Mezze, jul/avgust 2013.

MEZZE

magazin o gastronomskoj kulturi | jul/avgust 2013.

More u tanjiru

+

instrukcije za čišćenje lignji

jedan dan u

Solunu

Jela na brzaka!

jela za vruće leto koja se spremaju za manje od 30’

uvodna reč

MEZZE tim se sprema na ODMOR, ali pre toga, dvobroj je pred vama i pun je sadržaja da vas drži okupiranim čitavo leto.

Da li ćete se osvežavati našim HLADNIM ČORBICAMA ili LEDENIM POSLASTICAMA ili ste avanturista pa ćete spremati jelima sa egzotičnim

AVOKADOM... a možda vam se ipak ne provodi puno vremena u kuhinji, bez brige, tu su recepti za jela koja se spremaju za MANJE OD 30 MINUTA... kako god da odlučite, ovoga leta uživajte, smejte se i volite!

Sretno nam leto!

MEZZE

tim

Marija Petrović

Ana V. Đurđević

Ivana Lalicki

Milkica Crevar Sakač

Palachinka

Prstohvat soli

So & Biber Dolce Fooda

Mimi’s kingdom

Jelena Čotrić

Sanja Manasijević

Lana Belić

Olivera Senić

foodforthought

Knjiški moljac u špajzu

La cuisine creative

Ja u kuhinji...

Dragana Pušica

Mihaela Javor

Nevena Zelunka Cvijetić

Zorica Lakonić

Moje grne

Tortelina

Hleb&Lale

My pans & pots

SADR ZAJ

-

vaš recept

jedan dan u

Solunu

pasta sa limunom grčka kuhinja letnja inspiracija avokado hladne čorbe

Холодник supa od dinje i pršuta zeleni gaspačo hladna čorba od jogurta kako da pravilno prati voće i povrće koje nije organski uzgojeno

jela na brzaka

blanširana boranija sa bademom obrok salata sa piletinom i breskvama zapečena feta na bulguru sa zelenom salsom pasta sa tikvicama grilovane sardele sa povrćem vino za početnike u sezoni

avokado humus sirova čorba od avokada i graška fajita od piletine i domaće tortilje sladoled od avokada i banane kuvamo&družimo se u restoranu đeram

jela iz prirode

sarmice od liste vinove loze čorba od štira pljeskavice sa piletinom i koprivama jagnjeća kapama sa zeljem proja party

slani trifle čorba od štira pljeskavice sa piletinom i koprivama jagnjeća kapama sa zeljem proja

korijander pita na štapu po meri mezze tima

kuvari more u tanjiru

krem čorba od dagnji pijane lignje sa krompirom iz rerne

ledene poslastice

pečena aljaska breskvica puslica sorbe od narandže sendvič keks sa sladoledom

kako očistiti lignje

Fotografija na naslovnoj strani: Nevena Zelunka Cvijetić Obrada i priprema sadržaja: Marija Petrović i Ana V. Đurđević Zabranjeno je neovlašćeno preuzimanje i kopiranje sadržaja, bez prethodne saglasnosti redakcije časopisa Mezze.

pr

Sardele sa povrcem

Sorbe

salata od lubenice -

roja

hladne corbe

vaš recept

Na temu Pasta odabrali smo Tatjanin recept za Špagete sa limunom. Jednostavno, lagano, brzo i pravo letnje jelo. Što bi mi rekli Leto u tanjiru :)

Sastojci 300 g špageta 1 veći limun 40 g parmezana maslinovo ulje bosiljak so biber Priprema Skuvajte špagete u posoljenoj vodi sa malo ulja.

U međuvremenu napravite sos. Pomešajte parmezan i dosta sitno seckanog svežeg bosiljka po ukusu sa rendanom koricom i sokom od limuna, malo soli i bibera. Nalijte uljem da prekrije masu i da se dobije pasta. Po ukusu može se dodavati još bosiljka ili limuna. Pomešati sa skuvanim špagetima.

Recept: Tatja na Venc- elovs ki Fotografija: L ana Belic-

-

Spageti sa limunom

i n a j s n p t ira el

a ci j a

Za vrele dane u bašti, na plaži ili dok se hladite ispred ventilatora u stanu. Nešto malo voća, pun bokal leda, po koja grančica aromatičnog bilja i voda, osvežiće vas bolje od bilo kod gaziranog ili negaziranog soka.

Probajte:

limun + krastavac + nana lubenica + ruzmarin malina + limeta bosiljak + limun borovnica + zalfija ananas + nana Eksperimentišite sa kombinacijama, nađite ono što vam najviše odgovara.

Najbolje je popiti je istog dana, eventualno sutradan, ali nikako kasnije.

autor: marija petrovic-

facebook

foto :

M arija

d a l h

e

Ä?o rb

e n

Холодник Hladna verzija boršča nacionalno je jelo Rusije, Litvanije, Letonije, Belorusije i Poljske. Okrepljuje i osvežava!

Autor: Marija Petrović

ZA 5-6 OSOBA

SASTOJCI

oko 200 g cvekle oko 200 g krastavca 3 mlada luka (beli deo) 700 ml kefira so, biber sitno seckana sveža mirođija PRIPREMA

Neoljuštenu cveklu pecite u rerni na 180°C oko 1 sat. Pečena je onda kada viljuška lagano ulazi.

Mladi luk i oljušteni krastavac iseckajte na sitne kockice. Pečenu cveklu oljuštite pa je ispasirajte u blenderu sa malo kefira, a kada je sve dobro mleveno dodajte i preostali kefir.

U činijice sipajte cveklu izblendisanu sa kefirom, ubacite nekoliko kašika seckanog krastavca pomešanog sa mladim lukom, posolite i pobiberite po ukusu i pospite sitno seckanom mirođijom.

Služite hladno, uz kuvana jaja.

NAPOMENA: Cveklu možete i

obariti ili skuvati na pari, a u vreme kada joj nije sezona možete je čak zameniti i onom iz tegle, ali slabo začinjenom i dobro oceđenom (možete je čak i isprati pod mlazom vode). U slučaju da koristite cveklu iz tegle, kefir zamenite običnim jogurtom jer je on manje kiseo.

Supa od dinje i pršuta Autor: Zorica Lakonić

a

ZA 4 OSOBE

SASTOJCI

120 gr pršuta 1,2 kg očišćene narandžaste dinje 3 kašike belog vinskog sirćeta 4 supene kašike blagog krem sira so, biber po ukusu

PRIPREMA

Očišćenu dinju isecite na kocke i ubacite u blender. Miksajte dok ne napravite homogenu kašu. Dodajte sirće i miksajte još desetak sekundi.

Posolite i pobiberite po ukusu.

Prespite u plastični kontejner sa odgovarajućim poklopcem i ostavite da se hladi u frižideru minimum četiri sata.

Pre služenja, listiće pršuta propržite u zagrejanom teflonskom tiganju na srednjoj temperaturi. Posle desetak minuta, kada pršut proprimi lepu zlatnu boju sa obe strane, izvadite ga na tanjir .Pustite da se ohladi pa ga izmrvite rukama na sitne komadiće.

Ohlađenu supu izvadite iz frižidera i proverite ukus. Po potrebi dodajte još soli ili bibera pa servirajte u odgovarajućim tanjirima. U sredini svakog tanjira dodajte po kašiku krem sira i pospite odozgo mrvljenim pršutom.

Zeleni gaspa Kod pripreme ovog gaspača vodite računa da listovi blitve budu mladi i proverite da krastavci nemaju gorkih delova. Ako želite, blitvu zamenite mladom koprivom – dobićete još zdraviju varijantu.

Autor: Milkica Crevar Sakač

ačo

SASTOJCI

ZA 3 OSOBE

1 veća stabljika celera, 1 zelena paprika, 3 srednja krastavca, oljuštena, 2 kriške belog, odstajalog hleba, bez korice, ½ zelene, čili papričice (ili manje ili više, prilagodite ukusu), 2 čena belog luka, ½ kašičice šećera, 50 g oraha, 100 g očišćenih, mladih listova blitve,1 kašika seckanog peršuna, 2 kašike sirćeta, 120 ml maslinovog ulja, 2 kašike grčkog jogurta, 250 ml vode,1 kašičica soli Krutoni: 2 deblje kriške integralnog tost hleba 4 kašike maslinovog ulja so, beli biber po ukusu kockice leda PRIPREMA

Najpre napravite krutone. Uključite rernu da se greje na 200ºC. Obložite pleh papirom za pečenje.

Isecite kriške integralnog tost hleba na kockice. Pospite ih solju i maslinovim uljem. Izmešajte i prebacite na pripremljeni pleh. Pecite 10-15 minuta dok ne postanu hrskave. Izvadite iz rerne, prebacite u činijicu i ostavite da se ohlade.

Grubo isecite stabljiku celera, papriku, oljuštene krastavce, hleb, čili papričicu i beli luk. Prebacite u blender i usitnite.

Dodajte šećer, orahe, listove blitve iscepkane, peršun, sirće, maslinovo ulje, jogurt, veći deo vode, 6-7 kockica leda, so i malo belog bibera. Sve dobro usitnite da dobijete što ujednačeniju masu.

Za ovo će vam trebati nekoliko minuta blendiranja. Sve ovo možete uraditi i štapnim mikserom. Na kraju dodate još 6-7 kockica leda i kratko izblendirajte da se samo malo izlome.

Služite odmah, uz dodatak leda, pripremljene krutone i mlaz maslinovog ulja. Po želji dodajte i nekoliko listova bosiljka.

Hladna čorb od jogurta Autor: Olivera Senić

ZA 4 OSOBE

SASTOJCI

1 l jogurta 1 manja glavica brokolija 1 glavica belog luka (da glavica) 1 glavica crnog luka malo maslinovog ulja malo soli i bibera PRIPREMA

Glavicu belog luka zasecite pri vrhu, prelijte maslinovim uljem i zajedno sa grubo sečenim crnim lukom stavite u rernu na 40-ak minuta tj. dok beli luk ne omekša, a crni porumeni. Izvadite ga iz rerni i ostavite da se ohladi. Ovo možete uraditi i dan pre ako već palite rernu zbog nečeg drugog.

U jogurt stavite isceđen, pečen beli luk, sitno iseckan pečeni crni luk, sitno seckan brokoli kuvan na pari 5 minuta, so i biber. Sve dobro promešajte, rashladilte pa servirajte.

ba

Kako pravilno prati s koje nije organ

sveže voće i povrće nski uzgojeno? autor: Milkica Crevar Sakac -

Idealno bi bilo kupovati samo organski uzgojeno voće i povrće. Još idealnije bi bilo imati komadić zemlje i uzgajati svoje sopstveno voće i povrće prirodnim metodama.

Nažalost, ovo drugo mnogi nemaju ili imaju, ali nemaju vremena posvetiti se bašti, a kupovno organski uzgojeno voće i povrće je mnogo skuplje od običnog. Zbog toga većina nas ipak kupuje na običnim pijacama, kod prodavaca koji su koristili razna sredstva da očuvaju i povećaju prinos svog roda. U gorim slučajevima, kupujemo od preprodavaca koji su kupili ono što prodaju od proizvođača na veliko.

Povrće i voće se tretira pesticidima, veštačkim đubrivima, fungicidima. Sem toga na površini plodova žive mnogobrojne vrste bakterija i gljivica koje ne vidimo golim okom. Jedan deo ovih sredstava i mikroorganizama se spere sa plodova kišom. Ostatak ostane na površini ploda.

