POLITIKIN KULTURNI DODATAK 06.08.2016.

Субота 6. август 2016. година LX, број 17 Први број је објављен 14. априла 1957. године

02 СЛОВО О КОЉИ Запис са брода за превоз заробљеног времена 03 ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ У АВИЊОНУ

Анђелика Лидел: Изван морала 04 ВАСКРС ВИНИЛА

Поново ради грамофон 09 Наука

Ексклузивно: Венки Рамакришнан

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Писац стрепње и неспокоја Улог у игри Миланковљевe прозе често је сам живот, голи опстанак јунака или барем онај „нормални”, конвенционални грађански живот који је до тада водио ПОРТРЕТ ПИСЦА Срђан Вучинић

Момчило Миланков

Ч

е­сто су пи­сац и ње­го­во де­ло знат­но уда­ље­ни од оне сли­ ке ко­ју кри­ти­ча­ри за жи­во­та пре­да­но о њи­ма гра­де. У при­ ча­ма и ро­ма­ни­ма Мом­чи­ла Ми­лан­ко­ва ње­го­ви са­вре­ме­ни­ци ме­ ђу кри­ти­ча­ри­ма нај­че­шће мар­ки­ра­ју при­каз ма­ло­ва­ро­шке учма­ло­сти; сли­ ку без­лич­но­сти и ано­ним­но­сти, мр­ тви­ла и пред­ви­ди­во­сти са­вре­ме­ног ур­ба­ног жи­во­та. Био би то не­ки наш пре­чан­ски кат­кад и бе­о­град­ски пан­ дан оној фло­бе­ров­ској (бо­ва­ри­стич­ кој) en­nui. Али то је тек јед­на стра­на, мо­жда и пре­ми­са ње­го­вог при­по­ве­ дач­ког све­та. Да­ле­ко под­сти­цај­ни­је би­ло би са­ гле­да­ти овог пи­сца из су­прот­не пер­ спек­ти­ве филм­ског жан­ра (три­ле­ра), у исти мах и из угла јед­ног ми­са­о­ног усме­ре­ња – ег­зи­стен­ци­јал­не фи­ло­зо­ фи­је. На­и­ме, реч је о јед­ном од рет­ких са­мо­свој­них и пра­вих при­по­ве­да­ча стреп­ње и не­спо­кој­ства у мо­дер­ној ре­а­ли­стич­кој про­зи срп­ског је­зи­ка. Гра­д а­ц и­ј а на­п е­то­с ти, осе­ћ ај угро­ же­но­сти пре­те­ће по жи­вот, свест и здрав ра­зум, до­жи­вљај за­стра­шу­ју­ ћег очу­ђе­ња и оту­ђе­ња све­та, до ма­ ло­час бли­ског и сва­ки­да­шњег – ово су не­ке од бит­них осо­бе­но­сти ко­је се лајт­мо­тив­ски про­вла­че кроз нај­бо­ ље при­по­вет­ке Мом­чи­ла Ми­лан­ко­ ва и нај­бо­ље стра­ни­це у њи­ма. Асо­ ци­ра ме све то на се­квен­це ве­ли­ког си­не­а­ста, ве­о­ма по­пу­лар­ног ше­зде­ се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, по­себ­но код умет­ни­ка у чи­та­вом све­ту, па и у Ју­го­сла­ви­ји – реч је о Ал­фре­ду Хич­ ко­ку. Да ова асо­ци­ја­ци­ја ни­је ни­ма­ ло слу­чај­на, го­во­ре и не­ке кон­крет­ не ана­ло­ги­је.

Хичкокови мотиви У при­чи На ру­бу цр­ног обла­ка ју­нак бе­жи пред не­мач­ким бом­бар­де­ром чи­ји се пи­лот сво­јим бри­шу­ћим ни­ ским ле­том су­ро­во по­и­гра­ва жи­во­ том овог ци­ви­ла. Тај при­зор, ко­ји је и сре­ди­ште при­че, по­у­зда­но при­зи­ ва у се­ћа­ње ан­то­ло­гиј­ску сце­ну из Хич­ко­ко­вог кла­си­ка Се­вер-се­ве­ро­за­ пад (1960); док раз­вој по­чет­не си­ту­а­ ци­је у при­чи Ухва­ћен у мре­жу пред­ве­

чер­ја, ра­до­зна­ли по­глед кроз про­зор, во­а­јер­ски ула­зак у ту­ђе жи­во­те ко­ ји пре­ра­ста у три­лер и дра­му, на­ме­ ће по­ре­ђе­ње са екс­по­зи­ци­јом фил­ ма Про­зор у дво­ри­ште (1954). Но ту још ни­је крај ана­ло­ги­ја­ма: је­дан од оми­ље­них Хич­ко­ко­вих мо­ти­ва, си­ ту­а­ци­ју не­ви­но оп­ту­же­ног (или пак са­мо­о­кри­вље­ног, из­је­да­ног кри­вим, пре­у­ве­ли­ча­ним уве­ре­њем о вла­сти­ том пре­сту­пу) на­ла­зи­мо у мно­гим ва­ри­ја­ци­ја­ма и у Ми­лан­ко­вље­вим при­ча­ма и при­по­вет­ка­ма (О чо­ве­ку и псу, Јул­ски дан без не­ба, Цр­ве­ни кро­ во­ви, Ухва­ћен у мре­жу пред­ве­чер­ја, Не­ знан­ка, Од­лом­ци тра­га­ња за Ма­јом). Фран­соа Три­фо с пра­вом ве­зу­је Хич­ ко­ка за тра­ди­ци­ју ве­ли­ких умет­ни­ка не­спо­кој­ства, ка­кви су Е. А. По, До­ сто­јев­ски и Каф­ка. Као ни по­ме­ну­тим кла­си­ци­ма, ни при­по­ве­да­чу Мом­чи­ лу Ми­лан­ко­ву на­пе­тост, нео­че­ки­ва­ ни обр­ти и не­из­ве­сност ни­су са­ми по се­би свр­ха. Он на­сто­ји да нас – би­ло при­по­ве­да­њем у пр­вом ли­цу, би­ло тех­ни­ком до­жи­вље­ног го­во­ра у тре­ ћем ли­цу јед­ни­не, би­ло кла­сич­ним уну­тра­шњим мо­но­ло­гом – што ви­ ше по­и­сто­ве­ти не са­мо са опа­жај­ном пер­спек­ти­вом про­та­го­ни­сте већ и са ње­го­вим емо­ци­о­нал­ним и афек­тив­ ним ста­њем, са са­знај­ним ин­хи­би­ци­ ја­ма и огра­ни­че­њи­ма у тре­нут­ку од­ ви­ја­ња дра­ме. У при­ро­ди тог ју­на­ка, бит­но су­же­ног ви­до­кру­га и све­сти, из­ме­ње­ног стра­хом и стреп­њом, опи­ је­ног об­ма­ном или ха­зар­дер­ском иг­ ром, осе­ћа­мо и не­што знат­но ду­бље од не­ра­зу­ме­ва­ња вла­сти­те си­ту­а­ци­ је. Иза три­ле­ра и са­спен­са ње­го­ве по­ зи­ци­је на­зи­ре­мо лик мит­ског обич­ ног чо­ве­ка (everyman), по­тен­ци­јал­но сва­ко­га од нас. Пре­по­зна­тљи­ве де­фор­ма­ци­је вре­ ме­на, ко­је се вр­то­гла­во убр­за­ва или са­бла­сно успо­ра­ва, ма­ни­ја­кал­на кон­ цен­тра­ци­ја на де­та­ље, по­ме­ре­на па­ ра­но­ид­на пер­спек­ти­ва про­та­го­ни­сте, ко­шмар­но пре­о­бли­ко­ва­ње ре­ал­но­сти од стра­не угро­же­ног „jа” – све су ово ефек­ти на­ра­ци­је свој­стве­ни три­ле­ру, ко­ји апо­ри­је ег­зи­стен­ци­је до­дат­но за­ о­штра­ва­ју и про­ду­бљу­ју. Али ни­јед­на стра­те­ги­ја, ни­јед­на на­ра­тив­на тех­ни­

ка не­ће функ­ци­о­ни­са­ти на пра­ви на­ чин ако не из­ви­ре из лич­но­сти ауто­ ра, ње­го­вог не­све­сног, из „за­ле­ђе­ног мо­ра у на­ма” ко­је Каф­ка по­ми­ње. И ег­зи­стен­ци­јал­ни три­лер Ми­лан­ко­ва са­да ви­дим пре као вер­ну кри­ву­љу, хи­ је­ро­глиф ње­го­вог уну­тар­њег не­ми­ра, не­го као про­дукт спи­са­тељ­ске ве­шти­ не и по­зна­ва­ња жан­ра... Ко­ли­ко је све ово уда­ље­но у од­но­су на си­ви су­мор­ ни свет про­за­ич­не сва­ко­дне­ви­це, у од­ но­су на су­во­пар­ни, мо­но­то­ни ре­а­ли­ зам, без­лич­ност и ано­ним­ност ли­ко­ва, у од­но­су на све те фло­ску­ле ко­ји­ма књи­жев­на исто­ри­ја за­кљу­чу­је сво­је су­мор­не освр­те на на­шег пи­сца. Ко­ ли­ко је реч кон­крет­ног де­ла да­ле­ко од ока­ме­ње­но­сти оп­штих ме­ста, ко­ји­ма пи­сце по­пут Ми­лан­ко­ва утам­ни­чу­ју – и они де­це­ни­ја­ма оста­ју да ле­же та­ко, око­ва­ни пој­мо­ви­ма и фра­за­ма ко­ји се пре­пи­су­ју и по­на­вља­ју, у уџ­бе­ни­ци­ ма и пам­ће­њу но­вих ге­не­ра­ци­ја, по­ пут оних би­ћа из ми­то­ва и бај­ки, за­ ро­бље­них у ка­ме­ну или ка­квој дру­гој не­жи­вој тва­ри.

Егзистенцијални трилер Основ­н и за­п лет при­ч е Мом­ч и­л а Ми­лан­ко­ва че­сто се пле­те и раз­ви­ ја у игри и око ње: игре у ко­ју је ју­ нак, ту­ђом во­љом или сво­је­вољ­но, уву­чен. Тек кроз игру до­би­ја ње­го­во при­по­ве­да­ње пра­ву ди­на­ми­ку, ри­там и убр­за­ње, а ње­гов про­та­го­ни­ста ли­ ша­ва се свих оних сте­га ма­ло­ва­ро­ шке учма­ло­сти и ур­ба­не без­лич­но­ сти ко­је кри­ти­ча­ри во­ле да ис­ти­чу. У при­чи На ру­бу цр­ног обла­ка пи­лот не­ мач­ког бом­бар­де­ра по­и­гра­ва се жи­ во­том ју­на­ка за­ба­вља­ју­ћи при том мла­де фолк­сдој­чер­ке ко­је са на­си­па про­ма­тра­ју овај при­зор. При­по­вет­ка Ухва­ћен у мре­жу пред­ве­чер­ја до­но­си нам ис­цр­пљу­ју­ћу игру по­гле­да из­ме­

ђу ју­на­ка и ње­го­вог ком­ши­је са про­ зо­ра пре­ко пу­та, игру у чи­јој сен­ци ће бук­ну­ти глав­на дра­ма. У при­чи Игре за­и­гра­ност је не­што бе­за­зле­ни­ја, ма­ да се иза ње скри­ва не та­ко бе­за­зле­ ни сан о упра­вља­њу ту­ђим жи­во­ти­ма: стар­чић са не­ке ман­сар­де за­ба­ву на­ ла­зи осле­пљу­ју­ћи за тре­ну­так су­се­де од­бле­ском кон­кав­ног огле­дал­ца. На ово се на­до­ве­зу­је и при­ча Па­си­јанс, о стар­цу ко­ји, во­а­јер­ски пра­те­ћи су­се­де кроз шпи­јун­ку, скла­па па­си­јанс њи­ хо­вих жи­во­та, тра­же­ћи у тој игри и иш­чи­ле­ли сми­сао вла­сти­тог би­ти­са­ ња. А за­плет Лет­ње вар­ке про­ис­те­ћи ће из јед­не из­ми­шљо­ти­не, при­пи­те игре не­срећ­ног и убо­гог Је­ре­ми­је ко­ ји успе­ва да убе­ди при­ја­те­ља ка­ко је жи­вот ко­ји у за­ви­чај­ном ме­сту жи­ви пра­ви ел­до­ра­до, ма­ли рај на зе­мљи, у ко­ји се и овај јед­ном мо­ра вра­ти­ти из да­ле­ког све­та. (Ука­зу­је ми се са­да ова при­ча и као суп­тил­на про­фет­ска па­ ра­бо­ла оне со­ци­ја­ли­стич­ке Ју­го­сла­ ви­је у чи­је смо па­ро­ле и сло­га­не та­ ко зду­шно ве­ро­ва­ли, све док нам се ни­су ука­за­ли тро­шно зда­ње, мрак и ме­мла ње­ног су­те­ре­на, док ни­смо до­ шли очи у очи са ре­ал­но­шћу.) У Ма­ ка­ри­је­вој шан­си игра је основ­на рад­ња ко­ја при­по­ве­да­ње но­си – ма­ра­тон­ска пар­ти­ја по­ке­ра ко­ју ју­нак гу­би на не­ ком шле­пу, гу­бе­ћи ума­ло и вла­сти­ти иден­ти­тет у не­рав­но­прав­ном бо­ју са не­чи­стим си­ла­ма и реч­ним зло­ду­си­ ма што из ње­го­вих са­и­гра­ча про­го­ва­ ра­ју. Чак и по­че­так По­то­ну­лог остр­ва но­си не­ку на­стра­ну, бо­ле­сну и за­стра­ шу­ју­ћу игру у се­би: ста­ри про­фе­сор Вр­ба­шки, по­бе­гав­ши са са­хра­не сво­ је ћер­ке, по­мах­ни­та­ло пле­ше у рит­ му тви­ста са џу­бок­са у пе­ри­фе­риј­ској ка­фа­ни, са­бла­жњу­ју­ћи сво­је ком­ши­је. Нај­зад, про­та­го­ни­ста Смр­ти Ан­то­на сле­пог стра­да не же­ле­ћи ви­ше да уче­

Ан­то­ло­гиј­ска сце­на из Хич­ко­ко­вог кла­си­ка „Се­вер-се­ве­ро­за­пад”

ству­је у на­мет­ну­тој игри пре­тва­ра­ња и пре­ру­ша­ва­ња у ту­ђој ку­ћи; окон­ча­ ва­ју­ћи је, он све­сно иде у су­срет ни­ шта­ви­лу. Улог у игри Ми­лан­ко­вље­вог ег­зи­ стен­ци­јал­ног три­ле­ра че­сто је сам жи­ вот, го­ли оп­ста­нак ју­на­ка или ба­рем онај „нор­мал­ни”, кон­вен­ци­о­нал­ни гра­ђан­ски жи­вот ко­ји је до та­да во­ дио. Кру­ци­јал­но Ши­ле­ро­во за­па­жа­ње да се „чо­век игра са­мо он­да ка­да је у пу­ном зна­че­њу ре­чи чо­век” и да је „са­ мо он­да чо­век ка­да се игра” ов­де за­до­ би­ја сво­је жи­во, кон­крет­но об­лич­је. Ју­на­ци Мом­чи­ла Ми­лан­ко­ва це­лим сво­јим би­ћем ус­ка­чу у то­бо­ган ри­зич­ не игре и не­ки по­ов­ски „ђа­во пер­верз­ но­сти” на­го­ни их да се тим по­нор­ним вр­тло­гом све бр­же и све по­мам­ни­је кре­ћу. На лу­дич­кој по­зор­ни­ци от­кри­ ва­ју се не са­мо њи­хо­ва исти­ни­та ли­ца, све до та­да пре­да­но скри­ва­на иза дру­ штве­них ма­ски, за­да­тих уло­га и ма­ло­ гра­ђан­ских кон­вен­ци­ја. От­кри­ва се и на­лич­је све­та, до ма­ло­час хо­мо­ге­ног, пред­ви­ди­вог и не­у­пит­ног. За­што је при­по­ве­да­чу Ми­лан­ко­ ву то­ли­ко по­тре­бан, то­ли­ко нео­п­хо­ дан мо­тив игре? Мо­жда упра­во сто­ га што му је у сте­шње­ном вре­ме­ну и кла­у­стро­фо­бич­ном ам­би­јен­ту ње­го­ вог три­ле­ра на­су­шно по­тре­бан чо­век у пу­ном зна­че­њу ре­чи ко­га Ши­лер спо­ ми­ње? Тек тај и та­кав ју­нак – у ко­јем су стра­дал­ник и лу­да, клов­нов­ска гри­ ма­са и очај Про­по­вед­ни­ка сје­ди­ње­ни и не­раз­лу­чи­ви – има пу­ни по­тен­ци­јал да нам до­ча­ра ег­зи­стен­ци­јал­но ста­ ње са­вре­ме­ног ур­ба­ног чо­ве­ка, ју­на­ ка на­шег до­ба. (књи­га иза­бра­них при­по­ве­да­ка Мом­чи­ла Ми­лан­ко­ва Ухва­ћен у мре­жу пред­ве­чер­ја на је­сен из­ла­зи у из­да­њу Слу­жбе­ног гла­ сни­ка из Бе­о­гра­да)

6. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота

ВРEМЕПЛОВ

Запис са брода за превоз заробљеног времена Уметник који је деловао тако необориво као да му живот не може ништа оставио је дубок лични печат на ликовној, духовној и интелектуалној сцени Србије Ни­ко­лА Ко­љА Ми­лу­но­ви­ћ (1935–2016) Пе­тар По­по­вић

К

а­да оста­ри­мо, нај­сви­ре­пи­ја је пра­зни­на ко­ја се ма­ло-по­ма­ ло ства­ра и ши­ри око нас. Пр­ ви од­ла­зе учи­те­љи ко­је смо во­ле­ли и ко­ји­ма смо се ди­ви­ ли. Он­да по­зна­ни­ци уз чи­је смо при­ ме­ре ста­са­ва­ли. За­тим при­ја­те­љи, они из шко­ле, ком­ши­лу­ка, са про­сла­ва... Из кра­ја сам где је ис­пред не­ких љу­ ди ишла ле­ген­да. Она о ва­тер­по­ли­сти Мир­ку Сан­ди­ћу, кр­ста­ри­ци из Драј­ зе­ро­ве, о Об­ра­ду Си­ми­ћу ни­кад не­ са­ви­је­ном кон­тра­шу из Пу­шки­но­ве, о ви­ше­та­лен­то­ва­ном Пе­ђи Ри­сти­ћу, из Се­њач­ке Ису­су са Са­ве, и о Ни­ко­ ли Ко­љи Ми­лу­но­ви­ћу, чо­ве­ку злат­ них ру­ку и ха­ри­зма­тич­ном ср­це­лом­ цу из Тол­сто­је­ве. Мно­го љу­ди има сво­ју при­чу о том и та­квом Ко­љи... Упо­зна­ли смо се 1971. на јед­ној од не­за­бо­рав­них жур­ки ам­ба­са­до­ра Али­ ја Па­хла­ви­ја, ро­ђе­ног бра­та пер­сиј­ ског ца­ра. У Тол­сто­је­вој, у нео­бич­ном зда­њу ја­пан­ске ар­хи­тек­ту­ре, на­сред пу­та из­ме­ђу на­ших ку­ћа, при­бли­жи­ ло нас је згра­жа­ва­ње над ба­ха­то­шћу „осва­ја­ча Бр­да” ко­ји ве­ру­ју да од њих баш све по­чи­ње. Од та­да смо нео­ду­ ста­ли са­пут­ни­ци са бро­да за пре­воз за­ро­бље­ног вре­ме­на. Ко­ља је ро­ђен, жи­вео, шко­ло­ван, ства­рао и умро у ам­би­јен­ту јед­не оп­

Распукнути брод, цртеж, 1985.

Тематику његових бродова одликује вишеструки поетски симболизам, па је тако лађа у разним облицима симбол људске радозналости и истраживања, самоће и колективности, али и одласка, растанка шти­не – Сав­ског вен­ца, од Се­ња­ка, пре­ко Топ­чи­дер­ског бр­да до Де­ди­ња. Учио је у ви­ли кра­ља Пе­тра, ста­но­вао у ста­рој ку­ћи ко­ју је оби­ла­зио Па­шић, а где је Цви­јић са­дио др­ве­ће, при­па­ дао ге­не­ра­ци­ји бе­смрт­них умет­ни­ка, дру­го­вао са нај­ве­ћи­ма по Евро­пи и Аме­ри­ци, а увек остао ори­ги­на­лан и свој. Као сва­ки пра­ви Бе­о­гра­ђа­нин био је и Ср­бин и Цр­но­го­рац и Ју­го­ сло­вен и Евро­пља­нин и свет­ска фа­ца, са по­но­сом но­се­ћи кроз жи­вот и сво­је ства­ра­ла­штво до­зу ду­бо­ке ду­хов­но­сти и хри­шћан­ске пле­ме­ни­то­сти. С дру­ге

стра­не, као чо­век био је из­над сва­ке по­ли­ти­ке. То се нај­бо­ље мо­гло ви­де­ти у ње­го­вом опу­су ве­за­ном за бро­до­ве. Те­ма­ти­ку ње­го­вих бро­до­ва од­ли­ку­је ви­ше­стру­ки по­ет­ски сим­бо­ли­зам, па је та­ко ла­ђа у ра­зним об­ли­ци­ма сим­ бол људ­ске ра­до­зна­ло­сти и ис­тра­жи­ ва­ња, са­мо­ће и ко­лек­тив­но­сти, али и од­ла­ска, ра­стан­ка. Ни­је са­мо по­след­њи гра­ди­тељ бро­ до­ва из сно­ва тра­жио мир­но мо­ре за зве­зде ко­је се га­се. Те ла­ђе су ишле кроз уз­бур­ка­не во­де ње­го­вог вре­ме­ на. Ка­да је де­ве­де­се­тих го­ди­на у бив­

шој отаџ­би­ни рат пре­тио уни­ште­ њем све­га, Ко­љи­но ин­те­ре­со­ва­ње се пре­у­сме­ри­ло на „бро­до­ве твр­ђа­ве” и „бро­до­ве за­тво­ре”. Док је он у Бе­о­ гра­ду ства­рао „Брод-Ми­ни­стар­ство” као при­мер бес­при­зор­не би­ро­кра­ти­је, за­пра­во ре­фе­рен­цу на Каф­кин „Про­ цес”, 400 ки­ло­ме­та­ра за­пад­ни­је Ар­ сен Де­дић је пе­вао о Ми­ни­стар­ству стра­ха. То је та ге­не­ра­ци­ја, тај мо­рал и тај осе­ћај умет­нич­ке ду­жно­сти да се не пре­ћу­ти. „Брод за пре­воз за­ро­ бље­ног вре­ме­на”, ко­лаж са­ста­вљен од мно­го­број­них исе­ча­ка из но­ви­на, по­

ри­нут је у ствар­ност док смо лу­па­ли у шер­пе и три ме­сца хо­да­ли ули­ца­ма тра­же­ћи прав­ду за по­кра­де­не гла­со­ве. При­ка­зи­ва­њем та­квих пло­ви­ла Ко­ ља је ус­по­ста­вљао пре­ци­зну по­тра­гу за са­вре­ме­но­шћу и ствар­но­шћу у ко­ је се, с вре­ме­на на вре­ме, та­ко до­бро угра­ђи­вао сплин про­ро­чан­ства, ко­ји као да оправ­да­ва по­ре­ђе­ње са Ор­ве­ ло­вим пи­са­њи­ма или Но­стра­да­му­со­ вим псал­ми­ма. Ко­ља је из чу­де­сне по­ро­ди­це Ми­ лу­но­вић, јед­не од рет­ких оди­ста осу­ ђе­них да жи­ви истин­ску умет­ност.

Колекције народног музеја у Београду: од женскиња до грађанки (2) Ка­ко су жи­ве­ле же­не у Ср­би­ји кра­јем 19. и по­чет­ком 20. ве­ка? Ка­ко су из­гле­да­ле, ка­ко су се обла­чи­ле, шта су ра­ди­ле и ка­ко су се бо­ри­ле за свој по­ло­жај у зе­мљи ко­ја је, осло­ба­ђа­ју­ћи се осман­ског на­сле­ђа, про­ла­ зи­ла кроз по­ли­тич­ки, дру­штве­ни, еко­ном­ски и кул­тур­ни пре­о­бра­жај? О ду­гом пу­ту еман­ци­па­ци­је же­на уну­тар ри­гид­них па­три­јар­хал­них и кон­зер­ва­тив­них окви­ра све­до­че ра­до­ви на­ших умет­ни­ка из ко­лек­ци­ је На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ду. Ова де­ла по­слу­жи­ла су исто­ри­чар­ки умет­но­сти Гор­да­ни Ста­ни­шић да ре­кон­стру­и­ше ме­сто и уло­гу же­на у овој уз­бу­дљи­вој епо­хи срп­ске исто­ри­је у ко­јој су по­ста­вље­ни те­ме­љи мо­дер­ног гра­ђан­ског дру­штва.

