фран­ цу­ској”. На­по­ми­њу­ћи да ће ићи још јед­ном да се ви­ди са Ти­ри­о­ном не би ли кроз при­чу до­спео „у ка­кав до­дир са тим чо­ве­ком”, он за­кљу­чу­је сле­де­ ће: „Ви зна­те и са­ми Мар­ко да се са­мо спо­ља ин­те­ре­су­ју за оно што ми ра­ди­ мо спрам њих.” Ри­стић и По­по­вић су, при том, би­ли до та­да убе­ђе­ни да у Ти­ ри­о­ну има­ју при­ја­те­ља и исто­ми­шље­ ни­ка. На­им ­ е, са­мо го­ди­ну да­на ра­ни­је су га, док је био у про­ла­зу за Бу­гар­ску, до­ма­ћин­ски уго­сти­ли у Бе­о­гра­ду, при­ хва­ти­ли у свој круг и раз­ви­ја­ли са њим прин­ци­пе ко­а­у­тор­ства у про­јек­ти­ма ко­је су пот­пи­са­ли за­јед­но са Ка­тјом Дре­нов­ском, Ва­не­том Бо­ром, Алек­ сан­дром и Лу­лом Ву­чо, Ше­вом Ри­стић и Ду­ша­ном Ма­ти­ћем. По­том су му још об­ја­ви­ли и пе­сму у пр­вом бро­ју ча­со­ пи­са Не­мо­гу­ће. Би­ли су сто­га убе­ђе­ни да ће им упра­во Ти­ри­он по­мо­ћи да на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин при­сту­пе пре­ го­во­ри­ма са Бре­то­ном.

Кочино писмо Марку од 6. новембра 1931.

Бу­њу­ел је у свом ау­то­би­о­граф­ском де­лу ко­је је об­ја­вље­но под на­зи­вом Мој по­след­њи уз­дах Ти­ри­о­на опи­сао као по­ли­тич­ки нај­вер­зи­ра­ни­јег чла­ на над­ре­а­ли­стич­ке гру­пе, за ко­га га је Пол Ели­јар упо­зо­рио да је „је­ди­но за шта се за­ни­ма по­ли­ти­ка”. Бу­ду­ћи да је то упра­во би­ло вре­ме у ко­ме су се у Па­ри­зу во­ди­ли ра­то­ви и уну­тар над­ре­а­ли­стич­ког по­кре­та и око ње­га, Ри­стић и По­по­вић су сма­тра­ли да им је пре­ко по­тре­бан са­ве­зник вер­зи­ран у по­ли­ти­ку и укљу­чен у нај­уж ­ и круг над­ре­ал ­ и­ста око Бре­то­на. Је­дан од тих ра­то­ва је по­кре­нут из­ме­ђу оних при­ пад­ни­ка над­ре­а­ли­стич­ког по­кре­та ко­ји су се са Бре­то­ном раз­и­шли кра­ јем 1929, осно­ва­ли ча­со­пис До­ку­мен­ ти, на чи­јем је че­лу био Жорж Ба­тај, и укљу­чи­ли у рад на дру­гом из­да­њу ча­со­пи­са Леш (Un Ca­da­vre), ко­ји је Бре­то­на на на­слов­ној стра­ни пред­ ста­вио као ка­то­лич­ког мар­ти­ра, име­ но­вав­ши га као „па­пу над­ре­ал ­ и­зма”, и оних Бре­то­ну још увек вер­них, у са­

ве­зу са они­ма ко­ји су тек при­мље­ни у по­крет. Дру­ги рат је по­кре­нут на кон­гре­су у Хар­ко­ву но­вем­бра 1930. го­ди­не, на ко­ме су на ве­о­ма кон­тро­вер­зан на­чин уче­ство­ва­ли Ара­гон и Са­дул, за­сту­па­ ју­ћи над­ре­а­ли­зам као је­ди­ну ре­во­лу­ ци­о­нар­ну умет­ност, па су се по­том у фор­ми са­мо­кри­ти­ке на кра­ју кон­гре­ са то­га од­ре­кли у име соц­ре­а­ли­зма, да би се по­врат­ком у Фран­цу­ску од­ре­кли и тог од­ри­ца­ња, ства­ра­ју­ћи при­ли­чан иде­о­ло­шки шум, ко­ји су над­ре­а­ли­сти ту­ма­чи­ли на про­тив­реч­не на­чи­не.

Покушај приближавања У та­квим окол­но­сти­ма су Ри­стић и По­по­вић од­лу­чи­ли да по­кло­не по­ ве­ре­ње Ти­ри­он ­ у, ко­ји је ути­цао и на раз­вој по­ли­тич­ке плат­фор­ме над­ре­а­ ли­зма и био чест по­сред­ник у од­но­су над­ре­а­ли­стич­ког по­кре­та и Ко­му­ни­ стич­ке пар­ти­је Фран­цу­ске, што је био слу­чај и у тра­си­ра­њу по­став­ке из­ло­ жбе Исти­на о ко­ло­ни­ја­ма. Иа­ко у мно­

Марково писмо Кочи од 20. новембра 1931.

Колекције народног музеја у Београду: од женскиња до грађанки (3) Ка­ко су жи­ве­ле же­не у Ср­би­ји кра­јем 19. и по­чет­ком 20. ве­ка? Ка­ко су из­гле­да­ле, ка­ко су се обла­чи­ле, шта су ра­ди­ле и ка­ко су се бо­ри­ле за свој по­ло­жај у зе­мљи ко­ја је, осло­ба­ђа­ју­ћи се осман­ског на­сле­ђа, про­ ла­зи­ла кроз по­ли­тич­ки, дру­штве­ни, еко­ном­ски и кул­тур­ни пре­о­бра­жај? О ду­гом пу­ту еман­ци­па­ци­је же­на уну­тар ри­гид­них па­три­јар­хал­них и кон­зер­ва­тив­них окви­ра све­до­че ра­до­ви на­ших умет­ни­ка из ко­лек­ци­је На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ду. Ова де­ла по­слу­жи­ла су исто­ри­чар­ки умет­ но­сти Гор­да­ни Ста­ни­шић да ре­кон­стру­иш ­ е ме­сто и уло­гу же­на у овој уз­бу­дљи­вој епо­хи срп­ске исто­ри­је у ко­јој су по­ста­вље­ни те­ме­љи мо­дер­ ног гра­ђан­ског дру­штва.

Ја сам жена,­ али смем

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Д

е­вет­на­ес­ ти век оста­ће за­пам­ ћен по ма­ло­број­ним ви­со­ко­ о­бра­зо­ва­ним же­на­ма и они­ ма ко­је су сна­гом сво­је во­ље, упор­но­шћу и ам­би­ци­јом и ен­ту­зи­ја­змом и та­лен­том успе­ва­ле да пре­ва­зи­ђу не­мо­гућ­ност шко­ло­ва­ ња, да се су­прот­ста­ве кли­ше­и­ма па­ три­јар­хал­ног вас­пи­та­ња и да осво­је но­ве про­сто­ре у прав­цу (род­но со­ли­ дар­них) исто­риј­ски ва­лид­них по­зи­ ци­ја у раз­ли­чи­тим обла­сти­ма кул­ ту­ре и умет­но­сти, а пре­вас­ход­но у окви­ри­ма со­ци­јал­них пра­ва и за­слу­ же­ног угле­да гра­ђан­ке и ин­те­лек­ту­ ал­ке у „му­шкој др­жа­ви”. Уз су­пру­ге до­ма­ћих вла­да­ра сво­јим ути­ца­јем на та­да­шње дру­штво из­два­ја­ло се не­ко­

Издаје: Политика новине и магазини д.о.о.­ Директор: Мира Глишић-Симић.­ Директор: Нина Самарџић.­ В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић.­ Уредник Додатка: Ана Оташевић. Графички дизајн: Илија Милошевић. Телефон: 330-1751 Факс: 3373-393­ Електронско издање: www.politika.rs

Ми­на Ка­ра­џић Ву­ко­ма­но­вић

ли­ко углед­них же­на из раз­ли­чи­тих дру­штве­них сло­је­ва. По­ред сли­кар­ ке Ми­не Ка­ра­џић Ву­ко­ма­но­вић, ко­ја се упо­ре­до ба­ви­ла и пре­во­ђе­њем, као и пр­ве же­не шко­ло­ва­не на Умет­нич­ кој ака­де­ми­ји у Бе­чу, умет­ни­це и пр­ ве же­не ака­де­ми­ка у Ср­би­ји Ка­та­ри­не Ива­но­вић, свој пи­он ­ ир­ски до­при­нос у обла­сти ра­не срп­ске ар­хи­тек­ту­ре да­ ла је Је­ли­са­ве­та На­чић, док је умет­ни­ ца ен­гле­ског по­ре­кла Ана Вла­хо­вић за­па­же­на као је­ди­на же­на ме­ђу из­ла­ га­чи­ма у окви­ру срп­ског оде­ље­ња на Свет­ској из­ло­жби 1899. го­ди­не у Па­

Одевање у граду крајем 19. века

ри­зу. Од не­сум­њи­вог зна­ча­ја у књи­ жев­но­сти, не са­мо у сми­слу жен­ске пар­ти­ци­па­ци­је у бу­ђе­њу па­три­от­ске све­сти и ро­ман­ти­чар­ског ду­ха, би­ло је де­ло са­мо­у­ке пе­сни­ки­ње Ми­ли­це Сто­ја­ди­но­вић Срп­ки­ње. Ова „ле­па пе­ смо­твор­ка и спи­са­тељ­ка срб­ска”, ка­ко су је на­зи­ва­ли ње­ни са­вре­ме­ни­ци, ве­ ли­ки ро­до­љуб и ро­ман­ти­чар, же­на са (го­то­во му­шки) ин­тен­зив­ним осе­ћа­ њем на­ци­о­нал­ног по­но­са, би­ла је и рат­ни из­ве­штач и пр­ва же­на „на ба­ ри­ка­да­ма” при­ли­ком бом­бар­до­ва­ ња Бе­о­гра­да 1862. го­ди­не. Ме­ђу пи­

ја­ни­сти­ма 19. ве­ка сво­јим та­лен­том се из­два­ја­ла Јо­ван­ка Стој­ко­вић, сту­ дент­ки­ња Фран­ца Ли­ста ко­јој је Ла­за Ко­стић по­све­тио пе­сму. Же­на­ма у Ср­би­ји по­след­њих де­це­ ни­ја 19. ве­ка, ко­ја је у про­це­су (без сум­ње, све ефи­ка­сни­јег) осло­ба­ђа­ња од ду­го­трај­них осман­ских ути­ца­ја, зе­мљи спе­ци­фич­ног мен­та­ли­те­та и са ре­ци­ди­ви­ма не­по­мир­љи­вих кон­ зер­ва­тив­них ми­сли, ни­је био бли­зак ре­во­лу­ци­он ­ ар­ни мо­дел Олим­пи­је де Гуж и дру­гих европ­ских остра­шће­ них ак­ти­вист­ки­ња за жен­ска пра­ва.

Субота 20. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

ИСТОРИЈСКИ ПУТОКАЗИ

гим пу­бли­ка­ци­ја­ма ни­је ни еви­ден­ти­ ра­но ње­го­во уче­шће, он је ту од­и­грао зна­чај­ну ку­сто­ску уло­гу, и то на­гла­ ша­ва­ју­ћи екс­пли­цит­но по­ли­тич­ки ка­ рак­тер те из­ло­жбе на ра­чун умет­нич­ ког (ко­ји је фор­си­рао Ара­гон), да би на њу унео чак и ре­фе­рен­це ка со­вјет­ској спољ­ној по­ли­ти­ци као ал­тер­на­ти­ви ко­ло­ни­ја­ли­зму и им­пе­ри­ја­ли­зму. Док је По­по­вић не­си­гу­ран и не­на­ ме­тљив, пун оче­ки­ва­ња спрам Ти­ри­о­ на, Ри­стић је не­стр­пљив. Он Бре­то­нов рад ак­тив­но пра­ти још од сво­је ше­сна­ е­сте го­ди­не, ка­да је у же­нев­ском ча­со­ пи­су за књи­жев­ност и умет­ност L’Éven­ tail (Ле­пе­за) на­и­шао на ње­гов текст о Апо­ли­не­ру и у ње­му ви­ди иде­ал­ног чи­та­о­ца На­цр­та, ко­ји ће раз­у­ме­ти оне сло­је­ве зна­че­ња ко­ји су ло­кал­ ној ака­дем­ској и ли­те­рар­ној пу­бли­ ци из­ма­кли, а уз то и по­тен­ци­јал­ног из­да­ва­ча, ко­ји ће ње­го­вим и По­по­ ви­ће­вим за­јед­нич­ким иде­ја­ма омо­ гу­ћи­ти ме­ђу­на­род­ни пла­сман. Иа­ко је Ри­стић већ ду­жи низ го­ди­на у пре­ пи­сци с Бре­то­ном и мо­же На­црт да му по­ша­ље и по­штом, уз мол­бу да га про­чи­та и раз­мо­три за из­да­ва­ње, до­ го­вор је да му пре­вод На­цр­та пре­да лич­но По­по­вић, као ко­а­у­тор, уз прет­ ход­ну кон­сул­та­ци­ју са Ти­ри­о­ном. То, ме­ђу­тим, ни­ка­ко да се де­си. По­по­вић че­сто од­ла­зи код Ти­ри­о­на, али, ма ко­ ли­ко га Ри­стић у то уве­ра­вао, ни­ка­ко да се те­ма при­сту­па Бре­то­ну уоп­ште отво­ри. Ко­нач­но, на Ри­сти­ће­во ин­си­ сти­ра­ње, у до­пи­сни­ци од 6. но­вем­бра По­по­вић ре­а­гу­је на сле­де­ћи на­чин: „По­што зах­те­ва­те, пре­вод ћу пре­да­ти, али не Бре­то­ну, што би би­ло бо­ље, али не­згод­ни­је, већ Ти­ри­о­ну, ко­ји ми га је у ви­ше при­ли­ка тра­жио, и ко­ји би се си­гур­но увре­дио, по­што би био уве­ рен да из­бе­га­ва­мо и ње­га и ње­гов суд.” Дан ка­сни­је и од­ла­зи код Ти­ри­о­на, ко­ ји се по­ка­зу­је као из­у­зет­но ба­хат и ег­ зи­би­ци­о­ни­стич­ки на­стро­јен, окре­нут пре до­ми­на­ци­ји не­го са­рад­њи. Као илу­стра­ци­ју за то По­по­вић у пи­сму Ри­сти­ћу тог да­на 7. но­вем­бра опи­су­је ка­ко је овај, на­кон што је из­ не­на­да не­стао на по­чет­ку раз­го­во­ра и по­ја­вио се тек два са­та ка­сни­је, за не­ки текст њи­хо­вог за­јед­нич­ког при­ја­те­ља и По­по­ви­ће­вог шу­ра­ка Ва­на Бо­ра ре­ као да је „кре­тен­ски”, да не­ма ни трун­ ке ма­те­ри­ја­ли­зма, ни­јед­не ми­сли ко­ја би ишла од кон­крет­ног ка ап­стракт­ ном, да оне „све иду од ап­стракт­ног

рио од ју­ла 1937, пр­во као оби­чан вој­ ник, па на­чел­ник шта­ба, да би до кра­ја ра­та по­стао ко­ман­дант ар­ти­ље­риј­ске ди­ви­зи­је и по­руч­ник Шпан­ске ре­пу­ бли­кан­ске ар­ми­је. За то вре­ме се Ри­стић, за раз­ли­ку од По­по­ви­ћа, про­тив фа­ши­ста бо­ри реч­ ју, а не мет­ком. У тек­сту Сан и исти­на Дон Ки­хо­та, об­ја­вље­ном у ча­со­пи­су Пе­чат 1939. го­ди­не, тај рат ту­ма­чи као су­коб из­ме­ђу про­шло­сти „ко­ја је већ мр­тва и хо­ће да пре­жи­ви сво­ју смрт, да ту смрт пре­не­се бу­дућ­но­сти и те бу­ дућ­но­сти са­ме, у ко­ју се ин­ве­сти­ра­мо пу­тем лу­ди­ла и сна”. У јед­ном од на­ ред­них бро­је­ва истог ча­со­пи­са, ње­го­ ва те­ма је „ноћ дру­штве­на, али и ноћ пси­хич­ка”, да би „и лу­ди­ло, и не­у­ро­за, и сан, и ек­ста­за, и ми­тос, и по­ез­ и­ја, и мо­рал” би­ли про­гла­ше­ни за спон­та­ не си­сте­ме од­бра­не од „но­ћи и ње­них гро­за, ко­је са­ма ноћ чо­веч­ја спон­та­но гра­ди”. По­по­вић у свом тек­сту под на­ сло­вом Рат­ни ци­ље­ви ди­ја­лек­тич­ког ан­ти­бар­ба­ру­са, ко­ји је об­ја­вио у Књи­ жев­ним све­ска­ма у За­гре­бу 1940, по­ ку­ша­ва то да рас­крин­ка као „одва­ја­ње

Кочине дописнице Марку од 12. децембра 1931. и 8. октобра 1932.

ка ап­стракт­ном”, да је то „чист иде­а­ ли­зам, кон­фу­зност, бр­ља­вље­ње, ме­ та­фи­зи­ка” и да „Ва­не не­ма пој­ма ни о че­му”, да „не зна шта хо­ће”. По­по­ вић је ујед­но и згро­жен и пре­пла­шен и из­ра­жа­ва по­тре­бу да се дис­тан­ци­ра и од бе­о­град­ске над­ре­ал ­ и­стич­ке гру­ пе и од На­цр­та у по­ку­ша­ју да из­бег­ не су­коб. Ри­стић на то, у пи­сму од 12. но­вем­бра, од­го­ва­ра сле­де­ће: „Ти­ри­он ни­је ни­ка­кав кон­зул у Ју­го­сла­ви­ји, као што би он ипак же­лео да бу­де и по­ред свег свог нећ­ка­ња, и за­то тре­ба да­ти пре­вод ди­рект­но Бре­то­ну, ко­ји ме­не по­зна­је дав­ни­је не­го Ти­ри­о­на, и ко­ји ми је као уред­ник тра­жио текст.”

Раздор У пи­сму од 23. но­вем­бра По­по­вић ја­ вља Ри­сти­ћу три ства­ри: да се ин­те­ гри­сао ме­ђу над­ре­а­ли­сте, ко­ји­ма је пре­во­дио Хе­ге­ла са не­мач­ког, да је

Ти­ри­о­ну ко­нач­но пре­дао де­ло­ве На­ цр­та, али и да је, слу­ша­ју­ћи њи­хо­ ве рас­пра­ве, остао згро­жен њи­хо­вом пре­по­тен­ци­јом и не­зна­њем, па је, об­ у­зет до­са­дом, ре­шио да оде из Па­ри­за на не­ко озбиљ­ни­је ме­сто. Ње­гов фан­ та­зам о иде­ал­ној ко­му­ни­ка­тив­ној и кре­а­тив­ној за­јед­ни­ци, ко­ју је та гру­па умет­ни­ка за ње­га до та­да оли­ча­ва­ла, не­стао је чим је ко­нач­но ус­пео да их ви­ди на де­лу. У пи­сму од 30. но­вем­бра, он већ опи­су­је свој пот­пу­но ин­ди­фе­ рен­тан став пре­ма Ти­ри­о­ну, са ко­јим је ве­че­рао без ијед­не ре­чи о На­цр­ту, чи­је му је фраг­мен­те пре­дао пре то­га са ве­ли­ким по­ве­ре­њем. „Не­ће ме ви­ ше ви­де­ти!”, пи­ше По­по­вић, ми­сле­ћи на Ти­ри­о­на, „а по­што сам, на­жа­лост, за дру­ге ве­зан са­мо пре­ко ње­га, не­ћу ни те дру­ге ви­де­ти: ча­со­ви ни­су би­ли ску­пи.” Но­ву го­ди­ну ће По­по­вић до­ че­ка­ти већ у Франк­фур­ту, као сту­дент

еко­но­ми­је на не­дав­но осно­ва­ном Ин­ сти­ту­ту за дру­штве­на ис­тра­жи­ва­ња, чи­ји је ди­рек­тор та­да био ве­о­ма ам­би­ ци­о­зни Макс Хор­хај­мер. Он је од ор­ то­док­сног марк­си­зма ту шко­лу по­вео ка ин­те­гра­ци­ји Марк­со­вог и Фрој­до­ вог уче­ња у ис­тра­жи­ва­њу дру­штве­них по­ја­ва, струк­ту­ра и про­ме­на. По­по­ви­ћев жи­вот је од та­да кре­нуо у пот­пу­но дру­гом сме­ру, да би ис­хо­ди­ ште свог стре­мље­ња ка за­јед­ни­ци ко­ ја дру­штве­не про­ме­не не про­јек­ту­је, већ оства­ру­је, на­шао не у не­ком дру­ гом па­ри­ском ка­феу, раз­ли­чи­том од оног у ко­ме су се са­ку­пља­ли над­ре­а­ ли­сти, не­го на ме­сти­ма по­пут вој­нич­ ког ро­ва у не­ком ме­сту на­до­мак Али­ кан­теа. Ода­тле се­дам го­ди­на ка­сни­је пи­ше Ри­сти­ћу: „Око ме­не са­ми рад­ ни­ци и се­ља­ци”, и то „исти они са ре­ зо­лу­ци­ја и про­кла­ма­ци­ја”. По­по­вић се у у Шпан­ском гра­ђан­ском ра­ту бо­

Надежда Петровић, Жена у фотељи, туш на папиру, 1894.

