POLITIKIN KULTURNI DODATAK 30.7.

Субота 30. јул 2016. година LX, број 16 Први број је објављен 14. априла 1957. године

02 МЕДИЈСКЕ СЛИКЕ

Смех ослобађа 04 ПИСМА СА БОСФОРА Хроникa најављеног контраудара 07 20 испод 40 Tрагање за правом мером: Никола Живановић 09 НАУКА

Осма чаша на мом столу

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Нужно зло?

стек­не и не­ка вр­ста по­став­ком омо­ гу­ће­ног до­жи­вља­ја „исти­не”. Сред­ство за то би се не­по­пу­лар­ ним струч­ним је­зи­ком мо­гло на­зва­ ти „аси­сти­ра­ни ме­диј­ски ре­ди-мејд”. Ис­ко­ла­жи­ра­ни но­вин­ски члан­ци и пре­мон­ти­ра­ни са­др­жа­ји елек­трон­ ских ме­ди­ја пред­ста­вље­ни су на на­ чин ко­јим се не­у­тра­ли­шу и на­ме­ре њи­хо­вих ауто­ра и кон­тек­сти у ко­ји­ ма су на­ста­ја­ли, те на­чи­ни на ко­ји су би­ли пла­си­ра­ни и кон­тек­сти у ко­ји­ма су ко­му­ни­ци­ра­ли са пу­бли­ком у вре­ ме об­ја­вљи­ва­ња, од­но­сно еми­то­ва­ња. Пре­у­зе­ти су као го­то­ва гра­ђа за из­ла­ га­ње, као узор­ци ло­кал­ног ме­диј­ског пеј­за­жа, али су по­том ве­штим ком­би­ но­ва­њем по­ста­вље­ни у од­нос ко­ји их ујед­на­ча­ва и хо­мо­ге­ни­зу­је, да би од те хо­мо­ге­ни­зо­ва­не ма­се ме­диј­ских са­др­ жа­ја био об­ли­ко­ван ам­би­јент у ко­ме је пред­ви­ђе­но да се до­жи­ви по­себ­но ми­стич­ко ис­ку­ство. На­и­ме, ту би про­ се­чан по­се­ти­лац тре­ба­ло да се по­и­ сто­ве­ти са про­го­ње­ним во­ђом, за­то­ че­ним у со­би ис­кри­вље­них огле­да­ла. Та ме­диј­ска огле­да­ла га при­ка­зу­ју као цен­зо­ра и дик­та­то­ра, као тра­ве­сти­та и фан­то­ма под ма­ском, и то са­мо за­рад пу­ње­ња џе­по­ва но­ви­на­ра нов­цем из „ме­диј­ских фон­до­ва”.

Обични грађани су сасвим слободни у личном изражавању, али истовремено и потпуно заточени у свету лажних медијских слика и текстова који их вребају са свих страна, из излога трафика, са телевизијских пријемника и мноштва компјутерских и телефонских екрана, при чему од тога могу да побегну једино у оазу истине привремено лоцирану у галерији Прогрес ОСВРТ

Идентификација са премијером

Стеван Вуковић*

Н

о­ви ку­стос је у гра­ду. Во­ди се под на­зи­вом „Аутор­ски тим Ин­фор­ма­тив­не слу­жбе Срп­ ске на­пред­не стран­ке”. Већ сво­јом пр­вом из­ло­жбом на се­бе је скре­нуо то­ли­ко па­жње да му ме­сто у исто­ри­ји ку­сто­ских прак­си у Ср­би­ји не ги­не. На­и­ме, иако је ле­то – да­кле, мр­тва се­зо­на за из­ла­га­ње – бе­о­ град­ско из­да­ње из­ло­жбе под на­зи­вом Не­цен­зу­ри­са­не ла­жи је по до­са­да­шњем од­је­ку у ме­ди­ји­ма и на дру­штве­ним мре­жа­ма већ го­то­во не­до­сти­жно пре­ ма­ши­ло по­пу­лар­ност нај­у­спе­шни­јих из­ло­жби на­ци­о­нал­не кул­тур­не ба­шти­ не и го­сто­ва­ња де­ла свет­ски при­зна­ тих умет­ни­ка, ар­хи­те­ка­та и ди­зај­не­ра. По­не­где про­цу­ри и вест да ће и дру­ги гра­до­ви по Ср­би­ји има­ти при­ли­ку да бу­ду по­ча­ство­ва­ни при­ли­ком да у сво­ јим ин­сти­ту­ци­ја­ма кул­ту­ре ре­а­ли­зу­ју сле­де­ћа из­да­ња те из­ло­жбе, а на­го­ве­ шта­ва се и му­зеј по­све­ћен ис­кљу­чи­во та­квом са­др­жа­ју ка­кав је на њој пред­ ста­вљен. Да ли то ко­нач­но во­ди ка но­ вом трен­ду у ку­сто­ским прак­са­ма и у овој на­шој сре­ди­ни и да ли мо­же­мо да оче­ку­је­мо да ће уско­ро ова­кве из­ло­жбе по­ста­ти стан­дард? На­им ­ е, већ одав­но уло­га ку­сто­ са пре­ва­зи­ла­зи пу­ко из­ла­га­ње умет­ нич­ких де­ла и дру­гих ак­ту­ел­них или по­тен­ци­јал­них му­зе­а­ли­ја и окре­ће се под­сти­ца­њу, во­ђе­њу, усме­ра­ва­њу и про­фи­ли­са­њу ис­ку­ста­ва по­се­ти­ла­ ца не­ке из­ло­жбе у су­сре­ту са ам­би­јен­ ти­ма у ко­је су ула­ском у га­ле­ри­ју или му­зеј уве­де­ни и са­др­жа­ји­ма ко­је у њи­ ма за­ти­чу. Ку­сто­си та­ко­ђе по­сре­ду­ ју из­ме­ђу ла­ич­ке и струч­не пу­бли­ке, ауто­ра, ин­сти­ту­ци­ја кул­ту­ре и обра­ зо­ва­ња, ме­ди­ја, до­на­то­ра и спон­зо­ра, јав­не ад­ми­ни­стра­ци­је и ор­га­на јав­не упра­ве. Иако и да­ље сто­ји као им­пе­ ра­тив да ку­сто­ске из­ло­жбе при­ка­зу­ ју и не­ки са­др­жај, на­чин при­ка­зи­ва­ ња тог са­др­жа­ја не мо­ра да по­шту­је ин­те­гри­тет то­га што је из­ло­же­но, већ мо­же да слу­жи пр­вен­стве­но ис­ка­зи­ ва­њу ви­зи­је ку­сто­са као са­мо­стал­ног

Александар Тодоровић, Политичар-звучник, акрилик на дрвету, 2012.

ауто­ра или као пред­став­ни­ка од­ре­ђе­ не иде­о­ло­шке по­зи­ци­је или дру­штве­ не тен­ден­ци­је и про­из­вод­њи од­ре­ђе­ ног ти­па дру­штве­них од­но­са око те из­ло­жбе. Та­ко се са­др­жа­ји из­ло­жби већ са­свим че­сто тре­ти­ра­ју са­мо као гру­би ма­те­ри­јал ко­га тек ку­сто­ска об­ ра­да осми­шља­ва.

Лик и дело Са­др­жај из­ло­жбе Не­цен­зур­са­не ла­жи чи­не сег­мен­ти ме­диј­ског кли­пин­га Ин­фор­ма­тив­не слу­жбе Срп­ске на­ пред­не стран­ке од 2014. до 2016, то јест, пре­ма ње­ним ауто­ри­ма, 2.523 при­ме­ра ко­ја су из­дво­је­на од пре­гле­ да­на „6.732 не­га­тив­на при­ло­га об­ја­ вље­на у овом пе­ри­о­ду о Алек­сан­дру Ву­чи­ћу, ње­го­вој по­ро­ди­ци, стран­ци, при­ја­те­љи­ма, пар­тиј­ским ко­ле­га­ма, чла­но­ви­ма вла­де”. Ти при­ме­ри су ода­ бра­ни да би исто­вре­ме­но илу­стро­ва­

ли те­зу да су ме­ди­ји у Ср­би­ји пот­пу­но сло­бод­ни од би­ло ка­кве вр­сте цен­зу­ ре и да су у слу­жби про­из­вод­ње ла­ жи. При том, у при­пре­ми из­ло­жбе ни­су узи­ма­ни у об­зир сви они ме­диј­ ски при­ло­зи ко­ји су у на­ве­де­ном пе­ ри­о­ду ве­ли­ча­ли лик и де­ло и гра­ди­ли култ лич­но­сти пре­ми­је­ра, па ни они кри­тич­ки или, ка­ко се у ка­та­ло­гу из­ ло­жбе, на­во­ди „не­га­тив­ни ме­диј­ски при­ло­зи” ко­ји се ни­су укла­па­ли у ову ку­сто­ску кон­цеп­ци­ју, та­ко да су по­се­ ти­о­ци би­ли по­ште­ђе­ни „ви­шка” објек­ тив­но­сти ко­ји би из све­га то­га мо­гао да про­и­за­ђе. Иона­ко су ти са­др­жа­ји се­кун­дар­ни и при­ка­зу­ју се са­мо као до­ка­зни ма­те­ри­јал у при­лог те­зи. „Ру­ко­во­де­ћи се по­тре­бом да се на осно­ву чи­ње­ни­ца до­ђе до исти­не”, на­ гла­си­ли су ауто­ри из­ло­жбе у ка­та­ло­ гу, „сма­тра­ли смо да је нај­о­бјек­тив­ни­ ји на­чин да се јав­но­сти ста­ве на увид

при­ме­ри ко­ји све­до­че о то­ме ка­ко је из­гле­да­ло но­ви­нар­ство у Ср­би­ји у пе­ ри­о­ду од 2014. до 2016. го­ди­не.” Са ста­вом да јав­ност ни­је упо­зна­та са ра­ дом но­ви­на­ра и не раз­у­ме ме­ди­је, Ин­ фор­ма­тив­на слу­жба се по­тру­ди­ла да на аутор­ски на­чин, са ја­сном те­зом, њи­хов са­др­жај пред­ста­ви и ко­нач­но објек­тив­но кри­тич­ки учи­ни до­ступ­ ним гра­ђа­ни­ма, и то у за њих нај­ре­ ле­вант­ни­јем сег­мен­ту, а то је од­нос пре­ма ли­ку и де­лу пре­ми­је­ра. Ако се ус­по­ста­ви тра­ди­ци­ја ова­квих из­ло­ жби, би­ће пот­пу­но су­ви­шно чи­та­ти но­ви­не или гле­да­ти те­ле­ви­зи­ју, до­ вољ­но ће би­ти про­ше­та­ти се до не­ке ло­кал­не град­ске га­ле­ри­је у ко­јој би се на зи­до­ви­ма на­шло све то што по­ ште­но гра­ђан­ство тре­ба да зна, и то упа­ко­ва­но на „објек­ти­ван”, али и ја­ сно ин­тер­пре­ти­ран на­чин, та­ко да се по­ред са­зна­ва­ња ин­фор­ма­ци­ја ипак

Исколажирани новински чланци и премонтирани­ садржаји електронских медија представљени су на начин којим се неутралишу и намере њихових аутора и­ контексти у којима су настајали

„У по­чет­ку ме­ка­но и дис­крет­но, а од 2008. до 2012. го­ди­не пре све­га кроз еко­ном­ску кон­тро­лу, сви ме­ди­ји у Ср­ би­ји пре­тво­ре­ни су у сер­вис и мар­ке­ тин­шку по­др­шку та­да­шњој вла­сти”, твр­де ауто­ри из­ло­жбе. Ка­ко је у та­ квој си­ту­а­ци­ји пот­пу­не ме­диј­ске бло­ ка­де би­ло ка­ква про­ме­на на из­бо­ри­ ма би­ла мо­гу­ћа, у том тек­сту ни­је баш об­ја­шње­но, али је по­сту­ли­ра­но да ме­ди­ји ни­су при­хва­ти­ли сме­ну вла­ сти. По­ста­ли су и оста­ли опо­зи­ци­о­ ни. Власт им то то­ле­ри­ше да би та­ква си­ту­а­ци­ја во­ди­ла исто­вре­ме­но до то­ га да је „сло­бо­да из­ра­жа­ва­ња у Ср­би­ји знат­но ве­ћа не­го у мно­гим др­жа­ва­ма за­пад­не Евро­пе”, и да ме­ди­ји го­то­во ис­кљу­чи­во про­из­во­де „не­цен­зу­ри­са­ не ла­жи”. То он­да ваљ­да ства­ра та­кву ат­мос­фе­ру у ко­јој су и обич­ни гра­ђа­ ни са­свим сло­бод­ни у лич­ном из­ра­ жа­ва­њу, али исто­вре­ме­но и пот­пу­но за­то­че­ни у све­ту ла­жних ме­диј­ских сли­ка и тек­сто­ва, ко­ји их вре­ба­ју са свих стра­на, из из­ло­га тра­фи­ка, са те­ ле­ви­зиј­ских при­јем­ни­ка и мно­штва ком­пју­тер­ских и те­ле­фон­ских екра­ на, при че­му од то­га мо­гу да по­бег­ну је­ди­но у оазу исти­не при­вре­ме­но ло­ ци­ра­ну у га­ле­ри­ји Про­грес. А шта ће­мо ка­да се та из­ло­жба за­вр­ ши? На­да­мо се да нас Ин­фор­ма­тив­на слу­жба Срп­ске на­пред­не стран­ке не­ ће оста­ви­ти на ми­лост и не­ми­лост ме­ ди­ји­ма, већ да ће стал­но из­но­ва из­на­ ла­зи­ти на­чи­не да та­кве „оазе исти­не” сво­јим но­вим ме­то­дом за­по­се­да­ња га­ ле­ри­ја и да­ље ства­ра. Не ва­ља да на­род то­ли­ко па­ти од ли­ше­но­сти исти­не са­ мо због то­га што сло­бо­да из­ра­жа­ва­ња пред­ста­вља ну­жно зло у де­мо­крат­ским дру­штви­ма. Или, ако већ па­ти, да бу­де у при­ли­ци да то чи­ни уз мо­гућ­ност да се иден­ти­фи­ку­је и са пре­ми­је­ром, ко­га сви ме­ди­ји стал­но отво­ре­но из­вр­га­ва­ ју ру­глу. Би­ло ка­ко би­ло, из­ло­жба ће, сход­но на­ја­ви, тра­ја­ти све до сре­ди­не ав­гу­ста, уз кон­ти­ну­и­ра­не та­ла­се освр­та и рас­пра­ва око ње, та­ко да ће се, ма­кар ме­ђу ку­сто­си­ма и но­ви­на­ри­ма, ово ле­ то ве­ро­ват­но, из­ме­ђу оста­лог, пам­ти­ти и по стра­сти­ма ко­је је уз­бур­ка­ла. *

кустос и теоретичар уметности

30. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота

МЕДИЈСКЕ СЛИКЕ

Чаплинов диктатор Тодоровићев рад из 2007. године, инспирисан филмским класиком, нашао се на својеврсном зиду срама у галерији Прогрес. Нејасно је који део његове универзалне политичке сатире је инспирисао „информативну службу” да његов рад уврсти у поставку о манипулацији, доводећи га у везу својим лидером

Ана Оташевић

И

з­ме­ђу но­вин­ских тек­сто­ва, ка­ри­ка­ту­ра и на­сло­ва свих вр­ста на из­ло­жби Не­цен­зу­ ри­са­не ла­жи про­ву­као се и Дик­т а­т ор. На по­с тав­ц и ко­ју је осми­слио про­па­ганд­ни тим Срп­ске на­пред­не стран­ке у га­ле­ри­ ји Про­грес, на­шао је ме­сто и овај рад Алек­сан­дра То­до­ро­ви­ћа, јед­ног од нај­та­л ен­то­в а­н и­ј их сли­к а­р а мла­ђ е ге­не­ра­ци­је, ко­ји смо об­ја­ви­ли у Кул­ тур­ном до­дат­ку 9. апри­ла. То­до­ро­вић је аутор ко­га ра­до об­ја­ вљу­је­мо на на­шим стра­ни­ца­ма. Ње­

гов та­ле­нат не­пре­ста­но на­ла­зи по­твр­ ду ван зе­мље. Вра­та су му отво­ри­ле га­ле­ри­је у Па­ри­зу, Лон­до­ну, Грч­кој, Аустри­ји и Аме­ри­ци, а пре три го­ди­ не је осво­јио пр­ву на­гра­ду за сли­кар­ ство пре­сти­жне лон­дон­ске га­ле­ри­је Бирс и на­шао се у ме­ђу Сто сли­ка­ ра су­тра­шњи­це, у из­да­њу лон­дон­ске из­да­вач­ке ку­ће Темс и Хад­сон, ко­је је би­рао тим при­зна­тих струч­ња­ка у сфе­ри умет­но­сти у по­тра­зи за нај­ та­лен­то­ва­ни­јим мла­дим сли­ка­ри­ма да­на­шњи­це. Сли­кар је чи­ји би ра­до­ви тре­ба­ло да бу­ду из­ло­же­ни у не­кој од цен­трал­ них град­ских га­ле­ри­ја (мо­жда не баш у овој, ко­ја ви­ше ли­чи на фо­а­је ка­кве бан­ке не­го на га­ле­риј­ски про­стор), као из­раз кул­ту­ре ко­ја пре­по­зна­је и це­ни сво­је умет­ни­ке. Али То­до­ро­вић је у Аме­ри­ци и не­ ће про­ћи мно­го вре­ме­на, а ње­го­ви ра­д о­в и ће ис­п у­њ а­в а­т и нај­п ре­с ти­ жни­је он­да­шње га­ле­ри­је и за њих ће се оти­ма­ти свет­ски ко­лек­ци­о­на­ри. Уме­сто ње­го­вих ра­до­ва, у на­шој га­ле­ри­ји у цен­тру гра­да је из­ло­жба „Аутор­ског ти­ма Ин­фор­ма­тив­не слу­ жбе Срп­ске на­пред­не стран­ке”, ко­ју је пред­сед­ни­ца На­род­не скуп­шти­не Ср­би­је на­зва­ла „пер­фор­ман­сом”, по­ ре­де­ћи је са ра­до­ви­ма кон­цеп­ту­ал­не умет­ни­це Ма­ри­не Абра­мо­вић (!). На из­ло­жби је Дик­та­тор до­био скром­но ме­сто. Не зна се за­што је ту овај То­до­ро­ви­ћев рад из 2007. го­ди­

не, шта је на­ве­ло ор­га­ни­за­то­ре овог хе­пе­нин­га да га ста­ве на сво­је­вр­сни зид сра­ма, осим ако „ин­фор­ма­тив­на слу­жба” у овом дик­та­то­ру ни­је пре­ по­зна­ла свог во­ђу. Ђа­во је у ме­та­фо­ри, ис­прав­но ту­ма­ чи „ин­фор­ма­тив­на слу­жба”. То­д о­р о­в и­ћ е­в а ин­с пи­р а­ц и­ј а ни­ је, ме­ђ у­т им, био Ву­ч ић, већ филм Ве­ли­ки дик­т а­т ор Чар­л и­ј а Ча­п ли­

Тодоровићев рад на изложби „Нецензурисане лажи”

Смех ослобађа про­тив­ни­ке, али им се ли­це згр­чи ка­да су са­ми пред­мет ка­ ри­ка­ту­ре. О то­ме не­што зна Ни­ко­ла Сар­ко­зи, бив­ши фран­ цу­ски пред­сед­ник, ко­ји је био ве­ли­ка ин­спи­ра­ци­ја ка­ри­ка­ ту­ри­сти­ма уочи, за вре­ме и на­кон свог ман­да­та. Рет­ко да је про­шао дан а да у но­ви­на­ма ни­је осва­нуо ко­мич­ни цр­теж на ра­чун ње­го­вог ка­рак­те­ра пр­зни­це, ње­го­вог ком­плек­са ни­ског ра­ста ко­ји су от­кри­ва­ле ви­со­ке пот­пе­ти­це, ње­го­вих „ро­лек­са” ко­ји се у Фран­цу­ској сма­тра­ју из­ра­зом ло­шег уку­ са или ње­го­вих љу­бав­них успо­на и па­до­ва ко­је је пра­тио цео свет. Ка­ри­ка­ту­ре на ко­ји­ма је при­ка­зан са сво­јом же­ ном, Кар­лом Бру­ни, у кре­ве­ту, на пла­жи, ис­пред огле­да­ла раз­ба­ца­не су сву­да по фран­цу­ској штам­пи. На ка­ри­ка­ту­ри ко­ју је у де­цем­бру 2015. го­ди­не об­ја­вио са­ ти­рич­ни не­дељ­ник „Ка­нар ан­ше­не” (Око­ва­ни па­так), је­дан од нај­ста­ри­јих и нај­ти­ра­жни­јих фран­цу­ских ли­сто­ва, Сар­ ко­зи је при­ка­зан пред огле­да­лом (оми­ље­на сли­ка ко­ју ка­

Планти, „Експрес”, 4. 7. 2015.

ни­пу­ли­ше. Од­нос пре­ма са­ти­ри­ча­ри­ма у јед­ном дру­штву је по­ка­за­тељ ко­ли­ко је то дру­штво сло­бод­но. Но­вин­ска ка­ри­ка­ту­ра је у по­чет­ку би­ла ве­за­на за са­ти­ рич­ну штам­пу ко­ја се по­ја­ви­ла у за­ма­ху Фран­цу­ске ре­во­лу­ ци­је (1789) и по­том се ра­ши­ри­ла по чи­та­вој Евро­пи. Као што је то слу­чај са са­ти­рич­ном штам­пом, њен за­да­ так је да кроз на­мер­но ис­кри­вље­ну сли­ку ствар­но­сти ого­ ли, на ко­ми­чан на­чин, не­ку ма­ну или по­рок ко­ји је уочен у дру­штву. Циљ но­вин­ске ка­ри­ка­ту­ре, ко­ја је у исто вре­ме и на­чин ин­фор­ми­са­ња и умет­нич­ки из­раз, фор­ма ан­га­жо­ва­ не умет­но­сти, ни­је да за­ба­ви, већ да ука­же на гре­шке, ма­ ни­пу­ла­ци­ју и ла­жи, на­ро­чи­то ка­да се ра­ди о моћ­ни­ма. Сви­ђа­ло се то њи­ма или не, у пи­та­њу је сна­жан аутор­ски глас. Слат­ко се сме­ју ка­да на њи­ма пре­по­зна­ју по­ли­тич­ке

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Издаје: Политика новине и магазини д.о.о. Директор: Мира Глишић-Симић. Директор: Нина Самарџић. В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић. Уредник Додатка: Ана Оташевић. Графички дизајн: Милош Лугоњић. Телефон: 330-1751 Факс: 3373-393 Електронско издање: www.politika.rs

ри­ка­ту­ри­сти ко­ри­сте за по­ли­ти­ча­ре), уз пот­пис: „Бо­ље сам пла­си­ран од Олан­да у исто­ри­ји ка­ри­ка­ту­ре”. Фран­соа Оланд је, исти­на, у по­чет­ку био ма­ње за­ни­мљив ка­ри­ка­ту­ри­сти­ма због сво­је без­из­ра­жај­не фи­зи­он ­ о­ми­је и ме­ти­ља­вог ка­рак­те­ра, али је у ме­ђу­вре­ме­ну ухва­тио ко­ рак. Ка­ко му је ман­дат од­ми­цао, та­ко су цр­та­чи све че­шће оштри­ли олов­ке. На јед­ној од ка­ри­ка­ту­ра ко­је су не­дав­но осва­ну­ле у „Ка­ нар ан­ше­неу”, чла­но­ви ње­го­ве вла­де су пред­ста­вље­ни као „Олан­дов цир­кус”, уз ко­мен­тар: „Са­мо још не­до­ста­је глав­ ни цир­ку­зант”. Али чла­но­ви­ма ње­го­ве ин­фор­ма­тив­не слу­жбе не би па­ ло на па­мет да од то­га пра­ве пер­фор­манс на те­му ла­жи, јер би их јав­ност исме­ја­ла и би­ли би при­ну­ђе­ни да тра­же не­ки дру­ги по­сао. Ка­ри­ка­ту­ра мо­же да бу­де убо­ји­та – још је Бо­длер у свом есе­ју о сме­ху го­во­рио о ка­ри­ка­ту­ри као си­ло­ви­том цр­те­жу и иде­ји ко­ја гри­зе. По­жељ­но је да бу­де убо­ји­та – то је од­ли­ ка ве­ли­ких ка­ри­ка­ту­ри­ста – а моћ­ни­ма не пре­о­ста­је ни­шта дру­го не­го да ис­тр­пе, при­хва­те то као кри­тич­ко ми­шље­ње. То су пра­ви­ла де­мо­крат­ске игре. Ина­че се за­вр­ши као у Тур­ској, где је са­ти­рич­ни лист „Ле Ман” „пао” као јед­на од по­след­њих жр­та­ва Ер­до­га­но­вих чист­ки.

