Kikinda by Media Invent

КИКИНДА

Привредна комора Кикинда

ВАРОШ КОЈА СЕ С ЛУДАЈЕ ВИДИ На северу Баната, на плодној црници испод које по која кап нафте и облачак земног гаса знају да процуре, сместила се Кикинда. Овај мирни панонски градић ушушкао се на правој “тепсији”, која је толико равна да су људи одавно приметили да “кад се попнеш на лудају, видиш целу Кикинду”. Управо у част лудаје, коју Кикинђани сматрају националном флором, свакога октобра се одржавају “Дани лудаје”, где се најбољи паори и сви они којима је ова округласта, здепаста биљка на срцу, такмиче чија је бундева, како је још зову, највећа и најтежа. Прави се ту и чорба од лудаје, пеку се њене кришке, кува се од ње сластан пекмез.... како и не би, јер бундева је највећа планина севернобанатска, једна од малобројних ствари које вире из “тепсије”. Људи су од вајкада били такве феле да су, баш као и у гајењу бундева, желели да у нечему буду бољи од осталих. То вероватно датира још из доба кад су се у царству Марије Терезије изборили за привилегије које су биле незамисливе остатку српског живља у царевини, због чега су добили “Кикиндски дистрикт”. Они беху на челу девет околних насеља и прозваше се Велика Кикинда, а дистрикт им потраја 100 и кусур година. Воле Кикинђани позориште, па с поносом истичу да је у једној кафани још 1834. одиграна прва позоришна представа (Светислав и Милева), па зато воле и кафану. Ту је и народна библиотека, једна од најстаријих у Србији, монументална градска кућа грађена крајем 19. века у необарокном и неоренесансном стилу... Ипак, када је историја у питању, не сме се заобићи прави раритет: у Кикинди се налази један од свега два сачувана млина на коњски погон, чувена “сувача”. Други се налази у Сарвашу у Мађарској. Како су времена пролазила, старовремски Кикинђани који су вековима

304

махом живели од земљорадње, окрећу се дугим врстама “бизниса”, а све се из корена променило када су почели да ваде глину и прерађују је махом у цреп, а потом и све што се од ње могло направити. То је данас чувена фабрика “Тоза Марковић”, а на местима где се глина из земље изнедрила настајала су језера. Тако су Кикинђани, иако им ни кроз град ни у ближој околини не протиче ни један водоток, за узврат добили језера - места

за купање која су временом сређивана и улепшавана за пландовање и бекство од врелине. Међу њима најлепше је оно које грађани прозваше “Плава бања” или “кикиндско море”, где лети ужива на хиљаде посетилаца дневно. Вековима се на периферији Кикинде копало, а онда 4. септембра 1996., историја је на северу Баната опет “пала на теме”, а цео град се у свету прочуо: у глинокопу компаније “Тоза Марковић”, на дубини од 21 метар, пронађени су фосилни остаци мамута! Људи од науке су на основу облика карлице установили да је то костур женке и назваше је “Кика”. Била је тешка око седам тона, а оно што целу ствар чини још изузетнијом је чињеница да је пронађени скелет готово комплетан, што је светска реткост, јер и када се пронађу, остаци

The peaceful town of Kikinda lies on the flat plains of northern Banat, which allows it to “be seen from a pumpkin” - as people mockingly say. Nevertheless, the people of Kikinda consider pumpkin their national flora and every October they organise the Pumpkin Days where pumpkin producers compete for the title of the biggest pumpkin and people make pumpkin soup, baked pumpkin and pumpkin jam. The inhabitants of the Kikinda area are rightfully proud of their pumpkin – the highest mountain of northern Banat and one of the rare things to stick out from the fields as flat as a pancake. The people from this region have always been competitive, which can probably be traced back to the time when they received the privileges from Maria Teresa. These earned them the title of Kikinda District, which was in charge of nine neighbouring places and lasted for over a century. They also like theatre and proudly emphasise that one of its taverns served as a stage for a theatre play as early as 1834, which is probably the reason why they like taverns as well. There is the National Library, one of the oldest in Serbia and the 19th century monumental building of the Town Hall built in the neo-baroque and neo-renaissance style; but its real rarity is one of the two preserved horse-driven mills in the world. The other is in Hungary.

ових праисторијских степских слонова се своде тек на по коју кост. То је полако али сигурно почело да “размрдава” успавану варош, па су почели да је походе туристи, знатижељници, научници, уметници.... Давна, далека прошлост почела је да открива будућност. Поред старине, оно што данашњу Кикинду чини интересантном је прелеп

центар, јер Кикинђани су пре многих у Србији сваки саобраћај изместили из најужег градског језгра. Управо на том широком тргу може се видети и осетити душа и прави лалински менталитет овог града: све је ту поприлично мирно и опуштено, успорено и отмено. Ко воли овакву атмосферу, у Кикинди ће му бити лепо.

305

Привредна комора Кикинда

In the course of the time, people traditionally farmers - turned to other kinds of “business”. Everything changed with the beginning of clay exploitation, which was mainly used for the production of roof tiles. On the spots were clay was taken out, lakes emerged, so Kikinda, otherwise with no rivers and springs, got lakes instead. The most famous and beautiful among them is the so called “Blue Spa” or “Kikinda Sea”, providing relaxation for thousands visitors a day in the hot summer days. People had been digging at the outskirts of Kikinda for centuries, so they were not ready for a surprise which was unearthed in September 1996, when fossilised remains of a mammoth were found in the clay mine of “Toza Marković”! Scientists determined it was a female, named “Kika”, which once weighted about seven tons. The finding is very significant because the skeleton is preserved practically in its entirety, making it the world scale discovery as mammoth remains had consisted of not more than a couple of bones until then. This discovery attracts tourists, famous scientists and artists, so it can be said that the distant past opened the door to a great future. Besides history, Kikinda is proud of its beautiful town centre which reflects the mentality of its people – everything runs slowly and peacefully, as Kikinda made it into a pedestrian zone before many other towns in Serbia.

ТИБОР ШЕБЕК, директор регионалне привредне коморе Кикинда

Привредна комора Кикинда

ПОДРШКА СЕВЕРНОМ БАНАТУ И ПОТИСЈУ Севернобанатско – потиски регион налази се на крајњем североистоку Републике Србије на тромеђи Србије, Мађарске и Румуније и заузима површину од 2329 км2. Чине га 50 насељених места у којима живи око 165.881 становника На овом подручју значајну улогу привредног развоја имају пољопривреда и прехрамбена индустрија, индустрија грађевинског материјала, металска, нафтна и хемијска индустрија, текстилна индустрија, грађевинарство, трговина, туризам и саобраћај. Регионална привредна комора Кикинда основана је Законом о коморама од 21. новембра 2001. године, а са радом је почела у пролеће 2002. Она представља привреду шест општина региона северног Баната и Потисја: Кикинде, Аде, Сенте, Кањиже, Новог Кнежевца и Чоке. Једна је од ретких комора у Србији која ради по међународном ISO стандарду добијеном од сертификатске куће TÜV

306

Rheinland Group Немачка. РПК Кикинда организује различите стручне скупове, презентације фирми и пројеката, привредне делегације, јавне расправе поводом различитих нацрта закона, заједничке наступе на сајмовима у иностранству и Србији. Такође, сарађује са бројним коморама из иностранства. У оквиру ње функционише шест секторских удружења: Удружење за металску, хемијску и текстилну индустрију и енергетику, Удружење за пољопривреду, прехрамбену индустрију, водопривреду и задругарство, Удружење банака и осигуравајућих друштава, Удружење трговине, саобраћаја, угоститељства и туризма, Удружење за индустрију грађевинског материјала, грађевинарство, стамбено-комуналну делатност и пројектовање и Заједница удружења предузетника. - У Северном Банату и Потисју је

Northern Banat-Potisje region, situated in the very northeast of Serbia, bordering Hungary and Romania and spreading over 2,329 km², includes 50 inhabited places with a population totalling at 165,881 people. The driving forces of this region are agriculture and food industry, construction material industry, metallurgy, oil and chemical industry, textile industry, construction and civil engineering, trade, tourism and transport. The Regional Chamber of Commerce Kikinda (RPK), founded in 2001, is na umbrella organization integrating the economies of six municipalities of the northern Banat and Potisje region: Kikinda, Ada, Čoka, Kanjiža, Novi Kneževac and Senta. It is among the rare ones in Serbia to have been ISO certified by TUEV Rheinland InterCert from Germany. RPK Kikinda organises different congresses and presentations, hosts industrial delegations, holds public debates about different legal propositions, organises joint appearances at fairs in our country and abroad and closely cooperates with a number of domestic and foreign

