Nata{a Kova~i}, Ivan Kre{imir Luki} / ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ud`benik za 1. razred srednje medicinske i zdravstvene {kole
MEDICINSKA NAKLADA – ZAGREB
izmjene.indb I
17.8.2006, 15:36:17
Nata{a Kova~i} i Ivan Kre{imir Luki}
ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA za 1. razred srednje medicinske i zdravstvene {kole
MEDICINSKA NAKLADA ZAGREB, 2006.
izmjene.indb III
17.8.2006, 15:36:17
izmjene.indb IV
17.8.2006, 15:36:17
Proslov “Anatomija je sudbina.� Sigmund Freud
Kako je gra|eno ljudsko tijelo? Kako radi ljudsko tijelo? To su temeljna pitanja na kojima po~iva medicina. Anatomija je jedna od najstarijih medicinskih disciplina i neka shva}anja o gra|i ljudskoga tijela nisu se promijenila od onoga {to su slu`beno predavali stari Egip}ani stolje}ima prije Krista. Spoznaje o tome kako radi ljudsko tijelo uvelike su se promijenile, posebice o zbivanjima na stani~noj i molekularnoj razini, pa je danas fiziologija vrlo {iroko i slo`eno znanstveno podru~je. No, tehnolo{ki razvoj, ne samo u medicini nego i ostalim dijelovima ljudskoga `ivota, donio je i velike promjene u na~inu preno{enja informacija, pa tako i u u~enju. U medicini je tehnologija promijenila na~in gledanja ljudskoga tijela: moderne tehnike slikovna prikaza danas omogu}uju prou~avanje gra|e ljudskoga tijela u`ivo, ponekad i u tri dimenzije. Promijenio se i na~in u~enja anatomije i fiziologije: danas se ona u~i tijesno vezana uz kliniku i bolesnike, tako da se normalna gra|a tijela povezuje s normalnim i patolo{kim zbivanjima u njemu. Ud`benik koji je pred Vama prati moderan pristup u~enju anatomije i fiziologije te je prvi put napravljen tako da ne samo iznese informaciju, nego i da privu~e pa`nju u~enika, zainteresira ih da nau~e vi{e i prika`e va`nost neke tvorbe ili zbivanja u organizmu u zdravlju i bolesti. Poglavlja u knjizi organizirana su tako da je u~eniku uvijek jasno {to u~i, za{to to u~i i kamo ide dalje. Tekst ilustriraju monogobrojne slike i sheme, te klini~ki primjeri, a na kraju poglavlja uvijek je sa`etak te pitanja za u~enje i ponavljanje. Stoga u`ivajte u ud`beniku i otkrivanju znanosti o gra|i i funkciji ljudskoga tijela!
dr. sc. Ana Maru{i}, dr. med. redovita profesorica anatomije na Medicinskom fakultetu Sveu~ili{ta u Zagrebu, urednica izdanja
V
izmjene.indb V
17.8.2006, 15:36:17
Dragi u~enici, dragi nastavnici!
Knjigom koju dr`ite u rukama trudili smo se prenijeti vam temeljne ~injenice o gra|i i funkciji ljudskoga tijela. Jesmo li i koliko smo, u tome uspjeli – prosudite sami! U uvodu vam `elimo istaknuti nekoliko osobitosti ovoga ud`benika. Pojmove koje smatramo klju~nima istaknuli smo na rubu stranice, gdje }ete tako|er na}i male sli~ice . Ta vas oznaka upu}uje na druge dijelove ove ruke koja pokazuje na knjigu, knjige, u kojima se raspravlja o srodnim problemima. Na taj vas na~in poku{avamo potaknuti da ~injenice iz anatomije i fiziologije ne promatrate odvojeno, nego da ih povezujete u jedinstveno znanje. U ru`i~astim kvadratima opisali smo neke bolesti i stanja, kako bismo vam pomogli shvatiti da anatomiju i fiziologiju ne u~ite zbog njih samih, ve} zato {to }e vam one izravno trebati u skrbi o bolesnicima. Na kraju svakog poglavlja postavili smo vam nekoliko pitanja. Ako znate na njih odgovoriti, mo`ete biti zadovoljni. U suprotnom prona|ite odgovore u tekstu. Misle}i na