Interna medicina

ROKO @IVKOVI] / INTERNA MEDICINA za III. i IV. razred srednjih medicinskih {kola

MEDICINSKA NAKLADA – ZAGREB

MEDICINSKA NAKLADA – ZAGREB BIBLIOTEKA SREDNJO[KOLSKI UD@BENICI I PRIRU^NICI ROKO @IVKOVI] / INTERNA MEDICINA Autor Roko @ivkovi}, prof. dr. sc., internist, hepatogastroenterolog Recenzenti prof. dr. sc., Nijaz Had‘i} prim. dr. sc. Hrvoje Haramba{i} mr. sc. Marija Lon~arevi} Urednica An|a Rai~, prof.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i sveu~ili{na knji‘nica, Zagreb UDK 372.861.6(075.3) @IVKOVI], Roko Interna medicina : za III. i IV. razred srednjih medicinskih {kola / Roko @ivkovi}, 14. izd. - Zagreb : Medicinska naklada, 2001. - (Biblioteka Srednjo{kolski ud‘benici i priru~nici) ISBN 953-176-090-X 990901047

Ministarstvo prosvjete i {porta Republike Hrvatske odobrava uporabu ovog ud‘benika Rje{enjem br.

532-03-02/4-79; klasa 602-09/97-01/197 od 4. o‘ujka 1997.

Sva prava pridr‘ana. Ova je knjiga za{ti}ena autorskim pravima i ne smije se ni djelomi~no reproducirati, pohraniti u sustavu za reproduciranje, niti prenositi u bilo kojem obliku i na bilo koji na~in bez pismenog dopu{tenja autora i izdava~a.

ROKO @IVKOVI]

INTERNA MEDICINA za III. i IV. razred srednjih medicinskih {kola 14. izdanje

MEDICINSKA NAKLADA ZAGREB, 2001.

SADR@AJ Predgovor XIV. izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

OP]I DIO 1. ZDRAVLJE, BOLEST, SMRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 A. Zdravlje (sanitas) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 B. Bolest (morbus). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 I. Op}i uzroci bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 1. Biolo{ki uzro~nici bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 2. Fizikalni i kemijski agensi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 a) Fizikalni agensi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 b) Kemijski agensi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 3. Metaboli~ne, deficitarne i hormonalne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 a) Metaboli~ne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 b) Deficitarne bolesti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 c) Endokrine bolesti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 4. Nasljedne i priro|ene bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 a) Nasljedne ili hereditarne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 b) Uro|ene ili kongenitalne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 5. Funkcijske i psihosomatske bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 6. Ostale bolesti i bolesti nepoznate etiologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 II. Razvoj i tijek bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1. Borba uzro~nika i organizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2. Imunost ili otpornost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 3. Ostali ~imbenici koji utje~u na pojavu i razvoj bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 4. Op}i znakovi i simptomi bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Temperatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Libido. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Ostalo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 5. Tijek bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 III. Ozdravljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 1. Invalidnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 2. Rehabilitacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 3. Starenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 C. Smrt (mors) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 D. Konstitucija organizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2. OP]E METODE DIJAGNOSTIKE UNUTARNJIH BOLESTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Dijagnoza unutarnjih bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Anamneza. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Promatranje ili inspekcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pipanje ili palpacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kucanje ili perkusija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Slu{anje ili auskultacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zna~enje fizikalnoga pregleda za radnu i kona~nu dijagnozu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dijagnosti~ki problemi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

25 26 30 30 30 31 31 32

3. OSNOVE LIJE^ENJA BOLESNIKA S UNUTARNJIM BOLESTIMA . . . . . . . . . . . . .

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

I. Lije~enje lijekovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

II. Lije~enje mirovanjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Op}e mirovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Ograni~eno mirovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

III. Fizikalno lije~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Lije~enje sun~anim zrakama (helioterapija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Lije~enje vodom (hidroterapija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Elektroterapija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Ostale fizikalnoterapijske metode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

IV. Kirur{ko lije~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Kirur{ko lije~enje unutarnjih bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Kirur{ka dijagnostika – pomo} internisti~kom lije~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

V. Dijetalno lije~enje (osnove dijetetike) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Sastav ‘ive‘nih namirnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . a) Bjelan~evine ili proteini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b) Ugljikohidrati ili {e}eri. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c) Masti ili lipidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . d) Vitamini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . e) Minerali. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . f) Voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Grupe ‘ive‘nih namirnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . a) Mlijeko i mlije~ni proizvodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b) Jaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c) Meso . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . d) @itarice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . e) Povr}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . f) Vo}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Probava hrane. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . a) Probava bjelan~evina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b) Probava {e}era ili ugljikohidrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c) Probava masti ili lipida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Kalori~na vrijednost namirnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Op}i dijetalni propisi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

F. Njega bolesnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Op}e du‘nosti medicinske sestre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

34 34 34 34 34 35 35 35 36 36 36 37 37 37 38 38 38 39 39 39 41 42 42 42 43 43 43 43 44 44 44 44 44 45 46 46 47

2. Njega te{kih ‘ivotno ugro‘enih bolesnika – Intenzivna skrb i palijativno lije~enje . . . .

Palijativna skrb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Njega starijih osoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Odnos prema bolesniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Vanjski izgled medicinske sestre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

48 49 49 50 50

SPECIJALNI DIO 4. BOLESTI SRCA I KRVNIH @ILA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Uvod – Pristup bolesniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Podsjetnik iz anatomije i fiziologije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Simptomi bolesti srca i krvnih ‘ila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Va‘niji znakovi bolesti srca i krvnih ‘ila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Puls ili bilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Krvni tlak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Davanje lijekova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

I. Sr~ane bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Bolesti endokarda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Reumatski endokarditis (endocarditis rheumatica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Mikrobni endokarditis (endocarditis infectiosa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bakterijski endokarditis (BE) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Akutni bakterijski endokarditis (ABE). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Subakutni bakterijski endokarditis (endocarditis lenta) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Gljivi~ni endokarditis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sr~ane gre{ke (ili mane) (vitia cordis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ste~ene sr~ane gre{ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Priro|ene i naslije|ene sr~ane gre{ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Bolesti sr~anog mi{i}a (bolesti miokarda). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Miokarditis (myocarditis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Toksi~ne kardiomiopatije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Bolesti osr~ja ili perikarda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Ishemi~na bolest srca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Aterosklerotska miokardiopatija ili kardiomiopatija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Angina pektoris (angina pectoris) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Infarkt miokarda (infarctus myocardii) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Poreme}aji u~estalosti i pravilnosti sr~anog rada (aritmije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sinusna tahikardija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sinusna bradikardija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Respiratorna aritmija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ekstrasistolija (extrasystolia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Supraventrikularna paroksizmalna tahikardija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sr~ani blokovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pacemaker . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Defibrilacija i defibrilator. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

