ПАНЧЕВО
РЕГИОНАЛНА ПРИВРЕДНА КОМОРА ПАНЧЕВО
Привредна комора Панчево
ЖИТНИЦА ПРОФИТА Увек се у југоистичном делу Војводине, надомак српске престонице, Јужнобанатском региону, у спољнотрговинској размени остваривао суфицит. Тако је и прошле године, у другом по величини округу у Србији, извоз био већи од увоза за 116.783.013 USD. Друштвени производ града Панчева са општинама: Алибунар, Бела Цркава, Вршац, Ковачица, Ковин, Опово и Пландиште износи 624.459.700 евра, што је 4,54 посто републичког и невероватних 14,56 посто покрајинског друштвеног производа. У јужнобантском региону послује 6.098 правних лица и 9.436 предузетника, колико их је евидентирано у републичкој Агенцији за привредне регистре. Секторски, највећи број предузећа ради у об-
396
ластима образовања и културе - 41,68 посто, следе, трговина- 23,86 посто, индустрија и рударство – 9,98 посто; пољопривреда и рибарство 8,54 посто. Упослено је више од 72.700 лица, а према подацима Републичког Завода за статистику, просечна децембарска плата у 2007.г, износила је 50.949 бруто или 36.297 динара нето. РПК Панчево окупља око 850 активних чланова. Својинска трансформација није завршена у 47 предузећа, што чини око трећине укупне пословне активе региона. Реч је о предузећима која су од стратешког значаја за Републику Србију и која ће се приватизовати по посебним поступцима. Остварен је приватизациони приход у износу од 99.431.803 , док је предвиђени износ
The region of southern Banat has always been making extra profit in export. The same thing happened last year, when export was higher than import. Production of Pancevo and municipalities of Alibunar, Bela Crkva, Vrsac, Kovacica, Kovin, Opovo and Plandiste is 624.459.700 euros. Ownership transformation has not
инвестиција 71.803.289 . Приватизована предузећа данас запошљавају 10.386 радника. Најважније две привредне гране Јужнобанатског региона су: индустрија и пољопривреда. Од укупне површине региона 4.245 км2, око 80 процената је пољопривредно земљиште. У ратарској производњи најзаступљенији је кукуруз, годишње се произведе око 805.000 тона, пшеница –231.000 тона и шећерна репа – 178.000 тона. Квалитетни пољопривредни производи условили су јаку прехрамбено - прерађивачку индустрију. Постојеће житомлинске организације могу да ускладиште и прераде 300.000 тона пшенице. Годишња продукција семенског центра је око 2000 вагона. У шећерани у Ковачици преради се 760.000 слатког корена и произведе 110.000 тона шећера. У најстаријој фабрици на Балкану производи се скроб, а путеви вина одвешће вас у Вршац до највећег винског подрума, а како вину увек конкурише пиво, ту су и две пиваре са капацитетом од 600.000 хектолитара. Водеће место у индустрији припада базно - прерађивачкој хемијској индустрији, која обухвата производњу петрохемијских производа, хемикалија, минералних ђубрива као и светски
конкурентних фармацеутских прои-звода. Посебно истичемо највећу ра-финерију за производњу свих нафтних деривата на подручју Србије. У региону значајно место заузимају: металска и електро индустрија, индустрија гра-ђевинског материјала, индустрија те-кстила, коже и обуће, а најзапаженије резултате у извозу бележи петрохемиј-ска индустрија. Драгуљи туристичке понуде су: нетакнута природа Делиблатске пешчаре, атрактивна белоцркаванска језера, али и Дунав са Тамишом, Наделом, Карашом, Нером и Моравицом, одлична су претпоставка за развој наутичког, ловног и риболовног туризма. Размењујући искуства привредника, сарађујући са коморама у Немачкој, Италији, Румунији, Бугарској, Републици Српској и др, комора, својим сугестијама утиче на домаће макроекономско окружења, као на пример, у случају нацрта будуће „Стратегије конкурентности и иновативности малих и средњих предузећа 2008-2012’’. У циљу афирмације привредних потенцијала, након, скоро сто година паузе, обновљена је некад традиционална Привредна изложба која је окупила око 3.000 привредника, уприличено је око 100 билатералних састанака и неколико стручних скупова.
397
Привредна комора Панчево
been finished in 47 companies, which is one third of the business of the region. These companies have a strategic significance for Serbia and they will be privatized in a special process. Two most important braches of the region are industry and agriculture. 80% of the area of the region is soil. They produce around 805.000 tons of corn, 231.000 tons of wheat and 178.000 tons of turnip. Agricultural products of high quality made a strong food industry. The biggest refinery for production of all oil derivates in Serbia is situated in this region. Metal and electro industry are also very significant, as well as industries of textile, leather and footwear, and petrochemical industry. Treasure of tourist offer is Deliblatska pescara, lakes around Bela Crkva. The Danube with the Tamis, the Nadel, the Kars, the Nera and the Moravica represent an exquisite foundation for nautical, fishing and hunting tourism. The Chamber cooperates with Chambers in Germany, Italy, Romania, Bulgaria, Republic of Srpska, etc.
ЕКОНОМСКО – ЕКОЛОШКИ ПАРК
Привредна комора Панчево
НИС ПЕТРОЛ- Рафинерија нафте Панчево
Нафтна индустрија Србије а.д. Нoви Сад је једна од највећих нафтних компанија у југоисточној Европи. Рекордни резултати у 2007.г : добит од 8 милијарди, приход изнад 262 милијарде динара. Из домаћих извора прозведено је 720.000 т нафте, а прерађено 3,370 милиона т. Промет нафтних деривата на нивоу од 2,433 милиона т и ТНГ (течног нафтног
најважније: Флуидни каталитички крекинг. РНП се сврстала у ред модерних европских рафинерија. Иако је НАТО бомбардовањем 1999.г начињена значајна материјала и еколошка штета, Рафинерија у Панчеву успева да сопственим снагама обнови производњу, а НИС већ 2002 године остварује добит од 100 милиона евра.
гаса) 188.000 т, потврдили су лидерску позицију у региону, дефинисану мисијом и визијом предузећа. Рафинерија Нафте Панчево, једна од три организационе целине НИС – ПЕТРОЛА (снабдевача 75% домаћег тржишта), отворена је пре четири деценије, 1968. године, са капацитетом прераде сирове нафте на годишњем нивоу од 1,32 милиона т. Током, златних осамдесетих пуштена је у рад Атмосферска дестилација, чиме је годишњи капацитет примарне прераде сирове нафте, повећан на укупно 4,82 милиона т. У периоду од 1982-1990.г, изграђена су секундарна постројења за „дубљу“ прераду сирове нафте и
У циљу повећања ефикасности и ефективности пословања, РНП интегрише систем управљања заштитом животне средине (у складу са захтевима стандарда ISO 14001) са постојећим/сертификованим системом управљања квалитетом (у складу са захтевима стандарда ISO 9001). Лабораторија за испитивање, као саставни део РНП, акредитована је за више од 180 поступака. Рафинерија нафте Панчево запошљава око 1.660 радника. Осим континуалне едукације, обуке и заштите на раду, за запослене се организују бањска лечења и рекреације, бројне секције: ликовна, риболовачка, планинарска,... Једном ме-
398
Oil industry of Serbia a. d. Novi Sad is one of the biggest oil companies in South-East Europe. Their results in 2007 were fascinating: 8 billion dinars earned, and income of more than 262 billion dinars. They produced 720.000 tons of oil out of domestic sources and processed 3.370 million tons. The oil refinery in Pancevo is one of the three organizational branches of the company, and was opened four decades ago. From 1982 to 1990, they built secondary production facilities for “deep” processing of raw oil. Oil Refinery Pancevo has become one of the most modern European refineries. Even though during NATO bombing 1999 their
сечно штампа се лист „Рафинерац“. Граду Панчеву је лане на име донација одобрен 31 милион динара. У претходним годинама компанија је помагала Здравственом центру „Јужни Банат“ и Универзитеској дечијој клиници у Београду, Дому за незбринуту децу „Споменак“, Геронтолошком центру и ЛОМР „Срце“ у Јабуци, финасирала је Фонд за стипендирање талента, бројне специјализације и стручне семинаре у земљи и иностранству и про-
јекте очувања културно историјске баштине. Као посебна занимљивост је Манастир Војловица из 13 века, који се налази уз сам круг фабрике. - У обнову и реконструкцију 147 резервоара РНП је уложила око 50 милиона евра и успела да смањи емисију резервоарског простора за 97 одсто. На ауто и железничким пунилиштима и Дунавском пристаништу уграђене су ВРУ јединице (уређаји за повраћај гасова приликом утакања нафтних деривата) што емисију угљоводоника своди готово на нулу. У циљу заштите водотока Дунава од изненадног изливања нафте из баржи постављене су запреке, пливајуће баријере - истиче Владимир Гагић, директор НИС ПЕТРОЛ- РНП, У току је реализација пројекта смањења емисије прашкастих материја са димњака ФЧ –ија вредан 20 милиона евра, чији се завршетак очекује 2010. године „ Модернизација се више не може одлагати. Неопходно је што пре покренути велики инвестициони циклус како би цена рафинеријске прераде била што нижа, а нафтни деривати квалитетнији. Највећи изазов за РНП је изградња постројења за благо хидрокрековање вакуум гасних уља MHC/DHT, које ће омогућити производњу бензина и дизела по европским стандардима. Укупна вредност инвестиционог циклуса је око 400 милиона евра, а обухвата и изградњу еколошких постројења, KLAUS за издвајање сумпора и STRIPER за стриповање киселе воде”, истиче Владимир Гагић.