one me|u vama koji su gladni znanja, dodali smo i okvire – »za one koje `ele znati vi{e«. Mo`da }ete primijetiti da se latinski nazivi koje navodimo u knjizi ponekad razlikuju od onih koje koristi ve}ina lije~nika. To je stoga {to smo se pri pisanju slu`ili trenutno va`e}im popisom anatomskog nazivlja – Terminologia anatomica, koju je Me|unarodna federacija anatomskih udruga prihvatila 1998. godine. @elimo spomenuti i ljude bez ~ije pomo}i ne bismo mogli zavr{iti ovaj ud`benik. Na prvom mjestu je na{ izdava~, gospo|a An|a Rai~, koja je imala dovoljno hrabrosti povjeriti nam ovaj zadatak. Da nije bilo gospo|e Jasenke Lesnik-Ga{pi}, doimali bismo se nepismeno iako smo dugo i{li u {kolu, a gospo|a Gordana Kastrapeli razigrala je i o`ivjela na{u knjigu. Gospo|a Danka Gr~evi}, docent pri Zavodu za fiziologiju Medicinskoga fakulteta, i gospodin Zdravko Petanjek, docent pri Zavodu za anatomiju Medicinskoga fakulteta te gospo|a Anita Luki}, asistent pri Zavodu za fiziologiju Medicinskog fakulteta upozorili su nas na propuste. Na posljetku, od gospo|e Ane Maru{i}, redovite profesorice pri Zavodu za anatomiju Medicinskoga fakulteta nau~ili smo sve o ~emu smo ovdje pisali. Radovat }e nas budete li nam se javili s Va{im prijedlozima i savjetima. Zagreb, travnja 2006. Nata{a Kova~i} Ivan Kre{imir Luki}
VI Anatomija za srednje {kole
izmjene.indb VI
17.8.2006, 15:36:17
Sadr`aj 1
2
3
4
5
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1.1. Definicija i podjela anatomije i fiziologije . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1.2. Stanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1.3. Tjelesne teku}ine . . . . . . . . . . . 6 1.4. Metabolizam i homeostaza. . . . 7 1.5. Organski sustavi . . . . . . . . . . . . 7 1.6. Anatomsko nazivlje . . . . . . . . . 9 1.7. Tjelesne {upljine. . . . . . . . . . . 10 1.8. Okvirna topografija ljudskoga tijela. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 2.1. Epitelno tkivo . . . . . . . . . . . . . 18 2.2. Vezivno tkivo . . . . . . . . . . . . . 20 2.3. @iv~ano tkivo . . . . . . . . . . . . . 22 2.4. Mi{i}no tkivo . . . . . . . . . . . . . 23 Ko{tani sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 3.1. Ko{tana gra|a. . . . . . . . . . . . . 26 3.2. Razvoj i rast kostiju. . . . . . . . . 28 3.3. Kostur . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.4. Kosti trupa . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.5. Kosti udova . . . . . . . . . . . . . . 34 3.6. Kosti glave . . . . . . . . . . . . . . . 40 Zglobni sustav. . . . . . . . . . . . . . . . . 47 4.1. Definicija, gra|a i podjela spojeva izme|u kostiju . . . . . . 48 4.2. Gra|a sinovijalnoga zgloba . . . 49 4.3. Mehanika zglobova . . . . . . . . 50 4.4. Spojevi kostiju glave . . . . . . . . 55 4.5. Spojevi kostiju kralje`nice . . . 56 4.6. Spojevi kostiju prsnoga ko{a . . 57 4.7. Spojevi kostiju gornjega uda . . 58 4.8. Spojevi kostiju donjega uda . . 60 Mi{i}ni sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 5.1. Gra|a i funkcija mi{i}a . . . . . . 69 5.2. Mi{i}i glave . . . . . . . . . . . . . . 73
5.3. 5.4. 5.5. 5.6. 5.7. 5.8.
Vratni mi{i}i . . . . . . . . . . . . . . Prsni mi{i}i. . . . . . . . . . . . . . . Le|ni mi{i}i . . . . . . . . . . . . . . Trbu{ni mi{i}i . . . . . . . . . . . . . Mi{i}i gornjega uda . . . . . . . . Mi{i}i donjega uda . . . . . . . . .