Мушка држава

П

е­де­се­тих го­ди­на 19. ве­ка у Евро­пи по­чи­ње мо­да кри­ но­ли­на, из­уз­ ет­но ши­ро­ких зво­на­стих ха­љи­на с гло­ма­ зном жи­ч а­н ом кон­с трук­ ци­јом. У Ср­би­ји се тренд кри­но­ли­на при­хва­та не­што ка­сни­је, по­чет­ком дру­ге вла­да­ви­не кне­за Ми­ха­и­ла, а ње­го­ва су­пру­га, ма­ђар­ска гро­фи­ца, а срп­ска кне­ги­ња Ју­ли­ја (Ху­ња­ди), би­ла је ме­ђу ода­ним поборницaмa ове мо­де. Тих го­ди­на Ана­стас Јо­ва­но­ вић ра­ди чу­ве­не Го­спо­ђе у кри­но­ли­на­ ма, а да­ма у оде­ћи из епо­хе, Ми­на Ка­ ра­џић Ву­ко­ма­но­вић, ви­ђе­на је ме­ђу нај­при­влач­ни­јим „мо­де­ли­ма” за фо­ то­гра­фи­је, ли­то­гра­фи­је и сли­ке мно­ гих стра­них и до­ма­ћих ауто­ра. Ре­фор­

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

ме у оде­ва­њу го­то­во да се па­ра­лел­но спро­во­де са су­штин­ским ре­фор­ма­ ма у дру­штву, по­вре­ме­но де­ста­би­ли­ зо­ва­ном по­ли­тич­ким кон­фрон­та­ци­ ја­ма две­ју ди­на­сти­ја, Обре­но­ви­ћа и Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа. Ин­тен­зи­ви­ра­ју се ан­га­жо­ва­ња у прав­цу нај­ра­зли­чи­ти­ јих ви­до­ва еман­ци­па­ци­је ду­ха и не­ за­ви­сно­сти лич­но­сти, та­ко да и пер­ спек­ти­ва осло­бо­ђе­не же­не гра­ђан­ке по­ста­је све из­ве­сни­ја. Улеп­ша­на сли­ка угод­но­сти по­ро­ дич­ног жи­во­та и си­му­ла­крум иди­ лич­не ат­мос­фе­ре за­тво­ре­ног до­ма у ко­јем се же­на осе­ћа­ла „за­шти­ће­на тка­ни­на­ма, зи­до­ви­ма и пред­ме­ти­ ма” ни­је ви­ше и ње­на ис­кљу­чи­ва ре­ ал­ност. Од дру­ге по­ло­ви­не 19. ве­ка,

Издаје: Политика новине и магазини д.о.о. Директор: Мира Глишић-Симић. Директор: Нина Самарџић. В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић. Уредник Додатка: Ана Оташевић. Графички дизајн: Милош Лугоњић. Телефон: 330-1751 Факс: 3373-393 Електронско издање: www.politika.rs

Кнегиња Персида Карађорђевић, владарка са визијом

гра­ђан­ска Евро­па је, ка­ко је за­па­зио Ерик Хоб­сба­ум, све ви­ше ве­ро­ва­ла у про­грес ка­пи­та­ла и зна­ња, ве­ра у кул­ ту­ру има­ла је пре­ва­лен­ци­ју над ве­ ром у бо­га, ви­ше се од­ла­зи­ло у по­зо­ ри­шта и на кон­цер­те не­го у цр­кву. Бе­о­град 1841. го­ди­не по­ста­је но­ ва пре­сто­ни­ца Ср­би­је, а кроз ње­гов ин­тер­ре­ги­о­нал­ни по­ло­жај и да­ље су се укр­шта­ли нај­ра­зли­чи­ти­ји ви­до­ ви по­ли­тич­ких, еко­ном­ских и кул­ тур­них тран­сфор­ма­ци­ја ка­ко сред­ње Евро­пе, та­ко и Бал­ка­на. По­сле отва­ ра­ња На­род­не би­бли­о­те­ке (1832) и На­род­ног му­зе­ја (1844) до­та­да­шњи Ли­цеј се ше­зде­се­тих го­ди­на 19. ве­ка за­ко­ном устро­ја­ва у Ве­ли­ку шко­лу (уни­вер­зи­тет), по­сле не­ко­ли­ко ра­ ни­јих по­ку­ша­ја отва­ра се и На­род­ но по­зо­ри­ште и пр­ви хо­тел за за­ба­ ву, по­п у­л ар­н и бе­о ­г рад­с ки Му­л ен

Анастас Јовановић је 1854. године литографисао портретну фигуру кнегиње Јулије Обреновић у врту

руж са кан­кан игра­чи­ца­ма. Зда­њ е „бал­кан­ског кан­ка­на” 1907. го­ди­не ме­ња сво­ју пр­во­бит­ну на­ме­ну у би­ о­скоп (Бал­кан, ко­ји је у тој функ­ци­ји био до 2010. го­ди­не). Од па­лан­ке, Бе­ о­град пре­ра­ста у ве­ли­ку ва­рош, ма­да се ње­го­вој озбиљ­ни­јој ур­ба­ни­за­ци­ји при­сту­па тек у по­след­њој де­це­ни­ји 19. ве­ка. Син­дром бур­жо­а­ске ци­ви­ ли­за­ци­је и кул­ту­ре спон­та­но по­при­ ма обри­се гра­ђан­ске ци­ви­ли­за­ци­је и гра­ђан­ске кул­ту­ре. Еман­ци­па­ци­ја му­шкар­ца у мо­дер­ног при­пад­ни­ка сво­је за­јед­ни­це, све бли­жег за­пад­ но­е ­в роп­с ком стан­д ар­д у, од­в и­ј а­л а се, уз већ по­сто­је­ће пре­до­ми­нан­те не са­мо бр­же већ и при­лич­но екс­тен­ зив­ни­је у свим аспек­ти­ма јав­ног жи­ во­та. „Жен­ски­ње” ће још ду­го оста­ ти уда­ље­не чак и од са­мих мар­ги­на по­ли­тич­ког и еко­ном­ског де­ло­ва­ња

„му­шке др­жа­ве”, са „свим вр­ли­на­ма ко­је при­ли­че њи­хо­вом ро­ду”, би­ће укљу­че­не али и да­ље огра­ни­че­не у до­ме­ни­ма обра­зов­них и кул­тур­них ре­фор­ми. Њи­хо­ва ин­те­гра­ци­ја у јав­ ни жи­вот, упр­кос пре­вла­сти кон­зер­ ва­ти­ви­стич­ког ми­шље­ња, би­ла је јед­ но­став­но не­ми­нов­на.

Живот ван породичног миљеа Же­не, нај­пре оне из ви­со­ких и ви­ ших со­ци­јал­них кру­го­ва, ко­ри­сти­ле су свој ста­ту­сни по­тен­ци­јал у про­мо­ ви­са­ње ин­тен­зив­ног и ра­зно­вр­сног дру­штве­ног жи­во­та из­ван изо­ло­ва­ног по­ро­дич­ног ми­љеа. Ак­тив­но су уче­ ство­ва­ле у ор­га­ни­зо­ва­њу ра­зних све­ ча­но­сти, ба­ло­ва и ма­скен­ба­ла, од­ла­ зи­ле на при­је­ме и на кон­цер­те, да би убр­зо осво­ји­ле и про­сто­ре „му­шких” са­др­жа­ја ка­кви су би­ли тзв. књи­жев­

Субота 6. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

ПОЗОРИШТЕ

Анђелика Лидел: Изван морала Не би било занимљиво правити представу да би се морално осудио један људождер, где би се сви сложили да није добро убити, jер то већ знамо

Висент Батаја

да ко­ји сам игра­ла у по­зо­ри­шту Оде­он („Пр­ва по­сла­ни­ца Све­тог апо­сто­ла Па­вла Ко­рин­ћа­ни­ ма”), у ко­ме је сце­на у ко­јој да­јем крв, има­ла сам ути­сак да сам на не­ки ми­сте­ри­о­зан на­чин, не­ка­квом ма­гич­ном рад­њом под­ста­кла по­кољ у Па­ри­зу. Би­ла сам у шо­ку, окле­ва­ла сам да на­ ста­вим. До­жи­ве­ла сам то као пра­ву тра­у­му, пи­ та­ју­ћи се шта се то до­го­ди­ло, шта се де­ша­ва ка­да вам се на ле­ђа упр­ти вар­вар­ство, и то се на кра­ ју го­то­во сто­пи­ло са мо­јом пред­ста­вом. Ни­сам про­ме­ни­ла при­чу о Са­га­ви, али осе­ћа­ње да су се у све то уме­ша­ле не­ке ве­шти­чи­је чи­ни ни­је ме на­пу­шта­ло.

А

За­што вам је при­ча о овом зло­чи­ну оста­ла та­ко упе­ча­тљи­во у се­ћа­њу? О том до­га­ђа­ју сам чи­та­ла у но­ви­на­ма као де­ вој­чи­ца, док сам би­ла на се­лу код ба­ке и де­де, на ју­го­за­па­ду Шпа­ни­је, и он се уре­зао у мо­јој гла­ ви. Не знам ода­кле се ство­рио тај ча­со­пис, јер је мој отац био вој­ник и стал­но смо се се­ли­ли.

70. ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ У АВИЊОНУ

н­ђе­ли­ка Ли­дел ру­ши та­буе о до­бру и злу у сво­јој нај­но­ви­јој пред­ста­ви „Шта бих ја с овим ма­чем”, пред­ста­вље­ној на по­зо­ри­шном фе­сти­ва­лу у Ави­њо­ ну (4–26. ју­ла). У питању је још је­дан ма­ра­тон шпан­ске дра­ма­тур­шки­ње, ре­ди­тељ­ке и глу­ми­це о љу­ба­ви и смр­ти, сек­су и кр­ви. На­кон што је про­те­клих го­ди­на би­ла јед­на од глав­них зве­зда фе­сти­ва­ла, у жи­жи фран­цу­ске штам­пе, овај пут су је го­то­во за­бо­ра­ви­ли, из­у­зи­ма­ју­ћи „Ли­бе­ра­си­он”. Аутор­ка ко­ма­да „Bel­gra­do” 2008. го­ди­не (ко­мад о Ми­ло­ше­ви­ће­вој са­хра­ни ко­ји ни­кад ни­је од­и­гран) по­све­ти­ла нам је по­чет­ком ју­ла не­ко­ли­ко ми­ну­та по­сле са­мо два из­во­ђе­ ња пред­ста­ве ко­ја се без стра­ха осла­ња на са­да­ шњост да би ство­ри­ла тра­ге­ди­ју мит­ских раз­ ме­ра. Ње­на при­ча о зло­чи­ну ко­ји је у Па­ри­зу по­чи­нио Ја­па­нац Исеи Са­га­ва 1981. годи­не до­ би­ла је дру­ги ток на­кон на­па­да ко­ји су по­тре­сли фран­цу­ску пре­сто­ни­цу про­шлог но­вем­бра. На ко­ји на­чин је овај до­га­ђај ути­цао на пи­ са­ње ва­шег ко­ма­да? Ни­сам про­ме­ни­ла Са­га­ви­ну при­чу и оно што је про­из­ла­зи­ло из ма­те­ри­ја­ла на ком сам ра­ди­ла: ту су љу­до­жде­ри, пси­хо­па­те (се­риј­ске уби­це) Тед Бан­ди и Џе­фри Да­мер, на­си­ље, фо­то­гра­фи­ је. Ка­да је, ме­ђу­тим, Па­риз пре­кри­вен кр­вљу, има­ла сам осе­ћај да про­ду­жа­вам ову по­ет­ску фа­сци­на­ци­је на­си­љем, ту древ­ну оп­чи­ње­ност зло­чи­ном, екс­пе­ри­мен­ти­шу­ћи с те­мом уби­ства. Од­јед­ном, у нео­че­ки­ва­ном обр­ту, крв је би­ла ту, под мо­јим но­га­ма, у не­по­сред­ном вар­вар­ском чи­ну. Схва­ти­ла сам то као на­ста­вак сво­јих ми­ сли, до ути­ска да сам ја са­ма то ис­про­во­ци­ра­ ла. Не са­мо због ра­да о Са­га­ви већ и због ко­ма­

но­у­мет­нич­ки са­ло­ни, али и спорт­ске и Жен­ског дру­штва, у срп­ској исто­ ак­тив­но­сти, чи­ме су, из­ме­ђу оста­лог, ри­ји је за­пам­ће­на као ве­ли­ка до­бро­ де­ман­то­ва­ле пред­ра­су­ду да су ма­ње твор­ка ко­ја је те­ста­мен­тар­но за­ве­ „кон­сти­ту­ти­ван део на­ци­је” од му­ шта­ла сво­ју имо­ви­ну Бе­о­град­ском уни­в ер­з и­те­т у, ма­н а­с ти­р и­м а и цр­ шка­ра­ца. Су­пру­ге срп­ских вла­да­ра, сход­но ква­ма. У Кра­љ е­в и­н и Ср­б и­ј и кра­ј ем ве­ сво­јим ста­ту­сним по­зи­ци­ја­ма, би­ле су пр­ве же­не ко­је су уно­си­ле дру­га­ ка и ку­ће углед­них ин­те­лек­ту­а­ла­ца чи­ји дух и сми­сао у сва­ко­днев­ни жи­ по­ста­ју пре­сти­жни јав­ни про­сто­ри, вот дру­ге по­ло­ви­не 19. ве­ка. Од пр­ а та­ква оку­пља­ња се од­ви­ја­ју и ван вог ба­ла у Бе­о­гра­ду, 1827. го­ди­не, двор­ских окви­ра (од три­де­се­тих го­ про­шло је до­ста вре­ме­на, док та­кав ди­на 19. ве­ка нај­по­пу­лар­ни­ја по­се­ вид за­пад­но­е­вроп­ске дру­штве­не за­ ла при­ре­ђи­ва­на су у ку­ћи Је­вре­ма ба­ве ни­је био усво­јен и у Ср­би­ји као Обре­но­ви­ћа, нај­мла­ђег бра­та кне­за по­пу­лар­ни на­ци­о­нал­ни мо­дел ели­ Ми­ло­ша). Дом ми­ни­стра и ди­пло­ма­ ти­стич­ког оку­пља­ња и дру­же­ња, али те Је­вре­ма Гру­ји­ћа ви­ђен је као је­дан и не­из­о­став­не лич­не про­мо­ци­је. Но­ од гра­ђан­ских ен­те­ри­је­ра у ко­јем су ви мод­ни иде­ал ве­чер­њих, бал­ских и се од­в и­ј а­л и не са­м о ди­п ло­м ат­с ки днев­них ха­љи­на пре­у­зет је из Фран­ пре­го­во­ри већ и ба­ло­ви, при­је­ми и цу­ске, али и из Ен­гле­ске (пр­ви мод­ни ча­со­пи­си сти­за­ли су из Пе­ште и Бе­ч а), на­п у­ш те­н е су „жи­ча­не” кон­струк­ци­је кри­н о­л и­н а као још је­ дан од жен­ских зна­ко­ ва по­с те­п е­н ог осло­б а­ ђа­њ а и еман­ц и­п а­ц и­ј е, усво­ј ен је вик­то­р и­ј ан­ ски ко­стим у фор­ми тзв. тур­ни­ра. Ме­ђ у пр­в им же­н а­м а у Ср­би­ји, кне­ги­ња (ка­ сни­је кра­љи­ца) На­та­ли­ ја Обре­но­вић, су­пру­га Женска радничка школа 1895. године кне­з а (кра­љ а) Ми­л а­ на, при­хва­та овај мод­ ни тренд и, што је ва­ жно, упр­кос не­за­вид­ној брач­ној суд­би­ни, успе­ ва да сво­ј е ан­га­ж о­в а­ ње пре­у­сме­ри у прав­цу дру­штве­них ак­тив­но­сти (ор­га­ни­зо­ва­ња ба­ло­ва, све­ча­но­сти и тзв. при­ ма­ња на дво­ру), а њих са­м е усме­р а­в а у ду­х у ху­м а­ни­тар­них и ху­ма­ ни­стич­ких де­лат­но­сти. По­ста­ла је по­кро­ви­тељ­ ка Ве­ли­ке жен­ске шко­ле Лаке даме

Не­ка­ко се за­де­сио у том се­лу и ја сам га про­на­ шла. Чи­та­ла сам мно­го и сек­су­ал­но се уз­бу­ђи­ва­ ла. Сти­за­ла сам до ма­стур­ба­ци­је чи­та­ју­ћи. Та­ко сам се­бе еро­ти­зо­ва­ла са пет­на­ест го­ди­на. Да ли сте го­во­ри­ли о сво­јим осе­ћа­њи­ма или сте их чу­ва­ли за се­бе? Чу­ва­ла сам их за се­бе, ни­сам их раз­у­ме­ла. Са­да мо­гу да на­пра­вим ве­зу. Али у том пе­ри­о­ду то ни­је би­ло мо­гу­ће, у том се­лу са уми­ва­о­ни­ком и но­шом ис­под кре­ве­та... Јед­ном је упао мој отац и ви­део ме са тим ча­со­пи­сом, ис­тр­гао ми га је из ру­ку и ре­као ми: „За­бра­ни­ћу ти да ово чи­таш јер ће те то за­глу­пи­ти.” Не са­мо да ми је узео ча­со­пис већ је хтео да ми за­бра­ни да чи­там. Тај ње­гов по­сту­пак ми се уре­зао као и Са­га­ви­на фо­ то­гра­фи­ја. Оста­ла сам це­лу ноћ да чи­там до ка­ сно и, по­што се он жа­лио да тро­шим пре­ви­ше стру­је, пре­кри­ла сам пе­шки­ром и оде­ћом ме­ста кроз ко­ја је из­ла­зи­ла све­тлост из мо­је со­бе ка­ко не би при­ме­тио. Чи­та­ла сам при­чу о сту­ден­ту са Сор­бо­не ко­ји је убио сво­ју ко­ле­ги­ни­цу јер је од­би­ла да сту­пи у сен­ти­мен­тал­ну ве­зу са њим и по­том је по­јео и у исто вре­ме су ми за­бра­њи­ ва­ли да чи­там, што је за ме­не би­ло од су­штин­ ске ва­жно­сти. Та бру­тал­ност ми је оста­ла сна­ жно у се­ћа­њу.

Фото Позоришни фестивал у Авињону

Отац, мај­ка, брат, син и ћер­ка... слич­ них при­ме­ра ов­де ви­ше не­ма. За­вр­шио је Ака­де­ми­ју ли­ков­них умет­но­сти у Бе­о­гра­ду на од­се­ку за ва­јар­ство, где је и ма­ги­стри­рао. Члан УЛУС-а је по­стао 1961. го­ди­не. Од та­ да сво­је скулп­ту­ре и цр­те­же пред­ста­ вља на мно­го­број­ним са­мо­стал­ним и груп­ним из­ло­жба­ма у зе­мљи и ино­ стран­ству. По­ред ва­јар­ских ра­до­ва, ау­тор је цр­те­жа, де­ко­ра­тив­них ком­ по­зи­ци­ја, зид­них апли­ка­ци­ја у ме­ та­лу, ар­хи­тек­тон­ско-ур­ба­ни­стич­ких ре­ше­ња, то­ли­ко бит­них спо­ме­ни­ка и дру­гих де­ла. Дру­ги су би­ли бр­жи, али он, као го­ спо­дар ете­рич­но­сти и чу­де­сне ми­са­о­ но­сти, остао је увек спор и го­спод­ски ле­же­ран. Остао је увек свој, уда­љен од сва­ког ма­ра­то­на или гу­ра­ња. Бес­ крај­но та­лен­то­ва­на лич­ност не­за­ин­ те­ре­со­ва­на за по­ча­сти. Онај ко­га, пре све­га, за­ни­ма ис­пи­ти­ва­ње соп­стве­них ли­ми­та. Рад на се­би, за се­бе. Ка­да би се уве­рио да по­се­ду­је им­по­зант­ну ко­ ли­чи­ну да­ро­ви­то­сти, од­у­ста­јао би од сва­ке вр­сте так­ми­че­ња. Да­ље про­це­ не и су­до­ви ни­су га се до­ти­ца­ли. До­ во­љан му је био спо­кој са­мо­пре­по­ зна­ва­ња. Ва­ља ов­де под­се­ти­ти: пре тач­но 50 го­ди­на осво­јио је сво­ју пр­ву на­гра­ду за скулп­ту­ру на Ме­ђу­на­род­ној из­ло­ жби ма­ле пла­сти­ке у Ха­гу, у Хо­лан­ ди­ји. Бе­ше то по­бе­да у гра­ду из ко­га ће по­сле сти­за­ти са­мо по­твр­де на­ших по­ра­за и по­ни­же­ња. Са сво­јим де­ли­ма остао је у сре­ди­ни за ко­ју је ду­бо­ко ве­зан лич­ним ис­ку­ ством и као на­след­ник кул­ту­ре ко­јој при­па­да. У овој зе­мљи ње­го­во ства­ра­ ла­штво је сву­да, од А до Ш. Од Аран­ ђе­лов­ца и Алек­сан­дров­ца до Шап­ца, од пр­ве до по­след­ње срп­ске пре­сто­ ни­це, од Ра­шке до Бе­о­гра­да. Умет­ник ко­ји је де­ло­вао та­ко нео­ бо­ри­во као да му жи­вот не мо­же ни­ шта оста­вио је ду­бок лич­ни пе­чат на ли­ков­ној, ду­хов­ној и ин­те­лек­ту­ ал­ној сце­ни Ср­би­је. На­ма ко­ји оста­ је­мо на коп­ну да се ба­ви­мо ис­ко­па­ ва­њем бро­да зва­ног „Уто­пи­ја” оста­је да по­ру­чи­мо: дра­ги ка­пе­та­не див­не фло­те, нек те веч­на сла­ва пра­ти на по­след­њој пло­вид­би ка пра­вед­ни­јим хо­ри­зон­ти­ма.

03

Поетска фасцинација насиљем: А. Лидел

ра­зни ску­по­ви за ме­ђу­на­род­ну и бе­ о­град­ску ин­те­лек­ту­ал­ну ели­ту.

Живот ван породичног миљеа Про­цес ви­ше­де­це­ниј­ске „евро­пе­и­за­ ци­је” и фор­ми­ра­ње до­ма­ћег на­ци­о­ нал­ног мо­де­ла у кру­го­ви­ма ин­те­лек­ту­ а­ла­ца кра­јем 19. ве­ка био је обе­ле­жен и од­ре­ђе­ним па­три­от­ским ела­ном. У сли­кар­ство се вра­ћа из­ве­сно ро­ман­ ти­чар­ско рас­по­ло­же­ње, у до­мо­ве се уно­се еле­мен­ти на­ци­о­нал­ног сти­ла и фол­кло­ра (по угле­ду на срп­ски де­ко­ ра­тив­ни стил Дра­гу­ти­на Ин­ки­о­стри­

Милош Тенковић, Уснула Жена, 1880.

ја), а европ­ску мо­ду и да­ље пра­ти мо­ди­фи­ко­ва­ни срп­ ски гра­ђан­ски тренд. Да­ ме су има­ле сво­је „жен­ске” те­ме и раз­го­во­ре до­стој­не жен­ског ро­да и вас­пи­та­ ња – о де­ци и до­ма­ћин­ству, руч­ним ра­до­ви­ма, мо­ди и уре­ђе­њу до­мо­ва, ле­пом по­ на­ша­њу и уз­ви­ше­ним ма­ ни­ри­ма, али су исто та­ко и све ви­ше по­све­ће­не раз­ме­ њи­ва­њу соп­стве­них зна­ња и ис­ку­ства о му­зи­ци, по­зо­ ри­шту, књи­жев­но­сти, умет­

Са­га­ва ви­ше ни­је у за­тво­ру... Не, иза­шао је и био је ја­ко по­пу­ла­ран, по­ја­вљи­ вао се на те­ле­ви­зи­ји. На­пи­сао је књи­гу и у мо­ јој пред­ста­ви де­ло­ве тог тек­ста чи­та­ју ја­пан­ски глум­ци. У њи­ма об­ја­шња­ва ка­ко је по­јео сво­ју ко­ле­ги­ни­цу. Тај текст је био бест­се­лер. Ве­ру­јем да је био зве­зда у Ја­па­ну за­то што је по­јео бе­лу же­ну. Због ра­си­зма. Да је би­ла Ја­пан­ка, то не би био исти фе­но­мен. Ја­пан­ци су из­у­зет­ни ра­си­сти. Због то­га је имао успех. Реч је о не­че­му што мо­ же да за­до­во­љи фан­та­зме чи­та­ла­ца. Ми­сти­фи­ку­је­те окол­но­сти, не осо­бу? Ка­да сам иза­бра­ла ствар­ни до­га­ђај и пре­не­ла га у мит­ски или по­ет­ски свет, одво­ји­ла сам га од гра­ђан­ског су­да. То ви­ше не­ма ве­зе с тим. Пот­ пу­но сам ис­кљу­чи­ла мо­рал­ни суд. Не би би­ло за­ни­мљи­во пра­ви­ти пред­ста­ву да би се мо­рал­но осу­дио је­дан љу­до­ждер. Не би би­ло за­ни­мљи­во на­пра­ви­ти де­ло где би се сви сло­жи­ли да ни­је до­бро уби­ти. То већ зна­мо. Упо­тре­би­ла сам по­ е­зи­ју да из­диг­нем при­чу из­над мо­ра­ла. Наставак на четвртој страни

но­сти. По­ли­ти­ка је и да­ље, не са­мо на бал­кан­ским про­сто­ри­ма, би­ла ис­кљу­ чи­во му­шка де­лат­ност јер се под­ра­зу­ ме­ва­ло да ба­вље­ње по­ли­ти­ком пре­ва­ зи­ла­зи ин­те­ре­со­ва­ња и спо­соб­но­сти же­на. У том сми­слу је ути­цај кне­ги­ње Пер­си­де Ка­ра­ђор­ђе­вић од сре­ди­не 19. ве­ка на ду­хов­ном и кул­тур­ном пла­ну, као кти­тор­ке и углед­не вла­дар­ке са ви­зи­јом, као и на по­ли­тич­ком, био од ве­ли­ког по­што­ва­ња. Она се на из­ве­ стан на­чин мо­же по­сма­тра­ти и као пр­ ва срп­ска же­на ко­ја је пре­по­зна­ла да сна­га гра­ђан­ске сло­бо­де ле­жи у про­ на­ла­же­њу мо­гућ­ но­с ти по­л и­т ич­ ког и со­ци­јал­ног осло­ба­ђа­ња. Ме­ ђу­тим, да би же­не по­ста­ле све­сни, ак­тив­ни део ин­ те­лек­ту­ал­не ели­ те мо­дер­но устро­ је­н ог дру­ш тва, би­ло је по­треб­но да се кон­крет­но ин­ве­сти­ра у бол­ ни сег­мент род­ них не­у­са­гла­ше­ но­сти – у жен­ско обра­зо­ва­ње. Сма­тра­ло се да је же­н и пи­с ме­ ност би­ла нео­п­ ход­н а је­д и­н о у свр­ху оба­вља­ња ко­ре­спон­ден­ци­је. Шко­ло­ва­ње је би­ ло при­ви­ле­ги­ја му­шка­ра­ца, жен­ској де­ци је би­ло омо­гу­ће­но са­мо нај­е­ле­ мен­тар­ни­је (дво­го­ди­шње) обра­зо­ва­ ње у ме­шо­ви­тим шко­ла­ма. Де­вој­ке су по сте­ре­о­ти­пу о „жен­ским вр­ли­на­ма” би­ле ви­ше вас­пи­та­ва­не и под­у­ча­ва­ не (ле­пом по­на­ша­њу, руч­ним ра­до­ ви­ма, пе­ва­њу) не­го обра­зо­ва­не са мо­ гућ­но­шћу да­љег уса­вр­ша­ва­ња. (Све до 1905. го­ди­не ни­је по­сто­ја­ла жен­ска гим­на­зи­ја као основ за упис на фа­кул­ тет.) Тек 1863. го­ди­не, са ре­фор­мом школ­ства и осни­ва­њем пр­ве сред­ње шко­ле, Ви­ше жен­ске у Бе­о­гра­ду, сми­