средином 2008. године приватизација друштвених предузећа завршена. Од преосталих 18, свега је неколико која још имају капитал и која ће наставити и даље успешно да послују. Практично, оно што је још остало, јесте продаја државног власништва у „Метанолско – сирћетном комплексу“ у Кикинди. На тај начин ће бити стављена тачка на један период,и мислим, да слободно можемо да кажемо, да је већина предузећа на овом подручју стабилизована и да ће наставити да јачају- сматра Тибор

Шебек, директор Регионалне привредне коморе Кикинда.- Таква очекивања базирам на чињеници да је у првих шест месеци ове године привредни раст већи за 4,2 одсто у односу на 2007, те да нам је, као извозном оријентисаном Региону, и поред снажног динара, извоз у први седам месеци 150.825.240 евра и да смо, до сада,послујући са иностранством остварили суфицит од 72.176.956 евра. Оно што ће бити снажна подршка даљем привредном напретку Северног Баната и Потисја јесте развој инфраструктуре, која је лошија у односу на многе друге у Србији оваквог економског потенцијала. Ту пре свега мислим на побољшање друмских саобраћајница изградњом „Банатске магистрале“ и реконструкцијом постојећих путева (што је код нас изостало), али и поновним отварањем друмског граничног прелаза код Кикинде према Румунији. На тај начин Северни Банат и Потисје, као погранични регион са Мађарском и Румунијом тј. Европском унијом, постаће још интересантнији простор за нове инвестиције, и то превасходно за greenield улагања-сматра Тибор Шебек.

307

Привредна комора Кикинда

chambers of commerce. There are six sector associations operating within Chamber: Metallurgy, Chemical and Textile Industry and Energy; Agriculture and Food Industry, Water Management and Cooperatives; Banks and Insurance Companies; Trade, Transport and Tourism; Development, Construction Materials, Public Utility Services and Planning; Entrepreneurs’ Association. The privatisation process is practically completed in the Region of Northern Banat and Potisje, which announces a new chapter in the economic development of this region. Tibor Šebek, Director of the Chamber is optimistic about its future, since the economy has made economic growth of 4.2 percent in comparison to 2007, achieving a 72,176,986euro sufficit in export. A strong stimulus for the development of the region will be given by investments into infrastructure, focusing on roads such as the planned “Banat Highway”, and opening of the former border crossings towards Romania and Hungary as a link with the EU countries. This should make the region more attractive for new, especially green–field investments.

ТОПЛИ И ПОУЗДАНИ КРОВОВI

Привредна комора Кикинда

„ПОТИСЈЕ“ – Кањижа

Природа је одредила правце при- на у Штајерској, један је вредног развоја Кањиже. Овај градић на од највећих произвођача северу Бачке лежи на дебелим слојевима грађевинског материјала квалитетне глине. То неимарско злато у средњој Европи, посесмештено је на обе стране реке Тисе. дује 34 фабрике у десет Како на банатској страни, тако и на земаља средње и југобачкој. Свестан те чињенице, предузетник источне Европе. Поред Херман Грунфелд је 1903. године по- шест фабрика у матичној земљи, „Tonкренуо израду црепа у Кањижи. Ипак, dah“ поседује пет производна погона у праву тржишну афирмацију фабрика Чешкој (Хранице, Шлапанице, Јирчани, је доживела тек после Другог светског рата. Ми смо увек били сложан и снажан тим, свесни да Производна експанзија без машина ништа не може да се уради, али да тек „Потисја“ покренута је 1962. године отвара- машине без људи не значе ништа. (генерални директор “Потисја Tondah” Кањижа њем погона за израду Иштван Јенеи) шупљих елемената. Током наредне четири деценије изграђена су три нова погона за Стод и Блажејов) и четири фабрике у производњу црепа, развијене су бројне Мађарској (Чаба, Бекешчаба, Чорна и нове врсте овог покривног материјала, Белед). У Словачкој је купљена фабрика ушло се у производњу украсне и употре- црепова у градићу Нитријанске Правне, бне керамике (програм Мајолика), у Македонији Индустрија грађевинског отворен је нови површински коп глине материјала „Пролетер“ у Виници, али и извршена аутоматизација транспорта су велики тржишни пробоји направљени основне сировине. У индустрији гра- у Хрватској (Бедековчина, Ђаково и

ђевинског материјала, „Потисје“ је најуспешнији колектив у Србији. Таквом резултату, уз савремену и квалитетну производњу, значајно је допринела и смела тржишна оријентација. Њен креатор био је дугогодишњи маркетиншки планер, касније водећи менаџер фирме Иштван Јенеи. Његовом заслугом компанија је избегла приватизационе потресе и 2003. године постала део највеће средњеевропске производне групације „Tondah“. Индустријски колос из Глајнштете-

308

Крижевци) и Румунији (Тата и Клуж). Поред производних фирми, „Tondah“ има и своје трговинске филијале у Братислави, Будимпешти, Букурешту, Сарајеву и Софији.Један од најбољих пословних потеза ове аустријске кoмпаније, свакако је куповина кањишког „Потисја“. Годишњи учинак ове фабрике са 800 радника је 60 милиона црепова и скоро исто толика количина елемената за зидање и међуспратних конструкција. Производни асортиман је широк: вучени производи, пресовани црепови, енгобе

Nature was the one to set the developmental direction of Kanjiža. The town in the north of Bačka lies on thick layers of high quality clay. This craftsman gold is settled on both banks of the river Tisa, both on its Banat and Bačka sides. The first production of roof tiles in Kanjiža was started by Herman Grünfeld in 1903, although the real market affirmation the factory came only after the Second World War. Production started in 1962. During the next four decades three new facilities for the production of roof tiles were built, they developed new kinds of this material, invested in the production of decorative and applicable ceramics (Majolika program), new surface pit of clay was opened, and transport of clay was automatised. “Potisje” is the most successful company in this branch of industry in Serbia. Apart from modern and quality production, the company’s brave market orientation contributed its success. Its creator is Ištvan

и глазуре, међуспратне конструкције и мајолика. Уласком у породицу „Tondah“, постојећа понуда је допуњена опремом за кров овог реномираног произвођача. После темељне реконструкције свих погона, „Потисје“ је заједно са „Tondahom“ покренуло про-

Привредна комора Кикинда

Jenei, marketing planner and the leading manager of this company. Industrial giant “Tondah” from Glanstaetten in Styria is one of the largest producers of building materials in Central Europe. They have 34 factories in ten countries of Central and South-East Europe. One of the best business moves of this company was certainly the “Potisje” take-over. The annual production of this factory, which has around 800 employees, is 60 million of roof tiles and almost the same quantity of building elements. After the reconstructions of all the production facilities at “Potisje”, they started a new program of pressed tiles “PLUS”, and they make roof tiles of larger dimensions. One square meter can be covered with only 12 of these tiles, costs are lowered, and building is more effective. Perspectives of “Potisje” are European. Having plants in Austria, Czech Republic, Hungary, Slovakia, Slovenia, Croatia, Romania, Bosnia and Herzegovina, Macedonia and Serbia, “Tondah” is a company with more than one market. Their mission is global. “We have always been a unified and strong team. One can’t do anything without machines, but machines without people are nothing,” says the general manager of “Potisje Tondah” Kanjiža, Ištvan Jenei.

Чешкој, Мађарској, Словачкој, Словенији, Хрватској, Румунији, Босни и Херцеговини, Македонији и Србији, „Tondah“ је компанија без матичног тржишта. Његова мисија је глобална, пословно

грам пресованих црепова „ПЛУС“, који подразумева израду црепова већих димензија. Пошто је за један квадратни метар покриване површине потребно само 12 комада ових црепова, снижавањем трошкова и убрзањем процеса рада, значајно је подигнут учинак градње. Перспективе „Потисја“ су европске. Са погонима у Аустрији,

размишљање концерна није примерено уским оквирима, па се „Потисју“ широм отварају врата европског тржиште. Тек тамо ће углед „Потисја, заснован на квалитету и ширини асортимана, доживети пуну потврду.