Iako često nailazimo na podatke da se najviše vitamina krije u ljusci jabuke, istina je da se tu krije i najviše ovih toksičnih materija. Zato je jabuku poželjno oljuštiti ili baš, baš dobro oprati...

Na internetu postoji čitav niz metoda i saveta za pranje. Neki savetuju dodavanje sirćeta u vodu, neki običnog deterdženta (koji je svakako manje štetan od sredstava kojima su biljke prskane), limunovog soka ili sode bikarbone. Primena nekih od ovih dodataka ima donekle smisla, ali NIJEDAN od njih ne može ukloniti SVE što se nalazi na plodu. Sirće pomaže razaranje ćelijskog zida patogenih bakterija ili neutralisanje baznih pesticida, ali neće skinuti kisele komponente. Dodavanje ovakvih prirodnih supstanci sigurno neće štetiti, ali u mnogim slučajevima neće ni pomoći. Sem toga, na taj način se može promeniti i ukus nekih vrsta voća ili povrća.

U svetu postoje i komercijalna sredstva koja se dodaju vodi za pranje, ali naučna istraživanja su pokazala da njihova primena ne daje bolje rezultate i da služe proizvođačima da zarade što više novca.

s’leva na desno: cvekla, trešnje, jagode, patlidžan,

belo grožđe, višnje, smokve, ribizle

zaključak Zaključak je da je najbolje sredstvo za pranje voća i povrća obična, hladna voda. U idealnom slučaju destilovana voda, ali kad nje nema, može i voda sa česme. Važno je različite vrste voća ili povrća prati na različite

Ruke kojima peremo moraju biti čiste, kao i mesto gde peremo, naravno.

Plodovi se peru neposredno pre upotrebe, jer prerano pranje ubrzava truljenje.

Plodovi sa čvrstom korom (citrusi,

jabuke, kruške) se peru pod mlazom vode, po mogućnosti uz upotrebu četke (posebno zbog toga što se često prskaju sredstvima koja stvaraju voštani sloj).

Karfiol ili brokoli

koji mogu imati nečistoće i u untrašnjosti glavice dobro je potopiti u hladnu vodu na nekoliko minuta.

Lisnato povrće kao što je spanać ili zele-

na salata se mora razdvojiti na listove i svaki zasebno prati pod mlazom vode.

Breskve, kajsije, šljive i slično voće

se pere pod mlazom hladne vode i posle se obriše jer inače veoma brzo istruli.

Grožđe, jagode i slično nežno voće se

pere pod sporim mlazom vode, kratko i to neposredno pre jela.

Začinske biljke se brzim pokretima

provlače kroz hladnu vodu i posle osuše ubrusom.

Pranje voća i povrća ipak ne treba olako shvatiti. Ne treba preterivati kao neki ljudi koji po nekoliko minuta deterdžentom peru jabuku, ali ga ne teba ni zanemariti. Obična, tekuća voda je najbolje i najpouzdanije sredstvo koje imamo i možemo ju slobodno što više koristiti, ali moramo biti svesni da je nemoguće u potpunosti ukloniti štetne materije sa plodova.

Jela

na brzaka

Blanširana boranija

sa bademom

Blanširana boranija sa istopljenim puterom ili maslinovim uljem i sa koštunjavim voćem može da bude sjajana promena u jelovniku tokom leta. Gledajte da vam boranija bude što svežija, ništa gore od stare, vlaknaste, boranije.

Autor: Ivana Lalicki

SASTOJCI

ZA 2-3 OSOBE

½ kilograma boranije, 4 kašike ekstra devičanskog maslinovog ulja, 1 kašika limunovog soka, plus malo izrendane korice, krupnija so i sveže samleven biber, pola šake sirovog ili pečenog badema, koji ste malo “istukli” kuhinjskim čekićem, pola šake listova ili cvetova korijandera PRIPREMA

Očišćenu boraniju skuvajte.

Napravite preliv tako što ćete pomešati maslinovo ulje, likumov sok i izrendanu koricu.

Poređajte oceđenu boraniju na tanjir. Prelijte je prelivom, posolite, pobiberite, dodajte badem i na kraju cvetove korijandera.

NAPOMENA

Kad sečete krajeve, ne secite oba, već samo onaj sa kojeg boranija visi.

Kažu da je onaj patrljak, na dnu, nešto najzdravije kod boranije.

Kada kuvate boraniju zagrejte puno posoljene vode u velikom loncu do vrenja, i onda kuvajte 3-5 minuta.

Nemojte je prekuvati. Što je svežija boranija to joj manje kuvanja treba.

Kad ste skuvali boraniju odmah je prebacite u sud za ceđenje i stavite pod hladnu vodu i dodajte joj kocke leda. Na taj način bornija će prestati da se termički obrađuje i zadržaće lepu zelenu boju, kao i čvrst oblik.

Obrok salata

sa piletinom i bres

Salatica koja se sprema za 20-ak minuta, ringlu je potrebno uključiti na desetak... i lagan, hranljiv i super ukusan obrok je tu!

Uz to svako može slagati salatu po svojoj želji i dodati malo više ovoga ili onoga...

Autor: Olivera Senić

skvama

SASTOJCI

ZA 2-3 OSOBE

1 velika glavica zelene salate, 50 g sveže rukole, 2 bataka i karabatka, 400 g mini paradajza, 1 velika glavica crnog luka, 3-4 sveže breskve, 125 g mozzarelle, šaka badema, 1 glavica belog luka Preliv: 70 ml maslinovog ulja, 3 kašičice sirupa od nara, 2-3 kašike aceto balsamica, morska so I još: 50 ml maslinovog ulja, kašika brašna, malo ljute mlevene paprike, so, biber PRIPREMA

Obe vrste salate dobro operite i osušite.

Meso odvojite od koske i kože, iseckajte na sitne kockice, pospite sa malo brašna, ljute mlevene paprike, soli i bibera.

U tiganju na maslinovom ulju propržite čenove belog luka sečene na pola, dok ne porumene, a onda ih izvadite i na tom ulju ispržite meso dok fino ne porumeni, izvadilte i njega na tanjir.

Zasebno iseckajte luk na rebarca, posolite i ostavite malo da odstoji a posebno iseckajte paradajz na pola, breskve na kriške, mozzarellu na kockice, badem na krupnije delove...

Na tanjire za serviranje slažite salatu ovako: stavite malo zelene salate i rukole, breskvica, mocarele, piletine, mini paradajza, pečenog belog luka, seckanih badema i sve obilato poprskajte prelivom... Prelijte i sa onim uljem u kome se pržilo meso.

NAPOMENA

Preliv se pravi tako što se u teglici pomešaju svi sastojci preliva i pre samog prelivanja teglica se dobro protrese da se svi sastojci spoje.

Ako nemate sirup od nara može da posluži i onaj sokić kod slatka od jagoda ili višanja ili tako nešto.

Zapečena fet na bulguru

sa zelenom

Bulgur je žitarica koja se dobija od durum pšenice. Pšenica se natapa, pa suši ili peče, a onda se mrvi ili lomi na različite veličine u zavisnosti koja mu je namena.

Smatra se integralnom žitaricom i veoma je zdrav. Umesto bulgura možete koristiti kuskus. U tom slučaju kuskus pripremite po uputstvu sa kesice i u njega ubacite proprženu papriku, luk, kajsije i bademe.

Autor: Nevena Zelunka Cvijetić

ta

salsom

SASTOJCI

ZA 2 OSOBE

250 g što sitnijih šampinjona, oko 125 g feta sira, nekoliko čeri paradajza slične veličine, maslinovo ulje, so, biber 200 g krupnijeg bulgura, 1 srednja glavica luka iseckanog na kockice, ½ crvene paprike iseckane na kockice, 50 g sitno seckanih badema, 50 g sitno isečenih sušenih kajsija, 3 kašike maslinovog ulja Zelena salsa: šaka bosiljka, šaka nane, šaka peršuna, 2 čena belog luka, prstohvat soli, prstohvat bibera, 2 kašike kapara, 50 ml maslinovog ulja PRIPREMA

Uključite rernu na program grilovanja i na temperaturu 200°C. Šampinjone očistite četkicom ili vlažnom krpom.

Paradajziće operite i osušite. Feta sir isecite na veće kocke. Tepsiju nauljite sa maslinovim uljem, rasporedite sve šampinjone, feta sir i čeri paradajz.

Pecite oko 20 minuta u već zagrejanoj rerni.

Dok se povrće peče u rerni, papriku propržite na maslinovom ulju 3-4 minuta, dodajte luk, izmešajte i pržite još 2-3 minuta. Posolite i pobiberite.

Dodajte bulgur, izmešajte i nalijte sa vrućom vodom, da ogrezne. Ostavite da se ukuva i da sva voda ispari. Pred kraj dodajte sušene kajsije i bademe.

Kada je gotov, bulgur je poput skuvanog integralnog pirinča.

Dok se bulgur kuva, u blender ubacite sve sastojke za salsu i izmiksajte nekoliko puta da se sve usitni i sjedini.

Poslužite toplo tako što ćete prvo staviti na tanjir bulgur pa povrće i preko prelijte sa zelenom salsom.

Pasta Pasta salata

sa tikvicama

Odlična dok je još topla, kao brzi obrok, ali je jako dobra i ohlađena, sledećeg dana.

Autor: Milkica Crevar Sakač

Odlična dok je još topla, kao brzi obrok, ali je jako dobra i ohlađena, sledećeg dana.

Autor: Milkica Crevar Sakač

SASTOJCI

ZA 2 OSOBE

160 ml ulja za prženje tikvica, 2 srednje ili jedna veća tikvica (ukupno oko 600 g), 1 kašika sirćeta, 2 kašike sitno seckane majčine dušice, 1 puna kašika sitno seckanog peršunovog lista, 40 ml maslinovog ulja, so, sveže mleveni crni biber, 125 g testenine tipa penne (ili neke druge, slične), rendana kora 1 limuna, 1 kašika kapara, 100 g mocarele iskidane na komadiće PRIPREMA

Stavite lonac sa slanom vodom da proključa. Dok čekate da voda za testeninu proključa, isecite tikvice na kriške debljine oko 5-6 mm. Zagrejte 160 ml ulja u tiganju i pržite tikvice u nekoliko tura (da budu u jednom sloju). Pržite 2-3 minuta sa svake strane dok ne dobiju zlatnu boju. Pržene tikvice vadite u cediljku, da iskapa višak ulja. Kad su sve tikvice gotove, prebacite ih u dublju činiju i prelijte sirćetom. Promešajte ih i ostavite da se kratko mariniraju, dok ne pripremite sve ostalo.

Skuvajte testeninu al dente prema uputstvu sa pakovanja. Gotovu testeninu procedite i prelijte hladnom vodom.

Ostavite da se ocedi. Štapnim mikserom od majčine dušice, peršuna, soli, crnog bibera i maslinovog ulja napravite gladak sos.

Oceđenu testeninu prebacite u veću činiju, dodajte sos od majčine dušice i promešajte. Dodajte pržene tikvice, kapare, koricu limuna iskidanu mocarelu. Probajte, pa dodatno posolite (ova salata traži dosta soli). Sve lagano promešajte.