399
Привредна комора Панчево
capacities were significantly damaged, they managed to renew the production and in 2002 they earned 100 million euros. In order to improve efficiency and effectiveness of their business, Oil Refinery Pancevo integrated the system of managing the protection of environment, according to standards ISO 14001, with the existing certificated system of quality management, according to standards ISO 9001. “NIS PETROL” Oil Refinery Pancevo has over 1660 employees, and other than continuous education, training and work safety, they organize spa vacations for the workers, and various extra curricular activities, such as art classes, fishing, mountain hiking, etc. The magazine “Rafinerac” is published once a month. During the previous years, the company helped the health center “Juzni Banat”, University Children Clinic in Belgrade, home for children without parents, etc. The monastery Vojlovica from the 13th century must be mentioned, as it is located in the very industry zone. “Modernization” can be no longer put off. It is necessary that we start a big investment cycle in order to make the price of refinery processing lowest possible, and to reach the highest possible quality of oil derivates. The value of the investment cycle is around 400 million euros, and includes building of ecological facilities, such as KLAUS for sulfur separation says Vladimir Gagic.
ГРАД У ГРАДУ
Привредна комора Панчево
ХИП–ПЕТРОХЕМИЈА – Панчево
Акционарско друштво за производњу петрохемијских производа, сировина и хемикалија, петрохемијски центар југоисточне Европе (СЕЕ), простире се на 328 хектара јужнобанатске земље, на којој је 1979. године, у оквиру привредног развоја Југославије, одлучено: „У циљу побољшања платног биланса земље и смањења увоза, изградити најсавременији, по америчким стандардима, петрохемијски комплекс у земљи“. Инвестиција се исплатила за невероватних десет година и већ тада ХИП–Петрохемија постаје лидер. Након три деценије, у Панчеву, Елемиру и Црепаји, годишње се у седам фабрика (Етилен, ПЕВГ, ПЕНГ, Панонијапласт, Електролиза, ФОВ и Енергетика) произведе 700.000 тона петрохемикалија. Асортиман производа чине полимери: – полиетилен високе густине (ПЕВГ), на тржишту познат као Хиплеx,
400
– полиетилен ниске густине (ПЕНГ) – Хиптен, – синтетички стирен-бутадиенски каучук (СБР) – Хипрен, као и бројни базни производи: етилен, пропилен, Ц-4 фракција, пиролитичко уље и бензин, метил-терцијарни бутилетар... Рекордни извозни резултати не само да су изазови, већ и устаљена пракса. Експанзиван привредни раст и монополска позиција условили су продајни приход у 2007. години од 375,41 милион евра, при том је две трећине производа извезено у Немачку, Италију, земље региона и бивше југословенске републике. Статистички посматрано, у укупном извозу Србије ХИП–Петрохемија учествује 3–5 процената, а у девизном приливу АП Војводине 10–14 процената, због чега на националном нивоу две године заредом, 2005. и 2006, осваја друго место, а у Војводини – прво.
Joint stock company for production of petrochemical products and chemicals has the area of 328 hectares of the soil. In 1979 they decided to build the most modern petrochemical complex of the country, according to American standards. After three decades in Pancevo, Elemir and Crepaja, in seven factories, (Etilen, PEVG, PENG, Panonijaplast, Elektroliza, FOV i Energetika) they produce 700.000 tons of petro-
ХИП–Петрохемија поседује снагу гиганта и невероватну тржишну флексибилност, нарочито у тешким данима. Радило се и у време санкција УН 1992, а седам година касније, бомбардовањем НАТО уништено је чак 40 посто капцитета. Данас компанија упошљава 2.381 радника, петина је са високом и вишом стручном спремом. Организационотехничко прилагођавање променама и брига о технолошком вишку радника резултурали су оснивањем
401
Привредна комора Панчево
chemicals. Export results are not only challenges, but also practice. Expansive economic growth and monopole position gave the income of 375.41 million euros, and two thirds of products were exported to Germany, Italy, countries of the region and ex-Yugoslav countries. Statistically, in the whole export of Serbia “HIP-Petrohemija” gives 3-5%, and in the income of foreign currencies in AP Vojvodina, it gives 10-14%. “HIP-Petrohemija” has had the strength of a giant and an unbelievable market flexibility, especially in the hard times. They worked during the UN sanctions in 1992, and during the NATO bombing, 40% of their capacities were destroyed. The company has 2.381 employees, and one fifth of them is highly educated. They financially support culture and sport, education, health, etc. Respecting JUS ISO 9001:2000, JUS ISO 14001:2004 i JUS ISO/IEC 17025:2006 standards defines their policy of the product quality and protection of the environment. Awards for the best exporter and economy donor in 2007 secured the company’s way to the top.
пословних инкубатора, у оквиру Дирекције за предузетништво, а на име стимулативних отпрмнина исплаћено је 587,7 милиона динара. Својеврсни тзв. транзионик, који чине: виртуелно предузеће, медија центар и бројни сервиси, годишње може да преквалификује око 360 радника. Друштвена одговорност компаније не завршава се финансијском подршком култури и спорту, школству, здравству, која износи око 45 милиона динара годишње. Успоставља се дугорочан партнерски однос са локалном заједницом у целини. Дефинисана је политика квалитета и заштите животне средине, што је потврђено међународним сертификатима JUS ISO 9001:2000, JUS ISO 14001:2004 и JUS ISO/ IEC 17025:2006. Циљ организационе једнице Eco green јесте ефикаснија подршка еколошких акција, како на локалном нивоу тако и на републичком, попут „Милион стабала за Србију“ ресорног министарства. Акционим планом до 2010. године предвиђено је да се у пројекте заштите и технолошког унапређења инвестира око 85 милиона евра. Пут ка врху ХИП–Петрохемија већ је потврдила признањима за најбољег извозника и привредног ктитора у 2007, а са врха је лако сагледати визију: бити лидер у трасирању пута ка одрживом развоју петрохемијске индустрије у Србији.
