Sombor

СОМБОР

МР ДУШАН ЈОВИЋ, градоначелник Сомбора

Привредна комора Сомбор

СТВОРИТИ НОВИ ПОСЛОВНИ АМБИЈЕНТ Ако се кућа по домаћину познаје, сваки град се огледа кроз онога ко му је на челу. Мада староставан град, Сомбор има најмлађег градоначелника у Србији, од кога у предстојећем периоду, поптуно оправдано, очекује властити опоравак у пуном смислу. Магистру стратешког менаџемнта, који је последипломске студије завршио на Универзитету за мир Уједињених нација, није тешко да презентује визију развоја Сомбора у свом мандату првог човека некада најзначајнијег града Војводине.

– Верујем да ћемо у нашем граду за четири следеће године имати низ озбиљних инвеститора с покренутим пословима, што ће не само смањити незапосленост већ и значајно подићи стандард Сомбораца. Не само да ћемо сачувати већ ћемо и значајније унапредити сомборске брендове, визуелно ћемо улепшати град и вратити

268

му важност коју је толико дуго имао– јасни су планови сомборског градоначелника. По Јовићевим речима, превасходни циљ администрације којој је на челу је свакако стварање пословног амбијента који ће својом компетитивношћу привући стране и домаће инвеститоре. За овaкав посао неопходно је, по његовом мишљењу, пре свега унапредити рад администрације.

– Не треба затварати очи пред реалношћу и тврдити да је до сада све било одлично – и није неко оправдавање мојих претходника, али заиста је потребно неко време за измену сложених система, као што је градска управа. Пре свега, се ради о организацији рада, стандардизацији процеса рада градске управе и утврђивању конкретне одговорности за одређене послове и надлежности. Грађани, али и значајни инвеститори се, често потпуно оправдано,

If a home is its host’s mirror, then a city is its mayor’s mirror. Even though it is an old town, Sombor has the youngest mayor in Serbia.

Presenting the vision for what used to be the most important town in Vojvodina was not a problem for the man who earned his post-graduate degree from the University for Peace

жале на пробијање рокова, на “ћутњу администрације”, и ту се налази кључ. Мора се знати ко за шта одговара и зашто није урадио свој посао на време.

Систем градске управе и нема тако неповољан кадровски потенцијал, али у њега треба увести само мало више реда и међусобне координације, и то је један од приоритета, на којем се већ увелико ради. Потенцијалним инвеститорима ће свакако помоћи чињеница да је, као један од првих потеза, оживотворена идеја почетка рада Дирекције за изградњу града Сомбора, у којој ће на једном месту и уз помоћ најкомпетентнијих људи инвеститори моћи да добију све расположиве информације о оптималним решењима у вези са својим инвестицијама – појашњава свој оптимизам сомборски градоначелник мр Душан Јовић. Сомбор је вековима имао ту традицију предузимљивости, која га је, уосталом, и учинила најзначајнијим градом тадашње јужне Угарске, тако да не треба сумњати у добру вољу Сомбораца да изађу у сусрет сваком оном ко је намеран да улаже у њега. Оно што је сигурно, то је да ће се оваква намера инвеститорима вишеструко исплатити. Сомбор има шта да понуди.

269

Привредна комора Сомбор

of the United Nations.

“I believe that in the next four years we will have many serious investors who will have started new businesses, which will result in the decrease in the number of unemployed people and raise the standard of living of the Sombor population.

Not only will we preserve, we will also significantly advance Sombor’s brands; the city will be visually improved, and it will regain the significance it once had.” According to Jovic, the first goal of Sombor administration is to create a business environment which will attract investors, both foreign and Serbian. In order to succeed the administration has to become more efficient.

“We must not close our eyes before reality and claim how everything is great. The operation has to be reorganised, work process of the town authorities has to be standardised, with clear division of the responsibilities and authorities.

We have to know who is responsible for what, and who is falling behind. The town administration has a sound potential, but it needs just a little more order and mutual coordination, and that is one of the priorities we are working on,” Jovic explains.

The fact that one of the first steps was the establishment of the Bureau for the Development of Sombor will for sure help investors, because there they will be able to get all the information they need about optimal solutions about their investments.

Sombor has maintained the tradition of an entrepreneurial place for centuries and that is what made it one of the most important towns in Austro-Hungary. That is why nobody should doubt that people from Sombor have a strong will to help anyone who is ready to invest in the town. One sure thing is that this intention will pay off to the investors.

Sombor has a lot to offer.

БОЖИДАР РОЦА, председник регионалне привредне коморе Сомбор

Привредна комора Сомбор

ТУРИЗАМ КАО СТРАТЕШКА ШАНСА Сомбор, седиште Западнобачког округа, који обухвата и општине Апатин, Кула и Оџаци, град зеленила, фијакера, опеван у песмама, специфичан са својом архитектуром и распоредом улица, осим Париза једини град у свету који је фотографисан из птичје перспективе и нацртан оком архитекте, град Лазе Костића, Милана Коњовића, Петра Коњовића, Вељка Петровића... град Норме, прве високошколске установе у Срба формиране пре 230 година, некада седиште велике Бачко-бодрошке жупаније, град који је своју слободу платио Марији Терезији, град старих заната...

региона располаже природно-географским простором које се у целости може сврстати у пољопривредно земљиште, што је утицало на то да регион своју привредну активност усмери углавном ка пољопривредној производњи на близу 200.000 хектара обрадивих површина. На овом подручју је регистровано више од 4.000 пољопривредних газдинстава.

– С обзиром на чињеницу да је ово подручје с незагађеним земљиштем, водом и ваздухом, све веће интересовање страних и домаћих инвеститора је усмерено пре свега на производњу здраве хране с познатим географским пореклом – каже Роца. – Добра сировинска

Како каже председник Регионалне привредне коморе Сомбор Божидар Роца, у години иза нас, на подручју које покрива та привредна комора активно је радило 1.500 предузећа и око 5.000 занатских радњи. Територија

база региона омогућила је развијање прехрамбене индустрије, с капацитетима за производњу уља и биљних масти, млека, сира и сладоледа, производњу и прераду меса, пића, брашна, хлеба и кондиторских производа, као и

270

Sombor, the seat of the western Backa district which consists of the municipalities Apatin, Kula and Odzaci, is the town with many green areas that poems have been written about; the town of unique architecture; the home of Laza Kostic, Milan Konjovic, Petar Konjovic and Veljko Petrovic lived; the town which bought off its freedom from Maria Theresa; the town of ancient craftsmanship…

According to the president of its Chamber of Commerce Bozidar Roca, in 2007, there were 1,500 companies and 5,000 workshops active in the town. The territory of the region can be considered to be agricultural, and thanks to that the region directed most of its activities towards the agricultural production which is carried out on almost 20,000 hectares of farmland.

Forests take up more than 11,000 hectares and the most dominant trees are: oak, poplar and acacia. The forests have a great importance for hunting, relaxation and recreation.

Bezdan, as our country’s number

“The development of cultural, historical and rural tourism becomes stronger and stronger; it utilises the unused potentials and resources of the economy of the region. The industries which are also recovering are metalworking, graphic, leather, textile, wood, trade and traffic,” Roca explains.

производњу шећера и дораду семенског материјала. Шумске површине на подручју региона захватају више од 11.000 хектара, а у структури доминирају лишћари: храст, багрем и топола. Шуме као станишта дивљачи, гљива и осталих шумских плодова значајне су за лов, одмор и рекреацију.

– Бездан, као прва дестинација подунавског туризма у нашој земљи, представља важан део целокупног развоја туризма према истраживањима и резултатима до којих је дошао стручни тим Међународног научног форума „Дунав – река сарадње“ па пред нама стоји и изградња туристичке инфраструктуре за какву се залаже и „Програм уређења основног наутичког пута“ – наводи Роца. По његовим речима, општина Апатин ужурбано завршава активности на изградњи луке и марине на Дунаву, уређењу инфраструктуре у приобалном делу, као и изградњи свих пратећих садржаја неопходних за развој наутичког, еко и ловног туризма. У стратегији наступа на иностраном тржишту у понуду

271

Привредна комора Сомбор

one Danube tourist destination, represents an important part of tourism development according to research of the International Scientific Forum “The Danube – the river of cooperation”.

According to Roca, the municipality of Apatin is quickly finishing the construction of the port and marina on the Danube, as well as building everything necessary for the development of nautical and ecotourism. The strategy also includes recreational and spa tourism (Junakovic spa) as well as rural tourism, which becomes more and more attractive for people from abroad.

Tourism is a field that provides many workplaces, for itself and complementary industries. The starting of small and medium-sized companies and inclusion of people from villages in the process of opening tourist destinations to the world is something that will give a boost to the development of the whole region.

је укључен и бањско рекреативни (бања Јунаковић) и рурални туризам, који постаје све атрактивнији за госте из Западне Европе. Ове компаративне предности уочила је и Републичка влада, па не чуди што је управо бања Јунаковић добила замашна средства из Националног инвестиционог плана намењена доградњи капацитета и изградњи највећег аква-парка на југоистоку Европе. Туризам је, како каже наш саговорник, грана која обезбеђује велики број радних места, како у самој својој делатности, тако и у комплементарним делатностима. Отварање малих и средњих предузећа, укључивање сеоског становништва у процесе отварања туристичких дестинација према свету, претпоставке су бржег напретка и развоја целокупне регије. Западнобачки округ располаже огромним потенцијалом правих војвођанских салаша, реком Дунав, мрежом канала Дунав–Тиса–Дунав, великим пространствима под шумама препуним дивљачи, богатом културном и историјском традицијом, те представља праву оазу зеленила.

– Све снажнији развој културноисторијског, али и руралног туризма, покреће донедавно недовољно искоришћене расположиве ресурсе и потенцијале целокупне привреде Западнобачког округа. Опоравак бележе и металопрерађивачка индустрија, графичка, кожарско-прерађивачка, текстилна и дрвна индустрија, трговина, угоститељство, саобраћај и, наравно, грађевинарство, као делатност без које и нема правог туризма. Додатно, рурални туризам брижљиво негује и чува старе занате од заборава, али и доноси бенефит пласманом роба на друга тржишта – вели Роца. – Привредници Западнобачког округа су покренули потребне активности и кренули на прави пут, пут развоја.

СОМБОР град богате традиције

Привредна комора Сомбор

ЗЕЛЕНА ОАЗА СРБИЈЕ На крајњем северозападу наше земље, уз моћни Дунав, који општину дели од Хрватске и Мађарском на северу, сместио се Сомбор, место богате културне и спортске традиције. Уз име града стоји епитет “најзеленијег у Србији”, чиме се Сомборци веома поносе, а озелењавање града још у 18. веку започиње Јосип Марковић, настављају Петар Вукичевић и Чихаш Бене. Сомбор данас с правом називају Зеленрадом са своја четири парка, 121 км дужине дрвореда и 18.000 стабала и сваком суграђанину плете зелени плашт од 27 квадратих метара. Сомбор се први пут помиње 1360. године као насеље “Cobor Sent Mihaљ”,а повељом Марије Терезије у 1749. године уздиже се у ранг слободних и краљевских градова. Данас је то општина на 1.178 квадратних километара, са близу 100.000 становника, од чега половина живи у граду, а друга у 15 насеља.Уз пољопривреду и прерађивачку индустрију, развијение су и друге привредне гране. Град са развијеном индустријом и стратегијом развоја, на чијем је челу градоначелник др Душан Јовић,29-огодишњи глумац из Сомбора и “представник новог времена”,а овај епитет је заслужио својим преданим радом и укупним ангажманом градских власти на стварању услова за просперитетнији живот грађана.Овај град је познат као град културе и манифестација, сликара, фијакера и тамбураша, бођоша, голубара, уметника и старих заната. Без лажне скромности многи га називају “малом Фиренцом”, јер се велики број талентованих уметника

272

родио и бораво у Сомбору, који својим делима презентују чари Сомбора, старе салаше и шарена поља војвођанске равнице. Многи не знају да је још 1885.године Сомбор добио правилник о фијакерској служби, а 1975.године овај град са 19 фијакера био је први у Средњој Европи. Сомборки фијакер, у песми опеван, чува шарм прошлости. Једна од занимљивости овог места су салаши или 16 салашких насеља, која су смештена на благо усталасаној равници сомборског атара и

In the very north-west of our country, by the powerful Danube, which separates the municipality from Croatia and Hungary, lies Sombor, the place with rich cultural and sports tradition. The epithet of “the greenest in Serbia” adorns its name. Sombor today has 4 parks and 18,000 trees. The first written record of Sombor dates back to 1360 where it was mentioned as “Cobor Sent Mihalj”, and in 1749, thanks to Maria Theresa, it became a free and royal town. Today, the municipality covers the area of 1,178 square kilometres and has nearly 100,000 inhabitants. Half of the people live in the town, and the rest lives in the villages around it. Apart from agriculture and processing industry other industries are also developed. The mayor of Sombor is 29-year-old Dusan Jovic, a representative of the “new generation”, who has earned this nickname thanks to his efforts invested in creating conditions for the prosperity of the town and its citizens.