SASTOJCI

500 g očišćenih sardela Marinada za ribu: 4 kašike maslinovog ulja, 2 cm djumbira, narendanog, 1 čen belog luka, 1 ravna kašičica tucane ljute paprika, 1 kašičica soli, biber, po ukusu Povrće: 1 srednja glavica luka, 1 manja tikvica, 1 manji patlidžan, 1 crvena paprika, 150 g šampinjona, 2-3 kašike maslinovog ulja, 1 čen belog luka, so, biber, sveži origano PRIPREMA

Ribu očistite i operite, pa kuhinjskim ubrusima osušite. U većoj činiji pomešajte sastojke za marinadu, odvojite jednu kašiku u drugu činiju. Stavite ribu u veću činiju i promešajte da se marinada lepo rasporedi. Ostavite da se marinira 10-ak minuta u frižideru.

Luk iseckajte na rebarca, tikvicu i plavi patlidžan na kockice, papriku na trakice, a šampinjone podelite na četvrtine ili ako su veliki na osmine. Dobro zagrejte tiganj pa uspite ulje, kada se malo zagreje dodajte luk i papriku, pržite 2-3 minuta pa dodajte šampinjone, pa tikvice i plavi patlidžan. Posolite i pobiberite po ukusu.

Sve pržite maksimalno 10 minuta uz stalno mešanje. Na kraju dodajte sitno seckani beli luk i sve još malo propržite da se ukusi povežu. Začinite svežim origanom.

Dobro zagrejte gril tiganj. Ribu ocedite od viška marinade pa je stavite na vreo tiganj. U zavisnosti od veličine ribu pecite duže ili kraće, manju ribu pecite po 2-3 minuta sa svake strane. Kada je pečena sa jedne strane okrenite je, potrudite se da je što manje dirate osim neophodnog okretanja. U marinadu koja je ostala sa strane dodajte malo maslinovog ulja pa prelite ribu sa njom. Po potrebi dosolite sve sa još malo morske soli.

Poslužite uz povrće.

Grilovane sardele

sa povrcem

Autor: Sanja Manasijević

>

vino za pocetni

ike

Ovaj

članak nije

jedan od onih koji će vam pričati

o slavi, istoriji, proizvodnji

i

ostalim stva-

rima koje ćete

naći u više-manje svim pisaniji-

ma o ovom piću, već mi je ideja

da vas ohrabrim da se upustite u konzumaciju i istraživanje vina bez ikakvog straha i

kompleksa.

autor: Ivana Lalicki

O

gromna ponuda raznih vrsta i brendova vina može da bude veoma zbunjujuća. Takođe, priča o količini tanina, bukeu, geografskom poreklu, berbi toj i toj, i još puno drugih detalja čine da se običan laik ne snalazi lako u svemu tome. Ipak, imajte na umu da je najvažnije da uživate u vinu, i to treba da vam bude ideja vodilja, čak i ako ne znate suvu teoriju o ovom piću.

Pre par godina profesor sa fakulteta mog muža pozove nas i ostatak klase sa partnerima na degustaciju vina. Događaj je bio izuzetno organizovan. Ne treba da pominjem de je profesor bio veliki poznavalac ovog pića i ponosni vlasnik impresivne kolekcije vina u podrumu.

Pored jako mnogo sireva, voća i hlepčića, koji se obično serviraju uz degustaciju vina, na jednom stolu nas je čekalo šest vrsta vina, sve boce obavijene aluminijumskom folijom, da se ne vide etikete, i označene brojevima. Svi učesnici su dobili upitnike gde je trebalo da ocene maskirana vina i da ga ih povežu sa datim opisima arome i ukusa. Na kraju su javno objavljeni rezultati. Ja sam imala samo jedan tačan odgovor i nekako mi nije bilo svejedno. Za to krivim drugi krug degustacije gde mi se sve pomešalo, ali da ne preterujem i nisam bila neki poznavalac vina.

Uglavnom, taj događaj je bio neka vrsta prekretnice u mom interesovanju za vina.

Na pomenutoj degustaciji krajnji rezultat je bio sledeći – studenti su ubedljivo izglasali kao najbolje vino ono koje je bilo najjeftinije.

To može da znači dve stvari: cena ne mora da govori o kvalitetu, ali i

isto tako moguće je da učesnici nisu imali dovoljno razvijen i instančan ukus da prepoznaju najkvalitetnije vino. I to je upravo poenta mog članka. Nemojte odmah da se obeshrabrite misleći da vam treba puno para i puno teorijske potkovanosti da bi našli odlično vino. Ono što vam treba je, slično uživanju u klasičnoj muzici i mnogim drugim dobrim stvarima, praksa i razvijanje osećaja da prepoznate lepo i kvalitetno vino.

kako da udjete u svet vina

Moja savet je da počnete istraživanje tako što ćete kupovati u specijalizovanim prodavnicama vina. U prodavnicama vina ćete često naći dobro obučene prodavce koji se veoma razumeju u vina i oni će vam pomoći da nađete odgovarajuću vrstu. Takođe, te prodavnice često imaju specijalnu ponudu vina koja nisu skupa ali su dobra. Nabavite vodič ili enciklopediju o vinu iz koga možete da dobijete puno korisnih informacija. Ovo je moj izvor: The Sotheby’s Wine Encyclopedia, DK. Restorani su takođe dobar izvor za otkrivanje dobrih vina. Kada mi se neko vino u restoranu posebno dopadne, a zaboravila sam mu ime, obično idem na sajt restorana da se podsetim.

Tako sam pronašla neka od svojih omiljenih vina.

Na internetu ćete takođe naći mnoštvo foruma sa komentarima dobrih poznavalaca o kvalitetu pojedinih vina i njihovom uparivanju sa hranom.

U svom istraživanju vina možete da se fokusirate na regije (dolina Napa i Sonoma u Kaliforniji i upšte vina sa Zapadne SAD obale su oblast mog interesovanja), ili vrste vina (Merlo, Rizling, Roze, Malbek, itd). Za one koji se odluče za Pinot noir postoji jedan mnogo dobar igrani film posvećen toj vrsti vina – Stranputice (Sideways).

Dobar način da zapamtite i ocenite vina koje ste konzumirali jeste da čuvate pampure, na koje možete da dopišete podatke o vinu ili iscrtate

onoliko zvezdica koliko mislite da to vino vredi (na primer, na skali od jedan do pet). Ipak, sva vina nemaju tu vrstu čepova tako da možete da koristite i tabele (znam da suludo zvuči, ali ja sam ih imala) i da tu zabeležite ustiske o vinu koje ste probali.

crno ili belo?

Neki ljudi se odlučuju prema dobu godine. Belo i roze leti, crno zimi. Inače, belo vino se služi hladno, crno na sobnoj temperaturi.

Kvalitet vina može da varira od berbe do berbe. Sušna ili vlažna leta mogu puno da utiču na ukus vina, zato je godina proizvodnje tako važna. Uz to, mnogim vinima se kvalitet poboljšava sa godinama provedenim u pordrumu.

Vina uglavnom dobijaju ime po vrsti grožđa od koga se prave, mada ima i vina koja su mešavina više sorti. Najpopularnije vrste vina u Americi su: crna - Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot noir, Shiraz, Zinfandel i bela Sauvignon blanc, Chardonnay, Pinot grigio (Gri), Riesling, itd. O njima ima puno toga da se priča, pre svega o njihovom uparivanju sa hranom, ali to traži već neku drugu i dužu priču, a ja bih da se zadržim na jednostavnim savetima kako da otkrijete dobra vina.

Još par korisnih saveta

Kad ste u restoranu nemojte da vas zbuni taj famozni ritual serviranja vina, sve je u stvari jako jednostavno. Onome ko naručuje konobar donosi flašu vina, najpre je pokaže gostima, zatim otvori. Onda sipa malo vina u čašu, i naručilac ga omiriše i proba tj. testira da li mu se dopada. Bez problema možete da odbijete vino ako vam se ne sviđa, nemojte da vam bude glupo, jer ionako vam restoran naplaćuje dosta za to zadovoljstvo.

Moj savet vam je takođe da nikad ne kupujete vino sa nekim provokativnim imenom.

Proizvođači često lukavo pokušavaju da primame kupce nekim neobičnim nazivom ala Vesele žene i slično... suvišno je reći da su obično fokusirani na žensku populaciju.

Jedino dobro vino koje sam probala sa takvim nazivom jeste bilo Menage a trois (Ljubavni trougao) i nijedno više.

Nekada je tek par zemalja bilo poznato po prozvodnji vina, ali sada izgleda kao da se skoro svuda prave. Francuska je i dalje na vodećem mestu, zatim Italija (mada ta vina nisu baš kontrolisana i sistematizovana kao francuska), SAD, Španija, Nemačka. Danas sve više vina dolazi iz Južne Amerike, ali i iz Australije i Novog Zelanda. Meni su omiljena vina iz Kalifornije, voćkasta i pune arome, ali volim da probam i razna druga, što i vama preporučujem.

Nažalost moje poznavanje domaćih srpskih vina je jako limitirano. Uglavnom sam probala ona za široku potrošnju, jer sam počela ozbiljnije da se interesujem za vino tek kada sam došla u Ameriku. Znam da postoji dosta novih malih vinarija, i živo me zanima kakva vina proizvode. Ukoliko imate neka omiljena domaća vina obavezno me obavestite, sa zadovoljstvom ću ih probati sledeći put kad dođem.

Ukoliko se upustite u ovo istraživanje, evo kako će se razvijati vaša sposobnost raspoznavanja i ocene vina: najpre ćete moći da utvrdite da li je vino slatko ili suvo. Zatim ćete početi da primećujete da su neka vina jača a neka slabija, i to zahvaljujući njihovoj aromi i mirisu. Posle ćete primećivati razlike u boji, viskozitetu i transparentnosti. Onda ćete moći da pogodite kojoj vrsti vino pripada. Zatim slede finese kao utvrđivanje mesta porekla, osećaj da je ukus posebno voćkast ili začinjen, da li se oseća na pečurke u šumi posle kiše... i znate već te neobične opise na etiketama. Ono najvažnije je: - -

mocicćete da prepoznate dobro vino!

korijander autor: Milkica Crevar

u se onz i

K

orijander (Coriandrum sativum) je jednogodišnja zeljasta biljka koja izgledom podseća na peršun. Razlika je u listovima koji su kod korijandera više režnjeviti i u plodovima koji kod korijandera imaju specifičan okrugao oblik koji se lako deli na dve pravilne polulopte.

Ova biljka raste širom Južne Evrope, Bliskog Istoka i Jugoistočne Azije i na ovim područjima se koristi kao začin hiljadama godina. Semenke korijandera su pronađene na neolitksim arheološkim nalazištima u Izraelu i to su najstariji dokazi o uzgajanju ove začinske biljke. Korijander se gajio i u drevnom Egiptu, a dokaz za to je pola litra semenki pronađenih u Tutankamonovoj grobnici. Ovo je posebno zanimljivo zbog toga što se zna da korijander ne raste u prirodi na teritoriji Egipta.

Poreklo reči korijander još uvek sa sigurnošću nije utvrđeno. Prema nekima ona potiče od grčke reči ’korijadana’, što je slično imenu Arijadne, kćeri kralja Minosa.

Interesantnije je drugo tumačenje po kom ovo ime potiče od grčke reči ’koros’, što znači ’buba’ zbog specifičnog mirisa svežih listova korijandera koji neke ljude podsećaju na miris poznate smrdibube. Ovo tumačenje nije besmisleno, jer listovi korijandera zaista imaju specifičan miris koji nije prijatan mnogim ljudima, a potiče od nekih nezasićenih aldehida. Postoje neki dokazi da je ovakva reakcija na miris genetski uslovljena.