309

КРАЉЕВСТВ0 БАНАТСКИХ КОЛАЧА

Привредна комора Кикинда

РАДОЈКО СТАНИЋ - менаџер чврстих принципа и пословне луцидности

Да би се боље схватио животни успех Радојка Станића треба мало боље познавати Војводину. Јако наслеђе старог грађанског друштва, спорији ритам живота, типична равничарска летаргија и подозрење према амбициознима, не остављају пуно простора за доказивање људима који долазе са стране. За само две године, Станић је успео да промени име фабрике у “Банини”, да редизајнира

и побољша све производе, да вишеструко повећа производњу и изгради тржишно име. Уместо о количинама произведене робе почело се разговарати о квалитету и купцима, уместо о броју запослених разговарало се о њиховом учинку, уместо о платама причало се о инвестицијама. У пословним проспектима фирме тешко су се могле наћи тоне и килограми, али је списак нових производа бивао све дужи, а похвале потрошача све чешће. Станић воли да каже да је највећи успех „Банинија“ то што су пецива и колачи, које праве, постали познатији од саме фабрике. Када се земља почела котрљати ка ратном хаосу и када је патриотски занос постао обележје пословног амбијента, усудио се рећи, мада то није било баш препоручиво, да је две трећине њихових колача одлазило у Словенију, Хрватску

310

и БиХ и да му је политика отела тржишта. Бећ тада се могло уочити да Радојко Станић, уз неспорно пословно умеће, поседује и чврсте личне принципе. Када су у октобарским гибањима 2000. године млади из “Отпора” стигли пред капије “Банинија”, позивајући раднике да им се

придруже у протестној шетњи, изашао је пред њих, објаснио им да производња не може да стоји, и кратко додао: “Шетаћу ја са вама”! Непосредно након отварања приватизационог процеса у Србији, 2001. године, постао је сувласник “Банинија”. Први је направио конзорцијум са троје најближих сарадника, први је узео велики девизни кредит (милион евра) и први је на тај начин преузео фирму коју

A new chapter in the company history started with Radojko Stanić, who, in only two years, managed to change the name of the factory into Banini, redesign and improve its products, multiply the production and make a trade name. Instead of talking about amounts of products sold, they started talking about the quality and customers; instead the number of employees, the topic became their efficiency; instead of salaries, investments were talked about. The list of products became longer and the praises from satisfied consumers more and more frequent. Their products have become more famous than the company itself. When the country started its inevitable march towards the war, and patriotism became the strongest feature of business climate, principled as he is, Radojko Stanić dared say that politics had robbed the company of its markets. When the demonstrators came to invite the Banini workers to join the protest

Привредна комора Кикинда

march, the principled manager faced them and explaining that the production should not stop said: “I’ll walk with you!” The privatization process enabled Radojko Stanić to become the major stakeholder of the company, together with three more members of the managerial team, and they were the first to take a large foreign currency loan (million euros). When the company made profit almost immediately, which has become a constant tendency, everyone expected him to use the money for lowering his debts, but he chose to pay out a significant part of it in dividends instead, because he has become even more sensitive to social problems. Quality, customer satisfaction and environmentally friendly attitude make the fundaments of the business philosophy of Banini, who operates in conformity with the ISO 9001, 14001, 18001 and HACCP standards.

је водио. У шали је знао да каже да је у том тренутку био најзадуженији човек у Војводини. Посредно, то је била његова порука онима - такав манир још увек је присутан у Србији, који без улагања властитог новца желе да се из директорске преместе у власничку фотељу. Како је већ прве године предузеће остварило приличан профит, што се наставило и наредних година, очекивало се да ће

сав тај новац искористити за релаксацију својих обавеза. Учинио је супротно, јер је значајан део добити поделио акционарима кроз дивиденде. Признаје да је као власник постао чак осетљивији на социјалне проблеме. Квалитет, задовољство потрошача и одговоран однос према природи, темељне су одреднице пословне филозофије „Банинија“. Стога не чуди што је укупно пословање доведено у склад са стандардизованим поступцима система ISO 9001, 14001, 18001 i HACCP.

311

ЗЛАТНИ СЕНЋАНСКИ ЛИСТ ДУВАНА

Привредна комора Кикинда

“JAPAN TOBACO INTERNATIONAL”, Сента

Оно што је Дуванска индустрија Сента желела годинама, један од највећих светских произвођача цигарета – Japan Tobaco International (JTI) – учинио је током само једне године. Зато се без устручавања може рећи да 2007. представља прекретницу у историјату ове фабрике. Доласком моћног јапанског дуванског концерна у Сенту створени су услови за развојну и тржишну експанзију фабрике која је пречесто била на маргинама друштвене бриге и подршке. Основана 1956. године, фабрика је дуго је била на тржишним маргинама, али су домаћинско пословање и стална развојна улагања допринели њеном јачању. Најпре је 1976. изграђена велика производна хала од 2.700 квадратних

312

метара, у којој је постављена опрема за обраду и ферментацију дувана. Потпуно заокруживање технолошког процеса постигнуто је 1993. године, када је уграђена америчка технологија, која је омогућавала да се цео поступак заврши за 15-20 минута.Фабрика у Сенти постала најопремљенији капацитет за обраду дувана у Србији и највећи произвођач и прерађивач основне сировине за производњу цигарета у земљи. Лиценца за производњу цигарета добијена је у јесен 2005. године, али већ припремљене робне марке остале су само део историје овог привредног колектива. Не губећи интерес за фабрику дувана у Сенти ни после неколико неуспешних покушаја, JTI је у мају 2006. године постао

What Tobacco Industry Senta wanted to do achieve for years, one of the leading world cigarette producers – Japan Tobacco International (JTI) – achieved in only a year. Therefore, it cad rightfully be said that the year 2007 marked a turning point in the history of this company. The Japanese concern established the condi-

њен већински власник. За рекордних 11 месеци покренуте су производне линије, а компанија се, показујући изузетну корпоративну одговорност, интегрисала у друштвени живот градића поред Тисе. – До сада смо у Сенти инвестирали око 45 милиона долара и то је део дугорочног инвестиционог плана JTIја у Србији од 100 милиона долара – каже генерални директор JTI Сента

Тамер Тецирлиоглу. – Поносни смо што смо направили модерну фабрика која се не разликује од било које друге у мрежи наших производних погона у свету. Прошлу годину смо завршили са 140 стално запослених, с тим што током сезоне откупа дувана и производње (септембар–март) запошљавамо још око 210 сезонских радника. Планирамо да током ове године запослимо још 30 сталних радника. JTI је у Сенту донео своје светске брендове („camel“, „winston“, „monte carlo“, „mild seven“...), опрему и технологију, едукацију стручног кадра

и високе стандарде квалитета и заштите животне средине. С више од 600 пољопривредника створени су присни кооперантски односи, јер је сарадња с њима од пресудне важности за JTI Сента. Током прошле године откупљено је више од 2.000 тона дувана сорти “вирџинија” и “берлеј”. Компанија је задовољна квалитетом дувана у Србији, али су високи трошкови производње основни проблем. JTI понудио партнерску сарадњу Влади Србије, желећи да допринесе развоју производње дувана за извоз. JTI је трећи по величини светски произвођач цигарета. Највећи конкуренти, како на глобалном плану, тако

и у Србији, су „Philip Morris“ и „British American Tobaco” (BAT). “Наш циљ је да, кроз квалитет у производњи, створимо основу за тржишну експанзију и да постанемо први на Западном Балкану. Без обзира на постојање оштре конкуренције, сваке године подижемо наш тржишни удео и планирамо да наставимо с тим. Раст у Србији ће нам омогућити да се добро позиционирамо на регионалном тржишту- каже Тамер Тецирлиоглу, генерални директор JTI Сента.

