ЗРЕЊАНИН
ЗАШТО ЈЕ ЗРЕЊАНИН ПРОГЛАШЕН ЗА ГРАД БУДУЋНОСТИ
Привредна комора Зрењанин
МАГНЕТ ЗА СТРАНЕ ИНВЕСТИТОРЕ Сви страни партнери листом изражавају задовољство сарадњом с градским властима, поједностављеном папирологијом и стимулацијама за градњу пословног простора и производних погона у овдашњим индустријским зонама и другим просторима предвиђеним за страна и домаћа улагања Зрењанин је био и остао пример успешне економије и брендиране производње у нашој земљи. У време СФРЈ важио је за један од водећих привредних
центара, али су у време транзиционе приватизације многа предузећа нестала с привредне мапе. Уместо њих, појавиле су се нове компаније које најављују нову еру развоја зрењанинске привреде. Нови привредни замах Зрењанина, који је у међувремену стекао и статус града, није остао непримећен. Почетком октобра 2007. године Привредна комора Србије је општини Зрењанин доделила златан пехар и титулу “Општине будућности” за најдинамичнији укупни развој. Визија бољег и лепшег Зрењанина до 2013. године значи да тада град неће имати незапослених, а рецепт за остварење тога је веома јасан: придобити поверење грађана, засукати рукаве и завршити посао. Тај предузетнички и победнички дух препознала је и својим признањем
330
потврдила и Светска банка, која је недавно Зрењанин прогласила за први град у Србији и други у југоисточној Европи у привлачењу страних инвеститора. А да пароле “Град будућности” и “Капија Европе за Србију” нису само промотивни слогани илуструје подужи списак страних инвеститора, попут “Фулгара”, “Дрекслмајера” или “Помпеје”, чији је долазак на ово подручје допринео афирмацији Зрењанина као града ко-
ји се изузетно успешно прилагођава потребама и могућностима страних компанија. То је потврђено и приликом недавног потписивања уговора о изградњи нове индустријске зона “Ечка–Зрењанин”, којим су инфраструктурни радови поверени аустријској фирми „Алпина Бау”, а коју ће својом донацијом од четири милиона евра, поред осталих, помоћи и Европска агенција за реконструкцију (ЕАР). У плану је да се индустријска зона „Ечка– Зрењанин“ потпуно заврши идуће године. Грађевинско земљиште инвеститори добијају бесплатно, све дозволе и одобрења локалне власти обезбеђују за 24 часа, а инвеститор једино плаћа трошкове опремања земљишта. Инвеститора су већ закупили сва слободна места у
All foreign investors are thrilled by their cooperation with the city government, simple paperwork and stimulations for the development of commercial property and production facilities in industrial zones of the city and other spaces intended for domestic and foreign investments. Zrenjanin has always been an example of successful economy and branded production in our country. In the times of former Yugoslavia, Zrenjanin was one of the leading economic centers, but during the transition period, many companies disappeared from the industrial map. Instead of them, there are now new companies which are announcing a new era of development of Zrenjanin’s economy. At the beginning of 2007, the Serbian Chamber of Economy gave a golden cup and the title of “Municipality of the Future” for the most dynamic overall development. The vision of better and more beautiful Zrenjan until 2013 means that the city will have no unemployed people and the recipe for that is simple: gain the citizens’ trust and get to work.
Привредна комора Зрењанин
A long list of foreign investors such as “Fulgar”, “Drekslmajer” or “Pompeja” can confirm that the titles of “The city of the Future” and “The Gate of Europe for Serbia”. This was also confirmed during the recent contract signing about building of the new industrial zone “Ecka-Zrenjanin”. The Austrian company “Alpina Bau” was entrusted with the infrastructure work. The European Agency for Reconstruction (EAR) supported this project with a donation of four million euros. The plan is to finish the industrial zone “Ecka-Zrenjanin” next year. The contract with the company “Visium Air”, which is the leading world company for producing ultra light and light airplanes with up to seven seats, was signed. The plan is to make production facilities and offices near the existing airport in the next two years. This investment is worth 30 million euros. Till the end of 2008 the plane school will start working. There will be 400 people employed in the production and a hundred more people will work in logistics.
индустријској зони „Багљаш–аеродором“, на северном ободу града. Закључен је уговор с компанијом “Визијум Ер”, заступником водеће светске фирме за производњу ултралаких и лаких авиона до седам седишта „Дајмон крафт“, којим је предвиђено да се током наредне две године у близини постојећег аеродрома подигну погони и
пословне просторије ове фирме на близу 9.000 квадратних метара. Инвестиција је вредна 30 милиона евра, а већ до краја 2008. године почеће да ради авио-школа, односно школски центар и сервис за одржавање ултралаких летелица. Нови погони запослиће 400 радника и још 100 ће бити у логистици.
331
РЕГИОНАЛНА ПРИВРЕДНА КОМОРА ЗРЕЊАНИН
Привредна комора Зрењанин
УВЕК У СЛУЖБИ ПРИВРЕДЕ Коморске активности у Банату датирају још почетком 1920. године, када је основана Банатска трговачко-индустријска и занатска комора. Према Закону о привредним коморама Републике Србије из 2001. године, зрењанинска комора је једна од 16 регионалних комора и покрива Средњобанатски управни округ тј. општине Зрењанин, Нови Бечеј, Житиште, Сечањ и Нову Црња, које се простиру на око 3.300 квадратних километара и броје око 230.000 становника. Привреда зрењанинског региона је добрим делом заснована на чињеници да постоји 230.000 хектара обрадивог земљишта, па је развој великих капацитета за прераду пољопривредних производа био логичан. Овде су се успешно развијале и друге привредне гране, неке још из периода Аустроугарског царства,
332
а почеци занатских активности датирају чак из доба турске влада-вине. Посебно су биле развијене текстилна, металска и хемијска индустрија, индустрија грађевинског материјала, фармацеутска индустрија, бродоградња, производња нафте и гаса, као и грађевинарство, машиноградња и монтажерска делатност. - Неке од ових грана, или поједине фирме, последњих година, пред транзицију и у њој, пролазиле су и пролазе кроз тешке тренутке свог постојања. Са друге стране, у слободној зони, индустријским зонама и другим локацијама, ничу нови, перспективни индустријски капацитети и може се слободно рећи да је регион успешно преболео прве бољке транзиције и приватизације – каже председник РПК Зрењанин мр Милан Радовановић.
The history of Chamber activities in Banat dates back to 1920, and today it covers the Middle Banat District with the municipalities of Zrenjanin, Novi Bečej, Žitište, Sečanj and Nova Crnja, spreading over 3,300 square kilometres with a population of 230,000 people. The Economy of the Zrenjanin region is based on the fact that there is 230,000 hectares of cultivable land, so it has a great capacity for agricultural production and processing. There are other strong industries, some of which have a tradition dating back to the times of the Austrian-Hungarian Empire. Among the developed industries are textile, metal, chemical, construction material, pharmaceutical, ship-building, oil and gas production, property development and construction engineering, machine engineering and installation industries. “Some of these industries, or particular companies, have been undergoing difficult times of transition.