Филм је до­жи­вео та­кав успех код пу­бли­ке да је ути­цао на по­др­шку аме­ рич­ког јав­ног мње­ња у бор­би про­тив Хи­тле­ра и по­стао јед­но од оства­ре­ња по ко­ји­ма ће се пам­ти­ти 20. век. Ова пр­ва ве­ли­ка филм­ска са­ти­ра хи­тле­ро­вог ре­жи­ма ин­спи­ри­са­ла је по­том ре­ди­те­ље то­ком чи­та­вог сто­ле­ ћа, од Ер­не­ста Љу­би­ча у Би­ти или не би­ти из 1942, до Ро­бер­та Бе­ни­ни­ја у фил­му Жи­вот је леп из 1997. го­ди­не. То­до­ро­вић је у свом ра­ду пре­у­зео ан­то­ло­гиј­ску сце­ну у ко­јој се дик­та­ тор (Аде­но­ид Хин­кел) игра гло­бу­ сом, сце­ну ко­ја се из­два­ја од остат­ка фил­ма, у ко­ме до­ми­ни­ра ат­мос­фе­ра стра­ха и на­си­ља. У њој је пред­ста­вље­ но са­кри­ве­но ли­це во­ђе, са­ња­лач­ко, го­то­во по­е­тич­но. Ча­плин уво­ди ову сце­ну на­кон раз­го­во­ра дик­та­то­ра и ње­го­вог ми­ни­стра, ко­ји га по­ре­ди са бо­гом и Це­за­ром. На­кон што ми­ни­стар на­пу­сти ка­ би­нет, дик­та­тор, по­ла­скан, при­ла­зи гло­бу­су. Сле­де­ћих не­ко­ли­ко тре­ну­ та­ка све­до­че о рас­ко­ш и Ча­пли­н о­ вог ко­ми­чар­ског та­лен­та. Дик­та­тор се пре­тва­ра у де­те ко­је се игра ба­ло­ ном на ко­ме је ис­цр­та­на кар­та све­та, по­ска­ку­је, пе­ње се уз за­ве­су, ска­че на сто. Ње­го­ви по­кре­ти су бла­ги, из­раз ли­ца сми­рен, из ње­га зра­чи сре­ћа. „Мој свет”, гле­да са­ња­лач­ки у ба­лон, све до тре­нут­ка ка­да ба­лон пук­не и он у оча­ја­њу за­ри­је гла­ву у ру­ке, не­ мо­ћан да вла­да емо­ци­ја­ма.

Предраг Кораксић Коракс: Аутогол

Киро, „Канар аншене”, 23. 12. 2015.

Н

а­кон на­па­да на са­ти­рич­ни лист „Шар­ли еб­до”, у ко­ме је мах­ни­ти те­ро­ри­ста убио не­ке од нај­бо­ љих фран­цу­ских ка­ри­ка­ту­ри­ста, њи­хов при­ја­тељ и ко­ле­га План­ти, чи­ји цр­те­жи кра­се на­слов­не стра­не „Мон­да”, схва­тио је да је ђа­во од­нео ша­ лу. Оку­пио је ка­ри­ка­ту­ри­сте из ра­зних кра­је­ва све­та ко­ји су део ње­го­ве асо­ци­ја­ци­је Car­to­o­ning for pe­a­ce са иде­јом да у шко­ла­ма и на јав­ним три­би­на­ма го­во­ре о свом ра­ду. Овај пе­да­го­шки рад је, по­ка­за­ло се, нео­пх­ о­дан, јер се на ка­ри­ка­ту­ре раз­ли­чи­то гле­да у раз­ли­чи­тим кул­ту­ра­ма. То се нај­бо­ље ви­ди на при­ме­ру но­вин­ске ка­ри­ка­ту­ре. Ста­вља­ју­ћи у кон­текст из­ло­жбе „Не­цен­зу­ри­са­не ла­жи” ра­до­ве не­ких од нај­бо­љих срп­ских ка­ри­ка­ту­ри­ста, ко­ји­ма да­је­мо реч у овом бро­ју Кул­тур­ног до­дат­ка, Ин­фор­ма­тив­на слу­жба Срп­ске на­пред­не стран­ке је по­ка­за­ла да не раз­у­ ме шта је но­вин­ска ка­ри­ка­ту­ра или да њо­ме на­мер­но ма­

на. Се­ри­ја цр­те­жа ко­ју је на­пра­вио омаж је ве­ли­ком умет­ни­ку и ве­ли­ ком фил­му. Ча­плин га је сни­мио 1940. го­ди­ не, у тре­нут­ку ка­да су се раз­ме­ре на­ ци­стич­ког „по­ду­хва­та” тек на­зи­ра­ле. Сво­ју за­ми­сао је из­вео до кра­ја, упр­ кос при­ти­сци­ма не­мач­ке вла­де, ко­ја је упу­ти­ла зва­нич­ни про­тест у по­ку­ ша­ју да га у то­ме спре­чи.

Ве­ћи­на ме­ди­ја са скром­ним ти­ра­ жи­ма до­би­ли су шан­су да их мно­ги гра­ђа­ни са­да ви­де. Чи­ни ми се да је власт са­ма се­би да­ла ве­ли­ки ауто­гол. Ме­ђу мо­јим цр­те­жи­ма ко­ји су се ту на­шли, на­ро­чи­ту па­жњу и бур­не ре­ ак­ци­је иза­зва­ла је фа­мо­зна „стрип­ ти­зе­та”, ко­ју је пре­ми­јер пре­по­знао као про­сти­тут­ку. По­вод за ову ка­ри­ка­ту­ру је ње­го­ ва из­ја­ва да су скан­дал у Са­ва­ма­ли из­ве­ли „иди­о­ти” из вр­ха бе­о­град­ске вла­сти. Пре­ми­јер је ски­нуо ма­ску, то јест фан­том­ку, што се ви­ди на цр­те­жу. Он је глав­ни ак­тер ове при­че, јер без ње­ го­вог зна­ња ни­ко ово не би смео да ура­ди. Све што се де­ша­ва је под ње­ го­вом кон­тро­лом. Мо­ји цр­те­жи су по пра­ви­лу без ре­ чи и без ика­квог тек­ста. То је нај­че­шће спон­та­на ре­ак­ци­ја на глу­по­сти ко­је пра­ви власт. Ли­ко­ ви по­ли­ти­ча­ра мо­ра­ју за­то од­мах да бу­ду пре­по­зна­тљи­ви. Ка­ри­ка­ту­ре не сме­ју да бу­ду вул­гар­не и не сме да бу­д е увре­д а на на­ц и­о ­н ал­н ој осно­ ви. Ху­мор, иро­ни­ја и под­смех са жа­о­ ком ве­о­ма су ва­жни атри­бу­ти за до­ бру ка­ри­ка­ту­ру. Ва­жно је да по­ру­ка мо­ра би­ти ди­рект­на осу­да, па и пре­ су­да по­ли­ти­ча­ри­ма ко­ји зло­у­по­тре­ бља­ва­ју власт. Не­ко­ли­ко пу­та сам из­гу­био по­сао, али ни­ка­да ни­сам од­у­ста­јао. Оног тре­нут­ка кад ми не­ко од­би­је ка­ри­ка­ ту­ру, пре­ста­јем да ра­дим за тај лист.

Данас, 11. 6. 2016.

Ни­сам при­ста­јао на цен­зу­ру ни­ти на кон­тро­лу. Да­нас имам то­ли­ко по­сла баш због тог прин­ци­па, јер тај прин­ цип је ва­жан – да не при­ста­је­те ни на ка­кве ту­то­ре, мен­то­ре, да вам не­ко су­ге­ри­ше ка­ко да цр­та­те или да ра­ ди­те по на­руџ­би­ни. Оно што ми пад­не на па­мет то и ура­д им, без об­з и­р а на по­сле­д и­ц е. Као кад вас код ле­ка­ра уда­ре у ко­ле­ но, а ви се рит­не­те. Та­ко је од Ми­ло­ше­ви­ћа на­да­ље, пре­ко Ко­шту­ни­це, Та­ди­ћа и да­нас Ву­чи­ћа. То се ви­ди у књи­зи мо­јих ка­ри­ка­ту­ра Трај­но про­шло вре­ме, за ко­ју сам до­био на­гра­ду. Сви су они би­ли ин­спи­ра­тив­ни, сви су пра­ви­ли глу­по­сти и ра­ди­ли су за ме­не. Што је би­ло го­ре, то је ме­ни би­ло лак­ше да на­пра­вим ка­ри­ка­ту­ру. То је па­ра­докс ко­ји је за по­ли­тич­ког ка­ри­ка­ту­ри­сту ва­жан, јер ми ко­мен­ та­ри­ше­мо оно што не ва­ља. Што има ви­ше глу­по­сти, ми има­мо ви­ше ин­ спи­ра­ци­је. Не­кад су те глу­по­сти то­ли­ко сме­ шне да не мо­же­те их на­пра­ви­те сме­ шни­јим и он­да од­у­ста­нем. Не­ки по­ ступ­ц и вла­с ти пре­в а­з и­л а­з е мо­ј е мо­гућ­но­сти. Ка­ри­ка­ту­ра је увек упе­ре­на ад пер­ со­нам. Пред­мет мо­је кри­ти­ке је лич­ ност на вр­ху. Цр­та­ју­ћи их, осе­ћам се су­пер­и­ор­но, бар у том пе­ри­о­ду. Ве­ ру­јем да се и по­што­ва­о­ци мо­јих ка­ ри­ка­ту­ра осе­ћа­ју су­пер­и­ор­но и да се на­сме­ју бар на трен. То је ва­жно.

Субота 30. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

МЕДИЈСКЕ СЛИКЕ

03

Алек­сан­дар То­до­ро­ви­ћ, Диктатор, туш на папиру, 2007.

„Игра­ње све­том, као да је ње­го­ва играч­ка, при­ли­чи ка­рак­те­ру мог по­ ли­ти­ча­ра со­ци­о­па­те, у при­ват­но­сти сво­га ка­би­не­та. Це­лу се­ри­ју сам на­ пра­вио и мно­го цр­те­жа у том сти­ лу на по­след­њој го­ди­ни ди­плом­ских сту­ди­ја”, ка­же То­до­ро­вић, ко­ји се у свом де­лу ба­ви ис­тра­жи­ва­њем фе­но­ ме­на зла, са фо­ку­сом на те­ме со­ци­ јал­не и по­ли­тич­ке не­прав­де. Ње­гов Дик­та­тор је уни­вер­зал­ни дик­та­тор ко­ји но­си сим­бо­ле две ве­ ли­ке иде­о­ло­ги­је 20. ве­ка – на­ци­зма и ко­му­ни­зма ста­љи­ни­стич­ког ти­па,

али и иде­о­ло­ги­је на­шег вре­ме­на, иде­ о­ло­ги­је нов­ца, до­ла­ра, као сред­ства до­ми­на­ци­је. Ко­ји је део ове уни­вер­ зал­не по­ли­тич­ке са­ти­ре ин­спи­ри­сао „ин­фор­ма­тив­ну слу­жбу” да ње­гов рад увр­сти у по­став­ку о ма­ни­пу­ла­ци­ји, до­во­де­ћи га у ве­зу сво­јим ли­де­ром, ни­је ја­сно. Ште­та је што уз ње­гов цр­теж ни­су оста­ви­ли тек­сто­ве ко­ји су се на­ла­зи­ ли на ис­тој стра­ни, та­ко да бу­ду чи­ тљи­ви, већ су их пре­кри­ли дру­гим са­др­жа­јем. У пр­вом тек­сту са­рад­ни­ца на Фи­

ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду пи­ ше о уто­пиј­ском ис­ко­ра­ку Ислан­да, ко­ји да­је на­ду да про­цес по­ли­тич­ког од­лу­чи­ва­ња мо­же да се про­ме­ни, од­ го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње да ли раз­о­ча­ра­ ње по­ли­тич­ким си­сте­мом и све­том у ком смо се за­те­кли мо­же да бу­де по­ кре­тач уто­пиј­ских иде­ја и да ли те иде­је мо­гу да нам по­мог­ну да не­што по­пра­ви­мо у по­сто­је­ћим по­ли­тич­ ким си­сте­ми­ма. „Вра­та мо­г у­ћег све­та ни­су ни не мо­г у би­ти за­у­век за­тво­ре­на за по­ ли­тич­ке за­јед­ни­це ко­је су спрем­не

Душан Петричић: Ко овде лаже? ме­ре, с ви­дљи­вом лич­ном за­ин­те­ре­со­ва­но­шћу на­шег пре­ми­је­ра да се про­је­кат усво­ји. У ци­љу ис­пу­ња­ва­ња уго­во­ром пре­у­зе­те оба­ве­зе пре­ма арап­ским при­ја­те­љи­ма, јед­не но­ћи еки­па не­по­ зна­тих ли­ца са фан­том­ка­ма на гла­ва­ма, вр­ши ин­ва­зи­ју на Са­ва­ма­лу, мал­тре­ти­ра при­сут­не чу­ва­ре и слу­чај­не про­ла­зни­ке и бес­кру­пу­ло­зно ру­ши не­ко­ли­ко обје­ка­та. По­ли­ци­ја не ре­а­гу­је на по­зи­ве гра­ђа­на. Ни­ко од над­ле­жних не­ма пој­ма ко је то ура­дио и од­би­ја би­ло ка­кву од­ го­вор­ност. Ра­ди се о очи­глед­ном кр­ше­њу за­ко­на. По­сле ду­жег вре­ме­на, ко­нач­но се по­ј а­в љу­ј е, по соп­ стве­ном при­зна­њу, нај­од­го­вор­ни­ја осо­ ба у нас, за све и сва­ шта, по­чи­ни­о­це на­ зи­в а иди­о­т и­м а јер су ра­д и­л и но­ћ у, а не да­њу и обе­ћ а­в а да ће др­ж ав­н и ор­ га­ни вр­ло бр­зо раз­ ре­ши­ти слу­чај. Не­ ду­го за­тим, из­ла­зи у јав­ност с ре­зул­та­ ти­ма ис­тра­ге и име­ ну­је по­ли­тич­ки врх гра­да Бе­о­гра­да као Политика, 8. 5. 2016. је­ди­ног крив­ца за не­ По­во­дом та­ко­зва­не из­ло­жбе, ко­ја је по­след­ за­ко­ни­те рад­ње, оба­ве­шта­ва­ју­ћи јав­ност, при њи при­мер у ни­зу про­стач­ког и без­оч­ног за­ви­ том, да ће је­ди­но он од­лу­чи­ва­ти о њи­хо­вој суд­ тла­ва­ња јав­но­сти, при­хва­тио сам се не­за­хвал­ би­ни. Од та­да до да­нас, а мно­го вре­ме­на је про­шло, ног за­дат­ка да не­ка­ко фор­му­ли­шем и об­ја­сним свој став. За­што „не­за­хвал­ног”? За­то што би у ни­шта се ви­ше ни­је до­го­ди­ло (осим ре­дов­них нор­мал­ним вре­ме­ни­ма би­ло крај­ње бе­сми­сле­ ма­сов­них про­те­ста гра­ђа­на). Мо­ја ка­ри­ка­ту­ра из­ло­же­на на из­ло­жби Не­ но до­ка­зи­ва­ти би­ло шта у ве­зи с ова­ко јеф­ти­ ном и про­вид­ном ма­ни­пу­ла­ци­јом, то јест ко цен­зу­ри­са­не ла­жи пред­ста­вља на­шег нај­моћ­ни­ јег, нај­од­го­вор­ни­јег, је­ди­ног, не­при­ко­сно­ве­ног ту и за­што ла­же. Без илу­зи­је да се ла­жо­ви­ма мо­же до­ка­за­ти во­ђу са фан­том­ком на гла­ви. Ка­ри­ка­ту­ра не зна­ да ла­жу – за­то што они бо­ље од свих нас зна­ чи да је наш нај­ве­ћи и је­ди­ни ста­вио фан­том­ку ју ко­ли­ко ла­жу и за­што то чи­не – по­ку­ша­ћу да на гла­ву, по­ја­вио се по­ме­ну­те но­ћи у Са­ва­ма­ли на при­ме­ру јед­не сво­је ка­ри­ка­ту­ре, екс­по­на­та и лич­но ба­ге­ром ру­шио објек­те. Ка­ри­ка­ту­ра зна­чи ме­та­фо­рич­но (јер ка­ри­ на по­ме­ну­тој из­ло­жби, ко­рак по ко­рак, крај­ње јед­но­став­но, као де­ци у основ­ној шко­ли, об­ја­ ка­ту­ра ко­ри­сти ме­та­фо­ру као сред­ство) да је наш нај­ве­ћи и је­ди­ни лич­но од­го­во­ран, ди­ сним ка­ко је на­ста­ла ка­ри­ка­ту­ра. Не­ра­до то чи­ним, це­лог жи­во­та сам из­бе­га­ рект­но или ин­ди­рект­но, за све фан­том­ке ко­ вао да вер­бал­но об­ја­шња­вам сво­је ка­ри­ка­ту­ре, је су вр­шља­ле те но­ћи у Са­ва­ма­ли и за њи­хо­ ве­ру­јем да се мно­го пре­ци­зни­је из­ра­жа­вам са­ ва не­де­ла. Ка­ри­ка­ту­ра се на­шла на из­ло­жби Не­цен­зу­ мом ка­ри­ка­ту­ром, али, као што ре­кох, ђа­во је ри­са­не ла­жи и из уста на­шег нај­ве­ћег и је­ди­ног од­нео ша­лу, па да про­бам и ова­ко. Као што зна­мо, по­ли­тич­ка, но­вин­ска ка­ри­ ока­рак­те­ри­са­на, за­јед­но са оста­лим екс­по­на­ ка­ту­ра је сво­је­вр­сни ко­мен­тар на кон­крет­не, ти­ма, као лаж. Да ли је ијед­на став­ка од го­ре на­ве­де­ног сле­ ре­ал­не до­га­ђа­је. Да­к ле, шта смо има­ли на по­чет­ку? Јед­ну да до­га­ђа­ја ла­жна? Да ли је, да­кле, ка­ри­ка­ту­ра лаж? агре­сив­ну и при­ми­тив­ну кам­па­њу, упр­кос и Ко ов­де ла­же? у инат струч­ња­ци­ма, ар­хи­тек­та­ма и ур­ба­ни­ Мо­лим за раз­у­ме­ва­ње сва­ко­га ко­ме се ова­ сти­ма и, пре све­га, гра­ђа­ни­ма Бе­о­гра­да, за ле­ ген­дар­ни Бе­о­град на во­ди. По­том сле­ди пот­ кво ба­нал­но и про­сто на­бра­ја­ње са ци­љем по­ пи­си­ва­ње уго­во­ра са арап­ским парт­не­ри­ма и ја­шња­ва­ња си­ту­а­ци­је учи­ни­ло глу­пим и су­ ни­кад нео­бе­ло­да­ње­не де­ло­ве тог уго­во­ра, уз ви­шним. И ме­ни би се учи­ни­ло, под не­ким про­тив­за­ко­ни­те и про­тив­у­став­не рад­ње и на­ дру­гим окол­но­сти­ма, у бо­љим вре­ме­ни­ма.

За­ло­ми­ло нам се да жи­ви­мо у вре­ме у ко­јем вр­ло ма­ло мо­же­мо да ути­че­мо на то ка­ко ће нам се и у ком сме­ру жи­вот од­ви­ја­ти. По­сто­је­ ћа власт с њим на че­лу слу­ђу­је иона­ко слу­ђе­ ни на­род и си­сте­ма­тич­но и зло­на­мер­но уно­ си кон­фу­зи­ју у све што је не­так­ну­то пре­те­кло из прет­ход­них вре­ме­на ка­да се ко­ли­ко-то­ли­ко зна­ло ко је ко и шта је шта: че­сти­ти љу­ди и лу­ пе­жи, прав­да и не­прав­да, ло­по­ви и по­ште­ни и пре све­га, шта је исти­на, а шта лаж.

да ства­ри узму у сво­је ру­ке”, на­пи­са­ ла је, по­ве­де­на при­ме­ром дру­штве­ ног екс­пе­ри­мен­та ко­ји је спро­ве­ден на Ислан­ду на­кон што је еко­ном­ска кри­за озбиљ­но уз­др­ма­ла еко­но­ми­ ју ове зе­мље. У овом екс­пе­ри­мен­ту гра­ђа­ни су ди­рект­но уче­ство­ва­ли у до­но­ше­њу но­вог уста­ва. Дру­ги текст чи­ји се са­др­жај не ви­ ди на­пи­сао је до­цент на Ар­хи­тек­тон­ ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду по­во­дом Бе­о­гра­да на во­ди. „За раз­ли­ку од си­ стем­ских и си­сте­ма­тич­них пла­но­ва Но­вог Бе­о­гра­да као фи­зич­ког и дру­

штве­ног мо­де­ла, про­је­кат Бе­о­град на во­ди је пре ин­стант про­из­вод кор­по­ ра­тив­ног и по­ли­тич­ког мар­ке­тин­га не­го ствар­ни акт пла­ни­ра­ња”, на­пи­ сао је овај аутор. Ови тек­сто­ви су део те­ма­та по­све­ ће­ног уто­пи­ја­ма и пи­та­њу да ли је бо­љи свет мо­гућ, пет­сто го­ди­на от­ кад је То­мас Мор са­њао о иде­ал­ном дру­штву у ко­ме ме­ри­ло ни­је но­вац и у ко­ме вла­да со­ци­јал­на прав­да и јед­ на­кост. Ње­го­во про­ти­вље­ње Хен­ри­ ју Осмом га је ко­шта­ло гла­ве, али је ње­го­во де­ло бе­смрт­но.

Марко Сомборац: Више волим да ме грде него да ме грле Ка­ри­ка­ту­ри­сти пре­у­ве­ли­ча­ва­њем ука­зу­ју на не­ки про­блем, то је де­фи­ни­ци­ја ка­ри­ка­ту­ре. Уз ху­мор је по­ру­ка ефект­ни­ја. Али не­кад жи­вот по­бе­ђу­је ху­мор. Ка­ко, ре­ ци­мо, из­ми­сли­ти не­што сме­шни­је од оно­га ка­ да пре­ми­јер ка­же да га не ин­те­ре­су­је да бу­де пред­сед­ник, али је до­био ис­тра­жи­ва­ње ко­је по­ка­зу­је да по­бе­ђу­је? У ка­ри­ка­ту­ри ће увек би­ти онај ко­ји је нај­ моћ­ни­ји и нај­ин­спи­ра­тив­ни­ји. Пре­ми­јер је до­ бар лик за ка­ри­ка­ту­ру. Пал­ма и Мр­ка су ин­ спи­ра­тив­ни, али не­ма­ју ту те­жи­ну. Ве­штач­ки по­ку­ша­вам да на­ђем не­ку дру­гу те­му, али ми не успе­ва. Он је све­при­су­тан, до­ми­ни­ра јав­ним про­сто­ром, па је за нас ка­ри­ка­ту­ри­сте не­из­бе­ жан. Ви­ше во­лим да ме гр­де не­го да ме гр­ле. Мо­је ка­ри­ка­ту­ре ука­зу­ју на то ко­је те­ме не­ до­ста­ју у ме­ди­ји­ма. Ако је мо­гло оно­ли­ко да се пи­ше о уго­во­ру Хор­гош–По­же­га и Дин­ки­ ће­вих хи­ља­ду евра, не­ло­гич­но је да, ка­да не­ ста­ну обе­ћа­них 3,5 ми­ли­јар­ди из Бе­о­гра­да на во­ди, то ни­је за­ни­мљи­во. Не­ки су љу­бо­мор­ни што се ни­су на­шли на овој из­ло­жби. Иде­ја за ову пр­ву ка­ри­ка­ту­ру ко­ ја се ту на­шла ро­ди­ла се та­ко што сам пра­тио пре­ми­је­ро­ве кон­фе­рен­ци­је и ње­гов од­нос пре­ ма пи­та­њи­ма, ар­гу­мен­ти­ма, кри­ти­ци и на­чи­ну на ко­ји раз­ли­чи­тим дим­ним за­ве­са­ма скре­ће па­жњу јав­но­сти са јед­не те­ме на дру­гу. Ин­те­ ре­сан­тан је овај при­мер ка­да пи­та­ња ту­ма­чи као из­раз мр­жње. Про­бле­ма­тич­но је, из­гле­да, и ово бе­ниг­но за­ви­тла­ва­ње Ба­би­ћа због обо­жа­ва­ња Ву­чи­ ћа. Ма­ло па чу­је­мо не­ку по­хва­лу из ње­го­вих ре­до­ва, што ука­зу­је да је не­си­гу­ран, па му је

Блиц, 18. 4. 2016.

Блиц, 9. 3. 2016.

по­треб­но да се сам хва­ли или да о ње­го­вим исто­риј­ским ус­пе­си­ма го­во­ре љу­ди из ње­го­ вог окру­же­ња. Нај­ве­ћи ути­сак са ове из­ло­жбе је пе­дант­ност у при­ку­пља­њу оно­га што би во­ле­ли да не по­сто­ји. Не схва­та­ју кри­ти­ку или не же­ле да је схва­те. Ка­да пре­ми­јер ка­же да је пр­ви по­ли­ти­чар у исто­ри­ји ко­ји је пред­ста­вљен као про­сти­тут­ка то ни­је тач­но. То је кла­си­чан мо­тив за по­ли­ти­ ча­ра ко­ји по­сто­ји од пам­ти­ве­ка, али је згод­но да се пред­ста­ви као жр­тва. На из­ло­жби су по­ме­ша­ни озбиљ­ни кри­тич­ ки ар­гу­мен­ти са глу­по­сти­ма и ла­жи­ма из оп­ скур­них та­бло­и­да. Кри­тич­ки ар­гу­мен­ти су у ма­ло­ти­ра­жним ме­ди­ји­ма, а они ко­ји до­ђу на из­ло­жбу не­ће за­гле­да­ти тек­сто­ве, већ ће ви­ де­ти не­ке скан­да­ло­зне на­сло­ве. Ко про­ве­ри ви­де­ће да је то са­мо дим­на за­ве­са, а ко у мо­ру тек­сто­ва не мо­же да се сна­ђе оста­ће на пр­во­ бит­но оформ­ље­ном ста­ву. Ра­ди се о обра­ћа­њу циљ­ној гру­пи ко­ја не­ма до­ди­ра са ме­ди­ји­ма у ко­ји­ма се из­но­си кри­ти­ ка и не­ма где да про­ве­ри те ар­гу­мен­те, па то мо­же да про­ђе. То је ста­ри ме­тод ко­ји је ко­ри­стио и Ми­ло­ ше­вић, ка­да је по­ка­зи­вао Ко­рак­со­ве ка­ри­ка­ ту­ре уз ко­мен­тар: „Да ли је овај ка­ри­ка­ту­ри­ ста ухап­шен?” Али то про­ла­зи, јер ако не­ма­те де­бат­не еми­ си­је, ако не­ма­те озбиљ­на пи­та­ња, ка­ри­ка­ту­ра слу­жи као али­би. Пре­ми­јер је на из­ло­жби ре­као: „Ни­сам ви­ део ни­је­дан ар­гу­мент, са­мо мр­жња…” Ствар­ но, ни је­дан је­ди­ни ар­гу­мент? Да га ци­ти­рам: че­сти­там му и ди­вим му се на то­ме.

30. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 04 Субота

ПРОЗОР

Хроникa најављеног контраудара Усред актуелног хаоса, турски председник је нашао времена да саопшти да ће радови на рушењу Гези парка да се наставе, радови који су 2013. изазвали бунт грађана Истанбула против његовог ауторитаризма ПИСМА СА БОСФОРА

названог „гро­зни”, ко­ји је од­го­во­ран за ма­са­кр але­ви­та у Ана­до­ли­ји по­чет­ком 16. ве­ка. До­каз из­ве­сне ви­спре­но­сти вла­сти, али и до­каз да је на­ци­о­нал­но је­дин­ство у Ан­ка­ри у коме учест­ вују сви ше­фо­ви­пар­ти­ја са­мо оп­тич­ка вар­ка. Од про­шлог ви­кен­да Ре­џеп Та­јип Ер­до­ган за своје присталице ни­је ви­ше са­мо шеф др­жа­ве, већ просто шеф, „ре­ис” (реч са арап­ским коре­ нима), за­пра­во симпатичан де­ми­ну­тив који је до сада био ре­зер­ви­сан за ти­ра­не са Сред­њег ис­ то­ка. Овај тер­мин користе његови следбеници у слоганима исписаним на плакатима које носи гомила, спремна да „умре“ за њега, док се њего­

ви противници само надају да ће остати живи. Сте­пен на­си­ља је зачуђујући. Нај­пре у реч­ни­ку, али и у де­ли­ма. По­ку­шај др­жав­ног уда­ра био је кр­вав, као и сви­ре­пе бор­бе које су уследиле из­ ме­ђу по­бу­ње­ни­ка и вла­диних снага. То­ком не­ ко­ли­ко са­ти би­ле су то пра­ве сце­не гра­ђан­ског ра­та које су ожалостиле зе­мљу. Ви­де­ли смо сли­ ке на­род­не прав­де у свој њеној од­врат­ности, уз јавно понижавање пучиста из редова војске – че­ сто регрута који су мислили да се ради о војној вежби – које је пратило преузимање контроле на окупираним тачкама. Када пролазите ис­пред ка­сар­ни у Ис­тан­бу­лу, возила градске чистоће

Себастијан де Куртоа*

Л

Фото Ројтерс

Фото Ројтерс

оше време у Тур­ској. Надвили су се облаци. Не из­ла­зи­те. По­ру­ка је ја­сна. Од сре­де уве­че (20. ју­ла) уве­де­но је ван­ред­но ста­ње на читавој турској територији. Па­ни­ка за јед­не, по­но­во про­на­ђен мир за дру­ге, попут мог таксисте који ми је јутрос рекао: „Сре­ђу­ју ствари, не бри­ни­те, све је мир­но!” Синоћ, током ноћи, концерт не­ испрекиданих аутомобилских сирена пропра­ тио је ову одлуку. Ауто­мо­бил­ске си­ре­не су се при­кло­ни­ле овој од­лу­ци и утих­ну­ле. На тр­гу Так­сим је огроман вашар на коме су измешане тур­ске за­ста­ве и џиновски пор­тре­ти пред­сед­ни­ка Ре­џе­па Та­ји­па Ер­до­га­на, уз сло­га­н: „Ни­кад не­ћеш хо­да­ти сам РТЕ” (написано на ен­гле­ском). Од по­ку­ша­ја др­ жав­ног уда­ра у но­ћи из­ме­ђу пет­ка и су­бо­те (15. и 16. ју­ла) спа­си­о­цима „де­мо­кра­ти­је” је наређе­ но да заузму тр­го­ве ве­ли­ких гра­до­ва. На огром­ној фа­са­ди Кул­тур­ног цен­тра „Ата­ турк” (АКМ) ко­ји до­ми­ни­ра тр­гом Так­сим, мо­ же­мо да про­чи­та­мо: „Ђавоље псето, Фе­то, обе­си­ ће­мо те о твој по­во­дац” (на­пи­са­но на тур­ском). „Фе­то“ је на­ди­мак Фе­ту­ла­ха Гу­ле­на, 75-го­ди­шњег има­ма ко­ји већ го­ди­на­ма живи у ег­зи­лу у САД, а ко­јег је Ер­до­ган оп­ту­жио да је под­стакао пу­ч. Го­ ди­не 1204, мле­тач­ки дужд Ен­ри­ко Дан­до­ло имао је 96 го­ди­на када је предводио Че­твр­ти кр­ста­шки рат про­тив Ца­ри­гра­да. Занимљив детаљ, уко­ли­ ко во­ли­мо сим­бо­ле – на тој истој фа­са­ди су ју­на 2013. по­бу­ње­ни­ци у Ге­зи пар­ку истакли своје слободољубиве слогане, међу којима и: „Не по­ко­ ра­вај се”. За три го­ди­не мо­жемо да увидимо пут који је прешла тур­ска „де­мо­кра­ти­ја”. Усред ак­ту­ел­ног ха­о­са, тур­ски пред­сед­ник је на­шао вре­ме­на да саопшти да ће ра­до­ви на ру­ шењу Ге­зи пар­ка да се наставе, ра­до­ви ко­ји су 2013. иза­зва­ли бунт гра­ђа­на Истанбула против његовог ауторитаризма. Та­ко­ђе је под­се­тио, пре не­го што се изјаснио за по­нов­но ус­по­ста­вља­ње смрт­не ка­зне, да ће ускоро бити отво­рен тре­ ћи мо­ст на Бос­фо­ру, који ће носити име Ја­ву­за Сул­та­на Се­ли­ма (деветог османског султана и првог калифа, оца Сулејмана Величанственог),

блокирају приступ. Коначни број уби­је­них још ни­је по­знат. Ко­ман­до­си који су се одметнули се, изгледа, крију у шу­ма­ма Мар­ма­ри­са. Зо­вем јед­ног но­ви­на­ра из Ис­тан­бу­ла на кућ­ ни број: „Ни­сам пре­ко­ра­чио праг већ три да­на, ина­че ћу добити батине.” Исти тон чујем у гласо­ вима других контаката ко­ји су ов­де по­зна­ти као фигуре ин­те­лек­ту­ал­не опо­зи­ци­је. Њих су често стра­ни до­пи­сни­ци кле­ве­та­ли јер су били су­ви­ше ре­ак­ци­о­нар­ни за њи­хов укус, као „ке­ма­ли­сти” – ова реч је за њих по­ста­ла та­бу, јер је си­но­ним за „фа­ши­сте“. Јед­на не­мач­ка но­ви­нар­ка ко­ју сам срео у Ер­би­лу, 2014. го­ди­не, об­ја­шња­ва­ла ми је да је Ер­до­ган га­ран­т тур­ске де­мо­кра­ти­је. Био сам убе­ђен да се ша­ли, али не, она је за­и­ста то ми­сли­ ла. Ови исти по­сма­тра­чи ни­су ви­де­ли да фа­ши­ стич­ка по­ли­ти­ка налази погодан терен на другој стани, на страни ко­ју је иза­бра­ла ве­ћи­на. „У ноћи када је извршен др­жав­ни уда­р, по­зи­ви на мо­ли­тву су се ори­ли то­ком це­ле но­ћи, ја­сно су говорили о џи­ха­ду. Осе­ћа­ла сам се као стра­ нац у сво­јо­ј зе­мљи, у ко­јој су џа­ми­је ус­по­ста­виле јавни ред”, по­ве­ра­ва ми се јед­на сту­дент­ки­ња ар­ хи­тек­ту­ре. Низ авенију Истиклал, једну од нај­ познатијих у Истанбулу, кола из којих се разле­ жу исламистичке песме врте се у круг, кажу ми да су то „песме радости“. Квар­то­ви але­ви­та су под прет­њом од на­па­да, у Ис­тан­бу­лу у квар­ту Га­зи и у Ма­ла­ти­ји, гра­ду у Ана­до­ли­ји у коме је ова ре­ли­гиј­ска за­јед­ни­ца ко­ја не при­па­да су­нит­ ском исла­му би­ла ма­са­кри­ра­на 1978. го­ди­не. У Ис­тан­бу­лу су се у истој атмосфери 1955. годи­ не одиграли погроми усме­рени про­тив хри­шћа­ на и Је­вре­ја. Тур­ци ко­је сам срео и ко­ји по­зна­ју исто­ри­ју, аутоматски пра­ве па­ра­ле­лу из­ме­ђу тих пе­ри­о­да. Жртвени јарци су исти, ситуација је без­ надежна, али ни­ко из но­ви­јих ге­не­ра­ци­ја не зна за ове до­га­ђа­је јер о њима нису учили у школи. У не­де­љу уве­че сам се нашао са при­ја­те­љима у Та­ра­би­ји на Бос­фо­ру, пи­ли смо ра­ки­ју оку­пље­ ни око јед­ног од нај­бо­љих столова Ис­тан­бу­ла, срећни што се поново видимо након догађаја од викенда. Би­ли смо на те­ра­си. Не­свесност? Мла­ ди су де­фи­ло­ва­ли у ауто­мо­би­ли­ма призивајући ми­ло­ср­ђе је­ди­ног Бо­га. При­ме­тио сам чак и је­ дан „ја­гу­ар”, до­каз да ни­смо би­ли у неком забаче­ ном пред­гра­ђу и да је повлашћена омладина но­ ве тур­ске „де­мо­кра­ти­је” та­ко­ђе изашла у про­во­д. Пред­ност дана после др­жав­них уда­ра је­кре­та­ње. Из цен­тра смо стигли за че­тврт са­та, док нам је обично по­треб­ан читав сат. Испрва пра­зни, ре­ сто­ра­ни се по­но­во пу­не. На не­ки чу­дан на­чин, у не­де­љи ко­ја је прет­хо­ди­ла др­жав­ном уда­ру, до­ спео сам на јед­но но­во ме­сто у мо­ди: Бо­мон­ти­ ја­да. То је комплекс ре­сто­ра­на и умет­нич­ких га­ ле­ри­ја сме­штен у бив­шој фа­бри­ци пи­ва. Био сам за­дивљен овим ме­стом, уме­ре­ним, еле­гант­ним, го­то­во шик, још је­дан до­каз да се град Ис­тан­бул још и даље на­да бу­дућ­но­сти. Бар „Ки­ли­ман­џа­ро”, где смо ве­че­ра­ли, нуди нај­бо­љи из­бо­р вот­ке и те­ ки­ле у Тур­ској. Зе­мља кон­тра­ста: храм по­све­ћен ал­ко­хо­лу, с јед­не стра­не, и моћ ми­на­ре­та, са дру­ ге. Сва­ки ко­рак на ули­ца­ма Ис­тан­бу­ла је иза­зов нор­мал­но­сти. *

писац и новинар

Покоравање реалности РЕПОРТАЖА Борис Петровић

А

т­мос­фе­ра на­кон нај­но­ви­ јих те­ро­ри­стич­ких на­па­да у Фран­цу­ској знат­но је дру­ га­чи­ја од оне на­кон на­па­да на је­да­на­е­сти арон­ди­сман про­шлог но­вем­бра и, пре то­га, на са­ ти­рич­ни ма­га­зин „Шар­ли еб­до”. Фран­цу­ска је та­да екс­пло­ди­ра­ла у по­др­шци кон­тро­верз­ном ли­сту. На вра­ти­ма рад­њи, књи­жа­ра, ре­сто­ра­на би­ло је ис­так­ну­то Je su­is Char­lie (Ја сам Шар­ли). У име сло­бо­де штам­пе сто­ти­не хи­ља­да љу­ди је иза­шло на ули­це, а пр­ви сле­де­ћи број са­ти­рич­ ног ли­ста ко­ји је био ме­та те­ро­ри­ста про­дао се у ре­корд­ном ти­ра­жу. На­кон но­вем­бар­ских на­па­да Па­ри­ жа­ни су пр­ко­си­ли стра­ху из­ла­ском на те­ра­се ка­феа и ре­сто­ра­на, по­ка­зу­ју­ћи

да не од­у­ста­ју од свог на­чи­на жи­во­та. Ули­це су би­ле пу­сте, њи­ма су па­тро­ли­ ра­ле вој­ска и по­ли­ци­ја, Трг ре­пу­бли­ке и је­да­на­е­сти арон­ди­сман, где се до­го­ дио на­пад, би­ли су пре­кри­ве­ни цве­ ћем, све­ћа­ма и по­ру­ка­ма по­др­шке, а из­ла­зак у ка­фић, клуб и ре­сто­ран или не­ко дру­го јав­но ме­сто ко­је би мо­гло да по­ста­не ме­та те­ро­ри­стич­ког на­па­ да, по­стао је по­ли­тич­ки чин. Ат­мос­фе­ра по­др­шке и ен­ту­зи­ја­ зма је ипак би­ла осет­но ма­ња не­го она по­сле на­па­да на „Шар­ли еб­до”. Та си­ла­зна пу­та­ња се на­ста­ви­ла на­ кон не­дав­ног на­па­да у Ни­ци. Иако је у сим­бо­лич­ком сми­слу он нај­сна­жни­ ји (до­го­дио се на др­жав­ни пра­зник, Дан ре­пу­бли­ке), ре­ак­ци­ја је нај­сла­ би­ја. Ме­ђу гра­ђа­ни­ма ко­ји­ма ни­је ду­ жност да ре­а­гу­ју, ко­ји ни­су по­ли­ти­ ча­ри и јав­не лич­но­сти, на­сту­пи­ла је рав­но­ду­шност, го­то­во ре­зиг­на­ци­ја. Из па­ри­ске пер­спек­ти­ве на овај на­ пад се гле­да го­то­во као на сва­ко­днев­ не и, због уче­ста­ло­сти, већ са­свим не­ ва­жне на­па­де на Бли­ском ис­то­ку и у Афри­ци. Са­ос­ е­ћај­ност, згра­жа­ње, па чак и страх за соп­стве­ни жи­вот, као да су по­тро­ше­ни. Све се де­ша­ва као да се ни­шта ни­је де­си­ло. Чак ни при­су­ство по­ли­ци­је и вој­ске на ули­ца­ма ни­је по­ ве­ћа­но, јер је на истом, нај­ви­шем ни­

воу, још од но­вем­бар­ских на­па­да. Тор­ бе се ру­тин­ски пре­тре­са­ју при ула­ску у јав­не ин­сти­ту­ци­је и му­зе­је, где је чу­ ва­ри­ма до­во­љан ле­ти­ми­чан по­глед да про­пу­сте по­се­ти­о­ца. Вој­ни­ци ко­ји се ше­та­ју по­ред ва­жних ин­сти­ту­ци­ја из­гле­да­ју не­за­ин­те­ре­со­ва­но, што је у кон­тра­сту са њи­хо­вом пу­ном бој­ном опре­мом и ауто­мат­ским пу­шка­ма ко­ је др­же у ру­ка­ма.

Па­ри­жа­ни се по­на­ша­ју као да ни­је на­пад­ну­та Фран­цу­ска, као да у Ни­ци ни­је би­ло њи­хо­вих су­гра­ђа­на, као да ни они са­ми ни­су мо­гли да се на­ђу на ше­та­ли­шту на ко­је је уле­тео ка­ ми­он и усмр­тио осам­де­сет и че­ти­ ри осо­бе. На­пад у Ни­ци је био те­ма раз­го­во­ ра пр­вих не­ко­ли­ко да­на, а он­да је пре­ стао да бу­де за­ни­мљив. Ни но­ви на­пад

Фото Ројтерс

Тероризам, барем из париске перспективе, постао је део свакодневице

Након терористичког напада у Руену на северу Француске

на цр­кву у Ру­е­ну, у ко­ме је на­ро­чи­то бру­тал­но уби­јен осам­де­сет­ше­сто­го­ди­ шњи све­ште­ник, а јед­на ча­сна се­стра оста­вље­на у кри­тич­ном ста­њу, ни­је иза­звао ве­ли­ки по­трес у јав­но­сти. Осе­ћа се јаз – са јед­не стра­не су по­ли­ти­ча­ри и ме­ди­ји ко­ји ко­ри­сте круп­не тер­ми­не (згро­же­ност, огор­ че­ње, гну­ша­ње), са дру­ге не­за­ин­те­ ре­со­ва­ни гра­ђа­ни за ко­је су ове ве­сти већ из­гу­би­ле зна­чај. Но­ва вир­ту­ел­ на игра (игра по­ја­ча­не ствар­но­сти) „по­ке­мон го” је Па­ри­жа­ни­ма да­ле­ко за­ни­мљи­ви­ја те­ма од те­ро­ри­зма, као и за­вр­шни­ца ве­ли­ке би­ци­кли­стич­ке тр­ке Тур де Франс. У пи­та­њу је (не) оче­к и­в ан ефе­к ат на лан­ч а­н и след ве­сти о та­ла­су те­ро­ри­зма у Евро­пи (Ни­ца, Мин­хен, Ру­ен) и остат­ку све­ та – гра­ђа­ни гу­бе ин­те­рес, гу­бе са­о­ се­ћа­ње, же­љу да о то­ме бу­ду ин­фор­ ми­са­ни. Ван­ред­но ста­ње је, па­ра­док­сал­но, по­ста­ло ре­дов­но, јер тра­је већ де­вет ме­се­ци, а сви су из­гле­ди ће тра­ја­ти и це­лу го­ди­ну да­на. Те­ро­ри­зам, ба­рем из па­ри­ске пер­спек­ти­ве, по­стао је део сва­ко­дне­ви­це. Ко­рак да­ље је пот­пу­ на не­за­ин­те­ре­со­ва­ност и апа­ти­ја. Ста­ нов­ни­ци Па­ри­за се, по­ла­ко али си­гур­ но, и са­свим спон­та­но, на­ви­ка­ва­ју на но­ву ре­ал­ност.

Субота 30. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

ФЕСТИВАЛИ

Златни торањ: „Тони Ердман” редитељке Марен Аде

Изненађење: „Дневник машиновође” Милоша Радовића

05

Торањ за режију: „Матура” Кристијана Мунђијуа

Истини треба гледати у очи Румунски редитељ Кристијан Мунђију, добитник Торња за најбољу режију, етичност истиче као своју уметничку парадигму, док за филмске слике верује да у дејству на гледаоца могу да допру даље од речи 23. ФЕСТИВАЛ ЕВРОПСКОГ ФИЛМА ПАЛИЋ Ивана Кроња

П

а­лић­ки То­рањ за нај­бо­љу ре­ жи­ју на не­дав­но за­вр­ше­ном фе­сти­ва­лу од­нео је, до­не­кле оче­ки­ва­но, ру­мун­ски ре­ди­ тељ Кри­сти­јан Мун­ђи­ју (За­ пад, Че­ти­ри ме­се­ца, три не­де­ље и два да­на, При­че из злат­ног до­ба, Иза бр­ да), је­дан од нај­и­стак­ну­ти­јих европ­ ских ре­ди­те­ља да­на­шњи­це. За филм Ма­ту­ра (2016) у Ка­ну је 2016. већ осво­јио на­гра­ду за нај­бо­љег ре­ди­те­ ља, на­кон што је 2007. до­био Злат­ну пал­му за Че­ти­ри ме­се­ца, три не­де­ље и два да­на. Ма­ту­ра, чи­ја су те­ма иза­зо­ви са­ вре­ме­ног ро­ди­тељ­ства и обра­зо­ва­ња мла­дих, „по­ка­зу­је ве­ли­ки та­ле­нат у ства­ра­њу са­вр­ше­ног пор­тре­та дез­ин­те­ гри­са­ног и не­функ­ци­о­нал­ног дру­штва”, пре­ма ре­чи­ма ме­ђу­на­род­ног жи­ри­ја. Мун­ђи­ју је у обра­ћа­њу но­ви­на­ри­ма об­ја­снио свој ме­тод ра­да, у ко­ме на чи­ та­ју­ћим про­ба­ма фор­ми­ра са глум­ци­ ма за­вр­шни текст, ко­ји на сни­ма­њу мо­

ра да оста­не фик­си­ран због сло­же­ног ми­зан­сце­на. Овај аутор етич­ност ис­ти­ че као сво­ју умет­нич­ку па­ра­диг­му, док за филм­ске сли­ке ве­ру­је да у деј­ству на гле­да­о­ца мо­гу да до­пру да­ље од ре­чи. Злат­ни то­рањ за нај­бо­љи филм Па­ ли­ћа 2016. при­пао је не­мач­кој по­ро­ дич­ној дра­ми о оту­ђе­ном од­но­су екс­ цен­трич­ног оца и пре­за­у­зе­те од­ра­сле кће­ри, То­ни Ерд­ман (2016) ре­ди­тељ­ке Ма­рен Аде.

Психомагијски реализам Култ­ни аутор ал­тер­на­тив­ног арт-фил­ ма, лут­кар, кловн, пан­то­ми­ми­чар, по­ зо­ри­шни ре­ди­тељ и књи­жев­ник Але­ хан­дро Хо­до­ров­ски (El To­po; San­ta sangrе; La dan­za de la re­a­li­dad / Плес ствар­но­сти), ро­ђен у Чи­леу 1929. у по­ро­ди­ци укра­јин­ских Је­вре­ја ими­ гра­на­та, пред­ста­вљен је на Па­ли­ћу 2016. у про­гра­му Мла­ди дух Евро­пе, са сво­јим нај­но­ви­јим де­лом Бес­крај­ на по­е­зи­ја (Фран­цу­ска/Чи­ле/Ја­пан, 2016). Хо­до­ров­ски за­сту­па дух „пси­ хо­ма­гиј­ског ре­а­ли­зма”, ба­ви се раз­ра­ дом лич­ног и по­ро­дич­ног не­све­сног. Бес­крај­на по­е­зи­ја, чи­ја је су­штин­ски ван­вре­мен­ска, то јест све­вре­мен­ска рад­ња, оквир­но сме­ште­на у Сан­тја­го, уз­бу­дљи­вих че­тр­де­се­тих и пе­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, пред­ста­вља ње­го­ву ро­ман­си­ра­ну па­ра­би­о­гра­фи­ју, про­же­ ту сна­жним ду­хом нео­па­ган­ске езо­ те­рич­не тра­ди­ци­је, ина­че при­сут­не у ње­го­вом опу­су. Филм пред­ста­вља оду ми­ту о „то­тал­ној умет­но­сти”, у ко­ме ег­зи­стен­ци­ја у гр­чу кре­а­тив­ног ства­ ра­ња за­у­зи­ма при­мат у од­но­су на ре­ ал­ност обич­ног жи­во­та. Глав­ни ју­нак, Але­хан­дри­то Хо­до­ров­ски (ви­ше ауто­ ро­вих срод­ни­ка ту­ма­чи уло­ге у фил­ му), упр­кос во­љи сво­га оца и по­ро­ди­

це, од­лу­чу­је да по­ста­не пе­сник, што ће га уве­сти у низ ис­ку­ше­ња, му­ка и опа­ сно­сти, али и пло­до­но­сних ус­хи­ће­ ња ко­је до­но­си пот­пу­на по­све­ће­ност све­ту умет­но­сти. Ка­дро­ви фил­ма, по­ себ­но у пр­вој тре­ћи­ни, ис­пу­ње­ни су екс­тра­ва­гант­ним рас­ко­шним ко­сти­ ми­ма, ма­ском и сце­но­гра­фи­јом, ко­је су пра­ће­не сло­же­ним ми­зан­сце­ном рад­ње и уну­тар­њим по­кре­ти­ма ка­ме­ ре, што при­зо­ри­ма да­је нео­че­ки­ва­ну ба­рок­ну рас­кош ре­тро-фил­ма.