The town is well known for its culture and cultural events, painters and carriages, tamburitza orchestras, artisans and craftsmanship.

Привредна комора Сомбор

Many people call it “the small Florence”, because a significant number of artists were born and lived in Sombor. One of the interesting facts about Sombor are its granges.

There are 16 grange villages settled in the plain of Sombor, and every spring they bring back memories to the old days, just like the Sombor cheese, the only cheese recognized by the World Dairy Organization from ex-Yugoslavia. Sombor’s tourist attractions are fishing and hunting. There are many cultural and historical monuments, and the most important are the City Hall, the City Museum, Parish, Serbian Library, National Theatre, “Milan Konjovic” Gallery, etc. Aside from 23 elementary and six high-schools, knowledge can be gained at the Teachers’ Faculty in Sombor, as well as at the Department of the Agricultural Faculty from Zemun.

This town of diversity is home to 21 nationalities. Various verses that speak about it witness that it is the town with heart and soul and that more and more often people come and stay in it.

који чувају сећање на прошле дане,као и сомборски сир, једини признати сир са простора бивше Југославије од стране Светске млекарске организације као аутохтони сир.Туристичке привлачности Сомбора огледају се у богатим риболовним водама на Дунаву и његовим рукавцима, Чонопљанском језеру и најбољим ловиштима на подунавске јелене и другу дивљач. Од богате ниске културно-историјских споменика треба издвојити Градску кућу, Градски музеј, Жупанију, у којој се налази највеће уље на платну

у нашој земљи, рад Ференца Ајзенхута “Битка код Сенте”, затим Српска читаоница, Народно позориште, Галерија “Милан Коњовић”, Црква св.Георгија, Црква Пресветог Тројства и Плебанија, Сунчани сат, Црква светог Јована Претече, Кармелићанска црква, најсевернији војвођански манастир светог архиђакона Стефана и други... Поред 23 основне и шест средњих школа, младост Сомбора и целе регије знања стиче и на Учитељском факулутету у Сомбору и Оделењу Пољопривредног факултета из Земуна.. Сомбор краси сјајан дух заједништва, из богате баштине, у којој су живели и како су се понашали један Семза, Фрај, браћа Михајловић, Коњовић, данас Стојковић и многи други Сомборци, стварајући град каквим се Сомборци поносе и место угодног живљења.У граду етничке шароликости и данас живи 21 националост. Бројни стихови, о њему написани, сведоче колико је ово град са душом и срцем и град у који се све чешће долази иостаје.

273

НАЈБОЉИ УЗ НАЈБОЉЕ

Привредна комора Сомбор

“СОМБОЛЕД”, Сомбор

Када интересовање за неку српску фирму искажу мултинационалке као што је чувени “Лакталис”, онда је сигурно да се ради о врхунском привредном субјекту. Управо то је случај са “Сомболедом” из Сомбора, чији је власник постао овај француски гигант, кроз замашно преузимање загребачке “Луре”, иначе већинског власника једне од најбољих млекара у Србији. Када су почетком 20. века чувена браћа Дутли, швајцарски индустријалци, пробали сомборски сир, који је служен и на империјалном двору у Бечу, одлучили су да управо у Сомбору, постојбини јединог сира на свету који има три фазе зрења и конзумације, покрену индустријску прераду млека, што је уједно и претеча “Сомболеда”, једног од данашњих лидера српске привреде. Деценијама након визионарског потеза браће Дутли, “Сомболед” крупним корацима граби новим миленијумом, а према неподељеном мишљењу, “мотор” оваквог хода је пре свега својевремена власничка трансформација и докапитализација, која је у коначници и “Лакталис” довела у Сомбор. Како истичу у “Сомболеду”, сама докапитализација, вредна око девет милиона евра, и накнадни откуп радничких акција, чиме је својевремено “Лура” постала власник 88 одсто акција “Сомболеда”, свакако су мање битни у односу на улагања од чак 16 милиона евра у нове производне линије. Тиме је “Сомболед”, након српског, постао конкурентан и на европском тржишту, што је, опет, “испровоцирало” и знаменити “Лакталис” да уђе на тржиште Балкана. У погонима “Сомболеда” свакодневно се преради око 90.000 литара млека, па је уз технолошки софистициране линије, велика пажња усмерена и на сировинску базу. У сарадњи с најпредузимљивијим кооперантима урађен је пилот-пројекат изградње мини-фарми, капацитета по 40 музних крава. Реч је о савременим

274

мини-фармама по европском моделу, за производњу млека с измузилиштима и лактофризом. Кооперантима је испоручено 288 јуница врхунског генетског потенцијала, па не чуди што је сировинска база проширена с Бачке и на Банат. Уз свеж капитал, нове технологије и организацију иду и високообразовани кадрови, па је уз перманентно едуковање постојећих тристотинак радника запажено и залагање и знање 30 не тако давно новозапослених високообразованих инжењера и технолога. Мада је најновија концепција развоја “Сомболеда” усмерена пре свега ка производњи киселог програма, односно сирева и сирних намаза робне марке “дукат”, на српском тржишту је ипак неприкосновен домаћи бренд, сомборска “фета”, као један од “Сомболедових” заштитних знакова који готово редовно осваја најласкавија сајамска признања за квалитет, што је само залог даљег просперитета једног од најбољих прерађивача млека у Србији.

The Best Sides with the Best If a famous multinational company like “Lactalis” shows interest in a Serbian company, then it must be an exquisite economical entity. This is the case with “Somboled” from Sombor, whose owner is now the French giant.

When in the early 20th century, two brothers, Swiss industrials, tasted the cheese from Sombor, which was served on the imperial court in Vienna, they decided to start dairy production in Sombor, which was the forerunner of “Somboled”, one of today’s leaders of Serbian economy.

Many decades after the visionary move of the brothers, “Somboled” takes big steps forwards, towards the new millennium, and it is sure that this pace is possible thanks to the ownership transformation and recapitalisation, which brought “Lactalis” to Sombor. The recapitalisation itself was 9 million euros worth. Lactalis also bought the workers’ shares, and became the owner of 88% of the company’s shares. There are also 16million-euro-worth investments in the new production lines. This made it possible for “Somboled” to be competitive not only on Serbian, but also on foreign markets.

In their production facilities they process around 90.000 liters of milk daily, and beside technologically sophisticated lines, their attention is focused on raw material base. They made a pilot project of building mini-farms, with 40 milking cows. The farms are modern and made after European models. Along with the capital, new technologies and organisation, there are also highly educated employees, who receive constant training.

Even though the newest concept of “Somboled” is directed towards the production of the sour program, such as cheeses and creams of “Dukat” brand, Feta cheese made in “Somboled” is still the most popular domestic brand, which is also one of the trademarks of “Somboled”.

САМО ИМ ЈЕ НЕБО ГРАНИЦА Фабрика уља и биљних масти „СУНЦЕ“, Сомбор

Већ је одавно знана истина да најбољи репер стања српске пољопривреде и прерађивачке индустрије представља њихова смотра на Пољопривредном сајму у Новом Саду. Ако се ово има у виду, као и чињеница да је на протеклом највећем пољопривредном сајму у овом делу Европе сомборска фабрика уља

мизација производње уследила је након аквизиције од друге успешне српске компаније, “Invej”, чиме је створен још моћнији уљарски комплекс, који, уз сомборску, обухвата и Уљару “Витал” у Врбасу. Постојећи ултимативно одговоран однос према производу и раду привукао

и биљних масти “Сунце” освојила чак четири златне медаље, јасно је да се ради о незаобилазном мотору развоја не само војвођанске прерађивачке индустрије. У оштрој конкуренцији сомборски уљарци, чија је фабрика у већинском власништву компаније “Invej”, освојили су златна одличја за пресовано сунцокретово уље, салатно уље, уље “омега 3”, као и за дизајн најновије “узданице” сомборских уљараца, дволитарске PET амбалаже јестивог сунцокретовог уља”класик”. Фабрика уља и биљних масти „Сунце“ у Сомбору од средине осамдесетих година прошлог века синоним је за квалитетно произведену храну, какву може да да само плодна земља Војводине. Прерадом више од 80.000 тона сунцокрета и соје, сомборска уљара спада у три највеће у Србији, а захваљујући својевременом учешћу моћне београдске Компаније „Делта“ у докапитализацији, ова фабрика је постала и значајан регионални „играч” у уљарској индустрији Балкана. Даља модернизација и опти-

је и „Делту“ и “Invej” да „Сунце“ уврсти у свој портфолио, а то је, осим отварања тржишта земаља у окружењу, довело и до позиционирања сомборске уљаре на џиновском руском тржишту. Овакви резултати нису промакли ни светским гигантима, па је, не тако давно након уласка „Делте“ у пословну сарадњу, односно већинско власништво над „Сунцем“, успостављена и сарадња са чувеном мултинационалком „Unilever“. Тиме је, осим познате палете домаћих уља и маргарина, у погонима ове фабрике започела и производња фамозног „рама“ маргарина. Готово сензационално је одјекнула и вест да је први пут у скоријој историји српска привреда, тачније “Сунце”, успела да гигантској фирми “Unilever” прода бренд, плод модерне технологије, домаћих сировина и домаће памети. Ово је само почетак, а познавајући начин рада и способност кадрова у овој фабрици, слободно се може рећи да је за “Сунце” – „само небо граница“.

275

Привредна комора Сомбор

What best shows the state of the Serbian agricultural and processing industries is the reviews at the agricultural fair in Novi Sad. At the last fair in Novi Sad, which is also the largest fair in this part of Europe, “Sunce” from Sombor won four gold medals.

That is another proof that this industry is the locomotive of the development not only in Vojvodina. The company “Inway” is the majority owner of the refinery, and they won gold medals for expressed sunflower oil, salad oil, “Omega 3” oil, and for the design of the new two-litre PET package of the oil “Classic”.

“Sunce” from Sombor has been a synonym for high quality since the mid-eighties. The processing capacity of 80,000 tons of sunflower and soy places “Sunce’ among one of the three largest refineries in Serbia and thanks to the company “Delta”, “Sunce” is now an important regional “player” in edible oil industry of the Balkans.

Further modernisation and optimisation of the production happened after the acquisition by another successful Serbian company “Inway”, and they created a more powerful oil complex which, apart from “Sunce”, owns “Vital” from Vrbas.

The responsible attitude towards the production and work has attracted both “Delta” and “Inway” to include “Sunce” in their portfolios. Other than being on the market of the countries of the region, this has also put “Sunce” on the vast Russian market. These results did not escape the notice of the world-class giants and “Sunce” started cooperating with the famous “Unilever” multinational company. Apart from producing domestic brands of oil and margarines, “Sunce” began producing the famous “Rama” margarine. Sensational news was that Serbia, but more precisely “Sunce”, succeeded in selling its brand to “Unilever”. This is just the beginning and knowing the way of work and capabilities of “Sunce” we can say that only the sky is the limit.

ТРАДИЦИЈА, КВАЛИТЕТ И ДОБАР УКУС - СИГУРАН ПУТ КА ВРХУ

Привредна комора Сомбор

“JAFFA”, Crvenka

“Jaffa” у Црвенки једна је од првих фабрика у региону у чијој производњи се поштују најзахтевнија санитарна, хигијенска и технолошка требовања које подразумева сертификат HACCP. Систем HACCP-а и ISO 9001 (од Quality Austria), уведен је 2004. године, а у јулу 2007. ресертификован је за наредне три године.

“Jaffa” у Црвенки има пословну традицију дужу од 30 година, а дуги низ година производи те фабрике представљају синоним квалитета и доброг укуса. “Jaffa” је сигурно један од најзначајнијих брендова у прехрамбеној индустрији овога дела Европе. Присутна је на свим тржиштима у региону. О квалитету и популарности “Jaffinih” производа сведочи константан раст извоза.