Надежда Петровић у сликарској школи

То, сва­ка­ко, ни­је зна­чи­ло и апа­ти­ју и па­сив­ност срп­ских же­на с тим пи­ та­њем у ве­зи. Њи­ма је, сти­ца­јем на­ ве­де­них окол­но­сти, нај­пре би­ло по­ треб­но пси­хо­ло­шко по­и­сто­ве­ћи­ва­ње са но­вим стан­дар­ди­ма, а са­мим тим и са­зре­ва­њем мо­дер­не гра­ђан­ске тво­ ре­ви­не, где би, уз све на­сле­ђе тра­ди­ ци­о­нал­но па­три­јар­хал­ног вас­пи­та­ ња, ис­ко­ри­сти­ле аде­кват­не усло­ве за сти­му­ли­са­ње род­не рав­но­прав­но­сти. Три же­не су се ипак кроз раз­ли­чи­те сфе­ре ин­ди­ви­ду­ал­ног де­ло­ва­ња, али с истим ци­љем, вр­ло кон­крет­но огла­

03

Карикатура француских феминисткиња, О. Домије, 19. век

си­ле у бор­би за пра­ва соп­стве­ног по­ла. Од ше­зде­се­тих го­ди­на 19. ве­ка Дра­ га Ди­ми­три­је­вић Де­ја­но­вић, пе­сни­ ки­ња ро­до­љу­би­ве по­е­зи­је и глу­ми­ца Срп­ског на­род­ног по­зо­ри­шта у Но­вом Са­ду, „же­на са ду­бо­ким осе­ћа­њем”, ка­ ко ју је на­зи­вао Све­то­зар Мар­ко­вић, енер­гич­но се за­ла­га­ла за обра­зо­ва­ње де­вој­чи­ца и њи­хов на­ста­вак шко­ло­ва­ ња (којe ни­је да­ле­ко од­ма­кло од пр­вих ме­шо­ви­тих уста­но­ва из 1832), за еко­ ном­ску са­мо­стал­ност же­на као пред­ у­сло­ве про­спе­ри­те­та сва­ког дру­штва. Бли­ске су јој би­ле тзв. све­срп­ске иде­је

но­вог па­три­о­ти­зма Ује­ди­ње­не омла­ ди­не срп­ске, ко­је је јав­но про­па­ги­ра­ ла, др­жа­ла је пре­да­ва­ња и об­ја­вљи­ва­ла тек­сто­ве и кри­тич­ке члан­ке са те­мом сло­бо­де и жен­ске еман­ци­па­ци­је. Же­ на ко­ја је на­пи­са­ла сти­хо­ве: „Ја сам же­на, али смем” без ика­кве не­до­у­ми­це мо­гла би да се сма­тра пр­вом срп­ском фе­ми­нист­ки­њом и у са­вре­ме­ном зна­ че­њу те ре­чи. Го­д и­н е 1863, ка­к о је по­ме­н у­то, осно­ва­на је Ви­ша жен­ска шко­ла (под по­кро­ви­тељ­ством На­та­ли­је Обре­но­ вић), а Ка­та­ри­на Ми­ло­вук, ко­ја се

Милица Стојадиновић Српкиња, Анастас Јовановић, 1850–1851.

Ри­стић, за раз­ли­ку од По­по­ви­ћа, про­тив фа­ши­ста бо­ри реч­ју, а не мет­ком. Ње­го­ва те­ма је „ноћ дру­штве­на, али и ноћ пси­хич­ка” на­пред­не прак­се од на­пред­не те­о­ри­је”, пу­тем „по­ри­ца­ња ре­ал­но­сти”. Он и Кр­ ле­жи и Ри­сти­ћу за­ме­ра да сво­је ста­во­ ве оства­ру­ју „са­мо пи­са­њем”, „са­мо и је­ди­но њим”, и то про­гла­ша­ва за „про­ жди­ра­ње ствар­но­сти”, не­ку тен­ден­ци­ о­зну вер­зи­ју лар­пур­лар­ти­зма. Раз­дор из­ме­ђу По­по­ви­ћа и Ри­сти­ ћа је све ду­бљи и од­ра­жа­ва се у жи­вот­ ним од­лу­ка­ма у кри­зним си­ту­а­ци­ја­ ма. Ри­стић по­че­так Дру­гог свет­ског ра­та про­во­ди у са­на­то­ри­ју­му Жи­ва­ди­ но­вић, у на­став­ку гро­зни­ча­ве прак­се ноћ­ног пи­са­ња, а По­по­вић у ко­манд­ ним струк­ту­ра­ма На­род­но­о­сло­бо­ди­ лач­ке вој­ске Ју­го­сла­ви­је. ¶

свр­ста­ва ме­ђу пр­ве обра­зо­ва­не срп­ске же­не, по­ста­је управ­ни­ца ове пи­он ­ ир­ ске сред­њо­школ­ске уста­но­ве за же­не. Свој рад нај­пре усме­ра­ва ка про­свет­ ним ак­тив­но­сти­ма, осни­ва и Жен­ско пе­вач­ко и му­зи­кал­но дру­штво, али и ху­ма­ни­стич­ка ан­га­жо­ва­на удру­же­ња – Бе­о­град­ско жен­ско дру­штво (1875) и Жен­ску рад­нич­ку шко­лу за де­вој­ ке из си­ро­ма­шних по­ро­ди­ца. Пре­ко Жен­ског дру­штва она по­кре­ће и ча­ со­пис До­ма­ћи­ца, а де­ве­де­се­тих го­ди­на 19. ве­ка об­ја­вљу­је сво­ју књи­гу Исто­ ри­ја све­та у крат­ком пре­гле­ду за жен­ ски­ње. Би­ла је јед­на од пр­вих рат­них бол­ни­чар­ки и пр­ва гра­ђан­ка ко­ја се бо­ри­ла за пра­во гла­са же­на. Кра­јем 19. ве­ка и Ми­ли­ца Ми­ле­тић То­мић, ћер­ка Све­то­за­ра Ми­ле­ти­ћа и су­пру­ га Ја­ше То­ми­ћа, књи­жев­ни­ца, но­ви­ нар­ка и уред­ни­ца жен­ских ча­со­пи­са, сво­је по­ли­тич­ко ан­га­жо­ва­ње усме­ра­ ва све ви­ше ка про­па­ги­ра­њу иде­ја и ши­ре­њу ди­мен­зи­ја жен­ских бор­би, док ће свој им­по­зант­ни до­при­нос у фе­ми­ни­стич­ком ак­ти­ви­зму са по­себ­ ним ак­цен­том на обра­зо­ва­ње же­на да­ ти већ у пр­вим де­це­ни­ја­ма 20. ве­ка. Ли­бе­рал­ни устав Кра­ље­ви­не од 1888. го­ди­не, ко­јим је Ср­би­ја про­кла­ мо­ва­на у „гра­ђан­ску, устав­ну и пар­ ла­мен­тар­ну мо­нар­хи­ју”, у сво­јој би­ ти ни­је био кон­ци­пи­ран и у сми­слу род­не рав­но­прав­но­сти и жен­ске ле­ ги­тим­но­сти, али су се на ње­го­вим ре­ фор­ма­ма гра­ђан­ских пра­ва и сло­бо­да же­не но­во­га дру­штва све све­сни­је, ор­ га­ни­зо­ва­ни­је и ма­сов­ни­је не­го до та­да укљу­чи­ва­ле у бор­бу за соп­стве­не по­ зи­ци­је са ја­сном пер­спек­ти­вом ак­тив­ ног при­су­ства у јав­ном жи­во­ту. На­ста­вак у иду­ћем бро­ју

20. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 04 Субота

ПОЛИТИКА ИДЕНТИТЕТА

Бур­ки­ни: про­во­ка­ци­ја или пра­во? Ве­ћи­на Фран­цу­за се сла­же­ са за­бра­ном но­ше­ња бур­ки­ни­ја­ у Ка­ну, а не­ки су спрем­ни да­ тај став бра­не и си­лом

би ка­то­ли­ки­ња осе­ти­ла пе­де­се­тих да је не­ко те­ ра да но­си би­ки­ни? Со­ци­ја­ли­стич­ка ми­ни­стар­ка за по­ро­ди­цу, де­ цу и жен­ска пра­ва, Ло­ранс Ро­си­њол, об­ја­сни­ла је ка­ко је но­ше­ње бур­ки­ни­ја „ар­ха­и­чан по­ли­ тич­ки про­је­кат” ко­ји за циљ има да кон­тро­ли­ше жен­ско те­ло, па са­мим тим и же­ну. Она твр­ди да у пи­та­њу ни­је слу­чај­ност, те да по­ја­ва бур­ки­ ни­ја оте­жа­ва ин­те­гра­ци­ју му­сли­ман­ске ма­њи­ не у дру­штво. Фран­цу­ска, на­и­ме, уме­сто мул­ти­ кул­ту­ра­ли­зма ко­ји се про­па­ги­ра у Сје­ди­ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма и Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, за­ сту­па ре­пу­бли­кан­ски став да се уз жи­вот у Фран­ цу­ској мо­ра­ју усво­ји­ти и фран­цу­ске вред­но­сти и оби­ча­ји, од ко­јих се као нај­ва­жни­ји ис­ти­че се­ку­лар­ност. Ро­си­њо­ло­ва је у јед­ној ра­ни­јој из­ја­ви упо­ре­ ди­ла же­не ко­је при­ста­ју на бур­ку (или бур­ки­ни) са „црн­ци­ма ко­ји су при­ста­ја­ли на роп­ство”. На­ кон ла­ви­не кри­ти­ке са де­сни­це на по­ја­ву бур­ки­ ни­ја, ми­ни­стар­ка је по­зва­ла на хлад­но­крв­ност и по­ру­чи­ла да не тре­ба те­ро­ри­зам до­во­ди­ти у ве­зу са одев­ним из­бо­ри­ма за пла­жу.

ФЕНОМЕНИ Бо­рис Пе­тро­вић

Н

е­дав­на за­бра­на но­ше­ња бур­ки­ни­ја у Ка­ну узру­ја­ла је фран­цу­ску јав­ност. Ве­ћи­на Фран­цу­за ми­сли да је то ис­ прав­на од­лу­ка – у пи­та­њу је је­дан од рет­ких тре­ну­та­ка где се иде­о­ло­шки ле­ ве и де­сне стру­је сла­жу, иа­ко из при­вид­но раз­ли­ чи­тих, а ипак су­штин­ски истих раз­ло­га. „Бур­ки­ни” је по­јам на­стао од спо­ја на­из­глед не­спо­ји­вог – „бур­ка” (оде­ћа ко­ју на­ла­же ше­ри­ јат­ски за­кон) и „би­ки­ни” (сво­је­вре­ме­но ве­о­ма про­во­ка­тив­ни жен­ски ку­па­ћи ко­стим ко­ји је по­ стао део сва­ко­дне­ви­це). У пи­та­њу је ку­па­ћи ко­ стим ко­ји пот­пу­но пре­кри­ва те­ло, до­вољ­но ши­ рок да при­кри­је фор­му жен­ског те­ла. По­ре­ђе­ње би­ки­ни­ја и бур­ки­ни­ја ни­је без из­ве­сне иро­ни­је. Ка­да се сво­је­вре­ме­но по­ја­вио, би­ки­ни је био за­ бра­њен у не­ко­ли­ко европ­ских зе­ма­ља (Ита­ли­ја, Шпа­ни­ја) јер је пре­ви­ше от­кри­вао, што је на­и­ ла­зи­ло на жу­стре ре­ак­ци­је ре­ли­ги­оз­ них кон­зер­ ва­тив­них кру­го­ва. Се­дам­де­сет го­ди­на на­кон што је би­ки­ни изазвао сензацију на пла­жа­ма на ју­гу Фран­цу­ске, неко­ лико градова је увело забрану купаћег костима који прекрива тело, у име безбедности, секулар­ ног принципа републике, па и хигијене.

Француске вредности

Тероризам и купаћи костим Да ли је у пи­та­њу про­во­ка­ци­ја фран­цу­ског ста­ нов­ни­штва, као што је ре­као гра­до­на­чел­ник Ка­ на, Давид Линар, обра­зла­жу­ћи за­бра­ну? У зе­мљи ко­ја је у ра­ту са те­ро­ри­змом, сма­тра он, не сме­ју да се до­зво­ле ни­ка­кви јав­ни зна­ци при­пад­но­сти те­ро­ри­стич­ким гру­па­ма. Ова тврд­ња је про­бле­ ма­тич­на из ви­ше раз­ло­га: гра­до­на­чел­ник је по­ и­сто­ве­тио ислам као ре­ли­ги­ју са те­ро­ри­змом, а же­не ко­је но­се овај ку­па­ћи ко­стим са јав­ним по­ др­жа­ва­о­ци­ма те­ро­ри­зма. Од­лу­ка о за­бра­ни бур­ки­ни­ја на пла­жи на­до­ве­ зу­је се на већ при­су­тан за­кон о за­бра­ни но­ше­ња ве­ла у јав­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма. Та за­бра­на, иа­ко пре све­га ци­ља му­сли­ман­ску ма­њи­ну, има­ла је ло­гич­но об­ја­шње­ње – вео, или пот­пу­на ма­ска, оте­жа­ва­ју иден­ти­фи­ка­ци­ју и оне­мо­гу­ћа­ва­ју ле­ ги­ти­ми­са­ње осо­бе ко­ја га но­си. Ипак, од­лу­ка је

Брижит Бардо на плажи у Кану, 1953.

про­ши­ре­на на за­бра­ну ис­ти­ца­ња би­ло ка­квих вер­ских сим­бо­ла у јав­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма. Нај­че­шћи ар­гу­мент је да је вео (и још ви­ше бур­ка) у су­прот­но­сти са те­ко­ви­на­ма за­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је јер ин­си­сти­ра на под­ре­ђе­ном по­

ло­жа­ју же­не у дру­штву. У пи­та­њу је на­мет­ну­та ме­ра ко­ја уни­жа­ва жен­ско до­сто­јан­ство и спу­та­ ва сло­бо­ду. Но, шта у слу­ча­ју ка­да же­на же­ли да но­си вео и осе­ћа се не­ла­год­но да без ње­га иза­ђе на ули­цу? Да ли осе­ћа не­што слич­но оном што

Де­сни­ца твр­ди да је ме­ра за­бра­не пот­пу­но на ме­сту и да у Фран­цу­ској мо­ра­ју да се по­шту­ ју фран­цу­ски оби­ча­ји. Ан­ри Ге­но, по­ли­ти­чар и са­вет­ник бив­шег фран­цу­ског пред­сед­ни­ка Ни­ко­ле Сар­ко­зи­ја, твр­ди да но­ше­ње бур­ки­ни­ ја „ни­је вер­ско, већ ци­ви­ли­за­циј­ско пи­та­ње” и да гра­ђа­ни тре­ба да од­лу­че у ка­квој зе­мљи, то јест ка­квом дру­штву же­ле да жи­ве. Ма­ну­ел Валс, фран­цу­ски пре­ми­јер, по­др­жао је за­бра­ну јер ова фор­ма ку­па­ћег ко­сти­ма „ни­је у скла­ду са фран­ цу­ским вред­но­сти­ма”. Ве­ћи­на Фран­цу­за се са тим сла­же, а не­ки су спрем­ни да тај став бра­не и си­лом. Та­ко је на Кор­зи­ци из­би­ла ту­ча у ко­јој је уче­ ство­ва­ло пет­сто љу­ди (пе­то­ро је по­вре­ђе­но, од то­га је­дан кри­тич­но, а три ау­то­мо­би­ла су спа­ ље­на), због сва­ђе ко­ја је из­би­ла из­ме­ђу по­ро­ ди­ца са же­на­ма ко­је су се ку­па­ле у бур­ки­ни­ју, ту­ри­ста ко­ји су их сли­ка­ли и ста­нов­ни­ка Ба­ сти­је. Ме­шта­ни су ви­ка­ли: „Ово је наш дом” у делу града у коме живе муслимани, због че­га је по­че­ла ту­ча ко­ју је мо­ра­ло да сми­ру­је сто­ти­ну по­ли­ца­ја­ца и жан­дар­ма. Ова си­ту­а­ци­ја се, ме­ђу­тим, не ти­че са­у­диј­ског кра­ља Сал­ма­на бин Аб­ду­ла­зи­за ел Са­у­да, ко­ји по­се­ду­је ве­ли­ко има­ње на­до­мак Ка­на и др­жи под за­ку­пом це­лу јед­ну пла­жу и круг од три­ста ме­та­ра око ње. На пла­жи ва­же пра­ви­ла ко­ја он про­пи­ше – све за­бра­не бур­ки­ни­ја, ве­ло­ва, бур­ки и слич­но од­мах па­да­ју у во­ду. Ме­шта­ни ко­ји ука­ зу­ју на про­тив­у­став­ност та­кве си­ту­а­ци­је уза­луд се бу­не. То је, ве­ро­ват­но, нај­ре­чи­ти­ји ко­мен­тар сми­сле­но­сти ме­ре за­бра­не бур­ки­ни­ја. ¶

О на­ци­ји и на­ци­о­на­ли­зму Ен­то­ни Смит, тво­рац ет­но-­ -сим­бо­ли­зма, ута­бао је ста­зе­ ко­ји­ма ће у бу­дућ­но­сти­ ићи ко­ло­не ис­тра­жи­ва­ча СОЦИОЛОГИЈА Јо­во Ба­кић

И

с­тра­жи­ва­чи на­ци­је и на­ци­о­на­ли­зма, без об­зи­ра на на­ци­о­нал­ну при­пад­ност и да ли је уоп­ште има­ју, мо­ра­ју се упо­ зна­ти с обим­ним и зна­чај­ним де­лом Ен­то­ни­ја Сми­та (1939–2016) ка­ко би се­би уште­де­ли огро­ман труд и не би ис­пи­ти­ва­ли оно што је он, ко­ри­сте­ћи не­ис­црп­ну енер­ги­ју и осла­ња­ју­ћи се на не­у­о­би­ча­је­но ши­ро­ко обра­зо­ва­ ње, већ ис­тра­жио и ду­бо­ко про­ми­слио. Про­фе­сор еме­ри­тус на углед­ној Лон­дон­ској шко­ли за еко­ но­ми­ју и по­ли­тич­ке на­у­ке (ЛСЕ), ко­ји је овај свет на­пу­стио пре ме­сец да­на, за жи­во­та је об­ја­вио 17 књи­га, пре­ве­де­них на 22 свет­ска је­зи­ка (тре­нут­ но је у штам­пи и осам­на­е­ста) и пре­ко 100 чла­на­ ка у на­уч­ним ча­со­пи­си­ма и по­гла­вља у књи­га­ма. Не­ке од нај­ва­жни­јих књи­га су: Ет­нич­ко по­ре­кло на­ци­ја (1986), На­ци­о­нал­ни иден­ти­тет (1991), На­ци­о­на­ли­зам и мо­дер­ни­зам (1998), На­ци­ја у исто­ри­ји (2000), Иза­бра­ни на­ро­ди (2003). У Ср­ би­ји се књи­га На­ци­о­нал­ни иден­ти­тет, у пре­во­ду Сло­бо­да­на Ђор­ђе­ви­ћа, по­ја­ви­ла 1998. го­ди­не у, за кул­ту­ру ових про­сто­ра од не­про­це­њи­вог зна­ ча­ја, Би­бли­о­те­ци 20. век Ива­на Чо­ло­ви­ћа. Смит је основ­не сту­ди­је из кла­сич­них на­у­ка и фи­ло­зо­фи­је окон­чао на Окс­фор­ду, док је ма­стер и док­то­рат из со­ци­о­ло­ги­је сте­као на ЛСЕ. Ова

ин­тер­ди­сци­пли­нар­ност од­ли­ко­ва­ће чи­тав Сми­ тов ин­те­лек­ту­ал­ни пут. Шта­ви­ше, он је уста­но­ вио по­себ­но ин­тер­ди­сци­пли­нар­но по­ље ис­тра­ жи­ва­ња на­ци­је и на­ци­о­на­ли­зма, па је, пра­ћен сво­јим док­то­ран­ди­ма, обра­зо­вао и Удру­же­ње за про­у­ча­ва­ње ет­нич­ке ве­за­но­сти и на­ци­о­на­ ли­зма, ко­је већ ви­ше од че­тврт ве­ка одр­жа­ва го­ди­шње кон­фе­рен­ци­је на ЛСЕ и из­да­је два ва­ жна на­уч­на ча­со­пи­са – На­ци­је и на­ци­о­на­ли­зам и Сту­ди­је ет­нич­ке ве­за­но­сти и на­ци­о­на­ли­зма. Смит је док­то­ри­рао код још јед­ног ве­ли­ка­на, ан­тро­по­ло­га Ерн­ста Гел­не­ра. Но, њи­хо­ва те­о­риј­ ска схва­та­ња се при­лич­но раз­ли­ку­ју. На­и­ме, Гел­ нер је мо­дер­ни­ста, ко­ји је сма­трао ин­ду­стри­ја­ли­ за­ци­ју и мо­дер­ну др­жа­ву до­вољ­ним усло­ви­ма за на­ста­нак на­ци­је, а Смит је раз­вио осо­бе­ни при­ ступ ет­но-сим­бо­ли­зма у ко­јем се ин­ду­стри­ја­ли­за­ ци­ја, мо­дер­на др­жа­ва с ње­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма, на пр­вом ме­сту шко­лом и вој­ском, та­ко­ђе сма­тра­ју бит­ни­ма за на­ста­нак на­ци­о­на­ли­зма, али се по­ себ­но на­гла­ша­ва зна­чај ет­ни­ја, то јест ет­нич­ких за­јед­ни­ца ко­је мо­гу по­сто­ја­ти ве­ко­ви­ма, па и ми­ ле­ни­ји­ма (нпр. Је­вре­ји, ко­ји­ма је и Смит при­па­ дао) пре обра­зо­ва­ња на­ци­ја. Ако не­ма њих, он­да на­ци­ја не­ма на осно­ву че­га да на­ста­не. У јед­ној од нај­ва­жни­јих књи­га у про­у­ча­ва­њу на­ци­ја и на­ци­о­на­ли­зма, Ет­нич­ком по­ре­клу на­ ци­ја, Смит је из­ло­жио сво­је схва­та­ње, де­таљ­ но пот­кре­пље­но исто­риј­ским при­ме­ри­ма, да се на­ци­је, по пра­ви­лу, об­ли­ку­ју око од­ре­ђе­ног ет­нич­ког је­згра. Ово ет­нич­ко је­згро чи­не ет­ни­ је ко­ји­ма при­па­да­ју раз­ли­чи­те ге­не­ра­ци­је ме­ђу­ соб­но по­ве­за­не ет­нич­ким ми­то­ви­ма, нај­че­шће на­ста­лим на осно­ву ста­ри­је ре­ли­гиј­ске ми­то­ло­ ги­је, и сим­бо­ли­ма, па отуд и на­зив те­о­риј­ског прав­ца ко­ји је Смит за­сно­вао – ет­но-сим­бо­ли­ зам. За сва­ку на­ци­ју, твр­дио је Смит, а за њим и број­ни ње­го­ви след­бе­ни­ци, бит­ни су ет­нич­ ки ми­то­ви и сим­бо­ли ко­је она на­сле­ђу­је од ет­