МАГИСТРАЛА МОДЕ
Привредна комора Панчево
YUTEF – Информацијски центар модне и текстилне индустрије Србије
У циљу антиципирања тржишних промена, како би се унапредио рад текстилне индустрије, на веома турбулентном тржишту Србије, предузеће PASHAGE GROUP д.о.о 1994. године, проширује своју делатност и осим модне куће, оснива први и једини Информацијски центар модне индустрије Србије – YUTEF. „Ми повезујемо“ истичу у центру чије су делатности: истраживање и анализа тржишта, издаваштво, консалтинг, адвертајзинг и пружање креативних услуга, организација сајамских наступа и других модних манифестација, заступништво, пласман ексклузивних модних часописа, интересно удруживање… Дакле, прикупљање, анализа и пласман информација, и организовање активности на унапређењу пословања модне и текстилне индустрије Србије. YUTEF располаже са више од 10.000 пословних информација и адреса правних и физичких лица који се у Србији баве текстилом, конфекцијом, jeansом, модом, допунским материјалом (галантерија, бижутерија, накит...) и машинама. YUTEF БАЗА ПОДАТКА је темељ најбрже и најјефтиније информационе магистрале модне јавности : од оних који ПРОДАЈУ и/или до оних који КУПУЈУ. Комуницирањем са више од 5.500 пословних људи (95% лично), успостављен је трајни однос међусобног поверења – ВЕРОВАЊЕ! “YUTEF revija” је специјализовани једномесечни часопис који излази од 1995. године. Прати економске и трендове у текстилној индустрији али и новине у модним дешавањима. Актуелност понуде и тражње, манифестује се у више од 400 огласа. YUTEF годишњак је својеврсни информатор који обједињује податке о свим правним лицима у текстилној и модној индустрији Србије . Први сусрети текстилаца су одржани 1998. године са циљем да се актери
402
текстилно-модно-обућарске индустрије и лично упознају. Десетогодишње искуство показало је да вишедневни сусрети доприносе размени идеја, искустава и профитабилној сарадњи. Предавачи су компетентне и у паркси потврђене утицајне личности. Претходни сусрети окупили су преко 100 фирми, односно 250 власника, директора и менаџера фирми, банкара, чиме је YUTEF задржао примат у области сакупљања и пласирања информација у текстилној индустрији Србије! Oрганизује сајамске наступе у земљи и иностранству, по принципу full service услуга а у сарадњи са амбасадама уприличено је неколико посета великим текстилним фирмама Западне Европе. У циљу афирмације културе наступа, на захтев корисника, основана је Агенција креативних адвертајзинг услуга за максимално квалитетну тржишну и медијску промоцију. Отварање је добро , на вама је да одиграте YUTEF потез!
In order to improve textile industry on the very turbulent Serbian market, the company PASHAGE GROUP D. o. o. widened its business in 194, and apart from fashion store, they founded the Information center of the fashion industry of Serbia YUTEF. “We connect”, they say in the center, as they do research, market analyses, editing, consulting, advertising, and they do creative services, they organize fashion happenings, they represent, do placements of fashion magazines, etc. YUTEF has more than 10.000 business information and addresses of business people in Serbia who work with textile, jeans, fashion, jewelry and machines. YUTEF DATA BASE is the foundation of the fastest and the cheapest information highway of the fashion public: from those who SELL and/or to those who BUY. By communicating with more than 5.500 business people, we made a long lasting relationship of TRUST! “YUTEF revija” is a specialized monthly magazine, founded in 1995. It publishes economy and fashion trends in the textile industry as well as novelties in fashion. “YUTEF godisnjak” gathers information about all the business people in the fashion industry. “YUTEF SUSRETI” are the crown of the business. They began in 1998 in order to connect all the people from the fashion industry. Regular meetings help the exchange of ideas and good cooperation. “YUTEF TEAM” organizes fair participation in Serbiaa and abroad, and cooperates with embassies. Thanks to that, they have visited a few large textile companies in Western Europe.
ТАМИШКИ МОДЕЛ НА ЊИВАМА Пољопривредно добро “Тамиш”, Панчево
принципима економије обима, продуктивности и економичности. – Предуслов високих приноса, и оно по чему смо се увек разликовали је добра организација производње, која је финансирана из сопствених извора и резерви – истиче директор Бранко Томић. У предузећу постоји пет организационих целина: Ратарство, Свињарство, Говедарство, Радна јединица заједничких послова и организациони део за сарадњу са мањим призвођачима из села – Кооперација. „Стари Тамиш“ упошљава 212 радника, кажу: ради се 367 дана у години, а просек плате је изнад гранског
– 38.000 динара. Осим честих едукација, више од 70 одсто запослених се о трошку фирме сваке године рекреира у бањским и планинским местима Србије. У просеку, годишње се инвестира око пола милијарде евра. Осим сопственог авиона, у машинском парку има око 80 трактора и више од 100 прикључних машина. Најсавременија техника омогућава да се, на пример, за само осам сати припреми око 50 хектара земље. Искуство је показало: велика парцела + нова технологија = натпросечни вишегодишњи приноси. Тако се овде добија шест тона пшенице по хектару (просек 3,5– 3,8); десет тона кукуруза по хектару (шест–седам t/ha), слично је и у производњи соје, сунцокрета, шећерне репе и луцерке. Целокупна ратарска производња подређена је потребама сточарске. Дневно, прехрани се 1.000 говеда (крава музара, јунади у продуженом тову, телади), и испоручи 4.000 литара млека. Дневни прираст у сточарској производњи, капацитета 16.000 свиња, је 730 грама, а сваког месеца тржишту се испоручи 2.000 стокилаша. Практично, овај пољопривредни гигант успео је да некадашњу планску економију, поштујући строге економске принципе пословања, прилагоди оштрим тржишним захтевима данашњице. Тако је у јужном Банату, не осврћући се на тренутне тешкоће, након више од пола века постојања, спајајући најбоље из прошлости и антиципирајући будућност, настао домаћи – тамишки модел развоја пољопрiвреде.
403
Привредна комора Панчево
As you enter the village Stari Tamis, the place where they have the most productive agricultural company of the south Banat region, it is impossible not to wonder whether the village got its name after the company, or vice versa. - Condition for good harvest and the thing that makes us different from the others is a good organization of production, financed from our own money, says the general manager Branko Tomic. There are five organizational parts within the company: farming, pig breeding, cow breeding, unit of joint work and organizational part for cooperation with smaller producers from the village. “Stari Tamis” has 212 employees, and they say that they work 367 days a year, and the average salary is 38.00 dinars. Other than constant educating, the company pays spa and mountain vacations for more than 70% of the employees. They invest about half a billion euros a year. They own their own plane, 80 tractors and more than 100 machines. The most modern technique makes it possible to prepare 50 hectares of soil in eight hours. The experience speaks for itself: big lot + new technology = income above average. They harvest six tons of wheat per hectare (the average is 3.5-3.8), ten tons of corn per hectare (the average is six to seven tons), and it is similar with production of soy, sunflower, turnip, etc. They feed a thousand cows a day, and deliver 4.000 liters of milk. In southern Banat, after more than half a century by using the best from the past, and by anticipating future, they created the Tamis model for development of agriculture.
Док улазите у насеље Стари Тамиш, место у којем се налази најподуктивније пољопривредно предузеће јужнобантског региона, не можете а да се не запитате да ли је несеље добило име по предузећу или је обрнуто? Зна се да је данашње акционарско друштво основано одлуком Среског комитета далеке 1952. године као Пољопривредно добро „Тамиш“. Без обзира на то да ли су услови били плански или тржишни,предност комбината који обрађује око 2.740 ha земље је у кавлитетној производњи заснованој на
МЕСТО ГДЕ СЕ ОДМАРАЈУ ОБЛАЦИ
Привредна комора Панчево
ТЕХНОМАРКЕТ – Панчево
Била је то веома храбра одлука. Основа-ти породичну компанију за производњу алуминијумских профила у време не-стабилног привредног макроокружења и неизвесне будућности, 1990. године. Када су због нефлексибилности на захтеве појединачних поруџбина гиганти пропадали, а већ освојена тржишта се губила. Менаџерски тим Фабрике алуми-нијумских профила „Техномаркет“ одговорио је на тржишне изазове (промене), прилагодио организациону структуру фирме и применио најновија светска достигнућа. Резултат осамнаестогодишњег континуираног рада су три фабрике, које послују као независни профитни центри и упошљавају око 150 радника. Већином су то млади високообразовани људи. Асортиман чине три групе производа: прву, архитектонски алуминијум; другу, око 1.200 различитих алуминијумских профила – екструзија; трећу, алуминијумски композитни панели „алубонд“. У сарадњи с дугогодишњим партнером American Building Technologies Inc U.S.A., отвориће нову фабрику, која ће досадашњу продају најсавременијих фасада и облога за унутрашњост супституисати производњом пe-тоструко већег капацитета. Чак 90 посто производа ре-ализује се на тржиштима Европске уније, Русије, али и Африке. „Техномаркет“ позива на изложбу својих достигнућа, профилисаних небеских слика. Необична стална поставка најбољи је амбасадор српске привреде у свету.
404
Founding of a family company for production of aluminum profiles in the times of the instable economy and future was quite a courageous decision. Managing team of “Tehnomarket” survived all the challenges, changed the organizational structure of the company and applied the newest world technologies. The result of work 18 years worth are three factories which work as independent centers which have around 150 highly educated workers. They have three groups of products: architectural aluminum, 1.200 kinds of aluminum profiles and aluminum composite panels. They have cooperated with American Building Technologies Inc U.S.A. for years, and will open a new factory which will substitute the current with five times larger capacities. 90% of the production is carried out on the markets of the European Union, Russia and Africa.
