Kud 2307 01 10

Субота 23. јул 2016. година LX, број 15 Први број је објављен 14. априла 1957. године

02 ЖЕНЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ

Заборављене у историји 04 ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ У АВИЊОНУ

У сенци сукоба 06 ПАЛИЋ 2016.

Светови наде Улриха Сајдла 07 ПЕТЕР ЕСТЕРХАЗИ

Дневник о гуштерачи

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

По­е­ти­ка и осе­ћај­ност Десанка Максимовић је дискретно, али са уверењем да је реч о врхунској поезији, похвалила „Десет сонета нерођеној кћери”, објављених у јубиларном броју часописа. Иван је, како је песникиња приметила, „поцрвенео као девојчица” и дуго му је требало да се врати у разговор

Протекле две деценије су показале да је реч о ствараоцу који је високо уздигао поетичку и културну самосвест српске књижевности, створио целовито и аутентично песничко дело и, што је можда најважније, ујединио тумаче и читаоце своје поезије СЕЋАЊЕ – ИВАН В. ЛАЛИЋ Алек­сан­дар Јо­ва­но­вић

З

а че­ти­ри да­на на­вр­ши­ће се два­де­сет го­ди­на од смр­ти Ива­на В. Ла­ли­ћа (6. јун 1931 – 27. јул 1996). Осе­ћа­ње да је оти­шао из­не­на­да и пре­ра­но, у де­це­ни­ји у ко­јој је об­ја­вио сво­је две нај­зна­чај­ни­је књи­ге, Пи­смо (1992) и Че­ти­ри ка­но­на (1996), за ко­је ни­ко ни­је мо­гао да прет­по­ста­ви да су ње­го­ ве за­вр­шне, још ни­је осла­би­ло. По­сле ових књи­га би­ло је ја­сно да је срп­ска књи­жев­ност до­би­ла ве­ли­ког пе­сни­ка, за ко­јег jе са пу­но пра­ва мо­гло да се ка­же да је мо­дер­ни кла­сик. Ње­го­ва ти­ха сла­ва по­че­ла је још од пр­вих збир­ки Бив­ши де­чак (1955) и Ве­тро­ви­то про­ле­ће (1956). Са сва­ком но­вом књи­гом – што ни­је чест слу­чај у нас – Ла­лић је пе­снич­ки ра­стао и за­ у­зи­мао све зна­чај­ни­је ме­сто у са­вре­ ме­ној срп­ској по­е­зи­ји. Бит­не тач­ке на том пу­ту су Вре­ме, ва­тре, вр­то­ви (1961, књи­га у ко­јој је свео ра­чу­не са пр­вом фа­зом сво­га пе­ва­ња), Иза­бра­ не и но­ве пе­сме (1969, са но­вом, из­у­ зет­ном збир­ком О де­ли­ма љу­ба­ви или Ви­зан­ти­ја), Смет­ње на ве­за­ма (1975) и Стра­сна ме­ра (1984), да би у за­вр­ шним збир­ка­ма Ла­лић до­се­гао соп­ стве­не пе­снич­ке вр­хо­ве и ис­пу­нио сво­ју слу­жбу по­е­зи­ји и пе­ва­њу. Усред­сре­ђен на нај­бит­ни­ја пи­та­ ња по­е­зи­је, ње­не фор­ме и пе­снич­ке ви­ше­знач­но­сти, на би­ра­ње соп­стве­ них прет­ход­ни­ка и лир­ски ди­ја­лог са тра­ди­ци­јом и кул­ту­ром, од­но­сно на из­гра­ђи­ва­ње сло­же­не пе­снич­ке ор­ га­ни­за­ци­је, са сло­же­ном и ду­бо­ком сли­ком све­та ко­ја се њо­ме ус­по­ста­ вља, а из­у­зет­ни по­зна­ва­лац свет­ске по­е­зи­је и кул­ту­ре (је­дан је од на­ших нај­б о­љ их пре­в о­д и­л а­ц а не­м ач­к их, фран­цу­ских, ен­гле­ских и аме­рич­ких пе­сни­ка), Ла­лић је био пред­о­дре­ђен да бу­де пе­снич­ка жи­жа у ко­јој се укр­ шта на­ци­о­нал­но и европ­ско на­сле­ ђе, тра­ди­ци­ја и мо­дер­ност, пе­снич­ка сли­ка и сми­сао, при­јем­чи­вост и не­ про­зир­ност, пе­ва­ње по­е­ти­ке и слут­ ња там­них и не­до­ку­чи­вих пр­о­сто­ра људ­ског по­сто­ја­ња. Да би из­ра­зио ова­кву сло­же­ност и из­ни­јан­со­ва­ност до­жи­вља­ја све­та, Ла­лић је мо­рао да из­гра­ди осе­тљи­ ве пе­снич­ке ме­ха­ни­зме са ње­му свој­ стве­ном пе­снич­ком сли­ком у ње­ном сре­ди­шту. Пе­ва­ње о не­ви­дљи­вом, а при­сут­ном, и ње­го­во пре­во­ђе­ње у сли­ке, од­но­сно, не­пре­ста­но пре­та­па­

Из личне архиве

ПОДАТАК О СИЗИФУ Сизиф је био Србин, па макар да је Земљоузом стада пасао, Ефиром краљевао У давно страшно доба вишњих кавги на земљи; Ово је несагласје привидно, као брзина Стрелине сенке, као близина звезда: Био је свакако Србин, Сизиф међу људима И међу небесницима увек на средокраћи Седам судбина могућих, Сизиф зван врло мудри У љубави, у побуни, у инату, у сплетки – Родоначелник оних који ће ковчеге камене Са мртвим краљевима венчаним горком ватром Вући преко брегова, река и димних долина С југа на север и натраг, у дугој вежби векова У којој дах се губи и тле измиче стопи – Сизиф је био Србин У животу најпре, затим у смрти, одлаганој увек Усудом који га води до камена и враћа Са каменом, тешким колико божја суза. Они што тврде да је Сизифов камен сунце, Што тврде дакле да је Сизифов занат светлост, Разлог да кажемо: јутро – Они проповедају Да је светлост старија од несреће.

(16–19. IX 1970)

ње стал­ног и тро­шног, пре­ло­мље­но кроз свест осе­тљи­вог и уз­не­ми­ре­ног пе­снич­ког су­бјек­та и ње­го­ва из­ош ­ тре­ на чу­ла – је­дан је од основ­них за­штит­ них зна­ко­ва ове по­е­зи­је. Че­с то се ми­сли, не без раз­л о­га,

Факсимил песме из рукописне заоставштине

да је пр­ва де­це­ни­ја по смр­ти јед­ног ства­р а­о ­ц а нај­н е­м и­л о­с рд­н и­ј а про­ ве­ра ње­го­вог де­ла, ка­да оно оста­не са­мо са со­бом и са чи­та­о­ци­ма. Ако је та­ко – а у овом слу­ча­ју реч је не о јед­н ој не­го о две де­ц е­н и­ј е – Ла­

ли­ћ е­в а по­е ­з и­ј а не са­м о да је про­ шла ову про­ве­ру, не­го је њен зна­чај још и уве­ћан. Кре­ни­мо ре­дом. Убр­ зо по­сле пе­с ни­к о­в е смр­т и иза­ш ла су ње­го­ва Де­ла у че­ти­ри књи­ге, ко­ја су укљу­чи­ла це­ло­куп­ну ње­го­ву по­

е­з и­ј у (са не­к о­л и­к о пе­с а­м а из за­о ­ став­шти­не), из­бор есе­ја и кри­ти­ка, де­таљ­н у би­о ­г ра­ф и­ј у и би­б ли­о г­ ра­ фи­ју, ви­ше из­бо­ра из по­е­зи­је, из­да­ ња школ­ске лек­ти­ре и, ове го­ди­не, у ка­нон­ској еди­ци­ји Де­сет ве­ко­ва срп­ ске књи­жев­но­сти књи­га иза­б ра­н их пе­са­ма и есе­ја Иван. В. Ла­лић (ко­ју је при­ре­ди­ла Со­ња Ве­се­ли­но­вић). У за­себ­ној књи­зи По­глед пре­ко оке­а­на да­та је ње­го­ва пре­пи­ска са Чар­лсом Си­ми­ћем (при­ре­ди­ла Све­тла­на Ше­ а­то­вић Ди­ми­три­ј е­вић), као и упо­ ред­но из­да­ње Ла­ли­ће­вих пе­са­ма на срп­ском и ен­гле­ском је­зи­ку Wal­king To­wards the Sea / Ко­ра­ци пре­ма мо­ру (пре­вод: Френ­сис Р. Џонс). У скла­ ду са ду­хом вре­ме­на, ње­го­ве пе­сме су из­у­зет­но пра­ће­не на ви­ше ин­тер­ нет адре­са. У истом пе­ри­о­ду об­ја­вље­на су три збор­ни­ка по­све­ће­на ње­го­вом де­лу, две сту­ди­је Све­тла­не Ше­а­то­вић Ди­ ми­три­је­вић (о ин­тер­тек­сту­ал­но­сти и пе­снич­ким ци­клу­си­ма), за­тим, сту­ ди­је Јо­ва­на Де­ли­ћа (о пе­сни­ко­вом од­ но­су пре­ма не­мач­кој по­е­зи­ји) и Со­ње Ве­се­ли­но­вић (о Ла­ли­ће­вој пре­во­ди­ лач­кој по­е­ти­ци). Њи­ма тре­ба до­да­ ти чи­тав низ из­у­зет­них по­је­ди­нач­ них ра­до­ва, го­то­во ма­лих сту­ди­ја, об­ја­вље­них у ча­со­пи­си­ма и на­уч­ ним збор­ни­ци­ма, од­бра­ње­них ма­ги­ стар­ских и док­тор­ских ди­сер­та­ци­ја Ка­рак­те­ри­стич­но је да су Ла­ли­ће­ву по­е­зи­ју ту­ма­чи­ли кри­ти­ча­ри го­то­во свих ге­не­ра­ци­ја и раз­ли­чи­тих при­ сту­па, од Пре­дра­га Па­ла­ве­стре, Бо­ри­ сла­ва Ра­до­ви­ћа и Љу­бо­ми­ра Си­мо­ви­ ћа, пре­ко Ра­ди­во­ја Ми­ки­ћа, Дра­га­на Сто­ја­но­ви­ћа, Ле­о­на Коjена, Ми­ло­ са­ва Те­ши­ћа, Ти­хо­ми­ра Бра­јо­ви­ћа, Алек­сан­дра Јер­ко­ва, до Сла­ђа­не Ја­ ћи­мо­вић, Бо­ја­на Чо­ла­ка, Ду­ње Ран­ чић, Мар­ка Авра­мо­ви­ћа и Вла­ди­ми­ ра Ву­ко­ма­но­ви­ћа Рас­те­гор­ца. Наставак на другој страни

23. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота

За­бо­ра­вље­не у исто­ри­ји,

НИКАДА САМЉИ Никада самљи него крајем јула Када је лету педаљ до зенита, А хлорофилу аршин до расула У метастази жутила и руја, Тамније када зелене су боје У вртовима, а стрњика сува, Тамнија доња амплитуда бруја Ветра што обноћ у времену дува. Никада самљи него крајем јула Кад све је, мислиш, на дохвату: чула Оштра ко нож још топао од точка Брусача, али битно недостаје: Анђела кога слутиш нећеш срести, А ваздух трудан је од благовести.

(8. VII 1989)

Фото Историјски музеј Србије

Наставак са прве стране За жи­вот по­е­зи­је, у ис­тој ме­ри као и но­в и чи­та­о ­ц и, дра­го­ц е­н и су но­ ви, по­с еб­н о мла­ђ и ту­м а­ч и. Они је бра­н е од ау­то­м а­т и­з о­в а­н ог чи­та­њ а и сме­шта­ња ме­ђу ка­нон­ска де­ла ко­ ја нам ни­шта ви­ше бит­но не го­во­ре: сход­но сво­ме лич­ном и књи­жев­ном сен­зи­би­ли­те­ту от­кри­ва­ју ње­на но­ва ли­ца и омо­гу­ћа­ва­ју јој да го­во­ри и дру­га­чи­јим гла­сом. Ова ту­ма­че­ња, на­ста­вља­ју­ћи та­мо где су прет­ход­ на ста­ла, до­не­ла су до­дат­не уви­де, по­себ­но оне ко­је се ти­чу ми­са­о­них аспе­ка­та ње­го­ве по­е­зи­је, ин­тер­тек­ сту­ал­но­сти, по­е­тич­ког ди­ја­ло­га са пре­во­ђе­ним пе­сни­ци­ма, чи­та­ња до са­да не­чи­та­них пе­са­ма. За­то у овом слу­ча­ју и ни­је реч о да­тум­ској за­о­ кру­же­но­сти ко­ју тре­ба обе­ле­жи­ти, не­го о Ла­ли­ће­вом жи­вом при­су­ству у срп­ској књи­жев­но­сти, је­ди­ном ко­ јим пе­сник мо­же да се по­но­си. Уз ма­ло па­те­ти­ке, мо­же се ре­ћи да би пе­сник био за­до­во­љан ка­да би не­ по­сред­но мо­гао да пра­ти са­да­шњи жи­ вот сво­га де­ла. Али, он је у том по­гле­ду био скро­ман и не­на­ме­тљив. Устру­ча­ вао се да отво­ре­но го­во­ри о сво­ме де­ лу, из­бе­га­вао је на­ме­тљи­ве ма­ни­фе­ сте, по­ле­ми­ке, оштре су­до­ве о дру­гим пе­сни­ци­ма. Ни­је му не­до­ста­ја­ло хра­ бро­сти ка­да је тре­ба­ло бра­ни­ти по­е­ зи­ју или свој на­род, на­про­тив реч је о од­ре­ђе­ној ме­ри са­о­бра­же­ној ње­го­ вом схва­та­њу пе­снич­ког до­сто­јан­ства. Био је чак сти­дљив. При­ме­ра ра­ди, на про­сла­ви че­ти­ри де­це­ни­је ча­со­пи­са

ЖЕНСКО СЕЋАЊЕ

сек. До­вољ­но је при­се­ти­ти се пе­са­ма као што су „Re­qu­i­em за мај­ку“, „Ве­ тар“, „Пи­је­та“, „Мо­ре“. Љу­ди ко­ји су по­зна­ва­ли пе­сни­ка мо­гу у ње­го­вим сти­хо­ви­ма да пре­по­зна­ју и кон­крет­ не си­ту­а­ци­је, нпр. сли­ку здро­бље­ног бро­да и цр­не ву­не на мај­чи­ној пре­ сли­ци у тре­ћој пе­сми „Пр­вог ка­но­на“ (ко­ји­ма, бар на овом ме­сту, не тре­ба ко­мен­тар), за­тим ствар­не ру­же из су­ сед­ства на пе­сни­ко­вом сто­лу у ше­ стој „Че­твр­тог ка­но­на“ или да у пе­ сми „Amor fa­ti“ (из Пи­сма) ви­де оне две ли­пе ко­је је он по­са­дио у дво­ри­ шту иза сво­га ста­на. А раз­мак из­ме­

Жене помажу у транспорту топова

Мучеништво албанске голготе и херојско сећање на победе нису дозволили индивидуалним женским сећањима, чак и када су она везана за херојске акте, за приче о опстанку, о самоодржању и солидарности или за трпљење и мучеништво, да се преточе у колективно сећање ЖЕ­НЕ У ВЕ­ЛИ­КОМ РА­ТУ

Из личне архиве

Ми­ле­на Дра­ги­ће­вић Ше­шић

Иван В. Лалић као генерални секретар Савеза књижевника Југославије у пратњи Иве Андрића на додели Нобелове награде у Стокхолму, децембар 1961. године

Често се мисли, не без разлога, да је прва деценија по смрти једног ствараоца најнемилосрднија провера његовог дела. Ако је тако – а у овом случају реч је не о једној него о две деценије – Лалићева поезија не само да је прошла ову проверу него је њен значај још и увећан Књи­жев­ност, Де­сан­ка Мак­си­мо­вић је, дис­крет­но али са уве­ре­њем да је реч о вр­хун­ској по­е­зи­ји, по­хва­ли­ла „Де­сет со­не­та не­ро­ђе­ној кће­ри“, об­ја­вље­них у ју­би­лар­ном бро­ју ча­со­пи­са. Иван је, ка­ко је пе­сни­ки­ња при­ме­ти­ла, „по­цр­ ве­нео као де­вој­чи­ца“, и ду­го му је тре­ ба­ло да се вра­ти у раз­го­вор. Ове го­ди­не на­вр­ша­ва се и две де­ це­ни­је од об­ја­вљи­ва­ња Че­ти­ри ка­но­ на, ком­по­зи­ци­о­но и сми­са­о­но ве­о­ма сло­же­не књи­ге. Иа­ко се у њи­ма пе­ сник сна­жно осло­нио на сред­њо­ве­ ков­ни жа­нр и ње­гов мо­ли­тве­ни бруј, они су из­у­зет­но мо­дер­на књи­га, по­ чев од лек­си­ке, сме­њи­ва­ња дис­кур­ зив­них ис­ка­за и пе­снич­ких сли­ка до тек­стов­них пре­пле­та и по­е­тич­ких то­ ко­ва. У про­жи­ма­њу пе­снич­ког и све­ тог, све­то је отва­ра­ло ду­бо­ке про­сто­ ре нат­чул­ног и оно­стра­ног, али ни­је до­во­ди­ло у пи­та­ње при­ро­ду пе­снич­ ког тек­с та и ег­з и­с тен­ц и­ј ал­н и грч оно­га ко­ји пе­ва. При то­ме, он ни­ка­ да ни­је пра­вио ве­штач­ки зјап из­ме­ђу пе­снич­ког су­бјек­та и ау­то­ра и ни­је се устру­ча­вао да пе­ва оно ис­ку­ство ко­је би би­ло њи­хов за­јед­нич­ки пре­

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

ђу по­чет­ног под­сти­ца­ја и за­вр­ше­ног об­ли­ка пе­сме ме­ра је ве­ли­чи­не јед­ ног пе­сни­ка. Сви ти моменти биће видљивији када, надамо се у наредним година­ ма, добијемо критичко издање Ла­ лићеве поезије. Тај чин би био не само враћање дуга песнику, него и знак зрелости наше културе. Прва књига овога издања би требало да буде, и то ускоро, управо збирка Че­ тири канона (са стиховним варијан­ тама, пишчевим напоменама пре и током писања, упућивањем на изво­ ре и исписима које је правио из књи­ га, часописа и новина припремајући се за писање). Али, неоспорно је – и то су протекле две деценије убедљи­ во показале – да је реч о ствараоцу који је високо уздигао поетичку и културну самосвест српске књижев­ ности, створио целовито и аутен­ тично песничко дело и који је, што је можда најважније, ујединио тума­ че и читаоце своје поезије. Иван В. Лалић је, уз Васка Попу, најзначајнији српски песник друге половине XX века ¶

Издаје: Политика новине и магазини д.о.о. Директор: Мира Глишић-Симић. Директор: Нина Самарџић. В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић. Уредник Додатка: Ана Оташевић. Графички дизајн: Милош Лугоњић. Телефон: 330-1751 Факс: 3373-393 Електронско издање: www.politika.rs

„Знам мно­го при­ча – о де­до­ви­ма... Али о ба­ки или пра­ба­ки – оста­ла је са­ма, те­шко је жи­ве­ла...“ „Ка­ко се зва­ ла?“ Ду­га па­у­за: „Пи­та­ћу ба­ку/ма­му ка­ко јој се зва­ла ма­ма...“ Та­ко је од­го­ во­ри­ла јед­на од са­го­вор­ни­ца ис­тра­ жи­ва­ња на те­му по­ро­дич­ног се­ћа­ња на же­не у Пр­вом свет­ском ра­ту, ко­ је је об­у­хва­ти­ло 50 по­ро­ди­ца из раз­ ли­чи­тих де­ло­ва Ср­би­је и ре­ги­о­на, из град­ских и се­о­ских до­ма­ћин­ства. Ис­ тра­жи­ва­ње ко­је су спро­ве­ли сту­ден­ ти Фа­кул­те­та драм­ских умет­но­сти у скло­пу пред­ме­та Ме­ди­ји ма­сов­них ко­му­ни­ка­ци­ја (ме­ди­ја­ти­за­ци­ја се­ ћа­ња: обе­ле­жа­ва­ње Пр­вог свет­ског ра­та) ра­ђе­но је ме­то­дом ин­тер­вјуа

Колекције народног музеја у Београду: од женскиња до грађанки Ка­ко су жи­ве­ле же­не у Ср­би­ји кра­јем 19. и по­чет­ком 20. ве­ка? Ка­ко су из­гле­да­ле, ка­ко су се обла­чи­ле, шта су ра­ди­ле и ка­ко су се бо­ри­ле за свој по­ло­жај у зе­мљи ко­ја је, осло­ба­ђа­ју­ћи се осман­ског на­сле­ђа, про­ла­зи­ла кроз по­ли­тич­ки, дру­штве­ни, еко­ном­ски и кул­тур­ни пре­о­бра­жај? О ду­гом пу­ту еман­ци­па­ци­је же­на уну­тар ри­гид­них па­три­јар­хал­них и кон­зер­ва­тив­них окви­ра све­до­че ра­до­ви на­ших умет­ни­ка из ко­лек­ци­је На­род­ног му­зе­ја у Бе­ог­ ра­ду. Ова де­ла по­слу­жи­ла су исто­ри­чар­ки умет­но­сти Гор­да­ни Ста­ни­шић да ре­кон­стру­и­ше ме­сто и уло­гу же­на у овој уз­бу­дљи­вој епо­хи срп­ске исто­ри­је у ко­јој су по­ста­вље­ни те­ме­љи мо­дер­ног гра­ђан­ског дру­штва.

С

ин­дром тзв. за­ка­сне­ле мо­ дер­ни­за­ци­је срп­ске др­жа­ве и вла­сти а по­сред­но и са­ мог на­ро­да од­ра­жа­вао се у пот­пу­но­сти на зна­чај и ста­ тус же­не ка­ко у гра­ду, та­ко и на се­лу, по­себ­но у пр­вој по­ло­ви­ни 19. ве­ка. Дик­та­том вре­ме­на и те­шко са­вла­ди­ вим на­сле­ђем из­ра­зи­то па­три­јар­хал­ не тра­ди­ци­је ко­јом су об­у­хва­ће­ни и жен­ска пра­в а и вас­п и­та­ње, ни­шта ма­ње не­го ге­не­рал­но кон­зер­ва­тив­ ним му­шким пред­ра­су­да­ма (ко­јих се ни ци­ви­ли­зо­ва­на За­пад­на Евро­ па, та­ко­ђе, ни­је осло­бо­ди­ла), крај­ ње све­де­на и мар­ги­на­ли­зо­ва­на уло­ га же­не – док у спо­кој­ству соп­стве­не изо­ла­ци­је и ин­тим­но­сти до­ма по­ку­ ша­ва да кроз стро­го кон­тро­ли­са­не про­ла­зе ус­по­ста­ви ко­му­ни­ка­ци­ју са спо­ља­шњим све­том – ве­о­ма се спо­ро тран­сфор­ми­са­ла у уло­гу гра­ђан­ке са су­ве­ре­ни­те­том лич­ног из­бо­ра. Сa јед­не стра­не, ха­ти­ше­ри­фом од 1830. го­ди­не уки­ну­та је оба­ве­за по ко­јој су срп­ске же­не мо­ра­ле да кри­

Рекламни оглас

ју ли­це ма­ра­мом а те­ло фе­ре­џом. Сa дру­ге стра­не, то исто­вре­ме­но ни­је зна­чи­ло да ће се и њен ин­фе­ри­о­ран со­ци­јал­ни по­ло­жај на би­ло ко­ји на­ чин до­ве­сти у пи­та­ње. Још три­де­се­ тих го­ди­на 19. ве­ка же­на ни­је има­ла пра­во да је­де за за­јед­нич­ким сто­лом са оста­лим чла­но­ви­ма по­ро­ди­це, ње­ на ду­жност је би­ла да дво­ри до­ма­ћи­ на и ње­го­ве го­сте. У та­квом ста­ту­су би­ла је и кне­ги­ња Љу­би­ца, су­пру­га кне­за Ми­ло­ша, ко­јој су огра­ни­че­ња де­ли­мич­но уки­ну­та 1834. го­ди­не, ка­ да јој је до­зво­ље­но да обе­ду­је за ис­ тим сто­лом са по­ро­ди­цом, али са­мо у од­су­ству го­сти­ју. Же­на је до­жи­вља­ ва­на као „при­род­на по­тре­ба и на­сла­ да сво­ме му­жу, из­вор рад­не сна­ге и про­ду­же­ње ло­зе“. Упр­кос исто­риј­ској те­зи да је Ср­ би­ја већ у пр­вој по­ло­ви­ни ве­ка, од са­м ог по­к у­ш а­ј а ус­п о­с та­в ља­њ а пр­ вог уста­ва, до­би­ла ста­тус тзв. ли­бе­ рал­не мо­нар­хи­је и да је у ме­ђу­на­род­ ним окви­ри­ма сма­тра­на „мо­дер­ном пар­ла­мен­тар­ном др­жа­вом“, што је

под­ра­зу­ме­ва­ло да јој је де­мо­крат­ски мо­дел уре­ђе­ња био бли­жи не­го мно­ гим европ­ским зе­мља­ма све до Пр­ вог свет­ског ра­та, и да­ље су оп­ста­ја­ ле две па­ра­лел­не ма­три­це – жен­ска при­ват­ност и му­шка јав­ност. Чак је и Срп­ским гра­ђан­ским за­ко­ни­ком из 1844. го­ди­не по­твр­ђен ста­тус же­ не у од­но­су на му­шкар­ца – из­јед­на­ че­на је са ста­ри­јим ма­ло­лет­ни­ком и за би­ло ка­кву прав­ну ове­ру мо­ра­ла је да до­би­је са­гла­сност су­пру­га. У За­ко­ ни­ку је на­ве­де­но да је „ма­ло­лет­ни­ма, умом ли­ше­ним, ра­спи­ку­ћа­ма су­дом про­гла­ше­ним, про­па­ли­ца­ма, пре­за­ ду­же­ним и уда­тим же­на­ма за жи­во­та му­же­вље­ва“ за­бра­ње­но да рас­по­ла­ жу по сво­јој во­љи соп­стве­ним има­ њем. Ова уред­ба би­ла је на сна­зи све до 1945. го­ди­не.