Na engleskom

govornom području se sreću dve reči koje opisuju ovu biljku. Naziv ’coriander’ se može odnositi i na listove i na semenke, dok se naziv ’cilantro’ odnosi samo na listove i karakterističan je za područje Severne Amerike.

Plodovi korijandera imaju drugačiju aromu od listova. Ova aroma je kod sveže sakupljenih semenki pomalo čudna, ali stajanjem se ta čudna nota gubi, a sve više se osete citrusni tonovi. Semenke korijandera treba čuvati cele i mleti ih po potrebi jer se kod celih semenki aroma veoma dugo zadržava, a nakon mlevenja se brzo gubi.

Kao i većina drugih začinskih biljaka, i korijander je bogat fitonutrijentima (karvon, kamfor; flavonoidi kvercetin, epigenin; fenolne kiseline kao što su hlorogenska i kafeinska), a njih ima više u listovima nego u semenkama. On se često koristi kod nadutosti, stimuliše apetit i povećava sekreciju želudačne kiseline. U narodnoj medicini se koristi i za smanjivanje anksioznosti i protiv nesanice. Neka novija istraživanja ukazuju da snižava nivo holesterola i triglicerida i da ima povoljno dejstvo na obolele od dijabetesa. Posebno je zanimljivo antibakterijsko dejstvo etarskog ulja korijandera na bakteriju Salmonella koje je dokazano u naučnim istraživanjima.

Korijander kao začin je veoma zastupljen u mnogim nacionalnim kuhinjama. Koriste se svi delovi biljke, ali najčešće mladi listovi i semenke. U meksičkoj kuhinji se koriste uglavnom listovi i to kao dodatak recep-

tima za salsu, gvakamole ili preko salata. U indijskoj i kineskoj kuhinji se koriste i listovi i semenke kao dodatak mnogim jelima ili začinskim mešavinama, a zastupljen je i u skandinavskoj kuhinji kao dodatak salatama, zimnici, a semenke se dodaju aromatičnim pićima i likerima.

Korijander se lako gaji kod nas iz semena. Kad se jednom poseje, dalje se sam rasejava i uvek ćete imati male biljčice na proleće.

Voli toplo i sunčano mesto i rastresitu zemlju. Može se sejati u posude za rasad tokom marta, ali jednostavnije ga je sejati direktno na planirano mesto tokom aprila. Dobro podnosi sušu i potrebno ga je zalivati samo ako sušni periodi potraju. Ako je vreme veoma toplo, stabljike brzo porastu i osemene se, pa se veoma kratko mogu brati mladi listovi potrebni za salate. Zato ga je dobro sejati dva puta godišnje: na proleće za dobijanje semenki i krajem avgusta, da bi ste tokom septembra i oktobra imali listove koji ne vole letnje žege. Kad semenke na stabljici sazru, odmah otpadaju, pa je potrebno pažljivo pratiti biljku u tom periodu. Tada je najbolje odseći celu stabljiku i semenke istresti na pripremljeno platno.

Korijander ne zahteva mnogo prostora i zaista se lako gaji. Ako vam ne smeta njegov miris i ako volite azijsku kuhinju, obavezno ga posejte na neko osunčano mesto.

u sez i on

-

Mladi krompirici sa korijanderom

Sastojci 20-ak mladih krompirića 2 kašike rendanog parmezana 1 kašika brašna 3 čena belog luka, sitno seckanog 3 kašike sitno seckanih listova korijandera 3 kašike maslinovog ulja so, po potrebi Priprema Dobro operite krompiriće. Veće isecite na četvrtine ili polovine, manje ostavite cele. Stavite ih u šerpu sa slanom vodom i kuvajte 2-3 minuta nakon što voda proključa. Procedite ih i prebacite u neku vanglu.

Uključite rernu da se greje na 220°C. Pleh podmažite uljem.

Pomešajte parmezan, brašno, beli luk, korijander i so.

Ovu masu dodajte krompirićima i lagano promešajte.

Pospite ih uljem i samo blago protresite pa krompiriće prebacite u pripremljeni pleh.

Pecite 30-ak minuta tj. dok krompirići ne postanu zlatni i hrskavi.

u se onz i

Garam masala

Garam masala je čuvena mešavina začina bez koje je indijska kuhinja nezamisliva. Postoji milion recepata, a vi ovaj iskoristite kao osnovu i prilagodite ga sopstvenom ukusu.

Sastojci 30 g semenki korijandera ½ kašičice celih karanfilića 6 plodova kardamoma 1 kašika semenki kumina ¼ kašičice zrna crnog bibera štapić cimeta, dužine oko 6 mm Priprema Pripremite mali tiganj sa debljim dnom i činijicu u koju ćete sipati jednu po jednu vrstu začina.

U tiganju najpre propecite semenke korijandera, oko 2 minuta, tj. dok ne počnu divno mirisati. Pečene semenke odmah prespite iz vrelog tiganja u pripremljenu činijicu.

Nastavite sa pečenjem ostalih začina, ali njih pecite kraće, oko 1 min.

Pecite jednu po jednu vrstu i odmah ih sipajte u pripremljenu činiju.

Posebno budite obazrivi sa semenkama kumina jer brzo potamne i izgore. Njih sklonite iz tiganja čim počnu mirisati.

Pomešajte začine i ostavite ih da se ohlade. Sameljite ih u mlinu za kafu ili, ako imate strpljenja, u avanu sa tučkom. Čuvajte u hermetički zatvorenoj teglici.

po meri mezz vana i isprobavana, prepuna divnih recepata za fine kolače, torte i peciva koji kao da su skliznuli iz izloga bečkih poslastičarnica.

kada su francuska i američka kuhinja u to vreme bile potpuno različite. Moj savet vam je da pre nego što nabavite njen kuvar obavezno pročitate njenu autobiografiju Moj život u Francuskoj.

Takođe više o njoj možete saznati u našem časopisu, izdanje za oktobar 2012. (str. 60-62).

JELENA Je nemam omiljeni kuvar, niti ih sakupljam, jer su mi omiljeni recepti oni koje sam dobila od meni dragih ljudi. Kad kuvate po receptima ljudi koje volite nema šanse da vam jelo ne uspe.

LANA Svi kuvari o kolačima i finim poslasticama, naročito sa čokoladom i lepim fotografijama :) Ali Velika knjiga kolača je ipak najomiljenija među njima, najviše puta prelista-

IVANA Knjigu Mastering The Art of French Cooking sam dugo čekala i konačno nedavno dobila. Njen autor Džulija Čajld je moja omiljena ličnost i njen sjajni karakter izbija iz svake stranice ovog kuvara.

Knjiga, za razliku od većine današnjih kuvara koje prodaju samo slike, jednostavno nema fotografije, samo crteže da bi se objasnio poneki metod kuvanja.

Moram priznati kad sam je imala prvi put u rukama, onako bez slika, nije mi bila previše interesantna. Ipak, sve je dosta dobro objašnjeno i može svako da ga koristi, pa i početnici. Ovaj kuvar se sastoji iz dva dela i Džuliji su u njenom pisanju pomagale njene francuske prijateljice. Prva knjiga je objavljena 1961. i meni nikako nije jasno kako je uspela da napravi tako veliki uspeh u Americi

NEVENA Kuvar iz kog najčešće dobijam ideje kada kuvam indijska jela.

Pisao ga je Indijac ali je prilagodio namirnice evropskom podneblju tako da sam isprobala gomilu kombinacija, tipa salata sa paradajzom, krastavcima, bananama, jabukama, kruškama i rotkvicama začinjene garam masalom i alevom paprikom, koje se ne bih nikad sama setila da spojim. Činjenica da sam ga kupila u knjižari polovnih knjiga i da je u stvari suvenir sa jednog putovanja ga dodatno izdvaja od kuvara koje posedujem.

ze tima.

kuv ari

formiranja naše, mediteranske, ishrane koja se razlikovala od one na kojoj sam ja odrasla. Stranice su već krenule da žute a između listova čuvam crteže naše dece iz raznih perioda tako da mi je ta knjiga jako draga i ima posebno mesto kako u kuhinji tako i u mom srcu.

Bread Baker’s Apprentice. Detaljno objašnjeno sve - način pripreme, objašnjenje hemijskih procesa, način pečenja, tehnike... Zaista pravo malo blago za sve ljubitelje dobrog hleba i definitivni must have u kućnoj biblioteci.

DRAGANA Omiljeni kuvar? Hm… Definitivno one silne sveščice i papirići ispisani rukom, isprobani i provereni recepti moje mame, tetke, sestre i prijateljica. Favorit mi je svakako malo, požutelo blokče moje bake.

MILKICA Ova knjiga je potpuno promenila moj pogled na povrće. Sekcije su posvećene pojedinim grupama povrća i obiluju potpuno novim, maštovitim i jednostavnim receptima. Sve to dobro začinjeno raznovrsnim zacinima i svezim biljcicama. Ovaj kuvar mi je dao krila da i sama kombinujem sezonsko povrce na novi nacin.”

OLIVERA THE PASTA BIBLE od Jeni Wright, je prvi kuvar koji smo kupili na početku braka... Bio je to početak

ANA

Obožavam hleb! Baš zato sam zamolila Ivanu da mi iz Amerike donese knjigu koja se smatra Biblijom za pripremu hleba - The

MARIJA Patin kuvar. Bakin, sa njenim beleškama, oznakama pored recepata koje je probala, sa receptom za turšiju zapisanim na jednoj od praznih strana. Kupljen nekada davno, kada se udala i doselila u Beograd. Toliko korišćen da je morao da ide na novo koričenje.

foto: Ana V. Đurđević

more u tanjiru autor: Jelena Cotric

KREM ČORBA OD DAGNJI

Sastojci 100-150 g pančete, prutići ili kockice 30 g putera 1 kašika ulja 1 manji crni luk, sitno seckan 200 g smrznutog mesa dagnji ili oko 1 kg svežih dagnji oko 100 ml belog vina 300 g krompira (1 veći krompir), sitne kockice 2 šargarepe, sitne kockice oko 500 ml vode i ona koju koristite za dolivanje 700 ml mleka 3,8%mm 70 g putera, komadići 3 pune kašike brašna i malo hladne vode so i beli biber 180 g kisele pavlake 20%mm svež peršunov list, sitno seckan Priprema Najidealnije bi bilo da koristite sveže dagnje.

Dagnje koje su otvorene bacite. Spustite ih u veliku šerpu, poklopite i na jakoj vatri uz povremeno protresanje šerpe kuvajte oko 5 minuta dok se ne otvore. Bacite dagnje koje se nisu otvorile. Sačuvajte meso dagnji i tečnost, tj. more koje su pustile.

Ako koristite smrznute dagnje odledite ih u frižideru. Proverite svaku i uklonite morsku travu ukoliko je ima.

Krupne dagnje isecite na dva do tri dela.

Propržite pančetu da se malo zarumeni. Izvadite je iz šerpe. U masnoću pančete spustite 30 g putera i kašiku ulja. Ubacite crni luk i pržite ga dok malo ne omekša. Ubacite dagnje. Pržite ih 30-ak sekundi, pa nalijte vinom i pržite dok vino skoro ne ispari.

Ubacite krompir i šargarepu. Vratite nazad proprženu slaninu. Sipajte oko 500 ml vode, tj. onoliko koliko je potrebno da sve lepo ogrezne.

Ako ste spremali sveže dagnje onda sipajte more koje su one pustile na uštrb dela vode.