75 75 77 78 80 84
6
@iv~ani sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 6.1. @iv~ana stanica. . . . . . . . . . . . 95 6.2. @iv~ani podra`aj. . . . . . . . . . . 96 6.3. Sinapsa . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 6.4. Temeljne vrste neurona i `ivaca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 6.5. Sredi{nji `iv~ani sustav . . . . . . 90 6.6. Periferni `iv~ani sustav . . . . . 113
7
Osjetni organi . . . . . . . . . . . . . . . . 7.1. Receptori i osjeti . . . . . . . . . 7.2. Op}i osjeti . . . . . . . . . . . . . . 7.3. Posebni osjeti . . . . . . . . . . . .
8
Ko`a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 8.1. Gra|a ko`e . . . . . . . . . . . . . 144 8.2. Pomo}ni organi ko`e . . . . . . 145
9
Krvno`ilni sustav . . . . . . . . . . . . . . 9.1. Srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.2. Arterije. . . . . . . . . . . . . . . . . 9.3. Vene . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.4. Kapilare . . . . . . . . . . . . . . . . 9.5. Krvni tlak . . . . . . . . . . . . . . . 9.6. Krvni optok . . . . . . . . . . . . . 9.7. Fetalni krvni optok . . . . . . . .
149 151 156 161 165 166 169 171
10 Krvni sustav. . . . . . . . . . . . . . . . . . 10.1. Krvne stanice . . . . . . . . . . . . 10.2. Krvna plazma . . . . . . . . . . . . 10.3. Zaustavljanje krvarenja . . . . . 10.4. Krvne grupe . . . . . . . . . . . . .
175 177 181 182 184
125 126 127 129
VII
izmjene.indb VII
17.8.2006, 15:36:17
11 Limfni sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.1. Stvaranje i tijek limfe . . . . . . 11.2. Limfne `ile . . . . . . . . . . . . . . 11.3. Limfati~ni organi . . . . . . . . . 11.4. Mononuklearni fagocitni sustav. . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Di{ni sustav. . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.1. Nos i nosna {upljina . . . . . . . 12.2. @drijelo . . . . . . . . . . . . . . . . 12.3. Grkljan. . . . . . . . . . . . . . . . . 12.4. Du{nik, du{nice i du{ni~no stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.5. Plu}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.6. Poplu}nica i porebrica . . . . . 12.7. Fiziologija disanja . . . . . . . . . 13 Probavni sustav . . . . . . . . . . . . . . . 13.1. Stijenka probavne cijevi . . . . 13.2. Potrbu{nica . . . . . . . . . . . . . 13.3. Probavna cijev . . . . . . . . . . . 13.4. Organi pridru`eni probavnoj cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13.5. Probava i apsorpcija ugljikohidrata, bjelan~evina i masti . 13.7. Regulacija probave . . . . . . . . 14 Metabolizam . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.1. Stvaranje energije u stanici . . 14.2. Metabolizam sladora . . . . . . 14.3. Metabolizam masti . . . . . . . . 14.4. Metabolizam bjelan~evina . . 14.5. Metabolizam minerala i vitamina . . . . . . . . . . . . . . . . 14.6. Promet energije i bazalni metabolizam . . . . . . . . . . . . 14.7. Tjelesna temperatura . . . . . . 14.8. Tjelesne teku}ine . . . . . . . . . 14.9. Acidobazi~na ravnote`a . . . .
189 190 190 191 195 197 198 200 200 201 202 203 204 211 213 214 214 222 228 232 237 239 245 245 246 248 249 251 253 256
15 Mokra}ni organi . . . . . . . . . . . . . . 263 15.1. 15.2. 15.3. 15.4. 15.5. 15.6.
Bubrezi . . . . . . . . . . . . . . . . Mokra}ovod. . . . . . . . . . . . . Mokra}ni mjehur . . . . . . . . . Mokra}na cijev. . . . . . . . . . . Mokrenje . . . . . . . . . . . . . . . Mokra}a. . . . . . . . . . . . . . . .
265 271 272 272 273 273
16 Spolni organi . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 16.1. 16.2. 16.3. 16.4.
Mu{ki spolni organi . . . . . . . @enski spolni organi . . . . . . . Pubertet . . . . . . . . . . . . . . . . Za~e}e . . . . . . . . . . . . . . . . .
