Medicinska biokemija by Marko Habuš

Ljerka I{gum-Vorgi} / MEDICINSKA BIOKEMIJA Ud`benik za 4-godi{nje strukovne {kole za zdravstveno-laboratorijske tehni~are

MEDICINSKA NAKLADA â&#x20AC;&#x201C; ZAGREB

MEDICINSKA NAKLADA BIBLIOTEKA SREDNJO[KOLSKI UD@BENICI Ljerka I{gum-Vorgi} / MEDICINSKA BIOKEMIJA, ud`benik za 4-godi{nje strukovne {kole za zdravstveno-laboratorijske tehni~are Autorica: mr. sc. LJERKA I[GUM-VORGI], dipl. in`. medicinske biokemije, prof. savjetnik, strukovni nastavnik u Zdravstvenom u~ili{tu, Zagreb, Medvedgradska 55 Recenzenti: dr. sc. mr. ph. Dragutin KOZMAR (Osijek) dipl. in`. spec. medicinske biokemije Marija MU@INA (Zagreb) prof. dr. sc. Ante ROGULJI] (Zagreb) prof. dr. sc. Bo`idar [TRAUS (Zagreb)

CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i sveu~ili{na knji`nica, Zagreb UDK372.861.6(075.3) I[GUM-Vorgi} Ljerka Medicinska biokemija : ud`benik za zdravstveno-laboratorijske tehni~are / Ljerka I{gum-Vorgi}. - 3. izd. - Zagreb : Medicinska naklada, 2003. - (Biblioteka Srednjo{kolski ud`benici) Bibliografija. ISBN 953-176-217-1 430822078

ISBN 953-176-217-1

Ministarstvo znanosti, obrazovanja i {porta Republike Hrvatske odobrava za uporabu ud`benik za medicinsku biokemiju za 3. i 4. razred 4-godi{nje strukovne {kole, Rje{enjem br. 553-12-06-2; klasa: UP/IÂ°-602-09/04-03/00002, od 31. o`ujka 2006. godine. ÂŠ Sva prava pridr`ana. Ova je knjiga za{ti}ena autorskim pravima i ne smije se ni djelomi~no reproducirati, pohraniti u sustavu za reproduciranje, niti prenositi u bilo kojem obliku i na bilo koji na~in bez pismenoga dopu{tenja autora i izdava~a.

Ljerka I{gum-Vorgi}

MEDICINSKA BIOKEMIJA Ud`benik za 4-godi{nje strukovne {kole za zdravstveno-laboratorijske tehni~are 3. izmijenjeno i dopunjeno izdanje

MEDICINSKA NAKLADA ZAGREB, 2006.

Zahvaljujemo tvrtki CHRONOLAB AG Switzerland, Predstavni{tvo u Hrvatskoj, na dopu{tenju da objavimo slike obojenih preparata sedimenata urina preuzete iz njihova Atlasa sedimenata urina.

Sadr`aj

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 Povijest medicinske biokemije . . . Laboratorij i Vi . . . . . . . . . . . Materijal za ispitivanje . . . . . . . Metode . . . . . . . . . . . . . . Laboratorijska literatura i naputci za Kontrola valjanosti rada . . . . . . Referentne vrijednosti . . . . . . .

. . . . . . . . rad . . . .

. . . . . . .

1 2 3 3 4 7 9

1. Urin (mokra}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Sastav urina . . . . . . . . . . . . . . . . Analiza urina . . . . . . . . . . . . . . . . Skupljanje urina . . . . . . . . . . . . . . Skupljanje urina . . . . . . . . . . Konzervansi za urin. . . . . . . . . . . . . Fizikalna svojstva i pretrage urina. . . . . . Volumen urina . . . . . . . . . . . . . Metode mjerenja volumena urina . . Gusto}a urina . . . . . . . . . . . . . Mjerenje relativne gusto}e urina . . Reakcija urina (pH) . . . . . . . . . . . Mjerenje reakcije urina (pH). . . . . Boja urina . . . . . . . . . . . . . . . Izgled urina â&#x20AC;&#x201C; mute` i talog . . . . . . . Pregled boje i izgleda (mute`i) urina Miris urina . . . . . . . . . . . . . . . Kemijska svojstva i pretrage urina . . . . . Proteini u urinu . . . . . . . . . . . . . Dokazivanje proteina u urinu . . . . [e}eri u urinu . . . . . . . . . . . . . Dokazivanje {e}era u urinu . . . . . Ketonemija i ketonurija . . . . . . . . . Dokazivanje ketonskih tvari u urinu . @u~ne boje u urinu . . . . . . . . . . . Bilirubinurija . . . . . . . . . . . . Enterohepati~ni put . . . . . . . . . Dokazivanje `u~nih boja u urinu . . Dokazivanje urobilinogena . . . . . Dokazivanje bilirubina. . . . . . . . Hematurija i hemoglobinurija . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

