POLITIKIN KULTURNI DODATAK 27.08.2016.

Субота 27. август 2016. година LX, број 20 Први број је објављен 14. априла 1957. године

02 КЊИ­ЖЕВ­НОСТ И ПО­ЛИ­ТИ­КА

Андрић у хладноратовској

пропаганди 03 ЦРНИ ТАЛАС

Шта хо­ће ти лу­да­ци?

05 ФОТО ПРИЧА

Срп­ски Хо­ли­вуд 07 20 ИСПОД 40

Пе­снич­ке игре за хра­бре:

Го­ран Ко­ру­но­вић

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА но­вог ам­ба­са­до­ра у Бер­ли­ну, не­мач­ ки ам­ба­са­дор у Бе­о­гра­ду, Вик­тор фон Хе­рен, је по­слао свом ми­ни­стар­ству ве­о­ма по­зи­ти­ван из­ве­штај о Ан­дри­ ћу. Фон Хе­рен је био пун хва­ле о Ан­ дри­ћу и из­ме­ђу оста­лог на­пи­сао: ’Он теч­но при­ча не­мач­ки, не­где је усред че­тр­де­се­тих го­ди­на, нео­же­њен, Хр­ ват из Бо­сне, пи­сац од ре­пу­та­ци­је и увек је био сма­тран за јед­ног од по­ ли­тич­ки нај­спо­соб­ни­јих љу­ди у ју­ го­сло­вен­ској ди­пло­мат­ској слу­жби. За вре­ме сво­је ду­ге ка­ри­је­ре у ју­го­ сло­вен­ском ми­ни­стар­ству спољ­них по­сло­ва увек је одр­жа­вао ве­о­ма бли­ ске ве­зе са не­мач­ким по­слан­ством и у свим пре­го­во­ри­ма је без из­у­зе­та­ка по­ка­зи­вао раз­у­ме­ва­ње за зах­те­ве и ин­те­ре­се не­мач­ке по­ли­ти­ке’, пре­но­си но­ви­нар. Он об­ја­шња­ва да је Ан­дрић скрај­нут кра­јем 1940. и још ви­ше по­ чет­ком 1941. „То ни­је из­не­на­ђе­ње, јер су ви­де­ли да Ан­дри­ћа не узи­ма­ју ви­ше за озбиљ­но ни у ње­го­вој пре­ сто­ни­ци. По­след­њих ме­се­ци Ан­дрић је са­мо де ју­ре био ам­ба­са­дор, док је Да­ни­ло Гри­го­рић из ли­ста ’Вре­ме’ по­ стао де фак­то ам­ба­са­дор.”

Тајна дипломатија

Андрић на тераси у време бомбардовања Београда 1944. године Фото-документација „Политике”

Вре­ме ка­да је ди­пло­ма­та­ ума­ло убио пи­сца у Ан­дри­ћу Франк­фурт, Хај­дел­берг – Пи­сац у ди­пло­ма­ти­ји ни­је ве­ли­ка рет­кост, али те­шко да се мо­же на­ћи књи­жев­ник ко­ји jе то­ли­ко био у епи­цен­тру уз­бур­ ка­не свет­ске по­ли­ти­ке као што је то био Иво Ан­дрић као иза­сла­ник Кра­ ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је у на­ци­стич­кој Не­мач­кој од 1939. до 1941. го­ди­не. Пре­да­ти акре­ди­ти­ве Адол­фу Хи­тле­ ру, и то дан уо­чи ње­го­вог ро­ђен­да­на, ко­ји се про­сла­вљао као др­жав­ни пра­ зник, био је из­у­зе­тан до­га­ђај, пре­ма Ан­дри­ће­вом при­зна­њу. „Оста­ни при­се­бан, по­ку­ша­вао сам сам се­бе да сми­рим, али ка­да сам се у прат­њи ше­фа про­то­ко­ла на­шао пред Хи­тле­ром, по­чео сам да гу­бим при­ себ­ност и го­то­во па­нич­но за­же­лео да се овај стро­го про­то­ко­лар­ни чин што пре за­вр­ши. За­па­зио сам да је Хи­тлер био мо­жда не­што ни­жи од ме­не и да је у филм­ским жур­на­ли­ма де­ло­вао им­ пре­сив­ни­је не­го ка­да сам се пред њим на­шао. Да сте ме та­да за­пи­та­ли ка­кве има очи, не бих мо­гао да вам са си­гур­ но­шћу ка­жем: от­кри­вао сам у њи­ма не­ку чуд­ну ра­до­зна­лост, хла­дан сјај чо­ве­ка ко­ји ви­ше ве­ру­је у сво­је иде­је и пред­ра­су­де не­го у са­мог се­бе”, при­ме­ тио је Ан­дрић, ко­ји је по­сле две де­це­ ни­је ди­пло­мат­ске слу­жбе 19. апри­ла 1939. до­шао у си­ту­а­ци­ју да Хи­тле­ру у про­то­ко­лар­ном обра­ћа­њу при­ли­ком пре­да­је акре­ди­ти­ва ода при­зна­ње што „са то­ли­ко успе­ха и до­сто­јан­ства сто­ји на че­лу ве­ли­ког не­мач­ког рај­ха”. Две го­ди­не у Бер­ли­ну пред­ста­вља­ ће огро­ман ди­пло­мат­ски иза­зов за Ан­дри­ћа, при че­му ће ње­гов ди­пло­ мат­ски по­сао ума­ло уби­ти пи­сца у ње­му. Свој та­ле­нат да де­ли­кат­но ни­

Слу­жбо­ва­ње у Бер­ли­ну оста­ви­ло је ду­бо­ког тра­га на по­то­њег но­бе­лов­ца, ко­ји по­сле ра­та ни­кад ви­ше ни­је же­лео да сту­пи на тло Не­мач­ке НЕ­МАЧ­КА БЕ­ЛЕ­ЖНИ­ЦА

Од на­шег до­пи­сни­ка

же ре­ч и, ми­р е­ћ и су­п рот­с та­в ље­н е ста­во­ве, ис­ко­ри­сти­ће ка­ко у пре­го­ во­ри­ма о то­ме да Нем­ци одо­бре Ју­ го­сла­ви­ји про­да­ју ави­о­на, та­ко и у на­го­ва­ра­њу Не­ма­ца да пу­сте утам­ ни­че­не кра­ков­ске ин­те­лек­ту­ал­це, Је­ вре­је. Са под­јед­на­ким успе­хом. До­ ду­ше, не увек. Ње­гов умет­нич­ки дар отво­ри­ће му мно­га вра­та, али не­рет­ ко ће на­и­ћи и на гво­зде­на вра­та иза ко­јих су се од­ви­ја­ле за­ку­ли­сне игре у ко­ји­ма ни­је уче­ство­вао. „Све ви­ше и ви­ше се за­љу­бљу­јем у Ан­дри­ће­ве новеле. Сле­де­ћи пут до­ би­ја­те је­дан при­ме­рак”, ус­хи­ће­но је пи­сао у јуну 1940. Карл Шмит, ко­ји је ва­жио за крун­ског прав­ни­ка Тре­ћег рај­ха, Гре­ти, су­пру­зи Ернста Јингера.

Уметност преговарања Ан­дри­ћу су ње­го­ва де­ла по­мо­гла да се по­ве­же са мно­гим ви­ђе­ни­јим ми­сли­о­ ци­ма и умет­ни­ци­ма, по­пут Шми­та или скулп­то­ра Ар­ноа Бре­ке­ра, ко­ји су ра­до уче­ство­ва­ли у Ге­бел­со­вој про­па­ган­ди, а као ди­пло­ма­та Ан­дрић је мо­рао да бу­ де упо­знат са тим ка­ко Ју­го­сла­ви­ју са­ гле­да­ва­ју при­пад­ни­ци свих кру­го­ва. Како у разговору за „Политику” указује добар познавалац Андриће­ вог живота и дела у Немачкој Миха­ ел Мартенс, контакти са Брекером и Шмитом (и осталим члановима на­ цистичке уметничке елите) нису Анд­ рићу били од директне користи за пре­ говоре које је са властима водио око војних и политичких договора. Већу корист је имао од људи око Хермана Геринга у министарству авијације. „Осим то­га, ње­го­ви глав­ни кон­ так­ти би­ли су у ми­ни­стар­ству спољ­

них по­сло­ва, где је че­сто раз­го­ва­рао са (др­жав­ним се­кре­та­ром) Ерн­стом фон Вај­цзе­ке­ром (ина­че оцем Ри­ хар­да фон Вај­цзе­ке­ра ко­ји ће по­ста­ ти пред­сед­ник Не­мач­ке у вре­ме ње­ ног ује­ди­ње­ња). Али то што је био у кон­так­ту са љу­ди­ма као што су Шмит и Бе­кер – а можда још више са Јинге­ ром, ко­ме је Хи­тлер чак до­зво­лио да об­ја­ви сво­је­вр­сни опо­зи­ци­о­ни ро­ман – по­мо­гло му је да у Бер­ли­ну по­ве­ћа свој углед”, ка­же Мар­тенс, до­пи­сник днев­ног ли­ста „Франк­фур­тер ал­ге­мај­

У ин­тер­ним из­ве­шта­ји­ма не­мач­ког ми­ ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва сто­ји да је др­жав­ни се­кре­тар Ернст фон Вај­цза­ кер био у кон­так­ту са Ан­дри­ћем под стрикт­ним упут­стви­ма на­ци­стич­ког ше­фа ди­пло­ма­ти­је Јо­а­хи­ма фон Ри­бен­ тро­па. Те слу­жбе­не бе­ле­шке от­кри­ва­ју ка­ко је 5. апри­ла 1941, дан пред бом­ бар­до­ва­ње Бе­о­гра­да, Фон Вај­цза­кер на­пи­сао да је у по­след­ња два да­на ју­ го­сло­вен­ски иза­сла­ник у ви­ше на­вра­та тра­жио да раз­го­ва­ра са њи­ма, али да је он из­бе­гао у скла­ду са упут­стви­ма. Док је Ан­дрић без­у­спе­шно ку­цао на вра­та ми­ни­стар­ства, Да­ни­ло Гре­го­ рић је ор­га­ни­зо­вао да се принц Па­вле тај­но са­ста­не са Хи­тле­ром 4. и 5. мар­ та. То је тек је­дан у ни­зу Гре­го­ри­ће­ вих „ди­пло­мат­ских успе­ха”. Нај­пре се уред­ник „Вре­ме­на” кра­јем но­вем­бра 1940. са­стао са Фон Ри­бен­тро­пом и уго­во­рио тај­ни са­ста­нак са та­да­шњим ше­фом ју­го­сло­вен­ске ди­пло­ма­ти­је Алек­сан­дром Цин­цар-Мар­ко­ви­ћем. Иа­ко је Ан­дрић и да­ље ам­ба­са­дор, Гре­го­рић се не­пу­на три ме­се­ца ка­ сни­је по­но­во сре­ће са не­мач­ким ше­ фом ди­пло­ма­ти­је, са­мо што овог пу­та

„Нем­ци и Не­мач­ка! То је нај­ве­ћа му­ка мо­га жи­во­та, слом ко­ји мо­же зна­чи­ти у чо­ве­ко­вој суд­би­ни или пре­крет­ни­цу или смрт. То је про­блем од ко­јег ће бо­ло­ва­ти Евро­па још сто и пе­де­сет го­ди­на. Па ни та­да не ви­дим ре­ше­ње”, на­пи­сао је Андрић 1946, сећајући се службовања у Берлину не цај­тун­га”, ко­ји је не­ко­ли­ко го­ди­на жи­вео у Бе­о­гра­ду, где је ис­тра­жи­вао Ан­дри­ће­ву би­о­гра­фи­ју. Он об­ја­шња­ва да је на­ци­стич­ки ре­ жим у по­чет­ку Ан­дри­ћа са­гле­да­вао у по­зи­тив­ном све­тлу, бу­ду­ћи да је ва­ жио за „Сто­ја­ди­но­ви­ће­вог чо­ве­ка”, а они су сма­тра­ли Сто­ја­ди­но­ви­ћа „сво­ јим” чо­ве­ком. „Ка­да су 8. мар­та 1939. ју­го­сло­вен­ ске вла­сти ја­сно ста­ви­ле до зна­ња да им је на­ме­ра да по­ша­љу Ан­дри­ћа за

уго­ва­ра са­ста­нак са Цин­цар-Мар­ко­ ви­ћем и пред­сед­ни­ком вла­де Дра­ги­ шом Цвет­ко­ви­ћем. Ка­ко су ови тај­ни раз­го­во­ри у ор­ га­ни­за­ци­ји Гре­го­ри­ћа ука­зи­ва­ли на све из­ве­сни­је при­ста­ја­ње Ју­го­сла­ви­је да при­ђе Си­ла­ма осо­ви­не, Ан­дри­ће­ва ди­пло­мат­ска уло­га је за Нем­це по­ста­ ја­ла све бе­зна­чај­ни­ја, та­ко да га ње­гов нај­че­шћи са­го­вор­ник, Фон Вај­цза­кер, ни­је ни удо­сто­јио од­го­во­ра.

Наставак на другој страни

27. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота

КЊИ­ЖЕВ­НОСТ И ПО­ЛИ­ТИ­КА

Андрић у хладноратовској пропаганди За Ен­гел­бер­та не­ма ни­ка­кве сум­ње да се у слу­ча­ју при­че „Лаж” ра­ди о кри­ти­ци ју­го­сло­вен­ских по­ли­тич­ких при­ли­ка. Ка­ко је реч о „ар­хи­ла­жо­ву”, ко­ји при­де има зва­ње се­ра­ске­ра, упу­ће­ни су из­на­шли да то у тур­ском зна­чи „вр­хов­ни ко­ман­дант”, то јест „мар­шал” Ан­дрић, Па­стер­нак и „лаж” (2) Ду­шан Гли­шо­вић

Дру­гим ре­чи­ма, ако по­ре­ђе­ње Ан­ дри­ћа са Па­стер­на­ком на­ве­де ре­жим да се са Ан­дри­ћем об­ра­чу­на, по­стиг­ нут је циљ. Из­о­ста­не ли об­ра­чун, чла­ нак је опет по­сти­гао циљ, јер је чи­ та­о­ца уве­рио због че­га се он не­ће по­кре­ну­ти, иа­ко је исти­на о од­но­су Ан­дри­ћа пре­ма ју­го­сло­вен­ском ре­жи­ му и ње­го­вом во­ђи раз­от­кри­ве­на, и то упра­во чи­та­о­ци­ма „Та­гес­шпи­гла”. Чла­нак је по­ли­тич­ки ви­ше­зна­чан. Он је по­хва­ла Ан­дри­ће­вој хра­бро­сти

да се на по­сре­дан на­чин су­прот­ста­ви Бр­о­зо­вом ре­жи­му, уз уз­гред­но по­ми­ ња­ње да пи­сац не­ма из­гле­да да до­би­ је Но­бе­ло­ву на­гра­ду за књи­жев­ност. По­хва­ла та­кве вр­сте је би­ла нај­ве­ћа мо­г у­ћа ме­две­ђа услу­га пи­сцу: Ан­ дрић би мо­гао да бу­де био из­ба­чен из игре за Но­бе­ло­ву на­гра­ду јер га ју­ го­сло­вен­ске ин­сти­ту­ци­је не би ви­ше пред­ла­га­ле. Но, овај чла­нак по­сти­же и су­про­тан ефе­кат, ка­ко је Ан­дрић је у очи­ма за­пад­не пу­бли­ке и кри­ти­ча­ра

Медвеђа услуга

П

а­стер­на­ко­во име је 1958. го­ди­не по­ста­ло сим­бол за про­го­ње­ног пи­сца у не­чо­ веч­ном со­вјет­ском ре­жи­му, ка­квим га је за­пад­на про­па­ ган­да то­ком хлад­ног ра­та при­ка­зи­ва­ ла, ка­да је пр­вих да­на 1959. го­ди­не ути­цај­ни за­пад­но­бер­лин­ски днев­ник „Та­гес­шпи­гел” упо­ре­дио Ан­дри­ћа са Па­стер­на­ком у члан­ку Фран­ца Ен­ гел­бер­та „Ју­го­сло­вен­ски Па­стер­нак? Бив­ши бер­лин­ски ам­ба­са­дор Бе­о­гра­ да у не­ми­ло­сти – ње­гов ро­ман ’Лаж’ ту­ма­чи се као на­пад на Ти­та.” Ен­гел­берт Ан­дри­ћа при­ка­зу­је као тзв. слу­чај јер је, на­вод­но, и ра­ни­је „ви­ше пу­та” био ме­та на­па­да „пре­ам­ би­ци­о­зних пар­тиј­ских функ­ци­о­не­ ра”, па је под при­ти­ском „при­пад­ни­ ка оштре ли­ни­је” мо­рао да се по­ву­че са по­ло­жа­ја пред­сед­ни­ка Са­ве­за књи­ жев­ни­ка Ју­го­сла­ви­је. И у ње­го­вим „ра­ни­јим де­ли­ма”, вла­сти и чи­та­о­ци су би­ли убе­ђе­ни да су от­кри­ли „ве­о­ ма ја­сну кри­ти­ку ју­го­сло­вен­ских при­ ли­ка”. Као до­каз на­во­ди по­зна­то ме­ сто из „Про­кле­те авли­је”: „Ако хо­ћеш да знаш ка­ква је не­ка др­жа­ва и ње­на упра­ва, и ка­ква им је бу­дућ­ност, гле­ дај са­мо да са­знаш ко­ли­ко у тој зе­мљи има че­сти­тих и не­ви­них љу­ди по за­ тво­ри­ма, а ко­ли­ко зли­ко­ва­ца и пре­ ступ­ни­ка на сло­бо­ди. То ће ти нај­бо­ ље ка­за­ти.” За Ен­гел­бер­та не­ма ни­ка­кве сум­ње да се у слу­ча­ју при­че „Лаж” ра­ди о кри­ ти­ци ју­го­сло­вен­ских по­ли­тич­ких при­ ли­ка. Ка­ко је реч о „ар­хи­ла­жо­ву”, ко­ји при­де има зва­ње се­ра­ске­ра, упу­ће­ни су из­на­шли да то у тур­ском зна­чи „вр­ хов­ни ко­ман­дант”, то јест „мар­шал”. На­да­ље, ка­ко је Јо­сип Броз у то вре­ ме кре­нуо на ви­ше­ме­сеч­но пу­то­ва­ње бро­дом „Га­леб”, слу­жба без­бед­но­сти је про­но­си­ла вест да ће пу­то­ва­ти ави­ о­ном, а не бро­дом, ка­ко је то учи­нио, о че­му се го­во­ри у при­чи „Лаж”: „Кад на­ре­ди да се спре­ме ко­њи за не­ку слу­

Наставак са прве стране Андрић је био међу око 200 југо­ словенских дипломата у Немачкој и земљама под њеном окупацијом, које су Немци одмах по почетку бомбар­ довање Београда затворили у хотелу у Констанцу, на Боденском језеру, где су их саслушали, неке послали у кон­ центрациони логор у Дахау док је до­ бар део њих враћен возом за Београд. За време рата остао је на слободи и живео у Београду, због чега су га злу­ ради језици оптуживали да му је то омогућила сарадња са немачком тај­ ном службом. Мар­тенс, ме­ђу­тим, то од­луч­но де­ ман­ту­је, ука­зу­ју­ћи да та­кве оп­ту­жбе ни­је из­нео ни Мух­син Ри­звић, ина­че по­знат по то­ме што је на­вод­но по­ку­ шао да „де­ми­сти­фи­ку­је Ан­дри­ћа као лич­ност”, при­ка­зу­ју­ћи га као ан­ти­бо­ шњач­ког пи­сца.

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

жбе­ну по­се­ту у Са­ра­је­ву или из­лет из­ ван гра­да, он увек на­ре­ди ла­жан број ко­ња и ка­же ла­жан сат по­ла­ска, и ађу­ тан­ту ка­же ла­жан циљ пу­та, па за­тим у по­след­њем ча­су све про­ме­ни.” „Бор­ба” је на на­слов­ној стра­ни 2. де­цем­бра пре­не­ла да је „пред­сед­ник Ти­то от­пу­то­вао у зва­нич­ну по­се­ту Ин­до­не­зи­ји и не­ким дру­гим при­ја­ тељ­ским зе­мља­ма Ази­је и Афри­ке”, уз сли­ку ка­ко сто­ји на ула­зу у ва­гон. На­ред­ног да­на је осва­ну­ла вест ка­ко је друг Ти­то по­се­тио Са­ра­је­во и Мо­ стар, а по­том от­пло­вио са прат­њом на бро­ду „Га­леб” из Ду­бров­ни­ка на на­ја­вље­ни пут. Да­кле, ни­ка­кво про­ но­ше­ње ла­жних ве­сти, већ уо­би­ча­јен на­чин да се стиг­не из Бе­о­гра­да до Ду­ бров­ни­ка. Да­ље на­во­ди Ен­гел­берт, Броз је упра­ жња­вао да се час до­дво­ра­ва За­па­ду час Мо­скви, о че­му код Ан­дри­ћа сто­ ји: „Ах, шта су сви ла­жо­ви све­та пре­ма ње­му? Ни­шта. Ди­ле­тан­ти, не­ве­шти по­чет­ни­ци, не­до­у­че­ни ђа­ци и ше­гр­ ти.” Он под­се­ћа чи­та­о­це да је Ан­дрић био кра­љев­ски ју­го­сло­вен­ски по­сла­ ник у Бер­ли­ну, те да му је „жи­вот под Ти­то­вим ре­жи­мом био све дру­го са­мо не лак”. О те­шким при­ли­ка­ма сво­га жи­во­та у ко­му­ни­зму Ан­дрић на­вод­но го­во­ри кроз лик Ата­нац­ко­ви­ћа у Ен­ гел­бер­то­вом пре­во­ду на не­мач­ки: „Ис­по­чет­ка ми је ат­мос­фе­ра тих без­оч­них ла­жи би­ла не­под­но­шљи­ва. Из­гле­да­ло ми је као да ћу се угу­ши­ти. Али, с вре­ме­ном сам се на­ви­као да и у та­квој ат­мос­фе­ри ди­шем и за­др­жим став стал­не па­жње и од­бра­не. На­ви­ као сам се на то, па ипак ми овај вла­ дар те­же па­да од свих пре­ђа­шњих...” Код Ан­дри­ћа сто­ји дру­га­чи­је: „Ис­по­чет­ка је та ат­мос­фе­ра без­оч­не ла­жи не­под­но­шљи­ва. Чо­ве­ку из­гле­да да ће се угу­ши­ти. Али с вре­ме­ном, на­ вик­не се да ди­ше у њој и да се др­жи у ста­ву стал­не па­жње и од­бра­не. Жи­ ве­ћи ду­го са ова­квим све­том, на сво­ јим по­ло­жа­ји­ма у Тур­ској, и ја сам се одав­но на­ви­као. Па ипак, овај па­ша ми је те­жак као ни­ко до­сад.” Ен­гел­берт по­ја­ча­ва лич­ни до­жи­ вљај до­да­ва­њем по­се­сив­ног да­ти­ва, док се у из­вор­ни­ку пре­пли­ћу објек­ тив­но при­по­ве­да­че­во по­и­ма­ње ствар­ но­сти са лич­ним до­жи­вља­јем ге­не­ рал­ног кон­зу­ла, као што из­о­ста­вља Тур­ску, где је то по­на­ша­ње ис­ку­сио. „Та­гес­шпигл” на­го­ве­шта­ва да је по­ сле ове при­че Ан­дри­ће­ва суд­би­на „ви­ше не­го не­из­ве­сна”. Те­шко да ће се про­тив ње­га по­кре­ну­ти слу­жбе­ни по­сту­пак, пи­ше не­мач­ки но­ви­нар, јер би се та­ко при­зна­ло да се але­го­ри­ја о се­ра­ске­ру од­но­си на мар­ша­ла Ти­ та и до­да­је да се при­ме­рак „Бор­бе” са при­по­вет­ком „Лаж” про­да­је по „фан­ та­стич­но ви­со­кој це­ни” ис­под ру­ке.