нич­ког је­згра, то јест од ет­нич­ке за­јед­ни­це, ко­ ја, на осно­ву бо­гат­ства сво­је „ет­но-исто­ри­је”, и ре­ла­тив­не број­но­сти сво­јих при­пад­ни­ка, мо­же по­слу­жи­ти мо­дер­ној др­жа­ви и ин­те­лек­ту­ал­ци­ ма на­ци­о­на­ли­сти­ма да око ње обра­зу­ју мо­дер­ ну на­ци­ју. Ет­но-исто­ри­ју тре­ба раз­ли­ко­ва­ти од ака­дем­ске исто­ри­о­гра­фи­је, по­што је чи­ни сло­ же­ни сплет ко­лек­тив­них се­ћа­ња, ми­то­ва, па и са­зна­ња исто­ри­ча­ра. Смит је на­ци­ју од­ре­дио као „име­но­ва­ну људ­ ску по­пу­ла­ци­ју с по­се­дом над исто­риј­ском те­ ри­то­ри­јом, за­јед­нич­ким ми­то­ви­ма и исто­риј­ ским се­ћа­њи­ма, ма­сов­ном јав­ном кул­ту­ром,

при­пад­ни­ка”, а то су мо­дер­ни­стич­ки еле­мен­ти. Не мо­же би­ти на­ци­је без рав­но­прав­них гра­ђа­ на, по­што је на­ци­ја упра­во „мо­дер­на за­јед­ни­ ца гра­ђа­на”, ка­ко оштро­ум­но при­ме­ћу­је мо­дер­ нист­ки­ња До­ми­ник Шна­пер. Уто­ли­ко је по­де­ла на „на­ци­о­на­ли­сте” и „гра­ ђа­ни­сте”, ко­ја се уко­ре­ни­ла у дру­штву Ср­би­је, ве­штач­ка, бе­сми­сле­на и ду­бо­ко про­вин­ци­јал­на, јер упра­во рав­но­прав­но гра­ђан­ство ус­по­ста­вља и одр­жа­ва мо­дер­ну на­ци­ју. При­ме­ри­це, не мо­же се го­во­ри­ти о срп­ској на­ци­ји у сред­њем ве­ку, јер је ве­ли­ка ве­ћи­на ста­нов­ни­штва та­во­ри­ла у кмет­ ском по­ло­жа­ју, а ве­ли­ка­ши су је це­ни­ли тек не­што ви­ше, ако и то­ли­ко, од сто­ ке. Но, сва­ка­ко се мо­же го­во­ ри­ти о ко­сов­ском ми­ту, ко­ји од свог на­стан­ка кра­јем 14. и по­чет­ком 15. ве­ка од­лу­чу­ју­ ће ути­че на об­ли­ко­ва­ње јед­ не са­мо­све­сне ет­нич­ке за­јед­ ни­це ко­ја ће по­слу­жи­ти као је­згро обра­зо­ва­ња мо­дер­не срп­ске на­ци­је. Бо­гат­ство ет­ но-исто­ри­је по­ма­же на­ци­о­ на­ли­сти­ма-ин­те­лек­ту­ал­ци­ ма, у срп­ском слу­ча­ју Ву­ку Ка­ра­џи­ћу и след­бе­ни­ци­ма, да пу­тем фи­ло­ло­шког, ет­ но­граф­ског и исто­ри­ог­ раф­ ског ра­да на­пра­ве на­уч­ну осно­ву за јед­ну ши­ро­ку про­свет­ну де­лат­ност др­жа­ве по­сред­ством ње­ног обра­зов­ног си­сте­ма. Они пак ко­ји ни­су до­спе­ва­ ли до шко­ле или се у њој ни­су сна­ла­зи­ли на­док­ на­ђи­ва­ли су про­пу­ште­но у вој­сци. Ово је тек кра­так и упро­шћен при­мер ка­ко се ет­но-сим­бо­ли­зам мо­же упо­тре­би­ти у кон­крет­ ним со­ци­о­ло­шко-исто­риј­ским про­уч ­ а­ва­њи­ма. Ен­то­ни Смит је ута­бао ста­зе ко­ји­ма ће ићи ко­ ло­не ис­тра­жи­ва­ча у бу­дућ­но­сти. ¶

По­де­ла на „на­ци­о­на­ли­сте” и „гра­ђа­ни­сте”, ко­ја се уко­ре­ни­ла у дру­штву Ср­би­је, ве­штач­ка је, бе­сми­сле­на и ду­бо­ко про­вин­ци­јал­на, јер упра­во рав­но­прав­но гра­ђан­ство ус­по­ста­вља и одр­жа­ва мо­дер­ну на­ци­ју за­јед­нич­ком при­вре­дом и за­јед­нич­ким пра­ви­ ма и ду­жно­сти­ма свих ње­них при­пад­ни­ка”. У овом од­ре­ђе­њу ви­дљи­ва је ет­но­сим­бо­ли­стич­ка те­ор ­ иј­ска син­те­за мно­го­ве­ков­ног (пе­ре­ни­ја­ли­ стич­ког) схва­та­ња на­ци­је Џо­на Арм­стр­он­га, ко­ ја на­гла­ша­ва про­це­се и струк­ту­ре ду­гог тра­ја­ња, с мо­дер­ни­стич­ким при­сту­пом Ерн­ста Гел­не­ра, Ери­ха Хоб­зба­у­ма и Бе­не­дик­та Ан­дер­со­на. На­ и­ме, не­ма на­ци­је без „ма­сов­не јав­не кул­ту­ре” и „за­јед­нич­ких пра­ва и ду­жно­сти свих ње­них

Субота 20. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

ПОЛИТИКА ИДЕНТИТЕТА

05

За Бри­тан­це бур­ки­ни је ви­ше,­ а не ма­ње сло­бо­де Но­ви­нар­ка „Гар­ди­ја­на” Ре­мо­на Али по­зи­ва све љу­де да но­се бур­ки­ни овог ле­та да би сла­ви­ли сло­бо­ду­ из­бо­ра, али и нер­ви­ра­ли Фран­цу­зе ИСЛАМ И ЗА­ПАД Ана Ома­љев

Т

е­ло му­сли­ман­ских же­на је стал­но по­при­ште по­ли­ти­ке иден­ти­те­та. Гра­до­на­чел­ник Ка­н а Да­в ид Ли­н ар за­б ра­ нио је та­ко­зва­ни бур­ки­ни са јав­них град­ских пла­жа, као „сим­бол ислам­ског екс­тре­ми­зма” ко­ји је про­ тив „мо­рал­но­сти и се­ку­ла­ри­зма” на ко­ји­ма фран­цу­ска др­жа­ва по­чи­ва. Му­ сли­ман­ке ко­је га но­се твр­де су­прот­но – да им бур­ки­ни омо­гу­ћа­ва да иду на пла­жу, да је то њи­хов из­бор и да то не­ ма ни­ка­кве ве­зе са те­ро­ри­змом. Шта зна­чи би­ти му­сли­ман­ка у за­пад­ ној Евро­пи и ка­ква је раз­ли­ка из­ме­ђу Бри­та­ни­је или Фран­цу­ске у по­гле­ду ис­по­ља­ва­ња вер­ских обе­леж­ја у јав­но­ сти? На­кон на­па­да у Ни­ци, кон­тро­вер­ за око за­бра­не бур­ки­ни­ја пре­тва­ра се у гло­бал­ну те­му. Ни­каб и бур­ка су за­ бра­ње­ни на јав­ним ме­сти­ма у Фран­ цу­ској још од 2010. го­ди­не. Ма­ну­ел Валс, фран­цу­ски пре­ми­јер и со­ци­ја­ ли­ста, по­др­жао је од­бра­ну „фран­цу­ске на­ци­је од про­во­ка­ци­ја”, из­ја­шња­ва­ју­ ћи се у при­лог за­бра­не бур­ки­ни­ја. Са дру­ге стра­не Ла­ман­ша овај по­тез фран­цу­ских вла­сти је на­и­шао на осу­ ду. Кри­ти­ча­ри ове за­бра­не ве­ру­ју да се иза фран­цу­ског се­ку­ла­ри­зма кри­ је шо­ви­ни­зам и ра­си­зам. Бри­тан­ци сма­тра­ју да бур­ка и бур­ки­ни не сме­ ју да бу­ду кри­ми­на­ли­зо­ва­ни из ви­ше раз­ло­га: пр­ви је што ни на ко­ји на­чин не угро­жа­ва­ју по­сма­тра­че; дру­ги је да же­не са­ме мо­гу да иза­бе­ру шта ће да обу­ку, као што је то ура­ди­ла бри­тан­ ска те­ле­ви­зиј­ска зве­зда Нај­џе­ла Ло­ сон ко­ја се по­ја­ви­ла на пла­жи у бур­ ки­ни­ју; и тре­ћи је од­бра­на људ­ских

пра­ва. Но­ви­нар­ка „Гар­ди­ја­на” Ре­мо­на Али по­зва­ла је све љу­де да но­се бур­ки­ ни овог ле­та да би сла­ви­ли сло­бо­ду из­ бо­ра, али и нер­ви­ра­ли Фран­цу­зе! Фе­ми­нист­ки­ње из бри­тан­ске му­сли­ ман­ске за­јед­ни­це иду то­ли­ко да­ле­ко да твр­де да је њи­хо­во пра­во да по­кри­ ва­ју те­ло на пла­жи део жен­ског по­кре­ та, и да ако је же­на за­бра­ђе­на не зна­чи да ни­је фе­ми­нист­ки­ња. У Бри­та­ни­ји се та­ко не­што ни­кад не би де­си­ло, јер за­бра­на ре­ли­ги­о­зних обе­леж­ја у јав­ но­сти не од­го­ва­ра бри­тан­ским на­че­ ли­ма. Но­ви­нар­ка „Те­ле­гра­фа” Џу­ли­ јет Се­мју­ел сма­тра да је Фран­цу­ска овим по­ка­за­ла да се ни­ма­ло не раз­ли­ ку­је од те­о­крат­ских ре­жи­ма Пер­сиј­ ског за­ли­ва. Сло­бод­но дру­штво, као и сло­бод­но тр­жи­ште, сма­тра­ју Бри­ тан­ци, под­ра­зу­ме­ва сло­бо­ду из­бо­ра, раз­ли­чи­тост схва­та­ња и то­ле­ран­ци­ју раз­ли­чи­тог ве­ро­ва­ња.

да се ве­ли­ки број брен­до­ва до­дво­ра­ ва кон­зер­ва­тив­ној стру­ји у му­сли­ман­ ском све­ту. Сло­же­ност овог пи­та­ња ће са­мо ра­сти у сле­де­ћој де­це­ни­ји са по­ ра­стом му­сли­ман­ског ста­нов­ни­штва на За­па­ду. Му­сли­ман­ке од­ра­сле на За­ па­ду су­о­ча­ва­ју се са раз­ли­чи­тим про­ бле­ми­ма, од то­га ка­ко са­чу­ва­ти до­бар углед, где ку­пи­ти оде­ћу и ка­ко до­ћи до хра­не ко­ја има ха­лал озна­ку, до не­ких три­ви­јал­них про­бле­ма по­пут то­га ка­ ко на­ћи кар­мин ко­ји не са­др­жи са­сто­ јак свињ­ског по­ре­кла. Пет про­це­на­та бри­тан­ског дру­штва чи­не му­сли­ма­ни, али је њи­хо­ва пла­те­жна спо­соб­ност ви­ше од 20 ми­ли­јар­ди фун­ти.

Брендирање ислама

Повлађивање­ конзервативној струји С дру­ге стра­не, кри­ти­ка бур­ки­ни­ја до­ ла­зи од не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је бри­ тан­ских му­сли­ма­на ко­ја се за­ла­же за кон­цепт се­ку­лар­не де­мо­кра­ти­је. Оне сма­тра­ју да ће по­вла­ђи­ва­ње кон­зер­ ва­тив­ној стру­ји у Бри­та­ни­ји за­пра­во на­пра­ви­ти ве­ли­ке по­те­шко­ће упра­ во уме­ре­ним му­сли­ман­ка­ма ко­је се од­лу­чу­ју да не по­кри­ва­ју гла­ве ма­ ра­мом. Ако бур­ки­ни по­ста­не нор­ма, сма­тра­ју оне, му­сли­ман­ке ко­је но­се обич­не ко­сти­ме би­ће стиг­ма­ти­зо­ва­ не, и на тај на­чин на­те­ра­не да се по­ви­ ну­ју кон­зер­ва­тив­ном трен­ду ко­ји не при­хва­та­ју. Бур­ки­ни је за њих не ку­ па­ћи ко­стим из­бо­ра, већ на­чин да се у глав­не дру­штве­не то­ко­ве про­гу­ра­ју ислам­ска пра­ви­ла обла­че­ња. Ин­фил­тра­ци­ја бур­ки­ни­ја у мејнс­ трим кул­ту­ру је по­сле­ди­ца зна­чај­ни­ јег фе­но­ме­на – бри­тан­ско тр­жи­ште окре­ће се му­сли­ман­ским по­тро­ша­чи­ ма. Ра­чу­ни­ца је јед­но­став­на, јер тр­жи­ ште за му­сли­ман­ке ра­сте: од мод­них де­та­ља, ко­зме­ти­ке, ха­лал хра­не у ве­ли­ ким лан­ци­ма ре­сто­ра­на, до „мип­стер­ за”, фе­но­ме­на му­сли­ман­ских хип­сте­ ра из сред­ње кла­се. Ци­ни­ци го­во­ре да је то са­мо још је­дан на­чин да се до­спе до нов­ца, док кри­ти­ча­ри упу­ћу­ју на то

Бри­тан­ска те­ле­ви­зиј­ска зве­зда Нај­џе­ла Ло­сон на пла­жи у бур­ки­ни­ју

„Ко­ка-Ко­ла”, „Епл” и Х&М од про­шле го­ди­не ра­де кам­па­ње за му­сли­ман­ско тр­жи­ште на За­па­ду – њи­хо­ве ре­кла­ме при­ка­зу­ју по­кри­ве­не же­не ко­је се ба­ ве спор­том, дру­же се са дру­га­ри­ца­ма у ре­сто­ра­ну, на­шмин­ка­не су и но­се оде­ћу „дол­че га­ба­на” или „гу­чи”. За то је за­слу­жна Оги­вли Нур из Лон­ до­на, пр­ва мар­ке­тин­шка и ре­клам­на аген­ци­ја ко­ја се ба­ви про­из­во­ди­ма и брен­ди­ра­њем за му­сли­ман­ске по­тро­ ша­че. Хи­џаб и аба­ја (ду­га ха­љи­на ко­ јом се по­кри­ва­ју му­сли­ман­ке) по­ста­ ју део при­хва­ће­не мо­де. Ма­не­кен­ка из јед­не ре­кла­ме се чак упо­ре­ђу­је са пр­вом црн­ки­њом ко­ја је до­спе­ла на на­слов­ну стра­ни­цу дав­них се­дам­де­ се­тих. Мла­де ју­тјуб зве­зде по­све­ће­не обла­че­њу и мо­ди са­ве­ту­ју ми­ли­он­ску пу­бли­ку ка­ко да ве­жу ма­ра­му око гла­ ве да би би­ле шик. Бренд „Му­слим” у ве­ли­кој ме­ри по­чи­ва на по­ли­ти­ци иден­ти­те­та. Те­ло му­сли­ман­ске же­не је по­ли­ти­ зо­ва­но: пи­та­ње но­ше­ња ма­ра­ме или бур­ки­ни­ја је у пр­вом пла­ну. Мно­го озбиљ­ни­ја пи­та­ња као што су на­ме­ ште­ни бра­ко­ви ко­је ор­га­ни­зу­ју по­ро­ ди­це, об­ре­зи­ва­ње де­во­ја­ка у пу­бер­те­ ту и „по­ро­дич­на уби­ства из ча­сти” у слу­ча­ју раз­во­да оста­вље­на су по стра­ ни. Но­ше­ње ма­ра­ме или бур­ки­ни­ја тре­ба да бу­де из­бор са­ме же­не, али пи­ та­ње је да ли ће нор­ма­ли­за­ци­ја кон­ зер­ва­тив­них прак­си као што је бур­ки­ ни до­ве­сти до ви­ше или ма­ње сло­бо­да за же­не у му­сли­ман­ском све­ту. ¶

ПЕСНИЧКА­ КЊИГА

Дра­ган Ра­до­ван­че­вић

ИСПОВЕСТ КАПЕТАНА ЛУБИЦА (Андреас Лубиц, копилот авиона Луфтхансе који је 26. марта 2015. оборио авион којим­ је управљао. Постоје индиције да је мотив овог недела била неузвраћена љубав.)

Драги путници, молимо вас да вежете сигурносне­

појасеве и да искључите своје апарате. Јер живот је овде правило, смрт је изузетак. Лево од улазних врата су дневне новине, оне које ви пишете. А на својим седиштима добићете сендвиче, оне које ви по својим радњама правите. Говори вам ваш гладни капетан: тренутно смо на десет хиљада­

метара висине. Одавде би нам и богови позавидели на перспективи. Као што вам већ и завиде, као што вам и ја завидим:

Ирена Ковач, Доручак ван траве, уље на платну, 2016.

вама пекарима, вама писцима, вама срећно ожењенима, у морској пени освеженима.

Драги путници, укрцавање је завршено. Прекасно је да се предомислите. Из неузвраћене љубави гледам вас овде као у Нојевој барци упарене. Уплели сте конац и восак, сунце је ваш друг. Желели сте провод и одмор, стремите новцу и слави. Сад не знате да ћемо колико сутра сви ми бити славни. Не на пет минута, него вечно. Из књиге песама „Лам­пе­ду­за”,­ Кра­ље­во, 2016.

20. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 06 Субота

КЊИГЕ

Кад хо­даш Ха­лил, вла­сник бри­сел­ског­ ин­тер­нет ка­феа, сма­тра да је­ Аме­ри­ка јед­на вр­ста Ал Ка­и­де,­ а да је Евро­па, док су на њу­ гле­да­ли с Бли­ског ис­то­ка,­ де­ло­ва­ла сло­бод­но,­ а за­пра­во се са­мо ре­то­рич­ки­ за­ла­га­ла за сло­бо­ду Ср­ђан Те­шин

О

тво­ре­ни град Те­џу Ко­ла (1975), ни­ге­ риј­ско-аме­рич­ког пи­сца, фо­то­гра­фа, исто­ри­ча­ра умет­но­сти и ути­цај­ног „тви­те­ра­ша”, је­сте, ка­ко је то сво­је­вре­ ме­но у ин­тер­вјуу с њим блур­бов­ски са­жео Алек­сан­дар Хе­мон – јед­на од ве­ли­ких књи­га о Њу­јор­ку, али и о про­сто­ру, је­зи­ку и пам­ће­њу. Исти­не ра­ди, Кол у нај­ве­ћем де­лу ро­ма­на пи­ ше о Њу­јор­ку, али пи­ше и о Бри­се­лу, као о гра­ до­ви­ма ко­ји кон­тра­пунк­ти­ра­ју, ко­ји се исто­вре­ ме­но уза­јам­но су­прот­ста­вља­ју и ускла­ђу­ју је­дан с дру­гим. У овом ва­жном сег­мен­ту ро­ма­на, Кол же­ли да ука­же на то да је Бри­сел за Евро­пу оно што је у ко­но­та­тив­ном сми­слу Њу­јорк за Аме­ри­ку. Упра­во се из­ме­шта­њем цен­трал­ног мо­ти­ва лу­та­ња из Њу­јор­ка у Бри­сел по­ја­ча­ва ком­по­зи­ци­о­на мо­ти­ва­ци­ја ко­јом ау­тор за­о­ кру­жу­је књи­жев­ну це­ли­ну. Ло­ги­ка при­че се по­ја­ча­ва ти­ме што чи­та­лац мо­же да са­гле­да­ва и од­ме­ра­ва до­жи­вљај Њу­јор­ка из пер­спек­ти­ ве не­ког ко хо­да ње­го­вим плоч­ни­ци­ма, али и не­ког ко на ње­га гле­да ту­ма­ра­ју­ћи бри­сел­ским пред­гра­ђи­ма. У то­ме се огле­да Ко­ло­во мај­стор­ ство при­по­ве­да­ња. Хе­мон је до­бро при­ме­тио да је не­мо­гу­ће пи­ са­ти ли­не­ар­но о Њу­јор­ку или дру­гим гра­до­ви­ ма, јер су они ну­жно не­ли­не­ар­на ме­ста. Да­кле, на­ра­тор Џу­ли­јус, ста­жи­ра­ју­ћи на пси­хи­ја­три­ји, по­чи­ње бес­циљ­но да лу­та Њу­јор­ком. Ње­го­ве шет­ње су про­ис­те­кле из из­ве­сне по­тре­бе: би­ле су оду­шак од стро­го уре­ђе­ног мен­тал­ног окру­ же­ња ње­го­вог по­сла у бол­ни­ци. Ре­кло би се да их је от­крио као те­ра­пи­ју. На овом ме­сту нео­п­ход­но је да по­ве­же­мо на­ра­то­ра Џу­ли­ју­са са ау­то­ром ро­ма­на Ко­лом. Иа­ко је чи­тао раз­ли­чи­те њу­јор­шке исто­ри­је, по соп­стве­ном при­зна­њу, то је на­ру­ши­ло ње­ гов осе­ћај лу­та­ња, на ко­ји је ра­чу­нао у ро­ма­ну: Ствар је тре­ба­ло да ди­ше, тре­ба­ло је да лут, и тре­ба­ло је да има пра­во да не зна где се упу­ти­ла. Да­кле, не­ма по­тре­бе да се у ту­ма­че­њу Отво­ре­ног гра­да по­зи­ва­мо на Џој­са, Зе­бал­да, Ку­ци­ја, Осте­ ра или Деј­ви­со­ву, иа­ко се, ру­ку на ср­це, њи­хов ути­цај не мо­же за­не­ма­ри­ти. Ро­ман је по­де­љен у два де­ла. Пр­ви део има је­ да­на­ест по­гла­вља, а на­сло­вљен је епи­гра­фом: „Смрт је са­вр­шен­ство по­гле­да”, а дру­ги део, ко­ ји има де­сет по­гла­вља, озна­ча­ва сен­тен­ца: „Ис­ тра­жио сам се­бе”. Ње­го­во при­по­ве­да­ње је гип­ко и енер­гич­но. При­че ме­ан­дри­ра­ју по­пут Џу­ли­ју­

со­вог на­су­мич­ног швр­ља­ња: јед­на ми­сао во­ди ка дру­гој, сле­де­ћи ри­там сва­ко­днев­ног жи­во­та, а ше­та у на­ме­ри да про­на­ђе нит ко­ја га по­ве­зу­је с вла­сти­том уло­гом у овим при­ча­ма. Ка­да је у Њу­ јор­ку, наш там­но­пу­ти, на­тму­ре­ни, уса­мље­ни ше­ тач крат­ке стан­ке пра­ви у ста­ну про­фе­со­ра Са­и­та, од ко­га се на­у­чио ве­шти­ни слу­ша­ња и то­ме ка­ко да скло­пи при­чу од оно­га што је из­о­ста­вље­но. Ка­ да је у Бри­се­лу, од­мо­ри­ште од бес­циљ­них шет­њи му је ин­тер­нет ка­фе у ком ра­ди Фа­рук, еми­грант с Бли­ског ис­то­ка. Суд­би­не про­фе­со­ра Са­и­та и Фа­ ру­ка су до­не­кле слич­не: пр­ви је за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та био од­ве­ден у ин­тер­на­циј­ски ло­ гор, а дру­ги је из ло­го­ра по­бе­гао.

де­ло­ва­ња.” Оба ова ста­ва при­зи­ва­ју по­ли­тич­ки кон­текст ту­ма­че­ња Ко­ло­вог ро­ма­на, али че­сто то ни­је ла­ко, јер је Џу­ли­јус јед­на обич­на бу­да­ла с ко­јом при­сто­јан и ци­ви­ли­зо­ван чо­век не де­ли по­ли­тич­ка уве­ре­ња. Иа­ко ни­је од „бра­ће” ко­ји се сво­ја­та­ју ус­кли­ци­ма: „Хеј, ја сам Афри­ка­нац као и ти” или „црн­ци”, „ми цр­ни­ци”, Џу­ли­јус че­сто пре­бро­ја­ва црн­це у опе­ри или бел­це у џез клу­ бу. Имао је јо­ру­бан­ско сред­ње име Ола­ту­бо­сун, али ни­је у пот­пу­но­сти био Ни­ге­ри­јац. Ба­ка му је би­ла Ју­ли­ја­на Ми­лер, из­бе­гли­ца из Не­мач­ке, ко­ја је, по­бе­гав­ши у Аме­ри­ку, по­ста­ла Џу­ли­ја­ на Ми­лер; би­ла је јед­на од не­бро­је­них же­на ко­је су си­ло­ва­ли вој­ни­ци Цр­ве­не ар­ми­је у Бер­ли­ну.

Шта би уи­сти­ну ви­део ка­да би се за­гле­дао у свој од­раз? Да ли би ви­део се­бе, мла­дог и цр­ног, по­пут Ота Бен­га, Пиг­ме­ја из пле­ме­на Мбу­ти ко­га су из­ла­га­ли у ка­ве­зу с мај­му­ни­ма у зо­о­ло­шком вр­ту у Бронк­су 1906. го­ди­не? Ње­го­ва жи­вот­на де­ви­за је да је опа­сно жи­ве­ти у си­гур­ном све­ту бе­ла­ца Из архиве писца

Иа­ко не­ма цен­трал­не на­ра­ци­је, по­ред мо­ти­ ва лу­та­ња, ко­ји по­ве­зу­је све при­че, те­мат­ски се овај ро­ман нај­ви­ше ба­ви пи­та­њем иден­ти­те­та, на­ци­је и сло­бо­де. Али, Џу­ли­ју­сов (по­сред­но, али не и ну­жно и Ко­лов) го­вор о овим ве­ли­ким те­ма­ма не­ма ни­ка­кав мо­рал­но-по­ли­тич­ки зна­ чај, јер је реч о су­бјек­тив­ним ана­ли­за­ма, ко­је до­дат­но пру­жа­ју увид у пси­хич­ко ста­ње ју­на­ ка. Јед­на ју­на­ки­ња ка­же: „У Њу­јор­ку го­то­во да не­ма Ин­ди­ја­на­ца, а на це­лом се­ве­ро­и­сто­ку тек их је ша­чи­ца. Ни­је у ре­ду што се љу­ди не ужа­са­ ва­ју то­га, јер ужа­сно је то што се до­го­ди­ло јед­ ној огром­ној по­пу­ла­ци­ји. И то ни­је про­шлост, и дан-да­нас при­сут­но је ме­ђу на­ма.” Џу­ли­јус, опет, ка­же: „Афри­ка је ве­чи­то слу­жи­ла, би­ла под­ло­га за хте­ња бе­лог чо­ве­ка, оквир ње­го­вог

Џу­ли­јус је, да­кле, по­стао пр­од­ у­же­так тог иш­че­ злог све­та љу­ди, ис­ку­ста­ва, ути­са­ка, же­ља... ко­ји је био обе­ле­жен те­мељ­ним гро­зо­та­ма. Због то­ га је мо­жда ра­зу­мљи­во ње­го­во ин­те­ре­со­ва­ње за обр­ну­ти ра­си­зам, ко­ји ће у свим сво­јим ли­ци­ма нај­бо­ље упо­зна­ти у Евро­пи. „Дис­кри­ми­ни­са­ни дру­ги” су исто­вре­ме­но и „Ви­кин­зи из Се­вер­не Афри­ке ко­ји уби­ја­ју, кра­ ду, си­лу­ју”! Иа­ко је на соп­стве­ној ко­жи осе­тио сва­ко­вр­сну дис­кри­ми­на­ци­ју, Фа­рук и да­ље твр­ ди да љу­ди мо­гу да жи­ве за­јед­но, а да при том и да­ље очу­ва­ју вла­сти­те вред­но­сти не­так­ну­тим. За раз­ли­ку од ње­га, Ха­лил, вла­сник бри­сел­ског ин­тер­нет ка­феа, сма­тра да је Аме­ри­ка јед­на вр­ ста Ал Ка­и­де, а да је Евро­па, док су на њу гле­ да­ли с Бли­ског ис­то­ка, де­ло­ва­ла сло­бод­но, док

се за­пра­во са­мо ре­то­рич­ки за­ла­га­ла за сло­бо­ ду. Свет ими­гра­на­та је рас­тр­зан из­ме­ђу сна и чи­сте мр­жње. Да ли би сви ими­гран­ти, би­ло да до­ла­зе из Ср­би­је би­ло Си­ри­је, мо­гли да уби­ја­ју или су уби­ја­ли и да ли су тек ка­сни­је на­у­чи­ли да из­гле­да­ју не­ви­но? Ова чу­до­ви­шна сум­ња је Џу­ли­ју­со­ва! Шта би уи­сти­ну ви­део ка­да би се за­ гле­дао у свој од­раз? Да ли би ви­део се­бе, мла­дог и цр­ног, по­пут Ота Бен­га, Пиг­ме­ја из пле­ме­на Мбу­ти ко­га су из­ла­га­ли у ка­ве­зу с мај­му­ни­ма у зо­о­ло­шком вр­ту у Бронк­су 1906. го­ди­не? Ње­ го­ва жи­вот­на де­ви­за је да је опа­сно жи­ве­ти у си­гур­ном све­ту бе­ла­ца. Не­за­ми­сли­во је ко­ли­ко мно­го при­ча Њу­јор­ ча­ни но­се са со­бом. Не­ке од нај­че­шћих је­су оне о на­си­ љу из за­ба­ве ко­је ни­је нео­ бич­но за тај град. Јед­на при­ ча го­во­ри о там­но­пу­тим ти­неј­џе­ри­ма ко­ји су пре­ ту­кли и опљач­ка­ли Џу­ли­ ју­са, а дру­га го­во­рио о ње­му као зли­ков­цу ко­ји је си­ло­ вао ти­неј­џер­ку и ка­сни­је се пра­вио да ни­шта не зна о то­ме. Мо­џи, та­ко се зва­ла де­вој­чи­ца ко­ју је си­ло­вао, Те­џу Ко­л,­ са­оп­шта­ва му да она, за раз­ „Отво­ре­ни град”, ли­ку од ње­га, се­би ни­је мо­ пре­вод Ален Бе­шић, Де­ре­та, гла да при­у­шти лук­суз по­ 2016. ри­ца­ња, а исти­на ко­ју му је, про­кли­њу­ју­ћи га, са­оп­шти­ ла је да тај зло­чин не иш­че­ за­ва са­мо због то­га што је од­лу­чио да га за­бо­ра­ви. Кад је реч о про­бле­ма­ти­ ци за­вр­шет­ка ро­ма­на, ка­ко је Отво­ре­ни град не­ли­не­а­ ран ро­ман, оста­је ди­ле­ма ка­ да и ка­ко га за­вр­ши­ти, јер он не­ма тра­ди­ци­о­на­лан епи­лог по­пут же­нид­бе/смр­ти ју­на­ ка или ка­квог рас­пле­та рад­ ње. С об­зи­ром на ва­жност ко­ју за­вр­ше­так при­че има, крај, по те­о­ри­ји, сле­ди већ из са­мог по­чет­ка, чи­ме се по­ве­зу­ју сви де­ло­ви при­че. Оту­да се Кол вра­ћа на по­че­ так, пра­ви круг, за­тва­ра кру­жни­цу: од „из свог ста­на по­сма­трам се­о­бу пти­ца” до „још ни­је би­ло зна­ко­ва се­об­ е пти­ца”. Код Ко­ла тај мо­тив с пти­ца­ ма ни­је упо­тре­бљен слу­чај­но, јер се ком­по­зи­циј­ ска мо­ти­ва­ци­ја те­ме­љи на на­че­ли­ма еко­но­ми­је и свр­сис­ход­но­сти, те сто­га ни­шта у књи­жев­ном де­лу не сме би­ти спо­ме­ну­то, а да ни­је ка­сни­је не­ чим оправ­да­но. Отуд пти­це на по­чет­ку, али и на кра­ју ро­ма­на. Али, не и са­мо због то­га. Пла­мен ко­јим је све­тле­ла ба­кља на Ки­пу сло­ бо­де, сим­бо­лу сло­бо­де за из­бе­гли­це из Евро­пе, био је по­гу­бан за се­о­бу пти­ца: за са­мо јед­ну ноћ би их стра­да­ло пре­ко хи­ља­ду че­ти­ри­сто. Мно­ги сма­тра­ју, а на­ро­чи­то је увре­же­но та­кво ми­шље­ ње ме­ђу ими­гран­ти­ма, да се ту ипак ра­ди­ло о не­чем мно­го зна­ко­ви­ти­јем. ¶

Бор­хе­сов прет­ход­ник При­че ар­ген­тин­ског пи­сца део су ко­ји је не­до­ста­јао ка­ко би­смо мо­гли­ у пот­пу­но­сти да раз­у­ме­мо раз­вој ма­гиј­ског­ ре­а­ли­зма

На­ђа Бо­би­чић

Л

е­о­пол­до Лу­го­нес је­дан је од нај­зна­ча­ни­јих ар­ген­ тин­с ких пи­с а­ц а 20. ве­ ка, чијa је збир­ка при­ча Стра­шне си­ле, об­ја­вље­на 1906, у не­ку ру­ку отво­ри­ла про­стор за по­ја­ву ма­гиј­ског ре­а­ли­зма. Лу­го­ не­со­ва би­о­гра­фи­ја би­ла је не са­мо књи­жев­на већ и по­ли­тич­ка, и то не увек на пра­вој стра­ни исто­ри­је. На­ и­ме, он је пр­во­бит­но био со­ци­ја­ли­ ста, да би за­тим по­стао фа­ши­ста, вр­ло на­кло­њен и Му­со­ли­ни­ју. Лугонесов значај на књижевном пољу под сен­ ком је његовог политичког деловања, што се огледа и у амбивалентном од­ носу какав према његовом делу имају потоњи аргентински писци. Тај од­ нос се можда најјасније може описа­ ти речима које је Борхес изнео у јед­

ном од интервјуа које је дао у позним годинама живота, да је Лугонес ње­ говој генерацији био попут литерал­ ног оца али су, да би пронашли соп­ ствени глас, морали да се ослободе његове сенке. Из­бор Лу­го­не­со­вих при­ча – не са­ мо из већ по­ме­ну­те збир­ке већ и оних об­ја­вље­них у ча­со­пи­си­ма од 1897. до 1936. и при­ча из збир­ке Коб­не при­че из 1924, ко­је су об­је­ди­ње­не под на­ зи­вом Фан­та­стич­не при­че у из­да­њу Аго­ре – за­ни­мљив је сто­га на ба­рем два ни­воа. Ове се при­че мо­гу чи­та­ти у кон­тек­ сту Лу­го­не­со­вог по­ли­тич­ког ра­да, чи­ ме би се по­но­во по­кре­ну­ло пи­та­ње ме­ђу­за­ви­сно­сти иде­о­ло­ги­је и књи­ жев­но­сти, док је на, услов­но ре­че­но, фор­мал­ном ни­воу њи­хо­во об­ја­вљи­ ва­ње зна­чај­но за пра­ће­ње раз­во­ја ма­ гиј­ског ре­а­ли­зма у крат­кој при­чи. Фан­та­стич­но се у овим при­ча­ма гра­ди око гро­теск­них спо­је­ва жи­во­ тињ­ског и људ­ског, ре­ал­ног и над­ре­ ал­ног, ђа­вол­ског и све­тог, окулт­ног и све­тов­ног. Лу­го­нес се, што је и јед­на од од­ли­ка мо­дер­ни­стич­ког пи­са­ња, ба­ви ми­том, али та­ко да тра­ди­ци­о­ нал­не ми­то­ве, пре­у­зе­те ка­ко из ста­ ро­грч­ке, та­ко и из ју­де­о­хри­шћан­ске тра­ди­ци­је, по­но­во уоб­ли­ча­ва у не­ке дру­га­чи­је и нео­че­ки­ва­не спо­је­ве.

Да­кле, то ме­ђу­соб­но са­жи­ма­ње раз­ ли­чи­тих ми­то­ло­ги­ја ни­је са­мо по­ сле­ди­ца пи­шче­ве ело­квен­ци­је или на­су­мич­ног ком­би­но­ва­ња по­зна­тих ми­то­ва, већ оно ука­зу­је на пи­шче­во ин­те­ре­со­ва­ње да у ду­ху по­е­ ти­ка та­да­шњег вре­ме­на ис­ пи­та са­му струк­ту­ру ми­та. Док се, с јед­не стра­не, људ­ски иден­ти­тет од­ре­ђу­је пре­ма мит­ским ли­ко­ви­ма, где Лу­го­нес из­ме­ђу оста­лих по­ми­ње и Хе­ра­кла, са дру­ге стра­не људ­ског сто­ји жи­во­ тињ­ско. Сто­га су и жи­во­ти­ ње – леп­ти­ро­ви, мај­му­ни, ко­ њи – та­ко­ђе ва­жан део Ле­о­пол­до­ фан­та­стич­ног све­та Лу­го­ Лу­го­нес,­ не­со­вих крат­ких при­ча. „Фан­та­стич­не Али, као што је де­кон­ при­че”, пре­вод Ана Марковић, стру­и­сао мит­ско, та­ко су Аго­ра, 2016. и жи­во­ти­ње ов­де при­ка­за­ не ан­тро­по­морф­но, чи­ме се гу­би ја­сна гра­ни­ца из­ ме­ђу људ­ског и жи­во­тињ­ на ко­ју се об­ру­ша­вао пра­вед­ни бо­жан­ ског. Ли­ко­ви жи­во­ти­ња, по­пут ли­ка ски гнев. Ожи­вља­ва­ње мит­ских лич­ мај­му­на Ису­ра, из исто­и­ме­не при­че, но­сти, ка­ко би се мит де­кон­стру­и­сао мо­гу се чи­та­ти и као ме­та­фо­ра за под­ и по­нов­но уоб­ли­чио на дру­га­чи­ји на­ ре­ђе­ност јед­не гру­пе љу­ди у од­но­су на чин, по­сту­пак је ко­ји Лу­го­не­су омо­ дру­гу; кон­крет­но, за од­нос по­ро­бље­ гу­ћа­ва да ком­би­ну­је раз­ли­чи­те тра­ них и ко­ло­ни­зо­ва­них на­ро­да у од­но­ ди­ци­је, јер су оне ипак за­сно­ва­не на су на ко­ло­ни­за­то­ре. При­по­ве­дач же­ ли да на­у­чи мај­му­на да го­во­ри, а је­зик истим мит­ским обра­сци­ма. Та­ко ће у при­чи „Кип од со­ли” мо­ нах, на­кон што осло­бо­ди из со­ли Ло­ то­ву же­ну, ин­си­сти­ра­ти и по це­ну жи­ во­та да му она от­кри­је шта је ви­де­ла ка­да се окре­ну­ла и по­гле­да­ла Со­до­му,

је још јед­на ве­ли­ка те­ма из пе­ри­о­да пр­ве по­ло­ви­не 20. ве­ка. На го­спо­да­ ре­ве при­ти­ске мај­мун ис­пр­ва од­го­ва­ ра по­слу­шно­шћу, да би ка­сни­је услед стал­ног на­си­ља ко­је се над њим вр­ ши по­стао ме­лан­хо­ли­чан и фи­зич­ки ис­цр­пљен. По­след­ње Ису­ро­ве ре­чи је­су по­зи­ ва­ње го­спо­да­ра. Лу­го­нес из­бо­ром на­ ра­то­ра ко­ји је опре­сор по­сти­же ефе­кат за­зор­но­сти, јер си­стем­ску не­рав­но­ прав­ност и ре­пре­си­ју по­сма­тра­мо из угла зло­чин­ца ко­ји жр­тво­ва­ње оних над ко­ји­ма има моћ прав­да „ве­ћим до­ бром”. У исто вре­ме, ти­ме што би­ра лик мај­му­на, уме­сто ли­ка по­ро­бље­ног чо­ве­ка, пи­сац не са­мо што кри­ти­ку­ је ко­ло­ни­јал­не опре­сив­не прак­се већ и уру­ша­ва ан­тро­по­цен­трич­ни по­јам људ­ског иден­ти­те­та. Лу­г о­н е­с о­в е фан­та­с тич­н е при­ч е при­мер су мо­дер­ни­стич­ког на­чи­на пи­са­ња, ка­ко на фор­мал­ном ни­воу, у ода­б и­р у ли­к о­в а и при­п о­в е­д а­ч а, те у фор­м и­р а­њу чу­д е­с них све­то­в а мо­дер­них ми­то­ва, из­ме­ђу ре­ал­ног и над­ре­ал­ног, та­ко и на ни­воу пр­о­ пи­ти­ва­ња гра­ни­ца чо­ве­ко­вог иден­ ти­те­та. Об­ја­вљи­ва­ње збир­ке при­ча овог ар­ген­тин­ског пи­сца део је ко­ ји је не­до­ста­јао ка­ко би­смо мо­гли у пот­пу­но­сти да раз­ум ­ е­мо раз­вој ма­ гиј­ског ре­ал ­ и­зма. ¶

КЊИЖЕВНОСТ

Субота 20. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

07

Да се не изгубиш у крају Одломак из необјављеног романа Патрика Модијана „Да се не изгубиш­ у крају”, у издању Академске­ књиге од 1. септембра. Превела­ с француског Мирјана Уакнин

Ј

ед­не дру­ге је­се­ни, ко­јој ни­је при­па­да­ла она не­де­ља у Трам­блеу, али исто то­ли­ко да­ле­ке, Да­ра­ган је на адре­су скве­ра Гре­зи­во­дан до­био пи­смо. Про­ла­зио је по­ред на­стој­ни­чи­ног ста­ на у ча­су кад се спре­ма­ла да раз­де­ли по­шту.

