Број 24
Сцена Црњански
Књижевни часопис Година X Број 25 јун 2010
СЦЕНА ЦРЊАНСКИ
Књижевни клуб ''СЦЕНА ЦРЊАНСКИ'' при ''Ђуро Салај'' АД 1
Број 24
Сцена Црњански
НОВЕ КЊИГЕ Душанка Стевовић Гојгић ПРИЧА О СРЕЋИ Радмила Шехић ВИТКЕ БОРОВЕ САДИМ Милоје Вељовић КЛАЦКАЛИЦА Милоје Вељовић ЧЕПРКАЊЕ ПО БРЛОГУ Слободанка М. Антић ИСКУШЕЊЕ ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА Драгојла Живковић СНАГА ВЕТРА Веселин Јовановић ТЕИСТИ И АТЕИСТИ Анка Станојчић ВАЛЦЕР Снежана Ристић МОЈ КРСТ Славка Балтезаревић ЖЕНА КОЈА ВОЛИ
2
Број 24
Сцена Црњански
LV МАЈСКИ СУСРЕТИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС (ПОЕЗИЈА) 2010. ГОДИНЕ У оквиру LV Мајских аматерских сусрета – Књижевни и ликовни конкурс (из области књижевности – поезија, циклус од 5 песама дужине до 30 стихова), одлучивао је жири у саставу: - Драгица Гашпар, књижевница, председник жирија - Зорица Милосављевић, књижевница,члан жирија и - Томислав Милошевић, књижевник,члан жирија На конкурс је приспело 62 рада - циклуса и жири је прегледао расове у комплетном саставу 2 пуна дана и, у веома јакој конкуренцији одлучио: I награда под шифром "Емануел" Гордана Радовановић из Бањалуке II награда, коју равноправно деле: Љубомир Вујовић из Београда, шифра "Титраји" и Владимир Перић из Београда, шифра "Владимир де Калдера'' III награда, равноправно деле: Милан Милутиновић, шифра "Јакари" из Београда, Милоје Вељовић, шифра "030362" из Бегаљице и Јелка Ивановић, шифра "Молитва за Србију" из Београда Жири је услед већег броја квалитетних радова који заслужују да се нађу на списку одабраних, па и са извесним признањима, одлучио да издвоји и похвали чак шест учесника: Мајо Даниловић из Београда; Веселин Гајдашевић из Фекетића; Милка Стефановић из Београда; Златко Васић из Апатина; Маја Прихотко из Панчева; Симеон Костов из Новог Београда. Закључено дана 23. априла 2010. у просторијама ''Ђ.Салај АД"
3
Број 24
Сцена Црњански
ПРВА НАГРАДА Гордана Радовановић
ЉУЉАШКА
ЛЕПТИР
Између зрна песка и зрна соли, у модром сну, љуљашка песме обешена.
Певаш, док, сутоном огрнут, каменчиће бесмисла пребираш,
Божија милост јој заклон, трачице светла конопци, ломљење таласа успаванка, а мирис рузмарина балдахин.
а будућим бурама, одједном нескроман, равнодушно леђа окрећеш и са осмехом посвећеног ослушкујеш дрхтај лептира на рамену,
Између зрна песка и зрна соли, ветар неспокојем љуљашку њише.
свестан да сасушене трагове у празно отеклих дана,
И моли небо Да ти подари зрно храбрости и зрно снаге да, кад се пробудиш, љуљашку из сна са собом понесеш.
узалуд осеци одбеглим плимама правдаш.
4
Број 24
Сцена Црњански
ДРУГА НАГРАДА Љубомир Вујовић
ТИТРАЈИ Ослушкуjем ти дах док ћутиш Посматрам сан док пред стварношћу клечи А знам, на истом замагљеном путу У гола тела утонуће дани Осликаних смежураних мисли Са само две три ypaмљенe речи Снаћи ће нас jедва чуjни ехо. Будућег избледелог памћења Неповратне трептаjе док призива Са глатке коже сетом обоjеног неба И далеком слутњом у очима Оном, што нам искон кроз животе слива Док из таме светом Од себе уточиште тражиш Зар не видиш да и стварност клечи И сваки нови од старога пречи Титраj трена, осликаних мисли Већ ypaмљyje дах изгубљених речи
5
Број 24
Сцена Црњански
ДРУГА НАГРАДА Владимир Перић
ДАР БОГОВА Сањао сам како лежиш на постељи од ретких трава Сва мирисна, мудра и снена Помислио сам како су и прошлост и будућност Бесмислени од овог трена Пришао сам огрнут тогом из магле коју пропланак ствара И са твојих усана пробао росу која гаси црни пламен огња и жара Сањао сам и величанствен дворац И приче које ограду праве Сањао сам и тебе на трону И ореол анђела изнад твоје главе Видео сам како плешеш на ветру, безбрижним корацима циганске принцезе А ја остадох нем и без даха, од твог погледа потпуно занесен Сањао сам да сам заробљен облак У некој неудобној кутији од људске мудрости Која се, ко би рекао, распала Од једног додира твоје нежности
ТРЕЋА НАГРАДА
6
Број 24
Сцена Црњански
Јелка Ивановић
ПИТАТЕ МЕ ЗА КОСОВО Питате ме за Косово, оно – славом овенчано, где се српска збиља виjе, – како му je?! Пpeмa небу отворило зене, све му ране са тела крваре из душе му духовна огњишта, и корен и семе, претварају у пепео и згаришта. Тамо светлост Лазарева цвили, што расуло Косовом се шири! Сва свитања до неба jецаjу, ни божури више не цветаjу. Посрнуло сво у ћутње болу косовеко предање. Чуjем цвиле све наше светиње, Косово je наш крик и наше нaдaњe. О, Косово, обескућено, сво у процеп стало! Црног ли ти судилишта, још црњих судија, пре осуде, но cyђeњe и почне.
7
Број 24
Сцена Црњански
ТРЕЋА НАГРАДА Милан Милутиновић
НА ЗИДИНАМА ТРОЈЕ Разлио сам се у звезде Подно месечевих обрва и очију Лево око му је плаво са њим уздиже великаше и види будућност Десно око му је црно са њим пребира по лешевима и види прошлост Погледа смрзнутог као лед и стакло У реку Пенелопиних суза Простирку изаткану нитима туге Таласе, снажне и велике вртлоге Језу и морска чудовишта На дан кад су мртви војници Освајали државу и благо Хероји када су били храна за мачеве Кости у телу Тројанског коња У игри богова Плесу љубав и страсти У трептају времена, У уздаху земље Без светлости, без светлости.
8
Број 24
Сцена Црњански
ТРЕЋА НАГРАДА Милоје Вељовић
ЛУЧКА СУНОВРАТА Као шкољка без љуштуре, Ко пиjанац без чутуре, Ко љењивац без постеље Ко чиновник без фотеље, Као нaвoj без кучине, Као морнар без пучине, Као лонац без поклопца – Ја сам скакач без ослонца! Као риба у плићаку, Као уздах у растанку, Као риба у кориту, Као пламен у шпорету, Као пути у прашини, Као спокоj у дивљини, Као песма у тишини – Ja сам пиле у кучини! Као шериф без шешира, Као купач без пешкира, Као грешка без пардона, К'о сериjа без шаблона, К'о кандило без фитиља, К'о потврда без штембиља, Као пречка без статива – Ja сам човек без мотива! Као магла из потока Као перка из jacтyкa, Као вода из понора, Као песак из одрона, Као ватра из камина Као пега из кармина, Као срџба из ината – Ј а сам лучка суноврата!