„Већ три го­ди­не про­ла­зи­мо кроз сва­ ки пе­даљ по­ли­тич­ког ар­хи­ва Ми­ни­ стар­ства спољ­них по­сло­ва (Не­мач­ке) и ни­смо на­шли ни нај­ма­њу на­зна­ку о мо­гу­ћој са­рад­њи Ан­дри­ћа са не­мач­ким слу­жба­ма из­ме­ђу 1939. и апри­ла 1941. Не знам да ли је сарадње било у пери­ оду од 1941. до 1944, али сумњам да је постојала”, ка­те­го­ри­чан је Мар­тенс. Пре­ма ње­го­вој оце­ни, Ан­дрић је у Не­мач­кој упам­ћен као пи­сац, а ма­ло ко зна да је он био и ди­пло­ма­та. Овај ис­ку­сни спољ­но­по­ли­тич­ки но­ви­нар и по­зна­ва­лац Ан­дри­ће­вог жи­во­та и де­ ла ка­же да се „Ан­дрић 1919, уз по­моћ свог па­тро­на Ту­го­ми­ра Ала­у­по­ви­ћа, не­ки би ре­кли пре­ко ’хр­ват­ске ве­зе’, од­лу­чио за рад у Ми­ни­стар­ству спољ­ них по­сло­ва као и мно­ги срп­ски пи­ сци пре ње­га. То му је омо­гу­ћи­ло да бу­де пи­сац, док на­пре­ду­је у ка­ри­је­ри у др­жа­ви у ко­ју је ве­ро­вао. Али, ако је за ње­го­вих 20 го­ди­на слу­жбо­ва­ња као

Издаје: Политика новине и магазини д.о.о. Директор: Мира Глишић-Симић. Директор: Нина Самарџић. В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић. Уредник Додатка: Ана Оташевић. Графички дизајн: Илија Милошевић. Телефон: 330-1751 Факс: 3373-393 Електронско издање: www.politika.rs

Насловна страна „Борбе” у којо је објављена Андрићева прича

овим до­би­јао на зна­ча­ју, што се убр­ зо и по­твр­ди­ло, јер је апри­ла 1959. при­ча „Лаж” об­ја­вље­на у За­пад­ној Не­мач­кој.

Под америчким надзором Ва­ља по­ме­ну­ти да је чла­нак о Ан­дри­ ћу об­ја­вљен у кул­тур­ном до­дат­ку „Та­ гесп­ши­гла”, чи­ји је уред­ник био Волф Јопст Зи­длер. Зи­дле­ро­ви су Бер­лин­ци и до­бро су по­зна­ва­ли умет­нич­ке кру­ го­ве Бер­ли­на, у ко­ји­ма се то­ком сво­га слу­жбо­ва­ња кре­тао Ан­дрић. Зи­длер је, ка­зу­ју ње­го­ви ме­мо­ар ­ и, био при­ ја­тељ са Кар­лом Шми­том и Ерн­стом Јин­ге­ром, ко­ји су по­зна­ва­ли Ан­дри­ ће­во де­ло. На­ро­чи­то се Ан­дрић дру­ жио са Шми­том, од ко­га је Зи­длер мо­ гао да са­зна не­што о Ан­дри­ћу. Ина­че, „Та­гес­шпи­гел” је по­чео да из­ла­зи сеп­тем­бра 1945, под ли­цен­ цом Од­се­ка за кон­тро­лу ме­ди­ја аме­ рич­ке вој­не упра­ве, и сло­вио је за ли­ бе­рал­не и „нај­зна­чај­ни­је бер­лин­ске но­ви­не”, али је у со­вјет­ском сек­то­ ру био не­по­же­љан. Лист из­ла­зи и да­ нас. Без на­ме­ре да се из ова­ко по­ста­ вље­ног си­ло­ги­зма за­кљу­чи да је реч о сра­чу­на­тој аме­рич­кој про­па­ган­ди, чи­ње­ни­ца да су но­ви­не би­ле под аме­ рич­ким по­ли­тич­ким над­зо­ром го­во­ ри са­ма по се­би. Ен­гел­бер­тов по­ку­шај по­кре­та­ња но­вог „слу­ча­ја” у ко­му­ни­стич­ком ре­ жи­му је про­пао. Крив­ца за то ва­ља тра­жи­ти у Јо­си­пу Бро­зу, ко­ји је та­

„Ах, шта су сви лажови света према њему? Ништа.” Фото-документација „Борбе”

Немачко интересовање за Андрићева дела Андрићева дела су и даље жива како код читалачке публике у Немачкој, тако и у текстовима критичара и новинара. На фељтонским страницама „Фракфуртер алгемајне цајтунга” Михаел Мартенс редовно анализира не само нова открића о Андрићу као дипломати и историјској личности већ и како се кроз Андрићева дела могу тумачити данашња догађања на Балкану. То је импресионирало и књижевног критичара и уредника фељтона у дневном листу „Велт” Тилмана Краузеа, који у Андрићевим романима види историјски контекст неопходан за разумевање сукоба на Балкану. Андрић осване у немачкој штампи кад год се на Балкану обнове трвења и поделе о којима је и он писао. ди­пло­ма­те икад пи­сац у Ан­дри­ћу го­ то­во пре­стао да по­сто­ји, то је он­да би­ ло у Бер­ли­ну од 1939. до 1941. Го­ди­не 1939. ни­је ни­шта об­ја­вио, а 1941. са­ мо ’У во­де­ни­ци’”, ис­ти­че Мар­тенс.

Окужен ваздух Иа­ко ће нај­бо­ља де­ла на­пи­са­ти на кра­ју и по­сле ра­та, о бо­рав­ку у Бер­ ли­ну ско­ро да не­ће го­во­ри­ти и пи­са­ ти. У ма­ло­број­ним бе­ле­шка­ма о овом пе­ри­о­ду по­ку­ша­ће да пи­ше, ка­ко је сма­трао, „без трун­ке сва­ке осве­то­љу­ би­во­сти за оно што је лич­но про­па­тио од Не­ма­ца и због Не­ма­ца”. „Нем­ци и Не­мач­ка! То је нај­ве­ћа му­ ка мо­га жи­во­та, слом ко­ји мо­же зна­чи­

ти у чо­ве­ко­вој суд­би­ни или пре­крет­ни­ цу или смрт. То је про­блем од ко­јег ће бо­ло­ва­ти Евро­па још сто и пе­де­сет го­ ди­на. Па ни та­да не ви­дим ре­ше­ње”, на­ пи­сао је 1946. у јед­ном од сво­јих се­ћа­ ња на вре­ме слу­жбо­ва­ња у Бер­ли­ну. Да му је тај пе­ри­од жи­во­та био нај­ те­жи и да ни­је чуд­но што је ка­сни­је из­бе­га­вао да ево­ци­ра се­ћа­ња на ње­га све­до­чи ње­го­ва пе­сма ко­ја је на­ста­ла у Бер­ли­ну:

До­ле, где ове ре­чи пи­шем Оку­жен ва­здух гру­ди сте­же Од­мо­ра не­ма буд­но око Спу­тан жи­вим и те­шко ди­шем Све ме је ма­ње, све сам ни­же.

Тај осе­ћај га ни­је на­пу­стио ни по­сле ра­та. У до­ку­мен­ти­ма Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва Не­мач­ке, ко­ја илу­ стру­ју по­ли­тич­ки и мо­рал­но из­у­зет­но те­жак Ан­дри­ћев по­ло­жај ди­пло­ма­те у Бер­ли­ну, при­ка­за­ни су де­та­љи ве­ че­ре на ко­ју је Ан­дрић по­звао не­мач­ ког функ­ци­о­не­ра за кул­ту­ру Фран­ца Шприн­ге­ра и не­мач­ког пи­сца и јед­ ног од нај­гла­сни­јих Ге­бел­со­вих про­ па­ган­ди­ста, Хан­са Фри­дри­ха Блун­ка. Блунк, ко­ји је ва­жио за „глав­ног бо­га на­ци­стич­ке књи­жев­но­сти”, пре­при­ ча­вао је Ан­дри­ћу сво­је ути­ске са пу­ то­ва­ња по Ју­го­сла­ви­ји, жа­ле­ћи му се да се у је­дан ста­ри не­мач­ки лист у За­ гре­бу усе­ли­ла „је­вреј­ска ре­дак­ци­ја”, да тај „ма­ли је­вреј­ски лист” же­ли да по­се­је се­ме мр­жње из­ме­ђу Не­мач­ке и Ју­го­сла­ви­је и да је тр­го­ви­на књи­га­ ма „ско­ро ис­кљу­чи­во у је­вреј­ским ру­ ка­ма”, а да би он по­здра­вио „уко­ли­ко би мла­ди не­мач­ки књи­жа­ри по­ка­за­ли ли­це да­на­шње Не­мач­ке у соп­стве­ним књи­жа­ра­ма”. Мар­тенс об­ја­шња­ва да као иза­сла­ ник Ју­го­сла­ви­је Ан­дрић се­би ни­је мо­ гао у Бер­ли­ну да до­зво­ли да на­љу­ти сво­је до­ма­ћи­не, ни­ти да ка­же не­ку реч про­тив ан­ти­се­ми­ти­зма, ко­ји је од 1933. био не­мач­ка др­жав­на док­три­на. Он ука­зу­је да је Ан­дрић, ме­ђу­тим, на­

ФИЛМ И ПОЛИТИКА

да и уло­гу ју­го­сло­вен­ског ди­си­ден­ та при­гра­био за се­бе, те је ис­пра­ван за­кљу­чак Ми­ре Бог­да­но­вић да ју­го­ сло­вен­ски ди­си­ден­ти по­сле су­ко­ба Ју­ го­сла­ви­је и СССР-а 1948. го­ди­не ни­ су би­ли за­ни­мљи­ви За­па­ду, јер ни­је био во­љан да од Бро­за се­би пра­ви не­ при­ја­те­ља. Ме­ђу­тим, она на­во­ди да је аме­рич­ки Кон­грес уме­шао пр­сте у об­ја­вљи­ва­ње Ђи­ла­со­ве „Но­ве кла­ се”. Об­ја­вље­на 1957. ис­пр­ва на ен­гле­ ском у Аме­ри­ци, а на­ред­не го­ди­не на не­мач­ком у Швај­цар­ској, Ђи­ла­со­ва књи­га, чи­ји је ау­тор та­да у за­тво­ру, би­ ла је че­ста те­ма за­пад­них гла­си­ла. Од­но­си из­ме­ђу Ју­го­сла­ви­је и За­пад­ не Не­мач­ке би­ли су кра­јем пе­де­се­тих про­шло­га ве­ка за­тег­ну­ти. Ју­го­сла­ви­ ја је као пр­ва др­жа­ва из­ван со­вјет­ског бло­ка при­зна­ла 15. ок­то­бра 1957. НДР, на шта је че­ти­ри да­на ка­сни­је СРН пре­ки­ну­ла с њом од­но­се, ко­ји су ус­по­ста­вље­ни тек 1968. го­ди­не. По­л и­т ич­к е при­л и­к е у Ју­г о­с ла­ ви­ји би­ле су по­год­не за суб­вер­зив­ но де­ла­ње не­мач­ке про­па­ган­де под аме­рич­ком кон­тро­лом, јер се у вре­ ме об­ја­вљи­ва­ња члан­ка о Ан­дри­ћу и Па­сте­рн ­ а­ку Јо­сип Броз, ко­ји се на из­ бо­ри­ма у апри­лу 1958. дао ре­из­ а­бра­ ти за пред­сед­ни­ка др­жа­ве, оти­снуо на већ по­ме­ну­ту пло­вид­бу „Га­ле­бом” 3. де­цем­бра 1958, са ко­је се вра­тио тек 6. мар­та на­ред­не го­ди­не. Осим због при­зна­ва­ња НДР, За­пад је био ки­ван на Бро­за што је мар­та 1958. го­ди­не на ње­гов зах­тев об­у­ста­вље­на сед­мо­го­ди­ шња аме­рич­ка вој­на по­моћ Ју­го­сла­ ви­ји у ви­си­ни од 750 ми­ли­о­на до­ла­ра пре­ма аме­рич­ким, то јест око 800 ми­ ли­о­на до­ла­ра са­мо у пе­ри­о­ду 1951– 1954, пре­ма ју­го­сло­вен­ским про­це­ на­м а. За­п ад­њ ач­к а кри­т и­к а Бро­з а ис­по­ље­на је у Ен­гел­бер­то­вом члан­ку по­ми­ња­њем ње­го­ве „по­ли­ти­ке клац­ ка­ли­це” из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да и ви­ше­ме­сеч­ном вр­бо­ва­њу но­вих са­ ве­зни­ка у зе­мља­ма тре­ћег све­та.

Антирежимска функција приче Тан­југ је о пи­са­њу стра­не штам­пе, по пра­ви­лу, оба­ве­шта­вао са­мо нај­уж ­ и круг ру­ко­вод­ства, па је са­свим мо­гућ­ но да је Ан­дри­ћу на Ен­гел­бер­тов чла­ нак по­сред­но скре­ну­та па­жња. Све и да су усле­ди­ле оп­ту­жбе, Ан­дрић је мо­ гао ла­ко да се бра­ни ар­гу­мен­том да се у при­чи „Лаж” ра­ди о раз­ми­шља­њу јед­ног ау­стриј­ског ди­пло­ма­те из про­ шлог ве­ка, а да се он, Ан­дрић, ло­јал­ ни зва­нич­ник но­вог дру­штве­ног по­ рет­ка и већ ко­ју го­ди­ну члан Са­ве­за ко­му­ни­ста Ју­го­сла­ви­је, ни­чим ни­је за­ ме­рио ре­жи­му. Али Ан­дрић не би био Ан­дрић да и на та­кво ту­ма­че­ње сво­је при­че ни­је уна­пред ми­слио. Ен­гел­берт је на­мер­но про­пу­стио да на­ве­де крај при­по­вет­ке, ко­јим се пи­сац оси­гу­рао од мо­гу­ћих на­па­да. На­и­ме, Ата­нац­ко­ вић за­па­жа­ња о пре­пре­де­ном се­ра­ске­

Андрићев дипломатски пасош Фото-документација „Борбе”

шао му­дар из­лаз та­ко што се са сво­јим са­го­вор­ни­ком на­из­глед сла­гао док је исто­вре­ме­но бра­нио но­ви­не, ре­кав­ ши да „ни­је те­шко да се ту ути­че, а да се лист, ко­ји има то­ли­ке исто­риј­ске за­слу­ге, не оште­ти”.

ру без­бед­но­сти ра­ди спа­љу­је, уз гла­сни ко­мен­тар: „Уо­ста­лом, сви ми ла­же­мо и ни­смо мно­го бо­љи од ње­га.” Ен­гел­берт је пре­ви­део по­сред­ну ан­ти­ре­жим­ску функ­ци­ју Ан­дри­ће­ве при­че о ла­жљи­вом се­ра­ске­ру, по­што о њој ни­је пи­сао као о тек­сту у кон­ тек­сту днев­ног ли­ста. На­и­ме, на пр­вој стра­ни „Бор­бе”, у ко­јој је при­ча „Лаж” об­ја­вље­на, из­над Бро­зо­ве фо­то­гра­фи­ је сто­ји на­слов: „Пет­на­ест про­те­клих го­ди­на по­твр­ди­ло је ис­прав­ност и жи­ вот­ну сна­гу од­лу­ка Ав­но­ја – ре­као је друг Пе­тар Стам­бо­лић на све­ча­ној ака­де­ми­ји у част пет­на­е­сто­го­ди­шњи­ це исто­риј­ског за­се­да­ња у Јај­цу”. То је био по­ли­тич­ки жар­гон у зва­нич­ним ри­ту­а­ли­ма сла­вље­ња КПЈ, ње­не ре­во­ лу­ци­о­нар­не уло­ге и лич­но­сти Јо­си­па Бро­за Ти­та. Сле­де из­во­ди из ди­ску­си­ ја за окру­глим сто­лом, „Исто­риј­ска ноћ у Јај­цу”, где су уче­сни­ци из­но­си­ ли сво­ја се­ћа­ња на Дру­го за­се­да­ње АВ­НОЈ-а, а он­да, као су­прот­ност, на­ слов Ан­дри­ће­ве при­че – „Лаж”. У истом бро­ју је и вест да је на Пе­ том кон­гре­су књи­жев­ни­ка Ју­го­сла­ви­ је за пред­сед­ни­ка иза­бран Ми­ро­слав Кр­ле­жа, за пот­пред­сед­ни­ка Ми­лан Бог­да­но­вић, а за се­кре­та­ра по­но­во Алек­сан­дар Ву­чо. На Кон­гре­су је за­ кљу­че­но да су це­не књи­га ви­со­ке, што ко­чи из­да­ва­штво, да не­ма оп­ште­ју­го­ сло­вен­ског књи­жев­ног ча­со­пи­са, да тре­ба по­ја­ча­ти ме­ђу­ре­пу­блич­ку књи­ жев­ну са­рад­њу и упо­зна­ва­ње ино­ стран­ства са ју­го­сло­вен­ским књи­жев­ ни­ци­ма и њи­хо­вим де­лом. Ни ре­чи не­ка­кве осу­де Ан­дри­ћа, ка­ко то твр­ди Ен­гел­берг, ни­ти ње­го­ве сме­не са ме­ ста пред­сед­ни­ка Са­ве­за књи­жев­ни­ка. Шта­ви­ше, осмо­га мар­та 1959. „Бор­ ба” до­но­си вест о из­ла­ску Ан­дри­ће­ве збир­ке при­по­ве­да­ка „Па­но­ра­ма”. Ан­дрић је Љу­бо­ми­ру Јан­дри­ћу, ко­ ји је бе­ле­жио њи­хо­ве раз­го­во­ре по­ след­њих го­ди­на пи­шче­вог жи­во­та, 1974. го­ди­не на­по­ме­нуо ка­ко је је­ дан кри­ти­чар пи­сао о „из­ве­сним за­ јед­нич­ким цр­та­ма” из­ме­ђу ње­га и Па­ стер­на­ка. Тај кри­ти­чар је по­шао од Ан­дри­ће­ве пе­сме „Мар­бур­шка стро­ фа” и Па­стер­на­ко­ве пе­сме „Мар­бург”. Раз­ли­ка из­ме­ђу два исто­и­ме­на гра­ да се у не­мач­ком пра­ви до­да­ва­њем име­на ре­ка на ко­ји­ма ле­же: сло­ве­нач­ ки на Дра­ви, а не­мач­ки на ре­ци Лан. Ан­дрић је са­мо за­ме­рио кри­ти­ча­ру што се ни­је оба­ве­стио да се ње­го­ва пе­сма од­но­си на Ма­ри­бор, где је био у ка­за­ма­ту, а Па­стер­на­ко­ва, по­све­ће­ на не­уз­вра­ће­ној љу­ба­ви, на не­мач­ки Мар­бург. По­ре­ђе­ње ко­је је на­пра­вио не­мач­ки но­ви­нар из­ме­ђу ње­га и Па­ стер­на­ка 1958. го­ди­не, за ко­је је мо­ рао зна­ти, Ан­дрић је пре­ћу­тао. (Ши­ра вер­зи­ја члан­ка из­ла­зи у но­ вом бро­ју „Све­за­ка” За­ду­жби­не Иве Ан­дри­ћа)

У чи­ње­ни­ци да је Ан­дрић у сво­ јим бер­лин­ским го­ди­на­ма не­из­бе­ жно мо­р ао да сре­ћ е про­та­го­н и­с те Хи­тле­ро­вог ре­жи­ма и да се са њи­ма оп­хо­ди на­из­глед при­ја­тељ­ски, Мар­ тенс ви­ди раз­ло­ге за­што Ан­дрић по­ сле 1941. ни­ка­да ви­ше ни­је но­гом кро­чио у Не­мач­ку, ни у За­пад­ну ни у Ис­точ­ну, иа­ко по­зи­ва и при­ли­ка ни­је мањ­ка­ло. „Ан­дрић се мо­рао при­бо­ја­ва­ти да би при не­кој јав­ној при­ред­би у (по­ сле­рат­ној) Не­мач­кој су­срео љу­де ко­је је по­зна­вао из са­свим дру­гих вре­ме­ на и окол­но­сти. Реч је о вре­ме­ни­ма и љу­ди­ма на ко­је ни­је же­лео да га под­ се­ћа­ју. То му се не мо­же за­ме­ри­ти”, за­кљу­чу­је Мар­тенс. Ако се из­у­зму из­да­ва­чи ње­го­вих књи­га у За­пад­ној и Ис­точ­ној Не­мач­ кој, пи­сац ни­је имао ни пре­пи­ску са знан­ци­ма из тог пе­ри­о­да. У ње­го­вом ле­га­ту у Бе­о­гра­ду је јед­на раз­глед­ни­ цу ко­ју му је кра­јем ше­зде­се­тих по­ слао као ро­ђен­дан­ску че­стит­ку Ернст Јин­гер са ко­јим се знао још из сту­ дент­ских да­на. Али Јин­гер је био чо­ век ко­јег је по­ве­зи­вао са бер­лин­ским го­ди­на­ма, ко­је су за ње­га очи­глед­но би­ле го­ди­не ла­жи, стра­ха, бе­са и сра­ мо­те. Од­го­вор ни­кад ни­је усле­дио.

Не­над Ра­ди­че­вић

Субота 27. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

03

Тјентиште – Сутјеска, Босна и Херцеговина Из личне архиве

Шта хо­ће ти лу­да­ци? Мла­ди ју­го­сло­вен­ски ре­ди­те­љи су то­ком дру­ге по­ло­ви­не ше­зде­се­тих че­сто би­ли у рас­ко­ра­ку с лицемерјем ко­му­ни­стич­ких власти и сво­ју су кри­ти­ку из­ра­жа­ва­ли у фил­мо­ви­ма ЦР­НИ ТА­ЛАС И ХЛАДНИ РАТ Не­вен­ка Стан­ко­вић

Н

За пот­пу­ни­је раз­у­ме­ва­ње до­дир­них та­ча­ка из­ме­ђу ки­ не­ма­то­гра­фи­је и по­ли­ти­ке у Ју­го­сла­ви­ји ве­о­ма је ва­жно схва­ти­ти кон­фи­гу­ра­ци­ју и зна­че­ње ње­не кул­тур­не сце­ не. То­ком го­то­во це­лог свог по­сто­ја­ња, од 1945. до 1980. го­ди­не, Ти­то­ва Ју­го­сла­ви­ја је не­го­ва­ла ве­зе са це­лим све­ том, а по­себ­не ве­зе са За­па­дом, што је сли­ко­ви­то по­ка­за­ ла Ти­то­ва са­хра­на 1980. го­ди­не ко­јој су при­су­ство­ва­ли ско­ро сви свет­ски ли­де­ри са свих стра­на све­та. Дру­гим ре­чи­ма, ме­сто ко­му­ни­стич­ке Ју­го­сла­ви­је у свет­ској по­ ли­ти­ци би­ло је од­ре­ђе­но би­по­лар­но­шћу све­та. Ју­го­сла­ ви­ја је у хлад­но­ра­тов­ском кон­тек­сту има­ла по­себ­ну уло­ гу там­пон-зо­не из­ме­ђу два­ју бло­ко­ва. Њен ге­оп ­ о­ли­тич­ки по­ло­жај јој је до­зво­ља­вао да се от­це­пи од ко­му­ни­стич­ког бло­ка и пра­ти соп­стве­ни пут ка со­ци­ја­ли­зму, уз еко­ном­ ску по­др­шку За­па­да. Вр­ло бр­зо по­сле рас­ки­да са Ста­љи­ном 1948. го­ди­не, ју­ го­сло­вен­ски ко­му­ни­сти су при­хва­ти­ли мо­дер­ни­зам. Мо­ дер­ни­стич­ки стил као на­чин умет­нич­ког из­ра­жа­ва­ња у ар­хи­тек­ту­ри, књи­жев­но­сти и умет­но­сти био је на­чин ју­ го­сло­вен­ских ко­му­ни­ста да се су­прот­ста­ве со­вјет­ском ти­ пу ко­му­ни­зма, ка­ко у сми­слу иде­о­ло­ги­је, та­ко и у по­гле­ ду со­ци­ја­ли­стич­ког ре­а­ли­зма ко­ји је био вла­да­ју­ћи стил у умет­но­сти и књи­жев­но­сти у со­вјет­ском бло­ку. Мо­дер­ ни­зам у Ти­то­вој Ју­го­сла­ви­ји био је не са­мо знак раз­ли­чи­ то­сти у од­но­су на со­вјет­ски тип ко­му­ни­зма, не­го је та­ко­ ђе озна­ча­вао и на­пре­дак на свим по­љи­ма жи­во­та, што се тих го­ди­на по­кла­па­ло с пар­тиј­ским про­гра­мом по­сле­рат­ не об­но­ве. Мо­дер­ни­зам је за ко­му­ни­сте озна­ча­вао бу­дућ­ ност. Згра­да СКЈ на Но­вом Бе­о­гра­ду је на при­мер би­ла из­ван­ре­дан при­мер мо­дер­ни­зма у ар­хи­тек­ту­ри, као и ве­ ћи­на јав­них спо­ме­ни­ка и скулп­ту­ра ко­је су обе­ле­жа­ва­ле по­бе­ду над фа­ши­змом и ко­је су би­ле из­ве­де­не у апстрактном стилу који је симболизовао будућност, чврстину и јасноћу комунистичког става. Украт­ ко, мо­дер­ни­зам је ју­го­сло­вен­ским ко­му­ни­сти­ма слу­жио као сред­ство у ме­ђу­на­род­ној по­ли­ти­ци за пред­ста­ вља­ње њи­хо­ве со­ци­ја­ли­стич­ке др­жа­ ве у нај­бо­љем све­тлу.