ћу­је сво­је умр­ле ро­ди­те­ље, те у ма­ни­ру пси­хо­дра­ме сим­бо­лич­но пра­шта сво­ ме оцу, уз бла­го­слов ста­рог му­дра­ца, ко­ји је ни­ко дру­ги до сам Але­хан­дро. У ма­сов­ним сце­на­ма до­ла­ска има­ги­ нар­ног фа­ши­стич­ког во­ђе (ко­ји у се­би са­жи­ма ви­ше дик­та­то­ра) и де­мон­стра­ ци­ја ко­је сле­де, ко­је у ко­ре­о­гра­фи­ји ко­ри­сте је­зик цир­ку­ских пред­ста­ва и сле­то­ва, али и алу­ди­ра­ју на мо­дер­не ре­кла­ме за ко­ка-ко­лу и мо­бил­ну те­ле­ фо­ни­ју, ли­ше­не сва­ког сми­сла, Хо­до­

Ода „тоталној уметности”: „Бескрајна поезија” Алехандра Ходоровског

Мла­ди пе­сник про­ла­зи кроз аван­ гард­ну ко­му­ну пу­ну сце­на из цир­ку­са, ва­јар­ства и ба­ле­та, да би на сре­ди­ни фил­ма де­лу срео кор­пу­лент­ну му­ зу по­зна­тог по­е­те Ни­ка­но­ра Па­руа, пла­ме­но­цр­ве­не ко­се и му­шко­ба­ња­ стог по­на­ша­ња, ко­ја у јед­ној од сце­на дис­крет­но по­при­ма и об­лич­је ње­го­ ве мај­ке. Трет­ман драм­ског и исто­ риј­ског вре­ме­на у фил­му је сло­бо­дан, ри­ту­а­лан и ре­ла­ти­ви­стич­ки, па та­ко на кра­ју фил­ма мла­ди умет­ник по­се­

ров­ски се по­ка­зу­је као из­ра­зи­ти еклек­ ти­чар и пост­мо­дер­ни­ста. Бес­крај­на по­ез­ и­ја, у крај­њем ис­хо­ду, за­го­ва­ра ро­ ман­ти­чар­ску иде­ју пре­ва­ге естет­ског над прин­ци­пом ствар­но­сти, али и му­ дрост јед­ног за­ма­шног по­гле­да на кул­ ту­ру и ци­ви­ли­за­ци­ју 20. ве­ка.

Невине убице При­јат­но из­не­на­ђе­ње за све љу­би­те­ље до­ма­ће филм­ске умет­но­сти је­сте Днев­ ник ма­ши­но­во­ђе (Ср­би­ја, 2016), нај­но­

ви­је оства­ре­ње филм­ског, ТВ и по­зо­ ри­шног ства­ра­о­ца Ми­ло­ша Ра­до­ви­ћа (Из­не­над­на и пре­ра­на смрт пу­ков­ни­ка К. К., Бал­кан екс­прес 2, Ма­ли свет, Пад у рај). Ово де­ло је на пре­ми­јер­ном при­ ка­зи­ва­њу у Мо­скви 2016. осво­ји­ло на­ гра­ду пу­бли­ке Кључ за ср­це гле­да­ла­ца. Заснован на лич­ним се­ћа­њи­ма сце­на­ ри­сте и ре­ди­те­ља Ра­до­ви­ћа и про­ду­ цен­та и глав­ног глум­ца Ла­за­ра Ри­стов­ ског, у уло­зи Или­је, чи­ји су де­да и отац би­ли ма­ши­но­во­ђа, од­но­сно же­ле­зни­ чар, овај филм знат­но је по­др­жан у ре­ а­ли­за­ци­ји од фон­да Евро­и­маж, Филм­ ског цен­та Ср­би­је и ФЦС-а, Хр­ват­ског ауди­о­ви­зу­ел­ног цен­тра и Ју­го­сло­вен­ ских же­ле­зни­ца. Цр­но­ху­мор­на ко­ме­ди­ја о ма­ши­но­ во­ђа­ма као не­ви­ним уби­ца­ма, ко­ји пре­ма ста­ти­сти­ка­ма у то­ку рад­ног ве­ ка „слу­чај­но по­гу­бе” и до два­де­сет љу­ ди, је­сте и дир­љи­ва при­ча о оцу Или­ ји и усво­је­ном си­ну Си­ми (на­да­ре­ни на­тур­шчик Пе­тар Ко­раћ), ко­ји, па­ра­ док­сал­но, иш­че­ку­је сво­је пр­во „га­же­ ње” као сво­је­вр­сну ини­ци­ја­ци­ју у свет од­ра­слих му­шка­ра­ца и ма­ши­но­во­ђа, ко­је се ни­ка­ко не до­га­ђа. Од по­чет­ка до кра­ја са­вр­ше­но чвр­ста кон­струк­ ци­ја фил­ма и за­ди­вљу­ју­ћа ви­зу­ел­на сти­ли­за­ци­ја у ре­тро ма­ни­ру, са ко­сти­ мом и сце­но­гра­фи­јом ко­ји ком­би­ну­ју пред­рат­ну, по­рат­ну и са­вре­ме­ну епо­ ху и по­е­тич­ном, бо­га­том фо­то­гра­фи­ јом Ду­ша­на Јок­си­мо­ви­ћа, упот­пу­ње­не су фор­ма­ли­стич­ким глу­мач­ким от­кло­ ном, та­ко рет­ким у до­ма­ћем фил­му, и уто­ли­ко дра­го­це­ни­јим. Глу­мач­ки ан­ самбл чи­не и Мир­ја­на Ка­ра­но­вић, Ја­ сна Ђу­ри­чић и Па­вле Ерић. Днев­ник ма­ши­но­во­ђе до­бит­ник је Спе­ци­јал­ног при­зна­ња ме­ђу­на­род­ног жи­ри­ја на Па­ли­ћу 2016.

Нови живот филмске прошлости

Н

е­сум­њи­во нај­зна­чај­ни­ји свет­ски фе­ сти­вал ста­рог и кла­сич­ног фил­ма под на­зи­вом „Il ci­ne­ma ri­tro­va­to“ (Про­на­ ђе­ни би­о­скоп) до­жи­вео је кра­јем ју­на и по­чет­ком ју­ла сво­је ју­би­лар­но, три­ де­се­то из­да­ње. Као увод у фе­сти­вал, ње­гов глав­ ни ор­га­ни­за­тор Ки­но­те­ка Бо­ло­ње при­пре­ми­ла је се­дам­де­сет дру­ги кон­грес Свет­ске фе­де­ра­ци­је филм­ских ар­хи­ва (ФИ­АФ) на ко­ме су ди­рек­то­ ри и ар­хи­ви­сти пре­ко се­дам­де­сет ки­но­те­ка чла­ ни­ца во­ди­ли рас­пра­ву о те­ку­ћим пи­та­њи­ма и уче­ство­ва­ли у ва­жном сим­по­зи­ју­му под на­сло­ вом „Но­ви жи­вот филм­ске про­шло­сти“. Ипак, кључ­но де­ша­ва­ње за све уче­сни­ке кон­ гре­са и фе­сти­ва­ла, филм­ске исто­ри­ча­ре и кри­ ти­ча­ре, сту­ден­те и ар­хи­ви­сте – по­ла­зни­ке лет­ ње филм­ске шко­ле ФИ­АФ-а, као и мно­го­број­не фил­мо­фи­ле из свих кра­је­ва све­та, би­ло је при­су­ ство ни­кад бо­га­ти­јем филм­ском про­гра­му ко­ји је упри­ли­чен за ју­би­лар­ну го­ди­шњи­цу. Ни не­ сно­сна тем­пе­ра­ту­ра од пре­ко че­тр­де­сет сте­пе­ ни и по здра­вље ири­ти­ра­ју­ћа вла­жност ва­зду­ха ни­су мо­гле оме­сти ве­ли­ки број љу­би­те­ља ста­рог до­брог фил­ма, ко­ји су по сва­ку це­ну же­ле­ли да ви­де не­ка од рет­ких де­ла сед­ме умет­но­сти у јед­ ној од шест са­ла и два град­ска тр­га на­ме­ње­них за при­ка­зи­ва­ње. Фе­сти­вал, ко­ји се одр­жа­ва у пре­див­ном сред­ њо­ве­ков­ном уни­вер­зи­тет­ском гра­ду, ове го­ди­не је у про­грам­ском сми­слу над­ма­шио се­бе пру­ жив­ши увид у це­ло­куп­ну исто­ри­ју фил­ма и све ње­го­ве нај­ва­жни­је то­ко­ве, по­чев­ши од пр­вих де­ла „оче­ва фил­ма“ бра­ће Ли­ми­јер из 1896. го­ ди­не, во­де­ћи нас све до мо­дер­них кла­си­ка ка­ кав је Скор­се­зе­ов филм „До­ба не­ви­но­сти“ из 1993. го­ди­не. Нај­ве­ћи и не­ре­ши­ви про­блем гле­да­о­ци­ма фе­ сти­ва­ла пак пред­ста­вља­ли су тер­ми­ни и огро­ман

На тридесетом фестивалу у Болоњи премијерно је приказан италијански филм „Тровачица” Елеутерија Родолфија из 1916. године, чија је једина копија на свету пронађена у Архиву Југословенске кинотеке ПРОНАЂЕНИ БИОСКОП Александар Саша Ердељановић

„Здрави људи за разоноду” (1971)

број фил­мо­ва, ко­ји су у раз­ли­чи­тим би­о­скоп­ским са­ла­ма по­чи­ња­ли у исто или слич­но вре­ме, што јe оте­жа­ва­ло из­бор же­ље­ног фил­ма у кон­ку­рен­ ци­ји од не­ко­ли­ко ре­мек-де­ла. Сви би се опустили у ве­чер­њим са­ти­ма, ка­да су се на цен­трал­ном тр­ гу Пја­ца Ма­ђо­ре пред ви­ше хи­ља­да љу­ди при­ка­ зи­ва­ли об­но­вље­ни и ре­ста­у­ри­са­ни кла­си­ци као што су Ча­пли­но­ва „Мо­дер­на вре­ме­на“, Ми­не­ли­ јев „Ди­жи за­ве­су“, Клу­зо­ов „Кеј Ор­фе­вр“, Ол­ми­ је­во „Ста­бло за клом­пе“ од­но­сно „Град из­о­би­ља“ Џо­на Хју­сто­на, ко­јим је и за­тво­рен ово­го­ди­шњи фе­сти­вал. По­себ­на по­сла­сти­ца ове го­ди­не је би­ ла ор­га­ни­за­ци­ја те­мат­ских ве­че­ри на ко­ји­ма се раз­го­ва­ра­ло са ве­ли­ка­ни­ма фил­ма као што су бра­ћа Дар­ден (ина­че до­бит­ни­ци ово­го­ди­шње на­ гра­де ФИ­АФ-а), Жан Бе­кер, Бер­нар­до Бер­то­лу­ чи, Мар­ко Бе­ло­кио, Фол­кер Шлен­дорф, Ер­ма­но Ол­ми и дру­ги. За ма­њи­ну нај­фа­на­тич­ни­јих фил­мо­фи­ла цен­ трал­ни до­га­ђај фе­сти­ва­ла је би­ла пре­ми­је­ра три са­та и пет­на­ ест ми­ну­та ду­гог ар­хив­ског фил­маесе­ј а „Пу­т о­в а­њ е кроз фран­ц у­с ку ки­не­ма­то­гра­фи­ ју“ слав­ног ауто­ра Бер­т ра­н а Та­в ер­ ни­јеа, сво­је­вр­сне филм­ске исто­риј­ ске фре­с ке ко­ј а исто­вре­ме­но пра­ ти жи­в от­н и пут по­зна­тог ре­ди­те­ља од да­на де­ча­штва и мла­до­сти до пр­вог про­фе­си­о­нал­ног Елена Маковска, глумица у филму „Тровачица” ан­га­жма­на, па­ра­

лел­но при­ка­зу­ју­ћи ин­сер­те и при­че о фил­мо­ ви­ма, ре­ди­те­љи­ма и глум­ци­ма ко­ји су има­ли кључ­ни ути­цај на ње­го­ву суд­би­ну и ка­ри­је­ру. Ср­би­ја је ове го­ди­не има­ла за­па­же­но уче­шће на фе­сти­ва­лу у Бо­ло­њи. Пр­во, Ју­го­сло­вен­ска ки­но­те­ка је у са­рад­њи са Сло­вен­ском ки­но­ те­ком из Љу­бља­не и Аустриј­ским филм­ским му­зе­јом из Бе­ча ре­ста­у­ри­са­ла и при­ка­за­ла у сво­је вре­ме ма­хом за­бра­њи­ва­не и од вла­сти не­ ра­до при­ма­не до­ку­мен­тар­не фил­мо­ве ко­је је по­чет­ком се­дам­де­се­тих го­ди­на за но­во­сад­ску ку­ћу „Нео­план­та“ ре­жи­рао по­зна­ти сло­ве­нач­ ки аутор Кар­по Аћи­мо­вић Го­ди­на. Оства­ре­ња „Здра­ви љу­ди за ра­зо­но­ду“, „Гра­ти­ни­ра­ни мо­ зак Пу­пи­ли­је Фер­ке­верк“ и „Не­до­ста­је ми Со­ња Хе­ни“ ко­је чу­ва Ар­хив Ју­го­сло­вен­ске ки­но­те­ке при­ка­за­на су са ве­ли­ким успе­хом, уз при­су­ство ауто­ра и пред­став­ни­ка свих ки­но­те­ка ко­је су уче­ство­ва­ле у про­јек­ту. Још ва­жни­ја је свет­ска пре­ми­је­ра ита­ли­јан­ског фил­ма „Тро­ва­чи­ца“ Еле­у­те­ри­ја Ро­дол­фи­ја из 1916. го­ди­не, из­у­зет­ но мор­бид­не дра­ме о про­па­сти јед­не пле­мић­ке по­ро­ди­це, чи­ја је је­ди­на ко­пи­ја на све­ту про­ на­ђе­на у Ар­хи­ву Ју­го­сло­вен­ске ки­но­те­ке. Ово сјај­но ре­ста­у­ри­са­но де­ло у са­рад­њи на­ше ки­ но­те­ке са Ки­но­те­ком Бо­ло­ње и На­ци­о­нал­ним му­зе­јом фил­ма из То­ри­на, на­ста­ло пре­ма де­лу чу­ве­ног Га­бри­је­ла д’Анун­ци­ја, пред­ста­вили су уче­сни­ци про­јек­та пред пре­пу­ном са­лом у ко­ јој су се­де­ли ис­так­ну­ти исто­ри­ча­ри фил­ма, чи­је ре­ак­ци­је већ са­да го­во­ре да се бу­ду­ће исто­ри­је ита­ли­јан­ског не­мог фил­ма не мо­гу за­ми­сли­ти без овог, и тех­нич­ки и са­др­жај­но, из­у­зет­но уз­ бу­дљи­вог оства­ре­ња. Три­де­се­ти „Про­на­ђе­ни би­о­скоп“ је три­јум­фал­ но за­вр­шен, а љу­би­те­љи ма­ги­је фил­ма уна­пред са не­стр­пље­њем иш­че­ку­ју но­во из­да­ње фе­сти­ва­ла, пи­та­ју­ћи се да ли од ово­га мо­же би­ти бо­ље.

30. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 06 Субота

КЊИЖЕВНОСТ

О кравама које су извршиле самоубиство Едгар је себе сматрао убицом, починиоцем злочина. Он није бежао од тога да је оно што он ради убиство. Није му било важно ко ће појести вола којег он убије, важно му је било да препоручи душу сваког преживара с којим му се укрсте путеви КРИТИКА Срђан Тешин

О

во је кључ­но пи­та­ње од ког ће­мо по­ћи: ако се жи­во­ти­ње раз­ли­ку­ју од љу­ди, ка­ ко ту раз­ли­ку тре­ба ока­рак­те­ри­са­ти? Ово пи­та­ње је ва­жно за фи­ло­зо­фи­ју ума и ети­ку, јер, про­сто ре­че­но, трет­ ман жи­во­ти­ња за­ви­си од то­га да ли су оне спо­соб­ не да раз­ми­шља­ју и за­кљу­чу­ју, да има­ју ми­сли и ве­ро­ва­ња. Де­мо­крит, Ари­сто­тел, Хри­сип, Секст Ем­пи­рик, Алек­сан­дар Афро­ди­зиј­ски, Плу­тарх, Фи­лон, То­ма Аквин­ски, Мон­тењ, Де­карт, Кант, Мор, Га­сен­ди, Хјум, Деј­вид­сон и не­бро­је­ни дру­ги ста­ро­вре­ме­ни и са­вре­ме­ни ми­сли­о­ци, сви тра­же од­го­во­ре на пи­та­ња да ли мо­гу жи­во­ти­ње да де­ лу­ју вољ­но и да ли су жи­во­ти­ње од­го­вор­не за оно што чи­не. Бра­зил­ска спи­са­те­љи­ца Ана Па­у­ла Ма­ ја (1977) упра­во ова те­шка фи­ло­зоф­ска пи­та­ња узи­ма за срж свог ро­ма­на О сто­ци и љу­ди­ма.

Кла­ни­чар­ски ри­ту­ал Рад­ња овог крат­ког ро­ма­на од­ви­ја се у не­ка­квој не­и­ме­но­ва­ној бра­зил­ској пу­ста­ри. Глав­ни про­ та­го­ни­сти су рад­ни­ци у кла­ни­ци, чи­ји је жи­вот не­рас­ки­ди­во ве­зан за жи­вот и смрт сто­ке. Ед­гар Вил­сон је глав­ни ка­са­пин Кла­ни­це Ми­лов бик. Ње­гов при­ступ кла­њу ни­ је дис­кри­ми­на­тор­ски пре­ ма го­ве­ди­ма, јер прак­ти­ку­је кла­ни­чар­ски ри­ту­ал: ша­пу­ тао би им, ус­по­ста­вљао по­ве­ ре­ње с пре­жи­ва­ри­ма, по­том би им пал­цем умо­че­ним у креч ис­цр­тао знак кр­ста из­ ме­ђу очи­ју, уда­љио се два ко­ ра­ка, по­ди­гао маљ и пре­ци­ зно по­го­дио у че­ло, од че­га би се жи­во­ти­ња оне­све­сти­ ла. Ед­гар је ве­ро­вао да жи­во­ти­ње ко­је он уби­ја не па­те. Ње­гов пре­ци­зан уда­рац ре­дак је та­ле­нат ко­ји у се­би но­си скри­ве­но зна­ње пре­ма пап­ка­ри­ ма. За раз­ли­ку од ње­га, дру­ги ка­са­пин Зе­ка био је по­ре­ме­ће­ни мо­мак од осам­на­ест го­ди­на. Он ни­је знао, за раз­ли­ку од Ед­га­ра, да ме­со гу­би на уку­су ако жи­во­ти­ња осе­ћа страх и да ће, уко­ли­ко би уда­ рац у че­ло био ису­ви­ше сна­жан, ме­со по­ста­ти твр­ до. Ед­гар мо­ра да уби­је ви­ше од сто кра­ва и во­ло­ ва не­дељ­но ка­ко би за­ра­дио ка­кву-та­кву пла­ту, јер

Бразилска списатељица: роман о људском понашању животиња и животињском понашању људи

за сва­ку уби­је­ну жи­во­ти­њу до­би­је све­га не­ко­ли­ко цен­ти. Це­на јед­ног хам­бур­ге­ра од­го­ва­ра це­ни де­ сет кра­ва ко­је Ед­гар уби­је, а, ру­ку на ср­це, не­мо­гу­ ће је на­слу­ти­ти не­ве­ро­ва­тан ужас – dan­se ma­ca­bre пра­ши­не, му­ва, кр­ви и смр­ти – ко­ји се кри­је иза не­чег та­ко уку­сног и не­жног по­пут хам­бур­ге­ра. По­не­кад би убио се­дам­де­сет гр­ла у јед­ном да­ну. Ка­да је реч о мо­рал­ној дис­кри­ми­на­ци­ји жи­во­ти­ ња, нај­го­ре код уби­ја­ња сто­ке је­сте ка­да је гле­даш у очи, јер се у њи­хо­вим очи­ма, сма­трао је Ед­гар, кри­је зло чо­ве­ка ко­ји уби­ја. Очи пре­жи­ва­ра на­ ли­ку­ју но­ћи. У њи­ма је са­мо та­ма, и у њу се не мо­же про­ник­ну­ти. Увек је не­до­ку­чи­ва, пи­ше Ма­ја. Ни­ка­ кво сво­је зло ни­је ви­део у Зе­ки­ним очи­ма ка­да га је тре­снуо ма­љем, прет­ход­ Ана Па­у­ла Ма­ја, но му на­цр­тав­ши знак кр­ста „О стоци и на че­лу. Зе­ка је био зао: иако људима”, је имао ра­зум по­пут оног у Рен­де, пре­вод пре­жи­ва­ра, ужи­вао је у му­ Ана Ку­зма­но­вић че­њу жи­во­ти­ња, а то Ед­гар Јо­ва­но­вић ни­је мо­гао да до­зво­ли. Ма­ја ве­што у ро­ман уба­цу­ је и ге­о­по­ли­тич­ке про­бле­ме иза­зва­не вер­ским кон­флик­ ти­ма, ко­ји се на по­сре­дан на­ чин ре­флек­ту­ју и на сто­ку. Ме­ђу кра­ва­ма ко­је су сти­гле из Ли­ба­на по­ме­ша­ло се и не­ко­ли­ко кра­ва из Изра­е­ла, а по­што су Ли­бан­ ци и Изра­ел­ци не­при­ја­те­љи, не је­ду јед­ни дру­ги­ма кра­ве. На овом при­ме­ру Ма­ја пла­стич­но опи­су­је до­кле мо­гу ићи ужа­сне ви­зи­је љу­ди ко­ји вла­да­ју над стра­хо­ви­ма жи­во­ти­ња. Обо­жа­ва­ње кра­ва у Ин­ди­ји је ре­чит при­мер. Ин­ду­си обо­жа­ва­ју кра­ ву као сим­бол све­га жи­во­га. Као што је Ма­ри­ја за хри­шћа­не Мај­ка Бож­ја, та­ко је кра­ва за Ин­ду­се Мај­ка Жи­во­та. За­то за Ин­ду­са не­ма ве­ћег све­то­

гр­ђа од уби­ства кра­ве. Чак ни од­у­зи­ма­ње људ­ског жи­во­та не са­др­жи то сим­бо­лич­ко зна­че­ње, то не­ из­ре­ци­во осквр­ну­ће, ко­јим оди­ше кра­во­у­би­ство. Обо­жа­ва­ње кра­ве је нај­зна­чај­ни­ји узрок гла­ди и бе­де у Ин­ди­ји. При­зор убо­гог се­ља­ка ко­ји уми­ре од гла­ди по­ред ве­ли­ке, де­бе­ле кра­ве пру­жа за­пад­ном по­ сма­тра­чу уми­ру­ју­ћи осе­ћај ми­сте­ри­је, пи­ше Мар­ вин Ха­рис у сту­ди­ји Кра­ве, сви­ње, ра­то­ви и ве­шти­ це. За за­пад­ња­ка, па и за Ед­га­ра Вил­со­на и дру­ге сто­ча­ре, кра­ва не мо­же би­ти су­ро­ви, осве­то­љу­би­ви, уса­мље­ни, стро­ги, пра­вед­ни, ин­тер­вент­ни, ин­ва­зив­ ни, про­су­ђу­ју­ћи, осу­ђу­ју­ћи, ме­си­јан­ски... – и мо­же­мо до­пи­са­ти чи­тав сплет на­шег по­и­ма­ња Јед(и)но­га – ...лик бо­жан­ства, ка­ко за­па­жа Пре­драг Кр­стић у Фи­ло­зоф­ској жи­во­ти­њи. За Ед­га­ра је кра­ва би­ће ко­је се не се­ћа про­шло­сти, ко­је не раз­ми­шља о бу­ дућ­но­сти и ко­је у пот­пу­но­сти жи­ви у са­да­шњо­сти, ко­јом је, ако има до­бре па­ше, са­свим за­до­вољ­на. Ипак, Ед­гар се по­не­кад осе­ћао то­ли­ко бли­зак са жи­во­ти­ња­ма, да би по­вре­ме­но гу­био свест о то­ме ко је чо­век, а ко пре­жи­вар.