ОБУЧЕНИ ДА УРАДЕ ДОО „ЗНАК“ – Панчево
Обуците своје запослене тако да други пожеле да их скину – поручују из Предузећа за производњу радне и рекламне одеће ДОО „Знак“, које је 17 година грађено по мери човека и за познатог купца. – Идеја се јавила случајно, када сам приметила да у визуелним идентитетима фирми радна одећа заузима безначајно
место – каже директорка „Знака“ Љубинка Крловић. Тако су униформе из света потреба закорачиле и у свет доживљаја. Осећај једнакости плавих
мантила заменила је модна допадљивост компанија. Пословна девиза 50 запослених гласи: „Да нам се врати купац, а не производ“. Да би реализовали постављене циљеве, пословни простор је опремљен по највишим критеријумима, а производња је заснована на стандардима квалитета ISO 9001:2000, животне средине ISO 14001 и заштите на раду OHSAS 18001, европског оцењивача TUV Nord Cert GmbH. „Знак“ на тржишном путу представља оптималну комбинацију модела, боја и првокласног материјала (уљеодбојни, водоотпорни, антистатик, тефлон). „Знак“ је данас униформно решење визуелног идентитета и тржишне препознатљивости великих српских компанија. У условима када су промене једина константа, за Љубинку Крловић „Знак“ има само једно значење: – Морате довољно желети да опстанете у овом турбулентном времену, без очекивања подршке, олакшица, субвенција... Морате бити непоправљиви оптимиста са позитивном енергијом. И још нешто: држите се заједно. Ваш рад ће једном сигурно бити примећен и вреднован.
405
Привредна комора Панчево
Dress your employees so that the others want to strip them. This is the message they sent from the company DOO “Znak”. - I got the idea when I noticed that in visual identities of companies clothing does not have a significant place, says the general manager of the company Ljubinka Krlovic. Their slogan is: “We want our buyers back, not our products.” In order to fulfill their goals, their business space is equipped according to the highest criteria, and the production is based on ISO 9001:2000, ISO 14001 OHSAS 18001, TUV Nord Cert GmbH standards. On the market, “Znak” represents the optimal combination of models, colors and high quality materials. “Znak” is the solution of visual identity and is recognized on the market by large Serbian companies, such as Trejl, Pionir, MB Rodic. In times when changes are the only constant thing, for Ljubinka Krlovic “Znak” has only one meaning: - You really have to want to remain on this turbulent market, not expecting any support. You have to be an optimist with positive energy. One more thing: stick together. Your hard work will be noticed and valued.
ПОЉОПРИВРЕДА ЈЕ ЖИВОТ
Привредна комора Панчево
Пољопривредно предузеће „НИЧО АГРАР“ Д.О.О., Банатски Брестовац
У селу повртара, Банатском Брестовцу, живело је и радило пољопривредно добро „Жикица Јовановић“, понос и узданица општине и региона. Средином деведесетих година прошлог века, због дуговања од 780.000 динара,у предузећу чија је имовина вредела око 50 милиона тадашњих немачких марака, покреће се стечај. „На добош“ не одлази само имовина предузећа већ и судбина радника и села. Медији су овако описивали те 2000. године: „Њиве у парлогу, руинирани стакленици, воћњак запуштен, празни амбари и магацини“. Три године касније компанија „Ничо“ АД Београд откупљује предузеће из стечаја. Први задатак менаџмента, сада пољопривредног предузећа „Ничо аграр“ д.о.о., био је да сопственим новцем
обнови механизацију, обезбеди репроматеријал и занови производњу. Успели су – за само пет година, на око 3.000 ha, за потребе сопствене сточарске производње, организована је ратарска производња (житарице, индустријско и крмно биље), док се
406
вишак пласира на тржиште. У сточарској производњи заступљени су говедарство (380 музних крава и 750 јуница и телади) и свињарство. Годишње се тржишту испоруче 8.500 товљеника, што је 95 одсто капацитета фарме. Јабуке, крушке, вишње производе се на 80 ха, док се у пластеницима, у сарадњи с партнерима из Холандије, на 3,5 ха узгајају пионруже. Увели су и нешто ново – виноград на 30 ha. – Оно што нам сада недостаје је државно субвенционисање. У европским земљама оно је од 200 до 400 евра по хектару, а код нас 100 евра – каже директор Радован Радовић. Након тринаест година, окончан је период неизвесности. „Ничо аграр“ д.о.о. поново је окосница развоја Банатског Брестовца. На питање зашто би се неко, од свих привредних грана, данас одлучио за пољопривреду, Радовић истиче: „Цене хране на светком тржишту расту, предвиђања су да је неће бити довољно, скупља је и земља. Пољопривреда мора имати преспективу, то је не само за Банатски Брестовац већ и за државу питање од стратешког значаја“.
In the farming village Banatski Brestovac, the agricultural company “Zikica Jovanovic” lived and worked. In the mid-nineties of the last century, it filed for bankruptcy because of the debt of 780.000 dinars. Its value was not the only thing at a loss. Destinies of its workers and the destiny of the village was too. The company “Nico” AD Belgrade bought the company three years later. The first task for the management was to renew the mechanization, buy the material and revive the production. In only five years, they managed to organize the farming production, and to place extra products on the market. In the area of cattle breeding, they have cows, milking cows, calves and pigs. Apples, pears and cherries are produced on the area of 80 hectares, and in greenhouses, they grow roses with the partners from Netherlands. There is also a vineyard on the area of 30 hectares. - What we need now is the subvention from the state. In the European countries the price is 200 – 400 euros per hectare, and in Serbia it is only 100 euros, says the general manager Radovan Radovic. After thirty years, the period of uncertainty is finally over. “Nico agrar” d. o. o. is again the foundation of the development of Banatski Brestovac. Radovic says that the prices of food are growing, that there probably won’t be enough food, and that the soil is expensive, so agriculture has future, not only in Banatski Brestovac but in the whole country.
ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО, АЛИ ЗАПРАВО Фабрика сточне хране“Јабука” АД, Панчево
предузеће. У том периоду, дужем од четири деценије, много тога се мењало: тржиште, својински односи, менаџмент, али је увек примењивана иста рецептура успеха: производити храну високог квалитета! Производња је компјутеризована, а технологија заснована на најсавременијим научним решењима. У сарадњи с Катедром за исхрану београдског Факултета ветеринарске медицине, и свакодневном контролом улазних сировина и готових производа у сопственој лабораторији, гарантују се стандарди кавалитета: YUS ISO 9001:2001 и HACCP. Асортиман чини више од 70 врста производа: потпуних, допунских и минерално-витамиских смеша (премикс)
за све врсте и категорије домаћих животиња. Паковања су од 1, 10, 20 и 40 кг, а дистрибуира се и у ринфузи, у брашнастом или палетираном облику. У претходне четири године у повећање складишног и производног капацитета уложено је више од четири милијарде евра. Данас је најпознатији произвођач хране за бројлере ФСХ „Јабука“ без конкуренције на домаћем малопродајном тржишту, а део годишње производње од 60.000 тона хране пласира се и на тржиштима Македоније и Црне Горе. „То је велики успех, нарочито ако се зна да је у последње две године сточни фонд смањен за петину“, истиче директор Живота Гокић Живановић. – Није нам циљ само продаја већ и успостављање дугорочног међусобног односа поверења. Специфичне потребе узгајивача стоке и сталне промене генетског материјала условиле су производњу смеша по наруџбини, тачније, рецептури узгајивача. Купцима су у сваком тренутку на располагању ветеринари и нутриционисти ФСХ „Јабука“. Логистиком се на тај начин постиже максималана конверзија – утрошак хране по килограму прираста – уз очување здравља животиња – наглашава директор. Једно је сигурно: када би Орвел данас писао своје „Животињско царство“, нема сумње, назвао би га Јабука!
407
Привредна комора Панчево
The industry of cattle food “Jabuka” was founded in 1966. In October of 1979 it started working as a separate unit, and two decades later it became a joint stock company. Many things have changed in that long period: market, ownership, management, etc, but the recipe for success has always been the same: production of high quality food. Production has been computerized, and the technology is brought to the highest level. Thanks to the cooperation with the department for nutrition of the Belgrade Faculty for Veterinarian Medicine and daily control of the raw materials and finished products, they are able respect standards such as: JUS ISO 9001:2001 and HACP. Their assortment is made of more than 70 products for all the species and categories of domestic animals. The products are available in the packages of 1, 10, 20 and 40 kg. They spent more than 4 billion euros in order to enlarge their warehouse capacities. - Our goal is not only selling, but also making long-term relations of trust. Specific needs of cattle breeders and constant changes of genetic material determined the production of mixtures people order, and our buyers can always get advice from our veterinarians and nutritionists. One thing is certain: if Orwell were to write his novel “Animal Farm” again, he would for sure name it “Jabuka”.