а­слов овог тек­ста је­сте пи­та­ње ко­је је по­ста­ вио Јо­сип Броз Ти­то, до­жи­вот­ни пред­сед­ник Со­ци­ја­ли­стич­ке Федеративне Ре­пу­бли­ке Ју­го­ сла­ви­је, по­сле гле­да­ња јед­ног од фил­мо­ва ко­ји су при­па­да­ли „но­вом ју­го­сло­вен­ском фил­му” из дру­ге по­ло­ви­не ше­зде­се­тих и по­чет­ка се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка. Ова ре­че­ни­ца на сли­ко­ви­ти на­чин при­ка­зу­је ре­ак­ци­ју та­да­шњих ко­му­ни­стич­ких вла­сти пре­ма но­вом филм­ском по­кре­ту. Та­ко је, не­ду­го по­сле Фе­сти­ва­ла ју­го­сло­вен­ског игра­ног фил­ма у Пу­ли 1969. го­ди­не, у до­дат­ку Бор­бе на осам стра­ни­ца иза­шао текст под на­сло­вом „Цр­ни та­лас у на­шем фил­му”. Из­раз ки­не­ ма­то­гра­фи­ја цр­ног та­ла­са по­стао је си­но­ним за но­ви ју­ го­сло­вен­ски филм. У зва­нич­ним кри­тич­ким освр­ти­ма овај из­раз се ко­ри­стио у не­га­тив­ној ко­но­та­ци­ји док су га филм­ски кри­ти­ча­ри ко­ји су би­ли уз мла­де ре­ди­те­ље упо­тре­бља­ва­ли у по­зи­тив­ном зна­че­њу, по­др­жа­ва­ју­ћи филм­ске ства­ра­оц ­ е ко­ји су осва­ја­ли нај­пре­сти­жни­је на­гра­де на ме­ђу­на­ род­ним филм­ским фе­сти­ва­ли­ма. Та­ко је Жи­во­јин Па­вло­вић осво­ јио Сре­бр­ног ме­две­да на Бер­лин­ском филм­ском фе­сти­ва­лу 1967. за филм Бу­ђе­ње па­цо­ва, док је ње­гов филм Кад бу­дем мр­тав и бео до­био на­гра­ду за нај­бо­љи филм на фе­сти­ва­лу у Кар­ло­ вим Ва­ри­ма 1968, а филм истог ау­то­ра, Идеолошка важност филма За­се­да, на филм­ском фе­сти­ва­лу у Ве­ не­ци­ји 1969. на­гра­ђен је Злат­ним ла­ Си­ту­а­ци­ја у фил­му је би­ла пот­пу­ вом; Же­ли­мир Жил­ник је за филм Ра­ни но дру­га­ч и­ј а. Ко­м у­н и­с тич­к а ели­ ра­до­ви 1969. го­ди­не на филм­ском фе­ та је ко­ри­сти­ла филм за уну­тра­шње сти­ва­лу у Бер­ли­ну на­гра­ђен Злат­ним по­ли­тич­ке по­тре­бе, другим речима, ме­две­дом; на истом фе­сти­ва­лу за Ми­ за про­па­ган­ду. С об­зи­ром на сво­ју сте­ри­је ор­га­ни­зма Ма­ка­ве­је­ву је 1972. при­ро­ду ма­сов­ног ме­ди­ја, филм­ска до­де­ље­на на­гра­да ФИ­ПРЕ­СЦИ, а те про­из­вод­ња је то­ком пе­де­се­тих има­ го­ди­не је на филм­ском фе­сти­ва­лу у ла ве­ли­ку иде­о­ло­шку ва­жност, па је Ка­ну осво­јио на­гра­ду и Лу­ис Бу­њу­ел. као та­ква би­ла под над­зо­ром ко­му­ На­ве­де­не на­гра­де су са­мо део чи­та­ве ни­стич­ких вла­сти, док су ар­хи­тек­ту­ ли­сте при­зна­ња ко­ји­ма су ови ре­ди­те­ Зграда ЦК са почетка шездесетих: ра и сли­кар­ство мо­гли сло­бод­но да љи би­ли на­гра­ђе­ни на ме­ђу­на­род­ним модернизам у архитектури се пре­пу­сте мо­дер­ни­зму. Мо­дер­ни­ Из личне архиве и до­ма­ћим филм­ским фе­сти­ва­ли­ма у стич­ка умет­ност – са сво­јом, у осно­ дру­гој по­ло­ви­ни ше­зде­се­тих и ра­них ви, ели­ти­стич­ком при­ро­дом услед се­дам­де­се­тих го­ди­на. огра­ни­че­ног ути­ца­ја на ши­ру пу­бли­ку, рад­ни­ке и се­ља­ ке – игра­ла је уло­гу иде­о­ло­шког оруж­ја у бор­би про­тив Разоткривање свакодневнице Ру­са, али и у осва­ја­њу по­др­шке са За­па­да. Исто­вре­ме­но, Сви ови фил­мо­ви су се ба­ви­ли про­бле­ми­ма сва­ко­днев­ филм је због мо­гућ­но­сти про­до­ра у нај­ши­ре сло­је­ве пу­ ног жи­во­та у со­ци­ја­ли­стич­ком дру­штву. Они су те­мат­ски бли­ке играо кључ­ну уло­гу у ма­сов­ном пре­но­ше­њу по­ру­ про­ди­ра­ли у сло­же­но и ра­зно­ли­ко тки­во со­ци­ја­ли­стич­ ке ко­му­ни­зма. Ко­му­ни­стич­ка пар­ти­ја је имала директан ког дру­штва са­зда­ног од раз­ли­чи­тих дру­штве­них гру­па и утицај на производњу фил­мо­ва и ти филмови ни­су од­ра­ про­же­то спе­ци­фич­ним про­бле­ми­ма. Филм­ски је­зик но­вог жа­ва­ли ствар­ност. По­сле­рат­на ју­го­сло­вен­ска ки­не­ма­то­гра­фи­ја би­ла је при­ фил­ма се че­сто при­бли­жа­ва до­ку­мен­тар­ној ре­пор­та­жи, ка­ да ис­тра­жу­је про­бле­ме рад­ни­ка или по­ло­жа­ја же­на уну­ лич­но скром­на у ре­пер­то­ар­ском сми­слу, огра­ни­че­на на тар гру­па на дру­штве­ним мар­ги­на­ма. Усред­сре­ђи­ва­њем пар­ти­зан­ске фил­мо­ве ко­ји су се ба­ви­ли рат­ним те­ма­ма, па­жње на со­ци­ја­ли­стич­ку сва­ко­дне­вни­цу испуњено раз­ дру­гим ре­чи­ма – пар­ти­за­ни­ма и њи­хо­вом бор­бом про­ новрсним недаћама, у ра­спо­ну од при­кри­ве­них кла­сних тив на­ци­стич­ког оку­па­то­ра и до­ма­ћих из­дај­ни­ка, док су раз­ли­ка, си­ро­ма­штва и не­до­стат­ка сло­бо­де па до егзис­ до­ку­мен­тар­ни и крат­ко­ме­тра­жни фил­мо­ви об­ра­ђи­ва­ли тенцијалног отуђења, ови фил­мо­ви ис­тра­жу­ју и су­прот­ те­ме ве­за­не за по­сле­рат­ну со­ци­ја­ли­стич­ку из­град­њу. По­ ста­вља­ју се на­чи­ни­ма на ко­је су ко­му­ни­стич­ки зва­нич­ ру­ка свих тих фил­мо­ва би­ла је не­дво­сми­сле­но ве­ли­ча­ње ни­ци го­во­ри­ли и пред­ста­вља­ли сва­ко­днев­ну ствар­ност. пар­ти­је. Пар­ти­зан­ски филм је у жан­ров­ском сми­слу био Украт­ко, мла­ди филм­ски ау­то­ри су сво­јим фил­мо­ви­ма про­из­вод ко­му­ни­стич­ке кул­ту­ре, чи­ја је свр­ха би­ла под­ раз­от­кри­ва­ли пра­ву сли­ку со­ци­ја­ли­стич­ке сва­ко­дне­ви­ у­ча­ва­ње до­ма­ће пу­бли­ке исто­ри­ји Дру­гог свет­ског ра­та и це и та­ко до­ла­зи­ли у су­коб са ко­му­ни­стич­ким вла­сти­ма уло­зи пар­ти­је у осло­ба­ђа­њу зе­мље.

Наставак на четвртој страни и њи­хо­вом по­ли­ти­ком.

27. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 04 Субота

МОЗАИК

Ле­то­ва­ње у Ја­кобс­фел­ду Не зна­мо ка­ко из­гле­да Евро­па ка­кву је за­ми­шљао го­спо­дин Л., али је са­свим из­ве­сно да ње­гов лич­ни опис у пот­пу­но­сти од­го­ва­ра пред­ста­ви ко­ју Евро­па има о они­ма ко­ји у њој же­ле да за­тра­же азил ДВА­НА­Е­СТИ ИГРАЧ

Ву­ле Жу­рић

Д

ок се на на­плат­ним рам­па­ма и гра­нич­ ним пре­ла­зи­ма ства­ра­ју ки­ло­ме­тар­ске ко­ло­не во­зи­ла у ко­ји­ма се га­стар­бај­те­ ри из отаџ­би­не вра­ћа­ју на сво­је рад­ не за­дат­ке, а ту­ри­сти са ту­ђин­ских мо­ ра у отаџ­би­ну, ме­ђу ве­сти са упра­во за­вр­ше­них Олим­пиј­ских ига­ра у Ри­ју ушу­ња­ла се каф­ки­ јан­ска при­ча о нео­бич­ном ле­то­ва­њу јед­ног Ки­ не­за у Евро­пи. Из­ве­сни го­спо­дин Л. био је је­дан од ми­ли­о­на ту­ри­ста ко­ји су и ово­га ле­та, упр­кос ја­сној и не­ по­сред­ној опа­сно­сти од но­вих те­ро­ри­стич­ких на­па­да, од­лу­чи­ли да по­ште­но за­ра­ђе­ни од­мор и но­вац по­тро­ше на раз­гле­да­ње кул­тур­них зна­ме­ ни­то­сти Ста­рог кон­ти­нен­та. Али, пре не­го што је ви­део Ај­фе­ло­ву ку­лу и Ми­ке­лан­ђе­ло­вог Да­ ви­да, го­спо­ди­на Л. су у Не­мач­кој оџе­па­ри­ли и он је, уме­сто да оде у по­ли­циј­ску ста­ни­цу, гре­ шком уше­тао у град­ску ку­ћу. Не зна­ју­ћи ни­ти је­дан дру­ги је­зик сем ман­да­рин­ског, а ми­сле­ћи да по­пу­ња­ва при­ја­ву кра­ђе, са­да већ си­ро­ти го­ спо­дин Л. по­пу­нио је зва­нич­ни зах­тев за азил и ту је от­по­че­ла ње­го­ва гол­го­та. Пр­во су му од­ у­зе­ли па­сош, а по­том га укр­ца­ли у ау­то­бус и спро­ве­ли у че­ти­ри сто­ти­не ки­ло­ме­та­ра уда­ље­ ни из­бе­глич­ки цен­тар. Ту су га сме­сти­ли са не­ вољ­ни­ци­ма ко­ји у Евро­пу ни­су сти­гли ре­дов­ ном ави­он­ском ли­ни­јом. Го­спо­дин Л. се бу­нио, тра­жио да му вра­те па­сош и, ма­да се од оста­лих ста­нов­ни­ка кам­па раз­ли­ко­вао по чи­стој и но­ вој оде­ћи, ни­ко на ње­га не би обра­тио па­жњу

Наставак са треће стране Но­ве те­ме су уве­де­не на ју­го­сло­вен­ску филм­ску сце­ну то­ком ка­сних пе­де­се­тих и ра­них ше­зде­се­тих. Осим пар­ ти­зан­ских фил­мо­ва и оних ко­ји се су ба­ви­ли те­ма­ма ве­ за­ним за по­сле­рат­ну об­но­ву и жи­во­те рад­ни­ка, по­ја­ви­ли су се и фил­мо­ви о сва­ко­днев­ном жи­во­ту. Ре­ди­те­љи тих фил­мо­ва до­ла­зи­ли су из раз­ли­чи­тих де­ло­ва зе­мље, на при­ мер: Вла­ди­мир По­га­чић, ре­ди­тељ фил­ма Су­бо­том уве­че (1957), из Бе­о­гра­да; Бо­штјан Хлад­ник, ре­ди­тељ Пле­са на ки­ши (Ples v dežju, 1961) из Љу­бља­не; Бран­ко Ба­у­ер, ко­ ји је ре­жи­рао филм Ли­цем у ли­це (1963) из За­гре­ба, као и Душан Вукотић, чији је филм Су­ро­гат 1961. го­ди­не био на­гра­ђен Оска­ром. То ука­зу­је на вр­ло спе­ци­фи­чан по­ло­ жај Ју­го­сла­ви­је – из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да. Ко­ли­ко год да је Оскар за ани­ма­ци­ју био раз­лог за по­нос ју­го­сло­вен­ског на­ро­да и ју­го­сло­вен­ских ко­му­ни­стич­ких вла­сти, са­мо ње­ го­во осва­ја­ње ни­је би­ло до­вољ­но да по­кре­не про­ме­не на филм­ској кул­тур­ној сце­ни. Кинематографска политика комунистичких власти одбијала је сваки критички ан­ гажман филма.

И баш у та­квој по­ли­тич­кој и кул­тур­ној клими током ше­ зде­се­тих по­ни­као је но­ви ју­го­сло­вен­ски филм као зна­ча­ јан кул­тур­ни про­из­вод ко­ји до­ла­зи из јед­не ко­му­ни­стич­ ке зе­мље. Истовремено се у том периоду по­ја­вио и ва­жан дру­штве­ни фе­но­мен га­стар­бај­те­ра. Иа­ко је кра­јем пе­де­ се­тих и по­чет­ком ше­зде­се­тих Ју­го­сла­ви­ја доживела на­гли еко­ном­ски ра­ст, ње­ни рад­ни­ци су ма­сов­но од­ла­зи­ли на За­ пад, чи­ја је еко­но­ми­ја у про­цва­ту ну­ди­ла за­по­сле­ња. Мла­ди ју­го­сло­вен­ски ре­ди­те­љи су се у та­квој си­ту­а­ци­ји че­сто на­ла­зи­ли у рас­ко­ра­ку с хи­по­кри­зи­јом ко­му­ни­стич­ких власти. То­ком дру­ге по­ло­ви­не ше­зде­се­тих сво­ју кри­ти­ку су из­ра­жа­ва­ли у фил­мо­ви­ма. Овај су­коб из­ме­ђу кул­ту­ре и по­ ли­ти­ке у Ју­го­сла­ви­ји у из­ве­сној ме­ри је био од­раз бун­та ко­ ји се то­ком ше­зде­се­тих ја­вио на За­па­ду, под­стак­нут иде­ја­ма бор­бе за лич­не сло­бо­де, не­за­до­вољ­ством ра­том у Ви­јет­на­ му или си­ро­ма­штвом зе­ма­ља „тре­ћег све­та”. То је до­во­ди­ло мла­де филм­ске ства­ра­оц ­ е но­вог фил­ма ше­зде­се­тих у ди­рек­ тан су­коб са вла­сти­ма и мно­ги од њи­хо­вих фил­мо­ва су тих го­ди­на прак­тич­но би­ли не­до­ступ­ни ши­рој пу­бли­ци.

Фил­мо­ви мог жи­во­та „Верујем да је било које дело добро уколико је израз човека који га је створио”, цитира Франсоа Трифо Орсона Велса на почетку своје књиге критичких текстова посвећених филмовима који су га обликовали као критичара и редитеља. Трифо критичар и Трифо филмски стваралац имао је „огромну потребу да уђе у филм”, да интимно продре у дело коме се диви како би „поново проживео стваралачки процес”, без претензије да ће открити „истину” о делу. „Трагање за истином у уметности је као пењање уз мердевине без краја”, написао је у књизи која ће постати Библија за синефиле широм света. Серија текстова која следи слави политику аутора чији је Трифо један од твораца.

(на­ста­ви­ће се)

Похвала пролазности Ва­та­на­бе, та про­бу­ђе­на чи­нов­нич­ка му­ми­ја, у вла­сти­тој ко­нач­но­сти от­кри­ва ау­тен­тич­ну мо­гућ­ност

Ср­ђан Ву­чи­нић

Ј

Жи­ве­ти (Ики­ру, 1952) Аки­ра Ку­ро­са­ва

да овај, уз по­моћ апли­ка­ци­је на мо­бил­ном те­ ле­фо­ну, ни­је ус­пео да јед­ном рад­ни­ку Цр­ве­ног кр­ста не­ка­ко са­оп­шти ка­ко је, сем то­га што је Ки­нез, нај­о­бич­ни­ји ту­ри­ста! Убр­зо је до­ве­ден Ки­нез из обли­жњег ки­не­ског ре­сто­ра­на, али иа­ ко је за­бу­на от­кри­ве­на, спо­рост и не­у­мит­ност европ­ске би­ро­крат­ске ма­ши­не­ри­је учи­ни­ла је да го­спо­дин Л. у из­бе­глич­ком кам­пу оства­ри свих два­на­ест но­ће­ња. На од­ла­ску, го­спо­дин Л. је из­ја­вио да ни­је љут, већ сре­ћан што је не­спо­ ра­зум раз­ре­шен, те до­дао да Евро­па ни­је она­ква ка­квом ју је за­ми­шљао. Не зна­мо ка­ко из­гле­да Евро­па ка­кву је за­ми­ шљао го­спо­дин Л., али је са­свим из­ве­сно да ње­ гов лич­ни опис у пот­пу­но­сти од­го­ва­ра пред­ста­ ви ко­ју Евро­па има о они­ма ко­ји у њој же­ле да за­тра­же азил. До­вољ­но је би­ло то што је го­спо­ дин Л. дру­ге бо­је ко­же и што не го­во­ри не­ки од европ­ских је­зи­ка да би ло­кал­не би­ро­кра­те, не по­гле­дав­ши га у очи, за­кљу­чи­ли ка­ко има­ју по­ сла са још јед­ним не­срет­ни­ком ко­га ва­ља уред­ но еви­ден­ти­ра­ти, тран­спор­то­ва­ти, сме­сти­ти у груп­ну спа­ва­он ­ и­цу и он­да ре­дов­но про­зи­ва­ти, све док се не стек­ну усло­ви да и овај ими­грант поч­не да усва­ја европ­ске вред­но­сти. Иа­ко би и Ну­шић и Жил Верн си­гур­но има­ ли шта да ка­жу о тој нај­но­ви­јој епи­зо­ди пу­та око све­та, ово­га пу­та оста­је­мо при каф­ки­јан­ ском аспек­ту при­че о жи­во­ту и при­кљу­че­ни­ји­ ма слу­чај­ног ки­не­ског ту­ри­сте. На­и­ме, док се не зна ко је окле­ве­тао Јо­зе­фа К, го­спо­ди­на Л. је

у­нак Ку­ро­са­ви­ног фил­ма за­по­чи­ње свој истин­ски жи­вот тек по­што то­ком ле­кар­ског пре­гле­да схва­ти да бо­лу­је од кан­це­ра и да ће жи­ве­ти још све­га не­ко­ли­ко ме­се­ци. Са­гле­дан из ове пер­спек­ти­ве, Жи­ве­ти је без сум­ње јед­на од нај­су­ге­стив­ни­јих по­хва­ла чо­ве­ко­вој про­ла­зно­сти, ње­го­вој зем­ној ко­нач­но­сти, ка­да је реч о мо­ дер­ној на­ра­ци­ји уоп­ште – у па­ра­док­су по­ме­ну­тог дра­ма­тур­ шког обр­та и са­мом им­пе­ра­ти­ву на­сло­ва упи­сан је, чи­ни се, и те­мељ­ни па­ра­докс људ­ске по­зи­ци­је. Фи­зич­ки уми­ра­ти да би се ду­хов­но ожи­ве­ло, не­ста­ја­ти не би ли се жи­вот спо­ знао; пре­по­зна­је­мо ов­де тра­гич­ког хе­ро­ја у но­вом ру­ху, на из­ме­ње­ној по­зор­ни­ци се­ку­ла­ри­зо­ва­ног све­та. На­стао у ери за­хук­та­ле ве­стер­ни­за­ци­је и ли­бе­рал­нока­пи­та­ли­стич­ког пу­сто­ше­ња чо­ве­ка у Ја­па­ну пе­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, овај филм као да тек с знат­ним за­ ка­шње­њем за­до­би­ја пу­ну ак­ту­ел­ност и зна­чај у дру­штву ка­кво је на­ше. Без­лич­ност и ано­ним­ност људ­ских је­дин­ки, ис­пра­жње­не љу­шту­ре њи­хо­вих ли­ца и жи­во­та, мо­жда су нам бли­жи да­нас, у до­ба вла­да­ви­не не­ви­дљи­вих, све­моћ­ них кор­по­ра­ци­ја и ре­клам­них брен­до­ва ко­ји су ап­сурд­ни су­ро­гат иш­че­злог сми­сла. У јед­ној сце­ни ју­нак Ва­та­на­бе, шеф не­ке оп­штин­ске слу­жбе, са­зна­је од мла­де ко­ле­ги­ни­ це да је ње­гов на­ди­мак на по­слу Му­ми­ја; тај бал­са­мо­ва­ни би­ро­кра­та, по све­му су­де­ћи, да­ле­ки је пре­дак, пра­сли­ка свих оних фи­но пре­па­ри­ра­них, ин­те­ре­си­ма и ам­би­ци­јом пу­ње­них чи­нов­ни­ка ко­ји су за­по­се­ли упра­вљач­ке цен­тре пр­вог, дру­гог и тре­ћег све­та. Уме­сто без­на­де­жно­сти, за­вр­ше­так фил­ма бу­ди нео­бич­ну на­ду: лич­ном ини­ци­ја­ти­вом Ва­та­на­бе, иа­ко ис­цр­пљен бо­

окле­ве­та­ла Евро­па. Упр­кос сил­ним умет­нич­ким ре­мек-де­ли­ма из­ло­же­ним у мно­гим чу­ве­ним га­ ле­ри­ја­ма и му­зе­ји­ма и то­ли­ким до­стиг­ну­ћи­ма у мно­гим ди­сци­пли­на­ма ху­ма­ни­стич­ких на­у­ка, Евро­пља­ни су жу­тог, ко­со­о­ког чо­ве­ка ко­ји се по­ја­вио на шал­те­ру без тре­нут­ка раз­ми­шља­ња пре­по­зна­ли као уље­за и скло­ни­ли га иза бо­дљи­ ка­ве жи­це, вољ­ни да га хра­не и ту­ши­ра­ју, али од­луч­ни да га ту др­же све док се не ука­же не­ки те­жак, сла­бо пла­ћен по­сао, ко­ји ће овај са за­ хвал­но­шћу да ра­ди и ре­дов­но да пла­ћа по­рез. Да су го­спо­ди­на Л. оџе­па­ри­ли не­ко­ли­ко не­ де­ља ра­ни­је, ко зна, мо­жда је мо­гао да на­сту­пи у из­бе­глич­ком ти­му на Олим­пиј­ским игра­ма у Ри­ју. Мо­жда би, по­пут си­риј­ске пли­ва­чи­це Ју­ сре Мар­ди­ни, по­бе­дио у, ре­ци­мо, сто­ном те­ни­ су или ско­ко­ви­ма у во­ду и та­ко би се от­кри­ло да он, као и сви из тог не­срет­ног ти­ма, је­ди­но же­ли да се вра­ти сво­јој ку­ћи. Го­спо­дин Л. се из Евро­пе из­ба­вио у по­след­ њем тре­нут­ку и прет­по­ста­вља­мо да га је, по­пут Јо­зе­фа К., при из­ла­ску из из­бе­глич­ког ло­го­ра пре­пла­вио стид. То осе­ћа­ње, сва је при­ли­ка, не спа­да у европ­ ске вред­но­сти ко­је сва­ки стра­нац мо­ра да усво­ји пре не­го што, ужи­ва­ју­ћи у „ол ин­клу­зив” аран­ жма­ну свог но­вог жи­во­та, оде на не­ку пла­жу и у скла­ду са нај­но­ви­јим европ­ским за­ко­ни­ма ско­ ро са­свим об­на­жи сво­је обо­је­но те­ло. Та­ко го и бос, стра­нац ко­нач­но не­ће пред­ста­ вља­ти опа­сност. ¶