281 287 297 298
17 @lijezde s unutarnjim izlu~ivanjem . . . . . . . . . . . . . . . . . 305 17.1. Hipofiza . . . . . . . . . . . . . . . . 17.2. Nadbubre`na `lijezda . . . . . 17.3. [titnja~a . . . . . . . . . . . . . . . . 17.4. Paratiroidne `lijezde. . . . . . . 17.5. Sustav vitamina D. . . . . . . . . 17.6. Spolne `lijezde. . . . . . . . . . . 17.7. Posteljica . . . . . . . . . . . . . . . 17.8. Gu{tera~a. . . . . . . . . . . . . . . 17.9. Bubrezi . . . . . . . . . . . . . . . . 17.10. Ostali organi s endokrinom ulogom . . . . . . . . . . . . . . . . 17.11.Tkivni hormoni . . . . . . . . . . .
309 312 313 315 315 316 316 317 318 320 320
18 Imunolo{ki sustav . . . . . . . . . . . . . 325 18.1. Nespecifi~ni mehanizmi tjelesne obrane. . . . . . . . . . . 327 18.2. Specifi~ni mehanizmi obrane 330 Priru~ni rje~nik anatomskog nazivlja . 339
VIII Anatomija za srednje {kole
izmjene.indb VIII
17.8.2006, 15:36:18
1
Uvod Sadr`aj 1.1. Definicija i podjela anatomije i fiziologije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1.2. Stanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1.2.1. Stani~na membrana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 1.2.2. Citoplazma i stani~ni organeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1.2.3. Stani~na jezgra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1.2.4. Stani~ni ciklus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 1.3. Tjelesne teku}ine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 1.4. Metabolizam i homeostaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1.5. Organski sustavi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1.6. Anatomsko nazivlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.7. Tjelesne {upljine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.8. Okvirna topografija ljudskoga tijela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.8.1. Topografska podru~ja glave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.8.2. Topografska podru~ja vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 1.8.3. Topografska podru~ja prsnoga ko{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 1.8.4. Topografska podru~ja trbuha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 1.8.5. Topografska podru~ja gornjega uda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1.8.6. Topografska podru~ja donjega uda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Ciljevi 1. poglavlja Kad prou~ite poglavlje 1, trebali biste mo}i sljede}e: • Definirati anatomiju i fiziologiju. • Definirati i opisati stanicu. • Definirati tkivo, organ i organski sustav. • Definirati pojam homeostaze i objasniti njegovo zna~enje za odr`anje `ivota. • Definirati pojmove metabolizam, katabolizam i anabolizam. • Nabrojiti najva`nije organske sustave. • Opisati anatomski polo`aj. • Definirati tjelesne ravnine i nazive s pomo}u kojih se opisuje polo`aj anatomskih tvorbi. • Objasniti pojam topografske anatomije i zna~enje njezina poznavanja. • Navesti i opisati najva`nija topografska podru~ja ljudskoga tijela. • Objasniti polo`aj i zna~enje tjelesnih {upljina.
1
izmjene.indb 1
17.8.2006, 15:36:18
1.1.
anatomija fiziologija
Anatomija je znanost o gra|i tijela `ivih bi}a. Sustavna anatomija prou~ava organske sustave, a topografska anatomija prou~ava pojedina tjelesna podru~ja te odnose organa koji se u njima nalaze. Fiziologija je znanost o na~inu na koji djeluju pojedina tkiva, organi i tijelo u cjelini. Ako je bilo ~ime naru{ena gra|a ili funkcija tijela ili njegovih pojedinih dijelova, nastaje bolest. Znanost koja prou~ava zbivanja i gra|u u bolesnom organizmu zove se patofiziologija, odnosno patologija.
1.2.
stanica
organski sustav
Definicija i podjela anatomije i fiziologije
Stanica
Gra|a svih `ivih bi}a temelji se na jednostavnim gra|evnim jedinicama, u kojima se odvijaju biokemijske reakcije koje su temelj `ivota. Temeljna je gra|evna jedinica svih `ivih organizama stanica (sl. 1-1.). Skupine istovrsnih stanica tvore tkiva. Udru`ivanjem dvaju ili vi{e tkiva koja obna{aju istu zada}u nastaju organi. Organi koji djeluju tako da ispunjavaju odre|enu posebnu svrhu tvore organski sustav. Organski sustavi udru`eni u cjelinu omogu}uju odr`avanje unutarsekrecijski mjehuri}i GOLGIjevo tijelo
glatka endoplazmatska mre`ica
centrosom
jezgra jezgrica lizosomi
hrapava endoplazmatska mre`ica
Slika 1-1. Gra|a stanice.