Ан­ка По­мо­дар­ка По­ло­жај срп­ске же­не, ко­јој у то вре­ ме ни ха­ре­ми ни­су би­ли стра­ни, ла­ко се мо­гао до­ве­сти у ве­зу са оним пе­ јо­ра­тив­ним сте­ре­о­ти­пом о жи­те­љи­

Субота 23. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

ЖЕНСКО СЕЋАЊЕ

03

Фото Историјски музеј Србије

не­ста­ле у по­ро­дич­ном се­ћа­њу

Жене цеде јабуковачу

(усме­на исто­ри­ја) за­сно­ва­ног на ви­ део-све­до­че­њу. Су­шти­на све­до­че­ња би­ла је ве­за­на за при­че, од­но­сно за њи­хо­во од­су­ство у оп­штој кул­ту­ри по­ ро­дич­ног се­ћа­ња у Ср­би­ји. Ис­тра­жи­ва­ње је по­ка­за­ло да се у по­ро­ди­ца­ма не го­во­ри о про­шло­сти ко­ја пре­ла­зи три ге­не­ра­ци­је (у са­да­ шњим град­ским по­ро­ди­ца­ма се­ћа­ње је тек дво­ге­не­ра­циј­ско). Ве­ћи­на сту­ де­на­та ни­је уме­ла да на­бро­ји ви­ше од јед­не пра­ба­бе или пра­де­де, а о жи­во­ ту, за­на­ти­ма, по­слу, па чак ни о бро­ју де­це ко­ји је пра­ба­ка има­ла – ни­је мо­ гла ни­шта да ка­же. Њи­хо­ви ро­ди­те­ љи или ба­ке и де­до­ви, ис­ка­зи­ва­ли су се­ћа­ња уоп­ште­но, као да су на­у­че­на

то­ком жи­во­та у шко­ли или чи­та­њем књи­га и но­ви­на, кроз оп­ште сте­ре­о­ти­ пе те­шког жи­во­та – као део ко­лек­тив­ не све­сти на­ро­да, а не као по­ро­дич­на се­ћа­ња на кон­крет­не прет­ке. У се­ћа­њи­ма са­го­вор­ни­ка из гра­до­ ва ко­ји су оста­ви­ли прет­ке у се­о­ским сре­ди­на­ма и из прет­ход­них жи­во­та ни­су до­не­ли ни­шта у ма­ле ста­но­ве со­ ци­ја­ли­стич­ке из­град­ње, из­бри­са­ни су пре­ци ко­ји не „им­по­ну­ју“ због свог се­ о­ског по­ре­кла, скром­ног обра­зо­ва­ња или имо­вин­ског ста­ња. Пра­ба­бе су не­ста­ле из се­ћа­ња као не­ва­жне у па­три­јар­хал­ном си­сте­му. Пам­ти се са­мо оно што мо­же да уз­диг­ не, оја­ча по­ро­ди­цу. Же­не су све­де­не

на „мај­ку осмо­ро де­це“, „мај­ку тро­је де­це“, ку­хи­њу, „шпајз ко­јим вла­да­ју јер др­же кључ“, на одр­жа­ва­ње до­ма кад му­шка­ра­ца не­ма... Се­ћа­ње на жи­вот же­на у Пр­вом свет­ском ра­ту мо­же се све­сти на сле­ де­ће ис­ка­зе: „Жи­ве­ло се те­шко, мно­го се ра­ди­ло око сто­ке, око де­це“, „Жи­ вот је био ор­га­ни­зо­ван на па­три­јар­ хал­ни на­чин” ка­ко се „ина­че ра­ди­ло и жи­ве­ло у за­дру­га­ма“. О лич­но­сти ба­ке или пра­ба­ке, ње­ ним осо­би­на­ма, ве­шти­на­ма, нај­че­шће се ни­шта не зна. Не­ки ис­пи­та­ни­ци су го­во­ри­ли о на­мер­ном бри­са­њу се­ћа­ ња као о бри­са­њу тра­у­ме. У се­ћа­њу по­ро­ди­це П. та­ко не­ма жи­во­та под

оку­па­ци­јом, не­ма се­ћа­ња ни на ћер­ ку ни на си­на ин­ва­ли­да ко­ји ни­је мо­ би­ли­сан. По­сто­ји се­ћа­ње на емо­ци­ју стра­ха при­ли­ком мо­би­ли­за­ци­је си­на „узда­ни­це“ („ба­ка, иа­ко срп­ски па­три­ о­та, ни­је би­ла срећ­на ка­да јој је је­ди­ ни син, на­да и узда­ни­ца, мо­би­ли­сан“), на емо­ци­ју сре­ће при­ли­ком до­че­ка си­на ко­ји је пре­жи­вео, али „ни­ка­да ни­је же­лео да при­ча и ни­је ве­ли­чао срп­ску гол­го­ту, већ ју је сма­трао тра­ гич­ном“. „Град­ске ба­ке“ су о жи­во­ту сво­јих прет­ки­ња у се­ли­ма да­ва­ле уоп­ште­не од­го­во­ре „о те­шком по­ло­жа­ју же­на“, ко­је су „пр­ве уста­ја­ле да за­ло­же ва­тру, а по­след­ње ле­га­ле”. Жи­вот се­љан­ке као да ни­је за­вре­ђи­вао па­жњу, а и жи­ во­ту пре­тка-се­ља­ка се па­жња по­кла­ ња­ла са­мо ако је био хе­рој на фрон­ту – пре­жи­вео (по­бед­ник) или по­ги­нуо (хе­рој­ска жр­тва). Же­на је оста­ја­ла са­ мо у уло­зи мај­ке или су­пру­ге, и, ре­ђе, се­стре... У тим уло­га­ма су ја­сна оче­ки­ ва­ња, те се и се­ћа­ња ве­зу­ју углав­ном за мај­чин­ство, док су уло­ге су­пру­ге и се­стре све­де­не на „че­ка­ње“. Се­ћа­ња на же­не не­до­ста­ју и у град­ ским по­ро­ди­ца­ма, јер ве­ћи­на же­на у вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та ни­је има­ла про­фе­си­ју, док су де­до­ви или пра­де­ де би­ли тр­гов­ци, опан­ча­ри, учи­те­љи, сто­ла­ри, вој­ни­ци. Раз­го­вор та­ко бр­зо скли­зне на лик де­де ко­ји је „оти­шао на фронт“, ко­ји је „до­шао са фрон­та са ме­да­ља­ма“, ко­ји је по­том гра­дио ка­ри­је­ру... Или на оца ко­ји пре­да­ју­ћи пи­штољ да­је упут­ства мај­ци да уби­је де­цу и из­вр­ши са­мо­у­би­ство „ако Бу­ га­ри пре­се­ку пут”. Нај­ја­ча све­до­че­ња о прет­ки­ња­ма да­ле су же­не ко­је су оста­ле у сре­ди­ на­ма из ко­јих по­ти­чу – оне ко­је су на­ста­ви­ле жи­вот сво­јих ба­ка и пра­ ба­ка. Пре­но­ше­ње се­ћа­ња у се­о­ским

сре­ди­на­ма од­ви­ја се не са­мо уну­тар по­ро­ди­це, већ и уну­тар ши­ре за­јед­ ни­це ко­ја де­ли исто жи­вот­но ис­ку­ство и сна­жи се­ћа­ња кроз ком­шиј­ске и ро­ ђач­ке при­че. Сто­га су же­не са се­ла да­ле кон­крет­ не де­та­ље о на­чи­ни­ма на ко­је су њи­ хо­ве ба­ке ре­ша­ва­ле пр­о­бле­ме то­ком Пр­вог свет­ског ра­та, по­пут од­ла­ска у збег у пла­ни­ну, за­јед­нич­ког ра­да на ве­ли­ким се­о­ским по­сло­ви­ма (се­ тва, же­тва) ко­је је тре­ба­ло пр­ви пут и ор­га­ни­зо­ва­ти (до та­да су уче­ство­ ва­ле са­мо као „рад­на сна­га”), од­ла­ ска у град да би се про­да­ло би­ло шта и пла­тио по­рез (за ве­ћи­ну је тај пут био пр­ви од­ла­зак у град), о ту­го­ва­њу за пре­ми­ну­лим ко­њем (о че­му их из­ ве­шта­ва ау­стриј­ска вој­ска ко­ја је ко­ ња од­у­зе­ла)... Му­ч е­н и­ш тво ал­б ан­с ке гол­г о­ те и хе­рој­ско се­ћа­ње на по­бе­де (од Цер­ске бит­ке до про­бо­ја со­лун­ског фрон­та) ни­су до­зво­ли­ли ин­ди­ви­ду­ ал­ним жен­ским се­ћа­њи­ма, чак и ка­ да су она ве­за­на за хе­рој­ске ак­те, за при­че о оп­стан­ку, о са­мо­о­др­жа­њу и со­ли­дар­но­сти или за тр­пље­ње и му­ че­ни­штво, да се пре­то­че у ко­лек­тив­ но се­ћа­ње. Из­у­зе­так су при­че о же­ на­ма бор­ци­ма и бол­ни­чар­ка­ма ко­је по­сто­је у зва­нич­ној исто­ри­ји, па су се из ње пре­не­ле и у ши­ре, ко­лек­тив­ но се­ћа­ње на­ро­да. Сто­га је и да­нас до­ми­нант­на кул­ту­ра по­ро­дич­ног се­ ћа­ња у скла­ду са нор­ма­ма па­три­јар­ ха­та и на­у­че­ним исто­риј­ским школ­ ским лек­ци­ја­ма. Бор­ба за жен­ско се­ћа­ње, ка­ко за по­ вра­так же­на у исто­ри­ју та­ко и у по­ро­ дич­но се­ћа­ње ва­жна је бор­ба. Ово ис­ тра­жи­ва­ње по­ка­зу­је да пред­сто­ји још мно­го то­га да се ура­ди да би се до­при­ не­ло истин­ској рав­но­прав­но­сти ка­ко у се­ћа­њи­ма та­ко и у са­да­шњо­сти. ¶

Слава код кнеза Александра Карађорђевића, Феликс Каниц, 19. век

Анастас Јовановић, Љубица Милоша Обреновића, 1851, литографија

ма са пе­ри­фе­ри­је Евро­пе, са „по­лу­ ра­зви­је­ног, по­лу­ко­ло­ни­ја­ли­зо­ва­ног, по­лу­ци­ви­ли­зо­ва­ног и по­лу­ор ­ и­јен­та­ ли­зо­ва­ног“ Бал­ка­на. Ма­ри­ја То­до­ ро­ва у сво­јој сту­ди­ји о бал­ка­ни­зму до­во­ди у сум­њу ова­кве пред­ра­су­де ко­је већ у са­мој тер­ми­но­ло­шкој од­ ре­ђе­но­сти ис­кљу­чу­ју (по­то­њу) ди­фе­ рен­ци­ја­ци­ју ути­ца­ја ко­ји су се пре­ ла­м а­л и кроз бал­к ан­с ке про­с то­р е. Ова­ко јед­но­стра­ним по­сма­тра­њем у осно­ви се ми­но­ри­зу­је ве­о­ма ути­ цај­но осман­ско на­сле­ђе са свим да­ љим ре­ци­ди­ви­ма. Сва­ко дру­штво прет­по­ста­вља­ло је од­ре­ђе­не кон­вен­ци­је оде­ва­ња ко­је су се од­но­си­ле не са­мо на ста­ле­шку хи­ је­рар­хи­ју већ и на на­ци­о­нал­ну, вер­ ску, пол­н у и ста­р о­с ну атри­б у­ц и­ј у. На ули­ца­ма два глав­на цен­тра, Бе­ о­гра­да и та­да­шње срп­ске пре­сто­ни­ це – Кра­гу­јев­ца, до три­де­се­тих го­ди­ на 19. ве­ка пре­о­вла­да­ва­ла је срп­ска гра­ђан­ска но­шња, под очи­глед­ним тур­ским ути­ца­јем. Ан­ка Обре­но­вић, ћер­ка нај­мла­ђег бра­та кне­за Ми­ло­ ша, Је­вре­ма Обре­но­ви­ћа, сма­тра се

Београђанке на улици крајем 19. века

пр­вом же­ном у Ср­би­ји ко­ја је при­ хва­ти­ла нај­пре беч­ку а по­том и па­ ри­ску мо­ду, та­ко да јој је из тог вре­ ме­н а остао и по­п у­л а­р ан на­д и­м ак Ан­ка По­мо­дар­ка. Ка­та­ри­на Ива­но­ вић, Срп­ки­ња ко­ја нај­ве­ћи део жи­ во­та про­во­ди ван Ср­би­је, 1836. го­ди­ не сли­ка свој чу­ве­ни Ауто­пор­трет као гло­ри­фи­ка­ци­ју европ­ске гра­ђан­ ке оде­ве­не у ха­љи­ну из епо­хе. Ка­ко је те­као пре­о­бра­жај у мо­дер­ но гра­ђан­ско дру­штво, та­ко се ин­ тен­з и­в и­р а­л а же­љ а не са­м о европ­ ског плем­ства и ви­со­ке бур­жо­а­зи­је

Полексија Тодоровић као модел, око 1895.

већ и про­сеч­ног гра­ђа­ни­на за по­се­ до­ва­њем соп­стве­них пор­тре­та и пор­ тре­та чла­но­ва по­ро­ди­це, што по­ста­је не­ка вр­ста ста­ле­шког по­твр­ђи­ва­ња и пре­сти­жа, али и сво­је­вр­сног по­ро­ дич­ног и исто­риј­ског све­до­чан­ства. На­ру­че­ни пор­тре­ти ели­те у Евро­пи, у Фран­цу­ској нај­ви­ше, нај­пре су се из­во­ди­ли на ме­та­лу, др­ве­ту, ре­ђе и на сло­но­ва­чи. Да­ме су их но­си­ле као ми­ни­ја­ту­ре у ме­да­љо­ни­ма, чу­ва­ле у пу­дри­је­ра­ма или ку­ти­ја­ма за на­кит. Све до по­ја­ве да­ге­ро­ти­пи­је (1839) као пр­ве уни­кат­не фо­то­гра­фи­је а са

Хатишерифом од 1830. године укинута је обавеза по којој су српске жене морале да крију лице марамом а тело фереџом. То истовремено није значило да ће се и њен инфериоран социјални положај на било који начин довести у питање

Надежда Петровић, Девојка и младић у загрљају, 1896, акварел на хамеру

њом и пра­в ог „фо­то­г раф­с ког пор­ тре­та“, ме­то­до­ло­ги­ја је би­ла не­пре­ ци­зна, eфекат на­и­ван, а по­сто­ја­ност крат­ка.

Зрак ци­ви­ли­за­ци­је Већ од че­тр­де­се­тих го­ди­на 19. ве­ ка тој прак­с и је у Ср­б и­ј и нај­в и­ш е до­п ри­н ео је­д ан од број­н их европ­ ских ђа­ка Ана­стас Јо­ва­но­вић, ко­ји је, ба­ве­ћ и се ли­то­гра­фи­ј ом и пи­о ­ нир­ски екс­пе­ри­мен­ти­шу­ћи са раз­ ли­ч и­т им фо­т о­г раф­с ким тех­н и­к а­ ма по­пут да­ге­ро­ти­пи­је, ка­ло­ти­пи­је (ме­то­д а из­в о­ђ е­њ а фо­то­г ра­ф и­ј е на пре­па­ри­ра­ној хар­ти­ји) и аква­ре­ли­ са­н е фо­то­г ра­ф и­ј е, по­р ед пор­т ре­та из ди­на­сти­је Обре­но­вић и пор­тре­та сво­је по­ро­ди­це (тзв. фо­то-ал­бу­ма), успе­вао да удо­во­љи та­да­шњим же­ ља­ма и по­тре­ба­ма и нај­ши­рих гра­ ђан­ских сло­је­ва. По­зи­ра­ти пред фо­ то-ка­ме­ром или шта­фе­ла­јем у свом или у ту­ђем ам­би­јен­ту, иде­а­ли­зо­ва­ ти сво­ју по­јав­ност, би­ло да је она у срп­ској град­ској но­шњи, би­ло у ро­ ман­ти­чар­ском европ­ском ко­сти­му

са укра­сним де­та­љи­ма пре­у­зе­тим из раз­ли­чи­тих епо­ха – ре­не­сан­се, ба­ ро­ка, би­дер­ма­је­ра – фраг­мен­ти­ра­ти про­шлост по­мо­ћу ме­ди­ју­ма мо­дер­ ног до­ба, зна­чи­ло је и ове­ко­ве­чи­ти соп­стве­ну лич­ност кроз про­ши­ре­ни сми­сао по­ро­дич­ног при­па­да­ња. На­ме­штај, ин­тим­не де­та­ље по­кућ­ ства и мо­ду, као по­пу­лар­не сим­бо­ле ин­ди­ви­ду­ал­ног ста­ту­са и гра­ђан­ске еман­ци­па­ци­је, же­не ће с вре­ме­ном под­ре­ди­ти трај­ни­јим вред­но­сти­ма, оном ду­хов­ном по­тен­ци­ја­лу ко­ји су нај­пре са­ме у се­би пре­по­зна­ва­ле, док су тек рет­ки из­у­зе­ци ме­ђу су­прот­ним по­лом са­мо по­твр­ђи­ва­ли то пра­ви­ ло. „Жен­ски­ње су сваг­да би­ле оне чи­ ње­ни­це кроз ко­је је по­нај­пре про­ди­ рао зрак ци­ви­ли­за­ци­је“, за­бе­ле­жио је Сре­тен По­по­вић, при­ват­ни се­кре­тар кне­ги­ње Љу­би­це а по­том и су­ди­ја, јер су упра­во „жен­ски­ње“, ка­ко их на­зи­ ва, „нај­ви­ше ути­ца­ле на обла­го­ро­ђе­ ње чи­стих оби­ча­ја и уку­са“. Из књиге „Када су женскиње постале грађанке“, Народни музеј у Београду

23. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 04 Субота

ФЕСТИВАЛИ

У сенци сукоба Жилијен Гослен, Анђелика Лидел и Иво ван Хове представили су три мајсторска позоришна комада чија је централна тема – зло 70. ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ У АВИЊОНУ Специјално за „Политику”

Н

и­је ни­ма­ло те­шко на­ћи при­ ме­ре на­си­ља у све­ту. То­ком фе­сти­ва­ла у Ави­њо­ну, ко­ји се одр­жа­ва у фран­цу­ској Про­ ван­си од 6. до 24. ју­ла, де­сио се нај­но­ви­ји од три кр­ва­ва атен­та­та у Фран­цу­ској по­чев од ја­ну­а­ра 2015. Овај пут се збио у Ни­ци, када се во­зач ка­ми­о­ на за­ле­тео у ма­су ко­ја се оку­пи­ла на ше­ та­ли­шту по­во­дом на­ци­о­нал­ног пра­зни­ ка 14. ју­ла и усмртио више од осамдесет пролазника. Али на­си­ље није оличено са­мо у уби­ству, већ и са­у­че­сни­штву, по­ ри­ца­њу, ег­зо­дуу, еко­ном­ским ин­те­ре­ сима и од­носу сна­га. Тро­је европ­ских ре­ди­те­ља мај­стор­ски су пре­не­ли те раз­ ли­чи­те вер­зи­је зла у по­зо­ри­ште. Нај­у­спе­шни­ја пред­ста­ва, ујед­но и нај­ам­би­ци­о­зни­ја, 2666 мла­дог Жи­ ли­је­на Го­сле­на (29), је­сте фик­тив­на бор­ба из­ме­ђу глу­ма­ца и гле­да­ла­ца ко­ ја тра­је је­да­на­ест и по са­ти. Ра­ђе­на је по књи­зи 2666, ко­ја пред­ста­вља мо­ну­ мен­тал­ни те­ста­мент чи­ле­ан­ског пи­ сца Ро­бер­та Бо­ла­њоа, ко­ји је умро у Бар­се­ло­ни 2003. у 50. го­ди­ни. У том ро­ма­ну ре­ци на ви­ше од хи­ља­ду стра­ на, об­ја­вље­ном 2004. го­ди­не, Бо­ла­њо се упу­шта у оди­се­ју два­де­се­тог ве­ка, кроз ма­са­кре од Шпа­ни­је и Не­мач­ке, пре­ко Ка­та­ло­ни­је и Мек­си­ка, САД и Си­ју­дад Ху­а­ре­за, до Дру­гог свет­ског ра­та и ма­сов­них уби­ста­ва же­на на мек­сич­ко-аме­рич­кој гра­ни­ци то­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка.

су скла­ду са Го­сле­но­вом ре­ди­тељ­ском за­ми­сли, ко­ји, упр­кос свом мла­дом до­ бу, по­ка­зу­је им­пре­сив­но вла­да­ње свим овим умет­нич­ким је­зи­ци­ма и спо­соб­ ност те­а­тра да се об­но­ви. То­ком ових је­да­на­ест и по са­ти, са че­ти­ри па­у­зе, опре­де­лио се да по­шту­је пет хро­но­ло­ шких де­ло­ва књи­ге ко­је је пре­нео у пет раз­ли­чи­тих ми­зан­се­на ко­ји се ме­ђу­ соб­но упот­пу­њу­ју и ра­сту. Ка­та­ло­нац Алекс Ри­го­ла је већ по­ ста­вио јед­ну по­зо­ри­шну вер­зи­ју књи­ге 2666 у Бар­се­ло­ни 2007, ко­ја је, до­ду­ше, тра­ја­ла пет са­ти. Го­слен опи­су­је овај иза­зов од го­то­во 12 са­ти као бор­бу из­ ме­ђу ли­те­ра­ту­ре и ре­ал­но­сти: „Је­ди­на – и ве­ли­ка – ле­по­та ли­те­ра­ту­ре је у тој бор­би. Ни­је у пи­та­њу по­бе­да или по­ раз у су­о­ча­ва­њу са ре­ал­но­шћу, већ труд сам по се­би.” Гле­да­о­ци, ми, из­ла­зи­мо пре­не­ра­же­ни, у ста­њу тран­са ко­је нам не ули­ва ви­ше ве­ре у љу­де, али нам бу­ ди же­љу да се од­у­пре­мо ре­чи­ма. Пре­ми­је­ра Го­сле­но­ве пред­ста­ве би­ ла је у Ва­лан­си­је­ну у ју­ну, а у Ави­њо­ну je од­и­гра­на пет пу­та у истом про­сто­ ру. У Ати­ни ће мо­ћи да је ви­де гле­да­ о­ци на фе­сти­ва­лу Епи­да­ур 30. ју­ла, а би­ће и на ре­пер­то­ар ­ у фе­сти­ва­ла Је­сен у Па­ри­зу, у европ­ском те­а­тру Оде­он од 10. и 16. ок­то­бра.