У таквом привредном окружењу зрењанинска Комора својим члановима пру-жа широк спектар услуга на унапређењу привредних активности. Комора има преко 1.000 чланова и три општа удружења предузетника (са преко 4000 чланова), као колективне чланове, а свој рад организује кроз
удружења, одборе и друга тела у којима учествује близу 200 представника чланица Коморе. По речима мр Радовановића, Комора придаје изузетан значај представљању привредних потенцијала региона, повезивању пословних људи и развоју малих и средњих предузећа и предузетништва. Стога организује и традиционални међународни Сајам иновација, кооперације и предузетништва ИНОКОП, који је већ постао престижна сајамска манифестација изразито предuзетничког карактера, путем које је зрењанинска комора укључена у Асоцијацију сајмова Југоисточне Европе и њено деловање. Комора сарађује са свим привредним и другим организацијама и асоцијацима где год постоји општи или интерес чланова, па се појављује и као оснивач таквих организација, као што је Регионални центар за друштвеноекономски развој ‘’Банат’’ у Зрењанину. Интензивна је и сарадња привредним коморама из иностранства, као што су коморе из Темишвара, Арада и Решице из Румуније; Сегедина и Бекешчабе из Мађарске; Јарославља из Русије; Копра из Словеније; Бања Луке, Бијељине и Требиња из Босне и Херцеговине; Унија комора из Регије Венето из Италије...
333
Привредна комора Зрењанин
On the other hand, in the free customs zone, industrial zones and other locations there are new promising industrial capacities emerging and we can safely say that the region has managed to get over the first childhood illnesses of the transition and privatisation,” say the Chair of Chamber MSc Milan Radovanović. The Chamber offers a wide range of services to its 1,000 members and its activities are organised through associations, boards and other bodies. The Chamber focuses on the presentation of economic potentials of the region, linking businesspeople and the development of small and medium sized enterprises. Therefore it organises the International Fair of Innovation, Cooperation and Entrepreneurship INOKOP, which has earned it a membership in the South-eastern European Fairs Association. The Chamber cooperates with all economic and other organisations and associations where there is mutual interest of its members, so it maintains intensive cooperation with foreign chambers of commerce from Romania, Hungary, Russia, Slovenia, Bosnia and Herzegovina, Italy, etc.
И ГРАДЕ И РАДЕ
Привредна комора Зрењанин
ЗРЕЊАНИНСКО БРОДОГРАДИЛИШТЕ
Зрењанинско Бродоградилиште у изградњи „Бомекс 4-М Шипјард“ једно је од тринаест српских предузећа из ове бранше, али је јединствено по томе што је упоредо с инвестиционом изградњом организована и редовна производња. Тако су овог лета поринути први бродови за холандске и француске купце, а на навозу су још три слична пловила – барже и моторни бродови велике носивости, дужи од сто и широки више од десет метара, намењени за превоз расутих терета и контејнера. Ови бродови ће бити испоручени у октобру и новембру, а вредност им је близу два милиона евра по пловилу. Пре
334
ових, у изнајмљеном бродоградилишту у Новом Бечеју, изграђена су и страним купцима испоручена још четири брода. Производња је одатле на нову локацију, на обали Бегеја код уставе „Стајићево“ у близини Перлеза, двадесетак километара од Зрењанина, пребачена почетком априла 2008. године. Изградња новог бродоградилишта, коју је матична фирма, београдска компанија „Бомекс“, почела јула 2007. године, требало би да буде завршена до краја ове јесени. Директор Бродоградилишта Миленко Леповић каже да хала од 2.000 квадратних метара која је у изградњи, излази на пут према Београду, док се навоз, дуг 182 метра,
The Zrenjanin’s new “Bomex 4-M Shipyard”, currently under construction, is one of thirteen Serbian companies of this type, but its case is unique because the investment development is carried out along with its regular production. The first ships were launched this summer for French and Dutch buyers. There are three more, similar ships, on the shipway. They are barges and engine ships of large
завршава у пловном кориту Бегеја, који је међународна вода. Посебна предност је близина Тисе, која је удаљена свега 7,5 километара. Изласком на ту реку, бродови ће до Дунава преваљивати пут од само десет километара, а потом ће се кретати према Црном мору и Западној Европи. До сада је овде запослено око 200, радника, а кад бродоградилиште буде завршено, запослиће још око 70 људи. Годишња производња износиће 8.000 тона челика, чиме ће се ово предузеће
сврстати у већа српска бродоградилишта. У производњу ће бити укључено још тридесетак мањих, кооперантских фирми за послове електрике, столарије, фарбања, машинских послова. Ова производња ангажоваће и стотине домаћих добављача, а Лепојевић посебно истиче да ће сваки брод носити високо постављену ознаку нове српске фирме. Он сматра да ово бродоградилиште има изузетну перспективу, не само због тога што се Европа све више окреће бродском превозу као економичнијем,
безбеднијем и еколошки најчистијем, већ и због тога што су постојећа бродоградилишта малих капацитета, а поруџбина има све више. Овде процењују да ће у наредних десетак година бити велика тражња за свим врстама пловила, а своју шансу
виде у томе што ће градити и купцима испоручивати готове, комплетне бродове. Јер, код нас држава не субвенционише ову врсту извозне производње и стога од десетак бродоградилишта, колико их ради у Србији, ниједно не испоручује готове бродове. Раде се углавном трупови, које опремају најчешће холандске фирме – и на томе остварују велику добит.
335
Привредна комора Зрењанин
load baring capacity, longer than hundred meters and wider than ten meters, for transport of containers and bulk freight. These ships will be delivered in October and November, and their value is close to two million euros each. The construction of the new shipyard started in July 2007, and should be finished by the end of this autumn. The hall, which is being built at the moment, has an area of 2,000 square meters, and the 182-metrelong shipway ends in the navigable part of the river Begej, which is an international river. One special advantage is the vicinity of the river Tisa, which is only 7.5 kilometers away. “Taking the route through this river means that ships will only have to sail for ten kilometers, and then go towards the Black Sea and Western Europe,” says the director of the shipyard Milenko Lepojević. Up to now, there are 200 people employed at this company, and once the shipyard is finished, they will hire another 70 people. Annual production is around 8,000 tons of steel, and thanks to that this company is one of the largest Serbian shipyards. Around thirty smaller companies will be included in the production, mainly for carpentry, electric work, painting and machine work. This production force will include hundreds of domestic suppliers, and Lepojević emphasizes that every ship will have the sign of new Serbian company set high. He thinks that the shipyard will have an amazing future, not only because Europe insists on water traffic, as it is more economical, safer and ecologically cleanest transport system, but also because the existing shipyards have a small capacity while the number of orders is increasing.
ЛОГИСТИКА ЗА ИСТОЧНУ ЕВРОПУ
Привредна комора Зрењанин
Италијанска “ПОМПЕА” у Зрењанину
Производна италијанска група “Помпеа” једна је од првих страних компанија које су изградиле своје погоне и покренуле производњу у Зрењанину. Нова хала никла је у новоопремљеном индустријском парку “Багљаш-аеродром” на северном ободу града, а после почетних проблема везаних за запошљавање радника, стање се стабилизовало. Италијанска фирма
добила је квалификовану радну снагу, а повећан је и проценат продуктивности. Овај реномирани произвођач доњег веша у Србији има производне погоне у Зрењанину, са 250 запослених и Брусу, где је упослено 550 радника. Међутим, у наредном периоду, по најавама руководства “Помпее”, број радних
336
места у Зрењанину биће дуплиран. Италијани, наиме, желе да у Зрењанину прошире погоне за производњу и шивење женских чарапа. Једна од следећих фаза биће отварање фарбаре. Из Италије ће у град на Бегеју бити допремани полупроизводи, после чега ће се у зрењанинском погону шити и фарбати, а затим и паковати и слати на тржиште.
Када заврше изградњу фарбаре, овде ће започети и неке фазе производње доњег веша. Самим тим Зрењанин ће постати најзначајнији логистички центар фирме „Помпеа“ за источну Европу, тако да ће се у граду у наредне две године отворити још 250 радних места. Чињеница да ће скоро целокупну производњу преселити у ове погоне, само потврђује да страни партнери имају велико поверење у Србију и Зрењанин.