сао шко­ло­ва­ња де­во­ја­ка пре­ва­зи­ла­зи уски вас­пит­ни ка­рак­тер. Те­шко је би­ло у и да­ље кон­зер­ва­тив­ ним дру­штви­ма 19. ве­ка на под­руч­ју ма­ње-ви­ше чи­та­ве Евро­пе раз­у­ве­ри­ ти и оне по­је­дин­це, ин­те­лек­ту­ал­це, од ге­не­рал­но ка­те­го­рич­ког ста­ва ве­ћи­не да је у при­ро­ди же­не осе­ћај­ност да­ле­ ко ис­пред ра­зу­ма. Об­ја­вљи­ва­њем нај­ пре рас­пра­ве О сло­бо­ди (1859), а по­ том и књи­ге Пот­чи­ње­ност же­на Џо­на Стју­ар­та Ми­ла, бри­тан­ског фи­ло­зо­фа, при­ста­ли­це тзв. де­мо­крат­ског ли­бе­ ра­ли­зма и са­мог ауто­ра, јед­ног од нај­ стро­жих кри­ти­ча­ра дис­кри­ми­на­ци­је же­на (Мил се огла­ша­ва из епо­хе вик­ то­ри­јан­ске Ен­гле­ске, вре­ме­на ве­ли­ ких кла­сних раз­ли­ка ка­да је, ка­ко се прет­по­ста­вља, сва­ка два­на­е­ста же­на би­ла про­сти­тут­ка), европ­ска дру­штва су до­би­ла оштру кри­ти­ку ко­ја се од­ но­си­ла на ус­кра­ћи­ва­ње еко­ном­ских и пре­вас­ход­но мо­рал­них сло­бо­да лич­ но­сти, чи­ме је, из­ме­ђу оста­лог, об­у­ хва­ће­но и жен­ско пра­во на обра­зов­ну про­све­ће­ност, а што је Мил сма­трао јед­ним од не­за­о­би­ла­зних фак­то­ра сва­ке на­пред­не ци­ви­ли­за­ци­је. Ге­не­ рал­но раз­о­ча­ран у му­шки род, од чи­ је је мо­ћи и во­ље све за­ви­си­ло, Мил му­шкар­це до­жи­вља­ва окре­ну­тим са­ ми­ма се­би, то­ли­ко не­по­мир­љи­во да ни­су успе­ва­ли да пре­по­зна­ју би­ло ка­кав јав­ни ин­те­рес ван ис­кљу­чи­во лич­ног. У Ср­би­ји се кон­крет­но, за обра­зо­ ва­ну, а са­мим тим и „не­за­ви­сну жен­ ски­њу” ме­ђу пр­ви­ма за­ла­гао Све­то­ зар Мар­ко­вић, ве­ру­ју­ћи да је осно­ва про­спе­ри­те­та це­ло­куп­ног дру­штва са­др­жа­на у ре­а­ли­за­ци­ји иде­је о све­о­ бу­хват­ном обра­зо­ва­њу. (Мар­ко­вић је 1871. го­ди­не пре­вео Ми­ло­ву књи­гу и об­ја­вио је под на­зи­вом Пот­чи­ње­ност жен­ски­ња.) И Ма­ти­ја Бан је, до­ду­ше, у кон­тек­сту тра­ди­ци­о­нал­ног вре­ме­на, на од­ре­ђе­ни на­чин иза­шао у су­срет сво­јим су­на­род­ни­ца­ма – по­кре­нуо је пр­ви жен­ски ча­со­пис, Вос­пи­та­тел жен­ски 1847. го­ди­не. (наставиће се)

6. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 04 Субота

ТРЕНДОВИ

Поново ради грамофон Феномен васкрсења винила помало стидљиво захватио је и српску музичку сцену. Злосрећном продајом производног погона грамофонских плоча ПГП РТС будзашто страном купцу остали смо без златне коке која би данас доносила милионе овдашњој музичкој индустрији и била регионални центар који би омогућио лакше и брже издавање плоча домаћим ауторима и издавачима

Од свих умет­но­сти, му­зи­ка тр­пи нај­ ве­ћу про­ме­ну: су­штин­ски су се про­ме­ ни­ли ства­ра­ње и за­пи­си­ва­ње, али пре све­га ре­про­дук­ци­ја му­зи­ке. Ауди­о­фи­ ли то до­жи­вља­ва­ју као су­но­врат: гра­ мо­фон­ске пло­че по­ти­снуо је хлад­ни и упе­гла­ни звук ком­пакт-ди­ска, ког је по­ту­као ску­че­ни тон МП3 фор­ма­та, да би убр­за­ње ин­тер­не­та омо­гу­ћи­ло још ло­ши­ји и оскуд­ни­ји звук ди­ги­тал­ног про­то­ка му­зи­ке – стри­мин­га. На­кон ду­го­го­ди­шњег не­за­до­вољ­ ства ква­ли­те­том свих ме­то­да ди­ги­ тал­не ре­про­дук­ци­је зву­ка, му­зи­ча­ри и ауди­о­фи­ли из­вр­ши­ли су сво­је­вр­

сну кон­тра­ре­во­лу­ци­ју. По­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на ши­ром све­та гра­мо­ фон­ске пло­че су се вра­ти­ле у мо­ду, и по­но­во бе­ле­же ми­ли­он­ске ти­ра­же и не­ве­ро­ва­тан по­раст про­да­је.

Упозорење Нила Јанга У ин­тер­вјуу за So­ut­hern Ca­li­for­nia Pu­ blic Ra­dio, ле­ген­дар­ни рок му­зи­чар Нил Јанг из­ја­вио је не­што што је за­ пре­па­сти­ло љу­би­те­ље ви­нил­них из­да­ ња: „Мно­ги љу­ди ко­ји ку­пу­ју ви­ни­ле да­нас не схва­та­ју да слу­ша­ју му­зи­ку ма­сте­ро­ва­ну за ЦД, са­мо од­штам­па­ну на ви­ни­лу. Да­нас се сни­ма и ма­сте­ру­је

је­ди­но у ди­ги­тал­ној тех­но­ло­ги­ји, та­ко да су сви про­из­во­ди ко­ји се об­ја­вљу­ју на ви­ни­лу за­пра­во ком­пакт-ди­ско­ви на ви­ни­лу.” Ипак, у на­став­ку ин­тер­вјуа Јанг је ре­као да је по­вра­так ви­ни­ла до­бра ствар, јер од­у­да­ра од оп­штег трен­да ком­фор­ми­зма ко­јем се на­ша ци­ви­ли­ за­ци­ја пре­да­ла и од­раз је ве­ли­ке љу­ба­ ви пре­ма му­зи­ци. Фе­но­мен вас­кр­се­ња ви­ни­ла по­ма­ло сти­дљи­во за­хва­тио је и срп­ску му­зич­ку сце­ну. Зло­срећ­ном про­да­јом про­из­вод­ ног по­го­на гра­мо­фон­ских пло­ча ПГП РТС буд­за­што стра­ном куп­цу оста­ли

смо без злат­не ко­ке ко­ја би да­нас до­ но­си­ла ми­ли­о­не ов­да­шњој му­зич­кој ин­ду­стри­ји и би­ла ре­ги­о­нал­ни цен­тар ко­ји би омо­гу­ћио лак­ше и бр­же из­да­ва­ ње пло­ча до­ма­ћим ауто­ри­ма и из­да­ва­ чи­ма. Из­да­ва­ње гра­мо­фон­ских пло­ча са­да је скуп, спор и ри­скан­тан про­цес, у ко­ји се упу­шта­ју са­мо истин­ски ен­ту­зи­ ја­сти. Ни ви­ше­ме­сеч­но че­ка­ње на ред у ма­ло­број­ним европ­ским штам­па­ри­ ја­ма ви­ни­ла, ви­со­ке це­не про­из­вод­ње, пе­ри­пе­ти­је са уво­зом, ни од­вик­ну­тост до­ма­ће пу­бли­ке од ку­по­ва­ња му­зич­ ких из­да­ња у вре­ме­ну ка­да се све мо­же бес­плат­но чу­ти на ин­тер­не­ту, ипак ни­

ВИНИЛИ Владимир Краков

Ж

Владимир Јанковић Џет, вла­сник ко­лек­ци­је од пре­ко 15.000 гра­мо­фон­ских пло­ча

Наставак са треће стране Ко­мад отва­ра­те су­ко­бом са фран­цу­ским гле­ да­о­ци­ма, ко­ји­ма, ци­ти­ра­ју­ћи Еми­ла Си­о­ра­ на, по­ру­чу­је­те да је њи­хо­ва умет­ност мо­ра­ ли­стич­ка. Они ко­ји су о ва­ма пи­са­ли до­бре кри­ти­ке са­да мо­гу да по­ми­сле да сте оти­шли пре­да­ле­ко? Не бих ре­кла, су­де­ћи по ре­ак­ци­ји пу­бли­ке. Ве­ ћи­на је, чи­ни ми се, раз­у­ме­ла шта сам хте­ла да ура­дим: да по­кре­нем њи­хо­ву ду­шу, да про­бу­ дим ин­стинк­те, осе­ћа­ња. Ве­ру­јем да су за­сле­ пље­ни за­ко­ни­ма и ра­ци­о­нал­ним об­ја­шње­њи­ма чо­ве­ка. Због тих ма­те­ри­ја­ли­стич­ких об­ја­шње­ ња и по­ли­ти­ке из­гу­би­ли су спо­соб­ност да из­ра­ зе чо­веч­ност, по­ла­зе­ћи од осе­ћа­ња. Сти­гла сам спрем­на на све, на увре­де, псов­ке, али на кра­ју, они су раз­у­ме­ли, слу­ша­ли. Ја сам би­ла та ко­ја је оста­ла из­не­на­ђе­на. Ово је дру­ги део „три­ло­ги­је бес­кра­ја” и већ сте на­ја­ви­ли да ће тре­ћи део би­ти су­прот­ност. Ако сте у дру­гом де­лу ис­те­ри­ва­ли зле ду­хо­ве, у тре­ћем сле­ди мир и ле­по­та без ре­чи? То ми не би опро­сти­ли. Мој рад је ис­ку­ство ве­за­ но за ре­чи. Осе­ћам то као ка­зну, то што мо­рам да се из­ра­зим ре­чи­ма, за­то што све ви­ше имам по­ тре­бу да се одво­јим од ре­чи. Не ве­ру­јем да оне мо­ гу да бу­ду на ви­си­ни људ­ске пат­ње, људ­ске при­ ро­де и осе­ћај­но­сти. Исти­на је да же­лим да до­спем у ту но­ву фа­зу (Ли­дел ви­ше пу­та уда­ра пе­сни­цом о сто – прим. В. Б.) у ко­јој ви­ше не бих има­ла по­ тре­бу за ре­чи­ма да пред­ста­вим део људ­ске при­ро­ де на сце­ни. То ће би­ти мој иза­зов, мо­ја аван­ту­ ра. Мо­ји ин­стру­мет­ни су глас и реч. Али ући ћу у тај ри­зик уко­ли­ко та­ко мо­гу да ства­рим не­што ле­по, за­што да не? За­што је ле­по­та та­ко обез­вре­ ђе­на? Ког ђа­во­ла не мо­же­мо да се њо­ме ба­ви­мо? За­што не иде­мо да гле­да­мо Фра Ан­ђе­ли­ка, Бо­ти­ че­ли­ја, Ра­фа­е­ла, Ле­о­нар­да? За­што се на то гле­да ис­под ока? Ти­ме же­лим да се ба­вим. На­ста­вља­те са пред­став­ма без про­фе­си­о­нал­ них глу­ма­ца. Ка­ко сте на­шли осам мла­дих пла­вих глу­ми­ца ко­је ви­ди­мо на сце­ни? По­ја­ви­ло се ше­сто кан­ди­та­та, го­то­во се­дам­сто. Ор­га­ни­зо­ва­ла сам ка­стинг да ви­дим до­кле мо­гу да иду. Ја­ко су мла­де, го­то­во да не­ма­ју ис­ку­ства. Али от­кри­ла сам у њи­ма вар­вар­ке ко­је ве­ру­ју у оно што ра­де. Ни­шта им ни­сам ре­кла о мом нео­ бич­ном све­ту у ко­ји су ушле. Ни­шта им за­пра­во ни­сам го­во­ри­ла то­ком про­ба. Ре­кла сам им са­мо да ве­ру­ју, као не­ко ко се при­дру­жи сек­ти (смех). То ма­ло пла­ши... Исти­на је, али оне ни­су осе­ћа­ле страх. На ко­ ји су са­мо на­чин узе­ле хо­бот­ни­цу већ пр­вог

да­на (сце­на ма­стур­ба­ци­је са мр­твом жи­во­ти­ њом). Пот­пу­но су раз­у­ме­ле је­зик у ко­ји сам хте­ла да их уве­дем, без кла­сич­ног ра­да за сто­ лом, са­мо са енер­ги­јом ко­ју смо кре­и­ра­ле. Из­ ван­ред­не су јер су ми да­ле ви­ше не­го што сам од њих тра­жи­ла. А же­на у го­ди­на­ма на кра­ју? То је Ло­ла Кор­дон, шпан­ска глу­ми­ца. Да, она је про­фе­си­о­нал­на глу­ми­ца. Ра­ди­ла је са мо­јим аси­стен­том ре­жи­је Ху­ли­ом Про­вен­си­ом. Упра­ во је про­сла­ви­ла 80. ро­ђен­дан. Ам­би­ци­о­зна по­став­ка фран­цу­ског ре­ди­те­ ља Жи­ли­је­на Го­сле­на „2666” по ро­ма­ну Ро­ бер­та Бо­ла­њоа, ко­ја је пред­ста­вље­на ов­де у Ави­њо­ну, го­во­ри о ма­сов­ним уби­стви­ма же­ на у Си­ју­дад Ху­а­ре­зу, на мек­сич­ко-аме­рич­ кој гра­ни­ци де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ ка. То је већ би­ла глав­на те­ма ва­шег ко­ма­да „Ку­ћа сна­ге” с ко­јим сте се пр­ви пут пред­ста­

ПЕСНИЧКА КЊИГА

ви­ли на овом фе­сти­ва­лу, 2010. го­ди­не. Би­ли сте пре­те­ча... На не­сре­ћу. Пре­те­че су за­пра­во би­ли кри­ми­нал­ ци. Од то­га за­дрх­ти­те. Са тим сам би­ла су­о­че­на ка­ да сам ра­ди­ла у Мек­си­ку. У по­зо­ри­шном ате­љеу би­ло је де­во­ја­ка ко­је из Чи­у­а­уе (са­ве­зна др­жа­ва Мек­си­ка у ко­јој се на­ла­зи град Си­ју­дад Ху­а­рез). Усред ра­да на „Ку­ћи сна­ге”, до­жи­ве­ла сам, као же­ на, му­чан тре­ну­так лич­ног по­ни­же­ња. Тај ко­мад је на­пра­вљен да би осу­дио, али то је по­след­њи пут да сам по­ста­ви­ла на сце­ну де­ло да бих осу­ди­ла. На­ кон то­га ме ви­ше ни­је ин­те­ре­со­ва­ла осу­да и од­лу­ чи­ла сам да по­е­зи­ју усме­рим у дру­гом прав­цу.

Владимир Табашевић мостар, микромостар

Где ће мо­ћи још да се гле­да „Шта бих ја с овим ма­чем”? Ићи ће­мо у Бра­зил, у Сан­тос и Сао Па­о­ло. И у Је­ру­са­лим. Го­во­ри­ти о бо­гу у Је­ру­са­ли­му! Окре­ ну­ти се иде­ји бо­га у Је­ру­са­ли­му (раз­го­вор за­вр­ ша­ва звон­ким сме­хом). (превела с француског Гордана Поповић)

Фото Позоришни фестивал у Авињону

и­ви­мо у вре­ме­ну ве­ли­ ке, су­штин­ске ци­ви­ли­ за­циј­ске ре­во­лу­ци­је ко­ ја из ко­ре­на ме­ња на­ше жи­во­те. Реч је о пре­ла­ ску из ана­лог­ног у ди­ги­тал­но до­ба, или пре­ци­зни­је, из ана­лог­ног – твар­ ног на­чи­на бе­ле­же­ња и пре­но­ше­ња ин­фор­ма­ци­ја, у ди­ги­тал­ни ме­тод, за­ сно­ван на елек­трон­ским је­ди­ни­ца­ма и ну­ла­ма. Про­ме­ну ко­јој при­су­ству­је­ мо по­ре­де са пре­ла­ском из ру­ко­пи­сне, пре­пи­си­вач­ке ци­ви­ли­за­ци­је, у свет штам­па­них ме­ди­ја. Са­да­шњи пре­о­ бра­жај се чи­ни још дра­ма­тич­ни­ји. У епи­цен­тру овог пре­вра­та на­шла се умет­ност, ко­јој све­оп­шта ди­ги­та­ли­ за­ци­ја и њен глав­ни ме­диј – ин­тер­нет, исто­вре­ме­но да­ру­ју но­ве, не­слу­ће­не мо­гућ­но­сти, и ра­за­ра­ју ње­не те­ме­ље, као лек ко­ји и ле­чи и уби­ја.

Истеривање злих духова: из представе „Шта бих ја са овим мачем”

Имала сам утисак да сам на неки мистериозан начин, некаквом магичном радњом подстакла покољ у Паризу. Била сам у шоку, оклевала сам да наставим. Доживела сам то као праву трауму, и то се на крају стопило са мојом представом

изгорели кошеви и кашаљ који сече, текст се спушта према мостару, каснимо у град, микропитања, микродестинације, микроруке, тишина и микротишина, тако, у разлици сестре и рудници, нечије сестре и нечији рудници, кољемо бикове, месо се у завој отвара, вести са ратишта буде децу наполитанкама, под земљом нема драме, само последице сунца, сувог (ви сте психички оболели господине, ви сте расно лудило), брзо се пробуди, мостар је предалеко, даље него ти, у излогу лежи плави пацов, млитави фалус, дијалекат, мостар је још увек далеко, то је неки микромостар, потонуо у перспективу и у сопствена леђа, имамо нафту од километар и по дубоких јежева, возимо се само због сунца иначе никада не бисмо сели у овај аутомобил, последњи уложак трошимо на крв кућног прага, на убијеног човека или на убијени град, на микромостар који остаје за нама, возимо се иако већ довољно хладни од ретровизора у којем се види само тај тренутак када мостар постаје микромостар, и тај тренутак траје, а ми довољно одрасле да знамо шта значи трајање, и опет се отргну некоме, негде, ножеви, брзина аутомобила, нас неколико офарбани до граница маске, плачемо и возимо се, смеју се шуме, мртва девојчица се смеје, иако је ми не видимо, чујемо је негде, можда у палчевима који куцају ка небу, пут наш се затвара од глади, и опет изгорели кош, или кашаљ који сече, микродестинације, микроруке, мостар, микромостар (из збирке „Троје”, Самиздат Б92, 2016)

Субота 6. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

ТРЕНДОВИ

су спре­чи­ли по­ја­ву не­ко­ли­ко де­се­ти­на но­вих до­ма­ћих из­да­ња на ви­ни­лу. „Нил Јанг је ап­со­лут­но у пра­ву”, ка­ же Вла­димир Јан­ко­вић Џет, му­зи­чар са ви­ше­де­це­ниј­ским ста­жом, дис­ко­ фил и вла­сник ко­лек­ци­је од пре­ко 15.000 гра­мо­фон­ских пло­ча, ра­диј­ ски аутор ко­ји се ве­о­ма ак­тив­но ба­ви до­ма­ћом му­зи­ком. „У да­на­шње вре­ме 80 до 90 од­сто сни­ма­ња је ди­ги­тал­но. По­вра­так ви­ ни­лу је ре­тро­по­мо­дар­ство. Као за­љу­ бље­ник у ви­нил, ипак са сим­па­ти­јом гле­дам на же­љу да­на­шње ге­не­ра­ци­је му­зи­ча­ра да слу­ша­ју сво­ју му­зи­ку са

тињ­ско цар­ство” об­ја­ви­ли и на ви­ни­лу. „На­ша пло­ча де­фи­ни­тив­но бо­ље зву­ чи од ком­пакт-ди­ска. На­рав­но да ана­ лог­но сни­ма­ње има за ре­зул­тат звук са не­у­по­ре­ди­вим ква­ли­те­том. Ду­би­ на, ши­ри­на и то­пли­на уво­де у чу­до слу­ша­ња, а оно во­ди ка ле­по­ти и исти­ ни му­зи­ке. Ту смо већ на те­ре­ну по­ све­ће­но­сти ко­ја ле­чи од по­вр­шно­сти и услов је за ства­ра­ње. А то је нај­ва­ жни­је”, од­го­ва­ра ги­та­ри­ста и ко­а­у­тор му­зи­ке Пар­ти­бреј­кер­са Не­бој­ша Ан­ то­ни­је­вић – Ан­тон, на пи­та­ње ка­кав је осе­ћај по­но­во слу­ша­ти сво­је му­зич­ко оства­ре­ње са пло­че.

гра­мо­фо­на, али то ни­кад не­ће и не мо­ же би­ти исти звук. Чак и но­ва ре­и­зда­ ња по­зна­тих свет­ских ал­бу­ма ко­ја сам слу­шао зву­че ло­ши­је од ори­ги­нал­них из­да­ња из ана­лог­ног до­ба. Ипак, труд и искра до­ма­ћих му­зи­ча­ра се осе­те, па ре­ци­мо но­ви ал­бум Пар­ти­бреј­кер­ са бо­ље зву­чи на ви­ни­лу не­го на ком­ пакт-ди­ску”, примећује Џет.

Ка­да су у пи­та­њу ви­нил­на из­да­ња не­што мла­ђих до­ма­ћих ауто­ра не­го што су Ба­ја­га или Пар­ти­бреј­кер­си, за­ јед­нич­ки им је огро­ман труд да се по­ стиг­не нај­пле­ме­ни­ти­ји звук ко­ји је мо­ гу­ће про­из­ве­сти ком­би­на­ци­јом оних ана­лог­них спра­ва ко­је су још увек до­ ступ­не и упо­тре­бљи­ве и па­жљи­ве при­ ме­не ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је. До­ма­ћи ауто­ри узе­ли су у об­зир упо­зо­ре­ње Ни­ла Јан­га и дру­гих свет­ских ауто­ри­ те­та да за­вр­шни до­дир про­дук­ци­је – ма­сте­ринг, мо­ра би­ти при­ла­го­ђен ви­ ни­лу као ме­ди­ју. Не­ка од но­вих из­да­ња

Као у најбољим данима На­кон 22 го­ди­не из­да­ва­ња ал­бу­ма на ком­пакт-дис­ко­ви­ма, Пар­ти­бреј­кер­си су ове го­ди­не свој но­ви ал­бум „Си­ро­

кљу­ша, чи­је оства­ре­ње на ал­бу­му „Sa­ fe Pla­net“ гру­пе Horn­sman Coyote and So­ul­craft да­је му­зи­ци на­ро­чи­ту то­пли­

ну, или ше­фа ка­те­дре за ди­зајн зву­ка бе­о­град­ске Ви­со­ке елек­тро­тех­нич­ке шко­ле Дра­га­на Нов­ко­ви­ћа, ко­ји је за­ слу­жан за ви­со­ки ква­ли­тет ма­сте­рин­ га ал­бу­ма гру­пе Пре­синг „Не­у­ро­крем“. Ге­не­ра­ци­ју мла­ђа, гру­па Ар­тан Ли­ли, ма­сте­ринг сво­је пр­ве пло­че оба­ви­ла је, као у нај­бо­љим да­ни­ма до­ма­ће му­зи­ ке, у Ен­гле­ској. „Те пе­сме су нај­пре по­је­ди­нач­но об­ ја­вљи­ва­не на ин­тер­не­ту, али за ви­нил је ура­ђен дру­га­чи­ји ма­сте­ринг не­го за ин­тер­нет“, ка­же Бо­јан Сла­ча­ла, спи­ ри­тус мо­венс гру­пе Ар­тан Ли­ли. „Ка­ да слу­шам на­шу пло­чу, по­ја­вљу­је се не­ка то­пли­на зву­ка ко­ја не по­сто­ји ни у јед­ном дру­гом фор­ма­ту.“ До­ма­ћа му­зич­ка из­да­ња об­ја­вље­ на на ви­ни­лу то­ком по­след­њих не­ ко­ли­ко го­ди­на пред­ста­вља­ју сво­је­ вр­сни кул­тур­ни под­виг. У зе­мља­ма ко­је има­ју кул­тур­ну стра­те­ги­ју, ова­ кви про­јек­ти до­би­ја­ју фи­нан­сиј­ску и ло­ги­стич­ку по­др­шку др­жа­ве и ми­ни­ стар­ста­ва кул­ту­ре. У Ср­би­ји др­жа­ва са­пли­ће и де­мо­ти­ви­ше ова­кве по­ду­ хва­те, по­чев­ши од ца­ри­не и ПДВ-а, до не­че­га што под­се­ћа на на­уч­но­фан­ та­стич­ну ТВ се­ри­ју „Зо­на су­мра­ка”. На­и­ме, сај­то­ви као што су e-Bay, Di­ scogs, Ama­zon и слич­ни омо­г у­ћу­ју да љу­би­те­љи гра­мо­фон­ских пло­ча из ино­стран­ства и пост­ју­го­сло­вен­ ских зе­ма­ља на­ру­че и пла­те не­ка од срп­ских ви­нил­них из­да­ња али, По­ шта Ср­би­је не до­зво­ља­ва сла­ње гра­ мо­фон­ских пло­ча из­ван зе­мље. Пло­ че упу­ћу­ју на ца­рин­ски пре­глед (!) са ве­ли­ком ве­ро­ват­но­ћом да Ца­ри­ на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је не­ће до­зво­ли­ ти сла­ње до­ма­ћег из­да­ња у ино­стран­ ство. Ако и про­ђе кроз тај ла­ви­ринт, тро­шко­ви сла­ња удво­стру­чи­ће иона­ ко ви­со­ку це­ну из­да­ња и од­би­ти мно­ ге по­тен­ци­јал­не стра­не куп­це.