На сце­ни у Ави­њо­ну Ли­де­ло­ва во­ди осам мла­дих пла­вих Шпан­ки­ња ко­је ма­стур­би­ра­ју, три Ја­пан­ца ко­ји пе­ва­ју на свом је­зи­ку о љу­ба­ви и бо­лу и је­дан пар у го­ди­на­ма, пот­пу­но наг, ко­ји се по­ја­вљу­је на кра­ју, ка­да на­сту­па сми­ ре­ње на­кон бу­ре. Усред пред­ста­ве де­ кла­му­је сво­је мо­но­ло­ге, за­глу­шу­ју­ће и вул­кан­ске, осло­ба­ђа­ју­ћи бес и сво­је де­мо­не. Мо­же­мо је во­ле­ти или не во­ ле­ти, али ма­ло је оних ко­ји мо­гу да по­стиг­ну та­кав ин­тен­зи­тет ужи­во.

Кукавичлук и ћутање Фла­ман­ски ре­ди­тељ Иво ван Хо­ве нам та­ко­ђе го­во­ри о на­си­љу, али ње­ го­ва бри­га је ви­ше естет­ска и по­ли­ тич­ка. По по­врат­ку из Њу­јор­ка, где је ре­жи­рао мју­зикл Ла­за­рус, као те­ ста­мент Деј­ви­да Бо­у­ви­ја, Ван Хо­ве je ода­брао сце­на­рио Ви­скон­ти­је­вог фил­ма из 1969. го­ди­не Су­мрак бо­го­ ва да ре­жи­ра ко­мад ко­ји је од­и­гран у дво­ри­шту Пап­ске па­ла­те. Био је то иза­зов по­ста­вљен пред глум­це па­ри­ ског по­зо­ри­шта Ко­ме­ди фран­сез, ко­је је сти­гло у Ави­њон на­кон 23 го­ди­не од­су­ства. Ако је тру­па ис­пр­ва са­ња­ ла о Шек­спи­ру, Ви­скон­ти­је­ва при­ча је за­пра­во филм­ска об­ра­да Маг­бе­та, са по­ро­ди­цом не­мач­ких ин­ду­стри­ја­ ла­ца Фон Ешен­бек, ко­ју по­хле­па те­ ра у на­ци­зам и ко­ја je у ста­њу да се ме­ђу­соб­но по­у­би­ја као вр­ху­нац из­ о­па­че­но­сти. По­зо­ри­шни ре­ди­тељ ко­ји ни­је по­но­ во гле­дао филм и сам ко­ри­сти ка­ме­ру ко­ја пра­ти глум­це и пре­но­си их у пр­ви план на екра­ну, док са­мо на­слу­ћу­је­мо њи­хо­ву игру у за­тво­ре­ном про­сто­ру. Ни­су све те сце­не из­ван­ред­не, по­го­то­ во што је ми­страл по­не­кад спре­ча­вао да до­бро чу­је­мо глум­це, али не мо­же сва­ки дан да се ви­ди Де­ни По­да­ли­де ка­ко се го пре­вр­ће по зе­мљи у ур­не­ бе­су ко­ји на­ја­вљу­је Ноћ ду­гих но­же­ ва. Ипак, нај­бо­љи је мла­ди Кри­стоф Мон­та­не у уло­зи под­лог Мар­ти­на фон Ешен­бе­ка. Од 24. сеп­тем­бра до 13. ја­ ну­а­ра по­но­во ће из­ве­сти ову пред­ста­ву у по­зо­ри­шту Ко­ме­ди фран­сез. Сва са­в ре­м е­н а чи­та­њ а овог ко­

Бол, секс и трансгресија Дру­ги сна­жан ис­ко­рак на фе­сти­ва­лу у Ави­њо­ну на­пра­ви­ла је Шпан­ки­ња Ан­ ђе­ли­ка Ли­дел, ко­ја се то­ком ви­ше од че­ти­ри са­та још јед­ном упу­шта у лич­на пре­и­спи­ти­ва­ња, у ко­ји­ма су бол, секс и тран­сгре­си­ја део по­тра­ге за ми­ром с ону стра­ну ис­ку­ства. Са но­вим ко­ма­ дом Шта бих ја с овим ма­чем, ова драм­ ска спи­са­те­љи­ца и ре­ди­тељ­ка пре­ла­зи ли­ни­ју ко­ју не­ки сма­тра­ју скр­на­вље­ њем, а она је­ди­ном мо­гућ­но­шћу за са­ мо­пре­ва­зи­ла­же­њем. Њен „при­ступ за­ ко­ну и про­бле­ми­ма ле­по­те”, ка­ко гла­си под­на­слов, од­но­си се на два гну­сна до­ га­ђа­ја: зло­чин ко­ји је по­чи­нио Ја­па­нац Исеи Са­га­ва 1981. у Па­ри­зу и атен­тат ко­ји се до­го­дио про­шлог но­вем­бра у фран­цу­ској пре­сто­ни­ци.

Искорак: „2666” Жилијена Гослена

што су то не­ка­да сма­тра­ли пе­сни­ци. Она не го­во­ри о за­ко­ну, ко­ји не до­во­ди у сум­њу, већ о људ­ским по­ри­ви­ма. Про­шлог но­вем­бра, ка­да се у Па­ри­ зу из­во­дио њен ко­мад Пр­ва по­сла­ни­ца Све­тог апо­сто­ла Па­вла Ко­рин­ћа­ни­ма, дoгодио се атен­тат у кон­церт­ној са­ли

Ба­та­клан и у ка­фи­ћи­ма у ис­точ­ном де­лу фран­цу­ске пре­сто­ни­це, са 130 мр­твих. Пред­ста­ва је по­том от­ка­за­ на, а ова кр­ва­ва епи­зо­да је оста­ви­ла та­кав ути­сак на њу да се у но­вом ко­ ма­ду њо­ме ба­ви као да је она ис­про­ во­ци­ра­ла ма­са­кр.

Блиски исток у жижи Није случајно што фестивал у Авињону 2016. године има специјални програм посвећен позоришту Блиског истока и његовом пустошењу. Ту је најпре Сиријац Омар Абусада, који наставља да ради у Дамаску, са представом Онда кад сам чекао, о младићу у коми и његовој породици, што је, заправо, актуелна метафора ове земље. Израелски редитељ Амос Гитаи, чест гост фестивала, у дворишту Папске палате је приказао верзију свог филма Исак Рабин: хроника једног убиства о атентату који се догодио пре 20 година у Тел Авиву. На сцени су биле две глумице, једна из Израела, друга из Палестине. Сусрети које је, чини се, све теже организовати на другом месту. А ни­шта бо­ље за Ли­де­ло­ву не­го да на по­чет­ку ко­ма­да ка­же Фран­цу­зи­ма да су они и њи­хо­ва књи­жев­ност су­ви­ ше мо­ра­ли­стич­ки. Ње­на при­ча је за­ сно­ва­на на зло­чи­ну ко­ји је по­чи­нио Са­га­ва, ко­ји је као сту­дент у Па­ри­зу убио сво­ју ко­ле­ги­ни­цу са Сор­бо­не ко­ ја је од­би­ла да са њим сту­пи у сен­ти­ мен­тал­ну ве­зу и по­том је по­јео ко­мад по ко­мад, чу­ва­ју­ћи ис­ка­са­пље­не де­ло­ ве ње­ног те­ла у фри­жи­де­ру. Са­га­ва је већ иза­шао из за­тво­ра у Ја­ па­ну и из­ра­зио же­љу да не­ко на­пра­ви дра­му од ње­го­ве при­че. Ли­де­ло­ва је то ура­ди­ла јер ве­ру­је да је­ди­ни на­чин да се до­сег­не ле­по­та иде пре­ко зла, као

Висконти као инспирација: „Сумрак богова” Ива ван Ховеа

Фотографије Фестивал у Авињону

Го­слен, ко­ји се већ усу­дио да на по­ зор­ни­цу из­не­се сву сло­же­ност Еле­ мен­тар­них че­сти­ца Ми­ше­ла Уел­бе­ка пре три го­ди­не на овом истом фе­сти­ ва­лу, на­пра­вио је са­да ис­ко­рак с 2666, ко­ма­дом у ко­ји је унео све мо­гу­ће но­ ве је­зи­ке ко­ји да­нас по­сто­је на сце­ни: ту су вер­ти­кал­не и хо­ри­зон­тал­не по­ крет­не плат­фор­ме, ви­део ужи­во и уна­ пред сни­мљен ма­те­ри­јал за пред­ста­ву, све­тло­сни ефек­ти и жи­ва елек­трон­ска му­зи­ка ко­ја све то пра­ти. Три­на­ест глу­ма­ца и му­зи­ча­ра тру­пе Ако би­сте мо­гли да по­ли­же­те мо­је ср­це (по­ет­ ич­но име дру­жи­не ко­ја је иза­шла из глу­мач­ке шко­ле у Ли­лу) у из­у­зет­ном

Истеривање ђавола: „Шта бих ја са овим мачем” Анђелике Лидел

ма­д а су до­з во­љ е­н а, на­р о­ч и­то ка­д а сни­ма­тељ окре­не ка­ме­ру да при­ка­же нас, пу­бли­ку, са на­шим ку­ка­вич­лу­ ком и ћу­та­њем. У по­след­њој сце­ни, ко­ја је на не­ки на­чин би­ла про­роч­ ка, што ни­је про­пу­сти­ла да ис­так­не фран­цу­ска штам­па, Мар­тин из ка­ла­ шњи­ко­ва „пу­ца” на пу­бли­ку. Пред­ сед­н ик Фран­с оа Оланд је 14. ју­л а тре­ба­ло да при­су­ству­је пред­ста­ви, али га је ма­са­кр у Ни­ци при­мо­рао да се хит­но вра­ти у Па­риз. Су­тра­дан је ди­рек­тор фестивала, по­ зо­ри­шни ре­ди­тељ Оли­ви­је Пи, од­лу­ чио да не пре­ки­да про­грам. Од­лу­ку је образложио на сле­де­ћи на­чин: „Су­о­ че­ни са они­ма ко­ји хо­ће да на­мет­ну ћу­та­ње, ми вам пред­ла­же­мо да уме­сто ми­ну­те ћу­та­ња за­јед­но апла­у­ди­ра­мо сна­зи жи­во­та.” Висенс Батаја, новинар Превела Гордана Поповић

Субота 23. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

05

Фотографије Фестивал Палић

ФЕСТИВАЛИ

„Рај: нада”

„Рај: вера”

„У подруму”

Светови наде Улриха Сајдла У срцу трилогије Рај налазе се проблеми савременог човека у потрази за никад недосегнутом срећом у потрошњи уживања и креирању идеалне слике о себи 23. ФЕСТИВАЛ ЕВРОПСКОГ ФИЛМА ПАЛИЋ Ивана Кроња

Р

е­тро­спек­ти­ва фил­мо­ва аустриј­ ског ре­ди­те­ља Ул­ри­ха Сај­дла на Па­ли­ћу 2016 (од 16. до 22. ју­ла) об­у­хва­ти­ла је нај­ве­ћи део ње­ го­вог филм­ског опу­са. Сајдл је био гост фе­сти­ва­ла и је­дан од два до­ бит­ни­ка ово­го­ди­шње на­гра­де Алек­ сан­дар Лиф­ка за из­у­зе­тан до­при­нос европ­ском фил­му. До­ма­ћи до­бит­ник ове ва­жне на­гра­де је ре­ди­тељ Сло­бо­ дан Ши­јан. Ре­тро­спек­ти­ву је отво­ри­ла ко­ме­ди­ ја-до­ку­мен­та­рац У по­дру­му (2014), о на­ра­ви­ма љу­ди ко­ји се у по­дру­ми­ма игра­ју са­до­ма­зо­хи­стич­ких ига­ра. Ви­ дљив је ути­цај ка­то­лич­ког вас­пи­та­ ња, са ко­јим ак­тив­но по­ле­ми­ше, не на­пу­шта­ју­ћи су­штин­ске хри­шћан­ске иде­је ми­ло­ср­ђа, са­ос­ е­ћа­ња и љу­ба­ви пре­ма љу­ди­ма. „Они ко­ји ми­сле да пре­зи­рем љу­де уоп­ште ме не раз­у­ме­ ју”, ре­као је Сајдл у ин­тер­вјуу бри­тан­ ском Гар­ди­ја­ну по­во­дом фил­ма Рај:

љу­бав (2012). У на­чи­ну на ко­ји ко­ри­ сти ко­ме­ди­ју као со­ци­јал­ни ко­мен­ тар, Сајдл је сли­чан Ке­ну Ло­у­чу, док је у схва­та­њу уса­мље­но­сти и на­си­ља и кри­ти­ци иде­о­ло­ги­је „са­вр­ше­ног те­ла” бли­зак ра­ду свог су­на­род­ни­ка Ми­ха­е­ла Ха­не­кеа. Упр­кос мла­да­лач­кој же­љи да по­ста­ не све­ште­ник, Сајдл је у Бе­чу сту­ди­ рао но­ви­нар­ство и дра­му, а по­том и филм­ску ре­жи­ју. Од свог пр­вог би­о­ скоп­ског ду­го­ме­тра­жног игра­ног фил­ ма Мо­де­ли (1999) за­ин­те­ре­со­ван је за кул­тур­ну ди­мен­зи­ју те­ла и ма­те­ри­ја­ ли­зма у са­вре­ме­ном све­ту и у род­ној Аустри­ји, ко­ји­ма при­сту­па као ан­тро­ по­лог и са­ти­ри­чар. Пом­но про­ма­тра­ ју­ћи људ­ско по­на­ша­ње, Сајдл уно­си фик­ци­ју у до­ку­мен­та­рац (Ису­се, ти знаш, 2003; У по­дру­му) и до­ку­мен­тар­ не еле­мен­те – ре­ал­не дру­штве­не кон­ тек­сте, на­тур­шчи­ке – у игра­ни филм. Ис­пра­жње­на ре­ли­ги­о­зност ко­ја не до­ но­си сми­ре­ње ни сми­сао ак­те­ри­ма, већ оста­је пра­зна љу­шту­ра, та­ко­ђе је чест мо­тив у ње­го­вом ства­ра­ла­штву. Из­ве­сна дис­тан­ца ка­ме­ре, сни­ма­ње у не­у­трал­ним, па­ра­лел­ним угло­ви­ма, иако не без са­о­се­ћа­ња са ду­шев­ним стра­да­њем мо­дер­ног чо­ве­ка, ко­ји се упр­кос сим­бо­ли­ма хри­шћан­ства ко­ је ко­ри­сти за­пра­во одво­јио од ње­га, да­је је­зо­ви­ту ди­мен­зи­ју у фил­мо­ви­ ма овог ре­ди­те­ља. Ра­но оства­ре­ње Па­сји да­ни (2001) при­ка­зу­је муч­ну ка­ко­фо­ни­ју људ­ске ег­зи­стен­ци­је у са­вре­ме­ној Евро­пи. Са ви­ше укр­ште­них при­ча о по­је­дин­

За катарзу­ је потребна отвореност и храброст Као да ме је аутор узео за руку и провео ме кроз свој свет, а ја сам само имао потребу да то са свима поделим, да публици препричам шта сам видео на том путу, кроз живот својих јунака НОВИ ТВРЂАВА ТЕАТАР Тина Перић

Дино Мустафић Фото А. Васиљевић

Аустријски редитељ на Палићу

ци­ма и му­шко-жен­ским па­ро­ви­ма у гра­нич­ним пси­хич­ким ста­њи­ма, ово, мон­та­жно гле­да­но, фраг­мен­тар­но де­ло при­ка­зу­је озбиљ­не по­ре­ме­ћа­је људ­ске ду­ше. Пре­те­ра­но на­ту­ра­ли­стич­ки сти­ ли­зо­ван, прем­да са мно­го ко­ри­сних уви­да, овај филм је још увек кон­струк­ ци­ја у ко­јој Сајдл тра­га за соп­стве­ним умет­нич­ким сти­лом, ко­ји са­зре­ва и до­ сти­же из­у­зет­но пре­ци­зну фор­му на те­ мат­ском и естет­ском пла­ну у ње­го­вој са­да већ чу­ве­ној три­ло­ги­ји Рај: љу­бав – ве­ра – на­да (2012/2013). Им­порт/екс­порт, но­ми­но­ван за Злат­ну пал­му у Ка­ну 2007, ну­ди опо­ ру сли­ку рас­па­да СССР-а и кла­сних раз­л и­к а уну­тар да­н а­ш ње Евро­п е. Глав­на ју­на­ки­ња, по про­фе­си­ји ме­ди­

цин­ска се­стра, при­ну­ђе­на је да ра­ди као про­сти­тут­ка у до­мо­ви­ни, те као чи­ста­чи­ца у За­пад­ној Евро­пи, ода­кле ша­ље но­вац за сво­је де­те ко­је је отац на­пу­стио. Си­ро­ма­шни Аустри­јан­ци пак од­ла­зе у Укра­ји­ну, где пра­ве би­ знис са ра­бље­ним по­кер-апа­ра­ти­ма. Филм се по­себ­но ис­ти­че ре­а­ли­стич­ ким при­ка­зом про­сти­ту­ци­је као дру­ штве­ног на­си­ља узро­ко­ва­ног не­ма­ шти­ном, под­вла­че­ћи ли­це­мер­ство бо­га­тих и еко­ном­ску не­прав­ду ко­ја љу­де гу­ра на мар­ги­ну ег­зи­стен­ци­је, ка­ко фи­зич­ке, та­ко и мо­рал­не, оста­ју­ ћи увек на стра­ни сво­јих ју­на­ка. У ср­цу Сај­дло­ве три­ло­ги­је Рај на­ла­зе се про­бле­ми са­вре­ме­ног чо­ве­ка у по­ тра­зи за ни­кад недо­сег­ну­том сре­ћом у по­тро­шњи ужи­ва­ња и кре­ир ­ а­њу иде­ал­ не сли­ке о се­би. Глав­не ју­на­ки­ње овог филм­ског трип­ти­ха је­су же­не раз­ли­чи­ тих уз­ра­ста, чи­је су по­ро­дич­не и лич­не суд­би­не ис­пре­пле­те­не кроз тки­во сва три фил­ма. Оту­ђе­не, жељ­не љу­ба­ви и сми­сла, дру­штве­но под­ре­ђе­не, оне чи­ не осе­ћај­ну ду­шу за­јед­ни­це. У фил­му Рај: љу­бав (2012) Те­ре­за (глу­ми је Мар­га­рет Ти­сел) ра­ди као ме­ди­цин­ска се­стра са мен­тал­но за­о­ ста­лим па­ци­јен­ти­ма и пу­ту­је са при­ ја­те­љи­ца­ма на ду­го оче­ки­ва­ни од­мор у Ке­ни­ју ка­ко би по­бе­гла од сва­ко­дне­ви­ це и не­за­хвал­не кће­ри ти­неј­џер­ке, ко­ ју по­ди­же као са­мо­хра­на мај­ка. Филм све­до­чи о емо­тив­ној и иден­ти­тет­ској кри­зи же­на сред­њих го­ди­на у за­пад­ној кул­ту­ри, чи­ји се из­глед и го­ди­ште ви­ ше не укла­па­ју у ва­же­ће дру­штве­не де­

Р

аз­го­вор са ре­ди­те­љем Ди­ном Му­ста­фи­ћем во­ђен је не­по­сред­ но на­кон из­во­ђе­ња пред­ста­ве Наш раз­ред ко­ја је уз­бу­ди­ла и по­ тре­сла пу­бли­ку. За ову пред­ста­ву, у из­во­ђе­њу Ка­мер­ног те­а­тра 55 из Са­ра­је­ва, Му­ста­фић је до­био на­гра­ду за ре­жи­ју на Но­вом твр­ђа­ва те­а­тар фе­сти­ва­лу. Ни­је, ме­ђу­тим, крио раз­о­ча­ра­ње што пред­ста­ва због вре­мен­ских усло­ва ни­је од­и­гра­на на отво­ре­ној сце­ни ви­ле Стан­ко­вић у Чор­та­нов­ци­ма, већ у Срп­ском на­род­ном по­зо­ри­шту у Но­вом Са­ду. Ви­ше пу­та ци­ти­ра­на Кантова ми­сао „Зве­зда­но не­бо на­да мном и мо­рал­ни за­кон у ме­ни” ни­је та­ко из­го­во­ре­на под зве­зда­ним не­ бом над Ду­на­вом. При­ча о по­гро­му пољ­ских Је­вре­ја из пе­ра пољ­ског дра­ма­тур­га Та­де­у­ ша Cлобођанека пре­ли­ла се у дво­ча­сов­ну мај­стор­ски ор­ке­стри­ра­ну игру де­сет са­ра­јев­ских глу­ма­ца, а за­тим на нас, не­ме све­до­ке тог је­дин­ства без ша­во­ва. Ка­тар­за за ко­јом је тра­гао ре­ди­тељ до­шла је као симбиозa бо­ла и ле­по­те, еро­са и та­на­то­са, исто­ри­је и веч­но­сти.