Фабрика сточне хране „Јабука“ основана је 1966. године у оквиру Пољопривредно-индустријског комбината „Тамиш“. Октобра 1979. издваја се као посебна радна организација, а након две деценије, постаје акционарско
ЗЕЛЕНА ТРАВА, БАШ ЈЕ СТРАВА
Привредна комора Панчево
ЈКП „ЗЕЛЕНИЛО“, Панчево
О “зеленој” култури и традицији у Панчеву најбоље сведочи чињеница да су грађани овог данас индустријског града имали Народну башту још 1829. године. Није то био обичан парк, већ омиљена променада, место заљубљених, али и оних жељних рекреације. Играо се ту хазен (одбојка) и тенис у пољу. Посебан угођај пружао је дефиле ученика
тадашњих школа: Гимназије, Грађанске и Трговачке. Зелена оаза од 16 јутара била је 1905. године домаћин велике индустријско-пољопривредне изложбе коју је посетило више од 100.000 гостију. Поређења ради – тада је у граду живело око 19.000 људи. ЈКП „Зеленило“ од 1993. године чине четири организационе целине или РЈ: Пијаце, Гробље, Градско зеленило и Служба заједничких послова. Асортиман производа
408
и услуга подразумева уређење екстеријера и ентеријера и услуге механизације. Расадник, површине 12 хектара, опремљен је савременом механизацијом и системима за заливање, перманентно се допуњава новим засадима и плени својом раскошном понудом. Панчевачка Зелена пијаца може се похавлити првом халом за продају
смрзнуте рибе у Србији. Осим ње, ту су и млечна и хала за продају колача. Оспособљене су мини-пијаце у на-
The fact that the citizens of today’s industrial city had a National Garden back in 1829, speaks for itself. It was not just a park; it was a favorite place for walking, place for those who were in love, and those who wanted recreation. People played tennis and volleyball in the field. JKP “Zelenilo” has four organizational units: Markets, Cemetery, “Gradsko Zelenilo” and the department of joint business. The assortment of their services and products includes interior and exterior decoration and mechanization services. Garden with the area of 12 hectares is equipped with modern mechanization and watering systems, and is constantly being enriched with new plants. Pancevo Green market is the first market which has a hall for selling frozen fish in Serbia. There is also a smaller hall for cake selling. There are mini markets in the villages Streliste, Tesla, Kotez, and Sodara, and citizens of Pancevo can be informed about market prices at any moment, thanks to the market barometer. There is also a mall with the area of 4.700 square meters, with
сељима: Стрелиште, Тесла, Котеж и Содара, а, захваљујући електронском пијачном барометру, Панчевци сваког тренутка могу из куће сазнати која је пијаца најповољнија. Најпосећенија је
est. They say that budget financing is a thing from the past, and market is a thing from the future. In the past three years, they invested 5 million dinars from their own money, and European Agency for Reconstruction approved the project of building of children’s playground in the National Garden. The project is worth 30.000 euros.
робна пијаца „Аеродром“. Својеврсни тржни центар под отвореним небом, на површини од 4.700 квадратних метара има 2.735 продајних места. У дане викенда посети је око 10.000 људи из целе Србије. Зелене оазе могу бити и амбасадори градова и земаља. „Червија у цвећу“ назив је манифестације на којој ЈКП „Зеленило“ већ неколико година, уређујући један од
зелених површина у центру града вредан 50.000 евра. Циљ је да се традицији удахне будућност. У Народној башти ће се, као некад, боравити, јер ће јединствени парк природе вратити садржаје с почетка 20. века и тако Панчевцима вратити зелени доживљај!
409
Привредна комора Панчево
2.735 selling places. During weekends, almost 10.000 people from whole Serbia visit it. JKP “Zelenilo” is a public company because it does work of public inter-
бројних паркова истоименог италијанског градића на обалама Јадранског мора– усађује и панчевачке приче. ЈКП „Зеленило“ је јавно предузеће зато што обавља послове од јавног интереса. Кажу, буџетско финансирање је прошлост, а тржиште будућност. У претходне три године у опрему је из сопствених извора инвестирано 55 милиона динара. Европска агенција за реконструкцију, крајем 2007. одобрила је пројекат урбаног зеленила и изградње дечјег игралишта у Народној башти вредан 30.000 евра, а у сарадњи с италијанском владом до средине 2009. реализоваће се пројекат повећања
ЧУВАР БАНАТСКОГ БЛАГА
Привредна комора Панчево
ПРИВРЕДНА БАНКА А.Д. Панчево
Привредна банка а.д. Панчево је најстарија банка у држави, с традицијом дугом 139 година. Тржишно је профилисана као банка универзалног типа. Примењујући високе банкарске стандарде у пословању с клијентима – привредом и становништвом и пружа све врсте услуга.. Привредна банка а.д. Панчево послове реализује у сопственом пословном простору од 9.000 квадратних метара и преко мреже пословница и експозитура у граду Панчеву и општинама: Ковачица, Опово, Ковин, Алибунар, Вршац и Бела Црква. Банку данас води успешан менаџерски тим који својим знањем, искуством и пословном репутацијом значајно доприноси садашњим успесима Банке. Осим позитивног финансијског резултата, најбољи показатељ успешности пословања је повећање билансне суме у 2007. години за десет посто – на шест милијарди динара. Поверење и сигурност коју Банка пружа својим клијентима, као и релативно високе каматне стопе на динарску и девизну штедњу, резултирали су растом депозита грађана за импозантних 74 посто. Најзначајнији део својих пара
410
Банка усмерава у пласмане привредних субјеката. Истовремено, прилагођава се потребама становништва. Повољност понуђених кредитних производа у 2007. години огледа се чињеници да је Банка, за само годину дана, више него дуплирала износ кредита одобрених грађанима.
“Privredna Banka” a. d. Pancevo is the oldest bank in the country, with a 139-year-old tradition. Its profile is universal, and it applies high banking standards within its business, providing all the kinds of services. “Privredna banka” has its own space with the area of 9000 square meters, and offices in Pancevo and the municipalities Kovacica, Opovo, Kovin, Alibunar, Vrsac and Bela Crkva. The bank is lead by a successful managing team which improves the successes of the bank with its knowledge, experience and the business reputation. Trust and security that the bank provides to its clients, as well as rather high interest rates for dinar and foreign currency savings resulted in 74% higher citizens’ deposits. Beneficial loans that the bank provides doubled the quantity of loans in only one year.
РЕЦЕПТ ЗА ДУГ ЖИВОТ Завод за јавно здравље Панчево
контролише бука у Панчеву. Уради се око 25.000 санитарних прегледа и 250.000 микробиолошких анализа у клиничкој микробиологији. „ Сада смо пред још једним изазовом. Изградња зграде Завода са савременом опремом. Вреност пројекта је 220 милиона динара а финасира га Извршно веће Војводине и Фонд за капитална улагања., каже Љиљана Лазић директор ЖЈЗ Панчево. „Циљ је да се што више локалне самоуправе укључе у бригу о здрављу становништва и квалитету животне средине. Држава дефинише минимум, али зако-
здравље“ Панчево, у раду, примењује систем квалитета који је усаглашен са захтевима стандарда JUS ISO 9001: 2001 и саставни је део мреже завода Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Годишње се микробиолошки испита око 9000 вода и 3500 намирница (хемијски око 2500 вода и 500 намирница), прати се више од 4500 параметара за контролу квалитета ваздуха; на осам мерних места систематски се
ни дозвољавају локаним самоуправама и више. Потребно је домаћу регулативу ускладити са светском. Значи, повећати број параметара и обима испитивања а мониторинг би као у свету плаћала држава“. Једино на тај начин може да се оствари визија Завода: „Здрав живот, здрава животна средина!“
411
Привредна комора Панчево
In the documentation of the Historic Archive in Pancevo it says that the first epidemiologic station was founded in 1941, lead by a doctor, two medical laboratory workers, disinfection worker and a clerk. The Institute today has 102 employees, and it is the institute of social medicine, hygienic-ecological, epidemiologic, and microbiologic field. 131.937 people use their services. They work according to JUS ISO 9001: 2001 standards and they are a part of the public health network of Serbia “Milan Jovanovic Batut, m. d.” “We are about to face one more challenge, and that is the construction of the building with modern equipment. The value of the project is 220 million dinars, and the project is financed by the Executive Council of Vojvodina and the Fund for Capital Investments.”, says Ljiljana Lazic the general manager. “Our goal is to include more and more local self-government in health care. The state defines the minimum, but there are laws for self-governments. We need to make Serbian regulations equal with world regulations, and that is the only way to realize the vision of the Institute: healthy life, healthy environment!”