2
mitohondrij
jezgrina ovojnica
masne kapljice
Anatomija i fiziologija za srednje medicinske i zdravstvene {kole
izmjene.indb 2
17.8.2006, 15:36:18
nje ravnote`e cijeloga tijela. Svaka se stanica sastoji od unutarnjega dijela ispunjenog teku}inom. Tu teku}inu nazivamo citoplazma. Citoplazmu obavija i ograni~uje stani~na membrana. U citoplazmi su smje{tene razli~ite tvorbe, stani~ni organeli. 1.2.1.
Stani~na membrana
Stani~nu membranu tvore masti i bjelan~evine (sl. 1-2.). Najzastupljenije masti su fosfolipidi, koji na sebi imaju vezane molekule fosfatne kiseline, stoga njihova molekula ima polarni dio (tj. elektri~ki nabijen) koji tvori fosfatna skupina (PO43–) i nepolarni dio (elektri~ki neutralan) koji tvore lanci masnih kiselina. Polarni je dio topljiv u vodi pa ga nazivamo hidrofilnim, dok je nepolarni dio slabo topljiv u vodi pa ga nazivamo hibjelan~evine fosfolipidi drofobnim. U vodenoj otopini molekule fosfolipida spontano oblikuju dvosloj: polarni dio molekuSlika 1-2. Shematski prikaz lipidnog dvosloja stanile, koji je topljiv u vodi, okrenut je prema van, a ~ne membrane. nepolarni je dio molekule okrenut prema unutra{njosti dvosloja. U lipidni dvosloj stani~ne membrane uronjene su razli~ite bjelan~evine. Neke od njih imaju ulogu receptora (v. pogl. 6 i 14) zada}a kojih je prijenos signala u stanicu. Druge bjelan~evine tvore kanale, koji tvarima topljivim u vodi omogu}uju prolazak kroz membranu. Postoje razli~ite vrste takvih kanala, u ovisnosti o vrsti molekule koja kroz njih prolazi. Tako|er, neki su kanali stalno otvoreni, a neki se otvaraju samo kad stanica primi odgovaraju}i podra`aj. Uz vanjski ili unutarnji list dvosloja stani~ne membrane priklju~ene su periferne bjelan~evine, a koje imaju regulacijsku ulogu u prijenosu podra`aja u stanicu. Membrane susjednih stanica prilije`u jedna uz drugu te su povezane posebnim spojevima. Stani~na je membrana povr{ina kroz koju razli~ite tvari ulaze u stanicu i izlaze iz nje. Promet tvari kroz stani~nu membranu odvija se na razli~ite na~ine, poput difuzije, osmoze, pasivnoga prijenosa, aktivnoga prijenosa i endocitoze. Difuzija je putovanje otopljenih molekula iz podru~ja njihove ve}e koncentracije u podru~je manje koncentracije i odvija se dok se koncentracije molekula ne izjedna~e. Tim mehanizmom kroz stani~nu membranu prolaze molekule topljive u mastima, poput kisika i ugljikova dioksida. Osmoza je putovanje molekula otapala (dakle – vode) kroz polupropusnu membranu iz podru~ja gdje je koncentracija otopljenih molekula manja u podru~je gdje je koncentracija otopljenih moUvod
izmjene.indb 3
17.8.2006, 15:36:18
3
izmjene.indb 46
17.8.2006, 15:36:29
4
Zglobni sustav
Sadr`aj
4.5. Spojevi kostiju kralje`nice . . . . . . . . . . . 56
4.1. Definicija, gra|a i podjela spojeva izme|u kostiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 4.2. Gra|a sinovijalnoga zgloba . . . . . . . . . . 49 4.3. Mehanika zglobova . . . . . . . . . . . . . . . . 50
4.6. Spojevi kostiju prsnoga ko{a . . . . . . . . . 57 4.7. Spojevi kostiju gornjega uda . . . . . . . . . 58
4.3.1. 4.3.2.
4.5.1.
