Dnevni list Pobjeda 31.12.2020 - 03.01.2020. by Pobjeda

U PRAZNIČNOM BROJU

Nećemo dopustiti izdaju nacionalnih interesa

Put u teokratiju ILUSTRACIJA: I.BOŽOVIĆ

Duško MARKOVIĆ, zamjenik predsjednika Demokratske partije socijalista

Kako smo „proćerdali“ 2020. godinu

STR. 6. i 7.

MI I PANDEMIJA: Kako se Crna Gora nosila sa korona virusom i što (nije)smo naučili u 2020.

Godina u kojoj su pale maske

STR. 2. i 3.

Guverner dr Radoje ŽUGIĆ o stanju u bankarskom sektoru, rizicima i preporukama

STR. 12.

Vlada da traži reprogram kredita za auto-put

STR. 4.

Andrej NIKOLAIDIS, pisac

Mislim da 2021. može biti i gora

STR. 18. i 19.

Nevrijeme dodatno pogoršalo stanje na rječnom ostrvu Bojane, objekti se urušavaju

Optuženi lideri DF-a bi da ukinu Specijalno tužilaštvo STR. 14. i 15.

Mjere se čekaju - Ada nestaje pod morem

STR. 16. i 17.

Rajko GRLIĆ, hrvatski reditelj i producent

Dogodine u punom kinu

njen sastav neodrživi na duži rok, parlamentarna većina uz pomoć krugova u Srbiji planira novi scenario

DF i Beograd „igraju“ na rekonstrukciju Vlade

POBJEDA ISTRAŽUJE: Više od stotinu starih rukopisnih i štampanih knjiga iz Crkve Sv. Nikole i Manastira Nikoljca u Bijelom Polju početkom devedesetih prenijeto u susjednu državu

Kulturna dobra Crne Gore tri decenije „na čuvanju“ u Srbiji

OBJEKTIV

SLJEDEĆI BROJ IZLAZI 3. JANUARA

ANALIZA: Sadašnja politika Krivokapićeve Vlade i

STR. 26. i 27.

STR. 8. i8. 9.i 9. STR.

U fokusu

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

MI I PANDEMIJA: Kako se Crna Gora nosila sa korona virusom i što (nije)smo naučili

Godina u kojoj su pale žavao se preporuka o držanju fizičke distance“. Zaboravilo se, tada, da je u Italiji fudbalska utakmica između Atalante i Valensije, 19. februara, sa 45.000 gledalaca na San Siru, bila okidač za kasniji haos koji se događao u Bergamu, gradu u Lombardiji koji je postao u martu simbol stradanja od korone... Uglavnom, brzo se pokazalo da je na utakmici u Beogradu bilo i naših državljana koji su se dosjetili da preko BiH stignu do Srbije, jer se direktno nije moglo. Uporedo, sa svadbe u Raškoj importovan je slučaj zraze u Rožaje. Tako su utakmice i veselja koronu vratili u Crnu Goru na velika vrata.

Ponovo ePidemija

Poklonici SPC dočekuju kovčeg sa tijelom mitropolita Amfilohija Radovića

lja u kojima su se zatekli u trenutku pandemije.

Žrtve

Prvi život kovid-19 je kod nas odnio 22. marta. Žrtva je bio pacijent od 65 godina, iz Herceg Novog. Ovih dana se brojka preminulih zbog posljedica od korona virusa bliži cifri od 700. Broj zaraženih od početka 2020. godine premašio je 48.000, a trenutno broj aktivnih slučajeva infekcije je iznad 8.000... Za državu sa malim brojem stanovnika, kakva je Crna Gora, stručnjaci kažu da je stopa

umiranja velika. Samo dva dana nakon pojave prvog slučaja, opština Tuzi bila je u karantinu. Otkriveno je 15 zaraženih iz jedne porodice. Ipak stanovnici tog mjesta, bili su prepoznati po disciplini, jer je virus ubrzo stavljen pod kontrolu. Iako je, tog 26. marta bilo zabilježeno tek 16 inficiranih NKT je proglasio epidemiju zarazne bolesti na području Crne Gore. Emocije velikog dijela javnosti, izazvao je čovjek koji se prvi izliječio od korona virusa - Baranin Mihailo Vukić. U aprilu, poslije 20 dana teške borbe S. VASILJEVIĆ

Prvi inficirani su se vratili iz područja pogođenih pandemijom - Španije i SAD-a. Dan kasnije obustavljen je javni prevoz, zatvoreni su frizerski i kozmetički saloni, naređeno da se sahrane obavljaju u najužem krugu porodice. U međuvremenu formiran je Nacionalni koordinacioni tim za zarazne bolesti (NKT) sastavljen od stručnjaka iz raznih oblasti, a njima je Institut za javno zdravlje upućivao mjere koje treba naložiti građanima. I u doba pandemije, bilo je onih koji su pokušali da prevare sistem. Našim državljanima, koji su dolazili iz zaraženih područja naložena je kućna samoizolacija, ali su neki od njih, kako bi izbjegli tu obavezu, slagali odakle su došli, dok su drugi, izlazili iz svojih kuća iako je to bilo strogo zabranjeno. Upravo zbog toga vlasti su išle dotle da su, mimo propisa, objavile spiskove sa imenima onih kojima je naložena izolacija. Došlo se do toga da je i Crna Gora zatvorila svoje granice. Od haotičnih slika u svijetu razlikovalo nas je i to što je tadašnji premijer Duško Marković naložio da se formira operativni tim čiji je zadatak bio da organizuje letove Montenegro erlajnza za besplatni povratak naših ljudi iz zema-

menima ispliva i što treba i što ne treba. A zračili su „višim“ interesima i političari i sveštenici, u kritičnim momentima i zdravstveni radnici su poklekli... Dok su se isti oni, ili njihove kolege, na izmaku snaga borili na prvoj liniji spašavajući na desetine ljudi dnevno širom crnogorskih kovid bolnica koji ne bi preživjeli bez nekog vida ventilacije, odnosno spasonosnih doza kiseonika i medikamenata. Sve je to Crna Gora koja u ovu godinu ulazi sa istim bremenom, očekujući da stignu vakcine za najugroženije i najviše izložene u populaciji. Vakcine za našu narav i prateće boljke neće ni biti.

s. vasiljević

Iako je Crna Gora dugo bila jedina zemlja u Evropi koja je odolijevala kovidu-19, prvi slučaj infekcije registrovan je 17. marta. Nekoliko dana prije toga ljudi su počeli da pustoše supermarkete, zabranjena su putovanja, javna okupljanja, obustavljena nastava, stavljen je katanac na kafane...

aplikacije da se orijentišemo u prostoru i vremenu u kojem medijski stupci broje žrtve i slučajeve infekcije. Nimalo lijepa i praznična priča, ali je storija o koroni i dio naše slike i prilika: odraz mentaliteta, karaktera, ljudske (ne)moći, slabosti, nekad i prkosa, često neodgovornog i garniranog poznatim odbrambenim gardom „neće mene“, „vjerujuće ne dira“ ili „ja sam ti to, garant, preležao“. Korona je pokazala koliko smo ranjivi, nedokazani, tvrdoglavi, neodgovorni, pošteni prema sebi i drugima... Boljeg lakmus papira za stanje u društvu, nažalost, odavno nije bilo jer u ovakvim vre-

S. VASILJEVIĆ

Kako su daleko izgledale vijesti, slike i brojke koje su prije godinu stizale iz Vuhana, cijele Kine a potom i Azije o širenju novog korona virusa. Dok je svijet naivno očekivao da će epidemija ostati daleko - i završiti gdje je i počela – lokalno, poput MERS-a i SARS-a - Evropa je već bila u haosu početkom 2020. godine. Godinu kasnije, PANDEMIJA je postala dio naših života, a svako opiranje mjerama - a bilo ih je mnogo u crnogorskim prilikama začinjenim politikom, licemjerjem i naknadnom pameću - vratilo nam se i vraća kao bumerang. Zbog kojeg nam sada trebaju

uspio je da se izbori sa opakom bolešću i poslao poruku da bolest postoji (za sve one koji još uvijek u to nijesu vjerovali) te da je zahvalan medicinskom osoblju na njezi i požrtvovanju. Kako bi zaustavili širenje virusa NKT 30. marta donosi novu rigoroznu mjeru - zabrana izlaska iz objekata stanovanja građanima ponedjeljkom od 19 do pet sati narednog dana, a subotom od 13 sati do ponedjeljka u pet sati. Iako su još bile na snazi rigorozne mjere, te nije bilo dozvoljeno okupljanje više od 100 građana uz poštovanje mjera protiv korona virusa, Mitropolija crnogorsko-primorska u Nikšiću je organizovala 12. maja liturgiju i litiju na praznik Svetog Vasilija Ostroškog na kojoj se okupio veliki broj ljudi koji nije poštovao fizičku distancu. ,,Prije nego što se vakcina pronađe, evo vakcina koja ovdje djeluje i dejstvuje kroz vjekove“, poručio je mitropolit Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori Amfilohije Radović prethodno vjernicima ispred Manastira Ostrog.

s. vasiljević

Prvo Poluvrijeme

KORONA NE PITA NI ZA VJERU NI ZA NACIJU: Redovna slika iz crnogorskih kovid bolnica

Maj je donio olakšanje. Kako se tokom 28 dana niko u državi nije zarazio virusom, u Crnoj Gori je kraj epidemije proglašen 2. juna. Prethodno je 24. maja naša zemlja postala prva ,,korona free“ država u Evropi, prema podacima crnogorskog

Instituta za javno zdravlje. Od strogih propisa, donijetih sredinom marta, kada je država počela da broji zaražene, mjere su se postepeno ukidale, kako je opadao broj oboljelih. Granice su ostale zatvorene, a đaci su učili po onlajn sistemu - na daljinu ,,Uči doma“, koji je uveden 22. marta. Na snazi je bila i zabrana javnih okupljanja, koja je periodično kršena. Uprkos „zvanju“ koje smo ponosno nosili, kao država nijesmo mogli spasiti turističku sezonu. Podaci pokazuju da naša država bilježi pad turističkih posjeta za 92 odsto u odnosu na prošlu godinu. U junu smo otvorili granice za države u kojima je broj aktivnih slučajeva manji od 25 na 100.000 stanovnika, no zbog pojave importovanih slučajeva zaraze korona virusom revidirana je lista zemalja čiji državljani mogu ući na našu teritoriju. Među njima nije bilo Srbije, odakle nam inače dolazi veliki broj gostiju, kao ni Bosne i Hercegovine, Kosova i Sjeverne Makedonije. Razlog za oprez bio je događaj u Beogradu 12. juna koji je, ispostavilo se, postao regionalni klaster. Kako je tada prenio BBC „veliku pažnju evropske javnosti izazvala je vijest da se u Beogradu, na utakmici polufinala Kupa Srbije između Partizana i Crvene zvezde okupilo oko 16.000 navijača, a gotovo niko nije nosio maske i pridr-

Prvi novi slučaj zabilježen je 14. juna, i do 16. jula ukupan broj oboljelih dostigao je 1.582. Broj aktivnih slučajeva kovid-19 naglo je skočio nakon što je iz Njemačke stigla analiza 2.000 uzoraka od kojih je 475 bilo pozitivno. Ponovo je proglašena epidemija. Zbog porasta broja inficiranih, EU je uklonila Crnu Goru sa liste sigurnih država u koje su dozvoljena putovanja. Drugi ciklus obolijevanja, iako sa višestruko većim brojem obolijelih, ne prate stroge mjere. One podrazumijevaju držanje fizičke distance, masku u zatvorenim prostorima, a iz NKT su poručili da se sada izlazi da bi se radilo, ,,jer se i ekonomijom brani javno zdravlje“. Iako su litije zabranjene, veliki broj građana se oglušio na upozorenja, a to je učinila i SPC koja je 11. juna formalno objavila da nastavlja sa protestima protiv Zakona o slobodi vjeroispovijesti, odnosno da se obnavljaju litije. To su učinili uprkos zabrani javnog okupljanja više od 200 osoba zbog epidemiološkog rizika, koje će krenuti iz svih hramova u Crnoj Gori. Crkveni poglavari su saopštili da će se ,,truditi da prilikom organizacija litija poštuju zakonske odredbe o javnim okupljanjima“. Skandalozno je bilo to što su loš primjer i nedisciplinu zapravo

Bez obzira kojem dijelu političkog i vjerskog spektra pripadali, jedno je sigurno – ključna novogodišnja želja biće – Nikad više 2020!

U fokusu

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

u 2020.

maske Pad broja oboljelih

pokazali ljudi iz struke – krajem juna veliki broj ljekara i medicinskih radnika prisustvovalo je litiji SPC u Nikšiću, gdje je bilo nekoliko hiljada građana. Pridružile su im se kolege iz Budve, Tivta i Kotora i navodeći „da je učešće u litiji bila odluka proistekla iz želje da budu uz svoju crkvu i sa svojim narodom“.

Pogoršanje

Iako je na dnevnom nivou najveći broj oboljelih uvijek bio u Podgorici, najpogođeniji grad epidemijom krajem juna i početkom jula bilo je Rožaje. NKT stanovnicima te opštine zabranio je napuštanje objekta stanovanja od 18:00 do 05:00, dok je rad kafića ograničen do 17 sati. Zbog pogoršanja epidemiološke situacije, doveden je u pitanje način održavanja parlamentarnih i opštinskih izbora u četiri crnogorske opštine, zakazanih za 30. avgust. Izbori, na kojima je pobijedila dotadašnja opozicija uz direktnu podršku SPC čiji je odabir bio i sam nosilac liste, održani su u kontrolisanim uslovima. Na ionako lošu epidemiološku situaciju uticalo je, međutim, to što su pristalice nove vlasti slavile sa bakljama i vatrometom, ispred Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, gdje je služen moleban. Nakon toga su satima uz zvuke sirena, automobilima kružili Podgoricom i drugim gradovima. Nosili su mahom trobojke, srpske zastave, dizali tri prsta, pjevali srpske pjesme... To je rezultiralo odgovorom druge strane koja je u postizbornoj ikonografiji prepoznala negaciju crnogorske države. Na Cetinju se 3. septembra na „Patriotskom skupu“ okupilo nekoliko hiljada građana, dok ih je na istom skupu 6. septembra, na Trgu u Podgorici bilo više desetina hiljada. Nakon toga uslijedile su restriktivne mjere, a zbog zatvaranja lokala oko 200 nikšićkih ugostitelja i njihovih zaposlenih protestovalo je uz poruku da nijesu krivi za veliki broj pozitivnih na korona virus. Sve više se činilo da situacija izmiče kotroli jer je u tom periodu broj zaraženih bio visok.

o broju inficiranih, ali da je situacija i dalje ozbiljna. Najavio je da se vakcinacija može očekivati najvjerovatnije u februaru. Prema podacima Instituta, najviše osoba koje su preminule u jednom danu od posljedica korona virusa je 13 i to 16. decebra i 13. novembra.

kasnije – 1. oktobra. Đaci od prvog do šestog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole pohađali su nastavu u školi, a ostali su nastavili onlajn nastavu uz konsultacije u školi na svakih 15 dana. Časovi za učenike osnovnih i srednjih škola su skraćeni. Iz Ministrastva su tada naveli da u učionici u isto vrijeme ne smije biti više od 15 učenika. Upravo zbog ovakvih mjera predostrožnosti, kako bi se sačuvalo stanovništvo, veći dio i stručne i laičke javnosti ostao je zapanjen kada je osvanula slika djece kako prisustvuju molebanu u Hramu Svetog Jovana Vladimira u Baru. Nastavnica Osnovne škole Jugoslavija u Baru Rada Višnjić uputila je preko vajber grupe učenicima petog razreda poziv na moleban. - Draga djeco danas je moleban u Hramu Sv. Jovana Vladimira u 18 časova… Za sretan početak škole… Da se molimo za dobro učenje… Ja idem svake godine. I večeras ću biti tamo. Voljela bih da mi se pridružite ko može. Naravno, ne obazirući se na to ko je koje vjere - poručila im je ona tada.

saša matić

U Novu godinu možemo ući sa nadom „u bolje sjutra“. Početkom sedmice, epidemiolog Instituta za javno zdravlje Milko Joksimović kazao je da je u posljednjih 14 dana stepen obolijevanja od virusa korona niži 15 odsto u odnosu na prethodni period. Istakao je da se može primijetiti poboljšanje kada je riječ

Broj inficiranih korona virusom mjesecima je u vrhu medijskih stubaca

Slike djece u gužvi, pripijeni jedni uz drugo, bez poštovanja zaštitnih mjera, kleče i glave spuštaju ka mermernom podu zapanjile su javnost. Zbog tog i ranijih propusta Višnjić je dobila otkaz jer je protiv nje već bio pokrenut disciplinski postupak.

kršenje Protokola

Iako su mnogi u početku sumnjali u postojanje korona virusa, te tvrdili da molebani i litije nijesu rizični skupovi, stvarnost ih je demantovala. Veliki broj sveštenika se zarazio, a izuzetak nije bio ni mitropolit Amfilohije. Prvo je liječen u Cetinjskom manastiru, mimo bolnice, odbijao je testiranje na korona virus i snimanje pluća... Kad mu se pogoršalo stanje, prebačen je u cetinjsku bolnicu gdje je u međuvremenu utvrđeno da ima koronu, a potom je prebačen u KCCG. Iako su ljekari neko vrijeme bili zadovoljni kako se oporavlja, on je 30. oktobra preminuo na Internoj klinici KCCG.

Nova vlast, nova tijela Nova vlast donijela je i nova pravila. Tako je 11. decembra formiran Savjet za borbu protiv korona virusa, kojim predsjedava ministarka zdravlja dr Jelena Borovinić-Bojović. Savjet je nezavisno stručno tijelo za sprovođenje aktivnosti na odstranjivanju i iskorjenjivanju zarazne bolesti izazvane korona virusom kovid-19 na teritoriji Crne Gore. Obrazovana je i Komisija za zaštitu stanovništva od korona virusa pri Ministarstvu zdravlja. Nakon prvih mjera koje su bile gotovo istovjetne ranijim koje je donio NKT, uslijedilo je 21. decembra pooštravanje koje je prepoznalo izuzetke samo za vjernike. Oštra reakcija javnosti učinila je da te mjere u danima koji su slijedili nemušto, kroz nekoliko ispravki i objava preko Službenog lista, dovedu do toga da se građani mogu kretati u novogodišnjoj noći, iako dočeka neće biti...

Prilikom iznošenja tijela pokojnog Amfilohija - rukovodstvo je dozvolilo da nekoliko sveštenika uđe u kovid prostor kako bi iznijeli tijelo. Ispostavilo se da su u bolnicu tada ušli i bivši ambasador Srbije Vladimir Božović, biznismen Miodrag Daka Davidović... Iako je trebalo da se zna procedura i red, a iznošenje tijela pokojnika obavi kao i u slučaju drugih crnogorskih građana koji su izgubili bitku sa kovid-19, napravljen je izuzetak, odnosno mitropolit je stavljen iznad protokola i iznad građana. Pokojnog mitropolita je kroz kovid odjeljenje pratio špalir sveštenika i zdravstvenih radnika, mnogi od njih bez maski. Takve se slike nijesu mogle vidjeti u Srbiji gdje je 20 dana kasnije umro patrijarh Irinej. Naprotiv, protokol se znao. Sadašnja ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović je 4. novembra, kao načelnica Pulmološke klinike Kliničkog centra Crne Gore, saslušana u policiji zbog sumnje da je sveštenik Dragan Mitrović, koji se liječio od kovida-19, napustio bolnicu kako bi prisustvovao sahrani Amfilohija da bi se potom vratio na odjeljenje. Bojović je policiji kazala da ,,prema njenim saznanjima pacijent, otac Dragan Mitrović, nije napuštao kovid centar“. Utvrđeno je, međutim, da je najmanje 200 ljekara i osoblja KCCG ušlo iz drugih jedinica ove ustanove u zabranjeni kovid prostor da isprati preminulog mitropolita SPC Amfilohija - svi bez zaštitne opreme, nakon čega su se vratili na svoja odjeljenja i time ugrozili živote pacijenata i kolega. Iako je tada v. d. direktora Kliničkog centra Danijela Raonić

tražila stavove komisije Kliničkog centra za sprečavanje intrahospitalnih infekcija o rizicima koji su nastupili kao posljedica ovog događaja, zaključci nikada nijesu dospjeli do javnosti. Ni istraga tužilaštva nije proizvela efekat. Male su šanse da ikada i proizvede...

Sahrana

s. vasiljević

rekorderi

Crna Gora je krajem septembra u odnosu na ostale države regiona zabilježila najveći skok broja oboljelih i prva je u regionu sa 565 inficiranih na stotinu hiljada stanovnika. I broj hospitalizovanih - 42 na 100.000, je bio najveći u regionu. Kako je ovo godina promjena, i školska godina je počela mjesec

Izmijenjeni Zakon o slobodi vjeroispovijesti prepoznali kao ugrožavanje prava crnogorskih vjernika

Prije sahrane, Amfilohijevo tijelo je odneseno u Cetinjski manastir gdje su se vjernici, na hiljade njih, opraštali sa pokojnim mitropolitom. Na sahrani u Hramu Hristovog vaskrsenja gdje je bio izložen otvoreni kovčeg sa tijelom mitropolita, sveštenici, najveći dio vjernika kao i pojedini političari iz nove vladajuće većine, među kojima i tadašnji mandatar Zdravko Krivokapić, nijesu nosili maske ni poštovali fizičku distancu. Sveštenici su pričešćivali vjernike istom kašikom, a dio prisutnih je u mimohodu ljubio ruku pokojnika. Zanimljivo je da od svih ljekara samo je dr Nevenka Pavličić iz KCCG od NKT zatražila da izdaju nalog za zatvaranje kovčega preminulog Amfilohija, nakon čega je predsjednik NKT Milutin Simović tražio od Instituta za javno zdravlje, da sveštenstvu daju dodatne jasne preporuke. Kovčeg sa tijelom mitropolita Amfilohija bio je otvoren sve vrijeme tokom liturgije koja je prethodila sahrani. Na sahrani je bilo i nekoliko ljekara među kojima i sadašnja ministarka zdravlja, a tadašnja načelnica Pulmološke klinike Kliničkog centra Crne Gore Jelena Borovinić-Bojović koja je liječila Amfilohija, a koja nije nosila masku na propisan način. Ona je kasnije pojasnila da je u tom trenutku imala antitijela. Vjernici, među kojima i premijer Zdravko Krivokapić, su u mimohodu ljubili kovčeg i tijelo preminulog. Krivokapić je nedugo nakon toga pozvao građane da poštuju mjere iako je njegov primjer bio daleko od odgovornog. Prisutni su bili i državni funkcioneri, među kojima predsjednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić, koji je nekoliko dana nakon cjelivanja kovčega isto apelovao na građane da se drže mjera. Prisustvovali su predstavnici političkih partija nove parlamentarne većine. Na sahrani je bio i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i srpski član predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik. Na sahrani je govorio i književnik Matija Bećković. Sahrani i višečasovnoj liturgiji prisustvovali su patrijarh SPC Irinej koji je predvodio opijelo

i liturgiju, vladike ostalih eparhija SPC, kao i predstavnici drugih pravoslavnih crkava. Irinej je ubrzo nakon toga bio pozitivan na korona virus i preminuo...

ekSPonencijalni raSt

Nakon masovnih okupljanja Osnovno državno tužilaštvo u Podgorici je po službenoj dužnosti formiralo krivični predmet, radi utvrđivanja postojanja osnovane sumnje da li su službena i druga lica, prilikom organizovanja i trajanja obreda sahrane mitropolita Amfilohija, učinila krivično djelo nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti. Ocijenili su da „postoji pojedinačna odgovornost građana koji su kršili mjere NKT, što je nadležnost inspekcijskih organa“. Sveštenik SPC u Crnoj Gori, rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović, rekao je Pobjedi 20. novembra kako sahrana Amfilohija kojoj je prisustvovalo više hiljada ljudi - nije uticala na rast broja oboljelih od kovida-19. Podaci sa sajta Instituta za javno zdravlje o broju oboljelih od 3. novembra, četvrtog dana od Amfilohijeve smrti i sahrane u Podgorici do 20. novembra, pokazali su, međutim, da je registrovano 10.147 novoinficiranih, više nego duplo zaraženih u odnosu na ukupnu brojku zaraženih za period od 18 dana prije smrti mitropolita SPC u Crnoj Gori, odnosno u prosjeku po danu 563,72, pa je kriva zaraženih imala eksponencijalni rast. Ispostavilo se da je vjera i sve što se događalo oko vjere bila glavni izgovor i opravdanje za kršenje mjera. Među prvim zakonima koje je nova vlast promijenila bio je Zakon o slobodi vjeroispovijesti. Tokom svih ovih mjeseci upravo je crkva najviše kršila mjere pod firmom zaštite svetinja. Sada su te svetinje, zahvaljujući novom političkom spektru „vraćene“, na šta je u znak protesta okupljanjem ispred parlamenta odgovorila strana koja se zalaže odbranu ugroženih prava vjernika Crnogorske pravoslavne crkve. Ni tu apeli protiv okupljanja nijesu pomogli, jer su stizali od onih koji su ranije mjere otvoreno kršili. Tako da nas priča o vjeri vraća u začarani krug iz kojeg ponovo vreba – korona. Bez obzira kojem dijelu političkog i vjerskog spektra pripadali, jedno je sigurno – ključna novogodišnja želja biće – Nikad više 2020! k. jankoViĆ – i. PeriĆ

U fokusu

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Kako smo „proćerdali“ 2020. godinu PODGORICA - U 2020. godini u Crnoj Gori se desilo ono što se u državama koje teže da u potpunosti u svoje biće ugrade civilizacijske tekovine zapadne demokratije, ne bi moglo dogoditi ni u najluđim primislima. Srpska pravoslavna crkva, tačnije njen ogranak u Crnoj Gori, postala je odlučujući politički faktor u državi. Njena uloga u sastavljanju većine u parlamentu, postavljanju premijera i „apostolsko-ekspertskog“ kabineta, bila je presudna. DPS je, nakon 30 godina vladavine, izgubio na izborima, a Crna Gora od Ustavom proklamovane građanske države polako postaje teokratska.

Put u teokratiju

POČETAK

Sve je počelo pred kraj 2019. godine, 21. decembra u Nikšiću kada je mitropolit SPC Amfilohije Radović organizovao veliki skup da bi se suprotstavio usvajanju Prijedloga zakona o slobodi vjeroispovijesti. Da bi pojačao utisak na vjerujući narod, u Nikšić su, iz Ostroga, donešene i mošti kultnog crnogorskog sveca, Svetog Vasilija Ostroškog. Zakon je u Skupštini usvojen u noći između 26. i 27. decembra 2019. uz teške incidente u parlamentarnoj sali, a Amfilohije je počeo političku bitku za konačno posrbljavanje Crne Gore. Već 6. januara 2020, na Badnji dan, Amfilohije osmišljava novu strategiju političke borbe. Svakog četvrtka i neđelje organizuje litije i molebane pod motom „Ne damo svetinje“. Litije su u početku bile malobrojne. Više su ličile na političke proteste, jer su lideri pros r p s ko g D F- a i n j i h ove pristalice nosili stranačka obilježja i uzvikivali pogrdne parole protiv „glavnog krivca“, predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića. Amfilohije je to uočio i naredio da na litijama bude dominantna parola: „Ne damo svetinje“, da se nose samo ikone, krstovi i crkvena obilježja i po koja trobojka, a da partijski lideri budu manje uočljivi. Od tada litije su bile sve masovnije, a njihova politička pozadina uspješno je prikrivana. Čak je i međunarodna zajednica „progutala udicu“ i prihvatila Amfilohijevu tezu da se u Crnoj Gori dešavaju protesti građana kojima su ugrožena vjerska prava. Sastanak Amfilohija i premijera Duška Markovića, na kojem se razgovaralo o Zakonu o

Godina koju su pojele litije

Nova kleronacionalistička većina u „oslobođenoj“ Crnoj Gori narodom i građanima smatra samo onih 207.245 birača koji su glasali za njihovu troglavu koaliciju. Ostali punoljetni građani, njih 332.781, koji su glas dali nekom drugom ili nijesu glasali, postali su u svojoj zemlji građani drugoga reda slobodi vjeroispovijesti, održan je 14. februara. Uslijedilo je još nekoliko susreta na ekspertskom nivou. Nije se krenulo dalje od početnih pozicija jer su Amfilohiju pregovori služili da prikrije politički cilj litija – mobilizaciju svih prosrpskih-političkih subjekata za zajednički nastup na predstojećim izborima.

KORONA

Pojava korone malo je usporila protagoniste „litijaškog političkog pokreta“. Amfilohije, Joanikije i ostali sveštenici govorili su da je korona izmišljotina, da i ako postoji tamjan i zvonjava crkvenih zvona će je pobijediti, da se pričešćivanjem vjernika jednom kašikom niko hiljadama godina nije zarazio, da je pandemiju smislio Milo Đukanović da bi spriječio litije… Iako su zvanično obustavili litije, ipak su svjesno kršili mjere NKT i pod izgovorom da ne mogu zabraniti „spontana

okupljanja vjerujućeg naroda“ šetali su ulicama crnogorskih gradova. Organizovali su grupe mladih koji su širom naše države „obilježavali teritoriju“ crtajući trobojke – zastave druge države. Incidenti su bili svakodnevni. Policija je imala pune ruke posla. Kao organizatori brojnih kršenja mjera NKT-a privođeni su i crkveni velikodostojnici, pa se „vjerujući narod“ i zbog toga okupljao i protestovao… Tužilaštvo je ipak – ćutalo. I dok su se Amfilohije i SPC predstavljali kao žrtve „bezumnog režima“, Vlada i stranke okupljene oko DPS-a u tom trenutku, nijesu gotovo ništa uradili da međunarodnoj zajednici objasne šta se to u stvari događa u Crnoj Gori – da je naša država brutalno napadnuta od strane srpskih kleronacionalista, uz izdašnu logističku pomoć Srbije i Rusije.

ULJULJKANI DPS

SPC i Amfilohije formalno su

„Srpski svet“ i „bratska hajka“ Gotovo u isto vrijeme kad su počele litije u Crnoj Gori, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić lansirao je novi projekat „srpski svet“. Posebna „briga“ „velikog vožda“ su Srbi u „srpskim državama“ Crnoj Gori i BiH entitetu Republici Srpskoj. Vučićeva moćna propagandna mašinerija, kojoj bi pozavidio i Gebels, odmah se uključila. U Srbiji je objavljeno hiljade tekstova i priloga u kojima su dominirale brutalne

laži o „progonu Srba u Crnoj Gori“, a glavna meta, „bratske hajke“ bio je Milo Đukanović. Organizovani su protesti podrške „vjerujućem narodu“ u Crnoj Gori ispred crnogorske ambasade u Beogradu, a početkom godine zapaljena je i naša državna zastava na našem diplomatskom predstavništvu. Izostale su reakcije i državnih organa Srbije, ali i Crne Gore.

Crnogorski odgovor Crnogorski odgovor novoj kleronacionalističkoj vlasti desio se 6. septembra, kada se na podgoričkom Trgu nezavisnosti okupilo više od 50.000 građana. Digli su glas u odbranu „jedine istinske svetinje – nezavisne, građanske, sekularne, multikulturne i antifašističke Crne Gore“. Pjevali su patriotske pjesme, nosili crnogorske državne i krstaš zastave... Skandirali su „Ustala je Crna Gora, država se branit’ mora“, „Ne damo državu“, „Da je vječna Crna Gora“. Organizovala ga je grupa crnogorskih patriotskih organizacija. Završen je mirno i bez incidenata, uz pjevanje himne i bakljadu, iako su iz nove parlamentarne većine najavljivali teške incidente.

obnovili litije u junu. Proklinjali su političke protivnike i otvoreno zagovarali povratak neofašističke, četničke ideologije u Crnoj Gori, pa je „litijaški pokret“ prerastao u ozbiljnu političku snagu. Izmišljene su i „auto litije“, a Amfilohije je okupio sve prosrpske stranke u Crnoj Gori i pred izbore sačinio izbornu listu „Za budućnost Crne Gore“ i za njenog nosioca postavio do tada nepoznatog univerzitetskog profesora Zdravka Krivokapića. DPS i stranke oko njega, s druge strane, uljuljkani u tridesetogodišnju nepobjedivost nijesu radili gotovo ništa da se pripreme za veoma važnu izbornu utakmicu, koju je predsjednik države zakazao za 30. avgust. Oslonili su se na Đukanovićevu harizmu koji je uvijek uspijevao da na izborima porazi političke protivnike. Međutim, toliko autogolova nije niko mogao nadoknaditi. U DPS-u se zadržala okoštala partijska mašinerija, koja se više starala o sitnosopstveničkim interesima, a ne o državnoj strategiji. Bahato ponašanje nekih „nesmjenjivih“ kadrova, nepotizam, privilegije za probrane, korupcija… odbila je mnoge simpatizere od ove državotvorne partije. Vrh vlasti nije osmislio strategiju koja bi vlastite birače ubijedila u istinu – da se crnogorske svetinje ne oduzimaju od

Četnički pir u Pljevljima U slavljeničko pročetničkom piru nakon izbora na meti pročetnika bili su pripadnici bošnjačkog naroda. Ponovo je u Pljevljima oživjela atmosfera straha kao devedesetih godina prošloga vijeka. Nepoznati napadači razbili su staklo na prostorijama Islamske zajednice u Pljevljima i ubacili poruku „Pljevlja će biti Srebrenica“. Na kućama i objektima čiji su vlasnici Bošnjaci ispisivane su nacionalističke prijeteće poruke… Niko još nije odgovarao, niti su otkriveni nalogodavci ovih brutalnih napada.

Crnogoraca, pa je na litijama učestvovao i dio birača DPS-a. Posebna priča je odluka DPS-a da dva-tri mjeseca prije izbora sruše vlast u Budvi, iako bi se vladajuća koalicija DF, Demokrata i Ure zbog netrpeljivosti lokalnih lidera urušila sama od sebe. Ovaj postupak samo je ujedinio „rogove u vreći“. Formiranje druge stranke koja bi zastupala interese Hrvata u Crnoj Gori ispostavilo se kao fatalna, da li i slučajna - velika greška.

I SD je pred izbore doživjela udarac. Nezadovoljni rasporedom na izbornoj listi desetak funkcionera plavskog odbora, među kojima i predsjednik opštine, napustilo je partiju.

SAPUNICA

Izbori su se održali u uslovima pandemije uz stroge mjere NKT-a. Koalicija „Odlučno za Crnu Goru! DPS – Milo Đukanović“ osvojila je 30 mandata, SD-u i BS-u pripala su po tri, SDP-u dva, albanskoj koaliciji „Jednoglasno“ i Albanskoj listi po jedan mandat. Abazovićevoj koaliciji „Crno na bijelo“ pripalo je četiri mandata, a koaliciji „Za budućnost Crne Gore“ čak 27, dok je Bečićeva koalicija „Mir je naša nacija“ osvojila 10 mandata. Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović još u izbornoj noći priznao je poraz, pošto je bilo jasno da se koalicija Dritana Abazovića, koja je na izborima pokupila značajan broj suverenističkih glasova i bila jezičak na vagi opredijelila za saradnju sa prosrpskim koalicijama. Počela je tromjesečna sapunica oko sastavljanja vlade, puna zapleta, raspleta i obrta. Dugo nijesmo znali ko će biti mandatar, Andrija Mandić ili Zdravko Krivokapić, da li će vlada biti ekspertska ili politička, koliko će biti ministarstava, kako će se popunjavati „po dubini“… Amfilohije je sve to presjekao u Manastiru Ostrog i odredio da mandatar bude Krivokapić, a ne neko od lidera DF-a ili stranaka te koalicije. Bečić je postao šef parlamenta. Đukanović je 8. oktobra, nakon konsultacija, dao mandat Krivokapiću. Amfilohije je umro 30. oktobra od posljedica korona virusa, a Krivokapić je baš toga dana okupio lidere vladajućih koalicija i partija i saopštio da će u njegovoj vladi biti samo „dvanaest apostola“. Ministarstvo vanjskih poslova 28. novembra proglasilo je ambasadora Srbije u Crnoj Gori Vladimira Božovića za personu non grata i od njega je zatraženo da napušti našu državu zbog negiranja crnogorskog istorijskog, kulturnog i nacionalnog identiteta. Krivokapić je tek 4. decembra uspio da se izbori za podršku „apostolsko-ekspertskom“ kabinetu, sa Abazovićem kao potpredsjednikom i, prvi put, bez predstavnika manjinskih partija. Većina ministara čvrsto je povezana lično, poslovno ili rodbinski sa SPC. Odmah se pristupilo sječi kadrova u državnim institucijama i „instaliranju“ kadrova „srpskog sveta“ po dubini. Vrhunac bezakonja desio se u noći između 28. i 29. decembra kada je bez prisustva opozicije i potrebnog kvoruma održana sjednica parlamenta i usvojene izmjene Zakona o slobodi vjeroispovijesti kojim se crnogorske svetinje predaju u vlasništvo druge države. Nijesu se obazirali na protest 12.000 građana koji su se toga dana okupili ispred crnogorskog parlamenta. Tako se politička 2020. okončala. Pesimisti kažu – nikad gora, sa toliko više kovid-smrti, neizvjesnosti i slutnji za sudbinu države. Kakva će biti nova, kad je riječ sloboda tako lako postala alibi za progon? Zoran DARMANOVIĆ

U fokusu

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Posljedice pandemije na ekonomiju svuda vidljive

Virus unazadio privredu i umorio građane Kad se za koji mjesec podvuče crta ispod 2020. znaće se tačno koliki je ceh plaćen pandemiji. I u 2021. ulazimo sa virusom, a koliko ćemo se efikasno boriti zavisi od spremnosti privrede, države i građana da funkcionišu u vanrednim okolnostima. Ne smije se zaboraviti, upozoravaju analitičari, da smo svi već umorni od tih okolnosti PODGORICA – Pandemija korona virusa, kojoj se još ne nazire kraj, napravila je ogromne posljedice i na crnogorsku ekonomiju – očekuje se pad BDP do 17 odsto, u turizmu i ugostiteljstvu je promet opao preko 80 odsto, trpi privreda, broj zaposlenih je zaključno sa septembrom 11,3 odsto niži, prihodi budžeta za deset mjeseci manji su od planiranih za blizu 97 miliona, najviše je opao priliv od PDV, smanjena je potrošnja, naročito domaćinstava, promet u trgovini za devet mjeseci manji je 23,4 odsto. Dug države vrtoglavo raste pa je već izvjesno da se približava 100 odsto DBP. Kriza je povećala ranjivost javnih finansija. Smanjena je spoljnotrgovinska razmjena- uvoz nafte i naftnih derivata opao je za 43 odsto, vozila, pića i alkohola po 30 odsto, mesa 22 odsto… Glavni razlog je to što Crna Gora najviše živi od usluga, i što je visoko zavisna od rezultata u turizmu, koje je korona desetkovala.

PAD

Po posljednjim podacima, profitabilnost banaka je opala za više od polovine, depoziti su niži za preko šest odsto… Među rijetkim parametrima koji su pozitivni otkad je korona ušla i u Crnu Goru su strane direktne investicije koje su zaključno sa oktobrom veće za preko 52 odsto. Direktorica Instituta za strateške studije i projekcije (ISSP) i vanredna profesorica Univerziteta Donja Gorica dr Jadranka Kaluđerović kazala je Pobjedi da pandemija ne samo da je dovela do zaustavljanja ekonomskog progresa već nas je, kako kaže, sve gurnula u potpuno suprotnom smjeru. – Kriza je dovela do smanjenja ekonomske aktivnosti koje će se ogledati u dvocifrenom padu BDP-a. Naravno, evidentan je pad opšte potrošnje, a naročito potrošnje domaćinstava, što uz smanjene investicija najznačajnije doprinosi padu BDP-a – rekla je Kaluđerović. Ona je dodala da je kovid-19 negativno uticao na najveći dio crnogorske privrede, posebno ugostiteljski i turistički sektor, ali i značajan broj drugih djelatnosti. – Doveo je do smanjenja prihoda, problema sa likvidnošću, smanjenja broja zaposlenih i u krajnjem zatvaranja preduzeća. Sa druge strane, pandemija je ukazala i na neke šanse u poslovanju. Značajan broj preduzeća je uveo digitalno poslovanje, što ukazuje na potencijal razvoja IT sektora – kazala je Kaluđerović.

Tri paketa socio-ekonomskih mjera

PAKETI

Naša, kao i sve svjetske vlade, bori se sa pandemijom paketima mjera ne bi li ublažili posljedice. Prethodna vlada je usvojila tri paketa podrške privredi i građanima. Prvi paket mjera iznosio je 280 miliona eura i dominantno se odnosio na održavanje tekuće likvidnosti, te podršku najugroženijim kategorijama stanovništva. Drugi je kreiran u pravcu očuvanja radnih mjesta i stvaranja pretpostavki za brži oporavak ekonomije. Izdvojene su desetine miliona eura za subvencije zarada zaposlenima u zatvorenim i ugroženim djelatnostima…Treći paket mjera, takođe Vlade Duška Markovića, na period od četiri godine, koncipiran je na 1,22 milijarde eura. On je, kako je tada saopšteno iz Vlade, sastavljen od dugoročnih i kratkoročnih mjera i, kako su objasnili, svojevrsna je ekonomska strategija ,,čime će se obezbijediti izvjesnost i predvidivost za privredu, kompanije i preduzetnike, a



Visoku cijenu smo platili zbog dominantnog učešća turizma u BDP, jer je ograničenje kretanja stanovništva pogodilo usluge, a ne real industriju, dok je IT industrija procvjetala

sljedstveno tome – i sigurnost za zaposlene, penzionere, korisnike socijalnih davanja, i sve naše građane“. Vlada je produžavala subvencije zarada za najugroženije djelatnosti… Komentarišući mjere pod r š ke i p a ke t e p o m o ć i privredi i građanima prethodne vlade, Kaluđerović kaže da su bile adekvatne i pravovremene. – Ono što je bila dobra karakteristika svih paketa jeste da su predstavljali kombinaciju mjera koje su usmjerene na privredu, i na stanovništvo, odnosno zaposlene, ali i najosjetljivije grupe građana kao što su primaoci socijalne pomoći – saopštila je Kaluđerović. Pozitivno je i to što su, kako ocjenjuje, mjere bilo dobro usmjerene i selektivne. – Pomoć su dobijali samo oni kojima je ona bila zaista potrebna, što je najvažnije

obezbijediti kod bilo koje pomoći koju država pruža – istakla je Kaluđerović. No v a V l a d a p r e m i j e r a Zdravka Krivokapića je, kako je prije nekoliko dana saopšteno, odlučila da nastavi subvencionisanje zarada za decembar u sektorima turizma, ugostiteljstva, javnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju, izvođačke umjetnosti i stvaralaštva, predškolskog obrazovanja i drugih uslužnih djelatnosti i organizacije događaja. Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović kazao je tada da je novina da se subvencije uvode i za preduzeća i preduzetnike koji pružaju usluge u djelatnostima vezanim za aktivnosti u teretanama, fitnes centrima, sportskim salama, kao i u dječijim igraonicama, u visini od 50 odsto bruto minimalne zarade. Formirana je i radna grupa

Snažno pogođeno 80 odsto malih preduzeća U nedavno objavljenom izvještaju UNDP sa podacima iz septembra 2020. navodi se da je pandemija imala snažan negativan uticaj na 80 odsto malih preduzeća. Prema podacima iz maja, više od polovine preduzeća zabilježilo je preko 75 odsto nižu prodaju u odnosu na isti prošlogodišnji period, dok četiri od deset bilježi stopostotni pad prodaje. Gubici od preko 75 odsto uglavnom su u sektoru usluga. Smanjenje prodaje do polovine ima 41 odsto preduzeća, a do četvrtine 18 odsto. Dok je u maju preko dvije trećine kompanija očekivalo pad, sada to prognozira 80 odsto. Takođe, dok je prema podacima iz maja, 34 odsto preduzeća očekivalo pad ulaganja, a sedam odsto smanjenje broja stalno zaposlenih, u septembru čak 50 odsto preduzeća očekuje pad ulaganja, a 16 odsto smanjenje broja stalno zaposlenih radnika. Preduzeća koja se suočavaju s finansijskim teškoćama kao posljedicom pandemije kovid-19, očekuju dodatnu ekonomsku podršku Vlade, a istraživanje u septembru pokazuje da 53 odsto preduzeća očekuje beskamatne kredite s povoljnim grejs periodom, 45 odsto se nada nižoj stopi PDV, 43 odsto smanjenju doprinosa, a 38 odsto očekuje subvencije na plate.

Kaluđerović: Treba nam digitalizacija, a ne industrijalizacija Jadranka Kaluđerović kaže da će oporavak biti postepen. – Važno je ispravno shvatiti poruke ekonomske krize koju nam je donijela pandemija. Ekonomsku aktivnost treba održati ne industrijalizacijom već digitalizacijom, i daljim otvaranjem i saradnjom sa svijetom, a ne zatvaranjem i vraćanjem na centralnoplansku privredu – poručila je Kaluđerović.

u okviru Ministarstva ekonomskog razvoja koja radi na osmišljavanju novog paketa podrške, koji će biti važeći u prvom kvartalu naredne godine i koji će, kako su najavili, pored finansijske sadržati i neke nefinansijske mjere podrške privredi. Nova vlast, smatra ekonomski analitičar Predrag Drecun, mora pronaći način da završi kompletan auto-put do Boljara, jer jedino tako možemo postati infrastrukturno dio Srednje Evrope. – Treba početi i gradnju jednog velikog energetskog ob-

Drecun: Platili ceh visokom učešću usluga u BDP Ekonomski analitičar Predrag Drecun kaže da je korona našu ekonomiju snažno pogodila zato što su u strukturi dominantne usluge, a realni sektor je slabo razvijen. – Turizam, koji čini preko 25 odsto BDP zabilježio je veliki pad prihoda, a lančano se to proširilo i u drugim sektorima. Moramo napraviti zaokret, razviti realni sektor, poljoprivredu, energetiku i infrastrukturu i na bazi ta tri stuba razviće se i jak turizam. Nema kvalitetnog turizma bez dobre infrastrukture, energetske stabilnosti i svojih a ne tuđih imputa - smatra Drecun. On podsjeća da su naša glavna turistička mjesta loše infrastrukturno opremljena.

Zbog toga nam se, kaže, sve ovo i desilo. – Pokazala nam se slabost ekonomskog sistema zasnovanog na neoliberalnom konceptu. Zato treba napraviti novu strategiju, poljoprivredu staviti u centar. Neophodna je supstitucija uvoza sa značajnim iznosom agrarnog budžeta u početku. U prvih pet godina agrarni budžet treba da bude po najmanje 200 miliona. Da država aktivno prati razvoj između sjevera i juga. Ako smo u vrijeme kralja Nikole imali milion grla sitne stoke, danas Crna Gora može da ima dva miliona, a ona jedva da ima 200 do 250 hiljada - smatra Drecun i dodaje da su mnogi naši potencijali netaknuti - Velika plaža, Buljarica, Luštica, Jaz…

jekta jer je nedopustivo da 50 godina nijesmo izgradili nijedan. Tek kad zatvorimo bilanse hrane i energije Crna Gora može da bude suštinski nezavisna, odgovorna država prema građanima – smatra Drecun.

NETOLERANCIJA

On kaže da ga najviše brine netolerancija između vlasti i opozicije, što je bilo dominantno za vrijeme prethodne vlasti a i sadašnje. – Bez određenog nivoa političke tolerancije i jasnih poruka strancima da smo društvo koje prihvata političke razlike i živi u toleranciji neće biti jačih investicija. Oni se plaše nestabilnih država i u njih dolaze samo avanturisti – upozorava Drecun. Kad se uskoro i definitivno podvuče crta ispod 2020. znaće se tačno koliki je ekonomski ceh plaćen. I u 2021. ulazimo sa virusom, a koliko ćemo se efikasno boriti zavisi od spremnosti privrede, države i građana da nastave da funkcionišu u vanrednim okolnostima. Ne smije se zaboraviti, upozoravaju analitičari, da smo svi već umorni od tih okolnosti. M.P.M – S. P.

Intervju

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Duško MARKOVIĆ, zamjenik predsjednika Demokratske partije socijalista PODGORICA – Zamjenik predsjednika Demokratske partije socijalista Duško Marković ocjenjuje da postoji opravdana bojazan da potezi Vlade Zdravka Krivokapića – pokazuju da novoj vlasti nije cilj promjena sistema na bolje, već da se sve radi kako bi se ostvarili ciljevi suprotni interesima Crne Gore, njene suverenosti i interesa njenih građana. – Netransparentno zaduživanje; mimo zakona donijeta odluka o privremenom finansiranju; Izmjene Zakona o slobodi vjeroispovijesti, uz kršenje svih procedura; predlaganje izmjena Zakona o državnim službenicima i namještenicima koji predstavlja vraćanje pola vijeka unazad; hitna priprema Zakona o unutrašnjim poslovima da bi se smijenio rukovodni sastav policije i eliminisala njena operativna nezavisnost – sve to neumitno vodi u slabljenje države i ugrožavanje dostignutog nivoa njene demokratske izgradnje. Dakle, plašim se da se sve radi kako bi se ostvarili drugi ciljevi – i to oni koji su suprotni interesima Crne Gore, njene suverenosti i nezavisnosti, i interesima njenih građana – kaže Marković. POBJEDA: Parlament je prije dva dana, bez prisustva poslanika opozicije, usvojio niz zakona, među kojima i izmjene Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Kao jedan od lidera najjače opozicione grupacije, kako komentarišete događaje u parlamentu u noći između 28. i 29. decembra? MARKOVIĆ: Cjelokupna crnogorska i međunarodna javnost mogla je da se jasno uvjeri da pravna država, legalnost i zakonitost, više ne postoje u Crnoj Gori. Tzv. nova vlast je demonstrirala da je spremna na sve kako bi sprovela u djelo jedinu ideju koja ih je okupila: rastakanje crnogorske države i njeno utapanje u ,,srpski svet“. Krivokapićeva Vlada je to pokazivala svakim svojim potezom u prethodnih mjesec dana, ali je tek pretvaranjem Skupštine Crne Gore u ,,Podgoričku skupštinu“ troglava koalicija ogolila do koje mjere je spremna da gazi Ustav, zakone i sve demokratske principe. Ako je neko i imao iluziju da se u Crnoj Gori nakon izbora 30. avgusta odvijaju proevropski procesi, ne može više zatvarati oči pred brutalnim pravnim nasiljem i bezakonjem u koje je uvedena Crna Gora. Moramo, dakle, biti svjesni dubine opasnosti sa kojom se suočava naša država i u ovom odsudnom trenutku za naš opstanak okupiti sve snage u jedinstveni blok za Crnu Goru. Moramo imati jasan, odlučan i jedinstven odgovor domaćim nasilnicima i svima u međunarodnoj zajednici koji aminuju nasilje nad našom državom, a odgovor je: Ovoga puta, to vam neće proći! Crnogorske patriote su već pokazale da se neće miriti sa izdajom nacionalnih interesa. Raduju me i okup-

Nećemo dopusti nacionalnih inte

Raduju me i okupljanja u brojne građanske inicijative, koje iskazuju odlučnost u odbrani evropske, sekularne i multietničke Crne Gore, što će sve osnažiti naš patriotski blok. Crnogorske patriote su već pokazale da se neće miriti sa izdajom nacionalnih interesa. Demokratska partija socijalista, a uvjeren sam i sve ostale procrnogorske snage u parlamentu, nemaju prečeg zadatka nego da daju najveći mogući doprinos zajedničkoj borbi za odbranu naše istorije, naše tradicije, našeg imena i postojanja ljanja u brojne građanske inicijative, koje iskazuju odlučnost u odbrani evropske, sekularne i multietničke Crne Gore, što će sve osnažiti naš patriotski blok. Demokratska partija socijalista, a uvjeren sam i sve ostale procrnogorske snage u parlamentu nemaju prečeg zadatka nego da daju najveći mogući doprinos zajedničkoj borbi za odbranu naše istorije, naše tradicije, našeg imena i postojanja. POBJEDA: Da li se ovim izmjenama Zakona otima dio, možda i najznačajniji, crnogorske kulturne baštine, ali i imovina države Crne Gore? MARKOVIĆ: Prateći ovih dana na koji način branioci interesa SPC u Crnoj Gori pokušavaju da objasne izmjene Zakona o slobodi vjeroispovijesti, prisjetio sam se onoga što je napisao „otac srpske nacije“ Dobrica Ćosić: „Laž je srpski državni interes“. Da ne idem u detalje, jer su laži predlagača i njihovih pomagača prethodnih dana ogoljene i raskrinkane u javnosti. Postaviću samo dva pitanja: prvo, ako je glavna optužba na račun prethodne Vlade bila da želi da na osnovu Zakona o slobodi vjeroispovijesti otima svetinje SPC – čemu onda izmjene tog Zakona sada kada je na vlasti crkvena Vlada, koja valjda nije pod sumnjom da će i ona da otima crkve i manastire; i drugo, ako su sadašnje izmjene Zakona ono isto što je moja Vlada ljetos predlagala Srpskoj crkvi kao mjeru kompromisa, zašto tada nijesu prihvaćene, kako oni kažu, identične izmjene? Naravno da niko nije imao namjeru da bilo šta otima Srpskoj crkvi i naravno da naš ljetošnji predlog za kompromis uopšte nije ono isto što

Razlozi izbornog poraza POBJEDA: Nakon trideset godina DPS je prvi put u opoziciji. Sigurno ste radili analize i nesumnjivo da je jedan dio razloga izbornog poraza – osim zasićenosti građana višedecenijskom vlašću – u djelovanju SPC i okupljanju fronta protiv Zakona o slobodi vjeroispovijesti. No, značajan dio razloga je i u autističnom i, rekao bih bahatom, ponašanju infrastrukture DPS-a, kao i potezima koje su građani prepoznali da su motivisani grupnim i ličnim a ne državnim interesima. Što su, po Vama, osnovni razlozi izbornog poraza? MARKOVIĆ: Više je razloga i oni su manje-više objektivno analizirani od ozbiljnih analitičara u protekla četiri mjeseca. Od devijacija unutar same vlasti nakon 30-godišnjeg rukovođenja državnim poslovima, kojih je bilo ali sigurno ne u mjeri koju su nam pripisivali politički protivnici, dio medija i NVO sektora; preko drastičnog učešća Srpske pravoslavne crkve u političkim procesima i izbornoj utakmici, što je uticalo na opredjeljenje jednog broja građana 30. avgusta, a sve snažno potpomognuto direktnom pomoći iz susjedne Srbije i ćutanjem briselske i tadašnje vašingtonske administracije na pritiske kojima je bila izložena Crna Gora; pa sve do teških zdravstvenih i ekonomskih posljedica koje je i na naše građane ostavljala pandemija COVID-19, koliko god Vlada ulagala ogromne napore da stvori uslove zdravstvenom sistemu da se bori protiv pandemije, kao i ogromne pomoći koju smo obezbijedili privredi i građanima. Kad se sve to sabere, nova vlast se konstituisala sa samo jednim poslanikom više u odnosu na blok za Crnu Goru! I u takvoj situaciji DPS je pokazao kako se poštuje izborna volja građana, pa makar ona bila izražena sa tako malom većinom. To je nešto što nikada nijesmo vidjeli od naših političkih protivnika za skoro tri decenije izbornih utakmica. Za njih su uvijek bili validni samo oni (lokalni) izbori na kojima su pobjeđivali, a tamo gdje su gubili uvijek je sve bilo pokradeno i oteto. Za DPS su validni i oni izbori na kojima je izgubio.

se sada želi postići izmjenama Zakona. DPS je sa svojim koalicionim partnerima prije godinu dana donio moderan Zakon koji je dobio pozitivno mišljenje Venecijanske komisije. Jer je njegov cilj bio da se, u pogledu imovinskih pitanja, sačuva dio crnogorske kulturne baštine i dobara koja pripadaju nikome drugome do državi Crnoj Gori.

Naši protivnici će vidjeti i učiti kako DPS ispravlja svoje greške POBJEDA: Najavljene su reforme unutar DPS-a na Kongresu. Da li će biti većih kadrovskih promjena i hoćete li mijenjati što u programu partije? MARKOVIĆ: Ključne odrednice programa DPS-a ne vidim spornim. Naprotiv. To je u suštini program koji je u kontinuitetu zadobijao podršku najvećeg broja građana. Ne treba stoga očekivati ni na predstojećem Kongresu značajnije izmjene našeg programa. Biće određenih prilagođavanja Programa novonastaloj situaciji, baš kao i u Statutu partije. Smatramo da partijske aktivnosti i infrastrukturu treba modernizovati kako bi bili efikasniji i bliži građanima i njihovim potrebama. Ono što cijenimo neophodnim jesu kadrovske promjene u rukovodećim organima partije, od mjesnih odbora pa

nadalje. Dobijamo veoma jasne poruke našeg članstva, kao i naših simpatizera i glasača: DPS se mora prepoznavati po ljudima koji su u društvu prepoznati kao sposobni, vrijedni i neukaljani. Razumjeli smo tu poruku i neće biti kompromisa na toj temi. DPS nije ni od juče, ni od prekjuče. Iza nas su tri decenije u kojima smo izgrađivali povjerenje i obavezu da čujemo i uvažavamo mišljenja naših članova, ali i druga mišljenja. Neki koji su juče stupili na političku scenu i koji pojma nemaju ni ko su njihovi glasači, a jedina obaveza koju imaju je ona prema njihovim sponzorima – dobro bi bilo da ponešto nauče i iz načina na koji DPS prihvata i ispravlja svoje greške. A to ćemo im veoma brzo pokazati i na najvišem stranačkom tijelu!

POBJEDA: Što ćete, kao državotvorna partija, preduzeti da zaštitite crnogorske državne interese? MARKOVIĆ: Ovaj zakon će važiti tačno onoliko koliko će trajati ova Vlada. Eliminacija ovakvog zakona, zakona jedne crkve, koja je umislila da može da vlada Crnom Gorom, sveta je dužnost pojedinaca, stranaka i pokreta kojima je u srcu slobodna, građanska, nezavisna i evropska Crna Gora. Sama onolika hitnoća u postupanju Skupštine, potreba njene rukovodne strukture da u jednom trenutku preuzme i nadležnosti Državne izborne komisije, a tek sam način na koji je Zakon izglasan u parlamentu – jasno ukazuju da se radi o opasnoj akciji protiv Crne Gore i potvrđuju naše opredjeljenje da moramo odbraniti Crnu Goru i njena demokratska, civilizacijska i antifašistička dostignuća. POBJEDA: Prvi potezi nove Vlade Crne Gore pod žestokom su kritikom. Posebno je pod lupom netransparentna procedura emitovanja obveznica na međunarodnom tržištu i zaduživanje od 750 miliona eura, ali i odluka da se ne radi rebalans budžeta već privremeno finansiranje. Čak je i Državna revizorska institucija upozorila na moguće posljedice. Kako Vi, kao donedavni premijer, ocjenjujete – da li je riječ

o nesnalaženju ili o svjesnom ignorisanju poštovanja procedure? MARKOVIĆ: Potezi Krivokapićeve Vlade s pravom su na meti kritika političke i stručne javnosti jer ni najveći skeptici nijesu očekivali ovakve neprimjerene, ishitrene i, što je najgore, nezakonite odluke. A prije svega, protivne najvećim nacionalnim interesima Crne Gore. Zadužiti građane i državu 750 milio-

Intervju

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Brzo ćemo vidjeti da li iza gašenja Montenegro erlajnza stoje tuđi interesi

D.MIJATOVIĆ

iti izdaju eresa

POBJEDA: Da li je bilo rješenja za nacionalnu avio-kompaniju, je li gašenje Montenegro erlajnza protivno državnim interesima? MARKOVIĆ: Da je gašenje Montenegro Airlinesa bilo u skladu sa državnim interesima – moja Vlada bi to uradila, ne bismo čekali današnje ministre-eksperte da ga ugasi „po kratkom postupku“. Međutim, višegodišnji napori prethodne Vlade jasno ukazuju da je opstanak MA strateški ekonomski, a samim tim i nacionalni interes Crne Gore. Zato smo se borili za MA svuda i na svakom mjestu. Mogao sam da razumijem da neko u briselskoj administraciji nema potrebu da razumije značaj nacionalnog avio-prevoznika za Crnu Goru. Ali, malo je teže razumjeti da to ne interesuje građane Crne Gore, koje je zapalo da obavljaju ministarske pozicije, i koji su preko koljena izbrisali MA a time i našu sigurnu povezanost sa svijetom. Prisjetio sam se ovih dana i mog ljetošnjeg susreta sa evropskim kome-

Zakon o slobodi vjeroispovijesti će važiti tačno onoliko koliko će trajati Vlada. Eliminacija ovakvog zakona, zakona jedne crkve, koja je umislila da može da vlada Crnom Gorom, sveta je dužnost pojedinaca, stranaka i pokreta kojima je u srcu slobodna, građanska, nezavisna i evropska Crna Gora

na eura, i to bez prethodno utvrđene fiskalne strategije, ravno je ekonomskom i državnom egzibicionizmu. Nova Vlada je zapravo iskoristila dobru poziciju i reputaciju na međunarodnom tržištu koju je izgradila prethodna Vlada i odlučila se na enormno zaduženje bez prethodne provjere cjelishodnosti takvog ekonomskog pristupa. Na to se samo nadovezalo nepredla-

ganje budžeta, kao izraz izbjegavanja parlamenta i rasprave u tom domu, ali i kao populistička mjera otklona od dokumentacione osnove za budžet koju je pripremila prethodna Vlada. Privremeno finansiranje uz zaduženje od skoro milijardu eura je odluka koja zbunjuje i eksperte svjetskog renomea i iskustva. Kada iz političkih partija koje podržavaju Krivokapićevu Vladu stižu

optužbe da se zapravo radi o koruptivnom poslu, u kome je podijeljena provizija od desetak miliona eura – onda u najmanju ruku nadležni državni organi takve optužbe treba ozbiljno da razmotre... POBJEDA: Ne samo da nije predložen budžet, nova Vlada nije usvojila ni završni račun za 2019. godinu. Čak i javno se iznose iz Vlade neistine o broju sjednica... Je li riječ o postupanju mimo zakona? MARKOVIĆ: Naravno da je to i neprimjereno i neprihvatljivo. Da li je u pitanju neznanje ili namjera da se izbjegne dokumentovanje nakaradnih odluka, ne želim da sudim. Ako Krivokapić tvrdi da se odluke „teške“ skoro milijardu eura donose „tajno, na organizovan način“ – ja nemam tu šta da dodam. Mogu samo da se prisjetim sa koliko je transparentnosti i poštovanja zakonskih procedura, sve odluke, uključujući i usvajanje završnog računa budžeta, i predlaganje budžeta, donosila Vlada kojom sam ja predsjedavao. POBJEDA: Da li se na ovaj način, prekompozicijom ministarstava i državne uprave, zaista gradi novi sistem vlasti ili urušava sistem državnog upravljanja? Je li ovdje riječ o demontaži sistema vlasti DPS-a i prethodne vladajuće većine ili Vam to liči na plansku razgradnju države i ,,uvođenje“ Crne Gore u ,,srpski svet“? MARKOVIĆ: Organizacija državne uprave koja je proklamovana nakon izbora nove Vlade zapravo je tektonski poremećaj u tradicionalno stabilnom sistemu naše javne administrac i j e. Po d s j e t i ć u s a m o n a najdrastičniji primjer: niko ne može

sarom za susjedstvo i proširenje Varheljijem u Briselu, kada sam mu predočio višestruki značaj koji MA ima za crnogorsku ekonomiju. Taj značaj posebno je došao do izražaja tokom pandemije, kada je ova kompanija predstavljala važnu transportnu vezu kako za građane Crne Gore, tako i za građane EU, a ujedno i za transport medicinskog materijala. To je bio još jedan od razloga zašto smatramo da je opstanak nacionalne avio- kompanije neophodan za Crnu Goru, njene građane i ekonomiju. Imajući u vidu da je pandemijom veoma pogođen transportni sektor, značaj avio-industrije i njene održivosti prepoznat je i od strane institucija EU i država članica, koje su u ovom teškom periodu finansijski podržale svoje nacionalne aviokompanije. U prilog tome je i izmjena pravila državne pomoći u sektoru avio transporta. I konačno, radi komparativne procjene očekivanog povrata u slučaju ulaganja države u Montenegro Airlines,

razumjeti, a još manje objasniti, da se četiri ministarstva – posve različitih nadležnosti i politika – mogu utopiti u jedno. Volio bih da sam u svemu tome prepoznao i promil izgradnje kvalitetnijeg sistema vlasti, ili drukčijeg uređenja društvenih odnosa. Ali, ako vam je ideja vodilja bila da cijelu Vladu „strpate“ u 12 resora da bi mogli ministre simbolično da proglasite za apostole – tu prestaje svako racionalno tumačenje novouspostavljenog sistema. Nekoliko drastičnih primjera: izmjene Zakona o slobodi vjeroispovijesti, uz kršenje svih procedura, uz „odbranu ćutanjem“ ministra pravde i ljudskih prava u parlamentu; predlaganje izmjena Zakona o državnim službenicima i namještenicima koji predstavlja vraćanje pola vijeka unazad; hitna priprema Zakona o unutrašnjim poslovima da bi se smijenio rukovodni sastav policije i eliminisala njena operativna nezavisnost – neumitno vodi u slabljenje države i ugrožavanje dostignutog nivoa njene demokratske izgradnje. Dakle, plašim se da se sve radi kako bi se ostvarili drugi ciljevi – i to oni koji su suprotni interesima Crne Gore, njene suverenosti i nezavisnosti, i interesima njenih građana. Svjedočimo svakodnevnim smjenama profesionalaca i službenika, i razrješenjima rukovodilaca, koji se ne mogu nazvati drugačije nego – puki revanšizam. Vidjećemo dokle će potrajati ovakva bahatost, koju nijesu mogli da prećute čak ni u briselskoj administraciji; vidjećemo i kako će se na naš status i ugled koji je Crna Gora dostigla među NATO partnerima odraziti predaja bezbjednosnog sektora u nepouzdane ruke. POBJEDA: Kako tumačite da Krivokapićev kabinet trpi kritike od partija koje su ga glasale u parlamentu, a istovremeno ne pokreću niti jedan mehanizam opoziva. Je li to neka politička igra ili Demokratski front čeka ,,pogodan momenat“? MARKOVIĆ: Nema primjera da desetina političkih subjekata u samom parlamentu osporava i kritikuje program rada Vlade i njen sastav uključujući i mandatara, a da ga na kraju rasprave - izglasa. Niti se ikada desilo da ti isti koji daju podršku Vladi, iz dana u dan javno saopštavaju takve kritike i iznose takve optužbe na njen račun, da ih mi kao opozicija jedva možemo sustizati u žestini kojom atakuju na Krivokapića i njegov kabinet! Jedina logična posljedica takvog političkog djelovanja je uskraćivanje povjerenja Vladi i raspisivanje novih

angažovan je ugledni Deloitte, koji je poredio scenario ulaganja države u Montenegro Airlines, u odnosu na suprotan scenario – likvidaciju kompanije. Vlada Crne Gore je željela realnu procjenu šta bi se dobilo likvidacijom. Analiza Deloitte-a je pokazala da bi realizacijom planiranih ulaganja u Montenegro Airlines država ostvarila znatno bolji finansijski efekat u odnosu na prihod u stečajnom postupku. Mi smo radili posvećeno, koristili istinska ekspertska znanja i donosili odluke na osnovu višestrukih analiza, kako bi održali u životu MA. Danas vidimo da ministri koji o složenim problemima avio-industrije znaju toliko da vežu pojas kada sjednu u avion, ali imaju ozbiljnu ambiciju, recimo, da uređuju medijske programe, donose preko noći ovako pogubne odluke. Vidjećemo uskoro i da li iza ovakvih odluka stoje nečiji tuđi interesi, čiji su to interesi i koliki je njihov novčani iznos.

izbora. Njihov problem je, međutim, što su svjesni da se više nikada građani Crne Gore ne mogu prevariti i da više nikada na izborima neće dobiti priliku da formiraju vlast. Zato i ova njihova politička agonija traje, zato i trpe poniženja od nosioca njihove liste i njegovih apostola. Neka oni sami rješavaju politički apsurd u koji su dovedeni, mene jedino brine koliko će duboke i štetne posljedice trpjeti naše društvo i naša država. Vidimo koliko su nas unazadili za manje od mjesec dana... POBJEDA: Kako ćete se kao opozicija suprotstaviti tom rušenju sistema, da li će DPS, kako je svojevremeno bilo najavljeno, formalizovati formiranje bloka ili saveza za Crnu Goru? MARKOVIĆ: DPS će ostati posvećen svojim politikama i principima građanske i sekularne Crne Gore, evropske i evroatlantske, uključujući i pružanje doprinosa svakom pokretu ili ideji koja može osnažiti ove temeljne principe na kojima je izgrađena nezavisna i demokratska Crna Gora. Lično sam zagovornik tješnje saradnje sa svima koji dijele ove vrijednosti, i u parlamentu, i u civilnom društvu. Otvoreni smo za razgovore o formama te saradnje, kroz usaglašeno djelovanje poslaničkih klubova, ali i kroz partijsko povezivanje koje će u vrhu svoje agende imati jačanje crnogorske državnosti. Dakle, Crna Gora pod jedan, a tek nakon toga naše partijske posebnosti. To uostalom od nas zahtijeva istorijski trenutak u kome smo se našli. Da ponovim i podvučem poruku istinskih patriota: nećemo se stidjeti pred potomcima! POBJEDA: Vjerujete li Vi u četvorogodišnji mandat Vlade, kako je najavio premijer Krivokapić i kakva će biti Crna Gora ukoliko izvršna vlast uspije da opstane puni mandat? MARKOVIĆ: Kada vidimo šta o Vladi misle i govore lideri stranaka koji čine listu ,,Za budućnost Crne Gore“, koja je ubjedljivo najsnažnija lista koja konstituiše Krivokapićevu Vladu, i koliko uvreda prema premijeru i ministrima dolazi sa te adrese; kako ucjenjuju Vladu i prijete joj otkazivanjem povjerenja; kada vidimo da nosioci lista parlamentarne većine ne komuniciraju između sebe, onda je logično da takvo stanje ne može trajati dugo. Ali štete po državu, njene institucije i našu ekonomiju i finansije će biti dugoročne. Dakle, kakva bi bila Crna Gora nakon četiri godine njihove vlasti, ne želim ni da pomišljam. Evo vidimo koliko su je urušili za samo četiri sedmice... Draško ĐURANOVIĆ

Politika

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

LIČNI STAV

» Piše: Samir KADRIBAŠIĆ

Mnogo veći i jači su se na ovaj krš spotakli Godina na izmaku imala je sve preduslove da ostane upamćena kao godina koju ćemo pamtiti po dobru. Očekivanja da smo kao društvo sazreli i spremni za onaj odlučujući iskorak su bila opravdavana činjenicama da krupnim koracima se oporavljamo od bolesti podjela, mržnje, zavisti, zlobe, prebrojavanja po vjeri, naciji, polu, rasi, klasi... Ali, avaj. Desiše se neplanirane i iznenadne komplikacije. Stanje pacijenta se naglo pogoršalo, a stručni timovi ljekara nisu bili spremni za tu vrstu intervencije. Ne, nije umro. Još uvijek je živ. Ali, na aparatima. A, sve je počelo još one tamo, anamo one godine kada pacijentu saopštiše da je zaražen teškom bolešću patriotizma. To je, ispostaviće se, bolest koja je cijeli vijek i jače bila prisutna u organizmu pacijenta, ali je efikasnim terapijama suzbijana. Prva takva terapija patentirana je davne 1918. godine. Po kraj te, anamo one, 2019. godine, sjeti se neko da bi lijepo bilo pacijenta vakcinisati, dati mu dozu antifašizma, kako bi trajno stekao imunitet. Međutim, krenu zlo i naopako. Taman kada je struka utvrdila da je sve spremno za taj istorijski momenat, pacijent se otrova jačom dozom nama poznatog, nikad definisanog, virusa iz vana. Šta dalje? Ispostavilo se da je vakcina došla kasno. Makar jednu deceniju kasno. Pacijent na aparatima! Stanje se iz dana u dan pogoršava. Na sve to, cijeli komšiluk se zarazi i kineskim virusom. Očekivala se vitaminska doza ljeta, sezone kupanja i odmora, koja bi pacijenta digla na noge, obezbijedila mu stabilne parametre do neke nove doze vakcine. Ali, uradiše mu transplantaciju organa označenog kao žarište zaraze. Doniraše nam susjedi (podvališe nam) truhlo tkivo, odavno odbačeno od svih, skriveno u dnu špajza. Ko vele, jazuk je baciti, a nama je nekad valj’o. Skupo su ga prodavali svima, nama ga na peškeš dali. Dobro, ruku na srce, u međuvremenu je dobio malo drugačiju formu i izgled, ali mu je funkcija ista. Prodavali su ga za agresije, genocide, bombardovanja, protjerivanja, ubijanja i silovanja. Nama ga dadoše na lijepe oči. Ili možda nisu? Pa da vidimo njegovu stvarnu cijenu. Bez kalkulacije, onako ugrubo, cijena je skoro ista kao i drugima. U „pedeka“ goredolje. Dakle, ubij zdravo tkivo pacijenta, probudi sve viruse u njemu, napomeni ga da bez aparata ne može samostalno opstati u životu. Prvu ratu smo platili odmah posle transplantacije. Virus fašizma i šovinizma, mržnje i zlobe se probudi kad mu nije vakat i poče se širiti tijelom. Za noć pacijent dobi drugu i drugačiju krvnu sliku. Zaboravi se na kineski virus i na krah turističke sezone. A da sav trud stručnjaka ne prođe nezapažen i neovjekovječen dodadoše i neke pikanterije. Pa tako pacijent nauči da koristi termin „jeres“ umjesto termina „manjine“, informatički se opismeni preko noći pa nauči i zvjezdice na tastaturi da kuca, vjerski se opismeni u toj mjeri da od milošte i ushićenja novousađeni organ nazva Mesijom, a žile kucavice apostoloma. Na kraju ga okitiše sa milijardom eura koje mu je poslala tetka sa Zapada, a koje će, dobrodušno veli, vratiti kad mu najlakše bude. Pacijent se diže na noge, prohoda. Ali, opet avaj... Hodao bi ali ne zna đe? Nema sa kim. I susjed što mu na peškeš dade tkivo koje život znači neće sa njim dojč popiti. A bijaše skoro pa poletio, na sve krilima nacionalnog avio-prevoznika. Pa svako malo trk da ljubi skute donatora. Sjekiracija u ovoj fazi je jako opasna za pacijenta. Shvatio je to, na njegovu sreću relativno brzo. Pa brže bolje se dosjeti da se prizemlji. I, dakako, dobrotvoru uslugu učini. Sjajno, daće mu krvi ispod vrata. Letjeće dobrotvor iznad glave pacijenta za samo jedan euro. Ako treba i po dubini se prošetati. Ideja, maltene, ekspertska. Ali, vele dobro naši stari, „bilo je pasa i duljih“ repova. Mnogo veći i jači su se na ovaj krš spotakli. Letjeli su mnogi, ali Lovćen i Bjelasicu, Durmitor i Ljubišnju preletjeli nisu. Nećeš ni ti susjede, nećeš, „dok je Lovćena i Durmitora, dok je mora pod Barom i Kotorom, dok je sunca i dok je Grahovca...“ Dao si nam truhlo tkivo, vratićemo ti ga čistim i dezinfikovanim. Jer, takav je ovaj naš organizam. Kada si bio u izmetu do guše pomože ti junački. I opet bi. A ti nama tako. Ipak, nismo isto. Jok, susjede. Ne plaši se. Ne treba nama ni tvoja država, ni tvoji avioni, ni tvoja pamet. Imamo mi taman koliko nam treba. I preko toga. Ali, ne damo ti. Ni tebi ni nikome. Ne damo i šta nam možeš?

ANALIZA: Sadašnja politika Krivokapićeve Vlade i njen sastav neod uz pomoć krugova u Srbiji planira novi scenario PODGORICA - Dio vladajuće većine u parlamentu predvođen Demokratskim frontom planira da nakon isteka od 200 dana trajanje nove Vlade premijeru Zdravku Krivokapiću predloži rekonstrukciju Vlade, u okviru postojeće većine. Plan koji je skovan u koordinaciji sa Beogradom, a koji je objelodanio 19. decembra trbuhozborac Aleksandra Vučića - svugdje prisutni idejni tvorac ,,srpskog sveta“ Aleksandar Raković predviđa da nakon isteka roka od šest mjeseci premijeru Krivokapiću bude ponuđena rekonstrukcija kabineta u koji bi ušle ključne stranke parlamentarne većine.

NOVI PLAN

– Koalicije koje su dovele na vlast Krivokapića trebalo bi da nakon isteka od 200 dana traže rekonstrukciju Vlade i da budu direktno uključene u oblikovanje državne politike – rekao je tada Raković, cijepajući sporazum koji su potpisali Aleksa Bečić, Dritan Abazović i Zdravko Krivokapić. Dok je cijepao sporazum Raković je konstatovao da je riječ o ,,antisrpskom dokumentu“ i da ga - smatra ništavnim. Sporazum neobavezujućim smatraju i lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, koji uz Nebojšu Medojevića kontrolišu više od polovinu poslanika vladajuće koalicije. Ipak, najeksplicitniji je bio predsjednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić koji je kazao da nije ni bio uključen u izradu sporazuma i da će nakon izglasavanja izmjena Zakona o slobodi vjeroispovijesti - DF voditi svoju politiku. – Zbog izmjena Zakona o slobodi vjeroispovijesti spremni smo dosta toga da istrpimo, ali kasnije, svakako, uradićemo ono za šta smo se obavezali. Što je rekao moj brat Raković, ta vlast kao da djeluje sa antisrpskih pozicija. Ima unutra Srba, ali kroz konkretne akcije, protjerivanje ambasadora Srbije i odnos prema protjeranom ambasadoru, odnos

DF i Beograd „ rekonstrukciju Cilj optužujućih izjava Medojevića, Mandića i Kneževića je suštinski da se podrije autoritet Vlade, pripremi javno mnjenje za ključni politički potez DF-a nakon lokalnih izbora u Nikšiću: zahtjev za rekonstrukciju Vlade koji bi, osim pojedinih ministara, možda uključio i zahtjev za zamjenu premijera u zavisnosti od Krivokapićevog stava o tom pitanju prema srpskim političarima, odnos prema Kosovu, odnos prema srpskim simbolima koji su tradicija Crne Gore – vidite da ta vlast nije ništa promijenila u odnosu na ono što je radio režim Mila Đukanovića – rekao je Mandić. Lider Nove je tim stavom suštinski odbacio sporazum - najavljujući novu politiku koja uključuje preispitivanje svih ključnih tačaka sporazuma. Tvrdnje Rakovića, ali i Mandića danima su potom pratile objave u tabloidima koje kontroliše Vučić da je nova Vlada u Podgorici antisrpska, da neće povući priznanje Kosova niti da planira da ,,uvede istorijske srpske simbole poput trobojke“.

U IgrI I VANredNI IzbOrI

Ukoliko bi Krivokapić odbio tu opciju, u igri bi bili i vanredni parlamentarni izbori koje bi DF i ostali dočekali sa pozicije vlasti - jer će zahvaljujući usvojenim izmjenama zakona o državnim službenicima i namještenicima u državni aparat, javnim preduzećima, upravnim odborima, školama, bolnicama ,,po dubini“ ubaciti na stotine svojih lju-

di na rukovodećim pozicijama. Odredbama zakona koji je usvojen uprkos kritikama Evropske komisije znatno su spušteni kriterijumi za zapošljavanje na rukovodećim funkcijama. Cijepanje sporazuma i indirektna podrška takvom činu Andrije Mandića, ali i Milana Kneževića i Nebojše Medojevića pokazuje da trenutna politika Krivokapićeve Vlade ne može biti njeno trajno opredjeljenje jer ne korespondira ni sa većinom koja je podržava u parlamentu, niti sa stavovima biračkog tijela koje ih je glasalo. To faktički znači da rekonstruisanu vladu suštinski ne bi obavezivao potpisani sporazum koji garantuje nastavak evropskog puta, jačanje saradnje sa NATO, ali i držanje na ,,stendbaju“ pitanje odnosa prema Kosovu i pitanje izmjene državnih simbola. Da se plan koji je otkrio Raković, čitaj Beograd, suštinski sprovodi pokazali su dalji potezi lidera parlamentarne većine: prvi tihi potez DF-a bilo je upozorenje Krivokapiću i Abazoviću da oni neće biti u Vladi koja podržava ,,glavnog specijalnog tužioca

Milivoja Katnića i pomoćnika direktora Uprave policije Zorana Lazovića“.

ULTIMATUM I KrITIKe

Nakon pojašnjenja Abazovića desio se i prvi ultimatum: Vladi je dat rok od mjesec dana da izmjenama zakona o tužilaštvu i unutrašnjim poslovima smijeni vrh Tužilaštva i Uprave policije. Tu nije kraj svim neslaganjima jer, osim pitanja MUP-a i Tužilaštva, čelni ljudi DF-a i Pokreta za promjene kritikuju Krivokapićev kabinet i zbog kontroverznih poteza u finansijsko-ekonomskoj politici. Javnost je svjedočila da je bukvalno svaki potez Krivokapićeve Vlade uključujući i onaj o netransparentnom zaduživanju i najavi gašenja Montenegro erlajnza dočekan na nož od lidera DF-a. Ostala je zabilježena izjava Andrije Mandića beo-

Članovi DIK-a objasnili razloge za neverifikaciju mandata poslanici Ure

Nema zakonskog uslova za p upražnjenog poslaničkog mj PODGORICA – Pet članova Državne izborne komisije koji su glasali protiv verifikacije mandata poslanici Ure Suadi Zoranjić juče su objasnili razloge za donošenje takve odluke, ističući kako nijesu odbili da verifikuju mandat, već samo zauzeli stav da se nijesu stekli zakonski uslovi za tako nešto.

Državna izborna komisija

U saopštenju koje su potpisali članovi DIK-a Nataša Pešić, Mersudin Dautović, Andrija Radman, Aleksandar Jovićević i Haris Mekić navode kako osjećaju obavezu da pojasne određene pravne či-

Politika

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

drživi na duži rok, parlamentarna većina

„igraju“ na u Vlade

To nije jedini problem koji će imati Krivokapić u svom nadgornjavanju sa parlamentom. Da nova Vlada suštinski nema podršku parlamenta, pokazala je i činjenica da je sistemski zakon o državnim službenicima i namještenicma predložen od strane poslaničke većine, a ne od Vlade koja bi trebalo da kreira ovakve zakonske akte. Takav potez svjedoči o dubokom nepovjerenju partija prema Vladi koju su izglasali.

TAČKA SPAJANJA

Cilj takvih izjava Medojevića, Mandića i Kneževića je suštinski da se podrije autoritet Vlade, pripremi javno mnjenje za ključni politički potez DF-a nakon lokalnih izbora u Nikšiću: zahtjev za rekonstrukciju Vlade koji bi, osim pojedinih ministara, možda i uključio zahtjev za promjenu premijera u zavisnosti od Krivokapićevog stava o tom pitanju. Medijsku pripremu za takav potez obavili bi tabloidi u Srbiji koji već nedjeljama ukazuju na ,,antisrpski karakter nove vlasti“.

Izmjene Zakona o slobodi vjeroispovijesti, koje su usvojene 29. decembra u tri sata ujutro, uz nepostojeći kvorum, ali i uz osporen poslanički mandat Suade Zoronjić iz Ure, jedina su tačka spajanja nove Vlade i parlamentarne većine. Iako je premijer Krivokapić prisustvovao sjednici parlamenta, a Zakon formalno predložio ministar pravde, odnosno, po priznanju Joanikija, pravnici Srpske pravoslavne crkve, čitavi posao je operacionalizovao Demokratski front. Nepostojanje kvoruma, a potom i prenebregavanje odluka DIK-a uvele su parlament pod kontrolu nove većine u zoni kršenja Ustava i zakona, pa će uslijediti i ocjena ustavnosti takvih odluka. Privremeno savezništvo Vlade i većine u parlamentu treba očekivati u slučaju vjerovatnog odbijanja predsjednika države da potpiše sporne izmjene Zakona o slobodi vjeroispovijesti, kada bi mogla eventualno uslijediti i inicijativa za potencijalni opoziv oko koje se mora izjasniti Ustavni sud. Ipak, zajednička podrška tom kontroverznom zakonu neće biti prepreka da DF nakon lokalnih izbora u Nikšiću krene u realizaciju plana koji je skovan uz pomoć Beograda. Sa ili bez Krivokapića na čelu Vlade. Mnoga saopštenja iz Demokratskog fronta, naročito kada se pominje Dritan Abazović, završavaju se zagonetnim upozorenjem: ,,tika-taka-tika”. Što će reći da sat otkucava do neke važne objave… Nenad ZEČEVIĆ

- Poslaniku prestaje mandat danom podnošenja ostavke (član 101 Zakona o izboru odbornika i poslanika). O podnijetoj ostavci poslanik obavještava predsjednika Skupštine, a predsjednik Skupštine ostavku dostavlja svim poslanicima. Ostavku i prestanak mandata poslanika konstatuje Skupština na sjednici na kojoj je ostavka podnijeta ili na prvoj narednoj sjednici, ako je podnijeta u vremenu između sjednica. O prestanku mandata Skupština obavještava Državnu izbornu komisiju (član 61 Poslovnika Skupštine Crne Gore). Predsjednik Skupštine otvara sjednicu Skupštine i utvrđuje da li je prisutna većina ukupnog broja poslanika (kvorum). Kvorum je potreban za početak sjednice, usvajanje zapisnika, utvrđivanje dnevnog reda i za odlučivanje (član 90 Poslovnika Skupštine Crne Gore) – naveli su oni. Dodali su i kako su, imajući u vidu činjenice na koje su im ukazali pojedini klubovi po-

slanika Skupštine Crne Gore u aktu dostavljenom Državnoj izbornoj komisiji, a analizirajući odredbe Poslovnika Skupštine, zauzeli stav da sjednica nije mogla početi sa radom zbog nedostatka kvoruma. - Shodno tome, ostavka poslanika Filipa Adžića nije mogla biti ni punovažno konstatovana, što je osnov da Državna izborna komisija odlučuje. Stava smo da Državna izborna komisija može dostaviti izvještaj o popuni poslaničkog mjesta isključivo kada se ispune prethodni zakonom utvrđeni uslovi i to podnošenje ostavke, konstatacija ostavke od strane Skupštine i nakon toga obavještanja Državne izborne komisije o upražnjenom poslaničkom mjestu. Dakle, Državna izborna komisija nije odbila da verifikuje mandat poslaniku, nego zauzela stav da se nijesu stekli zakonski uslovi za popunu upražnjenog poslaničkog mjesta - zaključili su u saopštenju članovi Državne Đ. Ć. izborne komisije.

Lideri Demokratskog fronta sa Vučićem

gradskim medijima da bi ,,oni da su opozicija organizovali proteste zbog gašenja nacionalne avio-kompanije i netransparentnog i nezakonitog zaduživanja od 750 miliona eura“. Izjave Mandića pratili su optužujući tonovi Nebojše Medojevića koji je u objavama



Tu nije kraj svim neslaganjima jer, osim pitanja MUP-a i Tužilaštva, čelni ljudi DF-a i Pokreta za promjene kritikuju Krivokapićev kabinet i zbog kontroverznih poteza u finansijskoekonomskoj politici

popunu jesta njenice koje su ih vodile prilikom donošenja odluke. – Zakonom o izboru odbornika i poslanika jasno je utvrđena nadležnost Državne izborne komisije da jedino ona može izdati uvjerenje poslaniku i dostaviti izvještaj o popuni poslaničkog mjesta Skupštini. Mi, članovi Državne izborne komisije, informišemo javnost da smo u obavljanju svojih nadležnosti obavezni pridržaviti se pozitivno-pravnih propisa u Crnoj Gori – naveli su u saopštenju. Objasnili su i na čemu se temelji njihov stav da se nijesu stekli uslovi za popunjavanje poslaničkog mjesta u Skupštini Crne Gore.

na društvenim mrežama svakodnevno optuživao premijera i ministre za korupciju, bezakonje, nepotizam i nesposobnost. Medojević je čak i dva dana prije nego što je digao ruku za Krivokapićevu Vladu optužio mandatara da radi za DPS.

PODRIVANJE AUTORITETA

KOMENTAR

» Piše: dr Srđa PAVLOVIĆ

Skupštinska ponoćka

Bio sam negdje između smijeha i suza slušajući kako se u ,,bezumnoj“ Skupštini pominju latinske izreke, Maršal Makluan i Volter Lipman, a sve u naporu da se nekako sakrije davanje političke podrške besmislu Slušajući i gledajući ponoćnu manifestaciju egoizma u crnogorskoj Skupštini, sebi sam ponavljao pitanje iz jednog od ranijih novinskih priloga: ,,Kako dobri ljudi glasaju ološ“? Ponoćni skupštinski nastupi poslanika su mi potvrdili tu raniju karakterizaciju izabranih. S nevjericom sam slušao poslanička sjećanja na mladalački ,,put do gimnazije“ i nesuvislo, alkoholom inducirano blebetanje o suštini vjere i crkve. Preko ,,malog ekrana TV prijemnika“ sam svjedočio o klerikalizaciji zakonodavne vlasti po instrukcijama novopečatiranog akademika, popa Perovića. Jalove estetske nivelacije o tzv. ,,narodnom ekumenizmu“ i ,,spirali zla“, i apsurdno lamentiranje ljekara-političara o meritokratiji i o tome da medicinu treba odvojiti od politike (!) su mi izazivale nagon za povraćanjem. Bio sam negdje između smijeha i suza slušajući kako se u ,,bezumnoj“ Skupštini pominju latinske izreke, Maršal Makluan i Volter Lipman, a sve u naporu da se nekako sakrije davanje političke podrške besmislu. ,,TRADICIONALISTI“ Operativni termin koji je vodio ovu skupštinsku ponoćku je bio ,,tradicionalno“. Moram reći da je moj utisak da je jedino tradicionalno u crnogorskoj Skupštini bilo tradicionalno laganje i manipulacija, primitivizam u ofanzivi, vjerski fundamentalizam, neznanje i spremnost da se ono brani po svaku cijenu. Uz već pomenuto, kolektivno poslaničko odbijanje da se pravno uokviri odnos prema genocidu u Srebrenici i da se pravno sankcionišu manifestacije simbola nacizma potvrđuju istinitost poštapalice da svaki narod ima onakvu vlast kakvu zaslužuje. Agresivnost i intenzitet podrške koju dobijaju ti izabrani me navela na ponovno promišljanje ranije napisane karakterizacije o ,,dobrim ljudima“. DVIJE STRANE JEDNE MEDALJE Istovremeno, uzalud sam ovih dana pokušavao da uvjerim drugu stranu u ovom sukobu dva nacionalizma da se Crna

Gora ne može braniti i odbraniti iz rovova crnogorskog nacionalizma i uz odjeke patriotizma na steroidima. Uzalud sam ponavljao da se ona može braniti jedino činjenicama i istinom o tome ko je i kako, svirajući u patriotske gusle i dvojnice, trideset godina rasipao državne resurse. Istinom da su oni koji su bojkotovali ponoćnu vjerskopolitičku službu u crnogorskoj Skupštini odgovorni za tešku situaciju u kojoj se država nalazi. Istinom o tome da tri decenije vlasti DPS-a nijesu iskorišćene za izgradnju snažnih institucija države koje se mogu uspješno nositi s izazovima prošlosti i budućnosti, i da se nijesu uspostavili temelji društva socijalne pravde i ekonomskog prosperiteta. Istinom da se Crna Gora može braniti jedino profesionalnošću, iskorakom u zonu socijalnog, i otvorenošću prema različitostima. Poražava me spoznaja da je svaka od ovih istina ućutkana u Crnoj Gori, iako nas antiratni profiteri, grlati populisti, zajapureni vjerski fundamentalisti, i oportunisti svih boja i mirisa nastoje uvjeriti da smo ,,slijepi kod očiju“ i ne vidimo u kakvom blagostanju živimo. Kompletna politička i intelektualna elita (skoro pa da se radi o oksimoronu, kada je Crna Gora u pitanju) kao i značajan segment stanovništva (ovo je moja konzervativna procjena) su zarobljeni unutar dva nacionalizma koji, svaki za svoj račun, dave Crnu Goru duže od jednog vijeka. Naravno, nijedan nacionalizam sebe ne prepoznaje kao takvog, već se entuzijastično, agresivno i brzo uvija u patriotske oblande, dok suparnika opisuje kao sublimaciju zla. Svaki nacionalizam počiva na negativnoj identifikaciji neželjenog drugog. Ovo je jedna od temeljnih karakteristika koncepta nacionalizma, pa važi podjednako i za srpski, i za crnogorski nacionalizam. S druge strane - moje, nacionalno crnogorske - posmatrano, nije baš da nam ovi novoizabrani apostoli ne ,,rade o glavi“. Sjetio sam se davnašnje tuge i strepnje pokojnog pjesnika u jednoj dalekoj, a tako bliskoj, dugoj noći ,,dok dželati

mirno svoj posao rade“. Ipak, sa njima se ne možemo nadmetati koristeći isto ,,oružje“: oni nas ,,đedom“, mi njih Krstom; oni nas Njegoševim i Nikolinim srbovanjem, mi njih Prevalitanom i Dokleom, oni nas Jevremom i Milom, mi njih Radovanom i ,,vikend“ četnicima, oni nas Veskobarom, mi njih Miškom i Žarkom. Naljepnica 21. maj nije garant pobjede, već pokazatelj nedostatka inventivnosti i nagovještaj ucjenjivačke namjere, kako bi se ućutkali mogući kritičari ovog poziva u nacionalisticki rov. NOVI PUT Osim što pokazuje da je, od vremena tzv. dešavanja naroda do danas, Crnu Goru pljačkao, a njene građane manipulisao ko je god stigao, i bez obzira na partijsku mitologiju, nadmetanje ovakvim ,,oružjem“ se završava pobjedom oba nacionalizma, jer oni ostaju jedini okviri djelovanja i bitisanja. Poraženi, međutim, leži na nekom drugom Gazimestanu ili nekoj drugoj Fundini. Sve što ostaje nakon razmjene nacionalističkih plotuna jesu razbacani komadići građana koji su prisiljeni da žive permanentnu noćnu moru nacionalnih izdajnika i nacionalnih heroja. Moderna Crna Gora zasigurno gubi. Neophodno je raditi na učenju o tome kako se treba napraviti težak iskorak u savremeni svijet - naučiti kako da se istorizuju i Krsto, i Njegoš, i Nikola, i Doklea i takozvani đed, da nam ne opterećuju današnjicu. Neophodno je shvatiti da sadašnji poslovični apostolski Murta nije različit od dosadašnjeg kvazi-suverenističkog Kurte koji ispred Skupštine podiže dva prsta i time još jednom, zarad svoje političke koristi, potvrđuje davnošnje otimanje suverenističkog sna. Neophodno je konačno započeti rad na stvaranju toliko željene (i toliko izvikane) građanske opcije koja Crnu Goru ne vidi kao plijen, NVO projekat, ili kao nagradu za političku i vjersku servilnost, nego kao zajedničku kuću koju treba sačuvati, a čije temelje treba poduprijeti novim i savremenim materijalima.

Aktuelno

PODGORICA - Vlada premijera Zdravka Krivokapića izabrana je 4. decembra i za nepun mjesec uspjela da zasluži epitet prevrtljive i nedosljedne. Iako se zaklinju u transparentnost, rade uglavnom tajno i javnost stavljaju pred svršen čin. Izbjegavaju da donose zvanične odluke i preko Tvitera ih mijenjaju za manje od 24 sata, a često na istim presovima premijer i ministri daju suprotne izjave, pa ih ne možeš uhvatiti ni za glavu ni za rep. I imaju običaj da podmeću kad zabrljaju.

Politika

27. oktobar – mandatar Krivokapić traži od prvaka tri pobjedničke koalicije da dostave kadrovska rješenja za 18 ministarstava i tri potpredsjednika. 4. decembar – premijer odustao od političke i formira ekspertsku vladu sa 12 resora, uz političkog potpredsjednika Dritana Abazovića. Prethodno je funkcioner Ure Nikola Terzić morao da povuče kandidaturu za ministra pravde, jer je Pobjeda objelodanila da je Urin funkcioner, a Goran Đurović je deset minuta pred predstavljanje kandidata saznao da će na čelu resora odbrane biti Olivera Injac, a ne on. 11. decembar –Premijer obećavao da neće biti partijskog zapošljavanja i revanšizma, pa predložio novi zakon o javnim službenicima i namještenicima sa znatno liberalizovanim uslovima za zapošljavanje novih „uhljeba“. Portparolka EK Ana Pisonero Hernandez pozvala ga je da sva imenovanja u državnoj upravi sprovede kroz postupak u skladu sa aktuelnim Zakonom o državnim službenicima i namještenicima. 15. decembar – Krivokapić u Briselu obećao veliku posvećenost NATO savezu i preuzimanje svih obaveza koje proizilaze iz članstva. Tokom izborne trke u Murinu NATO nazvao agresorom. 17. decembar – Ruskom ambasadoru Vladislavu Maslenikovu saopštio da Crna Gora želi najbolje odnose, posebno sa Moskvom, ističući da je to u duhu crnogorske tradicije. 17. decembar – Na funkciju v.d. direktora policije postavio Dragana Blagojevića, iako je Abazović tog jutra najavio da će na tom mjestu biti Vesko Damjanović. 1 7. d ece m b a r – Up r ko s obećanju o profesionalizaciji funkcija za direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost

bojanić

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

30 dana krivokapićevog kabineta: Hronologija obmana

vlada koju ne možeš uhvatiti ni za glavu ni za rep Ne samo da su izjave članova kabineta Zdravka Krivokapića zbunjujuće, nego su i kontradiktorne, tako da je Službeni list postao omiljena literatura građana, mada nije sigurno da odluke objavljene u jednom, neće biti promijenjene u drugom broju Krivokapić postavio aktuelnog predsjednika SO Kotor Dejana Vukšića (koalicija ,,Zajedno za budućnost Crne Gore“), inače zastupnika SPC i „kavčana“. 17. decembar - Smijenio sedam ambasadora zbog „grijehova koje su počinili prema državi“, bez obrazloženja. 17. decembar – Utvrdili prijedlog izmjena Zakona o slobodi vjeroispovijesti i izjavili da su konsultovali sve vjerske zajednice u Crnoj Gori. Ispostavilo se da su konsultovali samo SPC, a ostale naknadno 28. decembra na sjednici skupštinskog Odbora za ljudska prava i slobode.

Ekonomija

9. decembar – Vlada emitovala državne obveznice od 750 miliona eura (plus 140 miliona eura kamata) bez odluke o zaduživanju i bez rebalansa budžeta za 2020. godinu, jer se to zaduženje ne pominje u Zakonu o budžetu za 2020. 10. decembar – premijer Krivokapić na presu priznaje da su ovo zaduženje pripremili tajno jer su se bojali opstrukcije, te da su za to najmanju podršku imali od stare vlasti. 10. decembar – ministar finansija Milojko Spajić na istom presu kaže da ih je 23. novembra bivši ministar finansija Darko Radunović upoznao sa situacijom u budžetu, na osnovu čega su za dva dana donijeli odluku o emisiji obveznica. Istog dana u TV emisiji ,,Načisto“ Televizije je pohvalio kooperativan odnos Radunovića koji je dao ,,zeleno

pričešćivanje premijera

svjetlo“ da u bivšem ministarstvu finansija bude odrađen lavovski posao oko emisije obveznica. 10. decembar – Premijer Krivokapić je kazao da nije imao podršku Centralne banke za ovu emisiju. 10. decembar – Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić je saopštio da su iz CBCG, naročito viceguverneri, bili kooperativni i da su pomogli u poslu oko emisije obveznica. 16. decembar – Vlada saopštava da je Informaciju o emisiji euroobveznica usvojila 14. decembra, a ne 10. kako je navela u propratnom aktu koji je ranije dostavila Skupštini. 16. decembra – Iz Vlade zaka-

Spajić

zuju sastanak šefovima poslaničkih klubova za 19 decembar. 17. decembra – premijer izjavljuje da ništa ne zna o tom sastanku. 17. decembra – Premijer je najavio da će prijedlog budžeta za 2021. Vlada usvojiti 21. decembra. 18. decembar – Krivokapić saopštava da će prijedlog budžeta za 2021. donijeti do kraja marta i da prelaze na privremeno finansiranje. 17. decembra – Krivokapić obećao dostaviti predsjednicima poslaničkih klubova kompletan materijal o zaduživanju za 890 miliona eura, uz konstataciju da im je sve to već dostavio, ali oni nijesu gledali ma-

terial. Prethodno su Raško Konjević (SDP) i Damir Šehović (SD) naveli da fali Informacija o polaznim osnovama za realizaciju emisije, fonografski zapis i zapisnik sa sjednice Vlade od 7. decembra 24. decembar –Vlada je usvojila Informaciju o potrebi donošenja rješenja o privremenom finansiranju po trošačkih jedinica do 1. januara do donošenja Zakona o budžetu za narednu godinu. U Službenom listu nema odluka o smanjenju broja ministarstava, o tehničkom rebalansu, o privremenom finansiranju i o odlaganju donošenja budžeta za 2021. 24. decembar – Ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić je saopštio da ne postoji zakonska osnova za spašavanje Montenegro erlajnza, jer se EK protivi državnoj pomoći toj firmi. 25. decembra – Poreska uprava blokira račun MA i skida sa računa svih 3,18 miliona eura. 26. decembra - MA prizemljuje kompletnu flout. 27. decembra – Prof. dr i nekadašnja ministarka evropskih integracija Gordana Đurović

abazović

tvrdi da je dovoljno primijeniti postojeći Zakon o konsolidaciji MA. 28. decembar – Glavna pregovaračica Zorka Kordić saopštila je da EK nije zabranila Crnoj Gori da spasi svoju nacionalnu avio-kompaniju. 29. decembar – Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović najavio uvođenja radne nedjelje. Branka Bošnjak (PzP) odmah pismeno upozorila Vladu da oni neće podržati izmjene zakona o unutrašnjoj trgovini i Milatović istog dana poslijepodne tvitnuo da odustaju od ukidanja neradne nedjelje.

Zdravstvo

8. decembar – Ministarstvo zdravlja u saopštenju o uvođenju novih mjera Kosovo označilo zvjezdicom. Istog dana, nakon reagovanja medija, Vlada saopštava da se radi o tehničkoj grešci. 22. decembar – Ministarka zdravlja Jelena BorovinićBojović je na konferenciji za novinare najavila korekciju mjera „narednih dana“, međutim konfuzne smjernice građanima su date istog dana u Službenom listu nakon konferencije. 23. decembar – U Službenom listu smjernice ponovo korigovane, a na pitanje Pobjede da građanima rastumače mjere, iz Ministarstva zdravlja nijesu odgovorili. Javnosti je tak o o s t av l j e n o d a s a m a rastumači mjere objavljene u Službenom listu, a koje se nijesu poklapale sa onim koje su bile objavljene na sajtu Ministarstva zdravlja. 30. decembar – Ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović je optužila prethodnu vladu da nije bilateralno pregovarala sa proizvođačima vakcine, osim sa Kovaksom, ali da nije uplatila državne garancije i da su to oni morali da urade 15. decembra. Njen prethodnik Kenan Hrapović je kazao da postoji zvanična komunikacija prethodne vlasti sa drugim državama o nabavci vakcina i da je još u avgustu poljska ambasada ponudila pomoć u nabavci vakcina kad budu proizvedene, te da je tu ponudu inovirala ovih dana. Istakao je da su oni preko Ministarstva vanjskih poslova pregovarali sa GAVI-jem, uz angažman Stalne misije Crne Gore pri Ujedinjenim nacijama i ostalim međunarodnim organizacijama u Ženevi i da je Crnoj Gori tek 10. 12. 2020. godine omogućeno da uplati garanciju u gotovini (99.520 USD). – Od Vas se očekivalo samo da taj novac uplatite. Pozivam Vas da kažete šta ste Vi lično uradili po tom pitanju i da li je uplata rezultat pregovora koje ste Vi vodili sa GAVI-jem? Dakle, dana 14. 12. 2020. godine uplaćena je garancija putem dva klika. Toliki je Vaš lični doprinos – odgovorio je Hrapos. P. vić.