У документацији Историјског архива Панчева, забележено је да је прва Санитарно-епидемиолошка станица основана 1941.године као Дом народног здравља а водио ју је лекар са два медицинска лаборанта, дезинфектором и чиновником. Данас, „Завод за јавно здравље“ у Панчеву запошљава 102 радника а реч је о здравственој установи социјално-медицинске, хигијенско-еколошке, епидемиолошке и микробиолошке делатности, која прати и анализира рад 13 здравствених установа, чије услуге користи 313.937 становника Јужнобанатског региона. „Завод за јавно
ЖИВА ЛЕГЕНДА СРПСКОГ МАРКЕТИНГА
Привредна комора Панчево
ЖОЗЕФ ИВАН ЛОНЧАР
Нико није тако упорно, тактично и удружења пропагандиста (IAA). Колико шармантно уводио маркетиншка знања практичним, исто толико, ако не и више, на српско тржиште, као што то већ четири бавио се теоријским радом. Објавио је деценије чини Жозеф Иван Лончар. књигу „ Његово величанство – клијент: Почео је то да ради у време -Свакодневно се широм света лансира на кад је маркетинг код нас била милионе нових производа или услуга. Сви готово непозната реч и када су му партијски чиновници у стартују маштајући да постану национални, директорским фотељама, оп- регионални или светски брендови. Огроман седнути испуњавањем про- број њих, не дочека свој први рођендан, изводних планова, пред носом без обзира на својства, остварени квалитет, затварали врата. Малодушни би одустајали, али овај ма- добијене (купљене) сертификате, сајамска ркетиншки занесењак би и мноштво других признања. (Жозеф Иван Лончар) покуцао други и трећи пут, све док га намргођени привредници не би примили и допустили Како водити пројекат маркетиншких му да им саопшти најважнију тржишну активности“. Часопис “Taboo” основао поруку - “Није проблем произвести, је 2002.године, да би пет година проблем је продати”! Многима није касније покренуо недељне “Taboo Vesуспео да објасни да постоји само један ti” у електронској и штампаној форми. начин да се неухватљиве жеље његовог Нека од његових практичних решења величанства Купца претворе у конкре- су антологијска. Лансирао је за “Витал” тне идеје, визије и компанијска остварења и да се то решење назива маркетингом. Они који су га саслушали и постепено почели да прихватају и примењују његове савете, постали су цењени менаџери, а њихова предузећа водећи део српске привреде. Ништа није ишло глатко, пред њима су смењивали коњунктурни ветрови, рецесиони земљотреси и инвестиционе кише, али су компаније које су научиле да маркетиншки размишљају лакше савладавале тешкоће и своје тржишне позиције чиниле још чвршћим. Жељу да промени свет око себе, Жозеф Иван Лончар показао је већ 1962. године, када је са 22 године, као најмлађи редовни члан, примљен у Удружење економских пропагандиста Србије. Девет година касније, опет као најмлађи члан на свету, постаје редовни члан Међународног
412
No one has so persistently, tactfully and charmingly implemented marketing know-how on the Serbian market as Zosef Ivan Loncar has for the last four decades. He started working at the time when marketing was practically an unknown word. He had troubles explaining to the people in charge the most important fact about the market – “It is not a problem to produce, the problem is to sell!” He could not explain to many of them that there is only one way to turn the wishes of his royal highness the Buyer into concrete ideas, visions and company achievements and that this solution is called marketing. Those who listened gradually accepted and applied his advice and became respectable managers, while their companies grew into leaders of the Serbian economy. Nothing went smoothly, but the companies which have imported the marketing way of thinking overcame the difficulties more easily and made their market positions more solid. Zozef Ivan Loncar started showing a desire to change the world around him as soon as 1962, when, at the age of 22, he became the youngest regular member of the Association of Economic Propagandists of Serbia. Nine years later, again as the youngest member in the world, he became a regular member of the International Association of Advertisers (IAA). Besides practice, Zozef Ivan Loncar got involved in theoretical work as well. He published the book “His Royal Highness – Client: How to Manager a Project of Marketing
Prima и Soft маргарин и Minikal намаз, креира име Juvitana – dečija hrana, Bonžita... Његова маркетишка решења за Plazmu, Bakin kolač и Keks plus, обележила су најбоље пословне године пожаревачког “Бамбија”. Лансирао је на тржиште фирму “Сојапротеин” и развио робну марку Sojavita... Вишегодишња сарадња с менаџерима “Потисја” из Кањиже претворила је овог произвођача црепа у лидера на српском тржишту грађевинских материјала. Коначни салдо био је око 640 потписаних пројеката само у свери маркетинга, 56 креативних радионица и бројна признања! Први је, у тадашњој СР Југославији направио панел тржишта за 40 група производа. Креирао је мапу “ Тржишних потенцијала Србије и индекса куповне моћи” и урадио,
привредних пропагандиста „5 + 1“. Ипак његов највећи успех свакако је чињеница да су сви они, који данас нешто представљају у маркетингу Србије, прошли кроз “Маркплан” и Жозефову школу тржишног размишљања. Са сваким од њих он је поделио своје време, драгоцено искуство и знање, шармантно француско “р” у изговору и бонвиванску склоност ка доброј храни и добром вину. Једно од највећих имена српског маркетинга Драган Сакан није се устручавао да призна да је увек када га је хватала безидејност и када нових послова није било на видику, одлази код Жозефа и враћао се осокољен, пун енергије и нових идеја.
413
Привредна комора Панчево
Activities”, founded Taboo magazine in 2002 and the weekly Taboo News five years later. Some of his practical solutions are anthological, such as the launching the Vital’s products; Juvitana-Children’s Food; Bambi’s products such as Plazma and others; Sojavita for Sojaprotein… His reference list includes 640 projects in the domain of marketing only, 56 creative workshops and a number of recognitions! He has pioneered many projects in our country such as creating the map of “Market Potentials of Serbia and Purchasing Power Index”, carrying out the first “Life Style Research”, founding the marketing agency, initiating the national brand competition “Svetionik” and the festival of marketing “Zlatni petao”, organising the first Yugoslav festival of propaganda and International Symposium of Economic Propagandists “5+1”, among other things. However, his greatest success lies in the fact that all leading figures of Serbian marketing business have gone through his marketing agency “Markplan” and his school of marketing way of thinking. “All around the world millions of new products or services are launched every day. They all start fantasising of becoming national, regional or world brands. Majority of them (over 70%) do not live to see their first birthday, regardless of the characteristics, quality (even if it is top quality!), received (purchased) certificates, and recognitions,” says Zozef Ivan Loncar.
прво на просторима бивше Југославије, “Истраживање стилова живота” (Live Style). Оснивач је маркетиншке агенције “Марк План”, иницијатор најтемељнијег (1.600 потрошача из 49 општина) избора најбољих националних брендова “Светионик”, а као свој најоригиналнији производ издваја трогодишње анонимно истраживање “Привреда Србије виђена очима њених директора”. Фестивал маркетиншких остварења “Златни петао”, покренуо је 2005. године, након тринаест година паузе. Био је организатор Првог југословенског фестивала пропагандних остварења и Међународног симпозијума
„ОДУВЕК САМ ПРОДАВАО ЗНАЊЕ“
Привредна комора Панчево
Предузеће за производњу алата и техничке пластике „ДИНОПЛАСТ“
– Био сам најмлађи инжењер у ЈНА, с највећим овлашћењима по одлуци тадашњег ССНО-а – каже директор “Динопласта” Радосав Шошкић. – У фабрици “Утва-авиони” руководио сам технологијом израде машинских делова за авионе “орао” и “галеб”, резервоара за тенк М-84, комплетну производњу ракетних система “гром” и “крма”, и два прва прототипа авиона “ласта“.
