Zaječar

ЗАЈЕЧАР

БРАТИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ, Председник регионалне привредне коморе Зајечар

Привредна комора Зајечар

НЕДОВОЉНО ИСКОРИШЋЕНИ ПРИРОДНИ РЕСУРСИ Регионална привредна комора Зајечар покрива подручје које обухвата два округа у источном делу Србије: град Зајечар, општине Бољевац, Књажевац, Сокобања, Бор, Неготин, Мајданпек и Кладово. Од осам тимочких општина, шест је пограничних: На подручју Тимочке крајине живи 276.095 становника, регистровано је и активно више од 900 привредних друштава и око 6.630 радњи. Од активних привредних друштава, 98 одсто чине мала и средња предузећа. Највећи број њих послује у области трговине, индустрији и рударству, финансијским услугама, пољопривреди и рибарству. Привреда овог подручја базира се, највећим делом, на великим богатствима руда и минерала, хидроенергетском потенцијалу, значајном шумском ресурсу, повољним педолошким и морфолошким условима за развој пољопривреде и врло добрим могућностима за развој туризма... Тимочка крајина, у туристичком смислу, представља велики и неискоришћени потенцијал. Најзначајнија туристичка места су Сокобања, Гамзиградска и

Некад ослонац тимочке привреде 686

Брестовачка Бања, затим бројни историјски локалитети, као што су касно античка ‘’Ромулијана’’ из III-IV века нове ере, која је прошле године стављена на листу највреднијих споменика светске културне баштине под заштитом УНЕСКО-а, а потом праисторијско насеље Лепенски вир, археолошки локалитет ‘’Timacum minus’’ у Равни (општина Књажевац), средњевековна тврђава ‘’Фетислам’’ у Кладову... Започети инвестициони радови на изградњи зимског спортско-рекреационог и скијашког центра на Бабином зубу на Старој планини у општини Књажевац, за неколико година ће променити лик и изглед овог краја. Спољнотрговинска размена чини значајан сегмент привређивања. Нарав-но, потенцијали изражени, пре свега, кроз неискоришћене инсталисане капацитете, квалификовану радну снагу и кумулирано знање - представљају значајну основицу за повећање производње и извоза у наредном периоду. Регионална привредна комора Зајечар је прошле године обележила 45 година плодног рада. За четири и по деценије постојања, ова асоцијација тимочких привредника је, остварујући своју основну улогу, била и остала главни носилац свих значајнијих пројеката привредне инфраструктуре, који су реализовани у Тимочкој крајини, и била незаобилазни адвокат привреде, партнер Владе и инструмент за развој и услове привређивања. О деловању, активностима и плановима тимочке асоцијације привреде говори Братислав Ђорђевић, председник Регионалне привредне коморе Зајечар.

- У протеклом периоду дошло је до афирмације Коморе, тако да је изграђено поверење њених чланица – кaже Ђорђевић. Перманентно су праћена привредна кретања на подручју Тимочке крајине, по гранама привреде,

Last year, the Regional Chamber of Commerce in Zaječar celebrated the 45th anniversary. All through the years of its existence, the Chamber has remained a major support of virtually every significant project of economic development that has taken place in the Timok Region. Speaking about the activities, actions and plans of the Chamber, the Chairman Bratislav Đorđević says: - The Chamber, as an association of the entrepreneurs from the Timok Region, has become a true place of meeting, discussing and making agreements – above all, about the lines of strategic development for the economy of this region of Serbia. We are witnesses of the strengthening of its role in the creation of favourable conditions for more productive business operation. Apart from that, we have adopted a more responsible approach in proposing concrete solutions.

The Chamber provides its members with the logistics support, which implies its active participation in numerous projects aimed at bringing Serbia closer to the European Union.

There are continual activities grouped around individual economic sectors, which are performed by the boards and committees within the Chamber.

The Regional Chamber of Commerce of the Timok Region was the initiator of the founding of the regional

Рудници угља и даље флексибилни и, у границама могућности, решавани најактуелнији проблеми у раду и пословању предузећа.

- Комора је ангажована на заједничким логистичким функцијама за све привредне субјекте и активно учествује у бројним пројектима у процесу приступања наше земље Европској Унији - истиче Братислав Ђорђевић. Перманентно се обављају и послови појединих привредних грана, кроз активности и функционисање одбора удружења и комисија. Треба истаћи и учешће у пројектима на разним донаторским и другим конкурсима. Тимочка Комора је била иницијатор оснивања Регионалне агенције за привредни развој на подручју зајечарског и борског округа, а њено чланство се редовно информише о привредним догађајима на нашим животним и производним просторима, могућим кредитним фондовима, едукацијама запослених, извозно-увозним пословима, као и о најновијим законским прописима, од виталног значаја за пословање предузећа... Једном речју, Комора има кохезиону улогу за привреду Тимочке крајине и регион у целини.

- Посебна активност Коморе је усмерена на промоције и презентације тренутних и потенцијалних могућности привредних ресурса, понуде и тражње на тржишту, инвестиционих пројеката, кредитних фондова. Значајно место у активностима Коморе у наћи ће и едукација, преквалификација и доквалификација (не)запослених, пове-

ћање друштвеног прихода и запослености у Тимочкој крајини, а активно ће се радити и на убрзању процеса приватизације, оживљавању пољопривреде, задругарства и предузетништва и афирмацији иновативног стваралаштва.” У процесу придруживања Европској Унији, усвајајући европске норме и директиве, биће преиспитани форма организовања и начин деловања Коморе. Осим тога, заступајући интересе целокупног чланства, активно ће се учествовати у доношењу новог Закона о коморама и, уопште, у реорганизацији целокупног коморског система, а комплетна процедура треба да буде завршена до 2010. године.

- У самој Комори, уз стално организационо и кадровско прилагођавање реалним, потребама, ове године ће у потпуности заживети стандард ISO 9001, што треба да обезбеди документовани систем квалитета услуга целокупном чланству - визија је председника Ђорђевића. - Ту спадају и бројне софтверске подршке чланству Коморе које се, с једне стране, огледају у реализацији домаћих међународних пројеката и успостављању квалитетног информационог система и база података, а, са друге стране, у разним споразумима о сарадњи и формирању привредних асоцијација. У зајечарској Комори велика пажња се, такође, поклања и институционалном организовању и лоцирању регионалних и републичких институција у самој згради ове привредне асоцијације. Комора је оснивач Регионалног центра за мала и средња предузећа ‘’Тимок’’, затим ‘’РАРИСА’’ (Регионалне агенције за развој источне Србије), а под њеним кровом смештени су и Регионални центар за дијаспору, Центар за пословну подршку прекограничној сарадњи, Канцеларија Агенције за привредне регистре, НВО ‘’Агро пројекат’’ и ‘’Река млека’’. Такође је актуелно и отварање Бизнис прес центра, као посебне целине у оквиру деловања Коморе.

687

Привредна комора Зајечар

Agency for the Economic Development, within the regions of Zaječar and Bor. The members of the Agency are supplied with updated information regarding the economic developments and events in this area, but also regarding the available funds for loans, staff training opportunities, export and import jobs, changes in legislation – in a word, all the information that is vital for a company’s operation. In other words, it is the Chamber that acts towards bringing coherence to the economy of the Timok and the wider region.

There is a special line of activity of the Chamber directed towards promoting and presenting the current and the potential opportunities for the local resources, including the market supply and demand, the investment projects, crediting funds ... there is another set of activities aimed at accelerating the privatisation process, as well as revitalisation of the farming sector, the agricultural sector, entrepreneurship and innovation.

‘In the process of entering the European Union, and by adopting the norms and directives that it provides, the organisational form of the Chamber and its method of work will inevitably be re-assessed. In the near future, we will hopefully have the ISO 9001 implemented, which will also imply the implementation of a documented quality assurance system, available to all the members’, the Chairman Đorđević explains his vision. The software support to the members takes the form of national and international projects, the building up of data-bases, providing insight into the agreements on collaboration and forming various business associations ...’

Under the same roof with the Chamber is the Regional Centre for the Diaspora, the Centre for the Business Support to International Collaboration, the office of the Agency for the Registration of Businesses, the nongovernmental organisations ‘Agro projekat’ and ‘Reka mleka’. Another project that is currently being realized is the opening of the business press centre, as a separate unit within the Chamber.

БОШКО НИЧИЋ, градоначелник Зајечара

Привредна комора Зајечар

ВРАЋЕНО САМОПОУЗДАЊЕ Град Зајечар, налази се у Зајечарској котлини, у централном делу Тимочке крајине. Општину пресецају Црни и Бели Тимок, који се код Вражогрнца спајају у Велики Тимок. Нема природних језера, али постоје три акумулациона: Грлишко, Рготско и Совинац. Град је изграђен на раскрсници путева. Магистрални правци ка Видину и Софији су најкраћа путна веза Европе и осталог дела наше државе ка северној Бугарској и јужној Румунији и даље према Црноморском басену, што Зајечару даје посебан међународни значај. У укупном становништву од 65.969 већи је број жена (34.062) од мушкараца. Карактеристика овог подручја је знатно учешће старог становништва – изнад републичког просека, док активна популација учествује са 62%, што је неповољније него у Републици. Данашњи Зајечар битно је другачији од учмалог и неперспективног насеља од пре десетак година. У рекордном року, од са-

Попова плажа Зајечар

688

мо четири године, добио је физиономију модерног и перспективног града, чије име житељи поново изговарају са поносом. Људи који долазе са стране, а знају како је град раније изгледао, не крију да су импресионирани интензитетом промена које су се у њему догодиле. Локална власт, изабрана 2004. године, на челу са Бошком Ничићем, председником општине, добро је проценила да се стање у Зајечару не може променити без повратка самопоуздања у сопствене снаге и без одлучнијих инвестиционих подухвата. За само четири године, разни инфраструктурни радови (пробијање, насипање, асфалтирање, изградња тротоара, секундарне водоводне мреже, канализације...) изведени су у готово 200 улица, а Зајечар се сврстао међу ретке градове у Србији где су на подручју целог насеља изграђени канализациони колектори. Поправљени су многи регионални и локални путеви и настављени радови на ширењу водоводне мреже у оквиру водосистема ‘’Грлиште’’, на који је до сада прикључено петнаестак насеља досадашње општине, а сада Града Зајечара. На простору некадашње текстилне фабрике ‘’Тимочанка’’, коју је, после неколико неуспелих лицитација, купила општина Зајечар, формирана је индустријска зона, у којој заинтересовани могу да заснују производњу под веома повољним условима, јер им је обезбеђена комплетна инфраструктура, а висина закупа зависи од броја упослених радника, па закуп може бити - бесплатан. Зајечарци су посебно поносни на нови спортско-рекреациони комплекс ‘’Попова плажа’’ и скијалиште на оближњој парк-шуми Краљевици. После деценија прижељкивања, Зајечар се ‘’Поповом плажом’’ вратио на Црни Тимок, и то на најбољи начин. Осим терена за мале спортове и купалишта, који подсећају на призоре са мора, Зајечарцима и гостима

OPŠTINA

ZAJEČAR

Zaječar today is radically different from the dull small town it used to be a decade or so ago. Within a record-breaking short period of only four years, it has adopted the look and the atmosphere of a modern and promising city. Once again, the name of Zaječar is something that makes its citizens proud to be here. Those visitors who have returned after a couple of years of absence, are surprised too see the intensity of the changes that have taken place meanwhile.

The local authorities were right in their approach, based on the presumption that the overall situation in the city could not be improved without a regained self-confidence, and more radical investments.

As a result, nearly 200 city streets have been rebuilt or upgraded to a certain extent, and Zaječar is one of the few cities in Serbia with a complete sewage collectors network.

A number of local and regional roads have been rebuilt as well, and the works on expanding the water-supply system have been continued, to provide for more than a dozen suburbs of the city of Zaječar.

A new industrial zone has been established at the site of the former textile factory ’Timočanka’. After the several unsuccessful auctions, this factory was bought by the Municipality. In this way, the new industrial zone os open to future businesses. It offers enough space and energy supplies at a favourable rent.

The space can be free of charge, depending on the number of jobs and work-places that the employers intend to generate.

With the new sports and recreation complex ’Popova plaža’, the city of

су на располагању терени за скејтборд (најмодернији у овом делу Европе), боћање, одбојку на песку, ватерполо, фудбал на сапуници, тенис, бадмингтон, а до јесени ће бити изграђен и терен за мини голф. Скијалиште на Краљевици , практично надомак центра града, има капацитет од око 1.000 скијаша на дан и опремљено је ски-лифтом и топовима за прављење снега. Када на источној Краљевици буде изграђен туристички комплекс, за који је потписан уговор са немачком фирмом ‘’Билимобилиен’’. туристичка понуда Зајечара биће неупоредиво богатија.

- Ми нисмо чекали да нам Србија решава проблеме - каже Бошко Ничић, доскорашњи председник општине, а садашњи градоначелник Зајечара. Латили смо се посла и, највећим делом сопственим средствима и снагама, урадили више него што је урађено раније за две деценије. Лик Зајечара је промењен и још ће се мењати, јер наша је идеја да постане леп и перспективан европски град, отворен за сарадњу и атрактиван за инвеститоре. Зато већ четири године интензивно радимо да се за наш град у Европи и свету чује и зна што више. Партнерима смо ‘’ишли на ноге’’, доводили их у Зајечар и уверени смо да је то инвестиција која ће дугорочно доносити резултате”. Из Зајечара ловци и љубитељи природе могу да посете Стару планину, заштићену као природно добро од изузетног значаја - Парк природе на површини од 142.000 хектара, са бројним природним резерватима. Шуме смрче и букве, пашњаци и голети станишта су великог тетреба, и све то је заштићено у резервату Браткова страна,

а станиште бора кривуља у резервату Три чуке. Поред тетреба, од фауне на Старој планини значајне су: сури орао, белоглави суп, уралске сове, дивље свиње, јелени, вукови... Археолошки локалитет Felix Romuliana налази се 11 км од Зајечара, а најпознатији експонати су у сталној поставци Народног музеја. У Зајечару- Радул-бегов конак, подигнут почетком XIX века, има сталну изложбу “Стари Зајечар” и саставни је део Музеја, као и Турска воденица, један од најстаријих објеката народног градитељства у општини, у којој је национални ресторан. ,,У наредном периоду Зајечар ће добити нову пијацу на два нивоа (доњи ниво ће бити велика јавна гаража), савремену аутобуску станицу на простору бивше Фабрике машина и процесне опреме ‘’Арсеније Спасић’, картинг у подножју Краљевице, аква-парк у оближњем селу Николичеву, балон салу за мале спортове на ‘’Поповој плажи’’, нову јавну расвету која ће смањити потрошњу струје за 30-40 одсто, итд. Биће реконструисани домови културе у селима (до сада је тај посао завршен у петнаестак сеоских насеља) и асфалтирано стотинак улица, уз учешће грађана који су стекли поверење у локалну власт, па практично почињу да диктирају интензитет комуналне изградње, каже први градоначелник Зајечара Бошко Ничић. Када се све сабере, људи у Зајечару су вратили самопоуздање, изгубљено крајем прошлог века, тако да са све већим оптимизмом гледају у будућност. Зајечар, сасвим извесно, постаје место у коjeм се може лепо живети.

689

Привредна комора Зајечар

Zaječar has returned to the Crni Timok river. Apart from the general sports grounds and the beach, the visitors can enjoy a range of other facilities such as skateboarding ground (the most modern one in this part of Europe), bowling, beach volleyball, water polo, tennis, badminton ... the mini-golf ground will also be completed by this autumn.

The Kraljevica ski track, with its capacity of 1,000 skiers per day and the modern ski lift and snow machines, is virtually within a walking distance from the city centre. There is another investment in this sector, based on an agreement signed with the German investor ‘Bilimobilien’, to build a new hotel and a tourist centre in the East Kraljevica. When this is opened, the tourist offer of Zaječar will be much richer, and the late Roman archaeological site of ‘Romuliana’ will not be the only major tourist attraction in the region.

‘We decided early on that we were not going to wait for the Republic of Serbia to start solving our problems,’ says Boško Ničić, the former Chair of the City Council and the current Mayor of the city.

‘We started working instead, and managed to do more than during the previous two decades. The most important part of it is that we managed to complete most of the undertakings relying exclusively on our own resources. The look of the city of Zaječar has been improved and it will continue to improve, because it is our idea to develop it into a nice and promising European city, open for cooperation and attractive for investors. For the past four years, we have done a lot to make the name of our city known in Europe and worldwide, we have visited and brought here numerous prospective partners, and we are certain that our efforts are yet to bear the real fruits in the future.

In the near future, the city of Zaječar will get a new market place, an aqua-park, an inflatable indoor sports hall, new public lighting that will be saving some 30-40% of the current consumption...