Ekonomija

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Montenegro erlajnzu nakon najave o gašenju Poreska uprava sa računa skinula sve pare

Putnicima duguju 300.000 eura

PODGORICA - Kompanija Montenegro erlajnz (MA) evidentirala je 5.081 prodat obračunski kupon za period od 26. decembra do 30. oktobra naredne godine, saopšteno je Pobjedi iz nacionalne avio-komp a n i j e. Na c i o n a l n i av i o prevoznik je u subotu 26. decembra u cjelosti obustavio saobraćaj. Iz nacionalne avio-kompanije su u petak naveli da su se na ovaj korak odlučili zbog odluke Vlade da u daljem periodu neće podržati postojanje nacionalne avio-kompanije. Putnici koji su ranije kupili karte Montenegro erlajnza su nakon te odluke na crnogorskim i međunarodnim aerodromima bili prepušteni sami sebi. Ukupnu vrijednost odštete putnicima koji ne mogu iskoristiti avio-karte u ovom trenutku u MA ne mogu procijeniti, a kompanija na svojim računima kod poslovnih banaka nema sredstava koja bi mogla poslužiti za povraćaj novca putnicima. Poreska uprava je u petak blokirala račun kompanije, samo dan nakon što je iz Vlade saopšteno da ne mogu da do-

Njemačku zanima MA

POVRATAK NAŠIH DRŽAVLJANA NAKON OPŠTEG LOKDAUNA: Montenegro airlines

nese nijednu zakonitu odluku u korist MA, odnosno njegovog spašavanja. - Vrijednost obračunatih kupona za letove u periodu od 26. decembra do 30. oktobra 2021. godine je 301.000 eura. Dodatno imamo i veliki broj karata koje nijesu iskorišćene ove godine, kao i veliki broj vaučera – kazali su iz MA.

Iz MA su pojasnili da shodno regulativi i Zakonu o obligacionim odnosima putnici imaju pravo na povraćaj novca, a za letove koji su otkazani u rokovima kraćim od 14 dana i na naknadu dodatnih troškova koje su imali. - Vrijednost te odštete u ovom trenutku ne možemo procijeniti. Kompanija MA na svojim račun-

ima kod poslovnih banaka nema sredstava koja bi mogla poslužiti za povraćaj novca putnicima – kazali su iz MA. Poreska uprava (PU) je u petak blokadom žiro računa MA naplatila 3,18 miliona eura, kojim su pokrivene poreske obaveze po osnovu poreza i doprinosa na zarade zaposlenih radnika za 11 mjeseci, od novembra 2016. do

Vrhovni sud ostao pri načelnom pravnom stavu da redovni sudovi ne mogu preispitivati skupštinske odluke

Prvobitno je u dva navrata sutkinja Osnovnog suda Milena Brajović donosila presudu u njenu korist i poništavala odluku Skupštine o njenom razrješenju iz jula 2018. godine. Smatrala je suprotnim Ustavu i Evropskoj konvenciji za ljudska prava da ovaj sud ne ispituje zakonitost odluke o razrješenju, jer bi time bilo povrijeđeno pravo na pristup sudu, imajući u vidu da ne postoji izričita ustavna ili zakonska odredba po kojoj viceguverner ne može pokrenuti sudski spor protiv odluke o razrješenju.

Odbijena revizija Ireni Radović

M. BABOVIĆ

PODGORICA – Vrhovni sud je odbio kao neosnovanu reviziju bivše viceguvernerke Irene Radović na presudu Višeg suda kojom je ukinuta prvostepena presuda i odbačen njen zahtjev da sud utvrdi da je Skupština Crne Gore nezakonito smijenila sa ove funkcije.

Imenovana u bord IRF-a Vlada je razriješila sva tri člana Odbora direktora Investiciono- razvojnog fonda Zorana Vukčevića, Irfana Husovića i Džemala Radončića, a za nove imenovala Irenu Radović, Velizara Kaluđerovića i Dragana Pavićevića. U prijedlogu ministra finansija Milojka Spajića se traži da Vlada kao jedini akcionar donese odluku bez održavanja Skupštine IRF-a i imenuje predložene članove. M.P.M.

UKINUTA PRESUDA

Viši sud je prvu presudu ukinuo neposredno nakon što je Vrhovni donio načelni pravni stav da skupštinske odluke o imenovanju i razrješenju ne mogu preispitivati redovni sudovi. Pitanje zakonitosti razrješenja moglo bi se postaviti samo kao prethodno pitanje i to u sporu koji je pokrenut zbog nastanka štete kao posljedice nezakonitog razrješenja, istaknuto je u načelnom pravnom stavu koji je potpisala bivša predsjednica Vrhovnog suda Vesna Medenica. Nakon što je i u ponovljenom postupku donijeta istovjetna odluka, Viši sud je i nju ukinuo, a tužbu odbacio sam. Ovaj sud je bio stava da se pitanje razrješenja Radović ne može tretirati kao spor iz radnog odnosa u kom bi kao stvarno nadležan odlučivao Osnovni sud, čiji je stav bio da Centralna banka nije ispoštovala procedure za prestanak radnog odnosa Radović, jer joj nije dostavila upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu niti joj je ostavila rok da se izjasni. U obrazloženju odluke Vrhovnog suda stoji da je Radović imenovanjem za viceguvernerku

stekla svojstvo javnog funkcionera i time dobila mandat da šest godina obavlja javna ovlašćenja. Tako je stekla status zaposlene u CBCG i zasnovala radni odnos na određeno vrijeme do isteka mandata. - Trajanje rada je ograničeno trajanjem funkcije i prestankom funkcije prestaje i radni odnos, a na odluku o prestanku funkcije ne mogu se odnositi odredbe iz Zakona o radu, koje se tiču načina zasnivanja i prestanka radnog odnosa. Međutim, ako su funkcioneru povrijeđena prava po osnovu rada kao pravo na zaradu, godišnji odmor i sl. ta prava se ostvaruju tužbom u parničnom postupku – stoji u odluci. Navodi se da je Radović, imenovanjem za viceguvernerku, postala članica Savjeta CBCG po funkciji i da se na nju ne mogu odnositi odredbe Zakona o CBCG koje se odnose na uslove

za razrješenje članova Savjeta koji nijesu zaposleni u banci i sudske zaštite pred Upravnim sudom u slučaju razrješenja. Ukazuju da našim zakonodavstvom nije predviđeno redovno pravno sredstvo zaštite po osnovu mandata, jer ni u jednom zakonu nije navedeno od koga se može tražiti zaštita protiv osporene odluke, pa ocjenjuju da bi se eventualno mogla tražiti zaštita od Ustavnog suda. Ocjenjujući da skupštinski akt predstavlja suverenitet naroda te da je poništaj odluke različit od redovne, građanske ili upravne jurisdikcije, navode da bi ispitivanje tih odluka od strane redovnih sudova predstavljalo grubo miješanje u ustavna ovlašćenja Skupštine.

USTAVNI SUD

– Osporavana odluka je akt najvišeg zakonodavnog tijela koju je donio na osnovu ustavnih

ovlašćenja pa ista, eventualno, podliježe ispitivanju ustavnosti, što ne može biti nadležnost redovnih sudova, već je to izvorna ustavna nadležnost Ustavnog suda, zbog čega bi bilo ustavnopravno neprihvatljivo da redovni sudovi poništavaju odluke Skupštine. Jer, Ustavni sud ima isključivo pravo ukidanja neustavnih pojedinačnih akata po sili samog Ustava – navode u odluci kojom je odbijena revizija Radović. Objašnjavaju da bi Radović, imajući u vidu da je imenovanjem za viceguvernerku stekla određena prava koja potiču iz radnog odnosa, imala mogućnost da traži sudsku zaštitu pred redovnim sudovima u slučaju povreda prava na zaradu, godišnji odmor, odsustvo s posla i slično, jer su ta prava proistekla iz radnog odnosa koji je zasnovala imenovanjem. M.Lk.

Ambasador Njemačke Robert Veber je juče na sastanku sa ministrom finansija Milojkom Spajićem pokazao posebno interesovanje za aktuelnu situaciju u vezi Montenegro erlajnza kao i za dalje planove Vlade u vezi sa ovom kompanijom, saopšteno je iz Ministarstva finansija. Spajić je, kako su kazali, rekao da treba da što prije bude osnovana nova kompanija, čije poslovanje će morati da bude zakonito i ekonomski održivo. M.P.M.

septembra 2017. godine. Iz PU je saopšteno da je po osnovu predmetne blokade ostao za sada nenaplaćen iznos od 12,08 miliona eura. Iz PU su u ponedjeljak naveli da je ta institucija nakon najave ministra kapitalnih investicija

Mladena Bojanića od 24. decembra o planiranom gašenju nacionalne avio-kompanije, kao i saopštenja menadžmenta kompanije o obustavi saobraćanja, nakon razmjene informacija sa Ministarstvom finansija, u petak, u cilju obezbjeđenja dospjelih a neizmirenih potraživanja, preduzela mjeru prinudne naplate blokadom žiro računa tog obveznika, i to na ukupan iznos dospjelih potraživanja od 15,26 miliona eura. - Treba naglasiti da će se preduzetom mjerom dati doprinos zaštiti prava radnika, imajući u vidu da se naplaćenim sredstvima pokrivaju obaveze po osnovu poreza i doprinosa na zarade, odnosno štite njihova prava iz radnog odnosa, što ne bi bio slučaj da su sredstva sa računa blokirali drugi povjerioci ove kompanije – naveli su iz PU. U avio-kompaniji nemaju informaciju da li će Vlada kao vlasnik kompanije MA platiti odštetu putnicima, koji nijesu mogli da iskoriste svoje avio-karte. – U slučaju pokretanja stečaja kompanije, putnici će kao i svi ostali povjerioci biti u mogućnosti da prijave svoje potraživanje – rekli su iz MA. S. POPOVIĆ

Preliminarni podaci Monstata za treći kvartal

Ekonomski pad 26,9 odsto PODGORICA - Bruto domaći proizvod (BDP) Crne Gore je u trećem kvartalu ove godine pao 26,9 odsto, pokazuju preliminarni podaci Monstata. Prosječan pad ekonomije u zemljama EU iznosio je 4,2 odsto. Kako se navodi u izvještaju, rast

ekonomije među evropskim zemljama zabilježile su samo Irska, Turska, Luksemburg i Litvanija. Od zemalja iz susjedstva, Srbija je imala pad od 1,4 odsto, Slovenija 2,6 odsto, Sjeverna Makedonija 3,3 odsto, Albanija 3,5 odsto i Hrvatska deset odsto. S. P.

Direktor Pošte CG istakao da se kompanija uspješno prilagodila novim okolnostima

Vuksanović: Profit veći od zbirnog u prethodne tri godine PODGORICA - Pošta Crne Gore je u ovoj kriznoj godini ostvarila profit koji je veći od zbirnog profita u prethodne tri, saopštio je Infobirou direktor Pošte Božidar Vuksanović i dodao da je menadžment pandemiju shvatio kao izazov kome se treba prilagoditi. On je kazao da Pošta Crne Gore radi na tržišnim principima, bez donacija iz budžeta, kao i da je to preduzeće u godini na zalasku imalo niz stvari kojima treba da se ponosi. Pošta je, kako je naveo, uprkos izazovnoj godini, uspjela da svim radnicima obezbijedi redovne plate, pri čemu nema nikakva dugovanja prema dobavljačima, Poreskoj upravi i državi, čime je zavrijedila mjesto na Bijeloj listi Poreske uprave. - Uspjeli smo da na kraju naše poslovanje bude zaista dobro za ove okolnosti. Mogu reći da je čak iznenađujuće, u smislu samog rezultata, da smo mi u ovim okolnostima uspjeli da napravimo bolji rezultat i bolji profit od prethodne tri godine zajedno - rekao je Vuksanović. On smatra da je takav uspjeh p o s l j e d i c a , p r i j e s ve g a , domaćinskog, profesionalnog i kreativnog odnosa u smislu novih ideja i inovacija. Pošta se uspješno prilagodila novim okolnostima, prevashodno kada je u pitanju međunarodni poštanski saobraćaj. Međunarodni avio-sao-

Božidar Vuksanović

braćaj je bio blokiran, ali su našli druge načine da se saobraćaj redovno odvija. - Naravno, i tome smo doskočili i našli smo način da, uz regionalnu saradnju, drumskim saobraćajem napravimo relacije sa svim zemljama u okruženju, i na taj način razmijenimo pošiljke - rekao je Vuksanović. Prema njegovim riječima, omogućili su dostavu na kućne adrese za određene prehrambene proizvode, pritom obezbijedivši njihovim dostavljačima terminale, preko kojih korisnici mogu da plaćaju kreditnim karticama. - Sve u svemu, građanima smo omogućili da pređu preko ove pandemije na mnogo bezbolniji i relaksiraniji način - rekao je Vuksanović. On je dodao da se u saradnji sa renomiranim partnerima unaprijedio već postojeći proces digitalizacije, a definisale su se i nove usluge, a od marta su otvorili osam novih poslovnica. S. P.

Ekonomija

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Guverner dr Radoje Žugić o stanju u bankarskom sektoru, rizicima i preporukama

Vlada da traži reprogram kredita za auto-put Pripremili specijalni program funkcionisanja ekonomije u uslovima neizvjesnosti zbog pandemije. Preporučili Vladi da što hitnije pripremi novu fiskalnu strategiju, osnuje fiskalni savjet i sugerisali restriktivnu politiku izdavanja novih garancija, uz obavezno uzimanje adekvatnog kolaterala... PODGORICA – Centralna banka je proslijedila Vladi preporuke za vođenje ekonomske politike u 2021. godini među kojima je i reprogram kredita za izgradnju auto-puta. Imajući u vidu da je inicijalni plan bio da se auto-put završi 2019, a da otplata kredita započne 2021, logično je da se traži reprogram kredita. Naime, na ovaj način Crna Gora je izgubila dvije godine naplate putarine, pa je potrebno razmotriti mogućnosti da se kompenzacija za to dobije u vidu reprograma kredita, kazao je u intervjuu Pobjedi guverner dr Radoje Žugić. – Uvažavajući specifičnost situacije usljed pandemije korona virusa, CBCG je ovogodišnje preporuke pripremila u redukovanoj formi, fokusirajući se na mjere koje su ključne u kriznim uslovima i čiju primjenu ne treba odlagati zbog potencijalno negativnih efekata u dugom roku. U dokumentu je istaknuto da sve preporuke date u prethodnim godinama, a koje nijesu implementirane, ostaju na snazi – kaže guverner i posebno naglašava preporuku koja se odnosi na promjenu strukture privrede u smislu diverzifikacije proizvodnje i povećanja stepena finalizacije proizvoda. Neophodno je, kaže on, fokusirati se na one djelatnosti u kojima Crna Gora ima komparativne prednosti i povećati nivo konkurentnosti. – Naglasili smo potrebu što hitnije pripreme nove fiskalne strategije, preporučili osnivanje fiskalnog savjeta, sugerisali restriktivnu politiku izdavanja novih garancija (uz obavezno uzimanje adekvatnog kolaterala), reviziju fiskalnih pravila, obezbjeđivanje subvencija za poljoprivredu, unapređenje statistike... Predložili smo i pripremu specijalnog programa funkcionisanja ekonomije u

Oprez i budno praćenje POBJEDA: Da li će CBCG uvoditi dodatne mjere za ublažavanje posljedica kovida-19 na građane i preduzeća? Ukoliko hoće, o čemu se razmišlja? ŽUGIĆ: Tokom 2020. godine CBCG je, i pored suženog izbora monetarnih instrumenata, implementirala pet paketa mjera usmjerenih na ublažavanje posljedica korona virusa po građane i privredu. Period pred nama je veoma neizvjestan, što poziva na još veći oprez, intenzivnije praćenje svih signala sa tržišta i osmišljavanje novih načina za suočavanje sa krizom. Upravo tako će se ponašati i CBCG, uz očekivanje da će vakcinacija, koja je u nekim zemljama već masovnije započeta, u doglednom roku sanirati krizu. Posebno je važno, i ujedno veoma izazovno, pronaći balans između pružanja potrebne podrške privredi i očuvanja stabilnosti bankarskog sektora, koji čini preko 92 odsto aktive ukupnog finansijskog sistema.

uslovima neizvjesnosti pod uticajem pandemije, sa što manje ograničenja za poslovanje do mjere kojom se neće ugroziti javno i individualno zdravlje. Akcenat ne treba da bude na zatvaranju djelatnosti, već na promociji protokola bezbjednog poslovanja, uz kontrolu i sankcionisanje nepoštovanja – ističe Žugić. POBJEDA: Ima li indicija da bi se u narednoj godini mogao pojaviti neki problem u bankarskom sektoru? ŽUGIĆ: Bankarski sistem je u 2020. ušao kao visoko likvidan,

Izmjene Zakona o CBCG bile bi veliki korak unazad POBJEDA: Nova vlast, kako kažu, priprema izmjene Zakona o CBCG kako bi se stvorio prostor za Vašu smjenu? ŽUGIĆ: Premijer je ovu temu uputio na Skupštinu, koliko mi je poznato. U svakom slučaju, eventualne izmjene ovog zakona predstavljale bi, bojim se, veliki korak unazad ako se ima u vidu činjenica da je izmjenama

dobro kapitalizovan, sa obnovljenom profitabilnošću i relativno niskim nivoom nekvalitetnih kredita. Dakle, svi parametri poslovanja su bili mnogo bolji u odnosu na stanje koje je prethodilo krizi iz 2008. Zahvaljujući tome, banke su pokazale visok stepen otpornosti na krizu izazvanu pandemijom korona virusa, koja je uticala na nivo zaposlenosti, kao i prihode fizičkih i pravnih lica - klijenata banaka. U prethodnom periodu, pored finansijske i poslovne konsolidacije, banke su unaprijedile sisteme upravljanja rizicima, kao i kadrovske i organizacione kapacitete za tretman nekvalitetnih kredita. Proaktivni pristup CBCG doprinio je ublažavanju efekata pandemije na poslovanje banaka i očuvanju stabilnosti tokom ovog izazovnog perioda. Na kraju 2020, uprkos negativnim efektima pandemije, bankarski sistem je i dalje stabilan, likvidan, visoko kapitalizovan, sa očuvanom profitabilnošću i umjerenim rastom nekvalitetnih kredita, spreman da nastavi da obavlja svoju ulogu glavnog intermedijatora na finansijskom tržištu Crne Gore. Produženo trajanje pandemije sa sobom nosi opasnost od daljeg pogoršanja parametara poslovanja banaka tokom 2021, prvenstveno u dijelu rasta nivoa nekvalitetnih kredita i, sljedstveno tome, negativnog efekta na rezultate poslovanja bana-

Zaduženje ekonomski dobar potez POBJEDA: Da li su, po Vašoj procjeni, kritike na račun zaduženja od 750 miliona eura utemeljene? ŽUGIĆ: CBCG ne komentariše pravni, niti politički aspekt nedavnog zaduženja Države, već posmatra ovu transakciju sa isključivo ekonomske tačke gledišta. U tom smislu,

ocijenili smo emisiju euroobveznica kao dobar potez, imajući u vidu da su njome obezbijeđena potrebna sredstva za otplatu duga i finansiranje javne potrošnje u 2021, što osigurava fiskalnu stabilnost i doprinosi očuvanju finansijske stabilnosti u narednom periodu.

i dopunama ovog zakona iz 2017. izvršeno potpuno usklađivanje nacionalnog regulatornog okvira koje tretira status i položaj nacionalnih centralnih banaka sa pravnom tekovinom EU. Ovim su stvorene pravne pretpostavke da CBCG postane članica Evropskog sistema centralnih banaka po ulasku Crne Gore u Evropsku uniju.



CBCG u narednoj godini počinje sa uvođenjem instant plaćanja koje će značajno unaprijediti efikasnost platnog prometa ka. Uprkos navedenom, visoka kapitalizovanost i likvidnost su najbolji garant očuvanja stabilnosti bankarskog sistema. POBJEDA: Da li neka banka pokazuje ranjivost, i ako pokazuje u kom dijelu? ŽUGIĆ: Bankarski sistem kao cjelina je stabilan. U prethodnom periodu, u sistemu su postojale tri osjetljive banke, od kojih je kod dvije, kao epilog preduzetih mjera, otvoren stečajni postupak. Treća banka je u prethodnom periodu uspjela da ispuni nametnute zahtjeve regulatora i nalazi se u redovnom režimu poslovanja. Shodno našim funkcijama, u kontinuitetu pratimo poslovanje svih banaka u Crnoj Gori, što je pretpostavka za utvrđivanje stanja u svakoj od njih i blagovremeno preduzimanje svih neophodnih mjera, u skladu sa zakonom. POBJEDA: Kako ocjenjujete početni rad nove Vlade i kakva je sada saradnja CBCG sa njom, s obzirom da je u početku iz Vlade bilo kritika i ocjena da vrhovna monetarna institucija ni posao regulacije banaka ne radi kako valja? ŽUGIĆ: U ostvarivanju utvrđenih ciljeva iz člana 8 Zakona o CBCG, Centralna banka može, ne dovodeći u pitanje svoju samostalnost i nezavisnost, sarađivati sa Vladom i drugim državnim organima i preduzimati mjere za unapređenje te saradnje. Posvećeno

radimo na unapređenju saradnje sa ovom, a to je bio slučaj i sa svim prethodnim vladama. Već smo jasno saopštili da je CBCG uradila sve kako bi uspostavila kontakte predstavnika Vlade sa MMF-om i obezbijedila njihovo prisustvo na Godišnjim sastancima sa Svjetskom bankom i MMF-om, tako da nema govora o nedostatku spremnosti za saradnju, sa strane CBCG. Pripremili smo preporuke za ekonomsku politiku i učestvovali u postupku emisije euroobveznica, a saradnju ostvarujemo i kroz rad Savjeta za finansijsku stabilnost. Što se tiče kvaliteta rada CBCG, o tome najbolje govore nezavisne ocjene međunarodne javnosti, u prvom redu Evropske komisije i MMF-a, koje potvrđuju veliki rad i reforme CBCG, koje su uključivale i neke nepopularne, ali potrebne odluke donešene tokom 2019. i 2020. Kako EK navodi, radnje preduzete nakon bankrota dvije male banke početkom 2019. povećale su nivo nadzora i poboljšale zaštitu od kreditnog rizika. MMF je ocijenio da je rezolucija dvije banke protekla bez negativnog prelivanja na fiskalnu i realnu ekonomiju. Da su ovi postupci izvedeni jako uspješno i efikasno, potvrđuje i činjenica da je jedna nacionalna banka iz regiona koristila ekspertizu naših supervizora, kao i elemente naše komunikacione strategije prilikom likvidacije jedne banke. POBJEDA: Kako je ocijenjen napredak u poglavljima 9 – Finansijske usluge i 4 – Sloboda kretanja kapitala? ŽUGIĆ: Izvještaj o napretku EK za 2020. notira dobar napredak (4 od maksimalnih 5 stepena konvergencije) ostvaren u Poglavlju 9 – Finansijske usluge, a odnosi se na usklađivanje sa pravnom tekovinom

EU u oblasti bankarstva. Pored usvajanja ključnih zakona o kreditnim institucijama i o sanaciji banaka, CBCG je unaprijedila niz akata o kreditnom registru, izvještavanju i minimalnim standardima za upravljanje kreditnim rizikom u bankama. Takođe je usvojena regulativa o makroprudencionim mjerama vezanim za gotovinske kredite za stanovništvo. Unutar CBCG je uspostavljen Komitet za superviziju, kao stalno savjetodavno tijelo guvernera. Unaprijeđena je i unutrašnja organizacija CBCG, čime su ojačani njeni institucionalni i supervizorski kapaciteti. Uspostavljene su jedinice za nadzor operativnog rizika kreditih institucija, osnažene jedinice za posrednu kontrolu, a uspostavljen je i Direktorat za sanaciju kreditnih institucija, kao i Fond za sanaciju. O brzini konvergencije i ozbiljnosti našeg rada govori podatak da je CBCG već ispunila preporuke koje je EK dala za narednu godinu - upravo smo usvojili obimnu podzakonsku regulativu koja omogućava primjenu zakona o kreditnim institucijama i o sanaciji banaka. Paralelno sprovodimo sveobuhvatnu procjenu kvaliteta aktive (AQR) ukupnog bankarskog sistema. Ako ovo uzmemo u obzir, u narednom godišnjem izvještaju EK očekujemo sličan, vjerovatno i bolji rezultat i, naravno, ocjene. Što se tiče preporuka iz Poglavlja 4 – Sloboda kretanja kapitala, CBCG je tokom 2020. predala Skupštini Prijedlog zakona o uporedivosti naknada povezanih sa računom za plaćanje potrošača, prebacivanju računa za plaćanje potrošača i računu za plaćanje sa osnovnim uslugama, kao i Prijedlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja u vezi sa platnim karticama. Takođe, CBCG je pripremila Prijedlog izmjena i dopuna Zakona o platnom prometu koji je potpuno usaglašen sa PSD2 regulativom. Nedavno su pristigli komentari EK, tako da će i ovaj sistemski zakon uskoro biti proslijeđen Vladi i Skupštini na usvajanje. CBCG u narednoj godini počinje sa uvođenjem instant plaćanja koje će značajno i na dugi rok doprinijeti unapređenju efikasnosti platnog prometa. Mira POPOVIĆ-MILOVIĆ

Analiza

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Kako je većinom od jednog poslanika u parlamentu reprizirana „Podgorička skupština“

Ljudi „većeg“ boga Ono što su dogovorili, a što je Amfilohiju bilo pitanje svih pitanja – rušenje Zakona o slobodi vjeroispovijesti prije nove godine – sproveli su u djelo. Poslanici podgoričke Skupštine u noći između 28. i 29. decembra 2020, bez prisustva opozicije - DPS-a, SD-a, BS-a, SDP-a, LP-a i albanskih partija, glasačka mašina nove parlamentarne većine, završila je obećani posao - pravnim nasiljem, usvojene su izmjene Zakona. Odužili su se Amfilohiju za sve što je za njih činio i učinio PODGORICA – Dio teritorije Crne Gore i skoro kompletno sakralno nasljeđe naše zemlje predati su odlukama podgoričke Skupštine, 29. decembra 2020. godine, dva sata i dvadesetak minuta iza ponoći, voljom većine 41. poslanika, u vlasništvo drugoj državi – Srbiji. Crnoj Gori i u ovom vijeku dogodila se zloglasna „Podgorička skupština“ kada je 1918. naša zemlja protivustavno i nelegitmno pripojena Srbiji. Samo što ovog puta nije predata čitava teritorija. A u prošlom vijeku, svije godine poslije „Podgoričke skupštine“, 17. juna 1920. srpski kralj Aleksandar Karađorđević, unuk crnogorskog kralja Nikole Petrovića, donio je Ukaz o ujedinjenju svih pravoslavnih crkvenih oblasti i stvaranja autokefalne ujedinjene Srpske pravoslavne crkve Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, čime je ukinuo autokefalnu Crnogorsku pravoslavnu crkvu.

Muk i žurba

Čin prepuštanja dijela teritorije i sakralnog nasljeđa predstavnici građanskog pokreta Ura i udruženja Civis, čija su četiri poslanika omogućila formiranje prosrpske Vlade nakon izbora 30. avgusta, pokušali su da obrazlože nemuštim floskulama kako ništa nije izgubljeno i kako SPC crkvenu imovinu „neće odnijeti“ iz Crne Gore u Beograd. Poslanica Ure Božena Jelušić poručila je i da nije istina da se odlučuje između države i crkve. Nijesu čuli glas više od 10.000 građana Crne Gore koji su se tog dana okupili ispred Skupštine sa zahtjevom poslanicima da ne glasaju za izmjene Zakona i ne izdaju Crnu Goru. Nijesu htjeli da čuju upozorenje jednog od govornika Predraga Vušurovića da je od Crne Gore oteto 54 kvadratna kilometra zemljišta i 650 crkvenih objekata, crkava i manastira... Izmijenjeni Zakon o slobodi vjeroispovijesti usvojen je u hitnoj proceduri, tako reći bez rasprave. U skupštinskoj sali bili su samo istomišljenici koji su aplauzom pozdravili svoju odluku. Glas više od polovine građana Crne Gore nije ih doticao. Nije bilo sporno što taj akt nije prošao javnu raspravu, što su ga napisali pravnici i sveštenstvo SPC, što nije konsultovana Venecijanska komisija, što je ignorisana Crnogorska pravoslavna crkva. Predstavnici vjerskih zajednica koje je nova vlada udostojila makar toliko da im uruči izmijenjeni zakon – Islamska zajednica, Katolička crkva i Jevrejska zajednica – takođe se nijesu pobunili što Vlada odbija komunikaciju sa CPC, što nijesu bili konsultovani i

prihvatili su nametnuti dokument kojem je namjera potiranje CPC i predaja kulturnog i sakralnog nasljeđe tuđoj crkvi i zemlji. Naša kulturna baština, sakralno nasljeđe, crnogorske crkve i manastiri, groblja i ostala crkvena imovina, koji su u prethodnih tri decenije nezakonitim upisima upisani na SPC postaće vlasništvo druge države.

Dug

Nova parlamentarna većina 41 glasom srušila je Zakon o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica godinu pošto je on izglasan glasovima 45 poslanika - 42 iz vladajuće koalicije i troje poslanika SDP-a, dok je jedan poslanik bio uzdržan. To je bio dug koji su morali vratiti Srpskoj crkvi i njenom nedavno preminulom poglavaru u Crnoj Gori Amfilohiju Radoviću za podršku koju su dobili u izbornoj kampanji, koja je i bila fokusirana na ovaj zakon. Brižljivim i predanim radom na terenu, kako je to činio duže od 30 godina po Crnoj Gori dok je upisivao imovinu na SPC, Amfilohije je tokom 2020. obezbijedio logistiku za svoj zlokobni naum. I dobio je i od onih od kojih se najmanje nadao. Podržali su ga neki od takozvanih izvornih suverenista, nakon što je uz Radovića i SPC stao koncern Vijesti sprovodeći preko svojih medija kampanju za interese ove crkve, pod radnim naslovom „Ne damo svetinje“. Radović je bitku počeo još 2015, kada je predstavljen Nacrt zakona o slobodi vjeroispovijesti, od kada je trajala rasprava o njemu i on konačno uobličen preporukama dobijenim od Venecijanske komisije 2019. i u decembru dostavljen Skupštini na usvajanje. Pošto je dokument dobio nespornu većinu u parlamentu crkva je počela sa organizacijom uličnih protesta koji su trajali

I tužilac i sudija Izmijenjeni Zakon o slobodi vjeroispovijesti Vladi je dostavio ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić, koji je član pravnog tima Srpske crkve i bio je u ekspertskom timu koji je sa prethodnom vladom pregovarao o izmjenama ovog akta. Nova vlada konstituisana je 7. decembra, a već sjutradan, 8. decembra, on je pozvao predstavnike Islamske zajednice i Katoličke crkve na razgovor i uručio im izmijenjeni Zakon, tražeći da se izjasne u roku od dvatri dana. Nijesu se bunili.

SPC litijama Pokrila Političku Platformu: Protesti organizovani u kontinuitetu do izbornog dana 30. avgusta

sve do izborne noći 30. avgusta 2020.

Hronika litijanja

Iz dana u dan, iz mjeseca u mjesec u crnogorskim gradovima odvijale su se takozvane protestne litije i molebani, koje su povremeno pokušavali da radikalizuju iz prosrpskog DFa, po preporukama sada upokojenog patrijarha srpskog Irineja. Zvanična Srbija davala im je podršku, a u Beogradu su huligani, u dva navrata, jednom zajedno sa Milanom Kneževićem i Milutinom Đukanovićem, pokušali da zapale crnogorsku državnu zastavu na zgradi naše ambasade. Za to u Srbiji niko nije odgovarao. Crna Gora osim na litijama, oslikavana je u trobojke, simbol Srbije, krstove sa četiri S, porukama Muslimanima i Bošnjacima da se sele, a Crnogorcima – smrt... Skrnavili su spomenike herojima antifašističke borbe, spomenike kulture... Za svoje akcije dobili su i medijsku podršku iz Srbije čiji su mediji svakodnevno javnost zasipali informacijama – od toga da Crna Gora priprema osuđene kriminalce iz zatvora uz Spuž za obračun sa pristalicama SPC, dotle da će crnogorske bezbjednosne snage biti pojačane kolegama sa Kosova,

Ustavne inicijative Srpska crkva u Crnoj Gori nikada pred Ustavnim sudom nije inicirala provjeru ustavnosti odredbi Zakona o slobodi vjerosipovijesti, iako je to stalno najvljivala. Čak su natjerali Sinod SPC i Irineja da povuku svoje dvije inicijative koje su preko opunomoćenih predstavnika dostavili Ustavnom sudu Crne Gore, kao i jednu koju su podnijela dvojica beogradskih advokata.

te da će Vlada izvesti vojsku na ulice... Nije ih zaustavila ni pandemija korona virusa. Poručili su iz Srpske crkve da je vjera jača od kovida-19 i umirili pastvu da se niko ne može zaraziti pričesnom kašikom...

Pritisak

Kršli su sve mjere koje je država donijela kako bi spriječila širenje korona virusa. Nijesu marili što su okupljanja zabranjena, niti se pridržavali mjera fizičke distance i nošenja zaštitne maske... Mjesecima su iskušavali i čikali vlasti... Kako se epidemija širila policija je pokušala privođenjem sveštenika koji su organizovali ova okupljanja da im stane na put... Uzalud. Vlast je optuživana da krši ljudska prava, a o tome se raspravljalo i u evrospkom parlamentu na zahtjev nekih poslanika, pa je u julu evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji poručio da „EK očekuje da će crnogorske vlasti naći pravu ravnotežu između zaštite javnog zdravlja i poštovanja navedenih osnovnih prava“. Uslijedili su Amfilohijevi sastanci sa ambasadorima SAD, Velike Britanije, Francuske, Delegacije EU... Iz Srbije i Rusije istovremeno je pravljen konstantan pritisak na crnogorske vlasti, a od prosrpskog političkog bloka traženo da sruše Zakon. U tako „usijanoj“ atmosferi – protesta SPC i prosrpskog bloka s jedne strane i posljedica koje je izazvala epidemija korona virusa, ne samo na zdravlje ljudi već i ekonomiju države, organzovani su i izbori.

izborna kaMPanja

SPC je preuzela organizaciju kampanje koalicije okupljene oko DF-a i za nosioca liste postavila svog kandidata Zdravka Krivokapića. Amfilohije, kao iskusan političar, znao je da mu DF nije dovoljan, pa se bacio i na pregovore sa nekadašnjim suverenistima, preko

vlasnika medijskog koncerna Vijesti, čiju je podršku obezbijedio znatno ranije. Tako su se u kampanju SPC uključili i neki bivši suverenisti – stali su uz litije i poslali poruke da je Srpska crkva diskriminisana i da oni to ne prihvataju. Prevejani političar Amfilohije Radović sve vrijeme je uspješno fingirao pregovore sa Vladom o izmjenama Zakona, sastajao se sa Markovićem i Đukanovićem, a na terenu je završavao svoj posao. Kada je procijenio da je „zaokružio“ pobjedu – njegov ekspertski tim u julu je prekinuo pregovore. Za smjenu vlasti bila im je potrebna većina od 41. poslanika u parlamentu. Dobili su je 30. avgusta i odmah pošli na sastanak sa Amfilohijem. Nova vlada dogovorena je u Manastiru Ostrog, ali je poglavar SPC nije dočekao, umro je od posljedica korona virusa prije nego je konstituisana. Ono što su dogovorili, a što je Amfilohiju bilo pitanje svih pitanja – rušenje Zakona o slobodi vjeroispovijesti prije nove godine – sproveli su u djelo. Poslanici podgoričke skupštine u noći između 28. i 29. decembra 2020, bez prisustva opozicije - DPS-a, SD-a, BS-a, SDP-a, LP-a i albanskih partija, hladna glasačka mašina, ispunili su obećanje koje su dali Amfilohiju - pravnim nasiljem, usvojene su izmjene Zakona. Odužili su mu se za sve što je za njih činio i učinio. Građanska Crna Gora ostala je u zapećku. Zarobljena između finansijskih interesa raznih medijskih i ostalih koncerna i nikada odloženog projekta „velike Srbije“. Nova većina ponovo je dala nadu velikosrpskom snu. Crnogorci i ostali građani ove zemlje, koji nijesu Srbi, opet su ostavljeni sami sebi. Kao 1918. kada su tadašnje velike sile Crnu Goru predale Srbiji. Legalizovanjem otimačine crnogorske kulturne baštine i sakralnog blaga i njenim predavanjem na upravljanje tuđoj

Apel regiona za Crnu Goru Pod kakvim je pritiskom velikosrpskih snaga u regionu bila Crna Gora pokazuje i činjenica da je već u januaru ove godine grupa intelektualaca u Srbiji, okupljenih u Helsinškom komitetu za ljudska prava, inicirala potpisivanje Apela za osudu ugrožavanja mira u Crnoj Gori i regionu od strane Beograda. Apel je za samo nekoliko dana potpisalo više od 800 osoba. Pozvali su „sve političke aktere u međunarodnoj zajednici i regionu da nedvosmisleno osude destabilizaciju Crne Gore i regiona koju kreira i podstiče zvanični Beograd“. Bilo je uzalud.

državi - Srbiji je opet data šansa da vjeruje u osvajačke snove. Novu Crnu Goru pristali su da grade na velikosrpskom nacionalizmu, sa onima koji osuđene ratne zločince Radovana Karadžića i Ratka Mladića promovišu u heroje, sa negatorima crnogorske nacije, sa onima koji nikada nijesu prihvatili Muslimane i Bošnjake, niti Albance, kao ravne Srbima. - Jeste da je strašno pobiti ljude, međutim, još je strašnija duhovna smrt koju siju oko sebe ti lažni ljudi, sa lažnom vjerom - riječi su Amfilohija Radovića na račun Muslimana/Bošnjaka. Nekadašnji suverenisti i nekolicina pripadnika manjina ipak su stali uz projekat Radovića kojim se ruši građanska Crna Gora, crnogorski identitet, kultura, nacija... Oglušili su o apele iz Crnogorske pravoslavne crkve da se „usred Evrope“ ovakvim izmjenama Zakona „cijelome jednome narodu odriče pravo da je narod, domicilnoj Crnogorskoj crkvi egizstencija u sopstvenoj državi, a državi pravo da je suverena na cijeloj teritoriji“. Čin izdaje državnih interesa 41 poslanik nevješto je pokušao da predstavi kao čin pomirenja. Predvodnik ekipe koja usvajanjem Zakona Crnu Goru uvodi pod kišobran „srpskog sveta“, premijer Zdravko Krivokapić, strastveni vjernik SPC, poručio je sa Tvitera građanima Crne Gore da je izmjenama Zakona pobijedila pravna država i da su „sada sve vjerske zajednice, bez izuzetka, jednake pred zakonom“?! Iz opozicije su kategorični da su odluke Skupštine nelegitimne i nevažeće, a bivši premijer, sada poslanik DPS-a pozvao je međunarodnu zajednicu da odgovorno sagleda ponašanje parlamentarne većine i sa opozicijom pokuša obezbijediti vladavinu prava i poštovanje političkog sistema. Zakon mora potpisati predsjednik države Milo Đukanović. Za slučaj da ga ne potpiše, ovaj dokument će ponovo u skupštinsku proceduru. kaćuša krsManoViĆ

Hronika / Intervju

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Saslušani osumnjičeni za zloupotrebu

Šegrt i Božović pušteni da se brane sa slobode PODGORICA - Budimir Šegrt i Radivoje Božović, osumnjičeni članovi kriminalne organizacije koja je kupovinom bolnice ,,Meljine“ oštetila državni budžet za više od deset miliona eura pušteni su da se brane sa slobode, nakon saslušanja kod

sudije za istragu. Šegrt i Božović su pred specijalnom tužiteljkom negirali optužbe. Šegrt je, nakon angažmana u bolnici koju je država prodala konzorcijumu na čelu sa Atlas grupom, bio ministar zdravlja 2015-2016. godine.

Šegrt je bivši ministar zdravlja i ambasador u Poljskoj. Specijalna tužiteljka Lidija Vukčević je na pres konferenciji SDT-a i Uprave policije u petak javnosti otkrila da je tužilaštvo istraživanjem kupovine kompleksa bolnice u Meljinama utvrdilo da je tim

Milivoje Katnić, glavni specijalni tu poslom država oštećena za više od deset miliona eura. - U postupku izviđaja prikupljeni su podaci i dokazi iz kojih proizilazi osnovana sumnja da su D. K, M. B, H. A. M, S. A, B. Š, i M.B. izvršili produženo krivično djelo zloupotreba položaja u privrednom poslovanju – kazala je Vukčević. Atlas grupa u vlasništvu biznismena Duška Kneževića je 2008. godine sa Vladom zaključila ugovor o kupoprodaji Vojnog centra Meljine za iznos od 25 miliona eura. A.R.

Apelacioni sud ukinuo presudu okrivljenom za ubistvo policajca Irfana Kujovića

Enesu Memiću sudiće se ponovo BIJELO POLJE - Apelacioni sud ukinuo je presudu kojom je Enes Memić (35) osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva saobraćajnog policajca Irfana Kujovića (42) u julu 2015. godine. Predmet je vraćen na ponovno suđenje. Prvostepena presuda je, kako piše u rješenju ukinuta zato što je sudija Dragan Mrdak ranije postupao kao istražni sudija Osnovnog suda prilikom saslušanja jednog svjedoka u istom predmetu. Prema optužnici, Memić je 22. jula 2015.

oko 19.45 sati na regionalnom putu Slijepač Most - Pljevlja u mjestu Pajska Luka opština Bijelo Polje, upravljao vozilom „golf 2“ i sa umišljajem ubio saobraćajnog policajca Kujovića na čiji znak za zaustavljanje nije postupio. - Memić je ne smanjujući brzinu od 90,1 km/h prešao sa desne na lijevu kolovoznu traku i udario policajca, a potom pobjegao sa lica mjesta, nakon čega je Kujović preminuo – piše u optužnici. Memić je bio u bjekstvu do decembra pretprošle godine kada ga je Bosna i

Incident u blizini Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta

Hercegovina izručila po međunarodnoj potjernici koju je Crna Gora raspisala za njim, a nakon što je u tamošnjem zatvoru odslužio kaznu zatvora za šverc droge. U januaru 2014. godine u podgoričkom Višem sudu osuđen je na godinu robije, zbog optužbe da je marihuanu prenosio iz Albanije do Tuzi, a zatim do Bijelog Polja, pa dalje u Bosnu i Hercegovinu. Okrivljeni na glavnom pretresu nije priznao krivično djelo koje mu je stavljeno na teret, tvrdeći da nema nikakvih dodirnih tačaka sa tim. B.Č.

Bjelopoljcu dvije i po godine zatvora

Prijećeno ministarki Prodavao heroin Bratić, slučaj prijavljen policiji

BIJELO POLJE - Sudija Višeg suda u Bijelom Polju Dragan Mrdak osudio je na dvije i po godine zatvora sugrađanina Darka T. Femića (49) zbog produženog krivičnog djela neovlašćena proizvodnja držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

PODGORICA - Nepoznata osoba juče je, u blizini Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, ometala kretanje službenog vozila tog resora i prijetila ministarki Vesni Bratić, saopštili su iz Ministarstva, navodeći da su o tom događaju obavijestili Upravu policije. U saopštenju se navodi da se oko 14 sati, u blizini zgrade Ministarstva, desio incident. - Nepoznato lice je lažno se predstavljajući i nedolično se ponašajući, ometalo kretanje službenog vozila Ministarstva i prijetilo ministarki - kaže se u saopštenju. Iz policije nam je nazvanično saošteo da je incident prijavljen. - Policija je odmah po prijavi izašla na lice mjesta i preduzimaju se aktivnosti na identifikacji lica – kazali su nam nezvanično. M. L.

Okrivljeni je prema navodima optužnice 23. oktobra 2019. u Ulici Lješničkoj u Bijelom Polju prodao Pljevljaku E.G. za 25 eura heroin. Nakon predaje droge E.G. i M. M. su konzumirali drogu u vozilu ,,golf 5“ (PG JJ O2O) na putu Bijelo Polje –Ribarevine, a preostali dio droge u količini od 0,767 grama službenici policije pronašli su i oduzeli prilikom zaustavljanja i kontrole vozila u mjestu Kruševo. Tada je, kako se navodi M.M. prilikom izlaska iz vozila odbacio zamotuljak sa drogom. Okrivljeni Femić, kako piše u optužnici, 1. aprila ove godine oko 15,50 časova u Bijelom Polju, prodao je sugrađaninu S. P. za 20 eura heroin u količini 0,096 grama tako što je vozilom „golf 3“ (BP BH 579) došao u Ulicu „Rista Ratkovića“ gdje ga je po dogovu čekao S. P. koji je ušao u vozilo gdje mu je okrivljeni predao drogu. Nakon toga su službenici policije pregledom S. P. u desnom džepu od trenerke, pronašli drogu. B. Č.

Policija prikupila obavještenja od Podgoričanina koji je pozivao na okupljanje ispred Skupštine

Protiv Igora Damjanovića krivična prijava PODGORICA - Policija će podnijeti krivičnu prijavu protiv Igora Damjanovića (49) iz Podgorice zbog sumnje da je organizovao okupljanje patriotskih organizacija i građana ispred Skupštine, uoči usvajanja izmjena i dopuna Zakona o slobodi vjeroispovijesti nove vlasti. Podgorička policija je, kako su saopštili, po nalogu tužioca, prikupila obavještenja od osobe koja je pozivala na ovo okupljanje 28. decembra ispred Skupštine Crne Gore. - Zbog sumnje da je organizovao okupljanje, te na taj način počinio krivično djelo nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti, kri-

vična prijava će biti podnijeta protiv I. D. (49) - navodi se u saopštenju. Damjanović je ranije na društevnim mrežama objavio da je organizovao skup ispred Skupštine Crne Gore u Podgorici. - Ja, Igor Damjanović od oca Momira Damjanovića i majke Vojislavke Drljević, glavom i bradom, imenom i prezimenom, riječju i slovima, a najviše obrazom, organizovao sam skup ispred Skupštine Crne Gore u Podgorici - napisao je Damjanović. On je poručio nadležnim da ga uhapse zbog tog čina, jer mu je, kako je naveo, bolje ,,da živi u zatvoru, čiji je direktor Crnogorac, nego na slobodi u državi Crnoj Gori čiju Vladu vode Srbi“.

Krivična prijava zbog izazivanja vjerske i nacionalne mržnje

Nikšićanin prijetio na društvenoj mreži NIKŠIĆ - Protiv S. K. (19) iz Nikšića, podnijeta je prijava zbog sumnje da je počinio krivično djelo izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje. - S.K. je na jednoj društvenoj mreži postavio objavu uvredljive i prijeteće sadržine na štetu jedne vjerske zajednice - saopšteno je iz Uprave policije. C.H.

Policija je juče postupala po nalogu nadležnog državnog tužioca u cilju identifikacije organizatora javnog okupljanja u Podgorici. Izjavu su u svojstvu građana dali Nemanja Batrićević, Anđela Ivanović i Predrag Vušurović. Batrićević je prekjuče Pobjedi rekao da je vlast krenula u zastrašivanje ljudi kojima je ova zemlja jedina domovina. - Ova vlast dubinski ne razumije Crnu Goru, a ne razumije je zato što je ne voli i ne smatra svojom jedinom domovinom. Oni se ponašaju i razmišljaju kao zavjerenička grupa, zato ne vjeruju da postoji spontanost, zato ne razumiju da je skup bio spontan – rekao je on. M.L.

Potvrđena optužnica protiv Podgoričanina zbog krađe

Obio magacin pa ga opljačkao PODGORICA - Osnovni sud u Beranama potvrdio je optužnicu okrivljenom A. Ž. iz Podgorice, zbog sumnje da je počinio tešku krađu. Prema navodima optužnice, A.Ž. je u noći između 3. i 4. marta, u Ulici ,,Dragiše Radevića“ bb, u naselju Talum u Beranama obio i opljačkao magacin čiji je direktor Ž.B. On je ušao u krug magacina i ukrao 100 litara nafte od 116 eura, punjač za akumulatore od 90 eura, pumpu za pranje vozila od 255 eura, ubodnu testeru za metal ,,Hilti“, aparat za varenje ,,Telvin“ od 150 eura i brusilicu ,,Hitachi“ od 120 eura – piše u optužnici. M.L.

PODGORICA – Sudstvo u Crnoj Gori nikada nije bilo pred većim izazovom, s obzirom na pojačane pritiske koji dolaze i od nekih osoba koje su sada u vlasti jer se uskoro očekuje drugostepena odluka u predmetu u kojem je trinaest optuženih osuđeno za terorizam u pokušaju na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra 2016. godine – kazao je u intervjuu Pobjedi glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić. On je istakao da i pored insistiranja lidera DF-a Andrije Mandića, Milana Kneževića i Nebojše Medojevića, koje Tužilaštvo tereti da su članovi kriminalne organizacije, njegov mandat može prestati samo na zakonom predviđen način. Katnić poručuje da insistiranje na preduzimanju radikalnih mjera podrazumijevaju nezakonitosti ili ukidanje Specijalnog državnog tužilaštva, za posljedicu ima gaženje principa vladavine prava. POBJEDA: Kraj je kalendarske godine. Kako biste opisali rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i protiv koliko osoba ste u 2020. pokrenuli istragu? KATNIĆ: Specijalno državno tužilaštvo i Sektor za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije Uprave policije Crne Gore djelovali su u posebno teškim uslovima, prevashodno mislim na pandemiju korona virusa, zbog čega je i dio specijalnih tužilaca i policijskih službenika, usljed novonastalih okolnosti, bio značajno vrijeme odsutan. No, i pored toga rezultati su više nego dobri, čak bolji nego prošlogodišnji (koji su, takođe, bili sjajni). Da je to tako potvrđuju statistički podaci, jer je Specijalno državno tužilaštvo od 1. januara do 1. decembra 2020. godine donijelo 27 naredbi o sprovođenju istrage i 6 naredbi o proširenju istrage, protiv 198 fizičkih i 24 pravna lica, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivična djela iz oblasti organizovanog kriminala, korupcije i ratnih zločina. U istom periodu Specijalno državno tužilaštvo je podiglo 43 optužnice protiv 339 osoba i 162 preduzeća. Zbog izvršenja krivičnog djela iz oblasti organizovanog kriminala podignute su 32 optužnice protiv 198 fizičkih lica. Za krivična djela pranje novca podignuto je osam optužnica protiv 137 fizičkih i 162 pravna lica. Za krivična djela korupcije podignute su tri optužnice protiv četiri osobe. Samo u tri predmeta, koja se odnose na krivična djela utaja poreza i doprinosa izvršena na organizovan način, u državni budžet je po osnovu sporazuma o priznanju krivice vraćeno skoro 6 miliona eura (5.842.001 eura). U krivičnim predmetima koji su vođeni protiv kriminalnih organizacija, koje su se bavile neovlašćenim prometom duvana i proizvoda od duvana, zaplijenjeno je cigareta u vrijednosti većoj od 2.300.000 eura. U tim predmetima do granice osnovane sumnje, koja je potvrđena od suda kroz postupak potvrđivanja op-

Optu ukin tužnice, šteta po budžet Crne Gore u vidu utajenog poreza i pripadajućih akciza je preko 70.000.000 eura. Ovo je samo dio naših rezultata i on govori da je Specijalno državno tužilaštvo ispunilo svoju zakonsku ulogu. POBJEDA: Koje predmete bi iz djelokruga rada Specijalnog državnog tužilaštva tokom 2020. godine izdvojili kao posebno značajne i zbog čega? KATNIĆ: Predmeti o kojima sam Vam prethodno govorio, kao i svi drugi, zbog svoje složenosti i obima veoma su značajni, pa se teško opredijeliti za bilo koji. Činjenica koju niko ne može osporiti je da smo uspjeli u više predmeta, a prije svega mislim na krivična djela organizovanog kriminala kao i da spriječimo počinioce da liše života više lica što je objektivno veliki uspjeh i za svaku pohvalu. Posebno imajući u vidu da je to rijetkost u proaktivnom djelovanju tužilaštva i u zemljama koje raspolažu puno većim resursima i mogućnostima djelovanja od onoga koji je na raspolaganju Specijalnom državnom tužilaštvu Crne Gore i našoj državi. POBJEDA: Pred Apelacionim sudom u toku je razmatranje prvostepene presude kojom je 13 optuženih osuđeno za terorizam u pokušaju na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra 2016. godine. Kakva su Vaša očekivanja s obzirom na pritiske koji sada dolaze od osoba koje su dio i izvršne i zakonodavne vlasti? KATNIĆ: Ovdje vas moram podsjetiti da ovi pritisci traju nesmanjenom žestinom od samog početka vođenja ovog krivičnog postupka. A svakako sada, imajući u vidu da je završna faza krivičnog postupka i to onog žalbenog pred instacionim sudom, ovi pritisci su pojačani i dobili su različite oblike, pa djeluju i sa pozicije određenih osoba koje se nalaze u vlasti. POBJEDA: Da li to, prema Vašem mišljenju, predstavlja veći izazov za sudsku vlast koja će uskoro donijetu drugostepenu odluku? KATNIĆ: U svijetlu društvenih dešavanja koja su javna i potpuno neskrivena sigurno je da sudstvo u Crnoj Gori nikada nije bilo pred većim izazovom. Po Ustavu Crne Gore sud je samostalan i nezavisan, i sudi na osnovu Ustava, zakona i potvrđenih i objavljenih međunarodnih ugovora. Imajući u vidu iznijeta načela svaki sud, pa i žalbeni, mora se oduprijeti svim pritiscima i donijeti odluku po svojoj savjesti. Za takvu odluku sudija ne može biti pozvan na odgovornost i to je takođe predviđeno Ustavom. POBJEDA: Nakon izjave

Intervju

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

užilac

uženi lideri DF-a bi da nu Specijalno tužilaštvo Moram podsjetiti da pritisci traju nesmanjenom žestinom od samog početka vođenja ovog krivičnog postupka. A svakako sada, imajući u vidu da je završna faza krivičnog postupka i to onog žalbenog pred instacionim sudom, ovi pritisci su pojačani i dobili su različite oblike, pa djeluju i sa pozicije određenih osoba koje se nalaze u vlasti

ministra pravde i ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića, koji je najavio da će ukoliko presuda postane pravosnažna inicirati zakon o amnestiji kako bi abolirao lidere DFa Andriju Mandića i Milana Kneževića, obratili ste se dopisom premijeru Zdravku Krivokapiću i potpredsjedniku Vlade Dritanu Abazoviću. Da li ste dobili odgovor? KATNIĆ: Moje obraćanje predsjedniku i potpredsjedniku Vlade Crne Gore nije za cilj imalo traženje odgovora, već ukazivanje na problem štetnosti postupaka ministra pravde i ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića, a posebno nesagledive posljedice štetnosti najave o kojoj govorite u Vašem pitanju. Govorili smo o pritiscima, koji su očigledni i koji su upućeni i prema sudu i sudskom vijeću Apelacionog suda Crne Gore, koje postupa u žalbenom postupku. Ovo je zaista jedno nezapamćeno i nezabilježeno ponašanje koje nema samo karakter pritiska na donosioce sudskih odluka, već jasno upućuje sud kakvu odluku treba da donese, pa i dalje od toga - šta će ministarstvo, odnosno zakonodavni organ, a to je Skupština Crne Gore, učiniti u slučaju potvrđivanja prvostepene presude

u odnosu na dva optužena. Pomenuli ste amnestiju, pa Vas podsjećam da amnestija jeste akt Skupštine, kao zakonodavnog organa, i da je to regulisano Ustavom Crne Gore, ali to nije akt kojim se pojedinačno određenim licima daje abolicija. Pojedinačna abolicija se dešava ili vrši kroz institut pomilovanja. Amnestija predstavlja ili se njome pojedinačno neodređenom krugu lica daje abolicija, a što u najpreciznijem značenju predstavlja oslobađanje od krivičnog gonjenja, odnosno potpuno ili djelimično oslobađanje od izvršenja kazne, zamjenu izrečene kazne blažom kaznom, rehabilitaciju ili ukidanje pravnih posljedica osude. Treba još navesti, zbog vaših čitalaca, da se amnestija može odnositi na određena krivična djela ili na određene kazne, bez obzira na krivična djela.

Dakle, posebno zbog ove činjenice da se amnestija ne odnosi na pojedinačno određena lica, što znači ni na Andriju Mandića, niti pak Milana Kneževića, zabrinjava činjenica da se ona odnosi na određena krivična djela, te da bi, ako bi se zaista realizovala ideja ministra pravde, moglo doći do situacije da budu amnestirani počinioci krivičnih djela iz organizovanog kriminala, što bi našu tešku i mukotrpnu borbu protiv ovih devijacija učinilo bespredmetnom. POBJEDA: Sinhronizovano sa pritiscima iz Crne Gore dolaze i pokušaji opstrukcije od pravosudnih organa Srbije kroz kršenje univerzalnih pravnih normi saslušanjem Mirka Velimirovića, pravosnažno osuđenog u Crnoj Gori. Mislite li da su pritisci unutar i van Crne Gore kreirani iz istih centara moći?

KATNIĆ: Više puta sam jasno saopštio da kriminalna organizacija koja je djelovala uoči i tokom parlamentarnih izbora 2016. godine u Crnoj Gori i koja je bila formirana i radi vršenja krivičnih djela terorizma nije u potpunosti otkrivena, te da je dio njenih članova (a sada Vam kažem veći) ostao van domašaja pravde, te da i dalje ova kriminalna organizacija djeluje iz istih centara iz kojih je i prethodno djelovala i svakako sa istim ciljevima, od kojih je jedan pokušan da bude realizovan prilikom parlamentarnih izbora 2016. godine. Ova struktura i strukture koje podržavaju i dalje djeluje, a ovdje i u vezi ovog intervjua, treba govoriti u vezi sa djelovanjem na sprečavanju postizanja pravde u odnosu na optužene u ovom krivičnom predmetu. Podsjećam Vas da su Andrija Mandić i Milan Knežević op-

Nova i prethodna vlast treba da učine sve da unjihovim redovima bude manje korupcije POBJEDA: Iz redova nove vlasti se u nekoliko navrata moglo čuti da će tzv. depolitizacija pravosuđa obuhvatiti rad Specijalnog državnog tužilaštva. Kako ocjenjujete te najave? KATNIĆ: Pravosuđe i tužilaštvo su davno

depolitizovani. Što se tiče Specijalnog državnog tužilaštva u njegovoj nadležnosti jesu i krivična djela visoke korupcije. Nova vlast, kao i prethodna, i svaka buduća, treba da učini sve da u njihovim redovima bude što manje korupcije i da ih što manje gonimo.

tuženi od strane Specijalnog državnog tužilaštva za krivična djela stvaranje kriminalne organizacije i terorizam u pokušaju, da su za ta krivična djela, prvostepenom presudom, osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po pet godina, te da se predmet, po žalbama, nalazi kod Apelacionog suda Crne Gore. U jednom drugom predmetu, ali ne manje važnom, Specijalno državno tužilaštvo je, između ostalih, optužilo (optužnica je stala na pravnu snagu) Nebojšu Medojevića zbog krivičnih djela stvaranje kriminalne organizacije i pranje novca. Sva ova lica su dio vladajuće koalicije, a dvojica od njih poslanici u Skupštini Crne Gore, dok je Andrija Mandić, predsjednik najjače partije u vladajućoj koaliciji. I Vama i Vašim čitaocima je poznato da Vlada Crne Gore, prema Ustavu Crne Gore (član 100) između ostalog vodi unutrašnju i vanjsku politiku Crne Gore. Međutim, nažalost, za sada ona to ne može da radi u punom kapacitetu jer je permanentno ucjenjuju navedene osobe, sa navedenih pozicija, a jedna od tih ucjena jeste i smjena glavnog specijalnog tužioca. To se traži zbog činjenice da je glavni specijalni tužilac postupao u skladu sa Ustavom i zakonom i prije svega Zakonom o državnom tužilaštvu i Zakonom o Specijalnom državnom tužilaštvu, gdje je dužan da se stara o pravilnom i zakonitom radu tužilaštva. Osnovni cilj i razlog postojanja tužilaštva, pa i Specijalnog državnog tužilaštva, jeste gonjenje počinilaca krivičnih djela, iz njegove nadležnosti, kad postoji osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično djelo. Više je nego jasno da je postojala osnovana sumnja da su ova lica počinila predmetna krivična djela, jer su optužnice stale na pravnu snagu, a u odnosu na dva lica je donesena i prvostepena osuđujuća presuda. Ako pogledate da mandat glavnom specijalnom tužiocu traje pet godina, da on ne može prestati, izuzev na zakonom predviđen način, jasno je da se ovdje insistira na preduzimanju radikalnih mjera, koje podrazumijevaju nezakonitosti ili pak ukidanje institucije, kakva jeste Specijalno državno tužilaštvo, što opet za posljedicu ima gaženje i lomljenje principa vladavine prava, a najgori oblik lomljenja vladavine prava jeste kada u postupcima određenih tijela nema principa ratio legis. Međutim, izgleda da nije dovoljno samo smijeniti glavnog specijalnog tužioca, pa



Moje obraćanje predsjedniku i potpredsjedniku Vlade Crne Gore nije za cilj imalo traženje odgovora, već ukazivanje na problem štetnosti postupaka ministra pravde i ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića, a posebno nesagledive posljedice štetnosti najave da će, ukoliko presuda postane pravosnažna, inicirati Zakon o amnestiji kako bi abolirao lidere DF-a Andriju Mandića i Milana Kneževića su se posebno ova tri člana kriminalnih organizacija do stepena osnovane sumnje, osokolili te traže smjenu više tužilaca. Ovo se ne dešava prvi put u istoriji Crne Gore. Po narodnom predanju, carski „serašćer“ (vrhovni zapovjednik većeg vojnog pohoda) je od vladike crnogorskog 1712. godine tražio pored harača i da mu preda znamenite crnogorske vitezove Draška Popovića, Vukotu Mrvaljevića i Vuka Mandušića. Ćaše vladika puštit da mu carski „serašćer“ za uzicu vodi Crnogorce, no ne dade Mićunović Vuk. Ono što nijesu uspjeli ovi „serašćeri“ 1712. godine, bi da dovrše novi carski „serašćeri“. Sve je isto samo Vuka nema. Vidjećemo. Tačno je i treba vam odgovoriti i na drugi dio pitanja, da su se, na žalost, u sve ovo uključile određene strukture, pa čak i djelovi državnih organa Republike Srbije, kršeći, ne samo važeće zakonske norme, među kojima su i međunarodne norme, već i osnovne principe etike i morala. No, kako Vam je poznato mi za to imamo efikasne odgovore i već smo ih dali i ubuduće ćemo ih davati. POBJEDA: Jedan od osuđenih u slučaju terorizam u pokušaju, sada predsjednik skupštinskog Odbora za bezbjednost Milan Knežević, najavio je više parlamentarnih saslušanja među kojima i Vaše. Vidite li stvarno potrebu za tim ili je to jedan vid revanšizma prema Vama, što biste poručili Kneževiću? KATNIĆ: Da se pokaje. POBJEDA: Možete li nam otkriti hoće li u narednom periodu biti još „velikih“ slučajeva? KATNIĆ: Ko je god počinio krivično djelo, pravda će mu zakucati na vrata. Marija ŽIŽIĆ

Društvo

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Krajem godine jako nevrijeme dodatno pogoršalo stanje na rj PODGORICA – More nije čekalo ni studije ni tendere, konačne ni kratkoročne mjere već je po diktatu prirode, u naletu orkanskog juga, pred kraj godine doslovce pomelo sve zakašnjele pokušaje i napore da se nešto učini za spas kupališta na Adi Bojani. Ne samo da su jaki talasi osujetili pokušaje da se kamenim nasipima spasu ugroženi objekti na prvoj liniji, već je more prodrlo u zaleđe nudustičkog naselja koje je osvanulo u vodi. Pokazalo se da su najavljivane mjere debelo zakasnile. Iako je poštovanje procedura neminovno, priroda je bila neumoljiva. Kako je Pobjedi kazao izvršni direktor HTP Ulcinjske rivijere Bojan Đakonović, intenzitet erozije plaže na Adi Bojani je dostigao tolike razmjere da se lako da zaključiti da je moralo ranije krenuti sa mjerama koje bi usporile ovaj proces. - Načinjena je velika materijalna šteta, ostaci restorana Maestral i nekoliko smještajnih jedinica će morati da se uklone jer su totalno uništeni. Sve ovo ukazuje da su štete ogromne. Projekat hitnih mjera koji je ovih dana trebalo da počne predviđa postavljanje napera na ušću rijeke Bojane dužine 130 metara od čega 100 metara u moru i nasipanje iskopanog pijeska koji treba da obezbjedi minimum 45 metara širinu plaže. Javno preduzeće ,,Morsko dobro“ je izdvojilo 50.000 eura za ovaj projekat privremenog rješavanja problema, što će svakako biti nedovoljno i sa tim sredstvima se ne može obezbjediti nasipanje plaže, kao što piše u projektu - smatra Đakonović.

ČEKAJUĆI NAPERE

Nedavno je prof. dr Sava Petković iz Beograda po nalogu Ministarstva održivog razvoja i turizma napravio kratkoročni projekat zaštite kupališta na Adi Bojani koji će se hitno primijeniti do momenta kada bude moguća primjena Studije očuvanja i revitalizacije plaže na tom području, a sastojaće se u postavljanju napera na zapadnom kraju Ade Bojane. Postavljanje napera još nije počelo. U međuvremenu, HTP Ulcinjska rivijera pokušava da spasi

Načinjena je velika materijalna šteta, ostaci restorana ,,Maestral“ i nekoliko smještajnih jedinica moraće da se uklone jer su totalno uništeni, sve ovo ukazuje na ogromnu štetu i činjenicu da su ključne mjere zakasnile objekte. Prvi bungalovi su već u vodi. Uništeni. Trenutno se obavljaju hitne mjere da se objekti sačuvaju, ali zbog naleta jakog juga, nijesu dale rezultate. U koordinaciji Javnog preduzeća za upravljanje morskim dobrom Crne Gore i Opštine Ulcinj počeli su i radovi zaštite objekata Ulcinjske rivijere na Adi Bojani. Morsko dobro i Opština Ulcinj su se odazvale zahtjevu za pomoć HG Ulcinjska rivijera, u kojem su se pozvali na nedostatak sredstava da zaštite i osiguraju objekte u vlasništvu ove hotelske grupacije. Opština Ulcinj je učestvovala u nabavci kamena potrebnog za pravljenje kamenog nasipa ispred ugroženih objekata, a Javno preduzeće transportuje i postavlja 30 kamiona kamene mase i vreća sa pijeskom ispred kamenih nabačaja. Radovi na terenu su u toku, a ukupna vrijednost ovog posla iznosi oko 22.000 eura.

ČOVJEK I PRIRODA

Prema riječima Đakonovića, nekoliko je prirodnih i antropogenih faktora koji uzrokuju nestanak Ade. - U prirodne su svakako, klimatske promjene koje utiču na rast nivoa mora i sve veći talasi,

Dok se čekaju m Ada nestaje pod

STANJE ALARMANTNO: Kućice na Adi gutaju talasi , snimljeno 29. decembra 2020.

morske struje… Prošle godine je izmjeren kod Dubrovnika talas visine 11 metara, i na takve prirodne momente ne možemo uticati. Ali brojni su i faktori koje uzrokuje čovjek, kao što su brane na rijeci Drim, nekontrolisana eksploatacija pijeska, ogroman broj kućica u desnom kraku rijeke Bojane...

- kazao je Đakonović. Za sve navedene uzroke, kategoričan je on, treba tražiti riješenje, ali ono što prvo treba uraditi je nasipanje plaže sa ogromnih količina pijeska koji je izvađen iz Bojane i nalazi se na obalama rijeke. - Napominjem da bi se taj pijesak vjerovatno svojim prirod-

nim putem taložio na Adi. Na kraju, ovo je problem sa kojim država mora da se uhvati u koštac, ako želi da sačuva ovaj prirodni dragulj gdje se turistička djelatnost odvija preko pola vijeka i nešto po čemu smo poznati u cijelom svijetu - ističe Đakonović. Trajno rješenje će, smatra on, biti definisano u Studiji očuvanja i revitalizacije plaže na Adi Bojani koje je za potrebe tadašnjeg Ministarstva turizma i održivog razvoja a do početka decembra trebao da uradi prof. dr Petković. - Još nijesmo dobili ni nacrt ovog projekta tako da ga ne možemo komentarisati. Vrijeme nam više nije saveznik tako da ovaj proces treba što prije privoditi kraju kako bismo bili u stanju da ovo teško stanje krenemo popravljati - kazao je Đakonović. Studija očuvanja i revitalizacije plaže na Adi Bojani je trebala da

Radovan Kandić

bude usvojena polovinom decembra, međutim do toga nije došlo i prema našim nezvaničnim informacijama predstavljanje ovog dokumenta građanima očekuje se tek poslije praznika.

Erozija ugrozila poslovanje Ulcinjske rivijere

NESTALO 420.000 METARA KVADRATNIH PLAŽE: Intervencija prije posljednjeg velikog nevremena

Pored epidemije koja ostavlja razorne posljedice na cjelokupnu privredu a posebno na sektor turizma koji je možemo slobodno reći najpogođeniji, Ulcinjska rivijera se suočava sa dodatno otežanim okolnostima na Adi Bojani. - Erozija koja je gotovo progutala najljepši dio ostrva, potpuno je uništila značajan dio objekata tako da je stanje, veoma teško, bolje rečeno dramatično. Vremenske neprilike nastavljaju da prijete kompleksu - istakao je Đakonović.

Društvo

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

ječnom ostrvu Bojane, erozija napreduje, objekti se urušavaju

mjere d morem Skica koja pokazuje koliko je nestalo pijeska sa kupališta na Adi Bojani

Za pola vijeka nestalo 420.000 metara kvadratnih

More preplavilo objekte u nudističkom naselju

Savo Petković

I dok ribari ukazuju da je plaža počela rapidno da nestaje od kako je krenulo vađenje pijeska sa ušća u ogromnim količinama, u Upravi za vode smatraju da to ne može biti uzrok, jer je,

kako navode, sve rađeno po projektu koji je strogo definisan. Vlasnici objekata na Adi su ukazali da se, od kada su počeli radovi na održavanju desnog ru-

Pijesak ,,ide“ ka Velikoj plaži Kako pretpostavlja prof. Petković dio erodiranog pijeska sa istočnog kraja plaže otišao je u pravcu albanske obale i da je cjelokupna količina sa zapadnog dijela plaže otišla ka Velikoj plaži. - Upoređenje sadašnjeg stanja Velike plaže i stanja iz 1972. godine, ukazuje da je površina Velike plaže uvećana za čak 94 hektara. To povećanje površine plaže je posljedica unošenja nanosa rijeke Bojane u proteklom periodu od pola vijeka. Dominantni talasi u zimskom periodu, iz južnog i jugoistočnog pravca, indukuju veoma jaku morsku struju koja nosi pijesak ka Velikoj plaži – objasnio je ranije za Pobjedu Petković.

Posljednjih godina došlo je do dramatičnog povećanja intenziteta erozije plaže na Adi Bojani, posebno na njenom zapadnom dijelu. Nakon nevremena sredinom oktobra ove godine, praćenog dejstvom talasa linija obale se ponovo povukla do prvih kuća turističkog naselja i nanijela ozbiljne štete. Dakle ove godine je ugroženost objekata HTP Ulcinjske rivijere najizraženija, ali je svakako bila prisutna i ranije. Sa pojasa između lijevog i desnog rukavca rijeke Bojane od 1972. godine do danas nestala je površina pjeskovite plaže koja bi mogla da zauzme 60 prosječnih fudbalskih stadiona, pokazuju istraživanja Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore. Intenzivni erozivni pro-

kavca, plaža smanjila za više od 50 metara i da je ugrožen biodiverzitet. Nadležni su 2018. započeli iskopavanje pijeska iz desnog rukavca rijeke Bojane - ovaj rukavac bio je gotovo potpuno zapušen - umjesto 20 odsto, kolika bi protočnost trebala da bude, prije tri godine iznosila je svega tri odsto.

ISTORIJA PROBLEMA

Sektor za hidrografiju, okeanografiju i seizmologiju je učestvovao u izradi Studije očuvanja i revitalizacije plaže na Adi Bojani. Rukovodilac ovog sektora Radovan Kandić rekao je da proces nestajanja plaže Ade Bojane nije novijeg datuma, već da je riječ o procesu koji traje godinama. - Istorijski posmatrano, nastanak Ade Bojane i intenzivno hranjenje pijeskom Velike plaže vezuje se za period od prije 170 godina. Prodorom Drima u korito Bojane, u nju je nanijeta

Bojan Đakonović

velika količina nanosa. Dejstvom morskih struja materijal je širen duž Velike plaže s jedne strane i dodatno je širena plaža na Adi – naveo je Kandić. On je objasnio da je izgradnjom akumulacija na Drimu dotok mekog materijala značajno umanjen, pa su Ada Bojana i Velika plaža izgubile veliki dio prirodnog hranjenja, odnosno ma-

terijala iz kojeg su crpile pijesak i pothranjivale plažu godinama. - Takođe, prirodne okolnosti, prije svega dejstvo Koriolisove sile devijacije, uslovljava potkopavanje lijeve obale lijevog rukavca Bojane. Samim tim je matica rijeke u lijevom rukavcu, što dodatno utiče na smanjeni protok vode u desnom rukavcu - naveo je Kandić.

cesi između lijevog i desnog rukavca Bojane, gde se nalazi i današnje nudističko kupalište, za proteklih 50 godina doveli su do smanjenja plaže za 420.000 metara kvadratnih pokazalo je njihovo istraživanje. Dosadašnji pokušaji da se revitalizuje plaža na Adi Bojani nijesu dali zadovoljavajuće rezultate. Najprije, radovima na revitalizaciji plaže nijesu prethodili nikakvi terensko-istražni i studijski radovi, niti je izrađena odgovarajuća projektna dokumentacija. Osim toga, količina nasutog pijeska bila je nedovoljna da bi se uspostavila nekadašnja širina plaže, a pored toga more je za kratki period odnosilo taj pijesak. Studija i nove mjere to bi trebalo da definišu i riješe.

On je podsjetio i da je dogovorom između Albanije i Crne Gore definisano da srednji godišnji protok u desnom rukavcu bude 25, a u lijevom 75 odsto. - Nažalost, prirodnim procesom došlo je do značajnog smanjenja proticaja u desnom rukavcu. Prema posljednjim mjerenjima to je oko 11 odsto, što dovodi do značajnog usporavanja Bojane na ušću u more, pa samim tim i onemogućava dalje pothranjivanje Ade Bojane i Velike plaže - objašnjava Kandić. Ukoliko hitne mjere ne budu dale rezultate i Studija ne bude primijenjena što prije, Crna Gora bi mogla da ostane bez čuvenog ostrva koje se prostire na 515 hektara, kao i bez najljepših pjeskovitih plaža, dugih nekoliko kilometara, što bi dovelo do katastrofalnih ekoloških posljedica za rijetke vrste biljaka, riba i ptica, ali i nanijelo ogromnu štetu turizmu. Nada KOVAČEVIĆ

Razgovor

PODGORICA – Po čemu će Crnogorci svih vjera i nacija pamtiti 2020? Hoće li godinu u kojoj su veliki dio vremena proveli u prisilnim izolacijama, u bolnicama, u strahu zapamtiti po epidemiji koja je do sada odnijela gotovo sedam stotina života ili po političkom zemljotresu kojim je trodecenijska vlast Demokratske parije socijalista i njenih koalicionih partnera zamijenjena vlašću koju crnogorski i bosanskohercegovački pisac Andrej Nikolaidis naziva „koalicijom crkve i krupnog kapitala“? Nikolaidis, čiji je roman Odlazak ovogodišnji kandidat za najznačajniju hrvatsku književnu nagradu, Nagradu Fric, za Pobjedu kaže da ga u jednu ruku uveseljava naša neprekidna potreba da svako vrijeme proglašavamo „istorijskim“. „Emil Zola kaže da ljudi ruže sadašnjost samo zato što ništa ne znaju o prošlosti. I ranije su svijet pogađale pandemije, ekonomske krize, ratovi… Oni koji su preživjeli „španjolicu“ dali bi, siguran sam, pola imetka da su, ako su već morali, imali posla sa kovidom“, kaže Andrej Nikolaidis za Pobjedu. „Zabavljale su me priče da nakon korona virusa više ništa neće biti isto. Najavljivao se i kraj kapitalizma i veliki povratak države. Ispostavilo se, međutim, da je kapitalizam živ i zdrav, ništa mu ne fali: najbogatiji ljudi na svijetu ove su godine zaradili više nego ikada, i to upravo zahvaljujući pandemiji. Kriza je mehanizam koji je kapitalizmu uvijek od koristi. Sjetite se lekcije iz Drugog svjetskog rata: fašizacija društva jedan je od načina na koji kapitalizam reaguje na krizu. Budući da se, dakle, ni u narednoj godini ništa bitno neće promijeniti, lično mi se ne žuri da izađem iz 2020“. POBJEDA: Ne žuri Vam se?! NIKOLAIDIS: Ne. Prilično sam siguran da ni 2021. godina neće biti mnogo bolja. Doduše, u međuvremenu će stići vakcina protiv kovida-19, nakon koje bismo mogli početi slobodnije da se krećemo. Istovremeno, mogli bismo ostati bez dodatnih sloboda. POBJEDA: Što je u Crnoj Gori bio događaj koji je obilježio 2020. godinu? NIKOLAIDIS: Prvi dio godine proveli smo u suočavanju sa krhkošću tradicije prosvetiteljstva; drugi dio u nemoćnom konstatovanju da prisustvujemo slomu prosvijećenosti, čija je tanka kora zapravo bila mnogo tanja nego što smo mislili. To je pokazala promjena vlasti na izborima. I na tom nivou mislim da će 2021. biti gora od prethodne: sve namjere ove vlasti doći će do izražaja. POBJEDA: Zar već nijesu došle? NIKOLAIDIS: Iako je ovo što su učinili tokom proteklih dvadesetak dana

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Andrej Nikolaidis, pisac

Mislim da 2021. može biti i gora Prvi dio godine proveli smo u suočavanju sa krhkošću tradicije prosvjetiteljstva; drugi dio u nemoćnom konstatovanju da prisustvujemo slomu prosvijećenosti, čija je tanka kora zapravo bila mnogo tanja nego što smo mislili. To je pokazala promjena vlasti na izborima. I na tom nivou mislim da će 2021. biti gora od prethodne: sve namjere ove vlasti doći će do izražaja

zaista impresivno, siguran sam da mogu mnogo gore. Što će, bojim se, u godini pred nama i dokazati. Litije koje je predvodio mitropolit Srpske pravoslavne crkce Amfilohije pokazale su da je energija koja je na tim protestima pokazana, a koja je decenijama bila potiskivana, sastavni i konstitutivni dio crnogorskog društva. Sve priče o Crnoj Gori kao o stabilnom, multikulturalnom, sekularnom, tolerantnom i građanskom društvu su, pred eksplozijom te dugo



Litije koje je predvodio mitropolit Srpske pravoslavne crkve Amfilohije pokazale su da je energija koja je na tim protestima pokazana, a koja je decenijama bila potiskivana, sastavni i konstitutivni dio crnogorskog društva. Sve priče o Crnoj Gori kao o stabilnom, multikulturalnom, sekularnom, tolerantnom i građanskom društvu su, pred eksplozijom te dugo potiskivane nacionalističke energije, pale u vodu. Građanski dio Crne Gore uljuljkavao se i zaboravio da se neke stvari ne podrazumijevaju

potiskivane nacionalističke energije, pale u vodu. Građanski dio Crne Gore uljuljkavao se i zaboravio da se neke stvari ne podrazumijevaju. POBJEDA: Što se ne podrazumijeva? NIKOLAIDIS: Ne zaboravite da su na ovim izborima glasali ljudi koji su 2006, u vrijeme obnove crnogorske državne nezavisnosti, imali četiri, pet godina i koji nemaju iskustvo koje imamo Vi ili ja. Mislim na fašizaciju društva devedesetih, na ratove, sankcije, genocid u komšiluku kojem aplaudira dio vaših sugrađana, na Sedmi bataljon, na prijetnje građanskim ratom u Crnoj Gori… Ti ljudi su se i rodili i prvi put glasali pod vladavinom DPS-a. Gledali su sve užase te vlasti, ne znajući, ponavljam, sve što smo znali Vi i ja i što je neke od nas moglo opredijeliti da ne nasjednemo na političku ponudu koja je suštinski donijela revitalizaciju najgoreg iskustva devedesetih. Umjesto dobrog školskog, obrazovnog sitema,

Ura je partija krupnog kapitala koja je napravila pakt sa SPC POBJEDA: Ako je već „građanski pokret“, zašto je, što mislite, Ura prihvatila da vladu sastavlja u Manastiru Ostrog, da glasa za zakon koji je napisala SPC i kojim se Crnogorcima ukida pravo na identitet i na crkvu? NIKOLAIDIS: Ura je partija krupnog kapitala, koja je napravila pakt sa najretrogradnijim dijelom crnogorskog društva, a to je SPC. Slovenački istoričar Božo Repe kaže da fašizam na vlast po pravilu dolazi u koalicijama, obično sa liberalnom partijom. Sve je procedura. Kupiti poslanika je jedno, izglasati zakon za koji imate 39 od potrebnih 41 glas je drugo. Prvo je

korupcija. Drugo je fašističko gaženje Ustava. Iz prvog nikne drugo. POBJEDA: Što je tačno spojilo SPC i krupne kapitaliste, vlasnike proruskog tabloida Vijesti? NIKOLAIDIS: Karl Šmit kaže da politika počinje onda kada definišete ko vam je neprijatelj. Ura i SPC imaju istog neprijatelja: DPS i Mila Đukanovića. Tu nema nikakvih principa i taj će savez, ponavljam, potrajati. Ako neko zaista i dalje misli da će Ura glasati protiv bilo kog zakona koji pred nju stavi SPC – institucija koja je, dakle, Uru dovela na vlast - dozvolite da izrazim duboko i iskreno saučešće ostatku zdravog razuma.

dobrog građanskog obrazovanja, ti su mladi ljudi imali tabloide koji su ih neprekidno trovali. Najzad, izbori 30. avgusta i sve što se događalo nakon njih pokazalo su da se u Crnoj Gori ne podrazumijeva ono što smo vjerovali da je neupitno: da su partizani dobri momci a četnici loši, da je u Srebrenici počinjen genocid, da je antifašizam jedan od temelja crnogorskog društva. Sve što je negacija ovih vrijednosti sada je isplivalo na površinu. POBJEDA: Na koji način je taj izokrenuti sistem vrijednosti proteklih decenija držan pod kontrolom? NIKOLAIDIS: Dio crnogorskih građana očito nije osobito gadljiv na srpski nacionalizam. Kako je bivša vlast to kontrolisala ne znam, niti želim da znam. U svakom slučaju, jasno je da čista proevropska, građanska, sekularna politička ponuda, koja nije pristajala na trule kompromise sa SPC, ovdje nikada nije pobijedila. U Crnoj Gori se do političkog zaokreta dolazilo tako što je Demokratska partija socijalista (DPS), prolazeći kroz proces fašizacije društva, krajem devedesetih napravila radikalan zaokret i prihvatila elemente programa Liberalnog saveza - ideju samostalne, sekularne, evropske i građanske Crne Gore. Na izbore nikada nijesu izašle izvorno suverenističke partije i same dobile pedeset i dva procenta podrške. Nikada! Posljednjih trideset godina, smjena vlasti u Crnoj Gori moguća je bila jedino na energiji velikosrpskog nacionalizma. Na toj je platformi 1989. smijenjena ondašnja socijalistička vlast. U međuvremenu – ništa. Posljednje izbore nije dobila energija takozvanih građanista, nego su se oni kao paraziti priključili srpskom naci-



Posljednje izbore nije dobila energija takozvanih građanista, nego su se oni kao paraziti priključili srpskom nacionalizmu i zaposjeli mjesta u vladi. Da su Milo Đukanović i DPS, ovakvi kakvi su, rekli da se zalažu za „srpski svet“, za veliku Srbiju, građani bi glasali za njih. Ne bi im smetala korupcija, nepotizam… Ništa!

onalizmu i zaposjeli mjesta u vladi. Da su Milo Đukanović i DPS, ovakvi kakvi su, rekli da se zalažu za „srpski svet“, za veliku Srbiju, građani bi glasali za njih. Ne bi im smetala korupcija, nepotizam… Ništa! POBJEDA: Znači li to da Crna Gora posljednjih trideset godina nije imala iskustvo istinskog građanskog društva? NIKOLAIDIS: Znači. Uostalom, zar to nije pokazao način na koji je nova vlast dočekala inicijativu Liberalne partije o Zakonu o zabrani fašističkih, neofašističkih i vojnih nacionalističkih organizacija i upotrebe njihovih simbola ili Bošnjačke stranke o izglasavanju Rezolucije o genocidu u Srebrenici? POBJEDA: Mučno je bilo posmatrati brzinu i gnušanje sa kojim su poslanici nove vlasti odbili ove inicijativu u crnogorskoj Skupštini. Gotovo svi regionalni mediji prenijeli su tu vijest.

Razgovor

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Vjeronauka i logika

To samoubistvo, dodajem, istovremeno je i ozbiljan teološki problem. Teolozi tvrde da je, pored ostalog, bog „vječan“ i „svemoguć“. Ali, može djecu upišu u privatne škole u kojima zovu drugačije od njega. Ovo, narav- li bog počiniti samoubistvo? Ako vjeronauka nije obavezan predmet, no, važi i obratno: ako držite da vjero- može, nije vječan. Ako ne može, nije do angažovanja pravnih timova koji nauku nije mjesto u javnim školama, svemoguć. će roditeljima pomoći da svoju djecu a država je za vaše dijete, na osnovu Moramo razgovarati sa djecom – ona zaštite od indoktrinacije. Napokon, njegovog ili njenog imena i prezime- su razumna i brzo uče, jer nemaju moguće su i subverzivne individual- na predvidjela islamski ili katolički strah koji ljude, kada navodno odrane građanske akcije. vjeronauk, vi ga pošaljite na vjerona- stu, sprečava da slobodno misle. POBJEDA: Koje? uk druge religijske grupe. Volimo mi Nijesu inficirana konformizmom, koji NIKOLAIDIS: Ako vas država zakon- suživot i multikulturu, ali nijesmo baš je smrt mišljenja. U svakom slučaju, ski obaveže da dijete pošaljete na toliko multikulturni, zar ne? nametanje vjeronauka ateistima vjeronauku, računajući na osnovu Najzad, zdrava logika čini čuda. bio bi ozbiljan diskriminatorski akt, imena i prezimena da će dijete ići na Nakon časa vjeronauka, popričate kojem nam je dužnost suprotstaviti pravoslavni vjeronauk – dijete poša- sa djetetom, iznesete mu sljedeći se. ljete na islamski ili katolički vjeronaepikurovski argument! Kamijev „Mit Borbom protiv korupcije pravdati uk. Djetetu objasnite da to nije nešto o Sizifu“ počinje sljedećim iskazom: vlastitu podršku desekularizaciji Crne u što vi vjerujete, ali neka sasluša „Postoji samo jedan doista ozbiljan Gore i klerikalizaciji javnog prostora u šta vjeruju njegovi susjedi koji se filozofski problem – samoubistvo“. manir je ozbiljno korumpiranih hulja.



Znate li kako će u Crnoj Gori završiti rasprava o genocidu u Srebrenici? Ne više ni negiranjem genocida, to je faza koju smo prevazišli. Biće mnogo strašnije: da, bio je genocid, pa šta! Šta hoćete?! Veoma pažljivo sam slušao šta su o bošnjačkoj inicijativi da se u parlamentu usvoji rezolucija o genocidu u Srebrenici govorili Aleksa Bečić i Goran Danilović. Bečić se sakrio iza haške presude i rekao da je u redu to što je sud presudio. Iskreno, ne interesuje me šta predsjednik Skupštine misli o presudi Suda u Hagu - interesuje me šta misli o genocidu u Srebrenici

NIKOLAIDIS: Tome je prethodila izjava Gorana Danilovića, koju su Bošnjaci pravilno protumačili u smislu prijetećih signala koje im šalje nova većina. Vjerovatno su zato i razmišljali o tome da ne učestvuju u skupštinskoj raspravi o Zakonu o slobodi vjeroispovijesti. Iako se taj zakon jednako tiče Vas, Andrije Mandića, mene ili Bošnjaka. Na kraju, znate li kako će u Crnoj Gori završiti rasprava o genocidu u Srebrenici? Ne više ni negiranjem genocida, to je faza koju smo prevazišli. Biće mnogo strašnije: da, bio je genocid, pa šta! Šta hoćete?! POBJEDA: Kako to znate? NIKOLAIDIS: Veoma pažljivo sam slušao šta su o bošnjačkoj inicijativi da se u parlamentu usvoji rezolucija o genocidu u Srebrenici govorili Aleksa Bečić i Goran Danilović. Bečić se sakrio iza haške presude i rekao da je u redu to što je sud presudio. Iskreno, ne interesuje me šta predsjednik Skupštine misli o presudi Suda u Hagu - interesuje me šta misli o genocidu u Srebrenici. POBJEDA: Pa, zar nijesmo vidjeli što misli 29. decembra, kada je glasao o dnevnom redu tog skupštinskog zasijedanja? NIKOLAIDIS: Jesmo, naravno. I ono što je rekao Goran Danilović je doslovno jezivo: njegova namjera je da zgazi Bošnjake u Crnoj Gori. POBJEDA: Kako? NIKOLAIDIS: Danilović kreira atmosferu u kojoj će svi spremni da otvoreno govore o genocidu u Srebrenici, a nijesu Bošnjaci, biti proglašeni za monstrume koji instrumentalizuju bošnjačku žrtvu i ne doprinosi pomirenju u Crnoj Gori. Šta to znači? Znači da ćutite i radite ono što od vas očekuje i zahtijeva većina.

POBJEDA: Što tačno doprinosi pomirenju o kojem ne govori samo Goran Danilović? Ćutanje na otvoreno diskriminisanje Crnogoraca? Ura poručuje da izmijenjeni Zakon o slobodi vjeroispovijesti vidi kao put ka pomirenju. NIKOLAIDIS: Ura osvaja nove vrhove malograđanštine i licemjerja. Božena Jelušić, koja saopštava da je zabrinuta zbog klerikalizacije društva, lično obezbjeđuje skupštinsku većinu vlasti koja tu klerikalizaciju sprovodi. Filip Adžić se navodno suprotstavlja izmjenama Zakona o slobodi vjeroispovijesti i, šta čini? Umjesto da spriječi usvajanje zakona tako što će u Skupštini glasati protiv, on se povlači iz parlamenta kako bi obezbijedio većinu potrebnu za izglasavanje tog diskriminatorskog akta; seli se u Vladu, koja je predlagač zakona protiv kojeg je navodno. To je kao da se protivite rasnom nasilju i svoje protivljenje izrazite tako što postanete blagajnik Klu Klux Klana. Ovo što se događa iznimno je opasno i neugodno. Ljudi sa strane to bolje vide. Danas mi je prijatelj iz Bosne i Hercegovine zabrinuto rekao da Crna Gora pada u ambis brzinom svjetlosti. POBJEDA: Pada li? Doživljava li crnogorsko društvo zaista civilizacij-

ski sunovrat? NIKOLAIDIS: Doživljava. Mislim da će oporavak biti veoma dug i da će za to biti neophodno mnogo vrline onih čiji je cilj evropska, sekularna, građanska Crna Gora. POBJEDA: Kada kažete da će oporavak biti dug, znači li to da vjerujete premijeru Zdravku Krivokapiću koji kaže da će njegova Vlada, uprkos svemu, opstati pun mandat? NIKOLAIDIS: Vjerujem mu. Kako će to izgledati? Red retrogradnih politika, red hapšenja i „demonstracije pravne države“, kako bi se zadovoljio Brisel. Neko za sobom želi ostaviti tekst, sliku ili film koji će ljude i za stotinu godina tjerati na razmišljanje. Neko za sobom želi ostaviti mnogo zdrave djece... A neki ljudi za sobom žele ostaviti što više uhapšenih. Ne znam je li Dritan Abazović pročitao „Kanon Leke Du-

kađinija“, pretpostavljam da jeste. Ipak, na osnovu njegovog javnog ponašanja, rekao bih kako je istinski poznavalac opusa drugog Leke – Leke Rankovića. Iz psihoanalize znamo da je ljubomora, svejedno je li nevjere partnera objektivno bilo ili nije, patološka struktura. Jednako tako, bez obzira je li uhapšeni objektivno kriv ili nevin žeđ za hapšenjem je patološka. POBJEDA: Potpredsjednik Abazović ponavlja da Zapad podržava Vladu premijera Krivokapića, kao i politiku o kojoj govorite. Da li je moguće da zapadni partneri Crne Gore, na isti način na koji zatvaraju oči pred činjenicom da se u Srbiji predsjednika Aleksandra Vučića konstantno krše ljudska prava, da se guši sloboda medija, da je to jedina zemlja u Evropi koja ima parlament bez opozicije, sada ćute na klerofašizam, diskriminaciju Crnogoraca i hajdučiju u crnogorskoj Skupštini? NIKOLAIDIS: Čini mi se da Zapad nije imao ništa protiv formiranja ovakve vladajuće većine, iako je izborni rezultat omogućavao i drugačije scenarije: vladu koju bi činili Demokrate, Ura, Socijaldemokrate, Socijaldemokratska partija Crne Gore i stranke manjinskih naroda. Bez učešća Demokratskog fronta, razumije se. Takvu vladu bi podržao DPS. Bila bi to multietnička, proevropska vlada, spo-



Mislim da bi bilo veoma važno najprije revitalizovati ideju evropske, građanske, multietničke, sekularne Crne Gore, a ne samo oporavak suverenističkih partija. Javiće se pokreti, ne nužno i političke partije, koje će imati veoma kritički odnos prema svemu što se događalo od 2006. do danas, posebno prema politici aktuelne Vlade. Društvo prosto vapi za takvim pokretima M. BABOVIĆ

POBJEDA: Andrija Mandić najavljuje mogućnost uvođenja vjeronauke u škole. Hoće li i to proći, što mislite? NIKOLAIDIS: Hoće. Biće malo - ako i to imalo - protivljenja, ali vlast računa na crnogorsku malograđanštinu: roditelji će ići linijom manjeg otpora, poviti kičmu uz obrazloženje „to je za dobro mog djeteta“. Ili „pa, kad već svi idu, neka ide i moje dijete; bolje da je/ga ne odvajam od drugih, da ne pravim od nje/njega ne pravim crnu ovcu“. U slučaju da vjeronauka ne bude obavezan predmet, pokažite integritet, recite „ne“. Ako bude obavezna, trebalo bi razmisliti o građanskim akcijama: od formiranja fondova koji bi roditeljima koji ne žele da im djeca idu na vjeronauku omogućio da tu



Neko za sobom želi ostaviti mnogo zdrave djece... A neki ljudi za sobom žele ostaviti što više uhapšenih. Ne znam je li Dritan Abazović pročitao „Kanon Leke Dukađinija“, pretpostavljam da jeste. Ipak, na osnovu njegovog javnog ponašanja, rekao bih kako je istinski poznavalac opusa drugog Leke – Leke Rankovića

sobna da sprovede neophodne reforme, da odblokira evropski put Crne Gore u EU… Sve ono, dakle, što ne karakteriše Vladu Zdravka Krivokapića. Bio je dovoljan samo mig neke od zapadnih ambasada i Crna Gora bi dobila takvu vlast. To se nije dogodilo. Zašto? Nemam dovoljno informacija, pa nemam ni odgovor na to pitanje. U svakom slučaju, političku i istorijsku odgovornost za sve što se događa i što će se dogoditi imaće URA. Crna Gora je doživjela ozbiljan civilizacijski slom i jedini način da se odbrani je udruživanje svih suverenističkih snaga. POBJEDA: Koliko je to realno? NIKOLAIDIS: Najgora stvar koja se dogodila DPS-u je to što je preuzela jednu ideju i nije uspjela da je realizuje do kraja. To znači da je na neki način protraćila, devalvirala. Mislim da bi bilo veoma važno najprije revitalizovati ideju evropske, građanske, multietničke, sekularne Crne Gore, a ne samo oporavak suverenističkih partija. Javiće se pokreti, ne nužno i političke partije, koje će imati veoma kritički odnos prema svemu što se događalo od 2006. do danas, posebno prema politici aktuelne Vlade. Društvo prosto vapi za takvim pokretima. Sa druge strane, ostaje da vidimo koliko će hapšenjima koja su neizbježna biti oštećen DPS, kako će i hoće li uspjeti sve to da amortizuju, da li će im poći za rukom da sačuvaju svoje biračko tijelo. Takođe, vidjećemo šta će biti sa SDPom i SD-om… Evo, brzo ćemo imati priliku da provjerimo jesam li samo neutemeljeni optimista koji najavljuje mogućnost formiranja suverenističkih pokreta važnih za očuvanje i usmjeravanje ideje evropske Crne Gore. POBJEDA: Bili biste dio takvog pokreta ili ćete na drugi način raditi na revitalizaciji ideje evropske, građanske Crne Gore? NIKOLAIDIS: Ja sam Vam slon u staklarskoj radnji i teško da biste me mogli poslati na bilo kakav ozbiljan politički razgovor. POBJEDA: Zašto? NIKOLAIDIS: Bojim se da sam mnogo vještiji u vrijeđanju nego u dijeljenju komplimenata. Tamara NIKČEVIĆ

20 Društvo

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Iz Ministarstva zdravlja juče usmeno poslanicima kazali jedne, a Uprava policije izdala zvanične napomene za nove mjere kretanja tokom praznika

Da li da slušamo ministarku ili policiju? PODGORICA - Da nije juče ujutro zakazano konsultativno saslušanje ministarke zdravlja Jelene Borovinić-Bojović, građani Crne Gore ne bi znali da su šetnja i putovanja tokom vikenda i predstojećih praznika dozvoljene. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Borko Bajić, koji je sa ministarkom bio na saslušanju je poslanicima jutros kazao da je dozvoljen izlazak iz domova nakon 22 sata, ali i međugradski saobraćaj 31. decembra kao i 1, 2, 5, 6. i 7. januara. Međutim, Uprava policije se juče oglasila saopštenjem u kome navode da međugradskog saobraćaja nema od petka, 1. januara 2021. godine u 22:00 časova, do ponedjeljka, 4. januara 2021. godine, u 05:00 časova. Oni su naglasili da je za međugradski saobraćaj neophodna dozvola, te da ko nema validnu, neće moći da nastavi putovanje. - Imajući u vidu da je subota, 2. januar, praznik, a nedjelja 3. januar, neradni dan, svakako da je broj lica koja od poslodavca mogu dobiti ovakvu potvrdu značajno manji nego u prethodnom periodu – piše u saopštenju Uprave policije. Poslanici su vjerovatno bili zadovoljni što su iz prve ruke juče ujutro saznali mjere prema kojima će skrojiti planove za vikend i neradne dane, a koje je odobrilo Ministarstvo zdravlja. Ukoliko bi građani, ipak, odlučili da poslušaju Upravu policije – ostali bi kući. Od juče ujutro u 10 časova, kada je ministarka razgovrala sa poslanicima, pa ni nakon 18 sati građani nijesu zvanično obaviješteni o tome kad i kuda mogu da se kreću. Posljednjeg radnog dana 2020. godine kada se planiraju putovanja, odlazak van grada, na selo, vikendicu, hotel, kod prijatelja na more... građani čak ni preko tvitera, omiljenog kanala komunikacije Vlade - nemaju informaciju. Ponovo je ostavljeno medijima i institucijama da tumače koje su mjere na snazi, da li one usmeno saopštene poslanicima ili one koje su objavljene u Službenom listu, jer u Crnoj Gori svaka mjera, odluka ili zakon važi - samo ukoliko je tu i objavljena. Na dostupan broj kabineta Ministarstva zdravlja Pobjedi se niko nije javljao. I, sad, kome vjerovati? J.M.

PODGORICA - U Crnoj Gori je od posljednjeg presjeka registrovano 378 novopozitivnih slučajeva infekcije novim korona virusom, a četiri osobe umrle su od posljedica kovida-19, saopšteno je juče iz Instituta za javno zdravlje. Prijavljen je oporavak kod 467 pacijenata. - Laboratorije Instituta za javno zdravlje, druge javne i

Registrovano 378 novih slučajeva korona virusa, a oporavljeno 467 pacijenata

Preminule četiri osobe privatne laboratorije koje se bave dijagnostikom infekcije novog korona virusa su od posljednjeg presjeka završile analize i Institutu dostavile rezultate za 1.735 uzoraka na novi korona virus među ko-

jima je ukupno registrovano 378 novopozitivnih slučajeva infekcije sa SARS-CoV-2 – saopšteno je iz IJZCGp. Najviše oboljelih je iz Podgorice 149, slijede Bar sa 68, Kotor 22, Nikšić 21, Berane

20, Tivat 17, Pljevlja 17, Cetinje 12, Rožaje 11, Tuzi 10, Herceg Novi i Danilovgrad 9, Kolašin četiri, Budva i Bijelo Polje po tri, Ulcinj, Andrijevica i Petnjica po jedan. Od jučerašnjeg presjeka In-

stitutu su prijavljena četiri smrtna ishoda povezana sa kovid-19 i to kod pacijenata iz Podgorice, Bara i Budve. Preminuli su imali između 79 i 82 godine. Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19

Ministarka zdravlja Borovinić-Bojović optužuje prethodnu Vladu da je ugrozila proce bivši ministar Hrapović je pozvao da se javno ne blamira i saopštio da su pregovarali

Novoj Vladi ostavljeno sve PODGORICA – Bivši ministar zdravlja Kenan Hrapović negirao je optužbe nove čelnice tog resora Jelene Borovinić-Bojović koja je prethodnu Vladu optužila da, ne samo da nije vodili direktne bilateralne pregovore sa proizvođačima vakcina, već da je neuplaćivanjem ugovorenih garancija dovela u pitanje i isporuku doza garantovanih pristupom Crne Gore KOVAKS mehanizmu. Hrapović je saopštio da je Crnoj Gori tek 10. decembra formalno omogućeno da uplati garanciju za vakcinu protiv kovid-19 i to u gotovini, koja iznosi 99.520 američkih dolara. To je, kako je kazao, učinjeno 14. decembra „putem dva klika“. Dodao je da u tome leži sav doprinos novog rukovodstva u ovom resoru, od kojeg je, kaže, očekivao da makar korektno to priznaju i da ne izlažu sebe javnoj blamaži. Aktuelna ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović je na vanrednoj pres konferencije juče u Vladi kazala da je razlog čekanja na vakcine u Crnoj Gori i taj što „prethodna Vlada nije vodila nikakve bilateralne pregovore sa proizvođačima, osim što je potpisana KOVAKS

Bivši ministar saopštio da je Crnoj Gori tek 10. decembra formalno omogućeno da uplati garanciju za vakcinu protiv kovid-19 i to u gotovini. Naveo je da su pregovori o nabavci vakcine vođeni sa Poljskom i pitao Borovinić-Bojović čime je ona konkretno doprinijela u svemu tome

Kenan Hrapović

inicijativa, koja je takođe bila ugrožena.“ Borovinić-Bojović je saopštila da nijesu bile uplaćene državne garancije za KOVAKS te da je to urađeno tek 15. decembra, za što im je bilo ostavljeno samo par dana. - Prethodno Ministarstvo nije vodilo bilo kakve bilateralne dogovore sa pregovaračima EU niti sa pojedinačnm proizvođa-

Jelena Borovinić-Bojović

čima vakcina kao ostale zemlje, koje su još u junu i julu imale potpisane memorandume - naglasila je Borovinić-Bojović.