16 17 17 18 19 20 20 20 21 21 21 22 22 24 24 25 26 26 27 28 29 31 32 33 33 35 35 36 36 37

Dokazivanje hematurije i hemoglobinurije . . . Mioglobinurija . . . . . . . . . . . . . . . . . . Methemoglobinurija. . . . . . . . . . . . . . . . Bakteriurija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dokazivanje nitrita u urinu . . . . . . . . . . Leukociturija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dokazivanje leukociturije . . . . . . . . . . . Sediment urina (mokra}ni sediment) . . . . . . . . . Organizirani elementi nativnoga sedimenta . . . . Neorganizirani elementi nativnoga sedimenta . . . Slu~ajni elementi u nativnome sedimentu . . . . . Elementi supravitalno obojenoga sedimenta urina. Pregled sedimenta urina . . . . . . . . . . . . . Bojenje prema Sternheimeru . . . . . . . . . Bojenje prema Sternheimer-Malbinu. . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

38 39 39 40 40 41 42 43 44 49 52 53 61 62 62

2. Krv i njezina svojstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Postupak pri uzimanju krvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Fizikalnokemijske osobine krvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Sastav krvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Ugljikohidrati plazme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Ispitivanje metabolizma glukoze. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Odre|ivanje koncentracije glukoze u krvi, serumu ili plazmi . . . . . . . . . . . . . . . 77 Du{ikovi spojevi u serumu i u plazmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Proteini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Metode odre|ivanja serumskih proteina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Neproteinski du{ikovi spojevi (NPN) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Odre|ivanje ukupnoga NPN-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Ureja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Metode odre|ivanja ureje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Kreatinin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Metode odre|ivanja kreatinina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Urati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Metode odre|ivanja urata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Funkcionalno ispitivanje bubrega (funkcionalni testovi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Lipidi i lipoproteini plazme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Lipoproteinske frakcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Lipidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Metode odre|ivanja kolesterola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Metode odre|ivanja triacilglicerola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Odre|ivanje LDL-kolesterola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Metabolizam lipoproteina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Ateroskleroza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Hiperlipidemije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Tipizacija hiperlipidemija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Fosfolipidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Ukupni lipidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Enzimi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Analiti~ki postupci u odre|ivanju kataliti~ke aktivnosti enzima . . . . . . . . . . . . . . . 114 Aminotransferaze (transaminaze) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 AST (aspartat aminotransferaza ili transaminaza) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 ALT (alanin aminotransferaza ili transaminaza) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Fosfataze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 AP (alkalna fosfataza) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 AcP ili KP (kisela fosfataza) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 g-GT ili GGT (g-glutamil transpeptidaza ili transferaza) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 LDH (laktat-dehidrogenaza) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 CK (kreatin-kinaza ili kreatin-fosfokinaza) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