Киша крава До­кле год је кра­ва, во­ло­ва, ова­ца, сви­ња, ку­ни­ћа, би­во­ла и би­ко­ва би­ће увек не­ког спрем­ног да их за­ко­ље и да их по­је­де. Сто­ча­ри су љу­ди сто­ке и кр­ ви. И сви су уби­це, сва­ко сво­је вр­сте, док оба­вља­ју за­дат­ке на тра­ци за кла­ње. Ед­гар је се­бе сма­трао уби­цом, по­чи­ни­о­цем зло­чи­на. Он ни­је бе­жао од то­га да је оно што он ра­ди уби­ство. Ни­је му би­ло ва­жно ко ће по­је­сти во­ла ко­јег он уби­је, ва­жно му је би­ло да пре­по­ру­чи ду­шу сва­ког пре­жи­ва­ра с ко­јим му се укр­сте пу­те­ви. Он је ве­ро­вао у то да сто­ка има ду­шу и да ће би­ти од­го­во­ран за сва­ку од њих кад бу­де умро. Дру­ги сто­ча­ри ни­су де­ли­ли ње­го­во ми­шље­ње. Они су сма­тра­ли да су жи­во­ти­

ње под људ­ском вла­шћу да нам слу­же. Али ка­ко раз­у­ме­ти кра­ву ко­ја се очај­нич­ки за­ ле­те­ће пре­ма кла­ни­ци уз отег­ну­то, иза­зи­вач­ко му­ка­ње и уда­ра у зид та­ко сна­жно да по­ло­ми че­ ло? У дру­гом слу­ча­ју, кра­ве су из­вр­ши­ле ко­лек­ тив­но са­мо­у­би­ство, ба­цив­ши се у ам­бис. Је­дан ам­бис при­зи­ва дру­ги ам­бис, про­ко­мен­та­ри­сао је Ед­гар ову сце­ну ужа­са, ве­ру­ју­ћи у то да су се кра­ ве уби­ле. На ко­мен­тар дру­гих сто­ча­ра да кра­ве не­ма­ју соп­стве­ну во­љу и да не раз­ми­шља­ју о са­ мо­у­би­ству, Ед­гар је од­го­во­рио да су оне по­ста­ле на­лик љу­ди­ма! И то је раз­лог за­што су ње­го­ви да­ ни с пре­жи­ва­ри­ма од­бро­ја­ни и за­што је на­пу­стио кла­ни­цу. Са­да је био си­гу­ран да не зна ко је чо­век, а ко пре­жи­вар. Јер, ако жи­во­ти­ње, по Ед­га­ру Вил­ со­ну, има­ју во­љу и спо­соб­не су за раз­ми­шља­ње, он­да су, ре­ци­мо, ве­о­ма кон­тро­верз­ни ста­во­ви Де­ мо­кри­та и Ари­сто­те­ла ко­ји ка­жу да је ствар при­ ро­де не­ка­жње­но уби­ја­ти жи­во­ти­ње по сва­ку це­ну и да љу­ди има­ју пра­во да уби­ја­ју жи­во­ти­ње, јер су оне по при­ро­ди ство­ре­не за чо­ве­ка. Ко­лек­тив­но са­мо­у­би­ство кра­ва у ро­ма­ну О сто­ ци и љу­ди­ма оста­је нео­бја­шње­но. На не­ки увр­ну­ти на­чин Ма­ја је по­ве­за­ла пра­во жи­во­ти­ња са со­ци­ јал­ном прав­дом, по­зи­ва­ју­ћи се на Бо­жан­ско Про­ ви­ђе­ње: са­вре­ме­ни си­ро­ма­шни Бра­зил­ци су упо­ ре­ђе­ни с древ­ним из­глад­не­лим Изра­ел­ци­ма, чи­је мо­ли­тве су би­ле усли­ше­не ки­шом пре­пе­ли­ца, док су они на­гра­ђе­ни ки­шом кра­ва (ко­је су ско­чи­ле у ам­бис), јер је ме­со ко­је по­ти­че с не­ба, смрт ко­ја да­је жи­вот. Ако је не­ми­нов­но да се жи­во­ти­ње ко­ри­ сте у људ­ске свр­хе, он­да не­ка нај­ве­ћу ко­рист има­ ју они ко­ји­ма су њи­хо­во ме­со и ко­жа нај­по­треб­ ни­ји, а то су си­ро­ма­шни, дис­кри­ми­ни­са­ни љу­ди, они ко­ји су по­пут жи­во­ти­ња ко­је је­ду и с ко­ји­ма де­ле не­јед­нак трет­ман у дру­штву. Ста­но­ви­ште да жи­во­ти­ње има­ју пра­ва на при­ сто­јан трет­ман, да па­ра­фра­зи­ра­мо Сај­мо­на Блек­ бур­на, кон­тро­верз­ни­је је од ста­но­ви­шта да тре­ба да се при­стој­но по­на­ша­мо пре­ма њи­ма. По­јам пра­ва, до­слов­но, под­ра­зу­ме­ва спо­соб­ност ула­ га­ња жал­бе или, ре­ци­мо, свест о из­бо­ру. У том слу­ча­ју, ако се при­хва­ти ова по­ве­за­ност, он­да се кон­цепт пра­ва жи­во­ти­ња (али и пра­ва де­це и мен­тал­но обо­ле­лих) до­во­ди у пи­та­ње. Ипак, до­кле год у овом све­ту бу­де би­ло кра­ва, сма­тра Ед­гар Вил­сон, би­ће и не­ког спрем­ног да их за­ко­ ље и да их по­је­де. Оних ко­ји је­ду има мно­го, и је­ду та­ко да се ни­кад не за­си­те. Сви су они љу­ди кр­ви, и они ко­ји уби­ја­ју, и они ко­ји је­ду. Ни­ко не мо­же из­ бе­ћи ка­зну, за­кљу­чу­је Ма­ја. Не по­ста­вља се пи­та­ње у ро­ма­ну О сто­ци и љу­ ди­ма да ли је оправ­да­но уби­ја­ти жи­во­ти­ње, већ је су­шти­на у на­чи­ну на ко­ји то тре­ба чи­ни­ти. По­ пут Де­кла­ра­ци­је Европ­ске уни­је из Ли­са­бо­на, ко­ ја пре­по­зна­је жи­во­ти­ње као осе­ћај­на би­ћа (због че­га су зе­мље чла­ни­це по­зва­не да обра­те пу­ну па­ жњу и узму у об­зир со­ци­јал­не по­тре­бе жи­во­ти­ња), та­ко сте­пен људ­ско­сти, по Ма­ји, за­ви­си од сте­пе­ на уни­же­ња жи­во­ти­ња. Ро­ман О сто­ци и љу­ди­ма упра­во све­до­чи људ­ском по­на­ша­њу жи­во­ти­ња и жи­во­тињ­ском по­на­ша­њу љу­ди.

Пад си­ле и не­прав­де Осим што даје право гласа пониженима и увређенима са маргина друштва, Антунеш даје глас и женама, младим и старијим, сиромашним и богатим, што његов роман донекле чини и феминистичким. Оне нису равноправне с мушкарцима у друштву, али су зато оне те које подривају доминантни мушки став ПРИКАЗ На­ђа Бо­би­чић

И

ме Ан­то­ни­ја де Оли­ве­ре Са­ ла­за­ра ма­ње је по­зна­то од Хи­тле­ро­вог, Му­со­ли­ни­је­вог или Фран­ко­вог име­на, иа­ ко је овај дик­та­тор не­при­ко­ сно­ве­но и не­ми­ло­срд­но вла­дао Пор­ ту­га­ли­јом од 1932. до 1968. го­ди­не. Вре­ме ње­го­ве вла­да­ви­не обе­ле­же­но је ко­руп­ци­јом, дру­штве­ном не­јед­на­ ко­шћу, про­го­ни­ма по­ли­тич­ких не­ис­ то­ми­шље­ни­ка, као и, од 1961. го­ди­не, кр­ва­вим об­ра­чу­ном са осло­бо­ди­лач­ ким ре­во­лу­ци­ја­ма у пор­ту­гал­ским ко­ ло­ни­ја­ма. Са­ла­зар је умро 1970. го­ди­

не, да би тек че­ти­ри го­ди­не ка­сни­је фа­ши­стич­ки ре­жим у Пор­ту­га­ли­ји био сме­њен Ре­во­лу­ци­јом ка­ран­фи­ла. Жи­вот у то­ку овог пе­ри­о­да те­ма је ро­ ма­на При­руч­ник за ин­кви­зи­то­ре Ан­ то­ни­ја Ан­ту­не­ша, об­ја­вље­ног 1996. го­ди­не, а са­да и пре­ве­де­ног на срп­ски је­зик у из­да­њу Ге­о­по­е­ти­ке. У фор­мал­ном сми­слу, ро­ман је на­пи­ сан у фок­не­ров­ском ма­ни­ру, у пет де­ло­ ва, или ка­ко их ау­тор на­сло­вља­ва, „из­ ве­шта­ја“. Сва­ки од тих пет сег­ме­на­та из­гра­ђен је пак та­ко што се „из­ве­штај“, дат из угла јед­ног ли­ка, сме­њу­је са ко­ мен­та­ром из угла дру­гог. Ка­ко су сви ли­ко­ви на не­ки на­чин по­ве­за­ни, ти­ме се до­би­ја и ка­ле­и­до­скоп­ска сли­ка, у ко­ јој исте до­га­ђа­је са­гле­да­ва­мо из ви­ше пер­спек­ти­ва. Иа­ко је ро­ман на­пи­сан у сти­лу ви­со­ког мо­дер­ни­зма, ни­је хер­ме­ ти­чан на на­чин на ко­ји је то Бу­ка и бес, већ би се пре мо­гао упо­ре­ди­ти са Фок­ не­ро­вим дру­гим ро­ма­ни­ма, Аве­са­ло­ме, си­не мој или Док ле­жах на са­мр­ти, и то не са­мо на ни­воу уоб­ли­че­ња тек­ста, већ и те­мат­ски. У сре­ди­шту овог ро­ма­на је жи­вот­ни пут, успон и пад јед­ног Са­ла­ за­ро­вог ми­ни­стра, ње­го­ве по­ро­ди­це и по­ро­дич­ног има­ња. Лик ми­ни­стра се гра­ди кроз на­ра­ти­ве дру­гих ли­ко­ва о ње­му, тек на кра­ју и сам про­го­ва­ра­ју­ ћи соп­стве­ним гла­сом. Не­ко­ли­ко је пред­но­сти ова­квог на­ чи­на пи­са­ња. Пр­ва је у то­ме што нам, за­хва­љу­ју­ћи ау­то­ро­вом уме­ћу, сва­ка од по­је­ди­нач­них при­ча де­лу­је вр­ло

увер­љи­во. При­по­ве­да­на из пр­вог ли­ ца, чак и при­ча бес­кру­пу­ло­зног ди­ рек­то­ра бан­ке, ко­ји не пре­за ни од че­га, па ни од то­га да уни­шти вла­сти­ тог оца ка­ко би пре­у­зео сву моћ, под­ сти­че нас да на не­ки на­чин раз­у­ме­мо по­ступ­ке ли­ка, ако не и да их оправ­ да­мо. При­по­ве­да­ча у ро­ма­ну има два­ де­се­так, и они до­ла­зе из го­то­во свих де­ло­ва дру­штва. Ан­ту­неш с под­ јед­н а­к ом увер­ љи­в о­ш ћу пи­ш е из угла мла­де си­ ро­ма­шне де­вој­ке, као и из угла са­ да већ ста­рог Са­ ла­за­ро­вог ми­ни­ стра, ко­ји уми­ре у са­мо­ћи и у пот­ пу­ној не­мо­ћи, гу­ бе­ћи спо­соб­но­сти кре­та­ња и го­во­ра. Ма­да су при­че свих ли­ко­ва под­јед­ на­ко увер­љи­во на­пи­са­не, то не зна­чи да су све оне и рав­но­прав­не на иде­о­ ло­шком ни­воу, ни­ти да Ан­ту­неш ти­ме ре­ла­ти­ви­зу­је Са­ла­за­ров фа­ши­зам. На­ про­тив, као ле­ви­чар, ко­ји је и ову књи­ гу по­све­тио свом при­ја­те­љу Ер­не­шту Ме­лу Ан­ту­не­шу, јед­ном од пред­вод­ни­ ка Ре­во­лу­ци­је ка­ран­фи­ла, он кри­тич­ки при­ка­зу­је ак­те­ре и ме­ха­ни­зме ра­сло­ја­ ва­ња пор­ту­гал­ског екс­трем­но на­ци­о­ на­ли­стич­ког дру­штва. У Са­ла­за­ро­вој Пор­ту­га­ли­ји, нај­ве­ћу моћ има­ју сре­до­ веч­ни му­шкар­ци, при­пад­ни­ци ви­ших

кла­са, ко­ји су ко­рум­пи­ра­ни, не­мо­рал­ ни и бес­кру­пу­ло­зни, и ко­ји се слу­же кон­стант­ним на­си­љем пре­ма дру­ги­ ма ка­ко би са­чу­ва­ли сво­је по­зи­ци­је. С дру­ге стра­не, же­на­ма при­пад­ни­ца­ ма њи­хо­ве кла­се, њи­хо­вим су­пру­га­ма, се­стра­ма и мај­ка­ма, у том ми­зо­ги­ном све­ту оста­вље­но је са­мо да во­де до­ма­ ћин­ство, да се улеп­ша­ва­ју и да во­де ка­

то­лич­ка до­бро­твор­на дру­штва. Те же­ не из ви­со­ког дру­штва, за­штит­ни­це ве­ре, бе­ле ко­же и до­брог (ску­пог) уку­ са, не­хри­шћан­ски пре­зи­ру си­ро­ма­шне и од­но­се се пре­ма њи­ма као да су кућ­ ни љу­бим­ци. На исти на­чин као што и њи­хо­ви фи­нан­си­је­ри, у по­ро­дич­ним функ­ци­ја­ма су­пру­га, оче­ва или бра­ће, сек­су­ал­но ис­ко­ри­шћа­ва­ју си­ро­ма­шне де­вој­ке, док их њи­хо­ве мај­ке до­слов­но под­во­де, на­да­ју­ћи се да ће се та­ко из­ ву­ћи из си­ро­ма­штва. Осим што да­је пра­во гла­са по­ни­же­ ни­ма и увре­ђе­ни­ма са мар­ги­на дру­ штва, Ан­ту­неш да­је глас и же­на­ма,

мла­дим и ста­ри­јим, си­ро­ма­шним и бо­ га­тим, што ње­гов ро­ман до­не­кле чи­ ни и фе­ми­ни­стич­ким. Оне ни­су рав­ но­прав­не с му­шкар­ци­ма у дру­штву, али су за­то оне те ко­је под­ри­ва­ју до­ ми­нант­ни му­шки став. Ми­ни­стро­ва су­ пру­га ће и до­слов­но де­кон­стру­и­са­ти су­пру­го­ву моћ, а њен од­ла­зак са има­ ња пред­ста­вља­ће и по­че­так про­па­да­ња ми­ни­стро­вог све­ та. При то­ме, она Ан­то­нио Ло­бо Ан­ту­неш, не де­лу­је ка­ко би „При­руч­ник за ње­га лич­но уни­ ин­кви­зи­то­ре”, шти­ла, као што то Ге­о­по­е­ти­ка, ми­ни­стар ми­сли, Бе­ог­ рад 2016 већ да би осво­ји­ла соп­стве­ну сло­бо­ ду и не­за­ви­сност. И гла­со­ви дру­гих при­по­ве­да­чи­ца та­ко­ђе уно­се сум­ њу у ону вер­зи­ју све­та ко­ју нам при­ка­ зу­ју при­по­ве­да­чи – му­шкар­ци. Лик ми­ни­стра, као и фор­мал­но, и те­мат­ски цен­трал­на тач­ка ро­ма­ на, сим­бо­лич­но пред­ста­вља и сли­ку дру­штва у це­ли­ни, у јед­ном пе­ри­о­ду вла­да­ви­не го­то­во све­моћ­ног дик­та­то­ ра, али сва­ка­ко осу­ђе­ног на про­паст, због свих не­до­ста­та­ка дик­та­тор­ских ре­жи­ма и дру­штве­не не­прав­де у њи­ ма. Овај Ан­ту­не­шов ро­ман при­мер је ан­га­жо­ва­не књи­жев­но­сти, стил­ски и фор­мал­но до­бро уоб­ли­че­не, у ко­јој су при­ка­за­не све сла­бо­сти та­квих на­ци­ о­на­ли­стич­ких ре­жи­ма.

Субота 30. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

КЊИЖЕВНОСТ

За пре­сек срп­ске књи­жев­но­сти у већ до­вољ­но на­че­том, но­вом ве­ку иза­бран је нај­бе­збол­ни­ји – фор­мал­ни при­ ступ. То не зна­чи да су вред­но­сне ко­ор­ди­на­те за­не­ма­ре­ не, ма­да је по­тен­ци­јал­но оштар кри­ти­чар­ски суд све­сно

убла­жен. Занимају нас ау­то­ри чи­ји се ства­ра­лач­ки глас већ чуо у јав­но­сти и ко­ји је пре­по­знат као осо­бен, али њи­хов опус, слу­ти се, тек тре­ба да по­ка­же пу­ну зре­лост. Као би­бли­о­гра­фи­ја, и овај из­бор тра­жи ја­сно де­фи­ни­са­не

07

кри­те­ри­ју­ме, а они не мо­гу би­ти јед­но­знач­ни: то су ау­то­ри де­ла на­ста­лих на срп­ском је­зи­ку, у зе­мљи и ван ње, и срп­ ски ау­то­ри ко­ји пи­шу на дру­гим је­зи­ци­ма. Прилози који следе су писани трагови рецепције њихових почетака.

Tрагање за правом мером: Никола Живановић 20 испод 40: Пор­тре­ти срп­ских пи­са­ца Драгана Столић

Ч

уд­не сти­хо­ве мо­же­мо про­ на­ћ и у књи­га­м а Ни­к о­л е Жи­ва­но­ви­ћа (1979). Ме­ђу њи­ма су и они што го­во­ре о уса­хлом пе­сни­ку, ко­ји мо­ ра „не­ве­што, по­чет­нич­ки, с му­ком”, чи­та­ве но­ћи да тра­га за пра­вом реч­ ју: „ (…) нек су ми бар шта­ке ри­ма од по­мо­ћи” („Ци­ро­за”, збир­ка Аста­ по­во, 2009). Мо­жда као од­сев (ауто) иро­ни­је, тек ови сти­хо­ви уво­де у ви­ зу­ру оно што је Жи­ва­но­вић ште­дро и ши­ро­ко ко­ри­стио у сво­јим пр­вим пе­снич­ким де­ли­ма, а де­ли­мич­но и ка­сни­јим – ве­за­ни стих, ко­ји је у са­ вре­ме­ном до­ма­ћем пе­сни­штву, под усло­вом да оно ни­је по­све­ће­но де­ци, по­стао пра­ви ра­ри­тет. Мо­дер­на, ко­ ја је до­не­ла ди­сци­пли­но­ва­не ка­тре­ не Ду­чи­ћа или Ра­ки­ћа, одав­но ни­је мо­дер­на за по­дра­жа­ва­ње, тек по­не­ ки бард осме­ли се и упу­сти у ме­ло­ди­ ју сти­хо­ва са истим бро­јем сло­го­ва и ри­мом. Стро­ге фор­ме по­пут со­не­та су зах­тев­не, а со­нет­ни вен­ци су као ка­ пи­тал­ни ин­же­њер­ски по­ду­хва­ти, те хва­та­ње уко­штац на кра­ју 20. ве­ка са овим пе­снич­ким вр­ста­ма мо­же да зна­ чи ра­зно: ма­ни­ри­зам и по­и­гра­ва­ње или са­ве­сно и ам­би­ци­о­зно по­ла­га­ње сво­је­вр­сног пе­снич­ког ис­пи­та, што је

нај­бо­ље од­ра­ди­ти у ра­ној мла­до­сти, или, нај­зад, не­из­бе­жни из­раз јед­ног пе­снич­ког све­та ко­ји, но­шен соп­стве­ ном пу­но­ћом и си­ли­ном, мо­ра да се за­о­де­ва у оно што је пе­снич­ка тра­ди­ ци­ја ве­ко­ви­ма гра­ди­ла и не­го­ва­ла не би ли про­на­шао се­би при­хва­тљи­ву ме­ру. Књи­жев­но обра­зо­ва­ње, као у слу­ча­ју Жи­ва­но­ви­ћа, ко­је зна­чи по­ зна­ва­ње пе­снич­ких прак­си, мо­же да по­мог­не, али ни­је до­вољ­но и још увек не чи­ни пе­сни­ка. Рет­ко ка­да на­и­ла­зи­ мо на ма­те­ма­тич­ки чи­сте об­ли­ке, те и у овој по­е­зи­ји слу­ти­мо и ве­жбан­ку и ис­пи­ти­ва­ње фор­ме, али и до­ми­на­ци­ ју је­дин­стве­ног им­пул­са ко­јем ри­ма и стро­фа ипак ни­су „шта­ке”, већ по­ма­ жу да се нај­бо­ље ис­по­љи и нај­пот­пу­ ни­је из­гра­ди. Ка­да узме­мо све до са­да об­ја­вље­ не збир­ке (Але­ја ча­сов­ни­ка, 1998, са Алек­сан­дром Ша­ран­цем, Нар­ци­со­ве љу­бав­не пе­сме, 1999, Аста­по­во, 2009, Car­mi­na Gal­li, 2014), уоча­ва­мо су­ве­ рен пе­снич­ки пут ко­ји го­то­во ни­шта ни­је про­пу­стио да оби­ђе: од бр­зих пе­ те­ра­ца, пре­ко ста­бил­них осме­ра­ца до еле­гиј­ских че­тр­на­е­сте­ра­ца Але­је и со­ не­та Нар­ци­са. У две­ма по­то­њим мо­ же­мо да пра­ти­мо чи­та­ву па­ле­ту сло­ бод­ног сти­ха ко­ји по­вре­ме­но те­жи да се раз­гра­на у об­у­хват­ност и на­ра­ тив­ност по­е­ме („Ве­ли­ка aлба”, „Чо­ век ко­ји ни­је имао ни­шта”, Car­mi­na Gal­li). Пе­снич­ке те­ме мо­гу та­ко­ђе да се раз­ли­ста­ва­ју у свим прав­ци­ма, јер Нар­ци­со­ве љу­бав­не пе­сме до­ти­чу оп­ ште пој­мо­ве, да­ју­ћи им пе­снич­ко ту­ ма­че­ње („Сан”, „Смрт”, „За­бо­рав”, „За­ пис”). Збир­ку, ко­ја упа­дљи­во те­жи за­о­кру­же­но­сти, укљу­чу­је фор­мал­на до­стиг­ну­ћа и, кроз ци­та­те, ми­са­о­ну ду­би­ну свет­ске ба­шти­не ре­чи, отва­ ра и за­тва­ра иста пе­сма, „Аve Ma­ria”, ко­ја ни­је ма­ни­фест, али зву­чи као па­

КУКУРЕК И КАДУЉЕ Четири сата на углу Доситејеве и Бранкове. Светла тек толико да обасја дим цигарете. У затвореним становима нема мртваца, Нити над њиховим главама стоје упаљене свеће. И ту, једва видљив, нађох кукурек. Скривао се као миш, А са прозора оближње зграде Падала је на њега дневна светлост: Опит сунца на нокту, Капљица једна; Пажљиво! Светлост у собу улази На мачјим стопалима; Лежиш на кревету као корпа Просутих јабука, банана и грожђа; Моја рука ка твојим леђима Њише се на лаком падобрану. Изненада неки странац, Брадат и космат, голе лобање, Прође поред мене и попе се уз степенице, Степенице, степенице, степенице, Како гласи деминутив од степеница? Оних малих, Што на длан стану, Што се пењу До палца. Да ли да кренем за њим До собе, да га задавим. Црви по лешу, кукурек усред града: Живот је неуништив, И гадан. Има нешто увредљиво у лепоти овог цвета, Нагнут над њим, шаке ми скоро дотичу земљу, Љубавник, сањар, по звању песник – човек, Угрушак костију и рака у башти пуној цвећа. О како ми се гади лепота! Пупак се увија пред пољупцем, Узмиче јадно месо, деформишу се контуре; Пре бих љубио кипове него тела. Велике, беле, кипове, Те очи, што нити гледају, нити жмуре.

ро­ди­ја ин­во­ка­ци­је, при­зи­ва­ња бо­жан­ ства ко­је тре­ба да по­да­ри по­е­зи­ју пре­ ко свог по­сред­ни­ка – пе­сни­ка. Ње­гов од­нос пре­ма хри­шћан­ском бо­гу, ме­ ђу­тим, кон­стант­но је ам­би­ва­лен­тан, на­пет, кроз ње­га про­ве­ја­ва љут­ња пре­ ма том би­ћу којe не чу­је пат­ње и го­во­

Лепота је у месу, распета, кажњена. И сунце се дигло на непристојну висину. Седам је сати, ево мог града: Сукњице разних дезена, Пинклице, лакирани ноктићи, Ташнице, штиклице, ешарпице, Шналице без броја, Маскарице, карминчићи… Све то, све то, све то, Депонија боја. Иза попишане зграде башта Пуна безименог цвећа, Што се таласа и отима за ветар. Две издвојене кадуље Обигравају једна око друге, Њима ветар рукује вешто Као плетиља иглама. Нашао сам још две боје у башти; О, две боје, Ни налик оним бојама које знаш; Не могу ти описати какве су Док их не угледаш, Тим твојим обичним И сасвим описивим очима.

ри ла­жи („Kyrie ele­i­son”, Але­ја), то је не­при­јат­на и по­сто­ја­на сум­ња ко­ја и мно­го го­ди­на доц­ни­је вр­ху­ни у пи­та­ њу: „Ка­ко су ве­ру, на­ду и љу­бав / Са­ку­ пи­ти у ту ора­хо­ву љу­ску?” („Христ у цр­кви Н”, Car­mi­na Gal­li). Уме­сто то­га, по­глед ра­ди­је за­ра­ња у при­ро­ду, љу­де,

Фото Раде крстинић

Најтежи задатак не вреба у исказу, већ у изазову да се од баналног и обичног направи поезија

Изненада поче да пада прашина, По стварима, По дебелим гранама, По лишћу, По лицу, По коленима, По цветовима, Пада и све затрпава, Прашина Из оног Старог ћилима, Из оног Дивно везеног ћилима У седам боја. Све боје на твом нагом телу Док сликаш поред прозора. Жути образ, плави врат, Једна сиса зелена, Друго раме наранџасто Црвена штрафта на боку; Оскрнављени бронзани споменик! Зовем те на чај,

Међу белим радама И зеленом травом Нешто се црвени.

Кажеш – Сачекај, Само да ухватим ово сунце.

Прстић твој на ножици, Онај мали, Онај најмањи. РЕПРИЗА Испуњава то цветање, то претеривање природе, Та назнака зрења и обиља и сласти. Тако јапанска јабука бехара, Па латице падају данима, пад им се вртложи, А на гранама, нема ниједне латице мање. Твоје тело Голо на сунцу; Како су модри, Како су зрели, Како су спремни за кушање, Отисци мојих зуба По твојој кожи.