Колашин, Црна Гора Из личне архиве

ле­шћу, по­кре­ће ак­ци­ју за из­град­њу деч­јег пар­ка на мо­чвар­ ном зе­мљи­шту, са­вла­ђу­ју­ћи при том сна­жан от­пор оп­штин­ ске би­ро­кра­ти­је и ло­кал­не ма­фи­је. Би­ће то чин ис­ку­пље­ња вла­сти­тог жи­во­та у тре­ну­ци­ма ка­да се он га­си; ју­нак уми­ре у сне­гом пре­кри­ве­ном пар­ку – је­ди­ном, али не­по­бит­ном до­ ка­зу да је за­и­ста жи­вео. (И при­зо­ри пар­ка де­лу­ју нам не­ка­ко по­зна­то, мо­жда као да­ле­ка ан­ти­ци­па­ци­ја од­бра­не „Пе­тог пар­ки­ћа” на Зве­зда­ри и свих пре­о­ста­лих зе­ле­них по­вр­ши­ на од до­стиг­ну­ћа тр­жи­шне де­мо­кра­ти­је у Ср­би­ји.) Но ипак, све­вре­ме­ну ак­ту­ел­ност овог Ку­ро­са­ви­ног фил­ма мо­гао бих нај­пре об­ја­сни­ти кроз ана­ло­ги­ју с јед­ним уз­не­ми­ ру­ју­ћим пој­мом Хај­де­ге­ро­ве фи­ло­зо­фи­је – бив­ство­ва­њем-касмр­ти. Уме­сто оног без­лич­ног „уми­ре се”, уме­сто „смрт­ног слу­ча­ја” ко­јим фра­зе­о­ло­ги­ја сва­ки­да­шњи­це на­сто­ји да скри­ је, за­пра­во по­ти­сне смрт као нај­при­сни­ју ег­зи­стен­ци­јал­ну чи­ње­ни­цу сва­ко­га од нас – Ва­та­на­бе, та про­бу­ђе­на чи­нов­ нич­ка му­ми­ја, у вла­сти­тој ко­нач­но­сти от­кри­ва ау­тен­тич­ну мо­гућ­ност. За­то је Жи­ве­ти и сво­је­вр­сни кон­траст Тол­сто­је­ вој но­ве­ли Смрт Ива­на Иљи­ча у ко­јој је ју­на­ко­во су­оч ­ а­ва­ње са соп­стве­ном бо­ле­шћу и кра­јем исто­вре­ме­но и ње­гов жи­ вот­ни фи­ја­ско, крах све­та бри­жљи­во гра­ђе­ног на са­мо­за­ва­ ра­ва­њу и ли­це­мер­ју дру­гих. На­су­прот Ива­ну Иљи­чу, дра­му Ку­ро­са­ви­ног ју­на­ка, ње­гов за­гр­љај са смр­ћу, ма ко­ли­ко не­ до­па­дљи­во она би­ла при­ка­за­на, на кра­ју до­жи­вља­ва­мо пре­ о­бра­же­ну у не­ку вр­сту ег­зи­стен­ци­јал­ног три­јум­фа. Не­пре­кид­ним фи­ли­гран­ски из­ве­де­ним сме­њи­ва­њем флеш­бе­ко­ва и флеш­фор­вар­да, уз мно­штво су­ге­стив­них се­квен­ци и ка­дро­ва (ка­кав је онај увод­ни, у ко­јем ви­ди­мо ренд­ген­ски сни­мак обо­ле­лог же­лу­ца и чу­је­мо глас на­ра­ то­ра из „офа”: „Ово је сни­мак же­лу­ца, при­па­да ју­на­ку ове при­че. Ви­дљи­ви су симп­то­ми кан­це­ра, али он још не зна ни­шта о то­ме”) – ау­тор нас увла­чи на по­зор­ни­цу јед­ног жи­во­та, у ње­го­ве ре­ми­ни­сцен­ци­је, чак и у ток све­сти, ко­ ри­сте­ћи, ипак, у ва­жним тре­ну­ци­ма и пер­спек­ти­ву дру­ гих и ону све­ви­де­ћу при­по­вед­ну ин­стан­цу ко­ја за­ок ­ ру­жу­је сли­ку Ва­та­на­бе­ов­ ог под­ви­га у тре­нут­ку ка­да он ви­ше ни­је ме­ђу жи­ви­ма. (Ми­ну­ци­оз­ ну ана­ли­зу упо­тре­бе и са­деј­ства глав­них си­не­ма­тич­ких еле­ме­на­та фил­ма Жи­ве­ти – фо­то­ гра­фи­је у ни­ском кљу­чу, ви­зу­ел­них и звуч­них лајт­мо­ти­ ва, рит­мич­ке мон­та­же – спро­во­ди фил­мо­лог и ре­ди­тељ Ни­ко­ла Сто­ја­но­вић у ви­ше­стру­ко зна­чај­ној мо­но­гра­фи­ји Ре­жи­ја: Аки­ра Ку­ро­са­ва из 2006.) У де­ли­ма ка­кво је Жи­ве­ ти, ре­жи­ја се прак­тич­но ни не мо­же раз­лу­чи­ти од дра­ма­ тур­шког уме­ћа и ве­шти­не фа­бу­ли­ра­ња, као ни мон­та­жа од фо­то­гра­фи­је – ау­тор је ту у пра­вом сми­слу ре­чи Те­но (Им­ пе­ра­тор), ка­ко је гла­сио на­ди­мак ко­ји је Ку­ро­са­ва до­био због свог умет­нич­ког пер­фек­ци­о­ни­зма. ¶

Срп­ски Хо­ли­вуд или Ср­би­вуд

ФОТО ПРИЧА

Субота 27. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

05

Иде­ја о срп­ском Хо­ли­ву­ду ро­ди­ла се у гла­ви Ива­на Ја­ко­вље­ви­ћа, по­зна­тог као Иво цар, мом­ка из се­ла Му­тањ, на­до­мак пла­ни­не Руд­ник. На­кон што се вра­ тио из вој­ске 2006. го­ди­не, отац му је пред­ло­жио да се за­по­сли у руд­ни­ку на ме­сту пор­ти­ра. Од­лу­чио је да на­ста­ви по­ро­дич­ну тра­ди­ци­ју та­мо где је ње­гов отац као ру­дар оста­вио део се­бе, ко­па­ју­ћи цинк и оло­во.

Ни­је се жа­лио на по­сао, али га је му­чи­ло то што ње­го­ во се­ло уми­ре по­ред ње­га жи­вог. Уса­мљен, на бр­ду Стра­же­ви­ца, по­сма­трао је ка­ко се ко­ло­на ау­то­мо­ би­ла по­ла­ко кре­ће ибар­ском ма­ги­стра­лом у прав­цу мо­ра и раз­ми­шљао ка­ко да при­ву­че па­жњу на сво­је се­ло. Про­вео је ту цео дан. Умо­ран, уто­нуо је у сан. Ка­да се про­бу­дио од­лу­чио је да ту, на том бр­ду ко­је

га је под­се­ћа­ло на па­ди­ну у Сан­та Мо­ни­ци на ко­јој се на­ла­зи чу­ве­ни нат­пис, сим­бол аме­рич­ке филм­ске ин­ду­стри­је, по­ста­ви пан­дан – „Srp­ski Holywo­od” (са јед­ним „л”, да се не до­се­те они у Лос Ан­ђе­ле­су и ту­же га због ау­тор­ских пра­ва).

Пут до српског Холивуда је пра­ва аван­ту­ра. Већ је уве­ли­ко пао мрак. На ибар­ској ма­ги­стра­ли бли­зу Руд­ни­ка по­ку­пи­ли смо ло­кал­ног сто­ла­ра ко­ји нам је по­ка­зао пут до Стра­же­ви­це. Скре­ну­ли смо с глав­ ног пу­та и убр­зо осе­ти­ли труц­ка­ње. Јед­на, па дру­га кри­ви­на, ру­пе, бла­то и јак успон на­те­ра­ли су нас да

ста­не­мо. Да­ље је би­ло је­два про­ход­но, те­рен је за са­фа­ри џи­по­ве. Од­лу­чи­ли смо да на­ста­ви­мо пе­шке, осве­тља­ва­ју­ћи пут мо­бил­ним те­ле­фо­ни­ма. Ју­на­ци из Ди­зни­је­вих фил­мо­ва су је­дан по је­дан по­че­ли да се по­ма­ља­ју из шу­ме, као у не­кој пси­хо­де­лич­ној вер­зи­ ји „Али­се у Зе­мљи чу­да”. На сва­ких сто­ти­нак ме­та­ра

би­ли су штрумп­фо­ви, прин­це­зе, ча­роб­ња­ци и ра­зни ју­на­ци из ани­ми­ра­них, бај­ко­ви­тих оства­ре­ња Ди­зни­ је­ве про­дук­ци­је. Го­то­во да смо за­бо­ра­ви­ли ку­да смо кре­ну­ли ка­да смо се об­ре­ли пред огром­ним ме­тал­ ним вра­ти­ма ко­ја су ли­чи­ла на улаз у не­ка­кав гот­ски за­мак из цр­та­ног фил­ма.

Иван је од по­чет­ка же­лео да ство­ри ам­би­јент ко­ји је у су­прот­но­сти са оним што нат­пис пред­ста­вља. Та­ко је на­ста­ла „Ре­ви­ја не­за­ви­сног и оф фил­ма”, на ини­ ци­ја­ти­ву филм­ске шко­ле Фикс фо­кус. Ста­ри знан­ци, са Ба­том Пе­тро­ви­ћем на че­лу, пре­по­зна­ли су на­ме­ру овог ви­зи­о­на­ра и од­лу­чи­ли да га по­се­те. Пред­ло­жи­ли

су му да за­јед­но по­кре­ну фе­сти­вал ко­ји се одр­жа­ва већ пе­ту го­ди­ну за ре­дом. Ова сво­је­вр­сна филм­ска ма­ни­фе­ста­ци­ја оку­пља ау­то­ре ко­ји сни­ма­ју сред­ње­ме­ тра­жне и ду­го­ме­тра­жне фил­мо­ве ван филм­ских ин­сти­ ту­ци­ја и без фи­нан­сиј­ске по­мо­ћи др­жа­ве. Жи­ри оце­ њу­је фил­мо­ве и до­де­љу­је „ве­ли­ке”, „сред­ње” и „ма­ле”

шум­ске па­туљ­ке, ко­ји су пан­да­ни „Оска­ру”. Ове го­ди­не (29–31. ју­ла) при­ка­за­но је се­дам фил­мо­ва у зва­нич­ној кон­ку­рен­ци­ји и три фил­ма ван кон­ку­рен­ци­је. Фе­сти­ вал не­ма ви­зу­ел­ни иден­ти­тет, зва­нич­ни веб-сајт, феј­ сбук стра­ну, ка­та­лог са про­гра­мом, ни­ти фор­мал­ни тим. Сви су во­лон­те­ри и сви су за­љу­бље­ни­ци у филм.

Ат­мос­фе­ра на фестивалу је пра­ва ва­шар­ска, али ин­тим­на. Глав­на зве­зда је ку­вар са раз­ви­је­ним при­ по­ве­дач­ким та­лен­том. Ка­ко и не би кад је цео дан пио ра­ки­ју и спре­мао ср­не­ћи гу­лаш од ко­га су сви за­не­ме­ли. За сто­ловима се­де­бардови ко­ји су жи­вот про­ве­ли уз филм. Про­јек­ци­је по­чи­њу у сми­рај да­на.

Пред на­ма је ча­ро­ли­ја ду­плог по­гле­да на пеј­заж не­ствар­не ле­по­те и филм­ско плат­но на ко­ме је филм „Кад ти та­та ку­пи сло­на” Ма­ри­је Жи­жо­вић, сни­ман у цир­ку­су. По­глед ми лу­та до зве­зда ко­је се ро­је иза екра­на. До­жи­вео сам мно­го ви­ше гле­да­ју­ћи ову ин­тим­ну и по­тре­сну при­чу не­го не­ки но­ви­ји аме­рич­

ки филм из по­зна­те ку­хи­ње. Иза мо­јих ле­ђа је ве­ли­ки нат­пис „Holywo­od”. Ка­кав па­ра­докс, по­ми­слих. Пра­ ви фил­мо­ви су ов­де, без при­че о нов­цу и мо­ћи, ме­ђу ви­зи­о­на­ри­ма, познатим и непознатим. Текст и фотографије:

Иван Зу­панц

27. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 06 Субота

ИЗЛОГ

Мрач­не при­че о мрач­ном до­бу „Аме­рич­ки сфу­ма­то” је ки­шов­ски ин­тим­на при­по­вест о злу о ко­јем се ни­је мо­гло ћу­та­ти

ПРОЗА

Ср­ђан Те­шин

П

и­сци не­рет­ко стра­ху­ју да не­ће на­ћи из­лаз из ла­ви­рин­та књи­га ко­је су их фор­ми­ра­ле, то јест фор­ма­ти­ра­ле, и да ће њи­хо­во књи­жев­но пред­у­зе­ће обе­ле­ жи­ти бес­циљ­но ту­ма­ра­ње ту­ђим ли­те­ рар­ним све­то­ви­ма. Ме­ђу­тим, пи­сац по­пут та­бу­ ле ра­зе је, ру­ку на ср­це, при­лич­но не­у­вер­љи­ва по­ја­ва, јер би мо­рао да се оства­ри као – пра­зан, тач­ни­је – не­на­чи­тан. Во­ји­слав Пе­јо­вић (Ти­то­ град, 1972) у књи­зи Аме­рич­ки сфу­ма­то – но­ве­ ла из де­вет при­ча да­је школ­ски при­мер ка­ко се пи­ше чи­та­њем. Шта­ви­ше, не са­мо да као ау­тор не же­ли да иза­ђе из ли­те­рар­ног све­та ко­ји је чи­та­њем ис­тра­жио већ га пре­у­зи­ма, ре­кре­ир ­а и пре­тва­ра у бли­ско ме­сто ко­је не по­зна­је гра­ ни­це из­ме­ђу све­то­ва (оту­да у на­сло­ву сли­кар­ ски тер­мин сфу­ма­то) и у ком се ства­ри зби­ва­ју исто­вре­ме­но (син­хро­но с дру­гим умет­нич­ким де­ли­ма и њи­хо­вом мре­жом ути­ца­ја: Киш/Ди­ лан/Хајнс/Ма­кај). Овај за­кљу­чак про­ис­хо­ди из епи­гра­фа, до­слов­но: из сти­хо­ва пр­ве стро­фе те­ ста­мен­тар­не пе­сме Злат­на ки­ша Да­ни­ла Ки­ша ко­јом по­чи­ње Пе­јо­ви­ће­ва књи­га, а ко­ју је, у ме­ та­по­е­тич­ком обр­ту, на ен­гле­ски пре­вео Ми­лош, је­дин­стве­ни на­ра­тор, ко­ји се по­ја­вљу­је у свих де­вет за­себ­них при­ча.

Страх од побачаја Киш је пе­сму Злат­на ки­ша на­пи­сао 1961. го­ди­ не. У то вре­ме се као два­де­сет­ше­сто­го­ди­шњак на­ла­зио у чу­ве­ној ка­сар­ни ЈНА за шко­ло­ва­ње ре­зер­вних офи­ци­ра пе­ша­ди­је у Би­ле­ћи, на од­ слу­же­њу пр­вог де­ла вој­ног ро­ка. Пи­са­на је у мрач­ном ис­по­вед­ном то­ну, јер је лир­ски су­бјект раз­о­ча­ра­ни пе­сник ко­ји сум­ња у свој пе­снич­ки та­ле­нат и од­ри­че се сво­је по­е­зи­је ко­ју од­ре­ђу­ је као на­ка­зну и чу­до­ви­шну. У Злат­ној ки­ши, у ви­ше сти­хо­ва, Киш не­дво­сми­сле­но го­во­ри о по­ ба­ча­ји­ма, сно­ша­ји­ма, по­ро­ђа­ји­ма и по­ро­ђај­ним му­ка­ма, бре­ме­ни­то­сти, ро­ђе­њу, ма­те­рин­ству и очин­ству, се­ме­ну, ем­бри­о­ну или пло­ду, јед­ном реч­ју – он по­ре­ди на­ста­нак, ро­ђе­ње сво­је пе­сме, свог на­ка­зног „де­те­та”, с тран­сму­та­ци­јом, тран­ сфе­ром ма­те­ри­је, про­це­сом пре­тва­ра­ња про­ стих ре­чи у плод бо­жан­ски – „пе­сму над пе­сма­ ма”. Пе­сник, да­кле, све­до­чи о сво­јим му­ка­ма док се на­пи­ње да из­ба­ци из се­бе фе­тус или ем­бри­он

пе­сме на­ка­зи­це. Сва­ко­ме се де­си­ло да стра­ху­је над соп­стве­ним же­ља­ма ко­је на свет по­не­кад до­ла­зе као мр­тво­ро­ђе­не или на­ка­зне, пре­ра­но ро­ђе­не или по­ба­че­не. О тим је стра­хо­ви­ма од по­ба­ча­ја (же­ља, на­да­ња, ве­ро­ва­ња...) го­во­рио Киш, тво­рац пе­са­ма ко­је ни­су ус­пе­ле да пре­жи­ ве тра­у­ма­тич­не по­ро­ђа­је, да се тран­сфор­ми­шу од оло­ва у зла­то. Екс­курс о Злат­ној ки­ши је био нео­п­хо­дан за раз­у­ме­ва­ње Ки­шо­вог од­ре­ђе­ња по­е­зи­је ко­ ја, по ње­му, мо­ра би­ти ру­жна као ствар­ност. Код Пе­јо­ви­ћа се овај став мо­же тран­спо­но­ ва­ти и на про­зу, ко­ја он­да мо­ра да при­ка­зу­је ствар­ност она­квом ка­ква она је­сте. А мо­же ли се пи­са­ти о ичем ру­жни­јем од при­ка­зи­ва­ња ствар­ног жи­во­та у Ср­би­ји то­ком де­ ве­де­се­тих? Та­ко­ђе, Злат­ на ки­ш а све­д о­ч и о Ки­ш у као фру­стри­ра­ном и про­ па­лом пе­сни­ку, ко­ји тра­га за пра­вим књи­жев­ним из­ ра­зом, ко­ји ће про­на­ћи у пи­са­њу про­зе и пре­во­ђе­њу. До­не­кле је та не­си­гур­ност у пи­с а­њу ви­д љи­в а и код Пе­јо­ви­ћа; он у ау­тор­ској за­х вал­н и­ц и пи­ш е о то­м е ка­ко је тра­жио охра­бре­ње од књи­жев­них ау­то­ри­те­та и иш­ч е­к и­в ао њи­хо­в е чи­ та­лач­ке ко­мен­та­ре. По­се­ бан вид за­хвал­но­сти за на­ ста­нак Аме­рич­ког сфу­ма­та Пе­јо­вић ду­гу­је упра­во Ки­ шу, јер осим што књи­га за­ по­чи­ње сти­хо­ви­ма Злат­не ки­ше, под­на­слов је пре­у­зет од Ки­ша (Гроб­ни­ца за Бо­ ри­с а Да­в и­д о­в и­ч а – се­д ам по­г ла­в ља јед­н е за­ј ед­н ич­к е по­ве­сти), а при­ча Обла­ци (уме­сто са­др­жа­ја) ин­спи­ ри­са­на је ро­ма­ном Пе­шча­ ник. Киш, шта­ви­ше, игра и ве­о­ма уз­бу­дљи­ву ро­лу у при­чи Бел­мон­до, а по­ ја­вљу­је се и у ау­то­ро­вој на­по­ме­ни у ко­јој Пе­јо­ вић до де­та­ља об­ја­шња­ва шта га је под­ста­кло да у при­чу уба­ци анег­до­ту о Ки­шу („ха­ри­зма­ тич­ни Ју­го­сло­вен”, „књи­жев­ни Жан-Пол Бел­ мон­до”). У Аме­рич­ком сфу­ма­ту ко­ји, сле­де­ћи ен­гле­ ску тер­ми­но­ло­шку тра­ди­ци­ју но­си жан­ров­ ску од­ред­ни­цу но­ве­ла, од­но­сно крат­ки ро­ман, Пе­јо­вић при­по­ве­да о јед­ном до­га­ђа­ју (и ње­го­ вим уз­ро­ци­ма и по­сле­ди­ца­ма) и јед­ном ју­на­ку (ка­рак­те­ри­за­ци­ја дру­гих ју­на­ка је у функ­ци­ ји де­таљ­ни­јих оцр­та­ва­ња пси­хич­ких осо­би­на глав­ног ју­на­ка). Тих де­вет при­по­ве­сти су, иа­ко са­мо­стал­ни еле­мен­ти, ве­за­ни у ци­клус је­дин­ стве­ном лич­но­шћу и по­ве­зу­ју­ћим мо­ти­ви­ма, те се због то­га и мо­гу чи­та­ти као но­ве­ла. Пр­ва

при­ча Ноћ­но ку­па­ње је нај­ма­ње са­мо­ста­лан еле­ мент у сло­же­ној струк­ту­ри Аме­рич­ког сфу­ма­та, јер је у њој са­став мо­ти­ва то­ли­ко ис­пре­пле­тен да за чи­та­о­ца оста­је не­пре­гле­дан све док не про­ чи­та цео ци­клус при­ча. Ова при­ча већ на по­ чет­ку ну­ди ла­жни рас­плет као је­дан вид по­ве­ зи­ва­ња са­мо­стал­них при­ча у но­ве­лу; при­че се лан­ча­но на­ста­вља­ју јед­на на дру­гу, да би на­по­ слет­ку по­ста­ле за­о­кру­же­на це­ли­на ко­ја ће об­ја­ сни­ти увод­ну при­чу. У тој при­чи Пе­јо­вић уво­ди глав­не ју­на­ке: на­ра­то­ра (ка­сни­је Ми­лош) бе­о­ град­ског сту­ден­та и аме­рич­ког на­уч­ни­ка, оца пи­јан­ца, пре­ра­но умр­лу мај­ку, ста­ме­ну ба­ку В., љу­бав­ни­цу Т., чо­ве­ка с оне стра­не за­ко­на Џе­

нач­но осло­бо­ди­ли пи­то­му и ли­је­пу ву­ко­вар­ску оп­шти­ну; че­кај са­мо док пук­не у Бо­сни; на­ли­је­ ће­мо на Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа и на ње­го­ву згод­ну же­ ну; за­ми­сли ње­га на вла­сти, уме­сто ове бан­де уби­ца и пљач­ка­ша; атен­тат на Ђин­ђи­ћа је пи­ та­ње да­на; ства­ри се код ку­ће ма­ло по­пра­вља­ју сад кад су Ђин­ђи­ће­ви по­би­је­ди­ли и кад је Ђин­ ђић по­стао пре­ми­јер; Ђин­ђић, ко­ји је при­је све­га не­ко­ли­ко не­дје­ља за дла­ку пре­жи­вео атен­тат, уби­јен је док је ула­зио у згра­ду вла­де и др. Ова­ кви ста­во­ви су по­ли­тич­ки ја­сни и нео­п­ход­ни, јер ау­тор ин­си­сти­ра на дру­штве­но-ан­га­жо­ва­ ном тек­сту. Те­шко да се мо­же о де­ве­де­се­тим пи­са­ти без за­у­зи­ма­ња по­ли­тич­ког ста­ва, би­ло да се он иш­чи­та­ва из по­зи­ ци­је ау­то­ра (у па­ра­тек­сту: за­х вал­н и­ц и, на­п о­м е­н и, би­о­гра­фи­ј и), би­л о из на­ ра­то­ро­вог по­гле­да на свет (опет Киш: из­ме­ђу по­е­ти­ ке и по­ли­ти­ке).