The Italian producer “Pompea” is one of the first foreign companies to have built their production facilities and started production in Zrenjanin. After some problems with hiring, everything got stabilized and the Italian company got its workforce, productiveness figures becoming higher. This renowned underwear producer has a production in Zrenjanin employing 250 people, and in Brus, where they have 550 employees. According to the management of “Pompea” the number of employees in Zrenjanin will be doubled. Italians want to widen production of women’s stockings. One of the phases will be opening a factory in the town on the river Begej. Semiproducts will be sent there from Italy, where they will be sewn and colored and finally marketed. Zrenjanin will undoubtedly become the most significant logistics center of “Pompea” company in Europe. This only confirms the fact that foreign partners believe in Zrenjanin and Serbia.
ДОСТИГЛИ ЕВРОПСКУ ПРОДУКТИВНОСТ “СКРОБАРА” Зрењанин
Скроб за прехрамбене и техничке сврхе и други полуфабрикати и нус-производи изузетно су тражени на тржиштима бивших југословенских република Хрватске, Босне и Македоније, а производи зрењанинске скробаре пласирају се у у земље Европске уније - Италију, Словенију, Румунију и Бугарску. Овде планирају да за наредне три године производни погони раде пуним капацитетима и прерађују годишње око 80.000 тона кукуруза, колико је “Ипок” производио у најбољим данима. У фабрици је данас запослено 250 радника, двоструко мање него у годинама када је производња готово мировала, а мали куриозитет је и податак да је режија у погонима и канцеларијама сведена на свега 20 запослених.
“Ipok”, one of the largest starch factories in the Balkans, is one of the few industrial giants which have survived the hard times on the market, after economical sanctions, transition and privatization. Its productiveness figures have reached 45 thousand tons of processed corn, which is around 55% of annual capacity of the factory. There are about 60 products on the market, for the needs of our confection industry, paper producers, and almost one third of products is exported. Starch for making food and for technical purposes is needed on markets of ex-Yugoslav republics, like Croatia, Bosnia and Macedonia, but also the European Union markets. There are 250 employees in the factory today, which is two times less than in times when the factory was practically out of operation.
337
Привредна комора Зрењанин
Индустрији прерађевина од кукуруза „Ипок“, највећа скробара на Балкану, један је од ретких индустријских гиганата у Зрењанину који су пребродили све тешкоће везане за смањено тржиште после распада бивше Југославије, економске санкције, транзицију и приватизацију. После успешно окончаног плана реорганизације, фабрика је измирила све дугове и непрестано ради у четири смене свих седам дана у недељи. Производња је, како је и предвиђено, достигла око 45 хиљада тона прерађеног кукуруза, што је 55 одсто годишњег капацитета фабрике; тржишту се испоручује око 60 производа за потребе домаће кондиторске индустрије, произвођаче папира и амбалаже, а скоро једна трећина производње се извози.
ПРИВАТИЗАЦИЈА - ПУН ПОГОДАК
Привредна комора Зрењанин
“ABS MINEL FEPO”, Зрењанин
Компанија “ABS Minel FEPO”, која од 2005. године послује у саставу највеће српске компаније у области енергетике ABS Holdingsa Србија, бележи све боље резултате након припајања овом моћном пословном систему. Измирена су сва заостала примања радницима од 2002. до 2004. године, повећан је обим послова, проширена делатност фирме, освојени су нови производи и започети амбициозни развојни и извозни пројекти. У четрдесетогодишњој историји фабрике, која је основана 1956. године
О томе сведочи и почетак извоза на тржиште Руске Федерације, на основу недавно потписаног уговора вредног 1,4 милион америчких долара. Овим уговором је предвиђено да “ABS Minel FEPO” извезе у Руску Федерацију 780 мерних трансформатора, који ће се користити за реконструкцију железнице у Сибиру. По Грбушићевим речима, резултати постигнути након приватизације су евидентни. Тако је број запослених с 23 повећан на 183 радника, а у току је и
у Зрењанину као „Електробанат“, да би почетком седамдесетих година постала “Minel” холдинг корпорација, а од 1995, па до уласка у ABS Holdings, пословала као “Minel FEPO Industria”, било је и падова и успона, а тек у протекле три године ово предузеће кренуло је модерним токовима европске и светске производње и пословања.
пријем високообразованих кадрова у службу развоја. Започета је и сарадња с Факултетом техничких наука у Новом Саду, јер је крајњи циљ израда високософистицираних производа. Упоредо се ради на сертификацији три нова типа трансформатора за руско тржиште, а с купцима из Русије се преговара о испоруци мерних трансформатора за осам трафо-станица у околини Москве, укупне вредности око милион евра.
338
“ABS Minel FEPO” is a company which became a part of the largest Serbian company in the field of energetics ABS Holdingsa in 2005. Its results have been constantly improving ever since joining this powerful, new system. All due salaries for the period from 2002 to 2004 were given to the employees, the scope of work has been extended, the company’s services too, and some ambitious development and export projects have been started. After many ups and downs of this company, which was founded in 1956 in Zrenjanin under its original name “Elektrobanat”, only to become “Minel” holding corporation at the beginning of the seventies, and finally, in the last three years this company has taken the route of European and world production and business. According to the words of Mr. Grbučić the results achieved after the process of privatization are obvious. The number of employees grew from 23 to 183. Cooperation with the Faculty of Technical sciences from Novi Sad has begun, because their final goal is production of highly sophisticated products. They are also working on certification of three new types of transformers for the Russian market, and they are currently negotiating with buyers from Russia about a shipment of instrument transformers for eight power transformer station in the vicinity of Moscow whose value is estimated at around one million euros.
ПЕРЛИТ ШТЕДИ ЕНЕРГИЈУ “ТЕРМИКА”, Зрењанин
им просторима појавила конкуренција из иностранства, сада се послује на изразито тржишним принципима, а добра околност је што је грађевинарство живнуло, па је осетно повећана потрошња перлита за ове намене. Производња “Термике” се обично везује за грађевинарство, јер је ударни производ перлитни малтер, модеран и еколошки здрав грађевински материјал, који има десетоструко већа термоизолациона својства од обичног - један сантиметар перлитног малтера замењује 11 сантиметара класичног, а експандирани перлит у слободно насутом стању, са што мање креча и цемента штеди чак 40 одсто енергије у стамбеним објектима, индустрији и пословном простору и, по провереним рачуницама, исплати се већ за две и по до три године. Зрењанински перлит користе најпознатији институти, попут Института за суптропско биље у Бару, који се бави ожиљавањем маслина или, пак, чувени калемари винове лозе из Велике Дренове, који сву производњу извозе за Русију. Стручњаци су доказали да се на перлиту најбоље гаји парадајз, јагоде и краставци, а у хортикултири је постао готово незамењив. Агроперлит користе пољопривредни институти и неки специјализовани произвођачи, печурака на пример, а све више путем пољопривредних апотека стиже и до обичних потрошача. У “Термици” такође истичу да европски стандарди, којима се неминовно прилагођавамо, налажу доношење Закона о противпожарности, што ће подразумевати далеко већу потрошњу суво мешаних малтера и бетона од перлита као високоотпорног материјала, издржљивог и на температурама преко 1.300 степени Целзијуса. Другим речима, перлит ће морати да се користи у свим грађевинским објектима који захтевају озбиљну противпожарну безбедност, а ту зрењанински произвођачи перлита или вулканског стакла, како га још називају, виде јиш једну своју шансу.