текст и па­ра­лел­на зна­че­ња, умно­же­на тен­ден­ци­јом пост­мо­дер­не да фар­ма­ ко­ло­шки пре­ци­зно ети­ке­ти­ра сва­ку по­себ­ност. Мо­гу­ће је сто­га те­о­риј­ски при­ћи овом ра­ду и од­мо­та­ти при­чу кроз га­мут ра­зних ин­тер­пре­та­ци­ја: као при­мер фе­ми­ни­стич­ког пи­сма кроз кон­цепт че­шља­ња и тка­ња; као су­бјек­тив­ни пост­ми­ни­ма­ли­зам сро­ дан прет­ход­ни­ца­ма Ме­рет Опен­хајм, Еви Хе­се, Ја­јои Ку­са­ми или Лу­из Бур­ жои, где скулп­ту­ра пред­ста­вља те­ло са сво­јим уну­тра­шњим и спо­ља­шњим гра­ни­ца­ма; кроз ме­ди­та­тив­ност хар­ мо­нич­ног бро­ја­ња и ин­тер­пре­та­ци­ју мо­ли­тве или ве­ре; као иден­ти­тет­ску дис­ло­ка­ци­ју је­дин­ке; им­про­ви­зо­ва­не и не­ста­бил­не гра­ни­це, рат и етич­ност из­гра­ђи­ва­ња и ру­ше­ња... Али кључ овог ра­да је­сте за­до­вољ­ство. Рав­но­ те­жа, так­тил­ност и по­ла­ри­зо­ва­на си­ ме­три­ја бли­же су чул­ном за­до­вољ­ству ужи­ва­ња у бе­лом и там­ном „еуро­кре­

му” не­го мно­гим кон­цеп­ту­ал­ним тен­ ден­ци­ја­ма Мој деч­ко, онај што је во­лео да чи­ сти пло­че, до­сти­гао је зен оног да­на ка­да је кра­дом узео ма­ску за ли­це сво­ је ма­ме глу­ми­це. Ма­ска је би­ла у те­ шкој ста­кле­ној те­гли, на­но­си­ла се ме­ ком чет­ком. Ши­ро­ким по­те­зом на­нео је ско­ро цео же­ла­ти­на­сти са­др­жај те­ гле на по­вр­ши­ну пло­че. По­сма­трао је ка­ко се су­ши: по­ла­ко, по­вла­чи­ле су се мо­чвар­не сен­ке, на­зи­ра­ло се глат­ко пу­стињ­ско дно. Па­жљи­во је од­ле­пио је­дан крај ма­ске и за­тим ла­га­но оди­гао чи­тав пре­маз, му­зич­ку ме­ду­зу на чи­ јим је ле­ђи­ма све­тлу­цао не­га­тив пло­ че, сва­ки тон и па­у­за од­сви­ра­ни у огле­ да­лу. Све­тлу­ца­ла је као три­јум­фал­на во­де­на хим­на, ме­ка ро­жња­ца бе­шум­ ног пан­ка, за­тим не­ста­ла у згу­жва­ној лоп­ти сив­ка­стог же­ла­ти­на, сви ко­до­ ви, ме­ло­ди­је, ди­ја­мант­ске кр­љу­шти са­ звуч­ја из­ме­ша­не у не­ста­ја­њу.

Спи­сак до­ма­ћих ви­нил­них из­да­ња 2011–2016. Пар­ти­бреј­керс „Си­ро­тињ­ско цар­ство” (Од­ли­чан Хр­чак 2016) Horn­sman Coyote & So­ul­craft „Sa­fe Pla­net” (Am­mo­ni­te Re­cords, Ср­би­ја/ PDV Re­cords, Хр­ват­ска 2016) The Im­mi­grants „I Need Help” (Am­mo­ni­te Re­cords 2016) Ton­be „Gi­ve Me Funk” (Di­sco Fru­it 2016) Stra­ight Mic­key And The Boyz (Од­ли­чан Хр­чак 2015) Ар­тан Ли­ли (Од­ли­чан Хр­чак 2015) Пре­синг „Не­у­ро­крем” (Am­mo­ni­te Re­cords 2015) Re­bel Star „Ре­ка” (Поп де­пре­си­ја 2015) On To­ur „Fol­krock” (Am­mo­ni­te Re­cords 2015) Про­паст „Вест­ник пре­и­спод­њи” (De­ath­ham­mer Re­cords 2015) Raid „Lit­tle Box” (In­sa­ne Catz Re­cords 2015) Horn­sman Coyote & So­ul­craft (1. ал­бум) (Am­mo­ni­te Re­cords 2014) Три­ко ЕП (Тра­ке 2014) Бран­ка Пар­лић „Sa­tie & Beyond” (Од­ли­чан Хр­чак 2014) Де­спот (Mi­ner Re­cords 2014) Eagle­ha­slan­ded (Bg Re­cords 2014) Ба­ја­га и ин­струк­то­ри „Да­љи­на, дим и пра­ши­на” (Long Play 2013) Јар­бо­ли „За­ба­ва”(дво­стру­ки ЛП) (Од­ли­чан Хр­чак 2012) Ри­бља чор­ба „Уз­бу­на” (Фид­бокс 2012) Ве­ли­ки пре­зир „Све­тлост и дим” (Од­ли­чан хр­чак 2012) Ame­bix Bal­kans „Tri­bu­te To Ame­bix” (PMK Re­cords 2012) VVhi­le „Mo­re” (Поп де­пре­си­ја, Ср­би­ја/Dirt Cult Re­cords, САД 2012) The Truth/Hell­tard „Сва­ког цар­ства за три да­на до­ста/Олош” (Dhpack47 2012) Ди­сци­пли­на кич­ме „Уф!” (Од­ли­чан хр­чак 2011) Ола Хор­хе (Од­ли­чан хр­чак 2011) Ри­бља чор­ба „Кон­церт за бри­га­ди­ре” (Ра­дио-те­ле­ви­зи­ја Ста­ра Па­зо­ва 2011)

Ви­ни­ли срп­ских из­во­ђа­ча об­ја­вље­ни ван Ср­би­је At­he­ist Rap „Uber­la­uf” (ПДВ, Хр­ват­ска) Van Gogh „Не­у­ме­рен у све­му” (Cro­a­tia Re­cords, Хр­ват­ска) Con­sec­ra­tion „Гроб” (ПДВ, Хр­ват­ска) Ре­пе­ти­тор „До­бро­до­шли на оке­ан” (Mo­on­lee Re­cords, Сло­ве­ни­ја) VVhi­le „Vvhi­le Is Va­nity” (Twin­toe, Не­мач­ка/На­пра­ви за­ед­но, Ма­ке­до­ни­ја) по­ка­зу­ју да и у Ср­би­ји по­сто­је ма­сте­ ринг ин­же­ње­ри свет­ске кла­се, по­пут Ми­ла­на Бар­ко­ви­ћа и Вла­ди­ми­ра Кр­

05

Задовољство Моне Х. Равнотежа, тактилност и поларизована симетрија ближе су чулном задовољству уживања у белом и тамном „еурокрему” него многим концептуалним тенденцијама ИЗ СВЕТСКИХ ГАЛЕРИЈА

Фото Волфганг Морел

Александра Лазар

И

Плус и минус, рад Моне Хатум

ко­ја ли­же сво­је кр­зно пред спа­ва­ње, отва­ра се и клуп­ча у рит­мич­ки од­ме­ ре­ном тем­пу, у свом ин­тим­ном то­ку и по­све­ће­но­сти. Плус и ми­нус чи­ни окру­гла ба­за од че­ли­ка и алу­ми­ни­ју­ма, че­ти­ри ме­тра у преч­ни­ку, сме­ште­на на по­ду. Ба­ за је пре­кри­ве­на фи­ним жућ­ка­стим пе­ском. Из сре­ди­не скулп­ту­ре, пре­ ко чи­та­вог преч­ни­ка, по­ла­ко ро­ти­ра ру­чи­ца у сме­ру ка­заљ­ке на са­ту. Јед­ на по­ло­ви­на ру­чи­це на­зу­бље­на је као че­шаљ и оста­вља за со­бом низ пра­ вил­них по­лу­кру­жних за­ре­за. Зуп­ци су тро­у­гла­сти, али су за­ре­зи ко­ји оста­ ју у пе­ску за­о­бље­ни, та­ко да су сен­ке по­себ­но ме­ке. Дру­га по­ло­ви­на ру­чи­це бри­ше све тра­го­ве, гла­де­ћи пе­сак на та­бу­лу ра­зу не­у­га­же­ног сне­га. Плус и ми­нус не ми­ру­је. У сва­ком тре­нут­ку пред на­ма је тач­но по­ла кру­ га пре­кри­ве­ног уред­но из­гра­бу­ља­ним пе­ском и по­ла глат­ке кварц­не по­вр­ ши­не мир­не као огле­да­ло, али се по­зи­ ци­ја ових по­ло­ви­на не­пре­кид­но ме­ња, иза­зи­ва­ју­ћи за­до­вољ­ство као при­ли­ ком по­сма­тра­ња мач­ке ко­ја пре­де, ме­

ха­ни­зо­ва­не зен ба­ште и огром­не па­ла­ чин­ке исто­вре­ме­но. Спо­ро окре­та­ње ру­чи­це је као удах и из­дах, ево­ци­ра при­род­не маг­не­ти­зме и по­ла­ри­за­ци­ је – пли­му и осе­ку, за­ла­зак и из­ла­зак сун­ца, пун и млад ме­сец... Јед­но­став­не сли­ке из ши­рег по­јав­ног спек­тра ко­ је се пре­пли­ћу кроз исто­ри­ју и умет­ ност. Си­сте­ма­тич­ност при ко­јој сва­ко зр­но на­ла­зи сво­је ме­сто уми­ру­је не­ми­ нов­ност кон­стант­не про­ме­не; па­жња с ко­јом је спо­ља­шњи руб не­на­ме­тљи­во ши­ри од оста­лих, као крај гра­мо­фон­ ске пло­че или ко­мад тка­ња ква­ли­тет­ не сви­ле. Ху­ма­ност ди­мен­зи­ја. Оп­се­ сив­но чи­ста по­вр­ши­на, као по­вр­ши­на осун­ча­не ко­же, при­ла­зи и уда­ља­ва се, оче­шља­на и раш­че­шља­на, ме­ња­ју­ћи у пра­вил­но рас­по­ре­ђе­ним сен­ка­ма ни­јан­су, гу­сти­ну, тре­мор, фон, отво­ ре­ност и за­тво­ре­ност, на­се­ље­ност и опу­сто­ше­ност фор­ме. Пост­ми­ни­ма­ли­зам пре­ма не­ким ту­ма­че­њи­ма за­др­жа­ва основ­не атри­ бу­те ми­ни­ма­ли­зма – се­ри­ја­ли­зам, ма­те­ри­јал­ност, јед­но­став­ност и про­ стор­ност – али је и отво­рен за под­

ºÉÑ ÖÄÔ ËÄ Î×Ï Ö × Ô× i¦Ò Ì ÕÏÄÆ ¬ÏÌ { °ÏÄ uÌx Ï¿Ð ÎÇ ÐÒ Ä

® ² ± ® · ´ µ Æ¿ É{Ç ÅÄÁ Ì Ò Ì¿ Â Ï¿ Ã Ò

i¦Ò Ì ÕÏÄÆ ¬ÏÌ { °ÏÄ uÌx Ò ÃÁÄ É¿ ÑÄ ÂÍ ÏÇ Ä

{ ÑÄ ÅÒ ~Ì ÕÒ ÑÉÖ Ç { ÑÄ ÅÒ ~Ä ÈÉ Û Ä ÓÉ ÕÐÄ ¬¿ ÁÇ ×Ä ÑÏÇ ÎÄ ÐËÄ ÍÑ É Ò Õ¿ ÌÄ Ò ÑÏÇ ÎÏÇ ËÄÏ É¿ ÐÊ¿ ÑÇ ÎÍà ×Ç ÓÏÍË Ì¿ ¿ÃÏÄ ÐÒ ºÉÑ ÖÄÔ ËÄ Î×Ï Ö × Ô× i¦Ò Ì ÕÏÄÆ ¬ÏÌ { °ÏÄ uÌx ªÄ ÅÄ ÔÌ Ì¿ É¿ ÐÌÇ Ä ÈÒ ÇÒÈÌÑÉ Ð¿ Ì¿ ÆÌ¿ ÉÍË i«Ä ÎÒÑ Î ×ÔÕx ¬¿ Ò Ð ÎÄ × ÌÇ Ç Ï¿ ÃÍ ÁÇ ÀÇ }Ä ÍÀ ¿ Á yÄ Ì Ç Ì¿ п Ñ Ò ­Î × ÑÇ ÌÄ ¥¿ À¿ ÏÇ ±Ä ÊÄ ÓÍÌÇ Æ¿ ÇÌ ÓÍÏ Ë¿ ÕÇ Ä

ма­ла сам деч­ка ко­ји је био оп­с ед­н ут чи­ш ће­њ ем гра­ мо­фон­ских пло­ча. Узи­мао би ва­ти­цу са ал­ко­хо­лом и пре­л а­з ио пре­к о по­в р­ш и­ не пло­че и, док би траг ал­ко­хо­ла ис­ па­ра­вао и не­ста­јао, ука­зи­ва­ла би се са­вр­ше­на цр­на по­вр­ши­на у ко­јој су сва на­зу­бље­ња оста­ја­ла бес­пре­кор­но ви­дљи­ва. Про­ме­не тем­па ви­де­ле су се као тач­ки­це и ни­зо­ви ли­ни­ја, гу­ шће од­сви­ра­не це­ли­не као и оне ре­ ђе, ла­га­ни­је. Ја­сно су се ис­ти­ца­ле па­ у­зе, ти­ши­не у ду­жим ком­по­зи­ци­ја­ма и раз­ма­ци из­ме­ђу пе­са­ма. Окре­тао би чи­сту пло­чу пре­ма сун­цу: сав звук на дла­ну. Знао је сва­ки тон те по­вр­ши­не и ужи­вао у ње­му. Раз­ми­шља­ла сам о то­ме при­ла­зе­ћи ки­не­тич­кој скулп­ту­ри Плус и ми­нус­ (+ and -) Мо­не Ха­тум, либанске умет­ нице која живи у Лондону, као не­ко ко хо­ће да за­гри­зе кри­шку све­же лу­ бе­ни­це, па би­ра ода­кле да поч­не. Пре­ ко ши­ро­ког, лет­њим сун­цем опра­ног про­сто­ра Тејт га­ле­ри­је, где је овај рад изложена у склопу соло изложбе, при­ ја­тељ­ски шум мо­то­ра ко­ји по­кре­ће скулп­ту­ру пре­де као за­до­вољ­на мач­ ка. Све­тло па­да на др­ве­ни под ко­со и у то­плим пре­ма­зи­ма. Кру­жим око скулп­ту­ре, би­ра­ју­ћи ме­сто где ћу се за­у­ста­ви­ти, по­пут ку­гли­це на ру­ле­ту, и за­гри­сти са ужи­ва­њем. Скулп­ту­ра је, ко­ли­ко је то до­зво­ ље­но ре­ћи, са­вр­ше­на. Баш као мач­ка

6. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 06 Субота

КЊИГЕ

Све је у љубави Боривој Герзић зналачки демонстрира како је лако у приповедању одустати од фабулирања Срђан Тешин

П

о­ђи­мо од, школ­ски ре­че­но, нај­о­снов­ ни­јег. Ако при­хва­ти­мо раз­ли­ко­ва­ње, с јед­не стра­не, на­ра­тив­ног тек­ста и при­че и, с дру­ге стра­не, при­че и фа­ бу­ле – свет про­зног де­ла мо­ра би­ти уре­ђе­ни свет. (Ми­ке Бал: „Уко­ли­ко се фа­бу­ла, на пр­вом ме­сту, по­сма­тра као про­из­вод ма­ште, при­ча би се мо­гла ви­де­ти као про­из­вод уре­ђе­ ња.”) Али ако се при при­по­ве­да­њу све вре­ме од­у­ста­је од нео­бра­ђе­ног и умет­нич­ки не­по­сре­ до­ва­ног ма­те­ри­ја­ла за фа­бу­лу, ка­ко он­да до­би­ ти уре­ђе­ни про­зни свет? Од­го­вор мо­же би­ти и ла­кон­ски, по­пут оног ко­ји је у Свим па­ште­та­ ма све­та да­ла пољ­ска спи­ са­те­љ и­ц а На­та­ш а Гер­к е: „Ко­м е је до фа­б у­л е, не­к а гле­да шпан­ске се­ри­је!” Бо­ри­вој Гер­зић, у збир­ци При­ча. Љу­бав (Рен­де, 2016), зна­лач­ки де­мон­стри­ра ка­ко је ла­ко у при­по­ве­да­њу од­у­ ста­ти од фа­бу­ли­ра­ња. Ова књи­га крат­ке про­зе је­сте је­ дин­стве­ни бре­ви­јар вр­ста и ти­по­ва од­у­ста­ја­ња од фа­бу­ ле. Про­цес де­фа­бу­ла­ри­за­ци­је је кљу­чан за раз­у­ ме­ва­ње ње­го­вог при­по­ве­да­ња. У овој књи­зи не по­сто­је ја­сно од­ре­ђе­ни до­га­ђа­ји, ак­те­ри, вре­ ме и ме­сто. У ње­го­вим при­по­вет­ка­ма не­ма ста­ бил­ног устрој­ства ли­ко­ва и њи­хо­вих пси­хо­ло­ шких кон­струк­ци­ја, не­ма дру­штве­не по­за­ди­не, не­ма узроч­но-по­сле­дич­них ве­за, од­ба­че­на су не­ка кључ­на пра­ви­ла пи­са­ња, ло­ги­ка тек­ста – ре­че­ни­це ко­је има­ју ло­гич­ког сми­сла, чак су у пи­та­ње до­ве­де­не и пра­во­пи­сне и лин­гви­стич­ке

нор­ме. С об­зи­ром на то да је оно што је на­пи­са­но екс­пе­ри­мен­тал­на умет­нич­ка про­за, спо­ља­шње ре­фе­рен­це, оне из­ван тек­ста, ко­је би нам по­мо­ гле да га раз­у­ме­мо, не­у­хва­тљи­ве су, али лу­та­ју тек­стом по­пут аве­ти. За Гер­зи­ћев про­зни свет пре би се ре­кло да је бе­ке­тов­ски ете­ри­чан и раз­ ре­ђен, не­го уре­ђен свет. У ње­му има ме­ста за но­ ми­нал­но две ства­ри: за при­чу и за љу­бав. Чак и у на­сло­ву, ко­ји из­ме­ђу оста­лог тре­ба да об­ја­ сни и са­мог се­бе, Гер­зић не су­ге­ри­ше чи­та­о­ци­ ма ни­шта. За­што ка­же при­ча, ако их има че­ти­ри и за­што из­ме­ђу ње и љу­ба­ви сто­ји тач­ка? (Шта­ ви­ше, и гра­фич­ко ре­ше­ње ко­ри­ца је све­де­но на ти­по­гра­фи­ју, на пра­зну стра­ну, без ика­квих илу­ стра­ци­ја, сим­бо­ла или зна­ко­ва.) При­ча. Љу­бав је са­ста­вље­на од че­ти­ри при­по­ вет­ке: Пе­сма за Ба­у­бо, Два са­та и јед­на бра­ва, Жи­вот има за нас у ши­ро­ком оп­се­гу и Из жи­во­ та вул­ка­ни­зе­ра. Ко­ли­ко је све вар­љи­во у пр­вој при­чи, го­во­ри и са­мо ула­же­ње чи­та­о­ца у пси­хо­ ло­ги­ју (!?) ли­ка ко­ји се зо­ве Ба­у­бо, а ко­ја је, ре­ ци­мо, „има­ла све­тлу пут, по­не­кад и там­ну”, ко­ја је обе­ћа­ва­ла на­ра­то­ру-љу­бав­ни­ку да ће „за­у­век би­ти ње­го­ва мај­ка, али и ње­ го­ва ћер­ка”. Да­кле, реч је о не­по­у­зда­ној при­чи о љу­ба­ ви из­ме­ђу ста­но­ви­те Ба­у­бо, пре­ле­пог те­ла и ко­ло­сал­них дој­ки, ко­ја текст чи­ни објек­ том сек­су­ал­не по­жу­де и на­ ра­то­ра, ко­ји је био „је­дан од оних не­за­ја­жљи­вих ко­ји хо­ ће све да ви­де, баш све што им је суд­би­на на­ме­ни­ла, од оних што не во­ле да књи­гу оста­ве не­до­чи­та­ном”. Та­ко је то с љу­ба­вљу код нас љу­ди. Уз­бу­дљи­во и ужа­сно исто­вре­ме­но. По­ жељ­но и стра­шно као же­на, бог-хај­дук, Ба­у­бо, бау-бау, џи­ги-бау. Па­ре­ћи се са же­ном-тек­стом, Гер­зић као да се пи­та: „Че­му љу­бав ако због ње не за­ву­чеш ру­ку у не­дра и не иш­чу­паш ср­це? Че­му при­ча о љу­ба­ви ако то не бу­де не­до­ку­чи­ва при­ча о јед­ном ср­цу и две про­бо­де­не ду­ше?” На­ред­на при­ча је о по­сма­тра­њу ства­ри, али, до­след­но, не и о њи­хо­вом об­ја­шња­ва­њу. Наш

на­ра­тор не же­ли да зна „ка­ква је ве­за из­ме­ђу тих ства­ри, из­ме­ђу би­ћа у јед­ној ули­ци гра­да где цр­но зво­но кле­пе­ће у јед­ној зе­мљи на јед­ ном кон­ти­нен­ту те пла­не­те ко­ја се са­ма око се­ бе окре­ће, ни­ко не зна с ко­јом по­бу­дом”. То је пи­та­ње за за­ба­ву бес­по­сле­ног ума. Али и то је при­ча о љу­ба­ви, о два име­на ко­ји­ма је су­ђе­но да бу­ду јед­но. Тре­ћа при­ча пред­ста­вља скуп имеј­ло­ва, пи­са­ них од ав­гу­ста 2014. го­ди­не до ав­гу­ста 2015. го­ди­ не, из ко­јих се мо­же раз­у­ме­ти ка­ко дво­је су­бје­ка­та по­ку­ша­ва­ју да сту­пе (по­но­во) у кон­такт и (по­но­ во) оства­ре љу­бав­ну ве­зу. С об­зи­ром на то да је је­зик у елек­трон­ским пи­сми­ма на­стао та­ко што се, прет­по­ста­вља­мо, из­вор­ни, ита­ли­јан­ски је­зик

мо на­бра­ја­ти уне­до­глед, а да ипак не до­ђе­мо до ва­ља­ног од­го­во­ра. Ан­ти­ју­на­ци ове при­че су два пса ко­ји се зо­ву Вул­ка и Ни­зер. Шта­ви­ ше, је­дан од па­са – онај ко­ји је на­у­чио да са­ви­ ја ле­ђа, ко­ји је сви­као на не­рав­но­прав­ност и до­ми­на­ци­ју сна­жни­јих и кр­во­лоч­ни­јих – раз­ вио је кон­тем­пла­ци­ју, на­у­чио се по­сма­трач­кој ве­ш ти­н и и сте­к ао ми­сли. И у овој при­ч и је до из­ра­жа­ја до­шла Гер­зи­ће­ва скло­ност ка је­ зич­ким по­ку­си­ма: па­су­си се за­вр­ша­ва­ју усред ре­че­ни­це и не­рет­ко по­чи­њу из­не­бу­ха, ма­лим по­чет­ним сло­вом. С об­зи­ром на то да је у пи­ та­њу ке­ру­ша ко­ја има раз­ви­је­ну спо­соб­ност ми­шље­ња и са­мо­по­сма­тра­ња, мо­гу­ће је да је аутор ти­ме же­лео да оцр­та ње­ну (псе­ћу) раз­

Узбудљиво и ужасно истовремено. Пожељно и страшно као жена, бог-хајдук, Баубо, бау-бау, џиги-бау. Парећи се са женом-текстом, Герзић као да се пита: Чему љубав ако због ње не завучеш руку у недра и не ишчупаш срце? пре­во­дио по­мо­ћу алат­ке Go­o­gle Tran­sla­te, чи­та­ лац је у не­до­у­ми­ци ког је ро­да и по­ла адре­сант, што по­ја­ча­ва ни­во игри­во­сти и жи­во­пи­сно­сти тек­ста. До­слов­но: „По­здрав дра­ги мо­ја, исти­нит са­да са­мо же­лим во­дит љу­бав с то­бом, али ћу да се бо­јит про­зо­ре на се­лу јест ли­је­по и ја сам жив­ ча­на ако ми­слим на на­шу да­љи­ну (Ри­јеч­ник хр­ ват­ски).” Ни­ко не бра­ни чи­та­о­цу да овај текст ту­ма­чи као да је реч о исто­пол­ној ве­зи, не­до­зво­ ље­ној ван­брач­ној ве­зи дво­је вре­ме­шних или вир­ ту­ел­ној ве­зи дво­је уса­мље­ни­ка? На­ра­тор(ка), то­ ли­ко мо­же­мо да раз­у­ме­мо, че­зне за љу­ба­вљу ко­ју је упо­знао(ла) јед­ног ле­та, иако чи­та­лац ни­ка­да не­ће са­зна­ти ко је уисти­ну адре­сат и шта се, по­ бо­гу, до­го­ди­ло пре го­ди­ну да­на. По­след­ња при­ча у књи­зи, за раз­ли­ку од три прет­ход­не ко­је су на ла­ти­ни­ци, од­штам­па­на је ћи­ри­лич­ним пи­смом. Ова ин­тер­вен­ци­ја не­ма сво­је по­кри­ће у тек­сту, а спољ­не узро­ке мо­же­

ви­је­ну пси­ху, при то­ме још и скло­ну пу­ца­њу, на­ро­чи­то ка­да по­ста­не све­сна чи­ње­ни­це да мо­ра жр­тво­ва­ти ма­те­ри­цу: „Јед­на ма­те­ри­ца на овом чуд­ном све­ту, ма­ње-ви­ше, да­јем ма­те­ ри­цу за Га­зди­ну љу­бав!, да­ла сам му, на прав­ ди бо­га, и свој по­род ко­ји ви­ше не­ћу има­ти...” Ето ка­ква је то љу­бав о ко­јој Бо­ри­вој Гер­зић при­по­ве­да: ужа­сна и уз­бу­дљи­ва, под­јед­на­ко и код љу­ди и код па­са. И за крај, не мо­же се смет­ну­ти с ума да Гер­зић ни­је при­по­ве­дач-ауто­ди­дакт, јер осим што је ау­ тор пет књи­га при­по­ве­да­ка, он је и аутор реч­ни­ ка (слен­га, фра­за, иди­о­ма и жар­го­на) и при­ре­ђи­ вач ан­то­ло­ги­је крат­ке при­че (мај­сто­ри крат­ке про­зе: од Го­го­ља до Фо­сте­ра Во­ла­са), те је пот­ пу­но схва­тљи­во за­што се упу­стио у ри­скант­ но пи­са­ње књи­ге При­ча. Љу­бав, ко­ја је у сво­јој осно­ви фор­мал­но екс­пе­ри­мен­тал­на и је­зич­ки и стил­ски. О фа­бу­ли да и не го­во­ри­мо...