II. Bolesti krvnih ‘ila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

55 55 55 57 59 59 60 61 61 62 62 63 64 64 64 65 65 65 67 68 69 70 70 71 72 72 72 76 76 77 77 77 77 77 78 78 78

1. Bolesti arterija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Visoki krvni tlak ili hipertonija (hypertensio arterialis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Niski krvni tlak (hypotensio essentialis, seu constitutionalis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Arterioskleroza i ateroskleroza (arteriosclerosis, atherosclerosis) . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ateroskleroza (atherosclerosis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Thromboangiitis obliterans (morbus Bürger). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Raynaudova bolest (Morbus Raynaud) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Arterijske embolije (emboliae arteriarum) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bolesti aorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Bolesti vena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tromboza vena (thrombosis) i tromboflebitis (thrombophlebitis). . . . . . . . . . . . . . . . .

Pro{irenje vena (varices, varicositates) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Metode pregleda i pretraga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Fizikalne metode pregleda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pregled kardiovaskularnih dijagnosti~kih metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Laboratorijske i instrumentalne pretrage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Invazivne metode pretrage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Neiznvazivne metode pretraga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Angiolo{ke pretrage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

78 79 82 82 82 84 84 85 85 86 86 89 90 90 90 90 92 92 94

5. BOLESTI I POREME]AJI DI[NOG (RESPIRACIJSKOG) SUSTAVA . . . . . . . . . . . . 97 Uvod – Pristup bolesniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Podsjetnik iz anatomije i fiziologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Simptomi i znakovi bolesti respiracijskog sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Ka{alj (tussis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Iska{ljaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Dispneja i poreme}aji disanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Bol i sviranje u prsima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Promuklost i grlobolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Slinjenje i kihanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Hipoksemija i hiperkapnija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Cijanoza (cyanosis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Bati}asti prsti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Ostali simptomi i znakovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 I. Akutne i kroni~ne upale di{nih putova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Influenca ili gripa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Upala bronha i bronhiola (bronchitis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Bronhiolitis. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Pro{irenje bronha – bronhiektazije (bronchiectasiae) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Bronhalna astma (asthma bronchiale) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Ostale kroni~ne opstruktivne bolesti bronha i plu}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Emfizem plu}a (emphysema pulmonum) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 II. Bolesti plu}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Upale plu}a (pneumoniae) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Primarne pneumonije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Sekundarne pneumonije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

Komplikacije upale plu}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tuberkuloza plu}a (tuberculosis pulmonum) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Osnovni uvjeti zaraze tuberkulozom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Razvojne faze tuberkuloze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tijek i znakovi plu}ne tuberkuloze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Prvi znakovi tuberkuloze plu}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Komplikacije tuberkuloze plu}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dijagnoza plu}ne tuberkuloze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Lije~enje tuberkuloze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Rehabilitacija tuberkuloznih bolesnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Profilaksa tuberkuloze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Njega tuberkuloznih bolesnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Granulomatoze plu}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sarkoidoza (sarkoidosis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

III. Tumori bronha, plu}a i pleure . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zlo}udni tumori plu}a i bronha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Metastatski (sekundarni) zlo}udni tumori plu}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Atelektaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

IV. Bolesti pleure (poplu}nice, porebrice) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Upale pleure (porebrice, poplu}nice) (pleuritis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Suhi pleuritis (pleuritis sicca). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Vodena upala porebrice (pleuritis exsudativa). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tumori pleure . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pneumotoraks (pneumothorax). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

V. Respiracijska insuficijencija (insufficientia respiratoria) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kroni~na respiracijska insuficijencija (insufficientia respiratoria chronica) . . . . . . . . . .

Izvanplu}ni uzroci respiracijske insuficijencije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

VI. Medijastinum (sredoprsje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kroni~no plu}no srce (cor pulmonale chronicum) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Duhanski dim, izravni neprijatelj zdravlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Metode pregleda i pretraga respiracijskog sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Fizikalne metode pregleda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Op}i znakovi bolesti di{nih organa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Laboratorijske i instrumentalne pretrage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bronhoskopija i bronhografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Radioizotopske pretrage. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Biopsijske metode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Instrumentalne funkcionalne plu}ne pretrage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ultrazvuk. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Reolo{ke pretrage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Imunolo{ke pretrage. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

CT i MR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

117 118 118 120 120 120 121 121 122 123 123 124 125 125 125 126 126 127 127 127 127 127 128 128 129 129 132 132 133 134 135 135 135 135 136 136 136 136 138 138 138 139

6. BOLESTI I POREME]AJI ORGANA PROBAVNOG SUSTAVA . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Uvod – Pristup bolesniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Podsjetnik iz anatomije i fiziologije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

Simptomi i znakovi bolesti probavnih organa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Va‘nije bolesti usta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 I. Bolesti jednjaka, ‘eluca i crijeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 1. Bolesti jednjaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Upale jednjaka (oesophagitis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Ahalazija (achalasia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 Varikoziteti jednjaka (varices oesophagi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 Hijatusna hernija (hiatus hernia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 Karcinom jednjaka (carcinoma oesophagi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 2. Bolesti ‘eluca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 Akutni katar ‘eluca (gastritis acuta) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Kroni~ni gastritis (gastritis chronica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 Vrijed ‘eluca i dvanaesnika (ulcus ventriculi i ulcus duodeni) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 Tumori ‘eluca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 Karcinom ‘eluca (carcinoma ventriculi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 3. Crijevne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 Upale crijeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Akutna upala crijeva (enterocolitis acuta) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Kroni~na upala crijeva (enterocolitis chronica). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Sindrom lo{e apsorpcije (syndroma malabsorptionis). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 Bolesti debeloga crijeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 Upala debelog crijeva (colitis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 Crohnova bolest (Enteritis terminalis, morbus Crohn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Pseudomembranski enterokolitis (Enterocolitis pseudomembranosa) . . . . . . . . . . . . 161 Ulcerativni ili ulcerozni kolitis (colitis ulcerativa idiopathica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Divertikuloza debeloga crijeva (diverticulosis colonis crassi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 Funkcijski poreme}aji crijeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 Hemoroidi ili {uljevi (noduli haemorrhoidales). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 Tumori tankog i debelog crijeva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 II. Jetrene bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Vrste ‘utice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Podsjetnik iz anatomije i fiziologije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 1. Akutni medikamentni i toksi~ni hepatitis (hepatitis e medicamentis). . . . . . . . . . . . . . 167 2. Kroni~ni hepatitis (hepatitis chronica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 3. Ciroza jetre (cirrhosis hepatis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Patofiziologija jetrene kome . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 4. Tumori jetre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 III. Bolesti ‘u~nog mjehura i ‘u~nih vodova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 Podsjetnik anatomije i fiziologije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 Upala ‘u~nog mjehra (cholecystitis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 Akutna upala ‘u~nog mjehra (cholecystitis) acuta Kroni~na upala ‘u~nog mjehura (cholecystitis chronica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 2. @u~ni kamenci (cholelithiasis). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 Komplikacije kolelitijaze – koledokolitijaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 3. Tumori ‘u~nog mjehura i ampularne regije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 IV. Bolesti gu{tera~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177