PROCEDURA

Hrapović je reagujući na navode Borovinić-Bojović saopštio da su postojale zakonske prepreke za izdavanje garancije za podjelu rizika u skladu sa Sporazumom.

- Nakon više upita i učestale komunikacije sa predstavnicima Globalne alijanse za vakcine (GAVI) koja se uvijek odvijala posredstvom Ministarstva vanjskih poslova Crne Gore (što je uobičajena praksa) i uz veliki angažman Stalne misije Crne Gore pri Ujedinjenim nacijama i ostalim međunarodnim organizacijama u Ženevi, Crnoj Gori je tek 10. decembra

omogućeno da uplati garanciju u gotovini (99.520USD), kako bi prevazišli zakonske prepreke i cjelokupan postupak legalno sproveli – istakao je Hrapović. On je istakao da je novoj čelnici resora ostalo samo da taj novac uplati. - Pozivam Vas da kažete šta ste Vi lično uradili po tom pitanju? Da li je ova uplata rezultat pregovora koje ste Vi vodili sa

Što predviđa sporazum sa Kovaksom i kada se uplaćuje ugovorena garancija Crna Gora se prilikom dogovaranja modela nabavke vakcina posredstvom KOVAKS mehanizma odlučila za Opcioni program kupovine koji podrazumijeva i mogućnost naknadnog odustajanja ili smanjenja poručenih doza. Tome se, kako ranije pojašnjeno, pribjeglo zbog činjenice da je razvoj vakcine za novi soj korona virusa SARS-COV-2 još bio u fazi ispitivanja, odnosno postojala je velika neizvjesnost u pogledu same proizvodnje i dostupnosti vakcina. Alternativa je bilo prihvatanje Obaveznog programa kupovine koji je podrazumijevao uplatu avansa od 15 odsto ukupne vrijednosti porudžbe bez

mogućnosti smanjenja doza, odnosno povrata uplaćenog avansa. Opcioni model podrazumijeva nabavku vakcine po inicijalnoj cijeni od 10,55 dolara po dozi (uz mogućnost naknadne korekcije). Prema njemu svaka od zemalja učesnica ima obavezu da avansno uplati 30 odsto od ukupne procijenjene vrijednosti nabavke. Ostatak u iznosu od 70 odsto od ukupne procijenjene vrijednosti nabavke, uplaćuje se naknadno u skladu sa zaključenim ugovorima sa proizvođačima vakcina, a do pokrivanja (ispunjenja) ukupne ugovorene količine. U slučaju da iz nekog razloga dođe do naknadnog

odustajanja od ugovorene porudžbine od strane zemlje učesnika, predviđena je opcija podjele rizika, gdje bi učesnica kroz Garanciju o podjeli rizika snosila minimalne troškove od 0,40 dolara po dozi. Kovaks inicijativi je pristupilo više od 170 država svijeta a u okviru njega se Crnoj Gori omogućava da pod jednakim uslovima i u istom vremenskom intervalu sa drugim zemljama učestvuje u raspodjeli obezbijeđenih doza vakcina. KOVAKS je dao mogućnost svim zemljama učesnicama da pod jednakim uslovima i u jednakim količinama (proporcionalno broju stanovnika)

imaju pristup vakcinama kada budu dostupne. Svaka od država ima mogućnost da pokrije između 10 i 50 odsto stanovništva vakcinom, a maksimalno je moguće pokriti do 20 odsto stanovništva sve dok svaka od država učesnica ne ispuni tu kvotu. Finansijska garancija je druga finansijska obaveza koja mora biti ispunjena kako bi se potvrdilo učešće u programu KOVAKS. Ovaj dokument je potrebno obezbijediti do trenutka zaključivanja poslova sa proizvođačima vakcine od strane GAVI-ja, a nadamo se da će se do tada prevazići zakonske prepreke.

Predsjednica Vrhovnog suda prekinula sporni treći mandat koji je trebalo da joj traje do 2024. godine PODGORICA – Predsjednica Vrhovnog suda Vesna Medenica, čiji treći sporni mandat je trebalo da traje do 2024. godine, podnijela je juče ostavku na tu funkciju, navodeći da time daje posljednji doprinos i lični pečat rješavanju pitanja izbora predsjednika Vrhovnog suda. - Od presudnog je značaja da Crna Gora ne nazaduje u odnosu na ranija dostignuća, koja je postigla u reformi pravosuđa. Kao što sam se u dosadašnjoj karijeri iskreno, profesionalno i odgovorno odnijela prema

Medenica podnijela ostavku svakom otvorenom pitanju, pružam posljednji doprinos i lični pečat rješavanju pitanja izbora predsjednika Vrhovnog suda. Izražavam visok stepen sumnje zbog sveukupnog društvenog konteksta, ali istovremeno i nadu da će vrijeme pokazati da je prestanak funkcije predsjednika Vrhovnog suda jedino nedostajao u ostvarivanju rezultata, koji će voditi mjerljivom napretku

Crne Gore u pridruživanju Evropskoj uniji– kazala je ona u saopštenju povodom ostavke. Na čelo Vrhovnog suda do izbora novog predsjednika biće zamjenica Medenice sutkinja Stanka Vučinić. Dio javnosti dugo je kritikovao prošlogodišnji izbor Medenice za treći mandat, tvrdeći da se time krši ustavna odredba prema kojoj ista osoba može biti birana za tu funkciju najviše dva puta.

I EK je bila zabrinuta zbog imenovanja visokih funkcionera u pravosuđu, jer je Sudski savjet između 2019. i početka 2020. godine ponovo imenovao sedam predsjednika crnogorskih sudova, uključujući i Medenicu - na treći mandat. Negodovala je Grupa država protiv korupcije (GRECO) Savjeta Evrope, preporučujući Crnoj Gori da ograniči prekomjernu koncentraciju ovlašće-

nja u pravosuđu. Iz Udruženja pravnika su Pobjedi juče kazali da su više puta ukazivali na neustavnost trećeg mandata. Na sjednici Vrhovnog suda prošle godine jednoglasno je, glasovima 18 sudija podržana kandidatura Medenice za novi, treći mandat. Bila je jedina kandidatkinja. Preporučili su Sudskom savjetu da je prihvati, uz ocjenu da „je u prethodnom mandatu

Društvo

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Održano konsultativno saslušanje ministarke zdravlja Jelene Borovinić-Bojović Najviše aktivnih slučajeva je u Podgorici 4.380, Baru 686, Nikšiću 658, Budvi 488, Bijelom Polju 446, Cetinju 435, Pljevljima 335, Beranama 328, Kotoru 240, Herceg Novom 171, Tuzima 137, Danilovgradu 105, Kolašinu 105, Rožajama 71, Tivtu 67, Ulcinju 31, Mojkovcu 30, Andrijevici 21, Plavu 19, Šavniku 18 i Plužinama i Žabljaku po 15 i Petnjici 7.

es nabavke vakcine,

e na gotovo Paket podrške EU i plan vakcinacije Borovinić-Bojović je saopštila da je Evropska komisija nedavno usvojila paket od 70 miliona eura za rani pristup EU kovid19 vakcinama na Zapadnom Balkanu, pa će Crna Gora i na taj način dobiti svoj dio. Navela je da posljednjih dana veoma intenzivno Ministarstvo radi sa EU i potpisanom KOVAKS inicijativom i sa drugim relevantnim proizvođačima, „kako bi što prije dobili sertifikate, koji će se uputiti Agenciji za ljekove, kako bi se vakcina registrovala u Crnoj Gori“. -Hrapović je na to kazao da ministarka reciklira staru informaciju koju je Crna Gora dobila od „Evropske komisije o njihovoj namjeri da osim pomoći koju su nam uputili tokom kovid krize, žele finansirati i nabavku određenih količina vakcina.“

GAVI-jem ili je prosto rezultat profesionalnog odnosa bivše vlasti prema potrebama građana u trenutku kada je bilo izvjesno da će neko drugi ubirati plodove mukotrpnog rada na pregovorima. Najmanje što se moglo očekivati od Vas je da budete korektni i priznate koliko je Vaš doprinos minoran u cijelom postupku - obrazložio je Hrapović. Hrapović je podsjetio da je 15. oktobra potpisao Sporazum o preuzetoj obavezi po modelu opcione kupovine 248.800 doza vakcina protiv kovid-19 (koja bi pokrila 20 odsto stanovništva Crne Gore). - Shodno Sporazumu, 16. oktobra od strane ZU Apoteke Crne Gore „Montefarm“ izvršena je uplata avansa za kupovinu vakcine protiv kovid-19 u iznosu od 771.280 USD na žiro-račun THE GAVI ALLIANCE - naveo je on.

PREGOVORI SA POLJSKOM

Borovinić-Bojović je na presu kazala i da, kada je u pitanju KOVAKS inicijativa, svi pregovori koje je vršila prethodna Vlada, a do dolaska ove Vlade nijesu dovedeni do kraja. - Tako je i doveden u pitanje memorandum sa KOVAKSOM jer prošla Vlada nije vršila preostvarila izvanredne rezultate“. Sudski savjet je utvrdio da ispunjava sve Ustavom i zakonom predviđene uslove za izbor. Medenica je u Skupštini za predsjednicu Vrhovnog suda, prvi put izabrana 19. decembra 2007. godine, a na prijedlog tadašnjeg predsjednika države (Filipa Vujanovića), predsjednika parlamenta (Ranka Krivokapića) i premijera (Željka Šturanovića). Sudski savjet je tajnim glasanjem, a na jednoglasni prijedlog Opšte sjednice Vrhovnog suda, ponovo izabrao Medenicu za predsjednicu 26. jula 2014. godine. N.Đ.

govore i mi smo morali hitno da uspostavimo konekcije da bi vakcinacija što prije počela – kazala je ona. Hrapović je odgovorio da su prethodna Vlada i Ministarstvo zdravlja već razgovarali i sa drugim državama o nabavci vakcina. - O tome postoji zvanična komunikacija, a šta Vas sprečava da dođete do krucijalnih informacija i izbjegnete javnu blamažu, nije mi jasno. Stoga, radi građana Crne Gore a ne radi Vas, treba znati da je Crna Gora još tokom avgusta komunicirala sa predstavnicima Ambasade Republike Poljske u Podgorici i jasno iskazala zainteresovanost da se dodatne količine vakcina, kada budu proizvedene i odobrena njihova upotreba, nabave preko Poljske, kao članice EU, za crnogorske stanovnike. Od tada nije bilo kontakata dok nije postala izvjesnija proizvodnja vakcina. Nakon što je sada izvjesnije, Poljska je, razumio sam, ovih dana ponovo informisala o njihovoj namjeri da se preko njih obezbijede određene količine vakcina - naveo je Hrapović koji je pitao ministarku da li je ponuda rezultat njene inicijative iz avgusta ili „samo splet srećnih okolnosti da sebe predstavite kao odgoK. J. vornu i radnu osobu“.

Vesna Medenica

Za dane praznika nema policijskog časa, dozvoljen međugradski saobraćaj

PODGORICA – Izlazak iz domova nakon 22 sata i međugradski saobraćaj u Crnoj Gori biće dozvoljen 31. decembra, 1, 2, 5, 6. i 7. januara, rekao je juče pred Odborom za zdravstvo, rad i socijalno staranje državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Borko Bajić. Odbor je juče održao konsultativno saslušanje ministarke zdravlja Jelene Borovinić-Bojović. Sjednici nijesu prisustvovali predstavnici opozicije. Ministarka zdravlja je kazala da se epidemiološke mjere donose na prijedlog Instituta za javno zdravlje, a da je Savjet formiran pri Vladi zadužen za implementiranje mjera. Ona je kazala i da se Nacionalno koordinaciono tijelo nije rukovodilo preporukama IJZ-a.

I.ŠLJIVANČANIN

infekcijom od početka juna mjeseca iznosi 672, a od početka godine 681. Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj oporavljenih ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovid-19 u Crnoj Gori iznosi 8.808. Od početka godine ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije novim korona virusom je 47.782.

PACIJENTI

Prema riječima Borovinić-Bojović, 80 odsto pacijenta ,,rješavano je na nivou primarne zdravstvene zaštite“, a podataka o tome nema. - Građani nijesu bili dovoljno informisani o koroni. To što je neko ponavljao ruke, distanca, maska nije dovoljno, jer im nije objašnjeno što to znači – rekla je ona. Ona je najavila da će ubrzo raspisati konkurse za mjesta direktora Domova zdravlja i bolnica. Govoreći o stanju u Opštim bolnicama u Nikšiću i Baru, Borovinić-Bojović je kazala da je u Nikšiću u trenutku njene posjete bilo 106 hospitalizovanih pacijenta. - Više od 80 odsto pacijenata je preko 65 godina starosti i to govori o ozbiljnosti situacije kada je u pitanju starija populacija - kazala je Borovinić-Bojović. Kada je u pitanju OB u Baru, ona je kazala da nije bio veliki

Konsultativno saslušanje ministarke zdravlja Jelene Borovinić-Bojović

broj ljekara uključen u rad sa kovidom. - Nosioci posla su bili sve jedni te isti ljekari. Ja sam pitala direktora bolnice u Baru zašto je to tako, on mi je odgovorio da drugi ljekari koji su obaviješteni o tome nijesu htjeli da rade svoj posao - navela je Borovinić-Bojović dodajući da je ona odredila sedmodnevne smjene ljekara.

NOVAC SA RAČUNA

Na pitanje Branke Bošnjak što je sa računom na koji su donirana sredstva za suzbijanje epidemije, ministarka je odgovorila da je već prvog dana svog mandata tražila informacije o računu NKT-a i da je sve uplate, isplate i rashode sa tog računa dobila okvirno i da

Za ugostiteljske objekte mjere se ne mijenjaju Što se tiče ugostiteljskih objekata Borovinić-Bojović je rekla da nema diskriminacije. - Ako budemo posmatrali zemlje u regionu i svijetu, isti je standard. Izuzimajući Srbiju koja je donijela mjere 29. za 30. ili 31. decembar sa kojom se ne bih upoređivala jer mi imamo jasne principe i standarde i jednostavno svuda u svijetu ste imali čak i situaciju kompletnog lokdauna - poručila je ministarka. Na razgovorima sa ugostiteljima i predstavnicima Privredne komore koji su, kaže, bili dobri i konstruktivni, dogovorili su se okvirno da će analizirati sve njihove sugestije i zahtjeve koje su uputili.

ne postoje tragovi o pojedinim uplatama. - Ja sam sve te informacije predala Ministarstvu finansija i to

U slučaju popunjenosti bolničkih kapaciteta 75 odsto, mora biti lokdaun Na pitanje potpredsjednika Skupštine Strahinje Bulajića koliko su popunjeni bolnički kapaciteti i postelje opredijeljene za kovid, Borovinić-Bojović je odgovorila da je popun-

Erste dobrotvorni dan

jeno 67 odsto od predviđenih 75 odsto. - U slučaju popunjenosti od 75 odsto mora biti proglašeno zaključavanje na nivou cijele države - pojasnila je Borovinić-Bojović.

je već u proceduri - kazala je Borovinić Bojović. Ministarka zdravlja je rekla i da je desetak dana prije izbora sa računa NKT usmjereno 1,2 miliona eura za bolnice u Beranama, Cetinju i Baru iako je u njima tada situacija bila stabilna. Ona je naglasila da u rješenju koje je napisano u Ministarstvu zdravlja za sadašnju Komisiju, kao i za Savjet piše da nema materijalne nadokande članovima ta dva tijela. N.K.

Vanredna konferencija za novinare povodom pristizanja vakcina protiv korona virusa u Crnu Goru

Za NVU „Zagrli srcem Martin i Andrija“ 3.440 eura

Prve vakcine krajem januara za starije od 80 godina i zdravstvene radnike koji se bore protiv korone

PODGORICA – Zaposleni Erste banke i Erste banka su sakupili 3.440 eura donacija koja će biti usmjerena nevladinom udruženju „Zagrli srcem Martin i Andrija“ iz Bijelog Polja.

PODGORICA - Prve vakcine će u Crnu Goru stići krajem januara, kada će i početi vakcinacija protiv korona virusa, a prvo će biti vakcinisani oni u staračkim domovima i zdravstveni radnici na prvoj liniji borbe protiv korona virusa, kazala je jutros na vanrednoj konferenciji za novinare ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović.

- Nova godina je praznik darivanja, a u ovoj čudnoj godini morali smo mijenjati i način na koji darujemo. Lijepu tradiciju Erste dobrotvornog doručka, kada kuvamo za kolege i odvajamo novac za humane inicijative na okupljanju krajem decembra, odložili smo za neki prikladniji trenutak i organizovali Erste dobrotvorni dan. Ipak, to nije uticalo na solidarnost i humanost kolega, pa smo ovog puta sakupili do sada najveći iznos - rekla je Dragana Crvenica, direktorica Službe komunikacija u Erste banci. N.K.

Ona nije precizirala od kog proizvođača i koliko će vakcina tada stići u Crnu Goru, jer Ministarstvo osim KOVAKS inicijative, vodi i bilateralne pregovore sa relevantnim proizvođačima kao i sa predstavnicima EU. Takođe, nedavno je Evropska komisija usvojila paket od 70 miliona eura kojim se omogućava rani pristup vakcinama protiv kovida-19 zemljama Zapadnog Balkana.

- Imamo razgovore ne samo sa EU i KOVAKS već i sa više drugih relevantnih proizvođača tako da se ne bih danas izjasnila koja će vakcina doći u Crnu Goru. Ono što je važno je da mora biti bezbjedna i efikasna i sa dobrim kvalitetom - kazala je ministarka Borovinić-Bojović Ona je naglasila da je fokus stavljen na ranjive grupe, a to je prvo starija populacija - stariji od 80 godina, nakon toga se starosna granica primiče 65-oj



U toku su razgovori ne samo sa EU i KOVAKS već i sa više drugih relevantnih proizvođača

godini imajući u vidu komobirditet. Prvo će se vakcinisati u staračkim domovima i zdravstveni radnici u prvoj liniji odbrane borbe protiv korona virusa. Ministarka je kazala da je vakcinacija dobrovoljna i da informacije sa terena govore da se odnos prema njoj od oktobra u Crnoj Gori mijenja na bolje. - Imajući u vidu da je vakcina jedini kauzalni lijek raduje nas situacija da pristiže, i dobar odziv građana - kazala je ona. Direktor Instituta za javno zdravlje Igor Galić je kazao da je Akcioni plan upravo završen i da ga je protekle dvije nedjelje radio multidisciplinarni tim te da će 31. decembra biti konačan i kompletiran. Dokument ima za cilj da upravlja nacionalnim odgovorom Crne Gore za uvođenje kovid vakcine. J.M.

Susreti

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

U PRVOM LICU: Kotoranka Milena Mila Moškov

Meštrina od dobrotske čipke

esto se pitam što je ono što je teško pronaći, a nemoguće zaboraviti? Valjda u tom traganju nastaje ljepota i tu moja sklonost traži slobodu i nastoji dotaći čaroban svijet iznad našega.

Osjećam potrebu da našu jedinstvenu čipku zaštitimo na najvišem nivou i budemo prepoznatljivi, kao što smo bili 1910. u Beču na tamošnjoj izložbi. Ako ne otvorimo vrata naše riznice sa bogatom ostavštinom i ne pokažemo je, to je skoro kao da je i nemamo, kaže Milena Mila Moškov Kotoranka Milena Mila Moškov s ljubavlju radi tradicionalnu dobrotsku čipku, koja je nematerijalno kulturno dobro na nacionalnom nivou. Kaže da su energija, znanje, tačnost i koncentracija jednako važni u stvaranju ,,bijelog zlata“, a najdragocjenija joj je reakcija ljudi kad vide urađeno jer tada zna da su vrijedili beskrajno strpljenje i rad. O izradi čipke sa Milom smo razgovarali ,,slovo po slovo, ili ,,bod po bod“, a priču začinili ,,retićelom“. O čipkarstvu, ali i o poeziji, porodici i Boki govorila nam je onako kako vještim rukama i stvara čarobne i tanane slike od ,,bisernih niti“ – otmeno, tečno, nježno, precizno i strpljivo.

ama je najzaslužnija za moje umijeće izrade dobrotske čipke. Željela je da mi znanje prenese onako kako su to tradicionalno žene radile u čipkarstvu. Dobrotska čipka se radila u cijeloj Boki, a pretpostavlja se da je izrada krenula na samom početku 14. vijeka u Dobroti, za potrebe tadašnje vlastele. U periodu kad sam sticala prva znanja u izradi dobrotske čipke, nijesam ni bila svjesna prave vrijednosti tog ,,bijelog zlata“, kako je mama nazivala vještinu izrade čipke ,,na iglu“. Sjećam se da je sve moralo biti besprijekorno tačno i svaki ponat (bod) se morao jasno vidjeti. Često sam morala raditi sve ispočetka jer kod ove tehnike nema ,,paranja“ ako se pogriješi. Izrada je jako zahtjevna i spora, a ja sam u tom tinejdžerskom uzrastu željela da što prije završim rad, tako da su i greške bile nezaobilazne.

nergija, znanje, preciznost i strpljenje su jednako važni u procesu izrade. To sam, u potpunosti, shvatila tek u starijoj dobi. Sad razumijem svaku maminu riječ i izričitost u besprijekornosti izrade koju je zahtijevala. Dugujem joj bezgraničnu zahvalnost na istrajnosti u tačnosti i preciznosti, jer baš to je okosnica u izradi. Danas isto to zahtijevam kod mojih početnica sa pažljivo biranim riječima i sa puno strpljenja.

irenje umijeća izrade dobrotske čipke je jako važan segment. Raduje me postojanje interesovanja za izradu dobrotske čipke kod mlađih od mene. Za sticanje osnovnog znanja za izradu ove čipke potrebno je oko 30ak sati. Počinje se postavljanjem motiva, učenjem osnovnih ponata (bodova) i ukrasa. Za ,,oslobađanje“ izrađene čipke i odvajanje od motiva potrebno je, takođe, dosta strpljenja.

radicija nalaže da se slijede određene vrste ponata (bodova), konca, platna, igle i motiva. Najčešće se koristi sedam-osam različitih ponata, a u kombinacijama je to prilično veći broj. Tu je i veliki dio ukrasa koji su karakteristični za čipku ,,na iglu“. Motivi su uglavnom geometrijski sa ucrtanom ,,šarom“, preslikane rozete sa crkava ili ornamenata sa kapetanskih palaca. Dobrotska čipka se radi kao samostalna ili popunjavanjem šupljine u lanenom platnu tzv. ,,reticella“ takođe tehnikom ,,punto in aria“ (bod u zraku).

etićela je preteča čipke na iglu. Izrađuje se tako što se izvlačenjem niti iz lanenog platna stvara šupljina koja se popunjava zračnim bodom, stvarajući motiv. Radi se bez nacrta i bez podloge, preslikavanjem već izrađene čipke.

žur koji prati motiv na rubnom dijelu čipke, oltarnika, misne košulje ili pokrivače za glavu, a koji oponaša nisku bisera, jedna je od karakteristika dobrotske čipke. Izrada obiluje motivima koji se ponavljaju u nizu ili naizmjenično sa mnoštvom ukrasa, kao što su pikoi (picot), rozete, sunašca i drugi.

P Motivi se razlikuju, iako su geometrijski, zatim i debljina konca i izrada ukrasa. Postavka je, takođe, nešto drugačija. Postoji još jedna ogromna razlika - u podršci institucija, valorizaciji i ponudi u turizmu, kao i zaštiti UNESCO-a.

ragocjenost dobrotske čipke vidim kroz osjećaj kad sama nacrtam motiv, izradim ovom tehnikom i vidim reakciju ljudi kojima je pokažem. Tada znam da je beskrajno strpljenje i sve vrijeme koje je utrošeno, jednostavno, vrijedilo. Mali fragment čipke ili neki najsloženiji traže jednaku preciznost i znanje, razlika je samo u dužini utrošenog vremena.

zrada ove dvije ,,tehnike“ je izuzetno zahtjevna i spora. Radi se skoro uvijek sa bijelim pamučnim koncem i malom iglom bez vrha. Rijetko se radi crna čipka jer je izuzetno naporna za oči. Izrađena čipka se vezuje za laneno platno, kao rubna ili kao umetak. Tome svjedoči sačuvana, bogata kolekcija čipke u crkvi Sv. Eustahije u Dobroti, u Crkvi Sv. Gracija na Muu i brojni primjerci u privatnim kolekcijama kapetanskih palaca. asljeđe nas obavezuje da koristimo specifičnosti u izradi dobrotske čipke u odnosu na ostale poznate i priznate čipke u svijetu. Odlaskom u Veneciju, na usavršavanje tehnike izrade ,,čipke na iglu“ ili veza, posredstvom Zajednice Italijana iz Kotora, otvorila su mi se mnoga vrata u ovoj oblasti.

stinska moja sreća je moja porodica. Imam dva sina, nevjestu, dva unuka i unuku.

tmenost ove čipke se ogleda upravo kroz sićušne ukrase koji stvaraju prozračnost i privlače pažnju svojom vazdušastom igrom. Dobrotska čipka je bila dio ruha bogatijih porodica koje su mogle priuštiti sebi takav raskoš.

ad sa iglom je najbolji kada se radi u kontinuitetu. Moj prvi rad bio je u gimnazijskim danima. Školovanje, kasnije porodica i posao nijesu mi ostavljali dovoljno slobodnog vremena za ovaj zahtjevni zanat. Odlaskom u penziju ozbiljno sam se prihvatila igle i nešto više od 10 godina u kontinuitetu izrađujem čipku.

no što osjećam dok stvaram, pratim i primičem se kraju izrade, je predivan osjećaj i misli mi već putuju ka sljedećem radu. Vid zna, od umora, da se zamuti. Oči ,,slušaju“ dva-tri sata sa naočarima na dnevnoj svjetlosti, a onda se pomognem lupom još koju uru. Trudim se da motivišem što veći broj žena i da postanemo prepoznatljivi po umijeću izrade.

T D

obrotska čipka je umjetnost, mogućnost kreacije je ogromna. Najdraži su mi radovi: ,,papučice“ za moju unuku, trodimenzionalni cvijet i jedrenjak ,,Splendido“ kojim je Ivo Vizin prvi put oplovio svijet. Izdvajam i ključ grada Kotora koji može postati autentičan suvenir.

urizam nam je donio saznanje da se traže fragmenti dobrotske čipke, kao detalji za odjeću, poput aplikacije, kao nakit (naušnice) ili kao prigodan, autentičan poklon iz našeg regiona. To je ohrabrenje u smislu oživljavanja i valorizacije naše dragocjenosti. Ako ne otvorimo vrata naše riznice sa bogatom ostavštinom i ne pokažemo je - to je skoro kao da je i nemamo.

likarstvo, kaligrafija i filigranska izrada u srebru i bakru su moje ,,baterije“. To je samo nastavak veza sa nešto drugačijim materijalom. Izazovi ovih radova su jako isprepleteni. Spleli su ih ljepota Boke i život u ovom prostoru.

dluka o tome da želiš biti koristan i nesebičan donosi radost izradom koja ne poznaje dužinu potrošenog vremena. Najduže sam radila kratku, prozorsku zavjesu, skoro č e t i r i g o d i n e, a n a j k ra ć e trodimenzionalnog leptirića - pet dana.

Osjećam potrebu da našu, jedinstvenu čipku zaštitimo na najvišem nivou i budemo prepoznatljivi, kao što smo bili 1910. u Beču na tamošnjoj izložbi.

itne karakteristike, različitosti i sličnosti naše čipke sa ostalima, najbolje se mogu vidjeti na međunarodnim festivalima čipke. Dobrotska je najsličnija venecijanskoj, paškoj i primoštenskoj po načinu izrade.

rene li jugo ili bura, kiša ili sunce, inspiraciju pokrenu boje u Boki. More, Pestingrad ili Zanovetni školjic, plijene postojanjem i skoro je nemoguće odoljeti pokušaju da to zadržite i sačuvate za sebe. Posejdon je odavno tu umiješao prste.

tnologija i poezija, izgleda, imaju zajedničku nit i razboj za tkanje. Jedna prednjači u stvaranju čarolije od čipke, druga tka stihove. Motivi u mojoj poeziji su obični, unutrašnji, životni, spoljni, oku ugodni… Poeziju možete nositi u sebi svuda i u svakom trenu. Zbirka pjesama ,,Zalančana tuga“ je slika perioda života, naslikana riječima.

odrška mi dolazi od djece, u svim oblicima mojih aktivnosti. Oni su uvijek tu za mene, sa korisnom sugestijom, pohvalom, nabavkom materijala, uglavnom u Italiji. Njihovo mišljenje prihvatam i poštujem.

otor je grad sa velikim kulturnim nasljeđem i bogatom pomorskom tradicijom. Sve je tu u škrinji sa patinom minulih vremena. Jako puno se njeguje porodična tradicija.

fekte u predstavljanju Kotora, Boke i Crne Gore, kroz kulturu, nećemo postići samo teškim radom, nego i dobrim rezultatima. Želim da Vam se zahvalim što ste odškrinuli moja vrata. Moje želje za sljedeću godinu su da se ponovo vrati osmijeh na lica svih ljudi, a naša družina da postane članica Svjetske organizacije čipkarstva. R.USKOKOVIĆ-IVANOVIĆ

Sudbine D. MALIDŽAN

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Ivan Ćorović, košarkaški reprezentativac koji je u zamahu uspjeha sportske dvorane zamijenio bolnicom

Šampion na terenu i u životu PODGORICA - „Znaš kako se postaje šampion? Izađeš na teren kad je najteže i pobijediš“ – ova, dobro znana i citirana filmska replika umnogome uokviruje životni put Ivana Ćorovića: ljubav prema košarci, Zvezdi, reprezentaciji i, što je najvažnije, njegov najveći životni trijumf. Jer, on jeste ostao šampion, čak i onda kada se parket velikih dvorana „preselio“ u bolničke sobe. Zbog toga nije greška ni reći da je proteza koja je zamijenila njegovu nogu velika kao pehar Evrolige ili NBA prsten. Ivanova priča je netipična, sportska, a prije svega herojska. Izgubiti dio tijela u 22. godini breme je koje bi povilo mnoga leđa, ali ne i njegova.

POČETAK

Rođeni Nikšićanin kao klinac počeo je da trenira u omladinskom košarkaškom klubu Montenegro, kao jedan u moru vršnjaka sa istim željama. Neupitni talenat brzo je došao do izražaja, pa je već nakon dvijetri godine bio primijećen. - Kada sam napunio 15 godina, počeli su da pristižu pozivi iz raznih klubova, a najviše interesovanja za moju igru pokazivali su Budućnost i Crvena zvezda. Sa Budućnošću nije došlo do dogovora zbog određenih nesporazuma sa rukovodstvom kluba, a onda sam otišao u Beograd na probu – počinje Ivan za Pobjedu svoju životnu priču. Član kadeta Zvezde postaje sa 16 godina, a potom u juniorskom dijelu karijere kapiten tima. - Na kraju sezone krenula su reprezentativna okupljanja, a u ekipi selektora Nebojše Bogavca postao sam i kapiten juniorske reprezentacije Crne Gore. Te godine uzeli smo zlatnu medalju na Evropskom prvenstu B divizije u Skoplju – priča Ivan. Medalje i uspjesi krunisale su tinejdžerski uzrast ovog mladića. Sa nepunih 18, kroz osmijeh i skromno kaže, toga nije bio svjestan. Međutim, pored sjaja i blještavila početnih uspjeha, Ivan je ubrzo morao da se suoči i sa prvim ozbiljnijim problemima. I nijesu to samo bile prolazne teškoće, poput neigranja u prvom timu ili lakših povreda, kroz kroje prolaze skoro svi njegovi koškarkaški vršnjaci. Život ga je stavio pred mnogo ozbiljniji izazov. Na mala vrata u Ivanov svijet ušle su zdravstvene tegobe. Prvi simptomi bolesti

počeli su da se javljaju malo poslije punoljetstva, nakon što je potpisao prvi profesionalni ugovor za FMP-om, Zvezdinom filijalom za razvoj mladih igrača. U tom periodu imao je pravo da igra još polusezonu za juniore Zvezde. - Odigrao sam uspješno, a tada su počeli i prvi simptomi bolesti, za koje nijesam u tom momentu znao šta predstavljaju. Otok od koljena, bol – priča Ivan, otvarajući se lagano, kao da prepričava radnju filma, čiji je bio puki posmatrač. Misleći da je u pitanju samo hematom, nastavio je da igra narednih osam mjeseci. Brojne analize i ljekarska istraživanja pokazivali su i dalje da je problem bezazlen, a zanemarujući tegobe, izgarajući u želji da terenu i drugovima preda najbolji dio sebe, Ivan je osvojio i juniorsko prvenstvo Srbije, sa veoma važnom rolom. Uporedo, sa reprezentacijom, koju je tada predvodio Dušan Dubljević, igrao je Evropsko prvenstvo. - Pobjeda koja nam je donijela opstanak bila je neizvjesna, gubili smo 57 sekundi prije kraja. Međutim, uspjeli smo da uvedemo utakmicu u produžetak i trijumfujemo. Nakon što su se utisci slegli, odlučio sam da pogledam snimak. Tada, kada sam vidio sebe kako trčim, postao sam svjestan da zaista imam problem – nastavlja Ivan.

ČELIČNA VOLJA

Poput dječije klackalice, život pravi vrtoglave skokove, a njegov je uslijedio pošto ga je otac, na svoju ruku, poveo kod drugih ljekara po alternativno

mišljenje. Tumor u butini kao da pokazuje zube čak i kada predstavlja tek mastilo na papiru, a prvobitno stanje šoka, uspjela je da nadigra čelična volja. Zbog toga, brojne hemioterapije i operaciju, Ivan je posmatrao kao manji pad forme. - To nijesu stvari koje se događaju svakog dana, naročito ne mladim ljudima, sportistima. Ali, bolest ne bira, ona je svačija, a meni se desila – rekao je Ivan. U početku nije ni bio svjestan kakav problem ima, pa je zbog toga i bio mnogo hrabar. To je dalo snagu njegovoj porodici. - Kroz sve procese bolesti bilo je teških momenata, ali to je život. Znao sam da su ljudi bivali i u težim situacijama, ostajali stameni i nastavili da se bore i žive – objašnjava on staloženo i smireno, toliko da vas zapeče savjest zbog svih onih slonovski projektovanih pro-

blemčića, koje sebi tako uzdižemo na pijedastal nerešivosti. Hrleći ka naprijed, činilo mu se da je sve išlo kako treba. Zbog toga ga je i talas koji je došao nenajavljeno ošamario jače. - Pošto sam završio sa hemioterapijama, mislio sam da je to to. Izvukao sam taj prvi nalet na mišiće, mentalnu snagu. Kada se bolest opet aktivirala, uslijedio je moj najveći lom. Bio sam siguran da sam pobijedio, a to otkriće mi je bilo jedno od najtežih životnih trenutaka – priča Ivan. Već treći put, kada su rezultati u martu ove godine pokazali da se tumor vratio, znao je da je posljednji korak amputacija, pa se psihički spremao i na tu soluciju. - Podnio sam to onako kako sam znao. Život je to nanio, tako je moralo da bude – nastavlja Ivan priču bez zere srdžbe

Klub ga otpisao u najtežim trenucima Profesionalni ugovor sa klubom Crvena zvezda raskinuo je, dobro se sjeća, 31. avgusta 2017. godine, u momentu kada je igrao odlično, a i u školi postizao dobre rezultate. Ivan ne želi da vjeruje da ga je klub otpisao onda kada su stvari krenule da se odvijaju nepovoljno po njega, ali ta stvar ostaje kao velika enigma. - Ne bih da griješim dušu, ali na kraju je ispalo djelimično tako. Oni su radili analize, a sada ne mogu da znam jesu li rađene pogrešno. Nadam se da ljudi sa kojima sam razgovarao, bar zbog njihovih porodica i savjesti, nijesu bili svjesni problema koji imam. Ne želim da vjerujem da bi neko bio toliko hladan prema takvom problemu. Ispalo je da su imali svu dokumentaciju, a ugovor je raskinut. To će ostati tajna koju neću otkriti, a neću se ni truditi da saznam – bez imalo ozlojeđenosti ispričao je Ivan.

Ivan Ćorović u dresu reprezentacije Crne Gore na Evropskom prvenstvu A divizije do 20. godine

na život i sudbinu. Divljenje zbog činjenice koliko je jak, Ivan je primio sa djetinjim osmijehom. Sebe tako ne doživljava, već smatra da postupa onako kako treba. Jer, pozitivan stav zna da bude jači od bilo kog analgetika. - Nogu ne možemo vratiti, zamijenila je proteza i idemo dalje. Sada, kada pođem u kafanu uvijek mogu da se izvučem na staru poštapalicu – popij, na dvije si noge došao. Ja kažem – nijesam, Boga mi, nego na jednu. Moramo se šaliti – ističe sa osmijehom Ivan. Svjestan je da ima mnogo težih slučajeva, osoba kojima su potrebni asistenti. On samostalno funkcioniše i ne smatra da ima neki problem. - Zadovoljan sam što je ovako, moglo je i gore – hrabri on. Desi se, dosta puta, da uhvati pogled ljudi na njegovu protezu. Pojedini se i začude kako hoda, pa se ponekad osjeti kao vanzemaljac. - Čak bude i simpatično, nema kod nas mnogo ovakvih slučajeva. Ljudi koji me poznaju su svikli, smatraju me punopravnim članom društva, a ja se tako i osjećam. Vidio sam da je narod mnogo spreman da pomogne. Kada je muka svi se nađu, a to je jedna od najljepših karakteristika naših ljudi – priča on.

STUDENT

Razgovor prekida zvuk na telefonu – podsjetnik na akademske obaveze. Jer, on je uspješan student druge godine Mašinskog fakulteta. Do njega su ga, kaže, doveli razgovori sa djevojkom i starijim drugovima, ali i ljubav prema matematici. - Pronašao sam se i zadovoljan sam, mada, da ste me pitali kada sam imao 15 godina nešto vezano za Mašinski fakultet, sigurno je da bih rekao da me ne zanima – ističe Ivan. Iako je mislio da je reprezentativni dres položio na policu uspomena, sport je opet našao način da uđe u njegov život. Za to je zaslužan poziv profesora Igora Tomića iz Paraolimpiskog komiteta. - Počeo sam da se bavim atletikom – bacanjem kugle i koplja. U mojoj kategoriji postoje i velika takmičenja a, ako bog da, planiram da učestvujem na mnogim od njih – Evropskom i Svjetskom prvenstvu, Olimpijskim igrama. Na svima od njih učestvuju ozbiljni sportisti, a u našem paraolimpijskom komitetu se zaista mnogo i kvalitetno radi - govori nam u jednom dahu, vidno

Penzija odbijena jer „nije imao metastaze“ Ivan je aplicirao za invalidsku penziju. Išao i na komisiju, ali je kao odgovor stiglo samo rješenje da je odbijen jer pravo na penziju stiču samo osobe koje su imale i metastaze. U obrazloženju, kako kaže, nije navedeno ni da mu je noga amputirana. - Ljudi oko mene govorili su mi da uhvatim „vezu“, jer su te penzije ostvarivali i ljudi sa mnogo manjim problemom od moga. Ja to nijesam želio. Uložio sam žalbu i tužbu i čekam. Više iz prnincipa, kako bi se svijest bar malo promijenila. Razumijem da se svako bori za egzistenciju, ali bi bilo u redu da ljudi koji imaju problem dobiju pomoć. Ako i ne može da im se pomogne, nije u redu da ta prava ostvaruju potpuno zdravi i sposobni ljudi. Ali, svak se sa svojim obrazom nosi – kazao je on.

okrenut novim sportskim trijumfima. Ne predstavlja mu problem što se od perspektivnog sportiste prilagodio nekim drugim kriterijumima. Nove ciljeve doživljava kao razonodu i uživanje. - Ljudi koji, poput mene, imaju ovakve vidove zdravstvenih problema, deformiteta, a ima ih mnogo, treba da se bave sportom. Nikako da se kriju zbog invaliditeta, naročito u današnjem svijetu kada je masu stvari prilagođeno našim potrebama, a i nauka je mnogo napredovala – priča Ivan u nadi da će njegove riječi ohrabriti i druge ka boljem prihvatanju sebe, ma kakvi da jesu. Za prvim snovima ne žali. - Kada sam završio sa liječenjem, za košarkom nijesam patio, jer sam dobio životnu utakmicu. Svjestan sam koliko mi je donijela prijatelja, putovanja. Najviše mi je u glavi vrijeme koje sam uložio u nju – priča nam i otkriva da su drugovi sa kojima je igrao, iz kluba i reprezentacije, bili tu za njega neupitno.

ŽIV I ZDRAV

Podnosio je lakše dane u druženju sa nekadašnjim saigračima, bili su mu podrška, donosili zdravu priču. - Značilo mi je mnogo da znam da mi je od košarke bar nešto ostalo, a to su oni – ispričao je Ivan. Košarku, zbog brojnih obaveza, ne može da prati često kako bi želio. Ali, sa ushićenjem Ivan priča kako ne propušta utakmice svojih drugova. - Ako ništa, ispratim im bar statistiku. Radujem se svakom njihovom uspjehu – kaže on. Ž i vo t n i ro m a n i d o n o s e nenadane storije, a želio bi da njegova bude putokaz mladima da nedaće podnose stoički i da uvijek hodaju uzdignute glave. - Što je bilo, bilo je. Moja filozofija je – imam problem, mogu da ga riješim, ne nerviram se. Imam problem, ne mogu da ga riješim, ne nerviram se. Ja sam izgubio nogu, ali sam sad živ i zdrav – ističe Ivan. Svetlana VIŠNJIĆ

Crnom Gorom

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

BUDVA: JP Regionalni vodovod zaključio ugovor sa konzorcijumom „Energoprojekt hidroinženjering“

Eksperti prave plan zaštite za Bolje sestre

BUDVA – Regionalni vodovod angažovao najznačajnije domaće i međunarodne eksperte na analizi hidrogeoloških uslova i prikupljenih podataka i mjerenja izdašnosti izvorišta Bolje sestre. Izradom tih studija će se stvoriti zavidna naučna osnova, koja će dati smjernice za dalje postupanje svih nadležnih institucija kada je u pitanju zaštita izvorišta, koje je Unesko uvrstio na listu 150 najznačajnijih izvorišta karsta na svijetu – kazao je izvršni direktor JP Goran Jevrić. On je objasnio da Regionalni vodovod prioritetno radi na projektima zaštite izvorišta Bolje sestre u cilju održivog upravljanja ne samo izvorištem, već i mnogim izazovima koji su svake godine sve više prisutni, kako zbog globalnih klimatskih promjena, tako, nažalost i zbog antrpogenog faktora.

TENDER

- Nakon uspješno sprovedene tenderske procedure po pravilima EBRD, zaključen je ugovor za izradu plana upravljanja

Izradom studija stvoriće se naučna osnova koja će dati smjernice za dalje postupanje nadležnih institucija kada je u pitanju zaštita izvorišta, koje je Unesko uvrstio na listu 150 najznačajnijih izvorišta karsta na svijetu – saopštio je izvršni direktor Regionalnog vodovoda

BIJELO POLJE: Domu zdravlja donacija FORS-a

Dobili opremu vrijednu 27.000 BIJELO POLJE - Domu zdravlja uručena je oprema (ultrazvučni aparat, sonde, kolposkop i medicinski instrumenti) vrijednosti 27.141 eura. Donacija je obezbijeđena u okviru projekta „CARES - Prekogranične aktivnosti u sektoru reproduktivnog zdravlja“. Projekat je u saradnji sa domovima zdravlja iz Berana, Bijelog Polja, Plava i Rožaja realizovala Fondacija za razvoj sjevera Crne Gore (FORS). „CARES“ se završava krajem godine, a sproveden je u Andrijevici, Beranama, Bijelom Polju, Gusinju, Petnjici, Plavu, Kolašinu, Mojkovcu i Rožajama. U okviru projekta domovima zdravlja na sjeveru Crne Gore uručena je oprema u ukupnoj vrijednosti od oko 87.000 eura. Finansira ga Evropska unija. B.Č.

Oštećen mural mitropolita Amfilohija KOLAŠIN - Nepoznati počinioci su oštetili mural pokojnog mitropolita SPC u Crnoj Gori Amfilohija koji je prije desetak dana nacrtan na zidu apartmana „Gorska“, na Trgu Vukmana Kruščića. Plavom bojom je „oflekano“ lice mitropolita. Mural je urađen na inicijativu Pravoslavne omladine Crkve Svetog Dimitrija a radio ga je poznati freskopisac Anastasije Radović. Iz Pravoslavne omladine Crkve Svetog Dimitrija su kazali da očekuju brzu reakciju nadležnih organa na pronalaženju po-

POČINIOCI NEPOZNATI: Oštećeni mural

činalaca ovog vandalskog čina. - Na ovaj način se pokušavaju podići tenzije i stvoriti netrpeljivost u gradu ali nećemo nasjesti na te provokacije. Vandali neće uticati na autoritet i ugled mitropolita Amfilohija - poručili su iz Pravoslavne omladine Crkve Svetog Dimitrija. Dr.D.

NIKŠIĆ: Simović ugostio najbolje službenike Centra bezbjednosti

ZAŠTITA IZVORIŠTA PRIORITET: Sa potpisivanja ugovora

vodnim resursima za potrebe Regionalnog vodovoda sa konzorcijumom „Energoprojekt hidroinženjering“ - „Inspirium“ iz Beograda, za iznos od 160.600 eura. Rok za završetak je četiri mjeseca – kazao je Jevrić.

Kriza uticala na poslovanje Goran Jevrić saopštio je da Regionalni vodovod u 2020. godini obilježava deset godina od početka rada sistema i 45 godina institucionalnog postojanja. -Razvojni projekti se realizuju, bez obzira na krizu izazvanu pandemijom virusa kovid-19, uz podršku

KOLAŠIN: Vandalizam na Trgu Vukmana Kruščića

Vlade i povoljnog kreditnog aranžmana banke za obnovu i razvoj (EBRD) u ukupnoj vrijednosti od 24 miliona eura. Tokom 2020. godine, Regionalni vodovod je isporučio 7.775.432 m3 vode, što je devet odsto više u odnosu na ugovorene minimalne količine.

Tehnički direktor Energoprojekt hidroinženjeringa Žarko Mrkić kazao je kako je projekat zaštite izvorišta Bolje sestre ambiciozan, kako iz ugla istražnih radnji i tehničkih pretpostavki, tako i vremena realizacije. Kriza izazvana pandemijom uticala je na pad prihoda po osnovu posebne naknade na izgradnju za 31,86 odsto, ali i prihoda od prodaje vode kao posljedica značajnog smanjenja potrošnje zbog praktično nepostojeće turističke sezone za 14,85 odsto u odnosu na prošlu 2019. godinu – saopštio je Goran Jevrić.

- Ali daćemo sve od sebe da u roku završimo i iza sebe ostavimo kvalitetan projekat u cilju istinitih podataka o izvorištu Bolje sestre - izjavio je Mrkić.

UTICAJI

U okviru ove Studije, koja se finansira iz fonda Češke Republike pri EBRD, istražiće se uticaj klimatskih i drugih uticaja na izvorište Bolje sestre, dugoročne potrebe za vodom Crnogorskog primorja, te načini zaštite vodoizvorišta Bolje sestre. U toku je izrada idejnog rješenja za izgradnju hidrotehničke infrastrukture na prostoru naselja Dobra Voda, Veliki Pijesak i Utjeha u opštini Bar, kao i prostoru naselja Kruče u opštini Ulcinj. D.Š.

Najbolji policajci Varajić i Žugić NIKŠIĆ – Najbolje službenike Centra bezbjednosti za 2020. godinu, Baja Varajića i Vidoja Žugića, ugostio je juče predsjednik Opštine Milutin Simović. Simović je ocijenio da je u godini na izmaku punoj izazova Uprava policije imala svoje nadležnosti i odgovornosti, kojima je odgovorila na najbolji mogući način. - Vi ste primjer posvećenog rada, profesionalnog odnosa kao i poštovanja uniforme koju nosite – kazao je Simović nagrađenima. Zahvaljujući predsjedniku na prijemu načelnik CB Tihomir Goranović je istakao dobru sa-

HERCEG NOVI: Radnici Pošte protestovali zbog izmjene statuta HERCEG NOVI – Dvadesetpet radnika Pošte u Hreceg Novom uputilo je pismo Vladi i Skupštini sa zahtjevom da ,,spriječe nezakonito postupanje menadžmenta Pošte Crne Gore“. Nekoliko njih juče je protestovalo ispred Pošte. Oni navode da su izvršni direktor Božidar Vuksanović i predsjednik Odbora direktora Mirsad Džudžević izmjenama Statuta i potpisivanjem novih ugovora povećali enormno sebi otpremnine. Radnik Mirko Lješković navodi da Vuksanović koji je na tu poziciju došao u martu 2020. ima pravo na otpremninu od 36.000 eura ukoliko siđe sa funkcije. - Znači prije devet mjeseci je došao u firmu i nosi nečiji stan. A neki ljudi su otišli iz Pošte bez pare i dinara. Neke naše kolege čekaju da odu i penziju i ne daju im otpremninu, a cijeli radni vijek su proveli u Pošti –kazao je Lješković. Navodi da su izmjenama Statuta produžili mandat Odboru direktora sa jedne na četiri godine. - Po toj odluci Mirsad Džudžević, kao predsjednik Odbora direktora četiri

Traže da se spriječi isplata otpremnina menadžmentu godine će da prima platu od 1.950 eura. Izražavamo svoj protest, ne damo. Pošta CG je svih građana. Svaki dan ćemo protestovati, nećemo odustati –kazao je Lješković. Njegov kolega Momčilo Krunić kaže da je odluka formalno pravno ispravna ali ne i moralna jer njegove kolege koji rade po 30 i 40 godina ne mogu dobiti ni euro otpremnine. Jovo Bijelić u Pošti je 37 godina i navodi da je radnicima ukinuto pravo na otpremnine iako su to bili iznosi po šest puta manji nego otpremnine menadžmenta. - Moje kolege koji stiču uslov za penziju nemaju pravo na otpremninu. Ukinuli su te iznose koji su bili 6.000 eura. A oni sebi sa 8.000 povećavaju na 36.000 eura - kazao je Ž.K. Bijelić.

TRAŽE REAKCIJU DRŽAVE: Sa protesta u Herceg Novom

radnju sa lokalnom upravom i naglasio da su u 2020. godini, uspjeli da očuvaju stabilan javni red i mir, preventivno djeluju, eliminišu djelovanje kriminalnih grupa iz drugih gradova na teritoriji naše opštine, u velikoj mjeri suzbiju distribuciju narkotika i osiguraju bezbjednost u saobraćaju. U ime nagrađenih zahvalio se Vidoje Žugić i kazao da će se i ubuduće profesionalno i odgovorno odnositi prema svom pozivu. Simović je nagrađenim službenicima uručio prigodne poklone. Sastanku je prisustvovao i komandir stanice policije Darko Ra.P. Mađarić.

CEDIS

Isključenja u šest opština PODGORICA – Crnogorski elektrodistributivni sistem danas nastavlja radove za kvalitetnije i sigurnije napajanje električnom energijom u više opština. Zbog toga potrošači u pojedinim djelovima šest opština neće imati struju. Bar: od 9 do 12 h dio Starog Bara kod džamije; od 9 do 14 h dio naselja Brca - Kaptaža kod prodavnice. Bijelo Polje: od 9 do 15 h Prijelozi; od 10 do 12 h Loznice - Šćekić. Budva: od 9 do 12 h dio naselje Grđevica – Rozino. Kolašin: od 8 do 14 h Babljak; od 9 do 15 h Vočje. Mojkovac: od 10 do 14 h Juškovića Potok-Lazine. Ulcinj: od 8 do 14 h dio naselja Kodre kod servisa ,,Milenijum“; od 8 do 14:45 h dio naselja Pristan potok prema Belavisti, repetitor Možura. U slučaju loših vremenskih uslova radovi će biti odgođeni. C.G.

Crnom Gorom

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Bečić danas u Pljevljima

KOLAŠIN: Napajanje strujom danima nestabilno na seoskom području

Na muci i mještani i električari

PODGORICA/ PLJEVLJA Predsjednik Skupštine Crne Gore, Aleksa Bečić posjetiće danas Opštinu Pljevlja. Iz Odjeljenja za odnose sa javnošću Skupštine saopšteno je da će se Bečić sastati sa predsjednikom Opštine Igorom Golubovićem, predsjednikom Skupštine opštine, Dra-

Aleksa Bečić

ganom Sokićem, direktorom Opšte bolnice u Pljevljima, dr Edom Lalovićem i šefovima sedam klubova odbornika, kao i sa preduzenicima. C.G.

BAR: Apel fondacije porodice Brčvak ,,Hemiias“

Goranu Erakoviću potrebna pomoć

TEŽAK POSAO: Električari popravljaju dalekovod ka Skrbuši

KOLAŠIN - Električari su treći dan na terenu, pokušavaju da u teškim uslovima snijega i kiše otklone velike kvarove na dalekovodima koji „pokrivaju“ seosko područje. Istovremeno mještani Skrbuše, Mateševa, Bara Kraljskih, zatim Trebaljeva, Gornjeg Lipova, Bistrice, Blatine, Plane takođe danima nemaju uredno napajanje – struja povremeno dođe ali su noći u mraku. I jedni i drugi misle da je njima – najteže. Juče su ekipe CEDIS-a bile

Problemi na dalekovodu ka Bjelasici koji blokiraju rad Ski centra Kolašin 1600 biće danas otklonjeni kako bi se omogućio rad skijališta na više lokacija na području kolašinske opštine. -Dio dalekovoda je pušten pod napon a na preostalom dijelu već tri dana nekoliko ekipa radi na sanaciji velike štete koju je pretrpio zbog nevremena. Jaka kiša sa vjetrom usporava rad, ali dok posljednji korisnik ne bude

dobio električnu energiju, ekipe će biti na lokaciji – objavljeno je na Fejsbuk stranici CEDIS-a. Dalekovod ,,Skrbuša“ napaja dio seoskog područja kolašinske opštine. Popravlja se dalekovod i ka Lipovskim selima kako bi se došlo do stabilnijeg elek-

tro-snadbijevanja. Došlo je do kvarova na dalekovodu Rijeka Mušovića – Jezerine kojim se napaja Ski centar Kolašin 1600 tako da je „zaustavljeno“ skijanje. Prema riječima Saše Jeknića, direktora Ski centra Kolašin 1600, najavljeno da će do kraja dana biti uspostavljeno napajanje. Prethodnih dana je bilo skijanja na Bjelasici, gosti dolaze iako ih je značajno manje, a kiša koja pada u gradu nije bitnije ugrozila skijaške staze na Bjelasici. Dr. DRAŠKOVIĆ

BIJELO POLJE: Opština podržava uspješne visokoškolce

Dodijeljeno 188 stipendija BIJELO POLJE - Sekretarijat za lokalnu samoupravu dodijelio je 188 stipendija redovnim studentima za školsku 2020/2021. godinu u godišnjem iznosu od 300 eura. Kako su saopštili iz lokalne uprave, ove godine je najveći broj visokoškolaca ostvario pravo na stipendiju u posljednjih nekoliko godina - u proš-

loj godini su 163 studenta dobila stipendiju, a u 2018. godini 123. Pravo na stipendiju imali su redovni studenti osnovnih i specijalističkih studija bez obzira na mjesto studiranja, sa prebivalištem na području Opštine Bijelo Polje, pod uslovom da su prvi put upisali semestar studijske godine i da su ostvarili prosjek ocjena

u prethodnoj nastavnoj godini najmanje devet, odnosno da su nosioci diplome Luča u srednjoj školi, za studente prve godine. Takođe, studenti koji su bez oba roditelja, lica sa invaliditetom i pripadnici romske populacije, bez obzira na uspjeh, odnosno prosječnu ocjenu iz prethodne godine. Pravo na stipendiju su imali i studenti

koji su se opredijelili za deficitarna zanimanja, uz uslov da su ostvarili prosjek ocjena u prethodnoj nastavnoj godini najmanje osam, odnosno da su nosioci diplome Luča u srednjoj školi. Isplatu stipendije u godišnjem iznosu od 300 eura realizuje Sekretarijat za finansije, u tri jednake rate, putem tekućeg računa, na ime studenta. B.Č.

BAR - Baraninu Goranu Erakoviću, službeniku Uprave policije i nekadašnjem bodibilderu, potrebna je pomoć za transplantaciju bubrega u Turskoj. Akciju prikupljanja novčane pomoći na Fejsbuk profilu pokrenula je fondacija ,,Hemiias“ koju je osnovala porodica Brčvak. Kako su naveli na toj stranici, Eraković se posljednjih 20 godina profesionalno bavio bodibildingom i postizao zavidne rezultate na svjetskim takmičenjima, a nekoliko puta je nagrađivan i od države. U dva mandata je biran za selektora Crne Gore u tom sportu. - Međutim, 2017. godine, nakon prvenstva Balkana na kojem je pobijedio i oprostio se od takmičenja, počeli su zdravstveni problemi – blokirali su mu bubrezi i završio je na hemodijalizi. Preko Fonda za zdravstvo dva puta je poslat u Zagreb na transplantaciju, jer ima donora

(sestra), ali zbog tehničkih problema su odgađali. U oktobru ove godine je ponovo trebalo da ide u Zagreb, ali su ga obavijestili da zbog pandemije duže vrijeme neće raditi transplantacije - navodi se na Fejsbuk stranici fondacije Hemiias. Troškovi transplantacije iznose oko 25.000 eura. - Ta vrsta transplantacije radi se samo u Istanbulu, u bolnici ,,Memorijal“. Do sada je sakupljeno 5.100 eura. Sada je ovom oženjenom čovjeku i ocu prekrasne djevojčice, potrebna pomoć svih nas! Fondacija ,,Hemiias“ pokreće akciju i moli ljude dobre volje da zajedno pomognemo Goranu. Pomozimo šampionu da dobije najvažniju borbu u životu - poručili su iz Fondacije. Svi koji žele da pomognu Goranu, mogu to uraditi i putem žiro računa Eraković Goran Račun broj: 520032000006135083 HiV.K.V. potekarna banka.

Goran Eraković (lijevo)

BERANE: Rukovodstvo Opštine informisalo ministra poljoprivrede o problemima

Koncesionari uništavaju šume i puteve Nike Strugara do mosta na magistralnom putu prema Rožajama. Predsjednik Opštine je informisao Stijovića o problemima koje lokalna samouprava i stanovništvo imaju sa koncesionarima šuma, koji, kazao je, bahato i neodgovorno uništavaju šume i infrastrukturu ne poštujući koncesione ugovore, u kojima je jasno naglašena obaveza odžavanja putne infrastrukture.

Takođe je kazao da se svakodnevno žale mali drvoprerađivači kao i udruženja koji imaju problema, jer im je onemogućeno dobijanje drvne mase iz državnih šuma. Napomenuo je da i u okviru iskorišćavanja mineralnih sirovina vlada totalni javašluk jer su koncesije na ekspoataciju šljunka i pijeska zvanično zabranjene ali na terenu se uveliko eksploatiše bez ikakve nadoknade za državu i opštinu. Kako je istakao nelegalna

SRK LIM

BERANE - Ministarstvo poljoprivrede i Vlada će više ulagati u sjever, kako bi se podigao standard stanovništva saopšteno je nakon sastanka predsjednika Opštine Berane Dragoslava Šćekića i resornog ministra Aleksandra Stijovića. Stijović je najavio da pored postojećih poziva IPARD i IFAD Ministarstvo planira da kroz MIDAS 2 projekat u Beranama otvori regionalnu kancelariju za tu i opštine Andrijevica, Plav, Gusinje, Petnjica i Rožaje. Predstoji raspisivanje tendera za izbor izvođača radova na izgradnji obaloutvrda na rijekama Grnčar i Lim, koji se finansira sredstvima Svjetske banke i za koji je završena projektna dokumentacija. U prvoj fazi izgradiće se obostrana obaloutvrda na potezu od mosta

UPRKOS ZABRANI PIJESAK SE VADI IZ RIJEKA: Kamioni na obali Lima

eksploatacija mineralnih sirovina, osim ekonomskog aspekta, nanosi ogromne štete po životnu sredinu i poljoprivredno zemljište. Sekretar za poljoprivredu, turizam i vodoprivredu Božo Premović je napomenuo da poljoprivredni proizvođači sa teritorije opštine Berane imaju

velikih problema sa plasmanom proizvoda posebno u ovoj godini kada je zbog situacije sa kovidom-19 došlo do smanjene potražnje na tržištu. To se najviše odnosi na proizvođače merkatilnog krompira, koji su prema procjenama sekretarijata ove godine proizveli oko 700 tona, od kojih su uspjeli da pla-

siraju 450 tona, a da im je ostalo oko 250 tona za koje nemaju plasman. Ministar je naveo da će se potruditi da kroz razne dostupne mehanizme pronađe rešenje za ove tržišne viškove. Pomoćnik sekretara Milutin Mićović je upoznao ministra da je Opština Berane jedina još 2014. godine formirala kancelariju za pisanje projekata poljoprivrednim proizvođačima i lokalnim preduzetnicima kako bi im na taj način pomogla da se što manje izlažu troškovima pri apliciranju na IPARD i MIDAS programe. Naglasio je da je Opština uradila investicioni projekat formiranja otkupnog centra i uvrstila ga u strateški plan razvoja opštine za period 2020-2024. godine, ali da u prethodnoj vlasti nije bilo sluha za to. C.G.

Kultura

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

POBJEDA ISTRAŽUJE: Više od stotinu starih rukopisnih i štampanih knjiga iz Crkve Sv. Nikole i Man

Kulturna dobra Crne decenije „na čuvanju

PODGORICA – Veliki broj rukopisnih i štampanih knjiga iz Crkve Sv. Nikole u Podvrhu i Manastira Nikoljca, kod Bijelog Polja, završio je sredinom 1992. godine u Narodnoj biblioteci Srbije. Riječ je o izuzetno rijetkim i vrijednim izdanjima koja su nastajala od 14. do 18. vijeka, a jedan dio je početkom šezdesetih godina prošlog vijeka proglašen za kulturno dobro Crne Gore. Od 1992. godine do danas, kako saznaje Pobjeda, niko još nije zatražio da se knjige vrate u Crnu Goru.

REVALORIZACIJA

Upravu za zaštitu kulturnih dobara, koja je pravni nasljednik Zavoda za zaštitu spomenika kulture, na „pozajmljene“ knjige podsjetio je projekat revalorizacije, tokom kojeg je 2013. godine konstatovano da u Crkvi Sv. Nikole u Podvrhu nedostaje pet kulturnih dobara iz Zbirke rukopisa, od devet koliko ih je bilo registrovano 1963. godine. Zbirka sadrži Bogorodičin kanonim (papir, 16. vijek), Apostolska i evanđeoska čitanja (pergament, 14. vijek), Praznični minej (papir, 16. vijek), Prolog za zimsku polovicu godine (papir, 16. vijek), Prolog za ljetnu polovicu godine (papir, 17. vijek), Posni triod (pergament, 14. vijek), Jerusalemski tipik (pergament, 14. vijek), Sinaksar (papir, 14. vijek) i Tetraevanđelje (pergament, 14. vijek). Na osnovu sačuvanih reversa, u kojima se pominje i jedan dio preuzetih knjiga iz zaštićene Zbirke, predstavnicima Uprave ostalo je samo da konstatuju da se dio rukopisa nalazi u Narodnoj biblioteci Srbije. U elaboratu o Zbirci rukopisa, koji je za potrebe projekta revalorizacije sačinjen nakon pregleda Crkve Sv. Nikole u Podvrhu, priložena je i druga stranica reversa koji su u ime NB Srbije potpisali Radoman Stanković i predstavnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture Mirko Mijanović. Na osnovu te druge i posljednje stranice reversa jasno je da su pomenutim kulturnim dobrima pridruženi i Četvorojevanđelje (14. vijek, pergament), Čudesa presvete Bogorodice (papir, kraj 17. i početak 18. vijeka), Apostol (16. vijek), Psaltir s posledovanjem Vićenca Vukovića (1546. godina), Beogradsko četvorojevanđelje (1552. godina) i još tri knjige koje se, sudeći po numerisanju, pominju na prvoj stranici reversa koja nije sačuvana. Na drugom reversu, koji u zaglavlju ima logo Narodne biblioteke Srbije, navode se naslovi pet konzerviranih ru-

Predaju knjiga organizovali Zavod za zaštitu spomenika kulture Crne Gore, Centralna biblioteka „Đurđe Crnojević“ i Mitropolija crnogorskoprimorska. U ime NB Srbije knjige preuzeo Radoman Stanković, a nakon potpisanih reversa, niko nije zatražio da se precizira vrijeme tokom kojeg će knjige biti konzervirane i vraćene. Od tada je prošlo 28 godina PRESS CENTAR UNS

Preuzimanje knjiga su sa crnogorske strane organizovali Zavod za zaštitu spomenika kulture Crne Gore, Centralna biblioteka „Đurđe Crnojević“ i Mitropolija crnogorsko-primorska. U ime srpske Biblioteke knjige je u nekoliko navrata preuzeo viši arehograf Radoman Stanković, dok su sa crnogorske strane u ovaj posao bili uključeni predstavnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture, konzervator Mirko Mijanović i predstavnik Mitropolije crnogorsko-primorske jerej Miraš Bogavac. Iza njih su ostali potpisani reversi, koje je Pobjeda dobila od Uprave za zaštitu kulturnih dobara na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

Crkva Sv. Nikole u Podvrhu

Vladan Trijić

kopisnih knjiga iz zaštićene Zbirke rukopisa, ali i 33 druge knjige koje su preuzete iz Manastira Nikoljca. Ovaj revers potpisuju Radoman Stanković i jerej Miraš Bogavac. Međutim, to nije konačan spisak, budući da je Stanković, po okončanju posla, u časopisu NB Srbije „Arehografski prilozi“ objavio spisak svih preuzetih knjiga kojih je ukupno 130! - Zbog ugroženosti biblioteke Manastira Nikoljca boravio sam u dva navrata u tom manastiru koji je danas parohijalna crkva i to u vremenu od 16. do 18. i od 22. do 23. juna 1992. godine, a uz saglasnost mitropolita crnogorsko-primorskog, zetsko-brdskog i skenderijskog gospodina Amfilohija – piše Radoman

Stanković u uvodu teksta za „Arheografske priloge“. Najveći dio preuzetih djela nazvao je „srpskim knjigama“. Između ostalog, naveo je da je prilikom prvog odlaska iz biblioteke Manastira Nikoljca „preuzeo 61 staru srpsku rukopisnu knjigu i 22 rukopisne i stare srpske štampane knjige koje su se privremeno nalazile u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture na Cetinju (od 10. januara 1983) zbog konzervacije“. - Istovremeno sam preuzeo šest rukopisnih i dvije stare štampane knjige koje su se takođe nalazile u pomenutom Zavodu od 7. decembra 1986. zbog konzervacije, a vlasništvo su Crkve Sv. Nikole iz Podvrha – piše Stanković. Prilikom drugog odlaska u Manastir Nikoljac, kako dalje navodi, preuzeo je „šest rukopisnih knjiga (od kojih i jedan novopronađeni Akatistnik iz 1501. godine) i 31 staru srpsku štampanu knjigu“. - U ova dva navrata donijete su sve rukopisne i stare srpske štampane knjige. Kompletna zaštita ove biblioteke podrazumijevaće sušenje, sterilisanje,

mikrofilmovanje, konzervaciju i sveobuhvatnu arheografsku obradu. Biblioteka Manastira Nikoljca, a posebno zbirka starih srpskih rukopisnih knjiga, jedna je od vrednijih sačuvanih srednjovjekovnih srpskih zbirki – istakao je Stanković i dalje u tekstu priložio spisak svih preuzetih knjiga, među kojima su i izdanja Božidara i Vićenca Vukovića, kao što su Praznični minej, Psaltir sa posledovanjem i Oktoih VVIII glasa.

U SEFOVIMA

Načelnik Ahreografskog odjeljenja Narodne biblioteke Srbije Vladan Trijić za Pobjedu je potvrdio da se sve pomenute knjige nalaze u sefovima ove beogradske ustanove. On je istakao da se rad Arheografskog odelje-

nja, kao naučne jedinice zadužene za popisivanje i proučavanje ćirilskog rukopisnog nasljeđa na teritoriji SFRJ (i njenih nasljednica), dijelom odvija na terenu, a dijelom u Biblioteci, posebno kada je potrebno da se pribjegne konzervaciji i prepovezivanju. - Tokom rada naših stručnjaka na terenu u Crnoj Gori sredinom devete decenije XX vijeka, koji se odvijao na poziv biblioteke „Đurđe Crnojević“ i Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve, konstatovano je, između ostalog, da su zbirke starih knjiga crkve u Podvrhu (11 rukopisnih i dvije štampane) i Manastira Nikoljca (86 rukopisnih i 31 štampana) u lošem stanju i da se čuvaju u neadekvatnim uslovima. Dio knjiga je bio ranije prenijet u

Pisani spomenik kulture od izuzetnog značaja U elaboratu o Zbirci rukopisa, koji je Pobjeda dobila od Uprave za zaštitu kulturnih dobara na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, navodi se da „klisura Đalovića vjekovima, tačnije od 1606. godine, krije Crkvu Sv. Nikole“. Crkva je smještena na omanjem platou iznad klisure, a pod jednim kamenitim vrhom, a otuda je i dobila naziv Podvrh. - Zabitost ovog kraja je omogućila da se za vrijeme turske dominacije u njemu čuvaju značajna svjedočanstva naše kulturne baštine, pisani spomenik kulture od izuzetnog značaja. Iza svoje neupadljive spoljašnosti u svojoj impresivnoj unutrašnjosti krila je mnoštvo rukopisnih knjiga pa i vrijedno i rijetko Jevanđelje Divoša Tihoradića – navodi se u elaboratu. Te stare knjige su bile lijepe, pisane krupnim čitkim kaligrafski ispisanim slovima, ukrašavane ornamentima, inicijalima i zastavicama,

ponekad i minijaturama. - Minijatura (crvene boje), se kao likovni ukras teksta, odnosno ilustracija, javlja veoma rano. Kasnije se pojavljivala samostalno, zauzimajući cijele stranice. Ljudi koji su pisali knjige bili su strpljivi i pedantni, majstori svog zanata. Rukopisne knjige nemaju naslovnu stranicu, tekst je pisan u crnoj i crvenoj boji. Samo pisanje je trajalo godinama, a na jednoj knjizi je radilo više ljudi. Poseban značaj i doprinos u ovoj djelatnosti imali su manastiri, jer su u njima monasi njegovali prepisivačku tradiciju. Pisalo se na pergamentu, koji se pravio od životinjske kože, izbjeljivao u rastvorima, a zatim glačao, da bi bio dovoljno mekan i svijetao. Pojavom hartije, pisarima je donekle olakšan posao, nije trebalo pripremati podlogu za pisanje, ali je, ipak, ostao najzahtjevniji dio, prepisivanje same knjige – navodi se u elaboratu o Zbirci rukopisa.

Faksimil prve i druge stranice reversa koju su potpisali Radoman Stanković i Miraš Bog

Kultura

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

nastira Nikoljca u Bijelom Polju početkom devedesetih prenijeto u susjednu državu

ne Gore tri ju“ u Srbiji

gavac

Bogavac: Bilo je ratno vrijeme, spašavali smo zbirku Protojerej – stavrofor u penziji Miraš Bogavac potvrdio je za Pobjedu da je u junu 1992. godine potpisao revers ispod spiska knjiga koje je preuzeo Radoman Stanković u ime Narodne biblioteke Srbije. - Sve što piše na tim reversima je tačno. I dan danas su te knjige tamo. Odnijeli su ih da bi ih konzervirali i proučavali. Nije to poklonjeno Srbiji, ili bilo što slično – rekao je Bogavac. Podsjetio je da se predaja knjiga odvijala u vrijeme rata u bivšoj Jugoslaviji. - To je bilo ono vrijeme dosta mutno, kada je bilo pitanje hoće li planuti ili neće. Crkva je bila pokrivena lučevim krovom. Da bi se te knjige sačuvale, odnešene su na proučavanje. To nije radio samo prota sa kojim razgovarate, nego se to radilo na nivou države. Te knjige će biti vraćene u Crnu Goru – rekao je Bogavac i dodao da je knjige predao uz odobrenje nadležnog Eparhijskog arhijereja. Za sada, kako je rekao, Crkva Sv. Nikole u Podvrhu i Crkva u Nikoljcu nemaju uslova da skladište i čuvaju rukopisne i štampane knjige. - Deset godina se borimo da dobijemo lokaciju kod Petrove crkve, da se napravi kulturni centar Srpske pravoslavne crkve za ovaj dio. Nešto je zapelo. Dakle, planiramo da tamo bude riznica rukopisnih i štampanih knjiga, od toga petnaestak knjiga iz naše najstarije biblioteke Vićenca i Božidara Vukovića. Ima tu i kandila srebrnih, kadionica, ima toga dosta. Ne možemo da se upoređujemo sa Cetinjskim manastirom, ali imamo zavidnu zbirku – kazao je Bogavac.

Miraš Bogavac

Katalog starih rukopisnih i štampanih knjiga izrađuju od 1984. godine

Praznični minej Božidara Vukovića

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Cetinje radi konzervacije, ali Zavod nije imao uslove za tako obiman i zahtjevan zahvat – kazao je Trijić. Zbog toga je, kako je naglasio, Mitropolija crnogorsko-primorska, kao vlasnik zbirki, postigla dogovor sa Narodnom bibliotekom Srbije – u skladu sa Ugovorom o konzervaciji, mikrofilmovanju i obradi svih rukopisnih zbirki SPC, zaključenim između Sabora SPC i NBS (1973) – da se knjige, uz saglasnost Zavoda, prebace u NBS radi besplatne konzervacije. Javnost je, veli Trijić, o tome bila odmah obaviještena kroz tekst koji je Radoman Stanković objavio u 14. broju „Arheografskih priloga“. - Narodna biblioteka Srbije se, od tada do danas, na najbolji način starala o zaštiti knjiga iz Nikoljca i Podvrha, kao što

to čini i sa svim drugim njoj povjerenim zbirkama rukopisnih i starih štampanih knjiga. Zbirke su sterilisane i mikrofilmovane; do sada je konzervirano ili je u procesu konzervacije 25 rukopisa; knjige se nalaze u Trezoru NBS koji pruža sve neophodne uslove za čuvanje stare knjižne građe (konstantnost mikroklimatskih parametara u zadatim okvirima, protivpožarna i tehnička bezbjednost); obje rukopisne zbirke su u potpunosti obrađene filigranološki, a djelimično i u ostalim segmentima arheografskog opisa; integritet zbirki nije narušen – nije bilo nikakvih promjena u signiranju niti miješanja sa drugim zbirkama; objavljeno je na desetine naučnih radova u kojima je ova građa promovisana i obrađena u najboljoj naučnoj tradiciji, uključujući poglavlje posvećeno manastirskoj biblioteci u monografiji Svetlane Pejić o Nikoljcu (2014) – istakao je Trijić. Dodao je da, koliko je njemu poznato, Uprava za zaštitu kulturnih dobara Crne Gore do danas nije kontaktirala NBS u vezi s rukopisnim i štampanim knjigama. - Odeljenje za arheografiju je povremeno bilo u vezi samo sa predstavnicima Eparhije budimljanske Srpske pravoslavne crkve kao sadašnjeg vlasnika zbirki (poslije reorganizacije Mitropolije crnogorsko-primorske) – kazao je Trijić.

Iz Uprave za zaštitu kulturnih dobara Pobjedi je saopšteno da je Centralna narodna biblioteka Crne Gore „Đurđe Crnojević“ 1984. godine započela reinvetarizaciju starog knjižnog fonda radi izrade generalnog kataloga starih rukopisnih i štampanih knjiga u manastirskim riznicama Crne Gore. - Taj proces je bio veoma složen i skup jer se radi o obimnoj građi. Posao još uvijek traje kroz godišnje programe zaštite kulturnog nasljeđa koji finansira Ministarstvo kulture Crne Gore. Završetkom tog programa imaćemo potpunu evidenciju o svim rukopisnim i štampanim knjigama Crne Gore – kazali su iz Uprave. Faksimil druge stranice reversa koju su potpisali Radoman Stanković i Mirko Mijanović

Zbog neodgovarajućih uslova čuvanja (tada je crkva bila u lošem fizičkom stanju), fond knjiga crkve u Podvrhu dat je 1964. godine na starateljstvo i čuvanje Cetinjskoj mitropoliji na Cetinju, a kasnije Crkvi Sv. Nikole u Nikoljcu u Bijelom Polju. Primopredaja knjiga je uvijek praćena odgovarajućom dokumentacijom, shodno vremenu nastanka - saopšteno je iz Uprave, uz napomenu da dokumentacija pokazuje da su rukopisne knjige na papiru do 1963. godine konzervirane i restaurira-

PO DOGOVORU

Iz Uprave za zaštitu kulturnih dobara za Pobjedu je potvrđeno da su „rukopisne knjige iz Podvrha bile u lošem stanju u vrijeme uspostavljanja zaštite ali je odmah po nalazu knjiga i stručnom uvidu prepoznata njihova značajna kulturno istorijska vrijednost, zbog čega su i zaštićene.“ - Avgusta 1960. godine, pokretne predmete, uključujući i pojedine knjige iz Podvrha, od tadašnje Pećarsko podvrške parohije iz Bistrice, tražio je Zavičajni muzej iz Bijelog Polja, radi izlaganja.

Manastir/Crkva Sv. Nikole u Nikoljcu

ne u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture na Cetinju. Knjižni fond iz Podvrha preuzet je na konzervaciju 7. oktobra 1986. godine, na urgenciju Centralne narodne biblioteke Crne Gore „Đurđe Crnojević“ i njihovo ukazivanje na loše stanje knjiga. - Međutim, kako se radilo o rukopisima na pergamentu Zavod nije imao uslova da ih konzervira. Predmetne knjige su 1992. godine reversom date NB Srbije, u vrijeme kada je Crna Gora bila dio SFR Jugoslavije. Knjige su date za konzerva-

ciju, po dogovoru i uz saglasnost Mitropolije crnogorske-primorske i uz znanje i potpis na reversu konzervatora Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Revers iz navedene godine sadrži formulaciju „da Zavod nije stekao uslove za njihov tretman, jer ne posjeduje potrebne količine pergamenta da bi se ovaj posao obavio“ – navodi Uprava.

NEMA ROKOVA

Kako ističu iz Uprave u odgovorima Pobjedi, revers ne sadrži podatke o vremenu potrebnom za „tretman“ knjiga i kad će biti vraćene. Iz Uprave dodaju da, osim navedene dokumentacije o pravnoj zaštiti pokretnog kulturnog dobra Zbirke rukopisa, ova ustanova ima adekvatnu dokumentaciju i o pravnoj zaštiti Crkve Sv. Nikole u Podvrhu, u kojoj je nastala i čuvana zbirka rukopisnih knjiga. - Crkva je zaštićena još 24. jula 1952. godine, a njena zbirka od devet rukopisnih knjiga 11 godina kasnije kada je kao pojedinačni predmet zaštićeno i Divoševo jevanđelje (rukopis na pergamentu s početka 14. vijeka), iz iste crkve – navodi se u odgovorima Uprave. Na naša pitanja, do zaključenja ovog broja Pobjede, nije odgovorila Eparhija budimljansko-nikšićka. Pitanja smo prije dvadesetak dana poslali na mejl adresu Sekretarijata Eparhije - info@ eparhija.me. Jovan NIKITOVIĆ

Kultura

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Književnik Ognjen Spahić za Pobjedu povodom dva posljednja romana „Calypso“ i „Pod oba Sunca“

Roman „Calypso“ je, a o tome smo nedavno pisali, izuzetno djelo o kome se još uvijek nije pisalo i govorilo koliko zaslužuje, iako je već tri godine na svim važnim policama u regionu. U međuvremenu je, pod etiketom hrvatske izdavačke kuće „Fraktura“ izašao novi Spahićev roman „Pod oba Sunca“. U ovom djelu Spahić oživljava dva para, generacijski, prostorno i mentalno toliko udaljena, da im ni izvor beskonačne svjetlosti nije isti. O Batu Lončaru i njegovoj ženi Danici, Mitru i Neveni, likovima romana koji će uskoro izaći u izdanju „Nove knjige“ za crnogorsko tržište, ali i o romanu „Calypso“, između ostalog o Crnoj Gori kao zatrovanom romanesknom prostoru, Spahić govori za Pobjedu. POBJEDA: Novi roman „Pod oba Sunca“ je osvježavajuće kratak i pitak za čitanje, ali ima produženo dejstvo koje se očitava u postupku naknadnog preispitivanja kod čitalaca, dubokog razmišljanja i potrebe za dopunom informacija. Nakon pripovjedača koji je u romanu „Calypso“ pokrivao i najobičnije roletne do najsitnijih detalja, jeste li namjerno svoje pripovjedače u novom romanu sveli na ono što će u priči biti neophodno da spoji četiri potpuno različita bića, spojena s različitim namjerama u jednu približno istu tragičnu sliku? SPAHIĆ: Dva različita postupka. Jezik „Calypsa“ opisivao je svijet koji će tek propasti. Zato sam imao potrebu da ga zabilježim i konzerviram, barem samom sebi na zadovoljstvo. „Pod oba sunca“ je knjiga duhova, pripovijedana kroz glasove četvero zarobljenika sopstvenih emocija, sjećanja, malodušnosti, svega što nas čini ljudima, što nam ne dopušta da uteknemo iz kože. Dva bračna para. Starci i omladina, pritom. Razočarani životom, i oni koji će se tek razočarati. Kud bolje prilike nego da se ukrste pogledi, mišljenja, da se konfrontiraju karakteri, razmijene svjetonazori zbog kojih će na kraju i smrt prošetati stranicama kao vječiti sporedni, a glavni protagonista? U međuvremenu ima mjesta za ljubav, pokajanje, suočavanje sa prošlošću, u mojem slučaju za književnost koja ne laže čitaoca, kojom na koncu, ne lažem ni samog sebe. POBJEDA: Kod sabiranja utisaka teško je razlučiti da li branite ili osuđujete i običaje, i razloge svojih junaka da povređuju, međutim, na neki način, možda i nesvjesno, stajete na stranu žena u svim bezizlaznim situacijama, opravdavate ih i dajete im izlaz. Zašto mi u vanknjiževnim kontekstima ne registrujemo tu snagu i kako Vam uspijeva da je predsta-

Crna Gora je zemlja posuta pepelom i solju Sophie Bassouls

PODGORICA – Kletva je, više nego blagoslov, živjeti na prostoru koji jednom piscu ne ostavlja prazninu da izmašta svoje djelo, jer pod naletom konstantnih kriza koje ovdje traju više od tri decenije, otvaraju se teme brzinom ustreptalih misli čovjeka preplašenog na smrt. U takvom prostoru svako može da osmisli priču, ali Ognjen Spahić je onaj koji je majstor realizacije i trenutno naš najvažniji književni autor.

Nebrojeni su načini na koje možete povrijediti ljude POBJEDA: „Pod oba Sunca“, iako na prvu djeluje kao da pripovijeda raskol među generacijama, zapravo je apoteoza sličnostima, nerazumijevanju, prevarenim očekivanjima, neopravdanim strahovima i poluostvarenoj komunikaciji, samo pod drugačijim osvjetljenjem? SPAHIĆ: Nema tu raskola. Riječ je o paralelnim stvarnostima koje se ne dodiruju, no ako se samo okrznu, dešava se kalvarija. Otuda i naslov. Dva sunca. Kao pogled u nebo sa nepoznate planete. Kosmogonijska složenica koja osvjetljava i te kako zemaljske stvari. Poput ratnog zločina u morinjskom logoru. Ili braka koji je iznevjerio očekivanja. Katkad je mržnja taj univerzalni sadržalac nepočinstava. No, može to biti i ljubav, ravnodušnost, pohlepa, zaborav.

TALENTOVANOG ČITATELJA NE MOŽEŠ PREVARITI: Ognjen Spahić

Primitivni smo i dokazano glupi. Iznad svega, površni. Skloni radikalnim dihotomijama. Juri se preko leševa. Obrni okreni, država, crkva, privatizacija, nacija. Nijesam zapazio da se o mnogo čemu drugom naklapa rekao je Spahić vite u toj mjeri iznutra? SPAHIĆ: Primitivni smo i dokazano glupi. Iznad svega, površni. Skloni radikalnim dihotomijama. Juri se preko leševa. Obrni okreni, država, crkva, privatizacija, nacija. Nisam zapazio da se o mnogo čemu drugom naklapa. Žene teže nasijedaju na te priče. Pametnije u emocijama, sposobnije su, hrabrije, nesklone jeftinom paradiranju. Svjedočim tome svakog dana, a pišem o onome šta vidim. Nadam se da književni tekstovi koje stvaram prikazuju barem česticu teatra koji se giba u magli, iza prvih linija vulgarnih piona, barjaktara, vrijeđača i pljuvača stvarnosti, koji uriniraju na ljudskost i ubjeđuju nas da je svijet upravo onakav kakvim nam ga oni prikazuju. Radim to svjesno, a nego kako. Jezik tu figurira kao detektor laži. Lako razotkriva književne prevarante. Sintaksa se uskomeša, nagomila se pridjeva, aorista i apozicija. Možeš da bulazniš koliko hoćeš, namakne se i pokoja nagrada, no talentovanog čitatelja ne možeš prevariti. A talentovan čitatelj važan je koliko i talentovan pisac. I jedni i drugi danas su u ilegali. Pitanje je da li će se takvo stanje ikada promijeniti. No, ne valja se žalit. Što bi rekao cetinjski pjesnik M. Jablan: „Liberali dobro stoje, apoteke su pune ljekova…“

POBJEDA: Posljednja dva romana imaju nekoliko dodirnih tačaka, a najizrazitije su pitanje prostora koji je odvojen od svijeta, ljudi koji su iznutra usamljeni i prežvakavaju teret prošlosti ispoljavajući ga kroz nepravdu prema najbližima. Jesu li Vaši karakteri spretno izvajani preds t av n i c i v e ć i n e mentalnih sklopova, ili otklon od većine? SPAHIĆ: I jedno i drugo. Moraju to biti. Katkad, bježeći od većine, sebe zateknemo u mnoštvu individua koje pokušavaju da urade isto. Kuda onda? Martin Dedijer („Calypso“) odabrao je da namakne konopac o vrat. I to je, valjda, neko rješenje. Gravitacija je besplatna, uvijek na raspolaganju, u velikim količinama. Nadam se da ovo ne zvuči kao preporuka. Od prošlosti se može bježati na kreativniji način. I ne morate čitati sedam stotina strana „Calypsa“ kako bi posvjedočili da je takvo što

sizifovska rabota. Jer, prošlost je sve ono što jesmo. U „Pod oba Sunca“, penzionisani potpukovnik JNA Branimir Lončar upoređuje je sa repom guštera koji se iznova i iznova obnavlja. Progone ga mrtvi, a mrzi žive. Može li gore? Kao piscu, ne preostaje mi ništa

drugo sem da pokušavam razumjeti bizarni nesklad između emocija i načina na koji hodamo kroz život. I pisati o tome. Katkad su to dva sasvim različita svijeta. Šizofrenija inherentna homo sapiensu. P O B J E DA : U r o m a n u „Calypso“ nijeste robovali prostornim odrednicama, ali smo ponegdje prepoznavali Crnu Goru u detaljima. U novom romanu je Valdanos, prostor koji kao da može biti i svijet za sebe, i dio naše zemlje jednako. Da li Vam je lakše da pišete u neoivičenim prostorima? Ovo važi i za vremenske odrednice, gdje u posljednja dva teksta imate vrijeme „nakon nekog važnog događaja“, ali nikako precizirano u trenutku u kom se radnja događa. SPAHIĆ: „Calypso“ je terra incognita koju sam istovremeno stvarao i osvajao. Svaka sličnost sa poznatim ljudima, državama, teritorijama, namjerna je. Toponimi izostaju, jer ne želim potcijeniti čitatelja i ponuditi jednostavan ključ koji bi tumačenje mogao svesti na uskogrude lokalne konstelacije kojima sam zasićen. Ljudi su, međutim, skloni samoidentifikaciji, lako se prepoznaju u drugome, vjeruju da tekst prikazuje ono čemu strijeme ili pak o n o o d č e g a b j e ž e. „Calypso“ se širi u koncentričnim krugovima. Od jednog prozora na seoskoj kući, jednog sela, grada, države, do egzotičnih meridijana i prljavih južnih mora, pa onda natrag. Slika svijeta, našeg, a tuđeg. Odraz poznatog lica u iskrivljenom ogledalu. U „Calypsu“ se ne deformiše samo prostor, već i vrijeme. Uživao sam pišući, i to je zapravo jedini parametar do kojeg mi je istinski stalo, jer želim ostati pošten prema čitatelju, a prije svega prema sebi. U „Pod oba Sunca“, duž vremena je jasna, izoštrena. Mjesta su markirana. Devedeset prva, crnogorsko zastiđe, dubrovačko ratište,

dakle logor u Morinju – sve to, s jedne strane. Valdanos i svjetionik na Mandri, par decenija kasnije – s druge. Isti ljudi pregaženi decenijama i grizodušjem. Naizgled poznat svijet, podcrtan sa nekoliko toponima. I iznad svega, more emocija koje svemu učinjenom i odmišljenom zadaju takt. POBJEDA: Je li Crna Gora danas zanimljiva uopšte kao romaneskni, književni prostor, i koje aspekte trenutnog stanja u ovoj zemlji vidite kao potpuno fiktivne? Ne mislim ovdje samo na stanje u kulturi, ali bih rado čula i kako Vam književna scena izgleda, budući da ste kao prioritetno za svoj rad izabrali hrvatsko tržište. SPAHIĆ: Ovo je zemlja posuta pepelom i solju, unakažena, dakle. Tri decenije pepela, potom so. Da nije tako, zar mislite da bi upravo živjeli tragediju koja nas vodi na ivicu poništenja? Jer, kakvom intelektualnom kržljavcu može pasti na um vjeronauka u školama? Silovanje obrazovnog sistema, naredba za pokoravanje crkvenoj dogmi: to su fakti. Ne date svetinje? Ma, nemoj. Najgore što roditelj može uraditi djetetu jeste da ga uzme za ruku i odvuče u hram, pod sjenku perutavih mantija, lažnih svetaca, crkvenih šamana. Čak je i kladionica bolji izbor. Pomnoži kvote, sračunaj koeficijente, nabudži tiket, čedo moje, zaokruži na dvije decimale. Nauči se ponešto i o geografiji. To su fakti. Kud ćeš gore. Fikcija protjerana. Ne može se izmaštati ništa što nam se već nije dogodilo. A onda, premijer i ministri, zavrište: građanin svetinja. Ljubio nadlanicu ratnom huškaču. Pričestio se Srebrenicom, taman kao i tvoji prethodnici. Pravoslavlje umjesto prava. Hram umjesto kabineta. Smijurija čista. Učini se da lopovi na vlasti i nisu bili toliki problem. Amateri, ispostavilo se. Sa crvenim grbom na reveru. Lažovi, takođe. Jer ne gradi se vječna Crna Gora, ilegalno, na zemljištu morskog dobra. Ne vrši se nužda po zemlji koju ljubiš. Kako god, opet smo se žestoko zajebali. Ništa nova, pa ništa nova. I umalo da zaboravim: kultura prosperira, književnost cvjeta. Dragana ERJAVŠEK

Kultura

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Na Cetinju juče preminuo poznati slikar i profesor Mihailo Jovićević

Život i umjetnost vezao za crnogorski prostor PODGORICA - Poznati crnogorski slikar Mihailo Jovićević preminuo je juče u 82. godini na Cetinju. Biće sahranjen danas u 12 časova na Novom groblju na Cetinju, u krugu porodice.

KARADŽIĆ: Mihailo Jovićević pripada velikanima crnogorskog slikarstva. Od njega se moglo mnogo toga naučiti ČILIKOV: Jovićević spada u doajene likovne umjetnosti. Čovjek koji je bio vrsni slikar, koji je praktično čitavi život posvetio svom ateljeu, svojim kreacijama i likovnim vizijama

VELIKAN

Slikar Dragan Karadžić za Pobjedu je kazao da ga je iznenadila i zatekla vijest o smrti Mihaila Jovićevića. - Jovićević pripada velikanima crnogorskog slikarstva. On je bio i izuzetan konzervator. Bio je izuzetno obrazovan čovjek, sa osobinama koje pripadaju izuzetnim umjetnicima. Nje-

D. MALIDŽAN

Rođen je 1939. godine u Foči. Završio je Umjetničku školu u Herceg Novom, Akademiju likovnih umjetnosti i poslijediplomske studije u Beogradu. Slikarstvo je studirao kod Mila Milunovića, a konzervaciju kod Milorada Medića. Bio je profesor u cetinjskoj Gimnaziji, kustos i muzejski savjetnik u ustanovi ,,Muzeji Cetinje“, profesor na Kulturološkom fakultetu i Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju. Bio je gostujući profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju i profesor na Fakultetu vizuelnih umjetnosti u Podgorici (Univerzitet Mediteran). Učestvovao je na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada među kojima i Trinaestojulske nagrade. Imao je status istaknutog kulturnog stvaraoca.

Jedan od radova sa posljednje izložbe djela Jovićevića u Podgorici

GRANDIOZNA UMJETNIČKA LIČNOST: Mihailo Jovićević

govo slikarstvo po nečemu može biti blisko apstraktnom, ali je puno nekih univerzalnih, religioznih elemenata. Još dok je radio na Kulturološkom fakultetu bio je izuzetno veliki konzervator. Od njega se moglo mnogo toga naučiti. Radili smo skoro 25 godina na Fakul-

tetu likovnih umjetnosti - istakao je Karadžić. Istoričar umjetnosti Aleksandar Saša Čilikov kazao je za Pobjedu da je sa osjećanjem velike žalosti primio vijest o smrti Mihaila Jovićevića. - Riječ je o mom dugogodišnjem prijatelju i kolegi. On je

bio doista specifična ličnost na umjetničkoj sceni Crne Gore. Jovićević spada u doajene likovne umjetnosti. Čovjek koji je bio vrsni slikar, koji je praktično čitavi život posvetio svom ateljeu, svojim kreacijama i likovnim vizijama. Takođe, on je bio jedan od najboljih pedagoga kada je u pitanju edukacija iz oblasti likovne umjetnosti. Predavao je na više fakulteta u zemlji i inostranstvu. Smrću Mihaila Jovićevića Crna Gora je izgubila jednu grandioznu umjetničku ličnost, vrsnog stvaroca, čovjeka koji je čitavu svoju egzistenciju - i onu opštu, a i onu umjetničku vezao za crnogorski prostor - kazao je Čilikov.

UMJETNOST

U jednom od intervjua za Pobjedu, Mihailo Jovićević prisjetio se da je, po povratku iz Pariza, gdje je bio na studentskoj ekskurziji, rekao Milu Milunoviću: „Vi nama profesore uopšte ne pričate o umjetnosti koja je veoma aktuelna“. - Naljutio se. Izletio je. Vratio se sa francuskim časopisom i

Izložba djela Jovićevića u Podgorici

čitao nam članak vodećeg pariskog likovnog kritičara koji odbacuje apstraktnu umjetnost. Nešto nije bilo kako treba. Zaista, kada sam ušao u Muzej savremene umjetnosti u Parizu, mislio sam da ga renoviraju. Skale, smeće, prostor koji je ograđen ogromnom crnom zavjesom i prošaran svjetlosnim snopovima, debeli sunđeri po kojima smo hodali i spoticali se. Posjetio sam Pariz u vrijeme kulminacije apstraktne umjetnosti. Radikalni koncepti me nijesu inspirisali, ali ono što sam u njoj uočio kao neprolaznu vrijednost nijesam htio ignorisati - istakao je Jovićević. Kako je u kazao, kada bi to bilo moguće, najrađe nikada ne bi prodao nijednu svoju sliku. - Na mom Cetinju ni da si Pablo Pikaso ne bi uspio da preživiš od svoje umjetnosti. Grupa ljudi iz Slovenije nedavno je čitav dan izgubila tražeći po gradu profesora i slikara Mihaila Jovićevića. Niko nije znao da im kaže gdje živim. Kad se pojavim na televiziji, ljudi obrate pažnju jer misle da mi se nešto dogodilo - kazao je Jovićević. Govorio je da nikada nije pripadao nijednoj partiji ili pokretu. - Nikada me nijesu birali, niti sam ja njih birao. Decenijama sam bio univerzitetski profesor i nijednom nijesam stigao

da budem ni šef katedre. Sve moje velike međunarodne izložbe posljedica su mojih privatnih kontakata sa uglednim galeristima ili uticajnim ljudima van Crne Gore. U smislu zahvalnosti za bilo kakvu povoljnost koju sam uživao nikom ništa nijesam dužan istakao je Jovićević.

RAZMIŠLJANJA

O njegovom stvaralaštvu pisali su brojni istoričari umjetnosti. Tako je Ljiljana Zeković svojevremeno zapisala da je Jovićević, ekspresivni nadrealist i tumač hrišćanske fiozofije i estetike, stvorio likovni jezik sa korijenima u prošlosti, sadašnjosti i imaginaciji. Olga Perović govorila je da je Mihailo Jovićević jedan od najplodnijih crnogorskih slikara čije se djelo nalazi na vrhu recentnog crnogorskog likovnog stvaralaštva. Milan Coko Marović zapisao je da Jovićevićevo slikarstvo nije jednostavno, nije podatno, ono tjera na dublja poniranja, na razmišljanja. Samostalna izložba radova Mihaila Jovićevića otvorena je 27. maja ove godine u galeriji ,,Centar“. Tom prilikom Milica Bezmarević je kazala da je Jovićević umjetnik filozof, a njegovo djelo osobeno u crnogorskoj modernoj umjetnosti, jedinstveno po svom intelektualnom sadržaju i svom likovnom izrazu. A. Đ.

Gradsko pozorište iz Podgorice proširilo ansambl sa četvoro glumaca

Kroz dosadašnji rad dokazali svoja umijeća PODGORICA - Vanja Jovićević, Marija Đurić, Omar Bajramspahić i Pavle Popović novi su stalni članovi glumačkog ansambla Gradskog pozorišta. Kako se navodi u saopštenju ove teatarske kuće, kroz dosadašnji rad oni su dokazali svoja umijeća i vjeruju da će dati značajan doprinos repertoaru Gradskog pozorišta. Mladi glumci, ponikli su na ce-

tinjskoj akademiji, a talente potvrdili u brojnim pozorišnim i televizijskim rolama. Između ostalog, Bajramspahić i Popović dio su postave predstave „Kozocid“, koja je osvojila brojne nagrade na Sterijnom pozorju. Osim toga, ovi mladi glumci ostvarili su zapažene role u seriji „Dug moru“, u kojoj se naročito ističe Popović u ulozi Zeja. Inače, Popović je talenat potvrdio i u regional-

nom projektu „Ubice mog oca“. Bajramspahić je glumom počeo da se bavi u rodnom Bijelom Polju, a veliki je broj predstava u kojima je skrenuo pažnju na sebe. Između ostalog, dio je i regionalnog projekta „Besa“. Jednu od najzap a ž e n i j i h u l o g a Va n j a Jovićević ostvarila je u predstavi „Šćeri moja“, za koju je i nagrađena. Kao perjanice iste klase, Đurić, Popović i Baj-

ramspahić zajedno su igrali u diplomskoj predstavi „Tre sorelle“. Đurićeva je u ovom komadu osvojila nagradu za ulogu „Nere“, na 6. Festivalu glumca BiH, u Konjicu. Kako je u ranijem intervjuu za Pobjedu kazao direkor Gradskog pozorišta Stevan Koprivica ovo je jedna od dvije serije zaposlenja ustanove, koja će i u narednom periodu biti otvorena za mlade umjetnike. S. V.

Novi glumci Gradskog pozorišta sa umjetničkim direktorom ustanove Dušanom Kovačevićem

U posjeti

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

PORODIČNA PRIČA: Iza Sandre i Aleksandra Dragovića je nezaboravna godina sa trojkama, a sada je vrije PODGORICA – Ni ružnijeg dana, ni ljepših sagovornika! Pozna i tmurna decembarska subota nije davala nikakvu nadu da se oporavimo od ledene kiše i jakog vjetra, sve dok nam se nijesu nasmijali Dragovići. Oca Aleksandra, majku Sandru i troipogodišnjake Sofiju, Stefana i Nikšu posjetili smo u njihovoj kući u Doljanima, domu koji je posljednje subote u 2020. godini krasila novogodišnja dekoracija i - još mnogo ubjedljivije – njihova vedrina, ljepota i osmijesi. – Iza nas je specifična godina – tužni smo što zbog korone nemamo više zagrljaja, posjeta i poljubaca, a imamo distancu koja nam je nametnuta, koja nas zbunjuje i ograničava u normalnom ponašanju. Godinu je obilježilo i mnogo propuštenih bitnih događaja, ali valjda će sve prestati, pa da nadoknadimo izgubljeno – sumira Aleksandar Dragović godinu na izmaku.

Vazda ista želja: da budemo svi zdravi i zajedno

IZAZOVNA GODINA

Korona jeste teška i bolna, ali je ujedinila ljude, naučila nas da cijenimo zdravlje, a prije svega život. Nije zaobišla ni naše domaćine, pozitivni na kovid-19 bili su Sandra i Stefan, ali je jedini simptom bio bol u grlu kod majke. – Bili smo u izolaciji 14 dana. U tom periodu smo osjetili humanost dobrih ljudi, naših komšija, prijatelja, rodbine. Shvatili smo da imamo veliku porodicu – poručuju naši domaćini. Sandra dodaje da je 2020. godina, i mimo loše epidemiološke situacije, bila izazovna i drugačija. – Ovih 365 dana sa trojkama je dug period. Iza nas je više uspona nego padova, ali je ipak bila teška godina. Imali smo, zahvaljujući našim mališanima, dosta pozitivnih avantura jer smo svakog dana doživjeli nešto novo. Veliki smo, rastemo, napredujemo, pa smo nekada u čudu kako vrijeme leti – kaže trostruka, lijepa mama Sandra, dok djeca nalaze zabavu u razgledanju jelke, poklona, bojanki i – trčkaranju.