Kоја је уло­га ка­тар­зе? Да нас на­ве­де да пре­у­зме­мо од­го­вор­ност, да опро­сти­мо, да спо­зна­мо да смо сви јед­на­ки, да људ­ска при­ро­да кри­ је ам­би­се ко­ји пре­те увек и сву­да? По­де­ли­ћу са ва­ма свој до­жи­вљај ка­тар­зе, ко­ји ни­је ве­зан за пред­ста­ву о том ари­сто­те­лов­ском пој­му из ака­дем­ских клу­па. Ка­тар­зу сам до­жи­вео јед­ном у жи­во­ту, то­ком оп­са­де Са­ра­је­ва, упра­во у те­а­тру. У Ка­мер­ном те­ а­тру игра­ли смо пред­ста­ве сва­ки дан, што је био сво­је­вр­стан фе­но­мен. Тај дан је био из­у­зет­но те­жак, гра­на­та је па­ла не­по­сред­но пред по­че­так пред­ста­ве Љу­бов­ни­ци ано­ним­ног ду­бро­вач­ког пи­сца. То је ре­не­сан­сна ко­ме­ди­ја са ве­о­ма упро­шће­ним за­пле­том и ли­ко­ви­ма ко­ја је по­чи­ња­ла и за­вр­ша­ва­ла се та­ко што је во­кал­но со­ли­стич­ки ан­самбл „При­ја­те­љи” из­во­дио љу­бав­не по­е­ме. Те ве­че­ри је би­ло мно­го по­зна­тих љу­ди ко­ји су на­стра­да­ли, по­ги­ну­ли, ра­ње­ни... Би­ла је ве­ли­ка ди­ле­ма да ли уоп­ште од­ и­гра­ти пред­ста­ву, али су он­да глум­ци од­лу­чи­ли да игра­ју. Пред­ста­ва је кре­ну­ла и ми смо би­ли све­сни да при­су­ству­је­мо не­ком сво­је­вр­сном ри­ ту­а­лу, дру­штве­ном чи­ну. Кад се за­тва­ра­ла, док је ан­самбл пе­вао La mu­si­ca di not­te, по­ла са­ле је пе­ва­ло, по­ла је пла­ка­ло. Та­да сам до­жи­вео ка­тар­зу. То је би­ла апо­те­о­за жи­во­ту, осе­ћај да жи­вот мо­же да бу­де леп, пле­ме­нит, уз­ви­шен, ху­ман, али да га исто­вре­ме­но мо­ра­те за­слу­жи­ти. За ка­тар­зу нам је по­треб­на отво­ре­ност и хра­брост. Те­а­тар нас за­пра­во до­во­ди пред то емо­ци­о­нал­но и ум­но ста­ње. Ово је трећe извoђење ко­ма­да Наш раз­ред. На­кон ли­тван­ског и изра­ ел­ског чи­та­ња, са­да смо у Ср­би­ји, за ма­ње од две го­ди­не, ви­де­ли ва­ ше, бо­сан­ско. Ак­ту­ел­ност, али и уни­вер­зал­ност овог тек­ста је из­у­ зет­на... Овај текст сам пр­во про­чи­тао на пољ­ском. То је је­зик ко­ји не го­во­рим, али сам раз­у­мео од­ре­ђе­не де­ло­ве и те­му. Ина­че, пра­и­звед­ба је би­ла на ен­гле­ском је­зи­ку у Лон­до­ну. Ис­тра­жио сам до­ку­мен­тар­ну гра­ђу, по­ што је текст пи­сан по исти­ни­том до­га­ђа­ју, и знао сам кон­тро­вер­зе ко­ је пра­те овај до­га­ђај – да по­сто­је они ко­ји до да­нас не­ги­ра­ју исто­риј­ ске фак­те. Као чо­век ко­га про­шлост оп­те­ре­ћу­је као, што је ре­као Киш, „гор­ки та­лог ис­ку­ства”, же­лео сам да ви­дим ка­кав је то текст. Дао сам

фи­ни­ци­је ле­по­те на­мет­ну­те од стра­не мод­не и ме­диј­ске ин­ду­стри­је и па­три­ јар­хал­ног сек­си­зма, те се оне у ма­тич­ ној сре­ди­ни осе­ћа­ју ис­тро­ше­не и од­ба­ че­не. Пан­дан ова­квом по­ло­жа­ју же­на чи­не мла­ди си­ро­ма­шни му­шкар­ци тре­ ћег све­та, ко­ји су услед со­ци­јал­не бе­де при­си­ље­ни да се ба­ве про­сти­ту­ци­јом. Са ве­ли­ким шар­мом, при­по­ве­дач­ким уме­ћем и ла­ко­ћом Сајдл нас во­ди кроз низ ко­мич­них си­ту­а­ци­ја у ко­је Те­ре­за за­па­да по­ку­ша­ва­ју­ћи да до­сег­не аутен­ тич­ну бли­скост у уигра­ним нео­ко­ло­ ни­јал­ним од­но­си­ма кроз тр­го­ви­ну су­ ве­ни­ри­ма и секс-ту­ри­зам. Ње­на се­стра, Ана-Ма­ри­ја (Ма­ри­ја Хоф­ште­тер), ју­на­ ки­ња је вер­ско-со­ци­јал­не дра­ме Рај: ве­ ра (2012), ко­ја је на­гра­ђе­на Спе­ци­јал­ ном на­гра­дом жи­ри­ја у Ве­не­ци­ји. Реч је о ус­пе­лој сту­ди­ји сек­су­ал­не и вер­ске не­у­ро­зе сре­до­веч­не же­не без де­це, чи­ји ушто­гље­ни ко­стим и фри­зу­ра от­кри­ва­ ју сек­су­ал­но по­ти­ски­ва­ње и емо­тив­ну пра­зни­ну као по­за­ди­ну ње­ног „уз­ви­ ше­ног” вер­ског све­то­на­зо­ра и по­тре­бе да пре­о­бра­ти свет. Ме­ла­ни (Ме­ла­ни Ленц), мај­ка Те­ ре­за, сме­шта у камп за де­цу и мла­де за ски­да­ње пре­ко­мер­не те­жи­не. Ње­ ни до­жи­вља­ји и нео­ства­ре­на љу­бав са ле­ка­ром те­ма су фил­ма Рај: на­да (2013). Из­ван­ред­на тек­сту­ра ка­дро­ ва, очи­шће­на од сва­ке су­ви­шно­сти, те за­чуд­но до­зи­ра­ње при­зо­ра ин­тим­но­ сти, уз до­ку­мен­тар­но тре­ти­ра­ње рад­ ње, гра­де ат­мос­фе­ру уза­луд­но­сти по­ ку­ша­ја ле­пих го­ја­зних ти­неј­џер­ки да до­стиг­ну „сли­ке из ча­со­пи­са”. ¶

га на пре­вод сво­јој ко­ле­ги­ни­ци са кла­се Та­њи Ми­ле­тић Ору­че­вић, ко­ ја га је за­и­ста див­но пре­ве­ла. Тај ко­мад је го­то­во епи­дер­мич­но про­шао кроз ме­не, ма­да сам ми­слио да ме по­сле ис­ку­ства Бал­ка­на де­ве­де­се­тих и оно­га што сам лич­но у по­зо­ри­шту ра­дио и ис­тра­жи­вао рет­ко ко­ји драм­ски текст мо­же до те ме­ре емо­тив­но уз­не­ми­ри­ти. То је био ве­ом ­ а ин­тен­зи­ван чи­та­лач­ки до­жи­вљај. Обич­но имам не­ку вр­сту ре­ди­тељ­ ског им­пул­са, па бе­ле­жим од­ре­ђе­не сли­ке и асо­ци­ја­ци­је, де­та­ље ко­је ка­сни­је сцен­ски кон­кре­ти­зу­јем. Ово је мо­жда је­ди­ни текст у жи­во­ту ко­ји сам од пр­ве до по­след­ње стра­ни­це ви­део са­свим ја­сно, ни око че­ га се ни­сам дво­у­мио, тач­но сам знао на сва­кој про­би ка­ко ће ко­ја сце­ на да из­гле­да и у ком сме­ру ће­мо да ра­ди­мо. Пот­пу­но сам се пре­по­ знао у овој те­ми. Био сам све­стан да ов­де имам од­го­вор­ност ко­ја ни­је са­мо умет­нич­ка већ и етич­ка, и сто­га је она у пот­пу­но­сти од­ре­ђи­ва­ла естет­ски при­ступ. Фор­ма и са­др­жај су у овој пред­ста­ви спо­је­ни ор­ган­ским ве­за­ма... Обич­но у ре­ди­тељ­ском по­ступ­ку по­ла­зи­мо од тек­сту­ал­ног пред­ло­шка и над­гра­ђу­је­мо текст има­ги­на­ци­јом, пра­ви­мо не­ку вр­сту уса­гла­ше­но­сти, где текст под­уп ­ и­ре игру. Ов­де се на­про­сто до­го­ди­ла сим­би­о­за: из тек­ста су као гро­тло из­ви­ра­ле сце­не, а на­ра­ци­ја ауто­ра, ко­ја је ве­ом ­ а спе­ци­фич­ на, ди­рект­на, у управ­ном и не­у­прав­ном го­во­ру, на­про­сто ме је во­ди­ла... Као да ме је аутор узео за ру­ку и про­вео ме кроз свој свет, а ја сам са­мо имао по­тре­бу да то са сви­ма по­де­лим, да пу­бли­ци пре­при­чам шта сам ви­део на том пу­ту, кроз жи­вот сво­јих ју­на­ка. Шта са фор­мал­ног ста­но­ви­шта од­ре­ђу­је и усме­ра­ва ваш рад? Ин­спи­ра­ци­ја нај­ви­ше до­ла­зи из мог ра­да на ли­те­ра­ту­ри, те­о­риј­ској и струч­ној, а по­том из гле­да­лач­ког ис­ку­ства, из ис­ку­ства жи­во­та, сли­ка, при­зо­ра, ко­ји су фил­три­ра­ни у мо­јим асо­ци­ја­ци­ја­ма, под­све­сти, и за­ пра­во ве­о­ма скри­ве­ни, па он­да од­јед­ном ис­ко­че на по­вр­ши­ну. Не­мам ре­ди­тељ­ски ме­тод или ри­ту­ал, на­про­сто се увек при­ла­го­ђа­вам са­др­жа­ ју и из ње­га об­ли­ку­јем свој ре­ди­тељ­ски по­сту­пак. Ми­слим да је про­шло вре­ме ауто­ри­тар­них ре­ди­тељ­ских при­сту­па у ко­ји­ма по­сто­ји са­мо је­дан ме­тод ко­јим пре­но­си­те текст. Да­нас и не­ма­мо не­ке ве­ли­ке ре­ди­тељ­ске по­е­ти­ке и си­сте­ме ка­ко што смо их има­ли сре­ди­ном и кра­јем два­де­се­тог ве­ка. Чу­вам се пре­по­зна­тљи­вих ка­рак­те­ри­сти­ка ре­ди­тељ­ског по­ступ­ка, не во­лим ни да их при­ме­тим. То је као на фил­му, спој из­ме­ђу два ка­дра, во­лим да је то мом по­зо­ри­шном чу­лу при­род­но и ор­ган­ски, па се тру­дим да оправ­дам сва­ки свој по­сту­пак уну­тар пред­ста­ве. Би­ли сте де­вет­на­ест го­ди­на ди­рек­тор МEСС-а, јед­ног од нај­ста­ри­јих и нај­у­глед­ни­јих по­зо­ри­шних фе­сти­ва­ла у ре­ги­о­ну... Сад је то мој друг и ко­ле­га Ни­хад Кре­ше­вља­ко­вић, ко­ји је го­ди­на­ма био мој пр­ви са­рад­ник, из­вр­шни про­ду­цент фе­сти­ва­ла. Остао сам део ти­ма и би­ћу је­дан од оних ко­ји ће уче­ство­ва­ти у кре­и­ра­њу фе­сти­ва­ла, се­лек­ци­ је, пра­те­ћих про­гра­ма. Нор­мал­но је да се по­сле де­вет­на­ест го­ди­на је­дан ди­рек­тор ис­цр­пео са сво­јим мо­де­лом и да је вре­ме да не­ко дру­ги на­ста­ ви. МЕСС је као ин­сти­ту­ци­ја увек би­ла ва­жни­ји од по­је­дин­ца. Још као сред­њо­шко­лац и сту­дент до­жи­вља­вао сам га као свој фе­сти­вал. ¶

23. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 06 Субота

МОЗАИК

П

и­та­ња ко­ја се ја­вља­ју у пе­ди­ја­триј­ској и ге­ри­ја­триј­ској ети­ци рет­ко се по­ре­де. По­вре­ме­но се мо­же про­чи­та­ти сту­ди­ ја о по­сле­ди­ца­ма упо­тре­бе од­ре­ђе­них ле­ко­ва на мла­де и ста­ре па­ци­јен­те, о њи­хо­вом уче­шћу у кли­нич­ким ис­пи­ти­ва­њи­ма, или о дру­штве­ним аспек­ти­ма њи­хо­вог ле­че­ња. Ка­да је о мо­рал­ним пи­та­њи­ма реч, ау­то­но­ми­ја пе­ди­ја­триј­ских и ге­ри­ја­триј­ских па­ци­је­на­та је упа­дљив кан­ди­дат за ана­ли­зу, по­што је у оба слу­ ча­ја огра­ни­че­на, али је то из су­прот­них раз­ло­га и у раз­ли­чи­тој ме­ри – ау­то­но­ми­ја мла­дих за­то што се тек ра­ђа, ау­то­но­ми­ја ста­рих за­то што бле­ ди и не­ста­је. С тим у ве­зи, по­ста­вље­на су пи­та­ња о тач­ном зна­че­њу па­ци­јен­то­вог при­стан­ка и са­ гла­ша­ва­ња, и ана­ли­зи­ра­ни раз­ли­чи­ти аспек­ти бри­ге ко­ју је, због њи­хо­ве огра­ни­че­не ау­то­но­ми­ је, по­треб­но пру­жи­ти мла­ди­ма и ста­ри­ма. Пи­та­ње ко­је нас ов­де ин­те­ре­су­је не­што је дру­ га­чи­је, и ти­че се пра­вед­ног на­чи­на да се те­рет ле­че­ња и ста­ра­ња уоп­ште рас­по­де­ли ме­ђу ге­ не­ра­ци­ја­ма. На­по­слет­ку, оно се ти­че оправ­да­ но­сти на­ших основ­них кул­тур­них обра­за­ца и дру­штве­них струк­ту­ра, ко­је обич­но узи­ма­мо здра­во за го­то­во. Пе­ди­ја­триј­ски и ге­ри­ја­триј­ски па­ци­јен­ти се од дру­гих раз­ли­ку­ју по то­ме што ни­су кла­си­фи­ ко­ва­ни на осно­ву не­ке по­себ­не бо­ле­сти ко­ју би мо­гли има­ти, већ на осно­ву го­ди­на, што на­во­ди на по­ми­сао да би се пи­та­ње пра­вед­не ди­стри­бу­ ци­је мо­гло фор­му­ли­са­ти у ге­не­ра­циј­ским тер­ ми­ни­ма. Оно што је, с дру­ге стра­не, за­ни­мљи­во у ве­зи са њи­хо­вих го­ди­на­ма, је­сте то што их свр­ ста­ва­ју на су­прот­не кра­је­ве жи­вот­ног ци­клу­са кроз ко­ји би сва­ко, у нор­мал­ним окол­но­сти­ма, тре­ба­ло да про­ђе. То ука­зу­је на оп­шту при­ро­ду про­бле­ма: по­што су љу­ди ма­хом би­ли или би мо­гли по­ста­ти пе­ди­ја­триј­ски или ге­ри­ја­триј­ски па­ци­јен­ти, нај­ве­ћа ве­ћи­на љу­ди би тре­ба­ло да узме уче­шћа у рас­по­де­ли те­ре­та пе­ди­ја­триј­ског и ге­ри­ја­триј­ског ста­ра­ња.

Прав­да­ у ци­клу­су жи­во­та Прав­да се не мо­же на­во­ди­ти као раз­лог за при­ва­ти­за­ци­ју јав­них уста­ но­ва за бри­гу о ста­ри­ма и мла­ди­ма, би­ло да је реч о бол­ни­ца­ма, било о шко­ла­ма Фи­ло­зоф­ска разматрања Иван Ву­ко­вић*

ста­не сред­ња ге­не­ра­ци­ја у по­ро­дич­ном сми­слу ре­чи, мо­ра­ће да се бри­не са­мо о сво­јој де­ци, док ће у дру­гом слу­ча­ју мо­ра­ти да се бри­не и о де­ ци и о ста­ри­ма. У ми­ни­мал­ном сми­слу те ре­чи, оба пу­та су под­јед­на­ко пра­вед­на, и ако тре­ба би­ра­ти ме­ђу њи­ма, не­што дру­го би мо­ра­ло да по­слу­жи као ме­ри­ло. Ово, ме­ђу­тим, ни­су са­мо те­о­риј­ске мо­гућ­но­сти, већ и жи­ве ствар­но­сти. Пр­во ре­ше­ње је свој­стве­ но ли­бе­рал­ним дру­штви­ма, а дру­го тра­ди­ци­о­ нал­ним и со­ци­ја­ли­стич­ким. Дру­штво је тра­ди­ ци­о­нал­но ако се ста­ра­ње ор­га­ни­зу­је код ку­ће, у кру­гу по­ро­ди­це, а мо­дер­но ако се ње­гов нај­ве­ћи део од­иг­ ра­ва у уста­но­ва­ма по­пут бол­ни­ца, шко­ ла, до­мо­ва итд. У том сми­слу, и ли­бе­рал­на и со­ци­ ја­ли­стич­ка дру­штва су мо­дер­на. Иа­ко су та дру­ штва де­мо­граф­ски ста­ра, њи­ма упра­вља сред­ња ге­не­ра­ци­ја. Због то­га што се по­ро­ди­це де­ле ка­да де­ца од­ра­сту, ле­че­ње, обра­зо­ва­ње и збри­ња­ва­ње се од­и­гра­ва у уста­но­ва­ма у ко­ји­ма је ко­ди­фи­ко­ ва­но пре­ма ап­стракт­ним прав­ним прин­ци­пи­ма и стро­гим про­пи­си­ма, и ма­ње или ви­ше де­пер­со­ на­ли­зо­ва­но. За­уз­врат, оно је обич­но ефи­ка­сни­је ка­да је у пи­та­њу ме­ди­цин­ски трет­ман. Тра­ди­ци­о­нал­на дру­штва, с дру­ге стра­не, је­су де­мо­граф­ски мла­да, а власт у њи­ма при­па­да ста­ ри­јој ге­не­ра­ци­ји. У тим дру­штви­ма, по­ро­дич­не

Једнакост између генерација С јед­не стра­не, то је пи­та­ње оп­шти­је од оних о ра­си, кла­си и ро­ду, јер се до­ти­че ско­ро свих љу­ ди. С дру­ге стра­не, оно је део још ши­рег пи­та­ња о пра­вед­ној ме­ри бри­ге за мла­де и ста­ре уоп­ште, о под­ми­ри­ва­њу свих њи­хо­вих ра­зно­вр­сних по­ тре­ба – обра­зов­них, ко­му­ни­ка­ци­о­них, емо­тив­ них и фи­нан­сиј­ских. Исти од­го­во­ри, уз ма­ње из­ме­не, ва­же за оба пи­та­ња. У свом основ­ном зна­че­њу, прав­да је јед­на­кост из­ме­ђу за­ин­те­ре­со­ва­них стра­на. У на­шем слу­ча­ ју, то би би­ла јед­на­кост у пру­же­ним и при­мље­ ним услу­га­ма из­ме­ђу ге­не­ра­ци­ја у исто­риј­ском сми­слу ре­чи. Та јед­на­кост се мо­же до­би­ти на два на­чи­на: ако сва­ка исто­риј­ска ге­не­ра­ци­ја бу­де збри­ну­та јед­ном, у свом де­тињ­ству, или два пу­ та, у мла­до­сти и у по­зним го­ди­на­ма. У пр­вом слу­ча­ју, сва­ка исто­риј­ска ге­не­ра­ци­ја, ка­да по­

ге­не­ра­ци­је се не раз­два­ја­ју, и обич­но три или че­ти­ри жи­ве за­јед­но. У та­квој по­став­ци ства­ри, чла­но­ви по­ро­ди­це са­ми ор­га­ни­зу­ју ста­ра­ње, уз по­вре­ме­ну по­моћ спо­ља­шњих струч­ња­ка. Сва­ ка ге­не­ра­ци­ја у исто­риј­ском сми­слу збри­ну­та је и у ра­ним и у по­зним го­ди­на­ма, и од ње се оче­ку­је да се по­бри­не и за сво­је по­том­ство и за сво­је ро­ди­те­ље ка­да за­ђе у сред­ње до­ба. Бри­га о ста­ри­ма се оправ­да­ва као вра­ћа­ње ду­га, док се бри­га о де­ци схва­та као при­род­на ду­жност, али и као ин­ве­сти­ци­ја у бу­дућ­ност, као ства­ра­ ње ду­га ко­ји ће нам би­ти вра­ћен он­да ка­да нам то бу­де би­ло нај­по­треб­ни­је.

Враћање дуга У со­ци­ја­ли­стич­ким дру­штви­ма бри­га се та­ко­ ђе до­би­ја и пру­жа два пу­та, али је ин­сти­ту­ци­ о­на­ли­зо­ва­на на мо­де­ран на­чин. За раз­ли­ку од ли­бе­рал­них дру­шта­ва, с дру­ге стра­не, со­ци­ја­ ли­стич­ке уста­но­ве су ве­ћин­ски или ис­кљу­чи­во јав­не, што зна­чи да се бри­га пру­жа сва­ко­ме ко­ме је по­треб­на, док је те­рет рас­по­де­љен ме­ђу свим чла­но­ви­ма сред­ње ге­не­ра­ци­је ко­ји мо­гу да га пре­у­зму на се­бе. У со­ци­ја­ли­стич­ким зе­мља­ма, мо­гло би се ре­ћи, др­жа­ва је пре­у­зе­ла ор­га­ни­за­ ци­о­ну уло­гу тра­ди­ци­о­нал­не по­ро­ди­це, док је дру­штво пре­у­зе­ло тр­о­шко­ве ста­ра­ња. У тим зе­ мља­ма бри­га је за­сно­ва­на на со­ли­дар­но­сти, ве­ ро­ва­њу у за­јед­нич­ку људ­скост и ем­па­ти­ји. У ли­бе­рал­ним дру­штви­ма, нај­зад, ова оп­шта ге­не­ра­циј­ска бри­га је ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­на као у со­ци­ја­ли­стич­ким зе­мља­ма, али се пру­жа са­мо јед­ном. Она се прав­да као вра­ћа­ње ду­га, ка­ко се то чи­ни у тра­ди­ци­о­нал­ним дру­штви­ма, али се овај дуг схва­та као аси­ме­три­чан – дуг се не вра­ћа ро­ди­те­љи­ма ко­ји су га ство­ри­ли, већ де­ци. У та­квом кон­тек­сту, од сред­ње ге­не­ра­ци­ је се оче­ку­је да се ста­ра о по­том­ству и да ште­ди за соп­стве­ну пен­зи­ју. Ова тро­чла­на ти­по­ло­ги­ја со­ци­о­по­ли­тич­ких си­сте­ма, на­рав­но, има иде­ал­ни ка­рак­тер, по­што се ве­ћи­на са­вре­ме­них дру­шта­ва на­ла­зи на не­ ком ступ­њу мо­дер­ни­за­ци­је ко­ји укљу­чу­је и тра­ ди­ци­о­нал­не и мо­дер­не еле­мен­те. Та­ко­ђе, упр­ кос не­дав­ном та­ла­су „ли­бе­ра­ли­за­ци­је” јав­них уста­но­ва, и нај­ли­бе­рал­ни­је зе­мље и да­ље ко­ри­ сте не­ке од со­ци­ја­ли­стич­ких изу­ма за сма­ње­ње еко­ном­ских не­јед­на­ко­сти од ко­јих има­ју ко­ри­ сти и мла­ди и ста­ри. По­што ства­ри та­ко сто­је, ова ти­по­ло­ги­ја би се мо­гла упо­тре­би­ти као сред­ство за про­це­ну ко­ хе­рент­но­сти раз­ли­чи­тих јав­них по­ли­ти­ка ко­је по­сто­је у окви­ру је­дин­стве­них со­ци­јал­них си­ сте­ма. Оно што је, ме­ђу­тим, у овом тре­нут­ку зна­чај­ни­је је­сте да она не­дво­сми­сле­но по­ка­зу­ је да се прав­да не мо­же на­во­ди­ти као раз­лог за при­ва­ти­за­ци­ју јав­них уста­но­ва за бри­гу о ста­ ри­ма и мла­ди­ма, би­ло да је реч о бол­ни­ца­ма би­ ло о шко­ла­ма.

Илустрација Емануел Поланко

* фи­ло­зоф

Нема повратка Хаштадова изузетност се и огледа у томе што он не жели само да исприча причу која ће, због ужаса натуралистичких детаља, бити мучна и за њега и за нас већ намерава да такву причу исприча на јединствен начин, слажући догађаје према личним, болно интимним критеријумима важности КРИТИКА Срђан Тешин

Б

и­ло би ису­ви­ше пре­тен­ци­о­ зно од јед­не но­вин­ске књи­ жев­не кри­ти­ке да се по­за­ба­ ви пој­мом ле­пог у умет­но­сти, пр­вен­стве­но књи­жев­но­сти, иако је раз­ум ­ е­ва­ње исто­ри­је овог пој­ ма – по­чев од Ве­ли­ке те­о­ри­је, окру­же­ не дру­гим, крат­ко­трај­ним те­о­ри­ја­ма, па све до на­шег вре­ме­на и кри­зе овог пој­ма, у ком до из­ра­жа­ја до­ла­зи од­ба­ ци­ва­ње, по­пра­вља­ње или рас­пар­ча­ва­ ње ње­го­вог огром­ног оби­ма – је­дан од пред­у­сло­ва ду­бин­ског чи­та­ња де­би­ тант­ске књи­ге На­да­ље ћеш са­мо ста­ ри­ти (Пар­ти­зан­ска књи­га / Књи­жев­ на ра­ди­о­ни­ца Ра­шић, пре­вод Ми­лош Бел­че­вић) нор­ве­шког пи­сца Ју­ха­на Ха­шта­да (1979). Шта­ви­ше, уред­ник еди­ци­је Тек­сто­по­лис Ср­ђан Ср­дић Ха­ шта­до­ву књи­гу пре­по­ру­чу­је чи­та­оц ­ и­ ма упра­во об­ја­шње­њем да у њој не­

ма ни­чег ле­пог, јер се она на­ла­зи с оне стра­не сва­ке са­др­жин­ске ле­по­те. Ср­ дић нас упо­зо­ра­ва да Ха­шта­дов по­јам ле­пог не би тре­ба­ло да по­сма­тра­мо са­мо као ко­ло­кви­јал­ни из­раз те­ку­ћег го­во­ра, већ је ну­жно да се њи­ме по­за­ ба­ви­мо као да и да­ље пред­ста­вља цен­ трал­но ме­сто европ­ске кул­ту­ре, фи­ло­ зо­фи­је и те­о­ри­је умет­но­сти. Ха­шта­до­ва крат­ка про­за, про­сто ре­че­но, зах­те­ва чи­та­оц ­ а ко­ји је у ста­ њу да раз­ли­ку­је ус­пут­но за­до­вољ­ство у за­ба­ви по­сред­ством чи­та­ња од ка­ рак­те­ри­стич­не ра­до­сти ко­ја при­па­да пра­вом ула­же­њу у умет­ност чи­та­ња. Ра­до­ва­ње у умет­но­сти при­па­да трај­ ном вред­но­сном опре­де­ље­њу лич­но­ сти, јер је оно у ства­ри, да па­ра­фра­зи­ ра­мо Мо­ри­ца Гај­ге­ра, ме­ра чо­ве­ко­ве људ­ско­сти. Због то­га је мо­гу­ће во­ле­ ти Ха­шта­до­ве про­зе, на­би­је­не сва­ко­ ја­ким ужа­си­ма, са­ди­зми­ма, на­си­љем, гро­зо­та­ма, злом или мра­ком, јер су је­зик, али и фор­ма, за­пра­во оно што Ср­дић на­зи­ва пра­вим је­зи­ком, пра­ве књи­жев­но­сти.