РАДОМ ОПРАВДАЛИ ПОВЕРЕЊЕ

Привредна комора Зајечар

“ЕЛЕКТРОТИМОК”, Зајечар

Потрошачи електричне енергије у Тимочкој крајини и не знају да се од 1. јануара 2006. године предузеће за дистрибуцију „Електротимок“ Зајечар, налази у саставу Привредног друштва за дистрибуцију „Југоисток“ са седиштем у Нишу. Њима је једино важно да струју добијају редовно и у довољним количинама за несметани живот и рад. Када је о томе реч ништа се није променило. Чак се и побољшало, каже Борислав Миловић, заменик директора „Електротимока“ у Зајечару, једног од 11 привредних друштава нишког „Југоистока“. „У поређењу са 2005. годином, број запослених у нашем друштву је опао за 50 и сада их има 605. Али, ефикасност рада је значајно побољшана. За последњих 12 месеци испоручили смо потрошачима 800 милиона киловат сати струје и није се догодило да је због прекида снабдевања неко од наших потрошача имао било какву штету. Није било чак ни драстичних поскупљења, иако смо имали обавезу да пратимо сва догађања у друштву, нарочито када је реч о политици цена. Наша основна делатност и задатак је дистрибуција електричне енергије и производња у малим електранама. Електричном енергијом снабдевамо близу 140 хиљада домаћинстава и готово 10 хиљада предузећа. Примедби на наш рад готово и нема и уживамо огромно поверење и грађана и привредних субјеката. Велико поверење потрошача нам и даје снагу

690

да добро радимо, да будемо понекад и толерантни при наплаћивању услуга, иако често то радимо на сопствену штету. Схватамо да наши грађани имају доста тешкоћа у испуњавању обавеза и морам да кажем да су примери искључења струје ретки у односу на дуговања“истиче Миловић. Подручје које снабдева „Електротимок“ у Зајечару простире се на 8,5 хиљада квадратних километара и обухвата 350 насељених места. Посао је организован у осам регионалних јединица, које се налазе у седиштима општина Тимочке крајине, а међу корисницима су и подручје Сврљига у Нишком, односно Жагубица у Пожаревачком округу. Дистрибуција струје се обавља кроз 1.900 трафо-станица и готово 9.000 трансформатора.

The consumers of electrical energy of the Timok region are not even familiar with the fact that the company ’Elektritimok’ Zaječar has been a part of a Corporate company ’Jugoistok’ based in Niš, since 1 January 2006.

Their only concern has been regular distribution of electricity in sufficient amount necessary for their smooth life and work. With regards to that nothing has changed yet: ’Furthermore things have improved’ says Borislav Milović, deputy director of ’Elektrotimok’ Zaječar, one of 11 corporate companies of ’Jugoistok’ Niš. ’If compared with 2005 the number of employees within our company has decreased by 50 people giving 605 employees at the moment.

However, the work efficiency has considerably improved. In the last 12 months we distributed 800 million kilowatt of electricity and our consumers did not suffer any damages in case of the power cuts. The prices have not been significantly raised, although we were obliged to monitor all the events in the environment, especially when it comes to the pricing policy.

Our core activity and responsibility is the electricity distribution and its production in smaller power stations.

We supply around 140 thousand households and almost 10 thousand companies.’

The region which is supplied by ’Elektrotimok’ Zaječar lies on 8.5 thousand square kilometres and includes 350 inhabited areas. The business is organized in eight regional units located in the municipalities of the Timok region, whereas our users are also Svrljig area in the Niš and Žagubica in the Požarevac district.

Electricity distribution is carried out through 1.900 electricity substations and almost 9.000 transformers.

БЛАГОДЕТ ЗА ПРИВРЕДУ И ГРАЂАНЕ ЈКП ВОДОВОД - Зајечар

Све је почело далеке 1957. године, када је на седници Народног одбора општине Зајечар донесена одлука о формирању Управе за водовод и канализацију, са основном функцијом да за житеље Зајечара обезбеђује воду за пиће. После сагледавања могућности за захватање воде у Зајечару и околини, одлучено је за снабдевање из алувијона ‘’Бели Тимок’’ и већ 1958. године почели су радови на овом систему, који је обухватио сабирни бунар са дренажом, црпну станицу, потисни цевовод, резервоар и дистрибутивну мрежу. Истовремено, интензивно се радило на пројекту ‘’Тупижница’’, који је требало да Зајечару обезбеди 70 литара здраве изворске воде у секунди. Уз водозахват на Леновачком врелу и 26 километара цевовода, 1973. године вода са Тупижнице је потекла према Зајечару. Маја 1985. године свечано је положен

И, Тако је 1992. године, вода стигла у сеоске домове у Великом Извору, Вражогрнцу, Гамзиграду, Леновцу и Николичеву, а спремни су пројекти да се дистрибутивна мрежа прошири и на Вратарницу, Заграђе, Мариновац, Халово, Градсково, Јасеновац, Шипиково, Табаковац, Брусник, Кленовац. Паралелно са развојем водоводног система, расло је и Предузеће за водовод и канализацију у Зајечару, које је у почетку имало око 50 запослених. Међутим, 1977. године Предузеће за водовод и канализацију улази у састав Радне организације ‘’Комуналац’’, под чијим окриљем ће остати до 1990. године. По завршетку водоводног система ‘’Грлиште’’ (1990. године) ‘’Комуналац’’ се трансформише у више комуналних предузећа, од којих је једно ЈКП ‘’Водовод’’. Зајечарски ‘’Водовод’’ је да-

камен темељац система за водоснабдевање ‘’Грлиште’’. Готово истовремено, радило се на сва три кључна објекта: брани, цевоводу и фабрици воде. Брана ‘’Грлиште’’, насута каменом, са армиранобетонским екраном, висока 28 метара, изграђена на Грлишкој реци, формира акумулацију запремине 12 милиона кубних метара воде. Цевовод сирове воде, дужине 12,5 километара, има капацитет од 600 литара воде у секунди. Коначно, Фабрика воде ‘’Краљевица’’, изграђена на источној падини истоимене парк-шуме, има капацитет 600 литара воде у секунди, са модерном технологијом и високим перформансама у припреми воде за пиће, са добро опремљеним лабораторијама и уходаном посадом која пружа велику сигурност у производњи и дистрибуцији воде.

нас добро организовано предузеће за пружање услуга у области водоснабдевања и каналисања отпадних вода, са око 150 запослених радника, распоређених у два сектора, једну службу и новоформирану Радну јединицу ‘’Канализација’’. Систем за третман отпадних вода, упркос вишедеценијским пројектима, још чека реализацију, па се очекује да нова организација смањи ризик од последица канализационих загушења и тиме побољша услове за живот. После пет деценија од почетка изградње, канализациони систем, односно каналска мрежа, коју чини 75 километара уличних линија и колектора, покрива 60 одсто градске површине, а користи је око 75 одсто становништва града Зајечара.

691

Привредна комора Зајечар

The first organised system supplying drinking water to the city was established in 1957. The original supply was from the Beli Timok alluvium, while at the same time works were done on the ‘Tupižnica’ project. In 1985, a foundation stone was laid for the new water supply system, ‘Grlište’. The three key structures were built simultaneously: the dam, the water main, and the water factory. The ’Grlište’ dam lies on a stone bed, reinforced with a concrete wall. It is 28 metres high and it forms a water reserve of 12 million cubic metres. The main supplying the unprocessed water is 12.5 kilometres long, and a capacity of 600 litres per second. The ’Kraljevica’ water factory was built on the eastern slope of the wooded park after which it was named. It has the same capacity as the main water supply – 600 litres of water in a second; owing to the modern technology, high performance operation, well equipped laboratories and experienced team, it is a highly reliable water production and supply facility.

In spite of the severe economic crises that started in 1992, the water supply reached the remote village households in Veliki izvor, Vražogrnac, Gamzigrad, Lenovac and Nikoličevo, with the completed construction plans for further expansion of the network to the villages of Vratarnica, Zagrađe, Marinovac, Halovo, Gradskovo, Jasenovac, Šipikovo, Tabakovac, Brusnik, Klenovac ...

The Zaječar Communal Water Company today is a well-organised enterprise, providing the water supply and sewage services. It has around 150 employees, managing a network of around 75 kilometres of street mains and collectors, which covers around 60% of the total city area and is used by around 75% of the Zaječar citizens.

Привредна комора Зајечар

ЂЕРДАП – ЈЕДНО ИМЕ, ТРИ РАЗЛОГА ЗА ПОНОС

Пре неких 2.000 година римски цар Трајан је у сектору Ђердапа завршио пут и велики мост преко Дунава у близини данашњег Кладова. Мост, чији је градитељ био чувени Аполодор из Дамаска, није био дугог века. Порушен је у једној од великих сеоба народа, да би се заштитила граница Римске империје. Требало је да прође 2.000 година и да се на историјској сцени измени неколико друштвено-економских формација, да би тек у овој најновијој епохи, почела изградња новог моста преко велике реке.

ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Кладово У другој половини 1964. године југословенски и румунски градитељи почели су изградњу Хидроелектране Ђердап. Непуних пет година касније, 1969, пуштена је у експлоатацију бродска преводница на левој (румунској) страни Дунава, а августа 1970. ушли су у погон први хидроагрегати. Цео објекат је пуштен у експлоатацију 16. маја 1962. године.

692

Хидроелектрана Ђердап један налази се на 943 километра од ушћа Дунава у Црно море. Главни објекат је симетричан, са преливном браном у средини корита и по једном електраном и преводницом са сваке стране. Између преводница и обала су непреливне бране. У сваку електрану уграђено је по шест хидроагрегата снаге 1140 MW. Уграђени хидроагрегати су вертикалне Капланове турбине. Бродске преводнице су двостепене, а корисна дужина је 310 метара, док

је ширина 34 метара. По димензијама коморе преводнице спадају међу највеће у свету. Превођење траје 70 до 90 минута. Пропусна моћ ђердапског сектора Дунава, у односу на стање пре изградње система Ђердап, петоструко је повећана. „ЂЕРДАП ДВА“ Првих дана децембра 1977. почела је изградња Хидроелектране „Ђердап 2“, а први киловати струје потекли су априла 1985. године. Главни објекат система „Ђердап 2“ налази се 80 километара низводно од „старије сестре“, седам-осам

The 2000-odd years ago, the Roman emperor Trajan had completed a voluminous building operation in the Đerdap region: a solid road and a bridge over the Danube, near the place where the town of Kladovo stands today.

The bridge, built by the famous constructor Apolodor of Damascus, was not destined for a long life – it was destroyed during a subsequent wave of migration of the nations. So two millennia were to pass before a new bridge over the gigantic river was built.

The building of the huge power plant began in the second half of 1964, through the joint efforts of the Yugoslav and Romanian builders. After eight years, in 1972, the first electricity was produced.

The Đerdap One power plant is located at 943 kilometres from the Danube’s estuary in the Black Sea. The main building is symmetrical, with a centrally located main overflowing dam, and a single power plant and a lock at each of its wings. Between the locks and the river banks are the solid dams – the bridge across the Danube.

Each of the two power plants has six power generators, supplying the power of 1140 MW. The locks that service the transit of the river ships and boats are of the two-level type, and their chambers are among the largest in the world.

The transit of a ship akes between 70 and 90 minutes. ĐERDAP TWO The Đerdap Two produced its first Kilowatts in April 1985. The main facility of the Đerdap Two system is located around 80 kilometres downstream from its ‘elder sister’, Đerdap One, i.e. some seven or eight kilometres upstream from Negotin, as the

ĐERDAP NATIONAL PARK The third pearl of this area is the Đerdap National Park. It covers around 64 thousand hectares of land, and the real treasure of this park is the Đerdap Gorge, the longest and the largest river canyon of Europe. The gorge itself is composed of four ravines separated by three deep valleys – this complex network of canyons, ravines and deep valleys, with its specific micro-climatic conditions, make this space a unique reserve of Tertiary flora and fauna.

There are over 1,100 plant and herb species and some rare wild animals and birds, including the bear, wolf, wild cat, jackal, grey eagle, black stork, cock-eared owl ...

The man has been present here since time immemorial. The remaining testimonies of the ancient and continual presence of the humans remain today - the site of the oldest Neolithic settlement in Europe – Lepenski vir, as well the sites from more recent epochs such as the Diana, the Golubac Fortification, the Road of Trajan ... the Central Office of the National Park is in Donji Milanovac.

километара узводно од Неготина. Оба ова гиганта изградили су „Енергопројект“ из Београда и ИСПХ из Букурешта. За разлику од првог система „Ђердап 2“ није симетричан, али свака страна располаже подједнаким деловима. Комплекс ХЕ „Ђердап 2“ састоји се од електране, бродске преводнице, преливне и непреливне бране, као и пута преко бране, са могућношћу да се изгради железничка пруга.. У електрану је уграђено 10 хоризонталних цевних агрегата, снаге 270 MW. Електране заузимају већи део главног тока реке између Кусјака и острва Острвул маре, док је између њих државна граница. Свака страна немсетано одржава и експлоатише свој део система. Годишња производња је око 2.500 GWh. Бродска преводница је једностепена, а дубина воде на прагу и слободни габарити су истих димензија као и на преводницама система „Ђердап 1“.

Годишња производња струје у оба система износи у просеку више од 7.000 GWh, док је инсталисана снага 1.628 МW. Пренос до потрошача обавља се далеководима снаге од 400 киловата. Број запослених радника креће се око 1.500. НАЦИОНАЛНИ ПАРК „ЂЕРДАП“ Доњи Милановац Трећи бисер овога краја је Национални парк „Ђердап“. Простире се на површини од око 63,6 хиљада хектара. Основни природни феномен је Ђердапска клисусра, најдужа и највећа речна клисура у Европи. Чине је четири клисуре и три котлине које их раздвајају. Клисуре су: Голубачка, Госпођин вир, Казанска и Сипска клисура. Специфични историјски развој, повољна клима, сложена мрежа клисура, кањона и дубоких увала, овај простор издвајају као јединствени резерват терцијарне флоре и фауне. Биљни свет Ђердапа се одликује разноврсношћу и богатством и овде опстаје преко 1.100 биљних врста.. Разноликост станишта и заједница се одразила и на фауну и на овом простору се могу срести медвед, вук, рис, шакал, сури орао, црна рода, сова ушара и мноштво других врста животиња. Врло повољни услови за живот били су разлог сталног присуства човека на овим просторима. О томе сведоче многи археолошки налази и културноисторијски споменици као што су најстарије неолитско насеље у Европи Лепенски вир, затим археолошки локалитети као што су Дијана, Голубачки град,, Трајанов пут и други. Седиште Националног парка је у Доњем Милановцу.

693

Привредна комора Зајечар

largest nearby town.

Both of the two giants were built by ‘Energoprojekt’ from Belgrade and ISPH from Bucharest. Unlike Đerdap One, the newer power plant is asymmetrical, although each of the two sides has exactly the same components.

The Đerdap Two system is composed of the power plant, lock, overflowing and solid dam, and a passage that stretches over the top of the dam, built to support a future railroad line.

The power plant comprises 10 horizontally –lined tube generators, supplying the power of 270 MW. The annual production of electricity is around 2,500 GWh. An important part of the system is the long-distance power supply network, with the capacity of 400 Kilowatts. The total number of employees in both these systems is around 1,500.

ПЕРСПЕКТИВА У МАГЛИ

Привредна комора Зајечар

РУДАРСКО-ТОПИОНИЧАРСКИ БАСЕН Бор

У једном се познаваоци прилика у Рударско-топионичарском басену Бор и српском рударству уопште слажу – никада неће бити достигнута рекордна производња бакра из 1978. године. Те године произведено је 123.590 тона бакра и то само оног из домаћих сировина, од руда из Бора и Мајданпека. Прошле, 2007. године, овде је произведено 15.000 тона и то рачунајући и значајне количине увезене руде. Помоћник генералног директора за економска питања Мирјана Антић, једна од ретких жена која успешно обавља „мушке“ послове, „признаје“ да је у оно време било ствари које су ишле на руку радницима РТБ-а, али додаје да су времена суштински била другачија: „Тих година у експлоатацији је било такозвано рудно тело „Х“, новооткривено и веома богато рудом, али то не мора да значи ништа. Људи су били расположени да те рудне резерве експлоатишу. Данас, утврђене су рудне резерве у северозападној зони Бора које гарантују производњу од два милиона тона метала, али нико и не хаје за то. Кажу да су потребна велика средства за активирање нових рудника. И тако смо дошли на место где смо данас – тапкамо и стрепимо над судбином -прича Мирјана Антић. – Да нам се нису догодиле ствари које су се догодиле Басен Бор би сам, без помоћи Владе, почео експлоатацију. Али, почетком последње

694

деценије двадесетог века Југославија се распала, почели су ратови и ко је у таквим условима могао помишљати на развој производње бакра. У Србији су се мењале владе и усудила бих се да кажем да нови министри нису били много верзирани за производњу. Мислили су да бакар, злато и све друго из борских и мајданпечких недара, падају с неба“. У последњих десетак година број запослених у РТБ-у Бор је са око 20.000 пао на садашњих 5.000. Оваква рационализација није донела резултат. „Број радника је смањен на оптималну

There is one thing that those who are acquainted with the situation in the Mining and Processing Concern of Bor agree about: the record production of copper that was achieved in1978 will never be matched again.

In that year, the concern managed to produce 123,590 tons of copper, solely from the ore obtained from Bor and Majdanpek mines.