BAZEN UMJESTO MORA

Od bezbroj interesantnih dogodovština sa mališanima, roditelji kao najveći dar 2020. godine izdvajaju što Stefan više nije škrt na riječima. – Dječak je znatno napredovao: od svega dvije-tri riječi, došli smo do lijepih rečenica. Zbog toga smo 2020. zahvalni do neba – naglašava Sandra. Godinu na izmaku Dragovići će pamtiti i po - izlasku iz pelena! – Bilo je dosta događaja za pamćenje i ima da ih se sjećamo dugo, dugo, uz široke osmijehe. Naučili smo da vozimo biciklo,

PRAZNIČNI ZAGRLJAJI: Sandra i Aleksandar Dragović sa djecom

Nikša je majstorirao taj posao, dok su Sofka i Stefko i dalje ostali zavidni. Zbog finansijske situacije nijesmo okusili draži mora ove godine, ali smo to nadomjestili bazenom u dvorištu. To je još jedan naš uspješni projekat, djeca su bila zadovoljna. Ipak, ljeto ne vežemo za more koliko za naš trostruki i treći divan dan koji je protekao u najboljem redu. Onako u dvorištu,

sa našim bližnjima, oduvali su tri rođendanske svjećice – srećna je Sandra. Dama Sofija, nježna i suptilna sestrica među dvojicom braće, ove godine shvatila je da ima pravo na svoje mišljenje što se tiče ličnog stajlinga, kao i čemu služe - štikle. – Od tada sam ostala bez dva para štikli, ali mi ni najmanje nije žao, posebno kada Sofka,

Razdvojenost zbog korone veliko iskušenje Prve mjesece epidemije korone u Crnoj Gori, Dragovići su zapamtili po iskušenju zbog razdvojenosti. – Krajem zime sam otputovala sa djecom u rod, u Bijelo Polje sa namjerom da ostanemo desetak dana, ali smo ostali više mjeseci, zbog većeg obolijevanja od korone, epidemioloških mjera i zabrane međugradskog saobraćaja. Bili smo razdvojeni od Aca mjesecima, ni Vaskrs

nijesmo slavili skupa u našem domu i to nam je mnogo teško palo. Aco je radio u Željezničkom prevozu, bio je dosta u kontaktu sa ljudima, pa čak i da smo uspjeli da se vratimo u Podgoricu ne bismo bili bezbjedni. Tu dugu razdvojenost smo jedva progutali, pa mi i sad suze krenu kad se sjetim koliko je bilo teško – iskrena je Sandra, ali naglašava da ih je to i ojačalo i naučilo da sad, gdje god da krenu – idu zajedno.

obučena u razne neuparene boje, stane ispred mene i kaže: ,,Kako sam ti pepa!“ Tokom 2020. naučili smo i da ne možemo ići na spavanje bez ,,Crvenkape“ i bez ,,Tri praseta“, a opsjednuti smo vukom – otkriva Sandra.

Dani su slični i zahtjevni zbog redovnih obaveza, a različiti su jer svaku akciju osmisle na dru-

SVAKODNEVICA

Dragovićima je žao što mališani nijesu išli u vrtić ove godine, zbog nepovoljne epidemiološke situacije i njenih posljedica. Godina je bila teška i u finansijskom dijelu, pa je Aleksandar i Sandra neće zaboraviti. – Ovakvu nijesmo imali i ne ponovila se – kaže on. – Lično me je zaboljela i jer mi je uzela djeda, a time i dio djetinjstva. Ali, opraštam joj… zdravi smo ostali – dodaje ona. Svakodnevica u njihovom veselom domu je istovremeno i slična i različita, a konstanta je da su njegovo opremanje prilagodili dječijim potrebama.

Nikša, Sofija i Stefan Dragović

gačiji način. Aleksandar ustaje rano, brižno pokriva spavalice i odlazi na posao do 15 sati.

U posjeti

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

eme za praznična uživanja

Kad djeca odrastu, imaćemo svoje vrijeme – Slabo imamo vremena samo za nas dvoje. Nekada, kad ostanu kod bake, pobjegnemo, ali nam ne pristane, grize nas savjest, pa smo brži nazad nego kad smo pošli – jednoglasni su Aleksandar i Sandra. Kažu da, kada djeca zaspu, ostanu da razgovaraju, pričaju o problemima, planovima ili

Tačno u ponoć… Aleksandar i Sandra kažu da nijesu nigdje išli za doček Nove godine otkako su postali roditelji. – Nemamo ni želju da odemo, ušuškani smo u svom domu. Kad djecu spremimo za spavanje, mi gledamo televizijski program, uživamo uz večeru i vino. Kad dođe ponoć, legnemo pored naše djece, čestitamo im, mi se izljubimo i shvatimo da smo bili uspješni još 365 dana. Ove godine bismo željeli da moji i Acovi budu kod nas, ali vidjećemo – kažu Dragovići.

– Mi volimo svaki dan, svako svitanje je novo, pa sa takvim razmišljanjem i ustajemo. Jutra su divna, grlimo se pospani i onda – krećemooo. Djeca već tada osjećaju uzbuđenje i radujemo se svakoj novoj riječi, igri, osmijehu…

TATINO IZNENAĐENJE

Sandru čekaju slične obaveze svakog dana - doručak, užina, uspavljivanje, ručak, užina,

gledaju neki film, gdje jedno zaspi od umora. – Pravi smo prijatelji, oslonac, podrška. Zreli smo ljudi, tako da se ne žalimo i ne zahtijevamo svoje vrijeme. Kada djeca odrastu, imaćemo ga, mada ćemo i tada biti spremni da im budemo na raspolaganju – poručuju naši domaćini.

večera, a, po protekciji, doda se uveče i flašica mlijeka. – Obožavam jutarnju kafu, jer je popijem u miru. Poslije doručka, kad je lijepo vrijeme, idemo vani jer svi volimo svježi vazduh i trudimo se da u dvorištu budemo što duže. Do spavanja sigurno hiljadu puta stanem kod sudopere da im dodam vodu i kažem: Kao kamile ste. Bude mi krivo kad to izgovorim, ali nikad ne prećutim, a oni se svi slatko nasmiju. Kad mališani odu na popodnevno spavanje, Sandra tiho po kući završava ručak i, koliko stigne, kućne poslove. Djeca se probude prije Acovog dolaska, obraduju mu se kao da ga prvi put vide ili kao da je bio odsutan mjesec dana. – S vrata kreće ,,Bili smo dobri, daj iznenađenje“, a to budu lizalice, čokoladica, karamelica… Skromni su. Nakon ručka, kreće akcija. Zajedničku kafu ispijaju s nogu, a onda Sandra sprema večeru zajedno sa djecom. Bude tu ponekad i više štete nego koristi, ali (makar) prođe dosta vremena i do devet su već u krevetu. – Slijedi priča za laku noć, pa spavanje. Aco sa Sofkom i Nikšom, ja sa Stefkom. Pa ko se prvi iskrade, trči da sjedne da malo predahne. Onda zajedno

sređujemo kuću, jer se uveče ništa ne poznaje što ujutro uradim. Pomažemo se, svaki dan nam je sličan, ali opet sve sa osmijehom. Na nervozu zažmurimo i sklanjamo se kad dođu takvi momenti – iskreno će Sandra.

PLANOVI ZA DJEDA MRAZA

U vrijeme naše posjete, u doba novogodišnje atmosfere, dom Dragovića odiše dodatnom toplinom i prazničnim ambijentom. Djeca su razigrana i vesela, igraju se i trče, ali na samo jedan roditeljski poziv postaju poslušni. – Mnogo volimo praznike i radujemo im se. Sada kada je Podgorica okićena, vodili smo djecu da vide, osjećaju čaroliju. Trudimo se da sve prenesemo na njih. Dok su bili manji, nijesmo uspijevali objasniti, nijesmo ni mogli sačuvati jelku. Sada smo je kitili zajedno, da se Aco ne bi više šalio: ,,Moja žena svake godine jelku kiti porodično sama“. Prošle godine on je bio Djeda Mraz, djeca su bila zbunjena i začuđena, nije baš bilo prijatno… Ove godine Nikša je izjavio: ,,Moj tata je Djeda Mraz“, što smo preveli da ga je prepoznao prošle godine. – Čekaćemo Djeda Mraza kroz dimnjak, da nam ostavi poklone kada djeca zaspu, napisali smo pisma i željno ga iščekujemo. Tako ćemo nastaviti dok ne nađemo drugog Djeda Mraza, a do tada nam ostaje da budemo dobri, jer dolazi kod dobre djece. I ostaje nam da svakodnevno osluškujemo kako se penje po krovu i kako ćemo ga mi spasiti kada upadne u dimnjak – živopisno najavljuje Aleksandar buduće avanture. Planovi za Djeda Mraza se mijenjaju i sazrijevaju kako djeca odrastaju, ali je novogodišnja želja stalna. – Kod nas je vazda ista želja, a to je da budemo zdravi i uvijek zajedno! Tu želju ne bismo nikada zamijenili drugom, da se konačno riješimo korone, da zagrlimo svoje, da se volimo. I uvijek naglasimo da želimo da sva djeca na planeti budu zdrava, sita i voljena – jednoglasno su na kraju poručili Sandra i Aleksandar. R.USKOKOVIĆ-IVANOVIĆ Foto:Dragan MIJATOVIĆ

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Svijet

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Događaji koji su obilježili period iza nas Kada smo krajem 2019. godine govorili jedni drugima najljepše želje i čestitke za narednu godinu, nijesmo ni slutili da će 2020. biti jedna od najzanimljivijih i najvažnijih godina u modernoj istoriji. Već su prvi dani protekle godine bili ispunjeni vijestima o nekom virusu iz daleke Kine, koje smo sa podozrenjem slušali i govorili „daleko je to“.

KORONA

U samo par sedmica, munjevitom brzinom, virus se proširio planetom. Informacije o koroni postale su najvažnije, a panika se širila svijetom uporedo sa virusom. Mediji i društvene mreže pokušavali su da dobiju bitku sa lažnim vijestima, a svjetske vlade, Svjetska zdravstvena organizacija i naučnici bili su zatečeni. Novi virus donio je nove postavke svijeta, priča o vakcini je izgledala daleko, a zaštitne maske postale su najskuplja i najtraženija roba. Prava i elementarne ljudske slobode potpuno su zanemareni usljed zatvaranja koje je uslijedilo kao mjera borbe protiv širenja infekcije. Svijet je u međuvremenu dobio vakcinu protiv „opake bolesti“, ali pukotine koje je, potkopavanjem ljudskih prava i kršenjem raznoraznih evropskih konvencija, na demokratska društva širom planete ostavila pandemija još nijesu sanirane. Te brige vjerovatno ćemo brinuti ove nove 2021. godine, kad rat protiv „nevidljivog neprijatelja“ konačno dobijemo. Svijet zbog pandemije korona virusa u 2020. godini praktično je zaustavljen. Međutim, godina na izmaku pamtiće i pojedine događaje nevezane za zdravstvenu krizu, koji su izazvali ozbiljna previranja širom planete, neki bi rekli, i promijenili tokove istorije.

UBISTVO KASEMA SOLEJMANIJA

Jedan od takvih događaja uslijedio je odmah početkom godine kada je američkim dronovima izveden napad na aerodrom u Bagdadu. Među petoro žrtava tog napada bio je i iranski general Kasem Solejmani, komandant jedinica za specijalne operacije „Kuds“. Avion Boing 737 ukrajinske aviokompanije „Ukrainian Airlines“, koji se 8. januara uputio ka Kijevu, pao je nakon polijetanja sa aerodroma

Godina krize „Imam Homeini“ u Teheranu. Niko od 176 putnika i članova posade, koliko ih se nalazilo u letilici, nije preživio. Generalštab Irana potom je pot v rd i o d a j e p u t n i č k i av i o n „Ukrainian Airlinesa“ oboren ljudskom greškom, dok je nadlijetao osjetljivu vojnu tačku. Avion je pao svega nekoliko sati nakon što je Iran sproveo raketni napad na američke baze u Iraku kao odmazdu za ubistvo generala Kasema Solejmanija.

SMRT KOBIJA BRAJANTA

Nedugo potom u helikopterskoj nesreći u Kaliforniji nastradala je košarkaška zvijezda Kobi Brajant i njegova trinaestogodišnja kćerka Điana. Brajant i Điana putovali su privatnim helikopterom kada je letilica buknula u plamen iznad grada Kalabasa. Petostrukog NBA šampiona Kobija Brajanta mnogi su smatrali jednim od najboljih igrača svih vremena. Kobijeva smrt ljubitelje košarke ostavila je u nevjerici. Mnogi su mahnito rifrešovali društvene mreže u nadi da će ispostaviti da je vijest o Kobijevoj smrti lažna, ali to, na žalost, nije bio slučaj. Prvi izvještaji nakon ove nesreće pokazali su da helikopter nije pao zbog tehničkih problema i kvara motora, već loših vremenskih uslova u kojima je letio. Helikopter se srušio jer je pilot potcijenio slabu vidljivost i gustu maglu koja se tog dana nadvila nad Kalifornijom.

MEGZIT

Princ Hari i vojvotkinja od Saseksa Megan Markl odlučili su da odstu-



pe sa svih kraljevskih dužnosti i započnu samostalan život. U istoriji britanske krune slična stvar se nikada nije dogodila, pa je istup mladog bračnog para doveo čitavu porodicu u nezavidnu situaciju. Spekulisalo se da je Megan sistematično udaljavala Harija od porodice, a javnost je praktično svu krivicu svalila na bivšu glumicu. Njihovo odluku ubrzo je aminovala kraljica Elizabeta, poručivši kako razumije njihove motive za tako radikalan potez. Hari i Megan izgubili su titulu „Njihovo Visočanstvo“, novac iz javnih fondova za svoje dužnosti i prestali da predstavljaju kraljicu.

ANTIRASNI PROTESTI U SAD

Krajem maja Sjedinjene Države ustale su na noge isprovocirane brutalnošću koju je američka policija demonstrirala ubistvom 46-godišnjeg Afroamerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu. Jedan od policajaca je Flojda nasilno izvukao iz automobila u kome je sjedjeo, oborio ga na zemlju i koljenom pritisnuo vrat. U tom položaju držao ga je gotovo devet minuta, sve dok Flojd nije prestao da daje bilo kakve znake života. U videu koji je objavljen na društvenim mrežama, čuje se kako Flojd uzalud zapomaže i policiju moli da ga oslobodi jer ne može da diše. Smrt Džordža Flojda pokrenula je lavinu demonstracija koje su preplavile Ameriku. Stotine hiljada ljudi marširalo je ulicama najvećih američkih gradova uzvikujući „životi crnaca su važni“. Demonstracije su se ubrzo proširile i na ostatak svijeta, pa su se zbog policijske britalnosti pobunili i građani Londona, Berlina,

Pariza... Uprkos nezadovoljstvu građana, i vjerovatno najvećim protestima u američkoj istoriji, rješavanje problema rasne diskriminacije u SAD nije se pomjerilo sa mrtve tačke.

EKSPLOZIJA U BEJRUTU

U luci u Bejrutu 4. avgusta eksploadirale su velike količine amonijumnitrata koji je tu skladišten. Eksplozija, koja je odjeknula poput atomske bombe, razorila je čitave kvartove oko luke u libanskoj prijestonici. Život je izgubilo 150 osoba, dok je više od 300 hiljada ljudi ostalobez krova nad glavom. Udar je bio toliko moćan da se osjetio i na Kipru, udaljenom oko 240 kilometara. Materijalna šteta izavana ovom eksplozijom procijenjena je na više od tri milijarde dolara. Ovaj događaj izveo je na ulice građane Libana, već nezadovoljne zbog ekonomske krize i nestabilnosti zemlje.

RAT U NAGORNO KARABAHU

Potpuno neočekivano, krajem septembra buknuo je rat u regionu Nagorno-Karabaha, kavkaskoj oblasti oko koje se već gotovo čitav jedan vijek spore Jermenija i Azerbejdžan. Konflikt između Jermenije i Azerbejdžana oko regiona Nagorno-Karabah seže još od 1923. godine, kada su ga komunističke vlasti nekadašnjeg Sovjetskog saveza, kako bi smirile političke ambicije Turske, poklonile Azerbejdžanu, iako je u tom trenutku u njemu živjelo 96 odsto Jermena. Ratno stanje u Nagorno-Karbahu, oko koga su dvije strane pregovarale

Novi virus donio je nove postavke svijeta, priča o vakcini je izgledala daleko, a zaštitne maske postale su najskuplja i najtraženija roba. Prava i elementarne ljudske slobode potpuno su zanemareni usljed zatvaranja koje je uslijedilo kao mjera borbe protiv širenja infekcije. Svijet je u međuvremenu dobio vakcinu protiv „opake bolesti“, ali pukotine koje je, potkopavanjem ljudskih prava i kršenjem raznoraznih evropskih konvencija, na demokratska društva širom planete ostavila pandemija još nijesu sanirane. Te brige vjerovatno ćemo brinuti ove nove 2021. godine, kad rat protiv „nevidljivog neprijatelja“ konačno dobijemo.

prethodnih 28 godina, trajalo je šest nedjelja. Taj period obilježila su razaranja, izbjeglištvo i desetine poginulih vojnika i žrtava na obje strane. Rat je okončan potpisivanjem sporazuma između premijera Jermenije i predsjednika Azerbejdžana i Rusije. Rat je, de fakto, završen u korist tradicionalnog saveznika Turske, Azerbejdžana, koji je povratio kontrolu nad određenim teritorijama Nagorno-Karabaha.

IZBORI U SAD

Na predsjedničkim izborima održanim 3. novembra aktuelnog američkog predsjednika, republikanca Don a l d a Tra m p a p o b i j e d i o j e demokratski kandidat i bivši potpredsjednik SAD Džozef Bajden. Izbori su bili neizvjesni, a prednost u saveznim državama se naizmjenično mijenjala često iznoseći samo nekoliko stotina glasova razlike. Krajnji ishod glasanja saznali smo 7. novembra kada su vodeći mediji u SAD objavili da je Bajden prikupio 279 elektorskih glasova od neophodnih 270, a Tramp svega 214. Bajden će ovim postati 46. i najstariji predsjednik u istoriji Sjedinjenih Država, a Kamala Haris prva žena potpredsjednica afričkog porijekla. Inauguracija Bajdena biće održana 20. januara. Međutim, neizvjesno je da li će Bajden uspjeti da u miru uđe u Bijelu kuću, budući da aktuelni predsjednik još nije priznao izborni poraz i gotovo svakodnevno tvrdi da su izbori pokradeni. Trapov izborni štab je zbog navodne krađe izbora pokrenuo više procesa pred Vrhovnim i više saveznih sudova širom SAD.

ODLAZAK MARADONE

Od posljedica srčanog udara 25. novembra u Buenos Airesu preminuo je slavni argentinski fudbaler Dijego Armando Maradona. Vijest o odlasku El Pibea, kako su ga zvali, bila je glavna vijest tog dana u medijima širom svijeta. U Argentini je, zbog njegove smrti, proglašena trodnevna žalost. Maradona je za svojih šezdeset godina života prešao put od osvajanja titule svjetskog šampiona i idola miliona ljudi širom svijeta, pa sve do globalne zvijezde osuđivane zbog posjedovanja narkotika. Međutim, njegova sportska dostignuća nikada niko nije osporio. Đurđica ĆORIĆ

Hronika Podgorice

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Gradonačelnik priredio prijem za dobitnike stipendije Glavnog grada

Najbolja investicija u budućnost Podgorice Gradonačelnik Ivan Vuković sa saradnicima juče je primio najbolje student Podgorice, dobitnike stipendije Glavnog grada za studijsku 2020/2021. godinu. Vuković je naglasio da budućnost pripada mladim ljudima i da će im Glavni grad, kao što je to uvijek činio, pružiti podršku i ohrabrenje, kao i da je ovo najljepši način da se završi ova teška godina. - Glavni grad i ove godine ima priliku i zadovoljstvo da nagradi jedan broj studenata koji su se u prethodnom periodu istakli svojim trudom, radom, zalaganjem i razultatima. Ovo je skromna, ali najbolja investicija u budućnost Podgorice i Crne Gore, a današnji sastanak smo iskoristili da dodatno ohrabrimo ove mlade ljude da nastave da koračaju stazama koje su utabali - istakao je Vuković. Gradonačelnik je rekao da u zavisnosti od toga koliko ovi mladi ljudi budu vispreni i hrabri, toliko će i naša budućnost biti bolja i prosperitetnija. - Drago mi je da se tradicija nastavlja i što ćemo biti u prilici da se pohvalimo da smo upravo mi kao institucija, koliko toliko pomogli akademski razvoj, a siguran sam i na taj način osnažili te-

Glavni grad i ove godine ima priliku i zadovoljstvo da nagradi studente koji su se istakli trudom, radom, zalaganjem i razultatima. Ovo je skromna, ali najbolja investicija u budućnost Podgorice i Crne Gore, poručio je gradonačelnik Ivan Vuković

Gradonačelnik Vuković sa stipendistima Glavnog grada

melj budućih profesionalnih uspjeha i ove generacije naših stipendista - poručio je Vuković. U ime dobitnika stipendije, Nina Perišić iskazala je za-

Saopštenje gradskog preduzeća Vodovod i kanalizacija

Povećana mutnoća vode sa Mareze Iz Vodovoda i kanalizacije pozvali građane da koriste bezbjedne alternative tj. vodu iz kontrolisanih izvora vodosnabdijevanja (flaširane vode, na odgovarajući način dopremljenu zdravstveno ispravnu vodu iz drugog vodovodnog sistema, izvorišta…) Iz gradskog preduzeća Vodovod i kanalizacija juče je saopšteno da su rezultati fizičko-hemijskih analiza vode sa izvorišta Mareza pokazali povećanu mutnoću, pa su shodno preporukama Instituta za javno zdravlje Crne Gore, pozvali građane koji se snabdijevaju vodom sa tog izvorišta da koriste bezbjedne alternative tj. vodu iz kontrolisanih izvora vodosnabdijevanja (flaširane vode, na odgovarajući način dopremljenu zdravstveno ispravnu vodu iz drugog vodovodnog sistema, izvorišta…). - Napominjemo i da je hlorisanje vode koja se distribuira potrošačima, čime se obezbjeđuje mikrobiološka ispravnost vode, uredno i pod stalnim nadzorom (sadržaj hlora 0,350.4 miligrama po litru) – naglasili su iz Vodovoda i kanalizacije. Sa vodoizvorišta Mareza

snabdijevaju se potrošači sa Mareze, iz Tološa, blokova pet i šest, dijela grada preko Morače, centra grada i dijela ispod Gorice, sa Malog brda, zatim Stare varoši, Zabjela, Pobrežja, Zelenike, Dahne, Dajbaba, Siti kvarta, Gornje i Donje Gorice, kao i dio Zete. - Stanje na ostalim vodoizvorištima na teritoriji Glavnog grada je stabilno, bez bilo kakvih promjena po pitanju ispravnosti vode za piće. Svi ostali potrošači iz djelova grada koji nijesu navedeni mogu bez problema i bojazni koristiti vodu za piće iz vodovodnog sistema glavnog grada – navedeno je u saopštenju Vodovoda i kanalizacije. Iz tog gradskog preduzeća saopšteno je i da će njihova laboratorija nastaviti pojačano praćenje svih parametara kvaliteta i ispravnosti vode za piće i o eventualnim promjenama blagovremeno informisati javnost. H. P.

hvalnost što Glavni grad prepoznaje mlade ljude i iskazuje poštovanje za njihov rad. - I ove godine, kao i prethodnih Glavni grad nas je u de-

cembru obradovao i pokazao koliko cijeni naš trud i zalaganje i koliko zapravo svoje najbolje studente prepoznaje i daje im šansu za dalje usavršavanje. Jedan dio našeg

ugovora o stipendiranju je upravo odrađivanje pripravničkog rada, što će nam biti svakako značajno profesionalno iskustvo - kazala je Perišić. H. P.

Stipendisti D obitnici s tipendija za 2020/2021. godinu su Anja Striković, studentkinja master studija na Pravnom fakultetu Univerzitet Mediteran (prosječna ocjena 10); Uroš Bošković (Ekonomski fakultet UCG, master studije 9,75), Maša Mudreša (Fakultet umjetnosti UDG, osnovne studije - 10), Andrea Mićanović (Fakultet pravnih nauka UDG, specijalističke studije - 9,97), Admir Krnić (PMF UCG, računarske nauke, osnovne studije - 9,95), Milica Janković (Fakultet za ekonomiju i biznis Univerziteta Mediteran, spec. studije - 9,71), Nina Perišić (Pravni fakultet UCG, osnovne studije 9,86); Milica Peruničić (Ekonomski fakultet UCG, specijalističke studije - 9,63), Teodora Tijanić (Fakultet vizuelnih umjetnosti Univerziteta Mediteran, osnovne studije - 9,72), Jovana Lekić (Fakultet za poslovnu ekonomiju i pravo u Baru, specijalističke studije - 9,57), Mirko Đukić (RIT u Hrvatskoj, osnovne studije - 10), Ana Knežević (Univerzitet u Napulju, master studije - 9,90), Jovana Nikčević (Univerzitet u Rimu, master studije 9,60), Milena Vučinić (Fakultet vizuelnih umjetnosti - 10), Danilo Petričević (ETF, master studija - 10), Nikolina Tomović (Pravni fakultet UCG, master studije - 9,69), Dajana Drljević (Pravni fakultet, master studije), Jasna Zeković (ETF, master studije - 9,22 i Matematika UDG 4. godina - 9,14), Nikolina Dabetić (Ekonomski fakultet, master studije - 9,09) i Dušan Obrenović (Akademija umjetnosti u Novom Sadu, master studije violine - 9,37).

Podgoričanke položile ispit humanosti - za mališane u Institutu za bolesti djece prikupljeno više od 300 paketića

Skromna ideja dobila krila

Protekla godina bila je ispit za sve, a pogotovo za solidarnost i humanost. Upravo je to okupilo nekoliko podgoričkih dama koje su došle na ideju da uljepšaju praznike mališanima koji zbog zdravstvenog stanja predstojeće praznike neće provesti u krugu porodice. U okviru akcije ,,Zamisli želju“, koje su pokrenule Tamara Šljivančanin, Sanela Rastoder, Jadranka Dragićević, Biljana Otašević, Irena Jočić, Bojana Nenezić, Ivana Nedović, Jagoda Mijatović i Milica Kočović podijeljeno je više od 300 paketića mališanima koji se liječe na Institutu za bolesti djece u Kliničkom centru Crne Gore. Akciji se priključila i Pobjeda poklanjanjem bajki, bojanki i specijalizovanih izdanja iz dječje biblioteke. Kako je u razgovoru za Pobjedu kazala Tamara Šljivančanin, važno je tim mališanima pokazati da na njih misli i neko osim njihovih porodica, naročito u prazničnim danima. - Akciju smo nazvale ,,Zamisli želju“. Za cilj smo prvenstveno imale da ta želja bude usmjerena ka ozdravljenju sve dječice u Institutu i da na neki način poručimo i mališanima i njihovim roditeljima da neko misli na njih – kazala je Šljivančanin. Od skromne ideje da poklone

Humane Podgoričanke u Institutu za bolesti djece

30 paketića koje je svaka od članica grupe samoinicijativno donirala, došle su do broja 320, jer su pozivale ljude preko društvenih mreža i, kako ističe, naišle na sjajan odziv. - Žene od kojih je krenula sama inicijativa akcije su obične žene, majke velikog srca. Mi nismo nikakva organizacija, već samo grupa koja se prepoznala u jednoj sjajnoj ideji – kaže Šljivančanin. Svaki poklon, dodaje ona, brižljivo je spreman. - Svako dijete je dobilo poklon i

to ne samo jedan jer nije riječ o običnim paketićima. U njima su poruke koje su pisala djeca i roditelji koji su donirali paketiće, potrudile smo se da svaki sadrži makar jednu igračku, bojanku, flomastere... Nismo zaboravile ni osoblje Instituta, pa je svako odjeljenje dobilo na poklon čokoladnu tortu i posebno pravljene platnene maske – objašnjava Šljivančanin. Poklone, kaže ona, nisu dobila samo djeca koja su smještena u bolnici, već i sva ostala koja će ovih dana proći kroz Institut.

Akciji se priključila i Pobjeda poklanjanjem bajki, bojanki i specijalizovanih izdanja iz dječje biblioteke - Potrudile smo se da svim ovim mališanima makar malo uljepšamo praznike i ako smo im izmamile makar osmijeh, naša akcija je uspjela – poručila je Šljivančanin. Z. K.

Zabava

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Astrolog Dino Murić kaže da nas čeka još jedna izazovna godina sa puno promjena

Saturn i Jupiter uzdrmaće nedodirljive Kada se odigrava konjunkcija Saturna i Jupitera, na prvom mjestu, očekujte udar na onim pozicijama za koje smo smatrali da su nepromjenljive, u onim životnim poljima u kojima ne obraćamo pažnju na kontinuitet, već ga jednostavno živimo. Ovo može da dođe kroz udar, zemljotres, grom… Naglasio bih kao važnije, što i ja očekujem, promjene na vremensko-prostornom planu - upozorava Murić PODGORICA – Astrološka predviđanja i planetarni aspekti predviđaju da nam predstoji još jedna turbulentna godina. Astrolog Dino Murić kaže da ćemo morati da se ,,prilagodimo drugačijem konceptu u oblasti zakonodavstva, ljudskih prava, pojačavanju normi iz oblasti interneta i društvenih mreža“.

KONJUNKCIJA

- Velika konjunkcija Saturna i Jupitera u Vodoliji koja se odigrala 21. decembra 2020. godine predstavlja najavu za ono što možemo očekivati u narednoj godini, kao i u godinama koje nas čekaju. Saturn i Jupiter su vrijeme i prostor, a kada se tjelesno spoje nastaju veliki događaji – objašnjava Murić. Podsjeća na događaj iz Srbije. - Na beogradskom Trgu republike, 14. aprila 2000. godine, Demokratska opozicija Srbije je održala miting pred oko 100.000 ljudi, tražeći organizovanje slobodnih jugoslovenskih izbora. U oktobru iste godine, Milošević odbija da prizna poraz na izborima, nakon čega više stotina hiljada ljudi iz Srbije i Crne Gore protestuje u Beogradu, što je rezultiralo priznanjem poraza Miloševića na izborima. Nakon 25 godina po završetku Vijetnamskog rata, Vijetnam i SAD potpisuju trgovinski sporazum koji Vijetnamu otvara vrata ka Svjetskoj trgovin-

ni sa Saturnom ni sa Jupiterom. To je Neptun. Svaka zabluda, teorija zaBIOGRAFIJA vjere i slično. Ovdje govorimo o opipljivim promjenama koje sliDino Murić je rođen 17. jula jede, i koje će ostaviti traga u 1991. godine u Podgorici. Diplomivremenu i prostoru (sjetite rani je pravnik, a ljubav prema astrologiji Godina za nama bila je prestupna, a pamtićemo je po mnogim se što su Saturn i Jupiter, sa datira od njegove petnaeste godine, kada početka teksta). U pogledu (ne)očekivanim događajima, pogotovo pojavu korona viruintenzivno počinje pratiti rad Jovane Lučićkartografije, najosjetljivisa. Astrolog Dino Murić ističe da su astrolozi koji su se bavili ja će biti Rusija, Švedska, tranzitom planeta mogli da uoče da će se u januaru 2020. Gajić, astrološkinje iz Beograda, čiji je i učenik po nekim astrolozima i doći do konjunkcije Saturna i Plutona u znaku Jarca, čije škole astrologije od 2016. godine. Trenutno pohađa Slovenija (dodjeljujući poklapanje je moglo da predvidi da će promjene biti vidne. treću godinu astrološke škole koja se bavi karmičjoj znak Vodolije). Upra- Tu uključujem i pandemiju, kao i promjene režima, smrti kom astrologijom i astromedicinom, a uspješno je vo u ovim zemljama mopoznatih ličnosti, transformacije postojećih sistema i kruzavršio školu natalne i prognostičke astrologije žemo od kraja godine tih tradicija kojih smo se slijepo držali - ističe Murić. pod mentorstvom Miloša Tomića, profesora očekivati iznenađenja, naSusret Saturna i Plutona se, dodaje, gotovo uvijek vezuje se gle promjene, udar bilo koza krizu. u istoimenoj školi. Od astroloških disciplina je vrste i jednu jako izazovnu - Kako će se odraziti neki tranzit zavisi i od vremena u kojem najviše izdvaja astrosimboliku jer ona godinu koja je pred nama - reživimo. Svjedoci smo da u periodima kada je ova konjunkcija prikazuje da je astrologija sve što kao je naš sagovornik. bila aktuelna da su se dešavale i pandemije, ratovi, suočavanje sa

Astrologija mogla da predvidi koronu

krizama raznih vrsta, pa tako i suočavanje civilizacije usljed ovog aspekta, konkretno mislim na pandemiju - rekao je Murić. U astrološkom smislu, prestupna godina, ipak ne važi za sve ljude da će biti loša ili dobra. - Na nivou pojedinca, u zavisnosti od natalne karte, zavisiće i uticaji ovih velikih konjunkcija čiji smo svjedoci – postoje ljudi koji su prosperirali u ovom periodu, a postoje i oni koji su osjetili jak udar na dosadašnji način vjerovanja i života – objašnjava Murić.

skoj organizaciji. Supersonični avion kompanije ,,Konkord“ kompanije Air France se srušio blizu Pariza neposredno po slijetanju, a 28. maja 2000. godine smo takođe imali konjunkciju Saturna i Jupitera na 22º43’ Bika. Istovremeno, aktivan je bio i kvadrat sa tranzitnim Uranom

u znaku Vodolije - rekao je naš sagovornik. On dodaje da u trenutku kada se odigrava konjunkcija Saturna i Jupitera, imamo takođe aktivan aplikacioni kvadrat prema tranzitnom Uranu u znaku Bika. - Uvijek, i na prvom mjestu, očekuj-

Prestupna godina ne utiče na sudbinu braka Za brakove sklopljene tokom prestupne godine u narodu važi vjerovanje da neće potrajati dugo. Ako se ipak odlučite da stanete na ludi kamen, onda bi bilo poželjno da

žena zaprosi muškarca. Samo na taj način, prema britanskoj tradiciji, možete nekog zaprostiti, jer su tada rodne norme izvrnute. Ali ako vas odbije, onda mora debelo da ispra-

zni novčanik - mora da vam pokloni poljubac i svilene rukavice. Naš sagovornik, ipak, ističe da je u pitanju više sujevjerje, nego sama astrologija. - Ukoliko govorimo o

astrologiji, prestupna godina ne vrši uticaj na ishod braka, već natalna karta pojedinca, i uvijek se treba držati iste, bez upliva sujevjerja – kazao je Murić.

živimo i što nas okružuje.

te udar na onim pozicijama za koje smo smatrali da su ,,nedodirljive“, nepromjenljive, u onim životnim poljima u kojima ne obraćamo pažnju na kontinuitet, već ga jednostavno živimo. Ovo može da dođe kroz udar, zemljotres, grom, trenutak od kojeg i zvanično sve što vam je do tada izgledalo kao jednostavno nešto što ne treba da se ,,tretira“ jer ima svoju šemu, kreće da se mijenja. Više nas kolega astrologa je spomenulo razvoj moderne tehnologije – apsolutno se slažem, ali to će najmanje da nas brine. Na to smo navikli. Ono što bih naglasio kao važnije, i što ja očekujem, jesu na prvom mjestu promjene na vremensko-prostornom planu - upozorava Murić. Dodaje i da se mnogo priča o vakcini protiv virusa korona, koja je i zvanično došla u upotrebu, upravo pred ovaj veliki revolucionarni astrološki događaj. - Nemojte da miješate teorije zavjere, 5G mrežu i ostalo. To nema veze

VRIJEME ASTROLOGIJE TEK DOLAZI

Ističe da ne treba zanemariti ni promjene koje će se dešavati i unutar same astrologije. - Bez obzira što se stalno svađamo da li je astrologija Uran ili Merkur, treba da znamo da je transcedent Merkura upravo Uran, i da Merkur egzaltira u Vodoliji, pa tako kvadrat Saturna i Jupitera prema Uranu će donijeti promjenu dosadašnjeg astrološkog modela. Za one koji su se ponadali da će astrologija ,,pasti“, bojim se da njeno vrijeme tek dolazi. Naročito od kraja ove godine. Za kraj, rekao bih da je potrebno da pogledate u kojim poljima se dešava konjunkcija Saturna i Jupitera. Potom u kom polju tranzitira Uran. Pogledajte seriju kuća u kojima se dešava kvadrat, jer tamo gdje vam je Uran tražiće se od vas da naglo mijenjate, uragan počinje da donosi promjenu, a vremenski i prostorno vas nešto tjera da postupite drugačije od onog kako ste navikli. To upravo znači to - na tim poljima zaboravite dosadašnje tokove. To više neće biti isto - zaključio je Dino Murić. Z.KALAČ

Feljton

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

ISTORIJSKI TRAGOVI ISELJAVANJA CRNOGORSKOG NARODA

Crnogorski imigranti imali su poslovne veze i u Flandriji » Piše: Jovan - Joro ĐURANOVIĆ

Nesporno je da je položaj crnogorskog naroda pod Skender begom bio u neuporedivo boljem položaju nego u ostalim porobljenim balkanskim zemljama, ali bez obzira na određene privilegije Crnogorci nijesu mogli da se pomire sa tuđinskom vlašću, već su počeli odmah da se bune i dižu na ustanak. Sa odlaskom Đurađa Crnojevića veliki broj Crnogoraca je sa njim imigrirao, među kojima je bio i mornar Andrija Stijepov. On je svoje nekretnine (posjede) u domovini poklonio najbližim članovima porodice. Pored mornara Andrije Stijepova ima veliki broj Crnogoraca koji u svojim oporukama darivaju svoj imetak domovini, članovima porodice, crkvi ili građanima sa kojima su živjeli. Interesantno je pomenuti i oporuke Nikole Stijepova, trgovačkog preduzetnika i Stijepa Pavlovog i njegove supruge Jelene iz Zete, koji raspolaže sa više stotina dukata novčanog kapitala, kojeg u najvećem iznosu ostavljaju mletačkim crkvenim ustanovama u dobrotvorne svrhe. Ima osnove da se protumači da su navedeni darodavci uža porodica, naime da je Andrija i Nikola sin Stijepov, jer je veliki imetak mogla stvoriti po pravilu samo brojnija porodica. Polazeći od ovih imena ima osnove pretpostaviti da jedno veliko bratstvo Stijepovići u Zeti nosi ime po ovoj poznatoj porodici darodavaca, posebno ako se ima u vidu činjenica da je Andrija ostavio u Zeti dio najbližih članova svoje porodice. Drugi primjer bogatog zetskog iseljenika jeste Pavle Lukov, građanin koji takođe raspolaže velikom materijalnim imetkom. Vlasnik je dvije kuće (manje i veće) u predjelu Cannaregio (župa S. Canciano) te zemljišnog posjeda u Venetu

Među crnogorskim imigrantima u Veneciji bio je i mornar Andrija Stijepov. On je svoje nekretnine (posjede) u domovini poklonio najbližim članovima porodice. Osim njega, bio je veliki broj Crnogoraca koji su u svojim oporukama darivali svoj imetak domovini, članovima porodice, crkvi ili građanima sa kojima su živjeli

Anri de Buvije - Venecija



Iseljavanja u Italiju bilo je i u XVIII vijeku za vrijeme vladike Save i vladike Vasilija Petrovića. To potvrđuje pasoš iz 1751. godine koji je vladika Sava izdao Stanoju Humcu i Vučeti Martinoviću koji su se spremali da otputuju u Kraljevinu Dvije Sicilije, s ciljem da pripreme teren za iseljavanje Crnogoraca u dijelu Napulja

Vitore Karpaćo - Venecija (oko 1500-1510)

(Noale). Imućni Pavle Lukov imao je u svojoj službi i kućnu poslugu, odnosno osobe koje su se za njega brinule u posljednjim godinama i mjesecima života, jer ih spominje u svojom testamentu-oporuci, ostavljajuću im manju novčanu svotu. Kao kućevlasnik u Mlecima bilježi se i Nikola Stijepov, trgovački preduzetnik čiji su poslovi dopirali do raznih dijelova istočno-jadranskoga primorja (oporuka je i nastala u trenutku njegova putovanja za Albaniju). Njegove nekretnine smještene su u župi S. Pietro di Castello (malom ostrvu na istočnom obodu Venecije), mjestu u kojem su najviše živjeli doseljenici sa šireg područja istočnojadranske obale. Nikola svoje kuće daje u zakup te

Prepis pasoša-potvrde iz 1751. izdate Stanoju Humcu i Vučeti Martinoviću koji su se spremali da otputuju u Kraljevinu Dvije Sicilije, Arhiv Venecije

od tih prihoda finansira veliku svotu miraza (200 dukata) namijenjenog kćeri Franici. U imućniji dio zetskih iseljenika zasigurno se ubrajaju i Stijepo Pavlov iz Zete i njegova supruga Jelena. Raspolažu sa više stotina dukata novčanog kapitala, a ponajprije ga ostavljaju mletačkim crkvenim ustanovama, te u karitativno-humanitarne svrhe. Dio zetskih-crnogotrskih iseljenika u svojim oporukama-testamentima zabilježili su konkretna novčana poslovanja s mletačkim građanima i sunarodnicima. Tako, primjera radi, zetska iseljenica Rada, udovica Pavla iz Zete, u svojoj oporuci određuje da se od Andrije iz Bara, nekadašnjeg poslovnog druga njezina pokojnoga supruga, potražuju novčani iznosi (tačna cifra nije navedena) stečeni njihovim zajedničkim trgovačkim poslovanjem u Flandriji (śeverni dio Belgije). Novčana poslovanja sa sunarodnicima imao je i iseljenik Đurađ iz Zete, koji od prijatelja Nikole, porijeklom vjerovatno takođe iz Zete ili s područja crnogorskog primorja, potražuje pe-

Napuljska kraljevina

deset dukata. Takođe, Nikola Đurđev kao svog dužnika bilježi Radu iz Paštrovića (iznos je sto dukata) te u oporučnom iskazu spominje svoja poslovanja (ulaganja i prihode) na području Flandrije. I na kraju, u oporuci Luke pokojnog Rada iz Zete, vidi se da je poslovao s albanskim iseljenikom Nikolom iz Drivasta (koji mu je ostao dužan 34 dukata) te s mletačkim građaninom Faustom kod kojega je oporučitelj založio nekoliko srebrenih posuda i jedan prsten-pečatnjak u ukupnoj vrijednosti od oko 35 dukata. Svi ovi podaci govore o sposobnosti i snalaženju crnogorskog čovjeka u teškim vremenima i u tuđoj zemlji.

CRNOGORSKI PASOŠ IZ 1751. GODINE

Iseljavanja Crnogoraca u Italiju bilo je i u XVIII vijeku za vrijeme vladavine vladike Save i vladike Vasilija Petrovića, što potvrđuje pasoš iz 1751. godine kojeg je izdao vladika Sava, Stanoju Humcu i Vučeti Martinoviću koji su se spremali da otputuju u Kraljevinu Dvije Sicilije, s ciljem da pripreme te-

ren za iseljavanje Crnogoraca u dijelu Napulja. Prepis orginalnog Crnogorskog pasoša vladike Save iz 1751. godine čuva se u Državnom arhivu Venecije. Zbog velikog istorijskog značaja ovog pasoša, dajemo jedan prevedeni dio, koji ne samo da objelodanjuje godinu izdavanja, već potvrđuje i autokefalnost Crnogorske crkve i potvrđuje da su Crnogorci bili slobodan narod. Evo kako glasi ovaj prevedeni dio: „Božjom milošću Sava Petrović, pravoslavni mitropolit Crne Gore, Skenderije i Pimorja. Kojem bilo gospodinu i gospodaru, u bilo kojoj državi i oblasti, činimo na znanje sa našim slobodnim pasošem i potvrdom da je Stanoje Humac iz našeg slobodnog knjaževstva Crne Gore, sa jednim svojim drugom Vučetom Martinovićem, obojica iz plemićke crnogorske porodice, i koliko više mogu preporučujem ih obojicu svakom gospodinu i gospodaru”.

ISELJAVANJE CRNOGORACA OD XV DO XVII VIJEKA U MLETAČKU REPUBLIKU

Istoriografija je utvrdila da su se Crnogorci od XV vijeka pojedinačno počeli naseljavati u Mletačkoj Republici, na teritoriji hrvatskog primorja, naročito u Dalmaciji. Još 1478. godine pominju se u Zadru crnogorski doseljenici. Sačuvani su izvori o prisustvu Crnogoraca u Dalmaciji iz 1518., 1527., 1538-1539., 1548., 1574., 1590. godine. Vidi se da su bili naseljeni u gradu Zadru ili neposrednoj okolini, kao mornari, veslači, kopači, vojnici, mesari i seljaci, koji su uzimali zemlju u zakup u zadarskom arhipelagu na ostrvu Pašmanu. Početkom XVI stoljeća Mlečani nastoje da nasele opustjelu Istru koristeći pri tome

stanovništvo koje je živjelo na nemirnoj i nestabilnoj granici sa Otomanskim carstvom. Istoričarima je poznato da su se prvi put, zbog turskog nasilja, Crnogorci iselili u Istru sredinom januara 1611. godine. Riječ je o 273 stanovnika (142 muška i 131 ženska) iz okoline Bara. Doseljenici su se smjestili u neke napuštene kuće u Poreču đe su dobili nešto hrane i novčane pomoći od 24 dukata za nabavku stoke i poljoprivrednog inventara. Međutim, doseljenici su se bunili, govoreći da sa tim novcem ne mogu ništa učinjeti, jer jedan par volova košta 44 dukata. Ubrzo poslije prve grupe je doplovila druga grupa iz Spiča od 10 porodica sa 48 članova domaćinstva, koja se smjestila kod svojih zemljaka u Poreču. Sredinom septembra 1611. stigla je u Istru i treća grupa iz Mrkojevića od 10 porodica sa 48 članova porodice. Posljednja grupa od 13 porodica sa 69 članova porodice, pod vođstvom Luke Zorzija, stigla je 13. januara 1612. godine u Novi Grad u Istri. U ovom periodu pominje se podatak da je samo za vrijeme uprave Parisa Malpijera preseljeno u Istru oko 800 lica, među kojima je bilo najviše Crnogoraca. Nesumnjivi pisani tragovi o naseljavanju Crnogoraca na tlo današnje Hrvatske, datiraju i iz 1622. godine kada grupa crnogorskih doseljenika iz Mrkojevića predvođena popom Jovanom naseljava zapušteno i neobrađeno zemljište u području Dvigrada u Istri. Ta je grupa crnogorskih kolonista, uz one iz Dalmacije, Hrvatskoga primorja i Krbave, nakon podužega procesa prilagođavanja novim životnim okolnostima „udahnula život dvigradskom području (Dvigrad su ruševine srednjovjekovnog grada smještene u Istarskoj županiji, primj. J.Đ.) dalje naseljavajući ne samo postojeća već i osnivajući nova naselja. (Nastavlja se)

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Oglasi i obavjeĹĄtenja

Oglasi i obavještenja

I.br.1213/16 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore-Osnovana 1901.godine AD Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Pelinku Fadila iz Ulcinja, na osnovu izvršne isprave, donio je dana 21.12.2020.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE dvadesetpeta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u Ln.br.3239 KO Ulcinj, označene u A listu kao kat.parcela.br.6830, neplodno zemljište u pov. od 460m2, kat.parc.br.6830 br. zg.1, porodična stambena zgrada, površine 91m2, kat.parc.br.6830 br.zg.2, poslovne zgrade u vanprivredi, površine 135m2 - V listu kao kat.parcela br.6830 br.zg.1, stambeni prostor, PD1, površine P 97m2, kat.parc. br.6830 br.zg.1, stambeni prostor, PD2, površine P1 83m2. II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 21.01.2021.godine u 14,30 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova. III Vrijednost predmetne nepokretnosti utvrđena je na iznos od ukupno 311.000,00 eura. IV Na ovoj prodaji za prodaju usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrdene vrijednosti ali ne ispod iznosa duga. V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 510-87619-53 koji se vodi kod CKB banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene. Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. Ulcinj, 21.12.2020.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Ivm.br.1214/16 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore-Osnovana 1901.godine AD Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Pelinku Fadila iz Ulcinja, na osnovu vjerodostojne isprave, donio je dana 21.12.2020.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE osma prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u Ln.br.3239 KO Ulcinj, označene u A listu kao kat.parcela.br.6828/2, voćnjak I klase u pov. od 186m2, kat.parc.br.6830, dvorište, površine 500m2, - V listu kao kat.parcela br.6830 br.zg.1, porodična stambena zgrada, spratnost P1, površine P 91m2, kat.parc.br.6830 br.zg.2, poslovne zgrade u vanprivredi, PD1, spratnost P, površine 119m2. II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 21.01.2021.godine u 14,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova. III Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je rješenjem l.br.1214/16 od 01.03.2019. godine, i to: A list kat.parcela.br.6828/2, voćnjak I klase u pov. od 186m2, kat.parc.br.6830, dvorište, površine 500m2, na iznos od 64.500,00 eura. - V list kat.parcela br.6830 br.zg.1, porodična stambena zgrada, spratnost P1, površine P 91m2, kat.parc.br.6830 br.zg.2, poslovne zgrade u vanprivredi, PD1, spratnost P, površine 119m2, na iznos od 97.000,00 eura. IV Na ovoj prodaji za prodaju usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrdene vrijednosti, ali ne ispod iznosa duga. V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 510-87619-53 koji se vodi kod CKB banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene. Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. Ulcinj, 21.12.2020.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

JAVNI IZVRŠITELJ BRANKA SAMARDŽIĆ ŠKALJARI BB, ZGRADA OBNOVE BROJ:I-1721/2018 KOTOR ,24.12.2020.GODINE

Javni izvršitelj Branka Samardžić, sa sjedistem u Kotoru, Zgrada obnove-Škaljari ,u izvrsnom predmetu izvrsnog povjerioca izvrsnih povjerilaca NEDELJKOV ANE, NEDELJKOV ĐORĐA i RAIČEVIĆ JASMINE-nasljednici Nedeljkov Žarka iz Kotora, koje zastupa adv.Samardžić Aleksa iz Kotora, na osnovu pravosnažne izvršne presude Osnovnog suda u Kotoru P.956-16/16 od 21.11.2017. godine,protiv izvršnog dužnika BJELANOVIĆ NADE IZ TIVTA, radi naplate novcanog potrazivanja , donosi shodno čl.168 ZIO-a ,

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI

da je Upravi za saobraćaj, Ul. IV Proleterske br.19, Podgorica donijeto Rješenje, broj: 02-UPI-1779/6 od 29.12.2020.godine, kojim se utvrđuje da je potrebna izrada elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za Rekonstrukciju magistralnog puta M21 sa izgradnjom tunela, Barski Most, dionoca Barski Most – Granični prelaz „Dobrakovo”, Opština Bijelo Polje. U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi procjene uticaja na životnu sredinu za predmetni projekat, utvrđeno je da će se izradom Elaborata procjene uticaja obezbijediti nedostajući neophodni podaci, detaljno utvrditi stanje kvaliteta segmenata životne sredine, predvidjeti negativni uticaji projekta na životnu sredinu, utvrditi odgovarajuće mjere zaštite životne sredine i definisati program praćenja uticaja na životnu sredinu u toku funkcionisanja projekta kao i u slučaju havarije. Uprava za saobraćaj, Ul. IV Proleterske br.19, Podgorica, može, shodno odredbama člana 15 Zakona, podnijeti Agenciji za zaštitu prirode i životne sredine zahtjev za određivanje obima i sadržaja Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu. Uprava za saobraćaj, Ul. IV Proleterske br.19, Podgorica, je dužna, shodno odredbama člana 17 Zakona, podnijeti Agenciji za zaštitu prirode i životne sredine zahtjev za davanje saglasnosti na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu u roku od dvije godine od dana prijema rješenja o potrebi procjene uticaja. Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, u roku od 15 dana od dana objavljivanja u štampanom mediju i/ili na sajtu Agencije, a preko ovog organa.

I ODREĐUJE SE PRVA PRODAJA putem usmenog javnog nadmetanja nepokretnosti izvrsnog duznika i to: - u listu nepokretnosti broj 1275 KO Dobrota I ,na kat.parc.1601/1 u zgradi 5 u naravi stambeni prostor označen kao PD 37-potkrovlje mansarda površine 30 m2 II Odredjuje se ročište za prvu prodaju za dan 28.01.2021.godine u 12:00 časova u prostoriji Javnog izvrsitelja , kancelarija broj 1 , drugi sprat , zgrada Obnove, Škaljari, Kotor, na koju se pozivaju izvrsni povjerilac , izvrsni duznik i lica koja imaju zakonsko pravo prece kupovine, založni povjerioci, kao i sva zainteresovana lica. III Navedena predmetna nepokretnost izvrsnog duznika navedene u st.1.ovog Zakljucka je predmet prodaje po rjesenju o izvrsenju I.br.1721/2018 od 28.12.2018.godine , radi naplate glavnog potrazivanja u iznosu od 5.272,00 eura sa zakonskom zateznom kamatom od 21.11.2017.godine do konacne isplate, troskova izvrsnog postupka, troškova Javnog izvršitelja, advokatskim troškovima ,kao i ostalih troskova izvrsnog postupka koji ce biti naknadno obracunati. IV Vrijednost predmetne nepokretnosti opisanoj u tacki prvoj ovog zakljucka utvrdjena je nalazom sudskog vjestaka iz oblasti gradjevinske struke Slobodana Pavlovica iz Kotora od 06.08.2019.godine, i Rješenjem o utvrđivanju vrijednosti ovog Javnog izvršitelja posl.br. I-1721/2018 od 31.10.2019.godine, koja vrijednost predmetne nepokretnosti ukupno iznosi 48.286,20 (slovima četrdeset osam hiljada dvije stotine osamdeset šest eura I dvadeset centi ) V Nepokretnosti navedene u tac.1 imaju upisanih tereta u „G“ listu nepokretnosti. VI Prodaja nepokretnosti vrsi se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom javnom pogodbom, a izvrsni duznik i izvrsni povjerilac se tokom cijelog postupka javnog nadmetanja mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i o uslovima prodaje. VII Na prvom ročistu za prodaju, nepokretnost se ne moze prodati ispod utvrdjene vrijednosti. VIII U javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su prethodno položila jemstvo koje iznosi 1/10 utvrdjene vrijednosti nepokretnosti i novcana sredstva uplatiti na racun jemstva Javnog izvrsitelja broj 520-22186-59 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, a od polaganja jemastva oslobodjeni su izvrsni povjerilac, ako njihova potrazivanja dostizu iznos jemstva i ako se sa obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti taj iznos mogao namiriti iz kupovine cijene. Ponuđačima cija ponuda nije prihvacena vratiti ce se jemstvo odmah po zakljucenju javnog nadmetanja. Kod prodaje neposrednom pogodbom, kupac polaze jemstvo licu sa kojim je zakljucio ugovor neposredno prije zakljucenja istog. IX Kupac je duzan da cijenu polozi u roku od 8 dana od dana prodaje, a u suprotnom Javni izvrsitelj ce proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvace drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a ako ni taj ponuđač ne polozi cijenu koju je ponudio ,Javni izvrsitelj ce pozvati treceg ponuđača da kupi nepokretnost , a u slucaju da sva tri ponuđača sa najvisom ponudom ne poloze ponuđenu odnosno prodajnu cijenu u roku Javni izvrsitelj ce odrediti ponovnu prodaju. X Ako je kupac izvrsni povjerilac cije potrazivanje ne dostize iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz cijene, duzan je da na ime cijene položi samo razliku između potrazivanja i postignute cijene. XI Ovaj zakljucak o prodaji obajavljuje se u dnevnim novinama, najmanje 15 dana prije zakazane javne prodaje , ali ne vise od 30 dana. Kotor, 24.12.2020.godine

Javni izvrsitelj Branka Samardžić

I.br. 943/2016 JAVNI IZVRŠITELJ U ROZAJAMA,i to Armin Camić, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca OTP Debt Collection DOO Podgorica, protiv izvršnog dužnika Čolović Senada iz Rozaja, radi naplate novcanog potrazivanja izvrsnog povjerioca prodajom nepokretnosti izvrsnog duznika, na osnovu čl.169-177 Zakona o izvrsenju i obezbedjenju, dana 30.12.2020 .godine donio je

I.br. 202/2017 JAVNI IZVRŠITELJ U ROZAJAMA,i to Armin Camić, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca OTP DEBIT COLLECTION DOO Podgorica, protiv izvršnog dužnika Škrijelj Avdulaha iz Rozaja, radi naplate novcanog potrazivanja izvrsnog povjerioca prodajom nepokretnosti izvrsnog duznika, na osnovu čl.169-177 Zakona o izvrsenju i obezbedjenju, dana 30.12.2020.godine donio je

ZAKLJUCAK O PRODAJI

Odredjuje se deveta prodaja usmenin javnim nadmetanjem nepokretnosti izvrsnog duznika Čolović Senada iz Rozaja upisane u PL broj 444 KO Bisevo i to: -kat.parcela br.14/9/1, livada 8 klase povrsine 12100m2, suma povrsine 1500m2 i pasnjak povrsine 2500m2 Sve u svojini izvrsnog duznika upisano 1/1. Deveto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti odrzace se dana 29.01.2021.godine u 14,30 casova, u kancelariji Javnog izvrsitelja u Rožajama,ul.M.Tita bb. Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrdjena je Zakljuckom ovog izvrsitelja I.br.943/2016 od 30.06.2017.godine u smislu čl.Odredbe 168 ZIO i iznosi 18.000,00 eura. Na devetom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se moze prodati ispod 50% utvrdjene vrijednosti, ali ne ispod visine potrazivanja izvrsnog povjerioca Ako se nepokretnost nije mogla prodati na devetom javnom nadmetanju, Javni izvrsitelj ce zakazati novo javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.st.3.ZIO. Ponudioci su duzni da prije pocetka nadmetanja poloze jemstvo na racun Javnog izvrsitelja broj 510-81594-86 koji se vodi kod Crnogorske komercijalne banke u iznosu od 1.800,00 eura, sto predstavlja 10% utvrdjene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima cija ponuda ne bude prihvacena vratice se novac polozen na ime jemstva odmah po zakljucenju nadmetanja. Zainteresovanim kupcima Javni izvrsitelj ce omoguciti razgledanje nepokretnosti svakog radnog dana od 14 – 16 casova Najbolji ponudilac-kupac je duzan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban racun Javnog izvrsitelja broj 510-81593-89 koji se vodi kod Crnogorske komercijalne banke AD Podgorica-filijala Rozaje u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne polozi cijenu prodaja ce se oglasiti nevazecom i odrediti nova prodaja. U tom slucaju iz polozenog jemstva od strane kupca izmirice se troskovi nove prodaje i naknaditi razlika izmedju cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji. Ako je kupac izvrsni povjerilac cije potrazivanje ne dostize iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, duzan je da na ime cijene polozi samo razliku izmedju potrazivanja i postignute cijene. Zakljucak o prodaji ce se objaviti u dnevnim novinama Pobjeda dana 31.12.2020.godine,dok stranke o svom trosku o sadrzini istog mogu obavijestiti lica koja se bave posredovanjem o prodaji nepokretnosti.

Odredjuje se XI prodaja usmenin javnim nadmetanjem nepokretnosti izvrsnog duznika DOO Škrijelj Avdulaha iz Rozaja upisane i to: List nepokretnosti broj 723, KO Ibarac I, oznacene kao kat.parcela br.665, po nacinu koriscenja dvoriste, povrsine 366 m2 i na istoj kat.parceli nacin koriscenja poslovni prostor porodicne zgrade, PD2, broj zgrade 1, povrsine 50 m2, svojina Skrijelj Avdulaha. XI javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti odrzace se dana 29.01.2021.godine u 12,30 casova, u kancelariji Javnog izvrsitelja u Rožajama,ul.M.Tita bb. Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrdjena je Zakljuckom ovog izvrsitelja I.br.202/2017 od 20.06.2017.godine u smislu čl.Odredbe 168 ZIO i iznosi 18.303,33 eura. Na XI javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se moze prodati ispod 50% od utvrdjene vrijednosti, ali ne ispod visine potrazivanja izvrsnog povjerioca. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na XI javnom nadmetanju, Javni izvrsitelj ce zakazati novo javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.st.3.ZIO. Ponudioci su duzni da prije pocetka nadmetanja poloze jemstvo na racun Javnog izvrsitelja broj 510-81594-86 koji se vodi kod Crnogorske komercijalne banke u iznosu od 1.830,33 eura, sto predstavlja 10% utvrdjene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima cija ponuda ne bude prihvacena vratice se novac polozen na ime jemstva odmah po zakljucenju nadmetanja. Zainteresovanim kupcima Javni izvrsitelj ce omoguciti razgledanje nepokretnosti svakog radnog dana od 14 – 16 casova Najbolji ponudilac-kupac je duzan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban racun Javnog izvrsitelja broj 510-81593-89 koji se vodi kod CKB AD Podgorica-filijala Rozaje u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne polozi cijenu prodaja ce se oglasiti nevazecom i odrediti nova prodaja. U tom slucaju iz polozenog jemstva od strane kupca izmirice se troskovi nove prodaje i naknaditi razlika izmedju cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji. Ako je kupac izvrsni povjerilac cije potrazivanje ne dostize iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, duzan je da na ime cijene polozi samo razliku izmedju potrazivanja i postignute cijene. Zakljucak o prodaji ce se objaviti u dnevnim novinama Pobjeda dana 31.12.2020.godine,dok stranke o svom trosku o sadrzini istog mogu obavijestiti lica koja se bave posredovanjem o prodaji nepokretnosti. JAVNI IZVRSITELJ U ROŽAJAMA,dana 30.12.2020.godine

JAVNI IZVRSITELJ U ROŽAJAMA,dana 30.12.2020.godine Protiv navedenog zakljucka nije dozvoljen prigovor čl.8.ZIO.

JAVNI IZVRSITELJ Armin Camic

Protiv navedenog zakljucka nije dozvoljen prigovor čl.8.ZIO.

I.br. 942/2016 JAVNI IZVRŠITELJ U ROZAJAMA,i to Armin Camić, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca OTP Debt Collection DOO Podgorica, protiv izvršnih dužnika Čolović Mersada i Čolović Senada oba iz Rožaja, radi naplate novcanog potrazivanja izvrsnog povjerioca prodajom nepokretnosti izvrsnog duznika, na osnovu čl.169-177 Zakona o izvrsenju i obezbedjenju, dana 30.12.2020 .godine donio je ZAKLJUCAK O PRODAJI Odredjuje se sedma prodaja usmenin javnim nadmetanjem nepokretnosti izvrsnog duznika Čolović Mersada i Čolović Senada oba iz Rozaja upisane u: List nepokretnosti broj 461 KO Biševo PJ Rožaje, kat.parcela br.13/13/1, po kulturi Hitunjina ornica, pašnjak 5.klase, površine 2500 m2, -kat.parcela br.13/13/1 po kulturi Hitunjina ornica, šuma 3.klase, površine 1000 m2 Sve u svojini izvrsnog duznika Čolović Mersada upisano 1/1 List nepokretnosti broj 119 KO Biševo, Opština Rožaje: -kat.parcela br.14, RB 1, potes Dolove, po kulturi šuma 4.klase, površine 1000m2 -kat.parcela br.15, RB 147, potes Dolove, po kulturi dvorište, površine 500m2 -kat.parcela br.15, RB 147, potes Dolove, po kulturi kuća i dvorište, površine 200m2 U svojini izvršnog dužnika Čolović Senada upisano 1/1. Sedmo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti odrzace se dana 29.01.2021.godine u 14,00 casova, u kancelariji Javnog izvrsitelja u Rožajama,ul.M.Tita bb. Vrijednost opisanih nepokretnosti koje su upisane u LN broj 461 KO Biševo utvrdjena je Zakljuckom ovog izvrsitelja I.br.942/2016 od 13.03.2017.godine u smislu čl.Odredbe 168 ZIO i iznosi 3.550,00 eura, vrijednost opisanih nepokretnosti koje su upisane u LN broj 119 KO Biševo utvrdjena je Zakljuckom ovog izvrsitelja I.br.942/2016 od 27.07.2018.godine u smislu čl.Odredbe 168 ZIO i iznosi 19.975,00 eura.Na sedmom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se moze prodati ispod 50% utvrdjene vrijednosti, ali ne ispod visine potrazivanja izvrsnog povjerioca Ako se nepokretnost nije mogla prodati na sedmom javnom nadmetanju, Javni izvrsitelj ce zakazati novo javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.st.3.ZIO. Ponudioci su duzni da prije pocetka nadmetanja poloze jemstvo na racun Javnog izvrsitelja broj 510-81594-86 koji se vodi kod Crnogorske komercijalne banke u iznosu od 355,00 eura za nepokretnosti upisane u LN broj 461 KO Biševo i u iznosu od 1.997,50 eura za nepokretnosti upisane u LN broj 119 KO Biševo, sto predstavlja 10% utvrdjene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima cija ponuda ne bude prihvacena vratice se novac polozen na ime jemstva odmah po zakljucenju nadmetanja. Zainteresovanim kupcima Javni izvrsitelj ce omoguciti razgledanje nepokretnosti svakog radnog dana od 14 – 16 casova Najbolji ponudilac-kupac je duzan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban racun Javnog izvrsitelja broj 510-81593-89 koji se vodi kod Crnogorske komercijalne banke AD Podgorica-filijala Rozaje u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne polozi cijenu prodaja ce se oglasiti nevazecom i odrediti nova prodaja. U tom slucaju iz polozenog jemstva od strane kupca izmirice se troskovi nove prodaje i naknaditi razlika izmedju cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji. Ako je kupac izvrsni povjerilac cije potrazivanje ne dostize iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, duzan je da na ime cijene polozi samo razliku izmedju potrazivanja i postignute cijene. Zakljucak o prodaji ce se objaviti u dnevnim novinama Pobjeda dana 31.12.2020.godine,dok stranke o svom trosku o sadrzini istog mogu obavijestiti lica koja se bave posredovanjem o prodaji nepokretnosti. JAVNI IZVRSITELJ U ROŽAJAMA,dana 30.12.2020.godine Protiv navedenog zakljucka nije dozvoljen prigovor čl.8.ZIO.

JAVNI IZVRSITELJ Armin Camic

I.br. 1051/2017 JAVNI IZVRŠITELJ U ROZAJAMA,i to Armin Camić, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore AD Podgorica, protiv izvrsnog duznika Nokić Esada iz Rožaja, radi naplate novcanog potrazivanja izvrsnog povjerioca prodajom nepokretnosti izvrsnog duznika, na osnovu čl.169-177 Zakona o izvrsenju i obezbedjenju, dana 30.12.2020.godine donio je ZAKLJUCAK O PRODAJI Odredjuje se druga prodaja usmenin javnim nadmetanjem nepokretnosti izvrsnog duznika Nokić Esada upisana u LN broj 541 KO Ibarac I: -kat.parcela br.82, broj zgrade 1, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada, površine 126 m2 -kat.parcela br.82, po kulturi livada 4.klase, površine 264 m2 -kat.parcela br.82, po kulturi dvorište , površine 500 m2 kao i nepokretnosti upisane u V listu lista nepokretnosti broj 541 KO Ibarac I i to: -kat.parcela br.82, broj zgrade 1, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada, prizemna zgrada, površine 126 m2 -kat.parcela br.82, broj zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD1, prva etaža podruma, površine 50 m2 -kat.parcela br.82, broj zgrade 1, po načinu korišćenja stambeni prostor, PD2, prizemlje površine 100 m2, sve u svojini izvršnog dužnika 1/1. Drugo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti odrzace se dana 29.01.2021.godine u 11,30 casova, u kancelariji Javnog izvrsitelja u Rožajama,ul.M.Tita bb. Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrdjena je rjesenjem ovog izvrsitelja I.br.1051/2017 od 11.11.2020.godine u smislu čl.Odredbe 168 ZIO sto ukupno iznosi od 67.639,08 eura. Na drugom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se moze prodati ispod utvrdjene vrijednosti, ali ne ispod 50% utvrdjene vrijednosti navedenim zakljuckom. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na drugom javnom nadmetanju, Javni izvrsitelj ce zakazati novo javno nadmetanje poduslovima iz čl.173.st.3.ZIO.Ponudioci su duzni da prije pocetka nadmetanja poloze jemstvo na racun Javnog izvrsitelja broj 51081594-86 koji se vodi kod Crnogorske komercijalne banke iznos od 6.763,90 eura , sto predstavlja 10% utvrdjene vrijednosti datih nepokretnosti. Ponudiocima cija ponuda ne bude prihvacena vratice se novac polozen na ime jemstva odmah po zakljucenju nadmetanja. Zainteresovanim kupcima Javni izvrsitelj ce omoguciti razgledanje nepokretnosti svakog radnog dana od 14 – 16 casova Najboljiponudilac-kupac je duzan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban racun Javnog izvrsitelja broj 510-81593-89 koji se vodi kod CKB AD Podgorica-filijala Rozaje u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne polozi cijenu prodaja ce se oglasiti nevazecom i odrediti nova prodaja. U tom slucaju iz polozenog jemstva od strane kupca izmirice se troskovi nove prodaje i naknaditi razlika izmedju cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.Ako je kupac izvrsni povjerilac cije potrazivanje ne dostize iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, duzan je da na ime cijene polozi samo razliku izmedju potrazivanja i postignute cijene. Zakljucak o prodaji ce se objaviti u dnevnim novinama Pobjeda dana 31.12.2020.godine,dok stranke o svom trosku o sadrzini istog mogu obavijestiti lica koja se bave posredovanjem o prodaji nepokretnosti. JAVNI IZVRSITELJ U ROŽAJAMA,dana 31.12.2020.godine JAVNI IZVRSITELJ Armin Camic Protiv navedenog zakljucka nije dozvoljen prigovor čl.8.ZIO.

40 Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Ivm.br.194/15 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca NLB Crna Gora DOO Podgorica, koga zastupa advokatska kancelarija Velimirović & partneri, ul.Serdara Jola Piletića br.8/6, protiv izvršnih dužnika Rexha Muja iz Ulcinja, Totoši bb, i Redžović Milihe iz Ulcinja, Totoši bb, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice, donio je dana 21.12.2020.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI

Ivm.br.1122/15 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore-Osnovana 1901.godine AD Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Hodžić Dželala iz Ulcinja, ul.26.novembra bb, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice, donio je dana 21.12.2020.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI

I ODREĐUJE SE dvanaesta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnih dužnika, koje su upisane u: - Listu nepokretnosti br.5391 KO Ulcinj, označene u „A“ listu kao katastarska parcela br.5503/6 po kulturi dvorište u pov. od 372m2 i garaža (br. zgrade 1) u pov. od 76m2, i objekata upisanih u „V“ listu pomenutog lista nepokretnosti, kat.parcela 5503/6 br. zgrade 1, PD0 u pov. od 76m2, u svojini izvršnog dužnika Rexha Muja u obimu prava 1/1; - Listu nepokretnosti br.4811 KO Ulcinj, označene u „A“ listu kao kat.parc.br.5503/2 po kuturi dvorište u pov. od 349m2 i porodična stambena zgrada (br. zgrade 1) u površini od 132m2; kao i objekata upisanih u „V“ listu pomenutog lista nepokretnosti označenih kao kat.parc.br.5503/2 br. zgrade 1 PD0porodična stambena zgrada P2 u pov. od 132m2, kat.parc.br.5503/2 br. zgrade 1 -PD1, spratnost P u pov. od 106m2, kat.parc.br.5503/2 br. zgrade 1 - PD2, spratnost P1 u pov. od 106m2, kat.parc.br.5503/2 br. zgrade 1 - PD3, spratnost P2 u pov. od 106m2; u svojini izvršnog dužnika Rexha Muja u obimu prava 1/1 (na istoj je upisan teret poreskog potraživanja); II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 21.01.2021.godine u 11,30 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući. III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem od 28.02.2019.godine, i to: sa Ln.br. 5391 KO Ulcinj na iznos od 68.700,00 eura, sa Ln.br br.4811 KO Ulcinj, na iznos od 295.000,00 eura. IV Na ovoj javnoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrdene vrijednosti, ali ne ispod 50% iste. V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene. Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. Ulcinj, 21.12.2020.godine

I ODREĐUJE SE peta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u Listu nepokretnosti br.5352 KO Ulcinj, označene kao kat.parc.br.3820, livada 2.klase u pov. od 129m2; kat.parc.br.3820, šume 4.klase u pov. od 109m2; kat.parc. br.3820 br. zgrade 1, porodična stambena zgrada u pov. od 50m2; kat.parc.br.3821/1, šume 4.klase u pov. od 591m2; kat.parc.br.3821/2, šume 4.klase u pov. od 36m2, kat.parc. br.3821/3, šume 4.klase u pov. od 20m2; kat.parc.br.3823/2, šume 4.klase u pov. od 54m2; kat.parc.br.3823/3, šume 4.klase u pov. od 45m2; kat.parc.br.3823/4, šume 4.klase u pov. od 995m2, kat.parc.br.3823/5, šume 4.klase u pov. od 37m2. II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 21.01.2021.godine u 11,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova. III Vrijednost predmetne nepokretnosti utvrđena je rješenjem lvm.br.1122/15 od 09.10.2019. godine i iznosi ukupno 317.200,00 eura. IV Na ovom ročištu za prođaju usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrdene vrijednosti, ali ne ispod iznosa duga. Stranke i založeni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja, pred kojim teče postupak izvršenja, da se nepokretnost može prodati putem javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti. V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 510-87619-53 koji se vodi kod CKB banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene. Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. Ulcinj, 21.12.2020.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

I.br.971/16 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca OTP DEBT COLLECTION DOO Podgorica, Studentska bb, zgrada Bemax, III sprat, protiv izvršnog dužnika Ramović Meta iz Ulcinja, Đerane bb, na osnovu izvršne isprave – ugovora o hipoteci Ov.br.3767/07 od 17.06.2007.god., donio je dana 21.12.2020. godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE treća prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koja je evidentirana u: - Ln.br.5774 KO Ulcinj, označene kao kat.parcela br.5988/12, po kulturi njiva 1.klase u površini i od 400m2. II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 20.01.2021.godine u 12,30 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući. III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem od 31.03.2020.god., na iznos od 25.000,00 eura IV Na ovoj javnoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati pod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod iznosa duga. V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene. Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. Ulcinj, 21.12.2020.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

I.br.1581/17 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore-Osnovana 1901.godine AD Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Selmanović Nasera iz Ulcinja, na osnovu izvršne isprave-presude, donio je dana 25.12.2020.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE šesta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u: Ln.br.430 KO Kolomza, označene u A listu kao kat. parc. br.712 po kulturi voćnjak 3.klase u površini od 1.795m2, procijenjene vrijednosti na iznos od 7.622,50 eura (na istoj je teret zaloge poreskog potraživanja); kat.parc.br.713 po kulturi voćnjak 3.klase u površini od 1.077m2, procijenjene vrijednosti na iznos od 4.573,50 eura(na istoj je teret zaloge poreskog potraživanja); kat.parc.br.714 po kulturi voćnjak 3.klase u površini od 299m2, procijenjene vrijednosti na iznos od 930,00 eura(na istoj je teret zaloge poreskog potraživanja); kat.parc.br.715 po kulturi šume 3.klase u površini od 1.985m2, kat.parc.br.716 po kulturi voćnjak 3.klase u površini od 4.113m2, kat.parc.br.717 po kulturi šume 3.klase u površini od 3.799m2, kat.parc.br.718 br.zgrade 1 po kulturi porodična stambena zgrada u površini od 70m2 i kat.parc. br.718 po kulturi dvorište u površini od 339m2, kat.parc.br.719 po kulturi voćnjak 3.klase u površini od 229m2, kat.parc.br.720 po kulturi livada 5.klase u površini od 2.334m2, kat.parc.br.721 po kulturi voćnjak 3.klase u površini od 479m2, procijenjene vrijednosti na iznos od ukupno 45.299,00 eura(na istoj je teret zaloge poreskog potraživanja i zaloga Erste banke); objekat evidentiran V listu kao kat.parc.br.718 br.zgrade 1, PD919 u površini od 70m2 procijenjene vrijednosti na iznos od 12.825,00 eura (na istoj je teret zaloge poreskog potraživanja i zaloga Erste banke). II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 25.01.2021.godine u 12,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova. III Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je rješenjem l.br.1581/17 od 28.04.2020.godine. IV Na ovoj prodaji za prodaju usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrdene vrijednosti ali ne ispod iznosa duga. V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 510-87619-53 koji se vodi kod CKB banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene. Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. Ulcinj, 25.12.2020.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Poslovna oznaka I.br.5239/2017 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore – osnovana 1901. godine, AD Podgorica, koju zastupa Dragoljub Đukanović adv. iz Podgorice, ul. Moskovska br. 169, protiv izvršnih dužnika 1. Gojko Jokanović iz Podgorice, Murtovina bb, 2. Milivoje Živković iz Kotora, Prčanj bb, dana 30.12.2020.godine, donio je,

ZAKLJUČAK O PRODAJI

I.br.1687/17 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore – Osnovana 1901.godine AD Podgorica, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br.141, koga zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, ul.Moskovska 169, protiv izvršnog dužnika Rudović Zefe iz Ulcinja, Donji Štoj, na osnovu izvršne isprave - presude Osnovnog suda u Ulcinju P.br.379/10 od 28.04.2011.godine, čije izvršenje je određeno rješenjem Osnovnog suda u Ulcinju I.br.161/12 od 04.09.2012.godine, donio je dana 21.12.2020.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE peta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u: - Listu nepokretnosti br.2456 KO Donji Štoj, označene kao : kat.parc.br.486/7, livada 5.klase u pov. od 1.521m2; kat.parc.br.486/8, livada 5.klase u pov. od 399m2, kat.parc.br.486/10, nekategorisani putevi u pov. od 697m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih djelova, procijenjene vrijednosti 108.205,00 eura (na istoj je upisana hipoteka poreskog potraživanja) - Listu nepokretnosti br.2560 KO Donji Štoj, označene kao: kat.parc.br.2083/2, dvorište u pov. od 42m2; kat.parc.br.2083/3, dvorište u pov. od 24m2; kat.parc. br.2083/4, nekategorisani putevi u pov. od 17m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih procijenjene vrijednosti 3.825,00 eura; - kat.parc.br.2084/4, njiva 5.klase u pov. od 349m2; kat.parc.br.2084/53, njiva 5.klase u pov. od 332m2; kat.parc.br.2084/54, njiva 5.klase u pov. od 72m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih djelova procijenjene vrijednosti 41.850,00 eura; - kat.parc.br.2084/28, njiva 5.klase u pov. od 403m2; kat.parc.br.2084/44, njiva 5.klase, u pov. od. 1.117m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih djelova procijenjene vrijednosti 75.150,00 eura; - kat.parc.br.2084/30, njiva 5.klase u pov. od 1.116m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih djelova procijenjene vrijednosti 60.300,00 eura. II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 20.01.2021.godine u 12,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući. III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem od 18.01.2019.god. i od 28.04.2020.godine. IV Na ovoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrdene vrijednosti. V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene. Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. Ulcinj, 21.01.2020.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

I.br.1688/15 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnih povjerilaca Živanović Ilije, Čapunović Ljiljane i Živanović Ivane iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Vukoslavčević Esme iz Ulcinja, radi diobe prodajom nepokretnosti, na osnovu izvršne isprave-rješenja Osnovnog suda u Ulcinju Rs.br.27/08 od 03.07.2009.godine, donio je dana 21.12.2020.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI

I ODREDJUJE SE četvrto ročište za prodaju usmenim javnim nadmetanjem (800/996 idealnog dijela) nepokretnosti izvršnog dužnika upisanih u listu nepokretnosti broj 2585 KO Podgorica III, koje čini, kat.parcela br. 410, šume 2.klase, površine 425 m2 i kat.parcela 411, livada 4. klase, površine 571 m2. II ČETVRTO ROČIŠTE za prodaju odnosne nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem zakazuje se za dan 28.01.2021.godine u 09:00 časova, a biće održano u kancelariji ovog Javnog izvršitelja koja se nalazi u Podgorici u ul. Vasa Raičkovića 4B, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetne nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 9:30 do 12:00 časova. III Vrijednost nekretnina opisanih u tački prvoj zaključka utvrdjena je rešenjem ovog javnog izvršitelja I.br. 5239/2017 od 10.04.2018. godine i iznosi ukupno 141.599,99 eura, odnosno za kat.parcelu br. 410, šume 2. klase, površine 425 m2, u iznosu od 60.421,68 eura a za kat.parcelu 411, livada 4. klase, površine 571 m2, u iznosu od 81.178,31 eura. IV Na četvrtom ročištu za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod 50% utvrdjene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. ( Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca. ) V Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca i založnog izvršnog povjerioca (ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene), kao eventualne ponudioce, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun Javnog izvršitelja broj 535-14803-96 koji isti ima kod Prve banke Crne Gore, u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrdjene vrijednosti predmetnih nepokretnosti, što iznosi za sve nepokretnosti 14.159,99 eura, odnosno za kat.parcelu br. 410, šume 2.klase, površine 425 m2, u iznosu od 6.042,16 eura a za kat.parcelu 411, livada 4. klase, površine 571 m2, u iznosu od 8.117,83 eura. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po VI Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike izmedju svog potraživanja i postignute cijene. Kupac je dužan da cijenu položi na poseban račun Javnog izvršitelja broj 535-14803-96 koji isti ima kod Prve banke Crne Gore, u roku od 15 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredjenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u odredjenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika izmedju postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VII Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u Dnevnoj novini “Pobjeda” dana 31.12.2020.godine, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

I ODREĐUJE SE četrdesetdeveta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti koje su upisane u Ln.br.4048 KO Ulcinj, označene u A listu kao: kat.parc.br.2788 po kulturi dvorište u pov. od 135m2, kat.parc.br.2788, br. zgrade 1 po kulturi porodična stambena zgrada u pov. od 128m2, kat.parc.br.2788, br. zgrade 2 po kulturi porodična stambena zgrada u pov. od 19m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 3, po kulturi pomoćna zgrada u pov. od 23m2; te posebnih djelova objekta evidentiranih u V listu kao:kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD 979, spratost P1 u površini od 128m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD 1, spratnost P u pov. od 50m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD2, spratnost P1 u pov. od 86m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 2 PD 979, spratnost P u pov. od 19m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 2, PD1 spratnost P u pov. od 18m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 3, PD982, spratnost P u pov. od 23m2, II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 19.01.2021.godine u 13,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući. III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je zaključkom od 01.08.2016.godine i iznosi 246.375,00€. IV Na ovoj javnoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrdene vrijednosti, ali ne ispod ½ te vrijednosti. V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. Ulcinj, 21.12.2020.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Poslovna oznaka I.br.4297/2017 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković – Podgorica, ul.Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “Prva Banka Crne Gore osnovana 1901. godine” AD iz Podgorice, koga zastupa Đukanović Dragoljub adv. iz Podgorice, ul.Moskovska, br. 169, protiv izvršnog dužnika Milan Šarović iz Podgorice, koga zastupa Ratko Pantović, advokat iz Tivta, Obala bb, radi naplate novčanog potraživanja, dana 30.12.2020.godine, donio je ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE PETO ročište za prodaju usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u listu nepokretnosti broj 2509 KO Podgorica II, koje čine, kat.parcela broj 944/2, dvorište, površine 439 m2, kat.parcela broj 944/2, broj zgrade 1, porodična stambena zgrada, površine 217 m2, kat.parcela broj 944/2, broj zgrade 1, porodična stambena zgrada, spratnost 1P2, površine 217 m2, kat.parcela broj 944/2, broj zgrade 1, nestambeni prostor, PD1, spratnost 1P, površine 53 m2, kat.parcela broj 944/2, broj zgrade 1, nestambeni prostor, PD2, spratnost P, površine 160 m2, kat.parcela broj 944/2, broj zgrade 1, nestambeni prostor, PD3, spratnost P1, površine 136 m2, kat.parcela broj 944/2, broj zgrade 1, nestambeni prostor, PD4, spratnost PN, površine 87 m2. II PETO ROČIŠTE za prodaju odnosne nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem zakazuje se za dan 28.01.2021. godine u 12:00 časova, a biće održano u kancelariji ovog Javnog izvršitelja koja se nalazi u Podgorici u ul. Vasa Raičkovića 4B, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetne nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 9:30 do 12:00 časova. III Vrijednost nekretnina opisanih u tački prvoj zaključka utvrdjena je rešenjem ovog javnog izvršitelja I.br.4297/17 od 14.02.2018.godine i iznosi 300.840,00 eura. IV Na petom ročištu za prodaju nepokretnost za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod 50% utvrdjene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. ( Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca. ) V Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun na poseban račun Javnog izvršitelja broj 535-14803-96 koji isti ima kod Prve banke Crne Gore, u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrdjene vrijednosti predmetnih nepokretnosti, što iznosi 30.084,00 eura. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po VI Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike izmedju svog potraživanja i postignute cijene. Kupac je dužan da cijenu položi na poseban račun Javnog izvršitelja broj 535-14803-96 koji isti ima kod Prve banke Crne Gore, u roku od 15 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredjenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u odredjenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika izmedju postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VII Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u Dnevnoj novini “Pobjeda” dana 31.12.2020. godine, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

DOO Lokalni javni emiter ”Radio televizija Podgorica” Podgorica Br.39 Podgorica, 29.decembra 2020.godine Na osnovu člana 22 stav lalineja 3 Statuta DOO Lokalni javni emiter ”Radio televizija Podgorica”, Savjet drustva DOO Lokalni javni emiter ”Radio televizija Podgorica”, na sjednici održanoj dana 15.12.2020.godine, donio je ODLUKU

O RASPISIVANJU JAVNOG KONKURSA ZA IZBOR I IMENOVANJE IZVRŠNOG DIREKTORA DOO LOKALNI JAVNI EMITER „RADIO TELEVIZIJA PODGORICA” Član 1 Raspisuje se konkurs za izbor i imenovanje izvršnog direktora DOO Lokalni javni emiter ”Radio televizija Podgorica” Podgorica, na mandatni period od 4 (četiri) godine. član 2 Uslovi i kvalifikacije za imenovanje izvršnog direktora utvrđeni su Zakonom i članom 29 Statuta DOO Lokalni javni emiter (‘Radio televizija Podgorica” Podgorica. član 3 Nakon isteka roka za podnošenje prijava na konkurs Savjet društva Će u roku od 15 dana , donijeti Odluku o izboru kandidata na mandatni period od 4 godine. Član 4 Ova odluka stupa na snagu danom donosenja. Predsjednik savjeta Prof . dr. Živko Andrijašević

CRNA GORA VLADA CRNE GORE AGENCIJA ZA ZAŠTITU PRIRODE I ŽIVOTNE SREDINE Na osnovu člana 14 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list RCG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu prirode i životne sredine OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je Preduzeću „IK REAL“ d.o.o., Ul. Bracana Bracanovića 49, Podgorica, donijeto Rješenje, broj: 02-UPI-1794/6 od 29.12.2020.godine, kojim se utvrđuje da je potrebna izrada elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za Rekonstrukciju objekta postojeće benzinske pumpe sa pratećim sadržajima – Punionica boca za TNG, na KP 938, KP 939, KP 940, KP 941, KO Mrke u zahvatu Detaljnog prostornog plana autoputa „Bar-Boljare“ u Podgorici, Opština Podgorica. U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi procjene uticaja na životnu sredinu za predmetni projekat, utvrđeno je da će se izradom Elaborata procjene uticaja obezbijediti nedostajući neophodni podaci, detaljno utvrditi stanje kvaliteta segmenata životne sredine, predvidjeti negativni uticaji projekta na životnu sredinu, utvrditi odgovarajuće mjere zaštite životne sredine i definisati program praćenja uticaja na životnu sredinu u toku funkcionisanja projekta kao i u slučaju havarije. Preduzeće „IK REAL“ d.o.o., Ul. Bracana Bracanovića 49, Podgorica, može, shodno odredbama člana 15 Zakona, podnijeti Agenciji za zaštitu prirode i životne sredine zahtjev za određivanje obima i sadržaja Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu. Preduzeće „IK REAL“ d.o.o., Ul. Bracana Bracanovića 49, Podgorica, je dužna, shodno odredbama člana 17 Zakona, podnijeti Agenciji za zaštitu prirode i životne sredine zahtjev za davanje saglasnosti na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu u roku od dvije godine od dana prijema rješenja o potrebi procjene uticaja. Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, u roku od 15 dana od dana objavljivanja u štampanom mediju i/ili na sajtu Agencije, a preko ovog organa.

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu ( „Sl. list CG“, broj 75/18) Sekretarijat za uređenje prostora i održivi razvoj Opštine Mojkovac

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je DOO „BRSKOVO MINE“, Dalmatinska 176, Podgorica, dana 29.12.2020. godine podnijelo Zahtjev broj 09-019/20-1541, za odlučivanje o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu, projekta “Poslovno – skladišni objekat”, u zahvatu DUP-a “Babića polje 2 – dio biznis zona”, na urbanističkoj parceli UP6, blok A, zona 2, odnosno na katastarskoj parceli broj 425/1 KO Gornja Polja. U vezi sa navedenim pozivamo Vas da izvršite uvid u sadržinu podnijetog zahtjeva u prostorijama Sekretarijata za uređenje prostora i održivi razvoj Opštine Mojkovac, Trg Ljubomira Bakoča bb, kancelarija br. 4 na drugom spratu, radnim danima od 9 do 12 časova, kao i na web adresi: www.mojkovac.me. Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Opštine Mojkovac, Sekretarijat za uređenje prostora i održivi razvoj, je 14.01.2021. godine.

AD Turjak Rožaje Br._102/20 Rožaje 29.12.2020 g. Na osnovu člana133 Zakona o privrednim društvima, statute preduzeća skupština AD Turjak Rožaje na svojoj sjednici održanoj dana 28.12.2020 godine objavljuje JAVNI POZIV ZA UČEŠĆE NA JAVNOM NADMETANJU ZA PRODAJU NEPOKRETNOSTI U ULCINJU Prodaja nepokretnosti u svojini AD Turjak Rožaje I to kat.parcela br.6971,kat. parc.br. 6972 u površini od 6255 m2 upisana u .Listu nepokretnosti br 1473 Đerane Ulcinj Početna cijena nepokretnosti iznosi 200 eura po m2 (obuhvaćeni i građevinski objekti u cijenu).Prodaja će se izvršit nadmetanjem koje će se sprovsti dana 11.01.2021godine u 11 časova u Odmaralište u Ulcinju UL ĐERAMI bb Ulcinj. Pravo da učestvuju na javnom nadmetanju imaju podnosioci prijava odnosno zainteresovana lica koja uplate depozit za učešće u iznosu od 20.000,00 eura, prije početka postupka prodaje sa svrhom uplate prijava za učešće na javnom nadmetanju.Depozit se uplaćuje na žiro računbr 510-5285-93.koji se vodi kod CKB Podgorica, filijala Rožaje . Prijave se dostavljaju na adresu AD Turjak Rožaje ul.M.Tita bb Rožaje,najkasnije do 09.01.2021 do 13 časova i moraju biti zapečaćene uz naznaku za javno nadmetanje ne otvarati -za fizička lica ime i prezime mat.broj br.lk. afresu stanovanja -za pravna lica naziv i sjedište izvod iz Crps prijavu ovjerenu pečatom i potoisom ovlašćenog lica Učesnici u javnom nadmetanju čije prijave budu neblagovremene i neuredne ne mogu učestvovati u javnom nadmetanju Smatrat će se da su ispunjeni uslovi za javnu prodaju ako se u naznačeno vrijeme prijavi jedno fizičko ili pravno lice koji ponudi iznos početne ili veće cijene. Učesnik koji ponudi najveću cijenu proglašava se kupcem a njegova ponuda se smatra prihvaćenom za kupovinu predmetne nepokretnosti Kupac je dužan da uplati kupoprodajnu cijenu u roku od osam dana od dana javnog nadmetanja nakon čega će izvršni director preduzeća da u ime AD Turjak. potpiše ugovor o prodaji nepokretnosti prenosu svojine na kupca.prodavac garantuje svojinska prava kupcu Ukoliko kupac ne isplati kupoprodajnu cijenu u roku od 8 dana od dana javnog nadmetanja ili ne zaključi ugovor o o prenosu prava svojine u roku od 5 dana od dana uplate kupoprodajne cijene prodavac može zaključiti ugovor sa drugim ponuđačem učesnikom koji je ponudio kupoprodajnu cijenu koja je povisini odmah iza najveće ponuđene cijene. Troškove ovjere notarskog zapisa ugovora o prenosu prava svojine takse porez na promet nepokretnosti snosi kupac adresa i tel.komisije ul.M.Tita bb.069200266Hajdarpašić Rafet mejl adturjak@ gmail.com

I.br.971/16 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca OTP DEBT COLLECTION DOO Podgorica, Studentska bb, zgrada Bemax, III sprat, protiv izvršnih dužnika Ramović Meta iz Ulcinja, Đerane bb, na osnovu izvršne isprave – ugovora o hipoteci Ov.br.3767/07 od 17.06.2007.god., dana 21.12.2020.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik Ramović Meto iz Ulcinja, u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručio zaključak o prodaji nepokretnosti od 21.12.2020.god. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 21.11.2020.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

DOO Lokalni javni emiter ”Radio televizija Podgorica” Podgorica Br.39/1 Podgorica, 30.decembar 2020.godine Na osnovu Odluke Savjeta Društva DOO Lokalni javni emiter ”Radio televizija Podgorica”Podgorica broj: 39 od 29.decembra 2020.godine raspisuje JAVNI KONKURS za imenovanje izvršnog direktora DOO Lokalni javni emiter ”Radio televizija Podgorica”Podgorica Za izvršnog direktora može biti imenovano lice koje pored opštih uslova, propisanih zakonom , mora da ispunjava i sljedeće uslove : da bude državljanin Crne Gore; da ima prebivalište u Crnoj Gori; da ima visoku stručnu spremu ; da ima najmanje 5 godina radnog iskustva. Uz prijavu na konkurs kandidati su obavezni dostaviti dokaze o ispunjavanju uslova. Imenovovanje se vrši na mandatni period od 4 godine. Rok za podnošenje prijave na konkurs je 20 dana od dana objavljivanja. Prijave na konkurs sa potrebnom dokumentacijom slati na adresu: DOO Lokalni javni emiter ‘{Radio televizija Podgorica”- Podgorica, ul. 19.decembra br. 13 ( južna tribina gratskog stadiona )sa naznakom - Konkurs za izvršnog direktora Društva-. Neblagovremene i nepotune prijave nece se razmatrati.

Na osnovu člana 62, stav 1 Zakona o javnim nabavkama („Službeni list CG“, br. 42/11 i 57/14) naručilac ZDRAVSTVENA USTANOVA APOTEKE CRNE GORE MONTEFARM ,Ljubljanska b.b.,Podgorica, oglašava

OBAVJEŠTENJE O JAVNOJ NABAVCI Nabavka ljekova 2420, ukupne procijenjene vrijednosti sa PDV-om: 4.792.858,48 eura. Tenderska dokumentacija broj: 4404/1-2420 objavljena je na Portalu javnih nabavki 30.12.2020.godine, na adresi www.ujn.gov.me, Lice za davanje informacija: Draško Kosović, telefon: +38267217599, e-mail: tenderi@montefarm.co.me

UNIVERZITET CRNE GORE MEDICINSKI FAKULTET O B A VJ E Š T E NJ E Obavještavamo Vas da je Konkurs Medicinskog fakulteta Univerziteta Crne Gore, za prijem u radni odnos, jednog izvršioca, za poslove radnog mjesta referent/kinja za administrativne poslove na Medicinskom fakultetu UCG studijskom programu Primijenjena fizioterapija - Igalo, na određeno vrijeme od godinu dana, objavljen 06.11.2020. godine u dnevnim listovima koji izlaze u Crnoj Gori, poništen u skladu sa članom 27 Zakona o radu iz razloga pogrešno objavljenog teksta Konkursa.

Poslovna oznaka I.br.2098/2020 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Kovačević Ivan iz Podgorice, Arsenija Boljevića br.171, koga zastupa advokat Slobodan Smolović, protiv izvršnog dužnika Kraljević Nataša sa Cetinja, ul. 4 Proleterske brigade s2/8, u smislu odredbe 45 ZIO-a, donio je ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Kljajević Nataši sa Cetinja, ul. 4 Proleterske brigade s2/8, vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju sa prilozima od 15.09.2020. godine, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore. S tim u vezi potrebno da se dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorica. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

I.br.1687/17 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore – Osnovana 1901.godine AD Podgorica, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br.141, koga zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog Rudović Zefe iz Ulcinja, Donji Štoj, na osnovu izvršne isprave presude Osnovnog suda u Ulcinju P.br.379/10 od 28.04.2011.godine, čije izvršenje je određeno rješenjem Osnovnog suda u Ulcinju I.br.161/12 od 04.09.2012.god., dana 21.12.2020.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik Rudović Zefa u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručio zaključak o prodaji od 21.12.2020.god. Ukoliko se izvršni dužnik Rudović Zefa ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 21.12.2020.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik Rexha Mujo iz Ulcinja, Totoši bb, u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručio zaključak o prodaji nepokretnosti od 21.12.2020.god. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 21.12.2020.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Mali oglasi prodaja Prodajem veliki izbor umjetničkih slika. Povoljno. Može i razmjena i otkupljivanje istih. Tel. 069 051 526 1

raZNo

KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke. Podgorica-Primorje. Tel. 069/269-550, 067/579-709 2 ODČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah. Vukčević Tel. 069/991-999, 067/000-008 3

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Dana 30. decembra 2020. godine preminula je u 95. godini naša draga

GOSPAVA Dragova BANIĆEVIĆ rođena Krivokapić

Zbog novonastale situacije sahrana će se obaviti 31. decembra u krugu porodice u 10 časova na novom groblju na Cetinju.

Ožalošćeni: sinovi ŠPIRO, ĐURO i RADE, šćeri RADOJKA i NEVENKA, brat ĐORĐIJE snaha MIKA, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične, unučad, praunučad i ostala mnogobrojna rodbina BANIĆEVIĆ i KRIVOKAPIĆ 2134

VESELIN R. ĐURANOVIĆ S tugom se opraštam od mog voljenog ujaka koji mi je čitavog života poklanjao ljubav i pažnju meni i mojoj porodici. Sestrić ŽELJKO sa suprugom NATAŠOM i djecom RADOVANOM, KATARINOM i MILENOM 2142 U oproštaju od

LJUBA IVANIŠEVIĆA Svojim primjerom nas je učio kako se život prihvata onakvim kakav jeste, a da se zadrži zdrav duh. RADULOVIĆI 2103

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Sa žaljenjem i lijepim sjećanjima opraštamo se od nekadašnjeg člana našeg kolektiva

Posljednji pozdrav dragom

Dragi brate

JOVICI MILIĆU Počivaj u miru.

BORO MARKOVIĆ MILENA i BLAŽO

prof. dr RATIMIRA JOVIĆEVIĆA

2136

Profesor nas je zauvijek napustio, ali njegov akademski rad služiće generacijama, na ponos porodici i našem univerzitetu.

Godina, od prvog do posljednjih dana prepuna bola i tuge zbog rastanka sa nekoliko najbližih i najdražih osoba. Ostaju nam lijepa sjećanja na bezbrižno djetinjstvo koje smo dijelili, na obrazovanje i stasavanje, kao i kasnije na sve ozbiljne zajedničke planove i ostvarenja za dobro naše porodice. Nosimo te u srcima,

KOLEKTIV UNIVERZITETA „MEDITERAN“ PODGORICA

ANA, MILO i ACO ĐUKANOVIĆ sa porodicama

Posljednji pozdrav voljenom bratu

JOVICI Neka tvoja plemenita duša počiva u miru. Sestra ZORKA sa porodicom 2137 Posljednji pozdrav voljenom bratu i ujaku

2097

2129

Dana 30. decembra 2020. umro je u 86. godini naš dragi

Dana 1. januara 2021. godine navršava se godina od smrti našeg

JOVICI Uvijek ćemo se sjećati tvoje dobrote i plemenitosti. Sestra OLGA i sestrična ILINKA sa porodicom

JOVAN – JOVICA Bogdanov MILIĆ

2138 Posljednji pozdrav dragom ujaku

JOVICI Zauvijek ćeš ostati u našim srcima.

Zbog novonastale situacije sahrana će se obaviti u užem krugu porodice na seoskom groblju Bjelice – Resna.

MIODRAGA – LATA LATKOVIĆA Dragi tata i đede, Već godinu upoznaješ prostranstva s one strane tvog prozora. S ove naše i dalje ti mašemo.

Ožalošćena porodica: braća VELJKO i VUKO, sestre ZORKA i OLGA, sinovac ZORAN, sinovična ZORICA, snahe MIRJANA i MILENA, sestrić LJUBIŠA, sestrične LJILJANA i ILINKA i ostala rodbina

Tvoje: NATAŠA, ZORANA, PETRA i DARIJA

2135

2128

Posljednji pozdrav dragoj sestri, zaovi i tetki

LJUBIŠA i LJILJANA sa porodicom 2139 Posljednji pozdrav voljenom stricu

RUŽI MIĆUNOVIĆ

JULKI

rođenoj Raičević

JOVICI

Otišla si tamo gdje nema bola. Neka te anđeli čuvaju

Čuvaćemo te od zaborava.

Zauvijek ćeš biti u našem sjećanju.

Brat DRAGOMIR – MIGINA, snaha TANJA, bratanići STEFAN i ALEKSA

ŽARKO, DARA, DRAGANA i DRAGAN

ZORICA sa porodicom 2140

2102

2127

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

Prvog januara 2021. godine navršava se 10 godina od kada nijesi sa nama

Dragi

S tugom i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na tebe. LUKA KALUĐEROVIĆ sa porodicom 2141

PEŠO

ŽANA

JOVICI MILIĆU

Kako su bolne ove godine bez tebe... Tvoj rođendan i Nova godina uvijek podsjećaju da samo fizički nijesi sa nama. Sine, svaki moj uzdisaj je tvoje ime.

I meni si bio kao djed. Hvala ti… DOMENICO BARBETTI

Tvoji: majka NEVENKA, braća ŽELJKO i ĐOKO sa porodicama 2123

2126

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Dana 29. decembra 2020. godine umrla je

ZLATANA Radovanova BOŠNJAK rođena Todorović 1938–2020.

Zbog novonastale situacije sahrana je obavljena 30. decembra u 13 časova na groblju Čepurci u Podgorici u krugu porodice. Draga majko, Živjela si kao i što si otišla tiho i dostojanstveno. Dok kucaju naša srca živjećeš u njima.

Ožalošćeni: sinovi BRANKO, VLADO i BORIS, brat RADE – BOŽO, sestre BOSA, BELA i BUJA, đever MILIĆ, snahe VESNA, LJILJA i DESA, jetrva VIDOSAVA, unučad i ostala mnogobrojna rodbina BOŠNJAK i TODOROVIĆ

2132

Našoj dragoj baki

ZLATANI

Draga bako, danas smo ostali bez tebe, našeg anđela čuvara. Utkala si sve ljudske osobine u naše odrastanje. Hvala ti za svu toplinu koju si nam nesebično pružala. Sa ponosom i tugom uvijek ćemo te nositi u srcima.

Unuci KRISTINA, NIKOLA, BLAŽO, JADRANKA, BALŠA, BOJAN, BODIN, BOGDAN i BJANKA

2133

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Tri godine su od smrti

DAVORINU BALTIĆU – BADU

Takvi kao ti se nikad ne zaboravljaju, vrijeme ne može izliječiti rane! Bio si ponos, čast i heroj! Zauvijek ćeš ostati u mom srcu, ljudska veličino!

IGOR BOŽOVIĆ sa porodicom

2131

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

SJEĆANJE 3 godine su od kada nije sa nama

DAVORIN BALTIĆ – BAD 31. 12. 2017 – 31. 12. 2020.