Лежим с конопцем чврсто око врата У твом кревету завезаних руку. Волиш самртни грч на моме лицу, Набрекле вене док ме несвест хвата. Знаш да не волим ни бол а ни муку, Зато уживаш више. На груди ми стављаш ногу, Повлачиш јаче. Не трпим ово јер ми прија Нити из љубави, већ зато што то могу. У твом црном оку док ме давиш Понори су каквих нема нигде, Црвен пламен са пламеном плавим, Шта у моме оку они виде? Никада не умрем а знаш да и мимо твоје воље то могу,

па чак и у бе­тон­ско, ур­ба­но окру­же­ ње („Ауто­бу­си”, „Бе­о­град”, Аста­по­во). Шта год то би­ло, циљ је исти – про­на­ ћи је­дин­стве­ну исти­ну, ле­по­ту и сми­ сао у го­ми­ли бе­сми­сле­них, че­сто пр­ ља­вих и ру­жних по­је­ди­но­сти ко­је нас окру­жу­ју. Нај­те­жи за­да­так та­ко не вре­ба у ис­ ка­зу, већ у иза­зо­ву да се од ба­нал­ног и обич­ног на­пра­ви по­е­зи­ја. Док гле­ да зве­зде, сун­цо­кре­те и при­ро­ду, и све то об­гр­љу­је рит­мом, пе­сник је на не­ ки на­чин за­шти­ћен, као да се кроз мо­ ре ствар­но­сти оти­ску­је у бро­ди­ћу пе­ снич­ке фор­ме (ра­не збир­ке; „Го­ди­не уче­ња”, Car­mi­na Gal­li). Сва­ко­дне­ви­ ца, ме­ђу­тим, у чи­јим та­ла­си­ма три­ви­ јал­но­сти мо­ра да пли­ва, пред­ста­вља мно­го круп­ни­ји за­ло­гај, на­ро­чи­то ако на­гри­за чак и до­жи­вљај љу­ба­ви. Ту до­ла­зи до још јед­ног ис­ку­ше­ња и ко­ нач­не про­ве­ре ква­ли­те­та: ова по­е­зи­ја се не рас­па­да у ру­ти­ни жи­вље­ња, не ре­ђа про­за­ич­не мо­ти­ве као ар­се­нал по­сто­ја­ња, већ са искре­ним бо­лом на­ сто­ји да у све­му на­ђе кап веч­не при­че („Во­да се сли­ва низ кал­др­му”, Аста­ по­во) или да у мно­гим сит­ни­ца­ма љу­ ба­ви от­кри­је бо­жан­ску ве­зив­ну нит („Ствар­ност, пр­ва ва­ри­ја­ци­ја”, „Та­ма­ ри­них пет ми­ну­та”, Car­mi­na Gal­li). То је са­свим све­сно ста­но­ви­ште, ко­ је од жа­мо­ра, све­та­ла и бр­зи­не све­та од­го­вор­но бе­жи у са­му срж по­сто­ја­ња, же­ле­ћи да раз­гр­не на­сла­ге сли­ка ко­је нас окру­жу­ју, да про­на­ђе жи­вот­ни да­ мар и бит ко­ја ће све об­ја­сни­ти. Је­ди­ но до че­га се мо­же сти­ћи је сопственo бићe и не­ви­дљи­ве спо­не са дру­гим љу­ ди­ма. Ова по­е­зи­ја ве­о­ма гла­сно под­ се­ћа да је исти­на у на­ма, чак и ка­да смо не­си­гур­ни, са­ми и збу­ње­ни, а да је пе­снич­ки ме­тар јед­на од нај­о­тво­ре­ни­ јих, те сто­га и нај­хра­бри­јих, мер­них је­ди­ни­ца љу­ба­ви и жи­во­та.

У твоме кревету да будем мртав Као што сам мртав у твом оку. Џелат не зна љубав обешеног, Обешени не види му осмех, А нас двоје дуго, заљубљено, Са две стране смрти гледамо се. Одронима пришао сам близу, Ураган сам чекао на доку, Земљотрес ме ломио а нисам Ништа слично срео твоме оку. Претераш ли куда ћеш без мене? Ако умрем и ти се прикључи, У рај са мном пођи да ме мучиш.

КАЖЕ: „НЕ ПОЗНАЈЕШ МЕ“ Да ли би ми знање дало неку предност у љубави, да ли је знање Њен виши ступањ него пуко допадање? Да ли онај ко је вољен у себи скрива неке невиђене дражи До којих долази само онај ко знање преко лепоте тражи? А зна ли лепота док не жели знање о себи да ми преда Како уопште у очима љубави она изгледа? Има ли стопала, шаке, осмех и трепавице Од чега су јој усне, на чему јој је лице? Зна ли лепота шта то љубав на њој тако бојажљиво налази Или је лепота тек лепота, кад је од знања чиста, Као огледало бистра, Када кроз њу, без муке, љубав сама себи прилази?

ТРЕНУТАК Тренутак после неке велике среће Када се враћаш празној кући где те неће Сачекати нико са ким би то осећање Поделио, кад почнеш да трпиш распадање Те среће у себи које те мучи и трује, Тренутак кад цмиздриш јер нема ко да те чује. Тренутак кад дан је довршен, при крају Флаша слаткастог вина, када је душа сита, На хартији довршена песма у пуном сјају, А нико ти није довољно важан да је прочита.

ЧИ­ТА­ЛИ­ШТЕ

30. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 08 Субота

Са­ња До­ма­зет

КЊИГЕ / ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ У БЕОГРАДУ Теџу Кол

Захар Прилепин

Маргерит Дирас

Отворени град

Седам живота

У сенци страсти

превео с енглеског Ален Бешић Дерета, 2016.

превела с руског Радмила Мечанин Самиздат Б92, 2016.

превела са француског Мира Поповић Плави јахач, 2015.

„Смрт је са­вр­шен­ство по­гле­да... Не­ду­го по­што су по­че­ле те бес­ циљ­не шет­ње, сте­као сам на­ви­ку да из сво­га ста­на по­сма­трам се­о­бу пти­ца и пи­там се сад да ли су те две ства­ри би­ле по­ве­за­не. Оних да­на кад бих се вра­тио не­што ра­ни­је из бол­ни­це, обич­но бих гле­дао кроз про­зор као ка­кав ту­мач зна­ме­ња, у на­ди да ћу угле­да­ти чу­до при­род­не ми­гра­ци­је. Сва­ког пу­та ка­да бих спа­зио ја­то гу­са­ка ка­ко про­ми­че не­бом, пи­тао бих се ка­ко се њи­ма од­ о­зго чи­ни наш жи­вот....” Ре­бе­ка Сол­нит је пре ви­ше го­ди­на на­ пи­са­ла књи­гу о уме­ћу и ле­по­та­ма лу­та­ла­штва. Ево ро­ма­на ко­ји ко­ре­спон­ди­ра са де­лом Сол­ни­то­ве. У пи­та­њу је ме­ди­та­тив­на про­за рет­ке ле­по­те, она­ква ка­кву упра­во за­слу­жу­је град – чу­до, град – но­ви дрх­та­ви Ва­ви­лон, град ме­та­ли­зи­ра­не че­жње, град ста­кле­них оп­се­на и буд­ног са­ња­ре­ња – Њу­јорк. Пред на­ма је пр­ви ро­ман ни­ге­риј­ско-аме­рич­ког књи­жев­ни­ка и фо­то­гра­фа Те­ џу Ко­ла, про­за – во­дич кроз град, упут­ство ка­ко ути­сну­ти ули­це Њу­јор­ка у соп­стве­ну по­е­тич­ку ме­мо­ри­ју, ка­ко бу­ле­ва­ре гра­да до­жи­ве­ти као пу­то­ка­зе кроз ду­го лу­та­ње соп­стве­ним уну­тар­њим све­то­ви­ма. Глав­ни ју­нак, Џу­ли­јус, по­чет­ком за­вр­шне го­ди­не ста­ жи­ра­ња на пси­хи­ја­три­ји по­чи­ње да из­ла­зи у ве­чер­ње шет­ње и оне му ме­ња­ју жи­вот. Пред на­ма је сно­ли­ко шти­во ко­је се до­ ти­че исто­ри­је, ми­та, је­зи­ка, пам­ће­ња, по­ре­кла са­мо­ће, по­е­ти­ ке про­сто­ра, от­кри­ва­ња но­вих ди­мен­зи­ја у при­по­ве­да­њу, а све кроз сли­ке ко­је се спо­ро пред на­ма об­ли­ку­ју, као фо­то­гра­фи­је што не по­ка­зу­ју са­мо уну­тра­шњост јед­ног гра­да, већ и бље­ско­ве ње­го­вих љу­ба­ви, ра­са, на­ци­о­нал­них иден­ти­те­та, сло­бо­де, гу­би­ та­ка. Два­де­сет ча­со­пи­са са раз­ло­гом су ово де­ло про­гла­си­ли нај­бо­љом књи­гом го­ди­не – Њу­јор­кер, Еко­но­мист, Бо­стон глоб, Њу­звик... Ево де­ла ко­је се та­ко ду­го че­ка и са огром­ним ужи­ва­ њем чи­та. Не­ма ро­ма­на о Њу­јор­ку ко­ји на­ли­ку­је на овај.

ЦЕНТРИ КУЛТУРЕ КУЛ­ТУР­НИ ЦЕН­ТАР БЕ­О­ГРА­ДА Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6/I тел. 2622-757 www.kcb.org.rs Ликoвни прoгрaм, тeл. 2622-926 Рaднo врeмe гaлeриja свaкoг дaнa 12-20 ч., нeдeљoм зaтвoрeнo Ли­ков­на га­ле­ри­ја, Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6 Га­ле­ри­ја Pоdrооm, Трг ре­пу­бли­ке 5 До 20. 8. – Ма­ја Си­мић, Ауто­пoр­тре­ ти, ди­ги­тал­на гра­фи­ка Га­ле­ри­ја арт­гет – 15. го­ди­на Трг ре­ пу­бли­ке 5/I До 20. 8. – Но­ва ствар­ност, до­ку­ мен­та­ри­сти но­ве ге­не­ра­ци­је Га­ле­ри­ја Pоdrооm, Трг ре­пу­бли­ке 5 До 20. 8. – Con­tem­po­rary the­sa­u­ rus, но­ви пре­сек са­вре­ме­не ви­зу­ ел­не умет­но­сти у Ре­пу­бли­ци Срп­ ској. Умет­ни­ци: Игор Бо­шњак, Ни­ ко­ла Ке­ке­ро­вић, Ни­но­слав Ко­ва­че­ вић, Мла­ден Ми­ља­но­вић, Ра­ден­ко Ми­лак, Бор­ја­на Мр­ђа, Ми­ла Па­нић, Сел­ма Сел­ман, Са­ша Та­тић и гру­па Тач.ка. Ауторкa кон­цеп­та из­ло­жбе: Жа­на Ву­ки­ће­вић, ви­ша ку­сто­ски­ња МСУРС. Го­сто­ва­ње Му­зе­ја са­вре­ме­ не умјет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске из Ба­ња Лу­ке Еду­ка­тив­ни про­грам 31. 7. 12–16 – АР­ТЕ­ДУ 9. Ра­ди­о­ни­ца за мла­де. Про­стор: Га­ле­ри­ја Арт­гет ДОМ ОМЛА­ДИ­НЕ БЕ­О­ГРА­ДА Ма­ке­дон­ска 22/IV, тел. 3220–127 www.do­mo­mla­di­ne.org 30. 7. у 20 Пла­то Ми­ла­на Мла­де­ но­ви­ћа – Кон­церт на Зи­ди­ћу: ШКМ бан­да (Ште­фан Ко­вач Мар­ко бан­да, СЛО) 5. 8. у 19 Га­ле­ри­ја – Отва­ра­ње из­ло­ жбе „Mлади срп­ски ака­дем­ски сли­ ка­ри Аме­ри­ци“ 5. 8. у 20 Пла­то Ми­ла­на Мла­де­но­ ви­ћа – Кон­церт на Зи­ди­ћу: The Coc­ kbloc­kers Дом културе Студентски град Булевар Зорана Ђинђића 179 тел. 269-1442 www.dksg.rs Би­бли­о­те­ка 18–31. 7. Хол Би­бли­о­те­ке – Из­ло­ жба књи­га: На­ци­о­нал­на ге­ог­ ра­фи­ја 1–15. 8. Хол Би­бли­о­те­ке – Из­ло­жба књи­га: Нај­бо­љи ро­ма­ни за ле­то Књи­жев­ност 2. 8. у 20 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ ла – Наш гост: Мар­ко То­маш, пи­сац и есе­ји­ста Оста­ло До 15. 8. Га­ле­ри­ја – Из­ло­жба стрип та­бли Дру­жи­не Дар­да­не­ли ауто­ра Дра­га­на Па­у­но­ви­ћа и Па­вла Зе­ли­ћа 2. 8. у 21 СКЦ Но­ви Сад – Го­сто­ва­ње До­ма кул­ту­ре „Сту­дент­ски град“: Пред­ста­вља­ње фе­сти­ва­ла Бал­ка­ни­ ма и про­дук­ци­је АФЦ 5. 8. у 21 СКЦ Но­ви Сад – Го­сто­ва­ње До­ма кул­ту­ре „Сту­дент­ски град“: Пред­ста­вља­ње ра­ди­о­ни­це са­вре­ме­ ног пле­са ДКСГ „Тра­га­ње за по­кре­ том“ аутор­ке Са­ње Цвр­ко­тић

„Ују­тру из­ла­зим до ре­ке и пи­пам во­ду, са­свим овлаш до­ди­ру­јем је два­ма, по­не­кад три­ма пр­сти­ма: пр­сто­хва­том. Ма­ло ко на зе­мљи осе­ћа ова­ко до­бро, као ја. Бу­дим се и ми­слим: ка­ко ми је до­бро. За­спи­вам и ми­слим: до­бро ми је. Не пи­там због че­га. Не мо­лим се ни за шта но­во. Ти­хо се мо­лим: оста­ви све ка­ко је­сте ба­рем још ма­ло. Не ло­ми ни­шта, Го­спо­де. Чак не ди­ши. На оној оба­ли је др­ве­ће – све­га не­ко­ли­ко по­кре­та: за­ле­лу­јаш во­ду, и од­раз се на­ру­ши. Ма­да ће уско­ро зи­ма, и од­ра­за не­ће би­ти уоп­ште...” Ево по­чет­них ре­че­ни­ца из при­по­вет­ке „Се­дам жи­во­та”, по ко­јој је чи­та­ва збир­ка до­би­ла име. Ево збир­ке при­ча о љу­ди­ма. „Гор­ких, сме­шних, стра­шних, ап­сурд­них, по­вре­ме­но бе­сми­сле­них при­ча, али са­мо на пр­ви по­глед... Чи­тав жи­вот...” Пи­та­ли смо се шта ће се но­во из При­ле­пи­новг ка­би­не­та чу­да по­ја­ви­ти по­сле гран­ди­о­ зног ро­ма­ма „Оби­тељ”, ко­ји је по­ми­рио све кри­ти­ча­ре овог пи­ сца, а са­мог ауто­ра свр­стао у кла­си­ке. Угле­да­ла је свет ова збир­ка – „где При­ле­пин као да при­ча у хо­ду. Из­уз­ ет­но, дир­љи­во, не­жно и за­ни­мљи­во. Нај­бо­ља при­ча је при­ча о оцу”, ми­сли кри­ти­чар Па­ вел Ба­син­ски, на­ла­зе­ћи у њој не­што за­ди­вљу­ју­ће, за­па­њу­ју­ће, ха­мле­тов­ско. Је­дан јед­но­ста­ван, ано­ни­ман чо­век, отац, оти­шао је. Остао је син, сам При­ле­пин, јер не­ка­ко се ауто­би­о­граф­ско ри­му­је уз ову при­чу. Син је сла­ван, чу­вен ди­љем све­та, па ипак, чи­та­вог жи­во­та не мо­же су­сти­ћи оца – јер оче­ве ни­је мо­гу­ће су­ сти­ћи... Чи­та­ву ову збир­ку, сам При­ле­пин услов­но та­ко на­зи­ва. Он сма­тра да нам је у ру­ке ста­вио на­ра­тив­но плат­но, фи­ло­зоф­ ско раз­ми­шља­ње о чо­ве­ку и ње­го­вој суд­би­ни. Чи­та­о­ци овог де­ ла сло­жи­ће се да је При­ле­пин још јед­ном кр­шио сва уоби­ча­је­на пра­ви­ла, раз­го­ва­рао са свим зе­маљ­ским и бо­жан­ским си­ла­ма ла­ко и са ве­дром ту­гом, а све да би онај ко ове При­ле­пи­но­ве ре­ до­ве бу­де чи­тао, осе­тио „истин­ску чи­та­лач­ку сре­ћу”.

ДЕЧЈИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Таковска 8, тел. 32-42-011 www.dkcb.rs

ГА­ЛЕ­РИ­ЈА РТС Та­ков­ска 10, тел. 321-1324 www.rts.rs

Ли­ков­ни про­грам Га­ле­ри­ја – За­вр­шна из­ло­жба по­ла­ зни­ка Ли­ков­ног ате­љеа, Сту­ди­ја за ани­ми­ра­ни филм, Ате­љеа за при­ме­ ње­ну умет­ност и Сту­ди­ја за стрип и ка­ри­ка­ту­ру ДКЦБ Бес­плат­не лет­ње ра­ди­о­ни­це „Кул­ту­ра сло­бод­ног вре­ме­на“ 5. 8. 10–12 – Ра­ди­о­ни­ца стри­па и ка­ри­ка­ту­ре за уз­раст од 13 до 18 го­ ди­на. При­ја­вљи­ва­ње по­ла­зни­ка је оба­ве­зно!

Из­ло­жбе­ни хол РТС До 14. 9. – Из­ло­жба мо­за­и­ка Бо­ри­ сла­ва Ње­жи­ћа Га­ле­ри­ја РТС До 16. 9. – Из­ло­жба сли­ка Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа „Ви­тез све­тло­сног ре­да“

УДРУ­ЖЕ­ЊЕ КЊИ­ЖЕВ­НИ­КА СР­БИ­ЈЕ Три­би­на Фран­цу­ска 7 www.uksrbije.org.rs/ 4. 8. у 19 – Пор­трет књи­жевб­ни­ка Љу­би­ше Си­ми­ћа (Франк­фурт). Уру­ че­ње Злат­не знач­ке КПЗ. Уче­ству­ ју: Ра­до­мир Ан­дрић, Алек­сан­дар Чо­трић, Ми­љур­ко Ву­ка­ди­но­вић и аутор КУ­ЋА ЂУ­РЕ ЈАК­ШИ­ЋА Ска­дар­ска 34, тел. 7230-302 www.ku­ca­dju­re­jak­si­ca.rs 1. 8. у 19 – Отва­ра­ње из­ло­жбе ка­ри­ ка­ту­ра Бра­ни­сла­ва Јо­ти­ћа.

3. 8. у 19 – Пе­снич­ко ве­че Ра­ди­сав Ми­ћа Ца­јић „Бе­о­град ви­ђен и са­ њан“ 5. 8. у 19 – Пред­ста­вља­ње књи­ге „Чар­шиј­ске при­че“ Вла­ди­ми­ра Пе­ ши­ћа Центар београдских фестивала Илије Гарашанина 24 тел. 323-65-30 www. belef.rs 24. БЕЛЕФ 30. 7. у 20.30 Са­ва цен­тар – Др­жав­ ни ака­дем­ски ан­самбл „Бер­јо­ска“, Мо­сква, Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја. Све­ча­но за­тва­ра­ње 25. Бе­о­град­ског лет­њег фе­сти­ва­ла

ГАЛЕРИЈЕ ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ГРА­ФИЧ­КИ КО­ЛЕК­ТИВ Оби­ли­ћев ве­нац 27 тел. 2627-785 www.gra­fic­ki­ko­lek­tiv.org До 30. 7. – Из­ло­жба Кри­сти­не Чеп­ ке­но­вић Кар­лсен и Ане Кри­стин Мир­сет.

1. 8. у 19 – Oтварање из­ло­жбе Нор­ ве­шка ду­бо­ка штам­па Стал­на про­да­ја гра­фи­ка Рад­но вре­ме: 11-20, су­бо­том 10-16 ча­со­ва ПРОДАЈНА ГАЛЕРИЈА „БЕОГРАД” Косанчићев венац 19 тел. 30-33-923 www.galerijabeograd.org До 15. 8. – Из­ло­жба Олгe Ђор­ђе­вић – По­вра­так при­ро­ди

Галерија УЛУС Кнез Михаилова 37, тел. 2623-128 www.ulus.rs Из­ло­жбе До 2. 8. – Љу­бо­мир Лац­ко­вић, скулп­ту­ре До­њи ни­во га­ле­ри­је УЛУС До 2. 8. – Груп­на из­ло­жба Оби­чан свет, фо­то­гра­фи­је Умет­нич­ки па­ви­љон „Цви­је­та Зу­зо­рић“, Ма­ли ка­ле­мег­дан 1 тел. 26-21-585 До 1. 8. – Пре­драг Ми­ли­ће­вић Бар­ бе­ри­ен, сли­ке 4–27. 8. – Сре­тен Ди­вљан, сли­ке Галерија ‘73 Пожешка 83a, тел. 35-57-142 www.galerija73.com До 9. 8. – Из­ло­жба сли­ка: Ани­та Бун­чић „Тран­сфи­гу­ра­ци­је“

БИБЛИОТЕКЕ БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА Кнез Михаилова 56 тел. 202-40-00 www.bgb.rs Одељење уметности 1. 8. у 19 – Удру­же­ње Ср­ба из Хр­ ват­ске и БГБ ор­га­ни­зу­ју пред­ста­ вља­ње збор­ни­ка: „Гра­ђан­ски рат у Хр­ват­ској 1991–1995“ бр. 11–12. Уче­ству­ју: Ни­ко­ла Жу­тић, Пре­драг Ј. Мар­ко­вић, Мом­чи­ло Ди­клић и Ми­лан Ду­лић. Про­грам во­ди: Дан­ ко Пе­рић Га­ле­ри­ја Атри­јум Би­бли­о­те­ке гра­да Бе­о­гра­да 2. 8. у 19 – Отва­ра­ње из­ло­жбе: „Ав­ густ је опет ко не­кад“ аутор­ке Сло­ бо­дан­ке Ра­кић Ше­фер. Из­ло­жбу отва­ра: Ма­ри­на Лу­кић Цве­тић, исто­ ри­чар умет­но­сти. Оде­ље­ње ста­ре и рет­ке књи­ге и књи­ге о Бе­о­гра­ду – За­ви­чај­но оде­ље­ње Змај Јо­ви­на 1 / II спрат 4. 8. 10–14 – 464. ро­ђен­дан Бе­о­ град­ског че­тво­ро­је­ван­ђе­ља НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ Скерлићева 1, тел. 2451-242 www.nb.rs 2. 8. у 19 Ам­фи­те­а­тар – Пред­ста­ вља­ње но­вог ро­ма­на Ни­ко­ле Мо­ рав­че­ви­ћа „Мар­ко Мр­њав­че­вић“ (Ар­хи­пе­лаг, 2016). Уче­ству­ју: Ви­да Ог­ње­но­вић, Гој­ко Бо­жо­вић и Ни­ко­ ла Мо­рав­че­вић

МУЗЕЈИ НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ У БЕ­О­ГРА­ДУ Трг Ре­пу­бли­ке 1а, тел. 3306-048 www.na­rod­ni­mu­zej.rs Цен­трал­на згра­да На­род­ног му­зе­ ја у Бе­о­гра­ду и Га­ле­ри­ја фре­са­ка при­вре­ме­но су за­тво­ре­не за по­се­ ти­о­це. Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја Го­спо­дар Је­вре­мо­ва 21 тел. 2625-161 Oсновна по­став­ка му­зе­ја по­све­ће­ на је Ву­ку Ка­ра­џи­ћу и До­си­те­ју Об­ ра­до­ви­ћу, дво­ји­ци ре­фор­ма­то­ра срп­ског је­зи­ка 30. 7. од 17 и 2. 8. од 12 – Му­зеј се мо­же оби­ћи уз струч­но во­ђе­ње 31. 7. 12–14 – Ули­це и тр­го­ви Бе­о­ гра­да кроз вре­ме – отво­ре­ни раз­го­ вор о се­ћа­њи­ма и за­пи­си­ма о ста­ ром Бе­о­гра­ду 4. 8. 18–19 – Ак­тив­ни му­зеј – отво­ ре­ни час аики­доа у дво­ри­шту му­зе­ја у са­рад­њи са Аики­до клу­бом „Син­ ги­ду­нум“ 5. 8. у 10 – Струч­но во­ђе­ње кроз му­ зеј на ен­гле­ском је­зи­ку 5. 8. 12 – 13 – „Му­зеј за ба­ке, де­ке, уну­ке“ дру­же­ње уз ин­тер­ак­тив­не ра­ди­он­це за нај­мла­ђе и ту­ма­че­ње му­зеј­ске по­став­ке за ста­ри­је Рад­но вре­ме: уто­рак, сре­да, пе­так 10-17; че­твр­так, су­бо­та 12-20; не­ де­ља 10-14 ч.; по­не­дељ­ком за­тво­ ре­но МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА Змај Јовина 1, тел. 2630-825 www.mgb.org.rs Кoнак кне­ги­ње Љу­би­це Кне­за Си­ме Мар­ко­ви­ћа 8 тел. 2638-264 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10-17, чет. 10-18, суб. 12-20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка: Ен­те­ри­је­ри бе­о­ град­ских ку­ћа XIX ве­ка Сва­ког пет­ка у 17 и сва­ке су­бо­те у 11: На ка­фи код кне­ги­ње Љу­би­це До 31. 8. у Ама­му – Из­ло­жба „Ис­ тан­бул: по­глед кроз про­зор“, аутор Ж. Ми­ћа­ло­вић Спо­мен-му­зеј Иве Ан­дри­ћа Ан­дри­ћев ве­нац 8, тел. 3238-397 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., суб. 1017, чет. 12-20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа Је­ле­не Ћет­ко­вић 5, тел. 3223-126 Му­зеј је за­тво­рен за по­се­ту због ре­ кон­струк­ци­је Ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште Вин­ча Бе­ло бр­до 17, тел. 8065-334 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10-16, чет. 12-18, суб., нед. 10-18 ч. Стал­на по­став­ка Му­зеј Па­је Јо­ва­но­ви­ћа Кра­ља Ми­ла­на 21/IV тел. 3340-176 Рад­но вре­ме: чет. 10-18, суб. 12-20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка. Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16 ч., нед. у 12 часова.