Пе­сник не­ви­дљи­вих ме­ста

О Бајрону на Балкану

Није у питању незадовољство нити бол, већ мирна туга контемплације над светом, туга која настаје када се човек накратко издвоји из дешавања у животу и почне да их посматра са стране

Новосадски Булевар објавио је прошле године кратки роман Мухарема Баздуља „Ђаур и Зулејха”. Пре два месеца у Лондону је, уз препоруку Весне Голдсворти, објављен превод романа на енглески језик из пера Џона Кокса. Прве реакције у Бајроновој домовини су листом позитивне. Преносимо превод приказа из лондонских медија

Ни­ко­ла Жи­ва­но­вић

Ј

а сам ре­чи­ма тек бла­га уз­бр­ди­ ца/ на пу­ту до ја­сно­сти – го­то­во про­грам­ски ка­же То­ми­слав Ма­ рин­ко­вић у пе­сми „Бе­ло“. У Ма­ рин­ко­ви­ће­вој по­е­зи­ји пре­о­вла­ да­ва­ју пе­сме о при­ро­ди, али не пе­сме у ко­ји­ма је та при­ро­да рас­ту­ма­че­на и об­ја­шње­на, већ где је при­ка­за­на, учи­ ње­на ви­дљи­вом. Ако се по­во­дом то­га мо­же го­во­ри­ти о сим­бо­ли­ма, то ни­су за­о­кру­же­ни сим­бо­ли. Пе­снич­ке сли­ ке, ко­је се по­не­кад са­свим спон­та­но на­до­ве­зу­ју јед­на на дру­гу об­је­ди­њу­је пре све­га лир­ски су­бје­кат. Тек из ње­го­ ве пер­спек­ти­ве, тек по­што су те сли­ке пре­тво­ре­не у јед­но ис­ку­ство, оне до­ би­ја­ју сми­сао. Ми­сао ов­де ни­је раз­дво­ је­на од пе­снич­ке сли­ке, већ је у са­мој пе­снич­кој сли­ци. Оту­да је чи­та­ње Ма­ рин­ко­ви­ће­ве по­е­зи­је пре све­га до­жи­ вљај. Чи­та­лац при­ли­ком на­ред­ног чи­ та­ња не мо­же тај до­жи­вљај да по­но­ви, као што вра­ти­ти се на ме­сто на ко­ме је по­ни­кла не­ка им­пре­си­ја не­ће по­вра­ ти­ти ту им­пре­си­ју. При­ли­ком сва­ко­ га но­вог чи­та­ња ових пе­са­ма чи­та­лац ства­ра но­ви из­бор. Не­ке пе­сме ко­је је то­ком ра­ни­јих чи­та­ња пре­ви­део са­да из­би­ја­ју у пр­ви план, док оно што је про­чи­тао у не­ки­ма дру­ги­ма не­ста­је из њих и оне мо­жда про­го­ва­ра­ју о не­че­му са­свим дру­гом. Тај „пут до ја­сно­сти“ кроз ко­ји ре­чи про­ла­зе у Ма­рин­ко­ви­ ће­вој по­е­зи­ји ни­је ни­ка­да до­вр­шен. Ово су пе­сме о ве­чи­том тра­же­њу, от­ кри­ва­њу и гу­бље­њу. И са­ма при­ро­да ко­ју Ма­рин­ко­вић опи­су­је је­сте та­ква. При­ро­да ко­ја се скри­ва и по­но­во от­кри­ва. То ни­је ди­ вља при­ро­да већ при­ро­да ба­ште и

воћ­ња­ка, уре­ђе­ног про­сто­ра. Ов­де је да­то то ве­чи­то об­ли­ко­ва­ње при­ро­де у скла­ду са људ­ским по­тре­ба­ма, али и ње­но од­у­пи­ра­ње. О то­ме нај­ек­спли­ цит­ни­је го­во­ри пе­сма „Ли­ни­јом из­ ме­ђу ку­ће и по­врт­ња­ка“ – у сеп­тем­бру се из­бри­са­ла „ли­ни­ја ко­ја је/ спа­ја­ла по­сло­ве, до­га­ђа­је, љу­де!/ Све је чи­сти­ на, вре­ме без сме­ра.“ Од­у­пи­ра­ње и не­у­кро­ти­вост при­ро­ де је и на­зна­ка то­га да је она ви­ше од оно­га што чо­век у њој ви­ди као што и Ма­рин­ко­ви­ће­ве пе­сме има­ју увек не­ што ви­ше од оно­га што се мо­же све­сти на ра­ци­о­нал­но. Та­ко се у пе­сми „Је­зе­ ро“ на­ла­зе сти­хо­ви: „Чи­ни­ло ми се да је цео свет ви­дљив/ И да ћу га бес­крај­ но ду­го чу­ва­ти у се­ћа­њу“, да би се од­ мах за њи­ма по­ста­ви­ла пи­та­ња шта је са сун­цем ко­је стал­но ме­ња угло­ве, ве­ тром ко­ји се у кро­шња­ма чуо као уз­дах, или са без­и­ме­ним бо­ја­ма ли­шћа „за ко­је/ и да­нас ми­ слим да не­м а­ју осно­ву у ствар­но­ сти, до­бу го­ди­не, ни­т и по­р е­к лу“. Се­ћ а­њ е на не­ ствар­но, тра­га­ње за оним че­га не­ма нај­у­бе­дљи­ви­је је опи­са­но у пе­сми „Не­ви­дљи­ва ме­ста“ где лир­ски су­бје­ кат по­сле тра­же­ња пе­чу­ра­ка у шу­ми оста­је са­мо са сли­ком „по­гну­те си­лу­ е­те у пре­ки­ну­тој крет­њи“ са пра­зном кор­пом у ру­ка­ма. Тра­га­ње за не­ви­дљи­ вим ме­сти­ма, ка­ко у при­ро­ди та­ко и у са­мо­ме се­би, мо­жда је са­ма око­сни­ца Ма­рин­ко­ви­ће­ве по­е­зи­је: „Раз­ли­ка из­ ме­ђу не­по­сто­је­ћег/ и не­при­мет­ног је у ме­ни,/ и све је ма­ња“ („Оно што сам про­пу­стио на кра­ју“). На­сло­ви пе­сма нај­че­шће озна­ча­ва­ ју од­ре­ђе­но го­ди­шње до­ба, тре­ну­так или не­ко ме­сто. Ова од­ре­ђе­ња ни­су ту са­мо за­рад ства­ра­ња кон­тек­ста пе­сме већ и да би се на­шла тач­ка из ко­је ће се по­сма­тра­ти свет, не би ли чи­та­лац не­по­сред­ни­је осе­тио да ов­де ни­је реч о не­ком уни­вер­зал­ном ис­ку­ству ко­је те­жи да бу­де све­ва­же­ће већ на је­дан

кон­кре­тан кон­кре­тан до­жи­вљај. Свет је „за сва­ког дру­га­чи­ји,/ а за сва­ког са­ вр­ше­но леп“ („Оби­чан жи­вот“). У пе­ сми „Дво­ри­ште“ де­ча­ци ко­ји се игра­ју у лет­њем да­ну „Тру­де се да сва­ку ствар­ чи­цу бар так­ну,/ Пре но што не­по­врат­ но бу­де/ Шут­ну­та у про­ла­зност.“ Ова­кав став пре­ма жи­во­ту не­ми­ нов­но пра­ти се­та. Ни­је у пи­та­њу не­за­ до­вољ­ство ни­ти бол, већ мир­на ту­га кон­тем­пла­ци­је над све­том, ту­га ко­ја на­ста­је ка­да се чо­век на­крат­ко из­дво­ ји из де­ша­ва­ња у жи­во­ту и поч­не да их по­сма­тра са стра­не. У „Пе­сми по­ врат­ка“ има­мо сти­хо­ве: „Не­да­ле­ко: про­пла­нак, усе­чен пу­те­љак,/ ко­сма­ти жбу­но­ви, кру­же­ње ја­стре­ба, уз­бр­ди­ ца./ Баш ова­ко сам не­ка­да за­ми­шљао про­ма­шен жи­вот.// Са­да, у бр­ди­ма, на­ ла­зим раз­ло­ге за бли­скост/и из­не­над­ ну вер­ност са укуп­ним бру­ја­њем/ и сва­ким из­дан­ком по­на­о­соб.“ Ди­дак­тич­ни еле­мент је та­ко­ђе ва­жан у Ма­рин­ ко­ви­ће­вој по­е­зи­ ји. Ма­да се пе­сни­ ков став о жи­во­ту мо­же на­слу­ти­ти из сва­ке ње­го­ве пе­сме, у не­ки­ма то и екс­пли­ци­ра: До­вољ­но је са­мо по­сто­ја­ти,/ и то по­ сто­ја­ње усе­ца­ти/ што ду­бље, као ре­ка. („Лек­ци­ја“). Ипак, Ма­рин­ко­вић ни ов­ де не при­бе­га­ва ра­ци­о­на­ли­за­ци­ји. Он са­мо ис­ти­че „шко­лу тра­ја­ња“, од­ба­цу­ју­ ћи иде­ју да се жи­вот мо­ра тра­жи­ти. Ово је у ве­зи са јед­ним би­о­граф­ским де­та­ љем. Овај пе­сник жи­вот про­во­ди у се­лу Ли­по­ли­сту у ко­је се вра­тио по­сле ду­жег бо­рав­ка у Бе­о­гра­ду. Не за­то што ни­је во­лео Бе­о­град већ за­то што је осе­ћао да при­па­да ме­сту у ком је ро­ђен. Све ње­го­ве пе­сме оправ­да­ва­ју ову од­лу­ку и оту­да је при­ро­да у њи­ма опи­са­на очи­ ма чо­ве­ка ко­ме у јед­на­кој ме­ри при­па­да и град. Оту­да ће Ма­рин­ко­вић у јед­ној од сво­јих нај­бо­љих пе­са­ма го­во­ри­ти о тре­нут­ку: „Кад ни­ког не­ма у бли­зи­ни,/ а као да чу­је­мо да тре­ба,/ да оста­не­мо ту где је­смо“ („Оби­чан жи­вот“).

Џејмс Дојл

У

овом крат­ком ро­ма­ну пре­пу­ном чи­та­лач­ког ужит­ка, а на­пи­са­ ног са жи­вах­ном ра­до­зна­ло­шћу, Бај­рон 1809. го­ди­не пу­ту­је кроз Ал­ба­ни­ју и за­љу­бљу­је се у ле­по­ти­цу из Бо­сне, с ко­јом се ни­кад за­пра­во и не упо­зна, не­го је са­мо угле­да не­ко­ли­ко пу­та, пре не­ го се ра­ста­ну за­у­век. Зна­ко­ви­то је да се ле­по­ти­чи­но име пр­ви пут уво­ди ова­ко: „Три сло­га: зу, леј, ха” што при­зи­ва На­бо­ко­вље­ву Ло­ли­ту: „Је ли мо­гу­ће за­љу­би­ти се у реч, у име, пи­тао се Бај­рон. И да ли би ру­жа зби­ља истим да­хом ми­ ри­са­ла и да се не зо­ве ру­жом?” Упр­кос ла­ко­ћи то­на, Ђа­ур и Зу­леј­ха има ду­би­ну и озбиљ­ност ко­ја сме­шта ову књи­гу ра­ме уз ра­ме с де­ли­ма Џ. М. Ку­ци­ја, ако го­во­ри­мо о са­вре­ме­ним пи­сци­ма, кад је реч о те­жи­ни и исто­ риј­ском окви­ру ко­ји пра­те пи­са­ње. Ђа­ур и Зу­леј­ха нам ну­ди Бај­ро­нов пор­трет у вре­ме кад је овај оча­ран „ис­ точ­њач­ким ужи­ва­њем у ми­сти­фи­ ка­ци­ји” и тај је пор­трет убе­дљив, ори­ги­на­лан и сло­је­вит. Бај­рон се су­сре­ће с дру­гом кул­ту­ром, ис­точ­ њач­ком и му­сли­ман­ском, па ма­да га пеј­за­жи под­се­ћа­ју на „Шкот­ску ње­го­вог де­тињ­ства, на оне су­ро­ве а не­жне кра­јо­ли­ке”, фи­ло­зо­фи­ја по ко­јој та­мо­шње ста­нов­ни­штво жи­ви је из­ра­зи­то друк­чи­ја и ба­зи­ ра се на фа­та­ли­зму ком ће Бај­рон на­по­слет­ку по­че­ти да се ди­ви: „Мо­жда је то при­ро­дан след, пр­во чу­ђе­ње, а по­том ре­зиг­на­ци­ја и фа­та­ли­зам, ми­слио је, као и у жи­во­ту људ­ском.” Ба­зду­љу је ус­пе­ло да опи­ше ко­ре­не и ка­рак­тер бал­кан­ске кул­ту­ре, ње­не кон­тра­дик­ци­је и ње­ну при­влач­ност, ми­то­ло­ги­ју ко­ја по­чи­ва ис­под иден­ ти­те­та та­мо­шњег све­та. Он скре­ће па­жњу на за­јед­нич­ке ми­то­ве ко­ји сје­ ди­њу­ју Ис­ток и За­пад: „Ја­хја из Ко­ра­на је Јо­ван Кр­сти­тељ из је­ван­ђе­ља”, а грч­ки ми­то­ви су ра­зу­мљи­ви у обе кул­ту­ре, ма­да „на Бал­ка­ну Пла­тон још увек жи­ви у пе­ћи­на­ма”. Ути­сак ко­ји ова књи­га оста­вља на чи­та­о­ца је из­ра­зи­то ду­го­тра­јан, ка­ ко то би­ва с нај­бо­љим крат­ким ро­ма­ни­ма, то је осе­ћа­ње „не­до­вр­ше­ног ис­ку­ства” (што је фра­за из Ср­ца та­ме Џо­зе­фа Кон­ра­да ко­ја је, мо­же би­ ти, и до­бра де­фи­ни­ци­ја за цео жа­нр.) Те­жња ен­гле­ског пе­сни­ка за не­до­ ступ­ном ле­по­ти­цом по­ста­је су­срет кул­ту­ра. Ба­здуљ има ам­би­ци­ју да до­ча­ра осо­би­не љу­ди и кул­ту­ре, овај крат­ки ро­ман се на­сла­ња на жи­ву исто­риј­ску има­ги­на­ци­ју да би по­ста­вио пи­та­ ње о ко­ре­ни­ма (и те­мељ­ним ми­то­ви­ма) европ­ске кул­ту­ре.

Субота 6. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

КЊИЖЕВНОСТ

Папина кћи (Одломак из романа „Папина кћи”, Дарио Фо, Лагуна, 2016, превела са италијанског Гордана Бреберина)

Г

о­ди­не 1466, или мо­жда сле­де­ће, кар­ди­нал Ро­дри­го сре­ће ону ко­ја ће, мо­же се сло­бод­но ре­ћи, би­ти нај­ва­жни­ја же­на у ње­го­вом жи­ во­ту. Ако ни због че­га дру­гог, оно за­то што је упра­во она, по­сле не­ког вре­ме­на, ро­ди­ла Лу­кре­ци­ју. То је јед­на пре­ле­па Ри­мљан­ка, ве­ро­ват­но по­ре­ клом из Лом­бар­ди­је, ви­со­ка, вит­ка и из­у­зет­но при­ влач­на. Она је, пре све­га, ин­те­ли­гент­на, јер у про­ тив­ном не би при­ву­кла па­жњу јед­ног та­ко ис­ку­сног и моћ­ног чо­ве­ка. Зо­ве се Ђо­ва­на Ка­та­неи, а на­ди­мак јој је Ва­но­ ца. У вре­ме њи­хо­вог су­сре­та, Ва­но­ца има два­де­се­ так го­ди­на, а Ро­дри­гу је је­да­на­ест ви­ше. Кар­ди­нал кри­је ову ве­зу и обез­бе­ђу­је љу­бав­ни­ци ви­ше не­го при­стој­ну ку­ћу где је по­се­ћу­је, увек оба­зри­во, мо­же се ре­ћи сва­ко ве­че. У XV ве­ку био је, ме­ђу­тим, ви­ше не­го при­хва­ћен оби­чај да чо­век цр­кве одр­жа­ва не­ при­ме­ре­не од­но­се са же­на­ма из раз­ли­чи­тих сло­је­ва и на раз­ли­чи­тим дру­штве­ним по­ло­жа­ји­ма. Има­мо, да­кле, без­оч­ног раз­врат­ни­ка ко­ји зна за стид. Ако хо­ће­те, на­зо­ви­те то по­пов­ским ли­це­мер­ јем, ка­ко нас Мо­ли­јер учи у Тар­ти­фу. Нео­бич­но је што ви­со­ки цр­кве­ни ве­ли­ко­до­стој­ ник у овој ве­зи не тра­жи пу­сто­ло­ви­ну, као у дру­ гим ве­за­ма ко­је је до та­да одр­жа­вао, већ осе­ћај да има по­ро­ди­цу. Та­ко ће че­тво­ро де­це ро­ђе­не из те ве­зе би­ти над­зи­ра­но, во­ље­но и по­ди­за­но у го­то­во нор­мал­ном по­ро­дич­ном је­згру. А бу­ду­ћи да ни­је мо­гао да при­хва­ти уло­гу оца, кар­ди­нал је унај­мио не­ко­га ко ће то би­ти уме­сто ње­га. И ода­брао га је ве­о­ма па­жљи­во. Он се зо­ве Ђор­ђо де Кро­че и по за­ни­ма­њу је апо­ стол­ски пи­сар. Не тре­ба на­по­ми­ња­ти да му је тај по­сао у Ва­ти­ка­ну обез­бе­дио упра­во он, пра­ви отац. На­рав­но, за по­сао ро­ди­те­ља пла­ћао му је до­дат­ну на­кна­ду. Ро­дри­го мо­ра да сми­сли увер­љи­ву уло­гу за се­ бе: он је ујак. При­ја­тан и ве­ли­ко­ду­шан ујак, из­ у­зет­но не­жан пре­ма се­стри­ћи­ма, до те ме­ре да их по­се­ћу­је сва­ко ве­че, са го­ми­лом по­кло­на. Чак је у Ва­но­ци­ној ку­ћи од­ре­дио се­би скром­ну со­бу, pied-à-ter­re, баш као у ске­че­ви­ма или, још бо­ље, сцен­ским игра­ма ко­ме­ди­је дел ар­те. Муж-отац иза­ђе, ујак-кар­ди­нал уђе, и то но­ћу (ви­ди ти то), па по­што за­гр­ли и по­ма­зи де­цу, по­ву­че се ко ба­ ја­ги у сво­ју со­бу на спа­ва­ње, али се убр­зо ишу­ња и уву­че у кре­вет су­пру­ге ла­жног му­жа. По­не­кад на­ле­ти на јед­но или дво­је де­це ко­ја тра­же ма­му за­то што су ру­жно са­ња­ла и он­да их уми­ри, узме у на­руч­је, вра­ти у кре­ве­тац и чак успа­ва. А за­тим оде да успа­ва мај­ку. Ру­ку на ср­це, нај­те­жа од свих тих уло­га при­па­ла је ла­жном му­жу. Из­и­гра­ва­ти ро­ди­те­ља и су­пру­га, а он­да, чим се по­ја­ви га­зда, не­ста­ти и вра­ти­ти се тек у зо­ру, па се ски­ну­ти и ле­ћи у по­сте­љу тек кад овај оде, ни­је на­ро­чи­то за­бав­но. Ис­пла­ти се, ме­ђу­тим, при­хва­ти­ти уло­гу свод­ни­ка у за­ме­ну за зна­чај­ну фи­нан­сиј­ску ко­рист и си­гур­но рад­но ме­сто. Али баш као и у ко­ме­ди­ја­ма ка­кве та­да по­чи­ њу да се из­во­де, де­ша­ва се пре­о­крет. Ла­жни муж и отац из­не­на­да уми­ре. Из­ми­шље­ни по­зо­ри­шни пре­о­крет? Не, то се ствар­но до­го­ди­ло. И та­ко, по­ сле са­хра­не унајм­ље­ног ро­ди­те­ља, док још од­је­ку­ју мо­ли­тве и плач, тре­ба ода­бра­ти но­вог оца. Ово­га пу­та унајм­љен је Кар­ло Ка­на­ле, учен чо­век мла­ђи од свог прет­ход­ни­ка (он је от­при­ли­ке Ва­но­ци­них го­ди­на). И он ће, на­рав­но, има­ти ко­ри­сти од то­га: до­би­ја­ће из­да­шну на­кна­ду, а тре­ба са­мо да се бри­ не о удо­ви­ци, ко­ја се бр­зо уте­ши­ла, и под­у­ча­ва де­ цу у свој­ству кућ­ног учи­те­ља, за шта ће би­ти по­ себ­но пла­ћен. Ка­на­ле убр­зо от­кри­ва да су ње­го­ва де­ца из­у­зет­ но да­ро­ви­та, ка­ко за на­у­ку, та­ко и за књи­жев­ност и по­е­зи­ју. Не­ма сум­ње да је нај­све­стра­ни­ја и нај­ при­јем­чи­ви­ја Лу­кре­ци­ја, ко­ја ће, до пу­бер­те­та, с не­ве­ро­ват­ном ла­ко­ћом са­вла­да­ти ла­тин­ски и грч­ ки и на­у­чи­ти на­па­мет од­лом­ке де­ла и сти­хо­ве нај­ по­зна­ти­јих књи­жев­ни­ка и на­уч­ни­ка. Лу­кре­ци­ји је та­да са­мо шест го­ди­на. Про­ла­зи још шест го­ди­на и сти­же­мо до да­на ка­ да па­па Ино­ћен­ти­је VI­II (ко­га смо на по­чет­ку већ по­ме­ну­ли због не­ве­ро­ват­ног бро­ја љу­бав­ни­ца и мно­го­број­ног по­том­ства ко­је је до­био из тих ве­за) ле­жи у кре­ве­ту, на са­мр­ти. Про­шло је три­де­сет пет го­ди­на од смр­ти Ка­ли­ста III и мо­же се ре­ћи да је из­бор но­вих па­па, ко­ји су у ме­ђу­вре­ме­ну се­де­ли на Пе­тро­вом пре­сто­лу, био плод ве­штих по­те­за ње­го­вог бра­тан­ца Ро­дри­га Бор­ џи­је. И, као што смо на­по­ме­ну­ли, због спрет­но­сти са ко­јом ма­ни­пу­ли­ше кар­та­ма и ин­те­ре­си­ма, све га је те­же скло­ни­ти са по­ло­жа­ја ви­це­па­пе. Кар­ди­нал Бор­џи­ја за­кљу­чу­је да је куц­нуо час да, по­сле Пи­ја II, Па­вла II, Сик­ста IV и Ино­ћен­ти­ја VI­II, са­мог се­бе по­са­ди на нај­ви­ши трон. Не­ма по­тре­бе да и да­ље глу­ми да­ре­жљи­вог уја­ка ко­ји до­ла­зи уве­ че и од­ла­зи у зо­ру. По­што ће уско­ро се­сти на Све­ ту рим­ску сто­ли­цу, не мо­ра да ха­је за тра­че­ве ко­ји

ће се си­гур­но про­ши­ри­ти чим се са­зна да па­па има де­цу и жи­ви у мор­га­нат­ском бра­ку. Али са­да тре­ба са­оп­шти­ти ту исти­ну и ње­го­вим по­том­ци­ма. О то­ме не­ма­мо до­ку­мен­та, али ла­ко мо­же­мо за­ми­сли­ти ре­чи и ди­ја­лог ко­ји ће усле­ди­ ти кад им то от­кри­је. Оку­пља по­ро­ди­цу око се­бе и ка­же: „Дра­га де­чи­це, ваш ујак ће уско­ро по­ста­ти па­ па.” Де­ца углас кли­чу и пље­ска­ју, гр­ле га и цма­чу. Али ко­ли­ко је њи­ма та­да го­ди­на? Нај­ста­ри­ји Ху­ан има осам­на­ест, Че­за­ре ше­сна­ест, Лу­кре­ци­ја два­на­ ест, а че­твр­ти, Жо­фре, де­сет. Ба­цив­ши се Ро­дри­гу у на­руч­је, Лу­кре­ци­ја га пи­ та: „Али хо­ће­мо ли и да­ље мо­ћи да те зо­ве­мо уја­ком или ће­мо мо­ра­ти да до­да­мо ’ва­ша све­то­сти’?” Ро­дри­го нај­пре ћу­ти, а он­да све по­зо­ве да по­се­ да­ју око ње­га, укљу­чу­ју­ћи и Ва­но­цу и ње­ног му­жа, па са­оп­шти не­ве­ро­ват­ну исти­ну: „Не, не тре­ба ви­ ше да ме зо­ве­те уја­ком, по­што ја, у ства­ри, ни­сам брат ва­ше мај­ке, Кар­ло Ка­на­ле ни­је истин­ски њен дру­ги муж, а ваш по­кој­ни отац вам уоп­ште ни­је био отац.” Де­ца су скр­ха­на. Че­за­ре пи­та: „Ако су сви они ла­жни, ако ни­су пра­ви, ко си он­да ти?” „Ја сам вам отац, пра­ви, сви­ма ва­ма, не са­мо ду­ хов­ни већ ваш ро­ђе­ни, до­био сам вас са ва­шом мај­ ком. Је­ди­но вам је она пра­ва мај­ка.” Че­за­ре га љу­ти­то упи­та: „И упор­но сте по­на­вља­ ли ту лаж све ово вре­ме. За­што?” „За­то што би из­био скан­дал да се са­зна­ло да ви­ це­па­па, што сам до са­да био, има же­ну ко­ју во­ли и са ко­јом је до­био че­тво­ро де­це ко­ју обо­жа­ва. И ви би­сте те­шко про­шли без по­сле­ди­ца.” Лу­кре­ци­ја и њен нај­мла­ђи брат бри­зну у плач. „Увек сте нам го­во­ри­ли ка­ко не тре­ба да се ла­ же”, ка­же де­вој­чи­ца је­ца­ју­ћи, „ка­ко исти­на не сме да се из­да или ука­ља. А сад са­зна­је­мо да је у на­ шој ку­ћи све би­ло ла­жно, на­ме­ште­но. Наш отац је ла­гао кад нас је узи­мао у на­руч­је, ла­гао је кад је од­ла­зио у кре­вет с на­шом мај­ком и чак је и наш учи­тељ био ла­жан. Шта да ка­же­мо при­ја­те­љи­ма, љу­ди­ма ко­ји ће нас по­дру­гљи­во пи­та­ти: ’Ка­ко су вам оче­ви?’” Ро­дри­го мир­но ка­же: „Од­го­во­ри­те им пи­та­њем: ’А ва­ши?’, јер мо­ра­те зна­ти да је у Ва­ти­ка­ну и око­ ли­ни ма­ло де­це ро­ђе­не у бра­ку и мај­ки ко­је су за­ и­ста уда­те. У сва­ком слу­ча­ју, знај­те да сам вас увек во­лео као сво­ју де­цу и да ћу са­да мо­ћи да то јав­но и по­ка­жем.” „А за­што тек са­да?” „То је про­сто, дра­ги мо­ји. За не­ко­ли­ко да­на би­ћу