Last year, the production was a ‘mere’ 15,000 tons, including the significant amounts of the imported ore that was processed. The assistant of the General Manager for the sector of finance, Мirjana Antić, is one of the few women successfully doling a ‘man’s’ job. She says that the times when the concern was operating at a full scale, were different from the situation today: ‘Back in those years, there was the exploitation of the so-called ‘Body X’, which was then newly discovered and rich in ore. But this does not mean almost anything. The fact is that in those days the motivation of the people to exploit the existing reserves of ore was very high. Today, we have the ore reserves that have been discovered in the north-west of Bor that gurantee a production of two million tons of metal. However, no one seems to care. Instead, they talk of the expenses and the investments that have to be made to activate new mines. I think it is exactly this kind of negative atitude that has taken us into this postion – stuck in one place and worried of what our future will bring,’ says Mrs Аntić.

Within the past few years, the num-

цифру, коју је утврдила Влада Србије и која је била актуелна у том тренутку, каже Мирјана Антић. Постоји неколико верзија за даљи успешан наставак производње, али Влада Србије је сматрала да је продаја целог комбината једино решење. Срећом, два покушаја продаје су пропала.

- У току су истражни радови на Црном врху. али не само због тога ми смо

оптимисти. Израчунали смо да би уз ову цену бакра, за нормалну производњу и живот било довољно да месечно производимо по три хиљаде тона бакра, уз извесне количине племенитих метала. Можда са сто милион долара можемо доћи до тог циља, ако се отпишу дугови према држави за струју и гориво, што није неоствариво. Та средства бисмо вратили већ прве године. Ниво производње бакра од три хиљаде тона месечно, омогућио би да плате радника достигну седамстотина или осамстотина евра месечно.. Данас, једва да је просек четиристотине евра. Дакле, потребно је улагати у набавку тешке рударске механизације. Ми смо у последњих десет година купили само један багер, прошлог лета. Да нисмо, производње не би ни било- сматра Мирјана Антић. Влада Србије у овом тренутку помаже Басену Бор са око 700 милиона динара годишње (за плате), што се сматра „непланираним“ трошком. Пошто се очекивања од продаје нису остварила, тренутно се тражи стратешки партнер, односно нека светска фирма која је спремна да буде „ортак“ са српском Владом, али да њен удео у капиталу буде мањи од 50 процената. Велика већина стручних људи сматра да је ово најбоља варијанта, али се уздржавају од предвиђања шта ће се све догађати у наредном периоду. Док све не постане потпуно јасно, перспектива Басена Бор остаје у магли. Рекли бисмо најгушћој од како је 1903. године на овим просторима почела експлоатација бакарне руде.

695

Привредна комора Зајечар

ber of employees in the Bor Concern has decreased from 20,000 to the current 5,000. However, this downsizing has not produced the desired results – the two attempts to sell the concern have not been successful.

There is the current research of the potentials in the region of Crni vrh.

There are the necessary investments into heavy mining machinery to be made, since the only such investment during the last decade has been the procurement of a single dredge. The Serbian Government is supplying the financial support for the salaries of employees, in the amount of around CSD 700 million per year. What is more, the salaries are currently booked as an ’unplanned cost’. The concern is looking for a strategic partner, an international company that is willing to be a partner of the Serbian government, although its share would have to be less than 50%. Most of the experts believe that this would be the best option – however, nobody wants to make any predictions. Until the situation clears up, the perspective of the Bor concern remains foggy. And it could also be said that the fog we are in now is the thickest one since 1903, when the exploitation of the copper

ЗЛАТНО-ДИЈАМАНТСКЕ КОМБИНАЦИЈЕ

Привредна комора Зајечар

ЗЛАТАРА Мајданпек

У време највећег успеха, седамдесетих и осамдесетих година 20. века, као саставни део Рудника бакра у Мајданпеку, радила је и Индустрија племенитих метала, састављена од три фабрике. Најатрактивнија је била Златара. Време је прохујало, штошта се променило, али Златара у Мајданпеку упорно наставља традицију производње накита од злата и других, мање племенитих метала: - Ех, то дивно, прошло време, како би рекао познати Врањанац Бора Станковић – овим речима дочекала нас је управница мајданпечке Злаатаре Милица Јасенски. – Не преостаје нам ништа друго него да се мало упоређујемо, али упорно идемо даље. Пре свега, морам да истакнем да је Златара саставни део Индустрије за прераду у Мајданпеку, односно да је у саставу Рударскотопионичарског басена Бор и да сада има 420 радника. Некада, у Златари је радило и 1.000 радника. Некада смо годишње прерађивали више од једне тоне злата, сребра и других племенитих метала. Данас, направимо 320 килограма златног накита и то од „сировина“ које не добијамо од оснивача, Рударскотопионичарског басена Бор. Злато купујемо од других добављача – објашњава Милица Јасенски. Мајданпечка Златара припада савременом прерађивачком комплексу Индустрије за прераду метала и располаже технологијом и кадровима способним да прерађују племените метале у предмете широког асортимана. Чистоћа златног накита је 99,99

696

процената, а по жељи купаца израђује се накит тражене финоће. Дизајн најчешће ради велика стручна екипа дизјанера. Приликом куповине оваквог накита, купац добија обавезни атест. Ново у производном програму је шупљи накит, односно накит од цеви и шупље жице. У широком асортиману златног накита су ланци, наруквице, огрлице, прстење, наушнице, привесци, а сав тај накит може бити израђен и од сребра. Посебне похвале Златара добија за квалитет и дизајн од нумизматичара. Сребрњаци су заштићени капсулама ради очувања њиховог квалитета. Пригодни новац производе и продају уз контролу и по овлашћењу Народне банаке Србије, а у сарадњи са Заводом за израду новчаница, у ,,пруф” техници, што је највеће достигнуће у уметности и технологији ковања. На основу споразума с музејима широм Србије праве изванредне примерке средњовековног накита. На тај начин говоре свету о богатству и разноврсности српске културе и историје. Посебна пажња посвећује се, такозваном, црквеном програму и изради предмета верског и духовног карактера, а постоји и специјализовани погон „Велико сребро“, у коме се производе предмети за домаћинство, хотеле и спортисте. На питање о плановима даљег развоја, Милица Јасенски, управницa мајданпечке Златаре, је слегнула раменима - све зависи од тога када ће се и како приватизовати Рударско-топионичарски басен Бор, односно Рудник бакра Мајданпек.

A small jewellery workshop that used to make golden jewellery, grew into a large manufacturer and a processing industry for precious metals. The Majdanpek Jewellery is a continuation of the tradition in producing jewellery made of gold and other precious metals: The general manager Milica Jasenski says that the Majdanpek Jewellery operates within the Bor Mining and Processing concern, and that it has 420 employees. ‘In the past, we used to process over a ton of gold, silver and other precious metals per year.

Our total production has decreased today, to around 320 kilograms of golden jewellery per year. However, the raw materials taht we use in our production no longer come from our founder, the Bor Concern – we buy our raw materials from other suppliers instead.` The Majdanpek Jewellery has the necessary technology and the expert staff to process and shape precious metals into a wide range of products. The jewellery is made from 14 and 18 – carat gold, but also from the less pure gold, often with the addition of precious tones, natural and artificial ones. The purity of the gold jewellery iks 99.99%, and the buyers can choose the level of purity in their jewellery. The design of the jewellery is also something that the customers can make themsleves – however, this is routinely dome by the large team of expert designers working for the Majdanpek Jewellery.When buying an item produced by the Jewellery, the buyer is issued the corresponding attest. The novelty in the jewellery design is the hollow, or tube-shaped jewellery. Apart from decorative items, the Jewellery produces and sells precious-metal coins, approved and controlled by the National Bank of Serbia, and in collaboration with the State Mint.

ПОГРЕШАН ГРАФИТ У ГРАДУ “MАЈДАНАРТ”, Мajданпек

ћи технолошке могућности мајданпечке Златаре. У организацији Симпозијума учествују Факултет примењених уметности у Београду, Музеј примењених уметности, затим Факултет ликовних уметности, Министарство културе Србије, Министарство за науку и технологију, Завод за проучавање културног развитка Србије и други. Основни радни материјал уметника је сребро, уметницима су на располагању бројни технолошки посту-пци: полирање, ливење, галванизација, вакумирање, ваљање, утискивање...- каже Митровић. Нов садржај културног, образовног, па и привредног развоја стављају „Мајданарт“ у функцију покретача свих других активности проистеклих из створене енергије на сваком поједином симпозијуму. Дечја радионица накита, позоришне представе, изложбе, промоције књига, модне ревије, концерти озбиљне и забавне музике и песничке вечери су саставни део пратећег програма. На седмом Симпозијуму златарства у Мајданпеку, септембра 2007, доктори Бора Јовановић и Александар Петровић промовисали су књигу „Злато и бакар источне Србије“. Током прошле године „Мајданарт“ је за своје богате активности, од разних донатора, добио око 1,9 милиона динара.

- Утицали смо на стварање сасвим новог начина вредновања овог поднебља. Научни приступ повезивању дизајна, технологије и маркетинга у области златарства, кроз посебан тематски приступ и међународну уметничку радионицу, дају овом нашем ангажовању значај који нас обавезује на даљи развој- каже Зоран Митровић. После разговора никако нисмо могли да се отмемо утиску да су они графити о гашењу светла написани у погрешном граду.

697

Привредна комора Зајечар

A few years ago, when the Copper Mine in Majdanpek was facing bankruptcy, the fashionable graffito that could be seen around the streets of the sleepy town was ‘Can the last one to go out please switch off the light’.

The non-government organisation Majdanart did its best to prevent the light from going out. Zoran Mitrović, the Chair of the Management Board says: ‘We set up ‘Majdanart’ in 2001, and now this organisation is a pillar of the local cultural development, and an initiator of educational projects, as well as those in the area of tourism and international cooperation.

Relying on the local tradition of manufacturing gold jewellery, we initiated the International Gold Jewellery Symposium. This summer, it will be taking place for the eighth consecutive year.

The idea is to bring in artists who will be working here on making unique silver and gold jewellery pieces, by using the technological advantages of the Majdanpek Goldsmith Facility. The organisation is helped by other stakeholders in this event, such as the Applied Arts Faculty in Belgrade, the Museum of Applied Arts, the Faculty of Painting, the Ministry of Culture of Serbia, the Ministry of Science and Technology, the Institute for Researching the Cultural Development of Serbia, and others.

The artists mainly work in silver – however, various combinations are possible, depending on the availability. As a rule, the artists use some of the diverse technological processes, such as polishing, casting, galvanisation, vacuum rolling, imprinting ...

During the last year only, ‘Majdanart’ managed to collect around 1.9 million CSD for its activities, from various donors.

Пре неколико година, када је Рудник бакра у Мајданпеку био на ивици провалије, на огласним таблама поспаног градића био је у моди графити: Ко последњи изађе, нека угаси светло. Светло још гори, додуше из нејаких сијалица, али негде у полумраку остали су и људи који мисле другачије, из чијих срца, упркос тужном времену, зрачи оптимизам. Један од таквих људи је Зоран Митровић, председник Управног одбора невладине организације Мајданарт. У граду „који нестаје“ све би могло да се очекује осим уметности.

- Сматрали смо да су рудари главна циљна група, јер их овде има највише. Питали смо се како ће ову нашу идеју они прихватити, а ево, седам година касније, види се да су је не само оберучке прихватили, већ су таква схватања о уметности проширили и даље, много даље. „Мајданарт“ смо основали 2001. године и он је сада носилац развоја културе и покретач иницијатива везаних за образовање, туризам, међународну сарадњу у свим областима, и то не само у Мајданпеку. Искористили смо традицију прављења златног накита и почели да организујемо међународни Симпозијум златарства. Ове године, крајем лета, организујемо га осми пут. Идеја је, са великим ентузијазмом, прихваћена. Наиме, уметници израђују уникатни накит у злату и сребру, користе-

КВАЛИТЕТ ЈЕ НА НАШОЈ СТРАНИ

Привредна комора Зајечар

ФАБРИКА КАБЛОВА, Зајечар

Од пролећа 2008. године Фабрика каблова у Зајечару ради у саставу велике пољске фирме „Телефоника“, која је после успешне сарадње са претходним власником, Зораном Дракулићем, купила ово српско предузеће. О досадашњем животу и раду ове велике кабловске индустрије, у којој је близу 500 радника, говори Снежана Марковски, из службе маркетинга. „Фабрика каблова у Зајечару основана је 1974. године, када је била у саставу огромне породице Рударско-топионичарског басена Бор. Тридесет година касније, дошло је до приватизације и Фабрику је купила мешовита српскоруска фирма Ист поинт Зорана Дракулића, а од априла 2008. власник је Телефоника кабл из Пољске. У години оснивања производили су се енергетскоинсталациони, сигнално-командни и флексибилни проводници и каблови са изолацијом од ПВЦ-а, називног напона до један киловат. Четири године касније значајно смо повећали капацитет и асортиман кабловима од алуминијума и кабловима са изолацијом од умреженог полиетилена називног напона до 35 киловата, као и кабловма са гуменом изолацијом и енергетским кабловима са концентричним нултим проводником. Погон за производњу телекомуникационих каблова почео је да ради 1994. године, са капацитетом од 1.500 тона годишње, а 1999, почела је производња ватроотпорних, безхалогених каблова, као и каблова за пренос података. Постројење за производњу ПВЦ гранулата отворено је 2002. године, а капацитет је 3.000 тона годишње. Садашњи капацитет је 15.000 тона каблова и проводника годишње. Производи задовољавају

698

светске стандарде и нормативе: IEC, BS, VDE, HD, NFC, GOST, SS, SABS, BDS... Каблове извозимо у многе земље света, а наше производе прате сертификати иностарних лабораторија и специјализованих асоцијација за сертификацију“. Слоган „Квалитет и признање су на нашој страни“ прати зајечарску Фабрику каблова на путу даљег освајања нових производа и тржишта. Планира се даље унапређење програма телекомуникационих каблова и проводника, затим развој програма израде изолационих материјала, програма производње оптичких каблова, а посебна пажња биће посвећена програму производње опреме, посебно оне из области машиноградње. Зајечарска Фабрика каблова се нарочито поноси стручним тимом. У фабрикама каблова широм света технички кадар ФКЗ ради на одржавању производних машина, пуштању у рад нових капацитета, као и на вођењу технологије производње читавих фабрика. Овакве услуге пружене су фабрикама у Либији, Индији, Кини, Индонезији, Грчкој, Шпанији... Инжињеринг услуге које пружа технички кадар зајечарске фабрике почињу од израде пројеката, па све до избора опреме и пуштања у рад.

Since April 2008 Cable factory Zaječar has been operating within a big Polish company ’Telefonika’.

The factory was primarily producing power-installation, signallingcommanding and flexible conductors and cables with PVC insulation, with nominative voltage up to one kilowatt.

The capacity and the range of products has been expanded with aluminium cables and cables with polythene insulation with nominative voltage up to 35 kilowatt, cables with rubber insulation and power cables with concentric zero conductor as well as the production of cables for telecommunications.

The current capacity is up to 15.000 tonnes of cables and conductors a year. ..

Further improvement of telecommunication cables and conductors programme is planned as well as the development of insulating materials production programmes, optical cables production programmes, whereas special attention will be paid to equipment production programme in the field of engineering.

Zaječar’s Cable factory is especially proud of its expert team. Technical staff of CFZ works on the maintenance of the production machinery, putting into operation new capacities as well as managing production technology of the entire factories around the world. Engineering services include project designs, equipment selection as well as putting into operation.

СТРОГО КОНТРОЛИСАНА ПРОИЗВОДЊА ФАБРИКА БАКАРНИХ ЦЕВИ, Мајданпек

Српски нобеловац Иво Андрић записао је да постоје савршене замисли и добра и велика људска дела, која не знају шта је старење, ни промене и која, бар тако изгледа, не деле судбину пролазних ствари овог света. Бакар је једно од њих. Његова употреба почела је око 8.000 година пре рођења Христа. Иако је у близинии Рудна Глава, праисторијски рудник бакра, на подручју Мајданпека Рудник бакра отворен је тек 1961. На тој сировинској основи настала је Фабрика бакарних цеви.

- По неким светским стандардима наша фабрика је релативно млада– прича Mилко Пејовић, комерцијални директор.Почели смо да производимо првог дана 1979. године и тада је Фабрика била у саставу зајечарске Индустрије за прераду бакра. Наравно, све тадашње фабрике у региону, које су се бавиле производњом и прерадом бакра, биле су у саставу некадашњег гиганта на овим просторима Рударско-топионичарског басена Бор. Данас је Фабрика бакарних цеви у Мајданпеку, у европским размерама високо рангирани, специјализовани произвођач инсталационих и индустријских бакарних цеви. Висок квалитет улазне сировине, ниво уграђене опреме, примењена технологија израде, под којом подразумевамо пресовање, хладно ваљање и извлачење, обезбеђују врхунски квалитет производа. Услови под којима тече производња су строго контролисани и техничко-технолошки параметри израде и праћење квалитета у складу су са

стандардом ISO 9001:2000. Поседујемо знакове квалитета Kitemark, KIWA, WHI i DWV, из Велике Британије, Холандије, Канаде, односно производимо бакарне цеви по свим европским, америчким и другим националним стандардима“. Производи мајданпечке Фабрике бакарних цеви користе се у Великој Британији, Француској, Канади, Шведској, Немачкој, Холандији, Италији, Русији, Словачкој, Мађарској, Словенији, Хрватској, Босни, Македонији, Румунији, Бугарској, Грчкој, Турској, Алжиру, Египту, Израелу, Ирану, Јужноафричкој Републици... Фабрика сада има преко 500 радника. Јануара 2004, на јавној аукцији у Београду, мајданпечка фабрика је постала акционарско друштво без државног учешћа, односно постала је приватно власништво, а на челу је генерални директор Павел Авдејев. У складу са производним програмом, бакарне цеви се израђују у димензијама пречника пет до 76 милиметара и дебљине зида 0,35 до 2,5 милиметара и то у меком, полутврдом и тврдом квалитету. Осим тога, овде се производе и пластифициране бакарне цеви и бакарне цеви за медицинске потребе. Бакарне цеви за медицинску употребу испуњавају све врло строге услове и веома су сигурне у експлоатацији у болницама за провођење разних врста гасова. Више од 80 одсто производње извози се у земље широм света, а почетком априла објављена је Изјава о шестомесечном плану пословања за прву половину 2008. У њој је речено да ће у том периоду, продајом готових производа, бити остварен приход од близу три милијарде динара. Али, како ствари сада изгледају, приход ће бити знатно већи од планираног.