– Прет­по­ста­вљам да сте ви Жан Да­ра­ган... – ре­че пре­да­ју­ћи му пи­смо на чи­јој је ко­вер­ти ње­го­во име пи­са­ло пла­вим ма­сти­лом. Још ни­ка­да ни­је до­био по­шиљ­ку на ту адре­су. Ни­је пре­по­знао ру­ко­пис, ве­ о­ма кру­пан, ко­ји је пре­кри­вао чи­та­ву ко­вер­ту: Жан Да­ра­ган, Сквер Гре­зи­во­дан 8, Па­риз. Ни­је пре­о­ста­ ло ме­ста за број арон­ди­сма­на. На по­ле­ђи­ни је ста­ ја­ло име и адре­са: А. Астран, Ули­ца Ал­фре­да Де­о­ дан­ка 18, Па­риз. Пр­вих не­ко­ли­ко ча­са­ка ни­је схва­тио о ко­ме се ра­ ди. Да ли због ини­ци­ја­ла иза ко­је­га се кри­ло име? Ка­сни­је, па­ло му је на ум да је имао до­бар пред­о­ се­ћај кад је окле­вао да на бр­зи­ну отво­ри ко­ве­рат. От­пе­ша­чио је до ме­ста где се Не­ји спа­ја с квар­том Ле­ва­лоа, до оног ме­ста на ко­ме ће две или три го­ ди­не ка­сни­је би­ти сру­ше­не све га­ра­же и ни­ске ку­ ћи­це да би се из­гра­дио пе­ри­фе­риј­ски бу­ле­вар. АС­ ТРАН. Ка­ко ни­је од­мах, у ис­тој се­кун­ди, раз­у­мео да је то она? На­чи­нио је по­лу­круг и ушао у ка­фе у при­зе­мљу јед­ног бло­ка згра­да. Сео је, на­ру­чио сок од на­ран­ џе и, ако је мо­гу­ће, је­дан нож. Ра­се­као је ко­ве­рат но­жем јер се бо­јао да би мо­гао по­це­па­ти адре­су на по­ле­ђи­ни ко­вер­те учи­ни ли то ру­ком. У њој су би­ ле са­мо три фо­то­гра­фи­је. На сви­ма је пре­по­знао се­бе као де­ча­ка. Се­тио се по­по­дне­ва кад су би­ле сни­мље­не у оној фо­то­граф­ској рад­њи, чим се пре­ ђе мост Сен Ми­шел, тач­но на­спрам Па­ла­те прав­де. Од та­да је че­сто про­ла­зио по­ред те рад­ње, пот­пу­но исте као не­ка­да. Тре­ба­ло би да про­на­ђе те три сли­ке и упо­ре­ди их са оном уве­ћа­ном ко­ја се на­шла у Ото­ли­ни­је­вој „до­ ку­мен­та­ци­ји”. Мо­жда су се на­ла­зи­ле у оном ко­фе­ ру у ко­ме је го­ми­лао пи­сма и до­ку­мен­та од пре че­ тр­де­сет го­ди­на и од ко­га је, сре­ћом, из­гу­био кључ? Не­по­треб­но. Би­ле су то исте фо­то­гра­фи­је. „Не­и­ден­ ти­фи­ко­ва­но де­те. Пре­трес и хап­ше­ње Астра­но­ве, Ани. По­гра­нич­на по­ста­ја Вен­ти­ми­ља. По­не­де­љак, 21. јул 1952.” Мо­ра да су је ухап­си­ли и пре­тре­сли у ча­су кад се спре­ма­ла да пре­ђе гра­ни­цу. Про­чи­та­ла је ње­гов ро­ман Цр­но у бо­ји ле­та и пре­ по­зна­ла се у епи­зо­ди из оног дав­ног ле­та. Да ни­је та­ко, за­што би му се ја­ви­ла пет­на­ест го­ди­на ка­сни­ је? Ме­ђу­тим, ка­ко је ус­пе­ла да са­зна ње­го­ву при­вре­ ме­ну адре­су? Уто­ли­ко пре што је вр­ло рет­ко спа­вао у тој со­би на скве­ру Гре­зи­во­дан. Нај­ве­ћи део свог сло­бод­ног вре­ме­на про­во­дио је у со­би­ци у ули­ци Ку­сту и око­ли­ни тр­га Бланш. Ону књи­гу пи­сао је с јед­ном је­ди­ном на­дом: да ће му да­ти не­ки знак. Пи­са­ти књи­гу за ње­га је та­

ко­ђе зна­чи­ло ба­ца­ти све­тла фа­ра или сла­ти Мор­ зе­о­ве зна­ке осо­ба­ма за ко­је ни­је знао шта им се до­га­ђа. Чи­ни­ло му се да је до­вољ­но да на­су­ми­це ра­спе њи­хо­ва име­на по стра­ни­ца­ма књи­ге и са­че­ ка да му они да­ју гла­са од се­бе. Ме­ђу­тим, у слу­ча­ ју Ани Астран, име ни­је би­ло ја­сно на­ве­де­но и још се тру­дио да за­мет­не тра­го­ве. Ни­је се мо­гла пре­по­ зна­ти ни у јед­ном од ли­ко­ва. Ни­ка­да ни­је раз­у­мео ка­ко не­ко мо­же да ста­ви у ро­ман би­ће до ко­је­га му је за­и­ста ста­ло. Кад јед­ном скли­зне у књи­гу, као да је про­шло с дру­ге стра­не огле­да­ла, из­мак­не вам се за­у­век. Као да ни­ка­да ни­је по­сто­ја­ло у ствар­ном жи­во­ту. Све­де се на ни­шта­ви­ло... Мо­ра се по­сту­ па­ти мно­го суп­тил­ни­је. Та­ко је у Цр­ном у бо­ји ле­ та је­ди­на стра­ни­ца ко­ја је мо­гла при­ву­ћи па­жњу Ани Астран би­ла та сце­на у ко­јој же­на с де­те­том ула­зи у рад­њу „Фо­то­ма­тон” на бу­ле­ва­ру Ди Па­ле. Де­те не раз­ум ­ е за­што га је она угу­ра­ла у ка­би­ну. Ка­же му да тре­ба не­по­мич­но да гле­да у екран и не мр­да гла­вом. По­вла­чи цр­ну за­ве­су. Он се­ди на ви­со­кој сто­ли­ци. Не­ка му­ња га за­сле­пи и мо­ра да за­тво­ри очи. Она отво­ри за­ве­су и он иза­ђе из ка­ би­не. Че­ка­ју да на­пра­вље­не фо­то­гра­фи­је ис­пад­ну кроз про­рез. Мо­ра све да по­но­ви за­то што на фо­ то­гра­фи­ја­ма др­жи за­тво­ре­не очи. По­сле то­га, же­на га во­ди у обли­жњи ка­фе на сок од на­ра. Од­и­гра­ло се на тај на­чин. Опи­сао је ту сце­ну пре­ци­зно, све­ стан да се до­га­ђај не укла­па у це­ли­ну ро­ма­на. То је био де­лић ствар­но­сти ко­ји је вар­ком уткао и јед­на од по­ру­ка лич­не при­ро­де ка­кву про­вла­чи­мо кроз ма­ле огла­се и ка­кву мо­же да од­го­нет­не са­мо јед­на је­ди­на осо­ба. (...) Би­ла је је­сен, пра­зник Свих Све­тих. Би­ло је сун­ ца тог по­по­дне­ва. Пр­ви пут у жи­во­ту да му пра­зник Свих Све­тих ни­је иза­звао ту­гу. Узео је ме­тро на тр­ гу Бланш. Тре­ба­ло је да про­ме­ни ли­ни­ју два пу­та. На Ето­а­лу и на Тро­ка­де­ру. Не­де­љом и пра­знич­ним да­ни­ма ком­по­зи­ци­је су рет­ко про­ла­зи­ле, али он је ми­слио да би дру­гог да­на, сем пра­знич­ног, би­ло не­ мо­гу­ће ви­де­ти се са Ани Астран. Пре­бро­јао је го­ди­ не: пет­на­ест је про­те­кло од оног по­по­дне­ва кад га је од­ве­ла у рад­њу „Фо­то­ма­тон”. Се­тио се и ју­тра на Ли­он­ској ста­ни­ци. Ушли су за­јед­но у воз, тај пре­ тр­па­ни воз пр­вог да­на лет­њег рас­пу­ста. Че­ка­ју­ћи ме­тро на Тро­ка­де­ру, на­јед­ном је по­сум­ њао: она да­нас ни­је у Па­ри­зу. И не­ће је пре­по­зна­ти на­кон тих пет­на­ест го­ди­на. Ули­ца се за­вр­ша­ва­ла ме­тал­ном огра­дом. Иза ње, др­ве­ће у пар­ку Ран­лаг. Ни­јед­но је­ди­но во­зи­ло дуж

тро­то­а­ра. Ти­ши­на. По­ми­сли­ли би­сте да ни­ко не жи­ви та­мо. Број 18 је био по­след­њи, на кра­ју ули­це де­сно, ис­пред огра­де и ста­ба­ла. Јед­на бе­ла згра­да, тач­ни­је ве­ли­ка дво­спрат­на ку­ћа. На ула­зним вра­ ти­ма, ин­тер­фон. И не­ко пре­зи­ме уз је­ди­но зво­но тог ин­тер­фо­на: ВЕН­САН. Згра­да му су учи­ни­ла исто оно­ли­ко пу­ста ко­ли­ ко и ули­ца. При­ти­снуо је зво­но. За­чуо је ка­ко из ин­тер­фо­на до­пи­ре кр­ча­ње, али то је мо­гло би­ти и шу­мо­ре­ње ве­тра у ли­шћу. Наг­нуо се и два пу­та ја­ сно по­но­вио раз­два­ја­ју­ћи сло­го­ве: ЖАН ДА­РА­ГАН. Жен­ски глас, на­по­ла при­гу­шен бру­ја­њем ве­тра, од­ го­во­рио је: „Пр­ви спрат”. Ста­кле­на вра­та су се по­ла­ко отво­ри­ла и он се на­ шао у ход­ни­ку бе­лих зи­до­ва осве­тље­ном зид­ним лам­па­ма. Ни­је по­шао лиф­том не­го за­во­ји­тим сте­ пе­ни­штем. Кад је сти­гао на од­мо­ри­ште, она је већ ста­ја­ла иза од­шкри­ну­тих вра­та, на­по­ла скри­ва­ју­ћи ли­це. По­том је отво­ри­ла јед­но кри­ло и за­гле­да­ла му се у ли­це као да је­два мо­же да га пре­по­зна.

– Уђи, ма­ли мој Жа­не... Сти­дљив глас, ма­ло про­му­као, исти онај од пре пет­на­ест го­ди­на. Ли­це се ни­је про­ме­ни­ло, као ни из­раз у очи­ма. Ко­са је би­ла кра­ћа. Па­да­ла јој је на ра­ме­на. Ко­ли­ко ли јој је би­ло го­ди­на? Три­де­ сет шест? У пре­двор­ју је на­ста­ви­ла да га ра­до­зна­ло раз­гле­да. Раз­ми­шљао је шта би јој ка­зао: – Ни­сам знао да ли тре­ба при­ти­сну­ти зво­но на ко­ме пи­ше Вен­сан...

– Са­да се пре­зи­вам Вен­сан... чак сам и име про­ ме­ни­ла... за­ми­сли... Ањес Вен­сан... По­ве­ла га је у су­сед­ну про­сто­ри­ју ко­ја је, из­ гле­да, слу­жи­ла као днев­ни бо­ра­вак, али у ко­јој је јед­ни ко­мад на­ме­шта­ја био тро­сед с ви­со­ком лам­пом уз ње­га. Ши­ро­ки овал­ни про­зор кроз ко­ ји се мо­гло ви­де­ти др­ве­ће са ко­је­га ни­је опа­ло ли­шће. Још је био дан. Од­сја­ји сун­ца на пар­ке­ту и зи­до­ви­ма.

– Се­ди, ма­ли мој Жа­не... Она се сме­сти­ла на дру­ги крај, као да би мо­гла бо­ље да га по­сма­тра.

– Мо­жда се се­ћаш Ро­жеа Вен­са­на? Тек што је из­го­во­ри­ла то пре­зи­ме, ја­сно се се­тио ве­ли­ког аме­рич­ког ка­бри­о­ле­та пар­ки­ра­ног ис­пред ку­ће у Сан Ле ла Фо­реу за чи­јим је во­ла­ном се­део чо­век за ко­је­га је ис­пр­ва ми­слио да је та­ко­ђе Аме­ ри­ка­нац, због ње­го­вог ви­со­ког ра­ста и ла­га­ног ак­ цен­та у го­во­ру.

– Пре не­ко­ли­ко го­ди­на уда­ла сам се за Ро­жеа Вен­ са­на... Гле­да­ла га је са збу­ње­ним сме­шком. Да ли за­то да јој опро­сти ту уда­ју? ¶

Па­трик Мо­ди­ја­но ро­ђен је у Па­ри­зу 1945. го­ди­не. Је­ дан је од нај­ва­жни­јих са­вре­ ме­них фран­цу­ских пи­са­ца. Ње­го­ви нај­по­зна­ти­ји ро­ма­ ни су Ме­сто за зве­зду, Ту­ жна ви­ла, По­ро­дич­на књи­жи­ ца, Ули­ца мрач­них ду­ћа­на, Јед­на мла­дост, Та­ко вр­сни мом­ци, Из­гу­бље­ни крај,Скра­ ће­ње ка­зне, Свад­бе­но пу­то­ ва­ње, Ав­гу­стов­ске не­де­ље, До­ра Бру­дер, Те не­знан­ке, Ма­ла прин­це­за, Хо­ри­зонт, Ноћ­не тра­ве и Да се не из­ гу­биш у кра­ју. До­бит­ник је нај­зна­чај­ни­јих на­гра­да, ме­ ђу ко­ји­ма су Ди­ја­мант­ско пе­ро, Ве­ли­ка на­гра­да за ро­ ман Фран­цу­ске ака­де­ми­је, На­гра­да књи­жа­ра и из­да­ва­ ча Фран­цу­ске, Гон­ку­ро­ва на­ гра­да и Но­бе­ло­ва на­гра­да за књи­жев­ност. У Ен­гле­ској је сво­је­вре­ме­но за нај­бо­љи филм про­гла­шен Ли­сјен Ла­ комб Лу­ја Ма­ла, за ко­ји је Мо­ди­ја­но на­пи­сао сце­на­рио.

Мо­ди­ја­но­в поетични свет Ро­ман „Да се не из­гу­биш у кра­ју” по­чи­ње Стен­дло­вим ци­та­том: „Ни­сам мо­гао до­сег­ну­ти исти­ну о ства­ри­ма, од њих сам ус­пео да до­ча­рам је­ди­но сен­ке”, ко­ји би мо­гао да по­слу­жи и као мо­то Мо­ди­ја­но­вог опу­са. Испрва ни­је ја­сно на ко­га се од­но­си пре­по­ру­ка на­го­ве­ште­на у на­сло­ву. Са­зна­је­мо то пред крај, ка­да до­ђе до пре­о­кре­та и от­кри­је­мо пра­вог ју­на­ка Мо­ди­ја­но­вог по­ет­ ич­ног све­та. Да ли ће­мо јед­ног да­на ње­го­ве „ро­ма­не” свр­ста­ва­ти уз Нер­ва­ло­ве и Вер­ле­но­ве тек­сто­ве? Ту је, не­сум­њи­во, њи­хо­во пра­во ме­сто. „Да се не из­гу­биш у кра­ју”, књи­га ко­ја је би­ла пре­суд­на да Мо­ди­ја­но до­би­је Но­бе­ ло­ву на­гра­ду за књи­жев­ност, по­след­њи је ње­гов ро­ман об­ја­вљен у Фран­цу­ској.

Коста Кујунџић,­ Waikiki burning N°3, уље на платну

ЧИ­ТА­ЛИ­ШТЕ

20. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 08 Субота

ИЗЛОГ/ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ У БЕОГРАДУ Гу­зељ Је­хи­на

Жан Д’Ор­ме­сон

Деј­вид Гил­мур

Зу­леј­ха отва­ра очи

Сла­ва цар­ства

Филм­ски клуб

Пре­ве­ла с ру­ског Рад­ми­ла Ме­ча­нин Са­ми­здат Б92, 2016.

Пре­ве­ла с фран­цу­ског Љу­би­ца Ђу­рић Пла­то, 2016.

Пре­ве­ла с ен­гле­ског Ми­ли­ца Ке­цо­је­вић Де­ре­та, 2016.

Ево пр­вен­ца та­тар­ске спи­са­те­љи­це и ре­ди­тељ­ке Је­хи­не ко­ји је по­стао књи­жев­ни до­га­ђај у Ру­си­ји. Про­гла­шен за нај­бо­ље про­зно де­ло на Ме­ђу­на­род­ном сај­му књи­га у Мо­скви 2015, овај ро­ман је до­био и нај­ва­жни­ју ру­ску на­гра­ду „Ве­ли­ка књи­ га” и на­гра­ду „Ја­сна По­ља­на”, а био је но­ми­но­ван и за Бу­ ке­ро­ву. Већ је пре­ве­ден на се­дам­на­ест је­зи­ка, а би­ће об­ја­ вљен у два­де­сет че­ти­ри зе­мље. Ова књи­га има по­е­ти­ку ко­ју је у фил­мо­ви­ма не­го­вао Па­ра­џа­нов, сна­гу про­зе Људ­ми­ле Улиц­ке и ви­ше­слој­ност про­зе Та­тја­не Тол­стој. Улиц­ка о њој ка­же: „Ро­ман ’Зу­леј­ка отва­ра очи’ ве­ли­чан­ствен је по­че­так. Он по­се­ду­је од­ли­ке пра­ве књи­жев­но­сти – по­га­ђа ди­рект­но у ср­це. При­ча о суд­би­ни глав­не ју­на­ки­ње, та­тар­ске се­љан­ ке из до­ба рас­ку­ла­чи­ва­ња, оди­ше та­квом ори­ги­нал­но­шћу, ве­ро­до­стој­но­шћу и ма­ги­јом на ко­је се рет­ко на­и­ла­зи у по­ след­њим де­це­ни­ја­ма, у огром­ној бу­ји­ци са­вре­ме­не про­зе. Ау­тор­ка вра­ћа чи­та­о­ца у умет­ност пре­ци­зног по­сма­тра­ња, та­на­ну пси­хо­ло­ги­ју и, што је нај­бит­ни­је, у ону љу­бав без ко­је се чак и нај­та­лен­то­ва­ни­ји пи­сци пре­тва­ра­ју у хлад­не бе­ле­ жни­ке бо­ле­сти вре­ме­на. Из­раз ’жен­ска књи­жев­ност’ но­си у се­би ни­јан­су пот­це­њи­ва­ња – углав­ном по ми­ло­сти му­шке кри­ти­ке. Овај ро­ман је ван сва­ке сум­ње жен­ски, о жен­ској сна­зи и жен­ској сла­бо­сти, о све­том ма­те­рин­ству, не на фо­ ну ен­гле­ске деч­је књи­жев­но­сти већ на фо­ну рад­ног ло­го­ра, па­кле­ног ре­зер­ва­та ко­ји је сми­слио је­дан од нај­ве­ћих зло­ тво­ра чо­ве­чан­ства...” Из­у­зет­на пре­ми­је­ра ро­ма­на ко­ји сла­ ви љу­бав у са­мом ср­цу па­кла.

„Цар­ство ни­ка­да ни­је зна­ло за мир. Пр­во га је тре­ба­ло из­гра­ ди­ти, он­да га је тре­ба­ло бра­ни­ти. Из ду­би­на ње­го­ве исто­ри­је ди­зао се зве­кет се­ки­ра, зви­ждук ко­па­ља и кри­ци , уве­че, по­ сле бит­ке. Ни шу­ме на се­ве­ру и ис­то­ку, ни ви­со­ке пла­ни­не на ју­гу ни­су га мо­гле за­шти­ти од на­па­да и ин­ва­зи­ја. У про­стра­ ним плод­ним рав­ни­ца­ма, у под­нож­ју вул­ка­на, је­дан по­кољ сле­дио би дру­ги; мо­ре би на за­па­ду до­но­си­ло сво­је опа­сно­ сти – је­дра ко­ја би на­јед­ном де­ло­ва­ла пре­те­ће, гу­са­ре, сме­ ле на­па­де у зо­ру. На обо­ди­ма цар­ства, ноћ би за со­бом увек до­но­си­ла стреп­њу и смрт...“ Жан Д’ Омер­сон (1925), ис­так­ ну­ти фран­цу­ски пи­сац, фи­ло­зоф и ака­де­мик, до­био је за ово де­ло Гран-при Фран­цу­ске ака­де­ми­је. Ово је књи­га о Ви­зан­ ти­ји, иа­ко се та реч не спо­ми­ње ни на јед­ном ме­сту. Д’О­ мер­сон ве­што при­по­ве­да при­чу о ви­зан­тиј­ском до­бу, осве­ тља­ва­ју­ћи на­чин на ко­ји је мит на­до­гра­ђи­вао сла­ву не са­мо ца­ре­ва већ и цар­ства. Те­шко да има ин­три­гант­ни­је те­ме од бур­не исто­ри­је Ви­зан­ти­је, из­ло­же­не стал­ним ис­ку­ше­њи­ма. Пи­сац при­ка­зу­је по­зна­те исто­риј­ске лич­но­сти осли­ка­ва­ју­ћи њи­хо­ве уну­тар­ње све­то­ве, лич­не ло­мо­ве, жуд­ње, пат­ње. По­ сле овог ро­ма­на, Ви­зан­ти­ју ће­мо по­сма­тра­ти дру­га­чи­је – не као исто­ри­ју, већ као пу­но­крв­ни, жи­ви мит у раз­во­ју.