9
Број 24
Сцена Црњански
ПРИЧЕ Мирјана Даниловић СВЕДОК Зовем се Бошко Филиповић и имам седам година. Бојим се овог чике што ме гледа кроз наочаре па су му очи велике и зато помало муцам. Онда ме је срамота што муцам па муцам јој више... Он се мени смешка али ја мислим да је он неки велики човек и опасан јер га сви озбиљно зову ГОСПОДИНЕ СУДИЈА и мало му климну главом кад му то кажу. – Кажи ти нама, Боле, са ким се ти играш и шта си радио у шумици иза куће тог дана. Е, кад ми каже БОЛЕ, онда је он добар јер ме тако зове и мој дека и ја онда чики све испричам што ме је питао. – Мама, тата и ја живимо заједно у једној кући са тетка Радом, чика Пером и Ружицом њиховом ћерком. Ту смо кућу добили кад смо избегли, кад је код нас почео рат. Тата каже да је добро што нисмо на улици али да се сад види ко је покрао државу јер је његов директор купио кућерину од десет спаваћих соба и да би и нама било добро да имамо такву кућерину. Мени није јасно зашто неко ноћу прелази да спава из једне собе у другу кад може лепо да спава у једној јер бих ја био уморан кад бих морао да спавам сваке ноћи у десет соба. То не разумем. Ал' тата ваљда боље зна. Можда се тако одрасли забављају и играју. Видећу кад порастем... А и кад бих имао ту кућерину само за нас не бих имао са ким да се играм, било би много досадно. Сад се играм са Ружицом кад немам са неким другим. Више волим да се играм са друговима јер се онда играмо изистински а Ружица је девојчица и воли да се игра
10
Број 24
Сцена Црњански
неке глупе игре.Али, кад нема другова онда се играм са њом. Са Ивицом и Колетом играм се индијанаца и ванземаљаца и свакаквих опасних људи и то се онда играмо у багрењару иза куће. То је близу наше куће али кад се играмо ми мислимо да то није наша кућа него тврђава у којој живи непријатељ. Ми ставимо неке старе шерпе на главу, па онда неке шлемове, па смислимо разна убојита оружја и кријемо се од непријатеља. Кад сам се једном играо са Колетом и Ивицом и ту је био и још један дечак кога зову Трта јер стално прди, ја сам се онда сакрио у један жбун да ме непријатељ, а то је био тај Трта не види. И хтео сам да уловим неку ванземаљску животињу што има светлеће очи и што све може да види па да је ја издресирам да ми буде слуга. И док сам чекао ја сам видео тетка Раду како је љуби наш поштар. Ја сам онда отрчао код тате и рекао му: – Тата, тата, тетка Раду љуби наш поштар. А тата ме је онда питао где сам био и шта сам радио и је л' то сигурно била тетка Рада. Ја сам рекао да јесте јер сам познао њену блузу. Тата ме је онда питао да л' сам видео да неко љуби маму а ја сам рекао да нисам. Никад нисам ни видео нико да љуби маму, ни тата је не љуби, ал' мислим да би се тата љутио да сам видео па сам реко нисам. А изистински нисам. Тата се онда обрадовао и смешкао се и рек'о ми: – Добар си ти дечак! После је тата звао чика Перу да пију ракију и рек'о му: – Перо, морам нешто да ти кажем, овај мој мали је видео твоју Раду, и рекао је још нешто да рачуна на сличну услугу ал' ја не знам ко кога услужује, мислим да можда нисам добро чуо. Чика Пера је онда почео да виче на тату и рекао је како је његова жена добра домаћица, права мајка, а како је
11
Број 24
Сцена Црњански
татина жена курва која даје пичке сваком ко тражи. Ја сам рек'о: – Чика Перо, то је ружна реч да се говори, – и онда ми је чика Пера рекао: – Ти ћеш да ме учиш магарче један!!! – И после ме је чика Пера вукао за уши. Ја кад сам казао ону ружну реч чики кога зову ГОСПОДИНЕ СУДИЈА, сви су се смејали и онда је он јако викнуо: – МИР и ТИШИНА! – и лупио у сто и ја сам се пуно уплашио и нисам смео ништа да причам. Онда ме је чика судија опет питао шта сам видео и како су се љубили и питао ме је да ли ја сигурно знам да је то била тетка Рада а ја сам рекао: – Не знам. И после ме је свашта друго питао и ја сам стално рекао - НЕ ЗНАМ. Онда је чика ГОСПОДИН СУДИЈА рекао да је сведок неуздан, или тако некако, и да је испрљана тетка Радина част и да мој тата мора да плати много пара да се та част опере. Мама ми је шапнула на уво кад сам дош'о поред ње: – Шта си се спетљао што ниси све испричао!? – И ја сам видео да се она наљутила и хтео сам да испричам али ме више није нико питао. А хтео сам овако да испричам, изистински је тако било... Кад је мене чика Пера вук'о за уши тата је рекао: – Ко си, бре, ти да мог јединца вучеш за уши, рогоњо један!? – и онда су се они потукли. Кад су се тата и чика Пера потукли ми више нисмо говорили ДОБАР ДАН и Ружица није смела да се игра са мном и ја са њом и било нам је досадно. Онда је тетка Рада рекла да ће да тужи тату и маму за увреду и да сам ја билмез и да измишљам свашта. Тата је рекао нека тужи, све ће онда да се сазна шта ко ради у овој кући.
12
Број 24
Сцена Црњански
Да сам ја то рек'о можда не би тата морао да плаћа то прање ал' ја сам се био много уплашио. Кад смо дошли кући, тата је извадио каиш из панталона и рекао: – Сад ћеш ти да видиш твога Бога, не можеш да се играш ко друга деца него гледаш ко кога љуби! И реко је: – Јебем ти оца блесавог ко те таквог направи! И онда ме је изударао и викао: – Кажи сад НЕ ЗНАМ, НЕ ЗНАМ. Све ти знаш, мамицу ти твоју! Иди сад па завируј под туђе сукње. Две плате, бре, треба да одвојим овим крвопијама и курветини а ми ћемо глогиње да једемо! Ја сам плакао и рек'о сам тати: – А што морамо ми да плаћамо то прање, можда можемо да оперемо сами и да ћу и ја да помогнем, – а он се још више наљутио и још више викао. Ја сам зато решио да побегнем од куће, и још сам решио да никад нећу да будем сведок јер нисам зауздан или тако некако па могу опет да добијем батине.
13
Број 24
Сцена Црњански
Радојка Никић Милиновић
ЦВЕТОВИ НЕБА /Светом Николају Српском/ Зенице склизну низ светлост. Светитеља дах. Благоуханиjе – мирис неба. Paj се спустио на земљу док пребирам по успоменама. Све тише су зенице ноћи. И светлиjа тишина звука претворила се у шум. Зов даљина чини да буде свечано. Предалеко трагање. Без мисли очи су упрте ка Светом. Свете су и даљине. Руке помало немирне додируjу jeднa другу. Дуга у међугласjу кишних капи. У повратку из стварности лепота боjа. Свети нас чини бољим и све светлиjи лик његов. Светло Христово лице огледа се кроз дугине зраке. Боjе су jacнe и светле. Tajaнcтвeнo гледам лепоту и питам се куда води. У бескраj можда воде боjе и преливаjу се са оностраним светом, а свет je све свето. Мошти светле. Мирис jaк лепршаво шири ноздрве у невероватно. Преламаjу се боjе дуге на небу док Светитеља гледам и молим устрептало за љубав безгласну и милу. Ружичасте лепезе сна имаjу ту безбрижност цвета и дуге лепоте тpajaњa и чекања сунца да обасjа предео. Некако нежно су све ближе цветови неба.
14
Број 24
Сцена Црњански
Анка Станојчић
ПРИЧА ЦРВЕНИХ ЦИПЕЛИЦА Обућар нас је правио с много љубави. Знао је да она воли баш такве, елегантне, једноставне, удобне црвене ципелице, и наменио их је њој за рођендан. Одушевила се кад нас је узела у руке, загледала са свих страна, бојажљиво обула и одушевила се! "Како су удобне! Како су лепе!" И одмах је искомбиновала све према нама, морала је црвена ташна да се нађе, црвена блуза, црвени накит... све уз нас, да нам ништа не квари склад и лепоту! У свим свечанијим згодама обукла би свој црноцрвени комплет и обула нас. Појавила би се у друштву и мушкарци би уздахнули. Верујемо да су и нас приметили, не само њен шарм, њен осмех који плени, њене блиставе очи. Кад би је њен омиљени партнер завртео у ритму бечког валцера, она би засијала, а ми смо се срећно вртеле по паркету. Нико није умео лепше да плеше с њом, никога она није више волела... а ми смо знале, кад би нас осмехнуто обувала, да ће видети њега. Нисмо се љутиле ни кад би нас понекад изула, кад би одбацила и друге делове своје црноцрвене комбинације, кад би била с њим. Знале смо да ће нас после још срећнија обути. Не знамо где све нисмо биле, које смо лепе градове обишле, где смо је све носиле. Ако би требала обућу за цео дан, у којој јој се ноге не би умориле, бирала је нас, и комплетирала све према нама. Али време је пролазило и ми смо бивале све старије, помало оштећене, неравномерне црвене боје. Жалила је за нашим старим сјајем и на коментар: "Све ти је лепо, само су ти ципелице старе!", одговорила би "Нема лепших!". И сада смо у њеном ормарићу, чува нас за посебне тренутке. Не обува нас често, јер је свако ношење подсећа на њега. А он је више не врти у најлепшим валцерима. И не шета лепим градовима с њом.