699

Привредна комора Зајечар

The Serbian Nobel-prize winner, Ivo Andrić wrote that there are perfect ideas and good and magnificent human feats that neither age, deteriorate nor die, achievements that seem to lie beyond the temporary and mundane things in the world.

Copper, there can be no doubt, is one of these things. It was first used by man some 8,000 years B.C., and back in those times there were four main copper-producing regions: the south-eastern parts of today’s Turkey, then Iraq and Iran (the Sumerian civilisation), the Sinai Peninsula and the Greek islands of Crete and Cyprus (at that time populated by the Phoenicians).

Although the Majdanpek region produced its first copper a long time ago, the first copper mine was not opened here until the second half of 20th century (1961.). The Factory of Copper Tubes started its production some years after this.

‘According to the generally accepted world norms, our factory is relatively young’, says Milko Pejović, the Commercial Manager. ‘Our first working day was the first day of 1979, when the factory was part of the Copper Processing Industry from Zaječar. Together with all the other factories in the region that were dealing with the production and processing of copper, the factory was incorporated in the then gigantic complex of the Mining and Processing System of Bor.’ .Today, the Factory of Copper Tubes in Majdanpek, measured by the European standards, is a highly ranked, highly specialised producer of copper tubes used in varuious construction and industrial areas.

The high quality of the products is guaranteed by the excellent quality of the raw material, the high level of the equipmetn that is used and the cutting-edgge technology that underlies the production process.

СРЂАН МАРЈАНОВИЋ, Председник општине Бор

Привредна комора Зајечар

ТУРИЗАМ ВЕЛИКА ШАНСА Најновији, 22. по реду председник општине Бор, Срђан Марјановић, млад човек, али са прилично политичког искуства, изабран је средином септембра 2008. године. Када смо му објаснили да намеравамо да са њим направимо први интервју он је пристао, али истакао је и један услов:“ Ни слова не бих говорио о бакру!

- О свему другом, само не о ономе што би могло да се очекује када је Бор у питању. У последње време Бору се приписује и тај атрибут „девастирано подручје“. Право да вам кажем и не знам шта у пуном смислу речи то значи, али ако се сматра да је ово подручје пропало и то у сваком смислу, онда је то тачно. Не бих улазио у разлоге за овакво нагло пропадање општине готово у свим сегментима, али бих се мало осврнуо на будућност и на могућности које нам се пружају и којих, можда, нисмо ни

700

свесни. Почео бих од пута првог реда који повезује Бор и Зајечар, два највећа тимочка града. Tај пут, недавно пуштен у саобраћај, скратио даљину на свега петнаест минута и готово ваздушном линијом повезује два суседна града. Та магистрала је била дуго у изградњи, можда више од десет година, али сада када смо је коначно изградили, порасли су нам апетити, пре свега ѕа развој туризма. Односно, сада нам више ништа не изгледа немогућим, па у том смислу верујем да ћемо наћи и решење за завршетак изградње хотела на Црном врху- каже Марјановић. По његовим речима, има само један проблем.

– То је недостатак новца. У досадашњу изградњу овог прекрасног комплекса уложено је 50 милиона долара и , кажу, да је потребно уложити још толико да

The latest, 22nd mayor of the municipality Bor, Srđan Marjanović, a young man with significant political experience, was elected in mid-September 2008. When we explained to him that we were planning to organize the first interview with him, he agreed only under one condition – Not a word on copper!

‘Then, tell us about Bor as a devastated area.’

‘Bor has been described as such lately. I would not like to go into the reasons for so sudden degradation of the town in all segments, but I would like look at the future and opportunities we are facing.

First class road which connects Bor and Zaječar and has been recently opened, has shortened the distance

би се објекат укључио у туристичку понуду овога краја и целе Србије. Тек сада се поставља право питање на које никако да одговоримо да ли је боље да до сада уложени новац једноставно бацимо прекидајући даљу изградњу, или би требало уложити напоре и средства, па обезбедити још толико и завршити изградњу? Ја бих гласао за ову другу варијанту, али ко пита мене и Боране.

- До сада је на Црном Врху изграђена половина планираних објеката. Цео комплекс простире се на 520 хектара. Ентеријер у хотелским зградама премашује 70.000 квадрата. Постоје три целине: у хотелу високе А категорије има 400 лежајева, у апартманском комплексу 300 и у апартманским конацима још 300 лежајева. Ту је хелиодром, затим подземне гараже за 155 возила, три ски стазе различите дужине, билијар сале, спортска игралишта, базен, трговачки кварт, национални ресторани, обданиште... Говорећи о туристичкој понуди борског краја, Срђан Марјановић наглашава да се седам километра од Бора налази Борско језеро, мало даље је Брестовачка бања, а близу је и кањон Лазареве реке и Дубашница, који заслужују статус националног парка и ми ћемо настојати да се изборимо за тај статус. Марјановић нам предочава елаборат о подручју на коме се простире кањон

Лазареве реке у коме, између осталог, пише: „У Тимочком шумскопривредном подручју, које покрива површину од око 80.500 ha, налази се 12 објеката под строгим режимом заштите, као заштићена природна добра и као споменици природе. Један од тих је и Лазарев кањон. Налази се у најисточнијем делу Кучајских планина у сливу Злотске реке и пружа се у правцу север-исток према Бељевини и Злоту. Леву страну кањона чини почетак Дубашничке висоравни, која се пружа до Бељанице, Стрмостена и Црног Врха на северу. Десну страну кањона чини Малиник са 1.158 м надморске висине. Кањон је настао радом река: Микуљске (2,5 км) као леве саставнице, Ваља де мижлок (1,9 км) као средње саставнице и Вејске реке (2,5 км) као десне саставнице. Све три саставнице чине јединствен кањон Лазареве реке који је дугачак 5,2 км, а чији ток савладава висинску разлику од 200 м, просечног нагиба уздужног профила од 38%. Кањон је најдубљи код локалитета Ковеј где је десна литица висока 375 м, а лева 330 м, док је размак између њих у горњем делу 400 м, а у доњем 5 м. На појединим деловима кањон је у доњим деловима ужи...

701

Привредна комора Зајечар

to 15 minutes ride connecting the two neighbouring towns almost through airway. Since the opening of the road our appetites have grown, especially in terms of tourism. I believe that we will also find the solution for the finalization of the hotel construction on Crni vrh.

So far, 50 million dollars have been invested in this beautiful complex, but in order to include it in the tourist offer of the region and entire Serbia, we need twice as much. The right question is whether to throw away the invested money, or to provide as much and finalize the construction? If I or people from Bor were to give an answer, I would choose the second option.

‘What has been built so far on Crni vrh?’

‘The half of the planned buildings has been constructed. The entire complex lies on 520 hectares. The interior of the hotel exceeds 70.000 square metres. There are three units: the A category hotel has 400 beds, the suite complex has 300 and there are another 300 beds in suite chalets. There is also a helipad, underground garages for 155 vehicles, three ski lanes of different lengths, billiard halls, sport playgrounds, swimming pool, trade centre, national restaurants, kindergarten...

In this way, the tourist offer of the Bor region would seem impressive: seven kilometres away there is also the lake of Bor, further on Brestovačka banja/spa, and the canyon of the Lazareva river nearby.

The canyon was created by the following rivers: Mikuljska river (2.5 km) as a left tributary, Valja de Mizlok (1.9 km) as a middle tributary and Vejska river (2.5 km) as a right tributary. All three tributaries form the unique canyon of Lazareva river 5.2 km long with its stream surmounting the height difference of 200 metres, with an average inclination of a vertical profile of 38%.

The canyon is the deepest at Kovej, where the right precipice is 375 m high, and left 330 m, while the distance between them is 400 m in the upper part and 5 m in the lower part. At some sections, the canyon is even narrower in the lower parts...

БРАНИСЛАВ РАНКИЋ, доскорашњи председнк општине Бор

Привредна комора Зајечар

БАКАР КАО СУДБИНА „Овом крају бакар је судбина – каже доскорашњи председник општине Бор и добитник признања ,,Капетан Миша Анастасијевић”, Бранислав Ранкић. Крајем двадесетог века општински руководиоци у Бору настојали су да се свету представе и као партнери у другим областима живота, али су, у пракси све наде полагане у експлоатацију и прераду бакра. „Погодност за „отимање од бакра“ – каже Ранкић – је мултиетничност средине, задовољавајућа инфраструктура, добри туристички потенцијали, посебно могућности пољопривреде, пре свега сточарства - све то је добар предуслов за развој у свим правцима, не само у области производње бакра. Наша визија развијеног друштвa не сме да зависи само од рударства и металургије. Треба да тежимо ка друштву с решеним еколошким проблемима, с развијеним

702

гранама привреде заснованим и на другим природним ресурсима као што су туризам, дрвнопрерађивачка индустрија, пољопривреда и шумарство.” „Број малих и средњих предузећа у општини Бор је у благом порасту – прича Бранислав Ранкић, али је структура делатности неповољна. Неопходно је да, у сарадњи са специјализованим предузећима и институцијама за развој предузетништва, подржимо програм развоја малих предузећа –од одгоја стоке и развоја прерађивачких капацитета, преко занатства и услуга, до домаће радиности“. Борско подручје располаже природним драгуљима каквих мало има не само код нас, већ и у свету. Развој туризма је на списку свих председника општине Бор. „Мало нам фали да заиста постанемо прави туристички лидер у Србији – истиче Ранкић. На Црном врху се гради

‘In this area copper is destiny’ – says Branislav Rankic, the former president of the municipality of Bor, who was awarded a prize ‘Captain Misa Anastasijevic’.

During the last years of the twentieth century the management of the municipality of Bor endeavoured to present themselves as partners in different spheres of life, but in real life they have pinned all their hopes on exploitation and processing of copper. ‘’The advantages of ‘scrambling for copper’ ‘’ – says Rankic – ‘’ are multi-ethnic environment, satisfying infrastructure, good tourist potentials and especially the possibility for expansion of agriculture, particularly cattle raising. All these factors contribute to having a good precondition for development in different spheres and not only in the production of copper.

Our vision of a developed society shouldn’t depend only on mining and metallurgy. We should aspire to a society free from ecological problems, with highly developed branches of economy based on other natural resources, such as tourism, lumber industry , agriculture and forestry’’.

‘The number of small and medium-sized businesses in the municipality of Bor shows a slight increase’ – says Branislav Rankic-’ but the structure of activities is unfavourable. It is essential that, in close cooperation with specialized businesses and institutions for the development of entrepreneurship, we support the development project for small businesses – from cattle raising and the development of existing production capacities, through handicraft and services, to the production of hand-made artistic items’.

Привредна комора Зајечар

The Bor region has some natural gems which are few, and therefore the expansion of tourism is one of the priorities for all presidents of the municipality of Bor. ‘ We are one step away from becoming a major tourist attraction in Serbia’ – Rankic emphasizes. A beautiful hotel complex ‘Jelen’ is being built on Crni vrh, which is more than 500 hectares in area and it should have 70 000 square metres of usable space. However, the construction came to a halt. $50 million has already been invested in this project and the same amount of money is needed for its completion.

We have been putting in a lot of effort to find new investors, and the new management will continue to do the same. Personally, I feel rather pessimistic when it comes to final construction of the hotel complex on Crni vrh, but there are also some other tourist attractions nearby – says Branislav Rankic.

прелепи хотелски комплекс „Јелен“, на површини већој од 500 хекара и требало је да располаже са 70 хиљада квадрата корисног простора. Изградња је застала, већ је уложено око 50 милиона долара, а за завршетак радова потребно је још толико. Покушавали смо да нађемо заинтересоване за наставак, покушаваће

то и ново руководство. Ја лично сам песимиста када је реч о коначној изградњи комплекса на Црном врху, али постоје и друге занимљиве туристичке дестинације у околини. Планина Стол, на пример, центар је за специјализовану обуку планинара и алпиниста. Овај природни драгуљ је још готово потпуно нетакнут, делом и због неизграђених путева. Планинари, који су власници малог планинарског дома, избегавали су да буду упорни јер би, изградњом асфалтног пута, праисконска лепота била нарушена. Тако, ето, идспада да је срећа што општина Бор нема новца да решава проблеме инфраструктуре, бар у оваквим случајевима, каже Бранислав Ранкић.

703

ФОРМУЛА ЗА ЦЕО СВЕТ

Привредна комора Зајечар

MЛЕКАРА Зајечар

Од децембра 2006. године зајечарска Индустрија млечних производа „Импаз“ ради у саставу велике беог-радске Индустрије млека и млечних производа „Имлек“. Београђани су интеграцијом направили добар посао, јер у зајечарском крају постоји добра традиција производње и прераде млека. Ускоро ће овде бити обележена девета деценија од како се у околини Зајечара сакупља млеко и прерађује. Од 1930, када је у Вражогрнцу надомак Зајечара, изграђена прва млекара у региону, до 1964, када је у граду почела да ради прва индустријска млекара, прошло је много времена. Стицало се искуствo, а када је почело масовно сакупљање млека Зајечар је постао једини град у Тимочкој крајини у коме се млеко прерађује у индустријским, савремено опремљеним објектима. У стручним службама зајечарске Индустрије не желе много да говоре о садашњем степену развоја и будућим плановима, јер се такви подаци сада налазе у надлежности централе у Београду. Ипак, Јелена Баљевић је кратко испричала развојни пут „Импаза“. Снажан развој зајечарска млекарска индустрија доживела је између 1976. и 1981. године, када су постројења модернизована и капацитети удвостручени на 120 хиљада литара дневно, што је овај колектив сврстало међу највеће у тадашњој великој Југославији. Изграђена је сушара за производњу млека у праху, чиме су створени услови за почетак производње млечне хране за бебе.

- Производни програм развијао се у три правца – истиче Јелена Баљевић. – Први је производња млека и млечних производа, затим производња воћномлечних напитака и, на

704

крају, производња адаптираног млека за исхрану одојчади у првој години живота. Производња „импамила“, адаптираног млека за исхрану одојчади почела је 1987. и до скора „Импаз“ је био једини произвођач адаптираног млека у Србији. Брзом развоју претходило је успостављање сарадње са најзначајнијим институцијама за млеко у земљи., као што су Институт за заштиту здравља „Милан Јовановић Батут“, Институт за нуклеарна истраживања у Винчи, Хемијски факултет у Београду. Клиничка испитивања млечних напитака за одојчад обављају београдски институти за мајку и дете, за гинекологију и акушерство и за неонатологију“. Пре три године зајечарски прерађивачи млека добили су сертификат међународног стандарда ISO 9001:2000. На крају помињемо и део широке лепезе производа за коју су оспособљени зајечарски стручњаци, чија је примена одавно нашла место у породицама широм Србије. То су: пастеризовано и стерилизовано млеко, млеко са додатком витамина и минерала, млеко са додатком какаоа, млеко у праху, маслац, кајмак, полутврди и тврди сир, сирни намази, кисела павлака, јогурт, кисело млеко и остали ферментисани производи, ароматизовани додатим воћем, храна за бебе, некоцентровани сок од јужног воћа, и ледени чај.

Since December 2006 Dairy product industry Zaječar ‘IMPAZ’ has been operating within a big Milk and dairy products industry Belgrade ‘Imlek’. People from Belgrade did a good job by this integration since Zaječar region has had a long tradition of milk producing and processing. The ninth decade of milk collecting and processing in Zaječar region will be celebrated soon. A lot of time has passed since 1930 when the first regional industrial dairy was set up in Vražogrnce near Zaječar and since 1964 when the first industrial dairy was opened in the town. The experience has been gained and with mass milk collecting Zaječar became the only town in the Timok region with industrial, well-equipped premises for the milk processing. Later on, dairies were also opened in Negotin, Knjaževac and there are more and more privately-owned processing capacities that supply not only the Timok market but other markets around Serbia.

The Departments of Zaječar dairy do not want to reveal much of the current development level as well as future plans since Belgrade head office is accountable for this data.

Production programme has developed in three directions. The first one is production of milk and dairy products, then fruit and milky drinks, and finally production of baby milk for the nourishment of babies and toddlers. The production of the baby milk for the nourishment of babies ‘impamil’ started in 1987 and until recently ‘Impaz’ has been the only producer of the baby milk in Serbia.