по­ста­вљен на врх пи­ра­ми­де. Она је са­чи­ње­на од хи­ ља­да ма­ње-ви­ше моћ­них љу­ди ко­ји, сто­је­ћи је­дан на дру­гом, др­же ту гра­ђе­ви­ну. Они мо­ра­ју да одр­ жа­ва­ју рав­но­те­жу, ако не­ко по­ср­не, ако га згње­че или из­ба­це, од­мах би­ва за­ме­њен не­ким ко је при­ клад­ни­ји и смо­тре­ни­ји. Је­ди­ни ко­ме не пре­ти опа­ сност да бу­де из­ба­чен из пи­ра­ми­де је­сте онај ко је на вр­ху, то јест па­па. Са­мо смрт мо­же да га скло­ни ода­тле. Не до­ти­чу ме, да­кле, ни гну­сне оп­ту­жбе, ни кле­ве­те, а ка­мо­ли исти­не ко­је не сме­ју да се ка­жу. То ва­жи и за вас, ко­је сам ја ство­рио. На­у­чио сам од учи­те­ља ге­о­ме­три­је да сна­га ве­ре ле­жи у ди­на­ мич­кој рав­но­те­жи. Не­ки твр­де да је то бо­го­ху­ље­ње, али ме­ни то од­го­ва­ра!” (...) По­ме­ну­ли смо на по­чет­ку да се та­да­шње дру­ штво ни­је мно­го иш­чу­ђа­ва­ло и згра­жа­ва­ло због шо­кант­них до­га­ђа­ја у жи­во­ту Бор­џи­ја, на­ро­чи­то уја­ка Ка­ли­ста III, оца Ро­дри­га, и ра­то­бор­ног си­на и бу­ду­ћег кар­ди­на­ла Че­за­ра. Крат­ко ре­че­но, без­об­ зир­ност у свим при­ли­ка­ма би­ла је оп­ште­при­хва­ ће­на осо­би­на, а лич­не, че­сто са­бла­жњи­ве жи­вот­не при­че ви­со­ких пре­ла­та, па чак и са­мог па­пе и ње­ го­вих ро­ђа­ка, сма­тра­не су уоби­ча­је­ном по­ја­вом. Јед­ном реч­ју, онај ко жи­ви у нај­го­рем гре­ху, жи­ви беж ла­жног сти­да, па сто­га ули­ва ве­ће по­ве­ре­ње. Та­да­шње хро­ни­ке бе­ле­же, на­и­ме, мон­ден­ске до­га­ ђа­је ко­ји су се, као да је то пот­пу­но нор­мал­но и без на­ме­ре да се иза­зо­ве са­бла­зан, одр­жа­ва­ли у са­мом Ва­ти­ка­ну. Али по­ја­вљи­ва­ње Бор­џи­ја на ре­не­сан­ сној исто­риј­ској по­зор­ни­ци, про­пра­ће­но пље­ском њи­хо­вих мно­го­број­них при­ста­ли­ца, у пр­вом ре­ду нај­бли­жих ро­ђа­ка, иза­зва­ло је жи­во за­ни­ма­ње ка­ ко до­ма­ће, та­ко и стра­не јав­но­сти. Не пи­шу се са­мо та­ко­зва­не па­скви­ле од че­ти­ри ри­мо­ва­на сти­ха не­го се у тој игри на гра­ни­ци кле­ ве­те опро­ба­ва­ју чак и пу­ту­ју­ћи пе­ва­чи и са­ти­рич­ ни пе­сни­ци, из­ла­жу­ћи се че­сто опа­сно­сти да се на њих об­ру­ши же­сто­ки гнев шпан­ских по­ли­тич­ких на­ви­ја­ча и са­мих Бор­џи­ја, по­зна­тих по не­ми­ло­срд­ ном ка­жња­ва­њу кри­ти­ча­ра. Вр­ху­нац скан­да­ло­зних из­ми­шљо­ти­на до­стиг­ нут је ка­да је про­ши­ре­на гла­си­на о не­ким ин­це­ сту­о­зним љу­бав­ним ве­за­ма, ко­ја иде та­ко да­ле­ко да твр­ди ка­ко су Лу­кре­ци­ју за­ве­ли и отац, принц ка­то­лич­ке цр­кве, и брат, су­ро­ви вој­ско­во­ђа. Осим тих не­до­стој­них тврд­њи, за то не по­сто­ји ни­је­дан по­у­здан до­каз. Али чи­ме кле­вет­ни­ци пот­кре­пљу­ ју сво­је оп­ту­жбе?

Да­рио Фо (Сан­ђа­но, 24. март 1926) је ита­ли­јан­ски драм­ски пи­сац, ре­жи­сер, глу­мац и са­ти­ри­чар, до­бит­ ник Но­бе­ло­ве на­гра­де за књи­жев­ност 1997. го­ди­не. Де­ло Да­ри­ја Фоа обе­ле­же­ но је кри­ти­ком ор­га­ни­зо­ ва­ног кри­ми­на­ла, по­ли­тич­ ке ко­руп­ци­је, по­ли­тич­ких уби­ста­ва, ве­ћи­не док­три­на ка­то­лич­ке цр­кве и су­ко­ба на Бли­ском ис­то­ку. У скла­ ду с иде­ја­ма ко­ме­ди­је дел’ ар­те, ње­го­ва се де­ла че­сто осла­ња­ју на им­про­ви­за­ци­ ји. Ње­го­ве дра­ме, по­себ­но Mi­ste­ro Buf­fo, пре­ве­де­не су на три­де­сет свет­ских је­зи­ ка, а ка­да се из­во­де из­ван Ита­ли­је, че­сто су при­ла­го­ ђе­не ло­кал­ним по­ли­тич­ ким и дру­гим при­ли­ка­ма. Фо под­сти­че ре­ди­те­ље и пре­во­ди­о­це да ме­ња­ју ње­ го­ве дра­ме по соп­стве­ном на­хо­ђе­њу, што сма­тра до­ след­ном при­ме­ном на­че­ла ко­ме­ди­је дел’ ар­те. Фо је осни­вач по­зо­ри­шне тру­пе за­јед­но са су­пру­гом, глу­ми­цом Фран­ком Ра­ме.

Смо­тра не­по­ти­зма и ска­ред­но­сти Лу­кре­ци­ја Бор­џи­ја јед­на је од нај­о­цр­ње­ни­јих исто­риј­ских лич­но­сти. Кћи озло­гла­ше­ног па­пе до сво­је је­да­на­е­сте го­ди­не би­ла је два пу­та ве­ре­на и три пу­та уда­ва­на – јед­ног од ње­них су­пру­га су на­те­ра­ли да се јав­но про­гла­си им­по­тент­ним и сто­га не­по­де­сним, а дру­гог је убио Лу­кре­ци­јин брат Че­за­ре Бор­џи­ја. До­де­љи­ва­на јој је уло­га уби­це, ин­це­сту­оз­ не љу­бав­ни­це, раз­врат­ни­це, нео­ до­љи­ве же­не злих на­ме­ра. Но­бе­ло­вац Да­рио Фо, уда­љив­ши се од сен­за­ци­о­на­ли­стич­ких или стро­го исто­риј­ских ре­кон­струк­ ци­ја ње­ног жви­о­та, от­кри­ва Лу­кре­ци­ји­ну људ­ску при­ро­ду, осло­ба­ђа­ју­ћи је сте­ре­о­ти­па по­хот­не и ро­до­сквр­не же­не и ста­вља­ју­ћи је у исто­риј­ски кон­текст и сва­ко­днев­ни жи­вот. Он нам от­кри­ва Лу­кре­ци­ји­ну ху­ма­ну стра­ну, ње­ну страст за жи­во­том, са­о­се­ћај­ност и спо­соб­ност да за­о­би­ла­зи ма­хи­на­ци­је сво­је по­ро­ди­це. Али ту су и ве­ле­леп­ни ре­не­сан­сни дво­ро­ви, нај­пот­ку­пљи­ви­ји од свих па­па Алек­сан­дар VI, по­ква­ре­ни брат Че­за­ре, па Лу­кре­ци­ји­ни му­же­ви и ње­ни љу­бав­ни­ци, пре свих Пје­тро Бем­бо, са ко­јим је де­ли­ла љу­бав пре­ма умет­но­сти, а на­ро­чи­то пре­ма по­ез­ и­ји и по­зо­ ри­шту. Но ипак, сви су они са­мо пи­о­ни у игра­ма без­об­зир­не вла­сти. Пра­ва смо­тра не­по­ти­зма и ска­ред­но­сти, из­ме­ђу про­сла­ва и ор­ги­ја. Исто као да­нас. Ро­ман о по­ро­ди­ци Бор­џи­ја пр­вен­стве­но је ма­ска на­шег вре­ме­на ко­је нам, ви­ђе­но кроз при­зму тог раз­до­ бља, де­лу­је још су­мор­ни­је и ис­ква­ре­ни­је.

ПЕСНИЧКА КЊИГА

Огњенка Лакићевић ПРВА ПОМОЋ Нешто је чудно Идем улицом без носа Нико не примећује како ми отпадају прсти Рука у лакту се цепа Праменови косе као влати траве одлазе од мене Ноге не слушају, одвајају се од тела Не знам како нико не види Потребна ми је прва помоћ Откад је отишао Делови тела ме само напуштају И шта ту има неком да не буде јасно (из збирке „Троје”, Самиздат Б92, 2016)

Вук Вучковић, Камелеон, акрилне боје на платну, 2016.

07

ЧИ­ТА­ЛИ­ШТЕ

6. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 08 Субота

Са­ња До­ма­зет

КЊИГЕ / ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ У БЕОГРАДУ Ир­вин Д. Ја­лом

Ми­ха­ел Кел­ма­јер

Те­ри Иглтон

Ле­жа­ње на ка­у­чу

Два го­спо­ди­на на оба­ли

За­што је Маркс био у пра­ву

пре­ве­ла са ен­гле­ског Ма­ја Ко­ста­ди­но­вић Но­ва књи­га, 2016.

пре­вео с не­мач­ког Ни­ко­ла Б. Цвет­ко­вић Ла­гу­на, 2016.

пре­ве­ла са ен­гле­ског Дра­ги­ња Ма­рић Пла­то, 2016.

Још је­дан хра­бар ли­те­рар­ни по­тез Ир­ви­на Д. Ја­ло­ма, чу­ве­ ног аме­рич­ког пси­хо­те­ра­пе­у­та, ко­ји под­јед­на­ко успе­шно у по­зним го­ди­на­ма ана­ли­зи­ра па­ци­јен­те и о то­ме пи­ше ин­спи­ра­тив­ну ли­те­ра­ту­ру. Ни­ко не би мо­гао да на­слу­ти шта је те­ма „Ле­жа­ња на ка­уч­ у”, ме­то­да ко­ји је увео пр­ви Сиг­мунд Фројд. Ово­га пу­та Ја­лом ис­пи­ту­је шта се до­га­ђа ка­да ана­ли­ти­ча­ри пре­ђу гра­ни­це и учи­не не­до­зво­ље­но – сту­пе у љу­бав­но по­ље и фи­зич­ки кон­такт са па­ци­јен­том. Ка­ко се пре­ма то­ме од­но­си пси­хи­ја­триј­ска за­јед­ни­ца (за­ па­њу­ју­ћа је Ја­ло­мо­ва искре­ност и са­зна­ње да је удру­же­ње пси­хо­те­ра­пе­у­та вр­ло сла­бо и скло­но под­ме­та­њи­ма, као и сва­ко дру­го), ко­ли­ко сек­су­ал­ни од­нос са те­ра­пе­у­том ра­ зор­но де­лу­је на па­ци­јен­та и шта се до­га­ђа он­да ка­да те­ ра­пе­у­ти по­ку­ша­ва­ју да на сво­ју ру­ку оса­вре­ме­не ме­то­де, а шта ка­да па­ци­јен­ти – ла­жу. Ја­лом, на­рав­но, ме­ња име­на и чу­ва при­ват­ност сво­јих ко­ле­га и кли­је­на­та, али оста­ју не­ ве­ро­ват­но хра­бри ре­до­ви о пси­хо­те­ра­пе­ут­ском про­це­су, о то­ме ка­ко се пре­ма смр­ти од­но­се док­тор и па­ци­јент, шта се до­га­ђа ка­да су­пру­га, љу­та што ју је су­пруг на­пу­стио, од­ лу­чи да за­ве­де ње­го­вог те­ра­пе­у­та, уве­ре­на да је он за то крив. Кри­ти­чар из Сан Фран­ци­ско кро­ни­кла ка­же да је ово де­ло „Ја­ло­мов увид у соп­стве­ну про­фе­си­ју, оштар и не­ми­ ло­ср­дан, да под­се­ћа на Оли­ве­ра Сак­са и Стад­са Тур­ке­ла, као и да је ово ро­ман за све ко­ји же­ле да зна­ју ка­ко за­и­ ста функ­ци­о­ни­ше ум те­ра­пе­у­та”. Мо­же­те, на­рав­но, би­ра­ти ка­ко ће­те да чи­та­те ово де­ло: не­ко ће ужи­ва­ти у књи­зи као у пси­хо­ло­шком три­ле­ру, а не­ко у Ја­ло­мо­вој ду­хо­ви­то­сти и сло­же­ној при­чи ко­ја се чи­та ла­ко и са ужи­ва­њем, из ко­је се са­зна­је мно­го не са­мо о те­о­ри­ји и прак­си пси­хо­те­ра­пи­ је, већ и о фи­ло­зо­фи­ји, умет­но­сти, кул­ту­ри…

Ево дир­љи­ве при­по­ве­сти о фи­ној ме­лан­хо­ли­ји, бли­ско­сти и при­ја­тељ­ству, али и о два­де­се­том ве­ку, из пе­ра Ми­ха­ел ­а Кел­ма­је­ра, углед­ног не­мач­ког књи­жев­ни­ка, ко­ји је у овом де­лу спо­јио, на­из­глед, не­спо­ји­во – Ча­пли­на и Чер­чи­ла. На­ и­ме, је­дан са­свим слу­ча­јан су­срет на хо­ли­вуд­ској за­ба­ви пу­ној гла­му­ра, зве­зда и до­са­де, био је суд­бо­но­сан ка­ко за Чер­чи­ла та­ко и за Ча­пли­на. Упо­зна­ли су се и од­лу­чи­ли да про­ше­та­ју ду­гом пла­жом. Мрак, ме­се­чи­на и ко­ра­ци у пе­ску, ду­бо­ка ти­ши­на по­сле бу­ке, као ство­ре­ни су за по­ве­ре­ње и по­ве­ра­ва­ња. Чер­чил и Ча­плин пре­по­зна­ли су ме­ђу­соб­ не слич­но­сти, а сли­чан се слич­ном ра­ду­је, ка­жу Ла­ти­ни. На­и­ме, обо­ји­ца су од де­тињ­ства па­ти­ли од же­сто­ке де­пре­ си­је. Бр­зо су скло­пи­ли до­го­вор: ако ко­ји од њих дво­ји­це осе­ти на­пад си­ви­ла и без­на­ђа, „угриз цр­ног пса”, уоби­ча­ је­ни на­лет хро­нич­не ме­лан­хо­ли­је, по­тра­жи­ће оног дру­гог и по­жа­ли­ће му се. „Ма­ли скит­ни­ца” и по­зна­ти др­жав­ник по­ста­ли су при­ја­те­љи. Кел­ма­јер нас за­тим во­ди кроз кључ­ не тре­нут­ке за оба ју­на­ка, као што су по­ја­ва звуч­ног фил­ма за Ча­пли­на или са­о­бра­ћај­на не­сре­ћа ко­ју је Чер­чил до­жи­ вео пре­ла­зе­ћи Пе­ту аве­ни­ју у Њу­јор­ку, све до по­ја­ве на­ци­ зма и Дру­гог свет­ског ра­та. „Ка­да са­зна­ју да се и Хи­тлер у де­тињ­ству но­сио ми­шљу да се уби­је, и са­ми те­о­ре­ти­ча­ри са­мо­у­би­ства, Чер­чил и Ча­плин не­ма­ју шта да ка­жу осим: Не мо­же­мо да би­ра­мо чла­но­ве на­шег клу­ба... Ни­ка­да ни­ ко ни­је са­знао о че­му су Чер­чил и Ча­плин у шет­ња­ма раз­ го­ва­ра­ли, јер је те­ма би­ла – до­бро­вољ­на смрт. Дру­ге их ства­ри ни­су за­ни­ма­ле. Т. С. Ели­от их је по­звао да пи­шу о тој те­ми, јер је по­зна­ти ен­гле­ски пе­сник, и сам му­чен де­ пре­си­ја­ма, пла­ни­рао да у свом ча­со­пи­су об­ја­ви абе­це­ду уте­хе. Ево књи­ге уте­хе, ле­по и то­пло на­пи­са­ног шти­ва, она­ ко ка­ко то мај­сто­ри чи­не. То­пле пре­по­ру­ке.

Те­ри Иглтон (1943) углед­ни је ен­гле­ски те­ор ­ е­ти­чар књи­ жев­но­сти, кри­ти­чар, ан­га­жо­ва­ни ин­те­лек­ту­а­лац – ле­ви­чар и марк­си­ста. Из бо­га­тог опу­са од че­тр­де­сет књи­га ко­ли­ко је до са­да на­пи­сао, „За­што је Маркс био у пра­ву” сма­тра се јед­ном од че­ти­ри ње­го­ве нај­зна­чај­ни­је књи­ге. Иглтон ка­ же: „Ова књи­га про­ис­те­кла је из јед­не упе­ча­тљи­ве ми­сли: шта ако су сви нај­по­зна­ти­ји при­го­во­ри Марк­со­вом де­лу би­ли по­гре­шни? Или су, ба­рем, ако ни­су са­свим без­ум­ни, углав­ном та­кви. Овим не су­ге­ри­шем да Маркс ни­ка­да ни­је по­гре­шио. Ни­је­дан фрој­до­вац не уми­шља да Фројд ни­ка­да ни­је на­пра­вио глу­пу гре­шку, баш као што ни­је­дан љу­би­тељ Ал­фре­да Хич­ко­ка не бра­ни сва­ки ка­дар и ре­че­ни­цу сце­на­ ри­ја тог мај­сто­ра.” Иглтон у овом де­лу из­но­си чи­тав низ тврд­њи о то­ме ка­ко је све Маркс по­гре­шно и не­до­вољ­но ду­бо­ко ту­ма­чен. Он сма­тра да „две ве­ли­ке прет­ње људ­ском оп­стан­ку са ко­ји­ма се са­да су­о­ча­ва­мо је­су вој­на и она ве­за­ на за жи­вот­ну сре­ди­ну. Ве­ро­ват­но ће се оне у бу­дућ­но­сти све ви­ше ста­па­ти, док ће бор­бе око оскуд­них ре­сур­са еска­ ли­ра­ти у ору­жа­ни су­коб“. Аутор сма­тра да ка­пи­та­ли­зам не мо­же из­бе­ћи еко­ло­шко уни­ште­ње, с об­зи­ром на про­тив­дру­ штве­ну при­ро­ду ње­го­вог на­го­на за згр­та­њем. Он за­па­жа да тај си­стем мо­же да то­ле­ри­ше ра­сну и род­ну рав­но­прав­ ност, али не мо­же по сво­јој при­ро­ди да по­стиг­не мир у све­ту или да по­шту­је ма­те­ри­јал­ни свет. У су­шти­ни ка­пи­та­ли­зма је ира­ци­о­нал­ност на­го­на за згр­та­њем ка­пи­та­ла и та­ко­зва­ ног раз­во­ја, што је не­из­бе­жно не­при­ја­тељ­ски у од­но­су на еко­ло­шку рав­но­те­жу. „Бу­ду­ћи да се исто­ри­ја те­ту­ра ка мо­ гућ­но­сти ну­кле­ар­ног ра­та и еко­ло­шке ка­та­стро­фе, те­шко је уви­де­ти на ко­ји на­чин сло­ган со­ци­ја­ли­зам или вар­вар­ство ни­је тре­зве­на исти­на. Ако не де­лу­је­мо са­да, чи­ни се да ће нам ка­пи­та­ли­зам до­ћи гла­ве”, за­кљу­чу­је аутор.

ЦЕНТРИ КУЛТУРЕ

Ђор­ђе Не­шић и Ми­љур­ко Ву­ка­ ди­но­вић

ДОМ ОМЛА­ДИ­НЕ БЕ­О­ГРА­ДА Ма­ке­дон­ска 22/IV тел. 3220-127 www.do­mo­mla­di­ne.org

КУ­ЋА ЂУ­РЕ ЈАК­ШИ­ЋА Ска­дар­ска 34, тел. 7230-302 www.ku­ca­dju­re­jak­si­ca.rs

6. и 7. 8. Га­ле­ри­ја – Из­ло­жба „Mлади срп­ски ака­дем­ски сли­ ка­ри Аме­ри­ци“ 6. 8. у 20 Пла­то Ми­ла­на Мла­ де­но­ви­ћа – Кон­церт на Зи­ди­ћу: бенд Њу­шка­чи ја­бу­ка 9. 8. у 19 Га­ле­ри­ја – Отва­ра­ње из­ло­жбе „Атлас Зе­мље“ Ива­на Сто­ја­ко­ви­ћа.

12. 8. у 20 Пла­то Ми­ла­на Мла­ де­но­ви­ћа – Кон­церт на Зи­ди­ћу: бенд KEZZ Дом културе Студентски град Булевар Зорана Ђинђића 179, тел. 2691-442 www.dksg.rs Књи­жев­ност 9. 8. у 20 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­ стра­ла – Пред­ста­вља­ње књи­ге Вла­ди­ми­ра Ђу­ри­ћа Ђу­ре „Окул­ ту­ра – ма­ги­ја и са­крал­на ге­о­гра­ фи­ја“ Би­бли­о­те­ка До 15. 8. Хол Би­бли­от­ е­ке – Из­ ло­жба књи­га: Нај­бо­љи ро­ма­ни за ле­то Оста­ло До 15. 8. Га­ле­ри­ја – Из­ло­жба стрип та­бли Дру­жи­не Дар­да­не­ ли ауто­ра Дра­га­на Па­у­но­ви­ћа и Па­вла Зе­ли­ћа 9. 8. у 21 СКЦ Но­ви Сад – Го­сто­ ва­ње До­ма кул­ту­ре „Сту­дент­ ски град“: Пред­ста­вља­ње фе­ сти­ва­ла Бал­ка­ни­ма и про­дук­ци­ је АФЦ ДЕЧ­ЈИ КУЛ­ТУР­НИ ЦЕН­ТАР БЕ­ОГ­ РАД Та­ков­ска 8, тел. 3242-011 www.dkcb.rs Бес­плат­не лет­ње ра­ди­о­ни­це „Кул­ту­ра сло­бод­ног вре­ме­на“ 10. 8. 10–12 – Ра­ди­о­ни­ца стри­ па и ка­ри­ка­ту­ре за уз­раст од 13 до 18 го­ди­на. УДРУ­ЖЕ­ЊЕ КЊИ­ЖЕВ­НИ­КА СР­БИ­ЈЕ Три­би­на Фран­цу­ска 7 www.uksrbije.org.rs/ 11. 8. у 12 – Про­мо­ци­ја Збор­ни­ ка Ђор­ђе Не­шић, пе­сник. Уче­ ству­ју: Дра­ган Ха­мо­вић, при­ ре­ђи­вач, Дра­га­на Тип­са­ре­вић,

До 10. 8. – Из­ло­жба ка­ри­ка­ту­ра Бра­ни­сла­ва Јо­ти­ћа 8. 8. у 19 – 184. го­ди­на од ро­ ђе­ња Ђу­ре Јак­ши­ћа за­јед­нич­ки про­грам Вен­ца ли­пар­ских гра­ до­ва: Срп­ска Цр­ња, По­жа­ре­вац, Ра­ча Кра­гу­је­вач­ка, Ма­ло Цр­ни­ће 9. 8. у 19 – „Из днев­ни­ка ср­ца“ умет­нич­ко ве­че Ми­ро­сла­ва Љ. Ран­ко­ви­ћа 11. 8. у 19 – Отва­ра­ње из­ло­жбе сли­ка Ире­не Па­шић, ака­дем­ског умет­ни­ка из Бе­о­гра­да 12. 8. у 19 – „Чи­тај ме ужи­во“

ГАЛЕРИЈЕ ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ГРА­ФИЧ­КИ КО­ЛЕК­ТИВ Оби­ли­ћев ве­нац 27 тел. 2627-785 www.gra­fic­ki­ko­lek­tiv.org До 13. 8. – Из­ло­жба Нор­ве­шка ду­бо­ка штам­па Стал­на про­да­ја гра­фи­ка Рад­но вре­ме: од 11 до 20, су­бо­ том од 10 до16 ча­со­ва. ПРОДАЈНА ГАЛЕРИЈА „БЕОГРАД” Косанчићев венац 19 тел. 30-33-923 www.galerijabeograd.org До 15. 8. – Из­ло­жба Олгe Ђор­ђе­ вић – По­вра­так при­ро­ди ГА­ЛЕ­РИ­ЈА РТС Та­ков­ска 10, тел. 321-1324 www.rts.rs Из­ло­жбе­ни хол РТС До 14. 9. – Из­ло­жба мо­за­и­ка Бо­ ри­сла­ва Ње­жи­ћа Га­ле­ри­ја РТС До 16. 9. – Из­ло­жба сли­ка Дра­ го­ша Ка­ла­ји­ћа „Ви­тез све­тло­ сног ре­да“ Галерија УЛУС Кнез Михаилова 37 тел. 2623-128, www.ulus.rs Умет­нич­ки па­ви­љон „Цви­је­та Зу­зо­рић“ Ма­ли ка­ле­мег­дан 1 тел. 26-21-585 До 27. 8. – Сре­тен Ди­вљан, сли­ке

Галерија ’73 Пожешка 83a, тел. 35-57-142 www.galerija73.com До 9. 8. – Са­мо­стал­не из­ло­жба сли­ка: Ани­та Бун­чић „Тран­сфи­ гу­ра­ци­је“

МУЗЕЈИ НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ У БЕ­ОГ­ РА­ДУ Трг Ре­пу­бли­ке 1а тел. 3306-048 www.na­rod­ni­mu­zej.rs Цен­трал­на згра­да На­род­ног му­ зе­ја у Бе­о­гра­ду и Га­ле­ри­ја фре­ са­ка при­вре­ме­но су за­тво­ре­не за по­се­ти­оц ­ е. Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја Го­спо­дар Је­вре­мо­ва 21 тел. 2625-161 Oсновна по­став­ка му­зе­ја по­све­ ће­на је Ву­ку Ка­ра­џи­ћу и До­си­те­ ју Об­ра­до­ви­ћу, дво­ји­ци ре­фор­ ма­то­ра срп­ског је­зи­ка 6. 8. 12–20 – Pet fri­endly музej ће би­ти отво­рен за све по­се­ти­о­ це са кућ­ним љу­бим­ци­ма 6. 8. од 17 и 9. 8. од 12 – Му­ зеј се мо­же оби­ћи уз струч­но во­ђе­ње 12. 8. у 10 – Струч­но во­ђе­ње кроз му­зеј на ен­гле­ском је­зи­ ку.