Kuvajte dok krompir i šargarepa ne budu gotovi uz povremeno dolivanje vode koja ispari. Kad završite treba da imate u šerpi istu količinu tečnosti sa kojom ste počeli, tj oko 500ml.

Sipajte mleko u čorbu. Ubacite unutra komadiće putera. Kad mleko provri, lagano uz stalno mešanje varjačom po dnu šerpe, dolivajte brašno koje ste razmutili u malo hladne vode da se čorba zgusne.

Sklonite čorbu sa plotne. Kiselu pavlaku umutite sa 1-2 kutlače čorbe, pa sve vratite nazad u čorbu. Posolite po ukusu i dodajte dosta peršunovog lista. Servirajte uz prepečene kockice ili kriške hleba.

PIJANE LIGNJE SA KROMPIROM IZ RERNE

Sastojci 500 g očišćenih lignji ili 1kg smrznutih, neočišćenih 1,5 kg krompira, kolutovi debljine oko 2cm 1 veći crni luk, rebarca 3-4 čena belog luka, listići maslinovo ulje so i biber 1 puna kašičica suvog začina oko 150 ml suvog belog vina svež peršunov list, sitno seckan Priprema Očišćene smrznute lignje odledite u frižideru, najbolje u cediljci. Neočišćene, dok su još poluzaleđene, očistite. Ako su baš velike onda telašca možete iseći na 2-3 koluta, a u suprotnom ih ostavite cele, telašca i pipke.

Stavite krompir, crni luk, beli luk i peršun u pleh 20x35 cm ili neki slične veličine da krompir može da stane u dva reda. Prelijte ga sa dosta maslinovog ulja. Dodajte suvi začin, so i biber. Promešajte rukama da krompir legne onako nasumično. Lignje prelijte uljem, posolite malo i dobro ih rukama izmešajte. Rasporedite ih po površini krompira, a neke udenite između krompira. Sipajte belo vino uz ivicu pleha. Zatvorite pleh aluminijumskom folijom.

Pecite na 250°C 45 minuta. Skinite aluminijumsku foliju i promešajte. Pecite ih još oko 15-ak minuta. Nakon pečenja u plehu će biti dosta tečnosti ali kad ih prebacite nakon pečenja u činiju za serviranje i poklopite nakon pola sata ta tečnost će se pretvori u gušći saft za koji se svi grabe za stolom. Zato ih servirajte sa dosta belog hleba.

Kako očistiti lignje? Jednostavno, okrenite stranu za detaljno uputstvo...

Jelo se neće ljutiti ako stavite nešto više ili nešto manje lignji, ili ako povećate ili smanjite količinu krompira.

Mezze

twitter

Klik!

-

kako ocistiti lignje autor: Jelena Cotric -

-

ZASTO CISTITI LIGNjE Na našem tržištu možete kupiti zamrznute, uglavnom neočišćene i zamrznute očišćene lignje. Ako imate ludu sreću možda se u vašem loncu nađu i sveže lignje iz Jadranskog mora.

Zašto bi trošili vreme na čišćenje lignji?

Prvo, zbog uštede koj iznosi oko 30%. Drugo, jer možete birati sitnije ili krupnije komade, a u vakumiranim pakovanjima su uglavnom krupne lignje, konjske kako ih ja zovem, koje su pogodnije za punjenje. Što je lignja manja, to će biti i manje žilava. Treće, čišćenjem možete dobiti mastilo za rižoto, što je spas ako ne možete da nabavite sipino mastilo, i konačno, zato što je lep osećaj kad nešto znate da uradite.

-

unutrašnji organi lignje sa vrećicom crnila i prozirna kost

cela neočišćena lignja lignja kojoj smo isekli venčić sa pipcima

očišćeno telo lignje

- --

telo lignje sa u klonjenom kožicom

CISCENJE LIGNjI Lignje je najbolje čistiti kada su poluzaleđene, tj. kada se spoljašnjost odledila, a unutra ima još leda.

zub lignje

venčić bez centralnog zuba

venčić sa pipcima i centralnim zubom

Položite lignju na dasku, pa joj odsecite PIPKE tako što presečete nožem iznad očiju, ali da pipci ostanu na venčiću. U centru svakog venčića sa pipcima postoji mali hrskavičav kružić, to je ZUB lignje.

Njega odstranite i bacite. Kožicu sa pipaka ne morate skidati.

Ogulite crnkastu kožicu sa tela i peraja lignje. Nekima ta kožica ne smeta, naročito ako se peku na žaru pored obale mora. Uhvatite lignju ispod glave i zarotirajte malo. Uvucite kažiprst u unutrašnjost lignje i izvucite unutrašnje organe zajedno sa providnom hrskavicom. Ta hrskavica se pruža celom dužinom lignje do njenog samog vrha. Na spoljašnjoj strani lignje možete videti šav duž koga je ova hrskavica iznutra pripojena. Isperite duplju hladnom vodom i proverite još jednom da li ste sve izvadili.

Očišćena tela i pipke stavite u cediljku, pa u frižider do upotrebe.

Od 1 kg zamrznutih neočišćenih lignji dobije se oko 500 g očišćenih.

MASTILO Mastilo je pigment koji lignje i sipe ispuštaju kada se nađu u opasnosti. Crno mastilo boji more i omogućava im lakši beg od predatora. Nalazi se u maloj vrećici uz unutrašnje organe. Kod nekih je ta vrećica ispunjena sa manje, kod nekih sa više mastila, a kod nekih se desi i da pukne prilikom čišćenja pa vam se ruke preboje.

U kulinarstvu se klasično koristi sipino mastilo koje daje predivnu crnu boju rižotu, Rissoto al nero, i specifičan blago gorkasti ukus. Prodaje se u vakumiranim kesicama, a može se kupiti i sveže u ribarnici. Ukoliko ne možete doći do njega nije loše da znate da i mastilo lignje možete iskoristiti za crni rižoto samo što vam neće dati tako intenzivnu boju zbog manje količine.

Kad čistite lignje sačuvajte unutrašnje organe i isecite vrćice sa mastilom. Stavite ih u sitno sito i poleđinom kašike uz dolivanje po koje kapi vode oslobodite mastilo. Ako ga ne koristite odmah možete ga zamrznuti.

S

olun je najveći urbani centar severne grčke regije i drugi grad po veličini u zemlji. Tokom svoja 23 veka duge prošlosti, bio je svedok brojnih uzbudljivih dešavanja na sceni istorije.

Osnovao ga je kralj Kasandar 316. godine p.n e. u čast svoje voljene supruge Tesaloniki, sestre Aleksandra Velikog.

Danas je to moderan grad sa širokim bulevarima, divnim parkovima, brojnim muzejima i galerijama. Ušuškan je između zaliva Termaikos sa jedne, i okružen brdima planine Hortiatis sa druge strane. Na svakom koraku oseća se spoj antičkog i modernog, a stanovnici mu od milja tepaju Saloniki.

U Solun stižemo rano ujutru udobnim autobusom na sprat još uvek pomalo pospani od noćnog puta.

Vodič nas budi preko razglasa u autobusu i saopštava da upravo ulazimo u grad ulicom Leoforos Nikis. Jutarnje sunce svetlucavo obasjava okolne zgrade, prolazimo pored mornarice, trgovačke luke, smenjuju se semafori i prelepe fasade. Uskoro ćemo ugledati i obrise Bele kule od koje će započeti naš obilazak.

Autobus se zaustavlja pored malog pozorišta okruženog zelenilom i konačno možemo da protegnemo noge što prija posle duge vožnje. Jutarnje sunce toplo greje i obećava vedar i sunčan dan, jedva čekam da krenemo u našu pustolovinu. Do nas dopire slankasti miris mora koje je odmah tu na 20-tak metara. U blizini se čuje žubor fontane, a pred nama se uzdiže veličanstvena Bela kula, simbol grada Soluna,

koja već vekovima ponosno stoji na tom istom mestu.

Od vodiča saznajemo zanimljive detalje o njenoj burnoj prošlosti. Kula je nekada je bila deo gradskog utvrđenja koje je služilo odbrani grada, a potom zloglasni zatvor za vreme otomanske vladavine. Danas je tu smešten muzej i izložbeni prostor. Visoka je 33,9 m i sastoji se od prizemlja i šest spratova koji su međusobno povezani unutrašnjim stepeništem. Bili smo suviše umorni od puta da bi se penjali krivudavim stepeništem do vrha odakle se pruža veličanstven pogled na zaliv i panoramu grada. Možda ćemo ipak stići da se popnemo u povratku jer sada moramo nastaviti dalje, čeka nas obilazak srpskog vojničkog groblja i naša sledeća stanica - Zejtinlik.

Put nas vodi najdužom ulicom Via Egnatia, dugom 15 km koja je nekada bila deo rimskog druma i povezivala istok i zapad.

U vreme kada smo putovali, početkom maja, bila je prilično raskopana jer je u toku bila izgradnja metroa koji upravo tu treba da prolazi jednim delom.

Međutim, radovi su usporeni zbog arheoloških nalazišta koja su pronađena prilikom iskopavanja (možda će ipak uspeti da završe metro do naše sledeće posete Solunu).

Dok čekamo na jednom od semafora, vodič nam pokazuje radnjicu sa naše desne strane i saznajemo da se tu može kupiti najbolja kafa u Solunu. Hm, moraću da zapamtim gde se nalazi i da svratim kada se budemo vraćali kući :) Sunce je već visoko izašlo iznad nas kada smo se

zaustavili nedaleko od srpskog vojničkog groblja.

Ostatak puta smo prešli pešice. Zejtinlik je dobio ime po turskoj reči za ulje (zejtin) jer se tu nekada nalazila pijaca za prodaju ulja. U vreme Prvog svetskog rata na tom prostoru je bila smeštena glavna poljska bolnica srpske vojske, a kasnije je odlučeno da se podigne groblje i da na tom mestu budu sahranjeni svi poginuli vojnici Solunskog fronta. Tu priču nam je ispričao čuvar srpskog vojničkog groblja Đorđe Mihajlović, koji već treću generaciju čuva seni 8.000 srpskih ratnika.

Vraćamo se u autobus i kružimo uličicama sada već prilično razbuđenog grada, uskoro stižemo pred crkvu Svetog Dimitrija koji se smatra čudotvorcem i zaštitnikom grada. Crkva datira još iz vremena Vizantijskog carstva i bila je skoro potpuno uništena je u velikom požaru 1917. godine i potom restaurirana. Grad je sačuvao mnoge građevine iz prošlosti, posebno iz starorimskog i vizantijskog perioda, koje se danas nalaze na listi zaštite Svetske baštine UNESCO-a.

Još nešto nam je privuklo pažnju dok smo krstarili ulicama

zakrčenim automobilima i brojnim motorima, naime u Solunu nema visokih zgrada i solitera što je propisano iz preventivnih razloga zbog opasnosti od zemljotresa, sem toga ovako je panorama grada puno lepša.

Posle obilaska crkve, dok čekamo da se skupi preostali deo grupe, odlučujemo se za mali predah u obližnjem kafeu. U izlogu vrlo primamljivo izgledaju izložene pite i kolači, uz dozvolu prodavca mogu da napravim i par snimaka unutra :) Povratak u autobus, malo vratolomne vožnje strmim uličicama (sreća da su i ostali učesnici u saobraćaju isto tako iskusni) i uskoro stižemo na centralni plato. Na sredini se uzdiže velika kamena statua podignuta u čast najznačajnijeg

političara savremene grčke istorije, Elefteriosa Venizelosa. Već smo u strogom centru grada jer sve vrvi kao u košnici. “Vidimo se za dva sata kod Bele kule!”