– У фабрику је у последњих пет година инвестирано 30 милиона евра, изграђена је нова

276

производна хала површине 12.000 квадратних метара и пуштена у рад производна линија АПВ – најсавременија линија за производњу кекса, а ове године пуштене су у рад још две савремене линије за производњу кекса и наполитанки, које ће омогућити даљи раст капацитета

и проширење асортимана производа – истиче генерални директор “Jaffe” Драган Васиљевић. У последњој деценији “Jaffa” знатно шири свој асортиман, и почиње најпре производњу интегралног кекса

“Jaffa” from Crvenka is one of the first industries in the region whose production is brought in harmony with the strictest sanitary, hygienic and technological requirements set by the HACCP certificate.

“Jaffa” has a thirty-year long tradition, and its products are synonyms for quality and fine flavour. “Jaffa” is surely one of the most significant brands in the food industry of this part of Europe. It is sold on all the markets in the region. The constant growth of its exports witnesses to the quality and popularity.

“30 million euros has been invested in the last five years, new production facility has been built, and a new APV production line started - the most modern line for cookie production, says the general manager Dragan Vasiljevic.

In the last decade “Jaffa” has widened its range of products with integral cookies “O’cake” and “O’Cake Choco Chips”. 2006 saw a true expansion of their products

which began with “Cajno pecivo” and “Domaci keks”, and at the end of 2006, they started producing chocolate cream “Nugatta”. In 2007 “Jaffa” began making traditional cookies “Petit Beurre”, and included different kinds of cookies, like “Polo keks”, “Petit Choco“ and “Integralni Petit” in its offer.

Another original “Jaffa” product

is the new integral cookie “Mill’s Digestive”, known for its low fat content. In October 2007 “Jaffa” launched the mini version of its well-known product “Jaffa keks”, as well as the unique “Mini Petit Beurre”. They also have savoury brands such as “Tak mini” cracker, “Tak ring”, “Tak ribice” and “Tak miks”.

“Jaffa” почиње производњу чоколадног крема “Nugatta”. наредне године “Jaffa” почиње и производњу традиционалног кекса “Petit Beurre”, нудећи тржишту и варијанте овог кекса – “поло кекс”, “Petit Choco“ и “интегрални Petit”. Још један оригинални “Jaffin” производ је нови интегрални кекс “Mill’s Digestive”, посебан познат по ниском садржају масти. Пратећи трендове тржишта, “Jaffa” је у октобру 2007.

“tak ribice” и “tak miks”. Пролеће ове године “Jaffa” је обележила продором на тржиште наполитанки, лансирајући наполитанке с лешник-кремом – “Nugatta”, наполитанке под називом “Jaffolitanke”, и наполитанке с два крема, млечним и чоколадним – “Jaffo Duo”.

277

Привредна комора Сомбор

“O’cake” и “O’Cake Choco Chips”. Права експанзија почиње 2006. године. У “Jaffin” асортиман, стиже “чајно пециво” и “домаћи кекс”, а већ крајем 2006. године отишло се и корак даље од кекса:

године пласирала мини-верзију свог највећег бренда – “Jaffa” кекса, као и јединствену слатку грицкалицу, миникекс с путером – “Mini Petit Beurre”. Када је реч о сланим грицкалицама, од јануара 2008. године “Jaffa” производи мини-верзију хрскавог крекера, “tak mini”, а под истим брендом и “tak ring”,

МОЋНИ КОЊИЋ НОВОГ ДОБА

Привредна комора Сомбор

Фабрика акумулатора, СОМБОР

Готово сваком возачу у Србији деценијама је дефиниција квалитетног акумулатора – батерија са знаком црног коњића. Наравно, ради се о акумулаторима произведеним у Сомбору, бренду “blek hors” који је у другој половини ове године доживео и редизајн, што је последња карика у ланцу позитивних промена у овом узорном колективу. Фабрика акумулатора “Сомбор” прошле године дуплирала је прозводњу са 700.000 на 1,4 милион

комада акумулатора, а у другој половини ове године прошириће капацитете на чак два милиона комада акумулаторских батерија. Овако велику производњу и тржишну експанзију, наглашавају у ФАС-у, омогућила су инвестициона улагања од око седам милиона евра шабачког концерна “Farmakom MB”, који је постао већински власник Фабрике акумулатора од средине 2006. године, и то куповином акција на берзи. Сама сомборска фабрика акумулатора основана је давне 1952. године као занатска радионица са свега неколико радника, а уочи приватизације дошла је у велику пословну кризу услед пада

278

квалитета пошто је број рекламација достигао чак 6,5 одсто укупно произведених акумулатора. Свој пословни интерес шабачки концерн видео је у заокруживању производње од сировине до финалног производа, јер је у међувремену купио и рудник и топионицу олова у Зајачи код Лознице, у чију модернизацију су такође уложене знатне паре.

– У Фабрици акумулатора смо затекли читав низ проблема, превасходно организационих и техничко-технолошких, који су захтевали енергично реаговање. За руководиоце су постављени млади и стручни људи – каже генерални директор ове фабрике Радован Мијаиловић, и додаје да је прва крупна инвестиција

Definition of a good car battery for almost every driver in Serbia is the sign of the black horse. This is of course the brand “Black Horse” of the car batteries produced in Sombor. They have been redesigned and it was the last in the entire chain of positive changes. Last year the industry doubled its production, extending it from 700,000 to 1.4 million car batteries a year. This market and production expansion is possible thanks to investments from “Farmakom MB” from Sabac, the majority owner of the car battery industry.

The industry itself was founded back in 1952, when it was but a workshop with only few employees.

During the period of privatisation, it went through a great crisis because the quality was lower. The concern from Sabac recognised the business opportunity in production that would go from raw to final product.

They also bought a mine and lead smeltery and invested a significant sum of money in it.

“We found the car battery business riddled with problems and an immediate action was necessary.” Radovan Mijailovic, general manager, says that they employed young and qualified people, and adds that the first major investment was the production facility for plastic boxes and lids. Last year they installed a modern machine for water preparation and bought two new mills for refined lead milling. The new car battery production facility, with modern German equipment, three million euros worth, is about to be finished.

The great comeback of the car batteries was possible because of their high quality and prompt delivery.

The company has 320 maintenance garages in ex-Yugoslav republics. In the first three months of this year, they produced around 170,000 car batteries, which is twice as many as last year. This company from Sombor already has its buyers in Kuwait, Sudan, Italy, Austria, Russia, and Germany as well as in the countries of the region.

био погон за производњу пластичних кутија и поклопаца, производа с којима је раније било доста проблема. Током прошле године инсталирано је савремено постројење за припрему воде, купљена су два нова млина за млевење рафинисаног олова, као и специјалне коморе за “дозревање” акумулаторских плоча. При самом

који се баве одржавањем акумулатора у гарантном року, а о каквом “камбеку” се ради сведочи и чињеница да је у овој фабрици само у првом кварталу ове године произведено око 170.000 акумулатора, што је дупло више него у истом периоду лане. Осим тога, и пласаман је повећан, и то пре свега на инострано тржиште, па је тако две трећине производа сомборског ФАС-а већ пронашло свој пут до купаца у Кувајту, Судану, Италији, Аустрији, Русији, Немачкој, али и земљама непосредног окружења.

279

Привредна комора Сомбор

крају је и изградња и опремање нове зграде за погон формирања батерија, вредан три милиона евра, у којој ће бити монтирана савремена немачка опрема. По речима првог човек ФАС-а, акумулатори из овог погона су се на “велика врата” вратили пре све-га високим квалитетом и кратким роковима испо-руке. Фабрика акумулатора “Сомбор” има у бившим југословенским републикама 320 сервиса,

СОМБОР РЕГИСТРУЈЕ СРБИЈУ И КАЛИФОРНИЈУ

Привредна комора Сомбор

“БОЈА”, Сомбор

Одлука Министарства унутрашњих послова и Завода за израду новчаница у Београду да обиман посао израде регистарских таблица за српска моторна возила у складу са захтевима ЕУ повере сомборској “Боји” а.д. само је још једанпут потврдила висок реноме сомборског произвођача саобраћајне сигнализације. По речима заменика директора “Боје” Златомира Јанковића, вредност овог посла је већа од девет милиона евра, а ово предузеће је у ствари подизвођач Завода за израду новчаница. У “Бојиним” погонима ће се израђивати бланко таблице, док ће Завод “дорађивати” високософистицирану трајну заштиту. У овом сомборском колективу, који је деценијама за МУП израђивао таблице, припремили су се за овако обиман посао још пре непуну годину, када је у погон пуштена најсавременија линија за израду регистарских таблица, чиме је по ко зна који пут “Боја” показала висок степен флексибилности и пословности. О каквом обиму посла се ради сведочи податак да ће за два милиона тренутно постојећих возила у Србији бити неопходна израда дупло више регистарских таблица, а цео посао би требало обавити до краја ове године. Нова производна линија, у коју је уложено милион евра, плод сарадње с немачким “Toenwes CARD”-ом, у стању је да производи таблице по европским стандардима, и то у капацитету од око 3.000 комада на сат. На овим таблицама ће бити урађена рефлектујућа фолија а “Боја” има и техничке могућности да, уколико то наручилац захтева, таблице

280

опреми и интегрисаним ласерским и холограмским обележавањем. Познаваоци ове проблематике неподељени су у ставу да ће на овај начин Србија бити једна од ретких земаља у окружењу која ће испуњавати све европске стандарде и тиме значајно смањити ризик од било каквих фалсификата и злоупотреба регистарских таблица на моторним возилима. Према клаузулама уговора са Заводом за израду новчаница, ”Боја” треба месечно да произведе 330.000 регистарских таблица, да би грађани одмах после Нове године били у прилици да добију нове регистарске таблице. Министарство унутрашњих послова с “Бојом”сарађује више од 30 година, па су тако сомборски фабриканти саобраћајне сигнализације само у последње три године испоручили МУП-у више од 1,6 милион таблица. Велики углед сомборска “Боја” има и на иностраном тржишту, па осим клијената из неколико земаља Африке и Азије, производи и таблице за америчку савезну државу Калифорнију.

The decision of the Ministry of Internal Affairs and the Institute for Manufacturing Banknotes and Coins in Belgrade to give the task of producing license plates for Serbian vehicles to “Boja” a. d. from Sombor has just confirmed the high renown of this producer of traffic signalisation. According to the general manager Zlatomir Jankovic, the value of the job is higher than nine million euros. This company is actually the producer of the Institute for Manufacturing Banknotes and Coins.

“Boja” will produce the license plates, and the Institute will add the highly sophisticated permanent protection.

The people at the company are wellprepared for this job, because a year ago “Boja” started operating the state-of-art production facility for license plate production. The job should be completed by the end of the year, and there are two million vehicles in Serbia, which means that the company has to produce twice as many.

The new production line, a million euros was invested in, came as a result of the cooperation with the German “Toenwes CARD”. The facility can produce license plates according to European standards and make 3,000 per hour. Reflecting foil will be installed on the license plates, and if wanted integrated laser and hologram signs can also be put in. Serbia will be one of the few countries in the region to meet all the European standards and will significantly lower the risk of forgeries of license plates on vehicles.

According to the stipulations of the contract with the Institute for Manufacturing Banknotes and Coins, “Boja” should produce 330,000 license plates, so that the citizens could get them at the beginning of 2009.

“Boja” enjoys a high reputation abroad too, and other than making license plates for a few countries in Africa and Asia, it also produces them for the state of California in the United States.

СВИЛЕНИ ДАМАСТ РУЧНО ТКАН “НОВИТЕТ”, Бездан

Мада је Жакар, револуционар у текстилној индустрији и проналазач ткачких “картица”, одавно постао само предмет интересовања техноисторије 19. века, свакодневни омаж даје му двадесетак ткача специјализоване и јединствене у Европи радионице за израду дамастних тканина “Новитет” у Бездану, придунавском селу крај Сомбора. Већ два века лупкају ручни разбоји по Бездану и никако да стану. Метри и метри свиленог дамаста излазе с ових разбоја и настављају свој пут до резиденција држава, славних и богатих, али и туристичко-угоститељских објеката широм Србије и света. Недавно приватизован, “Новитет” упорно и тврдоглаво не мења ручни начин производње прелепе тканине, јер, како кажу Безданци, ако се упусте у трку с одавно аутоматизованим сличним фирмама, могли би слободно да ставе кључ у браву. Униформисана азијска хиперпродукција би им одавно дошла главе, као, уосталом, и већем делу европске текстилне индустрије. Овако, праве муштерије препознају квалитет непогрешивог ручног рада, јер ниједна машина на свету, ма колико јој били осетљиви сензори, не може с толико пажње да од памучних и свилених нити створи атласну тканину дамаста.