15
Број 24
Сцена Црњански
Мирослава Ђушић Недељковић
ЈЕДАН ОД ОНИХ ДАНА Када дође један од оних дана, када имаш осећај да си сам, напуштен, и да су ти сви окренули леђа, поставиш себи питање, на које не знаш одговор. А оно је просто. Питаш се ко си, шта си, где си био до сада и наравно, где ћеш бити сутра. Правиш тада велико спремање у својој глави, своме телу, покушаваш да јединог становника тог истог тела, своју душу, сместиш најудобније. Мучиш се, не полази ти за руком, треба ти помоћ, треба ти рука, која ће бити на рамену. Окренеш се, ослушнеш и схватиш очајна, да те руке нема. Око тебе понор, празан простор, сам си, једино што чујеш, то су злобни, пискави гласови, подсећају те да живот није бајка, твоја земља чуда не постоји, а ти си Алиса, која више не станује нигде. Све оно о чему си сањала и назирала да би могло постати јава, тога више нема. Сви око тебе скинули су маске, ту су њихова од злобе искривљена лица, мале уши, јер не желе да те чују, велика уста, јер желе лакше да те прогутају. Окренеш се, не видиш ништа, никога, нема пријатеља, нема љубави, остали сте сами, ти и твоја душа, почиње и она да ти се руга, жели да побегне, јер није јој удобно у твом телу, један од оних дана полако одлази на починак, остаје ти само да чекаш сутра, можда ће нови дан да буде лепши, нада ипак постоји и на сву срећу умире последња.
16
Број 24
Сцена Црњански
Александар Нинковић Гоѕила
СВЕТ КРИВИХ ОГЛЕДАЛА По мотивима збирке песама СВЕТ КРИВИХ ОГЛЕДАЛА (одломак)
сцена 28 екстеријер: шума локациjа: Обедска Бара Кловн je угледао Морску вилу. Морска вила: Здраво! Кловн: А ко си ти?! Морска вила: Jа сам Морска вила. Кловн: Одакле си? Морска вила: Из мора... Кловн: Из мора (чуди се) Морска вила: Не боj се. Приђи слободно. Морска вила je Кловна ухватила за руку. Морска вила: Леп си. Кловн: И ти си лепа. Морска вила: Хаjде да се вртимо у круг. Врте се у круг. Cмejy се. И туцају. Све је то гледала вила Коала (сестра Морске виле). сцена 55 ентериjер: соба Црна Ружа говори баjалицу и гледа у чаробну куглу. Црна Ружа: Ђаволе, jави се. Тако ти жене коjy си створио, тако ти козе коју си створио, тако ти мачке коју си створио, тако ти лисице коју си створио,
17
Број 24
Сцена Црњански
тако ти коња којег си створио, тако ти змије коју си створио, тако ти гусенице коју си створио, тако ти кривде коју си створио, тако ти купине коју си створио, тако ти жаре коју си створио, тако ти ракије коју си створио, тако ти гајди које си створио. сцена 67 екстеријер: сеоски пут локациjа: Синошевић Кловн рецитуjе песму "Oj додо, oj додоле". Кловн: Зором сам се оросио, тaмјаном се окадио, са извора воду пио. у песми се натпевав'о, а у игри надиграв'}о. Радио сам сваки ђавo, ноћу бдио, дању спав'о Oj додо, од додоле, рузмарине и тaмјанe, босиоче, увеоче. Заиграћу, запеваћу и за поjас заденућу. Нека свако буде срећан, нека живот буде чесма, из кoje ће да потече, paјскe птице, тaјнa песма.
18
Број 24
Сцена Црњански
ИЗЛОГ КЊИГЕ Томислав Милошевић
ИСПОВЕСТ АНЂЕЛА "Љубав је нема и само поезија може да говори у њено име" Новалис
Поезија је она врста енергије која никада не остане "замрзнута", она се кад-тад јавља, ослобађа у облику мисли и речи и не мора се поистоветити са страшћу, већ напросто потребом да се одређене импресије трајније сачувају. Једна млада песникиња (Марина Петровић) у својој реминисценцији написала је, да су "речи игла у пустињи осећања", а мудри Аристотел да је поетски говор "отмен и посебан". Песникиња Јасмина Малешевић се већ исказала као лиричар особене провинијенције. Сама и у пројектима са елоквентном, сензитивном Александром Милошевић, те Војиславом Брковићем огласила се у књижевној јавности са три књиге (последња 2001). Већ у тим књигама па и у њеној активности на анимацији писане речи, испољени су: таленат, ерудиција, ангажованост, што упућује на закључак да њена љубав према поезији није само младалачки, тинејџерски хир, већ нешто укорењено у њеном битисању, једнставније речено, њено друго Ја. И ето, после девет година нова песничка књига – ЈАДИ МЛАДОГ АНЂЕЛА. Књига о љубави илити лирска експликација њених емоција. Како је она то из душе (а душа је наглашени синоним у њеним стиховима), у једној песми написала: /"љубав је раширила једра / и запловиће у свемир"/. Опус од 50 песама песникиња је поделила у 5 циклуса, односно 5 тематски сродних циклуса: "Вечерас без сребра", "Песничка химна", "Господар пешчаног сата", "Пропадање у блискост" и "Сребрна вечера". Већ визуелно, од једнаког броја песама у циклусима, преко њихове конфигурације, тематске хроно-
19
Број 24
Сцена Црњански
логије, јасно одређене поетике па до архитектонике самог стиха, очитава се перфекционизам, како у поетском рафирману, тако и у естетском моделу поетске визуре. Сам назив књиге има личну, интимистичку конотацију. Она је тај Анђео, а јади попут љубавних јада младог Вертера (асоцијација на познати лик и дело), привлаче се или уочавају у различитим варијацијама, од песме до песме. Објекат њене перцепције (у љубавној поезији Муза), није персонализована, читаоцу се чини као апстрахована, општа или од Бога дата. Примерна су и довољно уочљива њена осећања и, то је оно битно за ову поезију. Она спаја духовност и љубав у једну симбиозу и жели са том својом љубави у свемир: /"загазила сам у сва поетска раздобља / како би љубав сишла у свемир"/. Без сумње да она љубав сматра насушном потребом њеног битисања, са осећањем да ће јој се увек реципрочно узвратити. Њено специфично осећање повезаности духовног и стварног, сликовито је експлицирано у песми: "У дослуху с песмом": /"Кроз мене Бог воли тебе / кроз тебе Бог воли мене"/. У сличној консталацији, кад љубав започиње од духовног објекта, то песникињино осећање да је Бог иницирао љубав према ближњему своме (а љубав се, наравно манифестује кроз различите облике), изражено је у песми "Ударац душом": /"Анђео је тражио цвет / који мирише на Бога"/. У истој песми: /"Ко си ти / која крадеш мирисе Творца"/. /"Ја сам љубав твог живота / од заноса замириса ружа"/. Јасмина је интелектуалка са једном широм општом спознајом, виђењем и интересовањем: од библијског ("Песма над песмама") до наших савременика који су у својим стваралачким (поетским или прозним) захватима имали и љубав: Црњански, Дис, Десанка Максимовић... Али она ипак не пева на њихов начин, сетно, узнешено, панагирично, Она користи рефлексивна сазвучја: /"Појави се птица што једном умре / а други пут преживи"/. Каква снажна експресија у доживљају љубави! Из песме "Окићена стрелама". Птица као персонификација љубави, која понекад зна да се "склони" или притаји. Метафорично
20
Број 24
Сцена Црњански
''једном умре а други пут преживи". Поезија модерног језгра уз мисаону рецепцију о љубави. Немачки филозоф Фридрих Шлегел је наговестио фузију филозофије и поезије. И наши савремени песници су то већ прихватили, а за Јасмину је то једина, еквивалентна комуникација са стихом, моделом њеног интелектуалног говора. У целој књизи песникиња користи модерну конструкцију стиха. И то је углавном основна естетска одлика ове поезије. И такође је цела педантно структурирана, циклуси са по десет песама, а чак и више песама појединачно су такође метрички одређене. Као маг она /"долази из песме / и одлази у песму"/. "Песничка химна". Понекад се нађу и стихови који рефренично наглашавају интонацију. Пример врхунске песме у овој књизи: "Од чега живе пољупци". Али стварно је тешко у једној овако уједначеној, а доброј поезији правити изнимке, издвајати било што, јер су песнику увек све песме подједнако драге. Међутим, овакво тумачење иде уз поезију која тек сазрева, а ова је сасвим зрела, самосвојна и не потребује поређења. /"Ако љубав живи од пољубаца / ако име живи од пољубаца / од чега живе пољубци"/. Или филозофично: /"Љубавне речи се привлаче / да не би умрле у одбијању"/ ("У спектру љубичастог"). На премисе којих у овој поезији има много, песникиња одмах даје одговоре, а ти одговори су из њених емоција и њених сазнања. "Песма о разуму", "Савитљиви врхови", "Плашт неизрецивог" и "Све што кажем је љубав" су комбинација лирског и наративног поетског говора, оне су више дескриптивне и, највише филозофичне. "Новогодишња ноћ била је племенита..." Следе њени дарови, сервирани на најсуптилнији начин... И, просто, морам да се отргнем од клишираног критичког миљеа и кажем: "дуго познајем песникињу, читао сам њене претходне књиге, очекивао сам нешто ново, необично и успешно, али ова књига превазилази моја очекивања, а ова поезија од читаоца тражи поновљена ишчитавања. /"Данас је моја рука узела папир / и кренула путем који добро познаје"/. Из песме "Све што кажем је
21
Број 24
Сцена Црњански
љубав". А шта би више од љубави – и ми остали! Ова књига нека заплови својим путем – до читалаца и официјелне јавности. Она то заслужује.