ПО СТАРИМ, ДОБРИМ РЕЦЕПТИМА ЏЕРСИ Књажевац

врсте сира и потреба тржишта. Фабрика има могућности да производи меке (беле) сиреве, полутврде (у типу Адамера), тврде и сиреве са племенитим плеснима (Roquefort), као и сирне намазе, односно сиреве по захтеву купаца. „Били смо принуђени да ширимо дистрибутивну мрежу и уведемо нове програме за производњу сирних намаза у паковању од 75 до 225 грама и то у четири различита укуса – истиче Саша Петровић. – Посебно је важно рећи да окупљамо врхунске стручњаке и по томе смо другачији од осталих. Градимо сосптвену унутрашњу организацију пословања, укључујући менаџерски тим, особље у погонима, у дистрибутивној мрежи, администрацији и одржавању“. Љубазни домаћини су испричали и неке мање познате детаље везане за производњу сирева. Занимљиво је да је сир прављен још 6.000 година пре нове ере. Мурали у египатским гробницама показују технике прављења сирева и путера пре 4.000 година. Данас постоје стотине врста сирева који се, у начелу, деле по типу млека од којег се праве: сировог, обраног или пастеризованог, или по врсти животиње од које се добија млеко: крављи, овчији, козији... Домињемо и изванредну локацију Фабрике сирева ,,Џерси”. Налази се у крају који има изузетне предиспозиције за развој сточарства и производњу здраве хране. Највиша тачка на овом подручју је Миџор, највиши врх Старе планине и Србије - 2.029 м/нв. Управо ту, на обронцима Старе планине, која ће ускоро постати и туристички центар Србије, обезбеђују се сировине за рад Фабрике сирева из Књажевца.

705

Привредна комора Зајечар

A chance passer-by in Knjaževac, a town in Eastern Serbia, might be surprised to come across the buildings of the cheese factory ‘Jersey, since the name of the company looks more like the East of the USA, rather than the Eastern Serbia.

However, there is little in common that the Knjaževac factory has with America, apart from the name.

And who could provide a better explanation about the origin of the factory’s name, than Saša Petrović, the General Manager.

‘The factory was founded by Džervin, at that time a major food industry in Serbia. So the name was a combination of ’Džervin’ and ’Cheese’. During the period of the cirses, the company managed to preserve its potential and experts, but also the clients and its position as the hub that coordiantes the work of numerous farming associations in the Knaževac Municipality region.

Today, we are a privately owned company, capable of meeting the demands of both our partners and clients.’

The factory capacity is 40,000 litres of milk – this is the quantitiy that can be processed in a single 8-hour shift. The processing plant is based on the equipment by the Danish manufacturerm, ’Pasilac’, which enables 110 operaters to work on fully – automatic production lines, in combination with the traditional way of production, depending on the type of the cheese and the specific needs of the market in question. The factory produces a range of difernet types of cheese, from the soft ones (white chese), semi-hard cheese (in the Adamer category), hard cheese and cheese with moulds (Roquefort), as well as cheese creams and spreads...

Случајни пролазник кроз Књажевац, градић у источној Србији, могао би бити збуњен када на зградама Фабрике сирева види натпис „Jersey“, па би могао помислити да се налази на истоку САД, а не на истоку Србије. О пореклу имена најбоље ће рећи директор Саша Петровић: „Фабрика сирева „Џерси“ основана је 1983. и ове године ћемо обележити четврт века пословања. Рекао бих успешног пословања. Основао нас је „Џервин“, у то време најзначајнија индустрија прехрамбених производа у Србији. Касније смо се издвојили, али остало је име по „Џервину“ и сиру. Током деведесетих година 20. века, у време највеће кризе на овим просторима, ,,Џерси” је успео да сачува потенцијале и стручњаке, као и купце, обједињујући рад земљорадничких задруга са подручја општине Књажевац. Данас послујемо као предузеће у приватном власништву, које може да одговори на све захтеве партнера и купаца“. Капацитет Фабрике је 40.000 литара млека за прераду у једној смени. Производња је базаирана на инсталираној опреми данског произвођача „Pasilac“ и 110 радника свакодневно производи довољну количину разних врста сирева. Производња се обавља на потпуно аутоматизованим линијама, или на традиционалан начин, у зависности од

МОДЕРАН РОБНИ ПРОИЗВОЂАЧ СИРОВИНА

Привредна комора Зајечар

Пољопривредно добро ‘’ЗАЈЕЧАР’’, Зајечар

Пољопривредно добро ‘’Зајечар’’ постоји, производи и успешно послује близу 60 година, а његови земљишни ко-мплекси повећани су на 3.000 хектара. Изграђене су фарме за узгој и тов свиња и говеда у Планиници, Звездану, Халову, Великом Извору, Вражогрнцу и Алапину (где постоји и Фабрика концентроване сточне хране), а подигнуто је и 200 хектара под конзумним воћем. Сада се обрађује 2.000 хектара површине (око 1.000 хектара је враћено земљорадницима), а у производној експлоатацији су сточарске фарме у Халову, Вражогрнцу и Алапину. Биљна производња стално је опремана и модернизована новом пољомеханизацијом. Од 1999-2002. године засађене су нове плантаже под вишњом у Трнавцу, на површини од 80 хектара. Предузеће запошљава 213 радника, од тога 27 са високом и вишом стручном спремом, пољопривредног и других профила. Пољопривредно добро ‘’Зајечар’’ представља модерно пољопривредно предузеће и значајан је робни произвођач сировина за потребе прерађивачких капацитета у производњи хране, како за домаће, тако и за инострано тржиште. Реалне су могућности за извоз утовљене јунади и облачинске вишње. У циљу даљег повећања обима и асортимана, урађени су бизнис планови за повећање производње јунећег и свињског меса, набавку нове механизације, производњу крављег млека и поврћа и за наводњавање погодних површина. Пољопривредно добро ‘’Зајечар’’ је 2001. године приватизовано: 30 одсто поделом бесплатних акција, док је

706

већински пакет капитала од 70 одсто државни. Продат је део предузећа, али није било отпуштања радника, производња је повећана, а новац од продаје уложен је у нове, значајне инвестиције. Обновљена је механизација у Добру, купљени су пластеници за нову производњу јагода, подигнути нови засади воћа, примењена максимална технологија у производњи, поштовани оптимални агротехнички рокови... И, свакако, оно највредније: изграђен је објекат за прераду воћа и поврћа са хладњачом, капацитета 1.000 тона. У првој фази изградње, створени су услови за прераду 1.000 тона воћа и поврћа, а, од укупно планираних 3.300, под кров треба да буде стављено 2.600 квадратних метара простора. Вредност инвестиција у првој фази изградње износи два милиона евра. Изградњом хладњаче, предузеће је створило производне и друге услове за развој воћарства и повртарства у Тимочкој крајини, чиме је значајно повећало сопствени профит, број запослених и зараде радника. Производно-економска сигурност омогућава даљи трајни развој и проширење капацитета, производима који су атрактивни за пласман, не само на домаћем, већ и на иностраном тржишту.

The Farming Cooperative ‘Zaječar’ has been a successful producer of agricultural produce for over 60 years. The cooperative organises its production on over 2,000 hectares of land, and there are three adjacent cattle farms in Halovo, Vražogrnci and Alapin, as well as 80 hectares under the new sour-cherry plantations.

With its 213 employees, the Farming Cooperative ‘Zaječar’ is a modern farming enterprise and a significant commercial producer of raw materials that are used by various processing industries, in the production of food for the domestic and international markets. The current market research has revealed real possibilities to export veal and sour cherry.

The Farming Cooperative ‘Zaječar’ was privatised in 2001, when the small shareholders became the owners of 30% of the total share, while the government became the principal owner, with 70% of the shares. Although a part of the enterprise was sold, there were no redundancies.

To the contrary, the production was increased and the money that was generated was used for new strategic investments. The machinery has been renewed, new strawberry greenhouses procured, new fruit orchards set up, the technological level of the production increased, and the cultivation calendar meticulously elaborated and implemented ... special attention is paid to the standard of the employees, from the meals, transportation, salaries, working spaces, all the way to the help in solving the issue of their living space. Still, probably the most important investment has been the building of the new facility for the processing of fruits and vegetables, and a cold storage facility with the capacity of 1,000 tons.

У ЈЕДНОМ РАФУ 150 ВРСТА ПЕЦИВА ЖИТОПРОМЕТ Зајечар

једну ноћ- истиче Николић. Широм Србије, зајечарски „Житопромет“ има око 50 продајних објеката, а у појединим постоје и приручне пекаре, па потрошачи могу у сваком тренутку да купе свеж хлеб и пециво. Осим у Зајечару, велики млин постоји и у Бољевцу, живописном градићу у подножју Ртња. У овим местима су и велике пекаре, а дистрибуција хлеба и пецива обавља се сопственим возилима. Тај возни парк је и значајна предност зајечарских и бољевачких млинара. Од 26. јула 2007. „Житопромет“ је приватизован и сада је Акционарско друштво „Ђорђе Божић“.

ни једног радника, али зато су ту млађи, који преносе знања и вештине на нова покољења. Мислим да су зајечарски пекари стекли леп углед широм Тимочке крајине, па и даље. Правимо 30 врста хлеба и то од свих врста брашна, а потрошачи посебно воле пецива. Асортиман је прилично широк и обухвата 150 врста пецива и разних грицкалица. Можда би требало поменути слане штапиће које смо симболично назвали „Зека“, али ништа мање нису популарне ни остале врсте пецива и грицкалица. Када је реч о хлебу верујем да га правимо квалитетно и о томе говоре и продавнице широм Тимочке крајине. Капацитети достижу 50.000 комада векни за само

У плановима за даљи развој значајно место припада отварању нових млинарских и пекарских капацитета, што подразумева и повећање броја запослених. Као плод сарадње руководећих људи „Житопромета“ и Министарства просвете у неким средњим школама Тимочке крајине отворена су и одељења за пекаре и посластичаре. Велики је број заинтересованих, али у „Житопромету“ кажу да ће интересовање свршених основаца за пекарски занат из године у годину бивати све веће.

707

Привредна комора Зајечар

‘Žitopromet’ Zaječar has grown rather older, but having just celebrated its 61st birthday, this collective of bakers and millers looks more like in a flower of its youth.

There are 245 experienced bakers working, among whom there are such who ‘could bake a bread even with their eyes closed’ Dragoljub Nikolić, director, says about the production programme: ‘We make 30 types of bread from all types of flour, and our customers are especially fond of pastries. Our range of products includes 150 types of pastry and different snacks.

In terms of bread I believe in good quality which could be proved by the shops of the Timok region. Our capacity is even up to 50.000 loaves of bread per night. ‘Žitopromet’ Zaječar has around 50 retailers, whereas some of them bake bread so that customers can get fresh bread and pastry at any time. Apart from Zaječar, there is also a big mill in Boljevac. Bread and pastry are delivered by our own vehicles, which is a great advantage of the millers of Zaječar and Boljevac. ‘Žitopromet’ has been privatized since 26 July 2007 and today represents a joint stock company Đorđe Božić.

In the plan for further development opening of new milling and bakery capacities plays a significant role, which also means an increased number of the employed. Due to a good cooperation between the management of ‘Žitopromet’ and Ministry of Education in some secondary schools of the Timok region specialized classes for bakers and confectioners have been opened.

Ако би се рачунало по људском веку „Житопромет“ из Зајечара је већ закорачио у пристојну старост, али са тек обележеним 61. рођенданом овај пекарско-млинарски колектив, судећи према ономе како ради, више личи на младост у пуној снази. У њему данас ради 245 мајстора пекарског заната, међу којима има и таквих „који хлеб могу да испеку и жмурећи“. Овако је, помало и кроз шалу, почео причу о колективу у коме је директор, Драгољуб Николић.

- Историјом заиста можемо да се поносимо. Додуше, из те прве пекарске генерације, 1947, сада у фирми нема

ДЕЦЕНИЈЕ ВЕЛИКИХ УСПЕХА

Привредна комора Зајечар

АГРОМЕХАНИКА ИМТ, Бољевац

„Агромеханика“ у Бољевцу основана је 1961. године, а три године касније, мала аутомеханичарска радионица прераста у Индустрију ауто- делова и прибора „Стандард“. „- Пут развоја нам није био посут ружама – прича генерални директор Бранислав Рајић.– Постали смо права индустрија, са 380 радника, међу којима је двадесетак факултетски образовано, али ми се поносимо и квалификованим и висококвалификованим радницима, којих има близу 150. Мислимо да нам то гарантује пристојну будућност. Чини се да су све године у развоју овог колектива биле кључне. Дакле, 1968, односно 1969. године, од сопствених средстава, направљена је управна зграда и производни простор од 800 квадрата, набављене су универзалне машине за стругање, глодање, бушење и брушење, изграђена је и сервисна радионица за поправку путничких возила. И – од сосптвених средстава - изграђено је 16 станова за потребе запослених. До краја 1971. освојена је високосеријска производња варијатора за предубризгавање мотора Фамос из Сарајева и Раба ман из Мађарске, а 1974. успостављена је сарадња са књажевачким ИМТ-ом и почела производња прикључака за мотокултиваторе по лиценци Агриа Варке из Немачке. До краја 1979. почела је производња тракторске задње косачице; те године Фабрика улази у састав Индустрије мотора и трактора, Београд. Сваке наредне године из Бољевца се појављују нове пољопривредне машине: бочне косачице, превртачи сена и задње косачице. Од 1984. до 1991. године, уз помоћ Фонда за развој Републике Србије, купују савремену опрему, граде халу за монтажу од 1.415 метара,

708

освајају серијску производњу ротационих косачица, силажних комбајна, косачица са две резне летве, чистача снега за тракторе и мотокултиваторе... Са „Делтом-мотокомерц“ из Београда, 1998, почела је заједничка производња парковских косачица, а освојена је и производња прикључака за хидрауличке конзоле. Пре годину дана, 26. јула 2007, завршена је власничка трансформација. Већински власник је постао Конзорцијум физичких лица Владан Јефтић из Београда, са 68,39 процената капитала, док мали акционари поседују 30 посто. Нови власник је одредио циљеве за наредни период. Три су најважнија: снажан наступ на свим тржиштима, нарочито у Русији, Украјини и земљама северне Африке, даљи развој производње и сарадње са фирмама„ Кулм“ из Француске, „Бревиглиери“ из Италије и „Агиа“ из Немачке. Трећи циљ је створити водећу фабрику за производњу пољопривредне механизације у ширем региону. Прошле године је у извозу остварено више од три милиона евра, а сада се планира готово осам милиона, док ће, према свим сагледавањима, укупан приход бољевачке „Агромеханике“ премашити 12 милиона евра.

The ‘Agromehanika’ company was established back in 1961.

‘Our path of development was not covered in roses,’ says the General Manager Branislav Rajić. ‘Starting as a small mechanical workshop, with only ten employees, we have grown into a real factory, with around 380 staff, among whom there are university graduates, highly qualified and qualified staff. The expert know-how of our company has successfully passed countless tests and challenges that we face in our daily operation.

This very asset is probably the best guarantee for a secure future.’

The production range of the factory has been expanded over the years, but the focus has remained on the farming machines. In 1974, the company started a production of implements and tools for singleaxle tractors. This production was covered by the German ’Agria Varka’ licence. Then, in 1979, the factory began producing the rear tractor mower.

A year ago, the company went through the ownership transformation, in which 68.39 % of the share was bought by the new principal owner, a Belgradebased Consortium. The rest of the capital share belongs to the small shareholders.

The objectives for the forthcoming period include a decisive campaign to enter new markets, especially the markets of Russia, Ukraine and North Africa, as well as further development of the production and strengthening the existing collaboration with the current partners – the Culm company from France, the Italian Breviglieri and the Agria from Germany.

КАКО ЈЕ ИЗБЕГНУТА ЈЕДНА НЕПРАВДА “АЛБО”, БОР

Заиста, Ненад Јовановић и његова индустрија за производњу алу и ПВЦ столарије никада до сада нису узели кредит. То се показало и веома добрим „потезом“, али, у сваком случају развојне могућности без већих инвестиција нису баш неограничене. „Када је реч о производњи алу и ПВЦ столарије, извесно је да нам кредити нису неопходни и да можемо да ширимо асортиман и без њих – објашњава Јовановић. – Уосталом, већ и само постојање разгранате мреже представништава у Србији то на известан начин потврђује“.

- Узео сам кредит од државе, али не за развој основне производње, већ за сасвим неке друге ствари. Почео сам да у Бору зидам хотел и почетком идуће (2009.) године он би требало да прими прве госте- каже Јовановић. Јесте мало чудно, али досадило ми је да госте смештам у хотелима по околним градовима. Овај једини хотел у Бору је изнајмљен избеглицама, на Црном врху изградња прелепог комплекса „Јелен“ застала је на пола, хотел на Борском језеру је поодавно затворен, а смештајни капацитети у Брестовачкој бањи су мали и често нема места. Са друге стране, у Бору је, ипак, развијен спортски живот и недостатак хотела постао је велики проблем. Мислио сам да бих могао да и на овај начин помогнем граду“. Хотел „Албо“ налази се у непосредној близини спортских објеката, у јужном делу града, и са стотинак места за ноћење у значајној мери решиће постојеће проблеме у овој области. Алуминијумски прозори, врата, киосци, панели, гаражна врата на даљинско и ручно закључавање и, на крају, читави градови у којима су фасаде зграда направљене од алуминијума из „Албове“ радионице. Награда „Капетан Миша Анастасијевић“, у овом случају, дошла је заиста у праве руке.