Ових дана Безданци су своју радионицу претворили и у музеј, у којем путници намерници имају заиста необичну дестинацију приликом посете западној Бачкој, а један од резултата оваквог односа према производној традицији и, уопште, баштини је и Златни туристички цвет који је “Новитету” доделила Туристичка организације Србије у категорији сувенира високе вредности.

– Настарији “активан”разбој у радионици је овај из 1871. године, и као што видите, служи добро – каже један од сувласника живописне радионице ручно тканог дамаста Карло Лого. – Немамо намеру да мењамо технологију, већ радимо као и наши стари, пре свега рачунајући на извоз. Сваком економисти је јасно да се на развијена западна тржишта може, или уз помоћ најмодерније технологије, или уз технолошки сложен, уметнички ручни рад. Наши нови радници не могу добрих шест месеци самостално сести за разбој, јер за овакво умеће не постоји школа, већ се тајне заната “скидају” седећи крај старијих и искусних мајстора. Док осамнаест разбоја лупка, а мајстори поскакују са својих клупа не би ли “сложили” безброј нити силом таман таквом каква неће прекинути свилен конац, а ни оставити га “недореченим”, Лого објашњава да сировину набављају и из иностранства, али и од домаћих свилара. Купац се готово увек унапред зна, и не може да купи робу “за јуче”, пошто у “Новитету” не постоји лагер. Његово величанство купац сам бира дезен, боју, величину, мустру… Онда и не чуди што столњаци, салвете, постељина, а однедавно и свилене дамаст крпаре и дамастни мебл-штоф, проналазе свој пут до бројних светских хотела и резиденција.

281

Привредна комора Сомбор

Although Jacquard, the revolutionary in the textile industry and the inventor of pattern cards, remains in the domain of techno-history of the 19th century, the twenty weavers from the workshop for the production of damask fabric “Novitet” pay an homage to him every day. The workshop unique in Europe has been cherishing the tradition of handmade damask for two centuries, and metres and metres of their fabric reach the state residencies, the rich, celebrities, and tourist facilities all over the world. Recently privatised “Novitet” has no intention of changing the old-fashioned method of manual production of damask, because, as they say, if they started competing with the automated companies in the same line of business, they would soon be bankrupt, due to the uniformed Asian hyper production which has undermined most of the European textile industry. As it is, customers recognise the unmistakable quality of hand-made fabric.

Recently, the workshop has been turned into a museum, offering tourists a truly unusual destination when visiting western Backa. Such attitude towards tradition and heritage has earned “Novitet” the Golden Tourist Flower, awarded to it by the Tourist Organisation of Serbia in the category of high value souvenirs.

“The oldest ‘active’ loom in the workshop is this one from 1871, and as you can see, it works well,” says Karlo Logo, one of the co-owners of the colourful workshop. “Our objective is to increase export, as we believe that the western markets can be penetrated with either the latest technology or with technologically complex, artistic handiwork,” he explains.

While the eighteen looms chatter in the background, Logo explains that they almost always work for a known customer.

ТЕМЕЉ МОДЕРНЕ ПРОСВЕТЕ

Привредна комора Сомбор

ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ, Сомбор

Српска просвета је 2008. године имала велике јубилеје, па самим тим и Сомбор слави. Наиме, пре 230 година, залагањем великог српског просветитеља Аврама Мразовића, у Сомбору су започели такозвани “нормални течајеви” за српске народне учитеље, што представља почетак високог образовања не само у Срба већ и на целом словенском југу,

Норма је прерасла у Препарандију, која је свега неколико година била измештена у Сент Андреју, али се врло брзо “вратила кући”, да би, мењајући име, али не и мисију образовања српских просветних радника, преко Учитељске школе, Педагошке академије, Учитељског факултета и данашњег Педагошког факултета дочекала јубилеј.

ако ни због чега другог, а оно зато што је управо Мразовићев васпитаник и полазник “Норме” Јован Савић, српској јавности далеко познатији као Иван Југовић, уједно и оснивач београдске Велике школе, претече београдског Универзитета. Врло брзо Мразовићева

– У години јубилеја без преседана у српској просвети, сасвим је извесно да је и у предстојећем веку обезбеђена будућност високог образовања у Сомбору – не без поноса коментарише годину јубилеја декан Педагошког факултета у Сомбору проф. др Драган Солеша.

– Грађевински радови на изградњи студентског дома, започети 2007. године, окончани су у рекордном року, за

282

Serbian education has celebrated some great jubilees in 2008, and Sombor has celebrated too. 230 years ago, thanks to the enlightener Avram Mrazovic “normal courses” for Serbian teachers were started in Sombor, which represents the beginning of high education not only in Serbia but also in all Slavic south.

“It is clear that the future of aca-

између државе, односно града Сомбора, и Педагошког факултета, зграда која је украс централне градске Улице краља Петра Првог такође је обновљена, а у задужбини српског патријарха ће, према постојећим плановима и пројектима, бити отворен модерни истраживачки центар за употребу информатике у образовању. Овај пројекат већ је подржан и од претприступних програма

Европске уније, али и од представништва информатичког гиганта као што је “Majkrosoft”. Тиме су сомборски просветари, баштинећи аманет својих мудрих и образованих предака, који су упалили лучу писмености у нововекој Србији, одмакли далеко у информатичку еру. Са својих шест образовних профила, од којих, осим учитељског, у последње време највише студентске пажње заокупља дизајнер медија, ПФС као и до сада представља камен темељац модерне просвете Србије, примењујући европска искуства и сарађујући

с универзитетским центрима од Марибора, преко Хелскинкија до Сингапура, што, поред несумњиве високе репутације у домаћим оквирима, само додатно сведочи о угледу који ова установа има и у светској академској заједници.

283

Привредна комора Сомбор

demic education in Sombor is provided in this century too,” proudly commented the dean of the Faculty of Pedagogy in Sombor, Dragan Solesa, PhD. The development of the students’ dorms was completed in less than 12 months.

According to Solesa, the largest investments were made by the Executive Council of Vojvodina. They provided 200 million dinars for building the dorms, where 150 future students will move in next year.

After certain administrative problems about the ownership between the town of Sombor and the Faculty of Pedagogy, the building in the central street was renewed, and a modern research centre for the application of computer science in education will be opened in the building which is the endowment of the Serbian Patriarch Georgije Brankovic.

This project was confirmed by the European Union, as well as by the computer giant “Microsoft”. With the help of modern equipment, the teachers from Sombor stepped into the computer era.

With six profiles offered at the faculty, other than the Department for Teachers, there is also the Department for the Media Designers that seems to be quite popular. They cooperate with different university centres from Maribor over Helsinki, to Singapore which speaks of the fact that this institution is highly rated in Serbia, but in the world too.

мање од 12 месеци, а на Министарству просвете је да опреми Дом и уврсти га у мрежу студентског стандарда. По речима првог човека сомборског Педагошког факултета, лавовски део терета на модернизацији ПФС-а поднело је Покрајинско извршно веће, на чију иницијативу је и обезбеђено безмало 200 милиона динара из Покрајинског фонда за капитална улагања управо за изградњу Студентског дома у којем ће од идуће године смештај наћи више од 150 будућих академских грађана Србије. О томе да се и у години јубилеја води рачуна о спајању модерног и богате традиције сведочи и зграда некадашња Препарандије, подигнуте залагањем дугогодишњег настојатеља ове установе и потоњег српског патријарха Георгија Бранковића. Након административне перипетије око имовинскоправних односа

КАД СТАКЛО БОЈОМ ПРОГОВОРИ

Привредна комора Сомбор

Витражи “МИЉЕНОВИЋ И СИН”, Сомбор

Сомбор се, као стари трговачки и мануфактурни центар, из давнина може подичити богатим наслеђем старих и уметничких заната, који и даље живе у овом граду. Све иницијативе у активностима очувања ових традиционалних, у приличној мери одавно заборављених, знања и умећа годинама потичу управо из Сомбора, али готово преседански звучи наслеђе које Сомборци и данас гаје када је у питању витраж, примењена уметност или уметнички занат обраде равног стакла,

ћавање шаблона по којима се стакло сече заменили штампом на А0 ласерском плотеру. Посао за који је чак и крајем прошлог века требало неколико дана, сада се заврши за свега неколико минута простим притиском на тастатуру компјутера. Витражи који су произведени у овом атељеу красе многе сакралне и профане објекте, не само у Србији већ и у окружењу, а поједини су своје купце пронашли и

његовог осликавања и компоновања сложених слика повезивањем делова стакла оловним профилисаним тракама. У самом врху овог уметничког заната, слободно се може рећи у овом делу Европе, већ годинама је и сомборски Атеље за израду витража “Миљеновић и син”. С вишедеценијским искуством израде нових и реконструкције антикних витража, овај атеље представља верну реплику староставних радионица, комбинујући традиционални рад с најновијим техничким достигнућима машинства, грађевинарства, металургије, информатике и других, витражу блиских научних дисциплина.

– Богато се користећи сарадњом с нашим најеминентнијим уметницима, сликарима и дизајнерима, кроз процес традиционалне израде витража трудимо се да што више користимо и најновија достигнућа технике, али тако да не пређемо границу аутентичности – каже власник и “први мајстор” овог атељеа Милић Миљеновић. – Када је реч о новинама у поступку израде, пре свега мислим на употребу дигиталне технике обраде ликовних предложака. Тако смо мукотрпно ручно прецртавање и уве-

у Русији, на Азурној обали, као и преко океана, односно у Ванкуверу и Перту. Од тржног центра “Булевар” у Новом Саду, преко подгоричког ресторана “Рибница”, катедрале San Gerhard di Sangredo у Вршцу или православног манастира аветог архиђакона Стефана, до канске резиденције индустријалаца, породице Вернер, и московске Gasweft banke преламају светло производи Атељеа за витраж “Миљеновић и син”.

284

As it is an old trade and manufacture centre, Sombor has a rich tradition of old arts and crafts, which still live in the town. Heritage, which Sombor still has with stained glass, is unique.

The Sombor-based atelier “Miljenovic and Son” is at the very top of this applied art. Their experience in making new and reconstructing antique stained glass artworks has lasted over a few decades. The atelier represents a combination of old workshops and tradition and the latest technique, machines, metal industry, computers, etc.

“We cooperate with the most famous artists, painters and designers, and through the process of the traditional stained glass production we do our best to utilise contemporary techniques, but never to cross the line of authenticity,” says the owner of the atelier Milic Miljenovic, adding: “We use digital technique for processing samples. This used to take days in the last century, and now it takes only few minutes, thanks to computers.”

Stained glass made in this atelier decorates many sacral and civil properties, not only in Serbia, but in the region too, and some of the products found their buyers as far as in Russia, Azure Coast, Vancouver, and Perth. Thanks to the stained glass produced by “Miljenovic and Son”, the light refracts from the walls of the shopping centre “Bulevar” in Novi Sad, restaurant “Ribnica” in Podgorica, San Gerhard di Sangredo cathedral in Vrsac, Cannes residency of the industrial family of Werners, etc.

СЕДАМ МИЛИОНА СИГУРНИХ ПУТНИКА “СЕВЕРТРАНС”, Сомбор

Аутопревозно предузеће “Севертранс” из Сомбора, које је једно од највећих такве врсте у Војводини, али и у Србији, са својих више од 70 аутобуса, од којих је већина високе туристичке класе, одавно представља синоним за удобну, али и пре свега сигурну вожњу. Не тако давно приватизованим предузећем руководи већ искусан менаџмент, у којем су млади и стручни кадрови, па не чуди чињеница да овај аутопревозник годишње има више од седам милиона путника.