313

Привредна комора Кикинда

tions for a development and market expansion of the company which used to dwell on the margins of the society’s care and support. This small factory founded in 1956 was on the market margins for quite a long time, but solid business operations and constant development investments led to expansions. Now it is technologically the best equipped facility for tobacco processing in Serbia and the biggest producer of the basic raw material for cigarette production. After several unsuccessful attempts, JTI finally became the majority owner of the Tobacco Industry Senta in May 2006, launching its production lines in the record 11 months, and showing a great corporate responsibility, it soon integrated in the social life of Senta. Investing 45 million dollars, as part of its long-term 100-million-dollar investment plan for Serbia, JTI has turned this factory into a modern facility not much different from any other in their worldwide production network. General Manager Tamer Tecirlioglu proudly says that they entered this year with a total of 140 employees, planning to hire 30 more. JTI brought to Senta its worldclass brands (“Camel“, “Winston“, “Monte Carlo“, “Mild Seven“...), equipment and technology, education of the professional staff and high standards of quality and environmental protection. Although the company is satisfied with the quality of Serbian tobacco, high production costs are their main problem. JTI has offered a partnership deal to Serbian Government aimed at the development of tobacco production for export. JTI is the third world biggest cigarette producer. Its main competitors in Serbia and the world are “Philip Morris” and “British American Tobacco” (BAT). “Our aim is to create a new market expansion and become the leader in the West Balkans through high production quality, and the growth in Serbia will enable us to establish a strong position in the region,” says Tamer Tecirlioglu.

ЈАКИМ БРЕНДОВИМА ОСВАЈАЈУ ЕВРОПУ

Привредна комора Кикинда

“АЛЕВА” И “FLORY” на истом здатку

Доброг залогаја нема без доброг зачина, а да на нашим трпезама свакога дана буду укусна и квалитетна јела већ шест деценија брине Прехрамбена индустрија “Алева” из Новог Кнежевца, водећи српски произвођач млевене зачинске паприке и додатака јелима, окосница развоја Новог Кнежевца и овог дела Потисја. После 60 година постојања, “Алева” је модерни произвођач хране с асортиманом од преко 150 различитих производа и годишњом производњом од око 5.000 тона. Млевена зачинска паприка афирмисана је на домаћој и светској пијаци, а ловорике којима се окитила и поверење које је стекла у сваком српском

других прехрамбених производа. Осим млевене зачинске паприке, ту су и друге врсте сушеног поврћа, разне врсте полуприпремљених јела и додатака јелима као што су супе, сосови, дезерти, зачини... Основна пословна филозофија “Алеве” је остала непромењена од првих дана постојања – квалитет на првом месту. И кад се паприка ручно низала у венце и сушила испод надстрешница и данас, када се сушење обавља у складу са захтевима система HACАP. Након трансформације друштвеног капитала у акционарски, када је компанију преузео “Flory Trading L.L.C. USA” из Вајоминга (САД), уследио је још један корак напред. Решили су

There is no savoury meal without a good spice, which has been the main product of the Food Industry Aleva from Novi Kneževac for 60 years. As the leading Serbian producer of paprika and other condiments, with the range of over 150 different products and annual production of about 5.000 tons, it has been the backbone of the development of Novi Kneževac and the region. Based on the fundamental business philosophy – quality comes first –

домаћинству дају јој право на назив „црвено злато”. Од млина за млевење паприке, преко прераде воћа и поврћа, дошло се до данашњег импозантног асортимана полуприпремљених јела и

да ревитализују корпоративни бренд, промене лого, кренули су у редизајн амбалаже целокупне палете производа под кровним брендом “Алева”. Поређани на рафовима у продајним објектима, производи “Алеве” не узмичу пред страном конкуренцијом. Најпознатији бренд, црвена слатка

Aleva has grown from a modest mill into a modern producer of different food products such as dehydrated soups, sauces, desserts, spices, etc., all produced in conformity with the HACCP standards. After the privatisation, it was taken over by “Flory Trading L.L.C. USA”

314

from Wyoming (USA). This marked a turning point in Aleva’s development, as the new owners decided to revitalise the corporative brand, change its logo and redesign the packing for the entire range of products under the umbrella brand of Aleva, which made them stay in the same class with the foreign competition.

315

Привредна комора Кикинда

The business operates according to the JUS ISO 9001:2001 standards, which earned Aleva the international certificate. A good illustration of how to make a strong and successful brand is the case of “baby king” food for babies, unique on our market. Two largest Aleva brands – paprika and the popular baby food – are linked by the company “Flory”. Its vision is to become the regional leader in the production of children’s instant food, paprika, condiments, herbal and spice mixes and to continually improve the production of food with a recognisable geographical origin. In no time the “baby king” products have found their place on the markets of the Western Balkan countries, Turkey, Iraq, Iran, Algiers and Libya, and the preparations for entering Russian and Ukrainian markets have been completed. The company “Flory” was founded in 2003 in Kruševac as a healthy food producer. Its “baby king” brand is the only children’s instant food to be produced in Serbia.

млевена паприка, добила је ново рухо. “Кулинат”, универзална мешавина зачина и један од најстаријих производа, постао је “kulinat classic”. Осим њега, увели су на наше тржиште потпуно нов производ – “кулинат финессе”, једини додатак јелима који не садржи адитиве. Пословање фирме уређено је према захтевима стандарда за управљање квалитетом JUS ISO 9001:2001 за који је “Алева”добила и међународни сертификат. Добра илустрација за прављење јаких и успешних брендова је и храна за бебе „baby king“, јединствена на нашем тржишту. Два велика бренда „Алеве“, млевену паприку из Новог Кнежевца и популарну дечју храну, повезује компанија “Flory”. Визија јој је да буде регионални лидер у производњи дечје инстант-хране, млевене зачинске паприке, додатака јелима, зачинских мешавина, као и да континуирано побољшава производњу хране с препознатљивим географским пореклом. Оријентација ка извозу условила је да ово предузеће постане стабилан партнер у снабдевању квалитетним производима на многим тржиштима, што га чини лидером у својој грани производње. Веома брзо, производи „baby king“ нашли су своје место на тржиштима земаља Западног Балкана, али и у Турској, Ираку, Ирану, Алжиру и Либији. Завршене су и регистрације за тржишта Руске Федерације и Украјине, што ће омогућити пласман и на том подручју. Компанија „Flory“ је произвођач здраве дечје хране, основана 2003. у Крушевцу. Бренд „baby king“ је једина дечја инстантхрана која се производи у Србији. Кроз куповину „know-how“ технологије од Института за храну „Comida Med“ из Розбаха у Немачкој, обједињени су искуство, знање и најновија технолошка решења у области производње квалитетне и здраве хране намењене деци.

ПОВРАТАК БАНАТСКОГ БРАШНА НА ЦАРСКЕ ТРПЕЗЕ

Привредна комора Кикинда

“Кикиндски млин” АД, Кикинда “Кикиндски млин” овладао је тајном трајања и брижљиво је чува у срцу “Дамфила”, банатског дива који већ три столећа одолева зубу времена. Ко год је некада долазио у Кикинду, а долазили су и знани и незнани, и цареви и краљеви, прво што би видели и доживели био је чувени “Дамфил”. Овај “великокикиндски парни млин” саграђен је 1862. године. Из њега је брашно стизало и на царску и на паорску трпезу, и на двор и у сиротињску кућу. У то време био је један од највећих у Европи. Пре више од 100 година кикиндско брашно је сјало златом на сајмовима у Паризу, Бечу, Минхену, Будимпешти и Лондону. “Кикиндски млин” данас обележава 146. рођендан, показујући вечиту младост и виталност, а његово злато и даље једнако сија. Брижљиво чувана и негована тајна данас је јако оружје компаније. А на богатој традицији заснован је нови имиџ за који је заслужно 110 стално запослених међу којима је значајан број високообразованих стручњака. Данас “Кикиндски млин” има два млина која се налазе у Кикинди. Из два погона свакодневно се испоручује више од 40 производа насталих млевењем пшенице, кукуруза као и више врста тестенине. - Ојачани материјалном и логистичком подршком нових власника, уз правовремене и конкретне потезе и поштовање система HACАP и ISO 9001, верујемо да ће наши производи, баш као и пре 145 година стизати до европских метропола ка-же генерални директор «Кикиндског млина» Душан Ђукановић.