339
Привредна комора Зрењанин
The only producer of perlite mortar in our country “Termika” from Zrenjanin, is as good as its foreign competitors. Everything that was said at the world congress of perlite producers showed that this company is equal to the world’s leading companies – in regard to its technical capacity, equipment, education, productiveness, quality and protection of environment, according to its director Siniša Mojsin. After its privatization in 2004, when “Termika” was taken over by Budimir Jovanović’s company “Jovanović” d. o. o., its production scope and production program have been extending thanks to a rational work organization. With less people employed, they produce more, and the products are exported to Macedonia, Montenegro, Bosnia and Herzegovina and Slovenia. There are many companies they have to compete with, but the good thing is that there is much construction work to be done, and the demand for perlite is rising. The most famous institutes, such as the Institute for Subtropical Plants in Bar or grafters of grape vine from Velika Drenova, who export all their products to Russia, use perlite from Zrenjanin. Scientists proved that perlite is the best for growing tomatoes, strawberries and cucumbers, and it is almost irreplaceable in horticulture. The demanding European fire protection standards, which we have to comply with, have raised the demand for perlite, because it can sustain temperatures of up to 1300 degrees Celsius. In other words, perlite will have to be used for all buildings with high fire protection requirements.
Једини произвођач перлитног малтера у земљи, зрењанинска “Термика”, не заостајe за светском конкуренцијом. По речима директора овог предузећа Синише Мојсина, све што се чуло на недавно одржаном светском конгресу произвођача перлита потврђује да ово предузеће иде у корак са водећим светским фирмама како у погледу техничко-технолошке опремљености, тако и у погледу обучености кадрова, продуктивности рада, квалитета производа и заштите радне и животне средине. После деценијске кризе и дубоког пословног пада, ова зрењанинска фабрика поново је стала на своје ноге. Непрестано ради у две смене, а у појединим периодима организује и тросменску производњу, док је њен основни производ – перлит и производи на бази перлита, који служе као сировина за завршне радове у грађевинарству, опет тражена роба. После приватизације од 2004. године, када је “Термику” преузео зрењанински бизнисмен Будимир Јовановић односно његова фирма “Јовановић” д.о.о., производни програм је проширен, а производња знатно повећана захваљујући рационалнијој организацији рада. Сада се са мањим бројем запослених производи знатно више, а готова роба се извози у Македонију, Црну Гору, Босну и Херцеговину и Словенију. Пошто се на ов-
ЗАШТИТНИ ПРСЛУК КОЈИ ЖИВОТ ЧУВА
Привредна комора Зрењанин
“ПРОИЗОДЊА МИЛЕ ДРАГИЋ” ДОО, ЗРЕЊАНИН
Компанија “Производња Миле Драгић” из Зрењанина основана је 1985. године и од самог оснивања је својим идејама, квалитетом и развојним програмима успела да постане међународно препознатљива. Приватна компанија “Производња Миле Дагић” представља регионалног лидера и у самом је врху светских произвођача заштитне војнополицијске опреме. Мало је приватних компанија у Европи које су, захваљујући искључиво приватном предузетништву и капиталу, то успеле. Производни програм компаније чине војно-полицијска заштитна опрема, она намењена запосленима у агенцијама за физичко-техничко обезбеђење, за лов, риболов и спорт и за хемијско-
Данас је “made in ’Производња Миле Драгић’” појам квалитета и сигурности, а сам пословни систем има све елементе фирме-бренда. Компанија бележи сталан раст продаје, извоза и профита. У укупном промету извоз чини 70 одсто, док се остало продаје на домаћем тржишту. Производи компаније “Миле Драгић” извозе се у више од 30 земаља света. Визија компаније је да остане у светском врху и постане лидер производње војнополицијске опреме у Европи. Системи квалитета у компанији су основна гаранција за то. Брига за квалитет је заступљена у свим функционалним сегментима компаније, од управљања до руковођења. Процес производње у сагласности је са светским стандардима
технолошку и противпожарну заштиту. У производном програму издваја се производња балистичке заштитне опреме. Међутим, ништа мање атрактивни нису ни производни програми обуће, одеће, мобилна опрема за смештај људи...
ISO 9001 и ISO 14 000. Добијањем сертификата TUF за квалитет компанија је постигла светску репутацију. Мисија компаније је да и даље буда успешан сервис војске, полиције и осталих безбедносних структура. И да интензивно, као и до сада, развија нове производе, како би удовољила потребама корисника. Из тога се и развио слоган “Идемо даље”.
340
“Proizvodnja Mile Dragic” company from Zrenjanin was founded in 1985 and immediately gained international recognition by its ideas, qualities and development programme. It is the regional leader in the production of protective militarypolice equipment. There are only few companies in Europe which have achieved such success thanks to private entrepreneurship and capital alone. The production programme of the company is based on protective equipment for different security areas. Today, the label “Made in ‘Proizvodnja Mile Dragic’” is a synonym of quality and safety, and the system has all the features of a companybrand. Export to over 30 countries takes 70 percent of the entire sales of the company, while the rest is sold domestically. The company vision is to stay in the world top and become the European leader in the production of military-police equipment. The quality systems are the main guarantee of this. The quality is maintained in all functional segments of the company and the production is in conformity with the ISO 9001 and ISO 14 000 standards. By acquiring the TUF certificate, the company has gained a world reputation. The company mission is to stay a successful service provider for the army, police and other security structures, and continue to develop new products to meet the customer needs.
ШАМПИОН ВЕКА С БЕГЕЈА “МЛЕКОПРОДУКТ”, ЗРЕЊАНИН
Такву пословну филозофију поставио је мр Живанко Радованчев, када је пре 28 година као млади технолог дошао на чело овог колектива. И данас с успехом предводи тим искусних менаџера и усмерава менаџмент ове узорне фирме. “Млекопродукт” је због успешне производње и квалитета, као и највиших оцена, пре свега у производњи сира, добио ласкав епитет Новосадског сајма – Шампион двадесетог века! За приватизацију која је изведена с “ Bongrenom”, једном од водећих светских компанија у овој грани производње, сматра се да је једна од најуспешнијих код нас. Преко “Млекопродукта”, “Bongren” се знатно проширио јер је у његовом саставу сада и “Кикиндска млекара”, односно погони из Сајана и Банатске Тополе. У наступу на тржишту иде се стално даље – то је данас робна марка “бисер”, групација од неколико десетина различитих производа, од намаза до најквалитетнијих сирева, какав је на пример “селам”, које не треба посебно представљати. А да “Bongren” није дошао у Зрењанин и Србију само ради профита већ и ради даљег улагања, потврда су и сталне инвестиције у нове технологије, које су у току и које се мере с више милиона евра. “Млекопродукт” је, засигурно, већ годинама не само банатски и војвођански већ и препознатљив бренд из Србије, који је својим производима све присутнији на тржиштима у нашем окружењу. А као сведочанство да је у питању производња за поштовање нека послужи и податак да је у великој породици француског “Bongrena” и у 2008. години Млекара из Зрењанина по оствареним резултатима у самом врху.
341
Привредна комора Зрењанин
Over the decades there have been many successful, even larger companies than “Mlekoprodukt” from Zrenjanin. However, this company has left a special mark on the overall development not only of the region but on the dairy industry of Serbia in the last thirty years. The Zrenjanin Dairy was founded 62 years ago, developing through a rough period, but maintaining good cooperation with its suppliers – milk producers, who, together with consumers, still take the first place on the priority list of this company. Five years ago it was acquired by the French “Bongren” which brought new technologies and new markets, and hired young people. Led by Zivko Radovancev, who has held this position for 28 years, “Mlekoprodukt” has received the epithet of the Champion of the Century by the Novi Sad Fair! The privatisation with “Bongren” is considered to be one of the most successful in our country. Through “Mlekoprodukt”, “Bongren” has made significant expansion, as it now has two more production facilities acquired through “Kikindska Mlekara”. The company market presentation is being constantly improved – the trademark “Biser” and the group of different products, from bread spreads to the top class cheese sorts, such as “Selam”, need no special introduction. Further investments of “Bongren” prove its main concern is quality of the products, as most of them are made in new technologies. “Mlekoprodukt” has grown into a true Serbian brand, whose products are taking an increasing share of the neighbouring markets.