– Откако ради нови менаџмент, продаја карата повећана је за 40 посто, за колико је повећан и број месечних карата – каже извршни директор сектора развоја маркетинга у “Севертрансу” Горан Лакетић. По његовим речима, менаџмент ради на повећању месечног прихода, а приоритет су ванредне линије, па колектив посебну пажњу поклања и туристичким линијама, тако актуелним током летњих дана. У сарадњи са Саобраћајним институтом CIP, пословодство је сагледало рентабилност свих линија, а нарочиту пажњу посвећују безбедности путника, на шта их, уосталом, обавезује и традација, пошто је “Севертранс” проверено један од најсигурнијих аутопревозника већ деценијама. Потврда овога је и чињеница да је управо “Севертрансу”, у процесу транспарентне јавне набавке,

поверен посао превоза ђака и радника на подручју града Сомбора.

– Увелико смо кренули с новим системом издавања месечних карата који обухвата много веће повластице у односу на претходни систем – каже Лакетић, додајући да су увели показне карте с неограниченим бројем вожњи.

– За ђаке попуст износи од 30 до 40 одсто, радници имају попуст од 20 до 30 процената, а пензионери чак 50 одсто. Сви путници “Севертранса” имају попуст од 20 одсто на повратну карту, која важи месец дана. Осим 20 полазака за Београд и 18 повратака у Сомбор, “Севертранс” има и линије Београд–Загреб, Нови Сад – Загреб, Сомбор–Сокобања, као и оне за Врњачку бању, Суботицу, Нови Град и Теслић у РС, али и евротуре, које повезују Сомбор и Берлин, Франкфурт, Хамбург и Штутгарт. У сезони летњих ферија сомборски аутопревозник се истиче и својим сезонским линијама ка Црногорском приморју.

– “Севертранс” је основао и туристичку агенцију, добили смо и ЈУТА-ину А лиценцу, и имамо закупљен хотел “Гранд” у Будви и вилу “Камелија” у Игалу – каже Лакетић, додајући да туристичка агенција овог превозника својим клијентима обезбеђује и аранжмане у Грчкој. – Сомборцима је у последњих неколико месеци на располгању и наша такси служба, која с 24 препознатљива возила “голф 5” представља потпуну новину. Са ценом од 80 динара за вожњу до три километра и експедитивном диспечерском службом, квалитетом услуга далеко смо превазишли конкуренцију, а број тако превезених Сомбораца и њихових гостију једина је права потврда пословне оријентације.

285

Привредна комора Сомбор

Transport Company “Severtrans” from Sombor is one of the largest transport companies in Vojvodina, with more than 70 coaches most of which belong to the high tourist class. “Severtrans” has been a synonym for comfortable and safe transport for a long time.

Experienced management has been in charge of the company since its privatisation. Most of the employees are young, and the fact that the company transports as much as seven million passengers annually comes as no surprise.

“Ever since we got the new management, ticket sales went up 40%,” says the Marketing Department manager in “Severtrans” Goran Laketic. According to him, the management is working on increasing monthly income, and tourist destinations are their focus at the moment.

Another main concern of the company is safety of their passengers, and “Severtrans” has been one of the safest transport companies for decades.

They offer 30 – 40% discount for students, 20 – 30% for workers, and 50% discount for retired people. All the passengers of “Severtrans” get 20% discount for buying a return ticket.

Other than 20 departures to Belgrade and 18 returns to Sombor, “Severtrans” also has departures on the routs: Belgrade-Zagreb, Novi Sad-Zagreb, Sombor-Sokobanja, and to Vrsacka Spa, Subotica, Novi Sad and Teslic in Serbia, but also Sombor to Berlin, Frankfurt, Hamburg and Stuttgart. During summer, “Severtrans” has lines taking tourists to the Montenegrin coast.

“Severtrans founded a tourist agency, got a license from JUTA and rented “Grand” hotel in Budva and villa “Kamelija” in Igalo,” says Laketic, adding that the tourist agency provides accommodation in Greece as well for its passengers.

СИГУРАН ПАРТНЕР ГИГАНТИМА АУТО-ИНДУСТРИЈЕ

Привредна комора Сомбор

“ЗАСТАВАПРОМЕТ”, Сомбор

Протеклих деценија сомборски “Заставапромет” постао је „заштитни знак“ сигурног и педантног одржавања готово свих врста возила који се крећу по српским друмовима. Са својим сервисно-продајним објектима у девет војвођанских општина обезбеђује срп-

ским власницима моторних возила одржавање и снабдевање деловима готово свих светских произвођача, али ипак предност имају програми „Заставе“, и „Ваза”, односно возила програма “лада”. У процесу приватизације, ово некада акционарско друштво у већинском власништву државе и некадашњу ћерку фирму крагујевачког џина „Застава“, у првим данима 2006. године купило је предузеће „Србоекспорт“ из Обреновца, генерални заступник руског произвођача аутомобила „лада“, па је било реално очекивати да ће се, захваљујући приватном капиталу и новом титулару, понуда „Заставапромет“ само приширивати. То се и догодило, па је, осим улагања у сам “Заставапромет” и реконфигурације менаџмента, продајна палета возила и сервисирања проширена на “хјундаи” програм, а по плановима даљег развоја,

286

“Заставапромет” би ускоро требало да постане и званични дистрибутер још неколико горостаса ауто-индустрије. Предиспозиције за то постоје, пошто ово предузеће има у власништву више од два хектара пословног простора „под кровом“, у чему се истичу сервиси у Сомбору, Кули, Оџацима и Новом Бечеју. Они, осим опреме, располажу оним највреднијим – стручним и искусним кадровима, у потпуности спо-собним да одговоре на захтеве тржишта. Иако је последњих година по-словао у нерешеном статусу делимичне зависности од крагујевачке компаније „Застава“, што је донекле успоравало његов развој, запослени у „Заставапромету” су успели и пре завршеног процеса приватизације да целокупну мрежу сервиса и малопродаје информатички умреже, тако да, захваљујући постојећем ЕРЦ-у (електронско-рачунарском центру) и његовим стручњацима, новом власнику контрола целог система с повратним информацијама у реалном времену не представља проблем.

In the last few decades, “Zastavapromet” from Sombor has been a trademark vouching reliable and precise maintenance of almost all vehicles driving across the roads of Serbia. They have their premises in nine municipalities of Vojvodina, providing maintenance services and spare parts of almost all the world’s car producers, although mostly “Zastava” and “Vaza”, that is to say for the “Lada” vehicles. In the privatisation process, this state-owned joint stock company and the subsidiary of Zastava was purchased by Srboeksport from Obrenovac, the general distributor of the Russian “Lada” producer.

Other than investments in Zastavapromet and the management reconfiguration, the range of products and service of “Zastavapromet” has been widened to include the “Hundai” programme, and according to plans, “Zastavapromet” should soon become the official distributor of some other giants of the automotive industry. The preconditions for the extension exist as this company owns two hectares of business premises in Kula, Odzaci, Sombor and Novi Becej. Other than the equipment, they also have a team of experts that is capable to respond to all the demands of the market.

ПЛОВЕ БАРЖЕ ЗА БЕЧ “БРОДОРЕМОНТ”, Бачки Моноштор

доградитељи имају још веће планове за следећу годину. – Иако само на курсним разликама на једном броду као осведочени извозници губимо од 10 до 12 милиона динара, већински власник, новосадски “Terra trade”, још увек изналази начине, не само да омогући производњу већ и да непрестано улаже у модернизацију бродоградилишта. Већински власник до сада је уложио више од 1,5 милион евра у “Бродоремонт”. Просечна баржа класе “Квинто” дугачка је 90, а широка 11,5 метара, намењена је

Наиме, у “Бродоремонту” у Бачком Моноштору, као на траци, завршавају се бродови-барже за познатог купца, холандску фирму “Kammar”. По речима директора “Бродоремонта” Милета Басарића, бачкомоношторски мајстори ће до краја 2008. године реномираној фирми из Ротердама испоручити и један брод тегљач, чиме ће се, у односу на претходну, ове године производња у Бачком Моноштору дуплирати.

– Испоруком брода “Квинто 2” и следећег, чија градња треба да буде готова до краја новембра, “Бродоремонт” ће ове године прерадити укупно 2.200 тона челика, што је дуплирање производње у односу на лане – каже Миле Басарић, и наводи да бачкомоношторски бро-

преносу расутог и контејнерског терета, а у њу је уграђено 550 тона српског челика. Занимљиво је да се барже системом Канала ДТД преводе у Дунав, тако да се примопредаја бродова обавља у Бечу, а како тврде у овом бродоградилишту, већ у прва три месеца 2009. године за Беч ће отпловити још две гигантске барже. Овакви подаци као логичну последицу имају и то да је бачкомоношторско бродоградилиште последњу годину ду-плирало број запослених, па их је сада 180, чиме спада у ред највећих послодаваца новозапосленима у Сомбору и околини.

287

Привредна комора Сомбор

Thanks to the fact that the oldest shipyard in Serbia, called “Brodoremont”, is located only 12 kilometres away from Sombor inhabitants of the area can say that they are still “Pannonian sailors”. In “Brodoremont” in Backi Monostor, ships are being finished for a famous buyer from Netherlands “Kammar”. According to the general manager of “Brodoremont” Mile Basaric, “Brodoremont” will deliver a tugboat to its client by the end of 2008.

“With this tempo of production when we deliver the tugboat “Kvinto 2”, we will have processed 2,200 tons of steel, which is twice as much as last year. We have even bigger plans for the next year.

The average barge of “Kvinto” class is 90 meters long and 11.5 meters wide, and is used for transportation of low value bulk items. The interesting fact is that the barges navigate the Danube-Tisa-Danube canal into the Danube, and the ships are taken over in Vienna. In the first three months of 2009, two more gigantic barges will sail off to Vienna. The consequence of this was doubling the number of the employees at the shipyard in Backi Monostor, and this makes it one of the largest employers in and around Sombor.

Захваљујући чињеници да свега 12 километара од Сомбора постоји најстарије речно бродоградилиште у Србији, “Бродоремонт” у Бачком Моноштору, житељи овог краја и даље могу својатати придев “панонских морнара”. Након готово деценије и по агоније, ово бродоградилиште се нашло не само на путу повратка на старе стазе успеха већ бележи и помаке у пословању какви се не памте од далеке 1802. године, када је на овом делу обале Дунава поринут први брод.

ПАКОВАЊЕ, А СВЕТСКО

Привредна комора Сомбор

“ТИПОГРАФИЈА”, Оџаци

Готово без изузетка сви стручњаци истичу да Србија има шта да понуди светском и, надасве избирљивом, западноевропском тржишту, али да често наши привредници једноставно то не знају да “упакују”. Да је све мање разлога за овакве превиде сведочи и рад “Типографије” у Оџацима, фирме која је достигла завидне резултате у производњи еколошки непревазиђеног материјала неопходног за паковање – картона. Ова млада графичка индустрија започела је свој развој 1986. године.

Свакодневни напредак “Типографије” и осавремењивање процеса производње одговара запосленима, власнику “Типографије”, али и осталим становницима Оџака. “Типографија” је дала значајан допринос развоју овог места у условима када је доста субјеката томе затворило врата.

288

– Читав један блок урбанистички је решен захваљујући развоју “Типографије”, обезбеђене су бројне породице, а многи млади су нашли извор прихода у времену када је било скоро немогуће наћи посао с одговарајућом школском спремом или без ње – истиче власник овог предузећа Бранислав Вујиновић. Ова фирма донатор је многих акција у здравству, култури и многим другим областима, а за нови православни храм у Оџацима “Типографија” је обезбедила

црквена звона. Квалитетни производи којима ова кућа има разлога да се похвали су: хромокартонска амбалажа за ручно и машинско паковање у прехрамбеној, текстилној и фармацеутској индустрији, те индустрији обуће и галантерије. “Типографија” обухвата три производне хале, малопродајне објекте, савремене машине за припрему те машине за квалитетну вишебојну и префињену штампу.

There is almost no exception when experts say that Serbia has a lot to offer to the world and the quite meticulous west European market, but that people in Serbia just do not know how to wrap it up for presentation. “Tipografija” proves that less and less such remarks stand. The company produces ecological material for packaging – cardboard.

This young graphic industry started work in 1986, and daily progress of the company suits the owner, the employees and of course all the inhabitants of Odzaci.

“One whole block was urbanistically developed thanks to the growth of “Tipografija”, many families secured and many young people found jobs when it was virtually impossible,” says the owner of this company Branislav Vujinovic.

This company is a big donor for health, culture and other areas, and within their philanthropic efforts they have provided the church bells for the new Orthodox church in Odzaci.

“Tipografija has three production halls, retail store, modern machines for preparation and machines for high quality, multi-coloured print.