MEDICINSKA BIOKEMIJA

Kolinesteraza (CHE) . . . . . . . . . . . . . Probavni enzimi . . . . . . . . . . . . . . . . . Amilaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lipaza. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tripsin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pepsin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Funkcionalno ispitivanje jetre . . . . . . . . . . Biokemijska ispitivanja o{te}enja hepatocita . Biokemijska ispitivanja kolestaze . . . . . . Ispitivanje funkcije jetre . . . . . . . . . . . Priro|ene hiperbilirubinemije . . . . . . . . Metode izvo|enja funkcionalnih testova . . . Dijagnostika gu{tera~nih bolesti . . . . . . . . . Dijagnostika infarkta miokarda. . . . . . . . . . Metode odre|ivanja sr~anih biljega . . . . . Tumorski biljezi . . . . . . . . . . . . . . . . . Metode ispitivanja tumorskih biljega . . . . . Elektroliti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kationi plazme . . . . . . . . . . . . . . . Natrij . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odre|ivanje natrija . . . . . . . . . Kalij . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odre|ivanje kalija . . . . . . . . . . Kalcij . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odre|ivanje kalcija . . . . . . . . . Magnezij . . . . . . . . . . . . . . . . Odre|ivanje magnezija . . . . . . . @eljezo . . . . . . . . . . . . . . . . . Odre|ivanje `eljeza . . . . . . . . . Bakar . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odre|ivanje bakra . . . . . . . . . . Cink. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odre|ivanje cinka . . . . . . . . . . Mangan . . . . . . . . . . . . . . . . . Kobalt . . . . . . . . . . . . . . . . . . Molibden . . . . . . . . . . . . . . . . Ostali kationi . . . . . . . . . . . . . . . . Olovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . Silicij . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stroncij . . . . . . . . . . . . . . . . . Arsen . . . . . . . . . . . . . . . . . . Litij . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Berilij . . . . . . . . . . . . . . . . . . Barij . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aluminij . . . . . . . . . . . . . . . . . Krom . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odre|ivanje TIBC . . . . . . . . . . Odre|ivanje UIBC . . . . . . . . . . Anioni plazme . . . . . . . . . . . . . . . . Kloridi (Cl–) . . . . . . . . . . . . . . . Fosfati (PO43–, HPO42–, H2PO44–) . . . . . Sulfati (SO42–) . . . . . . . . . . . . . . Hidrogenkarbonati (HCO3–) . . . . . . . Acidobazi~na ravnote`a . . . . . . . . . . . . . Odre|ivanje acidobazi~noga statusa. . . . . Hormoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podjela hormona . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sadr`aj

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

120 122 122 122 123 123 124 127 127 128 129 129 130 132 133 134 135 136 136 136 138 138 139 140 141 141 142 143 144 145 145 146 147 147 147 148 148 149 149 149 149 149 149 150 150 150 150 150 151 151 152 154 155 156 158 159 160

VII

Steroidni hormoni . . . . . . . . . . . . . . . . . Metode odre|ivanja steroidnih hormona . . . . Proteinski hormoni . . . . . . . . . . . . . . . . Metode odre|ivanja proteinskih hormona . . . Peptidni hormoni . . . . . . . . . . . . . . . . . Metode odre|ivanja peptidnih hormona . . . . Aminokiselinski hormoni . . . . . . . . . . . . . . Metode odre|ivanja aminokiselinskih hormona.

. . . . . . . .

162 163 165 167 169 170 171 172

3. Specijalni uzorci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Sputum (ispljuvak) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Davanje sputuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . Volumen sputuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . Miris sputuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Boja i izgled sputuma . . . . . . . . . . . . . . . . Makroskopsko ispitivanje sputuma . . . . . . . . . Mikroskopski pregled sputuma . . . . . . . . . . . Metode ispitivanja sputuma . . . . . . . . . . . . . Saliva (slina) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Skupljanje uzorka sline . . . . . . . . . . . . . . . @elu~ani sok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sastav èlu~anoga soka . . . . . . . . . . . . . . . Ispitivanje èlu~anoga soka . . . . . . . . . . . . . Kemijsko ispitivanje èlu~anoga soka . . . . . . . . Mikroskopski pregled sedimenta èlu~anoga soka . . Pretrage èlu~anoga soka . . . . . . . . . . . . . . Priprema bolesnika za va|enje èlu~anoga soka . Va|enje èlu~anoga soka . . . . . . . . . . . . Kemijske pretrage èlu~anoga soka . . . . . . . Mikroskopski pregled èlu~anoga soka . . . . . Izgled stanica u nativnom preparatu . . . . . . . Duodenalni sok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ispitivanje duodenalnoga soka. . . . . . . . . . . . Va|enje duodenalnoga soka . . . . . . . . . . . . Metode ispitivanja duodenalnoga soka . . . . . . . Kemijsko ispitivanje duodenalnoga soka . . . . . Pregled sedimenta duodenalnoga soka . . . . . Feces (stolica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Boja fecesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Miris fecesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kiselost fecesa (pH) . . . . . . . . . . . . . . . . . Krv u fecesu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . @u~ne boje u fecesu . . . . . . . . . . . . . . . . Kataliti~ka aktivnost enzima u fecesu . . . . . . . . Mikroskopsko ispitivanje fecesa . . . . . . . . . . . Metode u pretragama fecesa . . . . . . . . . . . . Priprema i obradba uzorka . . . . . . . . . . . Ispitivanje probavljenosti hrane . . . . . . . . . . . Ispitivanje stanica u fecesu . . . . . . . . . . . Nativni preparat fecesa . . . . . . . . . . . . . Likvor ili cerebrospinalna teku}ina . . . . . . . . . . . . Pretrage likvora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Metode ispitivanja likvora . . . . . . . . . . . . . . Makroskopsko ispitivanje likvora . . . . . . . . . Kemijsko ispitivanje likvora . . . . . . . . . . . Mikroskopsko ispitivanje likvora . . . . . . . . . Punktati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Metode ispitivanja punktata . . . . . . . . . . .