316

У некадашњем «Дамфилу» који и сада носи исто име, меље се и даље искључиво пшеница, а у другом млину кукуруз. Врхунски аграрни стручњаци и технолози брину о квалитету сировина и пажљиво бирају сортимент жита. Сировини испитују здравствену исправност у прежетвеној контроли, а њиховом оку пшеница не измиче ни касније. Прате је од пријема у силос, кроз процес прераде, паковања и чувања готових производа, како би били сигурни да ће изузетан квалитет доспети у руке купаца. Од квалитетних жита, углавном са подручја Баната, «Кикиндски млин» у својим млиновима, ствара палету производа са ознаком «Чувено кикиндско брашно». Поред типских, производи се значајан број брашна која су наменска, јер се користе зависно од појединих параметара квалитета у кондиторској, пекарској или тестеничарској индустрији. Од 2005. године «Кикиндски млин» покреће нову производњу, овога пута тестенине. Откад је уградио италијанску

“Kikinda Mill” has mastered the secret of longevity and it carefully keeps it in the heart of “Damfil” – the giant which has lasted for three centuries. “The Great Kikinda Steam Mill” was built in 1862, providing flour to both imperial and farmers’ dinner tables. The flour was crowned by gold medals at fairs in Paris, Vienna, Munich, Budapest and London more than 100 years ago. The Mill, celebrating its 146th birthday this year, was one of the largest in Europe of that time. This rich tradition provided bases for the Mill’s new image earned by its 110 permanent employees. Today, the company has two mills which deliver more than 40 products made from wheat and maize. The raw material is kept in silos and storehouses with modern equipment. Top-class agricultural experts and technologists closely monitor the quality of raw material and choose the wheat sorts, testing the health safety in pre-harvest, post-harvest and production controls. “Kikinda Mill” creates in its mills a range of products marked “The Famous Kikinda Flour” from high quality grains mainly coming from the Banat area. In 2005 “Kikinda Mill” imported a new technology – pasta production. First-class Italian equipment enabled the production of first-class pasta – “la perfetta”. All the raw materials and final products are controlled in the Mill’s own modern and

опрему са моћним технолошким карактеристикама производи најквалитетније тестенине, «La Perfetta”. Све сировине и сви готови производи контролишу се у сопственој, савремено опремљеној акредитованој лабораторији, а свакодневном контролом омогућено је вођење оптималне технологије на свим нивоима. “Кикиндски млин” је увек у тренду. Да добро зна како дише тржиште

317

Привредна комора Кикинда

licensed laboratory. “Kikinda Mill” always keeps the pace with the times, introducing new healthy products for our dinner tables such as wheat bran, whole grain wheat for cooking, wheat germ and graham flour intended for those who know the secrets of long and healthy life. Proving the quality of “Kikinda Mill” products, there are a number of recognitions of the Novi Sad Fair, among which is the Cup of Absolute Champion received in the field of wheat processing and flour production and numerous gold medals. But the most important recognition comes from satisfied customers, measured by their trust placed in “Kikinda Mill” for centuries. Besides the domestic market, the Mill’s products have conquered the markets of Bosnia and Herzegovina, Macedonia and Montenegro. “Kikinda Mill” keeps and cherishes its tradition, respects the present and cares about its future by maintaining the high quality of its products, which is reflected in the fact that it has received the ISO 9001:2000 and HACCP system, ISO/IEC 17025 certificates. ................................... “Strengthened by financial and logistic support of the new owners, backed by timely and concrete moves and operation in conformity with the HACCP and ISO 9001 standards, we believe that our products will once again reach European metropolises, just like 146 years ago”. (Dušan Đukanović, General Manager of “Kikinda Mill”)

говори и чињеница да увек пропагира производе који се засад мало користе у исхрани, а њихова примена има вишеструко благотворно дејство. Пшеничне мекиње, пшеничне клице, пшеницу за кување, грахам брашно наменио је онима који знају у чему је тајна дуговечности и квалитетног живота. Доказ квалитета производа “Кикиндског млина” је безброј златних медаља са Новосадског сајма, међу којима је и Пехар апсолутног шампиона квалитета у области прераде жита и брашна, као и задовољство купаца, мерено сарадњом која траје неколико деценија. Поред тржишта Србије, производи Кикиндског млина освојили су и тржишта Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе. Са свим купцима остварен је отворен и партнерски однос. А.Д.“ Кикиндски млин” чува и негује своју традицију, поштује садашњост и мисли на будућност, тако што одржава квалитет разноврсног асортимана својих производа. Да је окренут будућности и савременим кретањима доказ су и сертификати које поседује: Систем управљања квалитетом у производњи и промету жита и брашна; DIN EN ISO 9001:2000, HACCP систем у области производње брашна и тестенине, а лабораторија је акредитована према захтевима SCS ISO/IEC 17025/2006.

НА УСЛУЗИ КИКИНЂАНИМА

Привредна комора Кикинда

“HYPO ALPE ADRIA BANKA”, Кикинда

Придружујући се напорима за оживљавање привреде, у Кикинди је пре три године, тачније 22.јула 2005. године отворена филијала Hypo Alpe Adria банке.а.д Београд. Ова банка пружа целу палету услуга становништву и привреди Кикинде, као и осталих места у округу. -Отварање филијала у нашем граду је још један корак у планираном ширењу пословне мреже и интензивирању Hypo Alpe Adria Банке у регионау.,јер је Кикинду препознала као тржиште са најјачим потенцијалом-каже Здравко Симичић директор кикиндске филијале од 2005. године и носилац више признања. Симичић истиче да Војводина представља тржиште од изузетног значаја за пословање ове банкарске институцијем одакле долази највише њених најзначајнијих коминтената, односно привредних клијената. -Зато је наша банка посвећена развоју овог региона и целе земље, јер улагање доноси корист, како локалној привреди, тако и њеном становништву,а ширење пословне мреже допринеће значајном расту пласмана и депозита у пословану са становништвом,као и привредницима и малим и средњим предузећиманаглашава Симичић. Популаризацијом краткорочних и дугорочних кредита малим и средњим предузећима и приватним предузетницима допринеће изузетно повољни услови, с обзиром на то да ова банка нуди најповољнију каматнуи стопу на тржишту. Иначе, директор филијале у Кикинди је економиста и ђак Београдског универзитета,који је радни век започео у привреди, као стипендиста комбината „Банат“ из Кикинде,где се запошљава 1974.године. У привреди је обављао

318

послове од руководиоца сектора у радној јединици комбината до финансијског директора у прехрамбеној индустрији. Осамдесетих година био је потпредседник Извршног већа СО Кикинда, а затим и његов председник. Тада је кикиндска привреда, по развоју и свим релевантним показатељима, била раме уз раме са привредом најразвијенијих градова тадашње Југославије. Деветесетих година Здравко Симичић прелази у Војвођанску банку а.д. Нови Сад, главна филијала Ки-

кинда. Најпре је обављао послове директора Сектора за привреду, па заменика директора филијале и на крају и директора. Од августа 2003. године до маја 2004. године радио је на месту регионалног менаџера за Банат. Од маја до августа 2004. године био је ангажован као в.д. директора филијале у Краљеву. По успешном завршетку постављених задатака враћа се у Кикинду. У наредних годину дана обавља функцију заменика директора филијале у Београду. Вишегодишње радно искуство и постигнути резултати постају основа за даље напредовање. Тако крајем 2005.године Здравко Симичић прелази у Hypo Alpe Adria банку и постаје директор кикиндске филијале. Члан је Управног одбора у два предузећа и Регионалне привредне коморе Кикинда.

Joining the collective efforts at economic revitalization of our country, Hypo Alpe Adria Bank Belgrade opened its branch office in Kikinda in July 2005, recognising this region as an area with great potentials. Since its opening it has been headed by Zdravko Simičić, holder of several recognitions, who emphasises the fact that Kikinda office provides services for a number of the Bank’s important industrial clients. - That is the reason why our bank is dedicated to the development of this region and the entire country, because the investments are beneficial to the local economy and its society, and the increase in the business network is reflected in a substantial increase in the bank’s operations with the private clients, as well as entrepreneurs and small and medium sized enterprises – emphasises Simičić. The popularisation of shortterm and long-term loans for small and medium sized enterprises and private entrepreneurs is the result of extremely favourable conditions, as this bank offers the lowest interest rates on the market. The successful Branch Manager is an economist, a Belgrade University alumnus, who started his career in industry in the combine “Banat” from Kikinda in 1974, covering all the steps from sector manager to the head of the financial sector in food industry. During the 1980’s, he first held the office of the vice president and then the president of the Executive Council of SO Kikinda, making Kikinda stand shoulder to shoulder with the economically most developed towns of former Yugoslavia. A successful banking career in Vojvodjanska Bank a.d. Novi Sad earned Zdravko Simičić a formidable reputation in this line of business. He left Vojvodjanska Bank in 2005, becoming the General Manager of the Hypo Alpe Adria Bank Branch Office Kikinda.