СВЕТСКИ ДИЗАЈН САНИТАРНЕ ПЛАСТИКЕ “ТЕХНИКА”, Кула

санитарне пластике. Да бисмо се могли носити с другим произвођачима, наша дизајнерска и технолошка решења морају бити на светском нивоу, а да смо у томе успели сведочи и чињеница да „побеђујемо“ и у надметању с италијанским или немачким фирмама специјализованим за ову врсту производње – поносан је на запослене у „Техници“ Петко Оцокољић. Захваљујући оваквом приступу послу, на српском тржишту „Техника“ је позната по свом програму санитарне пластике, па се у немали број новоизграђених стамбених и пословних објеката уграђују управо производи ове фабрике. Куљани су посебно поносни на своју технолошку иновацију, бешумни магнетни вентил за водокотлиће, који у овој бранши представља праву малу

кутије, па није чудила изванредна сарадња с фабриком акумулатора у Сомбору, која је била један од наших најозбиљнијих партнера. Након њихове докапитализације, определили су се за развој властите производње акумулаторских кутија, што је “Технику” усмерило на промену до тада традиционалне производње, тако да смо “појачали” сегмент производње

револуцију. Производ домаће памети и вештих руку пронашао је свој пут до тржишта и без неке посебне медијске промоције, јер и за њега важи један од постулата тржишно оријентисане привреде да је квалитет најбоља реклама.

289

Привредна комора Сомбор

“Tehnika” a. d., the famous producer of plastic passes from Kula, will not have any real competition any time soon in either Serbia or the region, when it comes to design, technique, quality, originality and rationality of business. According to the majority owner in Kula, Petko Ocokoljic, the invested money is paying off. “Tehnika” is a serious factor on the markets of Russia, Italy, and France.

“Until two years ago, they were producing car-battery boxes and good cooperation with the industry from Sombor came as no surprise. After the industry from Sombor started their own production, “Tehnika” focused on the production of sanitary plastics. In order to be competitive on the market, we had to raise our technological and design solutions to the world level.

Judging by the fact that we are “winning” the battle with Italian and German competitors, we have succeeded,” Petko Ocokoljic is proud to say.

Thanks to this attitude to work, “Tehnika” is famous for its sanitary plastics program, and many of newly built residential and business properties have chosen to use their products.

Реномирани кулски произвођач пластичних маса, „Техника“ а.д. по свему судећи скоро неће добити правог такмаца на тржишту Србије и околних земаља када је у питању дизајн, техничка иновативност, али и рационалност пословања, па самим тим и цена њихових производа. По речима већинског власника „Технике” у Кули Петка Оцокољића, новац уложен у најмодернију технологију вишеструко се исплаћује пошто осим српског, кулска „Техника“ представља озбиљан фактор и на тржиштима Русије, Италије и Француске.

– Носећи програм „Технике“ су до пре годину-две биле акумулаторске

НАМЕШТАЈ ЗА ЈУГОИСТОК ЕВРОПЕ

Привредна комора Сомбор

ТРА “ДУГА”, Сомбор

Сомборско предузеће ТРА “ДУГА д.о.о. обележило је у 2008. двадесет година постојања. Од оснивања 1988. као СТР “Дуга” до данас, пређен је пут који је ову фирму од мале трговинске радње претворио у једног од највећих произвођача намештаја у Србији и носиоца привредног развоја сомборске општине. Детаљно конципирана стратегија развоја довела је до стварања бренда “александро”, робне марке намештаја познате потрошачима како на домаћем тако и на бројним иностраним тржиштима. Осим улагања у развој и модернизацију производње, предузеће ТРА “Дуга” је носилац и главни покретач стратешког повезивања са словеначким предузећем “Леснина” АД, лидером на тржишту намештаја у југоисточној Европи. Повезивање ове две куће резултирало је настанком новог предузећа – “Александро” д.о.о., које данас представља један од највећих продајних ланаца намештаја и присутно је, преко 17 продајних салона, у готово свим већим градовима у земљи.

– Протеклих 20 година рада говоре у прилог чињеници да се вредним радом и безрезервним залагањем, без обзира на препреке које су нас током тих двадесет година пратиле, могу остварити резултати који су више него импресивни. Сматрам да је удружени рад свих запослених прави пример и формула успеха за све који данас почињу свој бизнис како да, без обзира на скроман почетак, сопственим радом и залагањем постану један од стубова привредног живота – каже генерални директор ТРА “Дуга” Мирко Ракоњац. Евидентне позитивне тенденције пословања у 2007. години у бројка-

290

ма изгледају импресивно: остварени приход је 29 посто већи него 2006, а број радника, запослених у ТРА “Дуга” и у зависним предузећима “Александро” и “Агросавез” је 390, што је 25 посто више него у 2006. години. С постојећим машинским парком производња у 2007. постигла је свој максимум. За њен даљи раст била су неопходна улагања у опрему, што је већ 2008. године спроведено у дело. Година јубилеја обележена је инвестиционим улагањима чији ће се ефекат одразити на производњу у наредном периоду. Недавно набављена нова опрема омогућиће рад у две смене, а самим тим и повећање производње. Нови систем аспирације омогућује несметан рад нове опреме и заштиту животне средине. Циљ предузећа ТРА “Дуга” у наредном периоду је да се кроз улагање у нову опрему омогући константно унапређење квалитета производа и стварање бољих услова рада. Једна од највећих инвестиција биће улагање у систем online управљања производњом, што ће омогућити даљи развој предузећа и опстанак на тржишту југоисточне Европе.

TRA “DUGA” d. o. o. celebrated its twentieth birthday in 2008.

This company started as a little trade shop, and along the way, it has become one of the largest furniture producers in Serbia.

Their detailed strategy helped them make “Aleksandro” brand, famous in Serbia and abroad. Other than investing in production development and modernisation, “Duga” is strategically connected with “Lesnina” from Slovenia, which is the market leader in Eastern Europe. Connection of these two companies resulted in making a joint venture company named “Aleksandro” d. o. o. that represents one of the largest furniture sales chains in all bigger cities in the country.

“Past twenty years witness that hard work and investing bring more than impressive results, even though there were years of crisis. I think that joint effort of all the employees is a real example and formula for success for everyone who is setting up a new business. A modest start can turn into one of the pillars of the economy with hard work and investments,” says Miro Rakonjac.

The positive tendencies of the business in 2007 are impressive: the income is 29% higher than in 2006, and the number of employees is 390, which is 25% higher than in 2006.

For further growth, investing in the equipment was necessary, and that happened in 2008.

New equipment brought work organised in two shifts, which meant the increase in production. The goal of the company is the constant improvement of quality and provision of better work conditions. One of the largest investments will be the online production management, which will facilitate the further growth of the company and enable it to maintain its position on the market of SouthEastern Europe.

ЗВЕЗДИЦЕ У ЦЕНТРУ ГРАДА ГАРНИ-ХОТЕЛ “АНДРИЋ”, Сомбор

Смештен у самом срцу града, челом према знаменитом сомборском Народном позоришту, овај гарни-хотел је оцењен с три, али праве звездице. По једнодушном мишљењу гостију, туроператера и познавалаца туристичких прилика у Србији, али и у Европи, квалитет услуга, комфор и дизајн целог хотела је далеко

овом граду заиста и био ако није дегустирао надалеко чувени рибљи паприкаш припремљен у рустикалном здању Чарде “Андрић” на обали Великог бачког канала. Ипак, предузимљиви брачни пар Андрић отишао је и корак даље и свом граду и његовим посетиоцима средином 2008. године даровао хотел “Андрић” којег се, слободно се може рећи, не би постиделе ни резиденцијалне четврти Париза, Рима или Лондона.

бољи него што сведоче звезде крај његовог имена, али за сад је Андрићима на бригу и старање 30 кревета, што ће рећи 12 соба и два апартмана, док би за четврту звездицу било неопходно значајније проширити капацитете. Ипак, хотел “Андрић”, намењен пре свега пословним људима, љубазношћу домаћина и интимношћу дизајна потпуно оправдано надомешта овај “недостатак”. Од атријума, рецепције, хола, до све и једне собе и апартмана, цео гарни-хотел одише аристократским духом Европе, а људима из туристичке бранше преостаје да хотел “Андрић” препоруче као успешан модел хармоничног спајања новог објекта с евидентно успешним утискивањем печата патине и оне монденске ушушканости којом суверено господаре такве иконе туризма као што су “Валдорф Асторија” или “Риц”.

291

Привредна комора Сомбор

If we talk about Sombor tourism, the real standard-setter is the restaurant “Andric”, founded and owned

by Borislav and Radmila Andric, renowned Somboor tourism entrepreneurs. People who visit Sombor can claim they have truly been there only if they have tasted the exquisite fish stew, prepared in the rustic looking restaurant “Andric” located on the bank of the Veliki Backi Kanal. The couple Andric took another step and opened the “Andric” hotel in 2008.

Situated in the very heart of the town, facing the National Theatre, this hotel has three stars. The quality of the hotel is by far higher than having only three stars, according to the guests, tour guides and tourist experts. The hotel has 30 beds, 12 rooms and two suites, and getting the fourth star would mean a significant expansion of the capacities.

Intended primarily for businessmen, with its design of the reception, lobby, rooms and suites, the hotel reflects the aristocratic spirit of Europe.

Ако се говори о сомборском туризму, еталон правих вредности су годинама представљали ресторан “Андрић” и истоимена чарда, чији су оснивачи и власници Борислав и Радмила Андрић, угледни сомборски туристички радници. Било који путник намерник који је посетио Сомбор не може за себе тврдити да је у

НА УСЛУЗИ ПОЉОПРИВРЕДИ

Привредна комора Сомбор

“ПОЉОСТРОЈ”, Оџаци

Далеко је од 1950. године, када је основано, одмакло предузеће “Пољострој” у Оџацима. Готово би се могло рећи да је ова фирма и један од успешнијих и бољих модела транзиције друштвеног у приватно власништво, пошто у ово време, ослоњено на, од 2006. године већинског власника Марију Јерковић, бележи не само опоравак него и експанзију. Основна делатност сада реномираног произвођача пољопривредне опреме у почетку је била

базирана на поправци пољопривредних машина, а током времена се развио у поузданог произвођача пољопривредне механизације. Изузетну прекретницу у развоју ове фирме представљао је почетак производње лиценциране пресе високог притиска PVP-351 за истовремено сакупљање и балирање пољопривредних травнатих биљака, која је откупљена од фирме CLASH. Не тако давно, системско-финансијско реструктурирање је све кадровске и емпиријске потенцијале “Пољостроја” увело у свет модерног пословања, с брзим “одговорима” на захтев неприкосновеног регулатора, слободног тржишта. Радници ове фабрике обављају широк спектар послова: машинску обраду метала у захтеваним квалитетима, озубљивачке операције за израду зупчаника мо-

292

дула, спољашња бушења вратила, главчина и осовина, обраду делова од алуминијумских легура, бушење делова на машинама без шиљака, обраду делова из шипке као и одливака и оковака, обраду делова од лимова и цеви деформацијама на хидрауличним и ексцентричним пресама, обраду делова на аутоматским струговима, услуге оштрења алата… Из широког произвођачког репертоара ове фирме издвајају се пресе високог притиска, самоходне моторне косачице, машине за кошење крмних култура прилагођене свим теренским условима, житна сејалица, машина за сејање култура од величине мака до зрна грашка, универзална ситнилица биљних остатака. Ту су, осим многих других машина, још и расипач минералног ђубрива, круњач с могућношћу покретања на електричну енергију, али и на тракторски погон. Како истичу у “Пољостроју”, предузеће је оријентисано ка развоју и освајању тржишта новим производима, ка олакшавању и убрзавању пољопривредне производње и прераде усева, и то првенствено за мања и средња газдинства.

The company “Poljostoj” was founded back in 1950 and one can say that it is one of the best models of transition from state to private property, as it shows not only recovery but also expansion since it has been taken over by Marija Jerkovic.

Its basic business was agricultural machine services, but it has become a famous producer of agricultural mechanisation. A significant turning point of the company was marked by the beginning of the production of the licensed high-pressure press PVP-351 they bought from the company CLASH. The factory workers do a wide cover a wide range of activities: machine metal processing, operations for gears, processing of parts made of aluminium alloys, processing of parts made of tin, etc.

The company is oriented towards the development of the company business and new products.