Кроз деценије било је на десетине успешних, па и већих колектива него што је зрењанински “Млекопродукт”. Ипак, ово предузеће је у последње три деценије оставило посебан траг у укупном развоју, не само овог подручја већ и млекарства у читавој Србији. Млекара у Зрењанину основана је пре 62 године, у време када је било више суруткара него млекара. Развијала се кроз тежак период, све уз добру сарадњу са својим кооперантима – произвођачима млека. Тако је до данашњег дана. Иако је пре пет година позната француска компанија “Bongrenom” постала већински власник овог колектива, његов рад и организацији нису се много променили. Истина, стигле су савремене технологије, освојена су нова тржишта, запослени су млади људи, али је пословна филозофија остала иста – кооперант, као произвођач млека, и потрошач увек су на првом месту.
ОД АМБИСА ДО ВРХА
Привредна комора Зрењанин
“ЈУГОРЕМЕДИЈА” АД, ЗРЕЊАНИН
Слободно се може рећи да је Фабрика лекова Југоремедија АД из Зрењанина за мање од пет деценије прошла пут од амбиса до врха. Почела је да ради 1961. године, када је основана као саставни део у то време моћног ИПК “Серво Михаљ”. Потом бележи убрзан развој, тако да је 1973. године склопљен уговор с познатим немачким произвођачем
лекова “Hehstom”. То је само допринело даљем унапређењу производње и освајању светских тржишта. Илустрације ради, “Југоремедија” је пре двадесетак година извозила лекове у вредности од 50 милиона долара! Били су то звездани тренуци фабрике, која је била носилац развоја општине Зрењанин и запошљавала више од 300 радника. Дошло је време санкција па тра-нзиције. Фабрика је 2000. године приватизована и у пакету власништва мали акционари имали су 58 одсто капитала. Остало је припадало др-жави. Под чудним околностима, фабрика је 2003. године до-живела приватизацију, у
342
којој је једна компанија из Радовишта, Македонија, постала већински власник. Мали акционари нису се помирили с овом приватизацијом, која је имала низ незаконитих ра-дњи. После вишегодишње борбе, она је поништена. Радници – мали акцонари поново су 1. марта 2007. године преузели фабрику. Сада “Југоремедија” запошљава 400 радника и бележи све боље пословне резултате. Враћен је дуг од десет милиона евра. Производња је подмирила домаће тржиште, а извоз износи пет милиона ев-ра. Кренуло се и у комплетну адаптацију, која је “тешка” око десет ми-лиона евра. По речима директора и председника Управног одбора Здравка Деурића, њен заврше-так очекује се средином 2009. године. Увођењем најновијих стандарда, “Југоремедија” ће има-ти услов за извоз на тржиште ЕУ. Мали акционари оч-екују да овако реконструисана и са-чувана фабрика доживи и поштену при-ватизацију.
The Pharmaceutical Company “Jugoremendija” AD from Zrenjanin has traversed the road from an abyss to the top in less than five decades of its existence. It started operating within IPK “Servo Mihalj” in 1961, achieving rapid development, reflected in the fact that twenty years ago its exports reached 50 million dollars! This was the golden age of the company which was the engine of the development of Zrenjanin Municipality, providing employment for more than 300 people. But the time of sanctions and transition came. The factory was privatised in 2000, with employees holding 58 percent of the capital and the rest was state property. Under strange circumstances, it was sold to a Macedonian company in 2003. The small shareholders did not accept this illegal privatisation. After several years of court battles, the employees regained the factory in 2007. Now “Jugoremedija” employs 400 people and is making better and better business results. The company has initiated a complete adaptation worth ten million euros. According to the general manager and president of the Executive Board Zdravko Deuric, the completion is expected in 2009, and when the latest standards are implemented, “Jugoremedija” will fulfil the conditions to enter the European market.
ДЕЦЕНИЈА ЗА ПОНОС “ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ”, ЗРЕЊАНИН
Бранко Вујовић, који је на челу ове филијале, каже да менаџмент и запослени у филијали настоје да осигурање имовине, лица, моторних возила, транспорта, пољопривреде, усева и друге осигуравајуће услуге, обезбеде на највишем нивоу. Неки резултати су посебно видни и треба их истаћи. На пример, пре десетак година “Дунав” овде није имао ниједно осигурано возило, а данас их има 1.500. Ту је сада и савремени “Дунав ауто-центар”, а компанија је уложила око два милиона евра у изградњу и отварање својих капацитета у Зрењанину.
так у овом делу “Дунав осигурања” служи за понос. Покрива подручје Зрењанина, Кикинде, Сечња, Житишта, Нове Црње, Новог Бечеја и Чоке.
Међу активностима које су вредне пажње је и осигурање 10.000 домаћинстава, што је за грађане у овом крају било од великог значаја, посебно последњих година, када је “Дунав оси-гурање” надокнадило сву штету од не-времена. На крају, треба нагласити да “Дунав компанија” са својом филијалом у Зрењанину даје и свој добротворни, донаторски допринос јавном, културном и спортском животу у овој средини. У те намене је у 2008. години издвојено око 100.000 евра.
343
Привредна комора Зрењанин
“Dunav osiguranje” is the only domestic company registered for all kinds of insurance. It is the leader on the insurance market with a 150year-long tradition. With its 21 branch offices and 600 outlets, the Company has a strong business network, which is constantly improving in order to reach the standards of great European companies. The Branch Office Zrenjani was founded ten years ago and it covers the area of Zrenjanin, Kikinda, Secanj, Zitiste, Nova Crnja, Novi Becej and Coka. Branko Vujovic, the head of the Branch Office, says that they are constantly striving to provide property, person, vehicle, transport, agriculture, crops and other insurance services on the highest possible level. The company has invested two million euros in the construction and establishment of its capacities in Zrenjanin, and it now owns a modern “Dunav auto-centar”. It should not go unnoticed that the company “Dunav osiguranje”, with its Branch Office Zrenjanin, gives its charitable contribution to the public, cultural and sports life of the town. Only this year they have donated about 100,000 euros.
Компанија “Дунав осигурање” једина је домаћа компанија регистрована за све врсте осигурања. То је и лидер на тржишту осигурања, с традицијом од 150 година. С 21 главном филијалом и око 600 продајних места, Компанија има снажну пословну мрежу, која се, непрестаним усавршавањем пословања и развитком информационог система, приближава стандардима великих европских компанија. Главна филијала Зрењанин основана је пре десет година и та деценија за све запослене, њих тридесе-
ГОДИШЊЕ ПРЕВЕЗУ ПЕТ МИЛИОНА ПУТНИКА
Привредна комора Зрењанин
“АУТОБАНАТ”, ЗРЕЊАНИН
Зрењанински “Аутобанат” је највећи превозник путника у Војводини: са 107 сопствених аутобуса, годишње их превезе око пет милиона! Посебно успешан раст превозници “Аутобаната” имали су у последње три године, када је, у успешно обављеној приватизацији, већински власник постао Миле Јерковић и његова фирма “Јерковић група”.