Мутљага од снова

Из личне архиве

На­шег ју­на­ка не го­ни ни очај, ни глад, ни­ти по­тре­ ба за за­бо­ра­вом, већ по­тра­ га за про­стом и ску­по­це­ Војислав ном људ­ском сре­ћом, ко­ју Пејовић, не­ће про­на­ћи ни на иде­а­ „Амерички ли­зо­ва­ној пла­жи на цр­но­ сфумато”, гор­с ком при­м о­р ­ј у, ни­т и Рен­де, 2016. из­ме­ђу но­г у Т., Ха­не, Ку­ ми­ко или Кејт, па чак ни у Да­ви­до­вом кре­ве­ту, док се сти­ска уз ње­га, гу­ра­ју­ћи му је­зик у уста, ни­ти уз пен­та­ ко­стал­ног пр­о­по­вед­ни­ка, осо­бу уме­ша­ну у бал­кан­ ску по­ли­ти­ку на нај­ви­шем ни­воу, бро­до­вла­сни­ка, ин­ ве­с ти­т о­р а, осу­ђ е­н и­к а за ута­ју по­ре­за, пла­стич­ног хи­р ур­га др Мон­т е­н е­г ра, са свим али­ј а­с и­м а, ко­ј и се сум­њи­чи да је дво­ји­ци рат­них зло­чи­на­ца по­мо­гао да про­ме­не лич­ни опис. Јед­но­став­но ре­че­но: наш ју­нак при­по­ве­ да о то­ме ка­ко ни­ка­да не­ће пре­ста­ти да плу­та по свом му­тља­гу од сно­ва, жи­вео он у Ко­то­ру, Бе­о­гра­ду или Чи­ка­гу. При­ча До кра­ја сви­је­та, ако по­сма­тра­мо ње­ ну ре­то­рич­ку ди­мен­зи­ју, нај­у­спе­ли­ја је це­ли­на у књи­зи. И у оста­лим при­ча­ма Пе­јо­вић де­мон­ стри­ра по­зна­ва­ње при­по­вед­них тех­ни­ка: ин­си­ сти­ра на исто­вет­но­сти ин­стан­це на­ра­то­ра, зна­ лач­ки ме­ња фо­ку­се при­по­ве­да­ња и кал­ку­ли­ше при­по­вед­ним си­ту­а­ци­ја­ма. Оно што би му се мо­гло за­ме­ри­ти је­сте по­кат­кад ро­го­бат­на упо­ тре­ба је­зи­ка и стил­ска ис­кли­зну­ћа, ко­ја, опет, не ума­њу­ју чи­та­лач­ки до­жи­вљај у це­ли­ни. Аме­рич­ ки сфу­ма­то је ки­шов­ски ин­тим­на при­по­вест о злу о ко­јем се ни­је мо­гло ћу­та­ти. ¶

Те­шко да се мо­же о де­ве­де­се­тим пи­са­ти без за­у­зи­ма­ња по­ли­тич­ког ста­ва, би­ло да се он иш­чи­та­ва из по­зи­ци­је ау­то­ра, би­ло из на­ра­то­ро­вог по­гле­да на свет фа, стар­ле­ту Да­ну и би­зни­сме­на Мон­те­не­гра и кључ­на ме­ста на­ра­ци­је у но­ве­ли: смрт В., пла­жу у не­так­ну­тој ува­ли на Ја­дра­ну, од­ла­зак глав­ног ју­на­ка у Аме­ри­ку и Не­мач­ку, скан­дал на про­ мо­тив­ној жур­ци ино­стра­них ин­ве­сти­то­ра ко­ ји вол­шеб­но при­ва­ти­зу­ју пла­жу на­ра­то­ро­вог де­тињ­ства, по­ку­шај пљач­ке на јах­ти Nancy the Be­a­ti­ful, уља на плат­ну с мо­ти­ви­ма же­не и му­ шкар­ца на пла­жи, ко­ја за на­ра­то­ра има­ју сен­ ти­мен­тал­ну вред­ност... Да би по­ја­чао аспект ко­јим об­ли­ку­је ствар­ ност у при­ч а­м а, Пе­ј о­в ић уво­д и исто­р иј­с ке фак­те (так­са­тив­но): де­си­ло се у бли­зи­ни, чу­јем, не­ко­ли­ко по­ко­ља; до­био је пре­ко пар­ти­је сан­ дук му­ни­ци­је; да је­бе­мо ми­лу мај­ку Хр­ва­ти­ма; хе­рој­ска до­стиг­ну­ћа Ју­го­сло­вен­ске на­род­не ар­ ми­је, чи­ји су хра­бри и до­ви­тљи­ви вој­ни­ци ко­

Ис­ку­ше­ња из­гнан­ства Код Ра­до­ван­че­ви­ћа не­ма ни го­во­ра о по­врат­ку. „Те­шко те­би, Оди­се­ју, ка­да се ку­ћи вра­тиш”, ка­же срп­ски пе­сник ко­ји жи­ви у Не­мач­кој, у до­бро­вољ­ном из­гнан­ству ПОЕЗИЈА Ни­ко­ла Жи­ва­но­вић

Л

ам­пе­ду­за, ита­ли­јан­ско остр­во у Сре­до­ зем­ном мо­ру, од 2000. го­ди­не по­ста­ло је глав­ни пункт за африч­ке из­бе­гли­це у Евро­пу. Сли­ке ко­је да­нас сва­ко­днев­ но ви­ђа­мо у пар­ку код ау­то­бу­ске ста­ ни­це, та­мо су по­ста­ле ствар­ност знат­но ра­ни­је. Од ка­да је 2009. го­ди­не до­био сти­пен­ди­ју Фе­сти­ ва­ла Ви­ле­ни­ца, Дра­ган Ра­до­ван­че­вић је жи­вео у Бе­чу, Бер­ли­ну, Потс­да­му и Лај­пци­гу. Ово ис­ку­ ство на­ве­ло га је да се иден­ти­фи­ку­је са из­бе­гли­ца­ ма у по­тра­зи за но­вим до­мом. Оту­да но­ву књи­гу по­све­ћу­је они­ма ко­ји „и од бе­жа­ња са­мог бе­жи”. Лам­пе­ду­за је за ње­га по­ста­ла сим­бол бек­ства и по­тра­ге. Ра­до­ван­че­вић го­во­ри у име свих оних мла­дих ко­ји су по­бе­гли из Ср­би­је. За ње­га је срп­ ско дру­штво не­при­хва­тљи­во, а жи­вот у ње­му не­ мо­гућ: „Про­ку­ни ону зе­мљу, ре­че ми, / где ла­веж па­са де­цу на свет до­но­си, / где их ту­ђи прох­те­ви / кроз жи­вот са­пли­ћу” („Пе­сма из чи­стог ми­ра”). Ни стра­на зе­мља, ме­ђу­тим, не пру­жа до­бро­до­ шли­цу. Те­ма ове књи­ге ни­је пи­та­ње остан­ка или од­ла­ска, већ ка­ко се чо­век осе­ћа у ап­со­лут­ном

из­гнан­ству, из­гнан­ству у ко­ме је про­стор у ко­ји је по­бе­гао исто­вре­ме­но и јед­ни­ни мо­гу­ћи дом. Лам­пе­ду­за у ње­го­вим сти­хо­ви­ма ка­же: „Ни­сам кри­ва”; „да­ле­ка сам, / ту­жне по­кло­не спре­мам.” Ова­кав од­ла­зак под­ра­зу­ме­ва и жр­тво­ва­ње. У пе­сми „Про­пор­ци­је” го­во­ри се о смр­ти мај­ке. Ње­ном смр­ћу пре­ки­да се још јед­на ве­за са све­ том из ко­га се до­шло, а сам тај свет све ви­ше по­ ста­је свет мр­твих. Гу­би­так мај­ке је лич­на жр­тва, при­ ват­на Лам­пе­ду­за: „Пре­во­ди­ ла си ме пре­ко во­де, из­вла­ чи­ла ме из по­пла­ва (иа­ко сам био да­ле­ко, у Бер­ли­ну) док је Ср­би­ја то­ну­ла.” Свет из ко­га се до­шло опи­сан је у пе­сми „О пси­ма и чу­ва­ри­ ма”. „Мо­ји при­ја­те­љи жи­ве ме­ђу пси­ма”, ка­же Ра­до­ван­ че­вић, не­дво­сми­сле­но из­ но­се­ћи свој став о срп­ском дру­штву. При­ја­тељ је не­ко ко је на­лик ме­ни, оту­да опи­ су­ју­ћи суд­би­ну сво­јих при­ ја­те­ља ко­ји ни­су по­бе­гли, Ра­до­ван­че­вић опи­су­је сво­ ју ал­тер­на­тив­ну суд­би­ну ко­ ја му је не­при­хва­тљи­ва. Њи­хо­ву од­лу­ку да оста­ну ви­ди као са­мо­за­ва­ра­ва­ње: „Не по­зна­јем бо­ље мај­сто­ре гла­ди и сме­ха, / што се упор­но уче ра­до­сти.” Они на вра­то­ви­ма но­се огр­ли­це на ко­ји­ма пи­ше „Гра­ни­це мо­га све­та су гра­ни­це ре­жа­ња.” Они су спу­та­ни и ус­кра­ће­ни, стро­го кон­тро­ли­са­ни у оно­ме што ра­де, го­во­ре и ми­сле. Мо­гу­ће је оти­сну­ти се на Лам­пе­ду­зу,

у аван­ту­ру, у стра­да­ње, а мо­гу­ће је и при­хва­ти­ ти ства­ри она­ке ка­кве су, упа­сти у ма­ло­гра­ђан­ шти­ну и учма­лост: „Ње­го­ви ју­на­ци про­ма­тра­ју и де­ла­ју / али не без огра­де, / не без ра­сто­ја­ња. // Тво­ји ју­на­ци ги­ну за иде­ју / ко­ја ће се, уве­ре­ни су, / јед­но­га да­на са­ма од се­бе ис­кри­ста­ли­са­ти” („Ју­на­ци”). Од­ла­зак на Лам­пе­ду­зу је­сте упра­во стра­да­ње за јед­ну та­кву не­ис­кри­ста­ли­са­ну иде­

Дра­ган Ра­до­ван­че­вић, „Лам­пе­ду­за”, Повеља, 2016.

Из личне архиве

ју, не­што што би са­мо мо­гло да бу­де до­бро, али се још увек ни­шта до­бро не на­зи­ре. Са­вре­ме­ни чо­век је уто­нуо у учма­лост. За сва­ ки про­блем по­сто­ји тач­но пред­ви­ђе­но ре­ше­ње. Аван­ту­ра је из­у­зе­так: „Ни­че је пред крај жи­во­та / гр­лио пре­би­је­ну ра­гу на ули­ци. / Но ти имаш

те­ра­пе­у­те и са­вет­ни­ке. / Ти ћеш сва­ка­ко про­ на­ћи оно­га ко­га тре­ба гр­ли­ти. (...) Ти си ми­ран спа­вач на си­гур­ном. / Жи­вот ко­ји сти­же / не­ће те ни окр­зну­ти” („Вр­ли но­ви”). У пе­сми „Ис­по­вест ка­пе­та­на Лу­би­ца” го­во­ри се о ко­пи­ло­ту Луфт­хан­зи­ног ави­о­на ко­ји је обо­ рио ле­те­ли­цу ко­јом је упра­вљао, из­гле­да због не­уз­вра­ће­не љу­ба­ви. Пут­ни­ци ко­ји се на­ла­зе у ави­о­ну су упра­во при­пад­ни­ци тог учма­лог дру­ штва: пе­ка­ри, пи­сци, срећ­но оже­ње­ни. Пу­то­ва­ ње ави­о­ном је сред­ство за оства­ри­ва­ње не­ког прак­тич­ног ци­ља. Оту­да је он сим­бол си­гур­но­ сти: „Јер жи­вот је ов­де пра­ви­ло / смрт је из­у­зе­ так.” Пу­то­ва­ње ави­о­ном је ра­ци­о­на­лан по­тез, са ја­сним ка­у­за­ли­те­том. Оба­ра­ње тог ави­о­на због не­уз­вра­ће­не љу­ба­ви је ира­ци­о­на­лан чин. Та ира­ци­он ­ ал­ност је у ста­њу да цео по­сто­је­ћи по­ре­дак до­ве­де у пи­та­ње, пот­пу­но за­не­ма­ру­ју­ ћи вред­ност жи­во­та љу­ди ко­ји же­ле „про­вод и од­мор” и стре­ме „нов­цу и сла­ви”, а чи­је су нај­ ве­ће бри­ге је­су ли „за­вр­ну­ли сла­ви­ну, / ори­ба­ ли шпо­рет и пу­сти­ли мач­ку?” Код Ра­до­ван­че­ви­ћа не­ма ни го­во­ра о по­врат­ ку: „Те­шко те­би, Оди­се­ју, ка­да се ку­ћи вра­тиш” („Пе­сма из чи­стог ми­ра”). Оту­да је уте­шна за­вр­ шна пе­сма књи­ге „Ода Лај­пци­гу”. У њој се се на ло­кал­не, пле­мен­ске вред­но­сти гле­да не­га­тив­но: „Не­ко­ме се не­ка­да у пу­сти­њи за­па­лио грм / ко­ ји му је за­по­ве­дио да ње­го­ви по­зна­ни­ци по­би­ју ње­му не­зна­не љу­де.” На­су­прот то­га је оно што је за­и­ста вред­но, оно уни­вер­зал­но: „Не знам / ко­ је у овом гра­ду жи­вео про­шло­га ве­ка. // Ако је од ње­га не­што ва­ља­ло, // то сад ва­ља у чи­та­вом све­ту.” На­ла­же­ње до­ма у из­гнан­ству ни­је за­ме­ на јед­ног ме­ста дру­гим, већ осло­ба­ђа­ње од огра­ ни­че­ног, ло­кал­ног, ефе­мер­ног. ¶

Субота 27. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

КЊИЖЕВНОСТ

За пресек српске књижевности у већ довољно начетом, новом веку изабран је најбезболнији – формални при­ ступ. То не значи да су вредносне координате занемаре­ не, мада је потенцијално оштар критичарски суд свесно

ублажен. Занимају нас аутори чији се стваралачки глас већ чуо у јавности и који је препознат као особен, али њихов опус, слути се, тек треба да покаже пуну зрелост. Као библиографија, и овај избор тражи јасно дефинисане

07

критеријуме, а они не могу бити једнозначни: то су аутори дела насталих на српском језику, у земљи и ван ње, и срп­ ски аутори који пишу на другим језицима. Прилози који следе су писани трагови рецепције њихових почетака.

Пе­снич­ке­игре­за­хра­бре:­Го­ран­ко­ру­но­вић Када нешто обично довољно приближимо, одједном оно постане необично, понекад и монструозно

20 ИСПОд 40: ПОРтРЕтИ СРПСКИХ ПИСАЦА Драгана Столић

В

ећ прва збирка поезије Го­ ра на Ко ру но ви ћа (1978), под називом Гостопримства (2011), садржала је несваки­ дашњу замку која је истовре­ мено наговестила неизоставну ком­ поненту његових будућих песничких дела (Река каишева, 2012, Црвена пла­ нета, 2014): у свима је пажња посве­ ћена ликовним решењима за корице. Неупућенији у први мах неће разазна­ ти шта приказују старе фотографије које омеђују Гостопримства, мада ће приметити неку непријатну необич­ ност гледајући укоченост фотографи­ сане деце. Нелагода прелази убрзо у језу када се разуме да је реч о посмрт­ ним фотографијама које су се изра­ ђивале у викторијанско доба како би се сачувала успомена на покојника, а на којима су умрли сликани у поза­ ма као да су живи. Ти прикази, где бе­ зазленост фотографске композиције

интензивира ужаснутост посматра­ ча, чине увод у песнички циклус ко­ ји се доследно бави сусретима и ко­ муникацијом света мртвих са светом живих. Бизарност фотографија доби­ ја пун песнички израз, започет самим насловом, који гротескно повезује ма­ лограђанску углађеност са новим пе­ сничким значењем: сусрети светова не изазивају страх, већ је важно том приликом познавати правила пона­ шања. Невелика обимом, збирка пр­ венац открила је посвећеност свакој појединости, како би се отворио аде­ кватан простор за отварање поеме ко­ ја је својеврсни dance macabre. Наиме, заиста се ради о плесу, пои­ гравању, поетском хватању укоштац са најстрашнијом темом на ирони­ чан начин. Прва збирка истовреме­ но је отворила и дијапазон песнич­ ких поступака, присутан и доцније, у којем се издашно посеже за различи­ тим варијантама онога што се од ру­ ских формалиста звало онеобичавање. Ширина могућих тумачења и палета осећања (од страха и нелагоде до из­ весне дистанцираности као да је реч о црнохуморној шали) указују на зајед­ нички именилац: храбро загледање, урањање и концентрисаност на живот сам, те стога и на његов најзначајнији састојак – смртност. Наредне збирке ће показати да се једино мењају по­ сматрани предмети, али да је моменат фокусираног приближавања неизбе­ жан. Поезија увек трага за истином, а код Коруновића као да се укључују и апарати који нам откривају на пр­ ви поглед невидљиве микросветове у

максималном проценту увећања или се пале оне посебне лампе када може­ мо да видимо трагове под „обичном” светлошћу неприметне. Када нешто обично довољно при­ ближимо, одједном оно постане нео­ бично, понекад и монструозно. Ма­ да није доследно тематски уобличена као Гостопримства, наредна збирка

су нам приказани као непознати. Ре­ цепција je сасвим неуобичајена, а ме­ ђу свим могућим реакцијама на не­ свакидашње призоре има места и за шок, који изазива канибализам, по­ ново упакован у привидну нормал­ ност („вреди да те запоседне мисао”).

Tело и постојање доживели су озбиљ­ ну деконтрукцију која открива тугу и

Из личне архиве

– Река каишева – највише се бави људ­ ским телом, његовом разглобљено­ шћу, том бесмисленом збирком твари чија је целина толико крхка („Траже­ ни део”). Баналне појаве, као зубар­ ска столица или животиња („Елеги­ је о машинама”, „Строге животиње”) из близине постају сложени састој­ ци света које тешко откривамо, јер

расформираност бића, а томе се при­ годно придружује и одабрана репро­ дукција са корица – „Аутопортрет” ирског сликара Франсиса Бејкона. Иронија и хумор тако постају неви­ дљиво уткани у целину књиге: има ли ичег што ће се интензивније наругати духовности од телесног („Где се завр­ шава”, „Запис на зиду”)?

Игра је самоувереније наступила у наредној књизи Црвена планета, на начин близак Гостопримствима, али је у овој поеми тема сасвим другачи­ ја. Поигравајући се жанром научне фантастике, на шта алудира сам на­ слов, сегменти ове песничке целине чине стајалишта у једном симболич­ ном, а комичном путовању кроз соп­ ствено биће. Зато није чудно што на корицама гледамо репродукцију из књиге Човек на месецу (The Man in the Moоnе) Франсиса Годвина из 17. века. Збуњене креатуре у неуспелим похо­ дима могу у најбољем случају да се на­ дају сазнању да „нема спокоја на црве­ ној планети”, али да се искораком ван колибе могу, још једном, изнад главе, видети звезде. Привидна једноставност неких сти­ хова не треба да завара (Гостоприм­ ства), понекад тешко сагледива сли­ ковитост других (Река каишева) не треба да обесхрабри. Ова поезија тра­ жи сопствени начин подривања уста­ љене, привидно мирне слике света. Она је посебан глас у оквиру песнич­ ке групе Caché (поред Т. Шушкић, У. Котлајића, Б. Васића, В. Табашевића), којем је поезија један од начина от­ кривања скривеног, макар то било и комично или страшно наличје појаве. Други начин остварује се кроз тума­ чење књижевности и компаративне студије, и то је непрекидан, паралел­ ни ток у раду Горана Коруновића чи­ ја је збирка огледа Литература и опа­ сност објављена 2013. године. Сваки правац је допуштен, а одважнима се путеви отварају. ¶

ГОСТОПРИМСТВА

да осване град у рушевинама као предалеки егзотични крајеви

ЦРВЕНА ПЛАНЕТА

1. немој скривати запитаност то свакога занима постоји ли смрт у граду мртвих

јер већи број мртвих може да помогне да се заборави колико је лако мрзети живе људе

*** на црвеној планети постоји празна колиба. прозори гледају на месечасту шуму. локвањи зраче гојазним жабама. њихово топлокрвно млеко је у фрижидеру. у просторији су и стеновите виљушке, и пиринач пребројан у сновима. колибу су саградили зидари и отопили се када је сунце изашло. место је мирно. атомски кров блиста. понекад надлеће лиснати орао или се запали сенка. гриве срна су ветровите. њиве испеглане некадашњим лађама. иза предела ходају кањони. ако неко пева, то је зато јер га зрак подстиче. мрачно је, али се земља не види. нема телескопа. нема људи

да ли се негде дубоко у предграђу на сигурном канапу њише лако разочарано тело или у каквом старачком стану почива леш који је пронашао сигуран пут до нестанка свести

3. мораш упознати неког од преминулих ко је још за живота био лишен врлине ходања говора погледа

и ко се и у смрти не ослања са поуздањем на своја чула

није тешко наслутити одговор можда је зато боље питање откуд у нама ова недоумица и зашто не умемо да расуђујемо када угледамо стару ципелу на путу после још једне несреће као да је тешко препознати када се шале мртви

или неког мртвог младића који упорно остаје ван разума и здраве свести њихова искуства драгоцена су за нас неумрле и док мир не прекрије све што можеш да видиш чујеш или додирнеш свако уздизање живота ништавно је пред њиховим слављењем смрти као у каквој шали о инвалидима они истрајавају у својој издржљивости

2. можда и вреди туговати за несталим дететом чак и када се родитељима јасно представи

доказујући да за срећу нису потребни ни тело ни разум ни сам живот

да им кћер сада безазлено трчи мртвим парковима или патити за угинулим псом јер је његова фина сребрна длака успевала да одагна сву тугу света али има ли смисла жалити за непознатим људима за светлокосом женом из суседства за коју те не везује ништа осим жеље у пролазу или за средовечним мушкарцем који је добио у животу све што си веровао да ти припада нека се издигне непрегледан талас или тло под ногама нека дрхти свом снагом

Теодора Војиновић, Дрво, жица

*** у колиби звони телефон. али ја немам телефон. он ипак звони по свој дужини кошуље која се суши. мораћу маказама да предвојим огреботину. реп наставља да гмиже преко пода и продужава сигнал. када бих нашао начин, јавио бих да ме нема у колиби. али ја сам у колиби иако бруји телефон. бистру слушалицу сам захватио дланом и прелио је у бокал. кад год угледам нека уста на прозору, увек су мутава и помрачена. ако већ говориш, одабери кашику која куцне у чашу пре но што захвати дно грла. шаран жели нешто да ми шапне на ухо. одшкрине врата и трља дланове не бих ли поверовао да му је хладно. потпуно сам притајен. звона се подвлаче под себе. један главати мехур расте до пуцања попут бешике утопљеника. један глас се савија у зашивене усне. али телефон и даље дозива, звучни зид пљушти преко темеља колибе. коначно подижем слушалицу. тише од ноћног раста водостаја, рибљи вокали ме храбре: знамо да ниси ту, знамо да ниси ту *** у малој здели вишања црвени се радијација. ноћни лептир претопио се у јутарњи мед. ћелави пси су храбри. млеко зуји. опрао сам преостали хлеб и затворио се под сигурносну мрежу. распаднути галеб безболније пролети кроз зид него стреловити кљун. бунар се комада у животињама. сауне спуштају до зноја на грудима. време је за оброк, каже сунце. једем тамне плодове из здраве шуме. вуна се освежава у бубрезима. кости су спојене. тело се проширило. кроз шаку не видим огледало које ме гледа кроз шаку. стакла се отапају, а не људи. ледници су провидни, а не дланови. живећу још дуго. опадам успаван кроз сигурносну мрежу. пауци звоне

27. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 08 Субота

НАУКА/ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ У БЕОГРАДУ

Спас je у ма­ри­ху­а­ни Ме­ди­цин­ска ма­ри­ху­а­на је мо­гу­ћи пут ка ре­ше­њу ра­ши­ре­не упо­тре­бе ле­ко­ва про­тив бо­ло­ва МЕ­ДИ­ЦИ­НА Милица Момчиловић Фото Martijn/CC BY-SA 2.0