Its objective is to provide faster and easier agricultural production and processing of crops primarily to small and medium farmsteads.

ПРЕВОЗ ДО КРАЈА СВЕТА ДП “ЗАЛИВ”, Црвенка

- Цео возни парк “ДП ЗАЛИВ” пријављен је Министарству за капиталне инвестиције Републике Србије а поседујемо и дозволе за међународни превоз за велики број земаља ЕУ – наглашава власник предузећа Павићевић. Како је истакао, велики број камиона тегљача има Euro 3, Euro 2 и Euro 1 моторе, који поседују сертификате и потврде од Министарства о способноси теретног и прикључног возила за коришћење у друмском саобраћају. Такоде, додао је, велики број возила подвргнут је прегледу прописаном ADR и поседује

Драгана Павићевића. Предузеће поседује паркинг поред кога се налази и радионица, где се ремонтују и одржавају возила. При ремонтној радионици су и два теренска пик-апа који се користе за отклањање евентуалних кварова на терену. Предузеће “ДП ЗАЛИВ” д.о.о. одрађује агенцијске услуге превоза и сарађује са многим домаћим и страним предузећима.

сертификате о исправности неопходној за превоз одређених опасних роба. Један број возача поседује ADR-сертификате о стручној оспособљености а поједини камиони у склопу своје опреме имају уређај који омогућава сателитско праћење, што дозвољава перманентно посматрање кретања возила и терета где год да су. У возном парку се налази 30 тегљача марке MAN и Mercedes, 30 шлепера, 5 кипер возила, две нисконосеће приколице, 14 хладњача, прилкључна возила, силос-цистерне, термо изоловане цистерне, као и оне за превоз опасних материја. Дужи низ година “ДП ЗАЛИВ” успешно сарађује са великим бројем предузећа а сви су показатељи да ће у наредном периоду развојни пут предузећа и даље ићи само узлазном путањом.

293

Привредна комора Сомбор

If there is a synonym for safe and quick transport of goods, which is one of the key factors of success in modern economy, then it has to be “DP ZALIV” from Crvenka. The company, founded in 1997, provides national and international transport.

It got its name because of the Veliki Backi Kanal, which is lies next to the company offices, and the initials in the name, are the initials of the owner Dragan Pavicevic. The company transports goods and cooperates with many Serbian and foreign firms.

They have licenses for international transport for many countries in the European Union. Most of the trucks have engines Euro 1, Euro 2, and Euro 3, which have certificates for use in the road traffic. A number of drivers have ADR certificates of their expertise and some trucks have systems for satellite monitoring which allows permanent tracking of the vehicles whereever they are. The company has 30 MAN and Mercedes tug trucks, 30 tugs, 5 kipper vehicles, 14 cold storages, silo-cisterns, thermoisolated cisterns, etc.

Ако постоји синоним за сигуран и брз транспорт роба, што је један од кључних фактора успешности модерне економије, онда је то свакако “ДП Залив” из Црвенке. Предузеће “ДП ЗАЛИВ” д.о.о. бави се домаћим и међународним транспортом, као и прометом робе а основано је 1997 године и, да не би било забуне због имена фирме, цело је у приватном власништву. Добило је име по заливу Великог Бачког Канала, који се налази поред канцеларија предузећа, а иницијали ДП у имену фирме су иницијали њеног власника и оснивача,

АПАТИН

Привредна комора Сомбор

ГРАД ВЕЛИКОГ ИЗАЗОВА Оно што данас, на мапи Србије, издваја Апатин и његову општину, не припада, само, чињеницама његовог великог инвестиционог замаха, или, градитељским корацима учињеним на његовом осмишљеном модерном урбанистичком и комуналном опремању у свим инфраструктурним сегментима, него и изнедравању једног новог, посвему градског, духа полиса. Са атрибутима без којих је сваки, мали или велики, град мртав и без перспективе. Сваки странац, или путник намерник, ће енргију тих атрибута препознати у спознаји грађана Апатина, који су свесни и безмало уверени да је Дунав суштинско оличење његове естетике, историје, перспективе и будућности. И то Дунав, на својим вијугавим обалама, волшебно, као један велики апартман, насељен маринама, лукама, спортским дворанама и теренима, бициклистичким и трим стазама. И путоказима, који га топонимски и географски легитимишу, као једно од најкомфорнијих средишта бисерног резервата Горњег Подунавља и његове бајковите природе. И еуфоничног говора представника његове флоре и фауне. Капиталне рике јелена. Мириса пива. А, све то то у епицентру успомена на људе и дела, који су несебично, кроз историју разноразних и разнотоних

Apatin Municipality is located in the north-west of Backa in Vojvodina, on the left coast of the Danube. Its area is 332 square kilometres, and consists of five inhabited places: the town of Apatin and the villages of Prigrevica, Svilojevo, Sonta and Kupusina. The first written records of Apatin date back to 1011. It is well known that on the area of Apatin, once lived Celts, Goths, etc. During

294

сеоба, градили шарм културе, уметности и просвете у Апатину. И на његовом Дунаву. Тик уз новоизграђени православни храм Сабор Светих апостола, или насред једне од најлепших пешачких зона у Србији, која носи велико име, још већих, Српских Владара. Данашњи Апатин је, као Нови Сад, или Београд, и један од најлепших подигнутих мостова између полиса Апатина од пре и нарастајућег Апатина после, или Апатина, који ће тек сутра живети боље и више од ризнице својих днашњих искустава.. Чију магичну развојну трансферзалу, између осталог, најсугестивније надовезује, све убедљивији и обавезнији, говор младости. Песника, сликара, лекара, студената, спортиста и рок музичара. Апатин је и “антологија” примера, идеја, образаца и пројеката, као се, без патетике, самосебља и нарцисоидности, треба померати од знака упитника према знаку ускличника . У корист младости, ведрине и будућности. У корист једног другог погледа на свет. Са визијом,без себичне политике и политике себичности. А, када немиари град врате граду, његовој улози, сврси и заједничком месту, као

Привредна комора Сомбор

the 18th and in the first half of the 19th century, Apatin had a huge economic ascent thanks to craftsmanship, trade and shipbuilding. In 1869 the first banking institutions were opened in Apatin initiating fast development of the town. 36 brickyards started producing bricks and tiles, and many buildings and structures in Vienna and Budapest were built with the material produced in Apatin. In 1920 a shipyard was founded, which has been modernized and is the only one along the Danube to be equipped with the special synchro-lift for fast pulling of the ships on the dock.

The bases of the economic development of Apatin were: shipbuilding, and industries of: metal, wood, food, textile, footwear and tourism. Those industries employed over 11,000 people during the 1980s. Many companies stopped working after the period of crisis, war and transition.

Out of 34 state-owned companies, 21 have been privatised.

The President of the Assembly of Apatin Municipality Zivorad Smiljanic, PhD, says that Apatin is one of the biggest construction sites in Serbia. The first international marine on the Danube is about to be finished, as well as the port for passenger ships. Small industrial parks are being born in the villages.

According to Smiljanic, their priorities are new workplaces and creating conditions for fast and efficient employment of young people. There are only 6,100 people working in Apatin today, and there are 5,000 of registered unemployed people.

Aqueduct and gas network were financed from the budget of Apatin, as well as the reconstruction of a sidewalk and low-voltage electric network in Roma settlement. On these and similar projects the municipality authorities have spent 308 million dinars in the last three years.

The Bureau for the Development of Apatin has spent 722 million dinars since 2005. The construction of their main street Srpskih Vladara has been finished, and is one of the most beautiful streets in Vojvodina. Apatin invests a lot in sport and young people.

његовој најверодостојнијој адреси, онда ни улазак у четврти миленијум није далек, ни тежак. Свим српским градовима, а, камо ли Апатину.

295

У ЗНАКУ ЈЕЛЕНА

Привредна комора Сомбор

АПАТИНСКА ПИВАРА, Апатин

Ниједно пиво у средњој и источној и светском искуству овог Европи нема толико поклоника као пиварског гиганта. апатински „јелен“. Од Чешке до МаТрадиција пиварства у кедоније, од Словеније до Румуније, Апатину везује се за долазак не постоји појединачна робна марка германског становништва, пенушавог напитка која се више продаје које је царица Марија од популарног „рогоње“. Добро здравље Терезија почела 1748. гоАпатинске пиваре и њен тржишни ус- дине да доводи у градић на левој обали пех превасходно зависе од загонетне Дунава. Међу њима је било врсних привлачности овог чувеног бренда. Од мајстора за справљање пенушавог 3,5 милиона хектолитара пива, колико је напитка, тако да први доступни записи најпознатија српска пивара произвела и продала у Наша мисија остаје непромењена: да стварамо 2007. години, чак четири трајне и чврсте односе с потрошачима. „InBev” петине чинио је популарни послује у 130 земаља и има 89.000 запослених, „јелен“. У Србији и Босни и од чега је око хиљаду у Србији. Ми желимо Херцеговини, „јелен пиво“ је неспорни тржишни ли- да постанемо не само највећа него и најбоља пиварска компанија у региону дер. (Генерални директор Апатинске пиваре Илија Шетка) Када је белгијска компанија „Interbrew“ 2003. године преузела Апатинску пивару, нови говоре да је царска пивара у Апатину власници су, свесни вредности добро 1756. године правила 12.000 хектолитара

обављеног посла, најавили развојну стратегију која ће почивати на пиварској традицији и изграђеном тржишном имену „јелена“ и високој технологији

296

пива. Непосредно пред Први светски рат фабрика је производила 16.000 хектолитара годишње. Време између два велика светска сукоба није јој било наклоњено, јер 1935. дошло до гашења производње, да би обновила рад тек девет година касније.

No beer in Central and Eastern Europe has as many fans as “Jelen (Deer)” does. From the Czech Republic to FYR Macedonia, from Slovenia to Romania there is no brand of the foamy beverage that is sold better than the popular “Antler guy”. The brewery owes its vitality and market success mostly to the popularity this brand. Out of 3.5 million hectolitres, which were produced and sold in 2007, four fifths were of “Jelen”. In Serbia and Bosnia and Herzegovina, “Jelen” is definitely the market leader.

When in 2002 the Belgium-based company “Interbrew” took over the Apatin brewery, the new owners announced a new business strategy which would rest on tradition, already established trade name, high technology and experience of the beer giant.

Brewing tradition in Apatin began with the German people inhabiting

ски произвођач пенушавог напитка и неспорни тржишни лидер у Америци, Европи и Азији. У његовим референцама је записано да ангажује 89.000 радника у 30 земаља и да контролише 14 одсто светског тржишта. У комерцијалном портфолију „InBeva“ налази се више од 200 робних марки, међу којима треба истаћи два глобална бренда (“Beck’s” и “Stella Artois”) и четири међународне марке (“Brahma”, “Leffe”, “Hoegaarden” и “Staropramen”). Садашњи капацитет Апатинске пиваре је око четири милиона хектолитара годишње. Готово половину тржишног потенцијала Србије (45-46 одсто) заузимају ње-ни брендови, а нешто више од 17 процената укупне производње у 2007. испоручено је страним тржиштима (БиХ, Хрватска, Црна Гора, Македонија, Аустрија, Швајцарска и Аустралија). Комерцијалну понуду, уз матичне марке „јелен“, „Pils light“ и „апатинско“, чине још четири компанијска бренда – „Beck’s“, „Stella Artois“, „Löwenbräu“ и „никшићко“. Апатинска пивара поседује цертификате менаџерског система VPO, система за безбедност хране HACCP и глобални InBev сертификат продаје WCCP. Индекс задовољства запослених (73 одсто), који је међу највишима у зони централне и јужне Европе, говори о унутрашњој клими коју је концерн створио у Апатину.

297

Привредна комора Сомбор

the area in 1748, during the reign of Empress Maria Theresa. Among those people there were experts for making the foamy beverage, and the royal brewery in Apatin used to make 12,000 hectoliters of beer as early as 1756.

The second half of the 20th century was the period when the industry became the definite market leader of ex-Yugoslavia. At the beginning of the period, in 1950, the brewery was producing 40,000 hectolitres a year and had 48 employees.

Constant investment in new equipment, technology and automation resulted in the production of as much as 600,000 hectolitres a year. The crisis during the last decade in the 20th century slowed down the development of the brewery, and later the process of privatisation made it possible for the industry to turn a new chapter in its history.