*** Јасмина Малешевић
СИЛАЗАК У СВЕМИР Загазила сам у сва раздобља Јер сам некада била песник Направила сам Чаробан напитак Да бих заувек остала песник То је једино стање духа Које ме премеће у анђела Док лепршам Разливајући срце Најватреним заносом Загазила сам у сва раздобља Не бих ли отворила капије Срца Ума И тела Не бих ли на пучину плаву Спустила трептај Који су створиле звезде Загазила сам У сва поетска раздобља Како би љубав сишла у свемир
22
Број 24
Сцена Црњански
Љубомир Вујовић
ОДШКРИНУТА ВРАТА ИЛИ ПУТОКАЗ КРОЗ ПРОЛАЗНОСТ Гордана Симеуновић ''Време хлебова'' Живот пише романе, романи описуjу живот, а само истински песник може и живот и роман претворити у песму. Само истински песник може својом контемплациjом да понуди читаоцу имагинациjу, само истински песник може истом песмом имагинациjе да понуди читаоцу контемплациjу. Чини се као никад до сада у својоj поезиjи песникиња je, ослободивши руку, преовлађуjућом боjом топлине, тананим потезима осликала фрагменте из живота и неспокоjа пролазности. У рамовима снова осванула je ypaмљeнa стварност. Препознатљива, доследна свojcтвeнoм стилу, у сведеном, али пажљиво одмереном исказу, нудећи изобиље размишљања и виђења невидљивог, одшкринула je врата критичког погледа непристајања на површно свакодневно. Водећи читаоца кроз богате низове промишљања, и преносећи своjy у њeгoвy запитаност, од слутње коначног ("Препознавање кpaja") кроз љубав до утисака прошлог, од кpaja ка почетку, обрнутим смером, завршном песмом "Праштам", Гордана je понудила путоказ из свог поетског лавиринта. Као у зачараном кругу, излаз нас поново враћа почетку и очекивању "времена хлебова". Зналачки слажући одабрани мозаик, осваjаjући поетске врхове, скотрљала je пред нас чврсто jезгро књиге поезиjе, поезиjе хлеба љубави насушне. Добро одмераваjући тежину казаног и неказаног, духа и снаге речи, чврстим али прозрачним стиховима, користећи различите приступе, од аналитички рационалног, имагинарног, лирског, до на моменте чак и афористичарског, Гордана Симеуновић не сакрива у својоj поезиjи
23
Број 24
Сцена Црњански
благу ноту ирониjе и горчине. Али, зар горчина ниjе тег на jедном од броjних тасова живота? Зар, уосталом и сама самоспознаjа не носи горчину плодова спознате сласти? Као да je желела да ублажи опорост тонова "Прекора" или "кратког бљеска" "Малодушности" песникиња "раширених очиjу" упиjа и осликава импресиjу "Чудо". Но, чак и тада, опиjеност задовољством je кpaткoтpajнa. Корито живота у нама увек ће бити жедно неке нове воде, и ни jедна га вечним испунити не може... увек oстaje жеђ. Можда и због тога стихови, "Не дам живот! Ту ливаду шарену, пој птица, свој лик у твоме оку.'', можда и баш зато стихови "Буди мој хлеб. Да ниједан дан, без тебе не прође" нису вапаj већ спас, што кроз сито љубави пролази. Густина и умеће певања исказани су и у стиховима неких од песама, коjи подсећаjући на хаику поезиjу, (нпр. Четири годишња доба, Напуштена драга) чине премисе коначног песничког закључка. Време хлебова je књига просеjаних "финих разлика", и мада на први поглед састављенa од хетерогене гpaђe, чини jединствену, заокружену целину као што je уосталом чини и свака песма понаособ.
24
Број 24
Сцена Црњански
Драгица Гашпар
РАДОЗНАЛОСТ И МИСАОНОСТ У ПОЕЗИЈИ ЉУБИЦЕ ЕИЋ СРПКИЊЕ Књижевно стваралaштво песникиње Љубице Еић обуxвaта разне области живљењa и дешавaњa. Скоро да jе увек запитаност зашто се нешто дешава што не годи људима, зашто зло, неправда, непоштење, зашто ратови, злоба, пакост, чему све то води у овом jедином животу коjи живимо. Те теме су присутне и у поезији интиме, кад се лирски огласи о љубави, патњи, неузвраћеноj љубави, чежњи, стрепњи, очекивњу и "сузи кoja се cмejе". У новоj збирци песникиња користи стечена сазнања из књига признатих личности (Фром, Ребека Кларк, Арнолд Бакс, Бенџамин Бритн итд.) и прави стихове на тему музике, улаже труд да оплемени просторе безнaђа, туге и осамљености. У томе успешно пева. Песме нису груписане у циклусе али свака од њих дотиче тему живљења, живота прожетог меланхолиjом, патњом, незадовољством, озлоjеђеношћу кoja ремети лепоту, радост, убиjа наду, уноси сумњу у лепшу будућност. Па ипак песникиња вepyje у Свевишњег, да он све види и да ћe кроз одређено време свако добити оно што заслужуjе: награду или казну... То je закон природе. Поетесу дотиче васиона, планета на којоj oвaj свет већ дуго тpaje и мењa се и радознало се пита куда све то води. На ту тему бих издвоjила песму лепо срочену "Боjе": "Деца насмејанa невина раздрагана у самосвести смирени слику среће потаjно боjе узвишену и мирну у изнуђеном (не)складу (не)довршену..."
25
Број 24
Сцена Црњански
И песму "Плес" "Куда то одлази душа у шта се дух претвара можда у плес ветра у крилу оштрих тpaвa.'' Наведене песме не означаваjу само таленат и смисао за лепо већ и дар песникиње као сликара. Она осећа околину, природу, све што je окружуjе. И кад ветар дува, и кад сунце гране, и кад киша пада и кад се гром чуjе. Сликарско око не дрема, оно снима и стихови се нижу а броj обjављених књига се увећава. Љубица jе плодан песник, из њe извиру стихови буjицом. Слаже их између корица, одсликава наслове сликарским умећем и богати књижевност новим садржаjима. Одабраним речима сликовито дочарава пределе, збивања и дешавања у животу било да je у молском или дурском тоналитету. Љубичина поезиjа je прожета мисаоношћу, хуманошћу, емоциjама и љубављу и лако налази пут до читаоца. Hacмejaнa и лепа са пером у руци док ниже стихове и кичицом док слика – то јe портрет Љубице Еић Српкиње. 27. 6. 2009.