Лични критеријуми важности Иако струк­тур­но ра­ди­ка­лан, Ха­шта­ дов текст је ком­по­зи­ци­о­но ор­га­ни­ зо­ван у ви­ше це­ли­на; при­че су улан­ ча­н е и по­д е­љ е­н е у три по­гла­в ља: Ко­смо­г о­н и­ј а, Пла­ц е­б о и Па­т о­л о­г и­ ја. Баш због то­га што чи­не улан­ча­ ни низ, ове при­че се, та­ко уве­за­не, кон­цеп­циј­ски мо­гу по­сма­тра­ти и као ро­м ан-у-при­ч а­м а, јер текст оди­ш е це­ло­ви­то­шћу и те­мат­ском за­ок ­ ру­ же­но­шћу. Гре­ше сви они ко­ји ми­сле да је до­во­љан услов за фор­ми­ра­ње до­ брог пи­сца крат­ких при­ча са­мо ње­го­ ва ам­би­ци­ја да при­ча при­че, уисти­ ну, од пре­суд­не ва­жно­сти за при­чу је

оно што ка­же Клод Бре­мон: При­чу не чи­не ни ре­чи, ни сли­ке, ни ге­сто­ви, већ до­га­ђа­ји, си­ту­а­ци­је и по­ступ­ци пре­ до­че­ни пу­тем ре­чи, сли­ка и ге­сто­ва. Ха­шта­до­ва из­у­зет­ност се и огле­да у то­ме што он не же­ли са­мо да ис­при­ча при­чу ко­ја ће, због ужа­са на­ту­ра­ли­ стич­ких де­та­ља, би­ти муч­на и за ње­га и за нас, већ на­ме­ра­ва да та­кву при­чу ис­при­ча на је­дин­ствен на­чин, сла­жу­ ћи до­га­ђа­је пре­ма лич­ним, бол­но ин­

Ју­ха­н Ха­шта­д

тим­ним кри­те­ри­ју­ми­ма ва­жно­сти. Не­ке про­зе ни­су ду­же од две-три ре­ че­ни­це, док не­ке за­у­зи­ма­ју до две-три стра­ни­це у књи­зи. На­ра­тор је увек де­ те, де­чак или мла­дић ко­ји, у пр­вом ли­цу, ис­по­ве­да ка­кав му­чан до­га­ђај, че­сто се не др­же­ћи хро­но­ло­шког и ло­ гич­ког ре­да у при­ча­њу, што са­свим до­бро оцр­та­ва крх­ку пси­ху и уну­тра­ шње ло­мо­ве су­бјек­та ко­ји се за­де­сио у све­ту ко­ји не зна за ле­по и до­бро. По­себ­но је ус­пе­ла увод­на при­ча о де­ ча­ку ко­ји, док га отац сни­ма ка­ме­ром, пот­пу­но из­не­бу­ха у уста ста­вља жи­вог пу­жа и је­де га, јер је то је­ди­ни на­чин да бу­де упам­ћен, и то не као до­бри де­ чак, би­ло ко­ји де­чак, ко­ји се бе­за­зле­но игра пред објек­ти­вом оче­ве ка­ме­ре,

већ као са­мо­све­сно би­ће, је­дин­стве­ но у сво­јој по­јав­но­сти. На ову при­чу се на­до­ве­зу­је при­ча по ко­јој је књи­ га и на­сло­вље­на. Лек­ци­ја ко­ју је на­у­ чио жва­ћу­ћи жи­вог пу­жа, ов­де се по­ на­вља то­ком би­зар­не са­хра­не мр­тве пти­це. Отац над птич­јим гро­бом ка­ же свом си­ну: Не­ма по­врат­ка, де­ча­ че мој. На­да­ље ћеш са­мо ста­ри­ти. То је по­ен­та сва­чи­јег од­ра­ста­ња; на­жа­ лост, мно­га де­ца у ствар­но­сти, јед­на­ ко су­ро­во као Ха­ шта­дов на­ра­тор, спо­зна­ју ту не­у­ мит­н у чи­њ е­н и­ цу. Си­гу­ран сам у то да се у Ха­шта­ до­вим при­ча­ма, баш због то­га, че­ сто по­ја­вљу­ју мо­ ти­в и из кр­в а­в е исто­ри­је бал­кан­ ских су­ко­ба: ма­ са­кр у Сре­бре­ни­ ци, гра­на­ти­ра­ње у Ули­ци Ва­се Ми­ски­на, снај­пе­ри­ста у ми­на­ре­ту, не­ви­дљи­ви бо­го­ви с бр­да око Са­ра­је­ва, же­не ко­је пла­чу, де­мон­ стра­ци­је, крв на плоч­ни­ци­ма...

О повређивању и самоповређивању Пи­та­ње ко­је Ха­штад по­ста­вља гла­си: Где сте ви би­ли? Где сте би­ли ка­да је по­ чео рат у Бо­сни? Где сте би­ли ка­да је упу­ца­на Су­а­да Дил­бе­ро­вић на Гр­ба­ви­ ци? Од­го­вор на ово пи­та­ње да­је на­ра­ то­ров брат ког ће за­мо­ли­ти да га упу­ца ма­ло­ка­ли­бар­ском пу­шком у ру­ку ка­ко би се иден­ти­фи­ко­вао са Су­а­ди­ним ра­ на­ма. А он­да, бол­но са­зна­ње: Су­а­да ни­ је пр­ва ко­ја је упу­ца­на у Са­ра­је­ву, већ је то је­дан ста­ри­ји ро­ди­тељ, пре­би­јен

на смрт шта­по­ви­ма ве­че пре Су­а­ди­ног уби­ства, али и овом уби­ству прет­хо­ди уби­ство Ни­ко­ле Гар­до­ви­ћа ис­пред пра­ во­слав­не цр­кве на Ба­шчар­ши­ји. Наш ан­ти­ју­нак је пре­ви­део оно нај­о­чи­глед­ ни­је: не по­сто­ји раз­ли­ка у вре­ме­ну и ни­шта се не мо­же узи­ма­ти здра­во за го­то­во. Ни­шта, осим чи­ње­ни­це да је и на­ра­тор смр­тан и да је ла­ко мо­гао би­ ти Су­а­да, не­им ­ е­но­ва­ни пре­би­је­ни или Ни­ко­ла, са­мо да је имао ту не­сре­ћу да се ро­ди на по­гре­шном ме­сту у по­гре­ шно вре­ме. Иста је ствар и са дру­гим Ха­шта­ до­вим при­ча­ма у ко­ји­ма на­ра­тор до крај­њих гра­ни­ца ого­ља­ва сво­ју ин­ ти­му: као што је она о уби­ству по­ро­ дич­ног пса (јер си умо­ран, јер же­лиш не­што да до­ка­жеш, јер си раз­о­ча­ран, јер те под­се­ћа на те­бе са­мог...), или о де­ди ко­ји је то­ком ис­кр­ца­ва­ња у Нор­ ман­ди­ји био на смрт пре­пад­нут, јед­ на­ко као унук ко­ји до­слов­но ре­кон­ стру­и­ше де­дин страх од ута­па­ња, или она о де­ча­ку ко­га дру­го­ви из раз­ре­ да ту­ку сва­ко­днев­но, да би се, у ко­ пер­ни­кан­ском обр­ту, схва­ти­ло да он пи­ше о се­би (зло­ста­вљач је, за­пра­во, зло­ста­вље­ни), или она о ли­це­ме­ри­ма, ко­ји се гну­ша­ју смра­да, али би ра­ди­је жи­ве­ли у ње­му не­го што би пре­у­зе­ли на се­бе од­го­вор­но­сти и при­ја­ви­ли по­ ли­ци­ји ком­ши­јин рас­пад­ну­ти леш... Ју­хан Ха­штад је на­пи­сао ко­лек­ци­ ју пу­но­крв­них крат­ких при­ча о по­ вре­ђи­ва­њу и са­мо­по­вре­ђи­ва­њу, по­ не­кад, јер дру­га­чи­је и не би мо­гло, ис­пи­са­них у да­ху, у са­мо јед­ној је­ди­ ној ре­че­ни­ци, од ко­јих чи­та­о­ци­ма, бу­квал­но, за­ста­је кне­дла у гр­лу, а то, сва­ка­ко, ни­је ма­ло у да­на­шњем све­ту штан­цо­ва­не поп-књи­жев­но­сти ко­ја бо­лу­је од ма­ло­крв­но­сти. ¶

Субота 23. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

КЊИЖЕВНОСТ

07

Дневник о гуштерачи Одломци из последњег романа Петера Естерхазија, завршеног месец дана уочи смрти (превод с мађарског Арпад Вицко) Петак 5. јун 2015. Ју­че­ра­шњи дан је из­о­стао, то баш и не во­лим, не­ка­ко бих, ре­чи­ма, пра­тио до­га­ђа­је, чак и ако се ни­шта не де­ша­ва. (Ту­жба­ли­це си­ро­тог ма­лог пи­ сца днев­ни­ка.) Сад сам био у бол­ни­ци Мар­гит, код мо­је до­бре док­то­ри­це Д., по­кло­нио сам јој јед­ну сво­ју књи­гу, на­пи­сао сам и пот­пи­сао по­све­ту, са уме­ре­ном иро­ни­јом: „још жив“. Али, да не би по­ гре­шно раз­у­ме­ла, до­дао сам, не у том сми­слу да сам још жив упр­кос то­ме што ме она ле­чи. Мо­гу да при­јат­но раз­го­ва­рам с њом о све­му. Та­ко ле­по уме да се за­бри­не, као не­ка мај­ка. Те­шко ми је да по­ве­ру­јем да је о ме­ни реч. И ме­ни. И на­по­ми­ње да су ми ен­зи­ми под­же­лу­дач­не жле­зде још и у мар­ту би­ли са­свим у ре­ду. И уоп­ште, ни­ка­квог зна­ка. И сад се до­бро осе­ћам. Са­мо, ако баш про­во­ци­рам, он­да осе­ћам не­што ис­под де­сног ре­бра. Уто­рак 9. јун 2015. Стре­пим. Или је то страх? Ка­же ми мо­ја ви­лагу­ште­ра­ча да ов­де, у бол­ни­ци, са оном мо­јом ве­ дри­ном не по­ку­ша­вам ни­шта. Али баш то што су их исме­ја­ва­ли, што су ис­па­ли сме­шни, ко­му­ња­ра­ ма је до­шло гла­ве, ка­жем, за­што не би смех мо­гао да ста­не на реп и ра­ку. Ве­дри­на при­па­да Бо­гу, ка­ же она. И још до­да­је: не би би­ло ло­ше да раз­ми­ слим о свом жи­во­ту, или да га из­но­ва, ра­ди­кал­но про­ми­слим. То до­не­кле и раз­у­мем, али у од­ре­ђе­ ној ме­ри и не. По­ла­зим, се­дам је са­ти. Те­жак ми је сто­мак. Шта ће би­ти. (...) За­у­ста­вља ме је­дан чо­век, да му до­зво­лим да ми сти­сне ру­ку. Су­зе му на­ви­ру у очи кад ка­же да ми же­ли до­бро здра­вље. Баш сте по­го­ди­ли где ће­те ми то по­же­ле­ти, од­вра­ћам са сво­јом уоби­ча­је­ном им­бе­цил­ном ве­дри­ном. Мо­гу да бу­дем ве­дар, али са­мо ус­пут. Има­ју­ћи на уму да се то не ра­чу­на. Би­ти ве­дар са­мо она­ко – ако иде са­мо од се­бе. Ви­ди ка­сну, ср­це­па­ра­ју­ће из­ну­ђе­ну ве­дри­ну Иштва­на Ер­ши­ја. (...) Бо­лест као ме­та­фо­ра, Сон­таг, то чи­там ов­де, на ход­ни­ку. Бри­љант­на књи­га! На­пра­ви­ћу бе­ле­шке. Ште­та што се ни­смо бо­ље упо­зна­ли. Исти­на, ни­ смо има­ли за­јед­нич­ки је­зик. Сре­да 10. јун 2015. Ма­ло ми је већ до­зло­гр­ди­ло ово што пи­шем. Ју­ че сам про­чи­тао Сон­та­го­ву, ис­под­вла­чио ре­че­ни­ це. По­сле ћу их пре­пи­са­ти. Мо­жда не у ову, не­го у ону цр­ну Мо­ле­ски­не све­ску. (...) Мо­жда бих мо­рао да иза­бе­рем не­ку дру­гу пер­ спек­ти­ву – по­но­во сам се на­су­као с пи­са­њем. Сме­

та ми, ве­о­ма, то што „ква­ли­тет“ тек­ста за­ви­си од пи­шче­вих из­гле­да на жи­вот. Ка­ква је сад то ова ре­ че­ни­ца! Да кре­не­мо по­но­во: да­кле, ово ће има­ти др­жа­ње са­мо ако ми мо­ја ви­ла до­ђе гла­ве. Ако ја већ бу­дем да­ле­ко, он­да кад ћеш ти ово, дра­ги чи­ та­оч ­ е, чи­та­ти. Ка­ква un­fa­ir пред­ност, с ко­јом ова­ ко мо­гу да ра­дим. И мо­ја смрт се пре­тва­ра у не­ка­ кву ко­кет­ну иде­ју. Не­де­ља 14. јун 2015. Опет је про­шло не­ко­ли­ко да­на без ијед­ног рет­ ка. Нер­ви­ра ме што ни­сам за­вр­шио ни пи­смо на­ ме­ње­но де­ци, пре не­го, сад, на­и­ла­зи... Не­де­ља 21. јун 2015. Да­нас по­чи­ње ле­то. До­те­рао сам, од­но­сно спао сам на 83,4 ки­ло­гра­ма, то је 10 ки­ло­гра­ма ма­ње од Бо­жи­ћа. Да ни­је ра­ка – би­ло би су­пер. Тре­ба­ло би још за­бе­ле­жи­ти шта је још од но­ћас пре­о­ста­ло: Dic­htung und Wa­hr­he­it, од­но­сно ко­рак по ко­рак. Сто­јим на ве­тру. Се­дим. Се­дим у сво­јим ве­тро­ви­ ма. Се­дим у сла­ду­ња­во-оштром смра­ду пр­де­жа. – Ле­жим. Та­ко је про­ла­зи­ла ноћ. И где је сад ов­де плен! Шта, у ства­ри, хо­ће­мо пре­до­чи­ти? Не­ће­мо око­ли­ша­ти, као и увек: ле­по­ ту жи­во­та. Ње­го­ву не­по­но­вљи­ву ча­роб­ност, итд, итд. Не чи­ни­ти ни­шта по­себ­но, по­ка­зи­ва­ти са­мо про­ток вре­ме­на (мог вре­ме­на), и то ће би­ти до­вољ­ но. Или бих, на­по­слет­ку, мо­рао и не­што по­себ­но да раз­ум ­ ем? Не­што ду­бо­ко, зна­чај­но, бит­но? Па... то би ме из­не­на­ди­ло. Уто­рак 23. јун 2015. (...) Су­тра ују­тро узи­ма­ње кр­ви због ту­мор-мар­ке­ ра ко­ји је тра­жио беч­ки док­тор. Мо­жда сам из­гу­ био це­ду­љи­цу на ко­ју сам при­бе­ле­жио ју­че­ра­шње ства­ри? Не­ћу се сад за­ма­ра­ти, на­ћи ћу је су­тра. По­сле узи­ма­ња кр­ви. Што је мо­жда и су­ви­шно – али ни­сам сти­гао да по­при­чам с док­то­ри­цом-те­ ни­сер­ком. Опет ло­ше рас­по­ло­же­ње, ни због че­га. Гу­ки, ти, та­мо уну­тра, ни­си баш не­ки де­во­јач­ки сан. Сре­да 15. јул 2015. (...) Не по­ми­шљај, Го­спо­де, ово је очи­то у ве­зи са

то­бом. – Не спа­да ова­мо, са­мо сам се се­тио: ни нај­ма­ње се не љу­тим на те­бе. Да си ме пре­ве­слао, или то­ме слич­но. До­бро је сад ово, са­мо је при­ лич­но ло­ше. Али све је у ре­ду. У су­шти­ни, мо­жеш да ра­чу­наш на ме­не, без об­зи­ра на то што ми ни­је све ја­сно у овом твом про­јек­ту пат­ње. Ме­ђу на­ма бу­ди ре­че­но, ме­ни је већ и тво­је ра­за­пи­ња­ње из­ гле­да­ло као пре­те­ри­ва­ње. Али, у ре­ду (да не ка­ жем океј), Ства­ра­ње ни­је ре­ви­ја же­ља. Ма­да, ко би био про­тив да му пе­че­не ше­ве уле­ћу у уста? Не бих се пра­вио да имам осе­ћај за му­дро­ли­је, са­мо бих ова­ко, бр­бља­ју­ћи, ре­као (ни­сам баш par ex­ cel­len­ce глуп, али је­зик ми је увек био ја­чи од па­ ме­ти – пар­дон, шта је сад ово „био“?), ако би­смо се др­жа­ли ли­сте же­ља, вр­ло бр­зо би­смо уки­ну­ли и чо­ве­ка као та­квог, шта ће нам те­ло, под­бра­дак, бо­ре, че­му уши­ци на са­коу, че­му уоп­ште де­та­љи, до­вра­га с де­та­љи­ма, шта­ви­ше, ни­је ни чо­век-по­је­ ди­нац по­тре­бан, ка­ква ко­рист од јед­ног Ајн­штај­на и Зо­ли­ке Вар­ге од сва­ког по­себ­но, не­ка бу­де све у јед­ном, јед­но је­дин­стве­но, скуп­но по­сто­ја­ње... И, бо­јим се, он­да би се то зва­ло Бо­гом. Или смо у не­ кој Ле­мо­вој но­ве­ли. Да­кле, до­шли смо до­тле (опет јед­ном) да ја не раз­ум ­ ем због че­га си при­сту­пио Ства­ра­њу. Знам, или се та­ко се­ћам, као да је оно би­ло у те­сној ве­зи с љу­ба­вљу. Го­спо­де, не­ма сум­ње да је то тво­ја нај­ве­ ћа иде­ја – љу­бав. То­ме се не мо­же са­гле­да­ти крај. А он­да про­ма­ша­ји љу­ба­ви. Ње­на ра­за­ра­ња. Га­до­сти по­чи­ње­не у ње­но име. И уоп­ште, ка­ко ису­сов­ско по­ла­ко би­ва за­ме­ње­но фа­ри­сеј­ством. Че­твр­так 16. јул 2015. (...) Ина­че, у сва­ком слу­ча­ју би­ла би до­бра пр­ва ре­ че­ни­ца (али че­га?, че­му?): да би се све до­бро ко­је се на­ла­зи у Ства­ра­њу ис­по­љи­ло (по­ја­ви­ло, по­ста­ ло ви­дљи­во, спо­зна­тљи­во), нео­п­ход­но је да у сва­ ком тре­нут­ку Ства­ра­ња по­сто­ји бар је­дан чо­век ко­ји има рак под­же­лу­дач­не жле­зде. До­бра ре­че­ ни­ца, али би је тре­ба­ло ма­ло по­јед­но­ста­ви­ти. Али тек ка­да бу­де­мо има­ли ка­пут (ако га бу­де­мо има­ ли), он­да ће­мо се за­ма­ја­ва­ти дуг­ма­ди­ма. Или – зар не би нај­бо­ље ре­ше­ње би­ло да Го­спод има рак гу­ште­ра­че? И да ис­ку­пи све оста­ле. О, да, би­ли смо ов­де већ јед­ном, пре не­ких две хи­ља­де го­ди­на. ¶

Пе­тер Естер­ха­зи, ве­ли­ки ма­ђар­ски пи­сац и је­дан од нај­ва­жни­јих са­вре­ме­них европ­ских пи­са­ца, умро је 14. ју­ла у Бу­дим­пе­шти. Од про­шлог ле­та, ка­да је са­ знао за те­шку бо­лест, ле­ чио се од ра­ка пан­кре­а­са. Ро­ђен у Бу­дим­пе­шти 1950. го­ди­не, Естер­ха­зи је пре­ ве­ден на ве­ћи­ну свет­ских је­зи­ка. Пре­по­знат као мо­ де­ран, ино­ва­ти­ван и ду­хо­ вит пи­сац, пле­нио је ка­ко сво­јим књи­га­ма та­ко и ен­ ту­зи­ја­змом са ко­јим је уче­ ство­вао у књи­жев­ном, кул­ тур­ном и јав­ном жи­во­ту. На срп­ски је­зик је пре­ве­ де­но ви­ше Естер­ха­зи­је­вих књи­га. Из­да­вач­ка ку­ћа Ар­ хи­пе­лаг је по­след­њих го­ди­ на об­ја­ви­ла ње­го­ве слав­не ро­ма­не По­моћ­ни гла­го­ли ср­ца и Ни­шта од умет­но­ сти, у пре­во­ду Ар­па­да Виц­ ка, Естер­ха­зи­је­вог нај­по­ све­ће­ни­јег пре­во­ди­о­ца на срп­ски је­зик. Ма­ђар­ски пи­ сац је по­след­њи пут бо­ра­ вио у Ср­би­ји пре пет го­ди­на на Бе­о­град­ском фе­сти­ва­лу европ­ске књи­жев­но­сти.

Последња реч Пре са­мо ме­сец да­на Естер­ха­зи је за­вр­шио и пре­дао ма­ђар­ском из­да­ва­чу свој но­ви ро­ман Днев­ ник о гу­ште­ра­чи, све­до­че­ћи још јед­ном, на вла­сти­том при­ме­ру, да су до­бре књи­ге „на­ша по­след­ ња на­да“. „Умет­ност ни­је ре­ше­ње ни за шта. Ро­ман још ни­је спре­чио ни­ка­кво зло. Али до­бре књи­ге, да­кле оне о ко­ји­ма се ов­де, у овим кру­го­ви­ма, обич­но го­во­ри, про­жи­ма по­жуд­на же­ља за раз­у­ме­ва­њем. То би­смо мо­гли на­зва­ти и на­дом. На­да, до­бра реч за крај”, ре­као је Естер­ха­ зи пу­бли­ци Бе­ог­ рад­ског фе­сти­ва­ла европ­ске књи­жев­но­сти, при­ли­ком по­след­њег го­сто­ва­ња у на­шој зе­мљи.

ПЕСНИЧКА КЊИГА

Томислав Маринковић НЕИЗБЕЖНО Мајстор у захватању светлости, И претакању светлости у хлад – А ипак било је неизбежно: Угасио се средином лета, У дану највеће жеге. Жилав и необухватан је био, Лиснати, баршунасти брест, И увек потврдан одговор давао на питање: Може ли се још увек имати Поверења у издржљивост природе И људску нарав? Онда су зуби тестере дошли по своје. Сенка га је заувек напустила. Трава је, ћутке, прекрила место где је растао. А после тога – мир. Страшан мир. Из књиге „Издвојене тишине“, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2016.

Александар Тодоровић, Иконостас, 2016.

23. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 08 Субота

НАУКА / ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ У БЕОГРАДУ

Ка­ко од­ло­жи­ти не­из­бе­жно Ре­ге­не­ра­тив­на мeдицина је пред оства­ре­њем сво­јих сно­ва

да­му. Гру­па ис­тра­жи­ва­ча пред­во­ђе­на док­тор­ком Ха­не Хел­сте­ге не­пре­кид­ но ра­ди на ком­пли­ко­ва­ним ис­тра­жи­ ва­њи­ма прет­ход­но са­чу­ва­них узор­ка тки­ва и кр­ви ста­ре го­спо­ђе, а об­ја­вље­ ни ре­зул­та­ти по­ка­за­ли су да у ње­ном те­лу ни­је би­ло ви­ше ма­тич­них ће­ли­ја ко­је под нор­мал­ним окол­но­сти­ма не­ пре­кид­но одр­жа­ва­ју и об­на­вља­ју ис­ тро­ше­на тки­ва у на­шим те­ли­ма.

ИСТРАЖИВАЊА Мом­чи­ло Б. Ђор­ђе­вић

тич­них ће­ли­ја сма­њу­је се због не­стан­ ка те­ло­ме­ра, за­штит­ни­ка хро­мо­зо­ма, то јест ДНК. Те­ло­ме­ри су као ме­тал­ни или пла­стич­ни окрај­ци на кра­је­ви­ма пер­тли на­ву­че­ни на окрај­ке хро­мо­ зо­ма сме­ште­них у ће­лиј­ским је­дри­ ма. Кад се те­ло­мер рас­пад­не, не­ста­ју и он и хро­мо­зом и ће­ли­ја.

За­мр­за­ва­ће­мо се у бу­дућ­но­сти

Жи­вот за­ви­си од ма­тич­них ће­ли­ја

Н

a oвoм све­ту је­ди­но је из­ве­ сна смрт, с тим што се не зна ка­да ће за­ку­ца­ти на не­чи­ја вра­та. Иа­ко је све ве­ће по­ље на­уч­ног ис­тра­жи­ва­ња у ве­ зи с про­на­ла­же­њем на­чи­на за од­ла­ га­ње не­из­бе­жног су­сре­та с њом, има екс­пе­ра­та ко­ји твр­де да пре­те­ра­на ду­ го­веч­ност ни­је пре­по­руч­љи­ва. Од че­га за­ви­си ду­жи­на жи­во­та? То је пи­та­ње на ко­је су до­не­дав­но да­ва­ ни уоп­ште­ни од­го­во­ри пот­кре­пљи­ва­ ни спи­ском усло­ва, у ма­њој или ве­ћој ме­ри, по­зна­тих сви­ма. Ме­ђу­тим, од по­чет­ка ове го­ди­не, све че­шће се го­ во­ри да ду­жи­на сва­чи­јег жи­во­та, уко­ ли­ко се из­у­зму окол­но­сти ње­го­вог на­ сил­ног скра­ће­ња, за­ви­си пре све­га од ви­тал­но­сти ма­тич­них ће­ли­ја. Ово ста­ но­ви­ште де­фи­ни­тив­но је по­твр­ђе­но за­хва­љу­ју­ћи Хо­лан­ђан­ки Хен­дри­кје ван Ан­дел Схи­пер, ро­ђе­ној 1890, за ко­ју се ду­го го­ди­на зна­ло да је нај­ста­ ри­ја же­на на све­ту. Би­ла је чу­де­сно до­ брог здра­вља, кри­стал­но би­стре па­ме­ ти и кар­ди­о­ва­ску­лар­ног си­сте­ма без ма­не, и то све до да­на ка­да је умр­ла 2005. у 115. го­ди­ни. Ње ви­ше не­ма ду­хом, али ње­но те­ло ни­је не­ста­ло јер га је дав­но пред смрт за­ве­шта­ла и по­кло­ни­ла хо­ланд­ском Уни­вер­зи­тет­ ском ме­ди­цин­ском цен­тру у Ам­стер­

ЦЕНТРИ КУЛТУРЕ КУЛ­ТУР­НИ ЦЕН­ТАР БЕ­О­ГРА­ДА Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6/I, тел. 2622–757 www.kcb.org.rs Ликoвни прoгрaм, тeл. 2622-926 Рaднo врeмe гaлeриja свaкoг дaнa 12-20 ч., нeдeљoм зaтвoрeнo Га­ле­ри­ја Pоdrооm, Трг ре­пу­бли­ке 5 До 23. 7. – Два све­та. Умет­ни­це: Да­ни­ца Да­кић (БиХ/Не­мач­ка), Вар­ша На­ир, (Ин­ ди­ја/Тај­ланд), Ју­ли­ја Ним­цо­ва (Сло­вач­ ка/Хо­лан­ди­ја), аутор­ке кон­цеп­та: Дра­га­ на Жа­ре­вац и Гор­да­на До­брић 28. 7. у 20 – Отва­ра­ње из­ло­жбе Ауто­пер­ тре­ти, Ма­ја Си­мић, ди­ги­тал­на гра­фи­ка. Из­ло­жба тра­је до 20. ав­гу­ста Га­ле­ри­ја Арт­гет – 15. го­ди­на, Трг ре­пу­бли­ке 5/I До 23. 7. – Гра­ни­це, фи­на­ли­сти 7. ме­ђу­ на­род­ног фе­сти­ва­ла фо­то­гра­фи­је Ор­ган Ви­да – За­греб 28. 7. у 20 – Отва­ра­ње: Но­во ли­це до­ку­ мен­та­ри­зма, фо­то­гра­фи мла­ђе и сред­ње ге­не­ра­ци­је. Отво­ре­но до 20. ав­гу­ста Га­ле­ри­ја Pоdrооm, Трг ре­пу­бли­ке 5 28. 7. у 20 – Con­tem­po­rary the­sa­u­rus, но­ви пре­сек са­вре­ме­не ви­зу­ел­не умет­ но­сти у Ре­пу­бли­ци Срп­ској 2016. Умет­ ни­ци: Игор Бо­шњак, Ни­ко­ла Ке­ке­ро­ вић, Ни­но­слав Ко­ва­че­вић, Мла­ден Ми­ ља­но­вић, Ра­ден­ко Ми­лак, Бор­ја­на Мр­ ђа, Ми­ла Па­нић, Сел­ма Сел­ман, Са­ша Та­тић и гру­па Тач.ка. Ауторкa кон­цеп­ та из­ло­жбе: Жа­на Ву­ки­ће­вић, ви­ша ку­ сто­ски­ња МСУРС; Го­сто­ва­ње Му­зе­ја са­ вре­ме­не умјет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске из Ба­њалу­ке. Из­ло­жба тра­је до 20. ав­ гу­ста Му­зич­ки про­грам, тел. 2622-058 Га­ле­ри­ја Pod­ro­om, Трг ре­пу­бли­ке 5 26. 7. у 20 – Bro­ken: Та­мо и oвде; кон­ церт им­про­ви­зо­ва­не му­зи­ке – пер­фор­ манс. Ко­лек­тив Art Bg/Mpls+Szi­lard Me­ zei+Ma­ga­li San­he­i­ra Еду­ка­тив­ни про­грам 29. и 31. 7. од 12 до 16 – АР­ТЕ­ДУ 9; Ра­ ди­о­ни­ца за мла­де; Про­стор: Га­ле­ри­ја Арт­гет ДОМ ОМЛА­ДИ­НЕ БЕ­О­ГРА­ДА Ма­ке­дон­ска 22/IV, тел. 3220–127 www.do­mo­mla­di­ne.org 23. 7. Пла­то Ми­ла­на Мла­де­но­ви­ћа у 20 – Кон­церт на Зи­ди­ћу: бенд Бе­сне гли­сте 23. 7. Клуб ДОБ у 21 – Кон­церт: Li­on­he­ art (MTA)/Sum­mer hard­co­re fi­e­sta. Ор­ га­ни­за­ци­ја: MTA Pro­mo­tion Bel­gra­de и ДОБ 24. 7. Ве­ли­ка са­ла у 20 – Про­јек­ци­ја фил­ ма “El li­ber­ta­dor” (Осло­бо­ди­лац). Ре­жи­ја: Ал­берт Ар­вел. У на­слов­ној уло­зи Ед­гар Ра­ми­рез. Ор­га­ни­за­ци­ја: Ам­ба­са­да Бо­ли­ вар­ске Ре­пу­бли­ке Ве­не­цу­е­ле и ДОБ 29. 7. Пла­то Ми­ла­на Мла­де­но­ви­ћа у 20 – Кон­церт на Зи­ди­ћу: бенд Гуњ Дом културе Студентски град Булевар Зорана Ђинђића 179, тел.

2691442 www.dksg.rs Би­бли­о­те­ка 18–31. 7. Хол Би­бли­о­те­ке – Из­ло­жба књи­га: На­ци­о­нал­на ге­о­гра­фи­ја

Али за­што ис­тра­жи­ва­чи сма­тра­ју да ду­го­веч­ност за­ви­си, пре све­га, од ма­ тич­них ће­ли­ја? За по­чет­ни­ке је би­ тан по­да­так да по­сто­је са­мо две вр­сте ових ће­ли­ја: јед­не су ем­бри­о­нал­не, не­ка вр­ста стар­те­ра, јер по­сле за­че­ ћа, да­ле­ко пре ро­ђе­ња, ства­ра­ју тки­ва и ор­га­не у ем­бри­о­ну, ко­ји за­то и ра­ сте, док су дру­ге на­ста­ње­не у те­ли­ма де­це и од­ра­слих и то­ком жи­во­та не­ пре­кид­но вред­но ра­де, по­пра­вља­ју­ћи и до­пу­ња­ва­ју­ћи гра­див­ним ма­те­ри­ја­ лом ско­ро ис­тро­ше­на тки­ва и ор­га­не у ко­ји­ма се и ина­че на­ла­зе. Од 1998. го­ди­не ем­бри­о­нал­не ма­тич­не ће­ли­је мо­гу да се про­из­ве­ду у ла­бо­ра­то­ри­ји, оплод­њом јај­не ће­ли­је у епру­ве­ти. Уз по­моћ већ раз­ви­је­не ла­бо­ра­то­риј­ске тех­ни­ке од њих ла­ко по­ста­ју нер­вне, ко­шта­не или би­ло ко­је дру­ге ће­ли­је, то јест дру­го тки­во. Осим то­га, ме­тод кло­ни­ра­ња ће­ли­ја, ко­ји је од 2013. го­ ди­не по­но­во ожи­вео, са­да ла­ко пре­ тва­ра обич­не, зре­ле ће­ли­је у ма­тич­не. То је вра­ћа­ње би­о­ло­шког ча­сов­ни­ка уна­зад. Ле­ка­ри ко­ји сe ба­ве ре­ге­не­ра­тив­ ном ме­ди­ци­ном пред­ви­ђа­ју оства­ре­ ње сво­јих сно­ва. Ма­тич­не ће­ли­је би­ ће ко­ри­шће­не за ле­че­ње чи­та­вог ни­за да­нас не­из­ле­чи­вих бо­ле­сти и по­вре­ да. Низ је дуг, али нај­ви­ше се го­во­ри

Оста­ло До 15. 8. Га­ле­ри­ја – Из­ло­жба стрип та­ бли Дру­жи­не Дар­да­не­ли ауто­ра Дра­га­ на Па­у­но­ви­ћа и Па­вла Зе­ли­ћа 26. 7. у 21 СКЦ Но­ви Сад – Го­сто­ва­ње До­ма кул­ту­ре „Сту­дент­ски град“: Фил­ мо­ви ДКСГ ра­ди­о­ни­ца Из­ван Мра­ка и Па­мет­ник Књи­жев­ност 27. 7. у 20 Клуб – књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Ал­тер­на­тив­на зна­ња: Ајур­ве­да – јо­га и ме­ди­та­ци­ја – Ђо­тиш. Пре­да­ва­ње Жар­ ка Три­ши­ћа ДЕЧЈИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Таковска 8, тел. 32-42-011 www.dkcb.rs Ли­ков­ни про­грам Га­ле­ри­ја – За­вр­шна из­ло­жба по­ла­зни­ ка Ли­ков­ног ате­љеа, Сту­ди­ја за ани­ ми­ра­ни филм, Ате­љеа за при­ме­ње­ну умет­ност и Сту­ди­ја за стрип и ка­ри­ка­ ту­ру ДКЦБ Кул­тур­но-обра­зов­ни про­грам 25. 7. у 12 и 17 Хо­тел Бе­ли бор, Та­ра – У окви­ру „Шко­ле при­ја­тељ­ства“, у ор­ га­ни­за­ци­ји „На­ша Ср­би­ја“ го­сто­ва­ње про­гра­ма ДКЦБ – Му­зеј­ска ди­дак­ти­ка „Два на­ро­да, јед­на ду­ша“ КУ­ЋА ЂУ­РЕ ЈАК­ШИ­ЋА Ска­дар­ска 34, тел. 7230-302 www.ku­ca­dju­re­jak­si­ca.rs 23. 7. од 17 – „Ше­ши­ри­ја­да“.

26. 7. у 19 – Књи­жев­но ве­че „Чу­ва­ри ви­де­ли­шта“ Гор­да­не Срећ­ко­вић 28. 7. у 19 – „Чи­тај ме ужи­во“: сво­ја (не) об­ја­вље­на де­ла ка­зу­ју Ду­шан Маљ­ ко­вић, Та­ма­ра Кр­стић. Ве­че во­ди М. Ма­рин­шек Ни­ко­лић 29. 7. у 20 Лет­ња сце­на – Пред­ста­вља­ ње КУД „Све­то­зар Мар­ко­вић“ из Бе­о­ гра­да АКА­ДЕ­МИ­ЈА 28 Не­ма­њи­на 28, тел. 3616-020 www.aka­de­mi­ja28.com Биоскоп Академије 28 21–27. 7. у 20.30 – Oпасна Џејн Центар београдских фестивала Илије Гарашанина 24, тел. 323-65-30 www. belef.rs 24. БЕЛЕФ 25. 7. Дво­ри­ште Ка­пе­тан Ми­ши­ног зда­ ња у 21 – Љу­бав – раз­лог постојањa, Д. Би­је­лић, со­пран, В. Ра­до­сав, ме­цо­со­ пран, Д. Мак­си­мо­вић, те­нор, У. Ра­бек, бас, Д. Ху­ме­њук, кла­вир. Ре­жи­ја: Алек­ сан­дар Ни­ко­лић 27. 7. Дво­ри­ште Ка­пе­тан Ми­ши­ног зда­ња у 21 – Жи­вот је ло­то, мо­но­дра­ ма. Сце­на­ри­ста: В. Ђур­ђе­вић. Ре­жи­ја: Б. Ла­зић, Ви­део-про­јек­ци­ја, сни­ма­ње и мон­та­жа: М. Три­шић. Игра: М. Ро­ мић 28. 7. Дво­ри­ште Ка­пе­тан Ми­ши­ног зда­ња у 21 – На­ступ ан­сам­бла „Mореска но­ва“ (Ита­ли­ја) 30. 7. Ста­ди­он Та­шмај­дан у 20.30 – Др­ жав­ни ака­дем­ски ан­самбл „Бер­јо­ска“, Мо­сква. Све­ча­но за­тва­ра­ње 25. Бе­о­ град­ског лет­њег фе­сти­ва­ла.

На сваком од четири окрајка по један теломер

о ди­ја­бе­те­су, ср­ча­ним про­бле­ми­ма, опе­ко­ти­на­ма, ар­три­ти­су, мо­жда­ном уда­ру и ле­у­ке­ми­ја­ма.

Тран­сплан­та­ци­ја ма­тич­них ће­ли­ја је хит Ле­че­ње не­ких нај­те­жих об­ли­ка смр­ то­но­сних бо­ле­сти кр­ви у све­ту је­ сте ско­ро ре­ше­но тран­сплан­та­ци­јом ма­тич­них ће­ли­ја. На до­ма­ћој ме­ди­ цин­ској сце­ни, у Ин­сти­ту­ту за мај­ ку и де­те „Др Ву­кан Чу­пић”, на Но­ вом Бе­о­гра­ду, про­фе­сор­ка Дра­га­на Ву­јић, енер­гич­на и бес­ком­про­ми­сна док­тор­ка, спе­ци­ја­ли­ста пе­ди­ја­три­је, др­жи ко­рак с Евро­пом ле­че­ћи те­шке

об­ли­ке бо­ле­сти кр­ви по­мо­ћу ан­ти­ге­ на ЦД-34+ фе­но­тип, ко­ји је мо­ле­кул про­из­ве­ден по ре­цеп­ту исто­и­ме­ног ге­на. Реч је о ма­тич­ним ће­ли­ја­ма ко­је се пре­тва­ра­ју у крв­на зрн­ца ства­ра­ју­ ћи нор­мал­ну крв. Сва­ко од нас ра­ђа се са 20.000 ма­ тич­них ће­ли­ја, од ко­јих њих 1.000, у би­ло ко­је вре­ме, си­мул­та­но кло­ни­ра­ју са­ме се­бе и на тај на­чин на­до­ме­шћу­ ју, ре­ци­мо, ис­тро­ше­на крв­на зрн­ца, то јест крв. Што има­мо ви­ше ма­тич­них ће­ли­ја, то смо здра­ви­ји и бо­дри­ји. Ко­ са и нок­ти нам бр­же ра­сту, има­мо ма­ ње бо­ра, а згло­бо­ви ма­ње бо­ле. То­ком жи­во­та број ак­тив­них ма­

ГАЛЕРИЈЕ

обла­сти при­ме­ње­них умет­но­сти и ди­зај­ на сту­де­на­та Фа­кул­те­та за умет­ност и ди­зајн Уни­вер­зи­те­та „Џон Не­збит“

ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ГРА­ФИЧ­КИ КО­ЛЕК­ТИВ Оби­ли­ћев ве­нац 27, тел. 2627-785 www.gra­fic­ki­ko­lek­tiv.org

МУЗЕЈИ

До 30. 7. – Из­ло­жба Кри­сти­не Чеп­ке­но­ вић Кар­лсен и Ане Кри­стин Мир­сет Стал­на про­да­ја гра­фи­ка Рад­но вре­ме: 11-20, су­бо­том 10-16 ча­ со­ва ПРОДАЈНА ГАЛЕРИЈА „БЕОГРАД” Косанчићев венац 19, тел. 30-33-923 www.galerijabeograd.org До 25. 7. – Oтворена је из­ло­жба Је­ле­не Јо­цић под на­зи­вом Про­сто­ри #40...

28. 7. у 19 – Oтвара се из­ло­жба Олгe Ђор­ђе­вић – По­вр­так при­ро­ди. Из­ло­жба је отво­ре­на до 15. ав­гу­ста 2016. ГА­ЛЕ­РИ­ЈА РТС Та­ков­ска 10, тел. 321-1324 www.rts.rs Из­ло­жбе­ни хол РТС До 14. 9. – Из­ло­жба мо­за­и­ка Бо­ри­сла­ ва Ње­жи­ћа Га­ле­ри­ја РТС До 16. 9. – Из­ло­жба сли­ка Дра­го­ша Ка­ ла­ји­ћа „Ви­тез све­тло­сног ре­да“ Галерија УЛУС Кнез Михаилова 37, тел. 2623-128 www.ulus.rs Из­ло­жбе До 2. 8. – Љу­бо­мир Лац­ко­вић, скулп­ту­ ре До­њи ни­во га­ле­ри­је УЛУС До 2. 8. – Груп­на из­ло­жба Оби­чан свет, фо­то­гра­фи­је Умет­нич­ки па­ви­љон „Цви­је­та Зу­зо­рић“ Ма­ли Ка­ле­мег­дан 1, тел. 26-21-585 Из­ло­жбе До 1. 8. – Пре­драг Ми­ли­ће­вић Бар­бе­ри­ ен, сли­ке 4–27. 8. – Сре­тен Ди­вљан, сли­ке Галерија ’73 Пожешка 83a, тел. 35-57-142 www.galerija73.com 21. 7. у 19 – Отва­ра­ње са­мо­стал­не из­ ло­жба сли­ка: Ани­та Бун­чић „Тран­сфи­гу­ ра­ци­је“. Из­ло­жба ће би­ти отво­ре­на до 9. ав­гу­ста

БИБЛИОТЕКЕ БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА Кнез Михаилова 56, тел. 202-40-00 www.bgb.rs Ву­ко­ва са­ла 28. 7. од 11 до 17 – Ин­сти­тут за тран­сфу­ зи­ју кр­ви и Би­бли­о­те­ка гра­да Бе­о­гра­да ор­га­ни­зу­ју ак­ци­ју до­бро­вољ­ног да­ва­ња кр­ви. Сва­ки да­ва­лац кр­ви по­ста­је бес­ плат­но члан мре­же Би­бли­о­те­ке гра­да Бе­о­гра­да Га­ле­ри­ја Атри­јум Би­бли­о­те­ке гра­да Бе­о­гра­да До 28. 7. – Из­ло­жба ФУД 11 – 11. го­ди­ шње из­ло­жбе нај­у­спе­шни­јих ра­до­ва из

НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ У БЕ­О­ГРА­ДУ Трг Ре­пу­бли­ке 1а, тел. 3306-048 www.na­rod­ni­mu­zej.rs Цен­трал­на згра­да На­род­ног му­зе­ја у Бе­ о­гра­ду и Га­ле­ри­ја фре­са­ка при­вре­ме­но су за­тво­ре­не за по­се­ти­оц ­ е због гра­ђе­ вин­ских ра­до­ва Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја Го­спо­дар Је­вре­мо­ва 21 тел. 2625-161 Oсновна по­став­ка му­зе­ја по­све­ће­на је Ву­ку Ка­ра­џи­ћу и До­си­те­ју Об­ра­до­ви­ћу, дво­ји­ци ре­фор­ма­то­ра срп­ског је­зи­ка 23. 7. од 17 као и 26. 7. од 12 – Му­зеј се мо­же оби­ћи уз струч­но во­ђе­ње 23. 7. од 20 – Кон­церт уче­ни­ка Му­зич­ке шко­ле „Ко­ста Ма­ној­ло­вић“ 28. 7. од 18 до 19 – Ак­тив­ни му­зеј – отво­ ре­ни час аики­доа у дво­ри­шту му­зе­ја у са­ ра­њи са Аики­до клу­бом „Син­ги­ду­нум“ 28. 7. у 20 – Кон­церт три­ја „Ал­ко­ност“ у са­ рад­њу са удру­же­њем „Кул­тур­ни еле­мент“ 29. 7. у 10 – Струч­но во­ђе­ње кроз му­зеј на ен­гле­ском је­зи­ку 29. 7. од 12 до 13 – „Му­зеј за ба­ке, де­ке уну­ке“ дру­же­ње уз ин­тер­ак­тив­не ра­ди­ он­це за нај­мла­ђе и ту­ма­че­ње му­зеј­ске по­став­ке за ста­ри­је Рад­но вре­ме: уто­рак, сре­да, пе­так 10-17 ч.; че­твр­так, су­бо­та 12-20 ч.; не­де­ља 1014 ч.; по­не­дељ­ком за­тво­ре­но На­ја­ва груп­них по­се­та на 060/807-50-35 и edu­ka­@na­rod­ni­mu­zej.rs МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА Змај Јовина 1, тел. 2630-825 www.mgb.org.rs Кoнак кне­ги­ње Љу­би­це Кне­за Си­ме Мар­ко­ви­ћа 8 тел. 2638-264 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10-17, чет.

10-18, суб. 12-20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка: Ен­те­ри­је­ри бе­ог­ рад­ ских ку­ћа XIX ве­ка Сва­ког пет­ка у 17 и сва­ке су­бо­те у 11: На ка­фи код кне­ги­ње Љу­би­це До 31. 8. у Ама­му – Из­ло­жба „Ис­тан­бул: по­глед кроз про­зор“, аутор Ж. Ми­ћа­ло­ вић. Спо­мен-му­зеј Иве Ан­дри­ћа Ан­дри­ћев ве­нац 8, тел. 3238-397 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., суб. 10-17, чет. 12-20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа Је­ле­не Ћет­ко­вић 5, тел. 3223-126 Му­зеј је за­тво­рен за по­се­ту због ре­кон­ струк­ци­је Ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште Вин­ча Бе­ло бр­до 17, тел. 8065-334 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10-16, чет. 1218, суб., нед. 10-18 ч. тел. 060/5005-187. Стал­на по­став­ка Му­зеј Па­је Јо­ва­но­ви­ћа Кра­ља Ми­ла­на 21/IV, тел. 3340-176 Рад­но вре­ме: чет. 10-18, суб. 12-20, нед.