709

Привредна комора Зајечар

In the summer of 1996, an independent workshop was established, and it was named by combining two abbreviations: Al – as the chemical symbol of Aluminium, and Bo – as the fist two letters of Bor (also the first part of any car registration plate in Bor).

In under a decade, the workshop has rapidly developed: from the initial five employees, it has grown to well over eighty. The small workshop that was operated in an area of around 25 square metres, has expanded to over 5,000 square metres that it has today, and a reputation that is known all over the country, and even outside its borders.

Nenad Jovanović, the owner of the Aluminium and PVC woodwork production, have managed an apparently impossible task: development of a Serbia-wide network, without ever taking a bank loan. ‘In the end, I have taken a loan from the Government – however, this loan will not be used to support the basic production, but to start a new business, that is quite different from our basic activity. We are in the process of building a hotel in Bor that will be opened for the first guests at the beginning of the next 2009’, says the owner of Alba.

The Albo Hotel is being built quite close to the city’s sports facilities, in the south of the city.

Негде у лето 1996. године у Бору је основана Самостална занатска радња, која је добила име по хемијској ознаци за алуминијум и регистарској ознаци града бакра. Власник Ненад Јовановић мало у шали, мало у збиљи једноставно објашњава: „Па пошто није било довољно бакра, а да га је и било, прозори и врата тешко да би могли да се праве од метала по коме је Бор препознатљив широм планете - почели смо да их правимо од алуминијума. Бакар можда дуже траје и практично је неуништив, али алуминијум је некако лепши за око. И лакше се претвара у жељени производ“. За мање од десет година послови, које је у време оснивања радило пет радника, порасли су, па их данас обавља више од 80 запослених. Мала радионица величине пет пута пет, прерасла је у праву индустрију са више од 5.000 квадратних метара корисне површине, а производи су познати широм Србије. „Имамо представништва у Младеновцу, Крушевцу, Ћуприји, Нишу, Зајечару, Неготину и Кладову. И, наравно, у Бору – прича Јовановић. – Стекли смо углед доброг привредника и то нас обавезује на одговорност. Планови су нам, наравно, велики, али у овом тренутку заиста је незахвално говорити о томе. Материјални статус нам је прилично добар, али, ипак, за бржи развој потребна су велика средства, а избегавам да улазим у неке велике кредите“.

ПРИЗНАЊА ДОШЛА ИЗ НАРОДА

Привредна комора Зајечар

КОМПАНИЈА СТАНЧИЋ

Прича о компанији Станчић почела је 1981. године. Предраг Станчић, машински инжењер из борског Института за бакар, је тада одлучио да оснује конструкциони биро, јер је већ неколико пута добијао сертификат за патенте, најпре у Ријеци на традиционалним југословенским смотрама проналазаштва РАСТ YU, а затим су признања почела да пристижу и из других земаља. У посаo је кренуо са једним сарадником.

- Успеси на овом „инвентивном“ плану у предузећу у коме сам радио, дали су ми подстрек и, рекао бих, право да помислим на оснивање самосталне фирме – прича о времену када је почињао Предраг Станчић. – Мој сарадник и ја имали смо једино ентузијазам и дубоку веру у успех. Данас, после релативно кратког периода, али, ипак, довољно

опреме, данас је Компанија постала велики произвођач козметике за косу, лице, тело и руке... Производимо такозвану, кућну хемију, као и опрему за фризерске салоне, амбалажу од алуминијума и пластике, а производни погони су нам у Бору. Посебно бих издвојио палету боја за косу, која садржи тридесетак разних нијанси, ,,Фани” линију шампона и течних сапуна, паковања за косу, креме за руке… Поседујемо сертификат за стандард ИСО 9001:2000, као доказ квалитета и бриге за купца. Немамо времена за застајкивање, истиче Предраг Станчић. – Сада настојимо да наши производи буду доступни што већем броју људи и зато стварамо разгранату мрежу специјализованих продавница по Србији, али и по земљама у окружењу. Проширујемо сарадњу са страним фи-

дугог за мирно сабирање резултата које смо постигли, имам разлога да будем задовољан. А за двадесет и седам-осам година створене је Компанија и доспела у респектабилну фазу, како би рекли економски експерти. У фирми ради 250 радника...

- Имамо основане делове Компаније у Босни, Италији, Румунији и Русији. Производе продајемо у 16 продавница широм Европе, а великопродајни центри су нам у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и, наравно, у Бору. Од некадашњег бироа за израду процесне

рмама, нарочито са оним из Италије и нудимо њихове производе по повољним ценама у свим нашим продавницама.“ Један од циљева и планова за будућност је и брже и масовније укључивање младе генереације хемичара у производни процес Компаније, а ту је, пре свега, неколико најмлађих потомака власника. Компанија је добила бројна признања: New milenium award, Pariz 2001, Internacional Europe award for quality,Pariz 2001, Century era award, Ženeva 2002, Business partner, Beograd 2001, 2002, 2004, Royal crown to excellence, Meksiko 2003, Lider malog biznisa, Beograd 2003... Повељу „Капетан Миша Анастасијевић“, коју је Компанија добила 2004. и сада, 2008. године посебно истичу.

710

Predrag Stančić, a mechanical engineer from the Copper Institute in Bor, together with a partner, opened a design office back in 1981. The decision was made after a number of awards and recognitions received for innovation and patents. The first recognition of this kind had been the award received in Rijeka, at the traditional Yugoslav Invention Review – RAST YU, but soon some there were more awards and recognitions, that came from other countries as well.

The company has 250 employees.

Parts of its operation are based in Bosnia, Italy, Romania and Russia.

Apart from the 16 own shops located Europe-wide, the company has wholesales centres in Belgrade, Niš, Novi Sad, Kragujevac and Bor. The range of products includes a special group of products for hair studios, as well as packagings produced of aluminium and plastics.

‘Among our products, I would like to highlight the range of hair dyes, including some 30 different tones.

Then, there is the FANI shampoos and liquid soaps line, hair nourishing masks, hand creams ... We own the ISO 9001:2000 certificate, as a proof of our quality standards and the care for our cutomers’, says Stančić. ’Our main focus now is to make our products available to the largest possible number of customers,’ says the company owner.

The company has won numerous awards for its products, such as the ‘New Millennium Award (Paris 2001), International Europe Award for Quality (Paris 2001), Century Era Award (Geneva 2002), Business Partner (Belgrade 2001, 2002, 2004), Royal Crown to Excellence (Mexico 2003) and the ‘Kapetan Miša Anastasijević’ (2003. and 2008.)

ТРИ МИЛИОНА ПАРИ ЦИПЕЛА ЗА ЗАПАД ФАЛК ИСТ, Књажевац

у Кини, а наш скроман допринос за ово кратко време је годишња производња од 800 хиљада пари обуће. Заједно са осталим фабрикама у Србији „Фалк ист“ продаје на западноевропско тржиште, у Америци и Јапану, око три милиона па-

следио суноврат. У немирним временима распадања Југославије „Леда“ је била једна од бројних жртава и мало је ко веровао да ће криза бити превазиђена. Од три хиљаде заапослених две трећине је отишло. Они који су остали неко време су стрепели за сопствену судбину и судбину породице, питајући се исплати ли се даље чекати. Пре три године за напуштену фабрику заинтересовао се италијански „Фалк“, један од највећих европских произвођача обуће.

- Следили су контакти, опипавања, анализе и на крају су Италијани схватили да међу ових 1.000 преосталих ципелара има врсних мајстора и правих професионалаца – каже директор нове фабрике Давор Величковски.

– Одлучили су да преузму фабрику, са свих 1.000 радника. Врло брзо се показало да Италијани нису погрешили. Јер, „Фалк ист“ је за врло кратко време оправдао очекивања.. Осим „Леде“ италијански партнер је откупио и Фабрику обуће „Фрушка гора“ из Руме, као и зрењанинску Кожару. „Италијански „Фалк“ има више од шест хиљада запослених – наставља Величковски. Поседује чак три фабрике

ри обуће. Прошле године остварили смо бруто приход од 15 милијарди динара“. Производња је искључиво за инострано тржиште, а ускоро би могли да се очекују и модели ципела и за српско тржиште. „Требало је, најпре, оспособити производне погоне, опремити их и обезбедити услове за нову производњу. Све то смо успешно обавили и сада је производња у нашим погонима заиста на светском нивоу. Имамо потпуно аутоматизован процес, али смо и организацију рада подигли на светски ниво. Резултат оваквог опредељења је асортиман од 250 разних производа“. Директор књажевачке фабрике Давор Величковски био је осам година запослен у италијанским фабрикама обуће, толико је провео и у Америци, али је после свега прихватио изазов и пре три године латио се посла за оживљавање „Леде“. Од планова за будућност помиње „даља настојања за проширење асортимана“, укључујући и ципеле за српско тржиште, као и за тржиште бивших југословенских република.

711

Привредна комора Зајечар

For years, the Knjaževac-based ladies footwear manufacturer Leda used to be a symbol of quality, steadily developing into a true Serbian brand. Established four decades ago, the factory quickly climbed up the global ladder of the high quality manufacturers of ladies shoes. Then the turbulent times came, bringing the disintegration of the former Yugoslavia, and Leda fell victim to the events of the time.

As a consequence, two thirds of the original three thousand employees left the company. Then three years ago, the almost deserted factory attracted the attention of the Italian ’Falk’ company, a leading European manufacturer of footwear. ’In the contacts that followed, there were attempts to ’feel’ the potential of the factory, the analysis of its value, until finally the Italian investors were sure that among the thousand remaining shoe-makers here there were many high-quality ones, some real professionals’, says the General Manager of the new factory, Davor Veličkovski. ’So their decision to take over the former factory together with the thousand remaining employees proved very soon to be the right one.’

The production is aimed exclusively at the exporting market. The production process is fully automated, and the work organisation has been raised to the world standards. As a result, the factory boasts a production range of over 250 various products.

The current General Manager of the Knjaževac factory had spent eight years working in Italian footwear factories, and another eight years working in America, before embarking on a formidable challenge to revive the Knjaževac factory.

Књажевачка Фабрика женске обуће „Леда“ годинама је била симбол квалитета. Основана пре четири деценије, врло брзо је доспела у сам врх произвођача квалитетне женске обуће, а онда је, готово вратоломном брзином

ШИРЕ СЕ И НА ДОМАЋЕ ТРЖИШТЕ

Привредна комора Зајечар

“ТИНА”, Књажевац

Владимир Васиљевић је генерални директор књажевачке Индустрије дечјег намештаја „Тина“. „Фабрика је основана заиста давне 1945. –каже Васиљевић и, можда, у „Тини“ има и неколико њених вршњака. Основана у новембру те прве слободне године после Другог светског рата. Ни мени није јасно због чега, онда, као дан фирме славимо 19. октобар, односно баш када је Свети Тома. Фабрика је прилично стара, па је и оснивање можда било по старом календару, али свих 220 тренутно запослених су, углавном, млади људи“. Утисак који одавде може да понесе намерник који се први пут затекао у производним погонима, могао би да буде „још старији“. Помислићете да се налазите у каквој француској фабрици намештаја или у столарској радионици на двору неког од бројних краљева из породице Лујева. Намештај за децу се, углавном, прави ручно.

- Оваквом намештају, искључиво од буковог дрвета, радују се и деца, али још више њихови родитеље, деке и баке – каже Васиљевић. – Једноставно, садашња генерација „Тининих“ мајстора наставља традицију претходника и тако ће, мислим, бити све док ова индустрија постоји.” „Можда је необично због чега наши производи нису познати на домаћем тржишту? Једино могу да кажем да још нисмо ушли у фазу развоја да продају проширимо и на срспко тржиште. Наиме, током прошле године, на пример, остварили смо приход од 2,2 милиона евра и све то дошло је са иностраног тржишта. Ни динар са домаћег“, појашњава Васиљевић. Има мало и симболике у односу 2,2 милиона евра према 220 радника, али на

712

то нисмо ни обраћали пажњу. Није било ни времена за то, јер у магацину готових производа, упакованих за пут широм Европе, па и преко светских океана, наилазимо на празник за очи. Зар српска деца и њихови родитељи и баке и деке, нису заслужили да столицу из времена Луја 14 имају у својој соби, питамо се. Онда дођемо у сурову реалност и сазнање да на овим просторима влада беспарица. А дотле, није мала ствар овакав успех на богатијим светским просторима.

- Постоји неколико кључева нашег успеха- истиче Владимир Васиљевић. На Међународном сајму намештаја у Београду добили смо најпре сребрни, па бронзани, па златни Кључ. Ми смо сигурни да идемо правим путем и да квалитет и дизајн дечјег намештаја побуђују све већу пажњу. Планирамо да у наредном периоду повећавамо производњу за десетак одсто годишње, а колико ће то износити у еврима није познато. Потврду да су радници Тимочке индустрије дечјег намештаја „Тина“ из Књажевца заиста на добром путу дала је и Републичка привредна комора Србије, која је овај колектив прогласила за најбољег српског извозника у 2007. години.

Vladimir Vasiljević is the general manager of the Knjaževac-based factory of children’s furniture ‘Tina’. The conversation with him developed in a tone that unexpectedly bright for this kind of interview.

The factory was established in 1945 and although a few of the workers from the original set up may still be working here, most of the 220 staff are young people.

The first impression of a visitor to the production hall would probably be that of a place even older than the mid-1940s. The scene resembles a French furniture workshop from the time of one of the Louis Kings. The children’s furniture here is mostly manufactured by hand. One may be surprised though, at the refined taste of the future users of the furniture.

‘This furniture is made exclusively of beech wood and children love it.

However, it is even more popular with their parents and grandparents’, says Vasiljević. ‘The present generation of the ‘Tina’ craftsmen simply continues the tradition of their predecessors. This is the process that will be continued for as long as this factory exists’.

The complete production is exported, and the gross income that was recorded alst year reached Euro 2.2 million. ’I often think about our, Serbian children and their parents and grandparents, and how nice it would be if we could affort a nice Louis XIV armchair in our homes.

Meanwhile, the factory of children’s furniture ‘Tina’ from Knjaževac has received a recognition from the Republic Chamber of Commerce, which has proclaimed this company as the best Serbian exporter in 2007.

ДЕЈАН НИКОЛИЋ, председник општине Кладово

РЕШИТИ СЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ Али, цело једно Кладово је на привременом раду у иностранству – готово осам хиљада људи. Велики је број незапослених, око 2,5 хиљадe. Зато настојимо да привучемо инвеститоре, а једна од могућности је изградња нове индустријске зоне у насељу Давидовац и њено инфраструктурно опремање. То би довело до даљег развоја привреде и, наравно, до отварања нових радних места.” Једна од предности Кладова је и постојање бродоградилишта које чека власничка трансформација, а у току је и приватизација великог броја предузећа: Ђердап РГ (улов рибе на рекама и језерима), Градац- фавро (производња жичане робе), затим Градња, Графика, Металац, трговина Мироч, Напредак, Пластика... Међу приоритетним задацима је и изградња заобилазнице око града, а планира се и проширење телефонске мреже. У области пољопривреде изграђена је вишенаменска акумулација у систему Кључа, а припрема се и изградња кључке терасе, која је, такође, један од приоритета. Велику пажњу у наредном периоду Кладовљани ће посветити развоју ловног, ђачког, спортског. сеоског и хоби туризма, за које у овом крају постоје изванредни услови. Кладово је од Београда удаљено 260 километара, а путовање Ђердапском магистралом је право уживање. Од Параћина је далеко 200, а толико километара удаљен је и Ниш.

713

Привредна комора Зајечар

Kladovo used to be famous for sturgeon and European sturgeon haul and caviar, for hunters who used to navigate their ships through Sip ravine, for the river isle Ada Kale whereto the Turkish governors escaped from Belgrade before Karadjordje’s risers, for Tabula Traiana (Trajan’s Plaque) carved into the Đerdap gorge, for the big bridge built in the time of this emperor two millenniums ago.

We will not go backwards.

Then, in the second half of 1964 the dam was built, so some parts of the history remained underwater, some were displaced, things moved forward.

The big power plant was built in 1972 becoming the synonym for this region from its beginning, and then ‘Đerdap 2’ was built, National park was founded and Oncology Institute for women was opened.

Problems and future of Kladovo municipality given by Dejan Nikolić, the mayor: ‘Kladovo is a small municipality, with about 32 thousand inhabitants. It is important that there is no pressure of the population on the town with 10 thousand people.

However, almost 8 thousand people work abroad - which is a population of the size of the entire town of Kladovo. There is also a big number of unemployed people, around 2.5 thousand. Therefore, we are endeavouring to attract investors, and one of the possibilities would be to build a new industrial estate and infrastructure in Davidovac area.

This would bring about further development of the economy and naturally, ‘new job positrons would be provided.’