групи најексклузивнијих. “Динопласт” сарађује и с најпознатијим именима козметичке и ауто-индустрије: “Fordom” и “General motorsom”, извози у Немачку, Француску, Италију, Канаду. Победио је Шошкић и администарцију. Након осам година, дозвољена му је укњижба плаца на којем ће изградити нову производну халу с CNC технологијом. “То је пут од идеје, преко
Почетком осамдесетих година прошлог века, с 28 година, напушта “Утву”, а ше-ст година касније оснива предузеће „Динопласт“. – Одувек сам продавао знање и тако добијао посао - вели Шошкић. – Пластика је дошла спонтано. Радили су је Словенци. Потребе домаће индустрије биле су велике, а занања мало. Ту сам пронашао простор да научим. Данас, фабрика користи најсавременије машине са софтверским програмима за израду специјалних алата за бризгање разних елемената система алуминијумских профила, од којих се праве прозори, врата и фасаде, а поседује и савремено опремљен конструкционотехнички биро. Купац не само да може да жели већ и да машта, 12 радника може да произведе око 300 производа. На пример, опрема за врхунско спортско мачевање је на америчком тржишту у
индустријског дизајна до амбалаже и тржишта“. Нумеричко управљање машинама с роботима омогућиће да сваки производ буде исти без додатног мерења. С нових 20 радника, употребом 3-Д штампача и технологија: стереолитографије, термојета, рапида, у “Динопласту” могу израдити све елементе замишљеног прототипа. Тако се повећава продуктивност у фабрици, конкурентност привреде, а супституцијом извоза побољшава спољнотрговински биланс. – Индустријски паркови би могли бити наша реалност оснивањем Информационих система увоза – списак производа које увозимо био би изазов за будуће предузетнике, који данас копирају једни друге. Ту спада и Одељења индустријског дизајна и Института за CE норме сигурности, без којих се не може у Европу. Едукација би спојила технолошка достигнућа и праксу, а Привредна комора Србије, ресорно министарство и Царина би тако трасирали пут ка Европи и свету.
414
- I was the youngest engineer in the army with the greatest authority, says the general manager of “Dinoplast” Radosav Soskic. In the “Utva”plane industry I lead the production of parts for the planes “Orao” and “Galeb”, tanks for tank M-84, the complete production of missile systems “Grom” and “Krma” and two prototypes of the plane “Lasta”. At the beginning of the eighties of the last century, when he was 28, he left “Utva”, and six years later, he founded the “Dinoplast” company. - I have always been selling knowledge and got work in that way, says Soskic. Working with plastic came spontaneously. Slovenians were producing it, and the needs of our market were great, but there was little knowledge. The factory uses the most modern machines with software programs for production of special tools for aluminum profiles used for production of doors, windows and facades, and we have modernly equipped construction bureau. Numeric managing of the machines and robots makes it possible for all the products to be he same, without additional measuring. With 20 new employees and 3-D printers and technologies like stereolithographics, thermojets, etc. they can make all the elements of a wished prototype. Industrial parks could become our reality if we founded: 1) Information systems for import, 2) Departments for industrial design, 3) Institute for CE security measures. Education would put together technology and practice and the Chamber of Commerce of Serbia, Ministry of Resources and Customs would make a road towards Europe in that way.
ДРЖЕ ФАРМЕ ПОД КОНТРОЛОМ Д.О.О. “ВАЛФАК”, Опово
обраде. Валфак сервисира технолошку опрему која се често данас и не производи, али оне најсавременије за мужу крава фирме „DeLaval“ али и произвођача попут: BouMatic, Milk line, Westfalia. Производња комплетног система за изђубравање чврстог стајњака на принципу „помична греда“, везни
системи „лиген бокс“ и „грабнеров вез“ који омогућава пуштање свих крава само једним потезом ручице, системи за напајање и све врсте опреме за ушталење у измузишту, само су део послова „Валфака“. Цео систем је мобилан 24 сати, а тернутно се одржава око 100 фарми, међу њима ПИК „Бечеј“,Б.Д. „Агро“ А.Д. Добановци; „Ратково“ А.Д. Ратково; „ Ничо Аграр“ д.о.о. Банатско Брестовац али и Салфордове млекаре у Зајечару, Петровцу и Суботици. Стручњаци Валфак-а су испоручили, монтирали опрему која се успешно експлоатише у три приватне говедарске фарме у Руанди (Арфика) недалеко од града Кигалија.
415
Привредна комора Панчево
“When everybody was changing their business orientation in the early 1990s, several of us founded “Valfak” with joint capital, as a company for providing equipment and services to the cattle breeding farms,” says Dragisa Vukajlovic explaining the reasons why he has spent more than three decades in this dynamic profession. In 1996 “Valfak” grew into a company with the current form of organisation. The modern conditions for milk production require modern facilities and high quality of equipment. Valfak provides services for the technological equipment which is often no longer produced, but the one based on the latest technology as well. The entire company system is mobile and it currently services about 100 cattle farms, among which are PIK “Becej”, B.D. “Agro” A.D. Dobanovci; “Ratkovo” A.D. Ratkovo; “Nico Agrar” d.o.o; Banatsko Brestovac but also Salford’s dairies in Zajecaru, Petrovac and Subotica. The experts of Valfak have even reached Africa; they have delivered and mounted the equipment which is successfully exploited by three cattle breeding farms in Rwanda.
„Динамичан и занимљив посао“ – објашњава дириректор Драгиша Вукајловић разлоге због чега је свој радни век, више од три деценије, посветио баш овом послу. „Када су су сви почетком деведестих мењали своју делатност, нас неколицина стручњака, удруженим капиталом, основали смо „Валфак“ као занатску радњу за опремање и сервисирање опреме на говедарским фармама. Тако смо након дугогодишњег одржавања фарми попут ПКБ-а, где смо решавали све техничко – технолошке проблеме, као и монатаже фарми на територији бивше СФРЈ, али и у Ираку и Ирану, прихватили нови тржишни изазов и већ 1996.године „Валфак“ прераста у предузеће са данашњим обликом организовања. Савремени услови производње млека захтевају, савремено пројектоване објекте, високо квалитетну опрему за мужу , чување, транспорт до термичке
ВОДА ЗА ВРШАЧКА СЕЛА
Привредна комора Панчево
ДП „2. ОКТОБАР“
– Иако смо друштвено предузеће, ми смо класично акционарско друштво, јер годинама су грађани улагали у наш развој. Реч је о 20.000 акционара. Комунална делатност мора бити носилац развоја услуга. Свако ко добије поверење државе да ради овај посао, мора знати да је то привилегија.
Формално, предузеће је настало 1964. године, удруживањем “Пијачне управе”, “Зеленила”, “Водовода” и “Гасовода” (тада “Плиновода”). Делатност се проширује и на погребне услуге и саобраћај. Оснивањем сопствене грађевинске оперативе, у Вршцу а касније и у суседним општинама, изграђене су аутобуске станице, угоститељски објекти и око 125 км цевовода. Тако је “2. октобар”, градећи себе, изградио и инфраструктуру Вршца, не тражећи изговоре да бивши ООУР-и постану посебна предузећа. Одолео је свим законским променама и створио организацију по најсавременијим европским вредностима – истиче дипл. инж. Љубисав Шљивић, директор ДП „2. октобар“.