– dovikuje nam naš vodič, a mi se prepuštamo bujici bezbrojnih prolaznika i turista, i dozvoljavamo da nas odvede do našeg sledećeg odredišta, duše svakog grada, gradske pijace Kapani (malo smo se namučili dok smo pronašli ulaz skriven iza stubova :).

Kao da smo zakoračili u neki drugi svet, sa leve i desne strane su nanizane bezbrojne tezge i radnjice. Čini mi se da su svi prodavci izneli celu radnju napolje, provlačimo se između tezgi dok trgovci glasno uzvikuju i nabrajaju ponudu pokušavajući da privuku pažnju kupaca. Obilazimo povrće u zeleniš, usput malo fotografišemo, sve dok se u jednom trenutku pred nama ne stvore brda naslaganih maslina svih

mogućih boja i oblika. Molim prodavca da nam izmeri pola kilograma onih lepih crnih sa vrha ;) Na susednoj tezgi prodavac zamahuje satarom i seče šnicle, baš onako lepe, sve je izloženo i mogu se uporediti cene, čini mi se da su cene približne našima. Na sledećem ćošku se prodaje sveža riba i plodovi mora, osećamo po mirisu, ali je sve uredno složeno na ledu i sortirano u gajbicama. Neke vrste zaista izgledaju egzotično i moram da napravim par snimaka (znam da će vas to sigurno zanimati).

Ispred jedne radnjice vidimo uskršnje pletenice u celofanu sa ofarbanim jajetom (Uskrs je za par dana), već u sledećoj su ogromne činije sa kandiranim voćem na policama, a tu su i svi mogući začini pažljivo spakovani u malim kesicama. Već pomalo ošamućeni od mirisa i boja, ali prepuni lepih utisaka, uspevamo nekako da pronađemo izlaz iz ove košnice. Posle pijace, sada mi i žagor prolaznika i brujanje motora zvuče kao najumilnija muzika.

A kad smo već kod motora, njih je zaista na svakom ćošku, ali baš svakom...

Nalazimo se sada na Aristotelovom trgu koji predstavlja i samo srce grada. Prostran je i oivčen raskošnim palmama i okružen bezbrojnim kafićima sa baštama. Sve je prepuno, ljudi jednostavno sede i uži-

vaju u suncu, razgovoraju ili listaju novine uz šoljicu kafe i obavezan tanjrić sa keksićima ili sitnim kolačima. Spuštamo se ka moru koje svetluca iza palmi i nazire se u daljini. Na jednom semaforu zastajemo da sečekamo zeleno svetlo a pažnju nam privlači ulični prodavac đevreka na improvizovanoj tezgi. Srešćete ih na skoro svakom ćošku u gradu i lako ćete rešiti da kupite neko pecivo za usput.

U jedan pasaž smo sasvim slučajno zalutali, zapravo privukla nas je prijatna hladovina i ogromni prekrasni ćupovi sa cvećem. U unutrašnjem dvorištu je pažljivo razmešteno nekoliko stolova sa stolicama, hteli samo da naručimo baklave ali uskoro saznajemo da je to samo riblji restoran. Kako je suviše rano za ručak, nema još uvek drugih gostiju, iskoristila sam da napravim par snimaka za uspomenu.

Uskoro do nas stiže slatkasti miris tek ispečenog peciva sa cimetom, sigurno je tu u blizini neka poslastičarnica ili pekara. Potražimo pogledom i eto je tu odmah na ćošku. U izlogu je izloženo uskršnje pecivo, razne pletenice, torte ukrašene pilićima od marcipana, brzo odlučujemo da provirimo unutra jer je miris i suviše privlačan. U radnji je neopisiva gužva (ne znam samo kako su svi stali u tako malu poslastičarnicu, bar mi je tako izgledala na prvi pogled), svi se gurkaju ispred ogromnih vitrina sa kolačima, baklavama i keksićima.

U jednoj vitrini pored ulaza su izložene ručno pravljene praline (cena 24 €/kg), razmišljam da napravim par snimaka za uspomenu. “No photos!” – dopire do mene glas prodavačice (kasno sam se setila da sam prvo trebala da pitam, jednostavno sam zaboravila opčinjena svim izloženim đakonija, ako je to za neko opravdanje). Ipak, ostalo mi je par snimaka koje sam uspela da napravim na početku, pa ako vas put nekada

nanese u Solun, obavezno posetite ovu ljupku poslastičarnicu na Aristotelovom trgu.

Stižemo do keja i skrećemo levo, vidimo obrise Bele kule (dobro je, nismo zalutali) do nje nam treba nekih 20-tak minuta i kako još imamo vremena, odlučujemo se da ostatak puta pređemo u laganoj šetnji. Ulica Leoforos Nikis se pruža paralelno sa kejom, na jednoj strani je more, a na drugoj strani ulice su brojni mondenski kafići, uvek krcati u svako doba dana. Na šetalištu pored keja uvek je puno prolaznika, šetača, rekreativaca i tamnoputih prodava-

ca koji pokušavaju da turistima uvale ogrlice i razne đinđuve.

Približavamo se Beloj kuli koja je sve veća, imamo još malo vremena za kratki predah u jednoj mirnoj, sporednoj uličici. Tu smo spazili simpatičnu tablu, smeštenu u rustčnom ramu od prozora, za meksički restorančić. Dan je bio prilično ispunjen, na trotoaru ispred restorana je par stolova i stolica od kovanog gvožđa sa divnim cvetnim jastučićima. Odlučujemo se da naručimo neko osveženje, najradije bih tu i ostala jer je tako prijatno sedeti u hladovini posle celodnevne šetnje na suncu :) Cela grupa se već polako okuplja u podnožiju Bele kule, neki odmaraju u hladovini borove šumice, ima tu i drugih turista, grupa kao i naših, dosta mladih odmara na travi ili sede pored oivčenih travnjaka i uživaju u pogledu na more. Jedan brodić sa turistima se približva obali, a druga grupica već čeka na keju da se ukrca. Ne žurimo baš da uđemo u autobus, radije bi ostali tu u hladovini borove šumice, ali vreme je da nastavimo naš put dalje i svako polako zauzima svoje mesto. Dok za nama ostaje kula u daljini, razmišljam kako ću se ponovo vratiti, makar na jedan dan da kupim tu finu grčku kafu u onoj radnjici na aveniji :)

Autor: Lana Belić

*recept za Tzaziki potrazite u izdanju za maj 2013, na strani 86.

Avokado

A

vokado nije uobičajena namirnica za naše podneblje, ali treba mu dati šansu jer iako mastan jako je zdrav tako da... Možda ovako sirov i nije baš zanimljivog ukusa, ali zato u raznim namazima, čorbama, kremama, sladoledima... daje dodatku kremastu strukturu i jako se fino uklapa, a ne preovladava. autor: Olivera Senić

Avokado humus Sastojci za humus

Priprema

250 g sveže leblebije 1 avokado 2 čena belog luka sok od ½ limuna 2 kašičice tahinija (paste od susama) par kašika maslinovog ulja

Leblebiju ostavite preko noći u dosta vode, pa sledećeg dana prospite tu vodu, nalijte svežu i kuvajte dok ne omekša. Možete koristiti leblebiju iz konzerve ili jednom skuvajte veću količinu pa zamrznite i koristite prema potrebi.

Za dekoraciju: odvojiti malo skuvane leblebije odvojiti par “listića” avokada par čenova belog luka malo maslinovog ulja I još: prepečen hleb, tortilje...

U električnu seckalicu stavite leblebiju, avokado, beli luk, tahini, limunov sok, maslinovo ulje i malo vode u kojoj se leblebija kuvala ili obične vode. Dobro izmiksajte u finu kremu. Preručite smesu u činiju i stavite u frižider na par sati.

Pred serviranje na malo maslinovog ulja ispržite par čenova belog luka i malo odvojene leblebije pa prelijte preko humusa... Ukrasite sa listićima avokada koje ste premazali limunovim sokom da ne potamne i sve servirajte uz prepečeni hleb ili tortilje.

-

Sirova corba od avokada i graska -

Sastojci za 4 osobe 250 g sirovog, mladog graška (može i zamrznut) ½ avokada 1 manji krastavac 1 kašičica tahinija sok od pola limuna 1 kašika svežih listova nane 2-3 kašike maslinovog ulja malo soli 2-3 čaše vode

Pripema Očistite grašak i zajedno sa svim ostalim sastojcima stavite u blender i dobro izmiksajte. Sipajte čorbicu u tanjire, ukrasite sa malo avokada, listića nane i maslinovog ulja. I to je to.

Fajita od piletine za 4 osobe Sastojci 12 tortilja 2 velika pileća filea sok ½ limuna kašičica suvog origana 200 g mini paradajza 1 avokado sok jedne limete 1 veliki crveni luk 1 velika crvena paprika 1 velika žuta paprika 1 zelena ljuta papričica svež korijander 100 ml pavlake Sastojci maslinovo ulje morska so, biber za 2 osobe

Ravioli od heljde

sa przenim listicima zalfije Priprema

Za pastu, u činiju za mešanje stavite obe vrste brašna i so, promešajte pa dodajte jaja i zamesite Priprema tvrdo testo. Testo zatim umotajte u foliju i ostavite Testo: da odstoji 30 minuta, a onda rastanjite što više Belo iseckajte na trakice, prelijte limunovim možete, secite na trake širine 10-ak cm. Stavljajte 80 gmeso heljdinog integralnog brašna sokom, origanom i biberom pa ostavite 2 po kašičicu fila sa razmakom od oko 120 g pospite mekog belog brašna sata da se marinira.

5 cm bliže jednoj ivici testa. Ivice premažite vo2 jaja dom, preklopite testo, stisnite ivice prstima oko malo soli Crveni luk i obe vrste paprike iseckajte na trakice, fila i isecite raviole. a ljutu papričicu na kružiće. Avokado iseckajte na Punjenje: kockice, pomešajte sa seckanim mini paradajzom, Za fil, blitvu operite, očistite i grubo iseckajte pa prelijte sokom 2-3 veze sveželimete, blitvepoprskajte sa malo mastavite u tiganj na malo maslinovog ulja i belog slinovog ulja i začinite luka. Kada spasne i tečnost koja se stvorila ispari, malo maslinovog uljasolju i biberom. posolite je, malo prohladite i dodajte izgnječenom 2 čena belog luka U 200 vok gstavite maslinovog ulja pa na jačoj siru. svežegmalo kravljeg sira vatri propržite crveni luk, dodajte paprike, so, malo morske soli biber i pržite par minuta, dok ne krene da rumeni. Raviole kuvajte 5-6 minuta u puno slane vode, a Izvadite Peliv: paprike na tanjir, dodajte opet malo ma- onda prebacite na tanjir za serviranje i prelijte slinovog ulja i pržite piletinu dok fino ne poruistopljenim puterom u kome ste ispržili listove meni, minuta. žalfije. Po želji sve još malo pospite parmezanom.

70 g par putera puna šaka svežih listova žalfije Tortilje zagrejte i na svaku stavljajte po malo malo parmezana paprika, avokada sa paradajzom, piletine, pavlake, svežeg korijandera i eventualno malo soka od limete. Preklapajte tortilje na pola i servirajte.