радња с локалним властима у пет средњобанатских општина, из којих се свакодневно до школе превози више од 3.000 ученика – додао је Аграмовић. “Аутобанат” жели да и даље унапређује локални саобраћај у граду Зрењанину. Планирана је, стога, куповина још нових аутобуса, чиме ће бити заокружен циклус инвестиционог улагања у предузеће, које
Управо у периоду 2005–2008. година купљена су и 34 нова аутобуса и 50 нових такси возила.У питању је инвестиционо улагање од близу шест милиона евра. Данас “Аутобанат” запошљава око 500 радника. Уз редован превоз путника у земљи и иностранству, има и развијену такси службу у Зрењанину и Кикинди. Отворен је и властити “Сервиснотехнички центар”, који је од посебног значаја за сигурност превоза путника. Месечни доходак износи 80 милиона динара, а све инвестиције обезбеђују се углавном из властитих резерви. Како истиче директор “Аутобаната” Горан Аграмовић, циљ предузећа је да се обезбеди удобност и сигурност свих корисника услуга. – За нашу компанију посебно је значајна добра са-
располаже и савременом аутобуском станицом и сопственом туристичком организацијом. Хуманост и друштвена одговорност менаџмента овог превозника су сталне и огледају се и у јефтнијим картама за пензионере и ђаке, а “Аутобанат” често помаже и бројне установе, услугом превоза коју не наплаћује.
344
Zrenjanin based “Autobanat” is the largest transport provider in Vojvodina: with its 107 buses it transports about five million people annually. Last three years have been particularly successful, after Mile
Jerkovic and his company “Jerkovic Group” became its majority owner. The period 2005-2008 was marked by a renewal of the motor pool – investment of close to six million euros. Today “Autobanat” employs 500 people, who provide transportation by buses and taxis in our country and abroad. Its own “Service-technical Centre” contributes to the safety of passengers. A monthly income of 80 million dinars is sufficient for new investments. As General Manager Goran Agramovic says the company’s main objective is to provide comfortable and safe transportation to its passengers. “Autobanat” is planning to buy more new buses which will conclude the investment cycle of this company which has a modern bus station and their own tourist agency. Philanthropy and social responsibility of the company are reflected in cheap tickets for pensioners and students and the fact that “Agrobanat” supports a number of institutions, mainly by providing free transport.
ОД ТЕМЕЉА ДО КРОВА ИЛИ “КЉУЧ У РУКЕ” “EURO DOMUS”, ЗРЕЊАНИН
се налази Пословни центар “Ренесанса”. Ту су и други изграђени објекти: Болница “Свети Јован”, “Млекопродукт” и други, а изграђени су и бројни станови јер је станоградња у и Зрењанину у пуном замаху. Тодоровић каже да се изводе сви радови: од пројектовања и припреме, од темеља до крова, по систему “кључ у руке”.
рани инжењер грађевинарства Милоје Тодоровић. Кренуло се с два радника, пројектовањем и ситнијим пословима. Данас је то фирма са 60 стално запослених и још толико привремено запослених радника, који се ангажују на одређено време. Изводе све радове у високоградњи. Последњих година грађевинари “Euro domusa” афирмисали су се и у уређењу ужег језгра града, где
Није у питању само локална грађевинска активност већ су неимари “Euro domusa” данас присутни на градилиштима у Кикинди, па и у Новом Саду. Ипак, како њихов оснивач и власник тврди, није циљ ширење капацитета, већ квалитетна градња, која постаје препознатљива, попут дворца “Каштел” у Ечки, чију су рестаурацију и градњу обавили управо радници овог грађевинског предузећа. “ Euro domus ” и у наредној години има обебеђену упосленост капацитета, што је веома зачајно за одржавање стандарда и квалитета радне снаге. Вредне руке банатских неимара већ су оставиле дубок траг, не само по препознатљивим спољним фасадама већ и укупно изведеним грађевинским радовима, за које, досада, озбиљнијих рекламација није било.
345
Привредна комора Зрењанин
Euro Domus is a property development company which was founded 16 years ago by Miloje Todorovic, with just two employees who provided services of design production and small scale works. Today, it is a company with 60 permanent employees and the same number of temporary workers hired on contract. Besides all building construction works, the masons from Euro Domus have recently proved themselves on the project of restructuring the town centre. The list of buildings the company has constructed include: business centre “Renesansa”, “Sveti Jovan” Hospital, “Mlekoprodukt” and others. Besides a number of apartment blocks in Zrenjanin, the Euro Domus masons work on the construction sites in Kikinda and Novi Sad as well. But as their founder and owner Todorovic claims, the objective is not the extension of the capacity, but high quality construction work, which is becoming the recognisable feature of their work such as the one which can be seen at the castle Kastel in Ecka. Euro Domus’s capacities are contracted for the year ahead, which is important for maintaining standards and quality workforce.
Поједини мањи, али изузетно успешни колективи, доживели су велику пословну афирмацију и у средњем Банату. Један од таквих је и “Euro domus”, предузеће за извођење грађевинских радова у области станоградње, индустријске градње и градње других објеката. Занимљив је почетак рада овог предузећа пре 16 година. Основао га је дипломи-
ФАБРИКА ХРАНЕ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ
Привредна комора Зрењанин
”ГРМЕЧ”, КРАЈИШНИК
Једна од највећих фабрика хране у средњем Банату налази се у банатском селу Крајишник. У питању је пољопривредно-индустријско предузеће “Грмеч”. Висок квалитет огледа се у свим сегментима производње – ратараству, индустријској производњи, сточарству, терцијалним делатностима. Предузеће има традицију дугу 60 година, а од пре две године његов већински власник је “Универзал” холдинг А.Д. из Београда. У ратарској производњи на површини од око 2.100 хектара заступљене су све ратарске културе, од пшенице, јечма, кукуруза, сунцокрета, до шећерне репе... Земља се обрађује савременом механизацијом, уз примену агротехничких мера, што даје врхунске приносе. “Грмеч” запошљава око 150 радника и посебно висок реноме на тршишту има његова Фабрика слада, која послује већ 30 година, с пројектованим капацитетима од 14.000 тона. Она сладом снабдева све наше пиваре, од Апатина до Зајечара, па и Пивару у Бањалуци, у Републици Српској. Сладара у наредну сезону креће и с новим технологијама, у које ће бити уложено око два милиона евра. “Грмеч” има и развијено сточарство – узгаја товљенике, а све више се окреће и профитабилној воћарској производњи. Да се у погонима овог предузећа производе значајне количине
346
хране, потврђују и следеће чињенице: годишње се производи око 12.000 тона слада, 10.000 тона брашна и још 50.000 тона других житарица. Директор Славко Ромић наглашава да ово предузеће живи са својим селом и да је управо “Грмеч” дао велики допринос, захваљујући којем је Крајишник данас једно од најуређенијих банатских насеља, с комплетном инфраструктуром, где живи око 3.000 људи.
One of the largest food factories in Central Banat, “Grmec”, is located in the village of Krajisnik. Majority owned by “Univerzal” Holding AD from Belgrade, it is an agricultural-industrial company with a 60-year-long tradition whose high quality is reflected in all segments of production – agriculture, industrial production, cattle breeding and tertiary activities. The agricultural production is organised on 2,100 hectares with the application of agro-technical measures, which gives top yields. “Grmec” has 150 employees and its most renowned sector is the Malt Factory, which has been operating for 30 years, with projected capacity of 14,000 tons of malt, supplying all our breweries, as well as the brewery in Banja Luka in the Republic of Srpska (B&H). “Grmec” has a developed cattle breeding operation and is more and more taking the orientation towards the profitable fruit production. General Manager Slavko Romic offers the figures that testify to the company’s scale of production: 12,000 tons of malt, 10,000 tons of flour and 50,000 other grains annually.