Počivaj u miru, brate.

SLOBO KAŠĆELAN s porodicom

2130

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Posljednji pozdrav dragom

Дана 30. децембра 2020. преминула је у 77. години наша драга

Dana 29. decembra 2020. upokojio se u 79. godini naš dragi

DUŠKU VOJVODIĆU

ДАРИНКА ПЕТРИЋ рођена Бадњар

DUŠAN Vasov VOJVODIĆ 1941–2020.

Због новонастале ситуације сахрана ће се обавити у кругу уже породице 31. децембра на гробљу у селу Подгора – Жабљак. PORODICA POPIVODA

Ожалошћени: сестра ЉУБИЦА, сестрићи ВУКОМАН и ВЛАДИМИР, братанић МОМЧИЛО, сестричне ИВАНА, МИЛЕНА, ЈЕЛЕНА, МИРЈАНА, МИЛКА, ЗОРИЦА, МИЛИЦА и НАТАЛИЈА, браћа од стричева ЛУКА, СЛОБОДАН, БОГДАН, ЖИВОЈИН, НЕБОЈША и ЛАЗАР, снаха КЕКА, сестре од стричева и остала многобројна фамилија БАДЊАР

Sahrana će se obaviti 30. decembra u 14 časova na gradskom groblju Brdišta – Tivat u krugu uže porodice.

Ožalošćeni: supruga MILIJANA, sin MLADEN, ćerka DRAGANA, snaha ZAGORKA, sinovci VASILIJE, VLADIMIR i VUKAŠIN, sinovice SLAVICA, SANDRA i VUKOSAVA sa porodicama i ostala mnogobrojna rodbina

2069

2077

Dana 29. decembra 2020. u 90. godini ispustila je svoju plemenitu dušu naša voljena 2068 Упокојила се у Господу 30. децембра у 82. години Posljednji pozdrav voljenoj strini

RADMILA Dušanova ĆUPIĆ rođena Pavićević

ЗОРКА Душанова БАБИЋ рођена Петровић

Због тренутне епидемиолошке ситуације сахрана ће се обавити у кругу породице 31. децембра 2020. у 14 часова.

Ожалошћени: син АЛЕКСАНДАР, кћерка АЛЕКСАНДРА, брат ЉУБОМИР, унуке САРА и АНЂЕЛА и остала родбина БАБИЋ и ПЕТРОВИЋ

Zbog nastale pandemije sahrana drage nam pokojnice je obavljena u krugu najuže porodice 30. decembra u porodičnoj grobnici u Donjem Zagaraču.

Ožalošćeni: kćerke VESNA i DRAGANA, brat MIROSLAV, snaha KOSA, đeveričići RATKO, ZORAN i MIJO, đeverične SENKA i SONJA, unuke MILICA, TIJANA, HELENA i NAĐA i ostala rodbina ĆUPIĆ i PAVIĆEVIĆ

RADMILI ĆUPIĆ S ponosom i zahvalnošću MIJO, BILJANA, DANILO i NINA 2095 Draga moja strina

2073

2094

SJEĆANJE Дана 30. децембра 2020. у 93. години преминуо је наш вољени отац, свекар и дјед

MILORAD

DRAGAN

Bila si mi strina, a odnosila si se prema meni kao majka. Hvala ti za bezgraničnu ljubav, pažnju i brigu koju si nam poklanjala za života. Čuvat ćemo te vječno od zaborava.

DANICA

POPOVIĆ САВО Шпиров МИТРОВИЋ

Prolaze dani i godine, a bol za vama nikad. 2122

RADMILA ĆUPIĆ

2096

SENKA, DRAŠKO i MARKO LAKIĆ

Posljednji pozdrav dragoj prijateljici

Vaši: GORAN, VJERA, DEJAN i TAMARA Због новонастале ситуације сахрана ће се обавити у кругу породице 30. децембра у 14 часова на гробљу Манастира Прасквица.

40 дана је од смрти драгог нам оца, деде и таста Ожалошћени: синови ЗОРАН и ДРАГАН, снахе ЉУБИЦА и МАЈА, унучад ДАНИЛО, АЛЕКСА, НИНА, МИЛА, СОЊА и ГАЛА

RADMILI ĆUPIĆ

2057

ДРАГУТИНА МИШКА БАНОВИЋА Тата мој, Нема више твојих топлих и њежних загрљаја. Нема лијепих ријечи, нема ни критика. Све то ми много недостаје. Ти буди спокојан, а ми ћемо те чувати од заборава. 2121

2117 Opraštamo se od naše drage strine

Ћерка ДРАГАНА са породицом

40 дана је од смрти драгог нам оца, деде и таста

ДРАГУТИНА МИШКА БАНОВИЋА Отишао си тихо и мирно онако како си и живио. Недостајеш нам сваки дан, али ћемо те вјечно вољети и чувати у својим срцима.

Супруга МИЦА и син ДЕЈАН са породицом

ДРАГУТИНА МИШКА БАНОВИЋА С љубављу, тугом и поштовањем чуват ћемо успомену на тебе. Ћерка ДУШКА, унучад НИНА и НИКОЛА и зет ДЕЈАН 2120

porodica pokojnog BLAŽA NIKOLIĆA

40 је дана од смрти вољеног супруга, оца, деде и свекра

2119

RADMILE ĆUPIĆ Tvoja plemenita duša, častan i čestit život, nesebična ljubav koju si nam poklanjala, zaslužuju da te vječno pominjemo i sa ponosom čuvamo od zaborava. Počivaj u miru. 2118

e-mail: oglasno@t-com.me

RATKO, DUŠAN, ANA i STEFAN

50 Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Dana 30. decembra 2020. preminuo je

Дана 29. децембра 2020. преминуо је у 71. години наш драги

MIHAILO Ilijin JOVIĆEVIĆ

VESELIN Radovanov ĐURANOVIĆ

akademski slikar

НИКОЛА Васов ЦРНЧЕВИЋ Sahrana će se obaviti 31. decembra u 12 časova na novom groblju na Cetinju u krugu porodice. Због новонастале ситуације сахрана је обављена у кругу породице 30. децембра у 12 часова на гробљу у Дупило – Црмница. Ožalošćeni: supruga STOJANKA – MACA, sin ĐORĐE, sestra OLGA – LOLA i ostala porodica JOVIĆEVIĆ Ожалошћена породица: брат МИШКО, сестра МИРА, снаха МИЛОЈКА, зет МИЛАН, братанић ПЕЂА, братаничне ТАМАРА и НАТАША, сестрић ВУК, сестрична ЈУЛИЈА и остала породица

2099 Opraštamo se od dragog

2076

Rastanak sa tobom je težak i bolan. Otišao si i sa sobom odnio dio mene, jer sam te neizmjerno volio. Nema više naših sastajanja i dozivanja, nema više tvojih mudrih kazivanja. Utjeha je što veliki ne umiru, no vječito žive. Bio si velik godine 1941. kada si se sa nepunih 15 godina oružja latio i u težak boj protiv fašizma pošao. Bio si velik 14. oktobra 1942. godine kada te na tvoj šesnaesti rođendan Jakov sa svojim bojovnicima na prevaru zarobiše i na smrt osudi. Umjesto molbe za život tvoja poruka je bila „Smrt fašizmu, živjela Crna Gora“. Bio si i ostao velik u svim fazama dugog življenja. Čojstvo, istina i rodoljublje bili su ti životna vodilja. Dragi Veso, dok živim i dišem u srcu ću te nositi i za tobom tugovati. Bio si simbol ljubavi i poštovanja mene i moje porodice. Neka ti je laka gruda zemlje crnogorske za koju si se cijelog života borio i dio sebe u obnovu njene samostalnosti ugradio. Slava ti i hvala, prijatelju i brate moj.

Са тугом се опраштамо од нашег стрица и пријатеља, доброг и часног човјека

VELJKO BAROVIĆ sa porodicom

MIHAILA I. JOVIĆEVIĆA akademskog slikara

2081

Posebnog, jedinstvenog i nadasve poštovanog kuma.

НИКОЛЕ ЦРНЧЕВИЋА Почивај у миру.

JOVAN MARTINOVIĆ sa porodicom

S poštovanjem ispratismo ujaka našeg Boriše

2100 Posljednji pozdrav

ТАМАРА и ДРАГАН ЂУРОВИЋ

VESELINA – VESA ĐURANOVIĆA

2104

Nama ostaju sjećanja na ljubav i privrženost.

MIHAILU – MUJU JOVIĆEVIĆU

MIRJANA, DUBRAVKA i ANJA 2082

Velikom čovjeku prijatelju i kolegi

Posljednji pozdrav dragome drugu, zaslužnome, stamenome i poštovanome crnogorskom ugledniku

MIJO ADŽIĆ sa porodicom 2101

MIHAILO – MUJO JOVIĆEVIĆ Bio si nam dobar ujak. Neka je vječni mir i spokoj tvojoj duši. ANA i TOMO BOKAN

VESELINU R. ĐURANOVIĆU

2079

BUBO i SLOBA KOPRIVICA, VUKIĆ PULEVIĆ, GANO LEKIĆ, DARO BURZAN, MIĆO VLAHOVIĆ, MIJO POPOVIĆ, PERO USKOKOVIĆ, RACO MUGOŠA, CVETKO VUKČEVIĆ i MILENKO RAJKOVIĆ

MIHAILO JOVIĆEVIĆ

Dragi

Otišao si, dobra dušo, brate moj, u meni bol i praznina.

Sestra OLGA – LOLA

MUJO Ako postoji raj, on takav je stvoren za ljude tvog karaktera. Mnogo je lijepih uspomena da te doživotno pamtimo i da o tebi sa ponosom pričamo.

2061 Posljednji pozdrav dragom kumu

2078 Posljednji pozdrav dragom kumu

Tvoji: TOMICA, VESNA, SAVO i IVA

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

2080

VENJU RADOMANU Neka tvoja plemenita duša počiva u miru. Porodici iskreno saučešće. 2056

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

MUJU

VASKO i STANKA ZVICER sa porodicom

Posljednji pozdrav najboljem komšiji

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru. KIKO KUZMAN sa porodicom

1111

2107

MUJU

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Hvala ti za sve. 2124

Od NATAŠE sa djecom

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Sa iskrenom bratskom tugom opraštamo se od našeg brata, djevera i strica

Posljednji pozdrav

Trajno ćemo žaliti njegov iznenadni odlazak na vječni počinak i trajno uvažavati izvanredno, iskreno i predano angažovanje njegovog sina Saše i kćerke Olje, da mu u svakom trenutku budu od pomoći, što im ostaje u obavezi i za pomoć njihovoj majci Mirjani koja je već godinama teško oboljela.

Ožalošćeni: brat BOŠKO, snaha SPASENIJA, sinovci VLATKO i STANKO sa porodicama, kao i porodica pokojnog mu brata SVETOZARA

Dana 2. decembra 2021. navršava se 40 dana od tragične smrti našeg brata

ZORANA PAVIĆEVIĆA

VLADIMIRU TERZIĆU

LJUBOMIRA Stankovog IVANIŠEVIĆA

Ćerka MARJANA, zet MOMČILO, unuci NEMANJA i PAVLE

2063

Mili brate, rano naša dovijeka, tužan nam je svaki dan kako i na koji način ti uzeše život, zbog čega i zašto, pitamo se... Toliko je dana prošlo, a da te nismo vidjeli i čuli tvoj glas osjetili tvoju ljubav i tvoj bratski zagrljaj. Počivaj u zagrljaju naših roditelja. Zahvalni smo svima koji su teškim trenucima bili uz nas, izrazili nam saučešće lično, telegramom i telefonom, zahvaljujemo na datim čituljama. Zahvaljujemo se Fudbalskom klubu ISKRA i navijačkoj grupi „PATRIOTE CRNA GORA“ U subotu, 2. januara u 10 časova uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću. Brat DARKO, sestre RATKA, VERA i VESNA

2085

2108

Posljednji pozdrav

40 dana je od smrti mog ujaka

VLADIMIRU TERZIĆU

LJUBOMIRU – LJUBU IVANIŠEVIĆU

Posljednji pozdrav prijatelju Vladu

nastavniku u penziji Čitavi radni vijek posvetili ste obrazovanju mladih ljudi i organizaciji rada u Osnovnoj školi ,,Lovćenski partizanski odred“ Cetinje. Pamtićemo Vas kao čovjeka koji je imao razumijevanje za sve potrebe učenika i nastavnika škole i na taj način ste dali neprocjenjivi doprinos ugledu i renomeu naše ustanove. Neka Vaša duša nađe zasluženi mir, a mi ćemo Vas trajno čuvati od zaborava. KOLEKTIV OSNOVNE ŠKOLE ,,LOVĆENSKI PARTIZANSKI ODRED“ CETINJE

od porodice POPOVIĆ

ZORANA Voljeni ujače, zla sudbina učini da nas zauvijek napustiš i ostaviš da vječno tugujemo za tobom. Hvala ti za sve što si pružao meni i mojoj djeci. Nikada zaboravljen i uvijek voljen.

2062

Posljednji pozdrav sestri

2112

Sestrična MILICA, zet DRAGAN, djeca VLADO, VLADANA i EMILIJA VUKOJE

40 dana je od smrti našeg brata i šure

2084 Posljednji pozdrav

ZORANA PAVIĆEVIĆA

ZLATANI R. BOŠNJAK LJUBU IVANIŠEVIĆU Počivaj u miru. 2105

ANDRIJA JABUČANIN sa porodicom

Posljednji pozdrav dragom kumu

S ponosom i tugom se opraštamo od tebe. Otišla si tiho, nečujno onako kako si živjela Pamtićemo te po pažnji, razumijevanju, časnom i dostojanstvenom životu. Svojim velikim srcem i dobrom dušom si pokazala kako se bližnji voli. Hvala ti za iskrenu nesebičnu ljubav, toplinu i pažnju sa kojom si nas obasipala. Neka tvoja dobrota i plemenita duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Svjesni da si nas zauvijek napustio, ne mirimo se sa tom surovom i bolnom istinom da ti oduzeše život na ovako svirep način. Hvala ti za svu bratsku pažnju koju si nam poklanjao. 2113

Sestra VERA i zet RADENKO MILETIĆ

40 dana je smrti našeg brata i šure

ZORANA PAVIĆEVIĆA

VELIMIRU – VENJU RADOMANU Tvoji: Todorovići brat RADE, snaha DESA, bratanične RADA i NATAŠA i bratanić MILOŠ

Neka tvoja blaga duša počiva u miru.

Negdje duboko u našim dušama, nadamo se da ćeš se odnekud pojaviti i sve nas toplo zagrliti. Teško je živjeti sa ranom u duši, bolom u srcu, vidjeti te svuda i očekivati. sestra VESNA i zet LJUBIŠA PEROVIĆ 2114

NIKO i MARIJA LUBARDA sa porodicom

2106 2092

40 dana je od smrti našeg ujaka

POMENI Posljednji pozdrav dragom ujaku

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 1111

40 dana je od tragične smrti našeg bratanića, đeveričića i brata od strica

ZORANA Naš ujače, dani prolaze, ali nema utjehe koja može ublažiti bol i tugu za tobom. Srce nas za tobom boli i duša pati. Hvala ti za sve što si učinio za nas. Počivaj u miru.

VENJU Počivaj u miru, dobra i plemenita dušo. Od SLAVICE i SAVA BAJKOVIĆA sa porodicom 2055

ZORANA Navikli da nam stalno dolaziš, previše nas bole ovi dani bez tebe, nisi više sa nama, ali ćeš zauvijek ostati u našim srcima.

2116

Stric RAJO, strina RAJKA, braća SAŠA i SINIŠA i sestra SANJA sa porodicom

e-mail: oglasno@t-com.me

Sestrići ANDRIJA, ALEKSANDAR i sestrična ANDRIJANA 2115

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Dana 30. decembra 2020. navršava se godina od smrti

Četrdeset dana je od smrti mog brata

ZORANA PAVIĆEVIĆA Brate moj, težak je i bolan ovaj život bez tebe, posebno je tužan za mene, jer tvojim odlaskom izgubih bratsku zakletvu i oslonac. Svaka pomisao na tebe je suza iskapana i plakaću za tobom i našim roditeljima cijeloga života. 2109

Neutješni brat DARKO

BORA Blažovog MARKOVIĆA

BOŽIDAR – BOŽO Perov MILOŠEVIĆ 31. 12. 1991 – 31. 12. 2020. I danas sam na grobu tvom, gdje sam ti tijelo spustila. U grlu knedla koju nikad nijesam progutala... Suze koje plačem svaki put kad pomislim na tebe... donijela sam ti cvijeće, koje nećeš moći mirisati, zapalila svijeću koju će vjetar ugasiti. U mom slomljenom srcu čuvat te, tu gdje najviše boli.

U najljepšem sjećanju čuvamo uspomenu na našeg porodičnog prijatelja. RADE i KSENIJA VUJADINOVIĆ sa porodicom 2083

Tvoja kćer ZORICA

40 dana je od tragične smrti našeg brata i ujaka

SJEĆANJE

2090

IN MEMORIAM 31. 12. 1990 – 31. 12. 2020.

3. 8. 2004 – 31. 12. 2020.

BORO MARKOVIĆ

ZORANA PAVIĆEVIĆA

31. 12. 2019 – 31. 12. 2020.

Ostadoh da te oplakujem dok sam životom živa. Rano moja neprebolna, nema suza koje te mogu oplakati, niti vremena koje te može zaboraviti. Hvala ti za svu bratsku ljubav koju si nam poklanjao. 2110

Dani prolaze, a nijedan bez pomisli na tebe. U mislima kroz lijepe bratske uspomene uvijek si sa nama.

Sestra RATKA VUJOVIĆ sa djecom

DESANKA

JOVAN MIĆOVIĆ

40 dana je od smrti voljenog ujaka

2089

NIKOLA ĐUKANOVIĆ sa porodicom

Dana 31. decembra navršava se šest godina od smrti našeg dragog

Sjećanje na naše plemenite roditelje. S ljubavlju, PORODICA 2041

ZORANA 2. 1. 2017 – 2. 1. 2021.

Voljeni ujače, tvoj iznenadni i tragični odlazak. Ostavi nam veliku bol i tugu za sve nas. Teško nam je stegnuti srce da ne boli. Dušu da ne pati, suze da ne teku za tobom.

MLADENA Božidarovog VULANOVIĆA

Sestrići MILOŠ i KRISTIJAN, sestrične MILICA i ANASTASIJA 2111

Prolaze dani i godine, ali nijedan dan bez sjećanja na tebe.

LJUBOMIR Živkov DRAŠKOVIĆ

Petog januara 2021. navršava se godina od smrti moje sestre

SLAVKE – MIKE ĆURIĆ Prođe najtužnija godina, a treba proživjeti ovaj život bez tebe, sestro moja. Dani prolaze, a ja te još uvijek tražim u svakom trenutku svog života. Ništa ne boli toliko jako koliko kad čekaš nekoga koga mnogo voliš, a znaš da više nikad doći neće.

Dolazi četvrta godina kao potvrda da to što te živimo, ipak više nećemo vidjeti. Ujače, boli uvijek jednako! Sada je bol nemjerljiva, pošto je tvoj mili zet, a moj otac Veselin izgubio borbu za život, pridružio ti se, da ne ostaneš toliko dugo sam. Ti znaš, naš odnos, niko nikada nije mogao narušiti baš kao i sa tatom... nas je ljubav držala. Zauvijek ostajemo dobar tim!

2046

Vaša sestrična i ćerka JELENA DRAGOJEVIĆ

Tvoja PORODICA

2043 Jedanaest godina je od smrti moga oca

Deset godina je od smrti našeg dragog

PAVLA D. PETRIČEVIĆA

Tvoja sestra STEVANIJA

Vrijeme prolazi, ali tuga i bol za tobom ne prestaju. U srcu, u mislima uvijek si sa nama.

2042

2045

PAVLIČIĆI: LJILJA, MILIJA i SLAVKO SJEĆANJE 2. 1. 2009 – 2. 1. 2021.

MILANA – MIĆE Vladovog KRIVOKAPIĆA

MARKO V. IVKOVIĆ Svaki dan bez tebe je teži i bolniji. Počivaj u miru sa našim dobrim bratom Musom koji je nedavno došao na vječni počinak. Volimo vas. TVOJE SESTRE 2091

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 e-mail: oglasno@t-com.me 1111

СЈЕЋАЊЕ 2. јануар 2001 – 2. јануар 2021.

ZLATANA Ljubova GAZIVODA

Bilo koje riječi, bilo koje vrijeme nijesu utjeha onima koji ne mogu preboljeti i čije duše zaplaču kada sjećanja zabole.

Navršavaju se dvije godine od kada nas je napustio

PORODICA

ДАРИНКА Михаилова МАРИЋ

DUKO Markov MARTINOVIĆ

МИЛАНКА, ЉИЉА, ЗОРАН, РАДЕ и МАРИЈА 2040

rođena Globarević S ponosom i tugom ću te nositi u svom srcu do kraja života. Brat NIKOLA s porodicom 2044

Nedostaješ nam kao i prvog dana.

2098

2086

Tvoja supruga BEBA sa porodicom

Navršavaju se dvije godine od smrti moga brata

DUKA Markovog MARTINOVIĆA Tvoja dobrota, plemenitost, neizmjerna pažnja koju si poklanjao, uvijek će mi nedostajati. Tvoja sestra LJUBA pok. IDŽA Vidovog MARTINOVIĆA 2087

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Navršava se četrdeset dana od kada nas je prerano napustio naš dobri prijatelj

1. 1. 2020 – 1. 1. 2021.

DANILO RADULOVIĆ

BUDIMIR – BUDO STAMATOVIĆ iz Topole

Tužna godina. Sjećanje na tebe i tvoj dragi lik ostaće vječno u mislima i srcima svih nas koji te volimo.

Uspomenu na ovog divnog čovjeka i naša nezaboravna druženja trajno ćemo nositi u sjećanju.

Majka MOMIRKA, brat MARINKO, snaha NADA, bratanići MILAN, NIKOLA i LUKA, bratanična ANA

ILIJA MEDIN, MIODRAG VRETENIČIĆ MILAN ŠOLJAGA, NEBOJŠA JOCIĆ i INDRIT SHKRELI

2049

2066

Četrdeset je dana od kada nisi sa nama

ZORAN PAVIĆEVIĆ Dobri Zorane, čitav tvoj život si se borio da živiš dan više, zla ura prekide tvoj život, a tvojima najmilijima ostavi veliku bol. Porodici iskreno saučešće, a tebi, Zorane, neka je laka crna zemlja.

IN MEMORIAM 2. 1. 2018 – 2. 1. 2021.

ZORANE Dobrota tvoga srca nam nedostaje. Čuvat ćemo te od zaborava. 2064

SLAVKA

Tetka DANICA i tetak RACO

VOJISLAVA – VOJKA PAJKOVIĆ 2. 1. 2019 – 2. 1. 2021

2074 Današnji dan je povod za proslavu svega dobrog i lijepog što nam je majka pružila za svog života. Puno toga neponovljivog i nezaboravnog. Puno mudrog i blagorodnog – dovoljna podloga za kasnije životne izazove. I za vječno sjećanje. Počivaj u miru.

Četrdeset je dana od kada nije sa nama naš brat od ujaka

DRAGAN MILJANIĆ

ZORAN Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, a tvoj iznenadni odlazak neće izbrisati naše sjećanje na tebe.

Naša najsjajnija zvijezdo, Nedostaješ! Za sve što dolazi nedostaješ – ne znamo kad je teže bez tebe, kada se radujemo što sve ide kako treba ili kad ide nizbrdo... A kad neko nedostaje, onda je njega najviše. U svemu! Ljubav ne da da se umre! Ponosne i zahvalne što smo imale i imamo pravog oca. Vole te neizmjerno, LJUBICA i MARINA

VESKO, RADENKO, BRANKA i NENA 2065

2051

Dr BORIS PAJKOVIĆ

2047 Već četrdeset dana se ogledamo u tebi.

2. 1. 2019 – 2. 1. 2021

LAKI DUŠAN ORLANDIĆ Prošlo je tužnih 10 godina otkako te nema, nedostaješ nam. Sjećanje na tebe i tvoj dragi lik ostaće vječno u našim srcima.

DRAGAN MILJANIĆ Prisutan si u svakoj sekundi, u svakoj priči i na svakom mjestu. Tako će trajati dok Ti se ne pridružim. Počivaj u miru i na svemu Ti HVALA

ŽELJKO sa porodicom 2088

Vrijeme je samo śedok koliko si nas izgradio i uklesao svoje ime u sve ono čime se ponosimo. Tvoju dobrotu, junaštvo i ljubav oplakuje cijela sojska i čojska Crna Gora, a nama ostaješ vječna svetinja. Kroz nas ti traješ preko svakoga vijeka. S ponosom ćemo vazda reći da u sebi nosimo po djelić srca, velikoga Lazara Ilijinog Čelebića. TVOJI NAJMILIJI

Supruga MILICA 2050

2052

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

DAVORIN BALTIĆ

Postoji nešto što nikad umreti neće. To je ponos, ljubav i sećanje na tebe.

Volimo Te Zauvek BRANKA, SOFIA, ANDREA

2039

Dvije godine od kada nije sa nama

Navršava se pola godine od smrti moje majke, tvoja smrt će me doživotno boljet

BOŽO Draganov DRAGIĆEVIĆ Godine prolaze, ali bol i tuga ne jenjavaju, neka počiva u vječnom miru, ali njegovi najbliži će ga čuvati od zaborava.

DAVORIN BALTIĆ IKE Veljkova RAIČEVIĆ

Porodica DRAGIĆEVIĆ

rođena Đuričković

2048 Dvije godine su od smrti naše drage majke, svekrve i bake

ROSE ZVIZDIĆ

Dvije godine od smrti

BOŽA DRAGIĆEVIĆA

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Prolaze dani, mjeseci i godine, a čežnja za tobom sve veća i veća. Nedostaješ.

Sin ŽELJKO sa porodicom

Tvoji sinovi NEMANJA i JOVAN 2060

2075

Nedostaješ, majko, da u ove blage dane poželiš sreću tvojima najmilijima. Život s tobom i bez tebe nije više isti. Tišina je mjesta đe si śeđela... Prizovem uspomene i budu dio jutra, osmijeha, podrške porodičnog dana... Živjećeš u sjećanjima i ponekom snu, kojem se željno nadam. Majko ostavila si lijepo ime iza sebe. Majka hrabra, čestita, časna koja je veliko poštovanje imala u mjestu đe je živjela. S vjerom u boga uvijek ćemo biti zajedno ovdje i tamo. U carstvu nebeskom. Amin!

Bade, što više vremena prolazi više i osjećamo tvoje odsustvo. Nedostaje nam tvoja energija, iskreno i nesebično drugarstvo koje si nam svakog dana pružao. Volimo te i vjerujemo da si ponosan na nas kao što smo mi na tebe.

MILAN VUJOTIĆ sa porodicom

U žalosti ćerka SLAVKA 2070

2059

Dana 31. decembra 2020. navršava se godina od prerane smrti našeg dragog oca, svekra i đeda

Petnaest godina je prošlo kao tren. Sjećanje na tebe

Godina je od kada te nema

MIROSLAV Stevanov RADUSINOVIĆ

LJUBOMIRA DELIBAŠIĆA MIJOMIR VUJAČIĆ Dragi brate, zauvijek si u našim mislima i sjećanju.

Puno nas je zabolio tvoj odlazak. Tu bol skrivamo u uspomenama na tebe i tvoju ljubav, koja kao zvijezda uvijek svijetli nad nama.

Tvoji: DAVID, MARIJA i JAKOV

Tvoji: MAKSIM, MIRKO, MILOJE sa porodicama 2058

Našeg divnog, hrabrog tatu i djeda, našeg uzora, ne blijede. Uvijek bude osmijeh, al’ završe s tugom. Ipak, vjerujemo da bi ti bio zadovoljan napretkom tvog i maminog potomstva, kojem mnogo nedostaju tvoji savjeti, priče. Zauvijek ostaješ i nedostaješ našim srcima.

2053

TANJA, RUŽA – LOLA i ANA 2067

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

ДАВОРИН БАЛТИЋ

Прошло је три године успомене још чувамо на тебе.

БАТА

2071

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

ДАВОРИН БАЛТИЋ

Поносни смо што си био дио наших живота, куме наш.

РАДОЈЕ ЗВИЦЕР са породицом

2072

Oglasi i obavještenja

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

01. 07. 2017 - 01. 01. 2021.

ЈАНКО ЈОВАНОВ КАТНИЋ ТАТА Тројка пред свјетлошћу, језа је од сваког корака хвата, утапа се у крвави океан чим прелаз увиди... раскрвављена иде корак напријед уназад три и више не личи на себе саму, Мој ТАТА. Обриси њени измијењени, остала као половина нека и сама себе питањима раздире ђе је правда... Секунде проводи у тражењу дијела свог и назире га неђе високо, високо... Осјећа како јој звијезда најсјајнија небеског свода шаље јачину, како је прати и овија топлим шалом мјесечев траг, како јој Амиго руке грије и... наставља тако из дана у дан. Како кад’ долази до кућних врата ређа мисли и ријечи с Тобом изговорене, Мој ТАТА... и сад. Застане тад, чека да се на врата појавиш, да је својим загрљајем обгрлиш и да насмијани закорачите у малени топли дом. Да се ту преплићу и утркују радосна дешавања и да је као на облацима иако је љубављу твојом ушушкана. Напад ка Тројки промијени све, ништа више није као раније... До кућног прага језа је хвата, за собом оставља Твој траг, ТАТА. Листицу с Твојим именом сузама из Десног Ока натапа, питања ређа пред собом, зашто, Мој ТАТААААА? Срце јој искаче до Твога рама, буди Те, буди Те и не проналази мир... Кроз срце буктиња израња Не дам Те ТАТА урадићу што треба, дозволио ми, Мој Рођени, или не... Зарони само у очи моје и промијенићеш изречене ријечи поруке своје. Књига већих димензија од малог дома пролази у наш мали стан, фотографије, поруке, позиви, пажња непрекидна, љубав која превазилази све границе ређа се изнова... Тројку једино, једино поново заустављаш Мој ТАКИ Ти, Мој ТАШКЕ Јединствени. Од разних утисака склопи очи она и поново Те чује, Мој Рођени, како јој се јављаш с прага кућног’ изнова. Трчи Ти у сусрет, загрљај се не завршава, плаши се да ни у сну Те не одвоје никада, никада. Ти пун утисака причаш о Орловом Кршу свом, о другарима а она Те држи обгрљена руком. Покушаваш на миц да се помјериш, а она Те не да из загрљаја... плаши се да се не врате догађаји који су Те од ње одводили, да се не врати најмрачнији... са којим се и сад отворених и затворених очију бори... Стављаш јој главу на своје раме и на трен поново се помјериш, она Те не да од себе и само, ТАТА Мој, ТАТА, говори. Шапатом Ти говори кад’ бол закуца на врата срца онда громада поклапа Те, испод громаде покушаваш ићи, ал’ посустајеш све док не чујеш глас најрођенијег свог који Те уздиже и враћа Те да јачаш и да се не предајеш. Не тако давно океан задовољства облијевао ме је све до трена тог’ од кога и сад ТАКИ покушавам да побјегнем. У царству емоција ходасмо ми док се не огласи пуцањ маскиран у најмрачније ауто ка Теби усмјерен ми. Питањима краја нема како даље, а морамо. Ти најбоље знаш да сам од заповијести увијек бјежала, а како сада? Срце своје не могу да умирим, мисли да промијеним, не могу ал’ затворим очи и из рама Те наново видим. Озарен глас ми каже да силазиш са свог Врха Ти, ја летим улицама у сусрет Теби, Мој ТАШКЕ Рођени. Рука на рамену Твом, ја јака челична ја ходам као у облаку радошћу озарена. Приче наше лете око нас и сви их разумију, одзвањају улице нашим корацима и сви их радо дочекују. Удар грома... наше приче нечујне постају, наш изглед невидљив, наш корак непримјетан... Зашто Мој ТАКИ? Запитају ли се цесте ђе смо сада ми, ђе су изгубиле нашу раздраганост... или су нас уновчиле? Крвави океан пред собом видим кад’ се на улицу појавим. Борба у мени и сада, борба са Твојом поруком, Рођени... Тројка корача, шибају је рата вјетрови. Своје жеље на листице оставља, ... Листицу капљом својом поквасиш. Изблиједјели рукопис назиреш, ... остајеш доследан поруци. Затварам очи, сањам ли ја? Чујем како ме зовеш Немој, молим Те, никада ми ни на трен, Мој ТАТА, отићи! Не дам Те никада, није се родио тај ко је икад смио кренути на ТАТУ Мога. Продужићу да сањам, да освету угледам... и умирим срце да не оставља за собом крвавих капи траг. Шапат Тројкин претвара се у најјачи крик, читава планета одјекује ватрометима на језицима свим, Мој ТАТА Не дам Те никада, ТАТА, Не дају Те никад’, никад’ Твоји синови. Гле чуда, нешто на руку слети ми... пахуљица и још много њих. Утркују се да огромну направе за мене, како само умијеш Ти да из немогућих мисија поново се појавиш. Гледам у њу, поново ходамо ми, Ти мијењаш изречену поруку своју и ја летим, летим, летим од радости. Чеп од шампањца лети ка висинама, налива се бордо течност и Тројка са читавом планетом прославља побједу коју смо дочекали након много проливених суза из Десног Ока. Са висина прекрива све просторе Јелка највећих димензија. Твоји синови у петоструком загрљају Твом каче Бомбицу гдје хода наша Тројка заједно. Сви градови добијају Бомбицу исту и почињу слиједити Твој Траг, ТАТА. Одједном се Нашом химном заори све „Ми смо јачи од судбине, Нама нико ништа не може“. Све пршти од загрљаја и пољубаца наших и то неће престати „Док нам буде куцало испод грла“ били су, јесу и биће увијек са Тобом Твоји синови Тамара, Жељко 2054

TV program

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

ČETVRTAK, 31. DECEMBAR FILM

RTCG 1 00:15

SERIJA

PRVA TV 18:30

Izdavač: „NOVA POBJEDA“ d.o.o. PODGORICA 19. decembar br. 5

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ

Zamjenik direktora: LAZAR MIŠUROVIĆ

Zelena knjiga

Mame

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice)

06:30 Dobro jutro Crna Goro, vijesti svakog sata 07:35 Jutarnji program 10:05 Naučno – obrazovni program 10:45 Smjernice o postupanju osoba s invaliditetom, r. 11:05 Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom III, r. 12:05 Sat tv, r. 13:05 Ženski raj IV, r. 14:05 Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom III, s. 15:00 Lajmet 15:25 Smjernice o postupanju osoba s invaliditetom, r. 15:30 Dnevnik 1 16:00 Fokus, r. 16:45 Zapis, r. 17:15 Muzika 17:30 Novogodišnji program na albanskom jeziku 19:00 Muzički mix 19:30 Dnevnik 2 20:00 Novogodišnji dječiji program 21:00 Novogodišnji program 00:15 Zelena knjiga, film 02:25 Dekica pušten s lanca, film 04:05 Ljevoruki, film

TV PRVA

RTCG 2

RTCG 1 06:20 06:35 07:00 08:30

10:00 11:10 13:00 15:00 16:00 17:30 18:00 19:05 19:30 20:10 21:00 00:15 02:00

03:45

Glas Amerike, r. Meridijani, r. E sport Košarka: Budućnost – Igokea, ABA liga, 6. kolo, snimak Planeta sport Mladi gospodar, film Urnebes na točkovima, film Planeta sport, r. Fudbal fest, r. Muzika Dječiji novogodišnji program Muzika Dnevnik 2 Novogodišnji dječiji program Novogodišnji program Grejs princeza od Monaka, film Kraljevi musketari pretposljednja misija, film Nevidljivi svjedok, film

06:15 07:15 08:00 08:45 09:30 10:15 11:15 13:00 13:45 14:15 15:30 16:15 17:00 18:00 18:30 19:00 19:30 20:30 22:10

Stolice, kviz Praktična žena, r. 60 minuta sa Iris, r. Čikago u plamenu, s. Urgentni centar, r. Jutro, e. Brusko, s. Sanjalica, s. Mame, r. Tate, r. Igra sudbine, r. Praktična žena, e. 60 minuta sa Iris, e. Ekskluziv, e. Mame, s. Žurnal Sanjalica, s. Igra sudbine, s. Novogodišnji program 00:15 Hobit: Neočekivano putovanje, film 03:00 Hobit: Šmaugova pustošenja, film

NOVA M 07:50 08:35 08:40 09:05 09:25 09:45 10:25 11:00 11:30 13:00 13:20 14:30 15:00 15:50 16:35 17:10 18:00 18:40 20:30 22:00 04:15

Centralni dnevnik, r. Sportisimo, r. Domaćinske priče, r. Ljubav, navika, panika, r. Ljubav, navika, panika, s. Totalni obrt, r. Među nama, r. Vijesti Među nama, nastavak Vijesti Good doctor, r. Kuzgun, r. Vijesti Kuzgun, nastavak Domaćinske priče, e. Totalni obrt Centralni dnevnik Među nama, e. Kuzgun, s. Novogodišnja emisija Sportisimo, r.

VIJESTI 06:30 10:00 10:06 11:05 12:00 12:06 13:20 14:00 14:06 14:45 15:00 15:40 16:30 16:55 17:20 18:30 19:10 21:00 02:00 03:30

Boje jutra Vijesti Zabranjena jabuka, r. Velvet, s. Vijesti Dnevnica, r. Moja polisa, r. Vijesti Gorka osveta, r. M:tech, r. Boje dana, e. Eliza iz Rivombroze, s. Vijesti Gorka osveta, s. Pčelica, e. Vijesti Zabranjena jabuka, s. Muzički program Koliba u šumi, film Grad poludjelih, film

A1 TV 07:30 08:00 08:30 09:30

20:00 20:15 21:00 21:10 22:00 22:30 23:30

Glas Amerike, r. Pljevaljska hronika Jelena, r. 11 minuta saTihom Vujovićem Život uživo Klub A, r. Dokumentarna serija Dječja TV Jelena, s. Život uživo Klub A, r. Pljevaljska hronika Kratke forme 11 minuta sa Tihom Vujovićem Top A1 Dokumentarna serija Top A1 Život uživo Top A1 11 minuta sa Tihom Vujovićem Top A1 Klub A Top A1 Kapadokija, s. Glas Amerike Al Jazeera news Klub A, r.

14:15 14:45 15:45 16:30 17:00 18:00 18:30 18:45 19:00 19:45 20:00 20:30 21:00 22:00

Oblačić Muzika Crnogorske anegdote, r. Mapet šou, r. Otium, r. Skener Ljepota je u oku U objektivu, r. Aktuelno Lijek iz prirode, r. Humoristička serija Knjizevnost, istorija, mit, r. Raskovnik Film

10:00 10:30 11:00 12:00 13:30 14:30 15:00 15:30 16:00 16:15 17:00 17:15 18:00 18:15 19:00 19.15

JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv)

DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno desk@pobjeda.me Vlasnička struktura: Media Nea 100 odsto Tiraž: 5.620 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

RTV BUDVA

PINK M

VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) 06:45 11:15 13:15 13:30 13:40 15:15 15:30 18:05 18:30 19:05 20:30 21:15

Novo jutro Zadruga, uživo Premijera Ekskluzivno Zadruga, uživo Scena Zadruga, uživo Scena Film Film Zlatni dani, s. Zakletva, s.

22:00 Brak na neviđeno, e. 23:00 Zadruga

07:00 Jutrom iz Budve 09:05 Serija 10:00 Bandolera, r. 11:00 Kako se to radi, r. 12:05 Dok. program 13:00 Velika porodica, r. 14:00 Jutrom iz Budve, r. 16:10 Serija 17:00 Dokumentarni program 18:10 Kuhinjica 18:35 Crtani film: Gavra

18:50 19:00 20:05 21:05 22:00 22:35 23:00 23:10 23:40 00: 25

Skrivena kamera Polis Amfiteatar, e. Velika porodica, s. Polis Hronika grad teatra Naše ljeto GlasAmerike Serija Muzički program

777 07:00 10:00 10:15 10:45 11:45 12:00 12:30 13:15

Jutarnji program Muzika Mapet šou Grad koji volim, r. Lijek iz prirode Sportske vijesti Humoristicka serija, r. Legendarni boks mečevi 13:30 Intermeco 13:50 Linea 14:00 U objektivu

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

60 Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Arena 31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021./Godina/XIV/

Dejan Savićević, predsjednik Fudbalskog saveza Crne Gore, ima visoka očekivanja u kvalifikacijama za Mundijal u Kataru Fudbalska reprezentacija Crne Gore u 2021. godinu ulazi sa novim selektorom Miodrag Radulović predvodiće najbolji državni tim u kvalifikacijama za Mundijal nakon što Faruku Hadžibegiću nije ponuđen nastavak saradnje po isteku ugovora. Možda iznenađenje, budući da je prethodni kormilar ispunio cilj - ,,hrabri sokoli“ su takmičenje u Ligi nacija završili na prvom mjestu u grupi i automatski ostvarili plasman u viši rang - B diviziju. Promjena, nije neočekivana ako se sagledaju stvari - ,,sokoli“ nijesu pokazali obećavajuću igru, čak ni neki pretjerani iskorak u tom smislu, a samo spletom okolnosti, uz faktor sreće, bili su ispred glavnog konkurenta Luksemburga. Prvi čovjek FS Crne Gore Dejan Savićević je u novogodišnjem razgovoru za Arenu objasnio odluku o promjeni selektora. - Neko je očekivao, a neko nije. Ljudi koji su sa strane gledali vjerovatno nijesu očekivali da ćemo donijeti ovakvu odluku nakon posljednjih rezultata. Odlučili smo se iz tog razloga što smo za ovih godinu i po očekivali da ćemo vidjeti nešto više. Nijesam htio javno da govorim prije početka Lige nacija, ali sam vjerovao da ćemo biti prvi, da smo bolji od ostalih i pored svih nedaća koje smo imali. Ne toliko dominantno, ali na kraju smo završili ispred konkurenata. Neko kaže da je dobro, neko kaže da je bolje da smo ostali drugi, da smo i dalje u C Ligi nacija. Možda u nekoj budućnosti to jeste tako, ali što da nijesmo bili prvi? Što bi rekla fudbalska javnost, čitava sportska javnost, što bi mediji pisali? Uvijek kada se uđe u neko takmičenje mora da se stremi ka tome da pobijediš i da daš svoj maksimum. Mislim da je to vjerovatno svima jasno. Odlučili smo se za promjenu. Vjerujem da smo donijeli ispravnu odluku - rekao je Savićević. Na dan kada je Crna Gora dobila novog stratega na čelu A tima, Hadžibegić je izjavio da je za odluku Saveza saznao iz medija. Poručio je da očekuje Vaš poziv… - Radulović je izabran u ponedjeljak, a sa Farukom sam se čuo dan poslije. Vjerujte, razgovori takve vrste nijesu prijatni. Svako ima svoje mišljenje, a kada se donesu odluke o smjeni, mislim da je bolje da se prespava i da se hladnije glave razgovara sa jedne i druge strane. Pričali smo, objasnio sam mu razloge zašto ga nijesam zvao. Nijesmo za proteklih godinu i po imali nijednu grku riječ. Štaviše - imali smo dobru saradnju, bio je korektan, nije imao nekih zahtjeva. I Savez je prema njemu bio korektan i bilo bi mi žao da ode ljut. Želim mu svu sreću u daljoj karijeri - naglasio je Savićević. Radulović je domaće rješenje. Dokazan, iskusan trener, sa respektabilnom karijerom, neko ko dugo radi u kontinuitetu. Pedeset trogodišnji Podgoričanin poznaje mentalitet, igrače, ligu, ambijent. Dobio je jednoglasnu podršku Izvršnog odbora. - Zašto smo se odlučili za Mija Radulovića? Iz jednog razloga - u ovom momentu, kao i onda kada smo postavljali Brnovića poslije Kranjčara, mora da dođe neko ko poznaje ambijent. Sada nemate vremena da dovedete trenera, a da nijednom nije gledao reprezentaciju, da ne poznaje nijednog igrača. Ne daj Bože da dovedete stranca. Bilo je prijedloga za strance još od prije. Stranac teško može da se uklopi. Mijo je tu od marta, kada se vratio iz Irana, gledao je sve mečeve u Ligi nacija, dobro poznaje igrače, neke od njih je

Borićemo se za vrh

Izborna skupština u julu odlučiće da li ostajem na čelu FSCG Nakon promjene vlasti u Crnoj Gori, sve više se može čuti da pozicija Dejana Savićevića u Fudbalskom savezu nije tako sigurna. Kako to komentarišete? - Niko na silu ne može da ostane tamo gdje je. Ja imam mandat do jula, kada će biti Izborna skupština. Ako me klubovi budu htjeli i ako budem imao njihovu i podršku regija i strukovnih udruženja, biću ovdje. U suprotnom, ako se pojavi neka druga većina, što da radimo... Kao i svi normalni ljudi, većinu moramo poštovati. Vlast se promijenila, ali po statutu Uefe i Fife, miješanje politike u fudbal je zabranjeno, mada je

trenirao u omladinskoj selekciji i dok je bio u Budućnosti - kazao je Savićević. Sama odluka da se pred kvalifikacije za SP angažuje novi selektor jasna je poruka da su očekivanja visoka. Savićević ne skriva ambicije - vjeruje da ,,sokoli“, u grupi sa Holandijom, Norveškom, Turskom, Letonijom i Gibraltarom, mogu da se umiješaju u borbu za vrh. Kvalifikacije kreću u martu, a naš najbolji državni tim ima povoljan raspored na startu - Letonija u gostima, pa Gibraltar i Norveška kod kuće. - Sve zavisi od povreda, korona virusa, nekih drugih stvari. Ukoliko budemo imali sve igrače na raspolaganju možemo dobro da krenemo kvalifikacije. Ne vidim razlog zašto ne bi bilo tako. Gledali smo i tu Norvešku protiv Srbije, koja nije briljirala. Imaju Halanda,

SAVIĆEVIĆ: Kada bih se pomirio sa Terzićem bio bih sto puta gori čovjek Nokaut faza Lige Evrope spojila je dva kluba u kojima je Dejan Savićević stekao igračku slavu - Crvena zvezda i Milan biće rivali u šesnaestini finala drugog po rangu kontinentalnog takmičanja. Generalni direktor beogradskog tima Zvezdan Terzić izjavio je nedavno da će pozvati predsjednika FSCG da gleda meč na ,,Marakani“, iako je od ranije poznato da nijesu u dobrim odnosima nakon svega što je prethodilo odlasku Ljubiše Tumbakovića sa mjesta selektora ,,hrabrih sokola“. Savićević je tada optužio Terzića da je direktno uticao na odluku Tumbakovića

da na dan utakmice odbije da vodi našu selekciju protiv Kosova. - Širi laži o meni, a onda me zove. Ovim putem bih ga zamolio da me više ne uzima u usta. Postoje neki ljudi, među kojima je i on, sa kojima se nikada neću pomiriti. On to treba da zna. To je posljednji čovjek u Srbiji koji treba da me zovne na tu utakmicu. Ja sam za njega rekao ono što drugi ne smiju, a to je da ne valja ništa. Bio bih sto puta gori čovjek kada bih se pomirio sa njim. Ako te neko jednom povrijedi, povrijediće te i drugi put. Nema potreba da nam se putevi ukrštaju - rekao je Savićević.

politika neizbježna, pa i u ovom sportskom dijelu. Kada sam dolazio na čelo Saveza 2001. bilo je dosta ljudi iz tadašnje vladajuće partije koji su bili protiv mene. Nemojte da mislite da sam došao stopostotnim zadovoljstvom iz DPS-a. Preovladala je tada moja sportska strana i određenih ljudi iz DPS-a. Toga će biti, politika je unutra, a da li ću ja biti od jula ili neko drugi, to će odlučiti Izborna skupština. Ako neko drugi pobijedi, neka mu je srećno. Uvijek sam radio za boljitak i prosperitet crnogorskog fudbala. Trudiću se da tako bude dok kod sam ovdje - ističe Savićević, koji vodi FSCG od 2001. godine.

koji je stvarno dobar igrač, ali u tom susretu nije ni šutnuo na gol. Osim Holandije, koja je daleko ispred ostalih, mislim da sa ostalima možemo da igramo. To je moje viđenje ove grupe. Sa Turskom smo igrali dva puta, ovdje 2:2, tamo smo poraženi u nadoknadi. Ali treba biti realan i pogledati što je selektor u datom momentu imao na raspolaganju, jer ovo su ipak jači protivnici nego u Ligi nacija smatra Savićević. Dakle, možemo da budemo drugi? - Borićemo se, zašto da ne. Samo da nas povrede zaobiđu, jer nemamo preveliki igrački kadar, a i dosta toga zavisi od toga kako će igrači ući u utakmicu. Kvalifikacije za Katar ne mogu da se porede sa Ligom nacijom. Na putu za Mundijal, ,,crvene“ čekaju mnogo ozbiljniji protivnici. Razmišljate li o angažovanju nekog fudbalera sa strane? - Novi selektor Radulović nalazi se u samoizolaciji i kada sve to prođe razgovaraću sa njim. Jedno je priča preko telefona, a drugo kada razgovarate uživo. Poslije 11. januara krenućemo u dublju analizu, ima igrača koji se nude, ali to moram najprije da vidim sa selektorom. Islamovića smo uzeli nakon što sam razgovarao sa Hadžibegićem. Ne bi bilo lijepo da ja dovedem nekog igrača, a selektor ga neće. Ima jedan dečko koji je interesantan, ali neću otkrivati ime dok ne budem razgovarao sa Radulovićem. Potreban je timski rad. U javnosti preovladava mišljenje da se o svemu Vi pitate? - Neko na kraju mora da presječe. Da sam ubijeđen u nekog igrača da je to neko čudo, ne bih pitao nikoga. Negdje može i da se pogriješi, ali sve radimo, ponoviću, timski - zaključio Davor KAŽIĆ je Savićević.

ARENA danas slavi četrnaesti rođendan

Vidni pečat i u korona godini Epidemija je primorala sport da preživljava bez svoje najznačajnije supstance - publike. Ipak, opstaje se, trenira se, igra se i pobjeđuje. Sport je uvijek, a danas posebno, imao i misiju društvenog zdravlja. Priželjkujemo vedriju godinu, godinu kvalifikacija... Da nam je neko pričao, ne bi vjerovali - u izvještajima sa različitih sportskih događaja, različiti mediji uvijek pominju jedna, isti detalj, kao da prepisuju jedni od drugih: Igrano bez prisustva publike... Sport je morao da pristane da se dešavanja odvijaju bez publike. U svom otporu prema izazovima korone, život nas je osiromašio i orobio na mnogim poljima a sport je primoran da „živi“ bez publike. Sport i sportske igre i nadmetanja zapravo i postoje zbog publike. Publika je ta koja daje čar igri. Igra i sport su pred publikom moćniji i to u neposrednom kontaktu kada su - jedno. Publika, preciznije od semafora i zapisnika, mjeri učinak i kvalitet igre, daje pravo igri i njenim akterima da budu još superiorniji. Kada publika zaćuti i igre je sve manje. Crnogorski sport u antisportskoj godini korone je opstao i održao se. Od malih klubova i malih arena pa do onih vodećih reprezentativnih i klupskih sastava. Mi smo zapravo iskoristili ona prva dva mjeseca bez korone da damo pečat godini koju ispraćamo. Uradili su to, kao nebrojeno puta do sada, vaterpolisti sa bronzom na Evropskom prvenstvu u Budimpešti. Ovoga puta bez „očekivane medalje“, sa sjajnim preokretom protiv Hrvata koji je sa riječima i emocijama Maksima Živaljevića, koji je prenosio utakmicu, postao sportska antologija. Ta utakmica nam je pored evropske bronze donijela i sportistu godine. Fenomenalni ,,Draško od vaterpola“ koji nas skoro deceniju i po oduševljava i vaterpolo majstorstvom ali i onim šarmantnim i iskrenim izjavama sve sa „razbacanom“ vaterpolo-frizurom. Draško Brguljan je u sportskoj i ljudskoj odanosti reprezentaciji i državi Crnoj Gori među prvima. Da se kaže, da se priča i pamti – ka’ Draško... Fudbalska reprezentacija je korona godinu iskoristila da se pred praznim tribinama plasira iz C u B grupu Lige nacija. Ohrabrenje pred predstojeće kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo koje će voditi „domaći selektor“ - Mijo Radulović. ,,Zlatne lavice“ su se tek upoznale sa selektorom Rasmusenom ali je za tih neđelju dana stvorena dobra igra i hemija koja je učinila da na Evropskom prvenstvu u Danskoj, stvarno izgubimo samo utakmicu sa domaćinima. Sa svjetskim, evropskim i olimpijskim šampionima bili smo na gol što na najbolji način uliva nadu za bolje sjutra. Nastupi muške rukometne reprezentacije, pored takmičarskog kvaliteta uvijek donose onaj prepoznatljivi sportski adrenalin sa šmekom momaka u crvenim ili zelenim dresovima. Košarkaši i košarkašice su ostali u trci za Eurobasket a ne smiju se zaboraviti ni klupski podvizi košarkaša Budućnost Volija i Mornara koji su se plasirali u drugi krug Evrokupa - Crna Gora „jest malena“ ali ima dva predstavnika u završnici Evrokupa. Koliko nam još država može stati na crtu po tom osnovu? Filip Radović, cetinjsko čudo karaktera, upornosti, talenta je nastavio da pokazuje i dokazuje kako je njegovo sportsko srce i znanje, obrnuto proporcionalno stonoteniskoj loptici čije kretanje izučava i usmjerava. Bojana Gojković i Petar Lješević su osvojili zlatne a Nina Radenović i Miloš Krasnići bronzane medalje na Evropskom prvenstvu za mlade u Budvi, podsjećajući zašto se boks u svojim najboljim godinama zvao „plemenita vještina“. U godini koju počinjemo, nastavljaju se i sport i korona. Malo smo taktički pripremljeniji i obučeniji za nadigravanje sa koronom koje dođe kao obavezna predigra onim pravim takmičenjima koja nas čekaju. Godina 2021. će biti godina kvalifikacija -rukometašice i vaterpolisti će tražiti kontinuitet olimpijskih nastupa, vjerujući da Tokio neće biti pomjeren. Košarkaši, košarkašice i rukometaši će tražiti prolaze za kontinentalna takmičenja a fudbaleri za Svjetsko prvenstvo u Kataru. Sport će u svim rangovima i ligama nastaviti da bude još potrebniji akter borbe za društveno zdravlje. Na kraju, da ne budemo previše skromni - sve što se sportski desilo u 2020. i što će se desiti u 2021. godini, bilo je i biće u Areni. Naše riječi i brojevi pratiće sportske igre i takmičenja kao što to činimo punih 14 godina. Arena slavi rođendan sa željom da što prije dođe dan kada će naši novinari sa terena počinjati svoje izvještaje: Stadion pod Goricom, DG Arena ili Sportski centar „Morača“, Dvorana ,,Bemax“. Gledalaca: 5.500, Jovan TERZIĆ 4.500, 2.500...

Arena

Domaći sport

Dragan Adžić, najuspješniji trener u istoriji ŽRK Budućnost

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Vaterpolisti na pobjedničkom postolju u Budimpešti

Deset događaja koji su obilježili sportsku 2020. u Crnoj Gori

Čudesni povratak, iskorac i (ne)očekivane promjene Poslije tri sušne godine, napokon je jedna crnogorska reprezentacija osvojila medalju na velikom takmičenju. Vaterpolisti su bronzom na Evropskom prvenstvu u Budimpešti obilježili sportsku 2020, u kojoj je ponuda bila ,,osiromašena“ usljed pandemije korona virusa. Kovid-19 je uticao na odgađanje Olimpijskih igara, kao i drugih takmičenja - prvenstveno u pojedinačnim sportovima. Tokom 366 sportskih dana bilo je, ipak, događaja koji će se pamtiti kao istorijski, promjena na klupi kojima su se završavale uspješne ere, kao i onih neočekivanih, u ,,minut do 12“... Odabrali smo deset momenata koji su obilježili sport u našoj državi u minulih 12 mjeseci, odnosno izazvali najveću pažnju.

Događaji su poređani hronološki, po datumu kada su se dogodili.

ISTORIJSKA POBJEDA Tek na petom učešću na evropskim prvenstvima i poslije 16 utakmica, crnogorski rukometaši dočekali su prvu pobjedu na kontinentalnom šampionatu. Led je probijen u duelu sa Srbijom, u iscrpljujućem meču i lavovskoj borbi - 21:20. Komšije su pobijeđene odbranom, kojom je komandovao sjajni Nebojša Simić. Golman iz Bara briljirao je na golu ,,lavova“ i bio najzaslužniji za preokret nakon vođstva Srbije od 16:13 u 40. minutu. - Ne bih da se zadovoljim i zaustavim, iako je ovo prva pobjeda male Crne Gore na Evropskom prvenstvu. Ne želim ni da se moji momci zadovolje. Oni mogu još više i to treba da pokažu - izjavio je

Ekipa Budućnosti na meču sa Astanom

nakon pobjede selektor Zoran Roganović. Nažalost, naši rukometaši nijesu mogli više u Gracu. U duelu za plasman u glavnu rundu glatko su poraženi od Bjelorusije (36:27) i tako završili na trećem mjestu grupe, što je u novom sistemu takmičenja bilo nedovoljno da se ostane na šampionatu. Čak, uprkos prvoj, istorijskoj pobjedi, 18. mjesto predstavlja najlošiji plasman reprezentacije Crne Gore na evropskim prvenstvima.

NEUNIŠTIVE ,,AJKULE“ Vaterpolo reprezentacija Crne Gore četiri puta gubila je mečeve za treće mjesto na velikim takmičenjima, da bi u januaru 2020. konačno došao kraj crnoj seriji. U spektakularnom duelu, selekcija Vladimira Gojkovića pobijedila je Hrvatsku (10:9) iako je u nekoliko navra-

ta imala zaostatak od četiri pogotka. Bila je to kruna na sjajan nastup u Budimpešti, koji je počeo porazom upravo od Hrvatske u kojem su ,,barakude“ vodile 10:5, ,,ajkule“ stigle na 10:10, ali je bodove ipak odnio sastav Ivica Tucaka (11:10). Crna Gora je u grupi pobijedila Slovačku (15:4) i Njemačku (10:3), u osmini finala Tursku (17:6), pa u četvrtfinalu Italiju (10:8). U polufinalu je upisan poraz od Mađara (10:8), ali je sve zaliječeno mega preokretom u meču za treće mjesto... - Nije bilo lako nakon što smo gubili četiri razlike u duelu sa Hrvatskom. Čestitam igračima, ovo je njihov uspjeh - govorio je selektor Vladimir Gojković. - Hvala Savezu što je vjerovao u ovaj projekat, ali sada ne smijemo da poletimo kao

što smo možda nekada znali nakon uspjeha.

EVROPSKA BUDUĆNOST Evropske avanture Budućnosti uglavnom su bile kratke, neuspješne i za zaborav, ali je ljeto 2020. donijelo ljepšu priču. ,,Plavi“ se nijesu obrukali protiv Ludogoreca u prvom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona (1:3 pod Goricom, zbog korona virusa igrao se samo jedan meč), nakon čega su se ,,preselili“ u kvalifikacije za Ligu Evrope i ostavili odličan utisak. Tim Mladena Milinkovića je u gostima pogotkom Vasilija Terzića srušio Astanu, što je jedna od najvećih evropskih pobjeda Budućnosti u istoriji. Crnogorski šampion imao je lijepu šansu da se preko Sarajeva domogne meča sa Seltikom i plej-of runde, posljednje kvalifikacione, ali je ,,bordo“ tim kao domaćin u Zenici bio spretniji i srećniji - 2:1.

Slavlje ,,sokola“ na meču sa Kiprom u posljednjem kolu Lige nacija

RADOVIĆ U TOKIJU

Jul je počeo sjajnom viješću - stonoteniser Filip Radović obezbijedio je plasman na Paraolimpijske igre u Tokiju 2021. Mladi Cetinjanin plasirao se kao treći igrač svijeta, u kategoriji S 10. U toj kategoriji u Tokiju igraće 14 stonotenisera. - Bio je izuzetno težak kvalifikacioni put, ali nadao sam se plasmanu imajući u vidu da sam posljednju godinu igrao na visokom nivou. Trenutno sam treći na rang listi i nadam se da ću uspjeti da zadržim to mjesto do početka Igara jer mi obezbjeđuje bolju početnu poziciju - kazao je tada Radović. Radović je i jedini crnogorski sportista koji je do sada osigurao odlazak u Tokio.

FER-PLEJ MERDOVIĆA Marko Merdović je fudbaler čiji je potez 21. oktobra obišao

ci e

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Arena

Domaći sport

NA EVROPSKOM KOLOSIJEKU: Petar Mijović (Budućnost Voli) i Mihailo Pavićević (Mornar)

PRVI CRNOGORAC SA VIZOM ZA TOKIO: Filip Radović

Marko Merdović sa nagradom FSCG za fer-plej

NIJE DOBIO NOVI UGOVOR: Faruk Hadžibegić

Dva puta, 2016. i 2017, zaustavljena je u polufinalu fajnal-fora. Brojnim kadrovskim problemima uzdrmana Budućnost ove sezone nije bilježila dobre igre i rezultate, a Adžić se povukao nakon poraza od Đera, koji je slavio 34:29 iako je imao samo 10 igračica u sastavu. Bio je to kraj velike priče, koja je trajala punih 10 godina i 10 mjeseci. Adžića je naslijedila Bojana Popović.

PROMJENA PRED EP

Crnu Goru i region. Dvadesetogodišnji lijevi bek Rudara u osmini finala Kupa protiv Budućnosti nije skrenuo pažnju na sebe spektakularnim pogotkom, nije ni bio strijelac, a nije upisao ni asistenciju koja bi se prepričavala. Uradio je nešto mnogo značajnije. Pri vođstvu rivala od 2:0, defanzivac Pljevljaka ispred sebe je imao prazan gol nakon što je golman Miloš Dragojević ostao da leži na travi. Mogao je bez problema da se upiše u strijelce, ali je zastao, okrenuo se i izbacio loptu u aut.

Zaslužio je aplauz svih na terenu, a krajem godine i nagradu za fer-plej od Fudbalskog saveza Crne Gore. - Nijesam htio na taj način da postignem gol. Bilo bi nepošteno, ne bih se osjećao lijepo. Isto bih uradio da mogu da vratim vrijeme ili da se nešto slično desi u budućnosti rekao je Merdović poslije ljudskog gesta u Podgorici.

NAPREDAK ,,SOKOLA“ Poslije turbulentne 2019, u kojoj je prošla izdaju od strane selektora, kvalifikacije za Euro bez pobjede i u njima najteži poraz u istoriji (protiv

Kim Rasmusen dijeli savjete ,,lavicama“ na EP

Engleske 7:0), fudbalska reprezentacija Crne Gore u minuloj godini doživjela je lijepe stvari. ,,Sokoli“ su završili prvi u C1 grupi Lige nacija, ispred Luksemburga, Azerbejdžana i Kipra, i izborili plasman u viši rang - B diviziju. Tim Faruka Hadžibegića imao je sreće da Luksemburg u posljednjem kolu ne savlada Kipar, ali i dovoljno znanja da trijumfom nad Kipranima kod kuće (4:0) ovjeri prvo mjesto. Učinak ,,sokola“ bio je: četiri pobjede i po jedan remi i poraz, uz samo dva primljena pogotka.

KRAJ ADŽOVE ERE Dvadeset prvog novembra završena je najuspješnija trenerska era u istoriji Ženskog rukometnog kluba Budućnost - Dragan Adžić podnio je ostavku. Adžo je ,,plave“ preuzeo u januaru 2010. od Đule Žige i već u prvoj sezoni osvojio evropski Kup pobjednika kupova. Dvije godine kasnije, podgorički klub je sa njim na klupi ispunio višedecenijski san osvajanje Lige šampiona. Isti uspjeh ostvaren je i 2015, nakon čega Budućnost više nije stizala ni do finala.

III

Dragan Adžić je sa mjesta selektora Crne Gore otišao u novembru 2017, pred početak Svjetskog prvenstva, kada ga je naslijedio Per Johanson. Tri godine kasnije, Rukometni savez ponovo je uradio istu stvar - promijenio selektora uoči početka velikog takmičenja. Johanson je smijenjen samo 12 dana pred Evropsko prvenstvo u Danskoj, a na njegovo mjesto došao je Kim Rasmusen. Sa novim stručnim štabom i bez nekoliko važnih igračica, ,,lavice“ su ostavile dobar utisak. Plasirale su se u glavnu rundu i šampionat završile sa dvije pobjede, remijem i tri poraza, uz igru koja hrabri pred kvalifikacije za Olimpijske igre naredne godine.

KOŠARKAŠKI BUM Crna Gora će prvi put u istoriji imati dva predstavnika u Top16 rundi Evrokupa, drugog po kvalitetu košarkaškog

takmičenja na Starom kontinentu. Odluka je pala u crnogorskom derbiju - Mornar je u Podgorici u posljednjem kolu slavio 84:78, napravio rezultat za klupsko anale i pridružio se Budućnost Voliju. ,,Plavi“ i Barani ostvarili su po pet pobjeda i poraza. Godinu u crnogorskoj klupskoj košarci obilježila su velika ulaganja: Crna Gora ima čak šest predstavnika u ABA ligi - dva u najjačoj (Budućnost, Mornar) i četiri u Drugoj (Lovćen, Sutjeska, Studentski centar, Podgorica).

RADULOVIĆ UMJESTO HADŽIBEGIĆA Tri dana uoči 21. godine trećeg milenijuma, fudbalska reprezentacija Crne Gore dobila je šestog selektora u istoriji. Izvršni odbor FSCG, tačnije prvi čovjek Saveza Dejan Savićević, (ne)očekivano je odlučio da ne produži ugovor Faruku Hadžibegiću, koji je uveo reprezentaciju u viši rang Lige nacija i ispunio rezultatski cilj. Sporan je, međutim, bio kvalitet igre u duelima sa Kiprom, Azerbejdžanom i Luksemburgom, pa je Hadžibegića naslijedio Miodrag Radulović, nekadašnji selektor naše omladinske reprezentacije. Hadžibegić je u prvoj izjavi medijima rekao da nije bio obaviješten da mu neće biti produžen ugovor. Radulovića u 2021. čekaju kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo. Neđeljko KOSTIĆ Slavlje naših rukometaša i navijača poslije prve pobjede ,,lavova“ na EP

Arena

Vaterpolo

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

NAŠ GOST: Vaterpolista Draško Brguljan, najbolji sportista Crne Gore u 2020. godini

Veliki znaju koliko su bitni mali potezi Kako se stiže do vrha? Ne, pitanje nije na mjestu za Draška Brguljana. Formulisaćemo ga: kako se ostaje na vrhu? U maniru omiljenog vaterpoliste, pobjednika, skromnog momka, druga i prijatelja, najboljeg sportiste Crne Gore u 2020. godini, dobili smo odgovor: - Privrženost i ogroman rad - to je formula. Od početka karijere vodim računa o detaljima koji su bitni. Dobro treniram, što mi daje snagu u 36. godini da pripreme, treninge i utakmice iznesem na pravi način. Motivacija je, takođe, ključna. Mada, iskreno, neko ko ima 50 godina bio bi motivisan da nastupa za nacionalni tim. Fizička i mentalna priprema su važne, jer za ovaj sport i nivo takmičenja treba biti jako spreman. Naravno, ne mislim samo na snagu i znanje u bazenu, potrebno je još mnogo stvari da se sklopi i van bazena. Možda će neko pomisliti da je Draško na zalasku karijere. Pogriješiće - ima najava da će još dvije sezone produžiti karijeru. Vašaš je prvi u redu, a nije tajna da bi i u Primorcu, gdje je sve počelo, mogao da kaže zbogom magičnoj igri. - Nekad mi se čini da je sve prošlo brzo. Imam 36 godina, a nijesam se okrenuo, a nekad mi se čini, nakon svega, da je taman. Kad bih dobio još jednu šansu isto bih izabrao, jer sam uživao u svakom trenutku. Vaterpolo najviše volim, a može li u životu da bude nešto bolje, mimo porodice, nego kada radiš ono što voliš. Spremao sam se i spreman sam da jednog dana neću igrati, nadam se da neću imati problem da se nađem nakon vaterpola. Planiram da se posvetim porodici, djeci i svemu ostalom. Valjda ću biti malo u vaterpolu. Što se tiče Primorca, volio bih karijeru da završim u Kotoru i to nije upitno. Ali ne zavisi samo od mene, mnogo uslova treba da se ispuni, a uopšte ne pričam o parama. Stvari trebaju da se poklope, koje trenutno ne vidim. Primorac nema svoj bazen, a to je prva i osnovna stvar za pregovor. A i u Mađarskoj sam domaći. Vašaš ima prijedlog oko novog ugovora, na više od godinu, možda i tamo završim priču. Vidjeće-

Uvijek se vraćam knjizi ,,Majstor i Margarita“ Omiljena knjiga? - Moram li jednu? - Apsolutno ne. - Odlično, preporučujem

mo, do marta, aprila, kada počnu pregovori. Zlatni momak iz Malage, kapiten ,,ajkula“ i neko ko je sa najdužim stažom u kapici nacionalnog tima, dugo je pripremao teren za vaterpolo. Kao dječak, volio je u dvorištu iza škole da igra fudbal, na igralištu je sa bratom, kako kaže, igrao basket ,,jedan na jedan“ do padanja! A onda: - Zanimao me fudbal, kao i svako dijete, a poslije škole smo igrali košarku... Pravili smo sami golove i koševe, a onda su me moji, kroz normalnu priču, savjetovali da probam vaterpolo. I krenuo sam sa devet godina. Treneri Slobodan Mačić i Zoran Maslovar motivisali su me dodatno pričom da dobro plivam i da bi moglo dobro da mi ide. A onda sam zavolio vaterpolo, a kad se zavoli nešto ne postoji ništa drugo. Kao što znate, tradicija je u Kotoru da se djeca šalju na vaterpolo. Od loptanja na igralištu prije i poslije škole, počela je vaterpolo priča, kojoj nimalo nijesu smetale obaveze u školi. - Nijesam bio najbolji, a nijesam bio ni najgori đak. Uglavnom dobar, vrlo dobar, onako - trojka i četvorka. Nijesam imao većih problema, dobijao sam slabe ocjene, ali i brzo popravljao. Od predmeta engleski mi nije dobro išao, a kasnije sam ga naučio. I muzičko mi je bilo teško, a iz likovnog sam bio slab, jer sam loše crtao. Volio sam matematiku, najviše fiziku, biologija mi je dobro išla, a strašno me geografija zanimala. Iz ove priče se zaključuje da nijesam umjetnička duša. Malo, pomalo, stigla je 2008. Malaga, zlatna evropska medalja. Debitanti su stigli do krova, padale su vaterpolo sile. - Rezultat nas je malo iznenadio. Tek nakon izvjesnog vremena postali smo svjesni što se desilo. Bili smo na početku priče i stvaranja velike generacije. Ali ni taj veliki rezultat nas nije uljuljkao. Slabije nijesmo trenirali, a nijesmo ni razmišljali da stanemo. Imali smo dodatni motiv, mada su

Iz gušta sve nakon karijere Što ti je nedostajalo najviše od običnih stvari? - Volim da ronim i da se družim sa ljudima sa kojima sam odrastao. Volim i ribanje, mada, odavno, zbog obaveza, nijesam bio na moru. Nakon karijere iz gušta ću to da radim. Obožavam da gledam fimove, čitam, volim da šetam Crnom Gorom. Uvijek upoznam nešto novo. Imamo takvu državu kakvu malo ko ima. Trenutno sam u Herceg Novom, gdje je temperatura 12 stepeni, a za uru mogao bih da sam na nekom drugom mjestu gdje je nula ili minus. Nakon karijere putovaću, volio bih da obiđem još neka mjesta, ako bude para.

Nebojša Milić

Da li si imao idole?

Ako izuzmemo kolege iz reprezentacije, kako bi izgledao tvoj idealan tim? - Golman Bane Mitrović, lijevo Andrija Prlainović (nema priče) i Azevedo, desno Kiš i Miho Bošković, bek Nebojša Milić, ovamo Štajnmec - Seman. Zaboravio sam nekoga sto posto.

- Imao sam više uzora, koji su mi se sviđali kako igraju. Aleksandar Ćirić i Petar Trbojević bili su dešnjaci na mojoj poziciji. Radili su vrhunske stvari, a od njih sam probao da ,,skinem“ iste, naročito u odbrani. Trudio sam se da ih kopiram i ,,ukradem“ velike stvari. Sviđa mi se Mađar Balaž Vince, hrabar, brz i pokretan igrač.

me lično neuspjesi više pokušaja, polufinala, izgubili, na svoj motivisali. Konstantno dokanačin, a imali smo popravne - i ništa. zivanje vodilo Najbolnije je bilo je Draška kroz trofej Lige na OI u Londonu. karijeru. šampiona Brguljan - Generalno sam Iskreno, ne žalim je osvojio sa pratio druge spornešto specijalno, to Primorcem je sport, tako to ide, tove, velike priče, pogotovu košarkaških ali mi je žao što nijesmo trenera i zaključio sam na vriuzeli medalju. Svjesni smo jeme da uspjeh ne traje dugo. da mnoge stvari treba da se To ,,sjutra“ je uvijek tu. poklope za medalju, kao što U bogatoj kolekciji medalja se poklopilo u Budimpešti na Drašku fali olimpijska. Tri Evropskom prvenstvu. Nadam polufinala i dodatne šanse za se da ćemo, prije svega, mi bronzu, kroz Peking, London i stariji dobiti još jednu šansu, Rio, slaba su utjeha. Zar ne? a mlađe igrače čekaju nove - Što reći o tome i nakon ovošanse i imaće ih još dosta kroz liko vremena i svih razmišlkarijeru. Siguran sam da će, janja. Jednostavno se nešto prije ili kasnije, uspjeti, jer uz nije poklopilo. Imali smo ta tri rad koji sada imaju, a daju sve od sebe, dočekaće olimpijsku medalju. Bolje što prije? - Slažem se. Vjerujem da ćemo Što cijeniš kod ljudi? imati još jedan pokušaj, nara- Iskrenost, ali nešto slabo ima iskrenih i onih koji vam kažu vno, ako se kvalifikujemo. Volio što misle. Makar to bila tamna istina. bih da se oprostim sa olimpijsŠto ne praštaš? kom medaljom, odnosno sa tri - Ne znam, a i nijesam imao nikad većih problema da ne medalje sa velikih takmičenja. A oprostim. Ne volim bahatost, kada ljudi dižu sebe u odnosu ako se to ne dogodi... Što ćemo, na druge. Ne volim ljude koji maltretiraju životinje, jer su to idemo u drugi život, u novi dan. grozne situacije. Život, svakako, ide dalje. Život je podredio sportu, a sport mu je vratio i ne žali se. Za Draška se može reći da sve od Sergeja Zalotova i gledam ,,Na rubu znanosti“, ima prirodnu inteligenciju, a Nikole Amanitia. Uvijek se urednik i voditelj je Krešida je radom dopunio i sakrio vraćam knjizi ,,Majstor i Marmir Mišak koji je i odlične manjkavosti. Vješto to radi, a garita“ od Mihaila Bulgaknjige napisao. Od filmova mnogi ga vide na novoj poziciji kova. A evo treći put čitam preporučujem ,,U divljini“. - pored bazena u ulozi trenera. ,,Trijumfalnu kapiju“. Sjajan je Sveska gdje zapisujem - Iskreno, u ovom trenutku Remark. dobre filmove, nije kod mene ne razmišljam o novoj ulozi. Film, serije? i žao mi je jer bih sigurno još Makar ne u smislu da budem - Dugo godina na HRTV nešto preporučio. trener na nivou prve ekipe.

Nešto slabo ima iskrenih

Specifični treneri, veliki igrači Odličan je bio Barnabaš Štajnmec, inače brat Adama koji je igrao u Primorcu. Strašan je bio, kao da je iz naše škole, shvatao je sve. Treneri? - Od sva tri selektora sam puno naučio. Sa Rankom Perovićem sam dosta radio u klubu i reprezentaciji. Od Petra Porobića tehničke stvari i obuku igrača niko na svijetu bolje ne radi, a onda i Vladimir Gojković, takođe, vrlo specifičan trener. U klubu su Foldi i Vince bili drugačiji. Sa svima sam imao dobar odnos i dosta naučio. Kada ste trener prve ekipe, bilo koje, uvijek ste u tome i samo ste u tome. Poslu, kao i svakom drugom, morate dnevno da se posvetite od osam do 12 sati. Kako sam cio život u vaterpolu, volio bih u prvih nekoliko godina da se bavim nečim drugim. Ili, ako bih mogao da pomognem, za početak, kao trener mlađih kategorija. To bih mogao da radim, jer je bez visokog nivoa stresa. A do kada će Draško da nastupa za nacionalni tim, da li će se u 2021. godini oprostiti? - Prvo da dođemo do Tokija, a nekako je normalno poslije OI, da starija grupa igrača završi ciklus. Ako me reprezentacija bude trebala, ako bude u problemima sa brojem igrača i ako budem na nivou na kojem sam bio do sada, naravno da bih igrao. I nema veze što imam 36 godina. To je samo broj, bilo je puno igrača koji su igrali do 40. i u poznim godinama pravili uspjehe. Skromni momak iz Kotora ne osjeća teret slave. I dalje je neko iz komšiluka. - Ne mislim da sam slavan i poznat. Nemam taj utisak. Kotor je opušten i specifičan grad, koji voli vaterpolo i svi su poznati. Nekad me starije žene prepoznaju i kažu ,,svaka čast“

Neki od njih slabiji sa plivanjem Mora li obavezno prijatelj da je iz sporta? - Ne, nikako. U sportu ima i kumstava i prijateljstava, ali sam sa većinom prijatelja odrastao van sporta. Neki od njih su slabiji sa plivanjem. i to je to. Nagrada za najboljeg u 2020. kapitena ,,ajkula“ uvrstila je u red legendi. Da li je očekivao priznanje? - Nijesam, a da budem iskren, o tome sam počeo da razmišljam kada su mi rekli da sam nominovan. Prošlo mi je kroz glavu da bih možda mogao, jer smo kao reprezentacija zaslužili. Iskreno da vam kažem nikad mi pojedinačne nagrade nijesu bile prioritet, uvijek sam gledao samo ekipu. Ali svakako je priznanje izuzetno. Ne znam kako da opišem ovo što osjećam, možda kroz ponos i čast. Vjerovatno sam nagradu dobio jer sam bio posvećen reprezenAna MARKOVIĆ taciji.

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Arena

Košarka

Nikola Peković, tim menadžer reprezentacije Crne Gore, uvjeren u plasman na Eurobasket

Nema alibija, bićemo spremniji za ključne borbe Za našu proslavljenu NBA zvijezdu, bivšeg košarkaša Nikolu Pekovića, 2020. godina bila je godina povratka košarci i Crnoj Gori - onda kad je, u januaru, prihvatio poziciju tim menadžera naše muške reprezentacije. Da bude spona igrača ka stručnom štabu i nacionalnom savezu. Sada, sa iskustvom izazovne godine, Peković fajterski želi da pošalje poruku optimizma. Prvo uvjerenje da će nacionalni tim, suočen sa neočekivanim i grubim porazom od Velike Britanije u posljednjem meču kvalifikacija, ipak uspjeti da izbori Eurobasket u februaru. Bez obzira na to što ,,crveni“ više ne zavise isključivo od svojih rezultata. Iza Nikole je i teška, ali uspješno savladana borba sa korona virusom; velikan evropske košarke, nekad jedan od najboljih NBA centara, dijelio je sudbinu stotina i hiljada sunarodnika u pandemijskom vremenu. Uoči početka 2021. godine, Peković je želio da pošalje prije svega poruku jasnoće. Da ,,izoštri sliku“, u vremenu i okolnostima kada je prije svega mjera potrebna... ARENA: Javno ste istakli uvjerenje da će se Crna Gora plasirati na Eurobasket u februaru. Na čemu temeljite optimizam? PEKOVIĆ: Najmanje zbog toga što sam po prirodi optimista, uvijek sam na taj način prilazio svemu kroz karijeru. Više to baziram na činjenici što znam kvalitete tih momaka, koliko im je bitan tim i sa koliko će motiva ući u mečeve sa Njemcima i Francuzima. A ubijeđen sam da ćemo u te velike borbe ući u boljem momentu forme za veliki broj

da su momci poput Zorana Nikolića, koji igra odlično ove jeseni, ili Danila Nikolića koARENA: Iza Vas je iskustvo borbe sa korona virusom. ji ekipi pruža bitnu širinu i dodatnu opciju u igri, Jesu li Vas u tom periodu zaboljele medijske spekudostojni zadatka koji lacije u regionu, kako na sve to danas gledate? ih čekaju u februaru. PEKOVIĆ: Medijske spekulacije me nikad nijesu Vjerujem da ćemo zanimale niti opterećivale, naravno, svako ima ARENA: Fedor Žugić je bio sa 17 godina imati dovoljno oppravo da piše što hoće i da zalaže svoj integritet. u sastavu reprezentacije, još nije dobio minute ali je blizu. Kako gledate na njegov cija da ostvarimo Dok sam bio u bolnici nijesam ni imao priliku da košarkaški razvoj? ono što želimo. čitam što se sve pisalo... Meni je najbitnije da su PEKOVIĆ: Sigurno da je Fedor, sa 17 godina, u ARENA: Kako ljekari u svakom momentu znali u kakvom sam situaciji da sada živi san svakog dječaka koji je na gledate na izlastanju, sa tim sam bio upoznat ja i moji najbliži. A putu da se bavi košarkom na vrhunskom nivou. zak našeg velikog naravno da je sve što se pisalo bilo daleko od istine. I to što je uz A selekciju Crne Gore je fantastičtalenta Marka Sino, ponosni smo što ga imamo. Uz marljiv monovića na NBA rad i posvećenost koje je do sada pokadraft i šansu da jedigrača. U februaru sigurno ne- korona virusa, žestoko zao, vjerujem da će napredovati i nog dana zaigra u Čiće biti slučaj da nam skoro pola odrazila na ishod meča sa uskoro moći da pruži doprinos, kago Bulsima? tima izlazi iz perioda izolacije Britancima. Naravno, ne donese kvalitet reprePEKOVIĆ: To je nešto što ili preležanog korona virusa. bježimo od odgovornosti za zentaciji. me posebno raduje, budući da Biće u kontinuitetu treninga, poraz. Preležao sam korona virus, je Marko izuzetan talenat i sjajakih mečeva... Naravno, moram istaći i ono imao malo ozbiljnije simpto- period dočekaju u formi. Po- jan momak, srećan sam zbog što je jako bitno, da ćemo igrati me od naših momaka i repre- pović je, recimo, vrlo važan za njega. Malo smo razgovarali o na našem terenu, u ambijentu zentativaca koji su se suočili našu rotaciju... Ali možda sada tome, a ono što je bitno je da će na koji smo navikli. I to je važ- takođe sa infekcijom. Znam nije momenat da govorimo o šansa koju dobije za rad u Bulna prednost u borbi za dvije koliko je period oporavka za- imenima. Do sredine februara sima biti sjajna za njegov kopobjede, čak i onda kad ćemo htjevan, čak i kad se radi o bla- se mnogo toga može promije- šarkaški razvoj i karijeru, bez izvjesno igrati bez prisustva žim simptomima, koliko za- niti, doći do nekih neželjenih obzira na to da li će put tražiti navijača na tribinama. Ili što htjeva opreza. Bitno je zaista situacija sa povredama, uspo- kroz NBA ili na vrhunskoj ćemo izvjesno biti bez naše slušati jasne preporuke i suge- na ili padova u formi. Računa- evropskoj sceni. Sazrijeva u NBA zvijezde Vučevića ili stije ljekara, da se nakon neko- mo na neka imena i vjerujem Megi, klubu koji je izuzetan evroligaških igrača. liko sedmica poslije infekcije da ćemo biti jači nego u pret- upravo u radu sa mladima... I tu ARENA: Zbog čega se desio sa oprezom ulazi u rad. Sve to hodnom ,,prozoru“ kvalifika- se već iskazao, rješavao je bitne grub i potencijalno skup po- iziskuje vrijeme koje nemate cija koji smo igrali u francu- utakmice, ne ide nespreman u NBA, daleko od toga. Vjerujem raz od Velike Britanije? usred sezone, ali što je tu je... skom Pou. PEKOVIĆ: Nikad za bilo što ARENA: Kao tim menadžer ARENA: Kako rješavati proda će opravdati povjerenje koje nijesam tražio alibi u karijeri, selekcije, na koga bi eventu- blem centarske linije, budu- je dobio na draftu. niti to činim ja niti bilo ko u alno mogli računati dodatno ći da smo bez Dubljevića, ARENA: Za vrh ABA lige krastručnom štabu ili reprezenta- za ,,prozor“ kvalifikacija u Todorovića i naravno NBA jem decembra konkurišu oba crnogorska, ali i makar ciji uopšte. Ono što smatram februaru? Prije svih pomi- zvijezde Vučevića? da treba istaći je ono što se tiče nju se oporavljeni Petar Po- PEKOVIĆ: To je mnogo kom- još četiri tima. Kakvi su vaši rada i funkcionisanja igrača na pović i Sead Šehović... plikovano, kad znate koliko su utisci kada je regionalno tavisokom evropskom nivou to- PEKOVIĆ: Jako je bitno da taj nam oni bitni. Ipak vjerujem kmičenje u pitanju? Ko je kom sezone. A to je da kada ispadnete iz treninga dvije ili tri sedmice, sa minimalnim vrevrsniji igrač. Onaj koji zna da menom za oporavak i rad, ondođe do različitih rješenja, da ARENA: Mark Gasol je zami- PEKOVIĆ: Sa jedne strane, da ste u teškoj situaciji. Smadoda u pravom momentu, tram da se ta situacija, kada jenio Dvajta Hauarda na Hauard je bio mnogo jači sa položi... Tako da bih u ovoj smo imali šest - sedam igrača ,,petici“ u Lejkersima. Protiv ,,fizikalijama“, atletski domisituaciji i iz mog iskustva koji su u te mečeve u francuobojice velikana ste igrali, nantan. Sa druge - Mark je igranja protiv obojice rekao, skom Pou ušli nedovoljno priko je bio teži protivnik? evidentno kompletniji, razno- ipak, Gasol. premljeni nakon preležanog

Iskustvo korona virusa

Fedor živi san

Gasol ili Hauard u Lejkersima

ostavio najjači utisak na Vas? PEKOVIĆ: Za sada možemo reći da treba da budemo zadovoljni što su naši klubovi potvrdili reputaciju i kroz ABA i kroz Evrokup. Krug favorita je jasan, onih koji će konkurisati za plej-of, svi su iskazali kvalitet... Ono što je bitno je da maksimalno pripremljeni uđu u završnicu, kada sve drugačije funkcioniše i rješava se u jednom ili dva meča. Zato ne bih sada davao neke prognoze, dugo je do proljeća i raspleta. ARENA: Situacija u Partizanu - čini se već daleko od plejof zone ABA lige. Koji je put oporavka prvog tima, u situaciji kada sa organizacione strane klub djeluje stabilno? PEKOVIĆ: Desila se turbulentna godina, prije svega kada su u pitanju rotacije na poziciji trenera. Prvo je otišao Trinkijeri, nego vrijeme bio je naš Vlado Šćepanović, sada Filipovski... Koliko vidim, planiraju se i neke promjene u igračkom kadru. Ono u što sam ubijeđen je da će tim u narednom periodu izaći na pravi put, jer znam da uprava na čelu sa Ostojom Mijailovićem zna što radi. I tu nemam neke brige. ARENA: Kako gledate na aktuelni momenat u NBA ligi? Jesu li Lejkersi zaista favoriti da odbrane tron zaslužen ljetos? PEKOVIĆ: Stvarno Lejkersi izgledaju moćno. I u prethodnoj sezoni se perfektno vidjelo kakav je Lebron klasa i lider... Ono što je sada bitno istaći je da ima nekoliko izuzetnih timova, da je liga vjerovatno jača nego prethodne sezone i da je sada prerano davati bilo kakve prognoze. Vidjećemo, kada plej-of dođe, naravno, sve je mnogo bitnije nego sada - zaključio je Nikola Peković. Stojan STAMENIĆ

Arena

Međunarodni sport

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Najbitniji momenti vrhunskog sporta kao odraz planetarn

ŽELJNI IGRE

Svaki sportski zaljubljenik i vjerni navijač zna ono što je pisac nezaboravne ,,Stadionske groznice“ Nik Hornbi riječima uokvirio i izoštrio: da njegovu strast čine kratki periodi ekstaze i sreće, prije nego ih zamijene duge suše zebnje, nezadovoljstva, iščekivanja... I ne bi to mijenjao za bilo što. Ali što onda kad mu oduzmu to grozničavo iskustvo? I što kad mu uskrate i oduzmu sportske heroje?

Navijač u Buenos Airesu pred muralom sa likom preminulog Dijega Maradone Neporaženi Tajson Fjuri novi WBC šampion nakon nokauta protiv Diontija Vajldera

Mali navijač u Liverpulu proslavlja prvu šampionsku titulu ,,redsa“ nakon 30 godina

Na surov je i nepravedan način 2020. godina učila sportsku planetu, koliko joj je zaista dragocjeno iskustvo igre. Uskraćujući je ne samo za prosto održavanje velikih i dugo iščekivanih događaja, od starta martovske pandemije korona virusa, već oduzimajući, poput žetve obijesnih antičkih bogova, one koje smo proslavili i ispovijedali kao sportska polubožanstva. Da ih tek nakon tragične ili neočekivane smrti prepoznamo u onom sjaju i važnosti koja im zaista pripada. Oni najobjesniji i najbučniji sa tribina su se u 2020. učili smjernosti i skromnosti - onda kad su, pred televizijskim ekranima, slavili ljetnji momenat povratka velikih takmičenja na praznim sportskim arenama. Učili smo da, nikad udaljeniji od naših sportskih junaka, radosti stišamo, a navijamo dostojanstveno; onda kad je pandemijski svijet suočen sa mnogo bitnijim životnim utakmicama. Kroz poteze, poduhvate, momente inspiracije sportskih velikana u 2020. godini - smo dobijali i bitniju lekciju o strpljivoj, požrtvovanoj timskoj igri. Sport je bio perfektan način i paradigma za sve nas; kako, bez mrve egocentričnosti i sa brigom o drugima, treba da se ponašamo u dugoj borbi protiv pandemije korona virusa. Konačno, sa mnogo opreza - čak i kad pobjeda djeluje bliže ili je na vidiku. A naši sportski heroji? I pred praznim tribinama, u riziku zaraze ili u višemjesečnoj karantinskoj izolaciji da bi uopšte mogli da igraju - su nam znali prirediti onu dragocjenu groznicu. U slavu života, podjednako koliko i sporta.

ZBOGOM EL PIBE U noći 25. novembra, kada je cijeli Buenos Aires gutao mrak neprebola i nevjerice, jedna Bajen Minhen zasluženo na tronu Lige šampiona

Kobni momenat pada Marka Markeza koji je obilježio MotoGP sezonu

luča, jedino svjetlo na Bokinom stadionu ,,Bombonjera“, osvijetlilo je i pokazalo put. Ta žarulja iz stadionske lože u kojoj je mečeve pratio Dijego Armando Maradona, pokazivala je na teren koji je legendarni ,,El Pibe“ proslavio. Preminuo je tog dana u 61. godini, a fudbalska planeta je svjedočila o sportskoj veličini, vječnoj i neponovljivoj. Maradoninom smrću, kao da smo gubili dio nas; jer Dijego je bio simbol onog što jednu planetarnu zvijezdu čini bliskom sa običnim čovjekom. Tako paradoksalan i specifičan, Dijego je u fudbalskom svijetu bio božanski u onoj mjeri u kojoj je bio svakodnevan čovjek sa svim grijesima, porocima i manama. I zato su ga podjednako oplakali i oni koji njegove partije nikad nijesu imali priliku gledati ni putem televizijskog prenosa. I oni u najsiromašnijim ratnim zonama - kao i oni u mednoj košnici globalnog kapitalizma. Murali oslikani istog dana u ruševinama sirijskih ratnih zona; hiljade ljudi na ulicama Napulja da u gradu koji ga je najviše volio Dijegu sačuvaju san; stadion Napolija koji je dobio njegovo ime; suze mladih Argentinki što su grlile kovčeg na sporom putu ka vječnom počivalištu u Buenos Airesu... Sve to je bila jedna jaka i autentična manifestacija bliskosti, onoga što nam je bilo najbitnije u 2020. godini.

KOBE I ĐIJANA Umjesto suza i artikulisane tuge - samo je gluva nevjerica ostala 26. januara, na vijest da su u helikopterskoj nesreći život izgubili NBA legenda Kobe Brajant i njegova kćerka Đijana. Onda, kada je košarkaški vječnik grabio da bude ,,samo“ savršen i običan otac. I kćerku pratio na košarkaški trening... U srazmjerama tragedije, okrutnoj slici što je svijet zatekla u magli brda nedaleko od Los Anđelesa, izranjala je okrutna lekcija o tome koliko one najveće planetarne zvijezde žude za običnim, svakodnevnim životom. A Brajant, onaj koji je u NBA bio etalon potpune posvećenosti i profesionalnosti, ga za vrijeme profesionalne karijere nije imao. To je bila cijena pet šampionskih

titula i statusa bespogovornog lidera Los Anđeles Lejkersa. U momentu Kobeove smrti, navijači i kolege igrači žurili su da ga prepoznaju kao najvećeg modernog šampiona od ere Majkla Džordana naovamo; a ipak dovoljno je reći da su Kobe, njegova strast i posvećenost košarci - jedinstveni. I primjer za put ostvarenja u jednoj okrutnoj sredini kakva je NBA. Od 2016. godine, kada je završio igračku karijeru, Kobe je konačno mogao da se posveti kćerkama, da rastjera demone privatnog života koji su u nekoliko navrata bacali sjenku na njegovu karijeru. I zato je smrt bila tako tragična i nepravedna; presijecajući uzlet istinske životne sreće i ostvarenja.

JEDINSTVO NBA Definitivno je da je najviše momenata sportske simbolike znala u godini za nama servirati NBA liga. Prije svega, izuzetnog jedinstva, onda kad svi, liga, čelnici, vlasnici klubova, treneri i igrači shvate da su na istoj misiji. Način na koji su se organizovali, da nakon četiri mjeseca ožive i spasu NBA sezonu u, do tada, neviđenim uslovima ,,mjehura“ u Orlandu je postao primjer za vrhunski sport u cjelini. O ponašanju igrača, najvećih zvijezda i njihovoj odgovornosti, najbolje svjedoči to da su finalisti Los Anđeles Lejkersi i Majami Hit u kompleksu ,,mjehura“ na Floridi proveli bez prekida period od početka jula do sredine oktobra! I pri tome bili primjer perfektnih uzora besprijekornog ponašanja na terenu i van njega. NBA je išla u korak sa njihovim potrebama - pa je liga postala i moćna platforma za jake poruke protiv rasizma, u periodu međurasnih tenzija u Americi. Zato je onaj momenat, 11. marta, kada je liga stala sa prostom porukom u košarkaškim arenama da su mečevi suspendovani - iz današnje perspektive trenutak trijumfa za NBA ligu. Iako je tada djelovao užasno i za sportsku planetu neshvatljivo. Jer tek kada je NBA stala, sportski svijet kao da je shvatio koliko je pandemija ozbiljna...

HAMILTON JE VELIKAN Jedan veliki šampion uspio je da sportske poduhvate, na sličan način kao što je to činila

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Arena

Međunarodni sport

VII

ne realnosti pandemijske, neizvjesne i surove 2020. godine

E I HEROJA NBA, učini platformom za jake društveno angažovane poruke. Sa tom razlikom, što je Luis Hamilton, novi-stari šampion Formule 1 - to u svom sportu činio isprva sam. I morao žestoko da se bori da šampionat prihvati da promoviše vrijednosti i stavove za koje se bori F1 šampion. Čini se da je Luis Hamilton tek u 2020. godini prepoznat kao istinska legenda automobilizma. I to ne zato što je baš ove godine dostigao rekord Mihaela Šumahera sa sedam svjetskih titula. Vozač koji godinama nastupa u dominantnom bolidu Mercedesa je u toliko situacija ove godine pokazao da mu nema ravnog - greške je sveo na minimum, bio agresivan i napadao kad je bilo potrebno. Na kraju godine pobijedio je i korona virus i nedovoljno spreman nastupio na posljednjoj trci u Abu Dabiju, iako za to nije bilo potrebe. Zato je to treće mjesto na kraju sezone bilo možda bitnije i od nekih pobjeda. Trenutak kada je Hamilton 11. oktobra, na Velikoj nagradi Ejfela u Njemačkoj, dobio kacigu legende Mihaela Šumahera iz ruku Mihaelovog sina Mika, nove F1 nade - je bio idealna priča sportskog trijumfa. Šampiona koji možda nije najvoljeniji, ali jeste poštovan u mjeri u kojoj zaslužuje.

PAD I LOM MARKEZA Tako je različita sportska priča 2020. godine za MotoGP velikana Marka Markeza. Šestostruki šampion svijeta je na prvoj trci sezone, 19. jula u Herezu, pokušao nezamislivo - da skoro sa začelja dođe do trijumfa. U momentu kada je riskantno napadao drugu poziciju izgubio je balans i završio kraj staze... Povreda se ispostavila težom nego što je bilo ko očekivao, a prelom nadlaktice iziskivao je dvije operacije. Sada je povratak Markeza trkama neizvjestan za početak naredne sezone, po mnogima i karijera mu je ugrožena. Sve zbog jednog momenta pretjeranog rizika u Herezu, kada je želio da ispiše jednu perfektnu sportsku priču. Na kraju sezone trijumfovao je Đoran Mir, nova španska nada, sa samo jednom pobedom tokom godine. A zaljubljenici u MotoGP se nadaju, da će

Markez imati priliku da bude makar jak konkurent naredne godine.

NADALOV PARIZ Zato je Rafael Nadal na teniskom terenu one najslavnije, pariske šljake, oslikao pejzaž savršene sportske dominacije. Bez nastupa na turnirima od januara, stigao je na Rolan Garos - i 11. oktobra održao čas tenisa najvećem rivalu i prvom igraču svijeta Novaku Đokoviću (6:0, 6:2, 7:5). Bio je to savršen način da ,,bik sa Majorke“ pokaže u kojoj mjeri je sportski velikan. ,,Kralj šljake“ je 13. titulom na Rolan Garosu (više uspjeha nego bilo koji teniser na bilo kom drugom turniru!) dostigao rekord Rodžera Federera sa ukupno 20 gren slem titula. Najljepšu, džentlmensku čestitku dobio je od ljutog rivala i velikog prijatelja Federera. Uz poruku da je Rodžera Rafin skor obradovao, jer je zaslužen i realan uspjeh. Pa nema veze što sada dijele najbitniji od svih teniskih rekorda...

SAN LIVERPULA Fudbalska priča godine je ona o vjernosti i snu koji je dočekao ostvarenje nakon 30 godina. Premijerligašku titulu Liverpul je dočekao 26. juna; i to kao epilog poraza Mančester sitija od Čelzija (2:1) koji je promovisao ,,redse“ na tron. U tom trenutku bili su i posljednji prvaci Evrope i svijeta... Generacija tima Jirgena Klopa je podarila navijačima radost onda kad titulu nijesu mogli proslaviti na tribinama. Veliko šampionsko slavlje se suštinski i dalje čeka; odloženo je za neka ljepša, postpandemijska vremena. Ipak, u igri Klopovog tima, u stilu i požrtvovanosti, ali i odnosu navijača prema timu i svojoj radosti, stalo je nešto bitno što suštinski jeste Liverpul. A to je zajedništvo, podijeljen san, istrajnost i odgovornost jednih prema drugima. Zato je, na kraju krajeva - Liverpul prvi na premijerligaškoj tabeli uoči početka nove godine. Iako suočen sa brojnim i teškim povredama bitnih igrača, poput najboljeg štopera planete Van Dajka.

MESI ODLAZI Jedna lojalnost kojoj, činilo se, nema kraja, je pretvorena u

fudbalsku sapunicu ljeta čiji se ishod još ne nazire. Od 26. avgusta, kada je postalo jasno: Lionel Mesi, najveća zvijezda modernog fudbala, želi da ode iz Barselone! Mnogo je nepovjerenja i zle krvi ostalo između uprave Barse i prve zvijezde. A prije svega, sve se svelo na objektivnu ocjenu Argentinca, da klub ne može, ne umije ili prosto ne želi da isprati njegove velike ambicije. Da je bliže osrednjosti, a dalje od onih standarda koje je Mesi postavio i klubu podario. Odluka je odložena, Lionel će ostati u Barseloni makar do ljeta 2021. godine i pošteno odraditi tu posljednju sezonu ugovora. Mančester siti ili Pari Sen Žermen, ključna je dilema koja iz 2020. ostaje za fudbalsku 2021. godinu. Uz malu šansu da Leo ipak ostane Barsin, ako za predsjednika bude izabran Đoan Laporta...

NEDODIRLJIVI BAJERN Zato nema bilo kakve dileme oko toga ko je apsolutni pobjednik fudbalskog ljeta 2020. godine. Završnica u Lisabonu i epilog 23. jula na ,,La Luš“ stadionu, trijumf 1:0 nad Pari Sen Žermenom, samo je dio slagalice o neprikosnovenom Bajern Minhenu u evropskim okvirima, u sezoni za nama. Heroj Bajerna je do prošle godine potcijenjivani, malo poznati trener Hansi Flik. Onaj koji je ekipu preporodio, učinio je većom od prostog zbira pojedinaca. Pravom cjelinom, sastavom koji diše kao jedan - onakvim Bajernom kakav je prepoznatljiv decenijama na najvećoj sceni. Zato je najljepša karika u Bajernovoj puzli ipak pobjeda 8:2 nad Barselonom, 14. avgusta na ,,La Lušu“. Timska perfekcija oslikana u golovima igrača koji ipak nijesu zvijezde ekstraklase, ali su savršeni igrači za kolektiv: Gnarbija, Kimiha, Perišića, Milera (dva puta), fantastičnog Levandovskog. Odraz perfekcije jednog i nemoći drugog tima. Koji će, konačno, nagovijestiti i Mesijevu namjeru da ode iz Barse...