1. Upale gu{tera~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Akutna upala gu{tera~e (pancreatitis acuta) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kroni~na upala gu{tera~e (pancreatitis chronica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Tumori gu{tera~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

V. Metode pretra‘ivanja probavnog sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Laboratorijske i instrumentalne pretrage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pretraga probavnih sokova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Endoskopija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Rentgenske pretrage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ultrazvuk u gastroenterologiji i hepatologiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pretrage pomo}u radioizotopa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Biopsija organa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

177 177 179 179 179 179 180 180 182 183 184 184

7. ZNA^AJNIJE BOLESTI I POREME}]JI MOKRA]NOG ILI URINARNOG SUSTAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Uvod – Pristup bolesniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Podsjetnik iz anatomije i fiziologije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Simptomi i znakovi bolesti urinarnog sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

I. Bolesti bubrega i urinarnog sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Bolesti glomerula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Akutni glomerulonefritis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Nefrotski sindrom (syndroma nephroticum) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kroni~ni glomerulonefritis (glomerulonephritis chronica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bubre‘ne bolesti u trudnica (toxemia graviditatis, eclampsia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Bolesti bubre‘nih kanala i me|ustani~ja (tubulointersticijske bolesti). . . . . . . . . . . . . . . .

Pijelonefritis (pyelonephritis). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kamenci u bubrezima i mokra}nim vodovima (urolithiasis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tumori bubrega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Zatajivanje bubrega (insufficientia renum) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Metode pretra‘ivanja urinarnog sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pretrage mokra}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ispitivanje bubre‘nih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Rentgenske pretrage u dijagnostici bubre‘nih bolesti i bolesti mokra}nih vodova . . . . .

Radioizotopna ili nuklearnomedicinska dijagnostika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ultrazvuk u nefrologiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Cistoskopija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

186 186 186 188 189 189 191 195 198 200 200 200 202 203 204 208 208 210 211 213 213 214

8. VA@NIJE BOLESTI I POREME]AJI KRVOTVORNOG SUSTAVA . . . . . . . . . . . . .

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Va‘niji simptomi i znakovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Podrijetlo krvnih stanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Eritrociti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Leukociti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Trombociti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Krvna plazma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Laboratorijske pretrage u hematologiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

I. Bolesti krvotvornih stanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

216 216 216 218 218 219 220 220 221 222

A. Bolesti eritrocitarnog sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Anemija ili slabokrvnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Morfolo{ka podjela anemija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Anemije zbog akutnog gubitka krvi i ‘eljeza (anaemia sanguinationis causa, anaemia posthaemorrhagica, sideropenica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Anemije zbog kroni~nog gubitka ‘eljeza i krvi (anaemia sideropenica) . . . . . . . . . .

2. Anemije zbog poja~ane razgradnje eritrocita (hemoliti~ke anemije) . . . . . . . . . . . . . .

Nasljedne hemoliti~ke anemije (intrakorpuskularne anemije) . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Defekt membrane eritrocita (nasljedna sferocitoza) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ste~ene hemoliti~ke anemije (ekstrakorpuskularne) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . a) Transfuzijske anemije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b) Hemoliti~ka bolest novoro|en~eta ili fetalna eritroblastoza . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Anemije zbog poreme}enog sazrijevanja eritrocita (deficitarne i aplasti~ne anemije) Anemije uzrokovane nutricijskim deficitom (deficitarne anemije) . . . . . . . . . . . . . .

Megaloblasti~ne anemije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Perniciozna anemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Megaloblasti~na anemija uzrokovana deficitom folne kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ostale megaloblasti~ne anemije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Anemije zbog insuficijencije ko{tane sr‘i (aplasti~ne anemije) . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Policitemije (polycythaemiae) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Primarna policitemija (polycythaemia vera, erythraemia). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sekundarne policitemije – poliglobulije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B. Bolesti leukocita i mati~nih stanica leukopoeze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Leukocitoza i leukopenija (leukocytosis, leukopenia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Agranulocitoza (agranulocytosis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Leukemije ili leukoze (leucaemia, leukemia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Akutne leukemije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kroni~ne leukemije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kroni~na granulocitna leukemija (kroni~na mijeloi~na ili mijeloidna leukemija – leucaemia granulocytica chronica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

C. Limfoproliferativne bolesti (bolesti limfati~nog tkiva) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Hodgkinova bolest (Hodgkinov limfom) (morbus Hodgkin) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Kroni~na limfocitna leukemija (leucaemia lymphocytica chronica). . . . . . . . . . . . . . .

3. Multipli mijelom (mijelom plazmastanica) (myeloma multiplex, plasmocytoma) . . . .

D. Bolesti hemostaze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Krvarenja u vezi s promjenama krvnih ‘ila (vaskularni hemoragijski sindrom) . . . . .

Henoch-Schönleinova purpura (anafilaktoidna purpura) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sekundarne purpure . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Krvarenja u vezi s patolo{kim promjenama trombocita (trombocitopatije) . . . . . . . . .