Друга половина двадесетог века била је раздобље када је стварана фабрика која ће постепно прерасти у неспорног тржишног лидера тадашње Југославије. На почетку тог периоде, 1950. године, пивара је годишње правила 40.000 хектолитара и запошљавала 48 радника. Стална улагања у нову опрему, технологију и аутоматизацију производње, која су остварена између 1958. и 1966. године, омогућила су да Апатинска пивара почетком седамдесетих година прошлог века постигне годишњу производњу већу од 600.000 хектолитара и да свој асортиман обогати палетом безалкохолних пића. Друштвена криза током последње деценије прошлог века привремено је успорила развој Апатинске пиваре, али је управо у то време отворен процес приватизације, који је омогућио да фабрика, уласком у систем „Interbrewa“, отвори ново поглавље своје историје. Велика интеграција „Interbrewa“ и бразилске компаније „AmBev“, која је остварена 2004. године, представљала је рађање највећег пиварског концерна у свету – „InBev“. Снага овог тржишног колоса, чије је седиште у Белгији, наслоњена је на пиварску традицију која траје још од далеке 1366. године. „InBev“ је највећи свет-

СТРАНИ КАПИТАЛ ЗА ДОМАЋИ “KNOW HOW”

Привредна комора Сомбор

ЕЛБА Апатин

Мада је својевремено Апатин дошао у жижу шире српске јавности због уласка “Интербруа” у Апатинску пивару, познаваоцима привредне ситуације је ако не више, а оно подједнако, знаковита била и докапитализација још једног изузетно успешног предузећа у Апатину. Наиме, светски гигант “Сен Гобен” и његова ћерка-фирма “Weber” импресионирани производним резултатима одлучили су у мају 2007.године се за куповину апатинске “Елбе”, приватног предузећа специјализованог за производњу боја и лакова. Из богате палете њихових производа актуелни директор “Елбе” Свето Бајић, који је уједно и својевремени оснивач и власник предузећа које је докапитализацијом постала чланица заиста импресивне империје “Сен Гобен” са пуно разлога за понос истиче домаће “Елбине” брендове чија је производња настављена уз даљу модернизацију. У овом предузећу као своје узданице издвајају “Елма масу”, двокомпонентну смесу која се примењује за изравнавање подова у стамбеним, јавним и другим објектима. Подови са уграђеном Елма масом су чврсти, не праше и одлична су подлога за постављање паркета, текстилних подова, керамичких плочица, виназ и винафлеx плоча и сличних материјала. “Елма-П”, саморазливајућа маса за изравнавање подова, је још један њихов прашкасти производ, произведен на бази хидрауличних везива, пуниоца и специјалних адитива. Такође се користи за изравнавање подова. Паркет лак који се прави у ЕЛБИ је, што је изузетно значајно због очувања животне средине и нештетних дејстава на људе, двокомпонентни лeлак произведен на бази еколошки најприхватљивијих смола и адитива по патентираном поступку.

298

Намењен је за лакирање паркета и осталих дрвених површина у ентеријеру. То је еколошки потпуно исправан производ, отпоран на механичке утицаје, на воду и средства за чишћење, лако се чисти и одржава, обезбеђује дуготрајну заштиту дрвета, високог је сјаја, лако и једноставно се наноси, незапаљив је у осушеном стању а у течном стању је запаљив у блажем облику. Изузетно занимљив производ овог предузећа је дисперзивна бела боја за унутрашње зидове ЕЛБАКОЛОР, као и ЕЛБАКОЛОР ПЛУС, еколошка дисперзивна боја за бојење унутрашњих зидова која се оликује великом покривном и парадифузном моћи и великим процентом белине. Једноставна је за бојење чврстих и свих подлога од фино омалтерисаних зидних и плафонских површина, бетона, гипс-картонских плоча, преко старих бојених површина док је ЕЛБАКОЛОР ФУНГИЦИД боја намењена за премазивање унутрашњих зидова у циљу заштите од зидних плесни. Није штетан за здравље и тиме је погодан за бојење зидова у кухињама, пекарама (прехрамбена индустрија уопште), дечијим собама и слично. “Елбина палета садржи и “Елбаколор са мирисом”, “Елбаколор рељефни”, “Елбаколор Супервајс”, као и пасту за нијансирање боја за унутрашње зидове, “Елбатонер”.

Even though Apatin was in the centre of public attention because “Interbrew” bought the brewery from Apatin, those who know the economic situation in Serbia were thrilled because of another very successful business move in Apatin.

The world-class giant “Sen Goben” and its daughter-company “Weber” decided to buy “Elba”, the company which specialises in the production of paint and polish. Out of their many products, the current general manager mentioned their famous “Elma masa”. It consists of two components and is used for levelling floors. Floors with “Elma masa” are firm, do not produce dust, and they are perfect for hardwood floors, ceramic tiles, vinaflex tiles, etc.

“Elma P” is another product used for floor levelling and is made of hydraulic binders and special additives. The polish for hardwood floors produced in this company is also very significant because it contains no substances harmful for people and is made of ecologically approved wood tar and additives. It is used for hardwood floor and wooden interior area lacquering. Another interesting product of the company is dispersive white paint for interior walls ELBACOLOR, as well as ELBACOLOR PLUS, ecological dispersive white paint. They are simple to use for painting walls and ceilings, concrete surfaces, etc. ELBACOLOR FUNGICID paint is to be used as a protection of wall fungi. It has no harmful effects, thus it is perfect for the application in kitchens, bakeries, food industries, children’s rooms, etc.

The company’s range of products includes “Scented Elbacolor”, “Relief Elbacolor”, “Elbacolor Superneis” and “Elbatoner”.

ПОЉОПРИВРЕДНИ ЛИДЕР ПП „ЈЕДИНСТВО“, Апатин

хектара обрадиве површине нашло се места и за богате засаде поврћа, наводњаване модерним и беспрекорно одржаваним заливним системима на чак 1.043 хектара, што “Јединство” сврстава у предузећа с највећом “покривеношћу” наводњаваних ратарских површина. Да запослени у апатинском „Јединству“ знају и на други начин да искористе предност смештености у приобаљу моћног Дунава доказ су и богати рибњаци који се простиру на преко 400 хектара. Смештајни капацитети, који подразумевају силосе за 30.000 тона житарица, и мешаона сточне хране, капацитета прераде шест тона

аграр”, који тренутно у свом портфолију има 70 одсто акција “Јединства”, имао је рачуна да уђе у приватизацију овог колектива на самом крају 2005. године, пре свега у светлу чињенице да се ради о предузећу које није дозволило да га недаће баце на колена и да заостане у занављању механизације и проширивању производње. Мада окосницу делатности чини ратарска производња, што је условило и константну набавку моћне „John Deere“ механизације, на расположивих 5.896

сировине на сат, најбоља је сировинска база за фарме јунади које годишње српском тржишту могу испоручити више од 1.000 јунади. Све ове чињенице, уз податак да од око 300 запослених готово десет одсто има високу стручну спрему, речито говори у прилог тврдње да добрим и вредним колективима приватизациони процеси могу само дати додатни замајац развоја.

299

Привредна комора Сомбор

Even though the last two decades have almost proved fatal for most of the agricultural state-owned companies, PP “Jedinstvo” from Apatin was quite stable at the beginning of the privatisation process. It is not surprising that during the process of privatisation foreign and Serbian investors battled over it. Its new majority owner, “Delta” company from Belgrade, which owns 70% of the stocks, took over this company.

“Jedinstvo” did not let the crisis destroy it, or fall behind in renewing the mechanisation and widening its production.

Even though the backbone of the company’s business is farming, which led to buying the powerful “John Deere” mechanisation, on 5,896 hectares there was enough place for growing vegetables, irrigated by the modern watering systems. This is what puts “Jedinstvo” among the companies with the largest “area” of watered farming fields.

The “Jedinstvo” employees know how to exploit the advantages of living near the Danube, because there are ponds on over 400 hectares. There are also silos for cereals and a base for calves, which place more than 1,000 calves on Serbian market annually.

Мада су последње две деценије биле готово погубне за већину пољопривредних предузећа у друштвеном власништву, ПП „Јединство“ у Апатину, које је као самостално предузеће функционисало од 1989. године, када се издвојило из ПК “Први мај”, своју приватизацију дочекало је као једно од најстабилнијих пољопривредних предузећа западне Бачке, па и Војводине. Стога не чуди што је приликом приватизационог процеса дошло до праве “битке” страних и домаћих заинтересованих инвеститора. Нови већински власник, београдска холдинг компанија „Делта“, тачније, “Делта

БАЊА “ЈУНАКОВИЋ”, АПАТИН

ГИГАНТ ЗДРАВЉА И ЗАБАВЕ вода искоришћени су те 1983, када је на свега четири километра од самог града Апатина никла бања “Јунаковић”, која је у последње две и по деценије прави синоним за здравље, и бањско-

Привредна комора Сомбор

Почетак радова на изградњи највећег аква-парка у овом делу Европе поновио је ставио бању “Јунаковић” у сам врх такозваног велнес туризма – термин који представља значајно проширен некада

устаљени назив “бањски туризам”. Већ сама чињеница да се радови финансирају новцем општине Апатин, али и из Покрајинског фонда за капитална улагања, говори да је и држава Србија препознала све предности које пружа овај рекреативно-медицински комплекс. Мада су у околини Апатина, град на северозападу Бачке, још 1913. године откривени термални извори, по квалитету и минералним својствима воде готово идентични онима у чувеним Карловим Варима, Харкању и Липику, тек петнаестак година касније урађена је и детаљна анализа овог блага из утробе земље. Предности и квалитет ових термалних

300

рекреативни туризам у Војводини. Првом и нешто каснијом другом фазом изградње, која је уследила 2000. године, укупни смештајни капацитети ове бање су заокружени на 270 лежаја и три велика ресторана, па с правом носи епитет војвођанске туристичке узаднице.

The beginning of the construction of the largest aqua-park in this part of Europe has once again put “Junakovic” spa in the limelight of the so-called wellness tourism, the term used for significantly extended spa tourism. The fact that the construction is financed with money that comes from Apatin says that Serbia has recognized all the values this recreational-medical complex offers.

Even though its thermal springs, whose quality is almost identical to those in Karlovy Vary, Kharkov and Lipik, were discovered back in 1913, the analyses were carried out only fifteen years later. The advantages and quality of these thermal waters started being used in 1983 when “Junakovic” spa was opened. Now it is a synonym for health, as well as spa and recreational tourism in Vojvodina.

The spa has a capacity of 270 beds and it has three large restaurants,

на отвореним теренима за мали фудбал, рукомет, тенис, атлетску стазу, теретану, као и комплекс спољних базена те затворени терапијски базен и две сауне. Наравно, због близине Апатина, његове спортске хале, али и изузетно одржаваног комплекса фудбалских терена ФК “Младост”, понуда бање “Јунаковић” у такозваном спортском туризму је знатно богатија, а на услуге реномираног велнес центра могу, осим путника намерника, рачунати и “речни” туристи, пошто је у самом Апатину изграђена једна од најлепших и најопремљенијих марина на пловном току Дунава, којој ће се убрзо придружити и грандиозна Лука “Апатин”.

301

Привредна комора Сомбор

so there is a good reason people call this particular spa “the pillar of tourism”.

The spa is mainly oriented towards providing the services of rehabilitation, but it is also interesting as a tourist destination. It is the place where various seminars and symposiums are organized, due to its excellent technical facilities.

Apatin is not situated far from the hunting reserve “Gornje Podunavlje”, and this very reserve attracts Serbian and foreign hunters. Apart from accommodating professional and amateur athletes, the spa offers possibilities for recreation such as foosball, handball, and tennis, running track, gym, two swimming pools and saunas. There is also an exquisite complex of football pitches that belongs to FC “Mladost”, which only makes the sport tourism offer in “Junakovic” spa richer.

Бања је оријентисана пре свега на пружање рехабилитационих услуга амбулантног и стационарног типа, али као туристичка дестинација интересантна је и као место организовања бројних семинара и симпозијума, за које постоје све техничке могућности. Како се Апатин налази на ободу надалеко чувеног природног резервата “Горње Подунавље”, интересантна је и бројним домаћим и страним ловцима, а нису занемарљиви ни бројни спортисти који користе капацитете бање “Јунаковић. Томе у прилог иде чињеница да бањски комплекс, осим потпуне медицинске бриге о врхунским, али и аматерским спортистима, може понудити активности