Кладово је некад било познато по улову јесетре и моруне и кавијару, по лоцовима који су Сипским теснацем проводили бродове, по речном острву Ада Кале на које су избегле дахије из Београда пред Карађорђевим устаницима, по Трајановој табли уклесаној у клисури Ђердапа, по великом мосту саграђеном у време овог императора пре два миленијума... Толико уназад. Онда су, у другој половини 1964. године, неимари преградили велику реку, нешто од историје остало је под водом, нешто измештено, кренуло се унапред. Настала је велика хидроцентрала, која је од почетка рада, 1972, постала синоним овог краја, а затим је направљен и „Ђердап 2“, основан је Национални парк, почео је да ради Онколошки институт за жене... О проблемима и будућности кладовске општине говори председник Дејан Николић. „Наравно да смо препознатљиви по хидроелектранама „Ђердап“, од тренутка када је почела производња у свих 12 агре-гата заједничке електране, само наш део је до сада произвео око 205 милијарди киловат сати струје. За тих 36 година кроз бродске преводнице на нашој страни прошло је више од 50 хиљада бродова. У обе електране ради више од 1100 радника, међу којима је највећи део Кладовљана. Али, ипак, основно занимање наших људи је пољопривреда. Кладово је мала општина, са око 32 хиљаде становника. Значајно је да нема притиска становништва на град у коме живи око 10 хиљада људи.

СОКОБАЊА

Привредна комора Зајечар

ДИСАТИ СВИМ БИЋЕМ По мишљењу свих 6.757 житеља Сокобање (према попису из 2002.), најатрактивнија српска бања је управо овај градић, смештен у котлини између Озрена и Ртња. Није познато шта би на ово рекли становници Врњачке Бање, али, мора се признати да Сокобања располаже извесним атрибутима који дају за право њеним грађанима да овако мисле. Овакво мишљење има и Братислав Мајкић, председник Туристичке организације, али он за разлику од већине суграђана располаже и опипљивим аргументима. „Лековитост Сокобање користили су Римљани, потом и Турци, а нарочито српски кнез Милош Обреновић. Од наших познатих људи, лепоте Сокобање најбоље су познавали митрополит Михаило Јовановић, кнез Милош Обреновић, хајдук Вељко Петровић, Иво Андрић, Исидора Секулић, Бранислав Нушић, Стеван Сремац.

Jош одзвањају речи Бранислава Нушића: “Сокобања, сокоград, дођеш матор, одеш млад“. Занимљиво је да у сокобањској општини, која је у Зајечарском округу, има 24 насељених места и да у њима живи свега 1.650 становника. Међународни фестивал „Прва хармоника Сокобање“ ове године одржава се по 46. пут и најпре се звао „Прва хармоника Југославије“, а када су ор-

714

ганизатори видели да се географско подручје брзо смањује, досетили су се да једноставно овом фестивалу дају локалпатриотско име. Фестивал је одавно постао међународни спектакл и када некоме у иностранству поменете име Сокобање, најпре ће вам одвратити:“Тамо се такмиче најбољи хармоникаши“. Ове године су одржана четвртфиналана такмичења хармоникаша у Шапцу, Пожаревцу, Краљеву, Стапару и Нишу, а завршно такмичење крајем августа у Сокобањи. Ипак, здравствени туризам је овде најстарији. Термални извори Сокобање спадају међу најрадиоактивније у овом делу Европе. Укупно је шест главних, чија се температура креће од 28 до 45 степени. С обзиром да је избијање радиоактивних гасова на читавом подручју Сокобање велико, сваки посетилац је изложен благој инхалацији, што веома добро утиче на дисајне органе и цео организам. Најпознатије здравствене установе су Специјална болница за плућне и очне болести и туберкулозу „Озрен“ и Специјална болница за превенцију, лечење и рехабилитацију неспецифичних плућних болести „Сокобања“. Бранислав Нушић је овако описао ред за инхалирање: “Мачка на рупи чека миша, а ми – здравље“. Познати географ Јован Цвијић је у књизи „Насеља и порекло становништва“ рекао да је већина сокобањских села, најпре била на другом месту, а касније су добила садашњу локацију. Цвијић ово објашњава бежањем од Турака. Најстарија насеља су Сокобања и село Врмџа, која су постојала још у време Римљана. У околини су и бројна излетишта: Бованско језеро, Лептерија, Баружија, Калиновица, врело реке Моравице, водопад Рипаљка, Врмџанско језеро...

It is a general opinion of all of the citizens of Sokobanja (there are 6,757 of them, according to the 2002 census) that the most attractive of all of the numerous Serbian spas is this town, located in the deep valley between the mountains of Ozren and Rtanj. The healing effects of this place were known to and used by the Romans, then the Turks, and especially he Serbian ruler Miloš Obrenović.

There are numerous stories and anecdotes about Sokobanja, a mosaic that makes up a large and beautiful panorama of this place, its people and, especially its springs and picnic grounds.

There is something though that is a must in any story about the Sokobanja spa is the International Festival ’The Best Accordian of Sokobanja’, an event that has become a real internation spectacle, taking place in tghe spa every August.

The medicinal tourism has a long tradition here, owing to the thermal springs of Sokobanja, which are among the most radioactive in this part of Europe. There are six main springs, with the water temperature of between 28°C and 45°C . Since the emission of radioactive gases is present in the whole region of the Sokobanja spa, every visitor to this place is exposed to its mild effect, which is very beneficial to the breathing system and the organism as a whole. The best known health institutions are the specialist clinic for pulmonary and eye diseases and tuberculosis – Ozren, and the specialist clinic for prevention, cure and rehabilitation of untypical pulmonary diseases – Sokobanja.

There are a number of wonderful picnic grounds around the spa.

РОМУЛИЈАНА Гамзиград

ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СПОМЕНИКА РИМСКЕ АРХИТЕКТУРЕ је украшена галеријама, нишама са скулптурама и рељефима. Све то је наметало нова тумачења Гамзиграда: луксузна вила, велепосед, бања или епископско седиште. Унутар његових моћних бедема је, 1969. године, откривен подни мозаик са представом бога Диониса, изузетне лепоте и уметничке вредности. Током наредних година су, у целини или делимично, истражене грађевине у североисточном и јужном делу Гамзиграда, чије су подове прекривали раскошни мозаици, а зидове фреске и скупоцене оплате од мермера и зеленог порфирита. Године 1972. откривен је, у северном делу Гамзиграда,

храм са монументалним жртвеником, док је неколико година касније у целини истражен знатно већи храм у јужном делу. Гамзиградска загонетка коначно је одгонетнута 1984. године. Тада је, у југозападном делу палате, у грађевини са мозаичким подовима и фрескама на зидовима, откривен велики блок од туфопешчара, фрагмент архиволте, са украсним натписом FELIX ROMULIANA. ‘’Ромулијана’’ је саграђена у вечни спомен на божанског римског цара Галерија, а прошле године је уврштена међу најзначајније и највредније споменике светске културне баштине, под заштитом УНЕСКО-а.

715

Привредна комора Зајечар

The late Roman royal palace ‘Romuliana’ was built by the Roman Emperor Galerius (293-311 AD). It was built in the east of Serbia, in the valley of the Timok river, 11 kilometres from today’s city of Zaječar.

The earliest preserved descriptions and expert evaluations of this palace were given by a mining supervisor, Baron Von Herder. Some years after these first recorded data was made, the German geologist А.Breithaupt wrote about Gamzigrad with the same delight, while in the second half of 19th century the Austrian archaeologist, historian and travel writer Felix Kanitx wrote about the place as being ‘one of the biggest and best preserved monuments to the Roman architecture in Europe’.

However, the early romantic delight in Gamzigrad seems to have died out by the end of 19th century, only to be renewed during the 1950s, in the period known as the ‘neo – romanticism of Serbian archeology’.

Owing to persistence and efforts of Vekoslav Popović, the director of the National Museum in Zaječar and his almost romantic zeal, systematic archeological excavations of Gamzigrad finally began in 1953. The golden era of this research started in 1970, owing mostly to Professor Dragoslav Srejović, and ended in 1996, with his premature death.

Owing to the life work of Professor Srejović, Gamzigrad received the prominent position that it has today at the world archeological scene, a position that is well-deserved due to its importance.

Касноантичка царска палата ‘’Ромулијана’’ (словенски Гамзиград), задужбина цара Галерија (293-311), саграђена је у источној Србији, у долини Тимока, на 11 километара удаљености од Зајечара. Најраније описе Гамзиграда дао је саксонски рударски поглавар барон вон Хердер, а аустријски археолог, историчар и путописац Феликс Каниц је, у својим делима о Србији, истицао да је Гамзиград ‘’један од најсјајнијих споменика прошлих времена’’ и ‘’један од највећих и најочуванијих споменика римске архитектуре у Европи’’. Дуго су моћне развалине Гамзиграда сматране остатком великог војног логора (castrum), или, пак, места одакле је столовао управник златоносних рудника у његовој околини. Захваљујући истрајности и залагању Векослава Поповића, тадашњег управника Народног музеја у Зајечару, систематска археолошка истраживања Гамзиграда почела су 1953. године. Златно доба наступило је 1970. године, од када је, све до своје преране смрти 1996. године, археолошким истраживањима руководио академик проф. др Драгослав Срејовић, који је Гамзиграду обезбедио истакнуто место у светској археологији, какво му по његовом значају и припада. Већ у току првих година истраживања, откривањем луксузне грађевине са мозаичким подовима раскошне лепоте у северозападној четврти Гамзиграда, доведена је у питање претпоставка да се ради о споменику римске војне архитектуре. Наредних година су истражене две хришћанске базилике у северозападној четврти насеља, као и западна страна утврђења, са две готово паралелне фортификације са џиновским полигоналним кулама које су фланкирале капије. Фасада западне капије млађе фортификације била

МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ НЕГОТИН

Привредна комора Зајечар

РУКОВЕТ ЗА ХАЈДУК ВЕЉКА Ни мањег града. ни већих историјскомузичких личности који су у њему живели. И данас живе. Тако би могао са мало речи да се опише Неготин, град на истоку Србије. У не тако давна времена Неготин смо знали по хајдук Вељку, великом јунаку из Првог српског устанка. Нешто касније појавила се и песма „Расло ми је бадем дрво“...у којој велики јунак одмара под овом воћкицом, у друштву лепе девојке. Ту песму је створио Стеван Стојановић Мокрањац, рођени Неготинац, најистакнутија личност српске музике на прелазу из 19. у 20. век. Неготин је овом великом ствараоцу сачинио легат, Музички фестивал „Мокрањчњви дани“. Сваког септембра, почев од 1966. године, најбољи хорови,

у којима Мокрањац показује добро познавање контрапункта. Бавио се и монографским радом и бележио народне песме из свих југословенских народа. Мокрањац се практично бавио и камерном музиком, јер је био један од чланова првог српског гудачког квартета“. Користећи најраскошнији инструмент – људски глас, Мокрањац није само утемељивач хорске музике у Србији, већ и најпрецизнији музички хроничар свог времена. Савремени музички тренутак Србије на траговима Мокрањца бележиће његови следбеници. Стеван Стојановић Мокрањац је у Неготину стицао прва музичка знања појући у црквеном хору, одатле се отиснуо у свет да би тамо био признат као музички великан. Неготинци и Србија, с поносом се сећају Концерт ансамбла великог композитора “Ренесанс”, и њему у част, сваког 2005. год. септембра, по недељу дана, организују музичке свечаности. Од 12. до 18. септембра 2008. су 43. Мокрањчњви дани. Шта ће их обележити – питамо Ренату Ђурђевић Станковић. „Увек, за сваку нову манифестацију, извођачи и композитори, све што кажемо да ће бити најбоља. За ове 43. одсликава музичку сцену Србије и света, Мокрањчеве дане то нам гарантује сеокупи се у Неготину, на најстаријем лектор др Бранка Радовић, музиколог и програмска комисија на челу са Даринком српском фестивалу те врсте музике. Један од организатора програма Матић Маровић. Отварање ће по традициу неготинском Дому културе Рената ји бити у дворишту Мокрањчеве куће у Ђурђевић Станковић, о композитору и Неготину, где ће заједно наступити сви хорови који се натпевавају. Има их седам, његовом делу, каже: „Стваралаштво Стевана Стојановића мало домаћих, мало из иностранства. Мокрањца обухвата неколико музичких Почећемо Шестом, завршити Једанаестом области. На плану вокалне музике руковети, која је и обавезни такмичарски Мокрањац пише дела световне и духовне задатак. Ове године ћемо промовисати музике, сценску музику за потребе часопис „Мокрањац“, а пажњу посетилаца позоришта, дечје песме и соло песме на могао би да привуче Камерни плесни стихове познатих српских песника. Од театар младих аутора и њихов перформанс инструменталне музике то су пет фуга, из живота великог ствараоца, истиче обавезне композиције на студијама, Рената Ђурђевић Станковић.

716

It would be truly hard to find a smaller town with more historical figures who have lived there, and whose presence is still very much alive. This may be an appropriate way to give a brief description of Negotin, a town in the east of Serbia.

In the past, Negotin used to be famous mostly for the hero of the First Serbian Rising, the great Hajduk Veljko. It is relatively unknown that Hajduk Velko was not, in fact, born in Negotin. He was actually sent here to defend the territory of Krajina, acting on the orders of the Serbian leader Karađorđe. Оriginal folk song was used only as a framework by Stevan Mokranjac, who was born in Negotin, and was the most prominent figure of the Serbian music at the turn of the 20th century.

Negotin has kept the memory of its great artist by organising a memorial music festival ‘The Days of Mokranjac’. Since 1966, every September in Negotin is marked by the music performances of best choirs, singers and composers – many of the world-famous artists from Serbia and abroad gather here in Negotin, at the oldest music festival of this kind in Serbia.

A member of the festival organisational team with the Cultural Centre in Negotin, Renata Đorđević, sayst: ‘A master of orchestration of the most noble of all the instruments – the human voice – what Mokranjac did was not only to establish the choir music in Serbia, but also to meticulously record the chronicle of his time.

This year, we plan to promote the ‘Mokranjac’ magazine,.

Позориште ‘’ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ’’ Зајечар

ЗА ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА - 400 ПРЕМИЈЕРА гостовало у Словенији - 2002. године на Фестивалу словеначке драме у Крању са представом ‘’А, Леонардо’’ Евелда Флисера, у режији Дејана Крстовића. Највећи скорији успех у иностранству театар ‘’Зоран Радмиловић’’ остварио је на Фестивалу ‘’Бутринг 2000’’ у Албанији 2000. године, када је представа ‘’Женидба и удадба’’ Јована Стерије Поповића, у режији Владимира Лазића, награђена ‘’Златном круном’’ Фестивала. Зајечарски театарски посленици су и једни од оснивача Фестивала професионалних позоришта Србије

Сцена из представе зајечарског театра „У исчекивању“ Славомира Мрожека

родно је оријентисано на Тимочку крајину, коју чини осам општина са нешто мање од 300.000 становника. Али, осим сталних гостовања на истоку земље - у тимочким градовима Бору, Бољевцу, Кладову, Књажевцу, Неготину, Мајданпеку и Сокобањи, па и у бројним селима у којима постоје сценски услови за извођење позоришних представа, зајечарски театар је чест гост у свим крајевима Србије, посебно у Београду, Нишу и Новом Саду, као и у суседним земљама Бугарској, Румунији, Македонији, Босни и Хецеговини, Црној Гори, Албанији... Зајечарско Позориште је прво које је, након распада бивше Југославије,

‘’Јоаким Вујић’’, који је први пут у граду под Краљевицом одржан 1965. године. Заједно са истоименом Фондацијом, зајечарско Позориште, у част барда српског глумишта, од 1991. године сваке јесени ореганизује фестивал ‘’Дани Зорана Радмиловића’’, јединствену позоришну смотру најбољих представа угледних театарских кућа из земље и иностранства. У Позоришту ‘’Зоран Радмиловић’’ данас ради 45 радника, од којих су трећина глумци. Поред професионалне, постоје и дечја и драмска сцена, које обогаћују рад на ‘’даскама које живот значе’’ у Зајечару и обезбеђују му сигурну уметничку будућност.

717

Привредна комора Зајечар

The Zaječar Theatre was first opened for visitors 61 years ago.

So far, there have been around four hundred premieres – a number that very few theatre houses in Serbia have achieved.

This theatre is the only professional theatre house in the Eastern Serbia.

Since 1991, it has been working under the name of the legendary figure of the Serbian film and theatre, Zoran Radmilović, who was born in Zaječar. The theatre is naturally oriented towards its audiences from the Timok Region – an area with eight municipalities and a population of around 300,000 people. However, apart from the regular tours of the towns and villages around the region of Timok, the theatre house from Zaječar frequently performs all over Serbia, but also in Bulgaria, Romania, Macedonia, Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Albania ....

The Zjaečar theatre was the first Serbian theatre that gave a performance in Slovenaia after the desintegration of the former Yugoslavia, in 2002. Also, the Zaječar theatre won the Golden Crown of the Albanian theatre festival ’Butring 2000’, with its performance of ’Ženidba and udadba’ (Marriage of Husband and Wife), directed by Vladimir Lazić.

Together with the Zoran Radmilović Foundation, the Zaječar theatre organises the annual autumn theatre festival ‘Days of Zoran Radmilović’, as a unique review of the best performances by selected domestic and foreign theatre houses.

There are 45 employees in the Zoran Radmilović Theatre, one third of whom are the actors.