Zglobne osi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Kretnje oko zglobnih osi . . . . . . . . . . 52
4.4. Spojevi kostiju glave . . . . . . . . . . . . . . . 55 4.4.1. 4.4.2. 4.4.3. 4.4.4.
Lubanjski {avovi. . . . . . . . . . . . . . . . . Fontanele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ^eljusni zglob . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zglobovi glave . . . . . . . . . . . . . . . . . .
55 55 55 55
4.5.2.
4.7.1. 4.7.2. 4.7.3.
Hrskavi~ni spoj izme|u tijela kralje`aka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Pokretljivost kralje`nice u cjelini . . . . 57
Rameni zglob . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Lakatni zglob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Zglobovi {ake . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
4.8. Spojevi kostiju donjega uda . . . . . . . . . . 60 4.8.1. 4.8.2. 4.8.3. 4.8.4.
Zdjeli~ni zglob. . . . . . . . . . . . . . . . . . Koljeni zglob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zglobovi stopala . . . . . . . . . . . . . . . . Stopalo u cjelini. . . . . . . . . . . . . . . . .
60 61 63 63
47
izmjene.indb 47
17.8.2006, 15:36:29
os pisiforme
os triquetrum
m. flexor digitorum superficialis
n. et a. ulnaris m. palmaris longus n. medianus m. flexor carpi radialis m. flexor pollicis longus os scaphoideum m. flexor digitorum profundus
os lunatum
Slika 5-13. Karpalni kanal, poprje~ni presjek.
je strane retinaculum flexorum, sveza razapeta izme|u izbo~ine tenara i hipotenara, koja tvori krov kanala za prolazak mi{i}nih tetiva, canalis carpi (karpalni kanal) (sl. 5-13.). Dno kanala tvore kosti pe{}a. Kroz kanal prolazi `ivac, n. medianus, tetive dubinskoga i povr{inskoga pregiba~a prstiju te tetiva dugoga pregiba~a palca.
Sindrom karpalnoga tunela Sindrom karpalnoga tunela posljedica je pritiska na `ivac medijanus u podru~ju karpalnog tunela. Pritisak je posljedica bubrenja razli~itih tvorbi unutar karpalnoga tunela, {to mo`e biti posljedica ozljede, promjena na zglobovima korijena {ake, a ~esto je uzrok nepoznat. Simptomi pritiska na medijanus jesu trnci, `arenje i gubitak osjeta u prva tri i polovini ~etvrtoga prsta {ake. Ako sindrom traje dugo, dolazi do atrofije mi{i}a tenara, pa su onemogu}eni fini pokreti palca, a produbljuje se i urez izme|u palca i ostalih prstiju (tzv. majmunska {aka). Sindrom se ubla`ava kirur{ki, presijecanjem fleksornoga retinakula.
5.8.
Mi{i}i donjega uda
Mi{i}i donjeg uda podijeljeni su u ~etiri velike skupine koje odgovaraju velikim topografskim podru~jima: zdjeli~ni mi{i}i, natkoljeni~ni mi{i}i, potkoljeni~ni mi{i}i te stopalni mi{i}i. 5.8.1.
Zdjeli~ni mi{i}i
Zdjeli~ni su mi{i}i podijeljeni u dvije skupine, prednju i stra`nju, a svi djeluju na zdjeli~ni zglob. 5.8.1.1. Prednja skupina zdjeli~nih mi{i}a (sl. 5-14.)
U prednjoj skupini zdjeli~nih mi{i}a opisat }emo mi{i}, m. iliopsoas. Mi{i} nastaje spajanjem dvaju mi{i}a, m. psoas major i m. iliacus. M. psoas major polazi s trupova i poprje~-
84 Anatomija i fiziologija za srednje medicinske i zdravstvene {kole
izmjene.indb 84
17.8.2006, 15:36:41
nih nastavaka slabinskih kralje`aka, a m. iliacus iz bo~ne udubine (fossa iliaca). Mi{i}na vlakna udru`uju se u zajedni~ku tetivu koja se hvata na mali okreta~ bedrene kosti. Mi{i} pregiba natkoljenicu i ima va`nu ulogu pri hodu. 5.8.1.2. Stra`nja skupina zdjeli~nih mi{i}a (sl. 5-15.)