VIII

MEDICINSKA BIOKEMIJA

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

173 173 174 174 174 175 175 176 178 179 180 182 182 182 184 184 185 185 186 188 189 191 191 193 194 194 195 196 197 197 198 198 198 198 198 199 199 200 201 201 203 205 205 205 205 207 208 208

Sinovijalna teku}ina . . . . . . . . . . . . . . Metode ispitivanja sinovijalne teku}ine . Sadr`aj ovarijalne ciste . . . . . . . . . . Sadr`aj ehinokokove ciste . . . . . . . . . Amnionska teku}ina (plodova voda) . . . . Ispitivanje amnionske teku}ine. . . . . Ejakulat ili sjemenska teku}ina . . . . . . . . Metode ispitivanja ejakulata . . . . . . . . Makroskopski pregled . . . . . . . . . Mikroskopski pregled . . . . . . . . . Kemijske pretrage ejakulata . . . . . . Znoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

209 209 210 210 211 211 212 212 213 213 215 217

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 Kazalo pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

Sadr`aj

Kriteriji pouzdanosti analiti~kih metoda Kriterij

Definicija

Preciznost (Precision)

Slaganje izme|u ponavljanja mjerenja. Nema broj~ane vrijednosti.

Nepreciznost (Imprecision)

Standardna devijacija ili koeficijent varijacije u nizu ponovljenih mjerenja iz kojih se prema na~inu provo|enja kontrole mo`e izra~unati nepreciznost »unutar serije«, »izme|u serije« ili/i »iz dana u dan«.

To~nost (Accuracy)

Slaganje izme|u srednje izmjerene vrijednosti odre|ene koli~ine i prave vrijednosti u ispitivanom uzorku. Nema broj~ane vrijednosti.

Neto~nost (BIAS) (Inaccuracy)

Razlika izme|u srednje vrijednosti niza ponovljenih mjerenja i prave vrijednosti izra`ena broj~ano. Prava se vrijednost odre|uje definitivnim i referentnim metodama koje nemaju BIAS ili je on zanemariv. Razlika, pozitivna ili negativna, mo`e se izraziti u mjernim jedinicama ili u postotcima prave vrijednosti.

Specifi~nost (analiti~ka) (Specificity)

Mogu}nost analiti~ke metode da odredi samo komponentu koju treba mjeriti. Nema broj~anu vrijednost. Odre|uje se na osnovi podataka o komponentama koje pridonose rezultatu i veli~ini toga doprinosa.

Osjetljivost (analiti~ka) (Detectability, Sensitivity)

Mogu}nost analiti~ke metode da otkrije male koli~ine komponente. Nema broj~anu vrijednost.

Granica osjetljivosti (Detection limit)

Najmanji pojedina~ni rezultat koji se s odre|enom vjerojatno{}u mo`e razlikovati od odgovaraju}e slijepe probe. Granica mo`e biti koncentracija ili koli~ina, a definira to~ku kod koje analiza postaje izvodljiva.

Interferencija (Interference)

Djelovanje neke supstancije, koja sama po sebi ne pridonosi od~itavanju rezultata, na to~nost mjerenja sastojaka koji se odre|uje analiti~kim postupkom.