ТРАДИЦИЈА ЗА ПОНОС УДРУЖЕЊЕ ПРЕДУЗЕТНИКА, ЗРЕЊАНИН
Највиши орган је Скупштина Удружења и у њој су представници свих групација. Основни задатак последњих година био им је да створе што боље услове за рад сваког члана Удружења. Управо због тога подстакнуте су и инициране бројне акције, све с циљем да Удружење и његови чланови испуне прогамске задатке и обезбеде максималну пословност својих чланова. Удружење предузетника посебно се истиче честом организацијом семинара, научних скупова, едукативних предавања за своје чланове. Сајам предузетништва ИНОКОМ у Зрењанину одржава се сваког септембра и један од кључних носилаца активности у његовој организацији управо је ово удружење. По речима председника Удружења Мирослава Ђурића, последње акције, везане за отварање Центра за рурални развој у Зрењанину и пројекат прекограниче сарадње, од значаја су не само за Зрењанин већ и за читав Банат, па и шире. Удружење по традицији, на крају сваке године проглашава најуспешније предузетнике и организује њихова дружења. Речју, у питању је изузетно значајан сегмент привредних и укупних активности у највећем банатском граду, без којег је данас незамисливо орgанизовати било какву пословну активност. У Зрењанину је ово изузетно стабилна организација, која у Тепличкој улици поседује сопствени лепо уређен простор. У питању је донација од пре 80 година, дата члановима некадашњих удружења занатлија.
347
Привредна комора Зрењанин
The General Association of Entrepreneurs Zranjanin is following the tradition and continuity of entrepreneurship from the distant year of 1885, when the Association was first founded by merger of two craftsmen’s associations from the area of Zrenjanin. The Association, gathering 3.500 members divided into nine sections, takes a lot of pride in its tradition, which is over a century long. The highest body of the Association is its Board consisting of the representatives of all sections. The main objective is the creation of better conditions for business operations of each of its members. This is a very stable organisation, which is the owner of its premises in Temlicka Street – a donation received 80 years ago. One of the main activities of the Association is the organisation of seminars, scientific meetings and lectures for its members. One of the key figures in the organisation of the INOKOM Fair of Entrepreneurship held in Zrenjanin every September is the Association. According to its President Miroslav Djuric, the organisation is currently involved in the project of establishing the Centre for Rural Development as well as projects of cross-border cooperation, which makes it an unavoidable factor in the area of Zrenjanin and Banat.
Опште удружење предузетника “Зрењанин” наставља традицију и континуитет удружења предузетника из давне 1885. године, насталог спајањем Српске занатске задруге и Великобечкеречког занатског друштва. Тада су, заправо, и ударени темељи овог удружења, које се поноси традицијом дужом од једног века. Удружење данас окупља око 3.500 чланова, који су разврстани у девет предузетничких грана: пољопривреда, индустрија и рударство, грађевинарство, саобраћај и траснпорт, трговина, угоститељство и туризам, занатство и личне услуге, те финансијске агенције с компјутерским инжењерингом и интелектуалним услугама, образовање с културом и здравством.
ОПШТИНА СЕЧАЊ
Привредна комора Зрењанин
МИГРАЦИЈА СТАНОВНИШТА НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ Погранична средњобанатска општина Сечањ у десет насељених места има данас укупно 17.000 становника. Пре пет деценија тај број је био двоструко већи. Миграција становништва, заправо, највећи је проблем овог подручја, које има изузетан стратешки и географски
положај јер се налази у близини румунске границе, на путу ка Вршцу и Новом Саду, који су одавде удаљени око 70 километара. У питању је пољопривредни крај. То је подручје с више од 30.000 хектара ораничних површина, али и великим ливадама и пашњацима, који донедавно нису били искоришћени. На сву срећу, у последње две деценије на њима је развијено рибарство, па је ово подручје с пет највећих слатководних рибњака у Србији: Сутјеска, Сечањ, Неузина, Банатска Дубица и Бока. Општина Сечањ располаже и другим привредним потенцијалима, како у самом Сечњу, тако и у Јаши Томићу и Крајишнику. Да би задржали што већи број младих људи на селу, у локалној власти, на чијем је челу Предраг Милошевић Караси, предузели су низ конкректних мера. Пре свега, до сваког села стигао је савремени асфалтни
348
пут. Села имају водовод, телефонске централе, а почела је и изградња канализације. Месна заједница Сечањ је тај посао већ завршила. Сечањ је привредни, културни и образовни центар општине. Извршно веће Војводине из Фонда за капиталне
инвестиције овде је уложило значајне паре, пре свега за обнову поплављеног подручја Јаша Томић и Бусење пре три године. Тада је у изградњу 400 нових кућа Република Србија уложила више од 20 милиона евра.
The Secanj Municipality, with its ten inhabited places, has a total population of 17.000 people, which is half the number it used to have only five decades ago. This municipality of remarkably favourable geographic position, very close to the Romanian border and 70 km away from Vrsac and Novi Sad, is an agricultural area with over 300.000 hectares of arable land and large pastures, which have not been utilised to the maximum of their capacity. Fortunately, fishing is very developed in the area, since the five largest fish farms in Serbia are located here. In order to stimulate young people to stay in the country, local authorities, led by Predrag Milosevic Karasi, have taken a series of serious
Secanj, Clothes Factory Tamis, Hotel “Crveni cvet (Red Flower) in Secanj, and others. Today, they represent economic entities which provide employment for over 1.000 people. The strength of the entire area lies in its multi-ethnic character and communal spirit, as pointed out by Predrag Milosevic Karasi, the President of Municipality, who has given a personal example for young people by returning from Novi Sad to his birthplace.
У Сечњу гледају напред и иду даље. Нови пројекат је Индустријска зона, где се већ подиже Фабрика за производњу хране за рибу и једна савремена хладњача. Иначе, на овом подручју процес приватизације је
и других. То су данас привредни субјекти који, заједно с осталим предузећима, запошљавају више од 1.000 људи. Мултиетничност и заједништво је посебно велика снага читавог краја. То често подвлачи и председник општине
углавном завршен и очекује се да нови власници и бизнисмени дају свој допринос развоју читавог краја, пре свега отварањем нових радних места и стварањем услова за пристојан живот, који ће определити младе да остану у свом месту. У предузећима која су била посрнула бележимо успешне приватизације, попут Ковачнице у Јаши Томићу, Фабрике алата у Сечњу, Фабрике конфекције “Тамиш“, хотела “Црвени цвет” у Сечњу
Сечањ Предраг Милошевић Караси, који је други мандат први човек локалне власти, а уз то и посланик у Покрајинској скупштини. Председник општине Сечањ дао је велики допринос развоју и буђењу читавог краја јер се и сам из Новог Сада вратио у своје родно место. Као основни циљ истиче да у Сечњу 2013. године више не буде незапослених...
349
Привредна комора Зрењанин
measures, primarily in the field of infrastructure development. The town of Secanj is the economic, cultural and educational centre of the Municipality. The Fund for Capital Investments of the Executive Council of Vojvodina and the Republic of Serbia have made a significant investment in the Municipality after the flood which devastated the area, and 400 new houses were built in Jasa Tomic and Busenje. The new project Municipality is working on is the Industrial Zone. Privatisation process is nearly completed in this area, so the unemployment is expected to decrease with opening of new workplaces. The revitalisation of economy is mirrored in the examples of Forge Jasa Tomic, Tool Factory
ФРАНЦ ЛИСТ У ДВОРЦУ ИЗ БАНАТСКЕ БАЈКЕ
Привредна комора Зрењанин
ЛОВАЧКИ ДВОРАЦ “КАШТЕЛ”, ЕЧКА
На левој обали Бегеја, на простору од пет хектара у столетној шуми у близини Ечке, сместио се Ловачки дворац “Каштел”. Предање каже да је настао још почетком 19. века, да би проживео године бурне историје, успона и пропадања. Доживео је судбину и других таквих и сличних двораца, чији су власници били велепоседници с краја 19. и почетка 20.