Ш

ест да­на пре смр­ти, Принс, свет­ска поп-ико­на, због мо­гу­ћег пре­до­зи­ра­ ња та­бле­та­ма „пер­ко­сет”, ле­ком за убла­жа­ва­ње бо­ло­ва ко­ји у свом са­ ста­ву са­др­жи ок­си­ко­дон (опи­о­ид­ни анал­ге­тик ко­ји се син­те­ти­ше из опи­јум­ског де­ри­ ва­та те­ба­и­на) и па­ра­це­та­мол. Та­да су му ле­ка­ри да­ли на­кран (на­лок­сон), лек ко­ји се ко­ри­сти за по­ни­шта­ва­ње ефе­ка­та опи­јат­ног пре­до­зи­ра­ња. Ње­го­ва смрт 21. апри­ла би­ла је по­сле­ди­ца слу­ чај­не пре­ко­мер­не до­зе јед­ног дру­гог ле­ка про­тив бо­ло­ва, „фен­та­ни­ла”, син­те­тич­ког опи­о­и­да, анал­ ге­ти­ка слич­ног мор­фи­ну, али са мно­го сна­жни­ јим деј­ством. И „пер­ко­сет” и „фен­та­нил” су опи­о­ и­ди ко­ји се из­да­ју на ре­цепт. Ко­ри­сте их ми­ли­о­ни Аме­ри­ка­на­ца го­ди­шње не би ли се осло­бо­ди­ли

ЦЕНТРИ КУЛТУРЕ КУЛ­ТУР­НИ ЦЕН­ТАР БЕ­О­ГРА­ДА Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6, тел. 2621-469 www.kcb.org.rs Ликoвни прoгрaм, тeл. 2622-926 Рaднo врeмe гaлeриja свaкoг дaнa oд 12 дo 20, нeдeљoм зaтвoрeнo До 17. 9. – Дра­га­на Илић, Ви­ди­мо се / Но­ви при­ја­те­љи / 4 Д / Жи­во­ти бли­ жњих, пор­трет­на скулп­ту­ра Га­ле­ри­ја Pоdrооm, Трг ре­пу­бли­ке 5 До 17. 9. – Сла­вен Тољ (Хр­ват­ска), мул­ ти­ме­ди­јал­на ин­ста­ла­ци­ја Га­ле­ри­ја Арт­гет – 15. го­ди­на Трг ре­пу­бли­ке 5/I До 17. 9. – Фа­дил Шар­ки, Ми смо ов­ де!, фо­то­гра­фи­ја и ви­део Еду­ка­тив­ни про­грам Фо­а­је Дво­ра­не КЦБ-а 31. 8. 15.30–17 – Отва­ра­ње из­ло­жбе ра­ди­о­ни­це АР­ТЕ­ДУ 9 Књи­жев­но-три­бин­ски про­грам тел. 2621-137 Га­ле­ри­ја Арт­гет, Трг Ре­пу­бли­ке 5/I 5–11. 9. – Da­da on to­ur/Да­да на тур­не­ ји; по­во­дом сто­го­ди­шњи­це да­да­и­зма 1. 9. у 18 – Увод у ма­ни­фе­ста­ци­ју. Раз­ го­вор и из­во­ђе­ње по­е­зи­је: Лав Ру­бин­ штејн, ли­дер мо­сков­ског кон­цеп­ту­а­ ли­зма. Мо­де­ра­тор: Кор­не­ли­ја Ичин. У са­рад­њи са Фи­ло­ло­шким фа­кул­те­ том, Бе­о­град ДОМ ОМЛА­ДИ­НЕ БЕ­О­ГРА­ДА Ма­ке­дон­ска 22/IV, тел. 3220-127 www.do­mo­mla­di­ne.org 20. 8. у 20 Пла­то Ми­ла­на Мла­де­но­ви­ ћа – Кон­церт на Зи­ди­ћу: бенд „Пај­пе­ ров сми­јех“ (Ба­ња Лу­ка) 23. 8. у 19 Га­ле­ри­ја – Отва­ра­ње из­ло­ жбе цр­те­жа и ин­ста­ла­ци­ја „Не­што не­ пред­ви­ди­во ће се уско­ро де­си­ти“ Ма­ри­ је Авра­мо­вић. Из­ло­жба тра­је до 4. 9.

26. 8. у 20 Пла­то Ми­ла­на Мла­де­но­ ви­ћа – Кон­церт на Зи­ди­ћу: бенд „Љу­ би­чи­це“ Дом културе Студентски град Булевар Зорана Ђинђића 179, тел. 2691-442 www.dksg.rs Филм­ски про­грам 1. 9. у 21 Ам­фи­те­а­тар/Клуб-књи­жа­ ра Ма­ги­стра­ла – Ноћ филм­ских треј­ ле­ра 2. 9. у 20 Ам­фи­те­а­тар/Ве­ли­ка са­ла – Па­но­ра­ма европ­ског фил­ма: Де­мон под ре­флек­то­ри­ма Би­бли­о­те­ка До 31. 8. Хол Би­бли­о­те­ке – Из­ло­жба књи­га: Срп­ски књи­жев­ни­ци на ен­гле­ ском Оста­ло 1. 9. у 17 Пла­то ис­пред Клу­ба књи­жа­ ре Ма­ги­стра­ла – Vin­ta­ge ва­шар 1. 9. у 19 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Раз­ме­на књи­га и до­бро­твор­на ак­ци­ја за Свра­ти­ште 1. 9. у 19 Ма­ла са­ла – Про­мо­ци­ја ча­ со­пи­са Еле­мен­ти Цен­тра за про­мо­ци­ ју на­у­ке ДЕЧЈИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Таковска 8, тел. 32-42-011 www.dkcb.rs Му­зич­ко-сцен­ски про­грам 27. 8. у 17 Сав­ска про­ме­на­да/из­ме­ ђу Бран­ко­вог мо­ста и мо­ста Га­зе­ла – 12. бе­о­град­ски кар­не­вал бро­до­ва у ор­га­ни­за­ци­ји Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ ци­је Бе­о­гра­да. Му­зич­ко-сцен­ски про­ грам „По­здрав из Бе­о­гра­да“ и ли­ков­ на ра­ди­о­ни­ца „Из­ра­да кар­не­вал­ских ма­ски“

хро­нич­них бо­ло­ва, раз­ви­ја­ју­ћи та­ко за­ви­сност и мо­гућ­ност пре­до­зи­ра­ња овим ле­ко­ви­ма. „У Сје­ди­ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма на сна­ зи је епи­де­ми­ја упо­тре­бе опи­о­и­да”, упо­зо­ра­ва­ ју аме­рич­ке вла­сти. Ле­ко­ви про­тив бо­ло­ва до­ би­је­ни на ре­цепт усмр­ти­ли су ви­ше од 165.000 Аме­ри­ка­на­ца од 1999. до 2014. го­ди­не. Здрав­ стве­ни и со­ци­јал­ни тро­шак услед зло­у­по­тре­бе ових ме­ди­ка­ме­на­та пр­оц ­ е­њу­је се на 55 ми­ли­ јар­ди до­ла­ра го­ди­шње. Рас­ту­ћи про­блем на­вео је струч­ња­ке да по­тра­ же ал­тер­на­ти­ву, не­што што мо­же да убла­жи бол на ма­ње агре­си­ван на­чин. Не­ки ис­тра­жи­ва­чи су за­то пред­ло­жи­ли ме­ди­цин­ску ма­ри­ху­а­ну. Пре пет­на­ес­ так го­ди­на ле­ка­ри су чу­ли од па­ ци­је­на­та да про­тив бо­ло­ва ко­ри­сте ка­на­бис уме­

1. 9. у 18 Му­зич­ки сту­дио 407 – Ауди­ци­ ја хо­ра ДКЦБ за при­јем но­вих чла­но­ва 1. 9. у 17 Ве­ли­ка са­ла – При­ред­ба по­ во­дом по­чет­ка но­ве школ­ске го­ди­не УДРУ­ЖЕ­ЊЕ КЊИ­ЖЕВ­НИ­КА СР­БИ­ЈЕ Три­би­на Фран­цу­ска 7 www.uksrbije.org.rs/ 29. 8. у 12 – Со­ко­бањ­ски пи­сци: Ја­ блан­ка Па­вло­вић, До­бри­ла Ри­стић, Ра­до­мир Ми­лој­ко­вић и Хра­ни­мир Ми­ лој­ко­вић. Увод­но сло­во: Ра­до­мир Ан­ дрић, уред­ник: М. Ву­ка­ди­но­вић GUARNERIUS Центар лепих уметности Јована Колунџије, Џорџа Вашингтона 12, тел. 3345-237 Кон­церт 31. 8. у 19 – Бог­дан Ђор­ђе­вић, кла­вир. Про­грам: Бах, Шо­пен, Скр­ја­бин, Рах­ ма­њи­нов, Лист КУ­ЋА ЂУ­РЕ ЈАК­ШИ­ЋА Ска­дар­ска 34, тел. 7230-302 www.ku­ca­dju­re­jak­si­ca.rs До 4. 9. – Из­ло­жба Ива­на Па­ви­ћа 30. 8. у 19 – Кон­церт ле­ско­вач­ких пе­ са­ма и про­мо­ци­ја Ле­ско­вач­ких пе­сма­ ри­ца I, II, III. 31. 8. у 19 – „Мој из­бор“ ве­че по­е­зи­ је Бог­да­на Ку­зма­но­ви­ћа Ро­ки­ја, го­сти: Ра­до­мир Ан­дрић, Адам Пу­сла­јић, Едит Ма­ке­дон­ска 2. 9. у 19 – „Срп­ско плат­но успо­ме­на“, пе­сме Ми­ли­це Аран­ђе­ло­вић ДОМ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ Браће Југовића 19, тел. 3234-702 www.odbrana.mod.gov.rs Ли­ков­ни про­грам, тел. 3349-536 Галеријe До­ма Вој­ске Ср­би­је (рад­но вре­ме: сва­ког да­на, сем не­де­љом, од 11 до 19 ча­со­ва) 31. 8. у 13 Ма­ла га­ле­ри­ја – Отва­ра­ње из­ло­жбе „Кроз Кин­ша­су“ ауто­ра Са­ ше Миц­ко­ви­ћа 1. 9. у 19 Ве­ли­ка га­ле­ри­ја – Отва­ра­ ње из­ло­жбе „Су­сре­ти“ у са­рад­њи са Му­зе­јом на­ив­не и мар­ги­нал­не умет­ но­сти из Ја­го­ди­не и Арт брут – Аут­сај­ дер арт цен­тром СРП­СКО КЊИ­ЖЕВ­НО ДРУ­ШТВО Фран­цу­ска 7, тел. 2628-892 www.skd.rs 30. 8. у 12 – Бо­јан Јо­ва­но­вић „Ан­тро­ по­ло­ги­ја зла“. Уче­ству­ју: Жар­ко Тре­ бје­ш а­н ин, Ан­ђ ел­ка Цви­јић, Зо­р и­ц а Ста­бло­вић Бу­ла­јић и аутор АКАДЕМИЈА 28 Немањина 28, тел. 3616-020 www.akademija28.com Биоскоп Академије 28 Од 25. до 31. 8. у 20.30 – Света љубав

ГАЛЕРИЈА ГРАФИЧКИ КОЛЕКТИВ Обилићев венац 27, тел. 2627-785 www.grafickikolektiv.org 29. 8. у 19 – Отва­ра­ње из­ло­жбе гра­ фи­ка ја­пан­ског ауто­ра Ха­ру­хи­ка Јо­ ши­на­ге. Стал­на про­да­ја гра­фи­ка. Рад­но вре­ме: 11-20, су­бо­том 10-16 ч. ПРОДАЈНА ГАЛЕРИЈА „БЕОГРАД” Косанчићев венац 19, тел. 30-33-923 www.galerijabeograd.org До 5. 9. – Из­ло­жба Ни­ко­ле Мар­ко­вића – Чу­ва­ри пла­ме­на: или ви­ше ва­тре у сли­ку, или сли­ку у ва­тру?

ју кр­ви ор­га­ни­зу­ју ак­ци­ју да­ва­ња кр­ ви. Сва­ки да­ва­лац по­ста­је бес­плат­но члан би­бли­о­те­ке Га­ле­ри­ја Атри­јум До 17. 9. – Из­ло­жба: „Сли­ков­на пу­ то­ва­ња по Све­тој Го­ри. Све­та Го­ра на аква­ре­ли­ма и ди­ги­тал­ним цр­те­жи­ма Да­га Па­тер­со­на и Ти­ма Вај­не­ра“. Ку­ стос из­ло­жбе: Ана­ста­си­ос Ду­рос. Ор­ га­ни­за­то­ри: Све­то­гор­ски цен­тар из Со­лу­на, Дру­штво при­ја­те­ља Све­те Го­ ре Атон­ске из Бе­о­гра­да, Хи­лан­дар­ски од­бор СА­НУ, Срп­ски ко­ми­тет за ви­зан­ то­ло­ги­ју и Би­бли­о­те­ка гра­да Бе­о­гра­ да, уз по­др­шку Гра­да Бе­о­гра­да

МУЗЕЈИ

гал­ним пу­тем за ре­кре­а­тив­ну упо­тре­бу или ра­ ди са­мо­ле­че­ња. Сва до­са­да­шња ис­тра­жи­ва­ња ко­ја се ба­ве ти­ме да ли ка­на­бис мо­же да бу­де за­ме­на за опи­ои ­ ­де у те­ра­пи­ји хро­нич­них бо­ ло­ва огра­ни­че­не су на све­га не­ко­ли­ко сто­ти­на па­ци­је­на­та. Нај­ве­ћа сту­ди­ја тек пред­сто­ји. Тил­реј, ка­над­ ска фир­ма ко­ја про­из­во­ди пре­па­ра­те од ка­на­ би­са, по­др­жа­ла је ис­тра­жи­ва­ње у овој зе­мљи у ко­ме ће уче­ство­ва­ти хи­ља­ду па­ци­је­на­та у два­ де­сет кли­ни­ка то­ком шест ме­се­ци. У САД су екс­пе­ри­мен­тал­на ис­тра­жи­ва­ња оте­ жа­на јер је, пре­ма од­лу­ци те­ла за бор­бу про­тив дро­ге ма­ри­ху­а­на кла­си­фи­ко­ва­на као „не­при­хва­ тљи­ва за ме­ди­цин­ску упо­тре­бу и ви­со­ко­ри­зич­ на у по­гле­ду зло­у­по­тре­бе” и на­ла­зи се у гру­пи са хе­ро­и­ном, ел-ес-ди­јем, ек­ста­зи­јем и дру­гим сна­жним не­до­зво­ље­ним суп­стан­ца­ма. У ве­ћи­ни зе­мља по­сто­је слич­на огра­ни­че­ња, што пред­ста­ вља иза­зов за ис­тра­жи­ва­че да ле­гал­но до­ђу до ка­на­би­са или да им се одо­бри кли­нич­ко ис­пи­ ти­ва­ње. Ма­ри­ху­а­на та­ко­ђе но­си са со­бом ри­зик од зло­у­по­тре­бе и не­же­ље­не по­сле­ди­це, али ова­ ква ис­пи­ти­ва­ња су нео­п­ход­на ка­ко би се утвр­ дио њен учи­нак у ме­ди­цин­ске свр­хе. Ме­ди­цин­ска ма­ри­ху­а­на нај­ве­ро­ват­ни­је не­ ће по­ста­ти за­ме­на за ле­ко­ве про­тив бо­ло­ва код свих ме­ди­цин­ска ста­ња. Пре­пи­сва­ње опи­о­и­да је ма­ње кон­тро­верз­но у те­ра­пи­ји бо­ла код те­ шких ди­јаг­но­за, по­пут кан­це­ра, ве­ли­ких опе­ра­ тив­них за­хва­та или пре­ло­ма ко­сти­ју. Али, код бо­ло­ва узро­ко­ва­них кан­це­ром ме­ди­цин­ски ка­ на­бис би на ду­ге ста­зе мо­гао да бу­де укљу­чен у те­ра­пи­ју. ¶

Му­зеј Па­је Јо­ва­но­ви­ћа Кра­ља Ми­ла­на 21/IV, тел. 3340-176 Рад­но вре­ме: чет. 10-18, суб. 12-20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка. Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Збир­ка ико­на Се­ку­лић Узун Мир­ко­ва 5, тел 2182-961 Рад­но вре­ме: чет. 10-18 , суб. 12-20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка. Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Му­зеј Ба­њич­ког ло­го­ра Па­вла Ју­ри­ши­ћа Штур­ма 33, тел. 3674-877 Рад­но вре­ме: сре., чет., пет. 10-17 ч. Стал­на по­став­ка

ГА­ЛЕ­РИ­ЈА РТС Та­ков­ска 10, тел. 321-1324 www.rts.rs

НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ У БЕ­О­ГРА­ДУ Трг Ре­пу­бли­ке 1а, тел. 3306-048 www.na­rod­ni­mu­zej.rs

ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ Студентски трг 13, тел. 3281-888 www.etnografskimuzej.rs

Из­ло­жбе­ни хол РТС До 1. 9. – Из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја „58 го­ди­на Те­ле­ви­зи­је Ср­би­је“ До 14. 9. – Из­ло­жба мо­за­и­ка Бо­ри­сла­ ва Ње­жи­ћа Га­ле­ри­ја РТС До 3. 9. – „Ду­хов­ни код Укра­ји­не“, из­ло­жба укра­јин­ских пи­сан­ки Но­ва Га­ле­ри­ја РТС До 16. 9. – Из­ло­жба сли­ка Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа „Ви­тез све­тло­сног ре­да“

Цен­трал­на згра­да На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ду и Га­ле­ри­ја фре­ска при­вре­ме­ но су за­тво­ре­не за по­се­ти­о­це Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја Го­спо­дар Је­вре­мо­ва 21, тел. 2625-161 Oсновна по­став­ка му­зе­ја по­све­ће­на је Ву­ку Ка­ра­џи­ћу и До­си­те­ју Об­ра­до­ви­ћу, дво­ји­ци ре­фор­ма­то­ра срп­ског је­зи­ка 27. 8. у 17 као и 28. 8. у 12 – По­став­ ка се мо­же по­гле­да­ти уз струч­но во­ ђе­ње 27. 8. у 18 – Дру­га у ни­зу од три Ра­ ди­о ­н и­ц е ен­ка­у ­с ти­к е. Ин­т ер­а к­т ив­ ни про­г рам на­м е­њ ен од­р а­с ли­ ма. Оба­в е­з но је при­ј а­в љи­в а­њ е на eduka@narodnimuzej.rs 27. 8. у 20 – Концерт „Летњи каприц“ у сарадњи са организацијом „Култрни елемент“. Наступа Милош Чорлија, виолина, и Уки Оваскаинен, клавир 28. 8. у 12 – „Вук и Доситеј кроз мисије и авантуре“. Разговор о Вуку и Доситеју Најава групних посета на 060/8075035 и eduka@narodnimuzej.rs Радно време: уторак–петак 10-17, четвртак, субота 12-20, недеља 1014 (улаз бесплантан), понедељком затворено

Рад­но вре­ме: уто­рак–су­бо­та 10-17 са­ ти; не­де­ља 9-17 са­ти Стал­на из­ло­жба На­род­на кул­ту­ра Ср­ ба у XIX и XX ве­ку По­к лон-збир­ка Се­к е Ми­ш е­в ић-Ми­ ја­то­вић, из­ло­же­на у клу­бу Ет­но­граф­ ског му­зе­ја У окви­ру Да­на ру­син­ске кул­ту­ре, у су­ срет ло­кал­ним за­јед­ни­ца­ма, из­ло­жба Об­ре­ди пре­ла­за у фо­ку­су објек­ти­ва фо­то­гра­фа бу­дун­ских, у ор­га­ни­за­ци­ји На­ци­о­нал­ног са­ве­та ет­нич­ких ма­њи­на Ру­си­на у Ср­би­ји До 28. 8. – У окви­ру Да­на ру­син­ске кул­ту­ре, у су­срет ло­кал­ним за­јед­ни­ ца­ма, из­ло­жба Об­ре­ди пре­ла­за у фо­ ку­су објек­ти­ва фо­то­гра­фа бу­дун­ских, у ор­га­ни­за­ци­ји На­ци­о­нал­ног са­ве­та ет­ нич­ких ма­њи­на Ру­си­на у Ср­би­ји Из­ло­жба Жи­вот на­ро­да и пре­тра­ја­ва­ ње хра­мо­ва, фо­то­граф­ска све­до­чан­ ства Ет­но­граф­ског му­зе­ја, ауто­ра др Бо­ја­на По­по­ви­ћа и Је­ле­не Са­вић 28. 8. у 18 – У окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­ је Да­на ру­син­ске кул­ту­ре, у ки­но-са­ли ЕМ пре­да­ва­ње „На­у­ка и Ру­си­ни – ју­че, да­нас, су­тра“ Пре­да­вач: др Јан­ко Ра­ мач, „Ру­си­ни у Ју­жној Угар­ској / Ју­го­ сла­ви­ји”. Му­зич­ки про­грам. За­вр­ше­ так ма­ни­фе­ста­ци­је 29. 8. у 19 – Отва­ра­ње из­ло­жбе Не­ви­ дљи­ва нит, аутор­ке Гор­да­не Бре­лих, ди­пло­ми­ра­не ко­сти­мо­граф­ки­ње Ет­но­граф­ска спо­мен-збир­ка Хри­сти­фо­ра Цр­ни­ло­ви­ћа – Ма­на­ко­ва ку­ћа Га­ври­ла Прин­ци­па 5, тел. 30-36-114 ma­na­ko­va­ku­ca­@et­no­graf­ski­mu­zej.rs

УЛУПУДС Теразије 26/II, тел. 2688-721 www.ulupuds.org.rs Oд 1. 9. до 14. 10. – Отво­рен кон­курс за до­де­лу На­гра­де Ран­ко Ра­до­вић Зо­ол ­ о­шки врт гра­да Бе­о­гра­да Ма­ли Ка­ле­мег­дан 8 До 30. 9. – Из­ло­жба 10. ме­ђу­на­род­ ни би­је­на­ле ка­ри­ка­ту­ре Злат­ни осмех 2016. Га­ле­ри­ја Син­ги­ду­нум Кнез Ми­ха­и­ло­ва 40, тел. 2185-323 Рад­но вре­ме: од 9 до 21 са­ти, су­бо­том од 11 до 16 са­ти До 31. 8. – Из­ло­жба сли­ка Ма­је Со­ле На­ сков­ски: Во­да, су­срет, су­коб, сми­рај Ма­ла га­ле­ри­ја УЛУ­ПУДС-а Узун Мир­ко­ва 12, тел. 2622-582 Рад­но вре­ме: од 10 до 20 са­ти, су­бо­ том од 10 до 16 са­ти До 31. 8. – Из­ло­жба сли­ка и арт обје­ ка­та Ve­ro­ni­que Ива­но­вић: Ста­во­ви – At­ti­tu­des Галерија ‘73 Пожешка 83a, тел. 35-57-142 www.galerija73.com 25. 8. у 19 – Са­мо­стал­на из­ло­жба ка­ ри­ка­ту­ра: Пе­тар Пи­сме­стро­вић „Бе­о­ град и ја”, до 6. 9. 2016. го­ди­не До 15. 9. – Kонкурс за из­ла­га­ње у „Га­ ле­ри­ји ’73“ за 2017. го­ди­ну Рад­но вре­ме: рад­ним да­нима од 10 до 20 ча­со­ва, су­бо­том од 10 до 15 ча­со­ва

ГАЛЕРИЈЕ

Галерија СУЛУЈ Tеразије 26, тел. 2685-780

ГА­ЛЕ­РИ­ЈА НАУКЕ И ТЕХНИКЕ САНУ Ђуре Јакшића 2, тел. 2027-152 gnt@sanu.ac.rs

28. 8. у 19 – Отва­ра­ње са­мо­стал­не из­ ло­жбе сли­ка – уља на плат­ну Др Ире­ на Ни­ко­лић Миц­ко­вић „Бе­ле­шке са кра­љев­ског пу­та“. По­став­ка тра­је до 3. 9. 2016.