MEDICINSKA BIOKEMIJA

1. Urin (mokra}a)

Urin je vodena otopina otpadnih produkata metabolizma i organizmu stranih i nepotrebnih tvari. Nastaje u bubrezima, skuplja se u mokra}nom mjehuru i izlu~uje kroz uretru mikcijom, {to je voljni ~in. Bubreg je parni organ u obliku zrna graha smje{ten u bubre`noj lo`i, lijevo i desno od kralje`nice u visini 11. do 12. rebra. Svaki je bubreg skup od oko milijun nefrona koji svaki sam stvara mokra}u. Nefron je sastavljen od sustava za dovod i odvod krvi â&#x20AC;&#x201C; arteriola afferens (dovodna a.) i arteriola efferens (odvodna a.) i sustava za filtraciju kr-

Nefron

a) Dnevni profil glukoze funkcionalni je test u kojem se ispituje koncentracija glukoze u krvi osoba koje normalno jedu i rade. Bolesnik ujutro oko 7 sati nata{te daje urin i vadi mu se krv za analizu glukoze. Nakon toga normalno jede i obavlja svoje uobi~ajene du`nosti. êtiri sata poslije obroka (oko 11 sati) ponovno daje urin i vadi mu se krv. Bolesnik se dalje pona{a uobi~ajeno, ru~a i oko 17 sati ponovno daje krv i mokra}u. U zdravih je osoba koncentracija glukoze u prvom uzorku krvi na istoj razini kao i u drugom, a u tre}em je uzorku ne{to vi{a koncentracija glukoze. Ni u jednom uzorku urina ne moè se dokazati glukoza. U osoba sa {e}ernom bole{}u koncentracija glukoze u prvom je uzorku krvi nià nego u drugom i tre}em. U urinu se, ovisno o koncentraciji u krvi, glukoza moè dokazati. b) Oralni glukoza tolerans-test (OGTT) ili test optere}enja glukozom izvodi se u bolesnika s hiperglikemijom, ne ve}om od 8 mmol/L. Ako bolesnik ima vi{e od 8 mmol/L nata{te, OGTT se moè izvesti samo uz kontrolu lije~nika. Test se izvodi tako da bolesnik najmanje 3 dana prije testa jede normalnu hranu koja sadràva vi{e od 150 g ugljikohidrata/dan uz normalnu fizi~ku aktivnost. Nakon gladovanja od 8â&#x20AC;&#x201C;14 sati, ujutro i nata{te daje urin i krv, a zatim u roku od 5 minuta mora popiti otopinu glukoze (75 g glukoze/0,2 L vode) malo zakiseljenu limunskom kiselinom. Djeci se daje napitak prire|en otapanjem 1,75 g glukoze/kg tjelesne mase (najvi{e 75 g glukoze/0,2 L vode) i tako|er zakiseljen. Bolesnik daje urin i vadi mu se krv 120 minuta nakon po~etka testa. Po~etkom testa smatra se vrijeme u kojem bolesnik po~inje piti otopinu glukoze. Za vrijeme testa bolesnik sjedi ili leì, ne pije, ne jede i ne pu{i (pu{enje pove}ava koncentraciju glukoze u krvi). Zdrave }e osobe nakon dva sata imati istu ili malo niù koncentraciju glukoze u krvi nego u prvom uzorku, a sve u rasponima normalnih vrijednosti. U urinu ne }e biti glukoze. Osobe sa {e}ernom bole{}u imat }e u drugom uzorku krvi vi{u koncentraciju glukoze nego u prvom, a u urinu, ovisno o koncentraciji u krvi, glukoza se moè dokazati. Ovim testom moèu se razlikovati smanjena tolerancija za glukozu od {e}erne bolesti: glukoza u krvi mmol/L

diabetes mellitus

0 min 120 min

smanjena tolerancija

0 min 120 min

zdrave osobe

0 min 120 min

kapilarna

venozna

> ili = 7

> ili = 8

> ili = 11

< od 7

< od 8

> ili = 7,8

> ili = 8,9

< od 6,1

> ili < od 6

Navedene koncentracije vrijede za enzimatske metode odre|ivanja glukoze u krvi (GUK).

MEDICINSKA BIOKEMIJA

Krivulje GTT (isprekidana crta â&#x20AC;&#x201C; normalna krivulja)

Krv i njezina svojstva

– – – –

VLDL nastaje u crijevu i u jetri, a put zavr{ava kao IDL, IDL nastaje u cirkulaciji, a put zavr{ava u jetri, LDL nastaje u jetri i cirkulaciji, a put zavr{ava u tkivnim stanicama, HDL nastaje u crijevu i jetri, a put zavr{ava u jetri.