Trombocitopenije (thrombocytopeniae) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Autoimuna trombocitopeni~na purpura (purpura thrombocytopenica idiopathica, Werlhofova bolest) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Krvarenja u vezi s poreme}enim stvaranjem i razgradnjom faktora koagulacije – koagulopatije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hemofilije (haemophiliae) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

222 222 223 223 223 224 224 225 225 225 225 226 226 226 227 228 228 228 229 229 230 230 230 230 231 232 234 234 235 235 237 237 238 238 238 239 239 239 240 241 241

9. ZNA^AJNIJE BOLESTI I POREME]AJI ENDOKRINOG SUSTAVA . . . . . . . . . . .

Uvod – Pristup bolesniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Bolesti endokrinog dijela gu{tera~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [e}erna bolest (diabetes mellitus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Faze razvoja dijabetesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Metaboli~na faza manifestnog dijabetesa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dijabeti~na ketoacidoza i koma (ketoacidosis et coma diabeticum) . . . . . . . . . . . . . .

Vaskularna faza dijabetesa ili kasni sindrom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Lije~enje dijabetesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [tetne nuspojave inzulina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Peroralni antidijabetici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Bolesti hipofize (hypophysis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bolesti prednjeg re‘nja hipofize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Smanjeno stvaranje i izlu~ivanje hormona. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pove}ano izlu~ivanje jednog ili vi{e hormona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Gigantizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Akromegalija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bolesti stra‘njeg re‘nja hipofize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Bolesti {titnja~e (gl. thyreoidea) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Gu{a ili struma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Obi~na gu{a (struma simplex) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hipertireoza (hyperthyreosis). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Karcinom {titnja~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hipotireoza (hypothyreosis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tireoiditis (De Quervainova bolest) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Paratireoidne ‘lijezde (glandulae parathyreoideae) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Bolesti nadbubre‘nih ‘lijezda (glandulae suprarenales) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Smanjenje funkcija nadbubre‘ne ‘lijezde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Adisonova bolest (morbus Addisoni) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hiperfunkcija nadbubre‘ne ‘lijezde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6. Bolesti spolnih ‘lijezda (ovarij i testis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bolesti jajnika ili ovarija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bolesti testisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Poreme}aji spola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Metode pregleda i pretraga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Fizikalne metode pregleda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Laboratorijske pretrage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

244 244 245 245 247 248 248 249 250 253 254 258 258 258 259 259 259 259 259 259 260 260 262 262 263 263 263 264 264 264 265 265 265 266 267 267 267

10. VA@NIJE BOLESTI I POREME]AJI LOKOMOTORNOG SUSTAVA . . . . . . . . . . 270 Uvod – Pristup bolesniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270 Simptomi i znakovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270 A. Bolesti zglobova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 I. Upalne reumatske bolesti zglobova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 1. Reumatska vru}ica (febris rheumatica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 2. Reumatoidni artritis (kroni~na reumatska upala zglobova) (arthritis rheumatoides)272

3. Ankiloziraju}i spondilitis (spondylitis ankylopoetica seu ankylosans) . . . . . . . . .

II. Ulozi ili uri~na dijateza (arthritis urica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

III. Degenerativne bolesti zglobova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Artroze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

IV. Difuzne bolesti vezivnoga tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B. Mi{i}ne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

C. Ko{tane bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Osteoporoza (osteoporosis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Osteomalacija (osteomalacia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Metode pretra‘ivanja lokomotornog sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

274 274 275 275 276 276 277 277 278 280

11. ZNA^AJNIJE BOLESTI I POREME]AJI IMUNOLO[KOG SUSTAVA . . . . . . . . .

Uvod – Pristup bolesniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

I. Antigeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

II. Protutijela ili antitijela. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Humoralna protutijela (limfociti B) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Stani~na protutijela (limfociti T) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Makrofagi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

III. Poreme}aji imunosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

A. Reakcije preosjetljivosti – op}i prikaz (alergijske reakcije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Anafilaksija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sistemna i lokalna anafilaksija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B. Bolesti preosjetljivosti (alergijske bolesti) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Peludna hunjavica (rhinitis allergica, pollenosis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Serumska bolest (morbus sericus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Anafilakti~ni {ok (shock anaphylacticus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Alergijska bronhalna astma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Urtikarija (urticaria) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

IV. Zna~ajnije bolesti i poreme}aji imunolosustava u stanjima imunodeficijencije . . . . . . .

A. Kongenitalne imunodeficijencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B. Ste~ene imunodeficijencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Jatrogene imunodeficijencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Progresivni oblici imunosupresije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sindrom ste~ene imunodeficijencije S I D A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Autoimunost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Autoimunolo{ke bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Metode pretra‘ivanja imunosustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

282 282 282 283 283 283 285 286 286 288 289 289 289 289 290 291 291 291 291 292 292 292 293 294 295 296

DODATAK Novi me|unarodni sustav veli~ina i jedinica u medicinskoj praksi – osnovni pojmovi . . . . . . . 298 Kratice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305 Kazalo pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306

Predgovor ~etrnaestom izdanju XIII. izdanje brzo je rasprodano, pa evo XIV. izdanja, u kojem su obavljene potrebne korekcije tiskarskih gre{aka previ|ene u pro{lom izdanju. Ina~e tekst bitno nije mijenjan, pa je program ostao uglavnom nepromijenjen – dosljedno uskla|en s planom i programom Ministarstva prosvjete Republike Hrvatske. Samo su ispu{tene opsoletne, a dodane nove znanstveno utvr|ene ~injenice u vezi s dijagnostikom, klini~kom slikom, komplikacijama i lije~enjem bolesti.

U Zagrebu, 24. lipnja 2001.

Prof. dr. sc. Roko @ivkovi}

bolest. Stoga ka‘emo da je bolest poreme}aj u gra|i i funkcijama organizma.

Neki definiraju bolest kao poreme}aj normalnog funkcioniranja organizma ili organa, neki smatraju da je bolest reakcija ‘ivog organizma na o{te}enje. Znanost koja se bavi prou~avanjem bolesti naziva se patologijom (gr~. páthos = bolest, bolesno stanje, lógos = rije~, znanost, pojam). Patologija prou~ava poreme}aje gra|e, a patofiziologija poreme}aje funkcije u bolesnom organizmu.

Invalidnost nije bolest, nego posljedica neke bolesti, ozljede ili djelovanja drugih faktora (v. Invalidnost). Tako|er se ni anomalije gra|e ne smatraju bole{}u. Stoga je definicija pojma bolesti vrlo slo‘ena i treba je jo{ prou~avati, pogotovo kad se zna da postoji bolesnik, a ne bolest.

Bolest se mo‘e ograni~iti na pojedine dijelove, a mo‘e zahvatiti cijeli organizam, {to ovisi o mjestu i rasprostranjenosti poreme}aja gra|e i funkcije. Svaka je bolest zna~ajka ‘ivog bi}a; mrtva tvar ne mo‘e biti bolesna. Nekad je vrlo te{ko povu}i o{tru granicu izme|u bolesti i zdravlja.