12. 8. 12–13 –„Му­зеј за ба­ке, де­ке, уну­ке“ дру­же­ње уз ин­тер­ ак­тив­не ра­ди­он­це за нај­мла­ђе и ту­ма­че­ње му­зеј­ске по­став­ке за ста­ри­је Рад­но вре­ме: уто­рак, сре­да, пе­ так 10-17 ч.; че­твр­так, су­бо­та 12-20 ч.; не­де­ља 10-14 ч.; по­не­ дељ­ком за­тво­ре­но На­ја­ва груп­них по­се­та на 060/807-50-35 и edu­ka­@na­rod­ni­mu­zej.rs МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА Змај Јовина 1 тел. 2630-825 www.mgb.org.rs Кoнак кне­ги­ње Љу­би­це Кне­за Си­ме Мар­ко­ви­ћа 8 тел. 2638-264 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 1017, чет. 10-18, суб. 12-20, нед.

10-14 ч. Стал­на по­став­ка: Ен­те­ри­је­ри бе­ о­град­ских ку­ћа XIX ве­ка Сва­ког пет­ка у 17 и сва­ке су­ бо­те у 11: На ка­фи код кне­ги­ње Љу­би­це До 31. 8. у Ама­му – Из­ло­жба „Ис­ тан­бул: по­глед кроз про­зор“, ау­ тор Ж. Ми­ћа­ло­вић

Спо­мен-му­зеј Иве Ан­дри­ћа Ан­дри­ћев ве­нац 8 тел. 3238-397 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., суб.

10-17, чет. 12-20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа Је­ле­не Ћет­ко­вић 5 тел. 3223-126 Му­зеј је за­тво­рен за по­се­ту због ре­кон­струк­ци­је Ар­хе­ол ­ о­шко на­ла­зи­ште Вин­ча Бе­ло бр­до 17, тел. 8065-334 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 1016, чет. 12-18, суб., нед. 10-18 ч. тел. 060/5005-187 Стал­на по­став­ка Му­зеј Па­је Јо­ва­но­ви­ћа Кра­ља Ми­ла­на 21/IV тел. 3340-176 Рад­но вре­ме: чет. 10-18, суб. 1220, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка. Струч­но во­ ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16 ч, нед. у 12 ч. Збир­ка ико­на Се­ку­лић Узун Мир­ко­ва 5, тел 2182-961 Рад­но вре­ме: чет. 10-18 , суб. 1220, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка. Струч­но во­ ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16 ч., нед. у 12 ч. Му­зеј Ба­њич­ког ло­го­ра Па­вла Ју­ри­ши­ћа Штур­ма 33, тел. 3674-877 Рад­но вре­ме: сре., чет., пет. од 10 до 17 часова Стал­на по­став­ка ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ Студентски трг 13 тел. 3281-888 www.etnografskimuzej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак-су­бо­та 1017 ч., не­де­ља 9-17 ч. Стал­на из­ло­жба: На­род­на кул­ ту­ра Ср­ба у XIX и XX ве­ку По­клон-збир­ка Се­ке Ми­ше­вићМи­ја­то­вић из­ло­же­на у клу­бу Ет­ но­граф­ског му­зе­ја Из­ло­жба: Гуњ, је­лек, пр­слук, аутор­ки Вил­ме Ни­шка­но­вић и мр Та­тја­не Ми­ку­лић До 12. 8. – Го­сту­ју­ћа из­ло­жба Му­зе­ја гра­да Но­вог Са­да Са­ ла­ши – из­ме­ђу иде­ал ­ и­зо­ва­ног и ствар­ног. Ауто­ри: Ве­сна Не­ дељ­ко­вић-Ан­ге­лов­ска, Фе­ђа Ки­се­лич­ки, Алек­сан­дра Ја­ко­ вље­вић и струч­ни са­рад­ник Ве­ сна То­мић Ма­на­ко­ва ку­ћа Га­ври­ла Прин­ци­па 5 тел. 3036-114 Ет­но­граф­ска спо­мен-збир­ка Хри­

сти­фо­ра Цр­ни­ло­ви­ћа. Стал­на из­ло­жба На­род­не но­ шње и на­кит цен­трал­но­бал­кан­ ског под­руч­ја. МУЗЕЈ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ Господар Јевремова 19 тел. 2626-630 www.mpus.org.rs До 15. 9. – Изложба: Вла­сти­мир Ђу­за Сто­јиљ­ко­вић, аутор Би­ља­ на Осто­јић, ку­стос МУЗЕЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ Ан­дре Ни­ко­ли­ћа 14 тел. 2651-654 www.museumofafricanart.org Му­зеј је отво­рен сва­ког да­на од 10 до 18 ча­со­ва Стал­на по­став­ка Му­зе­ја: „Умет­ ност за­пад­не Афри­ке из збир­ке Пе­чар“ Те­мат­ска из­ло­жба: „Кад пре­ ста­неш да ме че­шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим“, из­ло­жба фо­то­гра­ фи­ја Ка­та­ри­не Ра­до­вић, ку­стос Ива­на Војт По­себ­ни про­гра­ми 7. 8. 11–13 – Јав­но во­ђе­ње кроз из­ло­жбу: „Кад пре­ста­неш да ме че­шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим“ (за од­ра­сле) Деч­ја кре­а­тив­на ра­ди­о­ни­ца: „По­ру­ка у ко­си – африч­ки сти­ ло­ви фри­зу­ра и укра­ша­ва­ња гла­ве” (за уз­раст од 4 до 12 го­ ди­на) 4. 8. 10–12 – „МАУ за све, сви у МАУ“ – по­се­бан тер­мин за ​ста­ ри­је осо­бе. Те­ма: „Му­зич­ки ин­ стру­мен­ти на стал­ној по­став­ ци“. Улаз бес­пла­тан То­ком це­ле не­де­ље 10–18 – При­ја­ви­те се на ра­ди­о­ни­це за мла­де то­ком лет­њег рас­ пу­ста: „Афри­ка кроз сим­бо­ ле – кре­а­тив­не ра­ди­о­ни­це гра­ фи­ке за сред­њо­школ­це“, тел.

011/2651-654 Музеј историје Југославије Ботићева 6, тел. 3671-485 www.mij.rs Су­бо­та и не­де­ља у 11 и 12 – Во­ ђе­ње на ен­гле­ском је­зи­ку Су­бо­та и не­де­ља у 11.30 и 12.30 – Во­ђе­ње на срп­ском је­зи­ку Рад­но вре­ме: од 10 до 20 ча­со­ ва, осим по­не­дељ­ком ка­да је Му­зеј за­тво­рен за по­се­ту. Сва­ ког пр­вог че­тврт­ка у ме­се­цу МИЈ је отво­рен до 21 час, а улаз је сло­бо­дан од 18 ча­со­ва Му­зеј 25. мај У то­ку је из­ло­жба Пу­те­ви­ма ре­

во­лу­ци­је – ме­мо­ри­јал­ни ту­ри­ зам у Ју­го­сла­ви­ји Би­о­скоп­ска са­ла Сва­ки рад­ни дан му­зе­ја од 10 до 20 – Про­јек­ци­ја до­ку­мен­тар­ног фил­ма И ка­ме­ре пам­те Ти­та, из 1986. го­ди­не Ку­ћа цве­ћа По­став­ка Фи­гу­ре се­ћа­ња. Ауто­ ри: В. Ми­ке­лић, М. Ђор­го­вић и Р. Цу­кић Сва­ка су­бо­та од 10 до 14 – Пра­ те­ћи про­грам: Рад са шта­фе­та­ма у Ку­ћи цве­ћа – упо­зна­ва­ње пу­ бли­ке са шта­фе­та­ма и ра­дом ку­ сто­са у де­поу Ста­ри му­зеј Отва­ра­мо де­по! – рад на стал­ ној по­став­ци ко­ји је отво­рен за јав­ност ИСТО­РИЈ­СКИ МУ­ЗЕЈ СР­БИ­ЈЕ Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа 11 тел. 3398-018 www.imus.org.rs Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­дељ­ка 12-20 ч. До 31. 12. – Из­ло­жба „Пу­пин – од фи­зич­ке до ду­хов­не ре­ал­но­ сти“ Струч­на во­ђе­ња су сре­дом од 17 и су­бо­том од 13 и 15 ча­со­ва До 28. 11. – Из­ло­жба „Све­ти Са­ ва Срп­ски“ Струч­на во­ђе­ња су утор­ком и пет­ком од 17 ча­со­ва Ко­нак кне­за Ми­ло­ша у Топ­чи­де­ру Бу­ле­вар па­три­јар­ха Па­вла 2, тел. 2660-422 Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­дељ­ка 10-20 ч. Стал­на по­став­ка „Ми­лош Обре­ но­вић – ди­на­сти­ја, исто­ри­ја, мит“ До 31. 12. – Из­ло­жба у фор­ми стри­па „Ево ме­не, ето вас... Се­ ћа­ње кне­за Ми­ло­ша“ До 1. 9. – Из­ло­жба „Панк пор­ тре­ти ди­на­сти­је Обре­но­вић“ Груп­не по­се­те се за­ка­зу­ју на те­ ле­фо­не: 3287-242 (за Трг Н. Па­ ши­ћа) и 2660-422 (за Ко­нак) ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ПРИ­РОД­ЊАЧ­КОГ МУ­ЗЕ­ЈА Ма­ли Ка­ле­мег­дан 5 тел. 3284-317 www.nhmbeo.rs Рад­но вре­ме: уто­рак – не­де­ља од 10 до 18 ча­со­ва До 1. 9. – Из­ло­жба „Шу­мо­ви мо­ ра“, мор­ске шкољ­ке, аутор­ке др Би­ља­не Ми­тро­вић

Субота 6. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

НАУКА / АРХИТЕКТУРА

09

Наука је данас глобална У развијеним деловима света многи се не одлучују за каријеру у науци зато што постоје друга лукративна занимања, на Волстриту или у Ситију. Али предузетништво у науци се развија и поље научних открића је све веће, а пробоји и достигнућа очигледни

Ва­ше от­кри­ће је од ве­ли­ке ва­жно­сти за раз­ вој и ди­зај­ни­ра­ње но­вих ан­ти­би­о­ти­ка, ка­ко гле­да­те на то да их још не­ма на тр­жи­шту? Про­блем са раз­во­јем но­вих ан­ти­би­о­ти­ка ни­је тех­ нич­ки, већ фи­нан­сиј­ски. По­ре­ске олак­ши­це за про­из­во­ђа­че ни­су аде­кват­не, та­ко да тре­ба да по­ сто­ји дру­ги при­ступ. О то­ме, на­рав­но, мо­же да се рас­пра­вља. У из­ве­шта­ју О’Ни­ла по­сто­ји пред­лог да уко­ли­ко ком­па­ни­ја раз­ви­је но­ви ан­ти­би­о­тик и из­ба­ци га на тр­жи­ште за то до­би­је на­гра­ду од ми­ли­јар­ду до­ла­ра или не­што слич­но, што је је­дан на­чин. На­и­ме, еко­но­ми­ста Џим О’Нил је по на­ руџ­би­ни бри­тан­ске вла­де ана­ли­зи­рао гло­бал­ни про­блем ре­зи­стен­ци­је на ан­ти­би­о­ти­ке и пред­ло­ жио ме­ђу­на­род­ни при­ступ ре­ша­ва­њу про­бле­ма. Дру­ги на­чин је фи­нан­си­ра­ње ис­тра­жи­ва­ња из др­ жав­ног бу­џе­та, кроз фон­до­ве, ко­ји мо­гу би­ти на­ ци­о­нал­ни или ин­тер­на­ци­о­нал­ни, јер, се­ти­мо се, пе­ни­ци­лин ни­је раз­ви­ла ком­па­ни­ја већ бри­тан­ ска вла­да, та­ко да ми­слим да не­ма раз­ло­га да се ис­тра­жи­ва­ње од­ви­ја кроз при­ват­не ком­па­ни­је.

ЕКСКЛУЗИВНО Милица Момчиловић

Сер Венки Рамакришнан

П

ред­сед­ник Бри­тан­ског кра­љев­ског дру­штва, ис­тра­жи­вач са Кем­бри­џа, профeсор Вен­ки (Вен­ка­тра­ман) Ра­ ма­кри­шнан је би­о­лог, ко­ји је 2009. го­ди­не по­де­лио Но­бе­ло­ву на­гра­ду из обла­сти хе­ми­је са То­ма­сом Штај­цем из САД и Адом Јо­нат из Изра­е­ла за об­ја­шње­ње функ­ци­ о­ни­са­ња ри­бо­зо­ма на мо­ле­кул­ском ни­воу. У ис­ тра­жи­ва­њи­ма су ко­ри­сти­ли ме­то­ду од­ре­ђи­ва­ња по­ло­жа­ја ато­ма у мо­ле­ку­лу по­мо­ћу ди­фрак­ци­ је ренд­ген­ских зра­ка. Њи­хов рад је зна­ча­јан за раз­у­ме­ва­ње функ­ци­о­ни­са­ња ће­ли­је, а је­дан од пр­вих прак­тич­них ре­зул­та­та би мо­гло да бу­де про­на­ла­же­ње но­вих ан­ти­о­би­о­ти­ка. Са про­фе­со­ром Ра­ма­кри­шна­ном раз­го­ва­ра­ ли смо у Ман­че­сте­ру, у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, на кон­фе­рен­ци­ји „Отво­ре­ни европ­ски на­уч­ни фо­ рум” (Euro­pean Sci­en­ce Open Fo­rum), нај­ве­ћем европ­ском на­уч­ном ску­пу ко­ме је при­су­ство­ва­ ло око 4.500 ис­тра­жи­ва­ча, по­ли­ти­ча­ра, до­но­си­ о­ца од­лу­ка и но­ви­на­ра. Но­бе­ло­ву на­гра­ду до­би­ли сте 2009. го­ди­не, ме­ђу­тим, ва­ше ин­те­ре­со­ва­ње за про­у­ча­ва­ње ће­лиј­ске су­пра­мо­ле­кул­ске струк­ту­ре тра­је пре­ко три­де­сет го­ди­на? Да, од 1978. го­ди­не фо­кус мог ин­те­ре­со­ва­ња је ма­пи­ра­ње ри­бо­зо­ма, јед­ног од нај­ком­плек­ сни­јих ће­лиј­ских апа­ра­та, на атом­ском ни­воу. Ри­бо­зом чи­та ин­фор­ма­ци­је из ин­фор­ма­ци­о­не РНК и на осно­ву те ин­фор­ма­ци­је про­из­во­ди од­го­ва­ра­ју­ћи про­те­ин. Ову по­ја­ву на­зва­ли смо „пре­во­ђе­ње”. Упра­во то­ком овог пре­во­ди­лач­ ког про­це­са, ка­да ДНК/РНК је­зик по­ста­је је­зик про­те­и­на, жи­вот до­сти­же сво­ју пу­ну сло­же­ност. Жи­ви ор­га­ни­зам са­др­жи де­се­ти­не хи­ља­да раз­

ли­чи­тих про­те­и­на ко­ји кон­тро­ли­шу про­це­се у те­лу са за­па­њу­ју­ћом пре­ци­зно­шћу. Пред­во­ди­те Ла­бо­ра­то­ри­ју за мо­ле­ку­лар­ну би­о­ло­ги­ју на Уни­вер­зи­те­ту Кем­бриџ, ко­јим се ис­тра­жи­ва­њи­ма ба­ви­те? Сва на­ша ис­тра­жи­ва­ња за­сно­ва­на су на струк­ту­ ри и ви­зу­е­ли­за­ци­ји, та­ко да за нас са­да нај­ве­ћи по­мак пред­ста­вља на­пре­дак у раз­во­ју елек­трон­ ске ми­кро­ско­пи­је ко­ји се до­го­дио пре не­ку го­ ди­ну или две, по­ја­вом но­вих де­тек­то­ра и софт­ ве­ра, а на­ша ла­бо­ра­то­ри­ја на Кем­бри­џу је ли­дер у по­љу ис­тра­жи­ва­ња мо­ле­кул­ских струк­ту­ра. И да­ље ра­ди­мо на ри­бо­зо­му, што је као што зна­те ве­ли­ка ма­ши­на за пре­во­ђе­ње. Са­да нам је фо­кус на раз­у­ме­ва­њу то­га ка­ко мо­же да се при­ме­ни на ви­ше ор­га­ни­зме, на љу­де. У ства­ри, ка­ко ри­бо­ зом зна ка­да да поч­не са пре­во­ђе­њем, а ка­да да за­вр­ши, и ка­ко су ови про­це­си ре­гу­ли­са­ни. До­ дат­но, по­зна­то је да ви­ру­си мо­гу да оку­пи­ра­ју ри­бо­зо­ме та­ко да они пре­во­де са­мо њи­хо­ве ге­ не, а не и ге­не до­ма­ћи­на… Има мно­го пи­та­ња ко­ја нас ин­три­ги­ра­ју, јер та­ман ка­да по­ми­сли­те да сте ре­ши­ли јед­но по­ја­ви се пре­гршт дру­гих, та­ко да ће ис­тра­жи­ва­ње по­тра­ја­ти си­гур­но ду­ же не­го мој рад­ни век.

У де­цем­бру 2015. го­ди­не иза­бра­ни сте за пред­ сед­ни­ка Бри­тан­ског кра­љев­ског дру­штва и та­ко сте се до­дат­но ан­га­жо­ва­ли у на­у­ци, из­ ван ла­бо­ра­то­ри­је. На кон­фе­рен­ци­ји је ви­ше пу­та ис­так­ну­то да је на­у­ка гло­бал­на. Ка­кво је ва­ше ис­ку­ство? На­у­ка је ве­о­ма ин­тер­на­ци­о­нал­на, то је исти­на. Жи­вео сам на че­ти­ри кон­ти­нен­та и ра­дио на два. Ка­да по­гле­дам са­мо мо­ју ла­бо­ра­то­ри­ју, ту су на­уч­ни­ци из це­лог све­та, и то се сва­ка­ко не­ ће про­ме­ни­ти на­кон ре­фе­рен­ду­ма. Ка­ко би­смо на нај­бо­љи на­чин мо­гли да се ба­ви­мо на­у­ком тре­ба да бу­де­мо гло­бал­но ком­пе­ти­тив­ни и да има­мо нај­бо­ље ис­тра­жи­ва­че у ла­бо­ра­то­ри­ја­ма из код год де­ла све­та они би­ли.

омо­гу­ћи­ла да се офор­ме до­бри ти­мо­ви на­уч­ни­ка за ра­зна ис­тра­жи­ва­ња, да се на­пра­ви из­бор из це­ лог све­та. Оно што бих же­лео да ви­дим у по­стре­ фе­ре­дум­ском сце­на­ри­ју је­сте да бри­тан­ска вла­ да бу­де ефи­ка­сни­ја и по­јед­но­ста­ви би­ро­крат­ски про­цес у ве­зи са ан­га­жо­ва­њем љу­ди из дру­гих зе­ ма­ља. Про­це­ду­ре су ве­о­ма ду­гач­ке и вре­мен­ски окви­ри за до­би­ја­ње ви­зе тра­ју не­де­ља­ма, а не би тре­ба­ло да бу­де та­ко, по­го­то­ву ако го­во­ри­мо о кра­ћим по­се­та­ма, пре­да­ва­њи­ма, уче­шћу на кон­ фе­рен­ци­ји… За то не би тре­ба­ло да по­сто­ји ви­за, али ако је већ та­ко, не­ка то бу­де ре­гу­ли­са­но јед­ но­став­ном елек­трон­ском апли­ка­ци­јом. Тр­жи­ште та­ле­на­та је гло­бал­но, а ком­пли­ко­ва­ним ад­ми­ни­ стра­тив­ним про­це­ду­ра­ма ри­зи­ку­је­мо да из­гу­би­ мо на ква­ли­те­ту на­ших на­уч­них ис­тра­жи­ва­ња. Да ли то зна­чи да ре­зул­тат бри­тан­ског ре­фе­ рен­ду­ма не би тре­ба­ло да ути­че на ко­смо­по­ лит­ски дух ко­ји на­ук ­ а не­гу­је? Ако Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја на­пу­сти Европ­ску уни­ју тре­ба да раз­ми­шља ка­ко ће на­у­ка да оста­не ко­смо­ по­лит­ска. По­ла ти­ма у мо­јој ла­бо­ра­то­ри­ји до­ла­зи из ра­зних европ­ских зе­ма­ља. Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја је у на­у­ци ве­о­ма ја­ка зе­мља и ње­но члан­ство у ЕУ је са­мо је­дан од еле­ме­на­та ко­ји љу­ди раз­ма­тра­ју ка­да се од­лу­чу­ју о до­ла­ску у ову зе­мљу. По­сле­ди­ це ре­фе­рен­ду­ма ће би­ти раз­ма­тра­не од слу­ча­ја до слу­ча­ја, са­да је још ра­но да се о то­ме го­во­ри.

У САД и Евро­пи све ма­ње мла­дих се опре­де­ љу­је за ка­ри­је­ру у на­у­ци док у Ки­ни и Ин­ ди­ји то ни­је слу­чај. Ка­ко гле­да­те на ову тен­ ден­ци­ју? У раз­ви­је­ним де­ло­ви­ма све­та мно­ги се не од­лу­ чу­ју за ка­ри­је­ру у на­у­ци за­то што по­сто­је дру­га лу­кра­тив­на за­ни­ма­ња, у фи­нан­си­ја­ма на при­мер, на Вол­стри­ту или у Си­ти­ју. Али пред­у­зет­ни­штво Мно­ги мла­ди на­уч­ни­ци из ра­зних зе­ма­ља пи­ у на­у­ци се раз­ви­ја и по­ље на­уч­них от­кри­ћа је све та­ју се ка­кав ће став Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја да за­у­ ве­ће, а про­бо­ји и до­стиг­ну­ћа очи­глед­ни. Пред­у­ зет­ни­штво у на­у­ци се раз­ви­ја и по­ље на­уч­них зме пре­ма ими­гран­ти­ма на­кон „брег­зи­та”? И сам сам еми­грант у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и за­и­ от­кри­ћа је све ве­ће, а про­бо­ји и до­стиг­ну­ћа очи­ ста ми­слим да је ова зе­мља јед­на од нај­то­ле­рант­ глед­ни. Тех­но­ло­ги­ја на­пре­ду­је не­ве­ро­ват­но бр­зо, ни­јих у том по­гле­ду. Хо­би су ми хај­кинг и во­жња што ни­је па­ра­лел­ни ко­ло­сек, већ на­у­ка има мно­ би­ци­кла, та­ко сам упо­знао чи­та­во остр­во, и се­ло го до­би­ти од раз­во­ја тех­но­ло­ги­је. Ове две ства­ри и град. Пу­то­вао сам и по дру­гим зе­мља­ма у све­ту, су уско по­ве­за­не, та­ко да не ви­дим мо­гућ­ност де­ и ствар­но ми­слим да је ово што го­во­рим исти­на. фи­ци­та на­уч­ни­ка у бу­дућ­но­сти, али је исти­на да Је­дан од раз­ло­га због ко­га су на­уч­ни­ци ши­ром они са­да до­ла­зе из дру­гих де­ло­ва све­та, не са ме­ Ве­ли­ке Бри­та­ни­је гла­са­ли сна­жно за оста­нак у ста ода­кле је кре­ну­ла мо­дер­на на­у­ка, а то су Евро­ Европ­ској уни­ји је­сте то што је мо­бил­ност љу­ди па и САД. Да­нас је Ја­пан ве­ли­ка си­ла у на­у­ци и зе­мље по­пут Син­га­пу­ра, Ки­не, Тај­ва­на и Ју­жне Ко­ре­је на­пре­ду­ју круп­ним ко­ра­ци­ма.

Научници сада долазе из других делова света, не са места одакле је кренула модерна наука, а то су Европа и САД. Данас је Јапан велика сила у науци, и земље попут Сингапура, Кине, Тајвана и Јужне Кореје напредују крупним корацима

Зе­мље ко­је сте по­ме­ну­ли ин­ве­сти­ра­ју ви­ше у на­у­ку? Да, ин­ве­сти­ра­ју знат­но ви­ше. Ако же­ли­те да се ба­ви­те на­у­ком за то вам је по­тре­бан но­вац. Ако За­пад же­ли да бу­де ком­пе­ти­ти­ван и у бу­дућ­но­ сти, мо­ра­ће и да­ље да ин­ве­сти­ра у на­у­ку и тех­ но­ло­ги­ју, јер не­ма дру­гог на­чи­на.

Но­ва Тејт га­ле­ри­ја у Лон­до­ну Архитекте Херцог и Мерон завршили су последњу фазу реконструкције музеја који је дефинитивно отворен прошлог месеца Архитектура у свету и код нас Михајло Митровић

П

о­чет­ком пе­де­се­тих го­ди­на ука­за­ла ми се при­ли­ка да по­ се­тим Лон­дон и као сва­ком на­мер­ни­ку, по­се­ти­о­цу Лон­ до­на, у пла­ну по­се­те гра­ду на­ла­зи­ла се и Тејт га­ле­ри­ја, ули­ште ве­ли­ких сли­ка­ра ап­стракт­не умет­но­ сти, са де­ли­ма Ма­гри­та, Ди­ша­на, Ђа­ ко­ме­ти­ја, Ар­па, Пи­ка­са, Ра­у­шен­бер­га, Ки­ри­ка, Вор­хо­ла. Ни­кад по­пу­лар­ни­ ји, у то вре­ме рас­кла­па­ли су кла­сич­ну умет­ност од до­та­да­шњих зва­нич­них умет­ни­ка са де­ли­ма иди­лич­них те­ма у по­зла­ће­ним ра­мо­ви­ма. Тејт га­ле­ри­ја мо­дер­не умет­но­сти на­ ла­зи­ла се у стро­гом цен­тру Лон­до­на. Згра­да му­зе­ја ни­је на­мен­ски гра­ђе­на за ре­пре­зен­та­тив­ну ку­ћу са од­го­ва­ра­ ју­ћом опре­мом за из­ла­га­ње де­ла по­ме­ ну­тих мај­сто­ра, већ је, на­про­тив, би­ла у из­ве­сном су­да­ру но­вог са ста­ром ар­ хи­тек­ту­ром. То ипак ни­је сме­та­ло ни

упра­ви, ни по­се­ти­о­ци­ма, јер су би­ ли све­сни да у то вре­ме ни­је би­ло ре­ал­но пред­ви­де­ти на­мен­ску ку­ћу, где би и згра­да му­зе­ја и екс­по­на­ ти жи­ве­ли истим да­хом и би­ли у пот­пу­но­сти сим­бо­ли но­ве мо­дер­ не умет­но­сти. Упор­но су на­сто­ја­ли да што пре до­ђу до но­вог га­ле­риј­ ског про­сто­ра, до рас­пи­си­ва­ња ин­ тер­на­ци­о­нал­ног кон­кур­са (1995. го­ди­не) за но­во ар­хи­тек­тон­ско де­ ло ко­је ће има­ти по­себ­не вред­но­ сти, од­го­ва­ра­ју­ће са­др­жа­ју де­ла ве­ли­ ких умет­ни­ка. Пр­ву на­гра­ду на кон­кур­су до­би­ли су, та­да не­по­зна­ти ши­рој јав­но­сти, швај­цар­ски ар­хи­тек­тон­ски пар, Хер­ цог и Ме­рон. Њи­ма је по­ве­ре­на из­ра­

да глав­ног про­јек­та. Ка­да су за­до­вољ­ ство гра­ђе­ви­ном из­ра­зи­ли сви ко­ји су би­ли укљу­че­ни у про­цес про­јек­то­ ва­ња, Хер­цог и Ме­рон су пре­ко но­ћи по­ста­ли слав­ни и тра­же­ни од мно­гих ин­ве­сти­то­ра.