FJURIJEV NOKAUT Konačno, udarac kao potvrda da vam nema ravnog. Tajson Fjuri je nokautom, u duelu pro-

Mesijev nagovještaj odlaska iz Barselone

Mural za Kobea i Đijanu Brajant u Tampa Beju (SAD)

tiv Diontija Vajldera, dobio mnogo više od najcjenjenije WBC titule teške kategorije profesionalnog boksa, u noći između 22. i 23. februara u Las Vegasu. Tehnički ubjedljivo najbolji među svim teškašima, potpuno atipičan borac osobenog i neuhvatljivog karaktera - Fjuri sada cilja ono što nikom nije uspjelo skoro dvije decenije. A to je ujedinjenje planetarnih kruna svih relevantnih organizacija teške kategorije! Fjuri je sada jedini neporaženi među svim šampionima teškašima, ima zaslužen oreol nepobjedivosti i čini se da je sam sebi najveći rival. Duel iz snova, protiv zemljaka i šampiona četiri organizacije Entonija Džošue, trebao bi da bude jedan od centralnih sportskih događaja prvog dijela sportske 2021. godine. I idealna uvertira planetarne drame na Olimpijskim igrama od sredine jula, Evropskom prvenstvu u fudbalu... Sportska 2021.godina već sada djeluje kao potencijalno neponovljiva: u njoj treba da ,,naplatimo“ sve ono što je odloženo i propušteno u 2020. Ne samo najveću olimpijsku smotru i evropski fudbalski šampionat; već i dugo čekani Vimbldon, završnice fudbalskih šampionata pred navijačima, nove transfer-vrteške, borbe oči u oči u sportskoj areni... Jer vitezovi i gladijatori, heroine i velikanke planetarnog sporta, zaslužuju, kao i navijači: šansu za spektakl i igru. I ona nam je najviše potrebna, za ljekovitu i nasmijanu 2021. godinu. Stojan STAMENIĆ

Nedodirljivi Rafael Nadal dočekao 13. titulu Rolan Garosa

Šampion F1 Luis Hamilton sa kacigom legende Mihaela Šumahera

Momenat suspenzije NBA lige koji je šokirao svijet u martu

Arena

Rukomet

Dame iz Crne Gore, u uniformi na terenu, djelovale su uigrano i kao jedno. Upravo je u tome bio ključ - ,,jedno“, Jelena Vujačić i Anđelina Kažanegra 4. decembra dijelile su pravdu u meču za bronzanu medalju (Hrvatska - Danska) na prvenstvu Evrope za rukometašice u Danskoj. Ni čašćene, a ni po protekciji, bile su dio spektakla i pokazale znanje i ozbiljan autoritet u klinču rukometnih velesila. Dogurale su daleko i guraju veliku priču koja je počela slučajno. - Poznavale se nijesmo, a zahvaljujući velikom gospodinu našeg sporta - Miodragu Popoviću sa jedne i zajedničkoj drugarici sa druge strane, krenula je priča i dala punoću našem životu na poseban način - kazala je Vujačić. Nijednu stepenicu nijesu preskočile u dva koraka. Nijesu bježale ni milimetar, znajući da će samo tako doći do velikog koraka. - Tada, kao mladom rukometnom paru, dodijeljen nam je bio mentor. Počele smo od utakmica Pionirske lige, gdje smo shvatile da imamo priliku da izađemo i na međunarodnu scenu, s obzirom na to da je tada trend žena u suđenju postao jako popularan. Ugrabile smo šansu koja nam je pružena, poslije smo bile na nekoliko turnira gdje su nas ocjenjivali i pratili kroz ,,young referee program“ i na Evropskom prvenstvu za kadetkinje u Češkoj 2010. godine kada smo zvanično i dobile grb EHF-a. Tamo smo sudile meč za bronzu - istakla je Vujačić. Od 2010. godine su na velikoj sceni. Vujačić i Kažanegra su dijelile pravdu na tri juniorska prvenstva Evrope, na dva su stigle do kraja, sudile finale i polufinale. Bile su i dio elite na Svjetskom univerzitetskom prvenstvu u Portugalu 2017, a godinu kasnije u Budimpešti sudile su meč za treće mjesto na završnom turniru ženske Lige šampiona. - Uz sve to, svakog mjeseca smo bile prisutne u svim klupskim takmičenjima organizovanim od strane EHF-a. U posljednjih nekoliko godina najviše smo prisutne u Ligi šampiona za žene napomenula je Kažanegra.

BOGATA BIOGRAFIJA Ko su privatno Jelena i Anđelina? Jelena je rođena u Podgorici, rodom iz Nikšića, završila Ekonomski fakultet i radi kao računovođa u agenciji. Ima puno obaveza, ali za dobre stvari se uvijek nađe vremena. - Slobodno vrijeme provodim u prirodi sa prijateljima i uvijek sam raspoložena za dobar film. Koleginica Anđelina, takođe

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

D. MIJATOVIĆ

VIII

DUG PUT DO USPONA:

Jelena Vujačić i Anđelina Kažanegra na EP za rukometašice sudile meč za bronzu, EHF značku dobile 2010. godine

Autoritet u klinču rukometnih sila rođena u Podgorici (rodom iz Pržna) završila je Menadžment na Ekonomskom fakultetu. - Najljepše vrijeme provodim sa sinom. Volim prirodu, uživam u kafi, dobrom društvu i knjizi.

OD PIONIRSKE LIGE DO EHF ZNAČKE Kroz uvodni dio, u kratkim crtama, obuhvatili smo i saželi karijeru sjajnih dama, a kako i na koji način se dolazi do cilja, o faktorima i još mnogim drugim detaljima razgovarali smo kroz formu pitanja - odgovori. Što je potrebno, koji kvaliteti da rukometni arbitri dobiju priliku na vrhunskom planetarnom nivou? VUJAČIĆ: Prilike se stvaraju na terenu. Konstantan napredak u suđenju je jako bitan, potrebno je dostići ne samo kvalitet sudijskih odluka, nego i nivo zrelosti koji je potreban da bi se odsudilo jedno bitno takmičenje.

Anegdota za tri lista Lijepa uspomena ili neka interesantna anegdota sa rukometnih terena, sa mečeva u Crnoj Gori ili na velikoj sceni? VUJAČIĆ: Anegdota imamo za barem tri lista, što sa terena, što sa aerodroma, što iz država gdje smo bile i sa prijateljima širom planete. Uspomene budu predivne slike i momenti koje nosimo sa svakog putovanja. KAŽANEGRA: Najviše anegdota ipak imamo iz domaće lige, jer smo specifičan narod po mnogo čemu, pa i po humoru. Tako da se uvijek nađe jedan dobar komentar igrača, igračice ili rukometnog radnika vrijedan smijeha i dobrog raspoloženja.

Kruna rada i motiv za dalje Koji meč je bio najteži, a koji možda najdraži za suđenje? VUJAČIĆ: Bilo je mnogo teških mečeva, možda polufinale Evropskog prvenstva za juniorke u Đeru, gdje je igrala Mađarska protiv Rusije. Sala je bila prepuna jer je Mađarska država rukometa. Igralo se gol za gol, na nivou seniorskog kvaliteta. Jedna od najtežih, ali i najljepših utakmica KAŽANEGRA: Važno je dostići nivo koji mi često nazivamo ,,voditi utakmicu“. Naravno, kao i za sve drugo u životu, zrelost se stiče kroz praksu, iskustvo, rad, kako na terenu tako i mimo njega. Mentalni nivo je, takođe, bitan faktor, kao i sreća, koja se negdje zasluži. Što vas je opredijelilo za poziv rukometnog arbitra? VUJAČIĆ: Život. Neplanirano je sve počelo. Po završetku igračke karijere, djelovalo je

jer smo dobro odradile svoj dio posla, uz sve pohvale oba tima kao i od naših kontrolora. KAŽANEGRA: Najdraža, naravno, meč za bronzu između Danske i Hrvatske na nedavno održanom Evropskom seniorskom prvenstvu u Danskoj. I to tačno deset godina nakon dobijanja EHF grba, kao kruna dosadašnjeg rada i motiv za dalje.

interesantno pokušati, vidjeti rukomet iz druge perspektive. KAŽANEGRA: Ispostavilo se upravo to da je bolja i uspješnija „strana terena“ za obje, ona koja nam je donijela nebrojeno mnogo lijepih trenutaka, poneku suzu, niz lijepih poznanstava i predivnih putovanja. Volimo da kažemo cijeli jedan život. Kada ste prvi put povjerovale da možete biti dio završnice velike smotre kontinenta?

VUJAČIĆ: Svako prvenstvo ima neki svoj tok. Ovo je bilo specifično po mnogo čemu, otežavajuće okolnosti su svima činile posao težim. Uspjele smo i izdržale 21 dan karantina (hotel - sala), što nije svojstveno, ali uspjele smo. Kako i ekipe koje su se trudile da iz meča u meč budu bolje, tako smo i mi pokušavale da popravljamo suđenje. Uz mnogo odgledanih mečeva, na sastancima koje smo imali svakog jutra, uz dodatni lični rad, bile smo sve bolje i sigurnije u suđenju. KAŽANEGRA: Vjere u naš kvalitet nam nikad nije falilo, ali moraju da se slože i neke druge stvari, kao rasplet u grupama, koji tim ide dalje ili završava takmičenje... Čitav proces. Važno je, zaista, da uvijek vjeruješ u sebe, sudiš najbolje što možeš, uz potajnu nadu da će i okolnosti da idu u prilog. Krenule ste od mečeva domaće lige, često sa malo publike, tada u trošnim dvoranama, često bez grijanja... Kako ste čuvale ljubav prema svom pozivu? Vujačić: Ljubav ili imaš ili nemaš. Uz sve otežavajuće

poznate okolnosti, gore navedene, kao i manje poznate koje su nas pratile, uvijek smo čuvale tu iskru, osmijeh i želju za što više mečeva, kako na međunarodnoj tako i domaćoj sceni. Jednostavno, vjeruješ u sebe, u znanje, radiš najbolje što možeš i gradiš put. Poslije svake loše utakmice treba podići glavu i razmišljati da je sjutra novi dan. Prihvatimo činjenicu da se iz grešaka uči. KAŽANEGRA: Volimo da kažemo da nam pištaljka nije donijela ništa loše, naprotiv, mnogo više dobra. Kad pogledam iza sebe, sve ima smisao i razlog. Što je ključno da arbitar odradi vrhunski posao na najvećem takmičenju? Vujačić: Kombinacija više faktora. Prije svega da si spreman, sudiš što više utakmica, treninga, poznavanje pravila igre, čitanja, implementacija istih na terenu. Taj praktični dio mora uvijek biti prisutan. Ništa manje, ako ne i više, nije bitan mentalni rad, priprema na pritisak, prilagođavanje promjeni uslova, promjeni bioritma, novoj sredini, ljudima koji te gledaju i ocjenjuju uz prisustvo više kamera, uglova... KAŽANEGRA: Potrebno je probiti led, povjerovati u startu da se može ići ka cilju, držati fokus, a cilj je uvijek stići što je moguće dalje na prvenstvu. Naravno, uz dobar performans na terenu. Okolnosti su uvijek dobre ili loše, bolje ili gore, ali prilagoditi se uz jedan pozitivan pristup i zahvalnost svemu što ti se dešava je bitno, kako u suđenju, tako i u životu. Kako se odnosite prema javno izrečenim kritikama i pritisku iz nekih od najjačih reprezentacija planete? VUJAČIĆ: S poštovanjem. Prihvatimo kao dio profesije kojom se bavimo, dobronamjerne kritike uvijek uvažimo i kritike sa načinom, jer kroz pravilno prihvatanje tuđeg mišljenja možeš samo da rasteš. KAŽANEGRA: Svako ima svoj način gledanja, kao i razloge zašto nešto radi ili govori. Ne smatramo da smo oštetile Dansku u meču za bronzu - ko gubi, ima pravo da se ljuti. Najbitnije je da smo zadovoljne prikazanim, kao i ljudi koji nas prate i ocjenjuju. U kojoj mjeri je Vaš posao zaista timski, budući da arbitri često i tokom cijele karijere rade svoj posao u istom paru? VUJAČIĆ: Ovo je jedan sinergijski odnos, od koga zavisi i kvalitet prikazanog na terenu. Volimo da kažemo da nam je suđenje donijelo i najduži kolektiv u našim životima, za sada. Ovaj posao je najviše timski, pa tek onda individualni. KAŽANEGRA: Zajedno od starta, što je jako bitno. Zajedno rastemo, upoznajemo se na terenu i van njega... Imamo iste ciljeve, a rezultat uvijek dođe, prije ili kasnije. Svaki rad na sebi ili u timu mora donijeti napredak. Što bi poželjele sebi, a što onoj drugoj u daljem profesionalnom ostvarenju na velikoj sceni? VUJAČIĆ: Prije svega što više lijepih momenata i uživanja dok sudimo, motiva da budemo najbolje što možemo... KAŽANEGRA: Što više dobrih mečeva i lijepih destinacija koje svemu tome daju dodatnu čar i zadovoljstvo. Ana MARKOVIĆ

ДОДАТАК ЗА КУЛТУРУ И ДРУШТВО

31. децембар 2020. | година I | број 44

ПРЕСТУПНА 2020. ГОДИНА

„OREVUAR 2020“ ШТА ОСТАЈЕ?

ок вријеме иде у једном правцу, сјећања обично замичу у другом. Тај раскорак или могућност да будемо сада и овдје, али и у прошлости, код времена као сложене категорије тешко је објаснити. Иако је људски мозак направљен од супер елемената, који омогућавају стицање невјероватног знања, настојања људи предузимана вјековима да синхронизују календар с дужином природне године, био је узрок бројних збрка које су се јављале у прошлости, све док концепт прелазне, односно преступне године у науци познате и под именом интеркаларна или бисекстилна, није пружио начин како надокнадити вријеме. Тај календар, који данас знамо под именом Грегоријански, уведен је 1582. године и од тада је скоро свака година дјељива са бројем 4, постала преступна. Година 2020. била је преступна, што значи да је имала 366 дана, односно један више у односу на оне године које су имале 365 дана. Такав начин рачунања времена опште је прихваћен како би се лакше ускладила календарска година са соларном, односно дужином времена које је потребно да Земља заврши свој пут око Сунца. Нема у томе, наравно, никаквог проблема. Важно је имати довољно стрпљења, јер они који га имају, у само једном налету љутње, у могућности су да избјегну и стотину дана туге. Проблем је у томе што су преступне године означене као озлогла-

шене, понекад и преломне и што о томе постоји дуга прича коју је могуће спознати кроз различита вјеровања на разним меридијанима и опет остати у некој врсти невјерице. Када медаљу погледамо и са друге стране, лако ћемо запазити да и повратак у не тако давну прошлост може дати неке примјере да су преступне године преломне и озлоглашене, односно занимљиве. Зато, као примјер, наводимо неколико њих - некадашњи предсједник СФР Југославије Јосип Броз Тито умро је преступне 1980., а рат у Босни и Херцеговини почео је и завршио преступних година (1992. и 1996.), Путин је дошао на власт преступне 2000. године, економска криза започела преступне 2008. године, српски патријарх Иринеј умро је 2020. године... Да би се оправдано могло тврдити да ће и 2020. година одржати репутацију озлоглашене, преломне или занимљиве, претходно је потребно, хронолошки, сагледати неке важније догађаје и њихове посљедице, па тек онда доносити закључке. Ако наше сјећање не вара, на почетку ове преступне, као да је одмах кренуло са немилим дешавањима. Сјетимо се пожара у Аустралији, затим трагичне смрти легендарног Кобија Брајанта и његове ћерке, Мегзит, поплава у Индонезији..., а од марта мјесеца и пандемије корона вируса. Свакако, ако посматрамо простор Црне Горе, неколико је догађаја који ће остати забиље-

ИВАНА БОЖОВИЋ

САИТ Ш. ШАБОТИЋ

Свој лични мерхамет, када се његова домовина нашла у кризи, испољио је Хајриз Брчвак и показао да је хуманост она врлина која никада не тамни и коју никада не треба заборавити. Остали догађаји изазвали су нову буру у ионако дубоко издијељеној Црној Гори

ПАНДЕМИЈА КОРОНА ВИРУСА О ЈАДУ ЗАБАВИЛА ЦИЈЕЛИ СВИЈЕТ

жени у историјској повјесници, а то су практична примјена онлине наставе на готово свим нивоима образовања, хуманост Хајриза Брчвака, излазак из штампе модерне историје Црне Горе (Растодер & Аџић), прве такве врсте у региону, парламентарни избори одржани 30. августа и упокојење митрополита Амфилохија, 30. октобра 2020. године. Да смо којим случајем у сфери економски и социјално ситуираних земаља, наведени догађаји би били само дио историјског календара, ленте времена, хронолошких таблица или историографске потребе, али, на жалост, нијесмо. Изузмемо ли пандемију корона вируса, која је о јаду забавила читав свијет па

и нас и отворила многа питања, међу којима и практичну примјену учења на даљину, остали догађаји директно су били везани за наш географски ареал. Свој лични мерхамет, када се његова домовина нашла у кризи, испољио је Хајриз Брчвак и показао да је хуманост она врлина која никада не тамни и коју никада не треба заборавити. Остали наведени догађаји из осврта наведеног у овом тексту, изазвали су нову буру у ионако дубоко издијељеној Црној Гори. Промјене на политичкој сцени су неминовност, некада нужност, некада и дио политичке културе, али никако не би требало да буду епицентар раздора и цијепања националног ткива и националних

или државних интереса. То би, у најмању руку, било супротно поменутој политичкој култури, јер када бисмо етимолошки разматрали појам култура, дошли бисмо, поред осталих, и до закључка који каже да тај појам значи узгајати, штитити, поштовати. Смрт, односно њена важност, како је то једном записао знаменити Михаило Лалић, кроз уста свога јунака Арса Шнајдера у роману Хајка, је у томе што је она посљедња на видику. Но, знајући нас и наш менталитет на брдовитом Балкану, јасно нам је да ми много не маримо за књишке дефиниције и да најчешће живимо у различитим свјетовима и вјековима, па ћемо ваљда некако преживјети и ово календарско вријеме. Многе од нас неће интересовати хоће ли Земља и даље да се врти око Сунца и којом ће се брзином то одвијати. Ми овдје немамо проблема са временом, већ једни са другима. И са невременом које никако да прође. Остаје питање шта рећи на крају? Пуно је разлога да годину за нама памтимо као лошу и тешку, али, ипак, учинимо напор да је завршимо срећно и поносно, ако ни због чега другог, а оно због искуства која нам је донијела, или боље рећи онога чему нас је научила. Иако је имала чак дан више од 2019. или неке друге, дајмо јој шансу. Имајмо притом на уму једну кинеску мудрост, која каже да се изгубљено злато може наћи, а изгубљено вријеме никада. 

ОСВРТ НА ЈУЧЕ

У СТРАХУ ЗАТВОРЕНИ СВИЈЕТ

ISSN 2704-5226

вуци смисла и значења тајанствене љепоте годишњих доба, њихових разлика и посебности, одјекују и данас из Вивалдијевих концерата за виолину и оркестар, иако се тешко може замислити да би у садашњој стварности, теме и инспирација умјетности могле да буду сезоне соларног циклуса природе. Укупан свијет се промијенио, а Природу чак сматрају ,,конструктом“ у неким модерним теоријским текстовима. Ова година 2020. преступна је и по вјеровању проклета, планетарно обиљежена пандемијом заразе ковид-19 и једновремено необичном друштвеном климом поплаве лажних вијести, дезинформација, страхом и неизвјесношћу у односу на будућност, вијестима о смрти на свим крајевима свијета. У страху, свијет се затворио, до јуче глобално

комуникативан, удаљио се, отуђио. У свакидашњици промијенили су се не само облици комуникације већ и самог начина живота. Путовања су се смањила, многе авио линије и компаније затворене су. Свјетска забрана масовних окупљања укинула је могућност музичких концерата, позоришне представе се емитују on-line, као и настава у школама и факултетима, електронске машине и екран замијенили су све. Слика дневности подсјећа са људима који носе маску на лицу, на сцене неког научно-фантастичног дистопијског филма. Међутим, глобално отопљавање које годинама дајући знаке људском роду и друштву о промјени климе и њеним посљедицама на биљном и животињском свијету, ове 2020. године показало је слику Сјеверног пола који се по оби-

чају није заледио већ је – вода, наговјештавајући да је то сигнал, у ствари, ургентности ситуације, а бројни текстови научника обавјештавали су о промјенама, на примјер, живота у морима или када су у питању маслине или понашање пчела, поред бројних других знаковитих појава. Али, људско друштво у својој борби за понајприје финансијску и политичку моћ и богаћење, окретало се стално новим изворима профита и економског напретка, користећи природу као ресурсе за то, заборављајући да су Природа, Живот и Човјек тијесно повезани и међузависни. Онај чувени ,,ефекат лептирових крила“ из теорије комплексности, о томе је говорио. Радило се о промјени става у цивилизацијском смислу, какав је предлог економског Green New Deal-a, у извје-

сном смислу, младе Александрије Окасио Кортес (конгресменке САД) или универзитетског професора економије Јаниса Варуфакиса у Европи. Штрајкови и побуне у свијету, такође су свједочили о неопходности промјене. У Србији и Црној Гори спонтана протестна окупљања због изградње МНЕ - малих приватних електрана на планинским водотоковима и ријекама, показала су да је дјеловање у том смјеру захтјев друштвеног тренутка, нужност. Нарушавање животне средине и претварање чудесних планинских ријека Црне Горе у блатњав траг а пребацивање бистре изворске воде у цијеви, изумирање риба, поставило је на много вишем нивоу од дневне политике, скоро космичко питање - шта значи борба за независну црногорску државу, да ли је

MИРЈАНА ПОПОВИЋ-РАДОВИЋ то и очување, поред папира и аката, аутентичности њене природе као исконског дијела аутохтоне културе? Отуда, урушавање обале Аде Бојане оставља утисак ,,миниапокалипсе“ у извјесном смислу. О томе говори и упозорење Дејвида Атенбора, који је са своје 93 године обишао практично све кутке земље и снимио и филм о томе, да ,,...живот на нашој планети зависи само од онога што ћемо као човјечанство сљедеће урадити, од тога зависиће њена судбина“. 

31. децембар 2020.

КРОЗ НЕКОЛИКО ТАЧАКА

*МЦП, СПЦ: Наводно! ,,Полиција

брутално претукла епископа Методија“? Тако је Методије пао из методологије. prch.mne 27. 12. ’019. (,,Да, борим се против свештеника који продају лаж, против судија који чине неправду“ 19. вијек, Виктор Иго). *ЦАНУ ће коштати Црну Гору више од девет (9) милиона еура. Толико ће држава увалити у адаптације. У ЦАНУ је могућа свака адаптација, осим да Црногорци буду нација… И нема потребе дизати је на спрат. Рођени су за српско приземље! 29. 12. ’019 (,,Рођен да пузи лећети не може.“ 20. вијек, Максим Горки). *Амбасадор Србије у ЦГ одбио дипломатску протестну ноту због паљења црногорске заставе у Београду. Нека је! Србија за то не хаје а Црна Гора се каје; коме је прихватила агреман! (Послије ј***** нема кајања.) 4. јануар ’020. *Корона стигла у наше крајеве, с прољећем. Није се расцвјетала ка’ код другијех па је у једном моменту и увенула. Били смо једина земља на свијет без ње. Онда су ,,наши“ навијачи отишли у Београд по ćеме а литијаши га овђе расијали на све стране. Док су од короне Црногорци бјежали мало је кога стигла. Кад су обрнули да је ћерају многе је ућерала под земљу. *,,Живио 21. мај!“ Једино је он отпоран на посрбице и короне луталице. ,,Ко му о злу мислио о ковид му висио.“ М.Р.Ш. *Рђа злату не вјерује. Умјесто да Србија намами Црногорце к себи,

а преступне године су од давних времена везане разне предрасуде, сујевјерје. Сматрале су се лошом за било какве почетке, градњу куће, склапање бракова. Вјеровало се да такве године доносе ратове, револуције и болести. Вријеме у коме живимо показало је да стварност може да надмаши све митолошке приче и гатке, тако да се запитамо да ли стварно има нечега у злогукости и злокобности преступних година. Пошто вјерујемо да нема скоро никога кога није на овај или онај начин закачила пандемијска пошаст, то ћемо више пажње посветити прегледу неких историјских дешавања, са неминовним поређењем актуелног тренутка наше невеселе стварности. Стиче се утисак да се нама историја трагикомично понавља. Са преступним годинама стижу окупације, које они који их врше зову „ослобађање“, а са њима као „пратећи батаљон“ стижу заразе. Но, да идемо редом. За свјетску историју једна од занимљивијих преступних година била је 1492. када је Колумбо открио Америку. Откривене територије одмах је прогласио освојеним од стране Шпаније. Домороци су од освајача добили мале богиње и бубонску кугу, која их је десетковала. Мало касније, опет преступне 1520. године, нестало је царство Астека, уништено заразом малих богиња. Године 1968. избила је пандемија „хонконшког грипа“, која је започела у Кини, од које је преминуло преко милион људи широм планете.

ДОБРЕ И ЛОШЕ Што се тиче Црне Горе, кроз повијест су се смјењивале добре и лоше преступне године, које су оставља-

*Тара објективно страда од су-

бјеката државе који се не држе закона. Сузу Европе ауто-пут је ставио под пут, па на њу редовно врши нужду. На радите јој то, паćа сорто! Ако је Бока невјеста Јадрана, Тара је распуштеница Балкана. *Избори се шире по еx YU ка’ корона; СР, ХР, ЦГ итд. Гине се за њих. ,,Гините,браћо, јунаци, људи!/За пропаст вашу свет ће да зна…

Небо ће плакат’ дуго и горко,/ Јер неће бити Србина.“ Ђура Јакшић, авг. ’020. Прчизми ,,На изборима неће побиједити најспособнији кандидати, јер их нема. На изборима ће побиједити најспособњи преваранти јер их увијек има.“ М.Р.Ш. авг.’020. *Кривокапић кликнуо Муслиманима: ,,Бранићемо ваше храмове ка’ наше!“ Они му одкликнули: ,,Не ка’ ваше Алаха ти. Црногор-

ски ниједан оста’ није!“ *Цуце с грешком! Племе Цуце имају три под-назива! Мало Цуце, веље-Цуце и ,,ништа Цуце“. Братство Кривокапића је дало највише жртава у борби За Право Част и Слободу Црне Горе од 1918-1928. Више од 150 је насилно погубљено од београдског режима који је онда харао Црном Гором. На толике жртве с почетка 20. вијека, Здравко је клекнуо пред џелатима на почетку 21. вијека. М.Р.Ш. Прч.ме 17. 8. ’020. Прчизми: ,,Диктатура увијек почива на људима који најмање вјерују, онима који им највише вјерују.“ М.Р.Ш. окт. ’020. *Сва се Бјеласица тресла кад је сјашала Весна. окт.’020. *ХАЈЛ МАЈН КРИВОКАПИЋ! Новокомпоновани премијер предложио да се у ЦГ више не слави 9. мај, као међународни дан побједе над Фашизмом, већ 24. септ. дан пораз над Антифашизмом у Црној Гори… Heil, mein Führer! 28. 9.’020. *Мандатар Клеко: ,,Моји кандидати за Владу немају мрља на каријери!“ О’кле им мрља кад немају каријере! М.Р.Ш. 07. 11. ’020. *До јуче смо радили на туђој идеологији. Стигла нам је данас. Плакаћемо ćутра! М.Р.Ш. 29. 9. ‚020. *Роман ,,Смрт је увијек у моди“ М.Р.Ш., промовисан у Подгорици. Не пратите ову моду, но држите дистанцу. окт. ’020. *Г-ђа министарка. ,,Ко ми зло мислио о к. ми висио!“ Ако је будућа мин. В.Б. у Влади ЦГ, изјавила наведени цитат, (објављ. на друш. мрежи) онда њој не треба мандат... но курат… и то дужи од њеног језика. 13. новембра ’020. *Катнић треба да поднесе више од оставке. Све започео, ништа свршио… *Дритан – Кривокапићу: Ој Србине, за невољу куме!

ЦРНОГОРЦИ КРОЗ ВРИЈЕМЕ

ЧУДО НЕВИЂЕНО За Црну Гору ово је година изврнуте реалности, апсурда, метафизике. Можда је боље рећи физике, јер се црнохуморно могу извести одређени закључци. Први је да се Црном Гором „мрак шири брзином свјетлости“... ИВАНА БОЖОВИЋ

MИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

па да их коронизира и потамани (кад их већ одавно смиче или промиче у Србе), она им не да ни да слете у Београд. Брнабићка се иначе куне у ђецу, које нема, да су Ђетићима границе отворене! А нијесу, Ана, отворене но отроване, иако Црногорце тражите ка’ српско злато… да их претопите у црногорску рђу. 27. 5. ’020. *Конак на починак. У Зогању код Улциња јутрос је срушен нелегални конак мржње, СПЦ. Наоколо су муслимани, католици, православци и Црква Св. Василија. Никоме није сметала док није Амфилохије илегално пробудио национал-српски дух и пропух. Звона су одзвонила илегали, у цик зоре, и конак је легао до темеља. 10. 6. ’020. *Вазда исто! ,,Немам повјерења у те Србе и њихове вође, чак и кад ми овдје у Бечу, љубе скуте. Немам вјере у њих али су ми потребни.“ 18. вијек, Марија Терезија. *Амфилохије ‘оће у Спуж. Не ‚итај пуд Спужу, грјешнике чека казна много дужа. 15. 6. ’020. *Црногорци први на свијет савладали корону па ,,од 1. јула грађани ЦГ могу у ЕУ“. Боље би било да сва Црна Гора уђе па се никад не вртала! 27. 6. ’020. *У име оца и сина…! Озакоњена је највећа тековина у повијести ЦГ псовања. ,,…Да ти ј***м оца у врг г***це!“ …а од сад, по закону, и сина. Фали само још и светога духа па да се могу одиста вјенчати код Риста. Тај је, од педофила Качавенде увеза’ неколико питомаца кратког курса за допунску наставу. Како Прч сазнаје весељу није било краја након законског усвајања. Ћетали су шупци ка шипци. 6. 7. ’020. Прчизам: ,,Боља би нам била правно-славна од православне државе. “ М.Р.Ш. 2. 8.’020.

фото: Ive / prch.me

ГОДИНА ДИСТАНЦЕ

ГОДИНА ИЗВРНУТЕ РЕАЛНОСТИ, АПСУРДА, МЕТАФИЗИКЕ

ле трага и у причањима и у документарности. Битка на Грахову, у реону Челинског потока, из 1836, упамћена је по погибији девет Петровића, међу којима су били Његошев брат Јоко и брат књаза Данила Стеван. Турску војску јуначки је у том сукобу предводио Смаил-ага Ченгић. Сљедећа преступна, 1840. година, била је кобна за турског делију са Грахова. Његош је тражио освету и организовао је његово смакнуће, у Мљетичку код Шавника. Његошев налог извршили су Новица Церовић, Шујо

Караџић и Мирко Алексић. Једна од тежих година била је за вријеме првог Омер-пашиног похода на Црну Гору, преступне 1852. године. Са огромном силом, потурчени Србин Омер-паша ударио је на Црну Гору са неколике стране. Тај поход је остао упамћен и по херојској одбрани Манастира Острог, коју је предводио велики војвода Мирко Петровић. По далекосежности за ток црногорске историје и негативностима које нас и данас прате, била је преступна година 1860, када је у атентату убијен књаз Данило.

Далеко успјешнија била је преступна 1876, када је почео Вељи рат, послије кога је Црној Гори призната самосталност и повратак територија, које су се до тада налазиле под турском управом. На жалост, тај пут успјеха и признања начет је уласком у Први балкански рат, исто преступне 1912. Наредне преступне, 1916. године, Црна Гора била је окупирана од стране Аустро-Угарске, што је био увод у суноврат и нестанак Црне Горе. Заједно са „савезничким и братским“ трупама 1918. дошла је и шпањолица, шпански грип, који је однио милионе живота у свијету. Код нас, уз крвави „бијели терор“ српске солдатеске и домаћих потуђеника, уз глад и епидемију, стигло је уништење државе, цркве, народног имена.

КОНАЧНИ УЧИНЦИ Како у свијетлу ових укратко побројаних догађања посматрати учинак ове преступне године? За Црну Гору ово је година изврнуте реалности, апсурда, метафизике. Можда је боље рећи физике, јер се црнохуморно могу извести одређени закључци. Први је да се Црном Гором „мрак шири брзином свјетлости“. Други је да дно не постоји – погледати у

ДРАГАН Б. ПЕРОВИЋ лексикону под „нова скупштинска већина“. Треће, мада не и посљедње, јесте лицемјерно кукање о наводној угрожености. Само презир остаје за бајаги прогоњене припаднике узалуд школованих, који су демократију нашли у најригиднијим покретима прошлих вјекова, које подастиру незнавеноме пуку као пут у боље ćутра, односно као ослобођење. Каква је то прогоњеност, кад су само напредовали кроз разне синекуре, руководећа мјеста, стипендије за себе или своју ђецу, станове из неколико наврата, да се не муче око кречења; кроз милионске зараде код неких, у фирмама којима је уклањана конкуренција, кроз легализовану узурпацију државне имовине итд? Они прогоњени!? Срамно и бестидно, још се потписују испод тога. Могу само да зажалим што већину мојих пријатеља (врсних и креативних стваралаца) и мене нијесу тако прогонили. Подćећају ови „угрожени“ на једног научењака, који је пошао за Београд, уз смишљену мантру да га прогоне, јер је Србин из Црне Горе. Као крунски доказ прогона наводио је да је само био замјеник партијског (КПЈ) секретара, а да га нијесу изабрали за секретара. У институци-

31. децембар 2020.

јесен сузну неки ’оће да нас гузну!“ окт.’020 *КРИВИ, накривио шајкачу! Кривокапић је први Катуњанин који је туђу капу накривио на врх Цуца! Одатле му поглед пуца ,,тамо далеко“… окт.’020. Прчизми: ,,Амфилохије мртав а Црну Гору укопавају.“ М.Р.Ш. нов. ‚020. *Пронто и Торонто: ,,Кумим вас Св. Василијем не затварајте Амфију ковчег док га Вучић не цјелива а затворите га за црногорску тужну Србадију, јер ако кидишу на мрца па’нуће их више но на Косово. Не дајте да останемо без (Црногораца) туђих поданика и домаћих издајника!“ Бранко Алексић, Торонто. *Острога ми!… Љепши је Амфи ка мртац од Иринеја. Ристо ка’да је заспа а овај њигов ка’да се никад будит неће. *Храм за Срам: Највећу гробницу Црној Гори подигла је Црна Гора, на сред Црне Горе, да у њој почива њен највећи погребник. Што ви не паде на’м на ови дан?

*Апостолка! Ако експертка Весна

Братић, министарка за све и свашта, настави како је почела, култура ће завршити у короти а наука у Доброти. дец. ’020. *Реплика - Нови Црногорски Парламент ка’ стара ,,Подгоричка скупштина“. Српски учесници се преклапају са оним из ‘918. Црногораца ка’ увијек, нема ни за лијек. ,,Подгоричка“ је имала једног Муслимана и једног Албанца. Данашња је због рационализације обојицу смјестила у Дритана. Тако ако би, не дај боже, корона шинула једнога, ошинула би обојицу у једном. P.S. Срби изгореше за Косовом, а ми их гасимо с Дританом… И коначно се помирисмо!? Црногорци признаше Косово а Срби Црногорцима само Дритана. Прчизми: ,,Државни дуг никад не враћају они који га задуже, већ увијек они који их подрже.“ М.Р.Ш. *Допис из Загреба! Тјеше нас как’ се Божић може славити са 10 људи, без проблема! А тко то позна 10

ји у Београду ђе је радио, спрдали су се с њим, говорећи да није отварао прозоре у кабинету, да не изађе ваздух који је удисао неки домаћи научни бард. У полтронисању нема равних нашим „одивама“.

НОВА СЛОБОДА Што су нам новокомпоновани ослободиоци донијели? Обрнуту логику, ваљда својствену преступни(чки)м годинама. Продаја националних интереса и издаја државе проглашавају се ослобођењем и демократским питањем. Вјерски фанатици и продане душе самопроглашавају се за просвјетитеље и моралне вертикале. Наравно, хоће да саломе Црној Гори крила. Њу не могу да схвате и разумију „духови пузећи“. Ко је рођен да гмиже, лећети не може. Зато им смета сваки узлет, макар симболички, са раширеним крилима слободе и непокорности. Још ако је под именом Монтенегро, латиницом, онда падају у амок. Какво ослобођење и помирење нам се сервира? По до сада показаном, ослобођење од складног међунационалног живота или од живота уопште? Помирење? Ваљда очекују да се помиримо са судбином коју су намијенили Црној Гори. Нијесмо се нигда мирили са судбином нити су нас други ослобађали, не бригајте. Но, морамо се бринути због нечега другог. Ако је ех мандатару, тј. привременом предćеднику намјесничке владе, идеал ирански вођа, што можемо очекивати за слободно изнијето мишљење? Примјену стандарда онако како су учињени на опозиционом иранском новинару Рухолаху Заму, који је објешен прије двије неђеље, због подршке опозиционим скуповима у Ирану? Угледање на Ердогана је

људи без проблема? З. Антуновић, дец. ’020. *Поћер за Н. годином - Црногорцима литија никад доста. Распитују се упорно ђе да чекају Нову годину здружено. Многи који су се тако дружили, раздужили су се с’ овим свијетом прије Нове године. *УРА није закључила (да је Закон о слободи вјероисповијести добар), већ закључала Црногорце у српску Спарту… до даљњег. А што се тиче УРИ-не грађанске оријентације, од ње је остао само урин…! ЕПИЛОГ: Мањине, на челу с Црногорцима, имају једину шансу да се боре резолуцијама у парламенту па ако прођу, прођу!? Отимају им земље и градове. Рожаје се недавно појавило на некој тв из Београда у географију Србије. Кад смо позвали ,,отети“ град још је био у ЦГ. Вјероватно чекају да га Кривокапић, с планином Хајлом, пренесе у Србију. Од Рожаја до Божаја нема нити једне српске земље али су Србљи, макар на обдан, отели Рожаје. Објављено је с доказом: ,,Рожаје - Србија“. Но између Рожаја и Србије, као војна крајина, протеже се Бишево. То је једна од највећих, бивших општина, на Ćеверу Црне Горе. Траже Бишевци годинама да им се статус општине врати, а сад кад су их начели, вратиће је за годину. Бишево је имало своју привреду, пољопривреду, дрвопрераду, шумска и сточарска газдинства као и све пратеће установе самосталне општине. Има уз џамије и двије православне цркве. Све је то заслужило положајем и дјеловањем у Црној Гори и СФРЈ. Бишево је било центар покрета отпора против фашизма у НОР-у (Народно Ословодилачки Рат) 1941. Четници нијесу смјели преко те територије ни да мрдну! …Ни 1918. Бишево није било проходно за поход на Црну Гору. Имали су свој муслимански Комитски покрет на челу с Реком Реџовићем. Ђе је гођ стигао Реко бјежали су на далеко. Црногорска Војна крајина, од Рожаја до Тутина… Напријед Бишево! дец. ‚020. 

бенигније, али доста скупо, мада је Ердоганов зет, који је био постављен за министра финансија, поднио оставку. Овај домаћи, како кажу будући зет, неће, јер се успјешно задужио, на чију корист дако истрага утврди, а на нашу је штету свакако.

СВИЈЕТЛИ ПРИМЈЕРИ Да не буде све баш у складу са предрасудама о преступним годинама, да погледамо неке свјетлије примјере. Једна од легенди говори да је ирски Свети Патрик прогласио 29. фебруар за дан када жене смију запросити мушкарце који им се свиђају. Касније је краљица Маргарет од Шкотске увела закон за тај дан. У случају да мушкарац одбије просидбу, одређена је казна у виду пољупца, новца или гардеробе, у зависности што би ђевојка која је одбијена изабрала. Ова година је имала и значајне датуме и лијепе поводе, који су били неко право свијетло у сивој свакодневици. То је подćећање на риједак јубилеј, 140 година од оснивања Српско – Црногорског литерарног и добротворног друштва (првог на свијету са таквим именом) из Сан Франциска, УСА, основаног 1880. године (опет преступна!). Посебно се истичу овогодишњи издавачки подухвати и објављивање књига које имају шири значај и утицај. То су романи „Смрт је увијек у моди“, Михаила Радојичића Шока, „Десет за једног“, Обрада Ненезића, као и заједничко издање капиталног дјела „Релације – У речи и слици“, српског писца Јовице Аћина, прошлогодишњег добитника „Његошеве награде“ и Рајка Тодоровића Тодора, црногорског умјетника. Умјетност и култура су зубља која разагони ретроградне тмине. 

ХРОНОЛОГИЈА ПОСРНУЋА

ЗАИСТА ПРЕСТУПНА?

Можда је за пад старе власти било довољно да је покушала да Српску православну цркву, као и остале вјерске заједнице, стави у законске оквире. Не може, казали су побједници од 30. августа. Српска православна црква мора да господари државом!

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

то се све догодило ове двијехиљадедвадесете године у Црној Гори није једноставно описати, а још теже схватити? Био је то коперникански обрт, не само у политичком животу, него и у свијести грађана, ако је у садашњој ситуацији о грађанству уопште могуће говорити. Пођимо редом: од републике у комунистичком систему, до данашње суверене државе, па и оне безимене области у некадашњој троименој краљевини, Црна Гора је увијек представљала подручје са најмањим бројем вјерника, посебно међу православним дијелом становништва. Православни Црногорци су цијенили цркву, трудили се да вјерске објекте подигну готово у сваком селу, па и засеоку, често водећи рачуна да сакрални објекти буду не само племенски, него и братственички, па чак и власништво огранака појединих братстава, али су у цркву мало улазили, а још мање држали до попова и литургија. То једноставно није представљало дио њихове културе или укоријењених обичаја. Још мање су поваздан цјеливали иконе, или, не дај Боже, прилазили олтарима пузећи или на кољенима. Подићи цркву била је ствар поноса, племенског или братственичког престижа, али гласно показивати своју вјерујућу особу сматрало се готово срамотом. Догодило се оно што смо до сада не једном искусили. Како савремени Црногорци најрадије воде туђе ратове, наравно, увијек на своју штету, како се угледају на друге, настојећи да их копирају, или пошто-пото

живе у њиховој кожи, како се труде да се са њима идентификују – још једном смо показали да нас, рецимо, браћа Срби могу наговорити на свакакве глупости. Како смо деведесетих, једини од свих југословенских народа, наивно повјеровали да Срби у Југославији заиста пате, па халакнули да им помажемо да не пиште као змије, а да оптужујемо Словенију и Хрватску, тако смо сада изненада постали затуцани вјерници, само због тога што то Србији одговара. Срби, рецимо, немају литије у традицији, осим можда толико да обиђу неколико пута са иконама и црквеним рипидама око цркве или манастира, али су нас, који литије уопште не баштинимо, наговорили да прво треба да узмемо у руке туђе заставе, па онда заурламо: Не дамо вам светиње! Чије и какве светиње, коме их не дамо и због чега, ни десети литијаш није разумијевао. Разумио је само толико да то треба Србији. Опет смо, као деведесетих, проблејали о свом трошку. Вјероватно је да само у преступној години можемо толико изненада скренути од разума. И коперникански обрт се догодио. Данас наша влада гори од нестрпљења да све црногорске цркве и манастире што прије преда Србији, да се Црногорци што прије лише и права на своја гробља и властите претке, башка цркве и манастире, да окупација најзад буде чиста, без имало примјеса црногорске државне независности. Ето, коначно је Црногорска православна црква, општинском одлуком Главног града, добила плац за градњу свога саборног храма, али само због тога што Влада није стигла да поменуту одлуку спријечи. Црно, прецрно се пише црногорским правима?! Све ће од сада Влада, на жалост, стићи. Тек ћемо видјети што ће се догађати са нејаким црногорским културним институцијама, које ни у досадашњој власти нијесу баш комфорно живјеле. Никад Црногорски П.Е.Н. центар, примјера ради, није имао свога динара, а сад под влашћу онога Вучуровића који, изгледа, самостално располаже људским правима, тешко да може добити и толико?

Може ли, кад је о масовној србизацији ријеч, члан Демократског фронта, господин Кнежевић, бити задужен за безбједност, ако се зна, што он не крије него се тиме поноси, да је заљубљен у Русију, да тамо, заједно са партијским компањоном Андријом Мандићем сваког часа лазга, не само због пара које отуда стижу за сваку предизборну кампању ДФ-а, него и због дарова које из Москве лично добијају. Најбоље би било да Кнежевића ставе на чело АНБ-а, поготово због тога што је одавно испољавао високо мишљење о НАТО алијанси? Но, Влада је стигла да учини нешто још много горе: на чело АНБ-а дошао је повјереник Српске православне цркве, ваљда да успјешно сарађује са НАТО-ом и протура Русији повјерљиве вијести? Уосталом, никако ми није јасно како предсједник Кривокапић мисли да сарађује са НАТО алијансом кад су му сви кадрови на које рачуна најмање двије деценије јавно олајавали НАТО, а о некаквом њиховом наглом идеолошком заокрету не може бити говора. Па, због чега крити, досадашња власт је 30. августа пала, између осталог, и због сарадње са НАТО-ом, а не, како је наводно требало, са Русијом и Србијом. Но, можда је за пад старе власти било довољно да је покушала да Српску православну цркву, као и остале вјерске заједнице, стави у законске оквире. Не може, казали су побједници од 30. августа. Српска православна црква мора да господари државом! На црногорску несрећу, у господина Абазовића се не смијемо поуздати. Сва за сада објелодањена кадровска рјешења директно противурјече сарадњи са НАТО алијансом. Ваљда је Дритан био задужен да то спријечи? Треба ли се бојати да ова србизација свега и свачега неће донијети никакво помирење него, напротив, почетак сукоба са много неизвјесним крајем? Дај Боже, да није тако.  СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

*Трио Пипун-и ДФ: ,,У ову тужну

КАКО ПРЕДСЈЕДНИК КРИВОКАПИЋ МИСЛИ ДА САРАЂУЈЕ СА НАТО АЛИЈАНСОМ

31. децембар 2020.

ЈА, КАО...

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

НАДА БУКИЛИЋ Сваку одлуку, изјаву и (из)говор, слагала се не слагала, могла сам да замислим и у изведби: Ја, као неко и нешто, и тек тада је све добијало смисао. Комичан или трагичан, али – смисао! Онакав смисао какав животу дају људи који га овдје живе. Образложења политичких одлука су заиста увијек бесмислена. Особито када их онај који их преноси, изговара као глумац-аматер. Одмах се сјетим политичког алфабетанца, Лика из наше омање вароши, сјетим се његовог сакоа, стегнуте кравате изнад дрхтавог грудног коша и руку стиснутих уз тијело, и већ другачије чујем све што садашњи говорници износе. Можете да пробате. Допашће вам се. Нпр: Ја, као професор, мислим да би врхунац моје каријере могло бити чланство у Сенату Универзитета, и никада ми не би пало на памет да се кандидујем за премијера – ма, какви! – осим ако би се тога сјетио митрополит! Међутим, Ја, као бирач, мислим да би баш један такав професор био оно што ишту бог и васцијели народ! Овдје је пресудна ријеч народ. Кад се играте грађанских права, веома је важно да нагласите како је за ваш избор најважнији онај на кога стално мислите: народ. Наааррроооод. То је потребно изговорити меко и саосјећајно. Народ је једна од важнијих ријечи у нашем језику, још од кад смо о клин окачили књиге и латили се светиња. Или: Ја, као предсједник државе мислим да је угасити бизнис једноставно и брзо, чак и националну авио-компанију... али, може бити веома ризично и непромишљено, посебно у земљи која четвртину свог БДП ствара у тури-

Сутон на Тргу Републике. Пусто, празно све. Украшена Република стоји усамљена као држава. И куда год да Тргом кренеш, на кога год из државе да помислиш, чега год да се сјетиш, све да се убијеш од размишљања и тумачења, свешће се на баналну, петпарачку причу, која није вриједна ни једног јединог слова зму... Међутим, Ја као министар финансија, мислим да сте ви... све учинили да затварањем граница удавите туртизам у ЦГ а запослене оставите без хљеба. Кад се бавите финансијама, неопходно је да на крају сваке реченице изговорите, меко и драматично, ријеч хљеб. Хххљееееб. Хљеб је једна од најважнијих ријечи у нашем језику, још од кад је Цркве.

Затим: Ја, као министарка здравља, мислим да је Божић важнији од Нове године! Ја, као директорица Клиничког центра, мислим да је најважније у којој партији је мој тата! Ја, као Медо, мислим да је то истина, јер сам провјерио код мојих контаката! Ја, као редовни литијаш, мислим да сам за онолики труд заслужио споменицу. Ја, као министарка четири ресо-

ПОГЛЕД С ГОРИЦЕ

ГОДИНА БУНИЛА ЈЕЛЕНА МАРТИНОВИЋ

абогда живио у занимљиво вријеме. Кинеска пословица за коју не знам је ли клетва или добра намјера. Као пред ријетко коју Нову, честитке на крају 2019. године су пошле дођавола. И он их је уредно, изгледа, вратио преуређене у његовом стилу. Ревносније него Ђед Мраз, опростите Божић Бата, којем се дешавало да успут понеку загуби или је замијени, али би се добило нешто. Можда не што смо баш жељели, али понешто би се закучило... лијепо... Година која изгледа као да није ни постојала, која нас је наводно бацила у сан. Заправо у бунило јер се, заправо, дешавао живот у својој најраскошнијој и најтурбулентнијој форми. Испод општег мртвила и страха у коме смо живјели. Нисмо много излазили и нисмо ишли на љетовања и зимовања, али смо потрошили исто пара и још више живаца. Нисмо ишли на посао, радили смо од куће или у неким сличним варијантама, али смо радили више него икад, и уве-

че лијегали у кревет уморни као галиоти, са страхом од сјутрашњег дана. Хоћемо ли добити температуру и хоће ли нас то убити. Јесмо ли опрали руке добро прије него смо појели кифлицу, јесмо ли трљали очи које пеку од гледања у рачунар... Јесмо ли се заразили? Прољеће је почело животом у страху од болести и смрти, који је попуштао пред сунцем и топлијим данима. Буквално нас није нико могао натјерати у куће. Забрана изласка је учинила своје – шетали су и они који су поподнева проводили на каучу чекајући пристојно вријеме да оду у кревет. Ја не познајем никога ко има корону - реченица која је одзвањала причама уз кафу, којом смо бјежали од онога што се заправо дешавало. У међувремену се, испод онога да се не дешава ништа и да 2020. година не постоји, дешавало свашта. Година живог топлог блата у којој смо били сретни што је прошао још један дан у коме смо остали здрави. У међувремену и међупростору, људи су остајали без посла. Туризам је црко као истрошени кинески пластични шраф премазан металном бојом. Онај којем смо се спрдали и који у нашим главама није ишао даље

ра, мислим да је важније како су нам бабе. Ја, као Медо, мислим да је то пресудна информација. Ја, као предсједник Скупштине, мислим да сада има ријеч посланик Булатовић! Ја, као посланик Булатовић, мислим да сам тридесет година у овим клупама. Ја, као Медо, мислим да је и то потпуно поуздана информација. Ја, као један од 2 000 000 попова у Црној Гори, вјерујем да народу највише треба хљеба. Ја, као посланик Милачић, мислим да сам ја 2 000 001. поп у Црној Гори... Или: Ја, као жена, знам да је срж моје среће мозак мојег домаћина. Ја, као њен домаћин, мислим да је најважније да ми жена има пензију. Ја, као носилац маске, мислим да продавнице треба дуже да раде. Ја, као посланик Булатовић, бар тридесет година тргујем. Ја, као конобар, мислим да кафане треба отворити. Ја, као атеиста, мислим да би се са тим сложили и Медови вјерски контакти... Ура! Видите ли како се смисао лагано рађа: народ, хљеб, бог, године, тата, контакти, скупштина, бабе, споменице, Булатовић, светиње, клупе, ИВАНА БОЖОВИЋ

ада смо успјешно сахранили омражени социјализам и кренули да ослобађамо српски народ од Југославије, и код нас у Црној Гори заметнуло се толико жељено политичко вишегласје и расцвјетала се лијепа, богата демократија. Сви су добили прилику да постану неко и нешто. Што је, је ли, дало већи број странака, а онда и изборе сваке врсте. У то доба, на политичкој сцени се појавио и лик који је изазивао невјероватан смијех, чак и код оних који су били потпуно сагласни са његовим десничарским политичким програмом. Он је био скроман човјек, тек свикао да носи сако и кравату, и није пуцао превисоко – држао се терена који је најбоље познавао: своје вароши. Не би њему, видјело се, никада пало на памет да се кандидује за премијера или предс едника државе – ма какви! Једино – ако би то народ бааааш желио! Поменути кандидат је, попут осталих, снимио и неколико политичких спотова са циљем промоције свог програма. И програм му је, наравно, био раскошно духовит, попут ових данашњих. Иначе су сви ти тв-урадци за тзв. политички маркетинг, ко год да је био главни актер, били заиста маштовити, надахнути и забавни, ко је умио да их чује и види. Толико су били слатки ти наши кобајаги политичари, да је гласачу долазило да их изабере баш све! Овај лик је сваки свој спот почињао истим ријечима: Ја, као ... (и ту би рекао своје пуно име и презиме!)... мислим да... Што је мислио кад није био Ја, као тај и тај, заувијек је остало непознаница. Намјерно не помињем име овог „политичара”, јер је, гледе данашњих, био чиста наива и поштење, па није фер да се његовом цијењеном имену ико данас смије. Нека он буде једноставно Лик. То је било прије тридесетак година, и управо то је оно што је најстрашније у овој причи: све као да је било јуче. Ни мрднули нијесмо са те разине. Е, да, стасале су само неке нове снаге. И сви, боље рећи било ко, има прилику да постане неко и нешто. Живјела демократија. Мени је, пак, Лик постао парадигма за скоро све који су се појављивали у црногорској политици.

од Сутомора или дискотека по Будви, а који је пунио буџет. Јер је онај фини по Боки и Луштици углавном ван нашег домета. Као да морамо да доспијемо свугдје и као да се становници Бахама купају на елитним плажама, на примјер. Или да на Малдивима не постоји средњи сталеж који никад није ногом крочио на оне плаже и ризорте са проспекта и реклама. Онда је, како држава и бог налажу, дошло вријеме за изборе. У њих смо ушли летаргично, са никад мање нападном кампањом, коју су највише осјетили они који су на друштвеним мрежама. Нисмо могли да отворимо страницу а да се не појави порука политичке партије или каквог подмлатка који нам је објашњавао због чега би они били најбољи избор. Мене су, изгледа, запали СД-овци и да нисам ишла до посла пјешке и угледала ријетки билборд неке друге партије, помислила бих да су они једина опција и да ће проћи као ономад у Никшићу. Побиједили смо иако нисмо побиједили... тако некако. Ствари су постале озбиљније када је август већ почео да гази, и када су се сви морали тргнути из љетње летаргије, опасуљени да је остало још 20 дана. Навикнути већ 30 година да се неће догодити ништа, да се тресла гора а родио миш, да ће Мило и овога пута завршити ствар,

сједјели смо обамрли од жеге и чекали да се и овај круг заврши, па да дјеца крену у школу и да се све врати у нормалу. Као да је крај децембра и да чекамо Нову годину па ће од 1. јануара сванути неки сасвим нови живот. Онај потаман, из жеља. А онда, помоћ директно с неба. Црква је узела ствар у своје руке и одлучила да се бави и овоземаљским, простим темама. Типа имовином, гласовима бирача, формирањем партија и невладиних организација, предлагањем будућих вођа овога стада. И док си рекао „причест“, изгледа једина организована институција у овој земљи која тачно зна што хоће и како да дође до циља, улази у ринг и рјешава ствар. Нокаутом од којег се у изборној ноћи нису придигли одмах ни опозиционари, а позиционари су отишли у кому. Наредних мјесец дана се чекао одговор моћног губитника и постајало је све јасније да га неће ни бити. Добар дио га чека и сада, у страху за посао. Јер да су у питању били идеали, не би се моћна пирамида деценијама грађена сурвала у мјесец дана. Грешка улагања у сигурне гласаче а не у оне који су се подразумијевали, свијет који зна и ради свој посао онако како им знање, школа и струка налажу. Директорска мјеста за подобне, а у доњем ешалону стручњак којем је

самопоуздање убијано незнањем руководиоца и стрепњом хоће ли шеф тог јутра бити љубазан да потпише документ над којим је овај мученик радио мјесецима. И биће крив, што год да уради. Промјене су почеле. Не онакве каквим смо их замишљали. Ниједан нормални грађанин ове државе. Посљедњег мјесеца ове године смо добили нову Владу. После само пар дана смо били збуњенији, више него референт у Министарству здравља којег сад да питате не би могао да издекламује важеће мјере и кад се може ићи на кафу или продавницу или послије 22 сата, а да не уради сложену унакрсну анализу мјера са преса, са сајта Министарства или оних објављених у Службеном листу. Ни за 1000 еура. Пробудили смо се у сазнању да смо се хитно задужили 750 милиона еура и то у тајности да не би било опструкција. А онда су објаснили и да је све рађено са Централном банком у којој још увијек сједе они које је поставила претходна власт. Додуше, премијер каже да им нису много помогли, док је његов министар казао да су баш лијепо сарађивали. Твитер је постао званично средство информисања, а већина медија је принуђена да информације скупља са објава актуелних играча и да проба да извуче закључак како би прво информисали себе, рашчланили прочитано па онда обавијестили јавност. Министри су прије него у озбиљним емисијама, одлучивали да

31. децембар 2020.

своје намјере саопштавају у јутарњим програмима, између младог пјесника, музике за добро јутро и извјештаја о стању на путевима. Ујутро би прогласили каквог срећника за новог директора, да би се од подна та ствар промијенила. И што се десило? Ништа. Година је пошла својим током и у овом сновиђењу полако долазимо до закључка да су пошли једни, утемељени и охоли у својој деценијској недодирљивости. И дошли су други. Бахати, који ни законе своје земље не признају, а не оне обавезујуће, међународне. Који не знају колико Устав има чланова, којима је најхитнији Закон о слободи вјероисповијести и гашење једине нам везе са свијетом. Нисам много путовала Монтенегро Аирлинесом. И немам неку осим економску емоцију према гашењу те фирме коју су звали домом за незбринуту дјецу. Али имам основно домаћинско знање. Угасити нешто што постоји, откинути нас ионако откинуте од свијета, пустити да се наредних година друге компаније богате на рачун тога што држава која је једини власник није направила план. Само је одлучила да нешто баци и купи ново? За које паре? Оних 750 милиона за које не знамо у којем су буџету, а за које ћемо убрзо сазнати зашто су нам их дали. Након избора је помињана тактика спржене земље. Имам осјећај да ће тек да се пржи. Сретна нова 2021, па ваљда не оде дођавола. 

ДОБА НОВЕ ПРОШЛОСТИ СВЈЕДОЧАНСТВО ГЛОБАЛНЕ ПРОМЈЕНЕ

ДИМИТРИЈЕ ПОПОВИЋ

то значи потреба да се у посљедњим данима ове одлазеће преступне 2020. године човјек више присјећа њеног почетка него да се као ранијих година обузет радошћу предаје доласку 2021. прве године треће декаде XXI стољећа? Одговор на овакво питање се намеће по себи. Почетак одлазеће године донио је проблеме проузроковане једним вирусом који ће свој смртоносни поход на свијет крунисати у новије вријеме незапамћеним општим стањем несигурности, страха, тјескобе, отуђења... умирања. Тај свеприсутни корона вирус, чије је име преузето од латинске именице corona (круна) заокупио је свијет својим поразним дјеловањем, све више стварајући неку врсту сузбијане панике. Јер још увијек се не може поуздано предвидјет трајање овог вируса, а још мање спознати његова природна структура, односно његови мутацијски потенцијали. Тако се моћни, супериорни човјек свемоћне савремене науке, који је имао амбицију да господари свијетом и свим природним добрима, изненадно нашао пред сложеним и тешко рјешивим проблемом. Тај му је проблем донио забрињавајуће неугодно питање. Може ли се с извјесношћу планирати будућност? Зато намјерно или спонтано усмјеравање наших мисли према почетку ове одлазеће године која броји посљедње дане није само, како би се у први мах могло чинити, гњевно сјећање на почетак епидемије и њено прерастање у пандемију, него нелагодна спознаја да је тај почетак 2020. године највјероватније означио и крај једног времена, онаквог какво смо познавали, а каквог се сада само можемо сјећати. Је ли се уистину догодила прошлост? Ово питање не значи contradictio in adiecto него спознаја да је, по свему судећи, отпочело доба нове прошлости. Наравно, прошлост је и до сада постојала, у свом темпоралном, линеарном континуитету низања епоха и догађаја. Свијет се развијао у оном правцу који му је човјек одређивао. Стеченим овогодишњим релативно кратким, али тиме и неугоднијим искуством, питамо се може ли данашњи човјек себи признати озбиљну промјену живота којој се - хтио то или не – мора прилагодити. Јесмо ли свједоци нечега што је до прије једанаест мјесеци било наша стварност, која је сада, далеко иза нас, пуно даље него што смо у стању схватити. Имамо ли, иронично казано, привилегију да смо живи свједоци глобалне промјене чију жртву већ

Прошлост је и до сада постојала, у свом темпоралном, линеарном континуитету низања епоха и догађаја. Свијет се развијао у оном правцу који му је човјек одређивао. Стеченим овогодишњим релативно кратким, али тиме и неугоднијим искуством, питамо се може ли данашњи човјек себи признати озбиљну промјену живота којој се – хтио то или не – мора прилагодити подносимо? Је ли пандемија само средство те велике промјене која се по неком вишем ,,космичком закону“ ионако требала догодити.

ПЛАНЕТАРНА НЕУРОЗА Свијет се био прекомјерно захуктао попримивши облик неке планетарне неурозе, која се очитовала између осталог у неутаживој потреби конзумеризма, туризма, спектакла... формирајући масовну културу медиокритетства. Како се избавити из стања које човјека данашњице ставља у позицију онога који је одвојен од своје прошлости и који по први пут у новије доба своју будућност не може планирати на основу те своје бивше прошлости. Вјерници ће рећи како то њихов Бог, створитељ свијета, шаље упозорење за добробит посрнулог модерног човјека који се у својој неумјерености и охолости и не знајући упетљао у ,,ђавоља посла“ и постао жртва заведен лукавствима нечастивог. Невјерници ће полагати наду у науку, рационално покушати разложити настали проблем и радити на изналажењу сврсисходног, спасоносног рјешења којег тренутно виде у вакцини. Али између религијске метафизике и научне емпирије остаје актуелна тјескобна стварност људског бића које улази у Нову годину. Па ипак, прије оног усхићеног одбројавања посљедњих десет секунди док с чашом шампањца радосно гледа у казаљке сата које ће се поклопити у поноћ или ће се на електронском екрану мобитела засвијетлити број 12, данашњи човјек, свједок времена означеног ковидом-19, ипак, успркос свега задржат ће ону стару навику, својствену свакој години на измаку, када ће сумирати резултате прошлих мјесеци, урадити ту инвентуру времена и догађаја, онога особног и општег, приватног и јавног, не би ли се увјерио да драгоцјено вријеме није протраћено већ се успркос свему искористило колико су давали неповољни услови. Присјећа се данашњи човјек кроз магличасту вирусну копрену коју не види али је снажно осјећа у себи и пред собом, присјећа се неких датума од свјетске важности,

датума које је свијет био планирао обиљежити на достојан начин, али свеприсутни проблем пандемије корона вируса учинио је да се ти велики јубилеји обиљеже у најмањем могућем опсегу. Циник би рекао да је управо то опште стање болести, несигурности, тјескобе, смрти, управо адекватан планетарни оквир за слављење оних који су толико задужили и обогатили свијет својим дјелом. Један је музичар, други сликар. Сваки је на свој начин био трагична личност. Лудвиг ван Бетовен и Винсент ван Гог. Оба су генија били велики трагичари. Уклети генији који су се надахњивали моћима и љепотом природе, вјеровали у исконско добро људског бића и онда када су били разочарани човјековим слабостима, остали су вјерни својим наивним начелима.

САВРЕМЕНИ СУРОГАТ Ван Гог занешени емпатични проповједник, импулсивни сликар који је желио сликарством изразити ,,страшне страсти људске душе“, који у очајању и душевној растројености одсјеца бритвом сопствено ухо, одлаже заувијек сликарски алат, посеже за ватреним оружјем и устрељује се. Остаје недовршена драматична композиција ,,Житно поље с гавранима“, слика узнемирене природе драматичних ритмова која нас у овој ковид години, снагом свог израза, носи кроз временски ковитлац прошлости према Мајстору из Бона. Бетовенова трагична судбина, успјеси и разочарања, болест до потпуне глухоће, учинили су му живот неподношљивим. Музику коју је стварао за свијет није је могао подијелити са свијетом. Снага и љепота изражајних тонова које је чуо у себи били су за њега истовремено радости и очајање. Разочаран у Наполеона што је изневјерио републиканске идеје и прогласио се за цара, брише посвету великом Французу са Треће симфоније Ероике. Мрзовољан и асоцијалан у дубини бића вјерује у слободу и једнакост и стихове Шилерове ,,Оде радости“ компонује у IV ставку величанствене Девете симфоније. Ова химна уједињене Европе дјеgaleriacanvas.pl

маске, кафане, Медо, продавнице, попови, глава куће, посланик, пензија, ура... Све најважније ријечи нашег језика – смисао који животу дају овдје живујући људи – још од кад су нам се десили први слободни и демократски избори. Трагично или комично, али – смисао је ту. Ура! Е, али... има ту још понечега. Нпр: Ја, као пилот, мислим да сам морао прелећет’ црногорско небо једном срце-путањом, па нек гориво кошта колико кошта! Ја, као фб-фанатик, мислим да си тиме заслужио споменицу! Ја, као инфлуенсер, мислим да ћу довијека патити што нијесам био с тобом, и кад би ме то коштало 5 000 пратилаца! А Ја, као неко ко се боји авиона, барем колико и бродова, мислим да је тај пилотски гест и могао имати смисла, да је остао само „власништво” човјека који га је извео. И неколицине случајних посматрача. Овако је, описиван и потенциран, постао гест рециклирања туђе патетике. Сличан оном кад Ја, као посланица опозиције, „спонтано” дијелим бајадере окупљенима под црногорским заставама. Задесиле се, ето случајно, у Скупштини бајадере... Или кад Ја, као бивши министар, повјерујем да сам Вучић, а ово Србија, па дијелим народу воду, а киша удара то што може! Патетично. Иако смо се патетике нагледали у организацији шетајућих колона испод Љубовића, ка Горици и Преко Мораче. Рециклирање петпарачких прича. Зато, Ја, као 2020. година, мислим да сам вас све поступно превеслала у цивилизацијски преступ, што до сада није извела ниједна година у посљедњих тридес’ и неку. Међутим, Ја, као Ђед Мраз, да не бих сваке године долазио код вас, кад вам већ нијесам важан, предлажем да из овогодишње даровне вреће извучете шатру, разапнете је од Пљеваља до Улциња, с врха Хајле до Превлаке, и наставите весео живот у свом љупком циркусу, све док не заборавите да вам је сва мука дошла од свијета, књига, науке, умјетности, писмености, поезије... И на крају, Ја, као Црна Гора, поручујем вама недостојанственима, да ми вас је свих пун куфер! На ово сте ме свели, је ли? 

„ЖИТНО ПОЉЕ СА ГАВРАНИМА“

Ван Гог, 1890.

ло је аутора који је критиковао непринципијелну политику Европе. За Ван Гога, који је умро прије 130 година, и Лудвига ван Бетовена, који се родио прије 250 година, као по неком злом усуду именованом ковид-19, нијесу се широм свијета могли адекватно обиљежити ова два јубилеја захтјевним презентацијама њихових дјела у оном опсегу и на онај начин како заслужују. Умјесто непосредног доживљаја ужитка гледања и слушања све се то компензирало ријетким емисијама електронским посредовањем које на софистициран начин уствари дају еквивалент, као ововјековну реалност лажне стварности, као савремени сурогат изворном доживљају умјетничких догађаја.

СИГУРНОСТ НЕСИГУРНОГ На сличан начин заробљени човјек страхом од корона вируса своје животне потребе и обавезе све више остварује тим истим електронским посредовањем. Вирус га је претворио у заточеника властите слободе. Отуђену јединку виртуалног колективитета. Неминовно окренут према напријед иако га терет мисли враћа унатраг, у оно што је некад било, он ће ипак с мало тињајуће наде у себи узбуђено чекати онај тренутак кад ће макар и на секунду заборавити сву пријетећу озбиљност актуелне стварности. Јер он зна да ће календарско вријеме наставити пролазити и да ће оно што ће му жељно очекивање свитања првог новогодишњег дана сигурно донијети бит тјескобна несигурност нове будућности. Сигурност несигурног. Ипак, кад наступи онај преломни тренутак, у поноћ, човјек ће гледат занешено у спектакуларно бљештавило ватромета које ће освијетлити небо раскошније него икад прије, али и расипајући се и гасити у празнини новогодишње ноћи тужније него протеклих година. Човјек ће дижући чашу шампањца у том свечаном тренутку наздрављати ближњима 2021. годину преко електронског екрана доживљавајући их као да су ту у његовој непосредној близини. Он ће у том часу осјећајући тај непомућени тренутак радости, ту искру што ће на кратко засјати у његовом тјескобном бићу, као она свјетлост бљештавог ватромета којег је озарено гледао изговорит ће ријечи СРЕТНА НОВА ГОДИНА. Смисао ових ријечи никад истинскије и дубље није осјећао, нити је раније размишљао о пуноћи значења њихове једноставности. До сада су те ријечи изговаране као пука конвенција, као неким урођеним аутоматизмом под којим се подразумијевало њихово значење. Откад је постао свједок и учесник новог, промијењеног начина живота, значај тих ријечи ће му изгледати као нешто најсмисленије и најпожељније с надом да се поврати оно што је недавно припадало његовој прошлости. Да се на стари начин врати себи и другима. У лакомисленој природи његовог бића остаје му још само вјеровање у чуда. 

31. децембар 2020.

КУЛТУРА ЈЕ ПРЕСПАВАЛА ЈАНКО ЉУМОВИЋ

ребиње. Ништа егзотичне дестинације, европске пријестонице, плус Истанбул. Година је била таква да се Требиње ни криво ни дужно нашло у топ понуди дестинација за новогодишње празнике. Да преступна година заиста може бити незгодна, како то говоре народна предања или како о томе пишу сваке четврте године таблоиди, дефинитивно свједочи и овогодишња понуда новогодишњих аранжмана. Година мањка пољубаца или како се у мору webinara ове године на измаку издвојио назив једне прашке online конференције о будућности позоришта ,, No More Social Kissing“. Нема пољубаца, али ове године смо се ипак љубили као никада до сада. Љубили збијајући редове. Или се можда опет заљубили, попут наслова евергрина Почнимо љубав испочетка Бети Ђорђевић. Српска листа збила редове, а црногорска ради на томе. Прерасподјела моћи одлучивања, или евро умјесто еуро. Или пјесма Рамба Амадеуса Еуро-Неуро. Пандемија је довела до тога да се морамо присјећати архивске продукције, па отуд и спомињање Рамбовог еуросонга. Културу ове чудне 2020. године није пробудила ни краткотрај-

на coronafree еуфорија, тако да није само прошла катастрофално туристичка сезона, већ исто тако катастрофална и културна. И док су партије и Српска црква окупљали своју публику, институције културе и фестивали су, изгледа, највише страховали од вируса. Катастрофално лоша година је обрисала и министарство културе. А новом називу, показује се, оправдано ипак недостаје и црквених дјела, како се некада звало, без науке, културе и спорта Министарство просвете и црквених дела у Краљевини Југославији.

ЈОВАНА МУГОША

ГОДИНА ИЗА НАС

У породичном архиву сам спознао колико је родно сензитиван био језик краљевине. На мајчином свједочанству штампаним словима пише син, па прекрижено и ручно дописано кћи. Десанка син (кћи) Михаила Воротовића, четрдесет прве прошлог стољећа. У вријеме Краљевине Југославије, тачније у доба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, дешава се реформа јулијанског календара у којој налазимо и име једног знаменитог српског научника. Колико га је црква, којој је ваљда припадао, послушала, сазнајте тако што ћете до краја прочитати овај текст који није имао циљ детаљне ретроспективе ове и овакве преступне године. Преступне године или 29. фебруар сваке четврте године ,,пеглају“ однос или разлику између календарске и тропске године. Таква рачуница траје још од египатског, па преко римског (јулијанског) до хришћанског који преузима јулијански календар као званични на сабору у Никеји 325. године. Папа Гргур VIII усваја реформисани јулијански календар према прорачуну који је комисија Римске

Није само прошла катастрофално туристичка сезона, већ исто тако и културна. И док су партије и Српска црква окупљали своју публику, институције културе и фестивали су, изгледа, највише страховали од вируса цркве установила да постоји разлика од 10 дана закашњења, па је из календара испуштено 10 дана, при чему је 5. октобар 1582. године јулијанског календара датиран са 15. октобром. По папи Гргуру или Грегорију календар је назван грегоријански. Разлика се у међувремену попела на 13 дана, и то је био повод на реформу јулијанског календара који је и даље остао календар неких православних цркава. На православном сабору 1923. године у Цариграду усваја се

приједлог српског математичара и астронома Милутина Миланковића да се разлика од 13 дана анулира. Миланковићев нови календар православних цркава усвојен је једногласно, али је касније примијењен само у Грчкој, Румунској, Цариградској и Александријској православној цркви. Српска, Јерусалимска и Руска црква, као и Света Гора, остале су на старом календару. Црногорска црква је већ раније била избрисана, иако се сада налази на списку уз оне које су остале на старом календару, са

отвореним питањем у будућности гласа Цариградске патријаршије. Исто као и Македонска и Украјинска црква. Украјинска са добијеним гласом Да! До наредне преступне године, можда се деси општа имунизација, па будемо свједочили мањак вируса и мањак популизма. Паметнима не треба тај дан више у години да схвате да демократија није Twitter, или су преступне године теже управо што имамо тај један дан више за поруке којима смо немилице изложени. Twitter и то је то! 

ИСТОРИЈСКИ КОНТЕКСТ СТАВА КОМЕСАРА ОЛИВЕРА ВАРХЕЉИЈА

НЕОБИЧНО НЕРАЗУМИЈЕВАЊЕ ИСТОГ Комесар је одлучио подржати Србију и њен став, иако се то све коси са основним дипломатским правилима. Овакво заузимање позиције још више чуди када се узме у обзир чињеница да је те 1918. године управо дјелове угарске територије одвојила Србија по истом принципу као и у Црној Гори

ВУКОТА ВУКОТИЋ

ременита је година за нама. Догађаји су се смјењивали као на траци, а многи се нијесу ни завршили или ћемо њихове посљедице још дуго осјећати. На жалост, више је било ружних ствари. Него да се не понављам, сви знамо исто, мориле су нас исте бриге. Зато сам намјерио да као утисак о овој години издвојим један догађај, који се можда уклопио у све ове недаће које су нас задесиле, а који једнако има везе и са оним што нам се догодило и са оним што нас тек чека. Наиме, не тако давно, велику је прашину у нашој јавности подигла реакција ЕУ комесара за проширење Оливера Вархељија око протјеривања српског амбасадора и његових коментара о Подгоричкој скупштини. Умногоме би се дало рећи, свако чудо за три дана, још једна неспретна изјава европског званичника, очигледно неупућеног у догађаје и наше унутрашње прилике и подјеле. Међу-

тим, хтио бих мало проанализирати ову његову изјаву, са стручног и историјског становишта. Елем, када се говори о познавању црногорских и балканских прилика, ту нијесмо навикнути на велико знање европских званичника и упућеност у оно што су за нас крупна питања која су срж идентитетских проблема. Унапријед претпостављамо да су то за њих неважне ситнице, са којима се заморно бакћати и само одузимају вријеме. Да ли је то у овом случају тако? Прво, господин Вархељи је европски комесар за проширење и дужност му је да (барем претпостављам) се бави свим овим питањима која оптерећују неку државу кандидата за улазак у ЕУ. Друго, он долази из Мађарске, земље која је као и Црна Гора била дубоко повријеђена мировним одлукама из Версаја, на крају Првог свјетског рата. Управо због тога његове изјаве још мање имају смисла. Наиме, распадом Аустро-Угарске 1918. године, створена је мађарска држава у садашњим границама, што је за њу значило губитак 2/3 територија и 3/4 становништва некадашњег краљевства Светог Стефана. И данас званична Будимпешта сматра да јој је тиме нанешена историјска неправда, коју није у стању да поправи већ цијели вијек. Њена влада-

јућа партија, ФИДЕС, којој припада и господин Вархељи, организовала је обиљежавање Версајског мировног споразума како би подсјетила на учињену јој неправду и поново истакла претензије на територије за које сматра да јој историјски припадају, што је, наравно, изазвало огорчење и узбуну код околних јој земаља. Знајући ово, чинило би се да би управо господин Вархељи требао да има више смисла и разумијевања за Црну Гору, којој је исти крај Великог рата донио велику историјску неправду и уништење њене независности. О тој неправди учињеној од стране великих сила према нама, европски комесар је могао да се информише и из дјела свог сународника, чувеног Јозефа Бајзе, који је један од ријетких гласова у тадашњој Европи који је смогао снаге да узме у заштиту право Црне Горе на опстанак и самоопредјељење. Описујући неправду учињену Црној Гори, доктор Бајза је повлачио и паралелу са неправдом која је учињена и његовој домовини – Мађарској. Зато се с правом могао очекивати пуно већи сензибилитет по овом питању од једног дипломате који долази из исте земље. Но, видјели смо супротно. Комесар Вархељи одлучио је у овом

спору подржати Србију и њен став, иако се то све коси са основним дипломатским правилима. Овакво заузимање позиције још више чуди када се узме у обзир чињеница да је те 1918. године управо дјелове угарске територије одвојила Србија по истом принципу као и у Црној Гори. Можда је данас мало познато, али у новембру те године, када и Велика скупштина српског народа у Црној Гори (и ниједног другог!), алијас Подгоричка скупштина, у Новом Саду и Руми засиједале су двије сличне скупштине, једна за Бачку и Банат, а друга за Сријем и Барању. Једнако нелегитимно, као и ова наша, својим једностраним одлукама одијелили су дјелове Угарске и припојили их директно Србији, не марећи за вољу осталих народа који су живјели на тим просторима, а били су бројнији од српског. Велике силе су аминовале ове одлуке и споразумима у Тријанону и Сен Жермену повучене су границе између новонасталих држава Мађарске и Краљевине СХС. И док данас мађарски премијер Орбан подиже глас против тих догађаја, на огорчење свих сусједа, званични Београд је оћутао, иако се то итекако односило и на његову територију. Чудно савезништво настављено је и са изјавом дотичног

европског комесара и то је оно што највише има да брине. Овакав став једног високорангираног европског званичника, уједно задуженог за проширење, тачније одлучивање о нашој судбини, не само да је дипломатски непримјерен, већ и дубоко забрињавајући за све у Црној Гори. Умањујући дејство нелегитимне, од милоште назване Подгоричке скупштине, нестајање суверене и међународно признате Црне Горе са мапе Старог континента, послата је узнемирујућа порука Брисела. Остаје питање да ли се опет заговарају идеје великодржавља и какав тачно однос Европска унија гаји према независној Црној Гори. Оно што нас је историјско искуство научило у посљедњих пар вјекова је да су државотворност и постојање Црне Горе на Балкану до сада уважавале једино царска Русија, до 1914., и САД у посљедњих двије деценије. Одувијек бранећи своју слободу од многих великодржавних и империјалних подухвата и стремљења, Црна Гора је успјела да преживи и опет се нађе у заједници пуноправних европских народа. У том смислу, овакве изјаве, ма колико биле несмотрено изречене, опасне су поруке за будућност нашег народа и државе и не смију се олако узимати. 

31. децембар 2020.

САСВИМ ЛИЧНО

ЈЕДНА ЖЕЉА ЗА СВЕ НАС

Чини се да је 2020. једна од глобално а и локално најгорих година у новијој историји, али како сујевјерје каже ,,зло увијек побјеђује на почетку“. Стога се надам и желим да нам сљедећа година буде добра

На почетку ове године мој поштански код био је 75011, година која обећава, одбрана докторске дисертације, заказани ангажмани, и онда је све почело: отказ, пандемија, блокада, обустава свих ангажмана, мешетарења на освојеном анонимном конкурсу, губитак блиских особа, и тај негативни низ на личном, професионалном, егзистенцијалном, фундаменталном нивоу се само наставио. Да може бити горе од најгорег увјерили смо се сви. 2020. године, у тренутку када се цијели свијет затворио, нама је стигла ,,слобода“. Јединствена појава у свијету, заиста. Не знам како је код других, али ми смо се ослободили свега: образа, ионако лажне емпатије, солидарности, сада идемо ка ослобађању грађана од комплетне државне имовине, директно у слободу пропасти у којој нам више ништа, осим голог живота, не може бити одузето.

рај године. Сумира се постигнуто и пропуштено. Ова година је она једна од четири у низу која је за дан дужа, преступна. Згодан придјев за ову 2020. годину, рекло би се, по много чему, а не само по дужини фебруара. У овој су се години десила два важна догађаја за дизајн. Оба у децембру. Први је годишњи сусрет стручњака, студената и педагога дизајна и сродних поља, на дизајн форуму Флуид. Његов садржај и домети ове године су такви да би могли да наведу на закључак да у Црној Гори нема ама баш никакве кризе. Но, о томе неком наредном приликом... с мераком. Други догађај је и даље у току, а сва је прилика да ће нас коштати националне авио-компаније. Нијесам од оних који ће вам солити памет о тој пословној авантури. Од некога ко је учио да „црта“ и „пјева“ био би безобразлук, који ионако цури из сваке поре main stream-а. Компанија Montenegro Airlines, преживјела или не, оставила је неизбрисив траг у црногорском дизајну, визуелној култури и, надам се, остаће орјентир за даље управљање у тзв. креативним индустријама (да опросте креативци на овој британској „позајмљеници“). Ако и нестане цјелине бренда, остаће његов жиг као заступник у чулном свијету. Упркос његовим несумњивим визуелно-естетским вриједностима, чија симболика окупља нацију ефикасније од државних симбола, нас у пољу умјетности би требало да научи да је транспарентно надметање најбољи пут до квалитета. Умјетност, то дивно неуређено поље људског стваралаштва, може да буде веома клизав терен када се дође до потребе да се у њему створи нешто

Кад већ помињем сујевјерје, код нас је оно постало легитимна религија. А, ми смо постали теократска земља, самим тим и сујевјерна. Па тако сваки четврти Црногорац вјерује да вирус корона не постоји, политичари тврде да се планине могу вјером и мислима помјерити, да демократија у почетку боли и да треба вјеровати у боље сјутра које никако да сване. Празновјерје је вјеровати да ако дајеш новац попу, сви гријеси су ти избрисани, као и да вјерник има веће право од грађанина и због тога за вјерујућег закон не важи. Док нека празновјерја могу бити занимљива и безазлена, друга могу бити опасна, чак довести и до нечије смрти (што нам је управо сурово доказала и показала преступна 2020. година). Стога је оправдано становиште да празновјерје у суштини и јесте неки облик вјеровања, тј. облик неке религије. Свјесни

опасности овакве појаве нужно је да се запитамо, коме вјеровања и обичаји произашли из празновјерја заправо иду на руку?

ophelia.com

ноги сујевјерни људи причају да преступне године не ваља ништа започињати ако желиш да ти изађе на добро. По први пут хоћу да вјерујем у ово сујевјерје, јер све што нам се дешава потврђује тезу, а такође улива и наду да се ништа што је лоше започето неће добро завршити.

Вјерујем да ћемо убудуће живот и историју дијелити прије и послије 2020. Јасно ми је да свијет који сам познавала а и људи у њему више никад неће бити исти. Ова година је по много чему слична и деведесетима а и оној која неке не занима. Циљ и сценарио се понављају, само су средства различита. Ова година има и своје добре стране, свако од нас се суочио са самим собом, као и са оним скриваним - правим лицем људи око нас. Коначно су пале маске и то је добро!

Као што видимо, људи и данас вјерују у постојање злих духова, у теорије завјере више него у оно што стварно виде. Популарно је вјеровати да се од вакцине добија аутизам – иако у највећем броју ријеч је о комбинацији генетских фактора ризика са факторима ризика из окружења, не постоји ни један научни доказ да је аутизам посљедица вакцинисања. Најчешћа теорија завјере 2020. године је да вакцином против COVID-19 Бил Гејтс жели да нас чипује, што је потпуно сулудо, посебно ако имамо на уму да у Црној Гори сваки становник има по два smart phona у просјеку. Велики проценат грађана такође вјерује да је Земља равна плоча, недавно смо на друштвеним мрежама испратили масовне виртуелне протесте чланова групе ,,равна земља“, када им је администратор странице промијенио име у ,,округла земља“. Послужићу се ријечима апостола Павла (да не би било забуне Павле је апостол који је по свијету проширио учење о Исусу) ,,Водимо борбу… против злих духовних сила“ (Ефежанима 6:12). Што ме и наводи да поменем да се и Библија бавила проблемима празновјерја и препознавања зла, у Новом завјету Библија

„ОФЕЛИЈИНА ПРИЧА“

открива једну од метода коју користе Сотона и демони, а то је да се сам Сотона претвара у анђела свјетла ( 2. Коринћанима 11:14), Сотона жели да нас лукаво наведе да му повјерујемо како нам само он може омогућити бољи живот. Звучи познато и некако модерно 2020. црногорски. Такође, по Библији, Бог осуђује тражење помоћи путем спиритуалних поступака (5. Мојсијева 18:10- 12:2 Краљевима 21:6), што се може сматрати кокетирањем с непријатељима, скла-

пањем савеза са Божијим издајницима. Чини се да је 2020. једна од глобално а и локално најгорих година у новијој историји, али како сујевјерје каже ,,зло увијек побјеђује на почетку“. Стога се надам и желим да нам сљедећа година буде добра, сада на крају 2020. мој поштански код је са 75011 прешао на 81000, а ускоро ми је и рођендан, надам се да ћу на рођенданској торти при првом покушају угасити све свјећице што је знак да ће ми се жеља испунити. А ви погађајте, ја само имам једну жељу за све нас. 

НАЈБОЉИ ПРИМЈЕРИ ЦРНОГОРСКОГ ДИЗАЈНА

ОТКУД ВАМ ЛОГО? Илити: Montenegro Airlines ће преживјети своје гашење РАДОВАН ТЕРЗИЋ

ТИЈАНА ТОДОРОВИЋ

Лого Montenegro Airlines, аутора Ђорђија Маркуша, на изложби ,,Конкурс“ Николе Латковића, Галерија Центар, Подгорица, март 2019

објективно квалитетно и конвенционално употребљиво. А такав би требало да буде сваки лого, као умјетничка слика која може да комуницира цјелину бренда – све оно материјално и нематеријално у њему. Пут до добро обликованог лога може да води искључиво преко темељног умјетничког похода. То је слијед стваралачких итерација, жонглирања између идејних (апстрактних) и физичких (чулних) атрибута будуће ознаке, коначно озбиљна визуелно-вербална играрија. Тај се процес за умјетника може претворити у бесконачне циклусе „алхемијских“ покуса, чак и пуког ликовног самозадовољавања, али се једном мора завршити. Обично dealine-ом наруџбине.

А наруџбина се у дизајну обавља непосредно код умјетника или надметањем. Иако се ради о посредној комуникацији са умјетницима, конкурс би требало да буде најбољи пут до квалитета зато што на њему учествују цијеле групе људи са обију страна конкурса - учествује група умјетника чија рјешења оцјењује група стручњака у жирију. Та мисао ме наћерала да је практично провјерим. Истраживање сам спровео на прелому 2018/19. године. У неколико мјесеци сам анкетирао четири стотине (вјероватно и више) јавних предузећа, институција, организација, компанија, општина,... са једноставним питањем Откуд вам лого? Неке од кључних артефака-

та сам прикупио захваљујући помоћи факултета, гранских удружења и појединаца којима је дизајн у „опису посла“. Прикупљену грађу сам у марту 2019. објавио под насловом „К/О/Н/К/У/Р/С“ у галерији Центар при ЦСУЦГ. На изложби се нашло баш све што је утврђено да је настало неким обликом надметања, 130+ ознака. Та неселективна изложба је као својеврсна визуелна статистика показала да дизајнерски конкурси нијесу подршка изворности и развоју црногорске визуелне културе. Уз часне изузетке, та је изложба разговјетно доказала, између осталог, дигиталну рецесију у обликовању, тј. да „компјутери“ нијесу пали на плодно тло и да се са дигитализацијом (ако хоћете и демократизацијом) дизајнерских процеса десила и дешава естетска декаденца. Част изузецима! Управо часни изузеци (на изложби тек њих 20-ак) треба да послуже за примјер како се ипак може. На првом мјесту „најчаснијих“ је конкурс из 1995. године којим је МА набавио идентитет! Компанија је ономад расписала конкурс у сарадњи са гранским удружењем (УЛУЦГ). Распис конкурса је дао јасна „правила игре“ која: довољно инспиришу на стваралачки рад; не угрожавају ауторска права учесника; износом и распоредом наградног фонда мотивишу на учешће; роком остављају довољно времена за рад; коначно, унапријед учеснике упознају о саставу жирија пред чији се суд из-

НИКОЛА ЛАТКОВИЋ лажу. На конкурсу је учествовало преко стотину учесника. Била би то корисна изложба за стручну јавност, да та архива, по мом сазнању, није „службено застарела“ и сходно томе бачена. Но, побједнички лого МА, аутора Ђорђија Маркуша, без обзира на судбину Компаније, већ се уписао у малобројне иконе црногорског графичког дизајна, а требало би и да остане звијездом водиљом у спровођењу умјетничких надметања. Ако већ пропада оно материјално (а за то свакако нијесу заслужни умјетници), можемо да сачувамо оно нематеријално које ће нам помоћи у стварању нових брендова, па и оног кровног националног. Тај се већ годинама тражи на сасвим девијантан начин, упркос наградном фонду који је у трећем распису порастао до износа троструко већег од наградног фонда споменутог конкурса из 1995. Али џаба! P.S: Управо сазнајемо из медија да је нови национални авиопревозник већ крштен енглеском хомонимном игром ријечи (2Montenegro), коме је уједно одређенa и колорна палета za брендирање флоте (црвена). Радујмо се дизајнери, ево изазова за нас (или не, ако нам демократе ускрате надметање и сами га „нацртају“). 

31. децембар 2020.

ПРВИ ЈАПАНСКИ ПИСАЦ ДОБИТНИК НАЈВЕЋЕГ ПРИЗНАЊА ЗА КЊИЖЕВНОСТ: ЈАСУНАРИ КАВАБАТА

ЖЕЂ ЗА ЗВИЈЕЗДАМА Као петнаестогодишњак, одлази у Токио, блијед као дјевојка, млад и са срцем у коме су сјенке гробова, метафизичка жеђ за звијездама, страст према трешњевом цвијећу које се отвара у Кјоту и чије латице лебде у ројевима, као лептири. Уписује се у елитну гимназију. Упознаје градски живот, јесење олује што их крију њежни потиљци младих жена. Оне претрчавају у свиленој обући по барама од немирне, црвене свјетлости. Кад увече легне, чини му се да је то тренутак апсолутне и потпуне самоће, да је Бог некуда отишао и осјећа чудну слабост, као старост облака да му лијеже на плућа. „Гушио сам се...

Међу добитницима престижне награде кружи прича о уклетом броју седам, односно о правилу да ријетко ко живи дуже од седам година пошто добије Нобелово признање. Кавабата је живио четири године пошто му је уручено ово најласкавије признање за књижевност. Његова смрт бијаше – добровољна Ноћима сам се гушио... онда сам се договорио с Богом да ме не убије, ако хоће да пишем... А ја ћу живјети колико год дуго будем могао да издржим...“ Тако је настала збирка прича „Играчица из Изуа“. Иако ће га романи учинити славним, свјетска књижевност упамтиће њежне, као ледена мјесечина, играчице, чија је љепота попут „тананог кухињског ножа, што се љеска на ивици бунара“. Од почетка стваралаштва, још на студијама књижевности у Токију, дубоко је обузет женом. Традиција Јапана прожима сваки његов рад. Медитира над нитима паучине распетим изнад љиљана. Посматра како се дијете игра лоптом крај изгорјеле куће, на тврдом тлу. Чине му се сабласним младе шаке дјевојака над ватром од опалих листова, што бијаху пурпурни, смежурани, које покрећу само ватра и мјесечеви зраци. Са другим, младим јапанским књижевницима, покреће књижевност нове сензуалности и тај нови вид стваралаштва називају литературом осјећања. Противник је беживотног, објективног, сувог приповједачког језика. Жели прозу у којој се „бјелина латица круни у јунаково срце“, опис љубавног састанка гдје нема мјеста за ријечи, нити за мисли, само за мирис камелије, гдје јунак жури у шуму да лови божански сјај свитаца, а жена, свјежа као вода, лежи у тами. „Ходамо ивицом хада загледани у цвијеће“, понавља у себи Исин хаику стих. За новогодишњих ноћи сједи увијек сам, гледајући кроз замагљене прозоре шарене светковине. Ноћу сања да хвата свице, у ноћи тамнијој од љубави.

wikimedia.org

егове очи бијаху црвене руже. Мора су спирала млаке дане у море. Пурпур сунца је жарио иако се јесен већ примицала дахом и мирисима... Вјетар је ваљао латице бијелих камелија, њежних, баршунастих, облих - лица младих дјевојака, чији су осмјеси били тихи, али је он осјећао да је испод спуштених капака пјевао хук водопада. Рођен је у Осаки, априла 1899. Његова мати је негдје записала да га је по рођењу изнијела на свјетлост и да је свуда око ње сунце хитро промицало кроз кишне капи што су се љуљале на мокром, црном грању, док не прхну у лет ка земљи. Чинило му се да није заборавио тај самотни укус млијечне росе. Остао је сироче са двије године. Као дијете, често је бивао сам и лутао по брдима. Јесење небо бијаше око олује, а у бијелим хризантемама проналазио је нешто од сјаја мајчиних очију, склопљених лептирова, умирених на том лицу спремном за селидбу далеким водама. „Драга умрла мајко, кад год видим море, кад год видим...,“ понављао је наглас хаику стихове на којима је растао. Али чули су га само ледени, дрхтави зидови храма у Нари, гдје је лутао и Башо и гдје је наилазио на хризантеме са нечим болним у мирису и узнемирене, древне слике. Имао је десетак година и лежао је у трави. Као и сваки Јапанац, често је мислио о смрти, љубави, самоћи. Онда је одлучио: или смрт, одмах, сада, утјеха одласка код родитеља... Или живот - дакле, писање. Јер је писање увијек одлука која замјењује смрт, сила довољно снажна да свјетлошћу угуши кишне и магловите дане у којима се жели само једно – одлазак... Историја ће га упамтити као првог јапанског писца који је добио Нобелову награду за књижевност, Јасунарија Кавабату, преступне, 1968. године. „Нисам се бојао живота“, рећи ће касније, „али су ме прогонила сјећања из дана одрастања, ђеда, који гласно плаче од болова, док се крици дивље патке мутно бјеласају у мом већ начетом слуху....“ Смрти баке, ђеда и сестрице, описаће у „Дневнику петнаестогодишњака“. Послије ђедове смрти, одлази у интернат и тамо проводи дуге, усамљеничке дане. У јесењим, бесконачним јутрима, слуша попјевку цврчака. Зими су воде тако ледене, да на њима нема птица, „ни галеб ту не може да задријема“. Чува мајчин увојак у кутијици од жада. Кад га узме у руке, чини му се да шапуће врело, јесење иње. ,,Понекад сам говорио Богу да је сувише бола. Али одговарао ми је Буда, једнако, мирно, да је живот патња и да све пролази...“

НЕУМОРНО ПИСАЊЕ Без обзира на очај који га повремено паралише, не престаје да пише. Послије Другог свјетског рата објавио је ,,Хиљаду ждралова“ (1949.), ,,Звуци планина“ (1953.), ,,Језеро“ (1954.), ,,Прољећни дан“ (1954.), ,,Успавана љепотица“, ,,Стари град“, као и роман ,,Љепота и туга“ (1959.). ,,Љепота и туга“ дјело је преведено на више од шездесет језика и потврдило је његову свјетску славу. Овдје су и његове теме: љубав као болест што

љи су потпуно другачији. Доген је својој пјесми о годишњим добима дао назив Урођена стварност... И чак, док је пјевао о љепоти годишњих доба, био је дубоко обузет женом…“

ХЛАДНИ СВИЈЕТ

сасвим обузима човјека, бесмртност - глас кукавице коју можемо чути, али не и досегнути, тјелесна љубав која њежна попут трешњевог цвата постаје замка и освета. Љубав је за Кавабату и деструкција и освета, обузетост која не пролази. ,,Љепота и туга“ штиво је о тамној, тананој, деструктивној љубавној вези између ожењеtokyoartbeat

САЊА ДОМАЗЕТ

НОБЕЛ ЈЕ СТИГАО ПРЕСТУПНЕ ГОДИНЕ

ног писца и шеснаестогодишње дјевојке, која наставља да прогања обоје више од двадесет година послије њиховог посљедњег сусрета и чија бескрајна горчина као да краде цвијеће живота, љепоте и смисла. Оно што почиње као поновни сусрет остарјелог Окија Тошија и повучене умјетнице Отоко Уено, постаће мрак освете и тежина љепоте што сазрела је у бол. Са шездесет девет година, Јасунари Кавабата стоји у Стокхолму, пред Нобеловим комитетом. У бесједи, каже: ,,…Трешњев цвијет, кукавица, мјесец, снијег: суочени са свим безбројним облицима природе, очи и уши испуњавају се празнином… А зар нијесу све ријечи које стигну, праве ријечи? Када пјева о цвјетовима, пјеснику нијесу на уму цвјетови, када пјева о мјесецу, не мисли на мјесец. Црвена дуга преко неба била је небо које поприма боју. Бијело сунчево свјетло је као да небо постаје бијело. Па ипак, празно небо, по својој природи, не може да сија. Оно не може да промијени боју. У таквој поезији је Буда, манифестација коначне истине“. Кавабата, у посљедњем пасусу обраћања, објашњава суштину и свог стваралаштва: ,,Ево овдје празнине, ништавила, Истока. Моја дјела такође описују као дјела празнине, али то не треба побркати са нихилизмом Запада. Духовни теме-

Међу добитницима Нобелове награде кружи прича о уклетом броју седам, односно о правилу да ријетко ко живи дуже од седам година пошто добије Нобелово признање. Јасунари Кавабата живио је четири године пошто му је уручено ово најласкавије признање за књижевност. Његова смрт бијаше – добровољна. У есеју ,,Очи у његовом посљедњем напору“ говори о Акутагави, који напомиње да му се чини како постепено губи ,,оно животињско, као жеља за животом“ и наставља: ,,Живим у свијету морбидних нерава, бистром и хладном као лед… Не знам када ћу одлучити да се убијем. Али природа ми је љепша него икада раније. Нимало не сумњам да ћете се смијати таквој супротности, јер, ето, волим природу док размишљам о самоубиству. Али природа је дивна јер стиже до мојих очију у њиховом посљедњем напору…“ Кавабата напомиње да се Акутагава убио са тридесет пет година и додаје: ,,Ма колико се неко отуђио од свијета, самоубиство није облик просвјетљења. Ма колико диван био, човјек који изврши самоубиство далеко је од свјетости….“ Али, ово изговара писац пред Нобеловим комитетом и у овим реченицама осјећа се напор да се аудиторијум увјери да писца овакве мисли не походе, иако ће послије ових ријечи бесједе успјети да поживи још свега четири године. Сам је понављао: ,,међу онима који мисле, има ли икога ко није размишљао о самоубиству?“ У априлу 1972. у Камакури, Јасунари Кавабата изабрао је добровољну смрт. Није написао никакву опроштајну поруку. Посљедњих дана посматрао је расцвале шљиве крај блатњавих потока, пјену јоргована, све зеленије врбе, ,,цвијеће које цвјета и кад Буда спава“. До краја је вјеровао да ће добро насликана грана дозвати звук вјетра, да се просвјетљење може налазити у гласу бамбуса, а зрачење срца у бресквином цвијету. Вјеровао је да је ,,истина у одбацивању ријечи“, да лежи ,,ван ријечи“. Сатима је посматрао бамбусову шикару, гдје врапци цвркућу, а сунчево свијетло поприма боје јесени, иако је прољеће. Увече му је сваки вјетар мирисао на јесењи, који њишући дјетелину продире у кости, док на зиду нестаје вечерње сунце. Ништа на свијету није волио толико као пупљење, расцват, цвјетање. А знао је једно: ако човјек жели да постане цвијет, мора престати да буде човјек. Одабрао је да му баштина буду пупољци прољећа, елеганција прошлих вјекова, усамљени плес на мјесечини, вјетар свјеж и свјетлост јасна. Желио је да умјесто његових књига, памте у прољеће трешњев цвијет, у љето кукавице, у јесен божур, а у зиму снијег, чист, хладан… И увијек сјајан, сјајан, сјајан, и сјајан мјесец, то око универзума, што сија кроз пурпу латица и простих и преступних година, ,,на земљи гдје смо тек накратко предивни“. 

Vodič kroz ﬁlm, TV i muziku • objektiv@pobjeda.me

Četvrtak, 26. decembar 2019. • broj 200.

4. i 5. Str.

Ä&#x152;etvrtak, 31. decembar 2020.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

Naredni broj izlazi 14. januara

A cappella

Srećno! P

ročitao sam nedavno kako nas nakon pandemije očekuje cunami hedonizma i raskalašnosti. Kako će da procvjetaju klubovi, festivali, sve muzičke i druge svetkovine kojima će ljudi pohrliti nakon karantina. I kad malo bolje razmislim, nije to nelogično. Novi poredak kada je u pitaju noćni život planete... Tome se svakako raduju muzičari sa svih meridijana, ali ima da se pričeka još malo do tada. Vakcine polako dolaze, imunizacija kreće. Optimizam je na nivou, a u jeku novogodišnjih i božićnih praznika sve nekako izgleda ljepše i obećavajuće.

Piše: Vladimir MARAŠ

*** I do sada smo bili na margini svjetskih zbivanja, toga smo svjesni i to nije problem. Čak će i vakcine da nam prikasne, jer rekoše, kako im se nadamo do kraja marta. Kaskamo. Na primjer, nakon skoro deceniju, dobili smo Muzički centar. Još nemamo jasnu viziju kako će da funkcioniše taj sistem. Ne bi trebalo napominjati da se očekuje da bude upravo ono što mu ime sugeriše – (epi) centar muzičke kulture Crne Gore. Prema mom skromnom mišljenju, osim Simfonijskog orkestra, trebalo bi naći mjesta, da ne kažem trebalo bi naći sredstva u budžetu, da se pod tom kapom osnuju i veliki narodni orkestar, kao i jedan Big bend, koji bi na najbolji mogući način krenuli od nule – uspostavljajući novi, nedostajući sistem vrijednosti koji je prethodnih godina, ponajviše zaslugama političke elite i medija, bio prepušten Pink kulturi i razarajućem uticaju najnižih muzičkih (ne)ukusa. Zbog tih uticaja sada imamo porast socijalnog ponašanja koje se u mnogome kosi sa konceptom demokratske, sekularne i moderne evropske države. Kao da vidimo samo posljedice, a nikako da se suočimo s uzrocima. Ne zaboravimo, ako nemate razvijenu kulturu sopstvenog prostora u kome živite, uzalud vam i demokratija i fer izbori. Onda se samo srlja i juri sopstveni rep. A epilog takvog činjenja znamo. Zaludna rabota. Godina kovid krize samo je ustoličila ove probleme. Svakodnevne politikantske aktivnosti i dalje nam skreću pažnju sa suštinski važnih stvari. Crnogorsko društvo je nesređeno, fali mu minimum znanja na svim

kraja ove kolumne ne mogu ih čak ni zagrebati. Ali činjenica je da se sve vrti oko istog – mali brojevi važe u Crnoj Gori. S toga, potrebno je da država bude promotor svake kreativnosti koja može postaviti Crnu Goru na mapu svjetske autentične baštine. To ne može da se dogodi ni preko noći, ni za godinu ili pet, ali svakako, što prije zaustavimo propadanje, prije ćemo doći u situaciju da napravimo prvi korak. Kada se on napravi, svaki naredni će biti lakši. Za početak, dobro bi bilo poraditi na vraćanju samopouzdanja, pojedinačnog i kolektivnog, u svim sferama.