Премијером представе ‘’Жита класају’’ Јурија Мокрева, у режији Момчила Станковића, 3. фебруара 1947. године зајечарско Позориште отворило је врата за посетиоце. Од тада, за 61 годину постојања и успешног деловања, изведено је око четири стотине премијера, чиме мало која позоришна кућа у Србији може да се подичи. Једино професионално позориште у источној Србији, које од 1991. године носи име прослављеног глумца и великана српског глумишта, рођеног Зајечарца Зорана Радмиловића, при-

ГИТАРИЈАДА Зајечар

Привредна комора Зајечар

АФИРМАЦИЈА РОК БЕНДОВА ‘’Гитаријада’’ је највећи међународни фестивал неафирмисаних рок састава, који ће током 2008. године доживети своје четрдесет друго издање. Окупљајући на десетине хиљада учесника и посетилаца из земље и иностранства, овај фестивал спада у ред најзначајнијих музичких догађаја у региону. Циљ манифестације је подстицање и афирмација музичког стваралаштва младих, опредељених за Rock’n’roll, који још од свог настанка, као планетарни феномен, постаје универзално средство комуникације младих и интегрални сегмент савремене урбане културе. Историја овог фестивала датира с краја шездесетих година прошлог века, када су се, на темељима светске продукције, код нас појавили први рок састави, стекавши велику популарност међу младима. Тих година се, по угледу на ‘’Гитаријаду’’, која је 1966. године одржана у Београду, у мањим градовима широм земље оснивају сличне манифестације. На иницијативу локалних бендова, настао је и фестивал у Зајечару, који је, у почетку, Дом омладине Зајечар организово два пута годишње. Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века, ‘’Гитаријада’’, од локалног, прераста у најзначајнији фестивал демо бендова на простору бивше Југославије. Током вишедеценијског трајања, ‘’Гитаријада’’ је афирмисала многе домаће бендове, који су, као победници или учесници фестивала, снимили своја прва издања и добили одговарајућу медијску подршку. Осим тога, у ревијалном програму, сем домаћих, наступиле су и многе познате групе из иностранства, попут: ‘’URIAH HEEP’’, ‘’WISHBONE ASH’’, ‘’KEN HENSLEY & LIVE FIRE’’, ‘’STAN WEB’S

718

& CHICKEN SHAKE’’, ‘’NIGHTWING’’, ‘’GIRLSCHOOL’’ (Енглеска), ‘’DIMITRIS KATIS & EFOPISTOI’’ (Грчка), ‘’PIROMANIA’’, ‘’AXAT’’, ‘’D2’’ (Бугарска), ‘’АТОМСКО СКЛОНИШТЕ’’, ‘’КУД ИДИЈОТИ’’ (Хрватска), ‘’RUTH HOST’’ (САД), ‘’ЛЕБ И СОЛ’’ (Македонија), ‘’HYPODUST’’ (Канада), итд. О медијској пажњи, која је посвећена ‘’Гитаријади’’, говори податак да су са њеног прошлогодишњег издања извештавали представници садамдесетак акредитованих медијских кућа из земље и иностранства, уз директан радио и ТВ пренос на првом програму националне Телевизије. За разлику од сличних манифестација, које су у међувремену настајале и нестајале, ‘’Гитаријада’’ до данашњих дана одолева изазовима времена, пре свега захваљујући доследности у очувању

аутентичних идентитета, као и подршци Министарства културе Републике Србије, општине Зајечар, бројних донатора и спонзора, као и медијској подршци националне Телевизије, Радио-Београда и других медија. Вишедеценијска традиција и значај ‘’Гитаријаде’’ учинили су ову манифестацију националним брендом, промотером и једним од носилаца развоја туристичке привреде општине Зајечар, Тимочке крајине и југоисточне Србије.

The popular ‘Guitariad’ is probably the largest international festival of up-and-coming rock bands. This year’s edition, the 2008 Guitariad, will be the forty-second one in a row. With its tens of thousands of performers and visitors from the country and abroad, the festival is one of the most important musical events in the wider region. The aim of the organisers is to promote and support the music art of the young artists who have chosen Rock-n’roll as the universal medium of communication, and also as an integral part of the conemporary urban culture.

The Zaječar Guitar Festival started as an initiative of the local bands and musicians. By the end of the 1980s, the event had grown into a major gathering of demo bands in the former Yugoslavia.

During the decades of its existence and activity, the popular ‘Guitariad’ has promoted and supported numerous up-and-coming bands from different parts of the country. For many of them, it was exactly the participation or an award in this festival that enabled them to record their first albums and get the needed media attention.

The media have always played and important role in the events in and around the Guitariad: during the last year’s festival, there were the representatives of around seventy accredited media houses from the country and abroad, and there was a live coverage of the performances on the National TV and Radio.

It could be said that the secret of the festival’s eternal youth is in its persistence and preserving of the authentic values and identity, but also in the support given to it by the Ministry of Culture of the Republic of Serbia, the Zaječar Municipality and the numerous sponsors and donors.

МЕДИЈСКИ ЛИДЕР ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ЗАЈЕЧАР

идентитета ове медијске куће. Више од 60 одсто сопственог програма и модерно конципиран маркетинг, стабилан развој и инвестициона улагања - основе су данашњег успешног пословања. Од 90 запослених 28 је са високом или вишом школском спремом. Уз искуство и радни ентузијазам, присутно је и додатно усавршавање у свим сегментима. Техничка опремљеност Радио Телевизије Зајечар је на нивоу много већих електронских медија по финансијској моћи и традицији: девет DV CAM камера, фар шине, осам нелинеарних монтажа, комплетно опремљена режија за ‘’живу’’ продукцију из два студија, репортажна кола за директне преносе, линковски дотур модулације... Четири предајника, снаге преко 1600 W обезбеђују покривеност општина Зајечар, Бор, Бољевац, Књажевац, Неготин, Кладово и Сокобања и приграничних делова суседних земаља Румуније и Бугарске. Квалитет ТВ и радио-програма је, ипак, оно што је највише допринело афирмацији и данашњем статусу. Програмски радници ове информативне куће освојили су близу 100 награда и признања, на Фестивалу удружених радио и телевизијских станица Србије и на међународним фестивалима у Сомбору и Скопљу. Посебно је значајан пројекат ‘’Где је источна Србија’’, који финансира Европска агенција за реконструкцију. Обављено истраживање у првој половини априла 2008. године, чији је основни циљ био да се измери гледаност локалних (регионалних) ТВ станица, указује да је ТВ програм Радио-Телевизије Зајечар најгледанији на простору источне Србије, у односу на остале локалне електронске медије и нека централна гласила. Укупан недељни аудиторијум Радио-Телевизије Зајечар је био 35,6 одсто, просечни дневни 15,9%, a, у односу на локалне и кабловске емитере, гледаност на подручју источне Србије је 63,7 одсто.

719

Привредна комора Зајечар

Radio and Television Zaječar was formed in 2002, following a merger of the Radio Zaječar and the Timočka Television. The company is registered as a public company dealing in information services.

The Zaječar radio made its first broadcast on 20th December 1944.

The first programme was the news from the daily papers and bulletins, about the developments on the northern and eastern fronts during the liberation of the country. After the war, the radio was informing about the first achievements in rebuilding the devastated country: this radio station was the first local radio station in Serbia. Fifty years after its first broadcast, the first local television was opened.

Radio and Television Zaječar is a media house characterised, in the first place, by its ambitious programme and business approach, seeing the development of the radio and television as attractive information media. A lot of attention is given to building a public identity of this media house. There are several factors that contribute to the success that the company is enjoying today: among the most important ones is its modern marketing concept, but also the fact that it produces over 60% of the programme that it broadcasts. However, probably equally important is its persistence in a stable development and continual investment.

Apart from the municipalities of Zaječar, Bor, Boljevac, Knjaževac, Negotin, Kladovo and Sokobvanja, the broadcasts from the Zaječar radio and television is received by the border-zone municipalities of the neighbouring Romania and Bulgaria.

Радио Телевизија Зајечар формирана је јула 2002. године, као јединствено Јавно предузеће за информативну делатност. Радио Зајечар се први пут огласио 20. децембра 1944. године, када су из дневних листова и билтена читане вести са фронта и о првим радним победама. Ова радиостаница је, од свих локалних у Србији, била најстарија. Године 1994. основана је Тимочка телевизија, која је убрзо, након добијања регионалне фреквенције, постала јавни сервис грађана и медијски лидер Тимочке крајине. Крајем децембра 2007. године, овај електронски медиј је приватизован путем аукције, мења статус и власничку структуру и у 2008. годину улази као Акционарско друштво у приватној својини. Амбициозна програмска и пословна оријентација заснива се на развоју телевизије и радија, као атрактивних средстава информисања, и на грађењу

ГИМНАЗИЈА Зајечар

Привредна комора Зајечар

МОДЕРНА ПРОСВЕТНА УСТАНОВА С ИСТОРИЈСКИМ ПЕДИГРЕОМ Гимназија у Зајечару спада у ред најстаријих школа ове врсте у Србији. То је прва средња школа у источној Србији, која је отворила врата ученицима давне 1836. године. Први гимназијски учитељ Живојин Керечки стигао је у Зајечар из Срема, пре првог лекара. Тада се звала Главна школа и имала је два разреда гимназије, а 1984. године Зајечар је добио потпуну, седморазредну гимназију. Године 1883. Гимназија је прешла у нову зграду, за коју је пројекат урадио Рихард Ланг, деда чувеног зајечарског глумца Зорана Радмиловића. Бројни ратови у Србији прекидали су рад школе (Тимочка буна, Балкански ратови, Први и Други светски рат...). Одлуком Савета за просвету Народног одбора године 1960, Виша гимназија је пресељена у новоизграђени блок средњих школа, где се и данас налази, али је традиција остала у старој згради, где су исписане најлепше и најсветлије странице њене историје. Своје образовање у овој просветној установи стекли су многи угледни људи, који су оставили значајан траг у друштву, науци и уметности, а међу њима су били Никола Пашић, Стеван Мокрањац и Зоран Радмиловић. Прошле године зајечарска Гимназија је прославила 170 година плодног рада. За све ове године школа је пратила развој образовног система и истовремено дизајнирала посебност, захваљујући својим посвећеним професорима и ученицима. Данас Гимназија има 417 ученика, који при упису бирају друштвено-језички или природно-математички смер. Образовно-васпитни процес реализују 42 професора, који стално усавршавају своја знања на бројним семинарима и саветовањима. Ова просветна установа је једна од ретких у Србији (ван територије Београда) која је школске 2003/2004.

720

године прешла на учење француског језика помоћу француских наставних метода, на задовољство ученика, предметних професора и родитеља. Гимназија има библиотеку, која је смештена у кабинету српског јези-ка, фискултурну салу, заједничко двориште и остварује релативно добру сарадњу са свим културно-просветним институцијама у граду - Библиотеком ‘’Светозар Марковић’’, Позориштем

‘’Зоран Радмиловић’’, Народним музејом, Задужбином ‘’Никола Пашић’’, Домом омладине, општинском Културнопросветном заједницом... Гимназија поседује 450 рачунара који су међусобно умрежени и имају приступ интернету. Ученици зајечарске Гимназије постижу одличне резултате на такмичењима и успешно настављају даље школовање на факултетима и вишим школама у земљи и иностранству. Група ученика ове школе је, 2003. године, на такмичењу ‘’Join Multimedia’’, у организацији ‘’Siemensa’’, освојила друго место у земљи и 14. у Европи, у конкуренцији више од 1.000 школа. И у области културе ђаци ове угледне просветне установе постижу запажене резултате, па је тако 2002. године позоришна представа ‘’Ходочашће’’ у Крагујевцу освојила награду жирија за очување етно баштине и учествовала на ‘’Вуковом сабору’’ у Тршићу.

The Classical High School in Zaječar is one of the oldest of its kind in Serbia. This school was the first high school in Eastern Serbia – the first students were enrolled back in 1836. The chronicles mention that the first high-school teacher, a Mr Živojin Kerečki, came to Zaječar from Srem, before the first doctor.

At that time, the school was named the Main School, and two grades.

It was not until 1884 that Zaječar got a full seven-grade high school.

In 1883, the school was moved to a new building, designed by architect Richard Lang, the grandfather of the famous Zaječar-born actor, Zoran Radmilović.

The constant wars that tormented Serbia (The Timočka Uprising, the Balkan Wars, World War One and Two ...) interrupted the work of the school. Then in 1960, the school was moved again, following a decree issued by the Educational Council – this time to a newly-built block of school buildings, where it is still located. However, the tradition seem to have stayed within the walls of the old building, where the brightest pages of its history were written.

Many of the important figures – politicians, scientists and artists - were educated here, including such famous names as Nikola Pašić, Stevan Mokranjac and Zoran Radmilović.

Last year, the High School in Zaječar celebrated 170th anniversary. `The Classical High School Today has 417 students. At the enrolment, they choose one of two courses of study: social sciences and languages, or natural sciences and mathematics.

НАУЧНО ОБЈЕДИЊАВАЊЕ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ Зајечар

стиче звање: дипломирани менаџер мастер. Специјалистичке студије трају годину дана, уз претходно завршене диломске академске студије, а, након положених испита и успешно одбрањеног специјалистичког рада, кандидат стиче најмање 60 ESPB бодова и звање: дипломирани менаџер - специјалиста. Докторске студије трају три године, а, након испуњења свих испитних и других обавеза и позитивно оцењене и одбрањене докторске дисертације, кандидат стиче најмање 180 ESPB бодова и звање: доктор наука - менаџмент и бизнис. Наставни план и програм Факултета за менаџмент прилагођен је новом Закону о високом образовању Републике Србије и Болоњској декларацији. Почевши од четврте године основних академских студија до доктората, одвија се уз могућност научно-стручних усмерења на фнансијски, банкарски и берзански мемаџмент и менаџмент у здравству као и на општи смер и међународни маркетинг. Делатност Факултета одвија се у савремено уређеном и опремљеном простору, површине 1.800 квадратних метара, у згради смештеној у парк-шуми Краљевици која, својим архитектонским изгледом и амбијентом околине, неодољиво подсећа на старе европске колеџе. Амфитеатар, слушаонице, информатичка лабораторија са 20 рачунара, наставнички кабинети, библиотека са читаоницом, скриптарница, студентски клуб, студентски парламент и просторије деканата, секретаријата и студентске службе - чине просторну структуру ове савремене висо-кошколске установе. У близини Факултета налазе се објекти Спортско-рекреационог центра ‘’Краљевица’’: Хала спортова, отворени олимпијски базен, тениски и терени за мале спортове, фудбалски стадион, трим и скијашка стаза пружају изванредне услове за одмор и рекреативно бављење спортом.

721

Привредна комора Зајечар

The Faculty of Management in Zaječar was founded in 1997, as one of the first privately-owned faculties in the country. The curricula and the teaching plans of this institution are designed to suit the requirements of the modern management practices in various areas.

Together with a range of theoretical aspects, the learning process at the Faculty includes a variety of scientific, research and development projects. The guiding principle of the studies is the unification of theory and practice, based on the standards of the Bologna Declaration.

The Zaječar Faculty of Management offers all the three levels of academic studies: the basic, the graduate and the specialist or doctorate level. The currriculum and the teaching plans are in accordance with the Law on High Education of the Republic of Serbia, as well as in accordance with the Bologna Declaration.

The Faculty is housed in a modern and well-equipped building, of the total area of 1,800 square metres.

The Faculty building is located in the Kraljevica wooded park. The architecture and the atmosphere of the place bear a very close resemblance to old European colleges. Over a decade of careful planning and building up the modern equipment and teaching cabinets, the faculty is fully equipped with the latest models of computers, notebook computers, video projectors and other, to be used in lectures and research projects.

In the vicinity of the Faculty, there are the facilities of the Sports and Recreation Centre ’Kraljevica’ – the sports hall, the open-air olympic swimming pool, the tennis courts and general sports grounds, the football stadium, ski and jogging track, all of it offering excellent conditions for recreation and rest.

Факултет за менаџмент у Зајечару основан је 1997. године и један је од првих приватних факултета у нашој земљи. Захваљујући изванредним условима за рад и одличној опремљености, Факултет пружа савремено, квалитетно и ефикасно студирање у области економије и менаџмента. Наставни планови и програми ове високошколске установе конципирани су према савременим потребама за управљање свим врстама ресурса, а студенти се, осим стицања савремених знања, оспособљавају и кроз научноистраживачке и развојне пројекте који се реализују на Факултету. Овладавање научним методама за доношење одлука и оптимално управљање ресурсима, као и њихово перманентно анализирање и преиспитивање у складу са настајућим променама, основа су студијског програма на Факултету. Основна водиља кроз студије је обједињавање теорије и праксе на темељима стандарда Болоњске декларације. На зајечарском Факултету за менаџмент студије обухватају сва три степена академских студија: основне, специјалистичке и докторске академске студије. Основне академске студије трају четири године, а њиховим завршетком студент стиче најмање 240 ESPB бодова и звање менаџер - bachelor. Дипломске академске студије трају годину дана, уз претходно завршене четворогодишње основне академске студије, а, после положених испита и успешно одбрањеног дипломског рада, чиме се добија најмање 60 ESPB бодова, студент