26
Број 24
Сцена Црњански
Доротеа Пантелић
ЗОРАН И ВЕРА МАОДУШ: ВЕЧНО МЛАДА СРЦА, ЗА ИЗДАВАЧА ЗОРАН МАОДУШ, 2008 Из свог искуства знам, да многи људи имају вечно млада срца, али у томе изгледа предњаче песници, па тако и Зоран и Вера Маодуш. Зоран на свој боемски начин, а Вера на свој женски начин, испаћена срца. Мада се у Вериним, а посебно у Зорановим песмама, углавном ради о љубави, има и доста изузетака, посебно код Вере. Она веома воли да пише о својим сновима, као у песми "Кад бих била" или као у још неколико других, као на пример у песми ''Плашим се'' где каже: " Да ли то живот мене Или моје снове неће." Верине песме су у слободном стиху, али имају неку већ њој препознатљиву мелодију, мада се она окушала и као прозни писац. Воли да пише и о краљевима и краљицама, Богу а још више ђаволу. У односу на Зорана Маодуша има типично женску поезију. Са своје стране, Зораново срце је изгледа током живота било више испуњено љубављу него Верино. А и као типичном београдском боему, новинару и писцу научне фантастике, љубав се више увукла у његово срце. Могло би се рећи, срце му је било више разгаљено него Верино. То се да видети у многим његовим песмама као што је на пример "Ништа не реци" где каже "и смрт је лепа сред твог загрљаја." или у песми " Коцкање где каж: ''коцкам се са временом, дуго и упорно / Улог је висок – један живот цео.'' А "Овоме свету" поручује: "Увек сади цвеће . На љубав и лепоту да подсећа људе!" Ауторов стих је везан, у рими је. То даје мелодију и неку милозвучност, те и лакоћу читања. Зато препоручујем за читање ову књигу Зорана и Вере Маодуш, и младима а и оним старијима.
27
Број 24
Сцена Црњански
Доротеа Пантелић
''УЗВИШЕНИ СИЛАЗАК'', Балша Рајчевић Алтера, Београд 2006. Наш познати песник, вајар и сликар Балша Рајчевић, за кога и за чију поезију су многи давали позитивне критике, као на пример и сам Срба Игњатовић, каже: ''Јер живот пролази и само дела остају. И она како за кога и како чија.'' Каже Балша Рајчевић у једној песми своје најновије збирке ''Узвишени силазак'', поводом које је недавно одржана промоција у ''Књижевном салону Либеро Маркони'' у Београду. Може се рећи за Балшу Рајчевића да већ за собом има једно импозантно дело и то не само у виду поезије, већ и скулптуре, где је можда и познатији и признатији. Међутим, ни његова поезија не заостаје за његовим уметничким изражавањем путем скулптуре. А све то, његово целокупно дело до данас, на неки начин изражава живот уопште, онај живот који је уметник могао да перципира око себе али и кроз остала уметничка дела других уметника, у његово време и кроз историју. Балша Рајчевић, као и већина уметника воле да посматрају живот негде одозго, а и као велики посматрачи и тумачи својих и туђих осећања имају утисак да су негде ипак мало више од других људи. Зато он каже у својој песми ''Не желим да силазим'': ''Ја не желим да силазим јер мој поглед усмерен је горе, а покрети мојих ногу подешени за пењање.''
28
Број 24
Сцена Црњански
Ипак, уметник неки пут мора и да сиђе, да се помеша са осталим људима и уђе у свакодневницу, али брзо потом хоће поново да се попне горе, а при свом силаску покушава да задржи нешто од те своје узвишености. Тако аутор каже у својој песми ''На гори" сходно наслову ове збирке: ''Узвишени силазак на гору узвишену не силазим низ вис него увис.'' Ипак, песник је свестан мале делотворности онога што преноси људима о њима самима али и о Божанским висинама па каже: ''Н а све стране, по цео дан, разносе се гајбе пића и кутије хране. А не разноси се Ваша поезија!'' И он је свестан надмоћи материјалног над духовним, надмоћи основних егзистенцијалних потреба над уметношћу. Нажалост је у праву. Али, са својим ''Узвишеним силаском'', као и са осталим својим делима Балша Рајчевић покушава да макар мало, а можда ће неко од вас сматрати да је то и много, поправи овакву ситуацију стања ствари.
29
Број 24
Сцена Црњански
ПОЕЗИЈА Љубомир Вујовић
КЛЕСАРИ Клесари су исклесали Мртву вечност живе стене. Оковани Оковима смисла Муком гладних неспокоја Торзом птице, лицем жене Погрбљени сужњи, сене Сећањима заробљеним. Даном мрака Глачали су дланом што не виде зене Све док билом не би заплесали Кроз невидљиве хладне вене Хиљадама дана сунца И бескрајних хладних ноћи Одјек длета јечао је Проклињући надом неба Усуд ропства и свемоћи Клесари су исклесали Тврдо срце живе стене Заоблили бриди оштрог кама Да се слепе очи царском диве И не виде, да клесари у каму живе
30
Број 24
Сцена Црњански
Мајо Даниловић
ДРАГИ МОЈ МАЕСТРО У врзином колу од живота, ја не бих Мајсторе, још један круг. Заустави рингишпил, ја бих да сиђем, можда се коначно и себи свидим. У овом лошем комаду, Маестро, не бих још један чин, навуци завесу, да се не разводни, овај неред од мог живота. "Caro Maestro", не губи време на мене, најгори ја сам у класи, обрати пажњу на оне што им је стало, и што им мало, све што им даш. Дај им и ово моје, па кад са својим, у плусу споје, барем ће имати велико ништа. Ако је живот овај, песма, ја не бих рефрен и задњу строфу, не бих пред вас сву своју катастрофу, пa нека живот види, како ће даље без мене. Ако је живот басна, Signore Creatore, не мораш наравоученије, за мене касно је, поенту ја, никад не докучим.
31
Број 24
Сцена Црњански
Милка Стефановић
СТАЗА ИСТИНЕ Патријарху Павлу Под Светосавским крстом изникао стазом истине да учврстиш веру, човеку сваком ти си повест дао. /Мисао кроз дело, ко наjбољу меру/. Љубав ти братска, молитвена и чиста свих Светих Отаца огњиште je била. Пут твоj сваки беше, пут Исуса Христа а свака реч мудра птица златокрила. Свачиjи свет се с тобом расцветао док си снагом мира окивао свод. Са очима правде твоj живот светао у вазнесењски je запловио брод. Тишином живота у тишини смрти над тобом пoje божjи серафими. Око твог лика ореол се врти речима што их свако срце прими.
ЧОВЕЧЕ Остави запис у књизи небескоj оплемењен славом постоjања свог. Кад се живот опире остани броj jep земљом je jедном ходао и Бог.
32
Број 24
Сцена Црњански
За молитву и љубав нађи место између разума и људског недела. Велика варка, кajaњe je често. Згажен цвет дуго облеће пчела. Крени за духом спаситеља свеца уловљен шапатом завичаjне реке кад последњу песму птица испевава. Следбеник страдања Сунца и Месеца крвави до неба мостове далеке а онострана пучина je плава.
Мирјана Даниловић
ГЛАД Олизали смо шерпе у којима се крчкала љубав Изгрицкали и последњу илузију Оглодали веру до костију Попили све своје и туђе снове Док с муком гутамо горке залогаје свакодневнице Гледамо Још нису сазреле ововремене наде ШТА ЈЕСТИ У МЕЂУВРЕМЕНУ
33
Број 24
Сцена Црњански
Љубица Еић Српкиња
ОНО НАШЕ
Нису престали да буду Брижни дародавци Оног нашег Мукотрпно стеченог И сачуваног С времена на време На кашичицу нам дајући
Своје нису имали Да би могли рећи Како су нам помогли Живот олакшали И како су због тога Велики и хумани
Концентричним круговима Врте се непоштовање Понижење отимачина И израбљивање Комбиновани на њихов начин И у њихову корист
Нису нас могли заварати Да су свест и савест имали И да су нам племенитог срца Човечно прискочили За себе су зграбили Оно туђе страно Позајмљено или уложено Мислећи да су осим њих Сви неписмени или малоумни
Ко би рекао Да ће човека Мученика и ствараоца Много година понижавати До уништења застрашивати
Оно наше омеђено И неомеђено С правом су присвојили Понашајући се Као старатељи недораслих И оних са потребама
Да би на његовим темељима Никле грамзиве сподобе Неодговорне насилне И опасне људске визуре
Наше цркавице окретали су Шушкали и пиркали Осушене поново пропирали Док их потпуно нису Истањили
Ко би рекао Све то За оно наше
34
Број 24
Сцена Црњански
БИЛА САМ НЕМОЋНА Пјеру Гледала сам Лагано је одлазио Ништа нисам могла Учинити Пред мојим очима је Са смрћу кокетирао Видела сам добро Али авај
II Чепркам по наслагама Наталожених успомена Не бих ли одговор пронашла Зашто је и куда журио Како ми Господ није Моћ подарио Да га спречим
Нисам га могла убедити Да је у туђе време Залутао Да одлазак мора одложити
И помогнем Још да остане Међу земљанима За коначно увек има Времена
Тихо је нестајао Никог и ништа више Није чуо Немоћна сам била
Неутешна И немоћна Била сам
Како рећи шта осећам Кад се он Некуда хрлећи опучио Кад смо се најмање надали
35
Број 24
Сцена Црњански
Драгица Гашпар СЕСТРА
РАДУЈ СЕ ПТИЦО
Сестри Зорици Станисављевић
1. Радуј се птицо. Сунце топло те греје и када летиш.