Pitanja za ponavljanje: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Gdje, od ~ega i kako nastaju hilomikroni? [to aktivira LPL u krvnim `ilama i {to je rezultat aktivacije? Gdje i kako zavr{avaju svoj put hilomikroni? Gdje, od ~ega i za{to nastaje VLDL? [to i kuda prenosi VLDL? Koji je najva`niji apoprotein VLDL-a? Gdje i kako zavr{ava svoj put VLDL? [to je IDL, gdje i kako zavr{ava svoj put? [to je LDL, gdje nastaje, {to transportira i kamo? Koji je najva`niji apoprotein LDL-a i koje va`no svojstvo ima? Kako zavr{ava svoj put LDL? [to je HDL, gdje i kako nastaje? [to transportira HDL i kamo? Gdje zavr{ava svoj put HDL?

Ateroskleroza To je stanje uzrokovano prekomjernom koli~inom kolesterola u organizmu, a o~ituje se stvaranjem »plaka« u krvnim ìlama, pove}anjem krvnoga tlaka i pucanjem kapilara i malih krvnih ìla. Plak je posljedica zasi}enosti LDL-receptora stani~nih membrana. Ta zasi}enost smanjuje normalnu endocitozu LDL-~estica u tkivne stanice. Stoga se LDL nakuplja u krvnim ìlama. Zato sada fagociti endocitozom uklanjaju LDL iz krvi. U fagocitima krvnih ìla nakupljaju se masne tvari, {to u histolo{kom preparatu izgleda poput stanica s mnogo vakuola jer mast ne prima odre|enu boju. Ovakve stanice nazivaju se pjenastim stanicama. Na mjestima gdje se nalaze pjenaste stanice moè nastati ozljeda krvne ìle i stvoriti se fibrinska mreìca. U nju se ulaù krvne stanice, »zapinje« LDL i kona~no dolazi do kalcifikacije tih mjesta. Ta kalcificirana tvorba zove se plak. Brojni plakovi smanjuju elasti~nost i lumen krvnih ìla, pove}avaju krvni tlak i kona~ni rezultat moè biti pucanje malih i/ili ve}ih krvnih ìla. Najgora je mogu}nost pucanje kapilara u mozgu (mo`dani inzult ili kap) i srcu (sr~ani infarkt).

Hiperlipidemije To su stanja i bolesti s pove}anom koncentracijom jedne ili vi{e vrsta lipoproteina u plazmi. Poznate su primarne i sekundarne hiperlipidemije. Primarne su hiperlipidemije rezultat priro|enih promjena u metabolizmu lipida i lipoproteina. Sekundarne su

110

MEDICINSKA BIOKEMIJA

Krvne `ile s ÂťplakomÂŤ

hiperlipidemije posljedica nekih drugih bolesti, a o~ituju se promjenama u metabolizmu lipida i lipoproteina. ^esti uzrok sekundarnih hiperlipidemija jesu diabetes mellitus, nefroti~ki sindrom, alkoholizam, opstrukcija `u~nih putova, primjena kontraceptiva i mogu}a su posljedica trudno}e. Prema Fridricksonu, sve se hiperlipidemije mogu podijeliti u {est skupina, ozna~enih rimskim brojevima, a tipizirane su prema laboratorijskim pretragama (elektroforeza lipoproteina, pretrage kolesterola i triacilglicerola u serumu). To su: Tip hiperlipidemije Promjene u elferogramu

Promjene u lipidima seruma

Tip I.:

poja~ana frakcija hilomikrona

pove}ana koncentracija triacilglicerola

Tip II.a:

poja~ana b-frakcija lipoproteina pove}ana koncentracija kolesterola

Tip II.b:

poja~ane frakcije pre-b- i b-lipo- pove}ana koncentracija kolesterola i proteina triacilglicerola