По­сле чи­та­ња овог де­ла, раз­го­во­ра спи­са­те­љи­це са Ле­о­пол­ ди­ном Па­ло­том де­ла То­ре, љу­би­те­љи чу­ве­не Ди­рас по­но­во ће узе­ти у ру­ке сва она де­ла због ко­јих је ова аутор­ка по­ста­ла не­из­о­став­ни део на­ших ин­те­лек­ту­ал­них, чул­них, љу­бав­них, украт­ко – ли­те­рар­них ис­ку­ста­ва. Ево књи­ге где Ди­ра­со­ва от­ кри­ва да ни­ка­да ни­је за­бо­ра­ви­ла уме­ће при­по­ве­да­ња сво­је мај­ке, да је за­и­ста фор­ми­ра­ло де­тињ­ство у ег­зо­тич­ним пре­де­ ли­ма, та­мо не­где, где и да­нас по­сто­ји спо­мен му­зеј, ку­ћа љу­ба­ ви из­ме­ђу ње и ње­ног ки­не­ског љу­бав­ни­ка, иако она у ту ку­ћу ни­ка­да ни­је кро­чи­ла. О то­ме, она ка­же: „Ка­да сам си­ро­ма­шна и екс­тра­ва­гант­на, сре­ла ки­не­ског љу­бав­ни­ка, от­кри­ла сам ту ам­би­ва­лен­тост стра­сти. Љу­бав као же­љу по­се­до­ва­ња дру­гог до­тле да по­же­ли­мо да га про­жде­ре­мо... Та је љу­бав оста­ви­ла за со­бом све дру­ге љу­ба­ви, при­зна­те и до­зво­ље­не. У на­сто­ја­ њу да је име­ну­је, из­вла­че­ћи је из ње­не пр­во­бит­не и све­те та­ ме, је­зик уби­ја страст, огра­ни­ча­ва је, ума­њу­је. Али кад љу­бав ни­је из­ре­че­на, она има сна­гу те­ла, сле­пу и не­дир­ну­ту сна­гу ужи­ва­ња... За­ни­ма ме от­куд по­ти­че еро­ти­ка, же­ља, оно што не мо­же­мо, а мо­жда и не тре­ба сек­сом да убла­жи­мо. Же­ља има осо­би­ну ла­тент­но­сти и у то­ме је слич­на пи­са­њу: же­ли­мо као што пи­ше­мо, увек... Већ од ма­ле­на, од мо­јих пр­вих аван­ ту­ра с не­по­зна­ти­ма у ка­би­на­ма на пла­жи и у во­зо­ви­ма, знам шта зна­чи жуд­ња. С ки­не­ским љу­бав­ни­ком ис­ку­си­ла сам сву ње­ну сна­гу, ви­о­лент­ност чак... Нај­леп­ше књи­ге на­пи­са­ла сам кад сам би­ла са­ма, или са про­ла­зним љу­бав­ни­ци­ма. Књи­ге са­ мо­ће, та­ко бих то на­зва­ла...“ Ево му­дре, не­ви­не, хра­бре књи­ге о пи­са­њу, љу­ба­ви, умет­но­сти и стра­сти, пој­мо­ва из­ме­ђу ко­јих је Маргерит Ди­рас ста­вља­ла знак јед­на­ко­сти.

Збир­ка ико­на Се­ку­лић Узун Мир­ко­ва 5, тел 2182-961 Рад­но вре­ме: чет. 10-18, суб. 12-20, нед. 10-14 ч. Стал­на по­став­ка. Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Му­зеј Ба­њич­ког ло­го­ра Па­вла Ју­ри­ши­ћа Штру­ма 33 тел. 3674-877 Рад­но вре­ме: сре., чет., пет. 10-17 часова. Стал­на по­став­ка. ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ Студентски трг 13, тел. 3281-888 www.etnografskimuzej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак – су­бо­та 10– 17, не­де­ља 9–17 ч. Стал­на из­ло­жба: На­род­на кул­ту­ра Ср­ба у XIX и XX ве­ку По­клон-збир­ка: Се­ке Ми­ше­вић-Ми­ ја­то­вић из­ло­же­на у клу­бу Ет­но­граф­ ског му­зе­ја Из­ло­жба: Гуњ, је­лек, пр­слук, аутор­ ки Вил­ме Ни­шка­но­вић и мр Та­тја­не Ми­ку­лић 2. 8 у 19 – От­вра­ње из­ло­жбе Као не­кад – гуњ и је­лек као ин­спи­ра­ци­ ја, аутор­ке Еви­це Ми­ло­ва­нов-Пе­ не­зић. Ова из­ло­жба је део пра­те­ ћег про­гра­ма из­ло­жбе Гуњ, је­лек, пр­слук До 12. 8. – Го­сту­ју­ћа из­ло­жба Му­зе­ ја гра­да Но­вог Са­да Са­ла­ши – из­ме­ ђу иде­а­ли­зо­ва­ног и ствар­ног. Ауто­ ри: Ве­сна Не­дељ­ко­вић-Ан­ге­лов­ска, Фе­ђа Ки­се­лич­ки, Алек­сан­дра Ја­ко­ вље­вић и струч­ни са­рад­ник Ве­сна То­мић Ма­на­ко­ва ку­ћа Га­ври­ла Прин­ци­па 5 тел. 3036-114 Ет­но­граф­ска спо­мен-збир­ка Хри­ сти­фо­ра Цр­ни­ло­ви­ћа Стал­на из­ло­жба На­род­не но­шње и на­кит цен­трал­но­бал­кан­ског под­ руч­ја МУЗЕЈ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ Господар Јевремова 19 тел. 2626-630 www.mpus.org.rs До 15. 9. – Из­ло­жба: Вла­сти­мир Ђу­за Сто­јиљ­ко­вић, аутор Би­ља­на Осто­јић, ку­стос МУЗЕЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ Ан­дре Ни­ко­ли­ћа 14, тел. 2651-654 www.museumofafricanart.org Му­зеј је отво­рен сва­ког да­на 10-18 ча­со­ва Стал­на по­став­ка Му­зе­ја: „Умет­ ност за­пад­не Афри­ке из збир­ке Пе­чар“ Те­мат­ска из­ло­жба: „Кад пре­ста­неш да ме че­шљаш, пре­ста­ћу да те мр­ зим“, из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја Ка­та­ри­ не Ра­до­вић, ку­стос Ива­на Војт По­себ­ни про­гра­ми 31. 7. 11–13 – Јав­но во­ђе­ње кроз из­ло­жбу: „Кад пре­ста­неш да ме че­ шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим“ (за од­ра­сле) Деч­ја кре­а­тив­на ра­ди­о­ни­ца: „По­ру­ ка у ко­си – африч­ки сти­ло­ви фри­зу­

ра и укра­ша­ва­ња гла­ве” (за уз­раст од 4 до 12 го­ди­на) 4. 8. 10–12 – „МАУ за све, сви у МАУ“ – по­се­бан тер­мин за ​ста­ри­је осо­бе. Те­ма: „Му­зич­ки ин­стру­мен­ ти на стал­ној по­став­ци“. Музеј историје Југославије Ботићева 6, тел. 3671-485 www.mij.rs Су­бо­та и не­де­ља у 11 и 12 ч. – Во­ђе­ ње на ен­гле­ском је­зи­ку Су­бо­та и не­де­ља у 11.30 и 12.30 ч. – Во­ђе­ње на срп­ском је­зи­ку Рад­но вре­ме: од 10 до 20 ча­со­ва, осим по­не­дељ­ком. Сва­ког пр­вог че­тврт­ка у ме­се­цу МИЈ је отво­рен до 21 час, а улаз је сло­бо­дан од 18 ча­со­ва Му­зеј 25. мај У то­ку је из­ло­жба Пу­те­ви­ма ре­во­лу­ ци­је – ме­мо­ри­јал­ни ту­ри­зам у Ју­го­ сла­ви­ји Би­о­скоп­ска са­ла Сва­ки рад­ни дан му­зе­ја 10-20 – Про­ јек­ци­ја до­ку­мен­тар­ног фил­ма И ка­ ме­ре пам­те Ти­та, из 1986. го­ди­не Ку­ћа цве­ћа По­став­ка Фи­гу­ре се­ћа­ња. Ауто­ри: В. Ми­ке­лић, М. Ђор­го­вић и Р. Цу­кић. Сва­ка су­бо­та 10-14 – Пра­те­ћи про­грам: Рад са шта­фе­та­ма у Ку­ ћи цве­ћа – упо­зна­ва­ње пу­бли­ке са шта­фе­та­ма и ра­дом ку­сто­са у де­поу Ста­ри му­зеј Отво­ра­мо де­по! – рад на стал­ној по­ став­ци ко­ји је отво­рен за јав­ност ИСТО­РИЈ­СКИ МУ­ЗЕЈ СР­БИ­ЈЕ Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа 11 тел. 3398-018 www.imus.org.rs Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­ не­дељ­ка 12-20 ч. До 31. 12. – Из­ло­жба „Пу­пин – од фи­зич­ке до ду­хов­не ре­ал­но­сти“ Струч­на во­ђе­ња су сре­дом од 17 и су­бо­том од 13 и 15 ча­со­ва До 28. 11. – Из­ло­жба „Све­ти Са­ва Срп­ски“ Струч­на во­ђе­ња су утор­ком и пет­ ком од 17 ча­со­ва Ко­нак кне­за Ми­ло­ша у Топ­чи­де­ру Бу­ле­вар па­три­јар­ха Па­вла 2 тел. 2660-422 Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­ не­дељ­ка 10-20 ч. Стал­на по­став­ка „Ми­лош Обре­но­ вић – ди­на­сти­ја, исто­ри­ја, мит“ До 31. 12. – Те­мат­ска из­ло­жба у фор­ми стри­па „Ево ме­не, ето вас... Се­ћа­ње кне­за Ми­ло­ша“ До 1. 9. – Из­ло­жба „Панк пор­тре­ти ди­на­сти­је Обре­но­вић“ ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ПРИ­РОД­ЊАЧ­КОГ МУ­ЗЕ­ЈА Ма­ли Ка­ле­мег­дан 5, тел. 3284-317 www.nhmbeo.rs Радно време: уторак – недеља 1018 ч. До 31. 7. – Изложба „Шумови мо­ ра“, морске шкољке, ауторке др Биљане Митровић

Субота 30. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

НАУКА

09

Осма чаша на мом столу Мода целодневног наливања водом траје већ годинама, иако су разлози за то прилично неубедљиви БАЈКА О ВОДИ Момчило Б. Ђорђевић

К

ад сте на­по­љу где има до­ста мла­ђег све­та и кад их ма­ло бо­ље по­гле­да­те, он­да ви­ди­те да мно­ги од њих у ру­ка­ма, тор­би­ца­ма или спо­ља­шњим одељ­ци­ ма ра­на­ца обич­но др­же че­твр­тли­тар­ ске фла­ши­це с во­дом или не­ким на­пит­ком, ко­је це­лог да­на, ма­ло-по­ма­ло, от­пи­ја­ју. При­ли­ком тог ри­ту­а­ла има­ју из­раз ли­ца оних ко­ји зна­ју шта радe и да је то што ра­де ко­ри­сно по здра­ вље. Сва­ки од вла­сни­ка раз­ли­чи­тих вр­ста во­де и за­сла­ђе­них на­пи­та­ка у ин­ду­стриј­ски пу­ње­ ним фла­ши­ца­ма ми­сли да је иде­ја о во­ди као осно­ви­ци до­брог здра­вља и глав­ном осло­бо­ ди­о­цу те­ла од ток­си­на из за­га­ђе­ног ва­зду­ха, кон­зер­ви­ра­не хра­не и пр­ска­ног во­ћа и по­вр­ ћа, за­сно­ва­на на на­уч­ним до­ка­зи­ма у ко­је не тре­ба сум­ња­ти. Ни­ко, у ства­ри ни­је си­гу­ран ода­кле по­ти­че бај­ка о осам ча­ша во­де ко­је би тре­ба­ло по­пи­ти то­ком да­на. По свој при­ли­ци, при­ча о во­ди као елик­си­ру до­ла­зи из мар­ке­тин­шких оде­ље­ња ги­ гант­ске ин­ду­стри­је за па­ко­ва­ње, тј. фла­ши­ра­ње ми­не­рал­не и обич­не во­де, као и ра­зних за­сла­ ђе­них на­пи­та­ка. Али, оно што оста­вља ути­сак, углав­ном су ре­чи не­ких ле­ка­ра, обич­но про­фе­ со­ра на ме­ди­цин­ским фа­кул­те­ти­ма, ко­ји де­це­ ни­ја­ма, за но­вац, про­мо­ви­шу здрав­стве­ну моћ ра­зних вр­ста ми­не­рал­них во­да, ко­је су, ка­ко ка­ жу, ви­ше не­го ко­ри­сне, ко­ли­ко за бо­ле­сно то­ ли­ко и за здра­во ср­це, за бу­бре­ге, је­тру и све­ ко­ли­ке ор­га­не. Кад се пре­ли­ста­ју књи­ге, ви­ди се да је још 1945. го­ди­не об­ја­вље­на пре­по­ру­ка На­ци­о­нал­ ног ис­тра­жи­вач­ког са­ве­та САД ко­ја го­во­ри да би од­ра­сли до­бро ура­ди­ли уко­ли­ко би пи­ли ми­ ли­ли­тар во­де за сва­ку ка­ло­ри­ју уне­те хра­не, што из­но­си до 2,5 ли­та­ра днев­но за му­шкар­це и два ли­тра за же­не. Тој пре­по­ру­ци ни­је при­да­ван не­

ки на­ро­чи­ти зна­чај, јер се во­да од­у­век пи­ла због же­ђи а не због ка­ло­ри­ја. Ме­ђу­тим, пре три­де­сет го­ди­на по­ја­ви­ла се да­нас већ чу­ве­на књи­га Аме­ри­кан­ке, уни­вер­ зи­тет­ске про­фе­сор­ке, Бар­ба­ре Ролс, под на­ сло­вом „Жеђ“, у ко­јој се го­во­ри да је за љу­де ко­ји жи­ве у уме­ре­ним кли­мат­ским усло­ви­ма, по­пут на­ших на Бал­ка­ну и у Евро­пи, до­вољ­ но 1,9 ли­та­ра во­де днев­но, ко­ја се мо­же уне­ти пи­је­њем осам ча­ша од по осам ун­ци, што би от­при­ли­ке зна­чи­ло осам пу­та по 250 ми­ли­ли­ та­ра во­де (8,45 ун­ци је 250 ми­ли­ли­та­ра). Из те ре­че­ни­це из­ву­че­не из кон­тек­ста, на­ста­ла је аме­рич­ка вер­зи­ја о нео­п­ход­ној ко­ли­чи­ни во­де за до­бро здра­вље. Аме­рич­ки мит не раз­ ли­ку­је се мно­го од ов­да­шње, европ­ске бај­ке

ко­ју уз по­моћ не­ких вај­них струч­ња­ка, не­гу­је и ко­ри­сти ин­ду­стри­ја за пу­ње­ње и па­ко­ва­ње во­де. Иако је књи­га про­фе­сор­ке Ролс пр­вен­ стве­но на­ме­ње­на сту­ден­ти­ма ме­ди­ци­не, она је би­ла и оста­ла ту­мач пси­хо­ло­ги­је и по­на­ша­ ња жед­них. Ве­ћи­на љу­би­те­ља це­ло­днев­ног пи­је­ња во­де за­ бо­ра­вља да хра­на ко­ју је­де­мо има у про­се­ку око 70 од­сто во­де, а осим то­га, она се ва­ре­њем хе­миј­ ски раз­ла­же на угљен-ди­ок­сид и на во­ду. Ако се не­ко не зно­ји, уз хра­ну му је по­треб­но са­мо још ли­тар во­де, што је пет ча­ша од два де­ци­ли­тра. Сва­ки раз­го­вор о бро­ју ча­ша с во­дом, о ре­ зер­вној во­ди ко­ју тре­ба но­си­ти у ру­ка­ма, тор­ ба­ма и ран­ци­ма, ни­је на­ро­чи­то сми­слен јер се ка­фом, ча­јем, мле­ком, воћ­ним со­ко­ви­ма и во­

Прича о води као еликсиру по свој прилици долази из маркетиншких одељења гигантске индустрије за паковање, тј. флаширање минералне и обичне воде, као и разних заслађених напитака

ћем то­ком да­на уно­си по­при­лич­на ко­ли­чи­на теч­но­сти, та­ко да је жеђ рет­ка, а ако је има ла­ ко се под­но­си. Је­дан од ва­жни­јих аспе­ка­та бај­ке о во­ди ко­ју би­смо мо­ра­ли да пи­је­мо то­ком да­на, без об­зи­ ра на то да ли смо жед­ни или не, је­сте тврд­ња да смо већ око под­не де­хи­дра­ти­са­ни, али да то­ га ни­смо све­сни и да се за­то на­ше те­ло му­чи и па­ти. Ка­ко је то са­мо глу­по, без об­зи­ра да ли до­ ла­зи из гла­ве не­ке на­уч­не еми­нен­ци­је са уз­диг­ ну­тим ка­жи­пр­стом или од не­ког пу­бер­те­тли­је ко­ји се це­лог да­на на­ли­ва енер­гет­ски на­пи­ци­ ма и за­ше­ће­ре­ним во­ди­ца­ма. По­ме­ну­та го­спо­ђа Ролс до­ка­за­ла је још пре 30 го­ди­на да жеђ осе­ ћа­мо да­ле­ко пре не­го што је до­шло до би­ло ка­ квог гу­бит­ка те­ле­сних теч­но­сти. У ње­ној књи­зи „Жеђ“ пи­ше да се гу­сти­на кр­ви мо­ра по­ве­ћа­ти за нај­ма­ње два од­сто да би­смо осе­ти­ли жеђ, док се тек по­сле по­ве­ћа­ња ње­не гу­сти­не од пет до 10 од­сто го­во­ри о де­хи­дра­та­ци­ји. Дру­ги раз­лог због ко­га не­ки струч­ња­ци пре­ по­ру­чу­ју на­ли­ва­ње во­дом це­ло­га да­на је­сте де­ ток­си­ка­ци­ја, тј. осло­ба­ђа­ње те­ла од отро­ва из ва­зду­ха и хра­не. Ток­си­ко­ло­зи се о ово­ме не из­ ја­шња­ва­ју јер иде­ја, са­ма по се­би, ни­је на­ро­чи­ то ло­гич­на. За оне ко­ји ни­су упу­ће­ни у про­бле­ме тро­ва­ ња, ток­син је суп­стан­ца ко­ја по­ти­че од не­че­га што је жи­во, по­пут зми­је, чи­ји је отров опа­сан по жи­вот, или бак­те­ри­ја ко­је лу­че, на при­мер, бо­ту­лин (бо­токс). Ток­сич­не суп­стан­це су хе­ми­ка­ли­је штет­не по здра­вље чо­ве­ка, као што је дим из бен­зин­ ских и ди­зел мо­то­ра, или мо­ле­ку­ли оло­ва ко­ је уди­ше­те док из но­ви­на чи­та­те овај чла­нак. Осим то­га, у хра­ни има пе­сти­ци­да, у кром­пи­ру ал­ка­ло­и­да, псо­ра­ле­на у це­ле­ру... Те­ло се са­мо бра­ни од тих отро­ва јер их раз­гра­ђу­је у је­три и ели­ми­ни­ше из те­ла. Раз­град­ња и ели­ми­на­ци­ја отро­ва уне­тих у те­ло тра­је 24 са­та, све док је чо­век жив, и за тај про­цес ни­је по­треб­на до­ дат­на во­да ко­ја се пи­је це­лог да­на. Је­ди­но што се сма­њу­је и ис­пи­ра спе­ци­јал­ним ди­је­та­ма, ви­та­ми­ни­ма, су­пле­мен­ти­ма и ве­ли­ком ко­ли­ чи­ном во­де са раз­ли­чи­тим ми­не­ра­ли­ма је­сте ко­ли­чи­на нов­ца у џе­по­ви­ма ла­ко­вер­них ку­ па­ца, ко­ји се не одва­ја­ју од че­твр­тли­тар­ских фла­ши­ца с во­дом.

Леп изглед, пре свега

Детлић не зна шта је главобоља

Наочаре кажу да је опера компонована прилично љубичасто

Нове авионске црне кутије биће заштићене од удара као детлићев мозак

Ш

та бисмо видели када бисмо ставили нарочите наочаре, које претварају звук у светлост, под претпоставком да је мозак навикнут на оваку кон­ верзију. Када би наочаре некако претвориле звучне у светлосне таласе пропорционалне таласне ду­ жине, били бисмо разочарани оним што види­ мо или, боље рећи, гледамо. Наше уши чују де­ вет или десет октава, зависно од година живота. Једна октава је интервал између две ноте, при чему је фреквенција више ноте двоструко већа од фреквенције оне ниже. Клавир, на пример, може дати седам октава, с једног до другог краја клавијатуре. С друге стране, очи су нам осетљиве на свет­ лост између фреквенција 400 и 790 терахерца, што није чак ни једна октава. Били бисмо стога разочарани сазнањем да гледамо музику само кад су звуци негде око средњег Це. Најнижи то­ нови били би „топли”, то јест у инфрацрвеном делу спектра, док би нам више ноте могле ош­ тетити очи, јер би биле ултраљубичасте. Опера, компонована у звуцима високе фреквенције, јасно би светлела, са варијацијама од љубичас­ тог до зеленог. Ниске фреквенције дале би зама­ гљену светлост – наранџасту или жуту. Много гласова видели бисмо као мноштво различите светлости, зависно од тога колико се гласно го­ вори или пева. Гуглове наочаре, произведене у Гугловом технолошком институту у Атланти (САД), немају поменуте могућности у својој комер­ цијалној верзији, али зато помоћу великог броја минијатурних камера, сензора, тран­

зистора и система за обраду, слање и при­ мање светлосних и звучних информација многоструко изоштравају чула и појачавају разумевање безброј података који готово да бомбардују њиховог носиоца. Кад неко на носу има Гуглове наочаре и посматра пов­ рће у неком маркету или на пијаци, онда се испред њега, на стаклима наочара, појављују подаци о нутриционој и калоријској вред­ ности намирнице која се посматра и да ли се може јести у случају дијабетеса, алергије, неког метаболичког проблема и слично. Уко­ лико у руци држи конзерву и није у стању да прочита спецификацију њеног садржаја, до­ вољно је да је окрене неколико пута у видном пољу и већ следеће секунде добиће са Гугло­ вог сервера писмени или звучни извештај о њеном садржају, калоријској вредности и препоручљивости за употребу. Недавно је направљена демонстрација наоча­ ра као дела хируршког инструментаријума. Кад хирург оперише гледајући кроз Гуглове наоча­ ре, операција се бежично преноси на даљину, тако да на таблетима и рачунарима могу да је посматрају његове колеге, студенти и сви за­ интересовани. Упркос чудесним могућностима наочара, њихов највећи проблем није прилично висока цена, већ естетика. Не вреди нешто производи­ ти ако није лако за ношење и ако људи мисле да с тим на себи не изгледају природно и довољ­ но лепо. Засад Гуглове наочаре нису освојиле публику, осим оних неофиличара који су увек први купци и корисници техничких чуда. „Њу сајентист”

К

а­да у не та­ко да­ле­кој бу­дућ­но­сти ави­ја­циј­ски ин­спек­то­ри бу­ду из­ ву­кли цр­ну ку­ти­ју из олу­пи­не не­ ког сру­ше­ног ави­о­на, мо­ра­ће да за­хва­ле де­тли­ћу за пер­фект­но са­ чу­ва­не по­дат­ке о ле­ту ко­ји је, на не­сре­ћу, окон­чан па­дом ави­о­на. Гла­ва де­тли­ћа из­ло­же­на је „кон­тра­у­да­ри­ ма”, то јест де­це­ле­ра­ци­ји од 1.200 гра­ма, и то кад год кљу­ном уда­ри по др­ве­ту – углав­ном 22 пу­та у се­кун­ди. Кад су же­не и му­шкар­ци у пи­та­њу, они већ при кон­тра­у­да­ру у гла­ву, од 80 до 100 гра­ма, до­жи­вља­ва­ ју ко­мо­ци­ју мо­зга. Сту­ден­ти ме­ди­ци­ не већ у ше­стом се­ме­стру слу­ша­ју пре­ да­ва­ња о на­ро­чи­тим по­вре­да­ма мо­зга, у ме­ђу­на­род­ној ли­те­ра­ту­ри на­зва­них „con­tre­co­up con­cus­si­ons”. Овај фран­ цу­ско-ен­гле­ски из­раз опи­су­је си­ту­а­ ци­ју у ко­јој се уда­рац до­го­ди у че­о­ном пре­де­лу гла­ве, а по­сле­ди­ца је, на при­ мер, по­вре­да мо­зга на по­тиљ­ку. Ка­ко Пе­ра де­тлић, ју­нак из стри­по­ва на­ шег де­тињ­ства, с ла­ко­ћом из­др­жа­ва та­ко ја­ке уда­ре и кон­тра­у­да­ре, до са­да је би­ло ма­ло по­зна­то – бар ла­и­ци­ма. Де­тли­ћа има око 180 вр­ста, при­лич­ но су ле­пе и ве­ли­ке пти­це, те­шке не­ што ви­ше од по­ла ки­ло­гра­ма, а ду­гач­ке ско­ ро по­ла ме­тра. Су­прот­но ра­ши­ре­ном ве­ро­ва­њу, де­тлић не­пре­кид­но кљу­ца и бу­ши ста­бла раз­ли­чи­ тог др­ве­ћа не да би тра­жио цр­ве за ру­чак, већ да би на­пра­вио про­стор за гне­здо и че­ти­ ри ја­је­та из ко­јих ће му се из­ле­ћи по­том­ство. Де­тлић бу­ши ста­бла це­лог жи­во­та, ко­ји тра­ је од 4 до 11 го­ди­на, и ре­кло би се, ни­ка­да не па­ти од гла­во­бо­ље. Ис­тра­жи­ва­чи са чу­ве­ног Бер­кли­ја у Ка­ли­фор­ни­ји (САД) про­у­ча­ва­ли су ви­део и ЦТ сним­ке гла­ве и вра­та де­тли­