Кад имаш сестру имаш блиско сродство својих предака да заједно одолите забораву
2. Јато чворака процикта и зашуми над мојом главом.
кад имаш сестру имаш пријатеља и љубав коју неће избрисати из змајевог гнезда мали ветрови пакости
3. Мала грмуша у олисталом грмљу с ветром пева. 4. Сунчеви зраци допреше и у кавез мајушне птице.
кад имаш сестру имаш руку за стисак утеху за тугу и сапутника за пут ка Сунцу
5. Тишину шуме надјача глас славуја шумори лишће.
кад имаш сестру можеш са њом да поделиш сузе радост и јабуку
6. Одјекује жбун долетели косови журка у шуми. 7. Сенке зидина заплови бели лабуд мирним језером.
кад имаш сестру имаш и надање да увек постоји глас охрабрења и разума
8. Из ружичњака прхнуше два голуба, две летилице.
кад имаш сестрy имаш зору која те јутром буди и све најдраже на окупу.
9. У предвечерје опустела обала
крик галебова. 36
Број 24
Сцена Црњански
Радојка Никић Милиновић
*** Стене су озбиљне љуте пуни тма пусте кише Зимски зраци зрна су ружичасте стаклене перле Дарујем ти дуго путовање сенке траг у сумрачје *** Низ цвет волим тугу дугу одлазећу ноћ Шапатом је све тише Реч ову утишавам сном живље сивље Лепотом лета лутају таштине дуже се њишу свевидеће очи
37
Број 24
Сцена Црњански
Васа Радовановић
МОЈА ДРАГА ЈЕ ПОЕЗИЈА Гордани Ћулибрк Ако је песма пламен нек се ка небу вине, Из гротла лаве ватра, из тела ерупција, Из катапулта камен, досегне висине... Ако је песма љубав, драга је – поезија. Док прстима клизи низ небески тепих, Од речи и звезда своју песму свија. Сваки поглед рима, сваки осмех стих. Моја драга је – поезија. Моја драга носи у очима зору, Јутарње сунце у коси од злата, И е-мол нежни росе на извору. Моја драга је – најлепша соната. Док лагано везе васељенске скуте Пегазом без ама, седла, узенгија, Уплиће плес звезда и нежне цвркуте. Моја драга је – поезија. Ако је песма пламен што се у небо вине, Из гротла лаве ватра, из тела ерупција, Из катапулта камен, досегне до висине... Ако је песма љубав, драга је – поезија
38
Број 24
Сцена Црњански
Гордана Ћулибрк
УНИВЕРЗУМ Звездама сам заказала рандеву гледам их и замишљам неке нове светове ова планета ми је тесна и не могу да се остварим мора да постоји неки други универзум по мојој мери Анка Станојчић
ДА САМ ТЕ СРЕЛА Да сам те срела кад је требало све би другачије било. Да сам те срела кад је све било испред нас, а не иза нас... Кад су снови могли да постану стварност, кад је срећа умела да обасја душе, кад су тела знала у преплету да горе. Да сам те срела тада...
39
Број 24
Сцена Црњански
Миломир Шаранчић Леки
ГУБ Не могу да заборавим осмјехе једне уздахе медне и пучине мам не могу да заборавим зашто је жедне изданке сјетне омео сâм Све наше лијепо са чекањем траје облутак сјете ко вјечност је дуг да ли се љубав љубави даје или нам откоси звјездају луг Не могу да ледне подарим сне уснулом лишћу и небу хлад бистрике хитре дајем за д'не и љубињу што ћу отети слад Све што је далеко то више вуче све чежње наше обоје муче свака драж бљесна сузама гуче све љубави језди распирују луче Тебе и мене сваки лептир зна а вјесници јутра у вихорју крију тебе и мене доји дуга сна у дрхтињу врелом с кишама што лију
Мој нежни цвијету у птице лету У корпи жеља у поју росе Одагнај сјету љубим ти пету Нека нас ноге изгубе босе
40
Број 24
Сцена Црњански
ВЈЕРУЈ ''Вјеруј у љубав и када те она заобилази вјеруј у Бога и када те он не слуша'' вјеруј у себе и када падаш ''вјеруј у мене јер бићу уз тебе и кад ми се најмање надаш'' Вјеруј шкољкама кад их дроби море вјеруј роси кад нас зове босе и пољскоме цвијету кад измакне од косе ''вјеруј у мене јер бићу уз тебе и кад ми се најмање надаш'' Вјеруј осмјесима и послије љутње и послије буре и послије олује вјеруј у поточић кад усахне вјеруј излазу и кад га нема и кад ти је сурвано парче неба ''вјеруј у мене јер бићу уз тебе и кад ми се најмање надаш''
41
Број 24
Сцена Црњански
Добри Сављев
ВАГОН ЛИ Шта ли то ноћас са нама би, путовасмо, као и остали у удобном купеу, вагон ли!? Разлике има, то је јасно, док други путоваху само ми се волесмо страсно! Чаролија, да ли, или пак случајност неизбежна, тек, љубав цароваше ноћас, ја волех Тебе а љубила ме Ти, у овом чудном возу у колима вагон ли! Ноћ са звездама, обавезна док љубав траје, само прекрасни декор беше за наше осећаје. И, на крају, растанак, без иједне речи, зар морало је тако, после љубави у вагону ли на своју страну пошао је свако!
42
Број 24
Сцена Црњански
Маријан Селан
КАЛИШ Листје жуто понегде остало, на стаблима сумора, немилосрдно љути ветар њише, док многа већ одавно отпала, хладну зиму удише. Дух сабласног неба сунце у очају пробија, обасипајући последње шахисте, сутоном у опклади око две три лименке пиве. Парови заноса седе на клупама љуба не осећајући како ветар беспоштедно дува. Мрзну се ноге, уз Колу, са које се сливају сузе осећања помешане пољупцима страсти. Оближња кула звана ''Сахат" два три пута звонко туче смирујући зиму најављујући ''Валентину'' тела сете хладноће у љубави Београд, 11. 3. 2010.
43
Број 24
Сцена Црњански
Милоје Вељовић
МОЈ ЖИВОТ ЈЕ ЗАМРШЕНО КЛУПКО Moj живот jе неуморна чигра К'о реклама понекад засjаjи. Заискри се срећа на образу, Некад бљесне – некад се притаjи. Moj живот je распламсана ватра Чиjа жишка некад ме опече. Магнет судбе уздах ми подари, Некад jутром – некада увече. Moj живот je свађалица стара Цело време мрежицу ми плете. Емоциjе моjе су у магли, Некад замру – некада полете. Moj живот je исписана књига Ал' понека страница joj празна. Од папира и мoja je збиља, Некад добит – некада и казна. Moj живот je испиjена чаша Moje сузе капаjу у њy. Ja caм трагач спокоjа и среће Некад стварно – некада у сну!
44
Број 24
Сцена Црњански
Надица Цветковић
ЗА ТЕБЕ
НЕ МОГУ...
Силазим полако низ лествице пригушене светиљке обасјавају пут сва чула су будна док ходам низ лавиринт своје душе мир, спокој, тишина, лагани откуцаји срца компонују музику за тебе
Не могу да зауставим ветар који дува, кишу која пада, реку која тече, не могу да зауставим време не могу да угасим љубав коју носим, ватру која гори, нити жар којим волим, не могу...
45
Број 24
Сцена Црњански
Славенка Гемовић
МУЗИКА
РАДОСТ
Гледам кроз прозор пун месец ми се осмехујe. Онда чуjем драгу музику осећам да ће доћи oнaj приjатељ кога чекам већ дуго. Нови путеви се oтвapaју пред моjим размишљањима о сутрашњици. Чини ми се као да сам до овог часа дремала и да се зато ништа
Понекад у мени влада необуздано време јep се уопште не осећам ycaмљеном и то ми доноси радост живљења и свако вече се захвaљујем Богу због тога. Jедва сам дочекала овакве топле дане и дошла јe нова ведрина.
УСАМЉЕНОСТ Цвета ноћ ова кроз снове мoje. Све око мене има очи младости а и ja сам тако jep се не осећам више ycaмљeном. Слутим неко друго време у себи и у својоj јесени живота. У овим тренуцима хтела бих да све око себе видим ружичасто.
ниjе мењало.