Napomena: Bez problema limetu možete zameniti limunom, svež korijander svežim peršunom (ukus nije isti ali ipak...) i avokado izostaviti... eventualno s paradajzom pomešati malo crvenog ili mladog luka...

- tortilje Domace za 15-ak tortilja Sastojci 300 g brašna + oko 100 g 1 prašak za pecivo 1 ravna kašičica soli 60 g otopljenog putera 180 ml tople vode Priprema U posudu stavite 300 g brašna, so i prašak za pecivo. Dobro sve promešajte pa dodajte puter i toplu vodu. Viljuškom mešajte koliko god možete. Kasnije dodajte malo po malo brašna dome ne zamesite fino, glatko i eleastično testo. Prekrijte providnom folijom i ostavite da odstoji 2 sata.

Testo podelite na 15 delova pa na dasci posutoj malom količinom brašna, tanjite svaki u kružan oblik.

Teflonski tiganj dobro ugrejte i svaku tortilju pecite po 20 sekundi sa svake strane. Ređajte na tanjir koji držite u najlonskoj kesi kako bi ostale vlažne i mekane.

Kada se ohlade možete ih smestiti u frižider i u narednim danima koristiti po potrebi s’tim da ih opet malo prepečete pre upotrebe.

Možete ih i zamrznuti pa po potrebi vaditi i koristiti.

Sladoled od avokada i banane

Sastojci

Pripema

za 6 kalupčića od 60 ml za sladoled

U električnu seckalicu stavite sve navedene sastojke i miksajte dok se sve fino ne sjedini.

Smesu sipajte u kalupe i hladite 4-5 sati u zamrzivaču, najbolje preko noći.

1 velika, prezrela banana ½ većeg avokada sok jedne limete 100 g gustog jogurta 2 prepune kašičice šećernog sirupa Sastojci za šećerni sirup: 300 g šećera 150 ml vode 1 šipka cimeta 1 šipka vanile 2-3 zvezdasta anisa 1 kašika limunovog soka

Šećerni sirup napravite tako što sve sastojke stavite u šerpicu i kuvate na laganoj vatri oko 15 minuta od momenta kada se šećer istopi. Ostavite da se prohladi i sipajte u teglicu. Imaćete za par tura sladoleda.

Napomena: Sladoled ćete lakše vaditi iz kalupa ako ih kratko stavite pod mlaz vruće vode.

RESTORAN ĐERAM Đakovačka 1, Beograd tel: 011/640-2642 www.restorandjeram.rs facebook strana

DRUŽENJE&KUVANJE U RESTORANU ĐERAM fotografije: Ivan Radoman

U samom centru Zvezdare, nadomak istoimene pijace, nalazi se restoran Đeram. Autentični izgled kuće projektovane početkom 20. veka, bogate istorije, mladi vlasnici nisu želeli da narušavaju, već su je samo osvežili modernim detaljima. U opuštenoj atmosferi prelepe bašte možete pijuckati vino ili se osvežiti nekim od koktela, opijeni mirisom svežih začina. Glavni kuvar i vlasnik restorana, Srđan Rabrenović, priprema sezonsku, internacionalnu hranu, obogaćenu začinima koji rastu u bašti restorana.

Prvi put jedan restoran otvario je vrata svoje kuhinje food blogerima. Ideja je da se na jednom mestu, u prijatnoj i opušetenoj atmosferi, okupe ljudi koji dele istu strast prema kuvanju i dobrom zalogaju.

Svaka čast na ideju i hrabrosti je naš zaključak! Više žena u jednoj kuhinji, odlična organizacija posla, uspešno pripremljena jela i sve to praćeno smehom je veliki uspeh, a najviše lepo iskustvo za sve nas.

Otkrijte i vi Đeram!

Pratite MEZZE magazin na Instagramu!

Ako ste pravili nesto po nasim receptima, molimo uslikajte i tagujte slike sa:

# mezzemagazin # mezzetluk

JELA IZ PRIRODE

Autor: Dragana Pušica

Kopriva, štir, listovi vinove loze i zelje su zeleniš koji se može naći u gotovo svakom seoskom domaćinstvu tokom leta. Probajte nekoliko jela iz naroda i uživajte u neočekivanim darovima prirode. Uz obavezni prilog - proju.

SARMICE OD LISTA VINOVE LOZE SASTOJCI 30-ak neprskanih listova vinove loze 200 g pilećeg belog mesa 100 g mladog crnog luka 15 g mladog belog luka 1 jaje 70 g šargarepe 50 g pirinča okruglog zrna so, mleveni biber, mešavina začina 3 kašike ulja 1 kašika brašna 1 kašičica aleve parike PRIPREMA

U 500 ml vode skuvajte pileće belo meso. Skuvano meso izvadite iz vode, ali je ne nemojte baciti, već

ostavite sa strane. Meso sameljite na mašini za mlevenje mesa ili u blenderu. Šargarepu narendajte na najsitnije rende. Luk sitno iseckajte. Pirinač očistiti i operite. Listove vinove loze operite, pa na minut-dva spustite u ključalu vodu da se opuste.

Voditi računa da ne stoje previše, jer će se u tom slučaju raspadati i nećete moći uvijati sarmice.

U šerpi zagrejte malo ulja, dodajte luk i šargarepu i propržite dok malo ne omekša, dodajte zatim pirinač i zajedno kuvajte, nalivajući sa po malo tečnosti u kojoj se kuvalo meso. Malo posoliti i pobiberiti. Kada pirinač bude upola kuvan, dodajte meso i jaje, pa dobro promešajte. Ako je potrebno, još malo začinite. Na svaki list vinove loze stavite otprilike po kašiku fila (u zavisnosti od veličine lista) i motajte sarmice. Ređajte ih u podmazanu vatrostalnu posudu jednu do druge. Zamotane sarmice prelijte ostatkom supe tek toliko da ih prekrije i staviti u rernu zagrejanu na 200°C da se peku 20-ak minuta. Od ulja, brašna i aleve paprike napravite zapršku i prelijte preko sarmica. Pecite još 20 minuta.

*

Za ovo jelo najbolje je koristiti neprskane listove vinove loze sorte BELo OTELO ili IBRIK.

SARMICE POSLUŽITE UZ KISELO MLEKO

VEROVATNO VAM JE POZNAT KAO JEDAN OD NAJDOSADNIJIH KOROVA

ČORBA OD ŠTIRA SASTOJCI 100 g štira 400 ml vode 1 manja glavica crnog luka 30 ml mleka 1 jaje 50 g prevrelog slanog kravljeg sira so, mleveni biber 1 kašičica seckane sveže mirođije

PRIPREMA Štir dobro operite i odvojite vrhove i lišće od stabljike. Vodu stavite u lonče, posolite i pustite da proključa. Dodajte sitno seckani crni luk i sitno seckani štir. Kuvajte 20 minuta. Mleko umutite sa jajetom žicom u drugom lončetu. Lonče sa štirom sklonite sa šporeta, pa tečnost postepeno kutlačom lagano sipajte u lonče sa mlekom i jajetom, muteći bez prestanka žicom, a zatim dodajte i mrvljeni sir. Čorbu vratiti na vatru par minuta, tek koliko da pusti ključ-dva.

Začinte biberom i mirođijom po ukusu, a pre služenja zakiselite po ukusu sirćetom i poslužite uz vruću proju.

PLJESKAVICE SA PILETINOM I KOPRIVAMA SASTOJCI 100 g svežih očišćenih mladih kopriva 200 g kuvane piletine 2 jaja 1 kašika prezli 1 kašičica belog luka u granulama mleveni biber, so ulje za prženje PRIPREMA

Kuvanu piletinu sameljite u mašini za mlevenje mesa ili u blenderu. Koprive stavite u slanu, kipuću vodu i kuvajte 5 minuta. Ocedite dobro i sitno naseckajte. U posudu stavite piletinu, koprive i ostale sastojke i rukama zamesite i lepo ujednačite smesu. U tiganj stavite malo ulja da se zagreje. Rukama pravite loptice, a zatim ih između dlanova malo spljoštite. Pržite po par minuta na vrelom ulju sa obe strane. Pljeskavice vadite na papirni ubrus da upiju višak masnoće.

Poslužite uz prilog po želji. Lepe su i tople i hladne.

JAGNJEĆA KAPAMA SA ZELJEM SASTOJCI 500 g jagnjećeg mesa 1 veza zelja (100 g) 50 g pirinča duguljastog zrna 1 srednja glavica crnog luka 1 mladi beli luk – beli deo 1 mladi crni luk – beli deo 500 ml pileće supe 1 kašika brašna mleveni biber, so, aleva paprika ulje

PRIPREMA Meso isecite na sitne kockice i stavite u činiju.

Pospite kašikom brašna i sve lepo promešajte da se brašno sjedini sa mesom. Zagrejte ulje u šerpi, dodajte meso i propržite uz mešanje dok meso ne pobeli sa svih strana. Meso izvadite iz šerpe na tanjir i ostavite na toplom mestu. Na istoj masnoći propržite sve tri vrste sitno seckanog luka. Kada luk omekša, vratite meso i dodajte očišćen i opran pirinač. Posolite i po potrebi nalivajte supu uz povremeno mešanje. Kuvajte dok meso i pirinač ne omekšaju na umerenoj vatri, nekih pola sata.

Zatim dodajte seckano zelje, promešajte i ostavite da zelje omekša. Dodajte alevu paprika i posolite i pobiberite po ukusu. Kuvajte još 10-ak minuta pa sklonite sa vatre. Jelo ne treba da bude mnogo retko.

Poslužite toplo uz kiselo mleko ili kiselu pavlaku.

PROJA SASTOJCI 500 g belog kukuruznog brašna 1 puna kašika svinjske masti 2 kašičice sode bikarbone so po ukusu 700 ml vode PRIPREMA

U posudu stavite brašno, mast sobne temperature, sodu bikarbonu, so i sve promešajte varjačom. Dodajte vodu i mutite da smesa postane kašasta i gusta. Pleh za pečenje podmažite i malo pobrašnjavite, pa u njega izlijte masu. Kašikom poravnajte i stavite proju da se peče u rerni prethodno zagrejanoj na 220°C oko 45 minuta.

NAPOMENA

Od ostataka proje kasnije možete napraviti trošu.

Ostatke proje izmrvite (istrošite, odatle i naziv), a u tiganju istopite i zagrejte svinjsku mast. Propržite proju i poslužite sa izmrvljenim sirom.

ako prav * 4 * jednostavna *

vite parti... ukusna

* recepta *

slani trifle Sastojci za 4 osobe 1 veća crvena paprika 250 g milerama 3 sušena paradjza (iz ulja) šaka bosiljka 3 parčeta hleba 1 čen belog luka ½ kašike maslinovo ulja so Priprema Papriku iseckajte na kockice. Tiganj zagrejte na jačoj temperaturi, dodajte maslinovo ulje i propržite papriku 5-6 minuta. Promešajte kako bi se paprika ravnomerno ispržila.

Bosiljak iseckajte i pomešajte sa polovinom milerama. Izmešajte i posolite po želji. Sušeni paradajz isecite na sitnije komade pa pomešajte sa drugom polovinom milerama. Takođe posolite po želji i izmešajte.

Hleb isecite na kockice i propržite na srednje jakoj temperaturi, u istom tiganju u kom se pekla paprika, na ostacima ulja. Kada su se komadići zarumenili, ubacite sitno iseckan čen belog luka. Izmešajte i sklonite sa ringle.