***

Neka sve loše što se dogodilo u 2020. ostane za nama. Narednih nekoliko mjeseci, do povratka u normalno stanje, iskoristimo da pripremimo funkcionalne strategije. Dosta je bilo promašenih investicija, propalih projekata, bačenih miliona i pokradenog keša. Neka makar to prestane, pa smo na dobrom putu poljima, minimum vizije, ali i minimum odgovornosti ljudi koji je vode u svim sferama, pa stoga čudi kako niko u ovoj zemlji nema razvoj kulturne politike kao prioritet. Živimo u džungli u kojoj nema jasno definisanih pravila, u kojoj postaje jasno da je sistem jačeg važniji od sistema jednakosti. Godinu koju ostavljamo iza nas nećemo pamtiti po velikom broju muzičkih djela koja su stvorena u našoj zemlji. Nažalost, ni u godinama prije pandemije nijesmo se proslavljali kreativnošću. Razloga je mnogo, i do

Naredne godine nadamo se i uspješnoj turističkoj sezoni, vjerujemo u povratak muzičkih festivala, koncerata, filma i pozorišta, izložbi, nadamo se vraćanju normalnom životu, iako pod tim podrazumijevamo samo izlazak iz karantina. To će se, prije ili kasnije, svakako dogoditi. Ali ovakva vremena u kojima zastane cijeli svijet, uvijek su dobra prilika za male i prosperitetne zemlje, da ubrzano sustignu civilizaciju i upravo zbog malih brojeva (koji u ovoj situaciji postaju naša prednost) naprave sopstvenu reorganizaciju i spremnije dočekaju povratak u normalnost. Neka ova godina i sve loše što se dogodilo u njoj ostanu za nama. Narednih nekoliko mjeseci, do povratka u normalno stanje, iskoristimo da pripremimo funkcionalne strategije kojima ćemo subvencionirati kulturu, jer ne treba objašnjavati zašto je to višestruko isplativo. Dosta je bilo promašenih investicija, propalih projekata, bačenih miliona i pokradenog keša, neka makar to prestane, pa smo na dobrom putu. Istovremeno, svi mi koji smo zainteresovani za sferu kulture, treba da prionemo na posao i „napadnemo“ resor kulture kvalitetnim sadržajima, kako bismo u godinama pred nama tjerali odgovorne da budžete uvećavaju. I da shvate da je kultura dugoročno profitabilna privredna grana. U suprotnom, a ta iskustva već imamo, kultura će biti na respiratoru, sa veoma malim šansama za preživljavanje. A kultura u komi znači da je i država u komi. Na nama je da učinimo sve da se to ne dogodi. Srećno!

Četvrtak, 31. decembar 2020.

U FOKUSU „Sve dok ona žena u Kraljevskom muzeju U naslikanoj tišini i usredsređenosti Iz dana u dan sipa Mlijeko iz bokala u činiju Svijet ne zaslužuje Smak svijeta“ Postoji nešto beskrajno utješno u ovim stihovima Vislave Šimborske. U njenoj odi remek djelu „Mljekarica“; u njenom nježnom ljubavnom pismu Vermeru; u tako jednostavnim a prodornim riječima koje slave ljepotu ne uprkos – nego baš zbog ružnoće postojanja. U pjesmi „Vermer“ gotovo da treperi molba da pomilujete čitavo čovječanstvo i da svim zločincima oprostite svaki gol koji su, na kraju krajeva, dali sami sebi. Opet, pitanje je da li čak i riječi jedne Šimborske imaju snage da vas ubijede da je jedna ovako teška, nepravedna, nerazumna godina kao što je 2020. – zaslužila pomilovanje.

Brideći ožiljci

ILUSTRACIJA: Dobrosav Bob Živković

Kako tražiti milost za godinu u kojoj su milioni ostali gladni; u kojem su bolesni i ranjivi postali još ranjiviji; u kojem su zaštićeni, čini se, najbolje prošli? Kako odbraniti doba u kojem je najveći odraz ljubavi bilo držanje daleko od onih koje volite, a najveći odraz razuma i ljudskosti – ne udaviti one koji ih ugrožavaju? I kako, zaboga, kako citirati Šimborsku, kako pričati o nadi onima koji su najviše gubili u ovoj godini? Ako je išta pokazala i dokazala 2020, to je da se bitne stvari ne mjere riječima, nego djelima. Zbog toga sa onima koje je minula godina najviše zaboljela, valja ćutati. Pustiti rane da zarastu i zabride u ožiljke, a dok se to dešava pokazati zbog čega ovaj prokleti svijet ipak ne zaslužuje smak svijeta. I prije 2020, uvijek smo u prvi plan stavljali djela

Prethodnih 366 dana pam Veliku umjetnost bilo je teže spaziti i propustiti kroz filtere užasnih vijesti svakodnevice. No, ma koliko na prvi pogled izgledala teško i oskudno, u 2020. godini ipak je bilo velikih djela

autora koji kušaju, preispituju, grizu za džigerice, traže da budemo bolja, saosjećajnija ljudska bića. Pandemija nam jeste otežala taj posao, ali nije ga obesmislila. Važne naslove bilo je teže spaziti i propustiti kroz filtere užasnih svakodnevnih vijesti. Tek

Besudna

smo 2019. vidjeli leđa, a već je počelo sa grozomornim slikama požara u Australiji, poplava, erupcija vulkana, zemljotresa... Kada se nastavilo se vijestima o tragičnoj smrti Kobija Brajanta i njegove kćerke Điane, već tada ništa nije imalo smisla - a pandemija još zvanično nije ni proglašena. Ono što se, recimo, dogodilo Zagrebu, istovremeni potres i pandemija, ravno je naivnom zapletu SF filma na koji biste tako lagano prevrnuli očima. Nije ni čudo što je čak i Čarli Bruker, kreator distopije „Black Mirror“, nazvao 2020. nečim što ni on nije mogao osmisliti. Nijesmo znali da ćemo gledati ovu nezamislivu „Black Mirror“ epizodu uživo, bespomoćni i zatvoreni u sopstvenim kućama, niti da ćemo do kraja decembra izgubiti mnoge, i smrtne i besmrtne,

svakodnevno obećavajući sebi i jedni drugima: „I ovo će proći...“ Sad kad je postalo izvjesno da ovo ipak još (dugo) neće proći, možda bismo mogli da razmislimo o drugoj vrsti – ne obećanja, nego djelovanja. U susret svemu što nas čeka u 2021. da razmišljamo „I ovo će proći“, ali da djelujemo kao da će trajati zauvijek. Možda tako, ako zamislimo sebe zanavijek zaglavljene u ovom paklu, možemo da se otrgnemo bijesu, letargiji, čekanju... I učinimo sopstvene i živote drugih smislenijim i ljepšim.

Suština pandemije Ako nam je iko dao ključ za dešifrovanje Šimborske i pobjedu nad ovim „smakom svijeta“, onda su to učinili najprodorniji ovogodišnji autori. Pogledajte samo kako je Tomas Vinterberg, uprkos smrti devetanestogodišnje kćerke, na zgarištu najveće tragedije sopstvenog života – ipak snimio remek djelo „Druk“. Ili ono što je uradio Paolo Sorentino... Prvo prije početka pandemije serijom „The New Pope“, a onda i tokom karantina, u svom domu u Rimu, kratkim filmom „Voyage Au Bout De La Nuit“.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

mtiće se kao doba kad se nije moglo iz sopstvene kože

a godina Znate vrlo dobro, ako ste gledali perfektni nastavak priče o Papi Piju Trinaestom (Džud Lo) da je ovaj nevjerovatni čovjek dao najbolji i najsuštastveniji komentar i o predstojećem očaju u koji će pasti planeta, i o terorizmu u Francuskoj, pa i o suštini litija i sahrani mitropolita Amfilohija u Crnoj Gori. No, Sorentinu nije bilo dovoljno, nego je tokom izolacije, u samo sedam minuta ulovio svu suštinu pandemijske godine... I ostajući vjeran sopstvenom potpisu, kao da je radio film u normalnim uslovima, pokazao da je karantin samo stanje duha.

Jedini dom Dok smo čekali da bioskopi ožive i da nam Nolan isporuči famozni „Tenet“, pravi režiserski masterklas održao je neko drugi, i to na striming servisu. Džaba Kristoferu svi vremenski džepovi ovog svijeta... Dejvid Finčer i Netfliks su ti sa kojima se aposlutno mogu povezati stihovi Šimborske. Iako filmski svijet u „Manku“ i Finčerovom odstupanju od prepoznatljivog potpisa, nije vidio najveći dokaz da je ovaj tip jedan od najvećih majstora svog zanata. No, ono što filmski svijet jeste vidio u „Manku“ jeste to da film neće umrijeti zbog pandemije - i da striming servisi nijesu neprijatelji. Naprotiv. Ako mogu da nam daju jednu „Romu“ (Alfonso Kuaron, 2018), „Manka“ ili Kaufmanov „I’m Thinking of Ending Things“ (još jedan izuzetan film 2020.), oni ne samo što nijesu ubice, nego su spasitelji. I

posljednja utočišta autora u bijegu od kukavičluka filmskih studija koji nikad ne bi stali iza ovakvih projekata. Još jedan stari znalac od kojeg smo dobili izuzetnu filmsku lekciju bio je ser Dejvid Atenborou. Sa planetom u karantinu i prirodom koja se obnavlja u odsustvu čovjeka, „A Life on Our Planet“ doživio je i filmski produžetak u stvarnom životu. Valja imati na umu ovaj film. Ipak smo baš 2020. postavili neslavni rekord: stvari koje je čovjek proizveo i nagomilao prevazišle su težinu svih živih bića. Ako vam to nešto ne govori o opasnosti u kojoj je Zemlja, naš jedini dom, onda nema tog Atenboroua koji može da nas spasi... Opet, da u ovom crnilu dobijemo avione za bijeg, pobrinuli su se specijalci za komediju. Osjećajući da je Amerika na ivici pucanja uoči predsjedničkih izbora, Saša Baron Koen otišao je toliko daleko, da je svog Borata pretvorio u jednog od najjačih feminista planete!

Avioni za bijeg Dužni nam nijesu ostali ni autori filma „Palm Springs“ isporučujući neočekivano svježu romantičnu komediju. I oni i Koen zaslužili su naklon baš zbog toga što su demonstrirali inovativnost i sposobnost transformacije u godini mrmota, u doba kad je malo kome bilo do rada na sebi i pronalaženju ljepote o kojoj piše Šimborska. I na malim ekranima vrtjele su se fenomenalne priče koje su nas gurale u naručje jedne drugima

i vraćali onoj ljepoti o kojoj govori Šimborska. Uz Sorentina, fenomenalan oproštaj priredio je „BoJack Horseman“; veliki kambek napravio je „Better Call Saul“; „The Queen’s Gambit“ dodala je izuzetan portret kompleksne žene televizijskoj umjetnosti; mimerski bizarluci poput „Tiger King“ ipak učinili važne stvari za prava životinja... A „Mrs America“ rekla mnogo ne samo o istoriji emancipacije, nego i o sramnom zakonu o zabrani abortusa u Poljskoj, američkim izborima, Bajdenu i Trampu.

Zalog nade Muzika minule godine – priča je za sebe. Ne samo zbog vitalnih albuma veterana poput Dilana ili angažovanih autora poput Run the Jewels koji su dekonstruisali i taj sudar Bajden-Tramp i „Ne mogu da dišem“ Džordža Flojda - već i zbog muzičara koji su iskoristili izolaciju da nam daju neke od najljepših pandemijskih koncerata. Od Bočelijeve muzičke molitve u milanskoj katedrali Duomo, do Posta Melouna u Kobejnovoj haljini, ogoljenog i bliskog sa čitavim svijetom... Iz rubrike „bilo je i lijepih stvari u 2020.“ izdvajamo: saznali smo da se beba Joda zove Grogu, a njegov zaštitnik Mando, otkrivajući lice i idući protiv filozofije Mandalorijana, ispisao je posebno poglavlje o ljubavi i empatiji - i zaslužio titulu „otac godine“. Ne manje lijepo i bitno: Goran Bogdan nominovan je za evropskog oskara, a „Parasite“ Bon Džun-Hoa trijumfovao je na američkim smještajući ne samo kinematografiju Južne Koreje, već i sve „titlovane“ naslove u fokus engleski orijentisane filmske planete. Te dvije stvari trebalo bi pamtiti kao najljepši zalog nade da autori iz Evrope i sa ovih prostora, imaju šansu da budu viđeniji u budućnosti. U 2020. jesmo debelo osjetili sopstvenu smrtnost gubeći besmrtne. Ali, svi ti silni odlasci približili su nas,

nikad usamljenije, jedne drugima. Baš kao Šimborsku ljepoti Vermerovog platna. Da zajedno osjetimo prazninu koju su ostavili: Maradona, Koneri, Morikone, Kim Ki Duk, Kirk Daglas, Teri Džouns, Čedvik Bozeman... Pa Maks fon Sidou, Rut Bejder Ginsberg, Piter Grin, Edi van Hejlen... Džon le Kare, Branimir Šćepanović, Mustafa Nadarević, Džej...

Stisnuta kočnica Gubićemo i u 2021, i u svakoj narednoj godini. Nekad toliko jako, da ćemo možda i pomisliti kako ona 2020. ipak zaslužuje pomilovanje. Samo ako prihvatimo da je to neminovno, budućnost može da teče kao voda. I samo ako naučimo da je praštanje ovom vremenu i ljudima bitno zarad nas samih, da bismo zdraviji i zreliji nastavili dalje – moći ćemo i da idemo dalje. Zato vam u ovoj novoj godini želimo samo da osjetite kad bi trebalo nagaziti kočnicu, usporiti, ne osuditi, probati razumijeti i tog „antimaskera“, i „kovidiota“, i tog manijakalnog, postapkoliptičnog gomilača toalet papira, i teoretičara svih zavjera svijeta... Gordost neće učiniti svijet boljim. Potreba „pametnih“ da „glupe“ ponize i postave „gdje im je i mjesto“ samo dubi jaz među ljudima. Da svijet možemo učiniti boljim samo djelima dokazali su nam to, ponovo, najbolji ovogodišnji autori. Ali, ako ništa drugo, tu lekciju smo, poslije tri decenije jednog te istog u Crnoj Gori, isporučili sami sebi, baš ove besudne godine. Što će od promjene biti, opet, zavisi samo od nas. Kad bismo toga bili svjesniji, valjda bismo mogli izaći podignute glave i iz mnogo besudnijih godina. Valjda bismo tako manje mislili o smaku svijeta, a mnogo više o svijetu samom. I valjda bi nam tako oni stihovi Šimborske ponovo postali bliski, zar ne?

Marija IVANOVIĆ-NIKIČEVIĆ Naslovnica: Marko NIKIČEVIĆ

Četvrtak, 31. decembar 2020.

Dogodine

Piše:

Rajko GRLIĆ

ve godine predavao sam američkim studentima preko interneta. Univerziteti su na koljenima, studenti raštrkani, profesori se prilagođavaju. Kada uživo, licem u lice, držim masterklas, sve je drugačije.

Kopolin uzor Moj prijatelj Džon Batler ima više od 80 godina i čitavog života bio je filmski tonac. Čuvena „Nagra“ po njemu je imenovala jedan profesionalni magnetofon i vjerujem, mada nemam za to nikakvog materijalnog dokaza, da je upravo on Frensisu Fordu Kopoli bio uzor za glavnog lika u filmu „Prisluškivanje“. Taj visoki, krupni crnac, koji već 30 godina predaje ton na filmu, na samom početku prve klase otvori vrata mojeg studija i vikne: „Zašto ste došli slušati tog čovjeka? Čemu vas on može naučiti? Pa on je Hrvat koji radi pornografske filmove.“ Na to ja viknem; „Tko je taj crnac? Kažite mu da odmah izađe ili ću zvati policiju“. Kada danas u Americi na univerzitetu kažete „black man“ i uz to dodate riječ „police“, to ne zvuči nimalo dobro. Dapače, zvuči opasno. Zato taj dijalog toliko i zbuni studente. No, mi ga nastavimo u sve žešćem tonu sve dok ne shvate da se zezamo i dok im se u očima ne pojavi osmijeh. Taj naš kabaretski igrokaz, koji s varijacijama ponavljamo već decenijima, to veselo razbijanje leda, jasno mi kazuje da mali ekran s puno sličica, jednostavno ne može zamijeniti žive ljude u stvarnom prostoru. Jednako tako kao što televizijski ekran, ili još gore kompjuterski, ne može zamijeniti veliki kino ekran. Evo kako je ta priča za mene počela. Godina je 1991, u Tokiju sam s „Čarugom“ na jednom od tada najvećih filmskih festivala. „Sony“

Margarin nije maslac kao što televizijski ekran nije kino ekran. Možda bi to trebalo napomenuti Warner Brosu koji je odlučio da će 2021. filmove istovremeno distribuirati na malom i velikom ekranu

NIN/Vesna Lalić

STAV

poziva desetak režisera, među kojima su i Vim Venders i Piter Grinavej, na prezentaciju njihovog novog čuda.

Sony projekcija Ulazimo u kino dvoranu bez stolica. Projekciona kabina prekrivena je crnom tkaninom na kojoj su samo dva mala proreza. Počinje film. Neki prelijepi snimci prirode. Ništa ne shvaćamo. Stojimo, gledamo i primjećujemo da se film naizmjenično prikazuje malo s jednog malo s drugog projektora. Kako ne možemo vidjeti projekcionu kabinu, ne znamo koja je razlika među njima, niti shvatiti zašto to rade. Projekcija se prekida i ulazi sredovječni gospodin koji, onako japanski pristojno, tumači da je ovo prva projekcija u kojoj upotrebljavaju veliki, za kina rađeni digitalni projektor. Zvali su nas da vidimo i da im kažemo da li prema našem mišljenju, a mi bi trebalo da imamo iskusno oko, postoji razlika između projekcije sa 35mmskog i digitalnog projektora. Gospodin izlazi i film kreće ispočetka.

Uz najbolju volju nitko od nas ne vidi razliku. Prilazimo platnu, neki ga čak dodiruju, ali na kraju odustajemo. Slike s oba projektora manje-više su jednako oštre, imaju istu gamu. Na kraju gospodin ponovo ulazi i objašnjava da „Sony“ radi na usavršavanju digitalnih projektora koji će u svim kinima svijeta zamijeniti filmske. Tako će nestati željezne kutije u kojima se transportiraju skupe filmske kopije. A jedna kopija može izdržati, a da još uvijek pristojno izgleda, ne mnogo

više od stotinjak projekcija. Transport i izrada kopija ogroman su trošak svake distribucije. Uskoro počinje izgradnja nekoliko distribucijskih centara iz kojih će se u kina odašiljati film putem signala. Kina treba samo da naruče film, prime signal i upale projektor. Svim projekcionim kabinama u multipleksima upravljati će jedna osoba. Po njima to će dogoditi za pet do sedam godina. Multipleksi koji se sada grade računaju na taj sistem distribucije. Narednih desetak godina

povremeno sam nailazio na opise problema s kojima se susreću ti novi distribucioni centri u probnom radu. Jednostavno ne nalaze način da zaštite signal koji šalju. Pirati ga lako skidaju, deblokiraju i kradu najnovije filmove. Velika studija ne žele riskirati.

Plastična slika Tako je došla 2004. Filmski 35-mm projektori u američkim multipleksima zamijenjeni su tijekom nekoliko ljetnih mjeseci. Kažu da je gotovo 3.000 filmskih zami-

Četvrtak, 31. decembar 2020.

e u punom kinu Rajko Grlić

sam tužan jer sam shvatio da s ovim zauvijek nestaju kina u kojima sam odrastao. „Mosor“ u Ulici socijalističke revolucije u Zagrebu, kino u kome sam gledao prve filmove, s ovim više nije imalo ništa zajedničko.

Prevareni Kodak

jenjeno digitalnim. Stari su prodati Kini, a novi su obasjali velike ekrane besprijekornom slikom. Strašno sam se veselio toj slici. Otišao sam u lokalni mutipleks, sjeo u prvi red i počeo gledati to čudo. Prvi utisak je bio fantastičan. Slika je bila krajnje oštra, nije imala nikakvih ogrebotina koje krase i najbolje kopije, nije disala tj. izlazila i ulazila u oštrinu. Bila je mnogo bolja od one pradigitalne koju sam onda vidio u Tokiju. U mutipleks sam otišao i

sutra. Tri dana zaredom buljio sam u tu impresivnu sliku i polagano sam se počeo osjećati nelagodno. Nešto me mučilo a da to nisam mogao sebi objasniti. To sam uspio tek četvrtog dana. Slika je bila perfektna, savršena. Digitalizirana. I kao takva imala je jednu ogromnu manu: izgledala je kao divovski televizijski ekran. Ubila je filmu teksturu, jedno od njegovih najjačih oružja u stvaranju iluzije. Sve skupa je djelovalo nekako plastično, artificijelno. Bio

S veseljem sam nekoliko mjeseci kasnije pročitao ovu vijest: „New Beverly Cinema također je poznato kao jedno od najstarijih kina u regiji koje prikazuje stare klasike usporedo s novim naslovima (‘revival house’). To je jedan od razloga zašto ovo kino posjeduje kultan status kod losanđeleskih filmoljubaca i filmaša (uključujući i Tarantina). Od listopada ove godine Tarantino ne samo da je vlasnik, već i centralna osoba iza mjesečnog programa ovog kina. Jedna od prvih odluka koju je donio kao glavna osoba u New Beverly Cinema je da ovo kino neće prikazivati filmove u DCP (Digital Cinema Package) formatu, već će se specijalizirati isključivo za projekcije sa ‘zastarjelih’ filmskih kopija.“ Ali vrijeme prolazi, a čovjek je krajnje adaptabilno biće. Tako sam se i ja navikao na tu perfektnu, umivenu sliku. Tješio sam se rečenicom; veliki ekran, ma kakav bio, ipak je veliki ekran. Na kraju sam otišao i korak dalje; nakon 50 godina provedenih u intimnoj vezi s „Kodakom“ prevario sam ga na zadnjem filmu „Ustavu Republike Hrvatske“ s digitalnom kamerom. Vraćam se tamo gdje sam i počeo. Korona nam je svašta učinila, promijenila i nas i način na koji živimo. No i to joj nije bilo dovoljno već nas je takoreći otjerala i iz kina. Kina su još tu i tamo otvo-

rena, ali ih je sveopći strah dobrano ispraznio. Oni koji se ne boje, vjeruju da virus ne postoji i da je zemlja ravna ploha, i onako ne odlaze u kina. Mi plašljivi kakvi već jesmo prešutno smo pristali da ono što je rađeno za veliki ekran sada gledamo na malom, bez kino sale i ljudi oko nas. Bez žamora i bučnog smijeha, bez kolektivnog uzdaha od straha i sveopćih suza koje čuješ ne samo ušima već i naježenom kožom. Uskratila je filmu i njegovom svetom trojstvu; autorekran-publika, tu presudnu treću dimenziju - gledaoce u kino sali.

Sredstvo zamjene Kao nekome tko ponekad radi filmove, i to one za kina, znam koliko mi je, i ne samo meni već i čitavoj ekipi, važan svaki detalj u kadru, i u prvom i u drugom i u trećem planu. Koliko je glumcima, onim pravim, važno da u mikro glumi bez velikih gesta i grimasa mogu igrati s gotovo jedva vidljivim naznakama. Nemogućnost da se na malom ekranu sve to vidi, to što je često presudno za film, uz sve ostalo je i razlog što film na malom ekranu djeluje sporije nego na velikom gdje su i oči i uši mnogo „zaposlenije“. Da pojednostavim: film na televizijskom ili još gore kompjuterskom ekranu, samo je zamjena za pravi film, informacija o filmu ali ne i film. A to se zove: surogat. U rječnicima možemo naći definiciju: „surogat – (lat. surrogatum) zamjenik; zamjena, sredstvo zamjene; roba koja zamjenjuje neku drugu robu, ali joj nije jednaka po vrijednosti i kakvoće, npr. margarin umjesto maslaca; pren. krivotvorina, falsificirani proizvod.“ Tako je: margarin nije

maslac kao što televizijski ekran nije kino ekran. Možda bi to trebalo napomenuti Warner Brosu koji je odlučio da će 2021. filmove istovremeno distribuirati na malom i velikom ekranu. Moram priznati da me ta vijest dosta pogodila. Djeluje mi kao neka zloduha najava kraja jedne divne priče.

Prirodno okruženje Svjestan sam da ovo zvuči kao zanovijetanje starca koga je pregazilo vrijeme. Koji ne shvaća da se stvari mijenjaju, da su se nosači slike i zvuka tako razmnožili da se filmovi mogu gledati gdje i kada se hoće. Da je generacijama koje dolaze važnija informacija o filmu nego film - i da im je potpuno svejedno gdje i na koji način će pokupiti tu informaciju. Sve je to točno. Taj prirodni protok stvari niti mogu niti pokušavam zaustaviti. Ovo ispisujem samo zato jer me je strah da ćemo, ako ovo stanje potraje, polagano zaboraviti na kina, naviknuti se na mali ekran kao što se bez pobune navikavamo na sve što nam napredak tehnologije uskraćuje. Zato na kraju samo želim iskazati nadu da će ova neman od virusa u neko razumno vrijeme biti stavljena pod kontrolu i da će na velikom platnu zaigrati čak i mali filmovi. Vjerujete mi, to vrijedi pričekati i vratiti se tamo gdje su i film i gledaoci kao kod kuće, u njihov prirodni okoliš, u kino. Židovi su stoljećima jedan drugome pri rastancima govorili rečenicu punu nade: „Dogodine u Jeruzalemu!“. Mi ćemo se rastati s jednakom dozom nade u bolje sutra uz rečenicu: „Dogodine u punom kinu“.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

DOMAĆICA

ve godine najznačajniji televizijski likovi iz našeg dvorišta nijesu bili junaci nijedne serije ili filma, nego ljudi koje poznajemo. Nastavnici i profesori osnovnih i srednjih škola, mnogi bez ikakvog prethodnog medijskog iskustva, istupili su na prvu liniju televizijskog fronta. I u okviru programa „Uči doma“ dali sve od sebe da pomognu djeci da koliko-toliko savladaju gradivo koje ih je čekalo u školskim klupama. Nema tog čuda tehnologi-

priča „Unutrašnje dvorište“ Gorana Petrovića) – već i radi intimne fotografije, montaže, cjelokupnog antitalking-heads pristupa toliko puta viđenoj temi. Sve u vezi sa djelom crnogorskog režisera i srpske režiserke usmjereno je na to da pokaže da su njihovi subjekti – postali objekti u sopstvenim životima. Da smisao njihovog postojanja nije omeđen zidovima Okružnog zatvora u Beogradu – nego ciglama u njima samima. Tim silnim

i vrlo opravdanim „blokovima“ straha od slobode i tog famoznog dana kada će zauvijek napustiti fizičke zidine. Jer, znaju oni vrlo dobro, mnogo bolje od „blizanaca satkanih od jave“ s druge strane zida, da onaj koji izađe van ne počinje od nule, nego od dubokog minusa. No, „Blizanci“ možda i ne bi bili tako plemenit film, da Šabotić i Vahrušev nijesu imali jednu drugu namjeru... Da nam pokažu da su tog istog dana kada su osu-

Kadar iz dokumentarca Šabotića i Vahrušev

đenici Okružnog zatvora otišli da odsluže sopstvene kazne – i njihove porodice postale osuđenici. I Okružnog zatvora u Beogradu; i robije svojih očeva, sinova, muževa; ali i sopstvenih strahova. Sve to i mnogo više uspjeli su Šabotić i Vahrušev. I zbog

toga bi im samo trebalo poželjeti još filmova u godinama koje dolaze. I u kojima ćemo, nadajmo se, kad ovaj pakao od korone prođe, svi uglas pjevati DST pjesmu s kojom su „Blizanci“ odjavljeni: „Ruke moje navikle na žicu / danas prvi put dohvatiće nebo“... M. I.-N.

Uči doma

je koje može da zamijeni „magareće godine“ u učionici, kabinetu, dvorištu škole... Ali, sa pandemijom obrazovanje je moralo da bude preseljeno na digitalne platforme. Taj proces izveden je enormnom brzinom i uz predanost koje je za svako poštovanje. Podatak da je u prvom krugu programa za samo sedam dana snimljeno

približno 1.700 predavanja iz 17 nastavnih predmeta dovoljno govori o posvećenosti svih koji su bili uključeni u proces koji bi bio stresan i bez korone. Baš zbog toga su svi profesori i nastavnici, koji su mjesecima držali lekcije na Javnom servisu pod paljbom svakojakih komentara, za nas najznačajniji junaci minule televizijske godine. I sve što im može-

Na snimanju programa „Uči doma“

mo poželjeti u Novoj jeste da ostanu tako posvećeni i da se ne obaziru na „lovce

na greške“. Lako je iz fotelje tuđe lapsuse mlatiti...

M. I.-N.

Ulicom Slobode

ljučna pjesma Crne Gore ovog vremena je ona u koju je stao žaropek predvečerja jedne Podgorice ispod sača. U „Zapadnom balkonu“, Nikola Tomić i bend Mikrokozma slute žegu za naredni dan. I ubjeđuju nas šmekerski nešto što smo tako dobro naučili ove godine. Da se haljine od svečanog hoda vijore ljepše od svih zastava. Nažalost, album „Ulica Slobode“, proljećna poslastica dugo pripremana a servirana na početku lutanja svih

nas gluvim korona lavirintom, ostala je ispod radara publike. Samo je pjesma „Jabirač“, za koju je snimljen efektan spot (za primjer gotovo svim domaćim autorima što se kite alternativnim ruhom!) - bila na vidjelu javnosti na pravi način. Od jedne devize „vrći kola, back to Zabjelo“ do „mora bolje, s ove tačke nema gore“, Mikrokozma uči kako o akutnoj ljubomori i izgubljenoj slobodi... I sve to ima mnogo veze sa onim što nam se, svima, dešavalo ove

godine. A „Ulica Slobode“ pisana je i snimljena prije korone i svih kampanja, protesta, izolacija, mjera i spiskova. Zato je „Ulica Slobode“, najbolji album stvaran u Crnoj Gori posljednjih godina, važan - jer govori o životu s bremenom samoće modernog čovjeka i potrebi za traganjem sebi sličnih. O ostvarenju jedne senzitivne duše u ovom vremenu. Što je korona realnost samo izoštrila i dodatno obojala. S. S.

Mikrokozma

MUZIKA

Blizanci satkani od sna FILM

pobjeda.me

godini koja je uzdrmala temelj čitave filmske industrije – Sead Šabotić i Lea Vahrušev mogu da budu ponosni. Nije samo stvar u tome što su, u korona-uslovima, uspjeli da izguraju premijeru „Blizanaca satkanih od sna“ na značajnom festivalu kao što je Beldocs, gdje je njihov film nagrađen za najbolju montažu (Mina Petrović)... Već su i kroz vrlo intimnu dokumentarnu priču o osuđenicima koji izdržavaju kazne u Okružnom zatvoru u Beogradu – snimili i jednu vrlo ubjedljivu (igranu) priču o težini lanaca slobode. „Blizanci“ su atipičan film o zatvorima i zatvoreništvu, ne samo zbog poetskog naslova (inspirisan zbirkom

Dragan Mijatović

Projekti koji su obilježili naše dvorište

Omot najbolje crnogorske ploče 2020.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

CELULOID

ijedna godina ne može da prođe bez hit filmova najavljivanih na sva zvona koji, na koncu, isporuče jedno veliko ništa. Ili – još gore, trećerazredni rad velikog majstora. Opet, sa pandemijom koja nas je odvojila od bioskopa i osudila na strimovanje sa kauča, takvi promašaji nikada nijesu padali teže. Takvih je bilo mnogo, čak i previše u 2020. godini. Izdvajamo deset koji su nam pokidali najviše ganglija i majstorski ubili volju za životom.

Artemis Fowl

Kad biste sudili knjigama iz serijala „Artemis Fowl“ prema istoimenom filmu, zaključili biste da su i pisac Oin Kolfer, i njegova rodna Irska – totalno operisani od magije. Umjesto fantazije za pamćenje, Kenet Brana isporučio je adaptaciju koja je zbrčkana, siromašna, nespojiva sa originalom... Kao akciona figurica sa AliExpress-a.

Capone

U atipičnom, ali vrlo tankom filmu „Capone“ od posrnuća čuvenog Alfonsa mnogo je veći, glasniji i epskiji pad Džoša Tranka. Film koji je režirao, napisao i montirao toliki je brlog, da se čak i jedan Tom Hardi umalo udavio u njemu.

Birds of Prey

Iako nas i dalje uvjeravaju u suprotno, „Birds of Prey“ u režiji Kati Jan ne samo što nije film koji slavi žene, već spada u red onih najgo-

pinterest.com

medium.com

Hitovi koji su nas razočarali

electricghost.co.uk

„Capone“

„Tenet“

„Birds of Prey“

„Artemis Fowl“

Specijalci za kidanje ganglija Kenet Brana i Ron Hauard isporučili su najgore adaptacije godine, a Tom Hardi i Margo Robi poklopljeni su anemičnim režiserskim odlukama rih girl power fantazmi: onih koji toliko poprostačuju muške likove, da počinju da liče na zagovornike femi-nacizma. Margo Robi i kultna Harli Kvin zaslužile su mnogo više od ovog „inovativnog“ femivještičarenja.

Unhinged

Poslije trilera „Unhinged“ sa Raselom Krouom, da je režiser Derik Borte uradio dobar posao, danima ne biste smjeli da upalite automobil. Nažalost, jedini strah koji možete imati nakon ovog lančanog sudara generične režije, pretrčanog scenarija i pogrešnog kastinga (mimo Kroua) - jeste da nakon njega pogledate nešto drugo.

Hillbilly Elegy

Sladunjavi i zaboravljivi oskarovski mamci djeluju kao ozbiljna remek djela spram drame „Hillbilly Elegy“. Oskarovac Ron Hauard uspio je gotovo nemoguće: da učini fanta-

stične Ejmi Adams i Glen Klouz – apsolutno negledljivim.

Radioactive

Sličnu stvar u filmu „Radioactive“ sa Rozamund Pajk uradila je režiserka Maržan Satrapi. Izuzetna glumica poklopljena je toliko dosadnim filmom, da zvanična stranica na Vikipediji briljantne nobelovke Marije Sklodovske Kiri djeluje uzbudljivije nego njena filmska biografija.

Mulan

Ništa u vezi sa Diznijevom uzdanicom „Mulan“ nije na svom mjestu. Engleski jezik ubio je i ovako neinspirisane kineske glumce; providni femi-scenario nema snage da osnaži ni djevojčice a kamoli žene; a skupocjeni dizajn produkcije nije obezbijedio ništa posebno, naročito onima koji prate majstore kao što je Džang Jimou. Za pohvalu je što „Mulan“ u režiji Niki Karo nije igrana

kopija crtaća iz 1998... Ali, džaba je Dizni konačno demonstrirao „hrabrost“ kad novi elementi nemaju veze s mozgom.

Fatman

Nazovite nas naivnima, ali stvarno smo mislili da će „ Fa t m a n “ s a M e l o m Gibsonom u ulozi Djeda Mraza biti barem solidna treščina. Nažalost, režiseri Ešom i Ijan Nelms pristupili su bizarnoj premisi sa neshvatljivom ozbiljnošću i nepristojnim samopouzdanjem, kao uvjereni da isporučuju film u rangu braće Koen ili Edgara Rajta. Što ti bi, crni Mele, da pristaneš na ovaj pičvajz?

Project Power

U eri gotovo nekulturnog štancanja superheroja, koncept ruskog ruleta sa supermoćima mogao je da bude veliko osvježenje. No, Henri Joust i Erijel Šulman odabrali su najpredvidljiviji pristup potentnoj priči. „Project Power“ sa Džejmi-

jem Foksom i Džozefom Gordonom Levitom nije ćorav, nijem i gluv kao Netfliksov prethodni hit „Bright“ (Dejvid Ajer, 2017). Ipak, prišao mu je dovoljno blizu da se može nazvati „drugom pratiljom“.

Tenet

Ne granajte rukama, iskulirajte, ne kunite se u „vremenske džepove“ Kristofera Nolana... Iako je „Tenet“ solidan i miljama ispred prethodnih naslova, apsolutno pripada listi filmskih razočaranja godine. Nolan je zaslužio svoje mjesto servirajući vizuelno fantastičnu akciju, palindrom za razgibavanje sivih ćelija, triler koji raznosi sva čula... Ali, i papirnate likove za koje vas boli uvo od prve do posljednje sekunde, i svoju staru boljku: „damu u nevolji“ koja ne može biti veći kliše. Najgore od svega? Čini se da će poslije „Teneta“ nastaviti po receptu „veće, jače, bučnije“. I to je šteta. U Nolanu još od majstorskog debija „Following“ (1998) čuči filmski erudita koji radi mnogo promišljenije na „ograničenom“, neblokbasterskom terenu. M. I.-N.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

ZERKALO

screenshot

medium.com

Top 15 ostvarenja vrlo izaz

Celul

imdb.com

Mank

Druk

Piše: Marija IVANOVIĆ-NIKIČEVIĆ

ećemo se lagati: 2020. jeste bila jedna od najtežih godina za filmsku umjetnost. Sa zatvorenim bioskopima, odloženim festivalima i premijerama, sa autorima koji se kane hoće li ili neće ipak odabrati digitalnu umjesto kino-premijere – sinefili su ostali debelo uskraćeni. Opet, baš zbog toga što su aktuelni, planirani filmovi ostali sa strane, u prvi plan izbili su neki izuzetni naslovi iz 2019. koji bi možda promakli široj publici da je imala više izbora na „tanjiru“. Baš zato što su snimanja i premijere pomjerene, svojih (karantinskih) pet minuta dobili su autori spremni da dokažu da se može stvarati i u najsuženijim manevarskim prostorima. I baš zbog toga što su bioskopi zatvoreni, porastao je kvalitet ponude striming servisa. Kad tako sagledate stvari, 2020. ipak nije bila toliko jalova. Tačno je, remek djela nijesu padala sa neba, ali opet smo završili vrlo blizu poente oko koje se vrtimo krajem svakog decembra: ako mislite da je godina bila baš toliko loša, onda nijeste gledali dovoljno filmova. U prilog tome da se film ipak okreće, evo naše top 15 liste.

1. Druk Baš ove „posne“ filmske godine dobili smo jednu od najboljih studija

Tačno je, remek djela nijesu nam padala sa neba, ali opet smo završili vrlo blizu poente oko koje se vrtimo krajem svakog decembra: ako mislite da je godina bila baš toliko loša, onda nijeste gledali dovoljno filmova opijanja u istoriji (sedme) umjetnosti. U briljantnu tragikomediju Tomasa Vinterberga, sa Madsom Mikelsenom u ulozi karijere, stalo je sve što treba da znamo svaki put kad posegnemo za čašom kad „zaboli duša“. „Druk“ je film koji se ispija do dna, sa finalem koje puca poput čepa iz pjenušavca – i donosi katarzu prijeko potrebnu svake, a posebno ove pandemijske godine.

2. Voyage Au Bout De La Nuit Karantin nije spriječio Paola Sorentina da predribla svakoga na ovogodišnjem filmskom terenu – i da nam uvali jedan kratkometražni (!) film u sami vrh liste. „Voyage Au Bout De La Nuit“, nimalo slučajno nazvan prema Selinovom čuvenom romanu, rekao je sve o kosmičkoj usamljenosti i nemoći koja je poklopila planetu u pandemijskoj godini. Ništa nam nije dalo takvu nadu i vjeru da će filmsko autorstvo ipak ostati na nogama, uprkos opštoj krizi, kao sedam minuta njegovog remek djela. Hoće to tako, kad neko onemogućen da pođe u Vatikan, uz pomoć samo nekoliko

plahti, figurica, saksija cvijeća i knjiga - napravi Vatikan u sopstvenom domu!

3. Mank Šteta je što Dejvid Finčer nije prošao tako dobro ni kod fanova, ni kod filmskih kritičara. Monohromatsko čudo „Mank“ zaslužilo je mnogo više privrženosti. Jer, ma koliko to možda ne vidjeli na prvo gledanje, Finčer jeste uspio da napiše nešto mnogo bitnije i kompleksnije od sentimentalnog ljubavnog pisma starom Holivudu i Velsovom klasiku „Citizen Kane“, pa i pokojnom ocu Džeku, po čijem je scenariju režirao. Njegov filmski povratak zvuči toplo, analogno, pucketavo, patinasto poput decenijama starih klasika. Baš kao da gledate neko zaboravljeno remek djelo iz četrdesetih, koje je za restauraciju u svom podrumu dugo i brižno čuvao Martin Skorseze.

4. Vrba Filmskom gozbom za sva čula, izuzetnim konceptom, dubinskim poznavanjem (ženske) psihologije

I’m Thinking of Ending Things

i simbolike drevnog slovenskog drveta, ali i vještim usmjeravanjem glumačke ekipe kojom dominiraju fenomenalne Sara Klimoska, Natalija Teodosieva i Kamka Tocinovski - makedonski triptih maestro Milčo Mančevski dokazao je još jednom da je najbliži balkanskom Bergmanu. Njegova „Vrba“ jedna je od najljepših posveta majčinstvu u istoriji (sedme) umjetnosti.

5. I’m Thinking of Ending Things Svaka sitnica u vrlo zahtjevnoj i zatutuljenoj psihološkoj zavrzlami „I’m Thinking of Ending Things“ – od citiranja Oskara Vajlda, preko fora na račun Bilija Kristala, i Beti Dejvis, do rasprava o Musoliniju i kultnoj negativnoj recenziji filma „A Woman Under the Influence“ – u službi je izgradnje izlomljene psihe čovjeka koji čak ni u mašti ne može da kontroliše ono što želi da ima. Kaufmanova medveđa klopka za filmofile, najkompleksnije ikada napisano i

Četvrtak, 31. decembar 2020.

indiewire.com

cineuropa.org

zovnog, ali ne i jalovog perioda za sedmu umjetnost

Voyage Au Bout De La Nuit

loid se ipak okreće Vrba

zvuka Nikolasa Bekera i režija debitanta (!) Darijusa Mardera - ubacili su nas u kadu punu leda i otrijeznili na način koji to rade samo veliki filmovi. „Sound of Metal“, košmarna priča o bubnjaru koji gubi sluh, toliko je izuzetan, da zaslužuje mjesto u panteonu najboljih filmova o osoba s invaliditetom.

8. Relic

režirano autorsko djelo i apsolutni tour de force Džesi Bakli – mrzi se ili obožava, svim srcem.

6. Never Rarely Sometimes Always Najkraći opis filma Elajze Hitman mogao bi glasiti: rani radovi Ričarda Linklejtera susreću teški realizam Kristijana Munđijua i rastvaraju se u očima nevjerovatne Sidni Flanegan, čije bi ekspresivno lice moglo da iznese svaki dosadašnji i budući film braće Darden. Opet, ni ovo poređenje ne ide na čast predivnom „Never Rarely Sometimes Always“, nagrađenom i u Berlinu i na Sandensu. Ma koliko laskavo bilo, ne dočarava sa koliko je suptilnosti, u igranom ostvarenju koje ima ukus dokumentarca, Hitman ispričala priču o neželjenoj trudnoći koja je, ipak, mnogo više od obične priče o neželjenoj trudnoći.

7. Sound of Metal Hipnotišuća gluma Riza Ahmeda (mini-serija „The Night Of“), dizajn

Jedan od najboljih i najtužnijih horora uklete kuće (ne samo 2020. godine) zapravo je egzistencijalna i porodična drama u oblandi filma strave i užasa. Nijedan izdanak ovog žanra nije tako precizno ulovio suštinu Alchajmera kao „Relic“ Natali Erike Džejms.

9. Palm Springs Ako želite da vidite kako bi nihilizam izgledao na trotinetu, „Palm Springs“ je prava stvar za vas. Zabavan i lakonog, pametan a operisan od pametovanja, brzopotezan a nimalo brzoplet, razigran i totalno opušten u svojoj koži, rom-kom sa Andijem Sambergom, Kristin Milioti i Džej Kej Simonsom jedan je od onih naslova nakon kojih ste uvjereni da koncept „Dan mrmota susreće... nešto“ i dalje može da iznjedri iznenađujuće uspjele filmove.

10. Dick Johnson is Dead Nakon što je režiserka Kirsten Džonson saznala da i njen otac Dik boluje od Alchajmera odlučila je da snimi dokumentarac u kojem ga ubija. Iznova i iznova. Lako je zamisliti Hodorovskog kako se oduševljava ovom vrstom šašave filmske terapije; Irvina Jaloma kako pretapa „slučaj Dik Džonson“ u jednu od autorskih knjiga o psihoterapiji – ili Hercoga

kako ih, onako šarmantno-inkvizitorski, ispituje o snimajućim odlukama. I to je sasvim dovoljno da jedan od najoriginalnijih i najemotivnijih (doku) filmova godine završi na našoj listi.

11. Atlantis Na početku „Atlantisa“ imate utisak da gledate PTSD film Roja Andersona, i to provučen kroz „filter“ ekofeminizma. Ukrajina u režiserskoj viziji Valentina Vajsjanoviča potpuno je uništena produktima mačizma: ratom, kapitalizmom, devastacijom prirodne sredine. Njegov brutalni esej podsjetiće vas i na Zvjaginceva, i na Tara, i na Tarkovskog... Ali, nakon što se „Atlantis“ završi i ostavi vas na ledini, znaćete da je ova izuzetna vivisekcija devastirajućih posljedica rata – ipak djelo režisera apsolutno autentičnog i svog.

12. Quo vadis, Aida U oblandu drame o Srebrenici Jasmila Žbanić ubacila je triler koji vas smješta direktno u cipele glavne junakinje (briljantna Jasna Đuričić) i tjera da sa njom prođete čitavu borbu da sačuva živote najmilijih, pitajući se što biste uradili u svakoj od tih košmarnih ili-ili situacija, da ste bili na njenom mjestu. Poslije onog frapantno preciznog portreta Ratka Mladića (Boris Isaković); poslije metalnog ukusa smrti koje ostavlja finale... „Quo vadis, Aida“ ostavlja teg u stomaku od kojeg se gotovo nemoguće osloboditi.

13. Kajillionaire „Kajillionaire“ je coming of age drama velikog srca i humora toliko čudnog, da ćete poželjeti da otvorite glavu režiserke Mirande Džulaj i pomazite

njen mozak. Njen treći film, sa gotovo neprepoznatljivom Evan Rejčel Vud (Dolores iz serije „Westworld“), jeste prosvjetljujuće ljubavno pismo svima koji čeznu a duboko strahuju od intimnosti. I to upakovano u con artist film koji ne prestaje da iznenađuje na svakom ćošku.

14. The Hater Novi film poljskog režisera Jana Komase nepravedno je ostao u sjenci za Oskara nominovane drame „Corpus Christi“ (2019). Pobjednik ovogodišnje Trajbeke majstorska je dekonstrukcija velike pošasti našeg doba: manipulacije na internetu. Zamislite čuveno „Umijeće ratovanja“ Sun Cua prilagođeno i modernizovano za regrutaciju onlajn vojnika... I dobićete najbolju predstavu o tome koliko nam je „The Hater“ aktuelan i važan u 2020. godini.

15. The Trial of Chicago Seven Potreba Alana Sorkina da se liberalizam smjesti na pijedestal nikada nije bila jača nego u drami „The Trial of Chicago 7“. Zbog toga krajnji rezultat i jeste nesavršen. Ali, možda baš smo zbog toga, zbog iskrenosti sa kojom se zalaže za nešto u što istinski vjeruje i zaista nesvakidašnje istinite priče o zemlji (pre)(ne)slobodnih, njegov film ima snagu da mobiliše gledaoce. I ubijedi ih da je Saša Baron Koen kao militantni hipik ostvario možda i najbolju ulogu karijere! Ispod crte: Black Bear, I’m Your Woman, The Assistant, Vast of Night, Saint Frances, Vitalina Varela, First Cow, Exile, Swallow, Collective, Planters, Pari, A Life on Our Planet, Divine Love, She Dies Tomorrow, Los lobos, His House, Oaza

Četvrtak, 31. decembar 2020.

Piše: Marija IVANOVIĆ-NIKIČEVIĆ

iksar je cijele pandemijske godine vagao i odlagao premijeru animacije „Soul“. Na koncu, donešena je vrlo nepopularna odluka da se film, bez ikakve prethodne ili naknadne kino distribucije, premijerno prikaže na katolički Božić na striming servisu Disney TV+. I stvarno jeste šteta što ovako čudesnu animaciju možemo da gledamo samo kući. No, s druge strane, na kraju je decembarski, praznični tajming ispao pun pogodak. Iako je daleko od savršenog, kanski „Soul“ jeste spiritualno vrlo sličan božičnim klasicima kakav je Kaprin „It’s a Wonderful Life“ (1946).

Malo upozorenje Samim tim novi film Pita Doktera i Kempa Pauersa idealan je za gledanje tokom božićnih i novogodišnjih praznika, kad svi polako svodimo račune, razmišljamo o svemu što (ni)jesmo postigli tokom stare i pokušavamo da uklavirimo kako da postanemo bolji u novoj godini.

Džo (Foks) i 22 (Fej) zajedno uče važne lekcije o smislu života

„Soul“: Piksarov nesavršen, ali dirljiv božićni poklon za

Egzistencijalizam iz džez šešira

Pit Dokter obara s nogu pitkim prelazima iz toplih, zemljanih boja njujorške košnice na pastelni svijet u kojem se poslije smrti obreo Džo. No, filmu fali jačine koja je učinila „Up“ i „Inside Out“ animiranim remek djelima

takve jeze, uslijedi nova zabava: mačkasta zamjena tijela koja postaje okidač za najsimpatičniju slapstick komediju!

kad je dogovorio svirku sa legendarnom soul zvijezdom, ponovo mu se dogodio život... Upao je u šahtu – i poginuo. Gdje tačno Džo završava poslije smrti, najbolje je ne prepričavati. Prvo, da biste uživali polako otkrivajući Dokterov kompleksni, ali vrlo pitki spiritualni koncept i priču o potrazi za smislom života nastalom spajanjem nekoliko religija i pravaca u filozofiji. I drugo, još važnije, da biste se sami uvjerili da „Soul“ ne nosi ime samo po Džoovoj izgubljenoj duši, afroameričkom nasljeđu i muzičkom pravcu kojim je opsjednut... Nego da je i samom nepredvidljivom formom nalik - džez improvizaciji.

Vukotićev potpis

Samo pazite... Možda ga ipak ne bi trebalo gledati sa najmlađima. „Soul“ je mnogo introspektivniji i skloniji egzistencijalistčkim pitanjima nego prethodni piksarovci. Starija djeca donekle i mogu shvatiti Dokterova pitanja o smislu života izvučena iz džez šešira, ali ovo je ipak prije materijal za odrasle fanove Piksara. U 2020. godini svima nama dogodila se pandemija – dok smo planirali nešto drugo. E, nešto slično desilo se i glavnom junaku filma „Soul“... Džou (Džejmi Foks), strastvenom njujorškom džezeru od 40 i kusur godina, dogodio se upravo život – dok je planirao nešto drugo. Umjesto da dijeli binu sa najvećim legendama džeza, Džo je postao profesor u srednjoj školi i sveo čitav život na držanje časova netalentovanoj djeci. I taman

Linkoln i Jung Recimo samo da je Great Before u koji stiže Džo, mjesto u kojem se, bukvalno, zidaju karakteri novih duša (najinteresantnija ideja filma). I uz mentorstvo preminulih velikana poput Martina Lutera Kinga ili Abrahama Linkolna, pripremaju za život na Zemlji. Džezer nespreman da se pomiri sa sopstvenom smrću ukršta put sa jednom od njih ne bi li smislio način kako da se vrati među žive. Na njegovu veliku žalost, od 22 (Tina Fej) – nema mnogo pomoći. Mala prznica tu je od pamtivijeka i ne pada

joj na pamet da ima išta sa Zemljom. Ubijeđena je da život nije vrijedan življenja, a u suprotno je nijesu mogli uvjeriti ni mentori poput Karla Junga, Majke Tereze, Stiva Džobsa, Princa i Majkla Džeksona. Kakve šanse onda ima jedan prosječni, neostvareni džezer iz Kvinsa?

Posebna priča je dizajn „upravnika“ Great Before. Njihovi pokreti i geometrijski dizajn mnoge su podsjetili na „Day and Night“, jedan od ranih kratkometražnih filmova studija Piksar. Ali, činjenica je da „upravnici“ Teri i Džeriji mnogo više vuku na „Surogat“ (1961) i autorski potpis Dušana Vukotića. Poznajući erudiciju animatora Piksara, ovakva referenca nije nemoguća. Svakako, imala veze sa jedinim jugoslovenskim oskarovcem ili ne, učinila je Great Before jednim od najjačih vizuelnih aduta i ovako raskošne animacije. Piksar duboki naklon zaslužuje i za džez aranžmane Džona Batiste, i za originalne kompozicije Atikusa Rosa i Trenta Reznora koji su i učinili muziku jednim od glavnih glumaca. Zamislite samo da je neko prije 20 godina rekao zvijezdi Nine Inch Nailsa da će raditi za Dizni, te da će vrlo vjerovatno na Oskarima 2021. biti sam sebi konkurencija, za „Soul“ i za Finčerov „Mank“... Reznor bi vjerovat-

Nju ejdž brod Piksar je poznat po filmovima koji se vrte oko dijametralno suprotnih likova koji se, na kraju zajedničke misije, ipak zavole – i nauče važne lekcije. Izuzetna animacija, pametno skockani scenario, interesantne pop reference, divni likovi, odlična muzika – sve su to razlozi zbog kojih taj jedan te isti koncept rijetko djeluje iznošeno. I zaista, „Soul“ obara s nogu vizuelnim rješenjima, tim pitkim prelazima iz toplih, zemljanih boja njujorške košnice na saturisani pastelni svijet duša među kojima se obreo Džo. Taman kad pomislite da ste sve vidjeli, poslije Frenka Kapre udari malu psihodeličnu džeziimprovizaciju: hipijevskipiratski-nju ejdž brod sa ludakom Moonwindom (sjajni Greje Norton) i Dilanovom kultnom „Subterranean Homesick Blues“... Pa naježi otvarajući vrata Zone, u kojoj lutaju na Zemlji i dalje žive ali okamenjene izgubljene duše, previše opsjednute birokratijom, novcem, potrebom za uspjehom... I na kraju, poslije

thewrap.com

imdb.com

ZERKALO

Dizajn Terija i Džerija podsjeća na stil velikog Dušana Vukotića

Četvrtak, 31. decembar 2020.

Ocjena: 7.5/10

Režija: Pit Dokter Glasove pozajmili: Džejmi Foks, Tina Fej, Grejem Norton Trajanje: 100 min

odina za nama možda i nije bila toliko loša za ostale filmove i striming servise, ali i te kako je posjekla blokbastere i bioskope. Tako da, razumijemo koliko su frustrirani oni koji prvenstveno odlaze u kino da bi gledali hitove. Opet, ni sušna bioskopska godina ne opravdava toliko oduševljenje DC filmom „Wonder Woman 1984“. I to ne samo uživalaca blokbastera, nego i mnogo šireg kruga filmofila... Film Pati Dženkins, prvi u nizu blokbastera studija Warner Bros. koji će se paralelno prikazivati i u kinima i na striming platformi HBO Max, udara žestoko po nostalgiji. Dok ga budete gledali, primijetićete veliku sličnost sa starim, dobrim filmovima ovog kova koje ste gledali

kad ste bili mnogo mlađi i kad bioskopi nijesu bili stjecišta zaraze koronom. No, iako „Wonder Woman 1984“ na početku djeluje kao „Superman“ iz davnih vremena, činjenica je da postoji velika razlika između omaža/potkovanog koncepta i pukog jahanja nostalgije. Blokbaster sa

mnogo zrelijom i nikad zanosnijom Gal Gadot je ipak ovo drugo. Nova Čudesna žena je možda okej pomak kada uzmete u obzir da dolazi iz papirnatog DC univerzuma, čiji autori mimo Filipsa („Joker“) nijesu pomjerali granice još od Nolana i njegove Betmen trilogije.

Opet, kada je uporedite sa bilo kojim marvelovcem ili iole uzbudljivim blokbasterom, mrka kapa. Sve za što možete da se uhvatite jeste upravo ta nostalgija za starim dobrim ne čak ni filmskim nego bioskopskim iskustvom... I ovako ranjiva, filmska publika postala je još podložnija injekcijama nostalgije tokom pandemije. Ako biste euforične reakcije sagledali u tom svjetlu, teško biste mogli da pobrkate blokbaster Pati Dženkins sa iole dobrim filmom. „Wonder Woman 1984“ ipak ne nudi ništa više mimo lijepo postavljenog starta, dvije-tri solidne scene akcije... I Maksvela Lorda (Pedro Paskal), neočekivano korektnog negativca za papirnati DC univerzum. M. I.-N.

Ocjena: 2.3/5

The Midnight Sky

nima koji su čitali roman „Good Morning, Midnight“ Lili BruksDalton možda će biti jasno što je Džordž Kluni želio da kaže režirajući i igrajući glavnu ulogu u adaptaciji za Netfliks. Ostali neće imati toliko sreće. I teško mogu pronaći išta iole vrijedno pažnje u konfuznom, nabacanom, narativno i tonski problematičnom naučno-fantastičnom filmu „The Midnight Sky“. Priča o naučniku sa teškim emocionalnim teretom iz prošlosti, koji 2049. godine pokušava da kontaktira posadu svemirske letilice koja putuje ka Zemlji, nesvjesna da je čovječanstvo zbrisala radijacija – trebalo je da bude jedan od glavnih Netfliksovih kandidata za Oskara. Nažalost, jedino za što se može nominovati „The Midnight Sky“ jeste ne tako laskava titula najveće filmske frustracije i ovako opučajuće godine. Čak i kada stavite po strani ogromne probleme Klunijevog djela, od neujednačenog tona i tempa, do scenarija za spavkanje – ni zanimljivi motivi filma ne funkcionišu. Sve o čemu govori „The Midnight Sky“, poput ljudske potrebe za konekcijom

thewrap.com

pinterest.com

no pukao od smijeha, zar ne? Opet, uprkos svim tim kvalitetima - „Soul“ ipak ima poteškoća da nas rastavi na komade. Nema jačinu, niti budi katarzu koju sa sobom nose Dokterova prethodna remek djela „Up“ (2009) i „Inside Out“ (2015). Iako povremeno zavarniči poput njih, animaciji „Soul“ ipak fali „ono nešto“ za etiketu „najbolje od najboljeg“ studija Piksar.

indiewire.com

Wonder Woman 1984

a malo starije fanove

sa drugima ili plemenitog nagona pojedinaca da se, po svaku cijenu pa čak i kada se čini da je sve unaprijed osuđeno na propast – ipak bore za čovječanstvo... Sve smo to već gledali u mnogo boljim filmovima. Od remek djela „Solaris“ Andreja Tarkovskog, u čijem je američkom, Soderbergovom rimejku Kluni odigrao glavnu ulogu... Do filmova kao što su „Interstellar“ Kristofera Nolana ili

„Gravity“ Alfonsa Kuarona, sa čijim se vizuelnim i zvučnim majstorijama Netfliksov SF pokušaj ne može ni uporediti. Kluni je ubjedljiv glumac, a ne može se reći ni da je nesposoban režiser, iako kvalitet njegovih ostvarenja često oscilira. Kako je uspio da snimi ovakav krš od filma, ‘tice će ga znati...

Ocjena: 1.7/5

M. I.-N.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

Gojko Berkuljan

ako je samo silno obećavala 2020... Poslije jakog Sandensa i oskarovskog presedana sa duplom pobjedom južnokorejske genijalnosti „Parasite“, činilo se da je pred nama izuzetna filmska godina. No, kad je pandemija preuzela ulogu glavnog glumca u filmu naših života, izmakli su nam i bioskopi i festivali (od Kana do Herceg Novog), i blokbasteri (od „Bonda“ do „Dune“), i art house filmovi... Ono savršeno namazano parče hljeba, koje smo tek zagrizli sa pobjedom Bong Džun-Hoa u Dolbi teatru, ispratilo je Marfijev zakon... I palo baš na onu stranu na koju ne bi trebalo. Zamrzavanje kino-industrije, brojnih festivala i planiranih premijera vidno je osiromašilo filmsku ponudu 2020. godine. Sve što smo mogli da pogledamo svedeno je na naslove dostupne na striming platformama i rijetkim, najčešće digitalnim izdanjima festivala. Opet, da je u posnoj ponudi ipak bilo dobrih naslova, pokazuju nam i odgovori deset crnogorskih režisera koje smo pozvali da zajedno napravimo filmski presjek godine. Nedostatak „konsenzusa“, raznovrsnost njihovih odgovora i akcentovanje filmskog autorstva regiona će vas vjerovatno iznenaditi... A možda i ubijediti da 2020. ipak nije bila toliko posna filmska godina.

GOJKO BERKULJAN

Za početak ću se malo švercovati: „La odisea de los giles“ („Heroic Losers“) u režiji Sebastjana Borenstejna premijerno je prikazan 2019. u Argentini, ali postao je šire dostupan tek 2020. godine. Ako ste željni da gledate kako tlačena i do ruba egzistencije dovedena radnička klasa kreće u obračun sa korumpiranom bankarskom elitom, onda će ovaj film poslužiti svrsi. Siguran sam da svako od nas ponekad ma-

Vladimir Perović

Dobrilo Malidžan

Ivan Marinović

Marija Perović

Arhiva Pobjede

Crnogorski režiseri izd Privatna arhiva

Privatna arhiva

Filmski festival Herceg Novi

FILMSKI PRESJEK

Nemanja Bečanović

Od Žbanić i Go do Vinterberga Zamrzavanje kino-industrije vidno je osiromašilo filmsku ponudu godine. No, da je na posnoj trpezi ipak bilo dobrih filmova, pokazuju raznovrsni favoriti naših filmadžija šta o istoj takvoj klasnoj borbi. „The Invisible Man“: inteligentno i drugačije čitanje klasika H. Dž. Velsa, koje je režiser Li Vanel zamotao u napeti triler s elementima horora i naučne fantastike. „On the Rocks“: iako na trenutke podsjeća na ranije radove Sofije Kopole, posebno na „Lost in Translation“ (2003), prefinjenost u građenju odnosa oca (harizmatični Bil Marej) i kćerke (Rašida Džouns), i nepretenciozno vođenje kroz razne sitne ali dirljive i svima prepoznatljive životne trenutke, čine ovaj film jednom od rijetkih lijepih stvari koje su se dogodile u ovoj godini. „Dick Johnson is Dead“: Nesvakidašnja otvorenost, iskrenost i direktnost, kao i najčistija emotivnost u ljudskom pristupu temi režiserke Kirsten Džonson, samo su neke od stvari koje odvajaju ovaj dokumentarac od mora

često mediokritetskog sadržaja na Netfliksu.

VLADIMIR PEROVIĆ

„Yalda“ (Masud Bakši): Život i smrt kroz rijaliti – ne Iranci, svi mi! I ovo doba. „There is No Evil“ (Mohamad Rasulof): Četiri priče o ubijanju, iranski moćno! „Quo vadis, Aida“ (Jasmila Žbanić): Zlo postoji. Zakloni se iza nacije i vjere. Donijeti strogi zakon o genocidu! Jer i u časnoj Crnoj Gori ima negatora. „Collective“ (Aleksander Nanau): zlo endemsko, sistemska korupcija. Balkan... „DAU.Nataša“ (Ilja Kržanovski): Zlo postoji. Sistem. „First Cow“ (Keli Rajkart): Dobro, zlo, prijateljstvo, Divlji zapad bez šminke. „The Whaler Boy“ (Filip Jurjev): Mladost, bestragija, priča o nadi. „The Personal History of David Copperfield“ (Armando Januči): Moć poetske slobode. Dikens, ali Bri-

tanci su – svih kolora! Drski šamar aroganciji imperije! „Acasă, My Home“ (Radu Ćornićuk): Hod modernog gazi čiste jedinke... „Otac“ (Srdan Golubović): Srbija, očaj, pobuna...

IVAN MARINOVIĆ

Film godine prema mom mišljenju je „Quo vadis, Aida?“ Jasmile Žbanić. Radi se o izuzetnom djelu sa koje god tačke da ga posmatrate. To je strahovit triler, zanatski besprekoran, umjetnički izuzetan u svim filmskim i estetskim aspektima, a tematski posebno važan za publiku ovog regiona. Bez suvišnog ili dosadnog kadra, unosi duboku humanost i empatiju u priču o genocidu u Srebrenici. Maestralan, moćan i hrabar film.

MARIJA PEROVIĆ

Dopali su mi se filmovi čvrste narativne strukture: „Corpus Christi“

Četvrtak, 31. decembar 2020.

Zoran Marković Zonjo

Ivan Salatić

Nikola Vukčević

olubovića a i Kopole (Jan Komasa), „Dear Comrades“ (Andrej Končalovski) i „Another Round“ (Tomas Vinterberg). Posebno izdvajam Končalovskog kojeg volim u svim fazama - sovjetskoj, holivudskoj i ruskoj. „Dear Comrades“ je uslovno epska priča, iako je glavni lik - žena i kćerka, sa sugestivnim emotivnim vizurama. „Another Round“, poznat i kao „Druk“, slavodobitnik većine nagrada Evropske filmske akademije, nazvala bih suptilno lirskom pričom u kojoj su glavni akteri sredovječni muškarci. Od filmova za koje nam nijesu potrebni titlovi, izdvojila bih „Terezu 37“ Danila Šerbedžije i Lane Barić, zbog divne, tužno-smiješne jednostavnosti koja govori o ženi u 37. godini u Splitu.

NEMANJA BEČANOVIĆ

Film koji je ponudio aktuelnu „lockdown“ atmosferu uz nostalgični omaž B filmovima pedesetih godina prošlog vijeka je „The Vast of the Night“, izvanredni debitantski film Andrua Patersona. Tu je, naravno i „About Endlessness“ u kojem je Roj Anderson produbio

svoju prepoznatljivu tragikomičnu percepciju svijeta. Zanimljiv spoj pogleda na biotehnologiju i porodičnog legata jeste debitantski film „Possessor“ Brendona Kronenberga, koji je pokazao da je u potpunosti krenuo stopama oca Dejvida, dok je podjednaki „blast from the past“ film „The Year of the Discovery“ Luisa Lopeza Karaska koji kroz medijski vrtlog pokazuje burne političke promjene u novijoj španskoj istoriji. „I’m Thinking of Ending Things“ režisera i scenariste Čarlija Kaufmana je košmarni prikaz novogodišnje porodične atmosfere, dok na istom tragu uvrnutog raspadanja vrijednosti najbliže zajednice slijedi i dijaloški formulisan korejski film „The Woman Who Ran“ u režiji Hong Sangsua.

ZORAN MARKOVIĆ ZONJO

Od naslova koji su ušli u distribuciju ove bioskopski posne godine, najviše zvjezdica dao bih filmu „The Gentlemen“. Brz, duhovit, s ubitačnom glumačkom ekipom, Gaj Riči zasigurno najbolje gaca u

Privatna arhiva

Dobrilo Malidžan

Privatna arhiva

dvajaju naslove iz 2020. koji su ostavili najjači utisak

Branislav Milatović

mulju britanskih gangstera, pa film drži pažnju od prvog do posljednjeg kadra. Dodatno sam uživao otkrivajući citate ostvarenja koji su izgradili Ričija kao režisera, uspješno nastavljajući trend koji gura Tarantino sa filmskim „pozajmicama“, a usudio bih se reći i uspješnije, jer su nenametljivije i inteligentnije upotrijebljene. Ako dobijete opekotinu od meduze, obavezno urinirajte na bolno mjesto. Ako birate film kojim ćete kvalitetno ispuniti dva sata, izaberite „Gospodu“.

IVAN SALATIĆ

Izdvojio bih filmove iz regiona koji su, uprkos problemima sa kojima se suočila svjetska industrija, uspjeli da se kako-tako predstave publici. U pitanju su djela autora koji koriste različite filmske jezike, ali koji po kvalitetu svakako spadaju i u najbolje od cjelokupne kinematografije 2020. Pored toga, odabrao sam baš ove filmove jer smatram da je zanimljivo vidjeti skupa naslove koji otvaraju jedan horizont raznorodnih filmskih izraza, ali koji dijele zajednički govorni jezik i političku svijest. Filmove nabrajam bez rangiranja: „Domovine“ (Jelena Maksimović), „O jednoj mladosti“ (Ivan Ramljak), „Bijeli Božić“ (Josip Lukić), „Kako sam pobedio lepak i bronzu“ (Vladimir Vulević), „Oaza“ (Ivan Ikić), „Otac“ (Srdan Golubović) i „Quo Vadis, Aida?“ (Jasmila Zbanić).

NIKOLA VUKČEVIĆ

Nažalost, ove godine nijesam bio u prilici da pogledam mnogo filmova. Zbog situacije sa pandemijom, više

Bojan Stijović

sam gledao serije. Međutim, kao jedan od boljih ovogodišnjih filmova izdvojio bih „Oca“, čiju sam premijeru gledao na Berlinalu. Srdan Golubović odlično nijansira estetske momente sa etičkim segmentom, što film čini takvim kakav jeste.

BRANISLAV MILATOVIĆ

U filmskoj monotoniji 2020. godine, iznenađuje rom-kom „Palm Springs“ Maksa Barbakova, koji pokazuje da komedija i nije mrtva kako nam se često učini. Neobično oblikovan film, sa strukturom ponavljanja jednog te istog dana koju pamtimo iz kultnog „Groundhog Day“ (Harold Ramis, 1993) - obrađuje teme koje odvajkada muče pojedinica. U ovoj romantičnoj komediji vječne teme ljubavi, (ne) mirenja sa sudbinom, egzistencijalistička i druga filozofska pitanja predstavljena su slojevitim humorom, uz dozu cinizma i satiričan podkontekst. Te nam ovaj film, još jednom, potvrđuje da su velike teme najefektnije kad se ispričaju u „neobičnoj formi“.

BOJAN STIJOVIĆ

Moj izbor je psihološki triler „A White White Day“ islandskog režisera Hlinura Palmasona. Autor na vrlo suptilan i detaljan način secira psihološka i emocionalna stanja penzionisanog policajca nakon saobraćajne nesreće u kojoj je izgubio ženu. Palmason vješto drži u ravnoteži uobičajenost normalnog života sa destruktivnom spiralom tuge i očajanja protagoniste okruženog bjelinom ruralnog Islanda. Uvjeren sam da je u pitanju djelo jednog od najvažnijih glasova mlađe generacije evropskih autora. Svetlana VIŠNJIĆ

Četvrtak, 31. decembar 2020.

NOVOGODIŠNJA ŽELJA

ruže Ježov! Molim te, uzmi u obzir pismo Ljilje Brik. Majakovski je i dalje najbolji i najtalentovaniji pjesnik naše sovjetske epohe. Ignorantski odnos prema njegovom legatu je kriminal! Dozvoli, primjedbe i žalbe Brik Ljilje su, kako ja to vidim, opravdane... J. V. Staljin (1935). Cijela je Podmoskovska šuma groblje i mramorje za onu, koju je Pablo Neruda nazvao muzom ruske avangarde. Imala je 87 godina kada je, nakon pada u usamljeničkom domu, ostala prikovana za krevet. Te 1978. nije željela nedostojno živjeti. A cijelih 56 godina ranije zavedena pod brojem 15.073, Sedme tajne regimente Nacionalnog komesarijata unutrašnjih poslova. Kao tajni agent. Komanda Nikolaja Ježova. Brzo natrag u 1978: pepeo kremirane starice prosut je u podmoskovskom parku. Pred glavnom kapijom skromna pločica sa svega tri slova. Л.Ю.Б. Ljilja Jurijevna Brik.

***

Jul je 1915, i samo jedna u nizu lagodnih večeri u kvartiru stanovitog književnog kritičara Osipa Brika. Zna se: ili biste bili tu, ili se ne biste mogli prepoznavati kao revolucionarni umjetnik. Dimnu koprenu razbija silueta nezgrapnog tipa. Razjareni bik ruske književnosti. Godina: tek 22. A ruke već radničke. Već četiri puta hapšen. Sa više tišine i stida nego riječi. Bijes? Samo u stihu. - Dobro. Ako hoćete biću kao bijesan. Ako hoćete biću izvanredno nježan. Ne muškarac, već oblak u pantalonama... Tajac. I samo početak. A grmalj kozačke krvi čita, pa diže pogled sa hartije i siječe put Brikove supruge. - Ljiljo, mogu li ovo da posvetim Vama?

***

Imao je 13 godina kada je otišao otac. Ispisivao je pismo i kažiprst posjekao na zarđalu spajalicu. Od trovanja krvi umro, pasjeg života! Istog ljeta majka je prodala sve, za Volođino mjesto u 5. klasičnom gimnazijumu Moskve. - Rođen sam na Kavkazu. Mama mi je Ukrajinka, maternji jezik gruzinski. Moj otac je Kozak. Kući govorimo ruski, sa drugovima

Pjesnička biografija

Filmska bista Glumio je u tri filma, sačuvan je samo „Dama i bitanga“. Ta 43 minuta za koje je Volođa režiser, pisac, glavna zvijezda... Ma, sve ono što je bio svakog dana pjesničkog života zborim po gruzijski... sve je to u meni ujedinjeno. Sa 11 našao se prvi put na protestu socijalista, 1904. godine; a mati se samo smješkala. Neka ga. Neka nađe svoje ja. Neka se bori; govorila je ona koja će nadživjeti svog vječnog sina. Brvnara na četiri vode u četiranskoj sjeni, gradić Bagdati, Gruzija, Kavkaz. I dan-danas ista kao te 1893: čuvana samo zato što se u njoj rodio Majakovski. Imao je 13 godina kada je otišao otac... Dva mjeseca kasnije, u moskovskom gimnazijumu, nije čitao, nego proždirao Marksa. Stisnuo je usnu i obećao mami: nikad mu neće biti do fikcije.

***

Sve što je Majakovski napisao, još od „Oblaka u pantalonama“, bilo je posvećeno Ljilji. Osim jednog, posmrtnog epa beskrajnom autoritetu... Kada je 1921. napisao poemu ,,150.000.000“, drugu Vladimiru Iljiču Lenjinu ipak se nije dopala. Tek kasnije, blagonaklono je prihvatio ,,O konferencijama“. Objavljivao je Majakovski u više dnevnih listova; rasipao lake propagandne krilatice. Držao predavanja nepismenoj i gladnoj djeci od Baltika do Japana, posjetio Rigu, Berlin i Pariz, bio gost u Pikasovom studiju… I nakon niza agitprop postera za udarnike, od 1926. lagano skliznuo u kritiku. O, kako su mu samo zamjerili na ,,Razgovorima sa poreznikom o poeziji“ (1926). Ep ,,Sve je u redu!“ već naredne godine bio je tako zasoljen ironijom, da je moskovska kulturna zajednica čak pisala proglase. Ma, prošlo je vrijeme Vladi-

mira Majakovskog! Dovraga sa tim futurizmom!

***

Majakovski nije očarao samo Ljilju: gospodinu suprugu Osipu smješkao se brk na pojavu prvog Kozaka među pjesnicima revolucije. Kako da se, drugovi, ne zaljubi u čovjeka kojeg je njegova žena voljela! I dogovor je pao, Ljilja nije morala da bira. Iz ljubavnog trougla nicao je futurizam, prostor osvajala leksika ulice, stepenast stih, ton ekstaze što bi prasnuo u eksploziji pa se izgubio u spirali beskonačnosti… Da pjesmi ne bude kraja. Govorila je da ju je nerviralo njegovo glomazno, nesrazmjerno tijelo, njegova direktnost, besramna želja za pažnjom. Mrzjela je način na koji je osluškivao sopstvene riječi i uživao u njima. A Majakovski je, eto, zbog nje kupio gospodski dugi štap i sedmice provodio na zubarskoj stolici bez anestezije... Nije tu bilo afere - jer se ama baš ništa nije krilo. Vladimir je stvarao, grozničavo pisao, a povrh svega stizao da Ljilji uputi beskrajni niz pisama koje ne bi ni imenom potpisao - već nacrtao malog, lojalnog psa. - Volođa je takav jadničak, čak mi scene vjernosti priređuje - pričala je. Odbacivala, namještala mu kao fol slučajne poznanice i ljubavnice u Parizu i Njujorku. I potom se, u naletu očajne ljubomore, vraćala...

***

Nakon smrti mogao je biti jedino i isključivo: Pjesnik Revolucije. Kanonizovan orkestrom tišine 200.000 onih na sahrani u Mo-

skvi. Uz Staljinov amin. Samo je Lenjina više ljudi ispratilo, do tog 16. aprila 1930. godine. - Sanjala sam: svađam se s Volođom zbog toga što se ubio, a on mi je s takvom nježnošću stavio pištolj u ruke. I rekao: ,,Svejedno je, i ti ćeš to isto sama uraditi“ - pisala je, 1970. u dnevniku, jedna starica Ljilja. - Majakovski je umro drugi put šaputao je u smjelijim kružocima i mastilom na neadresiranim pismima ispisivao Boris Pasternak - onda kad je, o ironijo, postao pjesnik-svetac Staljinove vlasti. Vlast ga je, drugovi, nametala i nutkala - kao Katarina Velika krompire gladnom narodu u godinama loše žetve...

***

- Mačka izgubljena u vrtlogu strasti – to je tek jedna od uloga koju igram za njega. Ali, on je muškarac i moram da glumim, da bih čuvala status omiljene ljubavnice. U tim igrarijama ima mnogo radosti, ali jedna je jača od svih poroka – vladati! Ne samo njegovim krevetom. Nego čitavim njegovim životom ispisivala je Ljilja. Posljednji put javno je viđen sa glumicom Veronikom Polonjskajom, 14. aprila. Jednom u nizu onih koje su mu se obećavale, ali nijesu umjele, znale ili željele pobjeći od svojih muževa. Posljednja ga je vidjela živog... Na vijest o Vladimirovoj smrti, Ljilja je ekspresno otišla u Moskvu. Mjesecima sređivala njegove rukopise, konačno se razvela i završila u krevetu jednog generala Primakova. - Ma, ubio se... jer je bio takav. Uo-

Četvrtak, 31. decembar 2020.

a koju bismo voljeli da vidimo na velikom platnu

a za Majakovskog ***

,,Ponekad kažu - slučaj je papreno jasan. O obalu življenja - razbi se ljubavna lađa. Sa životom sveo sam račune, ne treba spisak glasan uzajamnih bolova, uvreda i svađa. Ostajte srećni! Za moju smrt ne krivite nikog... i molim vas, ne spletkarite! Pokojnik je to najviše mrzio. Mama, sestre i drugovi, oprostite, ovo nije način, drugima ga ne preporučujem. Ali ja izlaza imao nijesam. Ljiljo, voli me.“ Uviđaj smrti otkriva kako je Vladimir oproštajno pismo, savršeno autentično, završio dva dana prije samoubistva. Metak izvađen iz tijela nije bio za model njegovog pištolja; komšije su svjedočile o dva pucnja. Za tačan razlog, zašto su Ljilja i Osip Brik poslati navrat-nanos u inostranstvo nekoliko dana ranije, niko nije pitao. Deset dana kasnije, ubijen je glavni istražitelj; a svaka vlast nakon Staljinove dobila temu za ispiranje usta. Onako kako to samo čine sa mrtvim pjesnicima...

***

Državni muzej Majakovski nije časio časa poslije pada Gvozdene zavjese. Krajem 1991. cijeli tim medicinskih i sudskih vještaka dohvatio se materijalnih dokaza ubistva, čuvanih u muzeju. Fotografije, autentičnost pisma, košulja sa tragovima baruta... Tepih na koji je pao od života i konformista umoran, sve bližom starošću užasnut Vladimir Majakovski. - Strah od starosti? Ne, strah da ga neće razumjeti, da neće biti potreban, da neće voljeti u onoj mjeri u onoj koliko vole njega... Suicid? To je za njega bila hronična bolest govorila je Ljilja. Godinu nakon Volođine smrti, 1936. uhapšen je i kao izdajnik po-

gubljen doušnik Trockog, vojni komandant i Ljiljin drugi muž Vitalij Primakov. A ona je mjesecima vajala ogromnu bistu Majakovskog... Kada je završila, ponovo se udala 1938. za 20 godina mlađeg književnog kritičara Vasilija Kataninjana. Sa njim je ostala sve do smrti 1978. Analiza rukopisa oproštajne poruke u završnici nagovijestila je - diskontinuitet. Poput agitacije nekog neznanog fantoma. I požurivanje. Kao da ga neko goni kundakom preko kozačke stepe, put jedne gruzijske šume na Kavkazu. Kao da ga istim otrovom bode rđa zarđale spajalice na očevim rukopisima... - Beskrajan niz ljudi ga je volio, ali to je bila samo kap u okeanu za nekog ko je u duši bio nezasiti lopov. Ko je želio da svako ko ga još nije čitao pročita, ko nije došao da dođe, ko ga nije zavolio da ga fatalno zavoli… - u bijesu i u suzama ispisivala je Ljilja Brik. - Srce čezne za metkom, a grlo halucinira o žiletu - ispisao je u ,,Čovjeku“ Vladimir Majakovski.

„Srce čezne za metkom, a grlo halucinira o žiletu“ – V. Majakovski

***

Glumio je u tri filma, sačuvan je samo „Dama i bitanga“ (1918). Ta 43 minuta za koje je Volođa režiser, pisac, glavna zvijezda... Ma, sve ono što je bio svakog dana pjesničkog života. U filmu, bio je spadalo koje se zaljubi u lokalnu učiteljicu i zbog koje kreće na opismenjavanje. Kada mangupi krenu da je kinje na času, Majakovski pretuče jednog; za odmazdu ga izbodu iza ćoška. Na samom kraju, njegova tužna i uvela mati hita ka onoj, što mu je pismom i ljepotom oči otvorila. Da makar na uzglavlju njene ruke sretan napusti jedan svijet probisvijeta... Neka ovi redovi budu mali zalog da Vladimir Majakovski konačno dobije dostojnu filmsku priču, 90 godina nakon odlaska iz istog svijeta probisvijeta. Stojan STAMENIĆ

culture.ru

stalom, to i nije bio prvi pokušaj, nego treći. Zašto se ubio? Zato što je bio nenormalan! Normalni ljudi ne govore u stihu, a on je bio pjesnik – to znači drugačiji od drugih.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

LISTALICA

Čarobni napitak

To može biti čaša mlijeka, rakija, čaj, kuvano vino, koktel napravljen po uputstvu sa Jutjub kanala ili besramna količina bilo kog pića po izboru, zaista. Taj čarobni napitak treba da ispunjava samo jedan-jedini uslov: da vas čini dovoljno opuštenim i svojim da uz njega pojačate muziku i samo zaplešete. Ako je to iko pokazao na velikom platnu, onda je to Tom Kruz u filmu „Risky Business“ (Pol Brikman, 1983). U praznoj kući, nakon malo „čivasa“ i nekoliko kapi „koka-kole“, tinejdžer u rozoj košulji i bijelim čarapa-

Kultni ples Toma Kruza u filmu „Risky Business“

Muzičko pomirenje majke i djece u drami „Stepmom“

Zaboravite na gromoglasne, energične, lude provode poput onih iz filmova „Almost Famous“ (2000) ili „The Great Gatsby“. Za sreću i dobar provod u novogodišnjoj noći nije potrebna gužvaove godine ma, izveo je sad već kultnu koreografiju uz pjesmu „Old Time Rock & Roll“ Boba Sigera – i dao nam savršeno uputstvo za ples.

Sentimentalni dar

Nemojte nikada vjerovati osobi koja kaže da ne želi poklon. Najbolji darovi, naravno, jesu oni od sentimentalne vrijednosti. Nešto što baš volite ili skupljate ili dugo tražite ili je pravljeno samo za vas. Recimo, nesavršeni crteži mališana na kojima (u najboljem sluča-

ju) izgledamo kao Čiča Gliša, ali nam tjeraju suze na oči samo zbog toga što je taj neki malac odlučio da crta baš (za) nas. U coming of age dramediji „Perks of Being a Wallflower“ (Stiven Čboski, 2012) priređeno je nekoliko kućnih žurki, onih pravih, nagužvanih, punih života. Ipak, najljepši momenat se dešava kada se najuža ekipa nađe noć pred Božić da razmijeni poklone. Iako su pravila igre „Secret Santa“ da kupite poklon samo osobi čije ime izvučete,

twitter.com

nogi, posebno mladi, ne vole da provode praznike kod kuće. Bio ostanak doma planiran ili nametnut kao ove pandemijske godine, većina ima tendenciju da na sve to gleda pomalo tužno. Doček Nove godine kod kuće nekako je uvijek druga „najbolja“ opcija. Dovoljno domaća i zadovoljavajuća, ali ne tako dobra kao rezervacija cijele kafane samo za nas i voljene osobe. Ili, recimo, obilježavanje praznika odlaskom na neko egzotično ostrvo gdje se može plivati sa kornjačama. Izdvajajući za vas deset najdražih kućnih zabava sa velikog platna, totalno drugačijih od gromoglasnih, energičnih, nagužvanih filmskih žurki poput onih iz „Almost Famous“ (2000) ili „The Great Gatsby“ (2013) željeli smo da vam poručimo samo jedno. Za sreću, uživanje i dobar provod, u novogodišnjoj noći ili bilo kojeg drugog dana u godini – nije nam potrebno mnogo. Sve sastojke za savršen doček imate u mjestu koje zovete dom.

pinterest.com

imdb.com

Sastojci za savrše

„Secret Santa“ ekipa iz dramedije „Perks of Being a Wallflower“

Čarli daruje cijelo društvo. I svaki od tih darova je savršen i pažljivo odabran. U takvim situacijama, vrlo je bitno i da osoba koja dobija poklon cijeni njegovu sentimentalnu vrijednost. Poput Sem koja zaista razumije simboliku ploče „Something“ kultnih Bitlsa.

Igra pjesmarica

Za uspješno okupljanje i dobar provod bitne su i igre. I, dok će se mnogi okrenuti kartama ili recimo „riziku“, mi imamo na umu nešto drugačije. U filmu „Begin Again“ (Džon Karni, 2013), nakon što se članovi benda okupe sa prijateljima u stanu da proslave izlazak albu-

ma, prihvataju se zanimljivog izazova. Džejms Korden objašnjava pravila. Kada dođe na red, svako od igrača treba da pusti jednu pjesmu. Toliko zaraznu, da je izazov ostati potpuno nepomičan što duže. Ko zaigra – taj gubi. Korden bira numeru Skipworth & Turner – „Thinking About Your Love“. A koju biste vi pjesmu pustili?

Disko lampa

U jednoj od najupečatljivijih scena iz filma „Ex Machina“ (Aleks Garland, 2014) Oskar Ajzak i Sonoja Mizuno izvode toliko sjajnu koreografiju, da je

Četvrtak, 31. decembar 2020.

medium.com

enu kućnu žurku

ljalo bi ponijeti sa sobom i što manje neizrečenog, makar to što moramo da kažemo rekli kroz pjesmu.

Istraživanje panka

imdb.com

Koreografija iz SF filma „Ex-Machina“ dobila sopstveni akaunt na Tviteru

Di-džej blesavljenje u zombi poslastici „Shaun of the Dead“

dobila sopstveni akaunt na Tviteru. Uz „Get down Saturday Night“ Olivera Čitama, obasjani najljepšim disko bojama, Nejtan i Kjoko lome plesni podijum, skroz izluđujući mladog programera u gostima i ostavljajući nas da patimo zbog činjenice što nemamo dovoljno mjesta u stanu da jedan ćošak rezervišemo za, recimo, hologram ove kultne scene. No, sigurni smo i da jedna obična disko lampa može da odradi posao.

Di-džej apokalipsa

U zombi komediji „Shaun of the Dead“ (Edgar Rajt, 2004) Šon i Ed nakon po-

vratka iz grada nastavljaju žurku u četiri ujutro. Uživaju puštajući muziku i proživljavajući Šonove dane slave iz vremena kada je bio di-džej. Ova dva blesana sjajan su primjer da je dovoljna samo jedna-jedina osoba koja nas istinski razumije i koja je spremna da nas isprati u ludostima da preživimo čak i zombi apokalipsu. I to uz ples.

Isjeckana šargarepa

Koliko je crvenokosoj Kejt Blanšet udobno u sopstvenoj koži možda najbolje vidimo u komediji o dvojici pljačkaša koji je otimaju, a onda se odmah potom i zaljubljuju u nju. U filmu

„Bandits“ (Bari Levinson, 2001), nakon što ostane sama kući, sjeckanje šargarepe postaje dio koreografije uz pjesmu Boni Tajler. Pa zašto ne probati nešto slično, dok se pripremaju sastojci za rusku salatu?

Ples u ogledalu

Nešto slično događa se i sa djevojkom iz filma „Fanfan“ (Gerard Kravčik, 1993). Sofi Marso podsjeća nas zašto je uz ples najlakše zaboraviti sve brige i još jednom nas tjera da se zaljubimo u estetiku čarlstona. Ipak, nema tih haljina sa resicama, šljokicama i trakica oko glave koji se mogu porediti sa jednom Fanfan koja sama u stanu izvodi ples u ogledalu ne znajući da se, sa druge strane tog istog zida, nalazi čovjek njenog života i da radi istu stvar.

Vunene čarape

Riječi često nijesu potrebne da bismo se pomirili sa onima koje volimo. Bliskost sa najbližim članovima porodice omogućava nam da jednu svađu prevaziđemo samim tim što ćemo u pravom trenutku dodati daljinski ili možda korpu hljeba za stolom. Za one malo teatralnije, ipak, potrebno je više. U drami „Stepmom“ (Kris Kolambus, 1998), jednom od najtužnijih filmova, postoji i jedna divna scena koja govori o toj porodičnoj bliskosti. Nakon svađe sa djecom, Džeki (Suzan Sarandon) pušta pjesmu Arete Frenklin i njih troje pjevaju u pidžamama skačući po sobi i koristeći cijeli sprat kao podijum. Čemu nas uči ta scena? Osim da bi trebalo ući u novu godinu u dobroj pidžami (i vunenim čarapama), va-

Svaki dobar roditelj pokušaće da razumije neki žanr muzike koji njegovo dijete sluša u određenoj fazi - i u tome neće uspjeti. U filmu „20th Century Woman“ (Majk Mils, 2016), u možda jednoj od najslađih kućnih „žurki“, Doroteja Filds (Anet Bening) sa Vilijamom (Bili Kradap) istražuje sinovljevu kolekciju ploča. Dok je mali Džejmi na pank svirci, slušaju bendove poput Black Flag i Talking Heads, pokušavajući da razumiju zašto neko ne smije voljeti oba. Ideja da će bolje razumjeti muziku ako budu oponašali omladinu i u načinu igranja, toliko je dobra, da je žalosno ne isprobati je sa ukućanima.

Muzička kaša

Ni dan-danas ne možemo da se naviknemo na činjenicu da je jednu od najdražih beba sa filmskog platna „odglumio“ ni manje ni više nego Džon Meklejn. I to perfektno! U filmu „Look Who’s Talking“ (Ejmi Hakerling, 1989) Brus Vilis pozajmljuje glas dražesnom Mikiju. U jednom trenutku, bebac ne želi da pojede kašu. Njegova mama (Kirsti Alej) primorana je da osmisli performans. Kad počne da blesavi uz muziku, istog trena bez razmišljanja pridružuje joj se i bejbisiter (Džon Travolta). Naravno, kaša se vrlo brzo topi u ustima malog Mikija. Ako su vam ukućani namršteni zbog „prazničnog“ karantina, možda vrijedi odobrovoljiti ih sličnim performansom... Ne znate dok ne probate. Biljana MARTINIĆ

Četvrtak, 31. decembar 2020.

PRAZNIČNI CIKLUS

Bolano ljeto dvije’dvadeseto

Izguslao:

Milivoje KRIVOKAPIĆ

ili Bože, čuda velikoga, Što se zgodi od ljeta ovoga, U što nam se godina slaguma, Svakom došlo da svrne sa uma. I tek što se januar zametn’o, Krenu haos oštro i nametno, Planule su stepe australske, Zatresle se i tektonske daske, Vulkani se divlji probudili, Prirode se dusi uzbudili, Biće da se gorki račun svodi, Za ono što činimo prirodi, Ne slušamo, nek’ nam je za stida, Atenborou dobroga Dejvida. Al’ je ljudska ruka sve drskija, Drevni Bejrut zbrisa eksplozija, Rušili se s neba avioni, U Africi ebola izroni, Oni starci po Amerikama, Svakoga su doveli do blama, Ne mogaše Trampa, kako vele, Išćerati iz kuće Bijele, Murjak uze život Džordžu Flojdu, Silni bijes buknu u narodu, Poljakinje snašlo dosta jada, Abortuse zabranila Vlada. No ne staje lelek crnih zvona, Svijetom se proširi korona, Hara boljka, za nikog ne mari, Najviše joj podliježu stari, Sav je svijet maskom zabradila, Sve vijaže strogo zabranila, Karantini i razne blokade, Doš’o život svakome na jade. A ko da je malo muke sv’jetu, Pa se našli da nanose štetu, Praznoglavci i mesije lažne, Prevaranti vazda žedni pažnje, Psihopate i kvazividari, Zatucani i veb-kritičari, Siju laži, grade teorije, Zavjerama prave ludorije, Pa nauci nožurdu podmeću, Sve na štetu i golu nesreću,

Zaluđuju lakovjernu raju, Da im pažnju i amine daju, Za sve krive političke klike, Bila Gejtsa i 5G prijemnike. A sirota nauka sve trpi, Nema kad sa bagrom da se krpi, Jer imaju posla bitnijega, Lijek naći i spasit nas svega. Sav se svijet u promjene dao, Taj je talas i nas obišao, Nesporazum crkve i države, Pokrenuo raskole je prave, Prošetala bogoljubna raja, Proteglo se to do iza maja, Pa nadalje, sve do pred kraj ljeta, Kada pređe vladarska štafeta, Nakon trides’ ljeta vladavine, U dlan nove skupštinske većine. Sve to guta pošteno čeljade, Sve mu više pridošlo na jade, Pa od jave utočište traži, Pandemijsku muku da ublaži, Rabi torent i striming servise, Sveselio malo ne bi li se, Kud će boljeg razonodnog plama, Od serijskog i filmskog programa. Tek što vještac primi novčić zadnji, Sorentino dade se saradnji, Sa Malkovič Džonom čuvenijem, Što svakoga učini sretnijem, Opet Papi sudbina se kroji, Sve kroz humor u tamnioj boji, Al’ je tuga kasnije bojila, Pa i suza pokoja se slila, Svaki papa ode svojim putem, Jedan sebi, a drugi pod skute, Svoga Tvorca i njegovog mira, Smrtničkoga liši se nemira. Dobra priča tu je ispredana, O zbivanju posred Vatikana. Al’ je tmurno na zemlji stajati, Valjalo se kosmosom skitati, Tu u strašnom dubokom svemiru, Mračna sila sve prijeti miru, Beba Joda i Mandalorijan, Obigraše svaki meridijan, Nepoznatih krša i planeta, Mnogima su najvažnija meta,

Traže zadnje viteze Džedaja, Ne bil’ Mando doveo do kraja, Svoju riječ datu svome Bogu, I bebi Jodi te se zove Grogu. Ludo čudo međ’ rajom se zbilo, Groguu se grdno zamjerilo, Te je jeo ona žablja jaja, Mila silo, šašavog belaja, Sav se Tviter preturi naglav’ce, Što padavan jede punoglavce. Al’ na koncu uz mir face znane, Ode Grogu džedaj da postane. Taman neđe u zoru zaraze, Prostrle se krv-crvene staze, Održa se dodjela Oskara, Filmska smotra poznata i stara, No je pažnju balkanskih naroda, Svu uzela jedna druga zgoda, Makedonci, braća i komšije, Došli hrabro do nominacije, Zemlja meda ušla u elitu, Zatamnila holivudsku svitu, Ne uzeše čovječuljka zlatnog, Ali niko i ne mari zato, Jer je svima mnogo više dala, Hatidža je srce nam ukrala. I Parazit, film je za pobjede, Pravu žetvu Oskara izvede, Pa Korejci konačno razbiše, Prežvakani holivudski kliše. A Španci nam ne dadoše više, Ista banda na pare kidiše, Vješte pljačke al’ po istom tragu, Okupile ekipu nam dragu, Profesora i Dali bandite, Može više od takve elite. A kome je bilo do ludila, Za Netfliksom žudnja je vodila, Do svijeta mačaka golemih, I njihovih vlasnika ekstremnih, Kralj tigrova, kakvo ostvarenje, Svjedočanstvo i upozorenje, Na granice ljudskoga divljaštva, To ne može ispisati mašta, Nema šoka, zla i perverzije, Što se u toj priči zbila nije, Ne spoznade svijet takvog lika, Do famoznog Džoa Egzotika.

Ali kontra sve ove grozote, Istopi se svijet od ljepote, Krupne oči i kosa crvena, Utonuše u šah odmalena, Mili Bože, kakvog li melema, Kad Bet Harmon otvaranje sprema, Tanki prsti silne bitke biju, Protivnici zucnuti ne smiju, Lete lovci, ginu lauferi, Niko sa njom ne mož’ da se mjeri, Proživjesmo sve njene balade, I med i žuč i sve druge jade, Pade narod na oči te sjaje, Pa sad đecu na šah hitro daje. Al’ ne može godina bez frke, Bez Nolana i njegove zbrke, Stiže Tenet, kako se najavi, I o jadu svaki um zabavi, Poigra se Nolan sa pameću, Svakom ko je imao tu sreću, Il’ nesreću, da ne bude krivo, Nikom ko se osmjelio živo, Da pogleda ovo ostvarenje, I doživi golemo zbunjenje, Tu se ne zna ko je u kom dobu, Ko bi kome da prospe utrobu, Tu se šćelo iskakat’ iz kože, Za film što se prepričat’ ne može. A na pomen filmske veličine, Ne mož’ bez njeg’ godina da mine, I Skot Ridli javio se silno, Al’ serijom, ne sa novim filmom, U kosmose ‘droide poslao, Ne bi li ga ljudstvom posijao, Odabrao planetu je neku, Za sljedeću ljudsku kolijevku, Lik je Majke u oko upao, svakom ko je ovo pogledao, Brižna Majka, silno i bez stanke, Ne dopušta na svoje izdanke, Svojim vriskom lobanje raznosi, Svakome zlu odlučno prkosi, Ateizam njena je doktrina, U tom duhu vaspitava sina, No se u plan umiješa tamo, Onaj što ga ko Ragnara znamo, Tu se mnoge ukrstiše ruke, Ateizma, vjere i nauke.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

Damir Krpuljević

Redakcijski guslar Milivoje Krivokapić

Usred jeka od zlice korone, Tom je Hardi postao Kapone, Al’ ostade uloga golema, Suvoparna i dosta nijema, Tu je nešto izmaklo u priči, Pa viđeno na stvarnost ne liči. A njemački MRAK se sav upleo, I publiku golemu zaveo, Mrsilo se sve do samog kraja, Zbunjena je i sad mnoga raja, Ko tu kome majka je na kraju, I kako se vremenom igraju. No neka je svima na istinu, Kad vidite kakvu omladinu, U žutome kišnome kabanu, Bjež’te od njih na suprotnu stranu. A Kidmenka, vitka i blijeda, Zamalo je svisnula od jeda, Te joj ga je suprug priredio, O golemom zlu je zabavio, Je li ipak il’ nije ubica, Ne skida se sa botoksnog lica, Ta dilema užasna i kleta, Dok kapute po Njujorku šeta. Desila se i tužna istina, Zbog virusa odloži se Dina, Ne viđosmo taj poslednji način,

Epske borbe za vrijedni začin. A da bude veselja bizarna, Postara se junak brka znana, Opet Borat Ameriku gazi, Bez pardona i u punoj snazi, Mila mati, kakvoga ajvana, Nijedna mu gadost nije strana, Sa sve šćerom manitom ko struja, Svaka im je scena ko oluja, Muk, šokovi i zgrožena lica, Potpisi su ovijeh ubica, Al’ najbolje na foru im pade, Đulijani, naivan se dade. A na zemlji šire se utisci, O nastavku priče o kraljici, Vladarici silne Britanije, Niko pred njom ravnodušan nije, Sija jarko raskoš Bakingema, Za afere ne fali im tema. Kupila nas Dajanina priča, Posred toga uštogljenog kiča, Osjećamo muke i poteze, Omiljene nesrećne princeze. Jednu treba istaknuti priču, Đe Mikelsen odao se piću, Teške muke običnog čovjeka, Što u piću potraži lijeka,

Opaka je ta životna drama, Boli jako, goni ka suzama, Svak je priču lično doživio, Sa glavnijem likom se srodio, Karakter je silan taj ko nije, Uz Madsa se nalio rakije, Još Mikelsen, za našu divotu, Svojim plesom oda čast životu. Nemilosna godina ne haje, već na crni kantar tovar daje, Uze ona imena čuvena, I ostavi srca polomljena, Kobi Brajant i ćerka mu mlada, U smrt crnu pošli iznenada. Šon Koneri, silna stara garda, Ispratismo tog glumačkog barda, Čedvik Bozman, crna panterčina, Dođe rano do potonjeg čina, Morikone, gospodar od nota, Oprosti se od nas i života, Pajtonovac Teri, „Spartak“ Daglas, U vječnost ih isprati dobar glas. A ko da je malo nam korona, Ode nam i slavni Maradona. Kleto ljeto, ajde mini skoro, Razvlačiš se nehajno i sporo, Pandemija već predugo traje,

Oće narod svoje zagrljaje. Ali se ipak štogod fino zbilo, Nije sve ni tako crno bilo, Samo bitne stvari se kupuju, Za Dritanom đevojke luduju, Seminari pr’o neta se prate, Dolje u veš, a o vrat kravate, Shvatilo se da nam malo treba, Od tih silnih i brojnih potreba, Svak se silom u dom svoj sad savi, Pa se onda i više ljubavi. Bilo je tu lijepijeh dana, Al’ na vakat prifali kafana. A i vijest stiže jedna fina, Na tržište došla je vakcina, Sad pelcere čekamo k’o vodu, Da nam daju negdašnju slobodu. Drž’ se rode ljudski i presveti, Ne daj da te ovo poremeti, Mnogo toga osta’ za viđeti, Mnoga čuda stići doživjeti, Mando, Grogu i Luk sablje sjajne, Avanture spremaju nam bajne, S Bobom Fetom i Ašokom Tano, Tek čekamo da se upoznamo, Bejl nam stiže kao Fridrih Niče Valja preteć’ bar zbog takve priče!

Četvrtak, 31. decembar 2020.