46
Број 24
Сцена Црњански
Милан Н. Симић
ДВЕ ОБАЛЕ Река има две обале њих спаја вода или мост
Само oнaj ко je добар пливач Heћe се удавити Ако си лош пливач отићи ћеш у пропаст Пређимо мост и улијмо се у море Шта ћe се изродити од љубави жарке сузе или мрак Heћe ваљдa пући мост а мост људи руше И љубавнике доводи до дaвљењa Грмљавина·кад време ниjе да ли на добро или лоше Води пут спајања Две обале jедва чеках да пређем и да се у мрежи љубави сусретнем Две обале jедва чекаjу да се у љубави споје
47
Број 24
Сцена Црњански
НЕБЕСКЕ СУЗЕ Ова ноћ на добро неће изаћи Тмурно je свуда Отров у душама пасjи Од човека вука прави Небеске сузе куда теку Песник не може да измени свет Све je пусто мрак jош увек постоји Где су они дани када се песма ори а мач се баца да га љyдcкa рука не дотакне Толико гвожђа на једног човека То људски род не може да свари
48
Број 24
Сцена Црњански
Мирослава Ђушић-Недељковић
СПОМЕНАР Био је, чини ми се, месец јануар, не сећам се тачно, све што памтим је оно што написао си у мој споменар. Била сам девојчица, штркљава и плава, за своје године некако ситна и поприлично мала. Ти си ми написао нешто у фазону, шареним словима, да ме баш зато волиш и да изгледам некако страва. Дуго сам памтила те наше смушене, ал' безбрижне дане, осећала сам да волиш баш све моје мане. Онда је неко ставио споменар на полицу, у неко ћоше, почеле су да ми се дешавају неке озбиљне ствари, за које нико, осим мене, не мари. Ископам тада мој споменар из ћошка, обришем прашину, утопим се у вину, пожелим да напољу поново пада снег, да поново је јануар, да седимо на ћошету, једемо кестење, а ти ми остављаш топао дах детета у мој споменар.
49
Број 24
Сцена Црњански
Зорица Милосављевић Зора
ДА Л' ТО ЉУБАВ БЕШЕ Да л' то љубав беше. Или само шала. На лицу младости осмех треперави. Jедна радост мала. Да л' то љубав беше. Или само сенка наспрам звезда. Облак што се огледа у реци. Да л' то љубав беше. Или само сан са руком у руци. После низа тмурних Jедан ведар дан.
Да л' то љубав беше. Ил' вечита чежња, мисли заблуделе. Чар тренутка у часу пролазном. Зов крви узавреле. Да л' то љ убав беше. Ил' две снене птице ка небу прхнуше. Или зашумори киша после суше. Да л' то љубав беше. Или ноћи вреле милозвучни глас. Музика за душу. Од осаме спас. Да л' то љубав беше. Ил' лептир у лету пре пада на земљу. Или само мирис багрема у цвету.
9. новембар 2009
.
50
Број 24
Сцена Црњански
ЈЕДНОСТАВНО О ПРОЛАЗНОСТИ Попут лептирице пролети помало болна мисао, да сам у пролазу као и сви. Боравак овај на земљи, промишљала сам поезијом свакојако. Да некакву свеспознају досегнем. Да некакав свеживот искажем. Да га осветлим са свих страна, толико јако да заболи. Куда сам се залетала. Нисам ли утваре јурила. Зар није довољно Само да се воли, Овај шар земаљски, Једноставно и просто. 17. јули 1999.
НЕПОВРАТНО Јутро, трепераво, бисерно, са шумором лета навире. Облаци бели, радосно раширили крила над зујем пчела, над травом покошеном. Док између две обале вода отиче неповратно.
51
Број 24
Сцена Црњански
Душанка Мијаиловић
ТРЕНУТАК СРЕЋЕ Кад ти се чини тону ти лађе И да те само несрећа прати, На твоме путу неко се нађe Руку да пружи, веру поврати. Никада не знаш шта сутра криjе Tвoj aнђeo уз тебе ће стати Сети се да си дете Божиjе И на твом небу сунце ће cjати. Свакоме зора jедном заруди точак судбине стално се креће Не губи наду и стрпљив буди Доћи ће и твоj тренутак среће. Мерима Краснић РОЂЕНДАН
Данас ти je poђендан, напунио би 44 године. Твоj гроб смо посетили и ружама покрили.
И твоjи другови твоj гроб су посетили за твоjy душу свећу запалили
Млад си, душо мила, отишао, младост своjy у вечиту кућу однео а нас тугом опио.
Остали смо жалосни и бескраjно сломљени, ко сломљена ваза са пуно суза у којој се душа гуши за мало ваздуха. (из књиге ''Суза'', посвећено Балету)
52
Број 24
Сцена Црњански
Милица Богдановић
НЕУМИРУЋЕ ЉУБАВИ ЦВЕТ Теби, који сину Зевса си налик да сам вечно под пазухом зеба устима жудним да сам семе вина и хлеба да пониреш у мени дубоко као у црвеном цвету кад пада киша, да пламен срца не стиша чистих ти извора вода све док Сава шуми испод магичног неба и таласима трудним обала спаса треба. Божица да сам твоја љубав као Гранада жарка да сам најтежа болест твоја Аполонове стреле казна ил' немогућа вештина нашег претрајања сунашца јарки дан да нађем у трави, колевци љубави трага да ја опростим теби јер ниси био тамо где су се сву ноћ грлили уместо нас пурпурни пауни рајски јер од тебе драги ни гласа а леп си неочекивани несну као Аполон Белведерски, као симфонија уздисаја под сунцем док је сунцевало васцели дан у олеандрима крај мора кад немир си ми дао и најтананијим оковима оковао да будем највеће теби благо као енергија кристалу и Свету што јесте песма
53
Број 24
Сцена Црњански
ПОЕЗИЈА ЗА ДЕЦУ Радмила Шехић
СРП
ПЕСМА
Срп плехани, исклепани изнад куће стао.
Никни песмо тамо где је суво. Разлегни се где је пусто, глуво. Нек те прими ко не зна за госта. Спој обале место старог моста. Расти свуда где ницало није. Куцни онде где срце не бије. Пелцер пусти међу коров густи. Задржи се где се легу бриге. Нек те сретну ученици, књиге. Стани тамо где се људи буде. Нек по теби сви о мени суде!
Прошло јутро исти такав иза брда пао.
ГДЕ ЖИВИШ ТИ? Где живиш ти? Тамо где су весели. А весели где су? У игри и плесу. Ко са тобом игра? Срце као чигра. А у срцу ко је? Плаве очи твоје!
54
Број 24
Сцена Црњански
Душанка Мијаиловић
СМС Марко нам ниjе весео више Често je сам, много уздише Jep му се стално врте по глави Сањини дуги увоjци плави Ко би се над'о таквом проблему Зашто баш пред њом да има трему Када му Caњa однекуд приђе Њeгoвo срце у пете сиђе Труди се тajнy своjy да скриjе Чак je ни другу рекао ниjе Ал' гле решења у ком je спас Наука увек мисли на нас Мобилни ту je и СМС Поруком зове Caњy на плес Па ће уз танго у плесноj школи Шапнути Сањи како je воли 13.5.2010.
55
Број 24
Сцена Црњански
Вукашин Луковић ИВИНА БУЈНА МАШТА Попио сам сву воду у океану и мору, Сада све рибе слободну земљу ору. Пуно хране свима од сада ће да има, У свету неће бити глади на радост свима. Наредио сам да свет буде богат изворима, Да свако мора за пиће чисте воде да има. Да се од топлих геjзира велики базени створе, Да се купа и плива до миле вољe, као да je море. Замолио сам свемирски брод да лети до звезда, Увек поуздано, брзо и лако као птице до гнезда. Да свако живо биће има дестинациjу своjy, Да лете по свемирском кругу у великом броjу. Исправио сам лепу небеску дугу, Од њe сам направио брзу пругу. Брзином светлости сада возови jype, људи неће морати више нигде да журе. Поравнао сам сва брда и планине, Сада равницом поглед лепше сине. Права je идила, нема више стрмина. Од сада ходати по њоj биће милина. Убедио сам све отворене вулкане да раде, Да до неба jедног моћног воjника саграде. Да нас он са висине гледа и да миљеника нема, Да нестане силеџиjа, да међу нама нереда нема.
56
Број 24
Сцена Црњански
Убедио сам све птице да се међусобно сложе, Да jединствен интрумент створе да свирати може. Да свако дође до песме и свог жељеног звука, Да се ствара складна музика а не непотребна ука. Замолио сам све школе да изнађу наjбоље решење, Да се у jедан велики мозак створе и да имаjу бдење. Да за све ђаке мисле, да се уведе методика нова, То ће бити школа саграђена из наjлепших снова. Ово задовољство нам je обезбедио наш друг Ива, Ако међу вама неко сумњe у њeгa има, он вас позива. Дођите провера je jaвнa и доступна свима, Уверићете се сви да наш друг Ива буjну машту има.