МАМУТ У БАНАТСКОЈ ГЛИНИ ЛИДИЈА МИЛАШИНОВИЋ, кустос археолог Народног музеја у Кикинди

кроз Европску агенцију за реконсрукцију и општина Кикинда. Захваљујући пројекту, у Народном музеју изложени су, у складу са савременом музејском праксом, оригинални фосилни остатци скелета мамута, и отворен је први и, за сада, једини, 3Д биоскоп у Србији и постављена реплика “Кике” у природној величини. -На нашу иницијативу установљена је манифестација “Мамутфест” под покровитељством Министарства економије и регионалног развоја, који ће

па је било лако реконструисати ову праисторијску животињу од специјалне пластике. Кустос-археолог Народног музеја у Кикинди Лидија Милашиновић, један је од иницијатора и координатор овог пројекта, који је реализован од 2005 - 2007. године. Пројекат “Кикиндски мамут” финансирали су Европска Унија

се убудуће одржавати септембра сваке године - истиче Милашиновићева, као један од директора “Мамутфеста”. Објашњава да је реплика “Кике” висока 4,7 а дуга седам метара и израђена од посебне врсте пластичне масе. Пронађена је већина скелета, недостају једино делови стопала и лопатице. -Мамут из врсте “мамутус трогонтхери” представља највећу атракцију, првенствено због своје величине, па је Народни музеј све посећенији објашњава кустос-археолог. Лидија Милашиновић је иницијатор укључивања музеја у националну манифестацију “Ноћ музеја”. У циљу ширег промовисања Музеја, реализован је и пројекат “Деца Баната” и том приликом је одржан и међународни камп са низом музејских радионица.

319

Привредна комора Кикинда

12 years ago in Kikinda, on the depth of 20m, scientists found a 500.000-year-old mammoth skeleton, whose full scale replica is exhibited at the National Museum of Kikinda. The experts from the Museum of Natural Science in Belgrade have authenticated that it is actually a skeleton of a 60-year-old female mammoth, nicknamed Kika. This fossil is the only such find in Europe, because about 93 percent of the bones have been retrieved, which made it easy to reconstruct the skeleton in special purpose plastic material. The National Museum in Kikinda curator – archaeologist Lidija Milanovic was one of the initiators and the coordinator of this project which was realised in 2005-2007. The “Kikinda-Mammoth” project was financed by the European Union through the European Agency for Reconstruction and Kikinda Municipality. “At our initiative, an event named “Mammoth Fest” has been established under the patronage of the Ministry of Economy and Regional Development, which is to be held in September every year,” says Milanovic, who is one of the managers of the Mammoth Fest. “Mammoth of the ‘mamuthus trogontheri’ kind is quite an attraction, particularly for its size, so the National Museum has increased the number of visitors”, she explains. Lidija Milanovic is also involved in the national event the “Night of Museums” and the “Children of Banat” project, which included an international camp with a number of museum workshops.

Пре 12 година у Кикинди је, на дубини од 20 метара, пронађен скелет мамута, стар 500.000 година, чија је реплика у природној величини постављена у Народном музеју Кикинде. Стручњаци природњачког музеја у Београду потврдили су да је у питању скелет женке, старе око 60 година, којој су наденули име “Кика”. Овај фосилни остатак јединствен је у Европи, јер је пронађено чак 93 одсто костију,

ПРОДАЈА РОБЕ ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА

Привредна комора Кикинда

BANKA INTESA, АД, експозитура Кикинда

Banкa Intesa је водећа банка на домаћем тржишту. Поуздан је партнер за више од милион клијената, физичкихи правних лица. Послује у оквиру водеће италијанске групације Интеса Санпаоло, која се, по висини тржишне капитализације, сврстава у најснажније европске банкарске групације и међу првих десет у свету. Захваљујући развијеној пословној мрежи, коју чини готово 220 организационих јединица у више од 100 градова Србије, најразвијенијој

мрежи банкомата и ПОС терминала, професионалном тиму од близу 3.000 запослених, банка остварује значајан раст у свим областима пословања. Међу организационим јединицама, значајно место заузима експозитура ове банке у Кикинди, као веран сервисер грађана и

320

привреде северног Баната и Потисја и једна од најзначајнијих финансијских институција овог дела Србије. По речима директорке експозитуре Banke Intesa у Кикинди Наде Пашић, на домаћем тржишту једино та банка у свом портфолију има сва три најпознатија бренда платних картица: “MasterCard”, “American Exprеs” и “Visa”, као и домаћу “дина” картицу. – Такође је једина банка на домаћем тржишту која је увођењем “e-commerce” сервиса омогућила домаћим трговцима

и правним лицима продају робе и услуга путем интернета – појашњава Нада Пашић. У овом традиционално извозно оријентисаном подручју Banka Intesa учествује у хуманитарним акцијама и подржава пројекте везане за развој културе, уметности и спорта, а радо подржава и све активности везане за младе.

Banca Intesa, as a reliable partner of more than a million clients, is the leader on our market. It operates within the Italian Group Intesa Sanpaolo, which holds a position among the strongest European bank groups and the top ten in the world. Thanks to a large business network, the most developed network of cash points and POS terminals in Serbia, and its professional team of 3,000 employees, the bank has been making significant growth in all segments of the business. The Kikinda branch is one of the most important financial institutions of this region. According to its General Manager Nada Pašić, it is the only bank in Serbia which offers all three of the most popular brands of bank cards: “MasterCard”, “American Express” and “Visa”, as well as the national “Dina” card. – “We are also the only bank on the domestic market to have introduced e-commerce, thus enabling our businessmen to sell goods and services over the Internet.” – emphasises Nada Pašić. Intesa participates in humanitarian activities and supports projects referring to the development of culture, art and sport, and activities for young generations.

БРИНУ О ЛЕПШЕМ ЖИВОТУ ДИРЕКЦИЈА ЗА ИЗГРАДЊУ ГРАДА - Кикинда

Реконструкција доводног канала до ЦС Адорјан

321

Привредна комора Кикинда

The Land Development Public Agency from Kikinda is a proud holder of the “Kapetan Miša Anastasijević” recognition for the Best Public Enterprise. It was founded in 2001 by local administration, as the legal successor of the Public Enterprise for Land Development, Communal Services and Roads. The Agency’s scope of operations includes: demolition, maintenance and arrangement of parks, green and recreational areas, growing and exploitation of forests, construction works, civil engineering works, road and sport fields construction, zoning, preparation and production of zoning plans, preparation of project designs, etc. The Agency provides financial resources for the said works. The Land Development Agency receives 99 per cent of its finances from the public revenue incomes.

Дирекција за изградњу паркова, зелених и рекреативнх пограда из Кикинде са по- вршина, узгој и искоришћавање шуносом истиче да је носилац ма, груби грађевински радови, нисзначајног признања „Капе- коградња, изградња саобраћајница и тан Миша Анастасијевић“ спортских терена, просторно планирање, у категорији - најбоље јав- припрема и израда просторних планова, но предузеће. Оно је основано 2001. пројектовање грађевинских и других године од стране локалне самоуправе и представља правног следбеника Јавног предузећа за грађевинско земљиште, комуналне делатноти и путеве. Законски оквир којим је уређено њено пословање су: Закон о комуналним делатностима, Закон о планирању и изградњи, Закон о јавним путевима, Закон о безбедности саобраћаја на путевима, закон о јавним набавкама, затим Одлука о грађевинском земљишту СО Кикинда, Одлука о Пропуст на прузи Суботица-Сента накнади за коришћење грађевинског земљишта Скупштине општине Кикинде... Дела- објеката и друго. Дирекција при том тности Дирекције за изградњу града су не обавља директне радове, већ их рушење објеката, уређење и одржавање финансира. ЈП “Дирекција за изградњу града” се финансира у 99 посто из прилива средстава јавних прихода. Проблем малог процента остварења сопствених средстава је бесплатна израда свих урбанистичко-техничких услова за потребе служби општинске управе и саме Дирекције, као и сва пројектовања и надзори радника Дирекције за сопствене потребе, али још увек не и за тржиште.