Са­ња До­ма­зет

ЦЕНТРИ КУЛТУРЕ КУЛ­ТУР­НИ ЦЕН­ТАР БЕ­О­ГРА­ДА Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6, тел. 2621-469 www.kcb.org.rs Ликoвни прoгрaм, тeл. 2622-926 Рaднo врeмe гaлeриja свaкoг дaнa 12-20 ч., нeдeљoм зaтвoрeнo. Ли­ков­на га­ле­ри­ја, Кнез Ми­ха­и­ло­ ва 6 До 20. 8. – Ма­ја Си­мић, Ауто­пор­тре­ ти – ди­ги­тал­ни оти­сци ду­ше 25. 8. у 20 – Отва­ра­ње: Дра­га­на Илић, Но­ви при­ја­те­љи и 4 Д, пор­трет­ на скулп­ту­ра (отво­ре­но до 17. 9) Га­ле­ри­ја Pоdrооm, Трг ре­пу­бли­ке 5 До 20. 8. – Из­ло­жба „Con­tem­po­rary The­sa­u­rus“. Го­сто­ва­ње Му­зе­ја са­вре­ ме­не умјет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске 25. 8. у 20 – Отва­ра­ње: Сла­вен Тољ (Хр­ват­ска), мул­ти­ме­ди­јал­на ин­ста­ ла­ци­ја (отво­ре­но до 17. 9) Га­ле­ри­ја Арт­гет – 15. го­ди­на­ Трг ре­пу­бли­ке 5/I До 20. 8. – Но­ва ствар­ност до­ку­мен­ та­ри­сти но­ве ге­не­ра­ци­је Со­фи­ја Ба­ лаћ, Је­ле­на Па­јић, Ир­фан Ли­чи­на, Те­о­до­ра Ив­ков, Ми­лош Чу­бри­ло, Ми­тар Си­ми­кић, Мар­ко Жив­ко­вић, Зо­ран Ра­шић, Ми­љан Ву­ле­тић, Мом­ чи­ло Узу­но­вић 25. 8. у 20 – Отва­ра­ње: Фа­дил Шар­ ки, Ми смо ту, фо­то­гра­фи­ја и ви­део (отво­ре­но до 17. 9) Му­зич­ки про­грам, тел. 2622-058 Га­ле­ри­ја Арт­гет –Трг ре­пу­бли­ке 5/I 23. 8. у 20 – Кон­церт у Га­ле­ри­ји у са­ рад­њи са Бе­о­гра­дом 202, Мла­дост – кон­церт­на тур­не­ја Col­lu­vio – 15 го­ ди­на ме­ђу­на­род­не ра­ди­о­ни­це ка­ мер­не му­зи­ке 2016; про­грам: Шу­ берт, Берн­штајн, Бо­шко­вић, Франк ДОМ ОМЛА­ДИ­НЕ БЕ­ОГ­ РА­ДА Ма­ке­дон­ска 22/IV, тел. 3220-127 www.do­mo­mla­di­ne.org 20. 8. у 20 Пла­то Ми­ла­на Мла­де­ но­ви­ћа – Кон­церт на Зи­ди­ћу: бенд „Пај­пе­ров сми­јех“ (Ба­ња Лу­ка) 23. 8. у 19 Га­ле­ри­ја – Отва­ра­ње из­ ло­жбе цр­те­жа и ин­ста­ла­ци­ја „Не­ што не­пред­ви­ди­во ће се уско­ро де­ си­ти“ Ма­ри­је Авра­мо­вић. Из­ло­жба тра­је до 4. 9.

26. 8. у 20 Пла­то Ми­ла­на Мла­де­ но­ви­ћа – Кон­церт на Зи­ди­ћу: бенд „Љу­би­чи­це“ Дом културе Студентски град Булевар Зорана Ђинђића 179,­ тел. 2691-442 www.dksg.rs Би­бли­о­те­ка До 31. 8. Хол Би­бли­о­те­ке – Из­ло­ жба књи­га: Срп­ски књи­жев­ни­ци на ен­гле­ском КУ­ЋА ЂУ­РЕ ЈАК­ШИ­ЋА Ска­дар­ска 34, тел. 7230-302 www.ku­ca­dju­re­jak­si­ca.rs 24. 8. у 19 – „Чи­тај ме ужи­во“ аутор про­јек­та Мир­ја­на Ма­рин­шек Ни­ко­лић

25. 8. у 19 – „Зец од жа­да“ из­ло­жба цр­те­жа на пи­рин­ча­ном па­пи­ру Ива­ на Па­ви­ћа (из­ло­жба тра­је до 5. 9) 26. 8. у 19 – Ве­че афо­ри­за­ма „Де­ кон­та­ми­на­ци­ја/не/рас­по­ло­же­ња“ гру­пе „Уни­вер­зи­тет“: др Жар­ко Ан­ ђел­ко­вић, др Жив­ко Ку­лић и др Ђор­ ђе Ота­ше­вић

ГАЛЕРИЈЕ ГА­ЛЕ­РИ­ЈА НАУКЕ И ТЕХНИКЕ САНУ Ђуре Јакшића 2, тел. 2027-152 gnt@sanu.ac.rs Рад­но вре­ме: рад­ним да­ном 10-20, су­бо­том 10–15 ч. Из­ло­жба 19. 8–15. 9. – „Ви­зан­тиј­ско гра­ди­ тељ­ство као ин­спи­ра­ци­ја срп­ских не­ и­ма­ра но­ви­јег до­ба“. Ор­га­ни­за­то­ри: Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти – Га­ле­ри­ја на­у­ке и тех­ни­ке, Срп­ски ко­ми­тет за ви­зан­то­ло­ги­ју. Аутор из­ ло­жбе: проф. др Алек­сан­дар Ка­ди­је­ вић. Са­рад­ни­ци ауто­ра: Алек­сан­дра Или­јев­ски и Иван Р. Мар­ко­вић ПРОДАЈНА ГАЛЕРИЈА „БЕОГРАД” Косанчићев венац 19,­ тел. 30-33-923 www.galerijabeograd.org До 5. 9. – Из­ло­жба Ни­ко­ле Мар­ко­ вић – Чу­ва­ри пла­ме­на: или ви­ше ва­ тре у сли­ку, или сли­ку у ва­тру? ГА­ЛЕ­РИ­ЈА РТС Та­ков­ска 10, тел. 321-1324 www.rts.rs Из­ло­жбе­ни хол РТС 23. 8–3. 9. – 58 го­ди­на Те­ле­ви­зи­је Ср­би­је До 14. 9. – Из­ло­жба мо­за­и­ка Бо­ри­ сла­ва Ње­жи­ћа Га­ле­ри­ја РТС Oд 18. 8. до 3. 9. – „Ду­х ов­н и код Укра­ји­не“, из­ло­жба укра­јин­ских пи­ сан­ки Но­ва Га­ле­ри­ја РТС До 16. 9. – Из­ло­жба сли­ка Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа „Ви­тез све­тло­сног ре­да“ Галерија УЛУС Кнез Михаилова 37, тел. 2623-128 www.ulus.rs Из­ло­жбе До 30. 8. – Ма­ри­на Ни­ћи­фо­ро­вић 31. 8–13. 9.– Ср­ба Тр­ва­нов Умет­нич­ки па­ви­љон­ „Цви­је­та Зу­зо­рић” Ма­ли ка­ле­мег­дан 1,­ тел. 26-21-585 Из­ло­жбе До 27. 8. – Сре­тен Ди­вљан, сли­ке 30. 8. – Вла­ди­мир Си­дур Галерија ‘73 Пожешка 83a, тел. 35-57-142 www.galerija73.com До 23. 8. – Са­мо­стал­на из­ло­жба скулп­ту­ра: Ми­лан Срећ­ко­вић „Ге­ не­за”

До 15. 9. – Kонкурс за из­ла­га­ње у „Га­ле­ри­ји ’73“ за 2017. го­ди­ну Рад­но вре­ме: рад­ним да­ном 10-20, су­бо­том 10 –15 ч.

МУЗЕЈИ НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ­ У БЕ­О­ГРА­ДУ Трг Ре­пу­бли­ке 1а, тел. 3306-048 www.na­rod­ni­mu­zej.rs Цен­трал­на згра­да На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ду и Га­ле­ри­ја фре­ска при­вре­ ме­но су за­тво­ре­не за по­се­ти­о­це Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја­ Го­спо­дар Је­вре­мо­ва 21,­ тел. 2625-161 Oсновна по­став­ка му­зе­ја по­све­ће­ на је Ву­ку Ка­ра­џи­ћу и До­си­те­ју Об­ ра­до­ви­ћу дво­ји­ци ре­фор­ма­то­ра срп­ског је­зи­ка 20. 8. у 17 и 23. 8. у 12 – По­став­ ка се мо­же по­гле­да­ти уз струч­но во­ ђе­ње 20. 8. у 18 – Пр­ва у ни­зу од три Ра­ ди­о­ни­це ен­ка­у­сти­ке. Ин­тер­ак­тив­ни про­грам на­ме­њен од­ра­сли­ма.

26. 8. у 10 – Вођење кроз музеј на енглеском језику 26. 8. у 12 – Музеј за баке, деке и унуке. Представљање музејске поставке у складу са афинитетима различитих генерација. Најава групних посета­ на 060/8075035 и­ eduka@narodnimuzej.rs Радно време: уторак – петак 10-17, четвртак, субота 12-20, недеља 1014 (улаз бесплантан), понедељком затворено МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА Змај Јовина 1, тел. 2630-825 www.mgb.org.rs Кoнак кне­ги­ње Љу­би­це­ Кне­за Си­ме Мар­ко­ви­ћа 8,­ тел. 2638-264 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10-17, чет. 10-18, суб. 12-20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка: Ен­те­ри­је­ри бе­о­ град­ских ку­ћа XIX ве­ка Сва­ког пет­ка у 17 и сва­ке су­бо­те у 11: На ка­фи код кне­ги­ње Љу­би­це До 31. 8. у Ама­му – Из­ло­жба „Ис­ тан­бул: по­глед кроз про­зор“, аутор Ж. Ми­ћа­ло­вић До 11. 9. Са­ли под сво­до­ви­ма – Из­ ло­жба „Атос. Све­та го­ра“ из Збир­ ке ма­на­сти­ра Си­мо­но­пе­тра са Све­ те го­ре. Из­ло­жба је ре­а­ли­зо­ва­на у окви­ру 23. ме­ђу­на­род­ног кон­гре­са ви­зан­тиј­ских сту­ди­ја Спо­мен-му­зеј Иве Ан­дри­ћа­ Ан­дри­ћев ве­нац 8, тел. 3238-397 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., суб.

10–17, чет. 12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа­ Је­ле­не Ћет­ко­вић 5, тел. 3223-126 Му­зеј је за­тво­рен за по­се­ту због ре­ кон­струк­ци­је Ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште Вин­ча­ Бе­ло бр­до 17, тел. 8065-334 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10–16,

чет. 12-18, суб., нед. 10-18 ч. тел.

060/5005-187 Стал­на по­став­ка Му­зеј Па­је Јо­ва­но­ви­ћа­ Кра­ља Ми­ла­на 21/IV,­ тел. 3340-176 Рад­но вре­ме: чет. 10-18, суб. 12-20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка. Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Збир­ка ико­на Се­ку­лић­ Узун Мир­ко­ва 5, тел 2182-961 Рад­но вре­ме: чет. 10–18 , суб. 12– 20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка. Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Му­зеј Ба­њич­ког ло­го­ра­ Па­вла Ју­ри­ши­ћа Штур­ма 33,­ тел. 3674-877 Рад­но вре­ме: сре., чет., пет. 10-17 ч. Стал­на по­став­ка ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ­ У БЕОГРАДУ Студентски трг 13, тел. 3281-888 www.etnografskimuzej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак–су­бо­та 10-17; не­де­ља 9-17 ч. Стал­на из­ло­жба На­род­на кул­ту­ра Ср­ба у XIX и XX ве­ку По­клон-збир­ка Се­ке Ми­ше­вић-Ми­ ја­то­вић, из­ло­же­на у клу­бу Ет­но­ граф­ског му­зе­ја У окви­ру Да­на ру­син­ске кул­ту­ре, у су­срет ло­кал­ним за­јед­ни­ца­ма, из­ ло­жба Об­ре­ди пре­ла­за у фо­ку­су објек­ти­ва фо­то­гра­фа Бу­дин­ских, у ор­га­ни­за­ци­ји На­ци­о­нал­ног са­ве­та ет­нич­ких ма­њи­на Ру­си­на у Ср­би­ји 20. 8. у 20 – Oтварање из­ло­жбе Жи­ вот на­ро­да и пре­тра­ја­ва­ње хра­мо­ ва, фо­то­граф­ска све­до­чан­ства ет­ но­граф­ског му­зе­ја, ауто­ра др Бо­ја­ на По­по­ви­ћа и Је­ле­не Са­ви 23. 8. у 18 – У окви­ру ма­ни­фе­ста­ ци­је Да­на ру­син­ске кул­ту­ре, пред­ ста­вља­ње мо­но­гра­фи­је „Игре бач­ ко-срем­ских Ру­си­на“. Уче­сни­ци: Јо­а­ким Рац, Ми­ко­ла Гу­баш, Звон­ ко Ко­стел­ник. Пред­ста­вља­ње и при­каз ста­рих свад­бе­них оби­ча­ ја: КУД „Же­тва“, Ку­цу­ра. Му­зич­ки и фол­клор­ни део: КПД „Кар­па­ти“ из Вр­ба­са и Дом кул­ту­ре из Ру­ског Кр­сту­ра 26. 8. у 18 – У окви­ру ма­ни­фе­ста­ ци­је Да­на ру­син­ске кул­ту­ре, пред­ ста­вља­ње мо­но­гра­фи­је „На­род­на но­шња бач­ко-срем­ских Ру­си­на“, му­зич­ки и фол­клор­ни део: КУД „Та­рас Шев­чен­ко“, Ђур­ђе­во. Уче­ сни­ци: мр Ка­та­ри­на Ра­ди­са­вље­ вић, ет­но­лог, ви­ши ку­стос и Љу­би­ ца Отић, исто­ри­чар, му­зеј­ски са­ вет­ник. Ет­но-сто Ет­но­граф­ска спо­мен-збир­ка­ Хри­сти­фо­ра Цр­ни­ло­ви­ћа­ – Ма­на­ко­ва ку­ћа Га­ври­ла Прин­ци­па 5,­ тел. 30-36-114 ma­na­ko­va­ku­ca­@et­no­graf­ski­mu­zej.rs Стал­на из­ло­жба На­род­не но­шње и на­кит цен­трал­но­бал­кан­ског под­ руч­ја

Ево не­жне ау­то­би­о­граф­ске при­че о од­ра­ста­њу из пе­ра ве­ о­ма це­ње­ног ка­над­ског ау­то­ра Деј­ви­да Гил­му­ра, ко­ји пи­ше о ти­неј­џер­ским го­ди­на­ма свог си­на. „Филм­ски клуб” мно­ го је ви­ше од још јед­не књи­ге о „ра­ним ја­ди­ма” и „го­ди­на­ма опа­сног жи­вље­ња” во­ље­ног си­на ко­ји ста­са­ва. Глав­ни ју­нак је Џе­си, мо­мак ко­ме шко­ла не иде ка­ко би ва­ља­ло и ко­ме отац до­зво­ља­ва да је на­пу­сти у за­ме­ну за за­јед­нич­ко гле­да­ ње три фил­ма не­дељ­но, по оче­вом из­бо­ру. Пу­не три го­ди­не до сво­је­вољ­ног по­врат­ка на ко­леџ, де­чак „шко­лу жи­во­та” учи ра­де­ћи нај­ра­зли­чи­ти­је по­сло­ве и гле­да са оцем нај­бо­ља де­ла филм­ске умет­но­сти… А отац учи ка­ко је „од­ра­ста­ње де­те­та не­пре­кид­но ра­ста­ја­ње” и пи­та се мо­же­мо ли за­шти­ ти­ти оне ко­је во­ли­мо ви­ше од жи­во­та од бо­ло­ва ко­је жи­вот увек спре­ма… „Филм­ски клуб” пит­ко је, уз­бу­дљи­во, не­жно шти­во, сво­је­вр­сна шко­ла не­фор­мал­ног обра­зо­ва­ња. Џе­си то­ком ове три го­ди­не во­ди жи­вот па­ра­лел­но с „филм­ским шко­ло­ва­њем” с оцем. Има про­бле­ма у од­но­си­ма и ве­за­ма, за­љу­бљу­је се без­над­но, екс­пе­ри­мен­ти­ше с дро­га­ма, су­да­ра се са „пи­ја­ним так­си­јем ап­со­лут­не ствар­но­сти”, али га код ку­ће че­ка­ју „До­ру­чак код Ти­фа­ни­ја”, „Пла­ви со­мот”, „Ни­ске стра­сти”, „Тач­но у под­не”, ра­зно­род­не, уз­бу­дљи­ве есте­ти­ке Три­фоа, Хич­ко­ка, Скор­се­зеа, Ву­ди­ја Але­на, Спил­бер­га, Фе­ ли­ни­ја – то­бо­ган кроз исто­ри­ју ки­не­ма­то­гра­фи­је. „Филм­ски клуб” исто­вре­ме­но је и уз­бу­дљив ро­ман о од­ра­ста­њу и во­ дич но­вим на­ра­шта­ји­ма кроз бо­гат­ство филм­ске умет­но­сти. Ов­де се рас­пра­вља о ра­зним те­ма­ма… Је ли Хо­ли Го­лај­тли из „До­руч­ка код Ти­фа­ни­ја” про­сти­тут­ка? И ко је ге­ни­јал­ни­ ји, Бран­до или Па­чи­но и за­што је „По­след­њи тан­го у Па­ри­ зу” филм ко­ји увек гле­да­мо ви­ше пу­та…

Музеј науке и технике Скендер-бегова 51, тел. 3037-850 www.muzejnt.rs Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак–не­де­ ља 10-20 ч. Стал­не по­став­ке Из­ло­жба 2. круг Пред­ста­вље­но је око 500 пред­ме­та из 22 збир­ке, рас­по­ре­ђе­них у че­ти­ ри це­ли­не: то­чак – ма­ши­на – мо­тор, ко­му­ни­ка­ци­ја, чо­век и тех­ни­ка, ме­ ра и број Су­бо­том и не­де­љом мо­гућ­ност ку­ по­ви­не свих му­зеј­ских из­да­ња уз 50% по­пу­ста Деч­ји му­зеј Из­ло­же­но је пре­ко 300 екс­по­на­та из збир­ке игра­ча­ка из пе­ри­о­да од 1920. до 1970. Дру­гу це­ли­ну чи­не ин­тер­ак­тив­ни екс­по­на­ти под на­зи­ вом Про­ши­ре­на ствар­ност На­уч­ни цен­тар При­ка­за­но је 20 екс­по­на­та кре­и­ра­ них да при­бли­же по­ја­ве и фе­но­ме­ не из астро­но­ми­је, ма­те­ма­ти­ке, фи­ зи­ке, би­о­ло­ги­је, пси­хо­ло­ги­је и ло­ги­ ке, да на за­ба­ван на­чин и кроз игру под­сти­чу на раз­ми­шља­ње и раз­ви­ја­ ју ма­шту Му­зеј на­у­ке и тех­ни­ке Оде­ље­ње Му­зеј Срп­ског­ ле­кар­ског дру­штва Џор­џа Ва­шинг­то­на 19,­ тел. 3234-261 Из­ло­жба И здра­ви и ле­пи: Из­ло­жба по­све­ће­ на не­ка­да­шњим иде­а­ли­ма ле­по­те и здра­вља Сталнa по­став­ка Ме­ди­ци­на у Ср­би­ји кроз ве­ко­ве – стал­на по­став­ка Му­зе­ја на­у­ке и тех­ ни­ке Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак – не­де­ ља 10–20 ч. МУЗЕЈ ПОЗОРИШНЕ­ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ Господар Јевремова 19,­ тел. 2626-630 www.mpus.org.rs До 15. 9. – Изложба: Вла­сти­мир Ђу­за Сто­јиљ­ко­вић, аутор Би­ља­на Осто­јић, ку­стос МУЗЕЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ Ан­дре Ни­ко­ли­ћа 14, тел. 2651-654 www.museumofafricanart.org Му­зеј је отво­рен сва­ког да­на, 7 да­ на у не­де­љи, од 10 до 18 ча­со­ва Стал­на по­став­ка Му­зе­ја: „Умет­ност за­пад­не Афри­ке из збир­ке Пе­чар“ Те­мат­ска из­ло­жба: „Кад пре­ста­ неш да ме че­шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим“, из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја Ка­та­ ри­не Ра­до­вић По­себ­ни про­гра­ми 14. 8. 11–13 – Јав­но во­ђе­ње кроз из­ло­жбу: „Кад пре­ста­неш да ме че­ шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим” (за од­ра­сле) и деч­ја кре­а­тив­на ра­ди­о­ ни­ца: „По­ру­ка у ко­си – африч­ки сти­ ло­ви фри­зу­ра и укра­ша­ва­ња гла­ве” (за уз­раст од 4 до 12 го­ди­на)