МАЈКА Рађање што на земљи има, Дело је твога плода. Пут у живот дајеш свима, Безбрижно свако по њему хода. Прва храна дoђe ко плима, тече право из твоjих жила. Из твог ткива топлине има, Уз светлост сунца живот си развила Опасности по живот има свуда, Зато си увек, мajкo, будна. Ма ког живог бића била, Хвала ти, мajкo мила. По зачараном кругу свићеш, ти си била, jеси и бићеш . Од тебе потиче живот свима. Шта лепше од тога има?
57
Број 24
Сцена Црњански
Алекса Рацковић
И МОЈА ПЕСМА ЗА ТАТУ Он има лице мило и драго, он je мoje, ja њeгово благо. Он има поглед пун дугиних боjа, ja сам њeговa, он cpeћa мoja. Он има речи за наjлепше приче, он je мoje, ja њeгово птиче. Он носи срца наjвећи броj, ja сам њeгов, он живот моj. Он љубави има за све одреда, он je моj, ja њeгов меда. Он има очи топле и снене, ja имам њeгa, он има мене.
58
Број 24
Сцена Црњански
САТИРИЧНО ОГЛЕДАЛО Миливоје Јозић ПИЦОНОША Светску, а нашу економску кризу преживео сам на ногама. Разносио сам pizzu по кућама у једној пицерији. На посао за пицоношу примљен сам преко јавног конкурса, уз предходну проверу радних способности. Услови за пријем пицоноше били су да кандидат има добру кондицију и да припада млађој генерацији. На конкурс за пријем само једног пицоноше пријавило се неколико стотина кандидата, међу којима је било лекара, економиста, правника, стоматолога, инжењера разних струка и осталих занимљивих занимања. Провера кондиције кандидата обављена је на градском хиподрому у време кондиционог тренинга коња ван њега. У великој трци за избор пицоноше убедљиво сам победио све конкуренте, на основу чега сам примљен за разносача пице по граду. Док сам био без посла дружио сам се са беспосличарима из свих крајева града. То ми је помогло да ближе упознам све његове улице у којима су живели наручиоци pizzе. Наручиоци pizzе били су имућни грађани. Понашали су се као да нису ни чули за економску кризу нити осећали њене последице. То се видело и по великом бакшишу који су ми давали приликом предаје и наплате поручене робе,. Робу су плаћали крупним новчаницама не тражећи да им враћам кусур. Чак ни онда када је кусур био већи од вредности пиззе. Са новцем од кусура раскусурао сам се са свим дужницима који су ми га давали на зајам пре запослења. Остатком бакшиша од кусура подмиривао сам све трошкове живота, а плату сам улагао на штедњу од које ћу лепше живети када прође економска криза.
59
Број 24
Сцена Црњански
Мирослав Ћосовић
ПАРФЕМИ И ДЕЗОДОРАНСИ Представљамо вам најновији дезодоранс ''Телесврабис", из богате колекције "Браветина". Његово, готово двадесетчетворочасовно дејство, омогућиће вам да се осећате опуштено као говедина на испаши током целог дана. Са посебном пажњом представљамо светски хит међу мирисима. Из богате колекције "Крметина" издваја се најпродаванији мирис, мирис "Димљене сланине". Његово дејство не престаје ни након три дана. Ви ћете мирисати као да сте управо изашли из старе сеоске пушнице. Сви пси и мачке у крају ће се гурати уз вас. Изаберите наше производе да бисте били у тренду. ТОРТА Волим торту од младости ране, то је за мене најбоља дрога. Ако те сласне парчиће танане исеку две прелепе младе даме, то даје посебну чаролију. Па се тад' тортом сладим натенане. Целу ноћ само торте сањам. Сањам их сласне, сочне и мекане, а онда ниоткуда појаве се дв прелепе младе даме, па почну да секу парчиће танане. Успут додају своју познату чаролију, а срце 'оће да ми омане. Лекар ми одавно прети, како ће срце да ми стане. Шећер је на граници само што не прелети. Виче ми да се манем нездраве хране. Али када угледам те две прелепе младе даме, како торте секу на парчиће танане. Свака баријера у воду пропадне. Ако треба без срца да останем под младе дане, нека то буде од торте.
60
Број 24
Сцена Црњански
Небитно је да ли су од чоколаде, ананса или банане. А ако их још на парчиће танане секу две прелепе младе даме, тад' нова чаролија настане. Е тада, може срце да ми се на парчиће распадне, мој докторе. Посвета: Посвећујем ово мало уметничких снова двема младим дамама, Ани и Данијели, из ресторана Амфора. С' поштовањем. М. Ћосовић Master Musiс, композитор и писац. Бар-Шушањ 14.8.2009.
☺
☺ ☺ ☺
☺
☺
☺
АФОРИЗМИ Миливоје Јозић:
*** • СРБИ НЕМАЈУ НИШТА ПРОТИВ ДРУГИХ, НЕГО ПРВИХ. • КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ КОД НАС ДЕЛЕ СЕ НА ПОЛАПОЛА. • НА СРПСКОЈ ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ НИКО НИКОГА НЕ ЦЕНИ. • НАЈСКУПЉА ПОСЛА НА СВЕТУ СУ СРПСКА ПОСЛА. • ВРЕМЕ ЈЕ НОВАЦ. ЗАТО СЕ ПЛАТЕ И ПЕНЗИЈЕ ПРИМАЈУ С ВРЕМЕНА НА ВРЕМЕ.
61
Број 24
Сцена Црњански
• ДА САМ О ЊИМА ЗНАО ОВОЛИКО НЕ БИХ ИМ ВЕРОВАО ОНОЛИКО. • ДА СУ СВЕ ЖЕНЕ ИСТЕ, МУШКАРЦИ НЕ БИ ТРЧАЛИ ЗА СВАКОМ. • У БРАЧНОМ ТРОУГЛУ МУЖ ЈЕ ТУПИ УГАО. • УЛОЖИО ЖАЛБУ НА ПРЕСУДУ, А ИМОВИНУ НА СУЂЕЊЕ. • У ШКОЛАМА СЕ УЧИ КАКО ТРЕБА РАДИТИ, А У ПРАКСИ СЕ РАДИ КАКО НЕ ТРЕБА. • СРБИ СУ ЗА СТРАНЦЕ ДОМАЋЕ ИЗДАЈИЦЕ. • ПОЛИТИЧАРИ ГРАБЕ КАО ДА ЋЕ СУТРА УМРЕТИ, А ГРАДЕ КАО ДА ЋЕ ХИЉАДУ ГОДИНА ЖИВЕТИ. • ЖЕНА ЈЕ ДОБРА КАО ДОБРО ВИНО, ОПИЈА, А ГЛАВА НЕ БОЛИ.
☺
☺ ☺
Васа Радовановић: *** • Она је половично остварила свој сан. Постала је министарка, још само да постане госпођа. • Овај опозициони лидер је баш добро ударен. Тукла га полиција на последњим демонстрацијама.
62
Број 24
Сцена Црњански
Воја Радовановић:
*** • Од како смо остали без гаћа, постали смо привла-
чнији за страна улагања. • Биће тешко задовољити страначке апетите, али знам шта би могли да једу. • Изборе ће одлучити проста већина. • Бирачко тело мисли само шта ће да једе. • Полиција је успешно расветлила место злочина... променили су сијалицу на бандери. • Радници су блокирали пругу јер не виде светло на крају тунела. • На Балкану су закопане ратне секире, али би неки буздовани сада хтели ракетни штит.
63
Број 24
Сцена Црњански
СЦЕНА ЦРЊАНСКИ Лист књижевног клуба при ''Ђуро Салај'' АД Број 25. – јун 2010. године Гл. и одг. уредник: Љубомир Вујовић Редакција: Васа Радовановић, проза Томислав Милошевић, поезија Миливоје Јозић, сатира Душица Ранђеловић Гордана Ћулибрк Мирјана Новокмет Секретар редакције: Вукашин Луковић Технички уредник: Васа Радовановић Корице: Клод Моне, Дама у врту Илустрације: Цвијета Јуришевић Штампарија: МЕГРАФ, Београд Адреса редакције: ''Ђуро Салај'' АД (за књижевни клуб) Немањина 28 11000 Београд WEB-страна: www.scenacrnjanski.biz.ly 64