ји се мере светским стандардима. Зато није ни чудо што је ту, после отварања, 1. децембра 2007. године, било више страних него домаћих гостију. Смештајни капацитети – луксузне собе и апартмани – попуњени су са 70 процената. “Каштел” располаже и с више ресторана и великом салом, који су уређени у аутентичном стилу.
века. Окупљали су се својевремено у њему највиђенија аустроугарска господа и богати људи. Остало је записано да је и чувени компизитор Франц Лист у њему свирао и забављао госте... Било је то некада. У прошлом веку, ратна разарања нису мимоишла ни овај дворац. Истина, пре тридесетак година он је обновљен и био је у каквој-таквој функцији. Долазили су и тада страни ловци, а убиране су и значајне девизе од туризма. Преломни тренутак догодио се 2005. године, када је “Универзал” холдинг из Београда постао већински власник “Каштела”, који је, иначе, споменик под заштитом државе. Уз све неопходне дозволе и сагласности, нови власници су кренули у обнову овог бисера у туристичкој понуди Баната и шире. Чињеница да се налази на око 50 километара од Зрењанина и исто толико од Новог Сада најсликовитије говори о каквом је положају реч. Уз то, то је данас објекат са свим савременим угоститељско-хотелским садржајима ко-
Искусни и увек амбициозни туристички радник Зоран Димитрић, који предводи запослене у овом дворцу, има много планова за нове садржаје, пре свега у прелепом парку који окружује цео комплекс. Ловачки дворац “Каштел” није место где се свраћа, него место где се остаје. Потврђују то и бројна признања, а најновије је освојено на Сајму туризма у Новом Саду: Златна плакета за врхунска достигнућа у унапређењу туристичке понуде.
350
On the left bank of the Begej River lies the 19th century Hunters’ Castle “Kastel”, nested on a five-hectare estate in a centurial forest in the vicinity of Ecka. Back in the old days it used to be the gathering place of the crème de la crème of Austria. The records say that the famous composer Franz Liszt used to play and entertain guests here. But it was in the past. Unfortunately, the 20th century war destruction did not spare the castle, which was restored and opened its doors to tourists thirty years ago. The turning point for this state protected monument came in 2005 with the new owner “Univerzal” holding from Belgrade. After extensive restorative works the hotel opened on 1st December 2007 with luxurious rooms and suites. Since then, it has had more foreign guests than domestic, with 70 percent of its accommodation capacities full. “Kastel” has a number of restaurants and one great hall, decorated in the authentic style. Experienced and ambitious tourism expert Zoran Dimitric has a number of plans for new facilities, mainly in the beautiful park which envelops the castle complex, which is located only 50 km from both Novi Sad and Zrenjanin. The recognition for invested efforts came in the form of a number of awards, the latest being at the Tourism Fair in Novi Sad: Golden Medal for the Best Achievements in the Improvement of Tourist Offer.
ЧОВЕК ЈЕ ЦЕЛОГ ЖИВОТА ДУЖАН ЗАВИЧАЈУ МИРКО ВУЧУРЕВИЋ, добротвор из Банатског Двора
Тешко је на тако малом простору представити сву ширину људске мисли, сву дубину његовог срца и хуманост његове душе, тешко, ако не и немогуће, представити добротвора Мирка Вучуревића, кога је пре седам деценија изнедрио његов родни Банатски Двор. Мирко с правом заслужује да се нађе у свакој књизи успешних. “Наш Мирко”, рекли би у Двору. Одрастао у вишечланој породици солунских добровољаца и потомака Митра и Вукосаве, од малих ногу шесторица браће Вучуревић су васпитавани да се међусобно вазда морају поштовати и помагати. Борити за себе, давати и другима. “Човјек има двије руке, једну да би радио за себе, а другу да би помагао другоме”, говорили су њихови стари. У послератној немаштини, али и због спортских, фудбалских мотива, сада већ давне 1963. године Мирко Вучуревић се запутио у Француску, не сањајући да ће једног дана, ношен звездом водиљом, али и својим великим трудом и одлучношћу, успети да дође до таквих висина. Није то баш ишло ни лако ни једноставно. Фудбалска лопта јесте била линија водиља, али му је рад у фабрици сатова “Нивада” у Француској, касније Швајцарској, донео иметак и материјално богатство.
То никада, па ни данас не истиче. Никада корене и родни крај није заборавио. Као од шале мењао је дестинације, Париз или Цирих, да би на само неколико часова скокнуо до свог Двора. Тако је било и у најбољим годинама, да би се пре деценију и по Мирко Вучуревић, као велики донатор и добротвор, потпуно посветио родном крају и вратио у Банатски Двор. На уму су му биле речи нобеловца Иве Андрића “Човек је целог живота дужан завичају”. Истина, његове пословне дестинације и даље су Швајцарска и десетине других земља света. Породично и пословно се скрасио у Београду. Банатски Двор је ипак остао његово најлепше полазиште, али и долазиште! Показао је то овај хумани “војвођански Херцеговац” или “херцеговачки Банаћанин”, како сам воли да каже, више пута, и у времену када је у земљи било најтеже, када су санкције стезале и када се деведесетих година прошлог века најтеже живело. У родном Банатском Двору изградио је православни храм, школу, асфалтирао улице, подигао стадион и фудбалски клуб, који је стигао до прволигашких вода. Тако је и данас. Не прође викенд, а да није у свом Двору. Посебно болесне, децу и социјално угрожене никада не заборавља. Недавно, када је Зрењанин остао без фудбалског прволигаша, основао је Фудбалски клуб “Банат”, који данас игра у Првој “Јелен” лиги. С породицом је на свакој утакмици на стадиону у Карађорђевом парку у Зрењанину. То је живот Мирка Вучуревића, који се никада не предаје. Није се уморио. Има још планова, посебно окренутих најмлађима. Своме поколењу даровао је низ задужбина, по чему ће га памтити генерације и генерације, не само Банаћана. Уосталом, стигла су за то бројна признања и награде, али, Мирко ће вам увек рећи да му је срце пуно када је у свом Двору, у друштву Шорија и осталих другова из детињства, које никада није заборавио...
351
Привредна комора Зрењанин
It is not an easy task to introduce Mirko Vucurevic, with all the dept of his heart and soul, in such a short text. He was born in Banatski Dvor seven decades ago to become a great philanthropist and benefactor who has never forgotten his roots. Growing up in a large family of Mitar and Vukosava, he was taught from an early age to give unselfishly. To fight for oneself and give to others. “A man has two arms – one to work for himself, the other to help the others,” his parents used to say. The post-war poverty and football took Mirko Vucurevic to France back in 1963. Football was his guideline, but it was actually the employment with the watch producer “Nivada”, first in France and then in Switzerland, that brought him wealth. But he never forgot his homeland. He never missed an opportunity to visit Dvor, on his way to Paris or Zurich. Fifteen years ago Mirko Vucurevic came back to Banatski Dvor, as a great donor and benefactor. His was led by the words of our great Nobel Prize winner Ivo Andric “A man is indebted to his homeland all his life.” He located his business in Belgrade and settled there with his family, but Banatski Dvor has remained his mainstay. His devotion to his birthplace is reflected in a number of donations; he has erected an orthodox church and a school, asphalted roads, built a football stadium and established a football club, which is now playing in the first league. No weekend goes by without him visiting his beloved Dvor, never missing a game of the football team at the stadium in Karadjordje’s Park in Zrenjanin. This relentless man always has new plans for helping the youngest. Although he has received a number of recognitions and awards for his philanthropic efforts, Mirko will always say that his greatest pleasure is spending time with his childhood friends in Dvor.