Музеј историје Југославије Ботићева 6, тел. 3671-485 www.mij.rs Су­бо­та и не­де­ља у 11 и 12 – Во­ђе­ње на ен­гле­ском је­зи­ку Су­бо­та и не­де­ља у 11.30 и 12.30 ч. – Во­ђе­ње на срп­ском је­зи­ку Рад­но вре­ме: од 10 до 20 ча­со­ва, осим по­не­дељ­ком. Сва­ког пр­вог че­тврт­ка у ме­се­цу МИЈ је отво­рен до 21 час, а улаз је сло­бо­дан од 18 ча­со­ва Му­зеј 25. мај У то­ку је из­ло­жба Пу­те­ви­ма ре­во­лу­ ци­је – ме­мо­ри­јал­ни ту­ри­зам у Ју­го­ сла­ви­ји Би­о­скоп­ска са­ла Сва­ки рад­ни дан му­зе­ја 10–20 – Про­јек­ци­ја до­ку­мен­тар­ног фил­ма И ка­ме­ре пам­те Ти­та, из 1986. го­ди­не Ку­ћа цве­ћа По­став­ка Фи­гу­ре се­ћа­ња. Ауто­ри: В. Ми­ке­лић, М. Ђор­го­вић и Р. Цу­кић Сва­ка су­бо­та 10–14 – Пра­те­ћи про­ грам: Рад са шта­фе­та­ма у Ку­ћи цве­ ћа – упо­зна­ва­ње пу­бли­ке са шта­фе­ та­ма и ра­дом ку­сто­са у де­поу Ста­ри му­зеј Отво­ра­мо де­по! – рад на стал­ној по­ став­ци ко­ји је отво­рен за јав­ност ИСТО­РИЈ­СКИ МУ­ЗЕЈ­ СР­БИ­ЈЕ Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа 11,­ тел. 33-98-018 www.imus.org.rs Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­ не­дељ­ка 12–20 ч. До 31. 12. – Из­ло­жба „Пу­пин – од фи­зич­ке до ду­хов­не ре­ал­но­сти“ Струч­на во­ђе­ња су сре­дом од 17 и су­бо­том од 13 и 15 ча­со­ва До 28. 11. – Из­ло­жба „Све­ти Са­ва Срп­ски“ Струч­на во­ђе­ња су утор­ком и пет­ ком од 17 ча­со­ва Ко­нак кне­за Ми­ло­ша­ у Топ­чи­де­ру­ Бу­ле­вар па­три­јар­ха Па­вла 2,­ тел. 2660-422 Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­ не­дељ­ка 10–20 ч. Стал­на по­став­ка „Ми­лош Обре­но­ вић – ди­на­сти­ја, исто­ри­ја, мит“ До 31. 12. – Из­ло­жба у фор­ми стри­ па „Ево ме­не, ето вас... Се­ћа­ње кне­ за Ми­ло­ша“ До 1. 9. – Из­ло­жба „Панк пор­тре­ти ди­на­сти­је Обре­но­вић“ Груп­не по­се­те се за­ка­зу­ју на те­ле­ фо­не: 3287-242 (за Трг Н. Па­ши­ћа) и 2660-422 (за Ко­нак) ГА­ЛЕ­РИ­ЈА­ ПРИ­РОД­ЊАЧ­КОГ МУ­ЗЕ­ЈА Ма­ли Ка­ле­мег­дан 5,­ тел. 3284-317 www.nhmbeo.rs Рад­но вре­ме: уто­рак–не­де­ља 10–18 часова До 1. 9. – Из­ло­жба „Шу­мо­ви мо­ра“, мор­ске шкољ­ке, аутор­ке др Би­ља­не Ми­тро­вић

Субота 20. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

НАУКА

09

Плави базен зелене боје У року од 24 сата мутнозелена боја проширила се и на базен­ за ватерполо. У наредних­ 48 сати базен за скокове­ у воду био је затворен ХЕМИЈА Милица Миочиновић

Н

едавно је базен за скокове у воду на Олимпијским иг­ рама у Рију изненада позе­ ленео, што је било чудно. Онда су званичници затво­ рили базен ради деконтаминације, што је било још чудније. И на крају је немачки скакач у воду изјавио да цела дворана „смрди као да је неко прднуо”, што су, наравно, пренеле све новинске агенције. Проблем је прво уочен у току так­ мичења у синхронизованим скокови­ ма у воду. У року од 24 сата мутнозе­ лена боја проширила се и на базен за

ватерполо. У наредних 48 сати базен за скокове у воду био је затворен. Портпарол Олимпијских игара у Рију Марио Андрада изјавио је да је до промене боје у базену дошло због повећане количине алкалних супс­ танци у води, нешто попут акварију­ ма који позелени када се не одржава како треба. „Разматрали смо које су најбоље хемикалије за то, јер не мо­ жемо да ставимо било шта у базен у којем се спортисти такмиче”, рекао је Андрада за Асошијетед прес. „Сва­ како је требало да поведемо више ра­ чуна о води у базенима, али и када је позеленела, направили смо још једну грешку.” Шта се у ствари догодило? Пала је киша, што је додатно погор­ шало ситуацију. „Знате, хемија није егзактна наука и, као што видите, за неке ствари треба више времена”, за­ кључио је он. Али да ли је то тачно? „Хемија је ег­ зактна наука”, каже Ернест Блечли, инжињер за заштиту животне среди­ не са Пурдју универзитета, који се бави проучавањем воде у базенима и системима за пиће. „Ако је алга уз­ рочник промене боје у зелено, онда то није само хемијски већ и биолош­

ки проблем.” То значи да цео водени еко-систем може да буде угрожен у ба­ зенима у Рију. Хлор убија већину алги, али не све. Потребно је и филтрирање базена како би се решили мртвих алги. До­ датно, реакцијом између алги и хло­

ра настају хлорамини, који базенима дају „мирис хлора” и трихлорамини, који су најлакше испаравају и изази­ вају надражај очију и горњих дисај­ них путева. „Конфузија у Рију се своди на разу­ мевање хемије”, каже Сузан Ричард­

Фото Ројтерс/Мајкл Далдер

сон, професор хемије са Универзитета Јужна Каролина. „Неко од званични­ ка са Олимпијских игара рекао је да је грешком сипано 160 литара водоникпероксида још 5. августа, што је не­ утрализовало хлор и подстакло раст органских једињења, пре свега алги.” Иако није упућена у одржавање ба­ зена у Рију, Ричардсонова је за „Лајв сајенс” објаснила да је водоник-пе­ роксид антисептик који убија бакте­ рије, али да се не користи за базене и на основу боје закључује: „Чини ми се да неко није обавио посао како треба и повео рачуна да у базену буде до­ вољно хлора.” И Блечли је опрезан јер није видео узорке воде из базена у Рију, али каже да „у том делу света има на хиљаде от­ ворених базена који немају проблема са алгама и нормалне су боје”. Базен за скокове у воду отворен је за женско такмичење, вода је била у боји мутног аквамарина. Ипак, пот­ ребна је додатна експертиза како би се открио прави узрок проблема. Ор­ ганизаторима Олимпијских игара у Рију стручњаци су предложили да тес­ тирају ивице базена на алге, што сва­ како може да буде од помоћи. ¶

Уло­га Амо­ро­вих стре­ла у раз­во­ју хи­рур­ги­је У Кли­нич­ком цен­тру Ср­би­је го­ди­шње се тро­ши из­ме­ђу 1.000.000 и 1.100.000­ па­ри сте­рил­них и по­себ­но­ па­ко­ва­них ру­ка­ви­ца МЕДИЦИНА Мом­чи­ло Б. Ђор­ђе­вић

С

ва­ко зна да су му пр­сти нај­ по­у­зда­ни­ји и нај­пре­ци­зни­ји ин­стру­мен­ти и да с ру­ка­ви­ ца­ма на ру­ка­ма ни­је у ста­њу да ура­ди ни де­се­ти део уо­ би­ча­је­них по­сло­ва у то­ку днев­не ру­ ти­не. Мо­зак је то­ком ево­лу­ци­је пре­ пу­стио пр­сти­ма не­ке аспек­те об­ра­де податакa до­би­је­них до­ди­ри­ва­њем раз­ ли­чи­тих пред­ме­та или по­вр­ши­на. Ти­ ме је ство­рен ево­лу­ци­о­ни ме­ха­ни­зам ко­ји осло­ба­ђа мо­зак про­стих за­да­та­ка и омо­гу­ћа­ва му ефи­ка­сни­је ба­вље­ње сло­же­ни­јим ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­је му не­пре­кид­но при­сти­жу то­ком да­на. Пр­сти при­па­да­ју нај­о­се­тљи­ви­јим де­ло­ви­ма те­ла, а њи­хо­ви вр­хо­ви пре­ пла­вље­ни су гу­сто зби­је­ним нер­вним за­вр­ше­ци­ма. Из тих за­вр­ше­та­ка, ко­ јих има на де­се­ти­не хи­ља­да, до­би­ја се ком­плек­сан обра­зац им­пул­са, ко­ ји пре­но­се ин­фор­ма­ци­је о ве­ли­чи­ни, об­ли­ку и струк­ту­ри до­дир­ну­тих обје­ ка­та, чи­ме је омо­гу­ће­на њи­хо­ва иден­ ти­фи­ка­ци­ја. Нер­вни за­вр­ше­ци су дво­ ја­ки; јед­ни ре­ги­стру­ју бр­зе, а дру­ги и спо­ре де­фор­ма­ци­је ко­је на­ста­ју на ко­ жи вр­хо­ва пр­сти­ју при до­ди­ру сва­ког пред­ме­та. Сви они се гра­на­ју од­мах ис­под по­вр­ши­не ко­же и фор­ми­ра­ју елип­тич­на по­ља по­вр­ши­не око 5 мм2 ко­ја, сва за­јед­но, чи­не осе­тљи­ве сен­ зи­тив­не зо­не.

Ис­тра­жи­ва­чи зна­ју да би ове ми­ни­ја­ тур­не на­пра­ве на пр­сти­ма хи­рур­шких ру­ка­ви­ца би­ле од по­мо­ћи хи­рур­зи­ма, јер би они на вр­хо­ви­ма сво­јих пр­сти­ ју ла­ко ре­ги­стро­ва­ли елек­трич­не сти­ му­лу­се и дру­ге осе­ћа­је ма­ле вол­та­же ко­ји се ја­вља­ју то­ком сва­ког до­ди­ра са пред­ме­том ра­да. Ра­спон вол­та­же је раз­ли­чит и за­ви­си од по­ста­вље­них сен­зо­ра, као и од осо­би­на тки­ва. Као део хи­рур­шке опре­ме ру­ка­ви­ це не­ма­ју ду­гу исто­ри­ју, јер у по­чет­ку мо­дер­не хи­рур­ги­је ни­ко ни­је до­шао на за­ми­сао о ру­ка­ви­ца­ма на ру­ка­ ма хи­рур­га, на­ро­чи­то ако ни­је зим­ ско вре­ме. Зву­чи не­ве­ро­ват­но, али је исти­на, да су у ери тех­но­ло­шке ре­во­ лу­ци­је, кра­јем 19. ве­ка, хи­рур­зи ру­ ке дез­ин­фи­ко­ва­ли кар­бо­лом или жи­ ви­ном хло­ри­дом, јер се већ зна­ло за ми­кро­бе, али не и за при­клад­не гу­ме­ не ру­ка­ви­це Али окол­но­сти су од­у­век под­сти­ца­ле ра­ђа­ње но­вих иде­ја. Кад је 1889. ле­па Ка­ро­ли­на Хемп­тон, ин­стру­мен­тар­ка у јед­ној бал­ти­мор­ској бол­ни­ци, по­че­ла да па­ти од кон­такт­ног

дер­ма­ти­ти­са због пре­о­се­тљи­во­сти ко­ же ша­ка на жи­вин хло­рид, глав­ни хи­ рург бол­ни­це док­тор Ви­ли­јем Хал­стед, да­нас по­знат као из­у­ми­тељ мно­гих но­ ви­на у аб­до­ми­нал­ној хи­рур­ги­ји, до­шао је на иде­ју ка­ко да ре­ши про­блем, ре­кло би се, ње­му оми­ље­не по­моћ­ни­це. Док­ тор је оти­шао у Њу­јорк и за­тра­жио од ше­фа ком­па­ни­је „Гу­дјир” да на­пра­ви и по­ша­ље му пар што та­њих ру­ка­ви­ца ко­је би се мо­гле сте­ри­ли­са­ти на па­ри. Кад су ру­ка­ви­це сти­гле у Бал­ти­мор и кад их је Ка­ро­ли­на про­ба­ла, по­ка­за­ло се да вр­ло ма­ло сма­њу­ју осе­тљи­вост вр­ хо­ва пр­сти­ју, та­ко да је на­ру­че­но још де­сет па­ри, па сто...

Чудесне рукавице У ме­ђу­вре­ме­ну, Амо­ро­ве стре­ле по­го­ ди­ле су Ка­ро­ли­ну и док­то­ра Хал­сте­да, што је за по­сле­ди­цу има­ло про­ме­ну Ка­ро­ли­ни­ног пре­зи­ме­на. Већ 1890. го­ди­не хи­рур­шке ру­ка­ви­ це су ко­ри­шће­не у до­бром де­лу САД, а по­чет­ком 20. ве­ка и у Евро­пи. Ру­ка­ ви­це су би­ле цр­не бо­је.

та­ко да прст до­би­ја уло­гу хи­рур­шког елек­трич­ног скал­пе­ла. Заса­д обич­не хи­рур­шке ру­ка­ви­це за­до­во­ља­ва­ју све хи­рур­шке по­тре­бе. У Кли­нич­ком цен­тру Ср­би­је го­ ди­шње се тро­ши из­ме­ђу 1.000.000 и 1.100.000 па­ри сте­рил­них и по­себ­ но па­ко­ва­них ру­ка­ви­ца, али и тро­ стру­ко ви­ше ра­зних дру­гих ру­ка­ви­ца на­ме­ње­них хи­ги­је­ни и ан­ти­ми­кроб­ ној за­шти­ти. То су огром­не ко­ли­чи­ не и тро­шко­ви о ко­ји­ма рет­ко и по­ ми­сли­мо. Ком­па­ни­је ко­је су већ ко­мер­ци­ја­ ли­зо­ва­ле ова­кву тех­но­ло­ги­ју пр­о­из­ ве­ле су на­но­мем­бра­не ко­ји­ма је мо­гу­ ће оба­ви­ти це­ло ср­це, чи­ме се до­би­ја 3Д ма­па ње­го­ве елек­трич­не ак­тив­но­ сти, што умно­го­ме олак­ша­ва и по­бољ­ ша­ва ле­че­ње арит­ми­ја. Пре­ци­зни ни­шан­џи­ја Амор, са са­ мо две ода­пе­те стре­ле на­пра­вио је пра­во чу­до ко­је је до­при­не­ло раз­во­ ју хи­рур­ги­је, али и ком­фо­ру хи­рур­га ко­ји са­ти­ма сто­је и ра­де за опе­ра­ци­ о­ним сто­лом. ¶

Из­вор стру­је је ми­ни­ја­тур­ни ге­не­ра­тор, при­чвр­шћен на спо­ју хи­рур­го­ве ша­ке и по­длак­ти­це. Елек­трич­на стру­ја спро­во­ди се до на­но­мем­бра­не ин­ста­ли­ра­не на вр­хо­ви­ма пр­сти­ју ру­ка­ви­це, та­ко да прст до­би­ја уло­гу хи­рур­шког елек­трич­ног скал­пе­ла. Обич­не хи­рур­шке ру­ка­ви­це засад за­до­во­ља­ва­ју све хи­рур­шке по­тре­бе

О, Керол У ис­тра­жи­вач­ким ла­бо­ра­то­ри­ја­ма по­зна­тим по про­јек­то­ва­њу и из­ра­ди ми­ни­ја­тур­них елек­трон­ских на­пра­ ва на­ме­ње­них ме­ди­цин­ској упо­тре­ би кон­стру­и­са­ни су флек­си­бил­ни на­ пр­сци, у су­шти­ни, елек­трич­на ко­ла у сен­дви­чу из­ме­ђу две по­ли­а­мид­не, ул­тра­тан­ке пла­стич­не фо­ли­је, тј. две на­но­мем­бра­не кoje ни­су де­бље од две или три сто­ти­не на­но­ме­та­ра (на­но­ме­ тар је је­дан ми­ли­јар­ди­ти део ме­тра, од­но­сно 1×10-9 m ). На­пр­стак је уба­ чен у пр­сто­ли­ку си­ли­кат­ну цев, ко­ ја се на­вла­чи на прст, та­ко да је елек­ трич­но ко­ло у ди­рект­ном кон­так­ту с ко­жом, док су на спо­ља­шњој стра­ни раз­ли­чи­ти сен­зо­ри за ме­ре­ње при­ти­ ска, тем­пе­ра­ту­ре и елек­трич­них свој­ ста­ва све­га до­дир­ну­тог.

Сто два­де­сет и шест го­ди­на ка­сни­ је ис­тра­жи­ва­чи из Или­но­и­са, на че­ лу с Џо­ном Ро­џер­сом, удру­жи­ли су се с ко­ле­га­ма из Иван­сто­на и ки­не­ ског Уни­вер­зи­тет­ског цен­тра Де­ли­јан и за­јед­но ре­а­ли­зо­ва­ли већ по­сто­је­ћу за­ми­сао о чу­де­сним ру­ка­ви­ца­ма. На­ но­мем­бра­не и сен­зо­ри до те ме­ре су ми­ни­ја­ту­ри­зо­ва­ни да су уштам­па­ни у пр­сте ру­ка­ви­ца, ка­ко се не би ума­ њио ком­фор хи­рур­шког по­сла. Сен­зо­ ри рас­по­зна­ју де­бљи­ну и хе­миј­ски са­ став до­дир­ну­тог тки­ва у опе­ра­тив­ном по­љу, што је ва­жно ка­да су та тки­ва не­ при­сту­пач­на и ван вид­ног по­ља. Осим то­га, хи­рург мо­же по­у­зда­но да уста­но­ви шта сме да од­се­че и од­стра­ни ако му сме­та у ра­ду. Уко­ли­ко се од­лу­ чи на та­ко не­што, он­да на­из­ме­нич­ном стру­јом ла­ко од­се­ца иза­бра­ни део, на при­мер, је­тре, цре­ва или ми­ши­ћа. Из­ вор стру­је је ми­ни­ја­тур­ни ге­не­ра­тор, при­чвр­шћен на спо­ју хи­рур­го­ве ша­ ке и по­длак­ти­це. Елек­трич­на стру­ја спро­во­ди се до на­но­мем­бра­не ин­ста­ ли­ра­не на вр­хо­ви­ма пр­сти­ју ру­ка­ви­це

Хируршке рукавице се користе у Европи од почетка 20. века Из архиве аутора

20. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 10 Субота

МУЗИКА

Су­срет са Бер­ли­ном Од пре­гла­сног озву­че­ња­ се је­два чу­је­мо, стро­бо­скоп се­ва, вре­ли­је је не­го­ у три­де­сет сед­ми­ци,­ у ва­зду­ху се ме­ша „су­ви дим”­ у слу­жби ви­зу­ел­ног ефек­та са ди­мом ци­га­ре­та­ и ма­ри­ху­а­не ЏЕЗ СКИ­ЦЕ Екс­клу­зив­но из Бер­ли­на

П

стор у ко­ме се сви­ра­ло те ве­че­ри). Са­мо јед­на де­вој­ка је на­чу­ла, ма­да ме ње­но упут­ство прак­тич­но ни­куд ни­ је до­ве­ло. По­сле по­ла са­та лу­та­ња („то ти је пре­ко пу­та су­пер­мар­ке­та ’Ал­ди’”, об­ја­снио ми је ко­нач­но је­дан про­ла­ зник), на­ба­сао сам на оро­ну­ле зи­до­ве на­пу­ште­не елек­тра­не, окре­нуо круг да на­ђем улаз, и на ње­му гр­до­си­ју и мр­ки по­глед. Тор­бу ми је де­таљ­но пре­тре­сао, и упо­зо­рио ме да је фо­то­ гра­фи­са­ње из­ри­чи­то за­бра­ње­но. „Ех, пра­ви Бер­лин!”, по­ми­слио сам. Од Мар­ка Про­ки­ћа (jaz­zin.rs) убр­зо са­зна­јем ви­ше: на­ла­зи­мо се у ба­сти­о­ ну тех­но кул­ту­ре, ме­ђу по­се­ти­о­ци­ма су и број­ни по­ли­ти­ча­ри ко­ји не во­ле да бу­ду ви­ђе­ни у „опу­ште­ном” рас­по­ ло­же­њу. Од пре­гла­сног озву­че­ња се је­ два чу­је­мо, стро­бо­скоп се­ва, вре­ли­је је не­го у три­де­сет сед­ми­ци, у ва­зду­ху се ме­ша „су­ви дим” у слу­жби ви­зу­ел­ ног ефек­та са ди­мом ци­га­ре­та и ма­ ри­ху­а­не: све то је чу­дан ми­зан­сцен за со­ло ви­о­ли­ну Ка­на­ђан­ке Са­ре Ној­