m. psoas major m. iliacus m. tensor fasciae late fascia lata
m. adductor longus
m. sartorius
U stra`njoj skupini zdjeli~nih mi{i}a mo`em. rectus mo razlikovati dvije podskupine: femoris 1. glutealni mi{i}i, koji obavljaju m. vastus ekstenziju i abdukciju u zdjelilateralis ~nom zglobu; patella 2. zdjeli~no -trokanteri~na skupina mi{i}a sastoji se od pet malih mi{i}a, koji rotiraju natkoljenicu prema lateralno. Slika 5-14. Zdjeli~ni M. gluteus maximus polazi s vanjske strane gled sprijeda. bo~ne kosti, te rubova kri`ne i trti~ne kosti, a hvata se na stra`nju stranu bedrene kosti. Mi{i} ekstendira i rotira natkoljenicu prema van, a va`an je i u odr`avanju uspravnoga stava tijela. M. gluteus medius polazi s vanjske stane bo~ne kosti, a hvata se na veliki okreta~ bedrene kosti. Mi{i} je glavni abduktor natkoljenice (zbog sli~nosti s deltoidnim mi{i}em, koji je glavni abduktor nadlaktice, nazivamo ga Âťzdjeli~ni deltoidÂŤ).
m. adductor magnus m. gracilis m. vastus medialis ligamentum patellae i natkoljeni~ni mi{i}i, po-
A
B
m. gluteus medius
m. gluteus medius m. tensor fasciae latae
m. gluteus maximus m. adductor magnus m. vastus lateralis m. gracilis m. semitendinosus
m. gluteus maximus m. sartorius m. rectus femoris m. vastus lateralis
m. biceps femoris
m. biceps femoris
m. semimembranosus
fascia lata
m. sartorius Slika 5-15. Zdjeli~ni i natkoljeni~ni mi{i}i, pogled straga (A) i sa strane (B).
m. gastrocnemius
patella
Mi{i}ni sustav
izmjene.indb 85
17.8.2006, 15:36:41
85
ni `ivci). Tih dvanaest `ivaca inerviraju me|urebrene mi{i}e i mi{i}e gornjega dijela trbu{ne stijenke, te ko`u prsnoga ko{a i trbuha. 6.6.3.
autonomni `iv~ani sustav
Pars autonomica systematis ner vosi peripherici (autonomni ili vegetativni `iv~ani sustav) dio je perifernoga `iv~anoga sustava koji djeluje neovisno o volji. Ovaj sustav regulira djelovanje glatkih mi{i}a, sr~anog mi{i}a i `lijezda, i poma`e u odr`anju unutarnje ravnote`e organizma (v. pogl. 1). @iv~ana vlakna autonomnoga `iv~anoga sustava u pravilu su eferentna. Tijela `iv~anih stanica autonomnoga sustava, smje{tena u mo`danom deblu i kralje`ni~noj mo`dini, {alju svoje aksone koji se pridru`uju mo`danim, odnosno mo`dinskim `ivcima (sl. 6-16.). Kad iza|u iz sredi{njega `iv~a-
glatki mi{i}i oka (su`enje zjenice)
`lijezde
{
Autonomni `iv~ani sustav
suzna `lijezda mukozne `lijezde nosa
glatki mi{i}i oka (pro{irenje zjenice) III hipofiza VII IX X
`lijezde slinovnice
`lijezde znojnice
} glava i vrat
{titnja~a Th1
srce
du{nice i plu}a jednjak
du{nice plu}a
}
jednjak, tanko crijevo, uzlazni i poprje~ni dio debelog crijeva
} }
jetra gu{tera~a
srce
`eludac tanko crijevo
L1
uzlazno i poprje~no debelo crijevo nadbubre`na `lijezda bubreg
bubreg mokra}ni mjehur, spolni organi, silazni dio debelog crijeva i izlazno crijevo
{
}
pars parasympathica
S2 S3 S4
{
mokra}ni mjehur spolni organi silazni dio debelog crijeva i izlazno crijevo
pars sympathica
Slika 6-16. Parasimpati~ki i simpati~ki `iv~ani sustav.