416
Реч је својеврсном економском феномену. Иако друштвено предузеће, има Скупштину, Управни и Извршни одбор, директора, комисије и Еколошки савет. Мозак фирме је Радна заједница, а обухвата: општи сектор, комерцијалу, финансије, развој и увођење стандарда. И данас “2. октобар” обавља већину
првобитних делатности. “Водовод” (дистрибуција воде, канализација, пречишћавање отпадних вода) снабдева 18 од 22 вршачка села. Пре две године изграђена је фабрика минералне воде „Моја вода.“ Вредност инвестиције је 4,5 милиона евра. Рецепт: домаћа памет, домаћи новац, домаћи извођачи. У плану је изградња фабрике за пречишћавање воде на водозахвату Палић. Вршац је још 1952. године био први гасификовани град
“Citizens have been investing in our development, which makes us a joint stock company of a sort. Public utility service has to be the engine of the development in the sector of services. Whoever is entrusted this kind of work must know it is a privilege. Formally, the company was founded in 1964 by merger of several public utility enterprises. “2. Oktobar” extended its scope of activities to burial services, transport and construction services, developing Vrsac’s infrastructure. It has survived all the legislative changes and created an organisation after the latest European standards,” Ljubisav Sljivic, general manager of the company, points out. It is a kind of economic phenomenon. Although a public company, it has a Parliament, Managerial and Executive Boards, General Manager, Committees and Ecology Council. The brain of the company is the Operations Community which includes: general sector, commercial sector, finances, development and implementation of standards. “2. oktobar” still engages in most
of the initial activities. “Vodovod” (distribution of water, sewage, waste water treatment) supplies 18 out of 22 Vrsac villages with water. Vrsac was the first town with gasification in Serbia. Today “2. oktobar” includes the distr ibution of gas. There are two town distant heating facilities which provide heating to more than 2,000 households. “Gradsko zelenilo” looks after 12,500 trees, the Town Park and other smaller ones, and produces flowers as well. Total annual income of the company is about 20 million euros (four percent from the budget), and the profit of 130,000 euros place it on the fifth place in the region of southern Banat. It finances about 500 scholarship holders and employs about 500 workers, with the average net salary of 34,000 dinars a month. In order to provide timely and accurate information to the citizens, “2. oktobar“ has its own TV programme. “There is no formula; one must work well, invest in new business, and that’s it,” says the head of “2. oktobar”.
спремом), а просечна нето плата је око 34.000 динара. Мотивацији доприноси и високохуманизован однос према радницима. У циљу боље комуникације с грађанима – информисање, анкетирање, анализа услуга – „2. октобар“ има сопствени ТВ програм. – Нема формуле, треба да се ради, и да се ради добро, и увек мора да се
Највеће градилиште у Јужнобанатском округу је регионална депонија на 26 хектара. Инвестиција је вредна 300 милиона динара. Будућа фабрика брикета за дораду биљних остатка с депоније у суштини је још један алтернативни извор енергије, али и нових производа: подлошки за јаја, саксија за расад и цвеће. Укупан годишњи приход фирме је око 20 милиона евра (четири одсто из буџета),
инвестира у нове послове, и то је то! Реч је о монополским пословима, који морају бити под контролом државе. Пре свега се то односи на цене и квалитет услуга. То ће омогућити развој на принципима самоодрживости. Штитећи друге од себе не злоупотребљавате монопол, а држава има право да одузме право и нема бољих мера – сматра први човек “2. октобра”.
417
Привредна комора Панчево
у Србији. Данас, “2. октобар” обухвата и дистрибуцију гаса, инжењеринг, лабораторију и ТНГ пунионицу. Постоје две градске топлане чије услуге користи више од 2.000 домаћинстава. Комунална услуге се пружају на 1.300.000 квадратних метара стамбеног и 1.000 хектара баштенског простора. “Градско зеленило” брине о 12.500 стабала, градском и другим малим парковима, а организована је и производња цвећа.
и по оствареној добити од 130.000 евра је на петом месту у Јужнобантском региону. Финансира око 60 стипендиста и запошљава око 500 радника (од тога десет одсто с високом стручном
ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА
Привредна комора Панчево
ПЕШЧАНА ОАЗА НА ЈУГУ БАНАТА На југоистоку панонске низије, а на југу Баната, налази се највећа европска континентална пешчара, позната под именом Делиблатска пешчара, један од националних паркова Србије. Настала је још током леденог доба од моћних наслага еолског песка, а кошава која вековима дува овим крајевима обликовала је рељеф од пешчаних дина обраслих ниском травом, дајући му јединствен, непоновљив степски изглед толико различит од било ког предела на старом контиуненту. Како је време пролазило, људи су увидели да је Банат превише леп и издашан да би га препустили песку кој је ветар носио, јер је сваке године опасност од ширење пешчаре бивала све већа. Како плодне њиве и травната поља не би прекрио песак, па да уместо кукуруза, кромпира или краставаца расту кактуси
међу којима тумарају камиле, пре безмало два века почело је пошумљавање овог краја. То је произвело нове услове
The largest European continental desert, known as Deloblato Sand, is located in the south of Banat and belongs among the National Parks of Serbia. It emerged during the Ice Age, and the Kosava wind formed the relief of sand dunes with low growing grass, rendering it a unique, steppelike appearance so different than anything else that can be seen on the old continent. As the time passed by, people realised that Banat is too beautiful to let the wind disperse it, as the danger of the spread of the sand was increasing. The area was forested in order to protect the neighbouring arable fields almost two centuries ago. This resulted in the formation of new conditions in the ecosystem of southern Banat, with diverse landscapes and abundance of flora and fauna. Some
418
живота јужнобанатског екосистема, дајући му обиље живота и прелепу мешавину различитих крајолика уз велико богатство биљног и животињског света, од којих су неке врсте прави раритети и по светским критеријумима. Међу флором, ретки лепотани су банатски божур, панчићев пелен, пешчарско смиље и чувена клека, једини самоникли четинар панонске низије. Овим шумско – степским пределима „жаре и пале“ и пустињски мрави, те мала али „бесна“ зверка звана мрављи лав, туда скачу степски скочимиш и текунице, многи беже од степског твора, а све то с небеских висина посматрају банатски соколови и орлови крсташи. У резервату као заштићеном природном добру мало је водотокова, али једним делом туда протиче Дунав, а ту су и његови ритови и аде. Ове воде богате су рибом, ту су и рибља мрестилишта, па самим тим ту се гнезди и права болумента птица, љубитеља рибљих специјалитета у свежем стању. Гнезде се, иначе ретке, мала бела и жута чапља, ибис, ласта брегуница и мали корморан, па је Делиблатска пешчара 1989. године проглашена за међународно значајно станиште птица (IBA). А крај шумарака и пешчаних дина, живе добри Банаћани којима ни чести ветрови делиблатски
419
Привредна комора Панчево
of the Deliblato species are true rarities even by the world standards. The representatives of such flora are the Banat peony, Pancic’s wormwood and juniper. There are desert ants, steppe dipodidae and ground squirrel, steppe skunk, observed by the Banat falcons and imperial eagles from above. The reserve is not rich in water, but the Danube flows through one of its parts, so it forms marshes and river islands. The waters are rich with fish which makes the area a popular nesting ground, so Deliblato Sand was entered on the international list of important bird habitats in 1989. Typical small villages envelop the desert and keep the atmosphere of the past times. The main industry is traditional-style cattle breeding. Everything is so traditional that the cattle is even under a threat of wolf attack. In the early 20th century the Banat wolf was nearly extinct, but it recovered, and today the wolf population is approximately some 35 to 40 animals. For its colourful landscapes, Deliblato Sand is a popular tourist destination and artistic location as well.
ништа не могу. Типична села омањег формата у којима махом обитавају, чувају атмосферу минулих времена и потпуно се уклапају у слику живописног степског предела. Махом се живи од сточарства. На ободним пашњацима стока се узгаја на традиционалан начин, чак толико традиционалан да стоци која пасе и шета овом степом, а нарочито овцама, као и у давна времена опасност прети од вукова. Ове звери су припадници соја банатског вука који луња Делиблатском пешчаром и њеном ближом околином. Као и сваки Банаћанин од укуса, ни овај крволок, иначе таманитељ јелена, срна и дивљих папкара, никада није био имун на младу јагњетину, па је почетком 20. века био готово истребљен. Након тога ловци су му неко време гледали кроз прсте, а кад се популација опоравила, лов је поново кренуо. Данас, мада тачног пребројавања није било, претпоставља се да међу пешчаним динама скита и лови између 35 и 40 банатских звери, који уз сву осталу фауну и ретки флору маме и ловце и природњаке и туристе, па сваке године у свако доба,много је оних који желе да походе и доживе чари највеће европске пешчаре. Много тога се у овом крају може подвести под „посебну сорту“, па су овдашње животне заједнице људи од науке издвојили као посебну биљно – географску област и дали јој латинско име Делиблатицум. Таласасти пешчани брежуљци, талико јединствени и надалеко познати, одвајкада су били инспирација и за филмаџије. Тешко је набројати све припаднике седме уметности који су у овом крају снимали кадрове, јер живописни крајолик испред окулара камере ствара посебно упечатљив, несвакидашњи доживљај. Ипак, најпознатији и међу Србима најомиљенији филм снимљен на Делиблату је култно остварење „Ко то тамо пева“ када је Александар Берчек у лику Мишка везаних очију возио легендарни аутобус фирме „Крстић и син“, а „тата“ - Павле Вујсвић изговорио чувено „и тата би сине“.