Tip III.:

abnormalna frakcija lipoproteina

pove}ana koncentracija kolesterola i triacilglicerola

Tip IV.:

poja~ana frakcija pre-b-lipoproteina

pove}ana koncentracija triacilglicerola

Tip V.:

poja~ane frakcije hilomikrona i pre-b lipoproteina

pove}ana koncentracija triacilglicerola

Krv i njezina svojstva

111

1. Charcot-Leydenovi ([arko-Lajdenovi) kristali male su tvorbe sli~ne kompasnim magnetnim iglama. Mogu se vidjeti u odstajalom sputumu, osobito astmati~nih bolesnika. Ostatci su razorenih eozinofilnih granulocita. 2. Hematoidinski kristali su `uto ili sme|e obojeni mali rombovi ili iglice. U sputumu se mogu na}i nakon krvarenja u plu}ima. 3. Kristali masnih kiselina igli~aste su tvorbe, ~esto u snopovima i sastavni su element Ditrichovih {tapi}a. 4. Mijelinske kuglice su ovalne, okrugle ili kru{kaste tvorbe, veli~ine monocita, s karakteristi~nim koncentri~nim ili spiralnim unutra{njim crte`om. Nemaju posebno dijagnosti~ko zna~enje.

Metode ispitivanja sputuma Sputum se moè ispitivati kao i druge tjelesne izlu~ine (ekskreti): a) makroskopskim ispitivanjem traè se elementi sputuma koji su vidljivi golim okom ili pod pove}alom. Za pregled sputuma pove}alom prire|uje se preparat nano{enjem malo sputuma s pomo}u eze na predmetno stakalce, pokrije drugim predmetnim stakalcem, stisne i gleda prema tamnoj podlozi golim okom ili pove}alom, a u nalazu treba navesti vrste vi|enih elemenata; b) mikroskopskim se ispitivanjem pod srednjim pove}anjem (400) gleda prire|eni nativni preparat ili sediment sputuma. U preparatu se traè elementi sputuma koji nisu vidljivi makroskopskim pregledom, ili se ispituje sadràj makroskopski vidljivih elemenata; c) citolo{kim se ispitivanjem u preparatu prire|enom bojenjem po May-Gr端nwald-Giemsi ili drugim bojenjem pregledavaju vrste, brojnost, oblici i promjene na stanicama koje se mogu na}i u sputumu; d) bakteriolo{kim se pretragama utvr|uje prisutnost ili odsutnost, vrsta i brojnost bakterija u sputumu; e) kemijskim se ispitivanjem moè utvrditi prisutnost proteina u sputumu reakcijom s 3%-tnom otopinom CH3COOH.

Curschmanova spirala

176

MEDICINSKA BIOKEMIJA

Elasti~na vlakna u sputumu

Charcot-Leydenovi kristali

Fibrinski ugru{ci

Dijelovi plu}noga tkiva

Pitanja za ponavljanje: 1. 2.

[to je sputum i kako se dobiva uzorak za analizu? Kako se mo`e ispitati sputum?

Specijalni uzorci

177

Pitanja za ponavljanje: 1. [to je amnionska teku}ina i kako nastaje? 2. [to sadr`ava i ~emu slu`i amnionska teku}ina? 3. Kakve se pretrage mogu provesti u amnionskoj teku}ini?

Ejakulat ili sjemenska teku}ina Ejakulat zdravoga mu{karca je blijedo`uta, blago alkalna (pH 7,2 do 7,8) teku}ina, mirisa po divljem kestenu i volumena 2 do 5 mL. Nastaje zajedni~kim djelovanjem testisa, seminalnih vezikula (sjemenih vre}ica), prostate i mukoznih `lijezda smje{tenih uz po~etak uretre. Ejakulat se sastoji od spermija i sjemenske plazme koja sadr`ava sluz, limunsku, sijalinsku i askorbinsku kiselinu, fruktozu, vrlo malo glukoze, spermin koji daje ejakulatu karakteristi~ni miris, proteoliti~ke enzime, kiselu fosfatazu, cink i druge tvari. Nakon ejakulacije, sjemenska teku}ina brzo koagulira, no tijekom idu}ih 20 minuta djeluju proteoliti~ki enzimi i pretvaraju ejakulat u teku}inu. U patolo{kim stanjima sve se ove karakteristike mogu promijeniti.

Metode ispitivanja ejakulata Ejakulat se ispituje makroskopski, mikroskopski i kemijski. Za ispitivanje ispitanici daju ejakulat nakon 2 do 5 dana apstinencije, masturbacijom u sterilnu, graduiranu, koni~nu epruvetu ili plasti~nu posudicu. Ejakulat se ostavlja na sobnoj temperaturi 60 min, promije{a staklenim {tapi}em i zatim odmah ispituje.