Рад­но вре­ме: рад­ним да­нима 10-20, су­бо­том 10-15 Из­ло­жба До 15. 9. – „Ви­зан­тиј­ско гра­ди­тељ­ство као ин­спи­ра­ци­ја срп­ских не­и­ма­ра но­ ви­ј ег до­б а“. Ор­га­н и­з а­то­р и: Срп­с ка ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти – Га­ле­ри­ ја на­у­ке и тех­ни­ке, Срп­ски ко­ми­тет за ви­зан­то­ло­ги­ју. Аутор из­ло­жбе: проф. др Алек­сан­дар Ка­ди­је­вић. Са­рад­ни­ци ауто­ра: Алек­сан­дра Или­јев­ски и Иван Р. Мар­ко­вић

сто опи­ои ­ ­да. Анег­до­та је ин­спи­ри­са­ла ис­тра­ жи­вач­ки тим пред­во­ђен про­фе­со­ром ме­ди­ци­не Мар­ку­сом Ба­чу­бе­ром из Мон­те­фјо­ре ме­ди­цин­ ског цен­тра у Њу­јор­ку да про­у­чи да ли је ле­га­ли­ за­ци­ја ка­на­би­са у не­ким аме­рич­ким др­жа­ва­ма ути­ца­ла на сма­ње­ње смрт­но­сти од пре­до­зи­ра­ ња ле­ко­ви­ма про­тив бо­ло­ва. Сту­ди­ја об­ја­вље­на 2014. го­ди­не по­ка­за­ла је да је у пе­ри­о­ду од 1999. до 2010. го­ди­не у др­жа­ва­ ма где је ме­ди­цин­ска ма­ри­ху­а­на ле­га­ли­зо­ва­на смрт­ност од пре­до­зи­ра­ња опи­о­ди­ма го­ди­шње сма­ње­на за 25 од­сто у од­но­су на дру­ге др­жа­ве где је ка­на­бис иле­га­лан. Ба­чу­бер ни­је мо­гао да до­ка­же да је ле­га­ли­за­ ци­ја ка­на­би­са ди­рект­но ути­ца­ла на сма­ње­ње пре­до­зи­ра­ња опи­о­и­ди­ма, по­го­то­во што је ста­ ти­сти­ка укљу­чи­ла и пре­до­зи­ра­ње услед упо­тре­ бе иле­гал­ног хе­ро­и­на. Али сту­ди­ја је ука­за­ла на мо­гу­ћу ве­зу из­ме­ђу упо­тре­бе ма­ри­ху­а­не и ле­ко­ ва про­тив бо­ло­ва. „Ме­ди­цин­ски ка­на­бис би мо­гао да бу­де ал­ тер­на­тив­на те­ра­пи­ја за па­ци­јен­те ко­ји па­те од хро­нич­них бо­ло­ва”, сма­тра Ба­чу­бер. Раз­не дру­ ге на­уч­не сту­ди­је по­др­жа­ва­ју ње­гов став. Ис­тра­ жи­ва­чи са Уни­вер­зи­те­та у Ми­чи­ге­ну спро­ве­ли су ан­ке­ту ме­ђу 185 па­ци­је­на­та ко­ји­ма је пре­пи­ са­на ме­ди­цин­ска ма­ри­ху­а­на. По­ка­за­ло се да су па­ци­јен­ти за ви­ше од по­ло­ви­не сма­њи­ли упо­ тре­бу опи­о­и­да код хро­нич­них бо­ло­ва. Ана­ли­зе, на­рав­но, има­ју огра­ни­че­ња. Ре­тро­ спек­тив­не сту­ди­је не мо­гу да от­кри­ју све де­та­ ље смр­ти, на при­мер да ли је до пре­до­зи­ра­ња до­шло та­ко што је па­ци­јент пре­те­рао са опи­о­и­ ди­ма на ре­цепт или је до­шао до нар­ко­ти­ка иле­

БИБЛИОТЕКЕ БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА Кнез Михаилова 56. тел. 202-40-00 www.bgb.rs Ву­ко­ва са­ла 30. 8. од 12 до 18 – Би­бли­о­те­ка гра­ да Бе­о­гра­да и Ин­сти­тут за тран­сфу­зи­

МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА Змај Јовина 1, тел. 2630-825 www.mgb.org.rs Кoнак кне­ги­ње Љу­би­це Кне­за Си­ме Мар­ко­ви­ћа 8, тел. 2638-264 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10-17, чет.

10-18, суб. 12-20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка: Ен­те­ри­је­ри бе­о­град­ ских ку­ћа XIX ве­ка Сва­ког пет­ка у 17 и сва­ке су­бо­те у 11: На ка­фи код кне­ги­ње Љу­би­це До 31. 8. у Ама­му – Из­ло­жба „Ис­тан­ бул: по­глед кроз про­зор“, аутор Ж. Ми­ ћа­ло­вић До 11. 9. Са­ли под сво­до­ви­ма – Из­ ло­жба „Атос. Све­та го­ра“ из Збир­ке ма­на­сти­ра Си­мо­но­пе­тра са Све­те Го­ ре. Из­ло­жба је ре­а­ли­зо­ва­на у окви­ру 23. ме­ђу­на­род­ног кон­гре­са ви­зан­тиј­ ских сту­ди­ја Спо­мен-му­зеј Иве Ан­дри­ћа Ан­дри­ћев ве­нац 8, тел. 3238-397 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., суб. 1017, чет. 12-20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа Је­ле­не Ћет­ко­вић 5, тел. 3223-126 Му­зеј је за­тво­рен за по­се­ту због ре­ кон­струк­ци­је Ар­хе­ол ­ о­шко на­ла­зи­ште Вин­ча Бе­ло бр­до 17, тел. 8065-334 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10-16, чет. 12-18, суб., нед. 10-18 ч. тел.

060/5005-187 Стал­на по­став­ка

Стал­на из­ло­жба На­род­не но­шње и на­ кит цен­трал­но­бал­кан­ског под­руч­ја Музеј науке и технике Скендер-бегова 51, тел. 3037-850 www.muzejnt.rs Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак–не­де­ља 10-20 Стал­не по­став­ке Из­ло­жба 2. круг Пред­ста­вље­но је око 500 пред­ме­та из 22 збир­ке, рас­по­ре­ђе­них у це­ти­ри це­ ли­не: то­чак-ма­ши­на-мо­тор, ко­му­ни­ка­ ци­ја, чо­век и тех­ни­ка, ме­ра и број Су­бо­том и не­де­љом мо­гућ­ност ку­по­ ви­не свих му­зеј­ских из­да­ња уз 50% по­пу­ста Деч­ји му­зеј Из­ло­же­но је пре­ко 300 екс­по­на­та из збир­ке игра­ча­ка из пе­ри­о­да од 1920. до 1970. Дру­гу це­ли­ну чи­не ин­тер­ак­ тив­ни екс­по­на­ти под на­зи­вом Про­ши­ ре­на ствар­ност На­уч­ни цен­тар При­ка­за­но је 20 екс­по­на­та кре­и­ра­ них да при­бли­же по­ја­ве и фе­но­ме­не из астро­но­ми­је, ма­те­ма­ти­ке, фи­зи­ке, би­о­ло­ги­је, пси­хо­ло­ги­је и ло­ги­ке, да на

за­ба­ван на­чин и кроз игру под­сти­чу на раз­ми­шља­ње и раз­ви­ја­ју ма­шту Му­зеј на­у­ке и тех­ни­ке Оде­ље­ње Му­зеј Срп­ског ле­кар­ског дру­штва Џор­џа Ва­шинг­то­на 19, тел. 3234-261 Из­ло­жба И здра­ви и ле­пи: Из­ло­жба по­све­ће­ на не­ка­да­шњим иде­а­ли­ма ле­по­те и здра­вља Сталнa по­став­ка Ме­ди­ци­на у Ср­би­ји кроз ве­ко­ве – стал­ на по­став­ка Му­зе­ја на­у­ке и тех­ни­ке Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак–не­де­ља од 10-20 МУЗЕЈ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ Господар Јевремова 19, тел. 2626-630 www.mpus.org.rs До 15. 9. – Изложба: Вла­сти­мир Ђу­ за Сто­јиљ­ко­вић, аутор Би­ља­на Осто­ јић, ку­стос МУЗЕЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ Ан­дре Ни­ко­ли­ћа 14, тел. 2651-654 www.museumofafricanart.org Му­зеј је отво­рен сва­ког да­на, 7 да­на у не­де­љи, од 10 до 18 ча­со­ва Стал­на по­став­ка Му­зе­ја: „Умет­ност за­пад­не Афри­ке из збир­ке Пе­чар“ Те­мат­ска из­ло­жба: „Кад пре­ста­неш да ме че­ш љаш, пре­с та­ћ у да те мр­ зим“, из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја Ка­та­ри­ не Ра­до­вић По­себ­ни про­гра­ми 28. 8. 11–13 – Јав­но во­ђе­ње кроз из­ло­ жбу: „Кад пре­ста­неш да ме че­шљаш, пре­ ста­ћу да те мр­зим” (за од­ра­сле) и Деч­ја кре­ат­ ив­на ра­ди­о­ни­ца: „По­ру­ка у ко­си – африч­ки сти­ло­ви фри­зу­ра и укра­ша­ва­ња гла­ве”, (за уз­раст од 4 до 12 го­ди­на) у 14 – „Афри­ка кроз сим­бо­ле – кре­а­ тив­не ра­ди­о­ни­це гра­фи­ке” – све­ча­но отва­ра­ње из­ло­жбе, до­де­ла по­твр­да и на­гра­да за нај­у­спе­шни­је ра­до­ве по­ла­ зни­ка лет­њег кур­са. ИСТО­РИЈ­СКИ МУ­ЗЕЈ СР­БИ­ЈЕ Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа 11, тел. 33-98-018 www.imus.org.rs Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­ дељ­ка 12-20 До 11. 12. – Из­ло­жба „Пу­пин – од фи­ зич­ке до ду­хов­не ре­ал­но­сти“ Струч­на во­ђе­ња су сре­дом од 17 и су­ бо­том од 13 и 15 ча­со­ва До 28. 11. – Из­л о­ж ба „Све­т и Са­в а Срп­ски“. Струч­на во­ђе­ња су утор­ком и пет­ком од 17 ча­со­ва Ко­нак кне­за Ми­ло­ша у Топ­чи­де­ру Бу­ле­вар па­три­јар­ха Па­вла 2, тел.

2660-422 Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­ дељ­ка 10-20 Стал­на по­став­ка „Ми­лош Обре­но­вић – ди­на­сти­ја, исто­ри­ја, мит“ До 31. 12. – Из­ло­жба у фор­ми стри­ па „Ево ме­не, ето вас... Се­ћа­ње кне­ за Ми­ло­ша“ До 1. 9. – Из­ло­жба „Панк пор­тре­ти ди­ на­сти­је Обре­но­вић“ Груп­н е по­с е­т е се за­ка­з у­ј у на те­л е­ фо­не: 3287-242 (за Трг Н. Па­ши­ћа) и 2660-422 (за Ко­нак) ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ПРИ­РОД­ЊАЧ­КОГ МУ­ЗЕ­ЈА Ма­ли Ка­ле­мег­дан 5, тел. 3284-317 www.nhmbeo.rs Рад­но вре­ме: уто­рак–не­де­ља 10-18 ч. До 5. 9. – Из­ло­жба „Шу­мо­ви мо­ра“, мор­ске шкољ­ке, аутор­ке др Би­ља­не Ми­тро­вић

Субота 27. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

АРХИТЕКТУРА/НАУКА

09

Олим­пиј­ске игре и свет­ске из­ло­жбе

П

и­са­ти о олим­пиј­ским игра­ ма ни­је пот­пу­но ако се не узме у об­зир ар­хи­тек­ту­ра. По гра­ди­тељ­ским ам­би­ци­ ја­ма овај до­га­ђај би мо­гао да се упо­ре­ди са свет­ским из­ло­жба­ма. Сва­ка од тих ма­ни­фе­ста­ци­ја зна­ чи мно­го за углед др­жа­ве до­ма­ћи­на, због че­га се у при­пре­ме ула­жу ве­ли­ ки на­по­ри – фи­нан­сиј­ски, по­ли­тич­ки, гра­ди­тељ­ски. Сви же­ле да бу­ду бо­љи ор­га­ни­за­то­ри и по­ка­жу све­ту сво­ је вред­но­сти. По пра­ви­лу свих олим­ пиј­ских ига­ра или свет­ских из­ло­жби, циљ је да ор­га­ни­за­то­ри ман­дат озна­ че не­ким сим­бо­лом по ко­ме ће се њи­ хов учи­нак пам­ти­ти. Тре­ба ли бо­љег при­ме­ра од Ај­фе­ло­ве ку­ле, гра­ђе­не за Свет­ску из­ло­жбу у Па­ри­зу 1889. го­ди­ не. Ту из­ло­жбу је обе­ле­жи­ло ге­ни­јал­ но де­ло вр­хун­ског ин­же­ње­ра Ги­ста­ва Ај­фе­ла. Из­ло­жбе­ни про­сто­ри обич­но се по­сле из­ло­жбе ру­ше јер су сво­ју ми­ си­ју оба­ви­ли. Па­ри­жа­ни су и пре и по­сле из­ло­жбе тра­жи­ли ру­ше­ње Ај­ фе­ло­ве ку­ле. Сре­ћом, ан­га­жо­ва­њем

У Ри­ју се оче­ки­вао ар­хи­тек­тон­ски спек­такл, али се то, на­жа­лост, ни­је до­го­ди­ло

Ар­хи­тек­ту­ра у све­ту и код нас

Ми­хај­ло Ми­тро­вић

мно­гих струч­ња­ка и умет­ни­ка, од­у­ ста­ло се од де­мон­ти­ра­ња ку­ле. Она је и да­нас нај­по­зна­ти­ја гра­ђе­ви­на, умет­ нич­ка вер­ти­ка­ла све­та. Пр­ва по­сле­рат­на из­ло­жба ар­хи­тек­ ту­ре, „Ин­тер­бау”, одр­жа­на је у Бер­ ли­ну 1957. го­ди­не. Из­ла­га­чи су у то вре­ме би­ли нај­зна­чај­ни­је ар­хи­тек­те Евро­пе: Ал­вар Ал­то, Пјер Ва­го, Кор­ би­зи­је, Вал­тер Гро­пи­јус и Оскар Ни­ ма­јер. То је би­ла је­дин­стве­на из­ло­жба из­гра­ђе­них (за­вр­ше­них) стам­бе­них згра­да у бер­лин­ском квар­ту Хан­за­ фир­тел (сли­ка 1, Кор­би­зје и Гро­пи­ јус). Нај­ве­ћу па­жњу при­ву­кла је Кор­ би­з је­о ­в а згра­д а, ре­п ли­к а ње­го­в ог мар­сељ­ског ре­мек-де­ла. Го­ди­ну да­на ка­сни­је у Бри­се­лу је ор­ га­ни­зо­ван Eкспo 1958, Свет­ска из­ло­ жба за ко­ју су од­ва­жни гра­ди­те­љи из­ гра­ди­ли крај­ње нео­бич­ну гра­ђе­ви­ну ко­ју су на­зва­ли Ато­ми­јум (сли­ка 2). Згра­да се са­сто­ји од ме­тал­них лоп­ти ме­ђу­соб­но по­ве­за­них та­ко да озна­ча­ ва­ју фи­зич­ки по­ве­за­не ато­ме и на­ја­ве по­че­так атом­ске ере. Као у слу­ча­ју Ај­

фе­ло­вог тор­ња и Бел­ги­јан­ци су од­лу­ чи­ли да свој обје­кат не ру­ше. Он је и да­нас жа­ри­ште свет­ских ту­ри­ста. Го­ди­не 1967. одр­жан је Eкспo у Мон­тре­а­лу. Глав­ни обје­кат, Ха­би­тат, (сли­ка 3) пам­ти се по спе­ци­јал­ном кон­цеп­ту – по­је­ди­не стам­бе­не је­ди­ ни­це на­сла­га­не су у сло­бод­ном по­рет­ ку та­ко да гра­ђе­ви­на у це­ли­ни ли­чи на збир ге­о­ме­триј­ских те­ла сло­же­них по­пут „ле­го” коц­ки­ца. Ова згра­да, ко­ ја је обе­ле­жи­ла чи­та­ву ма­ни­фе­ста­ци­ ју, би­ла је ве­ли­ки ис­ко­рак у том вре­ ме­ну. Про­јек­то­вао ју је Мо­ше Саф­ди, ко­ме је би­ло са­мо 24 го­ди­не, што га је свр­ста­ло ме­ђу ар­хи­тек­те од ин­тер­на­ ци­он ­ ал­ног зна­ча­ја. На свет­ској из­ло­жби у Оса­ки, у Ја­ па­ну, 1970. го­ди­не, план це­лог ком­ плек­са про­јек­то­вао је нај­зна­чај­ни­ји ар­хи­тек­та Ја­па­на Кен­зо Тан­ге (сли­ка 4). Ра­до­ве је над­гле­дао уз по­моћ 12 ар­хи­те­ка­та, што је омо­гу­ћи­ло ства­ ра­ње је­дин­стве­ног ре­пре­зен­та­тив­ног објек­та. Из­ло­жбу је по­се­ти­ло ре­корд­ них 64.218.770 по­се­ти­ла­ца.

Го­ди­не 1972. олим­пиј­ске игре су одр­жа­не у Мин­хе­ну. Нем­ци су ис­ко­ ри­сти­ли овај до­га­ђај да из­гра­де пр­ву ме­тро-ли­ни­ју, од цен­тра до Олим­пиј­ ског ком­плек­са. Тра­са је ишла ис­под глав­не ули­це, што је био по­го­дан тре­ ну­так да се, уз ме­тро, ре­кон­стру­и­ше и цен­трал­на град­ска зо­на. Она је пре­ тво­ре­на у пе­шач­ку зо­ну ко­ја је по­ста­ ла узор гра­до­ви­ма у све­ту. Олим­пиј­ ски ста­ди­он (сли­ка 5) про­јек­то­вао је ин­же­њер Ото Фрај ко­ји се сма­тра за­ чет­ни­ком ша­тор­ских кон­струк­ци­ја. То је мо­ну­мен­тал­на гра­ђе­ви­на без пре­се­да­на, са фан­та­стич­ним плат­не­ ним је­дри­ма ко­ја као џи­нов­ски леп­ ти­ри ле­пр­ша­ју над зе­ле­ним рав­на­тим те­ре­ном. На свет­ској из­ло­жби у Ли­са­бо­ну 1998. го­ди­не зна­ча­јан до­мет у ар­хи­ тек­ту­ри је пред­ста­вљао па­ви­љон ар­ хи­тек­те Ал­ва­ра Си­зе (сли­ка 6). Ви­со­ ку оце­ну и из­у­зет­ну па­жњу при­ву­као је и са­о­бра­ћај­ни чвор на ула­зу у ком­ плекс где се одр­жа­ва­ла из­ло­жба, а где се укр­шта­ју же­ле­знич­ке и ау­то­бу­ске ста­ни­це. Цео тај про­стор пр­о­јек­то­вао је вр­хун­ски гра­ди­тељ свет­ске ре­пу­та­ ци­је Сан­тја­го Ка­ла­тра­ва (сли­ка 7). Го­ди­не 2008. одр­жа­не су олим­пиј­ ске игре у Ки­ни ко­ја је са ар­хи­тек­тон­ ским објек­ти­ма за­слу­жи­ла злат­ну ме­ да­љу (сли­ка 8). По­себ­но је зна­чај­на све­ча­ност отва­ра­ња ко­ја је фа­сци­ ни­ра­ла цео свет. Ки­не­зи су на ма­е­ стра­лан на­чин при­ка­за­ли сво­ју ду­ гу исто­ри­ју и гра­ди­тељ­ске до­ме­те без пре­се­да­на. Ни трун­ке ба­нал­но­ сти, без узо­ра, оства­ри­ли су чу­де­сне објек­те ко­ји ће да­ти под­сти­цај бу­ду­ ћим ге­не­ра­ци­ја­ма гра­ди­те­ља. Бра­зил je у пр­вој по­ло­ви­ни 20. ве­ ка био је­дан од во­де­ћих про­мо­то­ра мо­дер­не ар­хи­тек­ту­ре (град Бра­зи­ли­ ја). На 31. олим­пиј­ским игра­ма у Рио де Жа­не­и­ру, ко­је су за­вр­ше­не про­шле не­де­ље, оче­ки­вао се ар­хи­тек­тон­ски спек­такл, али се то, на­жа­лост, ни­је до­го­ди­ло. Све­ча­но отва­ра­ње је би­ло ису­ви­ше скром­но, а од не­ког зна­чај­ ног објек­та ни ре­чи. Олим­пиј­ско се­ ло не би мо­гло да се та­ко на­зо­ве јер је за бо­ра­вак уче­сни­ка из­гра­ђе­но не­ ко­ли­ко со­ли­те­ра (сли­ка 9) то­ли­ко кон­вен­ци­о­нал­них да се има ути­сак да су то со­ци­јал­ни ста­но­ви гра­ђе­ни у не­ком про­вин­циј­ском гра­ду. Да је Оскар Ни­ма­јер жив, не би до­зво­лио да епи­тет мо­дер­не кр­њи углед ње­го­ вих ре­мек-де­ла и де­ла Лу­ци­ја Ко­сте, Ар­ти­га­са или Ге­де­са. У но­ви­је вре­ме и код нас у Ср­би­ји је по­кре­ну­та иде­ја из­град­ње тре­ћег ста­ ди­о­на. Да­нас, ка­да су бе­о­град­ске три­ би­не по­лу­пра­зне, иде­ја да пре­сто­ни­ца до­би­је олим­пиј­ски ста­ди­он је бе­сми­ сле­на. Ка­да ће се за то сте­ћи усло­ви? Ка­да бе­бе на­ших бе­ба бу­ду ро­ђе­не у бо­љем све­ту. ¶

Из личне архиве

Ту­бер­ку­ло­за је не­кад спа­са­ва­ла­ из­глад­не­ли мо­зак НЕУРОЛОГИЈА М. Б. Ђор­ђе­вић

Ф

ти­за, бе­ла ку­га, су­ши­ца, ту­бер­ку­ло­за, ТБЦ (до­ма­ћа скра­ће­ни­ца), са­мо су не­ки од мно­гих на­зи­ва за јед­ну исту бо­лест од ко­је у све­ту сва­ке го­ди­не обо­ли де­се­так ми­ли­о­на љу­ди, а жи­ вот из­гу­би око ми­ли­он и по. У Ср­би­ји је сто­па обо­ле­ва­ња од ТБЦ 1:100.000, што је бо­ље не­го у све­ту, а на­ро­чи­то у Афри­ци, али је за­то два пу­ та го­ре не­го у Европ­ској уни­ји. Ипак, посматра­ ју­ћи на про­блем ТБЦ, не­ки струч­ња­ци за ево­ лу­ци­о­ну ме­ди­ци­ну слу­те да је та бо­лест има­ла ви­тал­ну уло­гу у ево­лу­ци­ји цен­трал­ног нер­вног си­сте­ма, то јест мо­зга љу­ди. При­ча по­чи­ње у Афри­ци, у пре­и­сто­риј­ском вре­ме­ну, кад су на­ши нај­ра­ни­ји пре­ци би­ли ве­ ге­та­ри­јан­ци и ка­да су, на­у­чив­ши да пра­ве ко­пља

и ка­ме­не се­ки­ре, лак­ше не­го ра­ни­је до­ла­зи­ли до жи­во­тињ­ског пле­на и ме­са. Њи­хов мо­зак био је пре 1,8 ми­ли­о­на го­ди­на са­мо 60 од­сто те­жи од мо­зга ве­ли­ких без­ре­пих мај­му­на (шим­пан­зи, го­ри­ла, оран­гу­та­на), ко­ји и да­нас срећ­но функ­ ци­о­ни­шу са сво­јих 470 гра­ма мо­жда­не ма­се. У на­ред­них ми­ли­он и три­ста хи­ља­да го­ди­на, ор­ган за ми­шље­ње бив­ших ску­пља­ча пло­до­ва оте­жао је за но­вих 50 од­сто, до­сти­гав­ши 700 гра­ ма. Ка­ко је ра­сла по­тро­шња ме­са, та­ко је ра­стао и мо­зак чо­ве­ка, да би пре 200.000–300.000 го­ди­ на ње­гов мо­зак по­стао те­жак ско­ро 1.300 гра­ма, што је бли­зу да­на­шњег про­се­ка од 1.400 гра­ма. Чо­век је у том пе­ри­о­ду по­стао ана­том­ски пот­ пу­но уоб­ли­чен и ра­зу­мом об­да­рен, и због чега у би­о­ло­шкој но­мен­кла­ту­ри но­си на­зив „са­пи­ јенс”, што би зна­чи­ло „ра­зу­ман”. Али ра­зум је про­из­вод за ко­ји је по­треб­на енер­ ги­ја и за­то мо­зак са сво­ја два од­сто те­ле­сне ма­се тро­ши 20 од­сто рас­по­ло­жи­ве енер­ги­је те­ла. Да­ нас ево­лу­ци­о­ни­сти и не­у­ро­ло­зи ми­сле да ме­со ни­је сво­јим про­те­и­ни­ма пре­су­ди­ло ка­ко ће ево­ лу­и­ра­ти мо­зак, већ да су то би­ли ни­ко­ти­на­мид (Бе3-ви­та­мин) и ами­но-ки­се­ли­на трип­то­фан (у те­лу се пре­тва­ра у ни­ко­ти­на­мид). Ни је­дан ни дру­ги са­сто­јак не мо­гу се до­би­ти у до­вољ­ној ко­ ли­чи­ни са­мо из биљ­не хра­не ни из ма­ло ме­са. Жи­во­тињ­ско ме­со у се­би има око 75 од­сто во­ де, 20 од­сто про­те­и­на, пет од­сто ма­сти и ма­ло угље­них хи­дра­та. Сва­ка ми­шић­на ће­ли­ја у ме­су ис­пу­ње­на је гу­сто зби­је­ним про­те­и­ни­ма – ак­ти­ ном и ми­оз­ и­ном, а ни­ко­ти­на­мид је по структури врло сличан ни­ко­ти­ну, суп­стан­ци из ду­ва­на ко­ја иза­зи­ва за­ви­сност.