10-14 ч. Стал­на по­став­ка. Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16 ч, нед. у 12 ч.

Пре­гле­да­ју­ћи крв и тки­ва Хен­дри­кје ван Ан­дел Схи­пер, док­тор­ка Хол­сте­ ге је уста­но­ви­ла да ма­тич­не ће­ли­је у кост­ној ср­жи ста­ре го­спо­ђе прак­ тич­но ни­су по­сто­ја­ле (има­ла је са­мо две ма­тич­не ће­ли­је ко­је су об­на­вља­ ле бе­ла крв­на зрн­ца) та­ко да је у ње­ ном те­лу пре­ста­ла ре­ге­не­ра­ци­ја кр­ви тки­ва и ор­га­на. Те­ло­ме­ри хро­мо­зо­ ма у ње­ним бе­лим крв­ним зрн­ци­ма би­ли су та­ко­ђе дра­стич­но окру­ње­ни. Да ли би­смо мо­гли ре­ћи да је крај жи­ во­та он­да ка­да ви­ше не­ма ма­тич­них ће­ли­ја? Тим док­тор­ке Хел­сте­ге ис­ко­ ри­стио је пре­о­ста­ли број ма­тич­них ће­ли­ја го­спо­ђе Ван Ан­дел Схи­пер и про­у­чио обра­зац му­та­ци­је бе­лих крв­ них зр­на­ца. Обра­зац је био исти за све ће­ли­је ње­ног ор­га­ни­зма – и би­ ле су без­о­па­сне. То по­ка­зу­је да је за жи­во­та ста­ра го­спо­ђа има­ла над­моћ­ ни си­стем по­пра­вља­ња по­гре­шно му­ ти­ра­них ће­ли­ја. Док­тор­ка Хел­сте­ге ми­сли да би­смо у не та­ко да­ле­кој бу­ дућ­но­сти сви мо­гли да са­чу­ва­мо соп­ стве­не ма­тич­не ће­ли­је из ра­не мла­до­ сти ка­ко би­смо их у по­зним го­ди­на­ма ис­ко­ри­сти­ли и та­ко до­би­ли но­ве те­ ло­мер­ске ка­пи­це, као ка­да смо се ро­ ди­ли. Ка­кав би то са­мо био еле­ган­тан на­чин од­ла­га­ње је­ди­не жи­вот­не из­ ве­сно­сти. Мо­гућ­ност та­квих услу­га, ко­је се у све­ту већ ну­де, го­во­ри да је про­је­кат ре­а­лан. ¶

Збир­ка ико­на Се­ку­лић Узун Мир­ко­ва 5, тел 2182-961 Рад­но вре­ме: чет. 10-18 , суб. 12-20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка. Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16 ч., нед. у 12 ч.

ло­жба фо­то­гра­фи­ја Ка­та­ри­не Ра­до­вић, ку­стос Ива­на Војт. По­себ­ни про­гра­ми 23. 7. у 13 – Мо­ја ко­са, мој по­нос – раз­ го­вор са Со­њом Ирис Ми­лић

Му­зеј Ба­њич­ког ло­го­ра Па­вла Ју­ри­ши­ћа Штру­ма 33 тел. 3674-877 Рад­но вре­ме од 6. апри­ла: сре., чет., пет. 10-17 ч. Стал­на по­став­ка

Музеј историје Југославије Ботићева 6, тел. 3671-485 www.mij.rs

Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да Ре­сав­ска 40б До 25. 7. – Из­ло­жба „На­о­пач­ке: удо­ ми­ти кри­ти­ку“, Му­зеј са­вре­ме­не умет­ но­сти из Бе­ог­ ра­да у са­рад­њи са Град­ ском га­ле­ри­јом умет­но­сти Љу­бља­на Рад­но вре­ме, сва­ког да­на, осим утор­ка 12-20 ч. Сло­бо­дан улаз ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ Студентски трг 13, тел. 3281-888 www.etnografskimuzej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак – су­бо­та 10 -17 ч., не­де­ља 9-17 ч. Стал­на из­ло­жба: На­род­на кул­ту­ра Ср­ ба у XIX и XX ве­ку По­клон-збир­ка: Се­ке Ми­ше­вић-Ми­ја­ то­вић, из­ло­же­на у клу­бу Ет­но­граф­ског му­зе­ја Из­ло­жба: Гуњ, је­лек, пр­слук, аутор­ки Вил­ме Ни­шка­но­вић и мр Та­тја­не Ми­ ку­лић. До 25. 7. – Из­ло­жбе Се­ос­ ко и град­ско, жен­ско и му­шко – уни­вер­зал­но, пре­га­ че и ке­це­ље из збир­ки Ет­но­граф­ског му­зе­ја. Ауто­ри из­ло­жбе су ку­сто­си Све­тла­на Ми­тро­вић и Иван Ста­нић.

28. 7. у 20 – Oтварање го­сту­ју­ће из­ло­ жбе Му­зе­ја гра­да Но­вог Са­да Са­ла­ши – из­ме­ђу иде­ал ­ и­зо­ва­ног и ствар­ног. Ауто­ри: Ве­сна Не­дељ­ко­вић-Ан­ге­лов­ ска, Фе­ђа Ки­се­лич­ки, Алек­сан­дра Ја­ ко­вље­вић и струч­ни са­рад­ник Ве­сна То­мић. Из­ло­жба тра­је до 12. ав­гу­ста Ма­на­ко­ва ку­ћа Га­ври­ла Прин­ци­па 5, тел. 3036-114 Ет­но­граф­ска спо­мен-збир­ка Хри­сти­фо­ ра Цр­ни­ло­ви­ћа Стал­на из­ло­жба На­род­не но­шње и на­ кит цен­трал­но­бал­кан­ског под­руч­ја 23. 7. у 20.30 – У окви­ру Ма­на­ко­вог кул­рур­ног ле­та, филм­ска про­јек­ци­ја Ше­шир про­фе­со­ра Ко­сте Ву­ји­ћа, ре­ди­ тељ: Здрав­ко Шо­тра МУЗЕЈ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ Господар Јевремова 19 тел. 2626-630 www.mpus.org.rs До 15. 9. – Изложба: Вла­сти­мир Ђу­за Сто­јиљ­ко­вић, аутор Би­ља­на Осто­јић, ку­стос МУЗЕЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ Ан­дре Ни­ко­ли­ћа 14, тел. 2651-654 www.museumofafricanart.org Му­зеј је отво­рен сва­ког да­на од 10 до 18 ча­со­ва Стал­на по­став­ка Му­зе­ја: „Умет­ност за­пад­не Афри­ке из збир­ке Пе­чар“ Те­мат­ска из­ло­жба: „Кад пре­ста­неш да ме че­шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим“, из­

Су­бо­та и не­де­ља у 11 и 12 ч. – Во­ђе­ње на ен­гле­ском је­зи­ку Су­бо­та и не­де­ља у 11.30 и 12.30 ч. – Во­ђе­ње на срп­ском је­зи­ку Рад­но вре­ме: од 10 до 20 ча­со­ва, осим по­не­дељ­ком ка­да је Му­зеј за­тво­рен за по­се­ту. Сва­ког пр­вог че­тврт­ка у ме­се­ цу МИЈ је отво­рен до 21 час, а улаз је сло­бо­дан од 18 ча­со­ва Му­зеј 25. мај У то­ку је из­ло­жба Пу­те­ви­ма ре­во­лу­ци­је – ме­мо­ри­јал­ни ту­ри­зам у Ју­го­сла­ви­ји Би­ос­ коп­ска са­ла Сва­ки рад­ни дан му­зе­ја од 10 до 20 – Про­јек­ци­ја до­ку­мен­тар­ног фил­ма И ка­ ме­ре пам­те Ти­та, из 1986. го­ди­не Ку­ћа цве­ћа По­став­ка Фи­гу­ре се­ћа­ња. Ауто­ри: В. Ми­ке­лић, М. Ђор­го­вић и Р. Цу­кић Сва­ка су­бо­та од 10 до 14 – Пра­те­ћи про­грам: Рад са шта­фе­та­ма у Ку­ћи цве­ ћа – упо­зна­ва­ње пу­бли­ке са шта­фе­та­ ма и ра­дом ку­сто­са у де­поу Ста­ри му­зеј Отво­ра­мо де­по! – рад на стал­ној по­ став­ци ко­ји је отво­рен за јав­ност ИСТО­РИЈ­СКИ МУ­ЗЕЈ СР­БИ­ЈЕ Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа 11, тел. 3398-018 www.imus.org.rs Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­ дељ­ка 12-20 ча­со­ва До 31. 12. – Из­ло­жба „Пу­пин – од фи­ зич­ке до ду­хов­не ре­ал­но­сти“ Струч­на во­ђе­ња су сре­дом од 17 и су­ бо­том од 13 и 15 ча­со­ва До 28. 11. – Из­ло­жба „Све­ти Са­ва Срп­ ски“ Ко­нак кне­за Ми­ло­ша у Топ­чи­де­ру Бу­ле­вар па­три­јар­ха Па­вла 2, тел.

2660-422 Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­ дељ­ка 10-20 ча­со­ва Стал­на по­став­ка „Ми­лош Обре­но­вић – ди­на­сти­ја, исто­ри­ја, мит“ До 31. 12. – Те­мат­ска из­ло­жба у фор­ ми стри­па „Ево ме­не, ето вас... Се­ћа­ње кне­за Ми­ло­ша“ До 1. 9. – Из­ло­жба „Пор­тре­ти ди­на­сти­ је Обре­но­вић кроз панк ви­зу­ел­ну умет­ ност“ 25. 6. у 12 – Му­зич­ко-сцен­ски игро­каз „Што се бо­ре ми­сли мо­је“ (тел. за ре­ зер­ва­ци­ју: 2660- 422) Груп­не по­се­те се за­ка­зу­ју на те­ле­ фо­не: 3287-242 (за Трг Н. Па­ши­ћа) и 2660-422 (за Ко­нак) ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ПРИ­РОД­ЊАЧ­КОГ МУ­ЗЕ­ЈА Ма­ли Ка­ле­мег­дан 5, тел. 3284-317 www.nhmbeo.rs Радно време: уторак – недеља 10-18 ч. До 31. 7. – Изложба „Шумови мора“, морске шкољке, ауторке др Биљане Митровић.

Субота 23. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

ПРОЗОР

09

По­след­ња на­је­зда леп­ти­ра Требало би оправити стадионе, одлично платити фудбалере, одгајити нову генерацију хулигана и онда отићи на Мундијал, стићи до полуфинала, испасти од Немаца и стрпљиво чекати да зазвоне телефони преживелих домаћих издавача који још увек објављују дела преживелих домаћих писаца ДВА­НА­Е­СТИ ИГРАЧ

Ву­ле Жу­рић

Б

об­и ­ш ла је свет са­м о не­к о­л и­к о да­ на пре не­го што је тај исти свет об­ и­ш ла фо­то­г ра­ф и­ј а мр­т во­га де­те­та из Ни­це. Так­ми­че­ње по гру­па­ма про­те­кло је у не­за­ни­мљи­вим игра­ма фуд­ба­ле­ра и вр­хун­ским ма­кља­жа­ма ху­ли­га­на, а ели­ми­на­ци­о­ну фа­зу су обе­ле­жи­ле две па­ра­диг­ма­тич­не утак­ми­це. Пр­ во је Исланд ели­ми­ни­сао Ен­гле­зе, па је не­сла­ван крај Ру­ни­ја, Вар­ди­ја и ком­па­ни­је про­ту­ма­чен као пр­ви кон­крет­ни ко­рак ре­ал ­ и­за­ци­је брег­ зи­та. По­том је у по­след­њем ми­ну­ту пр­в ог по­л у­в ре­м е­н а по­л у­ф и­н ал­н е утак­ми­це из­ме­ђу Фран­цу­за и Не­ма­ ца Швајн­штај­гер играо ру­ком у свом ше­сна­е­стер­цу, на­кон че­га је до­су­ђен пе­нал ко­ји је и Нем­це по­слао ку­ћи пре вре­ме­на. Та­ко је фуд­бал­ски свет у ре­пре­зен­ та­ци­ји Ислан­да пре­по­знао но­ве фуд­ бал­ске хе­ро­је, док је Швај­ни­је­во фа­ тал­но игра­ње ру­ком по­ка­за­ло ко­ли­ко се овај но­во­пе­че­ни срп­ски зет сту­ди­о­

зно при­пре­мао за пра­вил­но ис­ка­зи­ва­ ње дер­та на пред­сто­је­ћем свад­бе­ном кер­ме­су (у ру­ци му је фа­ли­ло још са­ мо бе­ло ма­рам­че). Исланд ни­је у Афри­ци, отуд игра њи­хо­вих фуд­ба­ле­ра ни­је до­па­дљи­ва за око, али свет их је за­во­лео због хра­ бре, ко­лек­тив­не игре, пла­вих ко­са и бра­да, слич­них пре­зи­ме­на и на­чи­на на ко­ји их је бо­дрио ви­кин­шки пук. Та­мо да­ле­ко, го­ре, на се­ве­ру, Ислан­ ђа­ни­ма ни­је ус­пе­ло да се смрк­не ни ка­да их је у че­тврт­фи­на­лу на­кан­та­ла Фран­цу­ска, јер им у овим лет­њим ме­ се­ци­ма сун­це го­то­во и не за­ла­зи. Та­ ко је три сто­ти­не хи­ља­да су­на­род­ни­ка сво­је фуд­ба­ле­ре до­че­ка­ло као по­бед­

ни­ке ка­квог ви­со­ко­бу­џет­ног хо­ли­ вуд­ског спек­та­кла. И док је Швај­ни у Мар­се­љу не­мач­ки упор­но ве­жбао за ко­ло­во­ђу, Ислан­ђа­ни су у Реј­кја­ви­ку, за­јед­но са сво­јим хе­ро­ји­ма ри­ту­ал­но хук­та­ли и тап­ша­ли, чи­ме су се при­ дру­жи­ли ма­ло­број­ној по­ро­ди­ци још

Слика лептира који слећу на повређеног Роналда обишла је свет само неколико дана пре него што је тај исти свет обишла фотографија мртвога детета из Нице

Фото Ројтерс

у­ду­ћи хро­ни­чар ве­ли­ких фуд­ бал­ских так­ми­че­ња за­пи­са­ ће ка­ко је Европ­ски фуд­бал­ ски шам­пи­он ­ ат у Фран­цу­ској по­чео још у но­вем­бру две хи­ ља­де и пет­на­е­сте, те­ро­ри­стич­ким на­ па­ди­ма у Па­ри­зу, а да се за­вр­шио че­ тр­на­е­сто­га ју­ла две хи­ља­де ше­сна­е­сте, на кр­ва­вим ули­ца­ма Ни­це. Ду­бо­ко у сен­ци ових по­ко­ља оста­ ће пе­де­се­так фуд­бал­ских утак­ми­ца шам­пи­о­на­та на ко­ме су пр­ви пут у исто­ри­ји овог Уе­фи­ног так­ми­че­ња на­с ту­п и­л е чак два­д е­с ет и че­т и­р и ре­пре­зен­та­ци­је, ме­ђу ко­ји­ма се ни­ је на­шла се­лек­ци­ја Ср­би­је. Оста­ће за­бе­ле­же­но и да је фуд­бал­ски шам­ пи­он Евро­пе по­ста­ла Пор­ту­га­ли­ја, а фи­на­ле ће­мо пам­ти­ти по не­спорт­ ском стар­ту Па­е­ја над Ро­нал­дом, ко­ ји су­ди­ја Кла­тен­бург чак ни­је ока­ рак­те­ри­сао ни као фа­ул и по до са­да не­з а­п ам­ћ е­н ој на­ј е­з ди ин­с е­к а­та на фуд­б ал­с ки те­р ен. Сли­к а леп­т и­р а ко­ји сле­ћу на по­вре­ђе­ног Ро­нал­да

ма­ло­број­ни­јих на­ро­да ко­ји сво­је по­ ра­зе сла­ве као по­бе­де. Нем­ци си­гур­но ни­су чла­но­ви те фа­ ми­ли­је, па је то­ком ди­ску­си­је по­во­дом овог прак­тич­ног оспо­ра­ва­ња де­фи­ни­ ци­је да је фуд­бал игра у ко­јој на кра­ ју увек по­бе­де упра­во они, де­сни­чар­ ска по­ли­ти­чар­ка Бе­а­трикс фон Сторх из­ја­ви­ла ка­ко је ре­пре­зен­та­ци­ја би­ла не­до­вољ­но на­ци­о­нал­на, док је „Билд” као глав­ног крив­ца за ову ка­та­стро­фу име­но­вао упра­во Швај­ни­је­ву не­ве­сту, срп­ску те­ни­сер­ку Ану Ива­но­вић! И док се фрау Сторх као Грк у ап­су бу­ни­ла због чи­ње­ни­це да се нај­бо­љи не­мач­ки фуд­ба­лер зо­ве Ме­сут Озил, Швај­ни се у Мле­ци­ма вен­чао са на­ шом те­ни­ском прин­це­зом, а бри­тан­ ски Гар­ди­јан је из­ве­стио ка­ко је, на­кон сјај­них пар­ти­ја исланд­ских фуд­ба­ле­ ра у Фран­цу­ској, на­гло по­ра­сло ин­те­ ре­со­ва­ње свет­ских из­да­ва­ча за та­мо­ шњу књи­жев­ност! То нас ко­нач­но до­во­ди до раз­ма­ тра­ња по­сле­ди­ца на­шег из­о­стан­ка и са ово­га ве­ли­ког фуд­бал­ског так­ ми­че­ња. Хај­де што се у Фран­цу­ској ни­су на­шли и на­ши нај­бо­љи фуд­бал­ ски ху­ли­га­ни, хај­де што смо про­пу­ сти­ли шан­су да мо­жда упра­во на­ши мом­ци по­ста­ну но­ви фуд­бал­ски хе­ ро­ји, али ка­ко пре­жа­ли­ти још јед­ну про­пу­ште­ну при­ли­ку да се књи­ге на­ ших са­вре­ме­них пи­са­ца нај­зад на­ђу у из­ло­зи­ма књи­жа­ра ши­ром све­та?! Ипак, мо­жда је ова­ко ис­па­ло и бо­ље, јер је са­да по­ста­ло и ви­ше не­го ја­сно да тре­ба уки­ну­ти ио­на­ко увек сум­њи­ ви от­куп књи­га, бед­но фи­нан­си­ра­ње још бед­ни­јих књи­жев­них ча­со­пи­са, те све рас­по­ло­жи­ве ре­сур­се уло­жи­ти у фуд­бал. Тре­ба­ло би опра­ви­ти ста­ ди­о­не, од­лич­но пла­ти­ти фуд­ба­ле­ре, од­га­ји­ти но­ву ге­не­ра­ци­ју ху­ли­га­на и он­да оти­ћи на Мун­ди­јал, сти­ћи до по­лу­фи­на­ла, ис­па­сти од Не­ма­ца и стр­пљи­во че­ка­ти да за­зво­не те­ле­фо­ ни пре­жи­ве­лих до­ма­ћих из­да­ва­ча ко­ ји још увек об­ја­вљу­ју де­ла пре­жи­ве­ лих до­ма­ћих пи­са­ца. ¶

На тра­гу Еше­ра

Ар­хи­тек­ту­ра у све­ту и код нас Ми­хај­ло Ми­тро­вић

К

Из личне архиве

а­фе Гра­фи­ти из­гра­ђен је у бу­ гар­ском ле­то­ва­ли­шту у Вар­ ни. Сре­ди­ном про­шлог ве­ка Вар­на је би­ла без­лич­на бал­ кан­ска ва­рош скром­них ку­ ћа гра­ђе­них са при­мет­ним тур­ским ути­ца­јем. Оно што ју је од­ва­ја­ло од оста­лих гра­до­ва у зе­мљи би­ла је ло­ ка­ци­ја на цр­но­мор­ској оба­ли.

Пре Дру­гог свет­ског ра­та, Вар­на је би­ла рат­на лу­ка и има­ла је ве­ли­ко бро­до­гра­ди­ли­ште и не­раз­ви­је­ну ту­ ри­стич­ку по­ну­ду. По­сле ра­та окре­ну­ ла се ту­ри­зму и по­ста­ла јед­но од нај­ а­трак­тив­ни­јих ле­то­ва­ли­шта. Док се на дру­гим ме­сти­ма гра­ди­ло скром­но, уз оба­ве­зу да град­ња бу­де соц­ре­а­ли­ стич­ког усме­ре­ња, Вар­на је ис­ко­чи­ла из тог си­сте­ма град­ње и у њој се гра­ ди­ло по нор­ма­ма та­да­шње мо­дер­не ар­хи­тек­ту­ре. Ин­те­ре­сант­но је ко­ли­ко је др­жа­ва по­кла­ња­ла па­жњу но­вим тен­ден­ци­ја­ ма у ар­хи­тек­ту­ри. Ула­га­ла је огром­на сред­ства (не­за­ми­сли­во за на­ше при­ ли­ке) да би из­ме­ни­ла ис­точ­њач­ко ша­ ре­ни­ло гра­да. И тај од­нос др­жа­ве пре­ ма ар­хи­тек­ту­ри за­др­жан је до да­нас, упр­кос дру­штве­ним ло­мо­ви­ма и про­ ху­ја­лим ра­то­ви­ма. У свет­ској ме­ђу­на­род­ној Уни­ји ар­ хи­те­ка­та (УИА), Бу­га­ри су би­ли нај­ ак­тив­ни­ји са­бор­ци но­ве ар­хи­тек­ту­ ре ме­ђу ис­точ­но­е­вроп­ским зе­мља­ма. Има­ли су сво­је ар­хи­тек­те у вр­ху УИА, ус­пе­ли су да ор­га­ни­зу­ју ме­ђу­на­род­

Основа – кафе Графити у Варни

не ску­по­ве, са­ве­то­ва­ња, ме­ђу­на­род­ну лет­њу шко­лу ар­хи­тек­ту­ре. За­хва­љу­ју­ћи све­му ово­ме Вар­на је при­ма­мљи­во европско ле­то­ва­ли­ште. Не­ка за при­мер по­слу­жи овај обје­ кат – ка­фе Гра­фи­ти, је­дин­ствен по на­ ме­ни и ар­хи­тек­ту­ри. По на­ме­ни је ка­ фе, али но­вог, по­себ­ног жан­ра. Глав­ни про­стор је ка­фе, али ка­фе ко­ји је те­сно ин­те­гри­сан са про­да­јом умет­нич­ких де­ла, га­ле­ри­јом у ко­јој се про­да­ју екс­ лу­зив­ни умет­нич­ки екс­по­на­ти. Због то­га су је на­зва­ли „хо­тел­ски бу­тик”. За ова­ко за­ми­шљен „ка­фе-бу­тик” тре­ба­ло је про­на­ћи нов ар­хи­тек­тон­ ски при­ступ.