ШИРОКО ЗНАЊЕ ЗА САВРЕМЕНО ПОСЛОВАЊЕ

Привредна комора Кикинда

Средња стручна школа “Милош Црњански”, Кикинда

Средња стручна школа “Милош Црњански” Кикинда, добитник је награде за најобразовну установу. Основана је 1961. године као Техничка школа. Увођење медицинске струке 2005. године довело је до још једне промене назива, те од школске 2006/07. године ова установа добија садашње име Средња стручна школа “Милош Црњански”. Данас школа уписује шест одељења првог разреда. - Кикинда је дуги низ година била у самом врху по развијености привреде,па је и интерес за производна занимања био израженији. Кикинда, град на њивама, глини и нафти, вратиће временом свој сјај, па се надамо да ће и интересовање младих за производна занимања бити већи-оптимистична је директорка школе Вукосава Томић. Школа је укључени у рад Истраживачке

322

станице Петница, сарађује са бројним организацијама и учествује у међународним програмима, па не изостају ни разна признања. Средња стручна школа “Милош Црњански” организатор је такмичења из општеобразовних предмета и струка. Маја 2000. године успешно је организовала девете Сусрете грађевинских и геодетских школа Србије. Поред наставе, у школи се спроводе бројне ваннаставне активности. Ђацима су на располагању драмска, интернет, рецитаторска, литерарна, новинарска, еколошка, хорска и спортска секција. -Наша мисија је оспособљавање младих генерација да спремно и одговорно ступе у живот- каже директорка школе Вукосава Томић.

The High Vocational School “Miloš Crnjanski” Kikinda has received an award for the best institution of education. Founded in 1961 as Technical School, it introduced medical studies in 2005, and now enrols five classes of the first-graders a year. Since the economy is growing in Kikinda - focusing on agriculture, clay and oil - young people are increasingly interested in seeking profession in production industries. The School is involved in the work of the Research Station Petnica and has established cooperation with a number of organisations, which led to participation in different international programmes and receiving recognitions. The School organises a number of competitions and free activities such as Drama, Internet, Poetry Reading, Literary, Journalism, Ecology, Choir and Sport Sections. - Our mission is to enable and teach young generations to enter the life ready and with high sense of responsibility – says the Principle Vukosava Tomić.

КИКИНЂАНИ У ГРЧКОЈ “Аутопревоз”, Кикинда

Обнова возног парка почела је 2005. године, тако да је до сада купљено 14 нових туристичких аутобуса. То је «Аутопревозу» омогућило да покрене ино-туризам у својству тур оператера, тако да фирма већ три сезоне има закупљене капацитете у Грчкој. За наредну сезону планирано је повећање тих капацитета. У плану су и екскурзије на другим ино-дестинацијама. Данас „Аутопревоз“ одржава и најфреквентније међуградске линије из Кикинде према Београду, Новом Саду, Суботици и другим местима. Пре три године «Аутопревоз» је увео и новину по питању превоза ђака: школски аутобуси који, за сада, превозе ђаке трију основних школа од куће до школе и обрнуто -каже директор ЈП «Аутопревоз» Радислав Иветић.

323

Привредна комора Кикинда

The main activity of “Autoprevoz” Kikinda is primarily providing organised ground transportation services for employees and pupils, as well as transportation services in domestic and international tourism. The company was founded in 1948 and had been operating as part of “Shipping” until 1990, when it became independent. It is a non-budget company with a motor pool of 43 buses and 203 employees. It has its own tourist agency, which has been increasing its presence in this part of Vojvodina. The motor pool renewal started in 2005, and now the company has 14 new vehicles, which enabled it to start its own international tourism operation covering mainly Greece for the past four seasons. In the next period the company is planning to increase the Greek capacities and introduce excursions to other destinations. Today, “Autoprevoz” maintains the most popular intercity lines from Kikinda towards Belgrade, Novi Sad, Subotica and other places. Its general manager Radislav Ivetić is proud of their service for the youngest: the school buses transporting pupils from three primary schools between school and home.

Превоз путника у друмском саобраћају, првенствено организован превоз радника и ђака, као и слободни превоз, домаћи и инотуризам, основне су делатности предузећа „Аутопревоз“ Кикинда. Ова фирма основана је, сада већ далеке1948. године, а до 1990. године пословала је у саставу «Шпедиције». Од 1990. па до 1994. године делује као ДП «Аутопревоз». Маја те године, оснивачким актом Скупштине општине Кикинда, послује као јавно предузеће. Приходе остварује искључиво од својих услуга и није корисник буџетских средстава. У возном парку има 43 аутобуса, а у предузећу су запослена 203 радника. Фирма поседује и своју Туристичку агенцију, која све више преузима део послова у пружању туристичких услуга у овом делу Војводине.

УСПЕШНА ПРИВАТИЗАЦИЈА ОТВОРИЛА ПУТЕВЕ

Привредна комора Кикинда

ГП “Градитељ” АД, Кикинда

Генерални директор компаније “Градитељ” АД, Кикинда Божидар Тинтар проглашен је од Регионалне привредне коморе и “Медиа Инвента” најиндустријалцем Севернобанатског округа, за дугогодишњи предани рад у овој привредној грани. По струци је грађевинац, а у послу је већ дуже од две деценије. Занат је пекао најпре као приправник, затим као шеф градилишта, да би на крају постао први човек врло успешне фирме. Пре четири године Божидар Тинтар је са својим најближим сарадницима откупио пакет акција малих акционара, чиме су постали већински власници “Градитеља” с око 56 одсто учешћа у капиталу акционарског

друштва. Током минулих година “Градитељ” је бележио изванредне пословне резултате. Завршни рачун никада није био негативан. Повећан је број радника,

324

купљене су нове машине и опрема па је фирма постала конкурентна и ван граница округа. Данас се „Градитељ“ препознаје у сложеним пословима нискоградње, високоградње, грађевинских инсталација и завршних радова у грађевинарству, а својим квалитетом и поштовањем рокова и стандарда просто су „претплаћени“ на све послове из ове области на подручју општине Кикинда, па и шире. – Сматрамо да је приватизација била коректна и транспарентна. Најбитније је да смо имали подршку запослених. Водимо рачуна о томе да њихове зараде

прате развој фирме и да од нас користи има и локална заједница. Захвалан сам онима који су ме предложили за награду „Најиндустријалаца Севернобанатског округа“ јер је ово прво јавно признање за мој труд и рад – истиче Тинтар.

The General Manager of the company “Graditelj” AD, Kikinda Božidar Tintar has been awarded the title of Best Industrial of the Northern Banat Region by the Regional Chamber of Commerce and “Media Invent”. He has been in the construction business for over two decades, first as a trainee, then a site supervisor, to finally take over the helm of this successful company. Four years ago, Božidar Tintar, together with his closest associates, bought a package of shares, which made them the major stakeholders of “Graditelj”. Over the past several years “Graditelj” has made excellent business results. Today, it has a strong reputation in civil engineering, development, structural installations and final construction works. – “We think that privatisation was fair and transparent. The most important thing is that we had the support of our employees. The growth of company is followed by increase in salaries and benefits to the local community. I am thankful to those who have suggested my name for the Award, because it came as a public recognition of my work and efforts,” says Tintar.

ПЛАСТЕНИЦИ ЗА ПОВРТАРЕ,ВОЋАРЕ ЦВЕЋАРЕ СЗТР “Павлов” - Кикинда

били новина, а тржиште несигурно. Ипак, квалитетни производи и упорност се убрзо исплатила и наруџбе су стизале све чешће-прича мајстор Михајло, бивши радник кикиндског “25 маја”.Због обима посла сада ангажује више од 20 радника, а скромну радионицу заменила је модерна производна хала,где се производе пластеници величине и до 500 метра квадратних. Осим за домаће пољопривреднике, Павлов је одшкринуо врата извозу, захваљујући редовном учешћу на сајмовима, првенствено Пољопривредном сајму у Новом Саду, али сајму у Темишвару и Сајма у Нитри у Словачкој. Тако је већ потписан петогодишњи уговор са једним румунским партнером,

а у току су преговори са купцем из Француске. Учешће на сајмовима обезбеђује преко Регионалне привредне коморе Кикинда, где обавља и дужност председника Секције произвођача у Општем удружењу предузетника Кикинде. Приликом израде пластеника, свих димензија и облика, типских или по нарудби, користе се савремени алати и материјали, уз потпуну заштиту од корозије. При томе се пластеници покривају дуплом фолијом, чиме се обезбеђује већа трајност и сигурностдодаје Павлов. Поред пластеника, СЗТР Павлов израђује и металне конструкције, комплетне машинске делове, уз лимарске и браварске радове. За “Југокожу”, Индустрију млека Кикинда и друга предузећа, ова производно-услужна радионица је урадила значајне послове на производним халама и другим објектима. -Потреба за пластеницима у пољопривредном крају, као што је наш, може само да расте, што значи да ће посла бити и убудуће. Жеља ми је да квалитетом пластаника, али и других производа и услуга, стекнем нове купце, јер са‚ већ развијеном технологијом израде, није тешко прећи на већу производњу-тако о свом пословном усметерњу размишља Михајло Павлов. Пратећи остале предузетнике, намерава да интензивније гради монтажна, складишта, прозводне хале, фарме... Павлов је један од добитника награде “Капетан Миша Анастасијевић” Регионалне привредне коморе Кикинда и “Медиа Инвента” као најбољи предузетник Севернобанатског округа.