Ме­ђу­тим, азот ни­ко­ти­на­ми­да у мо­ле­ку­лу је ве­зан за остат­ке ше­ће­ра, што ни­је слу­чај с ни­ ко­ти­ном. Ни­ко­ти­на­мид, ни­ко­тин­ска ки­се­ли­на, ни­а­цин или Бе3-ви­та­мин, јед­но су исто и у те­лу се ко­ри­сти као по­гон­ско го­ри­во, за об­на­вља­ње ис­тро­ше­них тки­ва и ДНК, сни­же­ње ко­ли­чи­не ма­сти у кр­ви и одр­жа­ва­ње спо­соб­но­сти кон­ цен­тра­ци­је. Без ни­ко­ти­на­ми­да не­ма нор­мал­ ног жи­во­та. Ње­гов не­до­ста­так рас­по­зна­је се по кон­фу­зном го­во­ру обо­ле­лог, а по­твр­ђу­је се пре­ гле­дом мо­кра­ће. Али где је у све­му ово­ме ту­бер­ку­ло­за? Мој оми­ље­ни ево­лу­ци­о­ни пси­хо­лог Ро­бин Дан­бар, про­фе­сор на Окс­фор­ду, го­ди­на­ма за­о­ку­пљен ком­па­ра­тив­ним сту­ди­ја­ма ево­лу­ци­је мо­зга ме­ ђу при­ма­ти­ма, глав­ни је тво­рац хи­по­те­зе да ни­ко­ти­на­ми­д потиче из микробактеријума ту­ беркулозе и представља покретач развоја мозга код људи. Про­фе­сор Дан­бар, за­јед­но са Ен­дру­ом Ви­ли­јам­сом, про­фе­со­ром кли­нич­ке не­у­ро­ло­ги­ је у Бир­мин­ге­му, твр­ди да је ни­ко­ти­на­мид из ми­ко­бак­те­ри­ју­ма ту­бер­ку­ло­зе, као и све оста­ ле црев­не бак­те­ри­је, „сим­би­от” и да је за­јед­но с црев­ним бак­те­ри­ја­ма и чо­ве­ком про­шао кроз за­вр­шни део ево­лу­ци­је. Кад ме­са ни­је би­ло ме­се­ци­ма и кад је и биљ­на хра­на би­ла у ве­ли­ком мањ­ку, ка­да се гла­до­ва­ло, по­ја­вио се па­то­ген Mi­co­bac­te­ri­um tu­ber­cu­lo­sis и пре 70.000 го­ди­на до­нео ту­бер­ку­ло­зу. ТБЦ ми­ кро­би иза­зи­ва­ли су ту­бер­ку­ло­зу и у исто вре­ме су из­лу­чи­ва­ли ни­ко­ти­на­мид, то јест Бе3-вита­ мин што је би­ла пра­ва сре­ћа (слич­на си­ту­а­ци­ја је и са дру­гим вр­ста­ма Бе-ви­та­ми­на, ко­је син­те­ ти­зу­ју не­ки дру­ги сим­би­о­ти). Без ни­ко­ти­на­ми­да

не­у­ро­ни ве­ну и пр­о­ре­ђу­ју се, а мо­зак не функ­ци­ о­ни­ше ка­ко тре­ба. Нин­ко­ти­на­мид је по­том, на­шав­ши сво­је ме­сто у црев­ној фло­ри, сту­пао у ак­ци­ју кад год би због ви­ше­го­ди­шњих су­ша љу­ди у са­ва­ни оста­ја­ли без ме­са. Кад би ње­го­ва кон­цен­тра­ци­ја у хра­ни па­ла, ак­ти­ви­рао би се имун­ски си­стем и у по­моћ би по­звао сим­би­от, црев­ни ни­ко­ти­на­мид. За са­да ни­је иден­ти­фи­ко­ва­на ни­јед­на дру­га бак­те­ри­ја у цре­ви­ма (има их ви­ше не­го ће­ли­ја у це­лом те­лу) ко­ја би син­те­ти­са­ла ни­ко­ти­на­мид. Ту­бер­ку­ло­за и ина­че има нео­бич­но по­на­ша­ње. Ко је да­нас ин­фи­ци­ран ба­ци­лом ТВЦ, а жи­ви и хра­ни се под нор­мал­ним усло­ви­ма, не­ма ни­ка­ квих про­бле­ма, јер се ве­ћи­на ин­фек­ци­ја то­ле­ ри­ше оно­ли­ко ду­го ко­ли­ко је ис­хра­на до­бра, тј. бо­га­та про­те­ин ­ и­ма из ме­са. Имун­ски си­стем под та­квим окол­но­сти­ма не ре­аг­ у­је, иа­ко је ми­ко­бак­ те­ри­јум ту­бер­ку­ло­зе и те ка­ко па­то­ген. Су­про­тан при­мер је пе­ла­гра ко­ја се ја­вља у те­ шкој оску­ди­ци, ка­да се је­де углав­ном ку­ку­руз, и ма­ло или ни­ма­ло жи­во­тињ­ских на­мир­ни­ца. Због пе­ла­гре, ко­ја је у 18. ве­ку у Евро­пи би­ла епи­де­мич­на, а у САД, по­чет­ком 20. ве­ка, спо­ ра­дич­на, мо­зак не функ­ци­о­ни­ше нор­мал­но, јер се не­у­ро­ни бу­квал­но су­ше и на­ста­је де­мен­ци­ја. Ме­ђу­тим, де­мен­ци­ја се не ја­вља ни у крај­њој оску­ди­ци, си­ро­ма­штву и гла­ди уко­ли­ко се по­ја­ ви ТБЦ, а по­том оп­ста­не у хр­о­нич­ној фор­ми. Глав­на по­др­шка хи­по­те­зи пр­оф ­ е­со­ра Ви­ли­јам­ са и Дан­ба­ра је­сте ко­ре­ла­ци­ја па­да бро­ја ту­бер­ку­ ло­зних бо­ле­сни­ка и по­ве­ћа­ња по­тро­шње ме­са. И јед­но и дру­го до­га­ђа се кад се до­стиг­не ни­во по­ тро­шње од 60 килограма ме­са го­ди­шње. ¶

27. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 10 Субота

ПАНОРАМА

Су­но­врат бе­о­град­ске клуп­ске сце­не Град­ске вла­сти Бе­о­гра­да по­на­ша­ју се као слон у рад­њи са пор­це­ла­ном и ру­ше стубове на ко­ји­ма по­чи­ва му­зич­ка сце­на гра­да ЗНАЦИ ВРЕМЕНА Вла­ди­мир Кра­ков

У

ре­ла­тив­но крат­ком пе­ри­о­ ду од не­ко­ли­ко по­след­њих го­ди­на, Бе­о­град је остао без ни­за ва­жних клу­бо­ва у ко­ји­ ма се из­во­ди­ла ау­тор­ска рок и џез му­зи­ка: „Ака­де­ми­ја”, „Че­ка­о­ни­ ца”, „Дру­ги но­ви клуб СКЦ”, „Дан­гу­ ба”, „Дво­ри­штан­це” (Са­ва­ма­ла), „Под­ мор­ни­ца”, „Ге­ца дис­ко ште­кер”, ”Gun Club”, „Фи­ли”, „Blow Up”, „Зма­је­во гне­ здо” и оста­ли клу­бо­ви у згра­ди Биг­за... По­топ у мут­ним во­да­ма По­тем­ки­но­

вог се­ла зва­ног „Бе­о­град на во­ди” ку­ца на вра­та и Кул­тур­ном цен­тру „Град”, „Бен Аки­би”, „Пе­ро­ну”, „Мон­су­ну” и оста­лим сце­на­ма Са­ва­ма­ле. Не­ко ће ре­ћи да је то при­ро­дан про­ цес, и да су и мно­ги нај­чу­ве­ни­ји свет­ ски клу­бо­ви за­тво­ре­ни – ни њу­јор­шки CBGB, ни лон­дон­ски „Mar­qu­ee”, ни ам­стер­дам­ски „Pa­ra­di­so” ви­ше не по­ сто­је. Оно по че­му се раз­ли­ку­ју ови на­из­глед слич­ни про­це­си ко­ји се од­ ви­ја­ју у ве­ли­ким свет­ским кул­тур­ним пре­сто­ни­ца­ма и код нас је од­нос вла­ сти пре­ма град­ској кул­ту­ри и клуп­ ској му­зич­кој сце­ни као јед­ном од ње­ них но­си­ла­ца. Док Лон­дон и Бер­лин осло­ба­ђа­ју од по­ре­за и суб­вен­ци­о­ни­ ра­ју клу­бо­ве у ко­ји­ма се из­во­ди ква­ ли­тет­на ау­тор­ска му­зи­ка, у Бе­о­гра­ ду упра­во град­ске вла­сти пред­ња­че у гу­ше­њу клу­бо­ва ко­ји не­гу­ју ау­тор­ ску му­зи­ку.

Простор за ауторски џез Џез клуб „Че­ка­о­ни­ца” на­стао је сре­ди­ ном прет­ход­не де­це­ни­је у не­ка­да­шњој рад­нич­кој мен­зи др­жав­не штам­па­ри­ је, на нај­ви­шем спра­ту згра­де Биг­за.

У Бе­о­гра­ду по­сто­ји не­ко­ли­ко џез клу­ бо­ва, али у њи­ма го­то­во ис­кљу­чи­во на­сту­па­ју вре­ме­шни му­зи­ча­ри ко­ји сви­ра­ју џез стан­дар­де – об­ра­де не­ко­ ли­ко сто­ти­на до­бро по­зна­тих ме­ло­ ди­ја. Са­мо су у „Че­ка­о­ни­ци” на ре­ пер­то­а­ру би­ли до­ма­ћи ау­тор­ски џез са­ста­ви пре­те­жно мла­ђе ге­не­ра­ци­је, и дра­го­це­ни џем-сешн на ком су та­лен­ то­ва­ни бе­о­град­ски џез клин­ци, од 18 до 20 го­ди­на, на­сту­па­ли под буд­ним оком ис­ку­сног му­зич­ког пе­да­го­га и џе­зе­ра Бран­ка Мар­ко­ви­ћа, кон­тра­ба­ си­сте Биг бен­да РТС-а. На је­дин­стве­ном ме­сту – те­ра­си ба­ у­ха­ус зда­ња Биг­за са ко­је се пру­жа по­ глед на цеo град, са па­жљи­во кре­и­ра­ ним про­гра­мом ко­ји је ну­дио ср­це од лу­бе­ни­це но­ве срп­ске џез му­зи­ке, „Че­ ка­о­ни­ца” се бр­зо ква­ли­фи­ко­ва­ла ме­ђу нај­за­ни­мљи­ви­је европ­ске клу­бо­ве и по­ста­ла маг­нет за стра­не ту­ри­сте. Не­ми­ли до­га­ђај у јед­ној но­во­сад­ској тур­бо-фолк дис­ко­те­ци – по­жар у ко­ ме је стра­да­ла јед­на осо­ба – до­шао је гла­ве „Че­ка­он ­ и­ци”. Оп­штин­ски про­ тив­по­жар­ни ин­спек­тор је за­бра­нио рад клу­ба „Че­ка­о­ни­ца” јер ло­кал ни­

је имао про­тив­по­жар­ни аларм. Клуб је исе­љен, ло­кал је остао пра­зан и на­ кон две се­об­ е (Би­теф Те­а­тар и КПГТ), пре­стао је са ра­дом.

Уместо клуба – дивљи паркинг Слич­ну суд­би­ну ко­ју го­ди­ну ра­ни­је до­жи­вео је и клуб Фа­кул­те­та ли­ков­ них умет­но­сти, по­пу­лар­на „Ака­де­ми­ ја”. На­кон пе­де­сет го­ди­на по­сто­ја­ња, пре­суд­ног ути­ца­ја на фор­ми­ра­ње бе­ о­град­ске му­зич­ке сце­не, ни­за ге­не­ра­ циј­ски ва­жних кон­це­ра­та до­ма­ћих и стра­них бен­до­ва, „Ака­де­ми­ји” су пре­ су­ди­ле оп­штин­ске и фа­кул­тет­ске би­ро­ кра­те. Клуб је уга­шен, а про­стор у ком се на­ла­зио да­нас не слу­жи ни­че­му. „Дво­ри­штан­це”, клуб у Са­ва­ма­ли са ве­ро­ват­но нај­леп­шом ба­штом у Бе­о­ гра­ду, са по­гле­дом на Са­ву, у ком су се по­вре­ме­но одр­жа­ва­ли кон­цер­ти и ми­ ни-фе­сти­ва­ли ау­тор­ске му­зи­ке, сру­ шен је јед­не но­ћи. Уме­сто клу­ба ко­ји је слу­жио на част гра­ду, на ње­го­вом ме­сту је са­да ди­вљи пар­кинг. Клуб је пре­се­љен у Це­тињ­ску ули­цу, али у ње­ му ви­ше не­ма ау­тор­ских кон­це­ра­та. Не­мо­гу­ће је за­бор­ави­ти дво­ри­ште

СКЦ-а, сво­је­вре­ме­но нај­ва­жни­ји кон­ церт­ни про­стор у стро­гом цен­тру гра­да. Дво­ри­ште СКЦ-а, кул­тур­ни епи­цен­тар Бе­о­гра­да то­ком осам­де­се­тих и де­ве­де­се­ тих, да­нас је пар­кинг за за­по­сле­не. Пре ма­ње од ме­сец да­на, и клуб „Дан­ гу­ба” из­дао је са­оп­ште­ње да пре­ста­је са ра­дом. У са­оп­ште­њу је ста­ја­ло да је, упр­кос фи­нан­сиј­ски по­зи­тив­ном ра­ду клу­ба, вла­сник ло­ка­ла – ЈП По­слов­ни про­стор – од­лу­чио да про­ме­ни на­ме­ ну про­сто­ра. Та­ко је уки­ну­та још јед­на би­на на ко­јој су на­сту­па­ли углав­ном мла­ди му­зи­ча­ри. Град­ске вла­сти Бе­о­гра­да по­на­ша­ју се као слон у рад­њи са пор­це­ла­ном и ру­ше је­дан по је­дан стуб на ко­ји­ма по­ чи­ва му­зич­ка сце­на гра­да. На ме­сти­ ма где су би­ли кон­церт­ни про­сто­ри са ја­ким кул­тур­ним про­фи­лом, на­кон ин­тер­вен­ци­ја град­ских вла­сти оста­ле су ру­ше­ви­не, про­сто­ри ко­ји ви­ше ни­ че­му не слу­же или у нај­бо­љем слу­ча­ ју – пар­ки­ра­ли­шта. И пу­стош на де­ сет­ко­ва­ној му­зич­кој сце­ни Бе­о­гра­да, осо­би­то сце­ни ау­тор­ске џез му­зи­ке. Ко про­бу­ши лоп­ту, нај­че­шће га­си и фуд­бал­ски тим. ¶

Угашени и срушени клубови: „Чекаоница” и „Двориштанце” Извор Фејсбук

Џо­ни Кеш „Hurt”: нај­леп­ша­ об­ра­да свих вре­ме­на Ка­да по­ми­сли­те да сте до­те­ра­ли ца­ра до ду­ва­ра, да је бол ко­ји осе­ћа­те не­под­но­шљив и да ће вам гла­ва и ср­це екс­пло­ди­ра­ти истог тре­на – се­ти­те се сти­хо­ва ис­под ко­јих Ке­шов кла­вир ди­вља

ПОП-ЋОШЕ

Вла­ди­мир Ско­ча­јић

Д

о­ђу та­ко не­кад да­ни ка­да у су­пер­мар­ ке­ту ке­су не мо­же­те да отво­ри­те ни из пе­тог пу­та, ка­да ау­то не­ће да вам упа­ ли ни на низ­бр­ди­ци, ка­да вас шеф ки­ њи са­мо за­то што вам је шеф, ка­да за­ бо­ра­ве да вам од­го­во­ре на по­ру­ке, ка­да вам се чи­ни да све што ра­ди­те не­ма сми­сла, ка­да има­те осе­ћај да вас ни­ко не раз­ум ­ е и ка­да се пи­та­те ко­ ја је по­ен­та уста­ја­ња из кре­ве­та. Не­ко тих да­на пад­не у очај, не­ко пра­ви глу­по­сти, не­ко се ода по­ро­ци­ма, а не­ко сво­је не­рас­по­ло­же­ње уто­пи у књи­зи или пе­сми. Иа­ко би­ло шта од по­ме­ну­тог не­ће ре­ши­ти ва­ше про­бле­ме, раз­у­ме­ва­ње мо­же­ те про­на­ћи је­ди­но у овом по­след­њем. А то ни­је ма­ла ствар, на­ро­чи­то ако се осе­ћа­те као уљез на сва­ком ме­сту на ком бо­ра­ви­те. Као не­ко ко­ме му­зи­ка зна­чи ви­ше не­го по­ли­ ти­ча­ру до­бра лаж, мно­го је пе­са­ма ко­је су ми по­ мо­гле да пре­бро­дим те ки­шне да­не. Јед­на од њих је вер­зи­ја пе­сме „Hurt” у из­во­ђе­њу кан­три-фолк ле­ген­де Џо­ни­ја Ке­ша. Она је увек уда­ра­ла у плек­

сус. По­пут Ми­ки­ја ко­ји је тре­ни­рао Ро­ки­ја Бал­ боу, она је од­у­век би­ла у ста­њу да ме узме за ре­ ве­ре, про­др­му­са и ка­же ми да се до­зо­вем па­ме­ти – и не­ка­да се ствар­но до­зо­вем, и то са­мо од јед­не пе­сме ко­ја тра­је не­што пре­ко две­ста се­кун­ди. Исти, ако не и ја­чи ефе­кат, има спот ко­ји је сни­мљен у фе­бру­а­ру 2003. го­ди­не. У ње­му се пре­пли­ћу сли­ке из са­да­шњо­сти и Ке­шо­ве мла­ до­сти – ви­ди­мо ка­ко оста­ре­лом Ке­шу дрх­те ру­ке док про­си­па ви­но, ње­го­ву су­пру­гу Џун Кар­тер ко­ја ли­је су­зе, док Џо­ни­јев умор­ни ба­ри­тон пе­ ва: „What ha­ve I be­co­me my swe­ e­test fri­end / Everyone I know go­es away in the end.” Спот је осво­јио сил­не на­гра­де, а од­го­ вор­но твр­дим да за свог жи­во­ та ни­ка­да ни­сам ви­део бо­љи. На те­жи­ни му до­да­је по­да­так да је Џун умр­ла са­мо три ме­се­ца на­ кон сни­ма­ња, Џо­ни се­дам ме­се­ ци ка­сни­је, а њи­хо­ва ку­ћа у ко­ јој су жи­ве­ли и где је сни­мљен спот из­го­ре­ла је у по­жа­ру че­ти­ ри го­ди­не ка­сни­је. Са­мо ове ин­ фор­ма­ци­је су до­вољ­не да вас по­ди­ђу жмар­ци. Спот је ство­рен за су­зе. „Hurt” је у ства­ри пе­сма ин­да­стри­јал рок гру­ пе Ni­ne Inch Na­ils. Осим основ­не ме­ло­ди­је и тек­ста, об­ра­да не­ма мно­го ве­зе с ори­ги­на­лом. Ке­шо­ва вер­зи­ја има са­мо аку­стич­ну ги­та­ру и кла­вир. Но, тај кла­вир чу­да пра­ви, на­ро­чи­то у по­след­њој стро­фи ка­да је нај­гла­сни­ји. Трент Ре­ знор, ау­тор пе­сме, ре­као је да ви­ше не до­жи­вља­ ва „Hurt” као сво­ју. Џо­ни је од исте пе­сме на­пра­ вио пот­пу­но но­ву и по­ка­зао шта је све му­зи­ка у ста­њу да ура­ди. Ре­знор ни­је мо­гао да ве­ру­је да чу­је сво­ју пе­сму у та­квој ого­ље­ној вер­зи­ји, а он­да је схва­тио ко­ли­ко је по­но­сан што ју је Кеш

од­сви­рао и от­пе­вао баш на тај на­чин. У јед­ном ин­тер­вјуу је при­знао да ни ње­го­ви обра­зи ни­су оста­ли су­ви на­кон што је ви­део спот. Трент је об­ја­снио су­шти­ну. Мно­ги му­зи­ча­ри сви­ра­ју об­ра­де ко­је су вр­ло че­сто пре­сли­ка­ни ори­ги­на­ли, тек да би по­пу­ни­ли ру­пу на ал­бу­му или скре­ну­ли па­жњу на се­бе. Са­мо нај­хра­бри­ ји се усу­ђу­ју да је ин­тер­пре­ти­ра­ју на пот­пу­но дру­га­чи­ји на­чин. По­ред Ке­ша, за ову вер­зи­ју је за­слу­жан и про­ду­цент Рик Ру­бин, ко­ји је Џо­ни­ ју и пред­ло­жио да је од­сви­ра. Он је про­ду­ци­рао по­след­њих шест „Ame­ri­can” ал­ бу­ма Џо­ни­ја Ке­ша, а ова пе­сма се на­шла на пло­чи „Ame­ri­can IV: The Man Co­mes Aro­und” из 2002. го­ди­не. Да ли је ово нај­леп­ша об­ра­ да свих вре­ме­на? Док се му­зи­ка не увр­сти у олим­пиј­ске игре, то ће би­ти пи­та­ње на ко­је ће сва­ ко мо­ра­ти да да од­го­вор за се­ бе. Ако од об­ра­де тра­жи­те ду­шу, емо­ци­ју и сим­бо­ли­ку на ко­ји­ма би јој мо­гао по­за­ви­де­ти ори­ги­ нал, си­гур­но је да не­ће­те на­ћи ви­ше при­ме­ра од Ке­шо­вог. Што се ти­че пи­та­ња с по­чет­ка па­су­са, ау­тор овог тек­ста не­ма ди­ле­ме. Ка­да по­ми­сли­те да сте до­те­ра­ли ца­ра до ду­ва­ ра, да је бол ко­ји осе­ћа­те не­под­но­шљив и да ће вам гла­ва и ср­це екс­пло­ди­ра­ти истог тре­на, се­ти­ те се сти­хо­ва ис­под ко­јих Ке­шов кла­вир ди­вља и ко­ји­ма се за­вр­ша­ва пе­сма: „If I co­uld start again / A mil­lion mi­les away / I wo­uld ke­ep myself / I wo­ uld find a way” („Ка­да бих мо­гао све из по­чет­ка / Ми­ли­он ки­ло­ме­та­ра да­ле­ко / Био бих то што је­ сам / Про­на­шао бих свој пут”). И мо­жда ствар­но ус­пе­те да про­на­ђе­те пра­ви пут. Не знам за вас, али за Џо­ни­ја сам си­гу­ран. Где год да је са­да. ¶

Последњи снимак Џонија Кеша Фото Марти Стјуарт