Ра­ди се о пре­на­ме­ни и ре­кон­ струк­ци­ји на­пу­ште­не елек­трич­не цен­тра­ле, ко­ја је снаб­де­ва­ла цен­ тар Лон­до­на. Хер­цог и Ме­рон су но­ву кон­струк­ци­ју по­сма­тра­ли као спо­ме­ник ин­ду­стриј­ске ар­хи­ тек­ту­ре. Са­чу­ва­ли су сва­ки де­таљ ста­ре цен­тра­ле и уве­ли но­ве из­ла­ гач­ке про­сто­ре ко­ји би тре­ба­ло да по­слу­же за про­ши­ре­не акви­зи­ци­ је умет­нич­ких де­ла. Но­ва Тејт га­ле­ри­ја у спољ­ној ар­ хи­тек­ту­ри оста­ла је пре­те­жно у опе­ци, а уну­тра­шњост је очи­шће­на од свих ма­њих про­сто­ри­ја и са­чи­њен је је­дин­ ствен про­стор ко­ји се ве­зу­је за им­по­ зант­ну ха­лу чи­ја је ви­си­на око 25 м, а ши­ро­ка је то­ли­ко да у њу мо­же да ста­не

1.200 пут­нич­ких ау­то­мо­би­ла. Уз ха­лу је са­чу­ван и ста­ри дим­њак ко­ји до­ми­ ни­ра про­сто­ром као град­ски ори­јен­ тир, да­нас и као спо­ме­ник кул­ту­ре. По из­ла­ску из згра­де у ње­ној осо­ви­ ни из­гра­ђен је мост пре­ко ре­ке, чи­ји је ау­тор Нор­ман Фо­стер, то­ли­ко зна­ ча­јан да се мо­же тре­ти­ра­ти као екс­ по­нат му­зе­ја. Ову но­ву Тејт га­ле­ри­ју по­се­тио сам 2001. го­ди­не и ме­ђу екс­по­на­ти­ма на­ и­шао на ма­ке­ту ко­ја је пред­ста­вља­ла но­ву, по­след­њу фа­зу про­ши­ре­не га­ле­ ри­је. По­ми­слио сам да је то са­мо ле­па же­ља и да ће Тејт га­ле­ри­ја ве­ро­ват­но оста­ти на про­сто­ру ста­ре елек­трич­не цен­тра­ле, јер се у прак­си та­ко не­што че­сто де­ша­ва. Тејт га­ле­ри­ја је по­зва­ ла Хер­цо­га и Ме­ро­на да пре­у­зму и тај дру­ги ко­рак про­ши­ре­ња. Они су то учи­ни­ли на нај­бо­љи на­ чин. Анекс, ко­ји је за­вр­шен 2006. го­ ди­не, са­сто­ји се од ви­со­ког трак­та на де­сет спра­то­ва. У под­зем­ним ета­жа­ ма су про­сто­ри­је за раз­не пер­фор­ман­ се. На кро­ву му­зе­ја је по­себ­но уре­ђе­ на те­ра­са са ко­је се ви­ди нај­ве­ћи део Лон­до­на. Про­сто­ри­је на­се­ље­не га­ле­ ри­је на­ла­зе се на дру­гом, тре­ћем и че­твр­том спра­ту. По­след­њи спра­то­ ви слу­же за обра­зо­ва­ње, а има и про­ сто­ра за ста­но­ва­ње. Та­ко је за­вр­ше­на дру­га фа­за Тејт га­ле­ри­је у пу­ном пла­ ни­ра­ном оби­му. На дан 17. ју­на 2016. го­ди­не де­фи­ ни­тив­но је отво­ре­на за јав­ност. На­дај­ мо се за ду­ги низ го­ди­на.

6. август 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 10 Субота

Дејв Да­глас

МУЗИКА

Гло­ри­ја Геј­нор

Ја­н Гар­ба­ре­к

Кри­сти­јан Скот

Уметнички директор фестивала Heineken Jazzaldia у Сан Себастијану успео да направи догађај у коме заједно уживају музичари, критичари и бројна публика густирајући сладосне пинћосе у улици Фермин Калбетон, хладећи се реским чаколијем који бармени сипају са метар висине, и слушајући најбољи џез који Европа може да понуди Ексклузивно из Сан Себастијана

ЏЕЗ СКИ­ЦЕ

Х

еј чо­ве­че, ја сам при­ја­тељ Ми­ ге­ла Мар­ти­на, пу­стиш ме пре­ ко ре­да? – ше­рет­ски је по­ку­ ша­вао цр­ни рм­па­ли­ја да пре нас уле­ти у про­стор по­ред би­не то­ком кон­цер­та са­ста­ва Snarky Puppy. „Стр­пи се. Сви смо ов­де Ми­ге­ ло­ви при­ја­те­љи“, ре­кох му. „Мај нејм из Џа­стин (Фок­нер)“, пред­ста­вио се рм­па­ли­ја, а ја сам је­два че­као да му че­сти­там за чу­де­сни кон­ церт на Тр­гу Три­ни­дад, где је сви­рао буб­ње­ве у са­ста­ву Бран­фор­да Мар­са­ ли­са. „Ово је Вин­то­нов син“, пред­ста­ вља ми дру­га­ра. „И ти сви­раш?“, пи­там га. „Не“, ка­же мла­дић. Jасно ми је да му је до­ста џе­за и од де­де и од оца и од три стри­ца. На би­су сви ула­зи­мо уну­тра и укљу­чу­је­мо се у ве­ли­ку за­ба­ву. Фок­нер уда­ра спорт­ске „пе­та­ке“ са пај­та­ши­ма на би­ни, пле­ше­мо за­јед­но са де­се­так хи­ља­да љу­ди на пла­жи Зу­ри­о­ла. Сви за­и­ста је­су при­ја­те­љи Ми­ге­ла Мар­ти­на, за­то што је умет­нич­ки ди­ рек­тор фе­сти­ва­ла He­i­ne­ken Jaz­zal­dia у Сан Се­ба­сти­ја­ну ус­пео да на­пра­ви до­га­ђај у ко­ме ће за­јед­но ужи­ва­ти му­

зи­ча­ри, кри­ти­ча­ри, број­на пу­бли­ка и ње­гов ма­ли тим – гу­сти­ра­ју­ћи сла­до­ сне пин­чо­се у ули­ци Фер­мин Кал­бе­ тон, хла­де­ћи се ре­ским ча­ко­ли­јем ко­ји бар­ме­ни си­па­ју са ме­тар ви­си­не, и слу­ ша­ју­ћи нај­бо­љи џез ко­ји Евро­па мо­же да по­ну­ди. Прет­ход­ног, пр­вог да­на ма­ни­фе­ста­ ци­је, по оби­ча­ју је цео про­грам био бес­пла­тан на сце­на­ма око пла­же Зу­ ри­о­ла. Мар­тин и ње­гов тим по­сти­гли су са­вр­ше­ни ба­ланс: глав­ни спон­зор по­кри­ва поп-рок са­др­жа­је с јед­не стра­ не ре­ке Уру­меа ко­ја се ули­ва у Атлан­ тик, док са дру­ге стра­не за „ре­сто па­ра“ бри­љи­ра­ју нај­бо­љи џе­зе­ри да­на­шњи­ це. Те пр­ве ве­че­ри увек на­сту­па не­ ка топ зве­зда, уз ко­ју се про­швер­цу­ ју „лак­ши“ џез са­др­жа­ји. До­бро­до­шли на 51. из­да­ње џез фе­сти­ва­ла у Сан Се­ ба­сти­ја­ну! Пр­ви се из­над пла­же огла­ша­ва тру­ бач Дејв Да­глас. Ис­ку­сни џе­зер ове јул­ ске ве­че­ри ужи­ва у са­рад­њи са ам­би­ ци­о­зним ко­со­о­ким клин­ци­ма (Ши­ге­то – елек­тро­ни­ка, Јан Чанг – буб­ње­ви), ута­па­ју­ћи на­дах­ну­те џез има­ги­на­ци­је у њи­хов мо­но­то­ни хип-хоп бит. Ги­ба­ мо се у том гру­ву: Дејв спа­ја џе­зер­ску ва­тру са ду­хом овог до­ба. To je ње­го­во ше­сто дру­же­ње у по­след­ње две и по де­ це­ни­је у овом гра­ду, му­зич­ки пот­пу­но дру­га­чи­је. До­ма­ћи­ни­ма се обра­ћа ме­ ша­ви­ном ба­скиј­ског и шпан­ског: Ka­i­ xo! ¿Co­mo esta us­ted? Сто­ти­нак ме­та­ра да­ље, блуз Нор­ве­ жа­ни­на Тер­јеа Рип­да­ла зву­чи ису­ви­ше опо­ро за иди­лич­ни су­мрак над Атлан­ ти­ком. Два са­та ка­сни­је је обр­ну­та си­ ту­а­ци­ја: та­мо где је Да­глас жа­рио, Сај­ рус Чест­нат да­ви ста­ро­мод­ни би­бап; та­мо где је Рип­дал не­ве­што глу­мио Деј­ви­да Гил­мо­ра, Марк Ри­бо це­па из све сна­ге. Ге­ни­је ко­ји је пре три де­це­ ни­је дао кључ­ни до­при­нос нај­леп­шим ал­бу­ми­ма То­ма Веј­тса, а по­том оства­ рио успех у ра­зним до­ме­ни­ма џе­за и но­ве му­зи­ке, са­да се игра са „Мла­дим Фи­ла­дел­фиј­ци­ма“ – ко­ли­ко год би­ла ста­ра бе­ла бра­да ба­си­сте Џа­ма­ла­ди­на

Фо­тографије Ло­ло Вас­ко/ Heineken Jazzaldia

Ва­тра над Атлан­ти­ком

Ибра­хим Ма­луф пре­тва­ра „Кур­сал“ у ди­ско­те­ку

Та­ку­ме и на­и­ван по­глед ги­та­рист­ки­ње Ме­ри Хал­вор­сон. А кад лу­ди ги­та­ри­ста за­пе­ва „Fly Ro­bin, Fly“ са пан­кер­ским при­сту­пом, све се пре­тва­ра у за­ба­ву из­ван вре­ме­на и сти­ла. Џез је све то, и још по­не­што... Из­ме­ђу Да­гла­са и Ри­боа Гло­ри­ја, Геј­нор је већ от­пе­ва­ла „I Will Sur­vi­ve“, удру­жу­ју­ћи чак 50.000 љу­ди у ме­ло­ ди­ји и рит­му јед­ног дав­ног вре­ме­на. Ја­чу емо­ци­ју ми је по­бу­дио њен осврт на му­зи­ку До­не Са­мер уз ко­ју је мо­ја ге­не­ра­ци­ја ђу­ска­ла ка­сних се­дам­де­се­ тих, ма­шта­ју­ћи о ма­ле­ној дис­ко ди­ви, не­где да­ле­ко од нас... По­дне­ва до­но­се при­јат­не су­сре­те са ло­кал­ним из­во­ђа­чи­ма у ба­шти Цр­ кве Сан Тел­мо. На свим кон­цер­ти­ма је из­у­зет­на по­се­та, као по­др­шка до­ма­ ћим умет­ни­ци­ма ко­ји по­ку­ша­ва­ју да др­же ко­рак са ве­ли­ким све­том. Во­ка­ лист­ки­ња Ај­на­ра Ор­те­га из­вр­сно вла­ да кла­сич­ним џез реч­ни­ком – Мон­ков „Ro­und Mid­night“ при­ја и у под­не. Сак­ со­фо­ни­ста Ми­гел Ан­ду­е­за из­ла­же по­ тент­ни фјужн. Ал­ти­ста Пе­ри­ко Сам­ бе­ат над­сви­ра­ва аме­рич­ког ко­ле­гу Џе­ри­ја Бер­гон­ци­ја. Ипак, нај­ве­ће за­ до­вољ­ство пру­жа му­зи­ка кон­тра­ба­си­ сте Ха­ви­је­ра Ко­ли­не и ги­та­ри­сте Хо­зе­ ми­ја Кар­мо­не, џез са ду­шом фла­мен­ка

и дру­гих ло­кал­них ди­во­та. Је­два ула­ зим по­што је уну­тра кр­ца­то, на ула­зу сре­ћем дра­гог при­ја­те­ља. „От­куд ти?“, пи­там нор­ве­шког кла­ви­ја­ту­ри­сту Бу­ геа Ве­сел­тоф­та. „Ов­де сам на од­мо­ру. Чуо сам да Кар­мо­на сви­ра па свра­тио, знаш да смо при­ја­те­љи...“ Ју­рим стејџ ме­на­џе­ра и не­ка­ко успе­вам да угу­рам и Бу­геа уну­тра... Из­ван до­ма­ће по­ну­ де, на истом ме­сту бри­љи­ра фран­цу­ски Wor­kshop de Lyon. Квин­тет ста­ри­јих му­зи­ча­ра ну­ди за­ни­мљи­ву ори­ги­нал­ ну му­зи­ку, са упо­ри­штем у са­вре­ме­ ном зву­ку Аме­ри­ке и од­је­ци­ма Њу Ор­ ле­ан­са на са­мом кра­ју. У ауди­то­ри­ју­му „Кур­сал“, мо­дер­ном кон­церт­ном про­сто­ру са 1.800 ме­ста, одр­жа­но је че­ти­ри кон­цер­та не­што мо­дер­ни­јих бо­ја од про­гра­ма на Тр­гу Три­ни­дад. Трио Џон Ско­филд (ги­та­ ра, бас) / Бред Мел­доу (кла­ви­ја­ту­ре) / Марк Ђу­ли­ја­на (буб­ње­ви, елек­тро­ни­ ка) уз­ди­же се над ра­ни­јим ра­до­ви­ма дуа Me­hli­a­na (Мел­доу и Ђу­ли­ја­на), са пре­по­зна­тљи­вим раз­ли­ве­ним то­но­ви­ ма Ско­фил­до­ве ги­та­ре из­над за­тег­ну­ тог би­та дру­ге дво­ји­це. У Мел­до­у­о­вој „Wa­ke Up“ нас на трен бу­ди Кол­ме­но­ва „Lo­nely Wo­man“. Сле­ди кок­тел ре­геа и блу­за, оштри џе­зер­ски „Sco­vil­le Sca­le“ („ни­је због ме­не, то је ска­ла ко­ја опи­су­

Група ТИ: Музика за људе који не крију емоције Све­тла­на Са­вић

За разлику од многих алтернативних бендова из београдског круга двојке, који своје емоције пакују у симболизам и стилске фигуре, Илија Дуни и Трајче Николовски немају фрку да изговоре све оно што нам се свима мота по главама ПОП-ЋОШЕ Владимир Скочајић

К

а­да при­ча­мо о љу­ба­ви, по­сто­је љу­ди ко­ји ни­кад не по­ка­зу­ ју емо­ци­је. Не­ки од њих су има­ли ло­ша ис­ку­ства па же­ле да из­бег­ну исте гре­шке, не­ки во­ле свој ком­фор и осе­ћа­ ју да би не­ка не­жна осе­ћа­ња мо­гла да га на­ру­ше, не­ки не во­ле да пра­ве ком­про­ми­се ни са ким и ни због че­га, па ни са Амо­ром, не­ки их до­жи­вља­ва­ју као сла­бост, а не­ки јед­но­став­но не уме­ју да во­ле и бу­ду во­ље­ни. Ко год да су они и ма где год би­ли, са­свим си­гур­но ни­су љу­би­те­љи бе­о­град­ског бен­да ТИ. Гру­па ТИ је у по­след­ње три го­ди­не об­ја­ви­ла два ал­бу­ма и јед­ но ЕП из­да­ње. До­вољ­но је да ба­ци­те по­глед на њи­хо­ве сти­хо­ве и све ће вам би­ти ја­сно: „Ка­ко да јој ка­жем да ми­слим на њу, али не са­мо као дру­гар“, или „Ни­је по­треб­но да се ви­ђа­мо, ни­је по­ треб­но да се љу­би­мо, јер вре­ме ра­ди за нас и све што же­лим ја де­си­ће се у пра­ви час“, или „Шта је жи­вот удво­је, ка­ко се жи­ви

Или­ја Ду­ни и Трај­че Ни­ко­лов­ски на сцени

то, ја не знам“, или „Да ли знаш да те во­лим без раз­ло­га, то је све што умем, то је све што хо­ћу ика­да, са­мо јед­на љу­бав је исти­на“ или „Као да је не­ста­ла, су­ви­ше ства­ри је про­ме­ни­ла, али она то зна“ или „Без те­бе сам ко­ли­ко да­на, не­мој да пи­таш, не мо­гу да при­чам“ или „Све што је­сам, под­се­ћа на те­бе“ или ко­нач­но „Ми иде­мо, ви­ди­мо се, то би би­ло све“. Ови сти­хо­ви де­лу­ју на­из­глед са­свим обич­но, али ка­да их ста­ви­те у кон­текст лич­ног ис­ку­ства, схва­ти­те да они го­во­ре о оно­ме што ве­ћи­ну нас по­кре­ће... или за­у­ста­вља. Ме­ђу­тим, за раз­ли­ку од мно­ гих ал­тер­на­тив­них бен­до­ва из бе­о­град­ског кру­га двој­ке, ко­ји сво­је емо­ци­је па­ку­ју у сим­бо­ли­зам и стил­ске фи­гу­ре, Или­ја Ду­ни (не­кад сви­рао у гру­пи „Пе­трол”) и Трај­че Ни­ко­лов­ски из гру­пе ТИ (пр­ва сло­ва њи­хо­вих име­на чи­не на­зив бен­да) не­ма­ју фр­ку да из­го­во­ре све оно што нам се сви­ма у не­ком тре­нут­ку мо­та­ло по гла­ва­ма. И

је љу­ти­ну па­при­ка“, ка­же ги­та­ри­ста), па бес­крај­но ле­па Ско­фил­до­ва кан­три ба­ла­да „Lo­ve the Most“, у ко­јој Ско и Бред раз­ме­њу­ју за­љу­бље­не по­гле­де. Трио је на стал­ној клац­ка­ли­ци из­ра­ жај­них крај­но­сти, ли­ри­зма и енер­ги­ је, зе­маљ­ског и ко­смич­ког. Су­тра­дан Ибра­хим Ма­луф (тру­ ба, кла­ви­ја­ту­ре) пре­тва­ра „Кур­сал“ у ве­ли­ку ди­ско­те­ку, у рит­му про­гра­ма „Red & Black Light“. Шоу је спек­та­ку­ ла­ран: елек­трич­ни квин­тет ме­си хип­ но­тич­ки ри­там, че­ти­ри тру­бе ври­ште му­зи­ку Ори­јен­та, ар­се­нал дис­ко осве­ тље­ња, стро­бо­ско­па и ла­се­ра се­ва над гла­ва­ма. За­тим Ма­луф са тро­ји­цом ко­ ле­га бе­сни на тим­па­ни­ма, по­ди­же нас на плес и на­по­кон оку­пља у не­жној „Will Soon Be a Wo­man”. Сак­со­фон Нор­ве­жа­ни­на Ја­на Гар­ ба­ре­ка и да­ље пе­ва ме­ло­ди­ју рај­ских пти­ца, али оштри­цу ње­го­вог ак­ту­ел­ ног квар­те­та (Рај­нер Бру­нинг­ха­ус – кла­вир, Ју­риј Да­ни­јел – бас, Три­лок Гур­ту – уда­раљ­ке) оту­пљу­је три­ви­јал­ ност из­ло­же­них те­ма, пре­ви­ше слич­ них, рав­них ам­би­је­на­та и гу­бље­ње у пре­ду­гим им­про­ви­за­ци­ја­ма. Про­грам у „Кур­са­лу“ ве­ли­чан­стве­ но за­о­кру­жу­је тру­бач Кри­сти­јан Скот Атун­де Адјуа. Пре де­се­так го­ди­на тек та­ле­нат у успо­ну, Скот (33) већ про­мо­ ви­ше сле­де­ћу ге­не­ра­ци­ју љу­тих сви­ра­ ча, у ко­јој су пи­ја­ни­ста Ло­ренс Филдс, ба­си­ста Бер­нис Ерл Треј­вис, буб­њар Ко­ри Фон­вил (сви мла­ђи од 30 го­ди­ на) и пре­слат­ка фла­у­тист­ки­ња Еле­на Пин­дер­хјуз, фан­та­стич­ног то­на и већ зре­лог из­ра­за, ко­ја је тек на­пу­ни­ла два­ де­се­ту. Про­је­кат „Stretch Mu­sic“ рас­ те­же се из­ме­ђу џез-фанк иде­ја Мај­лса Деј­ви­са и хип-хоп ам­би­јен­та, али Скот у ову ма­три­цу успе­ва да укло­пи и љу­ бав пре­ма тра­ди­ци­ји и соп­стве­но по­ ре­кло, за­вр­ша­ва­ју­ћи на­ступ у оп­се­сив­ ном рит­му „The Last Chi­ef­tain“ у сла­ву ње­го­вих пре­да­ка, по­гла­ви­ца са оба­ле Ми­си­си­пи­ја. (на­ста­ви­ће се) Во­ји­слав Пан­тић

то ра­де са то­ли­ко сти­ла и од­ме­ре­но­сти, да би им мо­гли по­за­ви­де­ти и нај­бо­љи тек­сто­пи­сци у по­пу­лар­ној му­зи­ци. А нај­за­ни­мљи­ви­је од све­га је што сти­хо­ви ни­су њи­хо­во нај­ја­че оруж­је. Му­зи­ка ко­ју сви­ра­ју ТИ ме­ша­ви­на је пси­хо­де­лич­ног по­па, ги­ тар­ског ро­ка, кра­у­тро­ка и елек­тро­ни­ке. То зна­чи да ако во­ли­те Битлсе, The Byrds, Vel­vet Un­der­gro­und, Neu!, Clu­ster, Yo La Ten­ go, My Bloody Va­len­ti­ne, Бра­ја­на Иноа или мо­жда The War on Drugs, ве­ли­ке су шан­се да се про­на­ђе­те у ТИ ме­ло­ди­ја­ма. Они на суп­ти­лан, али вр­ло ефек­тан на­чин спа­ја­ју за­ра­зне поп ре­фре­ не („То су са­мо ре­чи“), не­што што се мо­же на­зва­ти чак љу­бав­ ном ба­ла­дом („Да ти же­лим до­бра ју­тра“), са са­вр­ше­но ка­на­ли­ са­ном бу­ком („Вре­ме не по­сто­ји“) или ноћ­ном елек­тро­ни­ком („Све уз пут ми је“). Иа­ко их је са­мо дво­ји­ца, њи­хо­ва му­зи­ка је да­ле­ко од ми­ни­ ма­ли­зма. Бо­гат­ство у зву­ку је на­ро­чи­то очи­глед­но на њи­хо­вом дру­гом, про­шло­го­ди­шњем ал­бу­му „Жи­вот удво­је“, ко­ји је про­ дук­циј­ски за ни­јан­су озбиљ­ни­ји од де­би из­да­ња „Ви­ди­мо се“. Зна­мо да у 21. ве­ку у сту­ди­ју са­мо је­дан чо­век мо­же зву­ча­ти као ор­ке­стар, али Или­ја и Трај­че исто та­ко зву­че и на кон­цер­ти­ма. Иа­ко на би­ни ви­ди­те два чо­ве­ка на ги­та­ри, буб­њу и по­вре­ме­но кла­ви­ја­ту­ра­ма, ка­да за­тво­ри­те очи ла­ко мо­же­те по­ми­сли­ти да вам сви­ра бенд од че­ти­ри, пет или шест чла­но­ва. То је уме­ће. По­пут му­зи­ке, и њи­хо­ве свир­ке су на­би­је­не емо­ци­ја­ма. Та­ ко је про­шле го­ди­не на кон­цер­ту у јед­ном бе­о­град­ском клу­бу де­вој­ка у пр­вим ре­до­ви­ма пре­пла­ка­ла це­лу свир­ку пе­ва­ју­ћи њи­хо­ве пе­сме. Као што се ТИ не ли­бе да пе­ва­ју о оно­ме што осе­ћа­ју, та­ко и љу­ди ко­ји их слу­ша­ју не­ма­ју про­блем да то по­ ка­жу. И упра­во је то је­дан ве­ли­ки, ша­ре­ни сред­њи прст си­вом, про­ра­чу­на­том, ма­те­ри­ја­ли­стич­ком и на­вод­но од­ра­слом све­ту, ко­ји нас (ин)ди­рект­но учи да су са­мо­по­у­зда­ње и емо­ци­је у џе­ пу је­ди­ни кључ до успе­ха. Без об­зи­ра на то ка­кву му­зи­ку во­ли­те, ако је искре­ност осо­би­ на ко­ја се ко­ти­ра ви­со­ко у ва­шем си­сте­му вред­но­сти, прак­тич­но не по­сто­ји шан­са да не за­во­ли­те ТИ. Исти­на је да у Ср­би­ји по­ сто­ји још бен­до­ва чи­ја осе­ћа­ња до­ла­зе пра­во из ср­ца, али не­ма мно­го оних ко­ји по­ред емо­ци­ја на ова­кав на­чин спа­ја­ју на­из­глед не­спо­ји­ве ства­ри, као што то ра­ди гру­па ТИ.