р­во из­да­ње бер­лин­ског фе­ сти­ва­ла „A l’ar­me” (2012) има­ло је у под­на­сло­ву „им­ про­ви­зо­ва­на му­зи­ка и са­ вре­ме­ни џез”, док је ово­го­ди­ шње одр­жа­но под мо­том „уну­тра­шњи пеј­за­жи и не­по­зна­ти про­сто­ри”. Реч „џез” на­шла се на јед­ном ме­сту у увод­ ни­ку са­оп­ште­ња за ме­ди­је и у на­зи­ву јед­ног од са­ста­ва у про­гра­му. От­куд он­да да о овом до­га­ђа­ју пр­ви пут у „Џез ски­ца­ма” пи­ше­мо баш ове го­ди­не? Про­мо­то­ри да­нас ра­ди­је го­во­ре о „но­вој” и „са­вре­ме­ ној” му­зи­ци, при­бли­жа­ва­ју­ ћи је ау­ди­то­ри­ју­му ко­ме реч џез иза­зи­ва не­ла­го­ду. Раз­у­ ме­ва­ју­ћи њи­хов ин­те­рес, ипак се пре­по­зна­је­мо по сен­зи­би­ли­те­ту и од­ла­зи­мо на ме­ста ко­ја обе­ћа­ва­ју уз­ бу­ђе­ња у су­сре­ту са кре­а­тив­ ном му­зи­ком. Пе­тер Броц­ Матс Гу­стаф­сон и Ер­ва­н Ке­ра­ве­ц ман, Матс Гу­стаф­сон и Џон Бу­чер су до­во­љан раз­лог за пут на се­ филд, ко­ја хра­бро отва­ра ма­ни­фе­ста­ ве­ро­и­сток, баш у да­ну ка­да су по­след­ње ци­ју. Ат­мос­фе­ра је ипак при­ме­ре­ни­ја кон­струк­ци­је за би­не скло­ње­не са пла­ на­сту­пу дуа La­ni­a­kea (Да­ни­јел О’Са­ ли­вен – глас, елек­тро­ни­ка, Ма­си­мо же Зу­ри­о­ла на оба­ли Атлан­ти­ка. Пу­пи­љо – бас), уз по­др­шку тро­је гу­да­ Бастион техно културе ча и го­сту­ју­ћи во­кал Фран­соа Те­сто­ Пр­ви су­срет са че­тво­ро­ми­ли­он­ском ри­ја. Гру­би глас ман­тра пре­ко елек­ ме­тро­по­лом до­нео је тач­но оно че­ трон­ске ма­три­це, уз је­зо­ви­те стру­не му сам се на­дао: про­ма­шив­ши згра­ ви­о­ла и ви­о­ли­не. Пу­бли­ка их пра­ти ду „Ра­ди­јал­си­стем V” (је­дан од два фе­ као хип­но­ти­са­на, баш као у Вен­дер­ сти­вал­ска објек­та) за са­мо је­дан улаз, со­вом „Не­бу над Бер­ли­ном”, а ја ипак об­рео сам се у ма­ле­ном рок клу­бу у не­стр­пљи­во оче­ку­јем Fi­re!. Швед­ски трио је бри­љан­тан. Матс ко­ме се упра­во одр­жа­вао не­ки стен­ дап пер­фор­манс. Схва­тив­ши да то Гу­стаф­сон (сак­со­фо­ни), Јо­хан Бер­ ни­је то, упи­тао сам на ула­зу где је ди­ тлинг (бас) и Ан­дре­ас Вер­лин (буб­ рек­ци­ја фе­сти­ва­ла (Ни­ко ни­је чуо за ње­ви) ове ве­че­ри уз по­др­шку ау­стра­ фе­сти­вал!) и где је „Берг­хајн” (про­ лиј­ског ги­та­ри­сте Оре­на Ам­бар­чи­ја,

ВИС ли­му­на­да: шла­ге­ри за­ сва вре­ме­на У ме­ђу­вре­ме­ну сам са­знао­ ко је Ђу­за, чак сам јед­ном зго­дом­ и при­чао са њим, упо­знао сам­ раз­не „де­вој­ке ма­ле”, али знам­ да ду­го ни­сам чуо до­ма­ћи бенд­ ко­ји се са то­ли­ко шар­ма игра­ са успо­ме­на­ма

ин­спи­ри­са­ни су из­гле­да баш па­клом „Берг­хај­на” да уда­ре из све сна­ге. Осно­ ву чи­ни мо­но­лит­ни ри­там Бер­тлин­га и Вер­ли­на. Дис­тор­зи­ју из­оп ­ а­че­них ако­ ра­да обез­бе­ђу­је Ам­бар­чи. А он­да Гу­ стаф­сон ухва­ти не­ко од сво­јих ду­ва­ла, уба­ци но­ву тр­ску, за­у­зме став сприн­те­ ра, на­ба­ци кез лу­да­ка, пре­по­зна­тљи­во ис­пла­зи је­зик, па пу­сти у етар му­ње и гро­мо­ве. Сак­со­фон ур­ла, ри­че, цви­ли, па­ти, бе­сни... (До­вр­ши­те са­ми!) Бу­ка­ ги­је пу­ца­ју, рок и панк, џез и фанк са­ мо су из­ан­ђа­ли на­зи­ви за не­што што не мо­же­мо да име­ну­је­мо, хи­тро се пре­ пу­шта­ју­ћи енер­ги­ји ко­јом нас ча­сте, зно­је­њу у њи­хо­вом рит­му, осло­ба­ђа­ њу стра­сти ко­је нам пред­ла­жу. „Ра­ди­јал­си­стем V”, у ко­ме се пре­ о­ста­лих ве­че­ри одр­жа­вао про­грам, ма­ли је кул­тур­ни цен­тар („про­стор за умет­ност и иде­је”) на­стао пре­у­ре­ ђи­ва­њем ин­ду­стриј­ског објек­та, ста­ ре пум­пе на ре­ци Шпре­ји. Нај­ве­ћа са­ла је кла­сич­ног ти­па, са два­де­се­ так сте­пе­на­сто рас­по­ре­ђе­них ре­до­ва

An­na Högberg At­tack!

за око три сто­ти­не љу­ди, што је ви­ше не­го до­вољ­но за аван­гард­ну му­зич­ ку ма­ни­фе­ста­ци­ју. За про­гра­ме су ко­ ри­шће­на још два ма­ња про­сто­ра, а у дво­ри­шту су се одр­жа­ва­ле по­по­днев­ не де­гу­ста­ци­је ви­на. Увод­ни на­сту­пи до­не­ли су тра­ги­ко­ мич­не сен­за­ци­је. Ја­ир Ела­зер Глот­ман (кон­тра­бас, Изра­ел) че­тр­де­се­так ми­ ну­та је мо­но­то­но стру­гао гу­да­лом по жи­ца­ма, ими­ти­ра­ју­ћи зун­за­ру у сло­ у­мо­у­шну. Зун­зао је, ви­о­лон­че­лом и осци­ла­то­ри­ма, и грч­ки дуо Mo­ham­ mad, али ду­бље и мно­го гла­сни­је: и тло дво­ри­шта тре­сло се као у Танг­ша­ну, док је дво­јац у цр­ним ман­ти­ја­ма (ни­су их ски­ну­ли до кра­ја фе­сти­ва­ла) брун­

ра­ми­цу да обри­шем ли­це уму­са­вље­но чо­ко-мо­ ком. И ре­као ми је „Пра­се јед­но”. До­ла­зи­мо до Тр­га Марк­са и Ен­гел­са. Ту је огро­ман пар­кинг. Ка­да имаш пет го­ди­на све ти је огром­но. Чак и наш „фи­ћа” ког тра­жи­мо на пар­кин­гу. Про­ла­ зи­мо по­ред ве­спи, бе­лих „три­ста­ћа”, си­вих „по­ ља­ка”, цр­ве­них „бу­ба”, жу­тих „сто­ја­ди­на”... и ко­ нач­но до­ла­зи­мо до „фи­ће”. Пи­там та­ту ка­да ћу мо­ћи да се­дим на­пред. Ка­же ми кад по­ра­стем. Пу­шта ка­се­ту у оном раз­дрн­да­ном ка­се­то­фо­ну. По­чи­ње иста пе­сма ко­ја се чу­ла из оне ка­фа­не. Са­мо ову пе­ва не­ко дру­ги. Пи­там га ко је сад ово.

дао из са­ле. А „Ве­ли­ка под­ва­ла Хан­са Ун­стер­на”, бер­лин­ског Кон­чи­те Вур­ста, по­ве­ла ме је да се за­пи­там: „До­кле ће се му­зич­ки ди­ле­тан­ти­зам про­гла­ша­ва­ти за ви­со­ку аван­гард­ну умет­ност?”

Авангардна поетика Мат­са Гу­стаф­со­на смо по­но­во слу­ ша­ли у па­ру са фран­цу­ским гај­да­шем Ер­ва­ном Ке­ра­ве­цом. Ду­бо­ки то­но­ви Мат­со­вог ба­ри­то­на и ви­со­ке фре­квен­ ци­је Ке­ра­ве­цо­вих гај­ди нео­бич­но су се гр­ли­ле у ва­зду­ху: Ер­ван као да је об­у­зда­вао Мат­со­во ди­вља­ње, Матс као да је рас­пи­ри­вао Ер­ва­но­ву пе­сму. А у дуу чу­ве­ног не­мач­ког сак­со­фо­ ни­сте Пе­те­ра Броц­ма­на и аме­рич­ке пе­дал-стил ги­та­рист­ки­ње Хе­дер Ли, Броц­ман је на­ва­љи­вао, а Ли уми­ри­ ва­ла: др­ска со­ла на та­ро­га­ту и те­нор сак­со­фо­ну ипак су „од­не­ла по­бе­ду”, раз­го­рев­ши жи­це кла­сич­ног кан­три ин­стру­мен­та до тач­ке то­пље­ња. Тре­ ћи фри сет са­ста­вио је бри­тан­ског сак­ со­фо­ни­сту Џо­на Бу­че­ра, швај­цар­ску

Ме­те Ра­смун­сен Фо­то Pe­ter Gan­nus­hkin / A L’AR­ME! Fe­sti­val

во­ка­лист­ки­њу Са­би­ну Ме­јер и до­ма­ ћег ба­си­сту Ма­ти­ја­са Ба­у­е­ра. До­ми­ ни­ра­ла је на­пред­на пред­ста­ва Ме­је­ ро­ве (ци­ју­ка­ња à la Ме­ре­дит Монк), оста­вља­ју­ћи Бу­че­ров им­про­ви­за­тор­ ски нерв у дру­гом пла­ну, на­жа­лост. Из­раз квин­те­та Se­val, ко­ји пред­во­ ди аме­рич­ки че­ли­ста Фред Лон­бергХолм, од­ре­ђен је из­бо­ром ин­стру­ ме­на­та. Че­ло, кон­тра­бас и ги­та­ра, са уса­мље­ном тру­бом Еми­ла Странд­бер­ га и сне­ним гла­сом Со­фи­је Јер­нберг, озна­чи­ле су ин­тим­ну пред­ста­ву, због че­га је Лон­берг-Холм пу­бли­ци сим­па­ тич­но до­ба­цио „хва­ла на стр­пље­њу”. Али, ко се уз ро­ман­тич­ну му­зи­ку не би пре­пу­стио ужи­ва­њу?

На ал­бу­му ко­ји тра­је не­што ма­ње од по­ла са­та, ВИС ли­му­на­да нас са сти­лом и ле­жер­но­шћу во­де кроз про­шлост, са­да­шњост, без­бри­жну Ју­го­сла­ ви­ју, Ке­не­ди­је­ву Аме­ри­ку и кроз ме­ди­те­ран­ска ју­тра на Ка­при­ју. То њи­хо­во спа­ја­ње раз­ли­чи­то­ сти је нај­оч ­ и­глед­ни­је у јед­ној од нај­леп­ших пе­ са­ма на ал­бу­му „Ду­ле Ду­ле (Он је фин)”, ко­ја је у ства­ри пре­пев хи­та гру­пе The Chif­fons „He’s So Fi­ne” из 1962. У њој чу­је­мо са­вр­шен ба­ланс тра­ ди­ци­о­нал­ног и мо­дер­ног. Док ме­ло­ди­ја под­се­ћа на игран­ке са Ка­ли­ша на ко­ји­ма је сви­рао Ми­ле Лој­пур, сти­хо­ви „Он је фин / Он је ма­мин син /

ПОП-ЋОШЕ Вла­ди­мир Ско­ча­јић

С

ун­ча­на лет­ња не­де­ља. Сви љу­ди су ви­ ши од ме­не. Др­жим оца за ру­ку. Иза­ шли смо из Дво­ра­не кул­тур­ног цен­тра, са не­дељ­не пор­ци­је цр­та­ћа. Док про­ла­ зи­мо Тр­гом ре­пу­бли­ке, сав оча­ран гле­ дам у огро­ман му­рал пре­ко це­лог зи­да. На ње­му је на­цр­та­на фла­ша „ко­ка-ко­ле”. Хлад­на је, са ње се сли­ва „зној”. Уме­сто га­зи­ра­ног пи­ћа, та­та ми пред­ла­же сла­до­лед. „Пе­ли­ван или чо­ко-мо­ко? Пе­ли­ван нам је да­љи, тек да знаш.” Раз­ми­шљам и од­лу­чу­јем се за чо­ко-мо­ко. Из ка­фа­не по­ред До­ма омла­ди­не чу­је се му­зи­ка. „Де­вој­ко ма­ла”. Пи­там та­ту ко ово пе­ва, он ка­же „Идо­ли”. Пи­там га шта зна­чи реч „идо­ли”. Об­ја­шња­ва ми док на пе­шач­ком че­ка­мо да про­ђу зе­ле­ни мер­це­дес ау­ то­бу­си. Ка­да му је по­глед са са­о­бра­ћа­ја скре­нуо на ме­не, за­вр­тео је гла­вом и пру­жио ми је ма­

Фото Ми­на Пи­шче­вић

Он ка­же Ђу­за. Не знам ко­ја је то гру­па Ђу­за. Не пи­там га да­ље. Слу­шам пе­сму док гле­дам ка­ко скуп­шти­на не­ста­је иза нас. Ова сли­ка из мог нај­ра­ни­јег де­тињ­ства би ве­ ро­ват­но оста­ла за­у­век за­гу­бље­ња у шу­ми успо­ ме­на на мо­је од­ра­ста­ње у СФРЈ, да ни­је му­зи­ ке бе­о­град­ске гру­пе ВИС ли­му­на­да. Слу­ша­ју­ћи њи­хов де­би ал­бум ко­ји је об­ја­вљен у ма­ју, по­чео сам да се се­ћам све­га оно­га што сам ми­слио да је за­бо­рав одав­но пре­крио. То сва­ка­ко ни­је слу­ чај­но, јер њи­хо­ва му­зи­ка и те ка­ко има ве­зе са „три­ста­ћи­ма”, ве­спа­ма, и „де­вој­ком ма­лом”.

Аван­гард­на по­е­ти­ка Ен-Џејмс Ча­то­ на и увр­ну­те но­те Ен­ди­ја Му­ра удру­жу­ ју се у про­јек­ту Tran­sfer, уз крат­ке фил­ мо­ве Иран­ке Ба­ни Ко­шну­ди. Па­ро­ле су из­ра­же­ни­је (на­бра­ја­ње свет­ских ка­ та­стро­фа или ме­тро ста­ни­ца, упо­ре­ђи­ ва­ње Бол­то­вог ре­кор­да са ула­га­њем у вој­ну ин­ду­стри­ју, по­ги­би­ја прин­це­зе Да­ја­не, па чак и Брис Та­тон!), али смо ипак чу­ли и енер­гич­ну свир­ку, по­себ­ но тру­ба­ча Ро­ја Па­ћи­ја. Сек­стет An­na Högberg At­tack! спо­јио је шест де­во­ја­ка из Швед­ске, алт, те­нор и ба­ри­тон сак­со­фон са кла­сич­ном хар­ мон­ско-ри­там сек­ци­јом. Ану и ње­не џез се­стре за­ни­ма укр­шта­ње пост-ба­па и фри струк­ту­ра, са пе­дант­но аран­жи­ ра­ним те­ма­ма ну­ме­ра, а он­да осло­бо­ ђе­ним со­ли­ма – све су то­ком два по­лу­ ча­сов­на на­сту­па сти­гле да се пред­ста­ве као ве­ште им­про­ви­за­тор­ке. Је­ди­ни са­став са реч­ју „џез” у име­ ну, нор­ве­шки Trond­he­im Jazz Or­che­ stra из­ло­жио је ком­по­зи­ци­је Кри­сто­ фе­ра Лоа, из­ме­ђу фан­ки гру­ва, ро­ка и

Он је спор / Ка­жу ма­ло смор” као да су ма­зну­ти из не­ке ти­неј­џер­ске СМС пре­пи­ске. Евер­грин хит гру­пе The Ro­net­tes „Be My Baby” ов­де се зо­ве „Бу­ди мо­ја љу­бав” и као ство­рен је за по­след­ње ве­че на мо­ру, док об­ра­да пе­сме „Ку­ пи­ли смо гра­мо­фон” хр­ват­ског бен­да Трио Је­ка од­лич­но па­ше овом вре­ме­ну ка­да се гра­мо­фон­ ске пло­че вра­ћа­ју у мо­ду. Иа­ко углав­ном но­се оде­ла и кра­ва­те, ВИС ли­ му­на­да ни­је ни­ка­кав ушто­гље­ни бенд. На­про­ тив, то је део сти­ла, али и иро­ни­је. Уо­ста­лом и њи­хо­во име је сво­је­вр­сни ци­ни­зам. Иро­ни­ја по­

мо­дер­ног биг бенд кон­цеп­та, са отво­ ре­ним при­ли­ка­ма за со­ло ак­ци­је. Та­ ко смо, осим Лоа на ту­би, флу­га­бо­ну и ги­та­ри, чу­ли и вр­хун­ске из­ле­те тру­ба­ ча То­ма­са Јо­хан­со­на, ви­о­ли­ни­сте Оле Квен­бер­га, буб­ња­ра То­ма­са Јер­ми­ра и чу­де­сну фри де­он ­ и­цу алт сак­со­фо­нист­ ки­ње Ме­те Ра­смун­сен, крем де ла крем са­вре­ме­ног скан­ди­нав­ског џе­за. Че­тво­ро­днев­на лар­ма ко­нач­но је утих­ну­ла са раз­ли­ве­ним хар­мо­ни­ја­ ма ир­ског фолк са­ста­ва Fo­vea Hex. Ни­је то би­ла мо­ја шо­ља ча­ја, али је ви­ше по­тент­не свир­ке би­ло те­шко за­ ми­сли­ти. У том ду­ху по­здра­ви­ли смо се са Аларм фе­сти­ва­лом (27–30. јул) и Бер­ли­ном. Во­ји­слав Пан­тић

себ­но до­ла­зи до из­ра­жа­ја у об­ра­ди пе­сме „Oh! Ca­rol” Ни­ла Се­да­ке (на­зва­ли су је „О, Ка­то”), чи­јем пре­пе­ву сам се гро­хо­том сме­јао. ВИС ли­му­на­да су бенд ко­ји не­ма про­блем са си­сте­мом вред­но­сти, чи­ја му­зи­ка је са­вр­ше­на за ле­то, ка­ме­не ули­це, мо­ре, зе­ле­на по­ља и ин­ тим­не тре­нут­ке. Иа­ко се осла­ња­ју на тра­ди­ци­ју, на овом ал­бу­му мо­же­те чу­ти од­је­ке са­вре­ме­них му­зи­ча­ра као што су Bel­le & Se­ba­stian, Ca­me­ra Ob­scu­ra или чак Ри­чард Хо­ли. Њи­хо­ве пе­сме има­ју то­ли­ко ста­ва, сти­ла, ле­по­те, и ду­хо­ви­то­ сти, да би им на ле­жер­но­сти ко­јом из­во­де не­ке пре­пе­ве мо­гли по­за­ви­де­ ти Од­ри Хеп­берн и Дин Мар­тин. А још су у ста­њу да вам из­ву­ку не­ке цр­нобе­ле сли­ке из по­ро­дич­ них ал­бу­ма… као што је она на по­чет­ку. Опет сам пре не­ки дан ишао истом оном мар­шу­ том. Опет је би­ла сун­ча­на лет­ња не­де­ља. Та­мо где је био му­рал „ко­ка-ко­ле”, са­да је тр­жни цен­ тар Ста­кле­нац. Из ка­фа­не по­ред До­ма омла­ди­не се сре­ћом ни­је чу­ла му­зи­ка. То „сре­ћом” го­во­ ри о про­то­ку вре­ме­на. Трг Марк­са и Ен­гел­са се са­да зо­ве Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа и уме­сто ста­рих ау­то­мо­би­ла nа ње­му је ше­та­ли­ште и фон­та­на. Тог по­по­дне­ва је раз­дрн­да­ни ка­се­то­фон из ста­ рог фи­ће био мој мп3 пле­јер на ко­ме сам слу­ шао овај ал­бум, док ми је по­глед лу­тао ка скуп­ шти­ни, а гла­ва мр­да­ла у рит­му пе­сме „Пле­ши, пле­ши”. У ме­ђу­вре­ме­ну сам сазnао ко је Ђу­за, чак сам једnом зго­дом и при­чао са њим, упо­ знао сам раз­не „де­вој­ке ма­ле”, али знам да ду­го ни­сам чуо до­ма­ћи бенд ко­ји се са то­ли­ко шар­ма игра са успо­ме­на­ма. Осе­ћа­ња ко­ја у ме­ни бу­де ове пе­сме са­мо ми го­во­ре да, иа­ко одав­но у ау­ту се­дим на­пред, још увек ни­сам од­ра­стао. Док раз­ми­шљам о то­ме, са слу­ша­ли­ца се чу­је „О, Ка­то / Ти си мо­је зла­то / Ја те­бе во­лим / А ти са мном та­ко” и усне ми се раз­вла­че у ши­ рок осмех. ¶