ћа, утвр­див­ши да он има че­ти­ри ана­том­ске струк­ту­ре ко­је убла­жа­ва­ју ме­ха­нич­ке уда­ ре. То су ње­гов чврст, али ела­сти­чан кљун, за­тим на­бо­ра­ни и спи­рал­ни је­зик под­у­прт хи­о­ид­ном ко­сти (је­зич­на кост, ко­ју, знат­но дру­га­чи­ју, има­ју и љу­ди), он­да део сун­ђе­ра­ сто гра­ђе­не ло­ба­ње и нај­зад теч­ност око мо­ зга ко­ја слу­жи тран­сми­си­ји и убла­жа­ва­њу ви­бра­ци­ја. Ка­да су про­на­шли од­го­ва­ра­ју­ће за­ме­не за све по­ме­ну­те фак­то­ре, ис­тра­жи­ва­чи су про­јек­то­ва­ли и кон­стру­и­са­ли убла­жи­вач уда­ра за цр­ну ку­ти­ју у ави­о­ну. Убла­жи­вач функ­ци­о­ни­ше на исти на­чин као и че­ти­ри кључ­не струк­ту­ре око гла­ве де­тли­ћа. Да би га ис­про­ба­ли, на­уч­ни­ци су ста­ви­ли ми­ни­

ја­ту­ру амор­ти­зе­ра у про­јек­тил ва­зду­шне пу­шке ка­ли­бра 69 мм и по­том га ис­па­ли­ ли пре­ма ме­тал­ном зи­ду. Ана­ли­зи­ра­ју­ћи по­том елек­тро­ни­ку из де­фор­ми­са­ног про­ јек­ти­ла, утвр­ди­ли су да је из­др­жа­ла удар од 60.000 гра­ма, не пре­тр­пев­ши ни­ка­кву де­фор­ма­ци­ју. Као што ће шти­ти­ти ави­он­ске цр­не ку­ти­је и елек­тро­ни­ку у њи­ма, амор­ти­зер ће јед­ног да­на убла­жа­ва­ти уда­ре у ауто­мо­би­ли­зму и мо­тор­би­ци­кли­зму. „Њу сајентист”

30. јул 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 10 Субота

МУЗИКА

Дух Дејвида Боувија парт­нер То­ни Ви­скон­ти, па је та­ква и му­зи­ка. Џез? Рок? Арт рок? Ко­га бри­ га! Про­грам има еле­мен­те опе­ре, са при­лич­но не­ја­сним ли­бре­том (Еспе­ ран­ца/Еми­ли је де­вој­ка ко­ју ње­ни пај­ то­си, во­кал­ни трио, кр­сте, обла­че, уче и ша­љу на зе­мљу?!), али му­зи­ка је ин­ три­гант­на из­ван ове кон­фу­зне при­че, тор­пе­ду­ју­ћи нас, у ма­ни­ру узо­ра, у не­ ки да­ле­ки не­бе­ски си­стем. Уз­бу­ђе­ње је че­сто обр­ну­то про­пор­ ци­о­нал­но ве­ли­чи­ни са­ле у ко­јој се од­ви­ја кон­церт. Ове го­ди­не сам, на при­мер, нај­ви­ше енер­ги­је чуо у нај­ ма­њој са­ли „Вол­га” (200 ме­ста), ка­да је ома­ле­ни Фран­цуз Емил Па­ри­зи­јен рас­па­лио ни­ске ва­тро­мет­них па­са­жа ври­шта­вог со­пран сак­со­фо­на, као да

Џез? Рок? Арт рок? Кога брига! ЏЕЗ СКИЦЕ Есклузивно из Ротердама (2)

А

ста­ва „Kne­e­body”. Џе­мо­ва­ње у 21. ве­ку ви­ше ли­чи на по­тент­не дис­ко-за­ба­ве, али то је сли­ка вре­ме­на ко­ју мо­ра­мо да раз­у­ме­мо. Љу­би­те­љи би­ба­па су иона­ко већ око по­но­ћи би­ли у кре­ве­ту. Крат­ки ре­зо­ви по­не­кад зна­че и „бр­ зо бе­жа­ње”. На­ла­зе­ћи се у ма­њи­ни оних ко­ји ми­сле да Ка­ма­си Ва­шинг­ тон ни­је ме­си­ја, ни­ти да је ње­гов тро­ стру­ки (!) де­би ал­бум „The Epic” еп­ско из­да­ње ко­га ће­мо се се­ћа­ти као Koл­ трејновог „Lo­ve Su­pre­me”, ипак сам ре­шио да то ужи­во про­ве­рим. Још je го­ре: да би у пот­пу­но­сти пре­нео аран­ жма­не са ал­бу­ма, на сце­ни му ни­је био до­во­љан „Me­tro­po­le Or­kest”, већ је ан­ га­жо­вао и ло­кал­ни го­спел хор „ZO!”, та­ман да са­лу „Мас” по­пу­ни ма­сив­на бу­ка. Ју­рим на­по­ ље, пре не­го што оглу­вим. У „Мас” сам опет ушао тек на са­мом кра­ју фе­ сти­ва­ла, пла­ни­ ра­ју­ћи да про­тр­ чим кроз на­ступ Гре­го­ри­ја Пор­те­ ра. Али, те­шко је тр­ча­ти кроз кр­ ца­ту са­лу (чач­ ка­ли­ца не­ма где да пад­не!), а да вас не за­др­жи ма­ сни во­кал огром­ ног чо­ве­ка ко­ји је ис­пу­ња­ва бла­ гом афро­а­ме­рич­ ке му­зи­ке – од со­ у­ла и фан­ка, пре­ко го­спе­ла до блу­за и џе­за. Пор­тер је љу­бав у јед­ном гла­су: нај­бо­љи при­ја­тељ у сит­ним са­ти­ма уз оми­ље­ну осо­бу и до­бро ви­но, ве­сник уз­бур­ка­не стра­сти, спо­кој­ног сне­ва­ња и нај­сла­ђег бу­ђе­ња удво­је. А ако још то ни­сте схва­ти­ли, „North Sea Jazz” вам ипак не­ће оста­ти ду­жан. Фи­на­ле про­гра­ма у са­ли „Нил” при­па­ да Ми­ку Хак­не­лу и „Simply Red”. Још је­дан ве­чи­ти де­чак јур­ца по по­зор­ни­ ци као да је са­да осам­де­сет пе­та, док не­ки но­ви клин­ци иза ње­га пр­же „So­ met­hing Got Me Star­ted”. И, ис­ку­сно, го­ спо­ђа­ма ко­је су оно­мад би­ле ти­неј­џер­ ке пре­пу­шта да от­пе­ва­ју „If You Don’t Know Me by Now”. Све­тла су упа­ље­на, те­ла се њи­шу у по­след­њем пле­су овог ро­тер­дам­ског ле­та, Хак­нел их сни­ма мо­бил­ним те­ле­фо­ном за успо­ме­ну. Фотографије: Joke Schot, Roland Huguenin

„Me­tro­po­le Or­kest”

је свир­ком хтео да про­бу­ди све ко­бре овог све­та. Сли­чан ефе­кат иза­звао је трио „The Bell” (Чес Смит – ви­бра­фон и уда­раљ­ке, Крејг Та­борн – кла­вир, Мат Ма­не­ри – ви­о­ла) у не­што ве­ћем „Је­ни­се­ју”. Сми­то­ве ком­по­зи­ци­је по­ чи­њу као ис­кр­за­не ски­це, док се из­не­ на­да не из­дво­ји не­ки за­ра­зни му­зич­ ки мо­тив или рит­мич­ка фи­гу­ра, што по­том уз­ди­жу до ди­на­мич­ки не­слу­ ће­них ви­си­на. Ок­тет Сти­ва Ле­ма­на је пак нон-стоп на вр­хун­цу кре­а­тив­не на­пе­то­сти, из­ме­ђу оп­се­сив­ног гру­ва не­ти­пич­них хар­мон­ско-рит­мич­ких ин­стру­ме­на­та (ви­бра­фон, ту­ба, бас и буб­ње­ви) и сло­же­них ду­вач­ких пар­ ти­ту­ра (Стив Ле­ман – алт сак­со­фон, Марк Шим – те­нор сак­со­фон, Џо­на­ тан Фин­леј­сон – тру­ба, Тим Ол­брајт – тром­бон). Ус­пут су се и по­је­ди­нач­но фи­но на­сви­ра­ли, по­себ­но Ле­ман.

Емил Паризијен

слин је на­сту­пио са но­вом по­ста­вом „Steps Ahead”, а Линд­нер са ко­лум­ биј­ским хар­фи­стом Ед­ма­ром Ка­ста­ не­дом. Ед­ма­ров про­грам имао је ве­ ће упо­ри­ште у аме­рич­ком џе­зу не­го у ла­ти­ну (по­себ­но је био рас­по­ло­жен тром­бо­ни­ста Мар­шал Гил­кис), све док на би­ну ни­је из­вео су­пру­гу Ан­ дреу Ти­је­ру (во­кал), да га мај­стор­ски окон­ча јед­ном ро­ман­тич­ном ко­лум­ биј­ском фолк ме­ло­ди­јом. Дух Деј­ви­да Бо­у­ви­ја по­но­во нам се ја­вио на кон­цер­ту Еспе­ран­це Спол­ динг. Про­ду­цент про­јек­та „Emily’s D + Evo­lu­tion” био је вер­ни Бо­у­ви­јев

е же­лим да филм за­бо­ра­вим од­мах по­сле од­јав­не шпи­це, не же­лим да чи­там књи­ге за пла­жу, ни да слу­шам му­зи­ку за топ-ли­сте. Умет­ност по­сто­ ји да би нас на­те­ра­ла да осе­ћа­мо, не да се ла­ти­мо нов­ча­ни­ка. Ње­на свр­ха је да нас про­тре­се, на­те­ра на раз­ми­шља­ње и по мо­гућ­ ству учи­ни да бу­де­мо бо­љи на не­ки на­чин. Због то­га чи­та­вог жи­во­та тра­жим фил­мо­ве по­ сле ко­јих да­ни­ма ту­ма­чим крај, књи­ге уз ко­је ћу ко­нач­но раш­чи­сти­ти не­ке ства­ри са со­бом и му­зи­ку од ко­је ме по­ди­ла­зе жмар­ци. Исти­н а је да мно­ги умет­ни­ци по­к у­ш а­в а­ј у се­ бе да пред­ста­ве дру­га­чи­јим не­го што је­су, а на на­ ма је да им ве­ру­је­ мо или не. С дру­ ге стра­не, по­сто­је љу­ди ко­ји су ро­ђе­ ни за не­ку вр­сту умет­но­сти, ко­ји су го­ди­на­ма вред­ но ра­ди­ли на то­ме и ко­јих на пла­не­ ти има ма­ње од пла­вих ки­то­ва. Њи­хо­ве фил­мо­ве, књи­ге, пред­ста­ве, ал­бу­ме или сли­ке но­си­мо у се­би цео жи­вот, а њих до­жи­вља­ва­мо као ста­ре дру­га­ ре, ко­ји нас са­вр­ше­но раз­у­ме­ју и ко­ји су кроз свој је­дин­стве­ни та­ле­нат све­ту оста­ви­ли де­ла ко­ја би­ смо и ми са­ми на­пра­ви­ли. Са­мо ка­да би­смо зна­ли да сви­ра­мо, пи­ше­мо, ре­жи­ра­мо, сли­ка­мо... Је­дан од та­квих умет­ни­ка је, бар што се ме­не ти­че, Нил Јанг. Чо­век ко­ји је у му­зи­ци ви­ше од по­ла ве­ка, иза ког су де­се­ти­не сту­диј­ских ал­бу­ ма ко­ји су нас узи­ма­ли за ре­ве­ре и при­сла­ња­ли уз зид, сто­ти­не пе­са­ма ко­је зна­ју о на­ма ви­ше од на­ших ро­ди­те­ља, чи­не га јед­ним од нај­ве­ ћих му­зи­ча­ра свих вре­ме­на. Ка­да сам га пре две го­ди­не пр­ви пут гле­дао ужи­во са ле­ген­дар­ним пра­те­ћим бен­дом „Crazy Hor­se”, та кон­ста­та­

Нил Јанг: чаробњак у долини испод замка

увек је ис­пу­њен и крат­ким ре­зо­ви­ма. Нор­ве­шки буб­њар Гард Нил­сен са три­ ом „Aco­u­stic Unity” јед­на­ко успе­шно опи­су­је скан­ди­нав­ску ме­лан­хо­ли­ју, ко­ли­ко је же­сто­ко др­мао про­зо­ре бе­ о­град­ске „Че­ка­о­ни­це” са пан­кер­ским „Bus­hman’s Re­ven­ge”. Бри­тан­ски кла­ вир­ски трио „Go­Go Pen­guin” нај­ви­ше под­се­ћа на трио Есбјор­на Свен­со­на – са да­ром да об­ли­ку­ју упе­ча­тљи­ву попме­ло­ди­ју и по­том је пу­сте низ бу­ји­цу по­на­вља­ју­ћих џез кла­сте­ра. Ко­ри Хен­ри, сја­јан ор­гу­љаш, дру­гар „па­пи­је­ва­ца” и гост на њи­хо­вом кон­ цер­ту, пред­ста­вио је свој про­је­кат „Re­ vi­val”, ме­ланж го­спе­ла и фан­ки­ја, а био је и ис­так­ну­ти уче­сник пр­вог се­шна „Bo­o­gie Ball” у клу­бу „Bird”. Дан ка­сни­ је сешн је во­дио Џеј­сон Линд­нер, ко­ји је пред сви­та­ње из­вео на сце­ну го­ми­ лу аме­рич­ких дру­га­ра, углав­ном из са­

ци­ја је би­ла и пе­ча­ти­ра­на. Ни­сам си­гу­ран да ли сам у жи­во­ту од­гле­дао тро­ци­френ или че­ тво­ро­ци­френ број кон­це­ра­та, али оно што знам је да ни­ка­да пре ни­сам био на бо­љем. Та ко­ли­ чи­на емо­ци­ја ви­ђа се са­мо јед­ном. Или мо­жда ипак два пу­та? Тач­но две го­ди­не от­ка­да сам био на том беч­ ком кон­цер­ту, истог да­ту­ма, 23. ју­ла, Нил Јанг је по­но­во сви­рао у Аустри­ји. Овог пу­та у се­лу Клам, ис­под бај­ко­ви­тог сред­њо­ве­ков­ног зам­ка. Уме­сто „Crazy Hor­se”, пра­ти­ли су га „Pro­mi­se of the Real”, бенд ко­ји чи­не че­ти­ри мла­да чо­ве­ка,

Када је пао мрак и вечерње лампе се упалиле на кулама, уз Нилову музику са бине, призор је изгледао као из неке бајке. Није да верујеш у бајке, али знаш да си то вече био у једној

ПОП-ЋОШЕ Владимир Скочајић

Фото Кристина Илић

Н

Кендеј Спрингс

Фото Владимир Скочајић

ко тре­ба да вам се ка­же, ни­ кад не­ће­те са­зна­ти”, од­го­во­ рио је јед­ном Сач­мо на пи­ та­ње шта је џез. Је­дан век от­ка­да се ње­го­ва тру­ба пр­ ви пут огла­си­ла са па­ро­бро­да на Ми­ си­си­пи­ју, од по­ку­ша­ја де­фи­ни­са­ња жан­ра да­ље смо не­го ика­да пре, што је ја­сно сва­ко­ме ко се об­рео у „Цен­ трал скве­ру” ком­плек­са „Ахој” то­ком фе­сти­ва­ла „North Sea Jazz”. Сли­ва­ју­ћи се из три­на­ест са­ла, баш ту се – уз ми­ ри­сне воћ­не са­ла­те и ег­зо­тич­не кок­те­ ле – гро­теск­но ме­ша­ју свинг и фан­ки, блуз со­ла­же и ла­ти­но ег­зо­ти­ка, мар­ шев­ски ор­ке­стри и фри-џез ви­бра­ци­ је. За­јед­нич­ка им је је­ди­но им­про­ви­ за­ци­ја, са фак­то­ром не­пред­ви­ди­вог ко­ји све чи­ни то­ли­ко уз­бу­дљи­вим. Ти­пи­чан при­мер je аме­рич­ки са­став „Snarky Puppy”. Из­ме­ђу елек­три­ке ги­ та­ри­ста, аку­сти­ке ду­ва­ча, син­те­ти­зо­ва­ них кла­ви­ја­ту­ра и ма­нич­них уда­раљ­ ки, за­ра­зних ме­ло­ди­ја и ду­гих со­ло де­о­ни­ца, џе­за, фан­ка, блу­за и ла­ти­на, као да им је је­ди­на же­ља да бу­ду из­ ван свих фи­о­ка. Они на­про­сто па­мет­ но ба­ра­та­ју озбиљ­ним струк­ту­ра­ма да би на­пра­ви­ли за­бав­ну ин­стру­мен­тал­ ну му­зи­ку за плес и хор­ско „на-на-на”. У дру­гом де­лу кон­цер­та, су­срет са гу­да­ чи­ма „Me­tro­po­le Or­kest” ис­пу­нио нас је свим бо­ја­ма му­зич­ког ра­ја. Или сак­со­фо­ни­ста До­ни Ме­ка­слин... Уче­ству­ју­ћи са кла­ви­ја­ту­ри­стом Џеј­ со­ном Линд­не­ром на фи­нал­ном ал­бу­ му Деј­ви­да Бо­у­ви­ја „Blac­kstar”, по­же­ лео је да нео­бич­не иде­је рок ве­ли­ка­на по­ве­же са са­вре­ме­ним џез из­ра­зом. Бо­у­ви­је­ва оп­сед­ну­тост ко­смо­сом у њи­хо­вом ту­ма­че­њу зна­чи пси­хо­де­ ли­ју по­ди­вља­лог сак­со­фо­на и ана­лог­ не елек­тро­ни­ке, пра­ву пе­сму би­ћа са дру­гих пла­не­та. У про­гра­му је и ме­ ло­ди­ја ко­ја ни­је сти­гла да до­би­је ме­ сто на „Blac­kstar”, као и ван­вре­мен­ска „War­sza­wa”. „Su­la vie di­le­jo!” Обо­ји­ца су се на фе­сти­ва­лу баш на­ ра­ди­ли. Осим што су уче­ство­ва­ли и на па­не­лу у се­ћа­ње на Бо­у­ви­ја, Ме­ка­

По­но­во у „Вол­ги”, ево ме ме­ђу при­ ви­ле­го­ва­ним све­до­ци­ма пр­вих ко­ра­ ка бу­ду­ће зве­зде Кен­дејс Спрингс. Ако ју је бла­го­си­љао Принс, а пр­ви ал­бум „Soul Eyes” про­ду­ци­рао Ле­ри Клајн (Џо­ни Ми­чел, Хер­би Хен­кок, Ме­ло­ди Гар­до), ако има то­пао алт, за­во­дљи­ви со­ул-џез ре­пер­то­ар, буј­ни афро и сме­ лост да де­би­ту­је у мре­жа­стој то­а­ле­ти, ја­сно је да ју је на та­ван „Ахо­ја” од­ве­ ла са­мо чи­ње­ни­ца да је ал­бум иза­шао тек кра­јем ју­на. И да ће је сле­де­ћи пут че­ка­ти ре­до­ви ис­пред „Ама­зо­на”, као ове го­ди­не Да­ја­ну Крол... Из­ме­ђу кон­це­ра­та ко­је сте ра­ни­је ода­бра­ли или вас је му­зи­ка по­не­ла да на њи­ма оста­не­те ду­же не­го што сте пла­ни­ра­ли, „North Sea Jazz” днев­ник

од ко­јих су дво­ји­ца си­но­ви култ­ног фолк му­зи­ ча­ра Ви­ли­ја Нел­со­на. Њи­хо­ва по­све­ће­ност Ни­ ло­вим кла­си­ци­ма, усви­ра­ност и на­ло­же­ност на оно што ра­де чи­ни­ли су их ви­ше не­го до­стој­ним пра­ти­о­ци­ма ве­ли­ког ги­та­ри­сте. То­ком не­што ви­ше од два и по са­та, чу­ли смо све оно што Ни­ла Јан­га чи­ни ве­ли­ким. Док је пе­ вао кла­вир­ску „Af­ter the Gold Rush”, кроз гла­ву су ми про­ла­зи­ле го­ди­не ка­да сам от­кри­вао му­зи­ку и још не­ке ства­ри, уз аку­стич­ну „Har­vest Moon” сам раз­ми­шљао о свим оним емо­ци­ја­ма због ко­ јих сам био нај­срећ­ни­ји или нај­не­срећ­ни­ји на све­ту, али и дав­ним ле­ти­ма по­ред де­де и ком­бај­ на, док на јул­ском сун­цу на­те­жем хлад­ну фла­шу во­де. Емо­ци­је ко­је те пе­сме но­се ужи­во још су ја­че од оних ко­је смо осе­ћа­ли док смо их от­кри­ва­ли.

Војислав Пантић

Чо­век ко­ји их је на­пра­вио сто­ји ту, два ме­тра ис­ пред нас (по­зи­ци­ја ко­ју смо за­у­зе­ли три са­та пре кон­цер­та), и пе­ва нам на ув­це: „Be­ca­u­se I’m still in lo­ve with you, on this har­vest moon.” Не­кад ни­је по­тре­бан прст дуж кич­ме да би­смо се на­је­жи­ли. По­се­бан ути­сак су оста­ви­ле пе­сме у ко­ји­ма Нил и „Pro­mi­se of the Real” из све сна­ге „кр­ше”. Ре­ђа­ле су се „Down by the Ri­ver”, „Pow­der­fin­ger”, „Lo­ve to Burn”, „Man­sion on the Hill”. То су они ги­тар­ски хи­то­ви ко­ји тра­ју по 15 и ви­ше ми­ну­та, у ко­ји­ма гле­да­мо Ни­ла ка­ко на ли­цу ме­ста про­ на­ла­зи не­ке од нај­леп­ших ме­ло­ди­ја за шест жи­ ца. Упр­кос то­ме што је ушао у осму де­це­ни­ју, он у тим ду­гим со­ло де­о­ни­ца­ма по­ка­зу­је да још увек во­ли да се игра, ис­тра­жу­је, уста­је, па­да, од­ла­зи и до­ла­зи. Исти­на, мно­ги му­зи­ча­ри исто то во­ле да ра­де, али екс­пе­ри­мен­ти­са­ња ве­ћи­не њих по­ста­ну до­сад­на већ на­кон не­ко­ли­ко ми­ну­та. Са Ни­лом је обр­нут слу­чај – ње­го­ве со­ло де­о­ни­це су не­што нај­кре­а­тив­ни­је и нај­е­мо­тив­ни­је што мо­же­те чу­ ти у са­вре­ме­ној рок му­зи­ци. Он не со­ли­ра да би по­ка­зао его већ за­то што то во­ли, осе­ћа и зна да ни­шта на све­ту не ра­ди та­ко до­бро. А то смо зна­ ли и ми, ко­ји смо га ши­ро­ких ке­зо­ва и за­ма­гље­ них по­гле­да гле­да­ли из пр­вих ре­до­ва. Кон­церт је био у до­ли­ни тик ис­под зам­ка у Кла­му. Ка­да је пао мрак и ве­чер­ње лам­пе се упа­ ли­ле на ку­ла­ма, уз Ни­ло­ву му­зи­ку са би­не, при­ зор је из­гле­дао као из не­ке бај­ке. Ни­је да ве­ру­јеш у бај­ке, али знаш да си то ве­че био у јед­ној. Оној где ни­је ва­жно ко је ода­кле, ко ви­ше во­ли „Бит­ лсе” или „Стон­се”, ко има пла­ву, а ко цр­ну ко­су, већ оној где су у спо­ред­ним уло­га­ма љу­ди ко­ји не­ма­ју фр­ку да то ве­че по­ка­жу ка­ко се ствар­но осе­ћа­ју. Ми­слим да мо­же­те прет­по­ста­ви­ти ко је имао уло­гу ча­роб­ња­ка у тој бај­ци. Емо­тив­но изу­ва­ње. Обе ру­ке ви­со­ко у ва­зду­ху. Мо­кри обра­зи. Про­му­кло гр­ло. Зно­јав врат. Ли­ це за­ле­ђе­но у осмех. Да­ни то­ком ко­јих стал­но по гла­ви вр­тиш све те аку­стич­не и елек­трич­не зву­ке. Раз­ми­шљаш о њи­ма. И о сва­че­му још. То је Нил Јанг са елек­трич­ном ги­та­ром и ве­тром у ко­си. То је умет­ност.