Na dno teglice poređajte sloj paprike. Preko stavite sloj milerama sa bosiljkom. Sledeći sloj neka budu kockice hleba pa preko sloj milerama sa sušenim paradajzom. Ukrasite sa preostalim kockicama i listićima paradajza.

Služite odmah kao predjelo ili kao prilog.

Sugerišite gostima da prilikom konzumiranja trifla zahvate sve slojeve jer tada osvežavajuća kombinacija sastojaka najviše dolazi do izražaja.

autor: Nevena Zelunka Cijetić

SAVRŠEN FINGER FOOD! Sastojci 300 g brašna 15 g kvasca 1 ravna kašičica soli 1 kašika ulja oko 2 dl vode I još: 150 g kačkavalja 150 g tanko isečene slanine Priprema: Razmutite kvasac u pola šolje tople vode sa malo šećera i brašna.

U dubljoj činiji izmešajte brašno, so, ulje, dodajte pripremljeni kvasac i sa mlakom vodom zamesite testo kao za pizzu. Ostavite 15-tak minuta da odmara.

Zatim oblikujte male kugle i u sredinu svake stavite po kockicu kačkavalja. Sve zamotajte u slaninicu i pričvrstite čačkalicom.

Pržite u dubokom ulju dok lepo ne porumene sa obe strane.

Poslužiti tople.

bombice sa slaninom

autor: Lana Belić

salata sa lubenicom

autor: Ivana Lalicki

Sastojci polovina srednje lubenice, ohlađene, očišćene od semenki i iseckane na kocke šaka listova sveže nane, iseckanih ½ šolje Feta sir (pravi grčki ili bugarski ovčiji sir, a ne ono što mi zovemo Feta), izdrobljen ili iseckan na kockice Sastojvc za preliv 4 kašike devičanskog maslinovog ulja 2 kašike soka od limete ili limuna Priprema Iseckane komade lubenice pomešajte sa prelivom i nanom, i na kraju dodajte Feta sir.

DIVNO OSVEŽAVAJUĆA SALATA!

GOUGeRE autor: Jelena Čotrić

ES

Gougéres su klasično francusko pecivo koje se pravi od choux testa koje se koristi za nama dobro poznate princes krofne. Radi se o mini slanoj verziji peciva u koje se dodaje tvrdi žuti sir, najčešće Gruyère, Comté ili Emmentaler. Idealna grickalica koja se uvek služi topla.

Sastojci za testo 250 ml vode 125 g putera, kockice pola kašičice soli 150 g oštrog brašna 4 jaja, srednje veličine 120 g (za testo) + 50 g (za posipanje) sitno rendanog tvrdog žutog sira p Priprema U šerpicu stavite da provri voda, puter i so. Čim se puter otopi i voda baci prvi ključ ubacite celu količinu brašna i energično mešajte varjačom podižući i prevrćući testo minut-dva da se brašno ukuva. Prebacite testo u činiju i ostavite ga da se malo ohladi. U mlako testo, sve vreme muteći mikserom, ubacite jedno po jedno jaje, a na kraju umešajte 120 g Grijera ili nekog drugog sitno rendanog kačkavalja.

Sipajte masu u jaču kesu. Zavrnite joj kraj i odložite u frižider, dok se rerna ne zagreje na 220°C. Obložite pleh od rerne papirom za pečenje.

Odsecite vrh kese i špricajte na pleh male loptice prečnika 2-3cm, 6x5 u jednom plehu. Mokrim prstom zaravnite vrh svake loptice. Pospite preko svake sitno rendan kačkavalj. Kesu sa ostatkom testa odložite u frižider dok se prva tura peče.

Pecite 20-30 minuta, bez otvaranja rerne. Ponovite isti postupak za sledeću turu na hladnom plehu od rerne.

Servirajte gougéres dok su topli. Od ove količine se dobije oko 65-70 komada.

recepte iz prethodnih brojeva mo탑ete preuzeti na

ovoj stranici

O T E J I L ?

DA ? ?

A C I L LIZA

RAŽNJIĆ?

NE TO JE...

>

U P A N A T S A IP T

autor: ana v. durdevic -

-

-

Sastojci za testo 250 g brašna 80 g šećera u prahu prstohvat soli 150 g putera 1 žumance I još

modla za kolače prečnika 5-7 cm štapići za ražnjiće džem po želji Priprema U posudu prosejte brašno i šećer u prahu.

Dodajte prstohvat soli. Promešajte. Dodajte hladan puter iseckan na kockice. Viljuškom ili uz pomoć dlanova, utrljajte puter u brašno, napravite mrvice. Dodajte žumance i zamesite testo. Uvijte u providnu foliju i ostavite 15-ak minuta u frižideru.

Obložite 2 pleha papirom za pečenje. Rernu upalite da se greje na 180°C.

Pospite brašnom radnu površinu, pažljivo razvucite testo oklagijom na 1 cm debljine. Modlom za kolače, prečnika 5-7 cm vadite krugove.

Za svaku piticu vam treba 2 kruga. Stavite jedan krug na pleh, ivicu blago premažite sa hladnom vodom pa stavite štapić na sredinu, blago ga utisnite u testo, pazeći da ne ode do kraja. Stavite malu količinu džema. Nemojte preterivati sa količinom džema, kako ne bi iscureo toko pečenja. Preko stavite drugi krug testa, lagano pritisnite ivice da se zalepe jedna za drugu i dobro pritisnite deo oko štapića.

Krajem štapića utisnite kružiće ili linijice oko ivice, ujedno ih tako i dodatno slepljujete.

Ponovite sa ostalim testom isto.

Pecite oko 15 minuta ili dok ne dobiju zlatnu boju po rubovima. Pazite da se ne prepeku.

Ostavite da se u potpunosti ohlade.

par Napomena x Rukujete sa testom pažljivo, krho je i lako se kida. x Gledajte da vam krugovi testa budu glatki i bez pukotina kako ne bi pucali tokom pečenja.

x Nemojte puniti sa mnogo džema, kako ne bi iscureo tokom pečenja.

x Štapiće možete prethodno blago pokvasiti da ne gore tokom pečenja.

x Pitice možete puniti i drugim nadevima - Nutelom, kockicama čokolade...

led posla

dene astice

i

Pece na alja ska

autor: Lana Belić

Sastojci za sladoled 125 ml mleka 125 ml slatke pavlake 3 žumanca 60 g šećera 1 vanilin šećer 200 g malina ili nekog drugog voća Sastojci za biskvit 3 jaja 3 kašike šećera 3 kašike brašna 1 vanilin šećer Šam za premazivanje 3 belanca 150 g šećera malo limunovog soka Priprema Stavite u posudu mleko, slatku pavlaku i vanillin šećer. Sačekajte da provri pa sklonite sa ringle. Ostavite da se prohladi 10-tak minuta. Umutite penasto žumanca i šećer i pažljivo sipajte u vruće mleko. Vratite na ringlu i zagrevajte ponovo na laganoj vatri dok ne počnu da se pojavljuju mehurići, još 5-10 minuta. Smesu sipajte u metalnu modlu za sladoled i ostavite neko vreme na sobnoj temperaturi da se malo prohladi. Na kraju umešajte pasirano voće i sve fino izjednačite.

Stavite u zamrzivač i pokrijte folijom da se ne bi napravili kristalići leda. Sladoled povremeno promešajte pa vratite nazad na hladjenje.

Pripremite biskvit za podlogu tako što ćete umutiti penasto belanca sa šećerom i dodati jedno po jedno žumance. Na kraju pažljivo umešajte brašno. Sipajte u pleh (20x30 cm) obložen masnim papirom i ispecite biskvit. Kad se prohladi , modlom ili većom čašom izvadite krugove. Na svaki krug stavite po veću kuglu sladoleda ili oblikujte kašikom. Vratite u zamrzivač dok ne pripremite šam.

Preostala belanca čvrsto umutite sa šećerom i dodajte malo limunovog soka. Tako umućeni šam premažite preko kugli sladoleda i kašikom ili špricem oblikujte šare. Stavite u prethodno zagrejanu rernu 5-6 minuta samo da se krako zapeče. Kad belanca blago porumene izvadite i odmah poslužite.

Sastojci breskve sladoled od vanile puslice pečeni bademi sitno iseckani mileram vanil šećer rendana korica ½ limuna Priprema Breskve isecite na kriške. Bademe iseckajte, puslice izmrvite na krupnije komade. Mileram izmešajte sa vanil šećerom i koricom limuna.

U činijice stavite sladoled od vanile, pospite puslicama, sa strane poređajte breskve, a preko svega dodajte mileram, bademe i još nekoliko komadića puslica.

Služite odmah.

Hladan sladoled, slatke i hrskave puslice i bademi, mirisne breskve i kiselkasti mileram- prava letnja harmonija ukusa!

Bres kvica pus lica

autor: Nevena Zelunka Cvijetić

i

sorbe od nara ndze

autor: Zorica Lakonić

Sastojci za 4 osobe 560 ml sveže ceđenog soka od narandže rendana korica jedne narandže 190 ml vode 200 gr šećera 15 gr sveže nane 1/3 kafene kašičice soli Priprema Vodu, šećer i koricu narandže staviti u manju duboku šerpu sa debelim dnom i kuvajte na jakoj vatri dok voda ne proključa. Povremeno promešajte dok se šećer ne istopi. Kada se šećer istopi, smanjite vatru na srednju vrednost i kuvajte sirup još jedan minut. Sklonite šerpu sa vatre i vrelom sirupu dodajte svežu nanu. Pustite da sirup odstoji 10 minuta ,pa ga procedite.

U sirup dodajte so i sok od naradže pa ostavite u frižideru da se hladi minimum dva sata.

Nakon toga smesu sipajte u aparat za sladoled i zaledite sledeći upustva proizvođača vašeg aparata.

Ukoliko nemate aparat za sladoled , smesu sipajte u plastični kontejner sa odgovarajućim poklopcem i držite četiri sata u zamrzivaču. Na svaki sat, smesu izvadite iz zamrzivača i energično promešajte.

Pre služenja, izvadite sorbet i pustite ga da odstoji na sobnoj temperaturi dva do tri minuta. Kašikom za sladoled pravite kugle i servirajte u odgovarajuće čaše ili kornete.

i

sen dvic keks sa sla dole dom

autor: Ana V. Đurđević

Deca će ga obožavati!

Sastojci za testo 250 g brašna 80 g šećera u prahu prstohvat soli 150 g putera 1 žumance I još sladoled od jagode šarene sprinklice Priprema U posudu prosejte brašno i šećer u prahu. Dodajte prstohvat soli, pa promešajte. Dodajte hladan puter iseckan na kockice. Viljuškom ili trljanjem mase između dlanova, napravite mrvice. Dodajte žumance i zamesite testo. Testo uvijte u providnu foliju i ostavite 15-ak minuta u frižideru.

Obložite 2 pleha papirom za pečenje. Rernu upalite da se greje na 180°C. Pospite brašnom radnu površinu, pažljivo razvucite testo oklagijom na 1½ cm debljine. Modlom za kolače vadite keksiće. Poređajte ih na plehove, sa razmakom između svakog. Pecite oko 15 minuta ili dok ne dobiju zlatnu boju po rubovima. Pazite da se ne prepeku. Ostavite da se u potpunosti ohlade.

Sladoled izvadite iz zamrzivača i sačekajte da malo omekša. Keksiće filujte sladoledom, pa ivice uvaljajte u spinklice. Služite odmah.

Hvala ĹĄto nas Ä?itate! mezzemagazin@gmail.com