325

Привредна комора Кикинда

In less than 13 years, Mihailo Pavlov, the owner of SZTR “PAVLOV” from Kikinda became famous not only in this town, but in the whole region of northern Banat because of the production of greenhouses for greengrocers and florists. At first, my first product was braided wire for fences and gates. It was a difficult beginning because greenhouses were new to our market. However, persistence and high quality products paid off, and we started getting more and more orders. The quantity of business is so high that he has more than 20 workers and his once humble workshop is now a production facility where they produce greenhouses of up to 500 square meters. Pavlov has opened his door to export too and he has a five-year contract with one Romanian partner, and at the moment he is negotiating with a buyer from France. The Regional Chamber of Commerce from Kikinda makes it possible for him to be present at fairs. He uses modern tools and materials in greenhouse production, and all the greenhouses are corrosion proof. They are all covered in double foil, which means they last longer and are safer. They also produce metal constructions, and machine parts. Pavlov says that the need for greenhouses in such an agricultural area can only grow and his wish is for his business to grow even more. Pavlov got the “Kapetan Miša Anastasijević” Award of the Regional Chamber of Commerce Kikinda and “Media Invent” as the best businessman of the area of northern Banat.

За непуних 13 година самосталног предузетничког рада Михајло Павлов, власник истоимене занатско-трговачке радње прочуо се, не само у Кикинди, него и целом Севернобанатском региону по производњи пластеника за повртаре, воћаре, цвећаре и друге пољопривреднике. -Кад сам кренуо у самостални бизнис, први производи су били плетена жица за ограде, котарке и капије. На почетку је било веома тешко, јер су пластеници

ЗАРАДИ И ПОМОЗИ ТАМО ГДЕ ЈЕ НЕВОЉА

Привредна комора Кикинда

“Ангропромет” - Кикинда

Када је немачки бизнисмен Рудолф Валтер 2002. године купио „Ангропромет“ из Кикинде,ово предузеће се налазило у стечају са 127 запослених и 40 продавница, од којих већина није радила. Данас ова фирма запошљава 240 радника,са 26 прехрамбених продавница и једном робном кућом широм Војводине и усмерењем да своју тговачку мрежу прошири на целу Србију.У 2007 години добијају признање-најбоља фирма у Војводини, док Валтер прима награду најпривредника-ктитора. Подсећајући да је у бизнису у Немачкој присутан од 1960.године, а отако је постао српски зет и на нашем тржишту, овај немачки привредник наглашава да је у власништву његове „Walther Groupe“ и „Phiwa“ Суботица,која на 22 хектара има три хале са компетном инфраструктуром,од којих је једна издата под закуп фирми „Loher“ а друга Слободној царинској зони. -Ново поље делатности фирме „Phiwa“ су „Валди“дисконти са површином од 1.300 до 1.500 м2. Тренутно раде маркети у Кањижи, Сенти, Ади, Кикинди и Зрењанину, а до 2010. године ће бити отворено укупно 20 „Валди“-маркета, додаје Валтер. Дугорочно планира да трговачком мрежом покрије целу Србију.. И поред тога, што има пуно посла, господин Рудолф Валтер није заборавио ни сиромашне, болесне, ни децу. Захваљујући њему, сваке године, уочи Нове године у Србију стигне између 20.000 и 23.000 поклона. Они се деле деци, која живе у општинама у којима послују фирме Рудолфа Валтера. Донацијама је обрадовао и болнице. Субо-

326

тичка је добила 20.000 евра и шок-фриз за замрзавање крви. Такође је иницирао акцију за поправку болничких кола.У Кикинди је такође покренуо акцију за поправку болничких кола у којој је он приложио суму једнаку износу, који су грађани добре воље приложили, док је за куповину новог болничког возила издвојио милион динара. Градској управи у Кикинди поклонио је 10.000 евра намењених за улепшавање града. Кањижи је приложио 5.000 евра за социјалне сврхе, а у Бечеју планира да изградити школу за децу из сиромашних породица, која имају проблема са учењем. По својој хуманости познат је и у инострансву: у Немачкој је 1988. године основао Фондацију за децу у невољи. У Гватемали је изградио дечје село за 150 деце, коју издржава његова фондација, док је у Румунији такође изградио дечје село, са школом и радионицама за изучавање заната, за 240 деце. Учествовао је и у оснивању дечјег села у Лукавцу код Тузле. Његов животни мото је: «Ради, заради и помози тамо где је невоља».

ХОБИ КАО УНОСАН ПОСАО МОДНИ АТЕЉЕ „БАЈШАНСКИ“-Кикинда

Ревија је међу младима брзо прихваћена, те запослени у модном атељеу из године у годину, пред завршетак школске године, имају пуне руке посла. И заиста, ревије матурских хаљина,већ четврту годину, представљају јединствен модни хепенинг и својеврстан модни догађај у Кикинди.Тада на модној писти све пршти од лепоте и гламура,а жири и публика су на слатким мукама да од раскошних тоалета изаберу најлепшу. Иначе, уникатним модели за матурске хаљине скројени су од најфињих мтеријала. Нај жена у бизнису тврди да је за успешан посао потребна добра и пријатељска атмосфера на радном месту и, наравно, подршка породице. Поред Кикинђанки и Кикинђана, модни атеље „Бајшански“ однедавно облачи и житеље Новог Бечеја и Новог Сада.

327

Привредна комора Кикинда

Jovanka Bajsanski-Varadincev, the owner of the fashion studio “Bajsanski” in Kikinda, is the best businesswoman of the year. She has proven, with her daring moves, that even with minimal resources, a hobby can be turned into a lucrative business. Although her profession is tourism, twenty years ago she decided to open a fashion studio. The small workshop, located in a corner of her family house soon gained reputation among the citizens of Kikinda. The business flourished, so the salon was moved to an attractive central location. Since then the Fashion Studio “Bajsanski” has been known not only for making garments, but also as a place where one can find an excellent selection of textiles for all purposes. Several years ago, Jovanka Bajsanski-Varadincev decided to offer another event to the town – a review of prom dresses. “The point was to offer an opportunity for girls to have fun and find a way to realise their ideas for dresses with the help of our creators and tailors. The girls then, like real models, walk their creations in front of the audience, and we award the most successful and most original creations,” says Jovanka Bajsanski-Varadincev. The show has a four-year-long tradition, and is a unique fashion happening in Kikinda. The best businesswoman claims that for a successful business one must provide healthy and friendly work atmosphere, adding that family support is also necessary.

Јованка Бајшански-Варадинчев, власница модног студија «Бајшански» у Кикинди, је нај-жена у бизнису. Својим смелим потезима доказала је да, чак и уз минимална средства хоби може постати уносан посао. Ова дипломирана туризмолошкиња и вишегодишња шефица рецепције Хотела «Нарвик» је пре две деценије отворила кројачки салон. Мала радионица, смештена у кутку породичне куће, за кратко време постала је позната међу Кикинђанима. У њој се облачило и младо и старо. Посао је цветао, па је и салон премештен на атрактивну локацију у центру града. Од тада је Модни салон «Бајшански», поред кројачких услуга, цењен и по продаји квалитетне метражне робе, завеса, драперија, декоративних тканина. Пре неколико година, Јованка Бајшански-Варадинчев, одлучила је да граду пружи још једну занимљивост: ревију матурских хаљина. -Смисао тога је да се матуранткиње добро забаве и да своје замисли о матурским хаљинама, захваљујући умешности наших креатора и кројачица, спроведу у дело. Девојке потом, попут правих манекенки, прошетају своје креације пред публиком, а ми наградимо најуспешније и најоргиналније креаторекаже Јованка БајшанскиВарадинчев.