Zdravlje, bolest i smrt vrlo su slo‘eni procesi koji ovise o raznim i mnogobrojnim faktorima. Na slijede}im stranicama nastojat }emo upoznati op}e uzroke bolesti, razvoj i tok te ishod bolesti: pobjedu organizma nad uzrokom bolesti – te smrt, prestanak ‘ivota organizma.

I. Op}i uzroci bolesti Bolest ne mo‘e nastati sama od sebe; mora postojati uzrok ili etiologija bolesti. S obzirom na razli~ite uzroke, a radi preglednosti, sve bolesti svrstavamo u {est grupa: *

8

1. bolesti uzrokovane biolo{kim uzro~nicima; 2. bolesti uzrokovane fizikalnim i kemijskim agensima; 3. metaboli~ne, deficitarne i hormonalne bolesti; 4. nasljedne i priro|ene bolesti; 5. funkcionalne i psihosomatske bolesti, te 6. ostale bolesti i bolesti nepoznate etiologije.

U internoj medicini istaknuto mjesto imaju bolesti uzrokovane biolo{kim, kemijskim faktorima, te metaboli~ne bolesti, neke nasljedne i priro|ene bolesti, funkcionalne i psihosomatske bolesti, te velika grupa bolesti nepoznata uzroka.

1. Biolo{ki uzro~nici bolesti Sve ‘ive uzro~nike bolesti iz ‘ivotinjskog i biljnog svijeta nazivamo zajedni~kim imenom biolo{ki uzro~nici (gr~. bios = ‘ivot). To su ujedno i najva‘niji uzro~nici bolesti uop}e. Slika 1. pokazuje, pojednostavljeno, sve va‘nije biolo{ke uzro~nike. Iscrpno }e o biolo{kim uzro~nicima biti govora u ud‘beniku zaraznih bolesti.

Na{em oku nevidljive ‘ive uzro~nike iz biljnog i ‘ivotinjskog svijeta zajedni~kim imenom nazivamo mikroorganizmi ili mikrobi*. Najve}im dijelom pripadaju biljnom, a tek manjim dijelom ‘ivotinjskom svijetu. a) Pra‘ivotinje ili protozoa pripadaju ‘ivotinjskome svijetu. To su najsitnija jednostani~na ‘iva bi}a, veli~inu kojih mo‘emo mjeriti samo mikronima (1 mikron ili mikrometar = tisu}iti dio milimetra). Va‘nije su pra‘ivotinje ameba – uzro~nik gri‘e, plazmodiji malarije, lamblija i trihomonas.

mikrobi za koje se te{ko mo‘e dokazati pripadaju li ‘ivotinjskom ili biljnom svijetu zovu se protisti.

Slika 1. Biolo{ki uzro~nici bolesti

b) Me|u mikrobe biljnog svijeta ubrajamo gljivice, aktinomicete, bakterije, rikecije i viruse.

Gljivice (plijesni i kva{~eve gljivice), osim raznih ko‘nih bolesti uzrokuju i znatan broj bolesti unutarnjih organa. Mnoge su

9

crvenilom jasno se razlikuje od okolne zdrave ko‘e. Bolest traje desetak dana, ali se proces mo‘e kad{to pro{iriti na duboke vene.

Dijagnoza flebotromboze i upale dubokih vena ovisi o lokalizaciji procesa. Uz klini~ku sliku boli, povi{ene temperature i tahikardije te lokalne otekline, lokalni nalaz upu}uje na mjesto procesa. Kad su zahva}ene duboke vene noge i zdjelice, cijeli je ekstremitet cijanoti~an i ote~en. Potvrdu klini~ke dijagnoze pru‘a ultrazvuk (Dopplerova sonda), radiofibrinogenski test i flebografija.

Dijagnozu povr{inske upale lako je prepoznati samom inspekcijom.

Prognoza je duboke flebotromboze lo{a ako se tromb otkine i izazove plu}nu emboliju. Tromb se u povoljnijem slu~aju mo‘e organizirati, a bolesna vena ostaje djelomi~no propusna za krvotok. Ako se vena potpuno za~epi, krv ne mo‘e pro}i kroz to mjesto, mo‘e se vrlo sporo, godinama kona~no razviti posttromboti~ni sindrom, koji se o~ituje oteklinom koja je u po~etku mekana, a poslije na pritisak sve tvr|a, uz pojavu tamnosme|e pigmentacije ko‘e i pro{irenja vena. Na ko‘i se kasnije mogu pojaviti upale, egzemi, gljivi~ne i bakterijske infekcije, napose kad se ko‘a ozlijedi. Dosta su ~esti pli}i ili dublji vrijedovi (ulkusi) koji mogu duboko prodirati u meko tkivo. Naj~e{}e se pojavljuju na potkoljenici, napose iznad gle‘nja (ulcus cruris).

Lije~enje povr{inske flebotromboze i tromboflebitisa provodi se stavljanjem kompresivnog zavoja kako bismo bolesniku omogu}ili hodanje. Tako se spre~ava duboka tromboza. Lokalno se mogu primijeniti heparinske masti i alkoholni oblozi uz povi{en polo‘aj udova. Pri jakim bolima mogu se dati analgetici kao indometacin ili pirazolon.

Duboki tromboflebitis i trombozu treba lije~iti u bolnici. Prvih se dana stavi kompresivni zavoj, a noga lagano podigne. Ve} nakon tjedan dana ve}ini se bolesnika dopu{ta ustajanje iz kreveta i hodanje, ali samo 88

s kompresivnim zavojem. Lije~enje antikoagulansima u pravilu se provodi u svim slu~ajevima duboke tromboze. Obi~no se po~iSlika 10. Shematski prikaz ~e{}ih oblika embolije

nje heparinom koji treba davati u to~no odre|eno vrijeme svakih 6 sati, a nekoliko dana poslije uvode se peroralni antikoagulansi. Kad je prisutna upala, primjenjuju se odgovaraju}i antibiotici. U izabranim slu~ajevima poduzima se kirur{ki zahvat odstranjivanja tromba (trombektomija).

Vrlo je va‘no suzbijanje tromboze. Svaka rodilja i svi bolesnici odmah nakon izvr{ene operacije (u operiranih se rado razvija tromboza!) moraju paziti da im noge ne budu ni~ime pritisnute u krevetu da bi se odr‘ao normalan tok krvi. Bolesniku neposredno nakon operacije sestra mora redovito pomicati noge (pasivno micanje), a ~im mu stanje zdravlja dopusti, bolesnik mora sam aktivno micati udovima. To treba provoditi i u svim drugim stanjima u kojima lako mo‘e nastati tromboza: potrebno je pasivno i aktivno gibanje udova.