212

MEDICINSKA BIOKEMIJA

Makroskopski pregled Makroskopskim se pregledom odre|uje volumen, boja, likvefakcija i viskoznost. Volumen ejakulata zdravih mu{karaca nakon 2 do 5 dana apstinencije treba biti od 2 do 5 mL. Boja ejakulata zdravih mu{karaca je blijedoùta, no moè se promijeniti u bjelkastu, gnojnu ili krvavognojnu. Tako|er moè promijeniti izgled, koji tada postaje vodenast. Ispitivanjem likvefakcije odre|uje se je li liza koaguluma potpuno zavr{ena ili nije. Sjemena teku}ina nakon stajanja od 1 sata u zdravih mu{karaca mora biti potpuno teku}a i ne smije sadràvati zaostale grudice neliziranoga koagulata. Na|u li se takve grudice, likvefakcija nije zavr{ena i tada valja ispitati viskoznost. To se ispituje umakanjem staklenoga {tapi}a u uzorak i mjerenjem duìne nastale niti nakon izvla~enja {tapi}a iz uzorka. Ejakulat zdravoga mu{karca ima viskoznost 0 (nula), tj. nit se ne oblikuje. Ako se nit pojavi, tada se viskoznost izraàva u stupnjevima od 1 do 4, ovisno o duìni niti. Kiselost (pH) ejakulata ispituje se jednako kao u urinu. Ejakulat zdrave osobe ima pH od 7,2 do 7,8, a moè se promijeniti na vi{e ili manje. Niì pH od 7,2 moè biti rezultat nakupljanja mlije~ne kiseline (laktata) kao produkta metabolizma u spermijima uzorka koji je predugo stajao. pH vi{i od 7,8 moè biti posljedica gubitka ugljikova dioksida (CO2) tako|er u uzorku koji je predugo stajao prije ispitivanja. Stoga pregled ejakulata treba zapo~eti 1 sat nakon davanja, i zavr{iti u {to kra}em roku.

Mikroskopski pregled Mikroskopski pregled obuhva}a pregled nativnoga preparata, odre|ivanje broja spermija i broja leukocita ako su prisutni, odre|ivanje vitalnosti spermija i ispitivanje morfologije spermija. 1. Pregledom se nativnoga preparata ispituje motilitet ili pokretljivost spermija, stupanj i oblici pokretljivosti i traè aglutinirani spermiji, a mogu se na}i leukociti, Trichomonas vaginalis, Candida albicans i drugi mikroorganizmi. Nativni se preparat priprema tako da se 1 kap ejakulata prenese na predmetno staklo i pokrije pokrovnicom. Debljina preparata treba biti 10 do 30 mm, a pregledava se uz pove}anje od 400 puta. 2. Motilitet ili pokretljivost spermija ocjenjuje se u 10 do 15 vidnih polja prema smjeru i brzini gibanja a izraàva stupnjevima od 0 do 4. Smatra se da dobar motilitet pokazuju spermiji koji se kre}u pravocrtno umjerenom brzinom, brzo ili vrlo brzo (stupnjevi 3 do 4). Sporo gibanje ili gibanje nepravilnim putanjama ne smatra se zadovoljavaju}im, a moè biti posljedica stajanja ejakulata vi{e od jednoga sata nakon davanja uzorka, ili dulje apstinencije (10 ili vi{e dana), promijenjenoga pH uzorka, stajanja uzorka na povi{enoj temperaturi i patolo{kih promjena. U gotovo svakom ejakulatu mogu se na}i male nakupine spermija (3 do 10). Oni su aglutinirani oko leukocita ili histiocita i to se ne smatra patolo{kim nalazom. Vi{e aglutiniranih spermija i ve}i broj aglutinata od 10% moè biti posljedica pove}anoga sljepljivanja spermija oko drugih stanica ili imunoreakcije i smatra se patolo{kim nalazom. Spermiji mogu biti aglutinirani glavama, repovima ili pomije{ano. Ocjenjivanje aglutinacije izvodi se pregledom 10 vidnih polja uz pove}anje od 200 puta i broje se samo Specijalni uzorci

213