120 Anatomija i fiziologija za srednje medicinske i zdravstvene {kole
izmjene.indb 120
17.8.2006, 15:36:52
noga sustava ti aksoni pristupaju na ganglije autonomnoga sustava te tvore sinapse s tijelima neurona u gangliju (podsje}amo: ganglij je nakupina tijela `iv~anih stanica izvan sredi{njega `iv~anoga sustava). Aksoni stanica u gangliju svoje impulse prenose dalje na organe koje inerviraju. Autonomni dio perifernoga `iv~anoga sustava ima pars parasympathica (parasimpati~ki dio) i pars sympathica (simpati~ki dio). Oba dijela djeluju zajedni~ki, s time da je u~inak na razli~ite organe ~esto suprotan (antagonisti~ki). Primjerice, simpatikus ubrzava rad srca, a parasimpatikus ga usporava. Simpati~ki dio autonomnoga sustava priprema organizam za stresne i hitne situacije (tzv. reakcije borbe i bijega), dok je parasimpati~ki dio aktivan u normalnim okolnostima i mirovanju, i antagonizira djelovanje simpatikusa. Neki su organi pod nadzorom samo jednog od dvaju temeljnih dijelova autonomnoga sustava. Primjerice, krvne `ile nadzire simpatikus, a ne parasimpatikus. Glatki mi{i}i u njihovim stijenkama u stalnom su stanju djelomi~ne kontrakcije, koja se naziva simpati~ki tonus, pa se `ile stoga pro{iruju smanjenjem simpati~kog podra`aja, a time i tonusa (v. pogl. 9). Sli~no je s probavnim sustavom, ~iju aktivnost nadzire uglavnom parasimpatikus, koji poja~ava pokretnost crijeva i izlu~ivanje `lijezda (v. pogl. 13). Aktivnost autonomnoga `iv~anoga sustava pod nadzorom je vi{ih sredi{ta u mo`danom deblu, hipotalamusu, kori mozga i limbi~kom sustavu.
Sa`etak 6. poglavlja • • • • •
•
Prema smje{taju `iv~ani sustav dijelimo na sredi{nji `iv~ani sustav, kojem pripadaju mozak i kralje`ni~na mo`dina, i periferni `iv~ani sustav, koji grade periferni `ivci. @iv~ani sustav ima osjetnu, motori~ku i integracijsku ulogu. Temeljna gra|evna jedinica `iv~anoga sustava je `iv~ana stanica ili neuron. U sredi{njem `iv~anom sustavu, neuroni su okru`eni posebnim stanicama, neuroglija. Membrana neurona negativno je nabijena iznutra, a pozitivno izvana. Negativni naboj u unutra{njosti neurona ve}i je od pozitivnog naboja vanjske strane, a takvo se stanje naziva potencijalom membrane u mirovanju. Depolarizacija je zbivanje pri kojem potencijal u unutra{njosti postaje manje negativan od potencijala u mirovanju, a repolarizacija je ponovni nastanak negativnog potencijala membrane. Brzi slijed depolarizacije i repolarizacije naziva se akcijski potencijal. [irenjem akcijskoga potencijala du` `iv~anoga vlakna nastaje `iv~ani impuls. Dva su neurona povezana spojem koji se naziva sinapsa. Izme|u stani~nih membrana susjednih neurona nalazi se sinapti~ka pukotina u koju se osloba|aju posebne tvari, neurotransmitori, koje slu`e prijenosu signala izme|u `iv~anih stanica.
@iv~ani sustav
izmjene.indb 121
121
17.8.2006, 15:36:52
izmjene.indb 324
17.8.2006, 15:37:48
18
Imunolo{ki sustav
Sadr`aj 18.1. Nespecifi~ni mehanizmi tjelesne obrane . . . 327 18.1.1. 18.1.2. 18.1.3. 18.1.4. 18.1.5.
Kemijske i mehani~ke prepreke . . . . . . . . . Fagociti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vru}ica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Interferoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
327 328 328 329 330
18.2. Specifi~ni mehanizmi obrane. . . . . . . . . . . . 330 18.2.1. 18.2.2. 18.2.3. 18.2.4. 18.2.5.
Antigeni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Limfociti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Imunolo{ki organi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primarni i sekundarni imunolo{ki odgovor . Podjela specifi~ne imunosti . . . . . . . . . . . .
330 331 332 333 334
Ciljevi 18. poglavlja Kad temeljito prou~ite poglavlje 18, mo}i }ete sljede}e: • Opisati ulogu imunolo{kog sustava. • Objasniti zna~enje nespecifi~ne imunosti.
325
izmjene.indb 325
17.8.2006, 15:37:48