Komplikacije su tromboze tromboembolije. Iz nogu, iz zdjeli~nih vena i drugih vena tromb se mo‘e otkinuti i, no{en strujom krvi, sti}i u plu}a gdje uzrokuje emboliju plu}ne arterije (v. »Embolija arterija«).

Gnojne upale na licu, napose furunkuli na gornjoj usni, mogu uzrokovati upalu mo‘danih vena s kojima su vene gornje usne i nosa u neposrednoj vezi. Stiskanje »~ira« na licu opasan je obi~aj. Tako se mo‘e nasilno iz furunkula u mo‘dane vene potjerati gnoj s klicama.

Pro{irenje vena (varices, varicositates) Da bi vena mogla obavljati svoju normalnu funkciju, mora biti normalno prohodna lumena, a stijenka normalne gra|e. Ako se pritisak u lumenu zbog bilo kojih razloga znatno pove}a, a gra|a stijenke promijeni, vena se nenormalno pro{iri i izvije (postaje tortuozna). To se mo‘e dogoditi svakoj veni, ali su najugro‘enije:

– no‘ne vene – vene jednjaka i – hemoroidne vene.

Vene jednjaka i hemoroidne vene pro{ire se zbog vrlo povi{enog tlaka u portalnoj veni (portalna hipertenzija, v. ciroza jetre).

Naj~e{}e je pro{irenje vena na nogama.

Od toga boluje oko 10-20% stanovni{tva u tijeku ‘ivota, osobito starije osobe, nakon 50. godine. @ene su nakon 30. godine ~etiri puta ~e{}e ugro‘ene zbog pritiska na vene u trudno}i. Ugro‘ene su i debele osobe stoga {to, osim povi{ena trbu{noga tlaka, va‘nu ulogu imaju i integritet venske stijenke, te potpora okolnoga mi{i}noga tkiva koje potpoma‘e cirkulaciju krvi u venama.

Bolesti su osobito skloni ljudi koji u poslu moraju dugo stajati na nogama, jer uspravan stav izaziva najja~i pritisak na no‘ne vene.

Klini~ka slika. Napadnute vene, koje su dilatirane, tortuozne, izdu‘ene sa znatno promijenjenom stijenkom i vrlo o{te}enim zaliscima, nesposobne su provoditi krv, pa dolazi do venskog zastoja, oteklina i tromboze noge. Usprkos tome, ve}ina bolesnika nema posebnih smetnji, samo se neki tu‘e na bol. S vremenom uz perzistentnu oteklinu dolazi do vrlo izra‘enih trofi~nih promjena na ko‘i, koja postaje upaljena, tamnosme|a i egzulcerirana (varikozni vrijedovi ili ulkusi). Tromboembolija iz varikozno pro{irenih vena rijetka je pojava.

Dijagnoza se mo‘e postaviti samim promatranjem noge. Ultrazvuk i flebografija u dvojbenim slu~ajevima mogu mnogo pomo}i.

Lije~enje. Lije~enje se sastoji u sljede}em: visok polo‘aj noge, kompresivni zavoj ili elasti~ne ~arape, a katkad i kirur{ki zahvat.

89

reakcije kao {to su alergijski rinitis, urtikarija ili ekzem.

Reaginski tip astme klasi~an je primjer imunolo{ke reakcije preosjetljivosti I tipa (anafilakti~ni tip), koju posreduje antitijelo imunoglobulin E (IgE), a u manjeg broja bolesnika i III tip.

U sukobu antigena i protutijela IgE osloba|aju se iz stanica (tkivni bazofilni leukociti, mastociti) supstancije koje nazivamo medijatori (posrednici).

To su: primarni a) histamin b) eozinofilni kemotakti~ni faktor = ECFA c) faktor kemotaksije neutrofila (NCF) d) heparin e) bazofilni kalikrein anafilaksije (BKA) sekundarni koji se osloba|aju iz tkivnih bazofila su: a) spororeagiraju}a supstancija = SRSA b) metaboliti arahidonske kiseline (prostaglandini i leukotrieni) c) faktor koji aktivira trombocite = PAF. Najva‘niji bronhokonstriktori su histamin i leukotrieni.

Nealergijska bronhalna astma po veli~ini je druga velika grupa astme. Javlja se u osoba koje su genetski prenadra‘ljive na nespecifi~ne iritanse (metilkolin, hladan zrak i dr.). Mehanizam nastanka nije jo{ sasvim rasvijetljen. ^ini se da va‘nu ulogu ima prenadra‘ljivost (hiperiritabilnost) bronha, premda ni uzrok tome jo{ nije poznat.

I preosjetljivost na uzro~nike infekcije, ~ini se tako|er mo‘e imati odre|enu ulogu. Ko‘no je testiranje na uzro~ne antigene negativno. IgE nije povi{en kao u reaginskoj astmi.

Profesionalna ili industrijska astma inducirana je kemikalijama. Javlja se nakon ponovljenog izlaganja dimu raznih smola i plasti~nih masa, kemijskoj pra{ini, plinovima i drugim kemijskim spojevima. I najmanje koli~ine kemikalije mogu uzrokovati napadaj. Ko‘ni testovi induciraju tip I. i tip III. imunolo{ke reakcije. Zovu je mije{ani oblici astme. (v. imunolo{ke bolesti).

Aspirinska astma sasvim je posebna.

Javlja se u bolesnika koji pate od ponavljanih upala nosa (rinitisa) i polipoze nosa. Svi su oni osjetljivi isklju~ivo na male doze aspirina. Nakon uzimanja tog lijeka dobiju ne samo napadaj astme nego i urtikariju.

Posljedica je poreme}ene sinteze prostagla-

Tablica 4. Tipovi astme

Tip astme

Precipitiraju}i faktor*

Mehanizam

I. alergijska ili atopi~na

poticaj specifi~nim antigenom

imuna alergijska reakcija tip I (IgE), tip III. te mije{ani I i II

II. nealergijski tipovi: 1. nereaginska

infekcije di{noga trakta

nepoznat, di{ni putovi hiperreaktivni imunosna reakcija (tip I. i III) nepoznat, di{ni putovi hiperreaktivni

2. industrijska ili profesionalna astma 3. aspirinska astma ili idiosinkrazijska

poticaj kemijskim supstancijama aspirin

* Svi tipovi mogu biti precipitirani hladno}om, stresom, naporom i sl.