Ње­га су ода­бра­ни ау­то­ри („Сту­дио мо­де”) про­на­шли у оп­се­сив­ном гра­ фи­зму Мориса Еше­ра, чу­ве­ног хо­ ланд­ског сли­ка­ра и гра­фи­ча­ра. По­ вод им је био Арап­с ки ин­с ти­т ут у Па­ри­зу ко­ји је про­јек­то­вао Жан Ну­ вел. По­до­ви об­јек­та су на­чи­ње­ни од ке­ра­мич­ких пло­чи­ца, ди­зај­ни­ра­ни Еше­р о­в им гра­ф и­з мом у ли­н и­ј а­м а ко­ј е се ма­г ич­н о пре­т ва­р а­ј у из јед­ ног ли­ка у дру­ги. Еше­ро­ве ара­бе­ске пре­к ри­в а­ј у све зи­д о­в е и та­в а­н и­ц у ко­ју по­др­жа­ва­ју три ги­гант­ска сту­ба на­лик на ша­хов­ског ла­у­фе­ра чи­је се ка­не­лу­ре, то јест ре­жње­ви, укла­па­ју у труп ве­ли­ке играч­ке. Глав­ни ма­те­

ри­ј а­л и ко­ј им су из­гра­ђ е­н е Еше­ро­ ве ком­по­зи­ци­је су др­во, шпер­пло­ча, по­ли­у­ре­тан. Чи­та­ва фа­са­да, сви по­ до­ви, зи­до­ви и та­ва­ни­це но­се Еше­ ров пе­чат. По­ве­за­ност бу­гар­ских ар­хи­те­ка­та са УИА до­ве­ла је до по­ди­за­ња ар­хи­ тек­ту­ре на­ших ком­ши­ја на европ­ски ни­во. У тим окол­но­сти­ма, гло­ма­зни об­јек­ти ко­је су сво­је­вре­ме­но гра­ди­ли Со­вје­ти оста­ли су у сен­ци. Ово је при­мер ка­ко је­дан ре­ла­тив­ но скро­ман обје­кат кре­а­тив­ном ар­ хи­тек­ту­ром по­ста­је би­сер про­сто­ра и ре­фор­ма­тор есте­ти­ке, али пре све­га ду­хов­на мар­ка­ци­ја гра­да. ¶

Из личне архиве

Држава је улагала огромна средства да би изменила источњачко шаренило града, због чега је Варна данас примамљиво европско летовалиште

23. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 10 Субота

Нови и стари џез хероји Ево ме још једном на Северном мору. На почетку пете деценије фестивала „North Sea Jazz“, директор Јан Виљем Лојкен приметио је како је 70 хиљада улазница плануло брже него икад ЏЕЗ СКИЦЕ Есклузивно из Ротердама

М

и­хољ­ско сун­це оба­сја­ло је ви­жља­стог ба­си­сту са дре­до­ви­ма ис­пред ци­гла­ не на Ро­спи-ћу­при­ји. Ба­ си­ста је ра­ши­рио ру­ке као Мој­си­је пред Цр­ве­ним мо­рем, сен­ка је по­ли­ла там­но-си­ву по оро­ну­лом зи­ду. Ба­си­ста је Ба­не Ра­дој­ко­вић, из бе­о­град­ског са­ста­ва Fish in Oil, фо­то­ гра­фи­ја за­у­зи­ма цен­трал­ни про­стор у хо­лу на дру­гом спра­ту ро­тер­дам­ског кон­гре­сног цен­тра „Ахој“. Он је је­ди­ ни срп­ски уче­сник нај­ве­ћег џез фе­ сти­ва­ла у Евро­пи, ма­кар и на сли­ци. До­ћи ће дру­га­чи­је вре­ме, ка­жем се­ би из го­ди­не у го­ди­ну. За­до­во­љи ме и ка­да се у ре­клам­ној бро­шу­ри ма­ни­фе­ ста­ци­је, у ру­бри­ци „Пред­ста­вља­мо“ нађe че­ти­ри (од осам) умет­ни­ка ко­је смо већ по­здра­ви­ли на „Бе­о­град­ском џез фе­сти­ва­лу“, „Ринг рин­гу“, па чак и у клу­бу „Че­ка­о­ни­ца“ – Џејмс Брен­дон Лу­ис, Гарт Нил­сен, Чес Смит и Ару­ан Ор­тиз – као и ово­го­ди­шњи уче­сник глав­ног про­гра­ма нај­пре­сти­жни­је до­ма­ће џез ма­ни­фе­ста­ци­је, Фран­цуз Емил Па­ри­зи­јен. Ево ме још јед­ном на Се­вер­ном мо­ ру. На по­чет­ку пе­те де­це­ни­је фе­сти­ ва­ла „North Sea Jazz“ (8–10. јула), ди­ рек­тор Јан Ви­љем Лој­кен при­ме­тио је ка­ко је 70 хи­ља­да ула­зни­ца пла­ну­ло бр­же не­го икад, за­хва­љу­ју­ћи по­пу­лар­

Фотографије: Joke Schot

МУЗИКА

Ибра­хим Ма­луф

Пе­т Ме­ти­ни­и Ро­н Кар­те­р

нас ча­сти не­жно­шћу, ша­љи­ вим по­ср­та­њи­ма, чи­сто­том ду­ше нај­ве­ћих умет­ни­ка. Чарлс Лојд

но­сти но­вих џез хе­ро­ја. Тач­но је да и да­нас ов­де мо­же­те да ви­ди­те поп зве­ зде као што су Фа­рел Ви­ли­јамс, Le­vel 42 или Simply Red (ова прак­са омо­гу­ ћа­ва­ла је пре­жи­вља­ва­ње фе­сти­ва­ла у го­ди­на­ма ка­да је џез стаг­ни­рао), али у нај­ве­ћој са­ли „Мас“ (15.000) ни­су би­ ли они, већ Snarky Puppy, Ка­ма­си Ва­ шинг­тон и Гре­го­ри Пор­тер. Кад до­ма­ ћи­ни­ма ка­жем да Пор­тер у Ср­би­ји баш во­ли да на­сту­пи пред не­ко­ли­ко сто­ти­ на ду­ша, ни­ко ми не ве­ру­је...

Виртуозне деонице Умет­ник у фо­ку­су био је ли­бан­скофран­цу­ски тру­бач Ибра­хим Ма­луф. Ова част му је при­па­ла у тре­нут­ку ка­д а је исто­в ре­м е­н о об­ј а­в ио аку­ стич­н и („Kalt­h o­u m“) и елек­т рич­ ни ал­бум („Red & Black Light“), и са Me­tro­po­le Or­kest оства­рио успе­шни де­б и про­ш ле го­д и­н е (ком­п о­з и­ц и­ ја „Elep­hant’s To­oth“, у аран­жма­ну Ма­к е­д он­ц а Вла­д и­м и­р а Ни­к о­л о­в а, про­ф е­с о­р а на џез од­с е­к у бе­о ­г рад­ ског ФМУ). Би­рам аку­стич­ни сет, у им­п ре­с ив­н ом ин­тер­н а­ц и­о ­н ал­н ом дру­штву (Марк Тар­нер – те­нор сак­ со­фон, Франк Ве­сте – кла­вир, Скот Ку­л и – кон­т ра­б ас, Кла­р енс Пен – буб­ње­ви). Пе­сма „Alf Le­i­la Va Le­i­la“ („1001 ноћ“, 1969), из ре­п ер­то­а ­р а слав­не еги­пат­ске пе­ва­чи­це Ум Кал­ тум, по­слу­жи­ла је као ин­спи­ра­ци­ја за че­тво­ро­дел­ну сви­ту у ко­јој је Ма­ луф са­ста­вио арап­ску че­тврт­тон­ску му­з и­к у са кол­т реј­н ов­с ким мо­д ал­ ним струк­ту­ра­ма, по­нос му­сли­ман­ ског би­ћа и пр­кос цр­ног осло­ба­ђа­ња, раз­ме­њу­ју­ћи плод­ни ин­тер­кул­тур­ни ди­ја­лог са Тар­не­ром уз по­ли­рит­мич­ ну по­др­шку оста­лих ак­те­ра.

Златна генерација

Ти­не­ке Пост­ма

Чик Ко­ри­ја је на про­сла­ву 75. ро­ ђен­да­на по­звао Во­ла­са Ру­ни­ја (тру­ ба), Ке­ни­ја Ге­ре­та (алт сак­со­фон), Кри­сти­ја­на Мек­брај­да (бас) и Мар­ кусa Гил­м о­р а (буб­њ е­в и), по­с та­в у сно­ва за пра­ву „по­све­ту хе­ро­ји­ма“ (на­слов про­гра­ма). Од Ба­да Па­у­е­ ла, пре­ко Мај­лса Деј­ви­са из „Bitches Brew“ фа­зе, до са­бра­та Хер­би­ја Хен­ ко­ка, ова на­дах­ну­та дру­жи­на сјај­них им­про­ви­за­то­ра ра­ди­ла је тач­но оно што се од ње оче­ку­је: над­сви­ра­ва­ла се вир­ту­о­зним де­о­ни­ца­ма, на нај­ви­шем ни­воу по­зи­тив­не на­пе­то­сти. И, спон­ та­но при­хва­ти­ла ро­ђен­дан­ску пе­сму ка­да је по­те­кла из пу­бли­ке... Дру­га­чи­ју емо­ци­ју во­ли Чарлс Лојд. Са­ла „Хад­сон“ ку­па­ла се у то­плим бо­ ја­ма ро­ман­тич­не „Ra­bo de Nu­be“, док је чу­ве­ни сак­со­фо­ни­ста са мла­ђа­ним са­рад­ни­ци­ма (Џеј­сон Мо­ран – кла­ вир, Ру­бен Ро­џерс – бас, Ерик Хар­ ланд - буб­ње­ви) ски­дао зве­зде са не­ба. А дру­га ба­ла­да у про­гра­му „Ca­ro­li­ne, No“ сла­ви по­ла ве­ка од ка­да ју је Бра­ јан Вил­сон об­ја­вио на син­глу и по­том њо­ме окон­чао „Pet So­unds“, ле­ген­дар­ ни ал­бум Be­ach Boys-a. Има ли бо­ље по­све­те при­ја­те­љи­ма ко­ји су га при­ ми­ли под ску­те у го­ди­на­ма ка­да је џез је­два ди­сао? А ка­да се по­том огла­си и опој­на фла­у­та у но­вој ну­ме­ри „Ta­go­ re“, ја­сно нам је ко­ли­ко Лојд ужи­ва да

Не­д е­љ а у „Хад­с о­н у“ би­ ла је окре­н у­т а по­ш то­ ва­о ­ц и­м а ста­р и­ј е гар­д е џе­зе­ра, ма­да ни­је би­ло екс­ пли­цит­но на­гла­ше­но. По­ че­ло је бре­ме­ни­том сви­том тру­ба­ча Мај­кла Ман­тле­ра, са аустриј­ским No­u­vel­le Cu­ i­si­ne Big Band и ra­dio.string. qu­ar­tet.vi­en­na, као и ис­так­ну­тим уче­ шћем сак­со­фо­ни­ста Вол­фган­га Пу­ шни­га и Ха­ри­ја Со­ка­ла. На­ста­вио је фран­цу­ски кон­тра­ба­си­ста Ан­ри Тек­ си­је, са те­ма­ма ин­спи­ри­са­ним Ин­ди­ јан­ци­ма из пле­ме­на На­ва­хо и Ко­ман­ че, у дру­штву асо­ва сред­ње ге­не­ра­ци­је фран­цу­ских џе­зе­ра (син Се­ба­сти­јен Тек­си­је – кла­ри­нет и алт сак­со­фон, Нгу­јен Ле – ги­та­ра, и дру­ги). По­сле Лој­до­вог три­јум­фа би­ло је ту­жно гле­ да­ти по­ср­та­ње дру­гог ве­ли­ка­на ше­зде­ се­тих, Фе­роа Сан­дер­са – ни енер­гич­ ни пер­ку­си­о­ни­ста Три­лок Гур­ту ни­је успе­вао да га про­бу­ди из ду­бо­ког сна – али на кра­ју смо се сви опет ра­до­ва­ли чвр­стом гру­ву Џо­на Ско­фил­да, Бре­да Мел­до­уа и Мар­ка Ђу­ли­ја­не. Са­вре­ме­ни европ­ски џез пи­ја­ни­сти нај­ви­ше ду­гу­ју му­зи­ци Ки­та Џе­ре­та и сен­зи­би­ли­те­ту про­ду­цен­та Ман­фре­да Ај­хе­ра, „Зву­ку и ти­ши­ни“ ECM ма­ни­ фе­ста. За ти­пич­не пред­став­ни­ке за­јед­ нич­ка је до­ми­на­ци­ја спо­ри­јих тем­па, при­јат­них хар­мо­ни­ја, пе­вљи­вих те­ ма. На сце­ни клу­ба „Је­ни­сеј“ Хо­лан­ ђа­нин Вол­ферт Бре­де­род је нај­ти­ши, а Изра­е­лац Шај Ма­е­стро нај­ди­на­ мич­ни­ји, ко­ли­ко год да је ди­на­ми­ке уоп­ште до­пу­ште­но у ин­тим­ном про­ гра­му. Ита­ли­јан Ђо­ва­ни Гви­ди ну­ди нај­ви­ше па­те­ти­ке, ваљ­да у скла­ду са ла­тин­ским по­ре­клом, ус­кра­ћу­ју­ћи ми

на­зив нај­бо­ље ну­ме­ре, ко­ја зву­чи као да је ис­трг­ну­та из злат­них вре­ме­на ита­ли­јан­ске кан­цо­не: „Тек ра­дим на то­ме, сми­сли­ћу на­зив ка­сни­је“, ка­же ми по­сле. На истом ме­сту, ку­бан­ски пи­ја­ни­ста Ару­ан Ор­тиз по­на­вља исто што и ла­не Да­вид Ви­ре­лес: „Ми­сли­ли сте да ће­те за­и­гра­ти? Те­шко, ја во­лим Мон­ка и Кол­ме­на!“ У осам­де­се­тој го­ди­ни, Ба­ди Гај је по­след­њи ве­ли­кан злат­не ге­не­ра­ци­је блу­зе­ра ко­га још увек мо­же­мо да чу­је­ мо на кон­цер­ти­ма. Пред пу­бли­ку је из­ вео 17-го­ди­шњег Кви­на Са­ли­ве­на ко­ји све зна! И да ис­тр­чи пред пу­бли­ку, и да рас­па­ли Хен­дрик­са, и да ода по­што­ ва­ње ве­ли­ком учи­те­љу, а да све зву­чи до­жи­вље­но, а не са­мо на­у­че­но. Блуз не мо­ра да бри­не за бу­дућ­ност. Дуо пи­ја­ни­сте Ја­спе­ра Вант Хо­фа (1947) и сак­со­фо­нист­ки­ње Ти­не­ке Пост­ма (1978) удру­жу­је две ге­не­ра­ ци­је хо­ланд­ских џез ве­ле­мај­сто­ра. Ти­не­ке је све­сна Ја­спе­ро­ве ве­ли­чи­ не, али ко­чо­пер­на, жељ­на да до­ми­ни­ ра се­том, ис­пу­ње­на са­мо­по­у­зда­њем за­хва­љу­ју­ћи ово­го­ди­шњој на­гра­ди „Бој Ед­гар“ за нај­бо­љег џез умет­ни­ка Хо­лан­ди­је. Ја­спер, су­де­ћи по осме­ху, ужи­ва у дру­гом пла­ну, обез­бе­ђу­ју­ћи бо­гат асор­ти­ман под­ло­га за вр­лу­да­ ња ње­ног ал­та и со­пра­на. По­себ­ну љу­бав от­кри­ће­мо на кон­ цер­т у ги­та­р и­с те Пе­та Ме­т и­н и­ј а (1954) и кон­тра­ба­си­сте Ро­на Кар­те­ ра (1937). И ов­де мла­ђи ак­тер во­ди игру, би­ра­ју­ћи ре­пер­то­ар у скла­ду са сен­ти­мен­том ле­ген­дар­ног му­зи­ча­ра. За­то су, осим Ме­ти­ни­је­вих „хи­то­ва“, у про­гра­му и стан­дар­ди „All Blu­es“, „How In­sen­si­ti­ve“, „St. Tho­mas“, или „Can­ta­lo­u­pe Island“ на бис. За­то је на Ме­ти­ни­је­вом ли­цу осмех де­те­та, док по­хо­ди пу­те­ви­ма ко­је је от­ме­ни го­ спо­дин лич­но на­цр­тао. (наставиће се) Војислав Пантић

Мајкл Киванука: Албум по ком ће се памтити година

Ј

ед­на од основ­них ка­рак­те­ри­сти­ка ве­ли­ ких ал­бу­ма је­сте то што их во­ле нај­ра­зли­ чи­ти­ји ти­по­ви љу­ди. Та­ко ће се око не­ких кла­си­ка из ше­зде­се­тих или се­дам­де­се­тих, на при­мер, сло­жи­ти и ко­лек­ци­о­на­ри ко­ ји чу­ва­ју пло­че у нај­лон­ским омо­ти­ма, они ко­ји слу­ша­ју му­зи­ку са­мо у ко­ли­ма и они ко­ји пре­ слу­ша­ва­ју пе­сме на „Ју­тју­бу”, од­но­сно они чи­је уво ре­а­гу­је са­мо на за­ра­зне син­гло­ве. Без об­зи­ра на то да ли има­ју 22, 42 или 62 го­ди­не, да ли су за­вр­ши­ли фа­кул­тет или сред­њу шко­лу, да ли су им ва­жни де­та­љи или па­ко­ва­ње, око пло­ча ко­ је одо­ле­ва­ју де­це­ни­ја­ма ве­ћи­на ла­ко по­сти­же кон­сен­зус. Упра­во је то је­дан од раз­ло­га за­што су ти ал­бу­ми по­ста­ли ан­то­ло­гиј­ски. Мајкл Ки­ва­ну­ка, мо­мак на пра­гу три­де­се­тих, сре­ди­ном ју­ла је об­ја­вио сво­је дру­го сту­диј­ско из­да­ње „Lo­ve & Ha­te”. Му­зич­кој кри­ти­ци је би­ ло до­вољ­но не­ко­ли­ко да­на да се сло­жи да је у пи­та­њу је­дан од нај­бо­љих ал­бу­ма ове го­ди­не. Ме­ђу­тим, оно што је мо­жда још ва­жни­је, на ин­ тер­не­ту и на дру­штве­ним мре­жа­ма се до­го­ди­ло оно што смо по­ме­ну­ли у пр­вом па­су­су: пе­сме са овог ал­бу­ма во­ле и де­ле и они ко­ји­ма је му­зи­ка жи­вот у сва­ком сми­слу те ре­чи, они ко­ји слу­ша­ ју ла­ке но­те, они ко­ји во­ле рок, реп, панк, али и они ко­ји­ма је му­зи­ка „по­след­ња ру­па на сви­ ра­ли”. Дру­гим ре­чи­ма, „Lo­ve & Ha­te” је за са­мо де­се­так да­на, од ка­да је об­ја­вљен, по­ди­гао то­ли­ ку бу­ку, да су је­ди­но мо­жда по­ке­мо­ни не­што о че­му се ви­ше при­ча­ло овог ју­ла. Пи­та­ње ко­је се увек по­ста­вља у та­квим си­ту­ац ­ и­ја­ма је­сте да ли је тај „хајп” са­мо још је­дан на­чин да не­ко узме бр­зу ло­ву или је пак реч о за­ис­ та од­лич­ном ал­ бу­му? На сре­ћу свих ис­кре­них љу­би­те­ља му­зи­ ке, не­ма ди­ле­ме да је у пи­та­њу ово дру­го. Ки­ва­ну­ка је 2012. об­ја­вио де­би ал­бум „Ho­me

„Love & Hate” је за само десетак дана, од када је објављен, подигао толику буку да су једино можда покемони нешто о чему се више причало овог јула ПОП-ЋОШЕ Владимир Скочајић

Мајкл Ки­ва­ну­ка

again”. Већ та­да је би­ло ја­сно да је овај мла­дић „Lo­ve & Ha­te” не­ће оста­ви­ти рав­но­ду­шним. Ка­ из Лон­до­на ве­ли­ки та­ле­нат. Та аку­стич­на фолк/ да по­ме­ша­мо све те раз­ли­чи­те ути­ца­је са је­дин­ со­ул пло­ча би­ла је пу­на пе­са­ма ко­је осва­ја­ју већ стве­ним Ки­ва­ну­ки­ним гла­сом, сти­хо­ви­ма из на­кон пр­вог слу­ша­ња. А он­да се Мајкл по­ву­ ко­јих се це­де емо­ци­је, од­но­сно мо­дер­ном про­ као и по­чео да спре­ма пе­сме за дру­ги ал­бум. дук­ци­јом за ко­ју је за­ду­жен Дан­гер Мо­у­се (је­ Та­ман ка­да их је на­пи­сао два­де­се­так и ка­да је дан од нај­тра­же­ни­јих са­вре­ме­них про­ду­це­на­та, из­гле­да­ло да ће уско­ро по­но­во у сту­дио, пре­до­ по­знат и као члан дуа Гнарлс Бар­кли и ау­тор ми­слио се. На­кон ду­жег раз­ми­шља­ња до­шао је ве­ли­ког хи­та „Crazy“), до­би­ће­мо пло­чу ко­ја да­ до за­кључ­ка да те пе­сме ни­су до­вољ­но до­бре и је сми­сао ко­па­њу по пла­сту про­сеч­не му­зи­ке. За­кљу­чак се сам на­ме­ће – „Lo­ve све их је од­ба­цио. По­но­во се ба­ & Ha­te” је игла. И то она ко­ју не цио на пи­са­ње, ко­је је тра­ја­ло го­ ви­ђа­мо че­сто. то­во две це­ле го­ди­не. Ре­зул­тат тог Ни­је ми те­шко да ви­дим уса­мље­ ви­ше­го­ди­шњег ра­да чу­ли смо 15. не, оста­вље­не и без­на­де­жне ко­ји ју­ла, ка­да је „Lo­ve & Ha­te” зва­нич­ ов­де про­на­ла­зе уте­ху, али и оне но об­ја­вљен. ко­ји ће овом пло­чом сла­ви­ти но­ Реч је о ал­бу­му ко­ји осва­ја чим ву љу­бав. „Lo­ve & Ha­te” са­вр­ше­ га чу­је­те, али ко­ји ће­те от­кри­ва­ти но па­ше у то­плим лет­њим но­ћи­ма, ја­ко ду­го. Ка­ко је Мајкл пре не­ко­ од­но­сно ју­три­ма ка­да ле­њо, ав­гу­ ли­ко го­ди­на иза­шао из ду­ге ве­зе, стов­ско сун­це спо­ро про­би­ја ру­пи­ ве­ћи­на ових пе­са­ма са ба­ви „жи­ це на ро­лет­на­ма. Искре­ност, се­та, во­том по­сле љу­ба­ви”. На­зив је по­ зајм­љен од култ­ног ал­бу­ма Ле­о­ Омот ал­бу­ма „Lo­ve & Ha­te“ то­пли­на и сен­зу­ал­ност су кључ­не ре­чи ко­ји­ма оди­ше ово из­да­ње. нар­да Ко­е­на „Songs of Lo­ve and Ha­te” ко­ји је на­стао у слич­ним емо­ци­он ­ ал­ним Иа­ко је још увек ра­но да по­ре­ди­мо ову пло­чу са окол­но­сти­ма. Иа­ко кроз „Lo­ve & Ha­te” про­ве­ја­ кла­си­ци­ма из ше­зде­се­тих/се­дам­де­се­тих, све нам ва се­та, он је то­ли­ко сло­жен и ра­зно­вр­стан, да је го­во­ри да је у пи­та­њу ал­бум ко­ји ове му­зич­ке се­ не­мо­гу­ће стр­па­ти га у „ал­бум о рас­ки­ду” фи­о­ку. зо­не не­ће има­ти ве­ли­ку кон­ку­рен­ци­ју у би­ло ком жан­ру. Ка­да се год у бу­дућ­но­сти се­тим ва­жних Или би­ло ко­ју дру­гу. Мајкл је уче­ник про­шло­сти и ак­тер са­да­шњо­ ства­ри из ове го­ди­не, јед­на од пр­вих асо­ци­ја­ци­ја сти и то се чу­је све вре­ме то­ком ових пе­де­се­так ће ми си­гур­но би­ти ово ма­ло ре­мек-де­ло Мај­кла ми­ну­та. Ако во­ли­те со­ул, фолк, блуз и џез, те­ Ки­ва­ну­ке, ко­ме се од сре­ди­не ју­ла сва­ко­днев­но шко да ће­те про­пу­сти­ти овај ал­бум и без по­себ­ вра­ћам. Че­сто и по не­ко­ли­ко пу­та днев­но. (Ка­да ка­жем при­род­на ле­по­та, ми­слим на них пре­по­ру­ка. Ако обо­жа­ва­те Оти­са Ре­дин­га, Кур­ти­са Меј­фил­да, Ај­за­ка Хеј­са, Мар­ви­на Ге­ја „Lo­ve & Ha­te”. Ка­да ка­жем уни­вер­зал­ни си­стем или Мај­лса Деј­ви­са, ово је оба­ве­зно шти­во за вред­но­сти, ми­слим на „Lo­ve & Ha­te”. Ка­да ка­ вас. Али и ако во­ли­те Џи­ми­ја Хен­дрик­са, Пинк жем му­зич­ка пре­по­ру­ка, она те­шко мо­же би­ти ¶ Флојд или Реј­ди­о­хед, го­то­во је из­ве­сно да вас то­пли­ја од „Lo­ve & Ha­te”.)