108

ndina acetilsalicilnom kiselinom i nesteroidnim antireumaticima (indometacin i dr.).

To je primjer nealergijske astme uzrokovan ko~enjem sinteze bronhospazmoliti~nih prostaglandina, i stimulacijom sinteze bronhospasti~nih prostaglandina.

Nespecifi~ni percipitiraju}i faktori.

Napadaj bilo kojeg tipa astme mogu pospje{iti razli~iti nespecifi~ni faktori kao hladno}a, tjelesni napor, uzbu|enje (psihogena astma) i sl. ^ini se da svi ti nespecifi~ni faktori mogu uzrokovati spazam u ljudi kojih su bronhi postali previ{e nadra‘ljivi (hiperiritabilni) alergijom ili su genetski predodre|eni. Danas se smatra da svi astmati~ni bolesnici, bez obzira na tip i mehanizam, posjeduju takve di{ne putove koji previ{e reagiraju (hiperreaktivni su, ali ne preosjetljivi!) na nespecifi~ne iritanse i bronhokonstriktorne agense (agense koji uzrokuju konstrikciju bronha). Treba naglasiti da svi ispitanici s pozitivnim testom nespecifi~ne hiperreaktivnosti bronha nisu bolesnici od bronhalne astme.

Klini~ka slika. Razlikujemo dva va‘na klini~ka oblika astme: klasi~an astmati~ni napadaj i astmati~no stanje (status asthmaticus).

Klasi~an astmati~ni napadaj po~ne iznenada ote‘anim disanjem. Inspirij je kratak, bolesnik s naporom udi{e zrak, a jo{ ga s ve}im naporom izdi{e, jer je ekspirij vrlo ote‘an i produ‘en. Zbog smetnji prolazu zraka ~uje se glasno zvi‘danje. Zrak za vrijeme ekspirija te{ko izlazi ne samo zbog spazma bronha i zbog edema sluznice nego i zbog ~epova koji »zarobe« zrak. Klasi~an napadaj traje oko 1 do nekoliko sati, a iznimno mo‘e biti i kra}i (pa traje samo nekoliko minuta). Nakon napadaja bolesnik iska{* **

ljava izvjesne koli~ine ‘ilavog sluzavog iska{ljaja, {to mu znatno olak{a disanje.

Ve}ina se bolesnika izme|u dvaju napadaja osje}a sasvim dobro, nemaju nikakvih smetnji, smatraju se zdravim. Samo u nekim rje|im slu~ajevima simptomi i znakovi, u vrlo umjerenu obliku, perzistiraju cijelo vrijeme (odgo|ena reakcija).

Najte‘i je oblik status asthmaticus ili astmati~no stanje. Tako|er po~ne naglo, ali mo‘e po~eti i postupno, traje danima i tjednima, jako pogor{ava ventilacijske funkcije plu}a, izaziva te{ku cijanozu, a nekad i smrt. ^e{}i je u bolesnika kojima astma traje du‘e. Favoriziraju ga sekundarne respiracijske infekcije, emocije, promjene klime i vrlo ~esto pretjerano uzimanje simpatikomimetika (alupent, noradrenalin, aleudrin itd.).

Zbog dugog trajanja dolazi do optere}enja desne strane srca s tahikardijom, ubrzanim pulsom i padom tlaka krvi. Temperatura mo‘e biti povi{ena (respiratorna infekcija).

Bolesnikovo lice je pokriveno hladnim znojem, a on je u strahu i nemiran. Ako mu se hitno ne pru‘i pomo}, tragedija je obi~no neizbje‘na. Smrtnost je u SAD 1-2 na 100.000 stanovnika.

Dijagnoza bronhalne astme postavlja se ve} na osnovi anamneze i klini~ke slike u napadaju. Te‘e je prepoznati pojedine tipove, iako danas alergijsku astmu nije te{ko dokazati, jer je u tih bolesnika u krvi povi{en antigenspecifi~ni IgE u RAST* i RIST**testu, ko‘ni test na uzro~ni antigen je pozitivan, a bolesnikova dob ispod 35 godina (tzv. juvenilni tip astme). ^esta je eozinofilija.

Potrebno je mjerenje plu}nih funkcija, odre|ivanje acidobazi~nih stanja i ispitivanja ko‘nih testova.

RAST = radio allergosorbent test (engl.)

RIST = radio imminosorbent test (engl.)

RASTom se odre|uje specifi~ni IgE na pojedine alergene, a RISTom ukupni IgE.

109

PITANJA iz poglavlja BOLESTI I POREME]AJI DI[NOG SUSTAVA 1. Kakvo je zna~enje bolesti respiracijskog sustava u svijetu i u nas?

2. Koji su va‘niji simptomi bolesti di{nih organa?

3. Koji su va‘niji klini~ki znakovi respiracijskih bolesti?

4. Koja je razlika izme|u respiracijske i kardijalne dispneje?

5. Po ~emu se akutne upale gornjih di{nih putova razlikuju od gripe?

6. Koje vrste kroni~nog bronhitisa razlikujemo?

7. [to su bronhiektazije, a {to bronhiolitis?

8. Kako danas ve}ina stru~njaka dijeli bronhalnu astmu?

9. [to je atopija, a {to su atopi~ari?

10. Podrijetlo rije~i alergija?

11. [to je profesionalna astma? U ~emu se razlikuje od aspirinske?

12. [to je centroacinusni plu}ni emfizem?

13. Koji je vanjski {tetni porok va‘an uzrok emfizema i na koji na~in?

14. Koji uzro~nici ~e{}e uzrokuju primarne pneumonije?

15. [to su primarne atipi~ne pneumonije?

16. Koja je razlika izme|u lobarne i lobularne pneumonije?

17. Koje su ~e{}e komplikacije nelije~ene ili lo{e lije~ene pneumonije?

18. Kakvo zna~enje za na{e javno zdravstvo ima danas tuberkuloza?

19. Navedite nekoliko va‘nijih prvih znakova plu}ne tuberkuloze?

20. [to su granulomatoze plu}a i kako se prepoznaju?

21. Koji je naj~e{}i zlo}udni tumor di{nog sustava?

22. Navedite ~e{}e uzroke eksudativnog pleuritisa?

23. Kakve vrste pneumotoraksa naj~e{}e susre}emo u na{im bolnicama?

24. Kakvu va‘nost predstavlja sredoprsje?

25. Kako nastaje kroni~no plu}no srce?

26. Koliko su uspje{ni kardijaci u lije~enju dekompenziranoga kroni~noga plu}nog srca?

27. Koje su va‘nije fizikalne metode pregleda respiracijskog bolesnika?

28. Kakva je razlika izme|u hiperkapnije i hiperventilacije?

29. Kod kojih se respiracijskih bolesti pojavljuje cijanoza?

30. [to je Tiffeneauov test?

31. Kakvu korist suvremeni UZ mo‘e pru‘iti pri dijagnostici plu}nih bolesti?

140

6.

Bolesti i poreme}aji organa probavnog sustava Uvod – Pristup bolesniku Bolesti probavnih organa ~ine po u~estalosti drugu skupinu bolesnika lije~enih u na{im bolnicama. Osim toga, uzrok su oko 4% svih smrtnih slu~ajeva. No, treba naglasiti da se taj postotak odnosi samo na nemaligne bolesti. Kad se zna da se oko 20% zlo}udnih tumora (rak, limfomi itd.) pojavljuje na jednjaku, ‘elucu, debelome crijevu i ostalim organima probavnog sustava, onda je jasno koliko je va‘no prou~avanje, lije~enje i suzbijanje bolesti probavnih organa, u nas i u svijetu. I podatak da u na{im ambulantnim ustanovama (domovi zdravlja i dr.) bolesnici s poreme}ajima i bolestima probavnih organa ~ine vi{e od 10% bolesnika na prvim pregledima jo{ vi{e govori o va‘nosti te skupine poreme}aja i bolesti u na{em zdravstvu i u medicini. Tu nisu obuhva}ene zarazne mikrobne bolesti tog sustava, kao ni zarazne parazitarne crijevne bolesti izazvane raznim crijevnim parazitima, koje su i u nas bile donedavno vrlo ~est uzrok bolesti, bolovanja i smrti. To prou~ava ud‘benik zaraznih bolesti.

Podrijetlo je naziva gastroenterologija gr~ko. Dolazi od rije~i gastér = ‘eludac, énteron = crijevo i lógos = znanost, nauka.

Gastroenterologija je znanost koja prou~ava bolesti probavnog sustava.

Do prije stotinjak godina lije~nik nije mogao niti otkriti niti prepoznati nijednu bolest probavnih organa nikako druk~ije osim svojim vlastitim osjetilima, dakle samo fizikalnim pregledom bolesnika. Suvre-

mena gastroenterologija raspola‘e instrumentima kojima mo‘e izvana ili iznutra vidjeti gotovo svaki dijeli} probavnog sustava.

Godine 1957. uvedena je nova metoda pretra‘ivanja {upljih probavnih organa fiberendoskopima (fiber, engl. = nit, a gr~. éndon = unutra, skopía = gledanje ili promatranje) koji nemaju toplinske, nego samo hladne svjetlosne zrake. Zato ih zovu i endoskopi na hladno svjetlo. Potpuno su savitljivi i mogu se uveesti u gotovo sva podru~ja kanalnoga probavnog sustava.

Osim crijevnih, veliku skupinu ~ine bolesnici oboljeli od bolesti jetre, ‘u~noga mjehura i gu{tera~e. Znanost o jetri zove se hepatologija, od gr~. hépar = jetra. Otkri}e uzro~nika upale jetre u Australiji (dr. Blumberg, godine 1967.), uvo|enje u svakodnevnu rutinu biopsije jetre Menghinijevom iglom (Menghini, 1957.) i, osobito, ultrazvuka od osamdesetih godina naovamo posebno je obogatilo hepatologiju, ali i cjelokupnu gastroenterologiju i cijelu internu medicinu.

Unato~ tim divovskim novim otkri}ima, jo{ je uvijek ~ovjek – zdravstveni djelatnik, lije~nik i medicinska sestra – taj koji jedini treba i mo‘e pomo}i bolesniku tako da mu se ljudski, pribli‘i i s njim uspostavi humani kontakt.

Podsjetnik iz anatomije i fiziologije Probavni sustav sastoji se od usne {upljine, ‘drijela, jednjaka, ‘eluca te tankog i debelog crijeva. Sve su to cjevasti, {uplji organi pa cijeli probavni sustav u cjelini sli~i duga~kom {upljem

141

mjehura. Instrumentom u kojem se nalazi opti~ki sistem lije~nik mo‘e neposredno promatrati sluznicu mokra}nog mjehura i prisutne patolo{ke promjene. Taj se instrument naziva cistoskop.

214

Cistoskopijom se mo‘e prosu|ivati brzina izlu~ivanja boje indigokarmina koji se daje intravenski.

PITANJA uz sedmo poglavlje BOLESTI URINARNOG SUSTAVA 1. Nabrojte va‘nije simptome bolesti bubrega i mokra}nih putova!

2. [to je diureza? Odakle potje~e taj naziv i za{to je va‘an za sestru?

3. Od ~ega se sastoji anatomska i funkcionalna jedinica bubrega?

4. Koji je danas va‘niji uzrok akutnoga glomerulonefritisa?

5. Koja je razlika izme|u anurije i uremije?

6. [to je EPHgestoza i {to zna~e ta tri slova?

7. Nabrojte va‘nije uzroke nefrotskog sindroma.

8. Koju komplikaciju treba posebice suzbijati kod nefrotskog sindroma?

9. Na kojem principu po~iva peritonealna dijaliza, a na kojem hemodijaliza?

10. Koje su osobe posebice izlo‘ene pijelonefritisu i za{to?

11. Kakva se bol pojavljuje kod bubre‘nih kamenaca?

12. Koje su ~e{}e komplikacije kod lo{e lije~enih bubre‘nih kamenaca?

13. Koja je razlika izme|u karcinoma bubrega i »hipernefroma«?

14. [to se podrazumijeva pod nazivom »sindrom gnje~enja«?

15. Koji su ~e{}i uzroci zatajivanja bubrega?

16. Koja je razlika izme|u oligurije, poliurije i retencije mokra}e?

17. [to se posti‘e pokusom »tri ~a{e« kod bubre‘nih bolesti?

18. Kako se ispituju bubre‘ne funkcije?

19. [to je urografija, a {to pijelografija?

20. Koja je danas uloga ultrazvuka u dijagnostici urinarnih bolesti?

21. [to je cistoskopija?

22. Kakvu dijagnosti~ku vrijednost ima CT u dijagnostici urinarnih bolesti?

215