ILI-ILI

Zoster je familija

ad bismo morali da odaberemo najdražu stvar u vezi sa filmskom 2020. godinom, to bi bez sumnje bila nominacija Gorana Bogdana za evropskog Oskara. Da naše simpatije nije zaslužio samo izvanrednom ulogom u Golubovićevoj drami „Otac“, pokazao nam je i njegov šmekerski, prostodušni odgovor na čestitku: „Lijepo li je izgubiti od Madsa Mikelsena.“ Oni koji cijene Bogdanovu glumu, odlično poznaju njegove filmove, serije i predstave. No, čak i ako pomno prate njegov rad, male su šanse da su u brojnim intervjuima koje je dao saznali više o tome što voli da gleda, čita i sluša. Pokušali smo to da otkrijemo rešetajući ga (ne)mogućim „ili-ili“ izborima. Pročitajte što smo saznali i kako je jedna dupla Vaga, (ne)čuvena po teškom donošenju odluka, ipak uspjela da izdvoji favorite. Marlon Brando ili Džejms Din? - Brando. Jednostavno, on je prva liga. Od njega je Din učio da glumi. Brando je, u glumačkom smislu i izrazu, prekretnica. Gluma se dijeli na prije i poslije njega. „Fargo“ – film ili serija? - Serija. Noa Holi, njegov način pisanja čini je uvijek svježom. Nevezano za to što glumim u njoj, kao gledalac sam veliki fan. Zoster ili Let 3? - Mario Knezović i Nikola Galić su jedni od mojih najboljih prijatelja. Sa Nikolom sam i kum a zajedno organizujemo i West Herzegowina Fest, a Mario mi je najbolji drug iz djetinjstva. Sa ekipom iz benda Let 3 sam takođe u sjajnim odnosima, zajedno smo radili dvije predstave. Oba benda imaju jake, velike priče, ali ako moram da biram, neka bude Zoster, oni su familija.

instagram

Goran Bogdan, glumac

Goran Bogdan: Obožava Šabana Bajramovića, Hladno pivo i Pearl Jam

Danilo Bata Stojković ili Pavle Vuisić? - Teška je to trka, ali Pavle Vuisić ima nešto što posjeduje i Brando, glumački neprikosnoveno i neprevaziđeno. Cilj mi je da se razvijam u tom smjeru i budem kao on. Alice in Chains ili Pearl Jam? - Pearl Jam. Ja sam grandžer stari, a Nirvana i Pearl Jam su mi neodvojivi. Hoakin Finiks ili Leonardo Dikaprio? - Jaoj, opet mrtva trka, baš ne mogu odlučiti kojeg više volim. Smatram ih najboljim glumcima današ-

njice. Ugledam se na njih. Hladno pivo ili Zabranjeno pušenje? - Hladno pivo. „Džinovski“ i „G. A. D.“ su albumi mog djetinjstva. „Močvara“ ili „Senke nad Balkanom“? - Ne mogu sad gristi ruku koja me hrani (smijeh). I jedna i druga. Te dvije serije su kao nebo i zemlja, dva različita šmeka. Veoma volim da igram Mustafu Golubića, ali kao čitalac sam veliki obožavalac Milene Marković. Nikola mi je slomio leđa, ali ga volim zbog toga.

Šekspir – „Hamlet“ ili „Magbet“? - „Magbet“. „Hamlet“ je, ako pratimo radnju, donekle i sapunica. Svaka Šekspirova rečenica je poput poslovice, on je bez sumnje najbolji pisac svih vremena. Ipak, „Magbet“ je komad koji mi je miliji, temeljitiji. Silente ili Elemental? - Elemental. Erol Zejnilović, njihov gitarista, mi je takođe jedan od bližih prijatelja. Prvi čovjek koga sam upoznao kada sam došao u Zagreb, prije 20 godina. Remi i Shot su mi izuzetno dra-

gi. Producirao sam i glumio u spotu za pjesmu „Priroda i drušvo“. Kad su tek počeli, putovao sam sa njima gdje god su išli. Ne znam na čijim sam koncertima više bio, njihovim ili Zosterovim. Silente je mlad bend, veoma mi je drag. I njima sam glumio u spotu i volim ih. Nebojša Glogovac ili Zoran Radmilović? - Nebojša Glogovac. Prijatelj, drug, mentor – sve u jednom. Bajaga i instruktori ili Vlada Divljan? - Bajaga. Volim Vladu i cijenim, ali Bajaga mi je u više situacija ispao prijatelj, a to mu nikada neću zaboraviti. Bio mi je u Širokom i zadužio me. Emir Hadžihafizbegović ili Mustafa Nadarević? - Obojica su mi prijatelji, ogromni glumci. Emir mi je veoma blizak prijatelj, a Mustafu mnogo volim. Ja sam dupla Vaga, teško mi je da odlučim. Goran Bare ili Damir Urban? - I jednog i drugog mnogo volim, a obojica su mi bili gosti na festivalu. Sa Damirom se družim, ali kao Pearl Jam i Nirvana - neodvojivi su mi. Dik Solomon iz „The 3rd Rock form the Sun“ ili Fibi iz „Friends“? - Fibi. Na „Prijateljima“ sam odrastao, to je moje djetinjstvo. Toma Zdravković ili Šaban Bajramović? - Šaban Bajramović. Toma je srpska kafana, koju volim, ali je Šaban bliži ovoj mojoj, u kojoj sam stasao. Miloš Crnjanski ili Ivo Andrić? - Andrić. „Na Drini ćuprija“ spada u meni tri najdraža romana. Crnjanskog, iako ga mnogo cijenim, dosta kasno sam upoznao. Ja sam iz BiH, a Andrić je nukleus naših područja i mentaliteta najtačnije prikazao i pretočio u vanvremensku literaturu. S. VIŠNJIĆ

Četvrtak, 31. decembar 2020.

Priča o ordenu sa Gorice i njegovoj austrijskoj kopiji

Miloš Milačić

BEČKI VALCER

Petar Panj Iz Beča:

Miloš MILAČIĆ

o god se iz zavičajne luke otisne na dugu plovidbu, u džepu kaputa umjesto kompasa sa sobom ponese žabu. To stvorenje je u početku ćutljivo, neprimjetno, ali kako vrijeme odmiče oglašava se kreketanjem. Prvo sporadično, zatim sve češće i bučnije.

Rođendanski dar

Magnetna igla te pokvarene busole uvijek (po)kazuje jedan te isti smjer – dom. - Nema ljepše rijeke od Ribnice, niti ljepšeg brda od Gorice - krekeće ona danima. I tad jedan presahli rukavac bečkog Dunava glumi Ribnicu, a Auer Velsbahov park pokriva maglom svoje ogoljene vrleti. Baš kao što je to, nekad, stidljivo činila Gorica. Ima na vrhu Gorice, možda ne znate, jedna kamena ploča. Svjetluca tamo na onoj zaravni desetak metara od puta, kraj zaraslog busenja, pa malo udesno u pravcu šumarka. Kao neki ornament na zelenom go-

blenu. Kamen gdje je zaboden ekskalibur. Orden za zasluge dat podgoričkom čarobnom brijegu. To je, kažu, najviša tačka na Gorici. Jednog novembra koji odavno već ne postoji u kalendarima, samo ga sjećanje ruiniranog dječaka katkad okrzne nekom zalutalom uspomenom, otac je pitao sina što želi da mu pokloni za rođendan. - Želim neki vrh poklon odgovori sin. Otac je to bukvalno shvatio. U praznu teglicu od džema usuo je bijelu farbu, pa ju je razrijedio vodom, uzeo molersku četkicu, dobro promiješao i rekao sinu: Polazimo! Obišli su tako, njih dvojica, oko spomenika neznanom junaku, prošli kraj šumskog izvora, pentrali se uz one serpentine i izbili na vrh Gorice. Onda je otac na kamenoj ploči čitkim, velikim slovima podario vrhu sinovljevo ime. A sinu vrh. - Eto, sad imaš svoj vrh - reče mu. Sin je trijumfalno, sa obje noge, stao na ploču i divljim krikom za koji deci-

Panj u bečkom Auer Velsbahovom parku

Ima na vrhu Gorice, možda ne znate, jedna kamena ploča. Svjetluca tamo na onoj zaravni desetak metara od puta, kraj zaraslog busenja, pa malo udesno u pravcu šumarka. To je, kažu, najviša tačka na podgoričkom čarobnom brijegu bel jačim od Balboinog, izrazio svu radost, zahvalnost i ljubav prema ocu.

Usnuli grad

Oko tog vrha su se, kasnije plele mnoge porodične anegdote, poneko ljubavno razočaranje i jedna tradicija. Naime, otac i sin bi svakog 1. januara šetali do vrha brda, u svitanje dana, kad nove godine kao prkosne princeze stupaju na presto i kad žive duše Goricom nema. Bilo je tih prvojanuarskih jutara neke posebne ljepote i sentimentalnosti u pogledu na usnuli grad, sa vrha brda... Onda je sin nastavio da šeta sam. Svakog 1. januara, dok je živio u svom gradu, da ne bi prekinuo tradiciju. Šetao je do vrha i nazad a neki nepoznat glas mu je šaputao refren Liverpulove himne: „You’ll never walk alone“! Bila je to ona žaba. Jednog oblačnog 1. januara na vrhu Gorice u sedam

ujutro sreo je profesorku muzičkog iz gimnazijskih dana. Kao dva klonula duha, oboje su instiktivno trznuli korak nazad a onda izvadili revolvere pogodivši jedno drugo najljepšim željama i čestitkama za tu godinu. I, vjerujte, nije bilo ni riječi o profesorkinoj čuvenoj „peglici“ koju su đaci golim rukama podigli sa gimnazijskog parkinga i prenijeli je na sasvim drugo mjesto. Ili kad su tri njegova školska druga upala na njen čas naoružani kamerama i mikrofonima predstavljajući se kao novinari koji rade reportažu o „crnom prištu“. Sve je to Ribnica davno već oprala. I čak uspjela da presuši, u međuvremenu.

Farba i četka

A jednom se neki pametnjaković našao i crvenom ciglom prekrižio ime vrha pa dopisao „Jovanov vrh“.

Ne prva, ali možda druga ili treća podgorička kiša kaznila ga je zbog bespravnog otimanja tuđe imovine zbrisavši ime sa ploče. Ali i originalni naziv je blijedio sve više. Sada, četvrt vijeka kasnije, nema naznaka da je na ploči bilo nečije ime. A priča bez svjedoka ne podleže provjeri pa može da odluta kud joj drago. Ona je doplovila u Beč i usidrila se u taj Auer Velsbahov park. U njemu, naime, postoji jedan stari panj veoma nalik kamenoj ploči sa Gorice. U preduzeću zaduženom za održavanje bečkog zelenila, kažu da panj nema ime. Onda će ga dobiti od 1. januara. Zvaće se Petar. Farba i četka su u stanju pripravnosti. Vrh kod kuće, isto je što i panj u tuđini, kaže stara mudrost. Ali, žaba se ne slaže. – Nije isto, krekeće. Niti će ikad biti.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

anime planet

Listom najsvježijih debitantskih serijala dominiraju proje

project-nerd.com

Brucoši na putu do kla Bez obzira na to što su odloženi filmovi poput „Violet Evergarden“ i „Evengalion: 3.0+1.0“ ili druga sezona serijala „The Promised Neverland“, dobili smo nove magične priče čiji se nastavci vrijede čekati s pažnjom

reddit.com

„Dorohedoro“ pretvara guštersku glavu u simbol slobode

twitter.com

„Great Pretender“ inspirisan čuvenim hitom Fredija Merkjurija

nime pobjednik godine nije konkretni serijal, već studio. U 12 mjeseci za nama, kada su sve konvencije otkazane, brojni projekti odloženi, a zaposleni u najvećim kreativnim mravinjacima za animaciju u Japanu morali da rade od kuće, studio „MAPPA“ uspio je da svoje probleme svede na minimum. Neki od najboljih anime naslova 2020. dolaze baš iz ovog studija koji je, pritom, preuzeo i posljednju sezonu hita „Attack on Titan“ što je potez koji će ga, uz dobru izvedbu (što je iz do sada prikazanih epizoda evidentno) zakucati kao vodeći u Japanu. Naravno, da ni drugi nijesu gubili vrijeme najbolje dokazuje Netfliks koji je od skoro počeo da sarađuje sa studijima kao što su (baš) „MAPPA“, „Orange“ i „Powerhouse Animation“. Zatim, i Sony koji je najavio kupovinu platforme „Crunchyroll“ koja je tek ušla partnerstvo sa „Webtoon“ i priključila se velikoj anime imperiji u kojoj su i „Funimation“ i „Aniplex“, što samo znači još sjajnih projekata i saradnji. Na koncu, iako će se mnogi složiti da je bilo i jačih anime godina, ipak smo imali vrlo čupav zadatak kada smo morali da proberemo najbolje za ovogodišnju top 7 listu. Bez obzira na to što su odloženi filmovi poput „Violet Evergarden“ i „Evengalion: 3.0+1.0“ ili druga sezona serijala „The Promised Neverland“, dobili smo nove magične priče od kojih mnoge imaju potencijal da postanu klasici. A evo i sedam najboljih po našem izboru...

1. Dorohedoro

Somali and The Forest Spirit

Ovaj anime je lijep u onoj mjeri u kojoj vas ubijedi da ste nezavisni, čvrsti i jaki, u onoj mjeri u kojoj nemate što da izgubite. Zato u jednom momentu gušterolika

glava Kajmana prestane da djeluje kao prokletstvo – i postaje jak simbol, katalizator velikih promjena, svijeta po novim pravilima... I nekog takvog čovjeka. Kada vas nečim tako društveno angažovanim nauči ovaj anime, onda je i lako shvatiti zbog čega je jedan Kajman zaslužio naklonost jedne Nikaido... i zašto je baš Netfliksov „Dorohedoro“ zaslužio prvo mjesto na listi.

2. Great Pretender

Bio je potreban samo jedan brzi prelaz - sa mladića koji visi sa čuvenog i svima poznatog znaka na obroncima brda iznad Los Anđelesa, na mokre japanske četvrti oslikane najljepšim akvarel bojama - da se potpuno zaljubite u ovaj anime. Zajedno sa Edamurom otkrili smo čarobni svijet prevaranta i uživali u serijalu koji ne samo da nosi ime istoimene pjesme, već za inspiraciju uzima interpretaciju stihova, onako baš kako ih je osjećao i Fredi Merkjuri.

3. Somali and The Forest Spirit

Ova magična storija nije samo priča o avanturi novopečenog oca i majušne djevojčice sa kapuljačom minotaura. Jedan od ključnih anime naslova godine pripovijest je i o prevazilaženju razlika i pronalaženju mjesta gdje pripadate... Čak i kada je to mjesto samo društvo nekog drugog. „Somali and The Forest Spirit“ dopašće se posebno onima koji su se topili gledajući avanture Mandalorijana i zelenog mališana po imenu Grogu.

4. Deca-Dence

Cijela distopijska vizija budućnosti pada pred nepopravljivim optimizmom i dobrotom djevojčice Natsume. U vizuelnoj gozbi naučne fantastike, neočekivani i

Četvrtak, 31. decembar 2020.

ekti studija „MAPPA“

asika

Attack on Titan

Veliki hit na startu finalne sezone mračniji nego ikada žanra. Upravo one megapopularne forme osamdesetih i devedesetih (,,Neon Genesis: Evengelion“, ,,Gundam“, ,,Macross“, kod nas popularniji ,,Robotech“ i naravno ,,Transformers“) koja je odavno zamrla na prvorazrednoj anime sceni. Serija brzo podvaljuje i novi dribling: narativ koji se vrti oko teze da su ti skoro neuništivi titani - suštinski vrlo ranjivi. Ne samo da ih na bojnom polju jede tehnološka revolucija; već i da pate od posttraumatskog sindroma kao obični vojnici!

Obećavajuće posljednje poglavlje megapopularne mračne fantazije

maestralni obrt serviran je odmah u startu. „Deca-Dence“ odraz je ljudske dekadencije - ne samo u srazmjerama neodgovornosti za planetu zagađenu čovjekovom ignorantnošću. Ovo je i slika svijeta koji je naučio da ljudsku svijest i živote bukvalno aplouduje na robotske kiborge, pa da im živote uzvisi na nekoliko hiljada kilometara iznad Zemlje... Ali ih ništa nije naučio o slobodi.

Rat do istrebljenja

Jeziv scenario posljednjih 322 dana postojanja Japana i zemlji koja tone u more, dok ga istovremenu drmaju potresi, vulkani i cunamiji - priča je katastrofe i ljubavna drama, ali i storija o požrtvovanju pojedinca za dobrobit društva. Ova oda nepobjedivom japanskom duhu i porodičnoj slozi savršena je metafora i za godinu u kojoj je smještena, a time i jedan od najboljih anime serijala 2020.

6. Jujutsu Kaisen

Iako je na prvi pogled najšonenastiji šonen sa čudovištima i srednjoškolcima koji se bore protiv njih, ovaj anime ima izraženije horor motive, čime odmah zadobija pažnju. Osim što je sjajan dokaz koliko je studio „MAPPA“ briljirao ove godine, najčešće ga opisuju kao „boljeg Naruta i od samog Naruta“. Uz činjenicu da glavni junak gaji naklonost prema okultnom i krajnje neortodoksan pristup egzorcizmu, to je zaista sve što treba da znate o njemu.

7. Moriarty The Patriot

Džejms Morijarti je plavokosi dječak grimizno crvenih očiju. Veliki „Napoleon zločina“ u anime seriji „Moriarty The Patriot“ želi da se izbori protiv klasne nejednakosti i nepravde, makar ga to koštalo života. Zajedno sa saradnicima pokušava da sruši sistem iznutra, uništavajući aristokrate jednog po jednog. Atmosfera koja vlada savršena je fuzija njegovog sivog morala i maglovitih ulica Londona - i jedna od anime priča koje ne smijete da propustite, naročito ako ste ljubitelji djela Artura Konana Dojla. B. MARTINIĆ

Svijet Heraklitovog plamena N

ajopasnije od svih oružja masovnog uništenja je čovjek. „Attack on Titan“ na startu četvrte, finalne sezone tu tezu razvija sa toliko cinizma, da je megapopularni hit tako lako proglasiti najboljom dekonstrukcijom rata u anime svijetu. Najveća prisutnost je ona koja se mjeri nečijim nedostajanjem.

Obični vojnici

U seriji „Attack on Titan“ u uvodne dvije epizode četvrte sezone nećete vidjeti ni Erena Jegera, ni Mikasu Akerman i Armina Arlerta. Junake omiljenog fantazijskog epa moći ćete da osjetite samo u odrazu poraza, sjenki i ožiljaka njihovih neprijatelja. Ranije najavljivan obrt na startu finalne sezone je potpun: radnja anime je potpuno izmještena. I velika ratna priča prokletog čovječanstva sada se raspliće na terenu onih koji su našim herojima

wikimedia.org

5. Japan Sinks: 2020

Posljednje poglavlje podvaljuje novi dribling: narativ koji se vrti oko teze da su skoro neuništivi titani - suštinski vrlo ranjivi smrtni neprijatelji! I to je ključna caka ovog ratnog epa: na drugom kraju velikog sukoba, kao izvor prijetnje, zla, dehumanizacije - je jedino i isključivo čovjek. „Attack on Titan“ je sjajan u onoj mjeri u kojoj je autoironičan. Tako će vas već do kraja druge epizode upoznati sa svih devet titana i svim razlozima zbog kojih, nekoliko decenija ranije, svijet možda jeste (a možda uopšte nije!) skliznuo ka propasti. Vrlo brzo bićete uvjereni da ova tako originalna serija nije ništa drugo nego fantazijska varijacija mecha-

Režiju je preuzeo studio MAPPA, a Juičiro Hajaši i Jun Šišido imaju zadatak da posao koji su radili Tecuro Araki i Masaši Koizuka oboje još tamnijim tonovima naše prirode. Novi autori su prvu epizodu tako učinili pokaznom vježbom ratnog besmisla. Vizuelnu fascinaciju Holandijom 19. vijeka mijenja nešto što ,,miriše“ na Njemačku Prvog svjetskog rata! Vizuelna paleta i oštrije linije, uz cijelu urnebessalatu kakafoničnih tijela u raspadanju, namjerno je takva da ,,Attack on Titan“ djeluje kao djelo destilovanog nihilizma. Pritom, Hajaši i Šišido su vrlo pošteni u igri koju su postavili: oni ne vide jedan rat do istrebljenja kao ono najlošije u prirodi ljudskog kolektiviteta. Već kao našu jedinu opciju, jedini svijet koji može nastajati u onom vječnom Heraklitovom plamenu mučnog kretanja i bjesomučnog rađanja. Nakon dvije epizode od najavljenih 16 (pitanje je da li će se autori ipak na tome zaustaviti) ono što ćete prije svega željeti jeste da naše sukobljene junake suočite oči u oči. „Attack on Titan“ je sjajan zato što je riječ o sasvim realnoj igri u kojoj bilo koja varijanta melodramatičnog pomirenja nikako nije opcija. Ono što mu fali u uvodnim epizodama je upravo onaj emocionalni kroše koji izvlači tlo pod nogama i čini vas gladnim ratne pobjede kao u prethodne tri sezone... Jer, jednostavno, sada se radi o onima protiv kojih ste sve vrijeme navijali! Zbog toga je „Attack on Titan“ i izuzetno političan. Ovo je studija identiteta koja se zasniva na ugroženosti. U kojoj se želja za ratovanjem i razlozi za prolivanje krvi baziraju na Stokholmskom sindromu, igri mačke i miša, bijednim kompromisima i još bjednijim, patetičnim razlozima da se svoj i životi bližnjih stavi na kocku. Samo neka nastavi da ovako blista, što okrutniji, strašniji i mračniji „Attack on Titan“. Jer upravo nam je takvo ogledalo potrebno, ono u čijim ćete očima prepoznati jedno oružje za masovno uništenje. S. S.

Ocjena: 4.2/5

Četvrtak, 31. decembar 2020.

KVIZ

Koji si božićni klasik?

ama po sebi, jedna „lego“ kockica ne znači ništa. I sav trag njenog postojanja je začinjen masnom psovkom, kad vam se nađe ispod stopala. Eto, toliko vrijedi jedna razvučena usamljenost, u koju nas je tjerala 2020. Ako smo nešto naučili u godini za nama, to je vrijednost one konekcije koja od prostog zbira „lego“ plastike čini magičan, smislen oblik. Zato, neka ovaj kviz bude vaša slagalica prazničnog raspoloženja koju ćete podijeliti sa još nekim... I možda pronaći božićni i novogodišnji momenat filmske magije za dvije osobe. Dok uporedo popunjavaju istu stranicu prazničnog Objektiva, vidimo ih zagrljene i u avanturi. Dok na krovu ,,Nakatomi plaze“ traže Brusa Vilisa, ispred ,,Rokfeler centra“ čuvaju stražu malom Mekoliju Kalkinu... Ili Džimiju Stjuartu pokazuju dugo traženi put do kuće.

1. Što najviše voliš u vezi sa Božićem? a) Praznični duh, trpezu, ukrase, svečano raspoloženje; b) Poklone, poklone, pokloneeee; c) Specijalno pripremljenu muzičku plejlistu; d) Gestove iz najromantičnijih božićnih filmova; e) Vrijeme provedeno s porodicom; f ) „Boj na Kosovu“ na televiziji.

2. Kakav božićni poklon želiš? a) Sreću i zdravlje za najdraže i komšijinog zlatnog retrivera; b) Sony Playstation, bebu Jodu za vrh jelke, trampolinu; c) Crnu majicu sa printom omiljenog filma/ benda; d) Poklon specijalno

pravljen za mene; e) Ukusnu večeru i spavanje prije ponoći; f ) Lego kocke koje ne bodu stopala.

e) Sarme i pivo; f ) Mišomor sa šlagom.

3. Omiljena božićna pjesma? a) Frenk Sinatra – Let it Snow; b) Minja Subota – Deda Mraze, Deda Mraze; c) Kralj Čačka – Deda Mraz je švorc; d) Džordž Majkl – Last Christmas; e) Kris Rea – Driving Home for Christmas; f ) Baja Mali Knindža – Božić je.

5. Gdje i sa kim želiš da provedeš Božić? a) U kafani/pabu/restoranu sa porodicom i kumovima; b) U igraonici, sam ili s drugovima; c) Sa najboljim drugom/ drugaricom, neđe đe se ne slavi Božić; d) Sa voljenom osobom u romantičnoj planinskoj kolibi; e) Na kauču sa familijom, gledajući TV; f ) Provela se struja kroz mene, prije sjutra.

4. Jelo i piće koje vezuješ za Božić? a) Ruska salata i domaći sok o’šipka; b) Mamina kuhinja i Ivi od breskve; c) Biskviti i crni čaj; d) Mafini i topla čokolada;

6. U kakvoj se odjeći najbolje osjećaš za Božić? a) U trenerci sa logom omiljenog kluba; b) U pidžami sa printom dinosaurusa; c) U tregericama sa moti-

vom omiljenog filma; d) U „za njega i nju“ džemperu; e) U boksericama, pod jorganom; f ) Redovno se kupam. 7. Omiljeni božićni ukras? a) Zvonca; b) Jelka sa milion bombica; c) Lampice; d) Svijeće; e) Snijeg; f ) Pijani komšija koji hrče nasred ulice. 8. Osim Božića, najbitniji praznik u godini je... a) Uskrs; b) Moj rođendan, naravno; c) Noć vještica; d) Dan zaljubljenih; e) Krsna slava; f ) Svaki dan je praznik za sebe.

NAJVIŠE ODGOVORA POD: A) IT’S A WONDERFUL LIFE Malo jednostavne topline doma i prazničnog duha za one umorne koji su se dobro uželjeli najbližih? Druženje sa Džejmsom Stjuartom na dugom putovanju kući je nezaobilazna praznična stanica. Samo pratite zvuk zvončića jelke! B) HOME ALONE Ako je ko znao da realnu opasnost samoće u pra-

zničnim danima pretvori u urnebesnu avanturu, to je Mekoli Kalkin! Zato je njegov dom u predgrađu Čikaga prava adresa za one koji u božićnom slavlju traže dio djetinje radosti.

nimalo patetičan, a ipak neodoljiv Božić, skrojen po pravilima života i godina koje su nam često nogu saplitale. Da ipak vrijede, jer su autentične, dokaz je „Nightmare Before Christmas“.

C) NIGHTMARE BEFORE CHRISTMAS Za realiste, pomalo mračnjake i besprijekorne estete, koji ipak neće da igraju po pravilima... Jedan nekonvencionalan,

D) LOVE ACTUALLY Božić skrojen po pravilima moderne ljubavi? Teško ga je izgurati bez grozničave želje i koje kapi slatke gorčine - jer tu i nema pravila. Ali u savršenom

ium .co

t al f l

ox .c

oss.com

E) DIE HARD Iako često izgledate kao pustolov kojem tjeranje lične pravde ne da mira ni u božićnoj noći, vi ste ipak više nalik Brusu Vilisu u akcionom klasiku „Die Hard“. Samo želite da otkačite sve te silne obaveze i spašavanja svijeta

F) HOW THE GRINCH STOLE CHRISTMAS Znamo, shvatamo, previše nas je sve ova godina iscrpila, ispila, otuđila, namrštila. Skoro kao Grinča u Dikensovoj priči. Neka ovaj film zato bude mali zalog nade, da jedna božićna zora novog početka može ogrijati i tako promrzlog gunđavca!

ar pe

t . co

te res

– i sručite se na kauč okruženi onima koje najviše volite.

prazničnom momentu ima ipak dovoljno lake, radosne i zavodljive igre po recepturi britanske romanse „Love Actually“.

rsb

azaar.com

va nit

y fa

ir.com

Četvrtak, 31. decembar 2020.

1. Inside No 9

Vjerovatno nijeste ni čuli za nju, ali antologija Risa Širsmita i Stiva Pembertona može da postidi i „Black Mirror“. U seriji „Inside No 9“ sudaraju se psiho-trileri, priče o duhovima i spaljivanjima vještica, sportske satire, čarličaplinovske pljačke, policijski proceduralci sa fantazijskim obrtima, porodične sapunice koje prerastaju u drame dostojne Kena Louča... Nema tog žanrovskog zmaja kojeg njeni kreatori ne mogu da pomaze i zajašu. Kamo sreće da je BBC za ovogodišnje razočaranje

„Dracula“ angažovao ovakve pisce... Širsmit i Pemberton u stanju su da za 30 minuta kažu nešto za što je nekim autorima potrebna karijera.

2. Staged

Mini-serija Fina Glina i Sajmona Evansa, podijeljena u šest zalogaja od 15 do 19 minuta, jeste najbolj što nam je donijela karantinska televizija. „Staged“ je izuzetno svjedočanstvo o danima koje je planeta provela u lokdaunu; vrsna komedija situacije; još jedna potvrda da je bromansa Dejvida Tenanta i Majkla Šina električna... I vjerovali ili ne, najjači razlog da zavolite „Zoom“, ako ste ga zamrzjeli tokom karantina.

3. Des

Još jedna mini-serija Dejvida Tenanta za koju smo se zalijepili kao komarci na lampu. Trodjelni „Des“ jedna je od onih priča o serijskim ubicama koje podižu kosu na glavi i trajno uništavaju vjeru u ljubaznost stranaca. I još važnije: ovo je krimi-drama toliko promišljeno napisana, toliko obzirna prema žrtvama ubistva, toliko oprezna da ne pretvori zločinca Denisa Nelsona u rok zvijezdu – da zaslužuje etiketu duhovnog nastavka Finčerove bravure „Mindhunter“.

4. Normal People

Nijedna ovogodišnja serija, mimo majstorije „Trigono-

metry“, nije tako suptilno, tako intimno i blisko – pokazala milionima zbog čega venu čak i kosmičke ljubavi. Koliko tu nadzemaljsku vezu dvije duše, osuđene da vječno gube i vraćaju se jedna drugoj, mogu spoticati sljepilo ega, stege društvenih normi, traume odrastanja i nesposobnost komunikacije... Ali, i koliko su takve kosmičke veze, pa makar bile (fizički) prekinute, zalog za ljepšu budućnost i dijalog sa sopstvom. Sve to i mnogo više otkrili su Konel (Pol Meskal) i Merijen (Dejzi Edgar-Džouns)... U „Normal People“, seriji Lenija Abrahamsona i Heti Mekdonald, majstorskoj adaptaciji istoimenog romana Sali Runi.

Inside No 9 Normal People

newyorker.com

Posni koncept, mrsna televizija

Ghosts

5. Ghosts

Kad u jednu kuću, pa makar to bila viktorijanska vila od ko zna koliko kvadratnih metara – nagurate potpuno opičene duhove koji sežu od neandertalskog doba, preko viktorijanske Engleske, do 21. vijeka – i uopšte ne žele da budu tu... E, onda mora da nastane najjača komedija situacije. „Ghosts“ je kriminalno potcijenjeni sitkom televizije BBC, satirični čudak, savršen izvor obožavanog britanskog crnog humora... I cimerski džumbus idealan za fanove Taike Vaititija. M. I.-N.

twitter.com

ajljepša televizijska iznenađenja stigla su nam, odakle drugo, nego iz britanske kuhinje. Dok većina svjetskih televizija i striming servisa ide na grandiozne projekte, Ostrvljani ostaju pri svome: manje je (skoro uvijek) više. Za vrhunsku umjetnost mnogo bitniji od efekata, velikih imena i bjesomučnog štancanja nastavaka važniji su autori sposobni da i od malog budžeta i skromnijeg koncepta, u skučenom manevarskom prostoru, naprave vrhunsku gozbu. To ne znači da BBC i Channel 4 serijama kao što je „His Dark Materials“ nijesu uhvatili korak za velikim produkcijama, naprotiv. Ali, činjenica je da su im i dalje beskrajno važni projekti rađeni po staroj, britanskoj recepturi. Svake godine Britanci izbace makar tuce serija čije sezone većinom ne prelaze više od pet-šest epizoda i koje su, zahvaljujući bitnim temama i posnom konceptu, vrlo rijetko u opasnosti od otkazivanja zbog male gledanosti ili manjka love. Ni minula 2020. nije drugačija. Štoviše, onima koji uvijek traže serije ispod radara, donijela je mnogo odličnih britanskih naslova. Izdvajamo pet najboljih od kojih je jedan, za divno čudo, uspio da pronađe put i do mnogo šire publike. I još jednom potvrdi, da niko to ne radi kao Britanci, kad je u pitanju konceptom posna a kvalitetom mrsna televizija.

pinterest.com

Britanski trijumfi u skučenom manevarskom prostoru

serije

Četvrtak, 31. decembar 2020.

ladbible.com

serije

twitter.com

Gangs of London

Better Call Saul

emojte se čuditi toliko različitim, nespojivim, gotovo nelogičnim top listama koje su televizijski kritičari sastavljali do kraja decembra. Godina je, jednostavno, bila takva, da većina njihovih „best of“ presjeka više govori o njima samima i načinu na koji su izlazili na kraj sa pandemijskom stvarnošću, nego o kvalitetu ovogodišnje televizijske ponude. Primijetićete, na primjer, da su se pojedini kritičari okrenuli laganijim, zabavnijim, „prdastijim“, eskapističkijim naslovima. Da su neki drugi ipak ganjali izuzetno tjeskobne, katarzične, emocionalno razorne serije... I da su pojedini među njima izabrali sredinu trudeći se da pronađu pravu mjeru između televizijskih projekata koji su, s jedne strane, nudili brzi avion za bijeg od užasavajuće stvarnosti, a s druge – mučnu vožnju za čeoni sudar sa sopstvenim strahovima. Top liste takvih „tragača za mjerom“ najbliže su (duhom, emocijom i namjerom) našem presjeku najboljih serija godine. Na Objektivovoj listi ima i stare i nove, i lagane i zahtjevne, i duhovite i nasmrt ozbiljne, i lepršave ali i brutalne, sirove, surove, do lakata

krvave televizije. Najveća ironija? Iako pandemijska stvarnost jeste znatno uticala na naše utiske, najbolju seriju imali smo već negdje sredinom februara. I što je još ironičnije, ta nam je serija rekla mnogo više o 2020. godini nego sve nakon nje, čak i one direktno inspirisane kovidom-19. Ništa što smo kasnije gledali nije moglo ni da priviri hodočašću na koje nas je odvela ta serija „veća od Rusije“. Sve kasnije serije samo su potvrđivale da našom ovogodišnjom listom neće carevati samo najveći televizijski masterpis 2020. godine, nego vanvremensko remek djelo.

1. The New Pope

U ubjedljivo najboljoj seriji godine, jedan Italijan sa širinom Fjodora Mihailoviča Dostojevskog uspio je da obnaži vjeru, sumnju i religiju kao nijedan do sada. Ono što su „Braća Karamazovi“ za najvećeg Rusa, za Paola Sorentina – to je „The New Pope“. Masterpis koji počinje smijehom, golom provokacijom, putenošću, razbijanjem tabua, ruganjem instituciji crkve, kardinalima, zlatnim krstčinama koje imaju veze sa svim na ovome svijetu osim

Top 10 serija godine koju je obilj

Hodočašće ve Iako pandemijska stvarnost jeste znatno uticala na utiske, najbolju seriju imali smo već negdje sredinom februara. Ironično, ta nam je rekla mnogo više o 2020. nego sve nakon nje, čak i one direktno inspirisane kovidom-19 sa vjerom i Bogom... završava suzama. U podnožju Mikelanđelovog remek djela Pieta... Na koljenima pred Pijem Trinaestim (Džud Lo)... Konačno mrtvim a besmrtnim, položenim ispod statue Bogorodice koja oplakuje sina Hrista... U sopstvenom remek djelu, po ljepoti ravnom onom Mikelanđelovom u čijem je podnožju polegao najtragičnijeg TV lika decenije, Sorentino nije oplakao samo svoje Karamazove – Pija, Jovana Pavla Trećeg (Džon Malkovič) i Anđela Vojela (Silvio Orlando). Zaplakao je i za sobom samim, i za svima nama. Za ostavljenim ali možda ne i zauvijek odbačenim Božjim kreacijama...

2. Better Call Saul

Oduvijek smo znali da je odnos Džimija Mekgila (Bob Odenkirk) i Kim Veksler (Rea Sihorn) – veliko pulsirajuće srce serije „Better Call Saul“. I da bi naš glavni heroj davno izgubio svoj „jing“ da ona ne igra ulogu njegovog „janga“. No, tek u finišu skoro perfektne pete sezone serije

The New Pope

koju, nažalost, većina i dalje zna isključivo kao prikvel kanonske „Breaking Bad“ – shvatili smo koliko je Kim važna za Vinsa Giligena i Pitera Goulda. Trijumfalnim pisanjem na duže staze i jednom potpuno opravdanom i logičnom iako šokantnom hajzenbergskom transformacijom, Giligen i Gould nadmašili su sva moguća očekivanja... I pripremili perfektan teren za oproštajnu sezonu AMC masterpisa „Better Call Saul“.

3. Gangs of London

Sky Atlantic projekat Gareta Evansa i Meta Flanerija je najbrutalnija serija koju ne gledate. Samo je još u HBO hitu „Game of Thrones“ postignut tako ubjedljiv osjećaj da niko – od trudnice i petogodišnjeg djeteta, do glavnog lika

poput Šona Volasa (Džo Kol) – ama baš niko nije bezbjedan. Evans i Flaneri stvorili su svijet u kojem i najobičnija porodična večera, zahvaljujući hipnotišućoj kameri, postaje krvavija od „Bitke kopiladi“ ili „Crvene svadbe“.

4. The Queen’s Gambit

Izuzetni hit Alana Skota i Skota Frenka izazvao je toliko interesovanje za šah i šahovske velemajstore, da je „The Queen’s Gambit“ ušla u istoriju kao prva serija koja je proizvela „Netfliksov efekat“. No, postavljeni rekordi; vrhunska priča o šahovskoj filozofiji, zavisnosti od alkohola i tableta, otuđenosti od svijeta, genijalnosti koja se graniči sa ludilom; hipnotišući dizajn produkcije; pa čak ni gluma briljantne Anje Tejlor-Džoj – nijesu najfascinantnije

Četvrtak, 31. decembar 2020.

ježilo samo jedno remek djelo

tvmovie.de

eće od Rusije

serieslyawesome.tv

Trigonometry

Raised by Wolves

twitter.com

lin; SF estetiku osamdesetih i interesantni narativ što spaja androide koji žive u pećinskim uslovima i religiozne fanatike koji barataju visokom tehnologijom – Ridli Skot pokazao je da ima još kečeva u rukavu. I uz pomoć vrlo predanog Guzikovskog, vratio skoro pa izgubljenu nadu u sopstveno autorstvo.

stvari u vezi sa „Daminim gambitom“. Ono što obara s nogu je gotovo opsesivnokompulsivna posvećenost autora tome da čitava serija dobije šahovsku formu. Da sve vrijeme osjećate kako ste i vi jedna od figura koju Elizabet Harmon pomjera kroz ona 64 crno-bijela polja. I da, čak i ako ne znate nijedno pravilo, osjećate svu ljepotu, tenzičnost i tragičnost ove velike igre.

5. Breeders

Jedna od najzabavnijih ali i najozbiljnijih studija roditeljstva stigla je iz kuhinje Krisa Adisona, Sajmona Blekvela („Veep“) i Martina Frimana. Nažalost, gotovo neshvatljivo neshvaćena serija „Breeders“ ostala je ispod radara većine TV gledalaca. Šteta... Jer, crnohumorna priča o Polu (Fri-

man) i Ali (Dejzi Hagard), koji bi umrli za svoju djecu ali bi ih isto ponekad i ugušili jastucima – pozabavila se vrlo ozbiljnim temama poput postnatalne depresije, ali i viknula glasno nešto što malo ko želi reći naglas... Da su djeca ponekad prave seronje. I da je njihov jedini i najveći grijeh to što su samim rođenjem oduzeli pravo roditeljima da i oni budu seronje.

6. I Know This Much is True

Rijetki koji su primili na leđa krst braće Dominika i Tomasa Berdsija (Mark Rafalo u ulozi karijere) odlično znaju da je dozlaboga potcijenjeni „I Know This Much is True“ – najpotresnije TV iskustvo godine. Toliko snažno, toliko surovo i teško za varenje, toliko duševno iscrpljujuće, da od mini-serije HBO danima

boli čitavo tijelo. Ali, ti koji su se ipak spustili niz uže Dereka Sijanfransa takođe odlično znaju koliko su ovako katarzična iskustva vrijedna. Makar, recimo, kao Andrićev „Ex Ponto“, „De Profundis“ Oskara Vajlda... Ili „Derviš i smrt“ vječnog Meše Selimovića.

7. Raised by Wolves

Jedno elijenovsko biće u šokantnom finišu prve sezone izokrenulo je naglavačke sve što smo mislili da znamo o naučno-fantastičnom čudu Arona Guzikovskog i Ridlija Skota. Ali, iako smo na koncu dobili više pitanja nego odgovora, biramo da vjerujemo da će nastavak HBO serije „Raised By Wolves“ biti konkretnija zvjerka. Oslanjajući se na glumu fenomenalne Amande Ko-

8. Trigonometry

Umjesto nesumnjivo dobrog ali precijenjenog milenijalskog hita „Normal People“ za ovogodišnju top listu biramo znatno intrigantniju priču o ljubavi. Britanska serija „Trigonometry“ je najljepša ali i najprovokativnija televizijska romansa godine ne samo zato što se usudila da preispita monogamiju, jedan od najvećih tabua u ljudskoj istoriji... Nego upravo zbog toga što je uspjela da u paramparčad razbije romantični mit o ljubavi za dvoje – i ubijedi da ne postoji savršenija geometrija bliskosti od one koju osjećaju jedan mladić i dvije djevojke dok zagrljeni peru suđe u jednom maleckom stanu u Londonu.

9. Ozark

U trećoj sezoni, Bil Dibjuk i Mark Vilijams pokazali su nam da je nevidljivi karantin u kojem živi porodica Martija (Džejson Bejtman) i Vendi

Bird (Lora Lini) ipak mnogo gori od našeg. Prvo, raspadanjem, pa novim (krivo)srastanjem bračnih supružnika, pored kojih Frenk (Kevin Spejsi) i Kler Andervud (Robin Rajt) na momente izgledaju kao klinci... Nagovještajem jedne „Breaking Bad“ transformacije koja se, na kraju, ipak dogodi nekom drugom. Novim bravurama Džulije Garner, ali i ukrštanjem njene ranjene Rut sa najvećom novom zvijezdom sezone: još ranjenijim Benom (sjajni Tom Felfri)... I naravno, „finalem za anale“. Tako gromovitom završnicom, da je čekanje četvrte, posljednje sezone ravno izolaciji... u tom istom Ozarku.

10. Tales from the Loop

Ako postoji serija sa robotima, koja bi mogla da se dopadne jednom Andreju Tarkovskom, to je sigurno Amazonova „Tales from the Loop“. Projekat Natenijela Horna idealan je za najveće melanholike među ljubiteljima naučne fantastike... I za one koji mnogo više od srećnog žele moćno, razarajuće razrješenje sudbine-petlje za omiljene junake. Ispod crte: Primal, Ramy, Mrs. America, Kidding, Plot Against America, Stateless, What We Do in the Shadows, The Good Lord Bird M. IVANOVIĆ-NIKIČEVIĆ

Četvrtak, 31. decembar 2020.

deadline.com

serije

denofgeek.com

rogerebert.com

Elizabet Harmon (Anja Tejlor-Džoj)

Džon Braun (Itan Hok)

Filis Šlafli (Kejt Blanšet)

ew.com

Spear i Fang

pinterest.com

denofgeek.com

Mother (Amanda Kolin)

Šeik Ali Malik (Maheršala Ali)

Četvrtak, 31. decembar 2020.

Top 20 novih televizijskih likova 2020.

Nezaboravni vozači koronakostera U godini punoj mentalnih uspona i padova, ova lica sa malih ekrana pomogla su da skretnice iz pozitive u osjećaj tjeskobe pa opet nazad - prođu što glatkije... Ili još izazovnije, u zavisnosti od toga što smo u tom trenutku željeli od televizijske umjetnosti: katarzu ili čisti eskapizam

oronakoster je neologizam koji možda i najbolje opisuje godinu za nama. U samo jednu-jedinu riječ stala su gotovo sva pomiješana osjećanja, svi mentalni usponi i padovi kroz koje nas je vozila pandemija. Znate već na što mislimo... Na one dane kada volite (samo)nametnuto „stakleno zvono“, radite vježbe, pečete kolače, vraćate se omiljenim feel good filmovima, trudite se da budete korisni, da ostanete pozitivni, kreativni, da gurate fazon „i ovo će proći“... A onda odjednom potonete, samo biste plakali, pili džin-tonik i votku za doručak i govorili ljudima koje uopšte ne volite da vam mnogo, mnogo nedostaju. E, u jednoj takvoj godini, nezaboravnoj po ping-pong oscilacijama dobrih i loših vibracija, onima koji intenzivno prate TV produkciju, serije su postale još važnije. Bitnije nego ikada. Da pomognu da te skretnice iz pozitive u osjećaj tjeskobe pa opet nazad - prođu što glatkije... Ili još intenzivnije i mentalno izazovnije, u zavisnosti od toga što uopšte ištete od televizijske umjetnosti: katarzu ili čisti eskapizam. Šansu da uskoče u naš pandemijski koronakoster dobilo je stotine i stotine televizijskih likova. Izdvojili smo 20 koji su ostavili najjači utisak i učinili da makar na trenutke zaboravimo na pandemiju.

1. Elizabet Harmon

The Queen’s Gambit Pred onim začuđujuće velikim, snenim, nepredvidljivim i beskrajno prkosnim očima Anje Tejlor-Džoj – apsolutno niko nije imao šansu. Do tančina promišljena šahovska miniserija „The Queen’s Gambit“ matirala je milione, između ostalog, i zahvaljujući glumici koja je perfektno

osjetila i prenijela previranja Elizabet Harmon. Žene toliko genijalne, toliko tragične, toliko kompleksne... da je gotovo nemoguće povjerovati da je samo plod piščeve mašte.

2. Džon Brenoks

The New Pope Nijedan ovogodišnji lik sa malih ekrana nije nam tako dirljivo i plemenito pokazao da su naše slabosti, naše krhkosti - zapravo izvor naše najveće snage... Niko kao nesuđeni Papa Jovan Pavle Treći; krivicom sa kraja na kraj svijeta gonjeni ser Džon Brenoks... Najsavršeniji alhemičarski spoj starca Zosime (!), Dmitrija Karamazova (!!) i Džonija Rotena (!!!) koji je Paolo Sorentino mogao da osmisli, a mi da udahnemo u seriji „The New Pope“.

3. Mother

Raised by Wolves U izuzetnoj SF seriji „Raised by Wolves“, jedina fascinantnija stvar od spoznanja da Ridli Skot i dalje ima „ono nešto“ – jeste Amanda Kolin. Ulogom Majke, strašnije od Meduze i tragičnije od Medeje, dosad nepoznata glumica dala nam je jednu od najfinijih studija majčinstva. I zabridila nam obraze lekcijom o humanosti i čovjekoljublju, onako kako to u svijetu naučne fantastike mogu učiniti samo najsloženiji likovi andorida.

4. Dominik i Tomas Berdsi

I Know This Much is True Zahvaljujući briljantnom Marku Rafalu, mini-serija „I Know This Much Is True“ najteža je u pauzama između dijaloga, kada kamera gotovo sadistički lovi intimu njegovog lica. Tada se događa sve – iako se ne

događa ništa. Tada najviše i osjećate dubinu karakternih razlika između Rafalove braće blizanaca, ali i njihovu ključnu „istost“: težinu tragedije koja pritiska Dominika i Tomasa Berdsija još od rođenja.

5. Denis Nilsen

Des Poslije Dejvida Tenanta u ulozi britanskog serijskog ubice Denisa Nilsena u mini-seriji „Des“ košmari su zagarantovani. No, ne zbog opisa i razgovora o njegovim zločinima, već zato što je briljantni glumac perfektno odslikao da Des ni sam nije znao zbog čega je ubijao.

6. Filis Šlafli

Mrs. America Glorija Stajnem može da tvrdi da je nezadovoljna mini-serijom „Mrs America“ zbog toga što nije dala „pravu“ sliku feminističke borbe iz sedamdesetih koja traje i dan-danas – ali ne dajte se zavarati. Ključ za razumijevanje njenog mrgođenja leži drugdje: u portretu ključne suparnice feministkinja, čuvene konzervativke i buduće trampovke Filis Šlafli (izuzetna Kejt Blanšet). Njen lik toliko je slojevit i upečatljiv, da ćete, ako čitate između redova, shvatiti da je Filis možda i najveći dokaz da žena može sve. I da je postala, želeći ili ne, bar jednako bitna za razvoj feminističkog pokreta kao mnoge od onih koje su ga predvodile.

7. Ted Laso

Ted Lasso Oni koji vole sportske trenere čvrste ruke, borbenog stava, poganog jezika i epskih govora pred utakmice – zastali su u čudu ispred Teda Lasa (Džejson Sudejkis). Pa sigurno ne

postoji ništa mekše i neborbenije od glavnog junaka istoimene serije Apple TV+! Sa onim korgijevskim pogledom i spremnošću da ostavi srce na terenu iako nema pojma ni gdje je teren, ni koga trenira, ni kako uopšte funkcionišu pravila fudbala - Ted Laso je možda i najslađi TV mafin koji smo kušali ove godine.

8. Šeik Ali Malik

Ramy U drugoj sezoni serije „Ramy“, izgubljeni mladić, milenijalac rastrgnut između porodice tvrdih muslimana koji se ponašaju kao da je i kupovina mlijeka u prodavnici neka vrsta testa za nebesa, i prijatelja koji jedu grijeh za doručak i žive kao da sjutra ne postoji - dobio je duhovnog vodiča kakav se samo poželjeti može. Ramijevi (Rami Jusef) dirljivi i smirujući, često i crnohumorni razgovori sa šeikom Alijem Malikom (sjajni Maheršala Ali) najbliži su iskustvu koje biste mogli da dobijete, da se istovremeno ispovijedate Muhamedu Aliju i Martinu Luteru Kingu.

9. Džon Braun

Good Lord Bird Prije nego što će mu prevući kapuljaču preko glave i popeti ga na vješala, Džon Braun (blistavi Itan Hok) izgovara: „What a beautiful country“. U te četiri riječi stala je sva prsoparajuća ljubav prema domovini... Ali, i sva bol zbog toga što se ta „najljepša zemlja na svijetu“ pred njegovim očima pretvorila u sopstvenu suprotnost. Više je to nego dovoljno za vječnost u svijetu televizijske umjetnosti, u godini kada je malo koji lik/glumac/serijal poput „Good Lord Bird“ dao tako originalan odgovor na temu „Black Lives Matter“.

10. Stormfront

The Boys Nije bilo lako parirati nevjerovatnoj paleti likova iz usirenog svijeta Eri-

Nastavak na sljedećoj strani

ka Kripkija, ali Stormfront (Aja Keš) je za vrlo kratko vrijeme uspjela da zavrti milione oko malog prsta. „Pipi Duga Čarapa u svijetu Diznijevih drolja“ ostaće upamćena kao jedna od najupečatljivijih furioza godine – i udžbenička lekcija kako se stoput viđeni i obrađeni motivi nacista ipak mogu pametno skockati za male ekrane.

11. Oreta Mejflaver

Fargo Poslije ovogodišnjih uloga, prvo u Kaufmanovom filmu „I’m Thinking of Ending Things“ a potom i u četvrtoj sezoni „Farga“ – za Džesi Bakli, ni nebo nije granica. Dobro obratite pažnju na damu koja nam je ove godine na TV ekranima dala Oretu Mejflaver... Damu čija poremećenost može da parira najvećim psihopatkinjama u istoriji umjetnosti, poput Mizeri ili Milderd Račed.

12. Spear i Fang

Primal Majstoru vizuelnog pripovijedanja Džendiju Tartakovskom („Clone Wars“, „Samurai Jack“) nijesu bile potrebne riječi da bi nas vezao za sudbinu svojih glavnih junaka. Hipnotišućom animacijom, montažom, dizajnom, muzikom, storitelingom – učinio je da jedan pećinski čovjek i ženka tiranosaurusa postanu lični čopor svakoga ko pogleda „Primal“. Izgubivši porodice, Spear i Fang našli su utočište jedno u drugom – i ispisali jednu od najinovativnijih TV priča o gubitku, zacjeljivanju i pronalaženju ljubavi na mjestima gdje to najmanje očekujete.

13. Konel

Normal People Većina hardkor fanova posmatra kosmičke ljubavnike iz mini-serije „Normal People“ kao jednu osobu, ali neka nam dozvole ovo „svetogrđe“. Za nas, Konel (instant zvijezda Pol Meskal) je mnogo kompleksniji i intrigantniji od Merijen (Dejzi Edgar-Džouns). U njegovim očima, tišinama i grčevima duše i tijela otkrivaju se velike istine o društvu koje kalupi muškarce po obrascu „dječaci ne plaču“ – i oduzima im pravo da ne budu okej.

14. Melani Kavil

Snowpiercer Serija „Snowpiercer“ nije uspjela ni da priviri ljepoti i dubini istoimenog filma Bong Džun-Hoa, ali vrijedilo ju je gledati makar zbog Dženifer Koneli. Njena Melani Kavil je neko koga bismo voljeli da imamo kraj sebe kad bismo sjutra

stali na barikade i zamahali zastavom slobode.

15. Džo Egzotik

Tiger King Džo Egzotik. E, jes’ egzotik, da ‘ebe oca. Gej rednek sa „fudbalerkom“, puškama do zuba i odjećom sa animal printovima; poligamista (oženio dva mladića od 19 godina); zvijezda sopstvene televizije i rijalitija; vlasnik zoo-vrta sa više od 1.200 divljih životinja; muzičar sa nekoliko desetina kantri albuma i video-spotova u čijem su fokusu homoseksualna ljubav i tigrovi; kandidat za predsjednika Amerike 2016, ali i za guvernera Oklahome 2018... I ne manje bitno – čovjek koji je od bebe Jode preuzeo prošlogodišnju titulu „najmimovaniji lik godine“. Kad malo razmislimo, možda nam instant popularnost serije „Tiger King“ i Džoa Egzotika najbolje govori o tome koliko je 2020. bila sjebana godina...

vanityfair.com

Četvrtak, 31. decembar 2020.

Džo Egzotik ew.com

16. Marijen Volas

Gangs of London Uloge mentalno i emocionalno razorenih supruga i majki nijesu strane britanskoj glumici Mišel Ferli. Uostalo, baš ona odigrala je nezaboravnu Kejtlin Stark u „Game of Thrones“. Ali, može se reći da je Ferli tu vrstu junakinja podigla na novi nivo u Sky Atlantic seriji „Gangs of London“. Bez obzira na to što svijetom londonskih bandi orbitiraju većinom krvožedni muškarci, nijedan mužjak iznikao iz svijeta Gareta Evansa ne može ni da priviri testosteronu koji izbija iz njene Marijen Volas.

17. Kodi

Dummy Vjerovali ili ne, jedna gumena seks lutka postala je najbolja prijateljica, psihoterapeut i feministički guru ne samo zbunjkastoj Kodi (Ana Kendrik u ulozi života), već i svima onima koji su imali sreću da otkriju totalno nepoznatu Kvibijevu seriju „Dummy“. Kodi Heler više ne može nazad. Otkrila je autorski pečat zbog kojeg više niko ne bi trebalo da je pominje isključivo u kontekstu veze sa genijalnim Denom Harmonom („Rick and Morty“, „Community“).

18. Kler Vilson

A Teacher Ne postoji nijedna stvar zbog koje tridesetogodišnja Kler Vilson izgleda kao seksualna predatorka. No, dok „A Teacher“ odmiče, počinjete da se pitate: da li je ova zgodna, pametna djevojka koja obara

Sofi Verner (Ivon Strahovski)

Erika (Nik Robinson) s nogu čitajući Dilana Tomasa u punoj učionici – enigmatična i nedodirljiva ili jednostavno - manipulativna? Da li je stvarno zaljubljena u svog učenika... Ili se samo igra sa hranom? Zahvaljujući pametnom konceptu kreatorke Hane Fidel i glume Kejt Mare ta dilema visi nad glavom do samog kraja, pa i dugo nakon što se završi „A Teacher“... Serija koja razbija mnoge stereotipe o „sramnim“ vezama učenika i profesora.

19. Sofi Verner

Stateless Već u seriji „The Handmaid’s Tale“ bilo je jasno da je Ivon Strahovski izuzetan talenat koji nepravedno ostaje u sjenci Elizabet Mos. Ako postoji neko ko to nije pomislio gledajući Huluov distopijski hit, onda je to morao osjetiti vidjevši je kao izgubljenu Sofi Verner u drami „Stateless“. Samo glumica velikog kalibra mogla je da učini moćnom i razornom tu neočekivanu paralelu

između stradanja bijele, privilegovane djevojke psihički razorene potragom za novim početkom i svojim „ja“, bez tereta tuđih očekivanja – i drame imigranata. I njihovog stradanja pod talasima i bodljikavim žicama nekih tuđih zemalja, u nadi da će dobiti malu, najmajušniju šansu za novi početak.

20. Forest

Devs Ah, kako je samo Aleks Garland kiksao sa mini-serijom „Devs“. Koliko se izletio, kako je tresnuo na nos, kako je samo želio da bude prodoran, pametan, pronicljiv... Na koncu, svijet naučne fantastike nije dobio ništa od njegove „vizije“. Jedinu specijalnost u „Devsu“ isporučio je Nik Oferman u jednoj od najmanje očekivanih uloga karijere. Sjajni komičar odigrao je tehnološkog genija Feliksa kao da je rođen za ulogu, iako je radio sa Garlandovim, malo je reći, prilično ograničenim materijalom. M. I.-N.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

Koljin i Hajdukovićev neo-noar na vrhu najubjedljivijih serija regiona

seri je

Džoker iz banjalučkog sokaka

bračun mafijaša je vječna inspiracija regionalnim autorima serija. Sajber kriminal i prebačaj u ludilo i ne toliko. U okeanu tema koje svakodnevno preplavljuju medije, autorima nije teško da nađu neku zanimljivu. Donedavno, nije ih bilo lako realizovati, jer je nedostajala finansijska pumpa. Srećom, čim je počela da pumpa, autori su krenuli da stvaraju punom parom. Ovogodišnja TV produkcija regiona bila je intenzivna i vrlo produktivna. Izdvajamo pet najboljih serija 2020, od kojih su čak četiri iz Srbije.

1. Kosti

Drugi dio banjalučke trilogije režisera Saše Hajdukovića i scenariste i glumca Nikole Pejakovića Kolje mračniji je od „Mesa“ i zadaje bolan udarac u stomak, ali je i najbolja regionalna serija godine. Neo-noar „Kosti“ donio nam je balkanskog Džokera. Njegovo pravo ime je Kosta, a spletom nesrećnih okolnosti dolazi do tačke pucanja i uzima pravdu u svoje ruke. Ono što razlikuje ovog od antijunaka Toda Filipsa je to što je Kosta mnogo realniji, a izvrsno ga je otjelotvorio Jovo Maksić. „Kosti“ su pune različitih i karakternih likova, a takođe je i mnogo zreliji poduhvat od „Mesa“, što se vidi u koheretnijoj naraciji i produkcionom dizajnu. Ako se pitate gdje je drugi Kosta, ministar policije i kakva je njegova uloga u svemu, pogledajte seriju.

2. Državni službenik

Nakon solidne prve sezone, autori Predrag Antonijević i Dmitrije Vojnov ubacili su se ne u jednu, nego u dvije brzine više. Nastavak „Državnog službenika“ smjestili su u svijet sajber kriminala, s tim da su našim

fcs.rs

rts.rs

Državni službenik

Kosta je mnogo realniji od antijunaka Toda Filipsa, a u drugom dijelu trilogije izvrsno ga je otjelotvorio Jovo Maksić

junacima, koji su u „ratu“ sa ruskom i američkom obavještajnom službom, dodali još i Mosad. Većina dječjih bolesti, koje obično muče serije u regiji, otklonjene su, poput neprirodnih dijaloga osjetnih u prvoj sezoni. Serija se u produkcionom smislu primakla nekim mnogo skupocjenijim projektima, koje dolaze iz fabrike snova. O glumcima ne bi trebalo trošiti riječi, dovoljno je reći: Žarko Laušević i Aleksandar Berček na jednom mjestu. Posebno bi trebalo istaći lik Stefana (Nikola Rakočević): region nije imao upečatljivijeg negativca.

3. Novine

Riječka priča Dalibora Matanića i Ivice Đikića o „ljubavnom“ trouglu politike, novinarstva i crkve, u koji se nerijetko upetlja i pravosuđe, završila se više nego uspješno. Treća sezona puna ubistava i obračuna, završila je dvobojom dva najupečatljiva lika, Ludviga Tomaševića (Dragan Despot) i Blage Antića (Zdenko Jelčić), koji su je nosili na plećima. Režiser je u nastavku serije nastavio da gradi ljubavni odnos sa Rijekom. Kroz atmosferu grada i kadrove ulica, bro-

Južni vetar

dogradilišta i deponije iz ptičje perspektive, oslikao je balkanski noar u tranziciji.

4. Južni vetar

Nakon velikog uspjeha filma „Južni vetar“ režiser Miloš Avramović snimio je istoimenu seriju. Nakon životne filozofije iz filma „hoću sve i hoću odmah“, glavni lik Petar Maraš (ultrapopularni Miloš Biković) pokušao je da smiri strasti, ali okruženje mu nije dozvolilo. Brzina, akcija, putevi droge, od Kolumbije i Italije do Balkana – upakovani su kao u Holivudu. Izmiješane mlade i malo starije glumačke snage odigrale su perfidno napisane likove, koji se „dobacuju“ psovkama, ali s vremena na vrijeme izgovaraju i zabavne replike. Najveća mana serije ista je kao i u filmu. Bez obzira na to što je Maraš pokušao da postane dobar momak, „Južni vetar“ i dalje govori o kriminalu ne osuđujući ga, time upadajući u etičku zamku.

5. Mama i tata se igraju rata

Da listu najboljih serija iz regiona ne obilježi samo mračna strana Balkana, pobrinula se ozbiljna ljubavna drama uokvirena komedijom. „Mama i tata se igraju rata“ je produžetak filma „Realna priča“, režiserskog debija Gordana Kičića koji je u seriji podijelio režiju sa Vladimirom Tagićem. Iako neke stvari ne štimaju u „Mami i tati“, zaslužila je mjesto na listi neusiljenošću i činjenicom da može da je gleda kompletna familija, ne strahujući od nasilja, psovki i gadosti koje okupiraju male ekrane. Trio Kičić, Nina Janković i Lena Lazović oživjeli su hemiju današnje porodice u Srbiji, izloženu različitim izazovima. Najveći „neštimung“ serije su sterilni dijalozi koji ne dopuštaju likovima da se razmašu. No, ako se bude snimao nastavak, pod uslovom da se uštimaju, serija ima potencijal da postane pravi porodični hit, jer govori o nečemu o čemu se nedovoljno priča na Balkanu, i to još na interesantan način. Davor PAVLOVIĆ

Četvrtak, 31. decembar 2020.

serije

Među najkreativnijim serijama van

Niko to ne rad

1. It’s Okay to Not Be Okay

hboeurope.com

pinterest.com

Svake godine neka serija odskoči od prosjeka. Takav slučaj 2020. desio se sa korejskom serijom „It’s Okay to Not Be Okay“ („U redu je ne biti u redu“). Nju izdvaja originalna i dirljiva priča, u kojoj se spajaju melodrama i bajka. Tri glavna lika, tokom 16 epizoda, imaju izvrsnu hemiju, čemu pomažu vješte glumačke performanse, a suočavaju se s mračnom prošlošću, polako ljušteći površinske slojeve i otkrivajući duboke traume s kojima žive od djetinjstva. Još primamljivijom seriju čine djelovi s impresivnim animacijama, od 2D do stop-motiona, a vrijedno je spomenuti i ekstravagantne odjevne kombinacije glavne junakinje. Kako i sam naslov kaže, u redu je ne biti u redu i

potražiti pomoć, nevezano ko je u pitanju, a naši junaci su je pronašli jedno u drugom.

2. Patria

Utemeljena na istoimenom bestseleru Fernanda Aramburua, a u rukama kreatora Ajitora Gabilonda, španska serija „Patria“ („Otadžbina“) u mnogo čemu podsjeća na ljudske odnose na Balkanu. Priča se vrti oko dvije porodice, španske i baskijske, dok ukupno pratimo devet likova, multidimenzionalnih bića, vođenih čvrstim uvjerenjima. Radnja preskače između dvije vremenske linije, osamdesetih godina prošlog vijeka i 2011. namjerno i na neorganizovan način, tražeći od gledaoca da pažljivo prati radnju. Odluka da se u više navrata pokaže atentat, koji je razdvojio porodice, nikada ne dopušta da se zaboravi bol nanesen običnim ljudima, dok s druge strane, sposobnost praštanja i suživota usprkos razlikama, donosi seriji dodatnu etičku dimenziju. „Patria“ je humanistička do te mjere da će izvući emociju i iz najtvrdokornijeg gledaoca.

3. Valley of Tears

Desetodjelna izraelska serija „Valley of Tears“ („Dolina suza“) ispituje iskustva nekolicine vojnika usred trosedmične bitke 1973. godine, poznate pod raznim hbo.com

oznato je da su filmovi iz Južne Koreje odavno popularni, a tim putem nastavljaju i serije. U posljednjih nekoliko godina korejska TV produkcija postala je svjetski fenomen zahvaljajući striming servisima. Iako južnokorejske serije obično imaju po 16 epizoda od kojih svaka traje približno sat i po, neobičnim pričama sa originalnim riješenjima oduzimaju dah. Tako su se na našoj top 10 listi serija van engleskog govornog područja našle čak tri iz Južne Koreje. Španija, Njemačka i Italija zauzimaju samo po jedno mjesto, što dovoljno govori o nadmoći televizijske produkcije Zemlje jutarnjeg mira.

Na top listi našle su se čak tri serije iz Južne Koreje. Španija, Njemačka i Italija zauzimaju samo po jedno mjesto, što dovoljno govori o nadmoći korejske televizijske produkcije imenima, poput Jomkipurski ili Oktobarski rat, koja se vodila između egipatske i sirijske vojske sa jedne i izraelske vojske, sa druge strane. Režiser Jaron Zilberman je na jednostavan način opisao užase oružanog sukoba, kako u klaustrofobičnim tunelima i tenkovima, tako i na otvorenim prostranstvima pustinjskog terena. Priča je ispričana iz perspektive pripadnika izraelskih snaga, bez patriotskih prenemaganja, dok su neprijateljski borci predstavljeni skoro isključivo kroz vizuru glavnih likova, uz samo jednu minijaturu sirijskog komandanta pri kraju serije. U borbenim sekvencama postoji brutalnost, koja bilježi užase smrti, a likovi ima-

ju samo jednu motivaciju, da ostanu živi i pokušavaju pružiti priliku prijateljima i voljenima da učine isto.

4. Flower of Evil

Postoji mnogo načina da budete zli, neki su očigledni, a neki gotovo nevidljivi, a jedan od tih načina donosi korejska serija „Flower of Evil“ koja nenamjerno nosi isto ime kao Bodlerova zbirka „Cvijeće zla“ i donosi nam jedan od najnapetijih trilera. Dovoljno je da pogledate samo uvodnu scenu i bićete „prisiljeni“ da je pogledate do kraja. Ova pametno napisana serija bez napora skače kroz razne žanrove, a pritom nikada ne izgubi osnovnu nit. Mnogo toga zavisi od glavnih glumaca i njihovog emotivnog odnosa, koji vodi narativ. Ipak, u 16 epizoda nije sve idealno, jer postoji nekoliko zatišja koja usporavaju učinkovit tok radnje, a posebno finale stavlja mrlju na sve urađeno do tada. Uprkos takvom kraju, nije nikakav podvig reći da je i ova korejska serija u rangu sa najboljima.

5. The Pack

Sjajan početak, dobro razvijajući zaplet i na kraju uzbudljivo finale je ukratko ono što donosi u trećoj i vjerovatno finalnoj sezoni „The Pack“ („Čopor“), najbolja poljska serija u HBO produkciji. Dok je u hbogo.eu

Davor PAVLOVIĆ

kumparan.com

Piše:

Četvrtak, 31. decembar 2020.

n engleskog govornog područja dominira Zemlja jutarnjeg mira

Snijeg, magla i kiša. Sive zgrade od kamena i čelika. To je scenografija osmodjelne ukrajinske triler serije „Hide and Seek“ („Žmurke“) o paru detektiva, svakog progonjenog vlastitom prošlošću, koji se trkaju kako bi pronašli otmičara prije nego što ponovno napadne. Pusti dekor istovremeno je i vizuelni prikaz emocionalnog života dvoje inspektora, koji se suočavaju sa strahovima, poteškoćama, pa čak i traumama, što je provjeren recept u kojem se posebno ističu stvaraoci trilera iz Skandinavije. Režiserka Irina Gromozda ne krije uzor u „Mostu“, što se vidi i kroz lik Varte Naumove, koja je preslikana Saga Noren. Ona želi rasvijetliti socijalne i političke probleme ukrajinskog društva kroz središnju temu, pri tome stvarajući atmosferu totalnog pesimizma i propadanja. U tome je i prilično uspjela, mada joj je falila određena doza originalnosti. Ovako smo dobili samo ukrajinski „Most“.

Serije koje se odvijaju u sudnici nijesu toliko česta pojava i znaju biti mač sa dvije oštrice, jer nijesu zahvalna tema za ekranizaciju. One nerijetko odvuku u monotoniju, što nije slučaj sa belgijskom serijom „Twelve“ („Dvanaest“) koja, snažno vođena likovima, čini upravo suprotno, zbog čega se i nalazi na ovoj listi. Umjesto da se samo bavi misterijom ubistva, ona istražuje dubinu likova i pokazuje što osjećaju prema osnovnom zločinu. U režiji Valtera Buvejna, prva sezona podijeljena na deset epizoda, prati slučaj žene optužene za ubistvo, a 12 porotnika izabrani su da donesu nepristrasnu odluku. Međutim, kako se slučaj odvija, a životi i prošlosti porotnika razvijaju, postaje očito da njihova konačna odluka neće biti nepristrasna. A što se tiče konačne presude, prepuštamo vama da odlučite ko je kriv.

9. My Brilliant Friend

Adaptacija romana Elene Ferante u drugoj sezoni nastavlja tamo gdje je stala prethodna, a sa drugom knjigom „Priča o novom imenu“. Serija „My Brilliant Friend“ („Moja genijalna prijateljica“, „L’amica geniale“) i dalje stručno prikazuje kontradiktornu dinamiku ženskih prijatelj-

10. Train

Uzbuđenje, akcija, misterija i paralelni svjetovi su ključne riječi koje opisuju „Train“ („Voz“), treću korejsku seriju na ovoj listi. U dva slična, ali različita svijeta, živi su mrtvi a mrtvi živi - a ključne figure kreću se malo drugačijim putem. Iako na prvu loptu ima sličnosti sa serijom „Dark“, ovo je totalno drugačije putovanje. Kao što i pravi voz polako kreće i sve više ubrzava, tako i ovaj „Voz“ dobija brzinu. Strastvena igra glumaca takođe ističe ova dva svemira, jer moraju pokazati jasnu razliku, tako da jedan glumac glumi dva potpuno različita lika, a drugi delikatno izražava kako neko može odrasti kao druga osoba u potpuno drugačijem okruženju. Spretno napisan, „Voz“ je definitivno poslastica za ljubitelje krimi-serija. hellokpop.com

moviemaniacs.co.in

Ako je druga sezona komplikovane ili „mindfuck“ njemačke serije „Dark“ („Tmina“) bila najbolja, onda je treća i posljednja najslabija. Ipak, uprkos silnom vrtjenju ukrug kroz vremensku crvotočinu, dobili smo zaokružen i smislen kraj. Bilo je priče o ljubavi, ljudskoj prirodi, nihilizmu, putovanju kroz vrijeme, religiji i mnogim drugim temama i posljednja sezona je trebalo da popuni mnogo praznina koje su preostale, a autori su izabrali najlakši put i najjednostavnije rješenje koje se mnogima nije svidjelo. Opet, dopalo se ono nekom ili ne, ova višeslojna i ne-

7. Hide and Seek

8. Twelve

cenasdecinema.com

6. Dark

predvidljiva serija Jantje Frize i Barana bo Odara daje materijala za razmišljanje i ne samo da zaslužuje mjesto na ovoj listi, već će gradić Vinden ostati upisan u svim analima serijskog programa.

variety.com

drugoj sezoni radnja bila u ritmu preživljavanja i igre mačke i miša, u trećoj sezoni šume i močvare isprepletene gustom maglom nalikuju lavirintu potisnutih emocija i gomilanju spletki. Velika prednost je njezin izgled i zvuk koji su se odlično uklopili uz prvoklasnu mješavinu akcije i solidne drame. Međutim, nagomilavanje niti, pogodujući vrtoglavom tempu, ograničilo je rad na likovima, pa neki od njih ne pobuđuju puno emocija i teško se identifikovati s njima, uprkos visokom nivou glume. Na kraju ostaje samo da „upalite auto“ i sami osjetite čari šume Bieščadi planina.

variety.com

di kao Korejci

stava, ali nudi i divljački dramatične trenutke. Možda pomaže što su do druge sezone Lila i Elena dovoljno odrasle da imaju težih problema s odraslima. Obje glumice, Margerita Mazuko u ulozi Elene i Gaja Điraće u ulozi Lile, daju najsuptilnije performanse, ali pažnju najviše privlače brojne Liline transformacije. U njihovim promjenama, veliku ulogu ima i autor Saverio Kostanco, koji je bio mnogo odvažniji u dramatizaciji, poput scene Liline prve bračne noći. Isto tako prekrasno bilježi izgled i osjećaj italijanskog života, obraćajući pažnju na modu i muziku tog perioda. Ko s nestrpljenjem čeka nastavak avantura, treća sezona je na putu.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

serije

Glumci koji su nam pokrenuli kamen u bubregu

Neke cigle imaju više života

Zoi Kravic

High Fidelity Onom „too cool for school“ pojavom i apsolutnim nerazumijevanjem suštine kultnog lika, Zoi Kravic samljela je i vrhunski soundtrack, i sve pluseve pristojne femiorijentisane TV adaptacije kultne Hornbijeve knjige „High Fidelity“ i istoimenog filma (Stiven Frirs, 2000) sa Džonom Kjuzakom. Ap-

Nikol Kidman u jednoj te istoj ulozi u HBO trileru „Undoing“

Televizijska 2020. specifična je po brojnim serijama u kojima su glavnu riječ vodili beskrajno iritantni likovi

Dejvd Digs

Snowpiercer Možete li da zamislite nekoga poput Lenija Kravica kako hrabri i duhovno uzdiže saborce na barikadama ljute revolucije? E, tako vam izgleda Dejvd Digs u ulozi jednog od glavnih revolucionara u TV adaptaciji kultnog „Snowpiercer“ (Bong Džun-Ho, 2013).

Sonoja Mizuno

Devs Na čemu je bio Aleks Garland kada je naspram Nika Ofermana, briljantnog u ulozi tragičnog tehnološkog genija, stavio Sonoju Mizuno? „Devs“ ima čari, iako bliži propuštenoj šansi nego ostvarenoj seriji... Ali, sve Garlandove greške nevažne su spram činjenice da je rolu najpametnije osobe u prostoriji dao tako neharizmatičnoj osobi kao što je Mizuno.

Džek Dilan Grejzer

We Are Who We Are U glavi Luke Gvadanjina, odluka da Džek Dilan

n. azo

com

o.co

Grejzer igra jednu od glavnih uloga u HBO seriji „We Are Who We Are“ – djelovala je kao plan. Što iritantniji lik, što infantilnije ponašanje, što grđi džemperi i odjevni izbori – što ga više zamrzite u startu, to ćete ga više voljeti kada, napokon, doživi metamorfozu. No, niti je Grejzerov lik doživio ubjedljiv preobražaj, niti je skinuo one nesrećne džempere. Samo je ostao upamćen kao neko kome biste najradije pljasnuli šamar (i to zatvorenim dlanom) kad biste ga sreli na ulici...

(1975), najmanje je bitna u Marfijevom prikvelu koji nosi njeno ime. I najmanje liči na sebe, što zbog neadekvatne Sare Paulson (Rozamund Pajk bila bi mnogo zagonetniji izbor), i radi kreatora koji ne mogu da odluče da li je njihova junakinja žrtva ili manipulativna sociopatkinja.

proizvede više od 10.000 izraza. Možda bi ponekad mogla da iskoristi više od one dvije ekspresije koje servira godinama. Preko vr’ glave više i nje, i one pola začuđene, pola prestravljene face namučene supruge... I u filmovima, i u serijama poput „Big Little Lies“ i „Undoing“.

Keri Vošington

Marfijev ansambl

Saša Lejn

Little Fires Everywhere Svako ljudsko biće trebalo bi da ima Ustavom zagarantovano pravo da se zaštiti od pogleda na Keri Vošington koja plače. Onako zgrčena i ograničena na tri moguće grimase, ojadila je i ovako naivnu TV adaptaciju knjige „Little Fires Everywhere“...

Sara Paulson

Ratched Mildred Račed, koju je Luiz Flečer obesmrtila u Formanovom klasiku „Let iznad kukavičjeg gnijezda“

ila nG rejze r

solutna kraljica anemične glume ove godine nema konkurenciju.

au lso n

inula televizijska godina nije nam spremila premalo kora od banane. Mnoge potencijalno velike serije, poput „Lovecraft Country“ i „Devs“, završile su u odjeljku „prosječno“, a stigli su da nas razočaraju i provjereni autori, od Armanda Janučija („Avenue 5“), do Rajana Marfija. I sve je to normalno i očekivano, posebno kad vam je posao da gledate serije i pratite sve na malim ekranima. No, televizijska 2020. ipak je specifična po brojnim serijama u kojima su glavnu riječ vodili beskrajno iritantni likovi. Zbog loše glume, pogrešnog kastinga i/li režiserskih usmjerenja, zbog čega god hoćete... Ovo je „desetka“ koja nam je pokrenula kamen u bubregu ulogama pored kojih i neke cigle imaju više života.

goldderby.com

latimes.com

Zoi Kravic u rimejku „High Fidelity“

D ek Dž

aP Sar

Hollywood Marfijev „Hollywood“ nije najveća Hirošima ove TV godine samo zbog toga što je loš. Pamtićemo ga kao „Obamu od serije“ najviše zbog toga što je upropastio vrlo sposoban ansambl dajući pakleno lijen odgovor na vrsno pitanje kako je Holivud mogao da izgleda da je četrdesetih bio blagonaklon prema manjinama.

Nikol Kidman

Undoing Neka neko javi Nikol Kidman: ljudsko lice može da

Utopia Džesika (Fiona O’Šonasi) iz kultnog britanskog trilera „Utopia“ je djevojka kojoj je život podijelio tako loše karte da je izgubila osjećaj za ljude. Ali, u tom ludilu, u tom nasilju koje radi i sebi i drugima, ima i smisla i šarma. U izvedbi Saše Lejn u američkom rimejku Kelijevog TV klasika, Džesika liči na životinju. Apsolutno je antipatična i gotovo je nemoguće povezati se sa njenim stradanjem. M. I.-N.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

PREPORUKA FILM „Krcko Oraščić i četiri kraljevstva“ (Lase Halstrem, Džo Džonston, 2018) je film koji bih preporučila svim generacijama, posebno u ovom periodu kada nam je svima potrebno malo čarolije. Priča je zasnovana na radnji čuvenog baleta. Djevojčica Klara ima želju da dođe do ključa koji može da otvori kutiju sa dragocjenim poklonom. Zlatna nit, koja je dio igre na novogodišnjoj zabavi njenog kuma Droselmajera, odvešće je u čudesan i nepoznat svijet. Tamo Klara upoznaje vojnika Filipa, bandu miševa i vladare tri kraljevstva, dok pokušavaju da oslobode četvrto kojim vlada Majka Medenjak. Zajedno pokušavaju da vrate ključ i uspostave harmoniju među kraljevstvima. Film je topao, čudesan i umije divno da ušuška i malu i veliku djecu. Takođe, izdavajm „Čudan život Timotija Grina“ (Piter Hedžes, 2012), film o dječaku koji se jedne olujne noći neočekivano pojavljuje na vratima Sindi i Džima, baš u periodu kada maštaju o tome kako će proširiti porodicu. Pogledajte, ukoliko nijeste do sada. Ovo je neobična, topla priča koja budi najdublje emocije.

TV Najgora sam za preporuku TV emisija. Na televiziji gledam samo filmove. Stoga, za ljubitelje novogodišnjih priča, preporučujem kanal Diva, sa sijasetom novogodišnjih i božićnih filmova.

MUZIKA Majkl Buble – „Christmas (Deluxe)“, Frenk Sinatra i Net King Kol – božićne pjesme volim da slušam uvijek. Naprave dobru atmosferu, pomognu nam da uskočimo u novogodišnji duh (nije da nam je mnogo potrebno!). Uz nju pravimo novogodišnje ukrase za jelku i plešemo, a volim i da je slušam kada odmaram.

Tatjana Kuljača, autorka bloga tatjanakuljaca.me i kolumne „Mamizam“ u crnogorskoj „Graciji“

Izaberi pjesmu koja bi želio da budeš

Vesela Mišković / Gracija

Zgrabi

Božićna muzika je sinonim za sporiji dio godine kada imam više vremena za porodicu i kuću, i sve one stvari koje volim da radim, za koje u toku ostalih mjeseci nemam mnogo vremena. Takođe, indi muzika je sjajna za podizanje raspoloženja, smirivanje i potpuno opuštanje.

Zaobiđi FILM Zaobiđite filmove koji vas rastužuju, čija je tema nasilje, horore koji vas plaše, pod uslovom da ste osjetljivi i da „varite“ uznemirujuće scene danima, kao ja. Što sam starija, lakše mi je da ne dam šansu filmu za koji vidim da će teško da mi padne i da će me opteretiti. Ako već sjednem ispred televizora, što činim baš rijetko, onda nakon toga želim da se osjećem lijepo, opušteno i srećno. Takođe, tokom svega ovoga što nas je snašlo, zaobiđite filmove o globalnim katastrofama. Jednu živimo, ne moramo se dodatno kljukati holivudskim apokaliptičnim scenarijima. Gdje god da se okrenemo, svakako djeluje kao da smo usred snimanja scena za neki SF film i svi smo režiseri, scenaristi i glumci.

TV A kako bi bilo da ga ugasimo? Ako po cijeli dan pratite vijesti, koje su pune cifara oboljelih, ugroženih, prijetnji kako ćemo svi pomrijeti, ako slušate razne teorije zavjere o kojima znate taman toliko koliko i oni što ih kreiraju, svačije mišljenje koje vam se učini mogućim i stvarnim, vi sebe dobrovoljno pumpate

Tatjana Kuljača: Tokom praznika voli da sluša Frenka Sinatru

informacijama koje će vas na kraju sluditi i prestrašiti. Učiniće sve da cijeli dan razmišljate o tome, što ima višestruke negativne efekte na zdravlje. Loše informacije kreiraju loše misli, a one povlače za sobom štetne emocije koje nas truju iznutra. Zato, izbegavajte sve što vam šteti. Pročitajte neku dobru knjigu umjesto toga. Zdravije je. Ili, pravite ukrase za jelku, kao mi. Pinterest je

prava riznica tutorijala za izradu svega i svačega! U ovu aktivnost možete uključiti djecu, pa da vrijeme iskoristite i za druženje.

MUZIKA Bilo koja muzika u kojoj je bitnije kako izgledaš, nego kako pjevaš. Šund od kojeg možemo da se odbranimo mijenjanjem kanala i kontrolom uređaja koji koriste djeca. Muzika puna

nezdravih poruka polupanih životnih prioriteta; ona koja veliča posrnuli moral, kriminalce, lovu do krova i lagodnost dobijenu na potpuno pogrešan način. Ukratko, postaćeš ono što pjevaš, pa biraj pjesmu spram onoga ko želiš da budeš. Ili ono u što će se tvoja djeca pretvoriti. Imena izvođača ne znam, da ih ne nabrajam, jer sam ih iz kuće, srećom, protjerala.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

Najboljih deset albuma 202

Parole koje bi

pitchfork.com

amazon.com

d ž uboks

genius.com

RTJ4

pitchfork.com

Microphones in 2020

UNTITLED (Rise)

Vremenu tjeskobe, političkog trenja koje je od brazdi pravilo rovove a od raskršća poligone za podjele, tako priliči - nalet vrhunske muzike. Za potvrdu one teze, da najljepša umjetnost nastaje u doba najveće muke

ao da su u 2020. slavni muzičari jedinstveno potpisivali zajedničku deklaraciju, koja staje u stih fenomenalne Fione Epl: „Nikom više neću dozvoliti da me udara ispod stola“. I kao da su učili da u minimalnom prostoru za taktički manevar ipak pronađu otvor za širom raširene škure. Vremenu tjeskobe, političkog trenja koje je od brazdi pravilo rovove a od raskršća poligone za podjele, tako priliči nalet vrhunske muzike. Za potvrdu one teze, da najljepša umjetnost nastaje u doba najveće muke. Na tom putu, slavni muzičari crpili su snagu gledajući u foto-album svog, često mučnog sazrijevanja, poput predivnog pjesnika Fila Elveruma. Učili nas da protestna poruka mora biti bučna, sirova i pogana, kao reperi iz hip-hop sastava Run The Jewels; ali istovremeno na toj istoj ulici pronalazili i prostor za radosni ples, kao misteriozna ekipa iz soul senzacije SAULT. Tako nas je muzika 2020. godine učila, da su naše ličnosti prije svega neke jasno i glasno izgovorene parole; one riječi koje dosljedno branimo djelima. Na putu ka autentičnosti, ništa nas ne čini tako živim kao riječi koje bismo branili golim životima, onako kako to čine Mozes Samni ili King Krule...

1. Fiona Apple

Fetch The Bolt Cutters Jedno je muzika otkrivanja privatnosti, lične refleksije i ranjive kontemplacije - a potpuno druga kate-

Man Alive!

gorija je ono, što je Fiona Epl učinila na petom albumu. Način na koji ova britanska dama izvodi invaziju, ispunjava svaki sekund i ćošak svake pjesme s albuma „Fetch The Bolt Cutters“ je vanvremenski; a za slušaoca iskustvo koje preporađa. Fina Epl, koja je izvršila instant desant na vaš privatni prostor samo da bi ispričala sve što zna o sebi - isporučila je smjelu, ludo tragičnu, bučnu, očuđenu i jednostavno predivnu muziku.

2. The Microphones

Microphones in 2020 Nakon 17 godina snimanja pod imenom Mount Eerie, najveći pjesnik moderne generacije američkih muzičara (da, apsolutno zaslužuje tu etiketu) Fil Elverum vratio se projektu mladosti The Microphones. Na takav način, da je album „Microphones“ (a zapravo jednajedina pjesma od 45 minuta) štosna, cinična refleksija one osobe koja je nekad bio. Pred ogledalom sopstvenog sazrijevanja, sa dubokim ožiljcima, padovima i ustajanjima jednog duboko senzitivnog života, nastalo je remek djelo koje će vas progoniti i voditi u jedan divni pacifički zaliv melanholije, tamo na američko-kanadskoj granici. Apsolutno vrijedno mjesta u čitankama modernog američkog života.

3. SAULT

UNTITLED (Rise) Fantom i misterija godine je SAULT; londonski neo-soul proje-

kat koji niko ne potpisuje imenom i prezimenom, a o čijim članovima postoje samo manjeviše neprovjerene glasine o tačnom identitetu. Ipak, jasno je da je tu riječ o prvoklasnim muzičarima, među kojima je (a možda i nije) Majkl Kivanuka. Suština uspješnog protesta protiv rasne nejednakosti i borbe za bilo koji identitet u modernom vremenu stala je u „UNTITLED (Rise)“. U muziku radosti, plesa. Muziku koja ne isključuje, ne protivi se, ne uzvraća istom mjerom, već slavi svoju posebnost i ispod tepiha izvlači svakodnevnu muku običnog čovjeka. Za najljepši ples na barikadama 2020. godine.

4. Run the Jewels

RTJ4 Nijedan ovogodišnji album nije bio tako prikladan i nalik vremenu u kom je nastao kao ,,RTJ4“. Protestni krik i izolacioni prkos u vremenu otuđenja istovremeno - sa perfektnom mjerom koju su pronašli Kiler Majk i El-P. Zak De la Roka iz Rage Against the Machine projekat nije rasplinuo, naprotiv, pružio mu je samo dodatnu oštrinu. Njihov „RTJ4“ je podsjećanje, da je hip-hop najbolji onda kada je brutalan, žestok, pogan i sirov; kada siječe po koži kao šmir-papir glas Kiler Majka. Niko, ali niko u modernoj muzici ne bljuje vatru ispred mikrofona kao Run the Jewels.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

genius.com

ismo branili djelima 5. King Krule

Man Alive! King Krule uspio je da muzika koja se prikrada iz mraka, migolji po patosu, pa penje pravo uz uzglavlje vašeg kreveta režira neke grozničave snove - djeluje izuzetno dirljivo. Ploča „Man Alive!“ je emocionalni pucanj sa prigušivačem, samim tim ne manje ubojit. Miks soula, postpanka, dabstepa i soničnog džeza; formula kako sanjivo zavodnička muzika treba da zvuči u 2020. godini. I, najljepše od svega - iskreno optimistična muzika.

6. Bob Dylan

Rough and Rowdy Ways I nakon šest decenija karijere Bob Dilan uspijeva da žestoko iznenadi; da izvuče tlo pod nogama stihovima koji titraju između relevantnog i proročkog. „Rough and Rowdy Ways“ je ploča koja će u godinama pred nama otkrivati nova, potpuno lična značenja a za naše vrijeme označiteljska čitanja. Nobelovac blista u igri u kojoj je najbolji: skrivalici u kojoj je mnogo toga ostavljeno tek kao predivan nagovještaj. Dvosmislen u onoj mjeri, u kojoj može biti onaj koji uporno odbija bilo kakve kalupe. Ponekad folki, ponekad bluzi, sa beskrajnom patinom iskustva u glasu, transcendentan na jednoj himalajskoj visini, Dilan stiže da se uporedi sa Indijanom Džonsom, Anom Frank, pa „i onim lošim britanskim momcima Stonsima“...

I da pruži savršeno čitanje mitologije o samom Bobu Dilanu - kroz ličnu kartu pop-kulture 20. vijeka.

da li ćete njegove uzdahe osjetiti kao neki novi bol ili zadovoljstvo.

7. Moses Sumney

Grae Sada niko ne snima tako smjelu, nepredvidljivu muziku kao Mozes Samni; elegantni panter muzičke džungle koji istovremeno antagonizira i djeluje savršeno privlačno, iako uvijek ostaje na sigurnoj distanci, zbog vas i zbog sebe. Konvergencija džeza, folka, alt-roka, hip-hopa, pa čak i klasike (!); identitetska zagonetka koja je suštinski zavjet da se bude samo svoj i autentičan... Album „Grae“ je istovremeno i seksi iskustvo kakvo do sada sigurno nijeste iskusili - ali i cijeli katalog i paleta raspoloženja i osjećanja jedne duše.

What You Gonna Do When The Grid Goes Down? Kanje Vest može samo da se pokrije ušima, zagrije stolicu i pođe na časove angažovanog hip-hopa (agithopa!) kod legendarne njujorške ekipe Public Enemy. „What You Gonna Do When The Grid Goes Down“ je instant klasik repa. I izuzetna socijalna, ekonomska, politička objava našeg vremena po oldskul recepturi. Jer, za vrhunsku angažovanu muziku nije potrebno ništa osim provokativnih, papreno ljutih stihova sa kičmom i čvrstog, paklenog gruva. Ni manje ni više - za savršen povratak u „veliku ligu“.

8. Perfume Genius

10. Rina Sawayama

Set My Heart on Fire Immediately Majk Hadreas gradio je karijeru na zabavnoj nepredvidljivosti; njegove pjesme lijepe su u onoj mjeri u kojoj su kompleksne i neočekivane. Na albumu „Set My Heart on Fire Immediately“ definiše moderni, inteligentni pop kao jednu najširu paletu raznovrsnosti; od glem roka, pseudo panka ka raskošnim instrumentalizacijama od kojih bi zadrhtali i najviši svodovi katedrala. A pjesme na ovoj ploči su poput bolnog rudarenja u mraku podsvjesti, da bi se u dubokom blatu rodio jedan novi čovjek. I umjetnik. Od vašeg uha zavisiće,

9. Public Enemy

Sawayama Rina je instant pop zvijezda koja bolje od svih zna da u lice saspe svu safru i sičiju što su joj na umu svih ovih dana. Ali, na ludo seksi način, razbacujući se savršenim, iskričavim dens bitom kao da je to nešto najlakše u modernoj muzici. Mnogo bitnije: „Sawayama“ je najautentičniji pop generacije Z, otprilike sublimacija svega što mladost jednog vremena čini drugačijom i neponovljivom. Pjesme poput numetal hita „STFU!“ su putokaz, u kom bi smjeru trebalo tražiti jednu ultramegagiga zvijezdu u godini pred nama. Stojan STAMENIĆ

Sawayama

amazon.com

Grae

louderthanwar.com

amazon.com

Set My Heart on Fire Immediately

genius.com

20. na tankoj liniji između autentičnosti i angažovanosti

Četvrtak, 31. decembar 2020.

Podsjećanje na najljepše koncerte u doba iz

vogue.com

d ž uboks

„Stream golih ruku“ Nore Džons

Molitve bliskosti

Post Meloun u Kobejnovoj haljini

ije ovo koncert, niti nekakva izvedba. Ovo je molitva - govorio je Andrea Bočeli na Uskrs u milanskoj katedrali Duomo, a tri miliona duša je u jednom trenutku svjedočilo pobožnoj muzičkoj tišini. Do kraja dana, brojka od 28 miliona pregleda na Jutjubu svjedočila je da će „Music for Hope“, najveći muzički momenat pandemijske ere, čuti svijet. Bočeli je tog dana pjevao skoro isključivo standarde, pa ipak, djelovali su svježe i znakovitije nego ikad. „Ave Maria“ nošena njegovim tenorom bila je umivena novom svježinom - jer je, za Italiju i svijet pod katancem, značila težnju i ostvarenje nove bliskosti. Andrea Bočeli je u aprilu, samo mjesec nakon početka pandemije, pokazao put kolegama. Na koji način da prona-

đu i kanališu novu kreativnost, uhvate duh specifičnog vremena i ostvare bliskost sa ljudima koji vole njihovu muziku. Za finu tanku liniju, koja veže najbolje pandemijske koncerte, u godini izolacije za nama.

Nora za klavirom

Predivan primjer koliko je malo potrebno da se ovakva forma ispuni u potpunosti pružila je kantri-folk diva Nora Džons. „Stream golih ruku“, tako je opisivana svaka od njenih izvedbi, nekoliko puta sedmično tokom pandemije. Samo Nora, njen klavir, tek ponekad i gitara... I jednostavna kamera koja se nije pomjerila od prvog do posljednjeg mini-koncerta. Sa toliko lakoće, gracioznosti ali i stoičkog ponosa, u pjesmama koje su kontemplirale ljubav, transcendenciju samoće, ali i transformaciju kroz najbolnije

Andrea Bočeli je u aprilu, samo mjesec od početka pandemije, pokazao put kolegama. Da pronađu i kanališu novu kreativnost, uhvate duh specifičnog vremena i ostvare bliskost s ljudima koji vole njihovu muziku gubitke. Sve to je Nora Džons umjela iznijeti na mikrofonu rudimentalnog kvaliteta - za utisak, kao da je i ona samo dio publike jednog svetog rituala što se zove lijepa muzika.

Erikini mjehuri

Mnogo ambicioznija formom bila je Erika Badu; u toj mjeri, da se fanovima nije svidjela rana najava da će naplaćivati dolar za link njenih karantinskih koncerata. Čak i oni koji ne vole muziku hiphop-soulr’n’b dive, apsolutno su saglasni da je svako od njenih pandemijskih pojavljivanja vrijedilo svakog centa. Nevjerovatno je kako je kompleksan i koliko dobro režiran šou uspjela da koncipira u izolaci-

ji svog doma - a da, pritom, mjesecima ne mrdne iz kuće. Najbolji momenat bio je „Apocalypse 3“, nadrealni muzički pejzaž sa ludim kostimima, svjetlosnim efektima... I muzičarima u posebnim plastičnim mjehurima izolacije!

tkinje Amande Šajers. Šou je bio savršen jer su teme pjesama sa „Reunions“ bile predivno prikladne. Prije svega, kroz lagane svakodnevne opservacije o balansu između težnje za individualnom slobodom i pripadanju nekom drugom.

Izbel u Nešvilu

Jormina pozornica

Najbolji momenat muzičkog para u izolaciji desio se na čuvenoj, praznoj „Brooklyn Bowl“ sceni kantri-folk prijestonice Nešvila. U maju, najveći moderni pjesnik među američkim folkerima Džejson Izbel odlučio je da pjesme sa novog albuma ,,Reunions“ izvede uživo i besplatno. I u pratnji supruge, violinis-

Jorma Kaukonen, gitarista i pjevač kultnog rokenrol benda Jefferson Airplane, na svom velikom ranču Fur Peace u američkoj državi Ohajo, napravio je gotovo nadrealan ambijent - cijelu pozornicu za 200 ljudi! Od kada je pandemija počela, stari roker uglavnom sam tu za prijatelje i komšije izvodi vrhunske, onlajn

nytimes.com

youtube.com

Roisin

„Apocalypse 3“ Erike Badu

prenošene koncerte rok psihodelije. A glavna poslastica su redovna i savršeno naivna pitanja njegove supruge Vanese, na koja po običaju odgovara ponekom sočnom anegdotom o nekoj rok ikoni...

Kobejnova haljina

Ipak, najljepši i najdirljiviji izolacioni momenat muzičke Amerike bio je jedan običan tribjut koncert. Reper, pop zvijezda, roker, savršen muzički kameleon Post Meloun je na molbu Svjetske zdravstvene organizacije organizovao dobrotvornu mini-svirku; a njegova želja bila je da prvi put izvodi pjesme ključnog benda odrastanja - Nirvane. Jedan od rijetkih izolacionih momenata gdje je električna gitara odlično zvučala, Trevis Barker na bubnju, pjesme Kurta Kobejna kao stvorene za svijet izolacije... I naravno, Post Meloun, kako drugačije - nego u haljini. Ogoljen i blizak sa cijelim svijetom. S. S.

Bivša pjevačica Moloka pronašla gruv

Inadžijski ples ostvarene dive Rošin Marfi je konačno spuštenog garda, onda kad zavodnički ne dozvoljava klimaks ključne pjesme ili odličnim stihom opali šamar svima koji očekuju bilo što

ompezna, distancirana, pretenciozna, pa još razapeta između statusa namrtvo ozbiljne autorke i domašaja pop dive, Rošin Marfi je u godinama za nama ostajala bez fokusa. I tako više promašivala nego pogađala metu. No, napokon, jasnoću je pronašla u samoizolaciji. Cijeli je „Roisin Machine“ stao u jedan spoken-word monolog: ,,Osjećam da moja priča još nije ispričana. Zato ću napraviti hepiend sama za sebe“.

Sam svoj majstor

Peti solo album bivše pjevačice i kreativne snage benda Moloko stvaran je gotovo inadžijski. Da dokaže kako može da osvoji i dosegne one sfere kojima teži. I da niko više ne treba da je vidi kao potcijenjenu

Rošin Marfi servira jednostavan i briljantno ispoliran disko-haus

ili neostvarenu zvijezdu. Sada možemo istaći i to da je „Roisin Machine“ potencijalno momenat njene karijere; nimalo slučajno baš sada, u pandemijskoj eri. Jer, Irkinja nikada nije ni krila da je prilično otuđen tip; vjerovatno nema moderne zvijezde koja je u sopstvenim pjesama više zahtijevala da je ljudi ostave na miru. Za uspjeh ovog „sam svoj majstor“ albuma ipak je, dobrim dijelom, zaslužna druga osoba: šefildski producent Ričard Barat, mag tehno-haus scene devedesetih koji je vrlo poznate i zapaljivo zarazne remikse potpisivao posljednjih godi-

na kao „Crooked Man“. E, za Rošin Marfi pronašao je upravo tu idealnu dozu urgentnosti i lakoće, za jednostavan i briljantno ispoliran disko-haus. Na ploči „Roisin Machine“ je toliko savršeno pitke a opet inteligentne i raznovrsne mu-

zike, da će vam od starta biti jasno da je iza ovog projekta krvavi, grozničavi rad. U kojem je, srećom, nimalo ili vrlo malo ostalo nedorečeno.

Trasirana karijera

Centralna tema albuma je „Kingdom of Ends“, najveći dokaz briljantnog promišljanja autorke osuđene na kavez jednog prostora i vremena, oivičen ne samo pandemijom, već i sveukupnom realnošću postbregzitovske Britanije, ali i veze koja ne vodi nikud. - Why do you have to make me wait? I’m already bored of my fate - presuđuje i samoj sebi i nama Rošin, kao da neće, dok pjesmu nose izuzetan gruv i ludo raskošan bas. U takvom stvaralačkom svijetu, Rošin je konačno spuštenog garda; onda kad zavodnički ne dozvoljava klimaks ključne pjesme, onda kad izvede na teatarsku pozornicu za dvoje ljudi ili odličnim stihom opali šamar svima koji očekuju bilo što. - How dare you sentence me to a life without dancing when I’m already lost in the groove? - izgovara savršeno mazno, da istog trenutka potpišete kapitulaciju. „Something More“, klavirski nošena haus poslastica, još će vam oslikati dnevnu rutinu („keep waking up at 6am, getting up... doing it all again“) i trasirati izlaz iz nje. Dovoljno da tu, na plesnom podijumu, shvatite zbog čega je Rošin toliko otuđena i nadobudna. I zbog čega je, dođavola, od ovog života i svih nas uvijek tražila nešto više za sebe. Na ploči koja lansira u svijet lagodnih svitanja jedne hedonističke vile, Rošin Marfi je konačno pronašla izlaz iz pop margine. I trasirala zvjezdanu stazu ostvarene solo karijere. S. S. amazon.com

zolacije

nme.com

urphy

Četvrtak, 31. decembar 2020.

Ocjena: 85/100

Četvrtak, 31. decembar 2020.

d ž uboks

Marš armija jedne osobe

bbc.com

Kristin Letisije servira zavodljivu „People, I’ve Been Sad“

Ključne pjesme samotnjačke planete slavile ljekovitu introspekciju

Ovo su muzička priznanja da nam je ljubav drugih potrebna, i to bez mrve patosa, zadrške ili pretjerivanja. Uz njih, lako ćete povjerovati, da je pandemijska samoća samo prostor za taktičko pregrupisanje

zmeđu potrebe da se svijet mijenja, što prije, a da sve to bude u rangu ,,poštene igre“ i manevarskog prostora izolacionog svijeta, najbolja muzika 2020. godine činila je nešto istinski plemenito. Jer, njeni junaci u borbu za promjene krenuli su prvo od sebe. Zato su najbolje pjesme godine za nama duboko introspektivne; one su, na primjer, priznanja da nam je ljubav drugih potrebna, i to bez mrve patosa, zadrške ili pretjerivanja. Želja su da se uhvati izgubljena djetinja radost, u doba kada nam je više od svega potrebno da igramo sami sa sobom. Preturanja su po značenjima apstraktnih snova. I okomiti su usponi na prostor bistrine, jasnih pogleda i svježine koju tako prija udahnuti. Uz ovih deset pjesama zato ćete samo povjerovati da je pandemijska samoća samo prostor za taktičko pregrupisanje. I frontalni napad za

armije jedne osobe, koje taktički nastupaju samo u ritmu plesa. Svaki put savršeno različite, ali ka istom, plemenitom cilju - u zagrljaj nama, boljima i ostvarenima.

Christine and the Queens

People, I’ve Been Sad Toliko je svijet godinama uzdisao za uzvišenošću riječi poput one portugalske „saudade“, da je jedna Francuskinja Kristin Letisije morala da, u našem samotnjačkom vremenu, usmjeri fokus i pogodi metu jednim jednostavnim, savršenim ,,sad“. Dok se hvata za usamljenost tinejdžerskih dana i moli za istrajnost onog što smatra suštinski svojim, gotovo da možete osjetiti daljinu između mikrofona i njenih usana. Nje, i svih nas na svijetu.

Yves Tumor

Gospel for a New Century Dionizijska propovijed Iva Tjumora zavodnički je

potpis muzičara koji je prihvatio oreol moderne rok zvijezde. Najbliže Princu što pop muzika današnjice može da ponudi, Iv jaše na ehu proročkih truba, uči o slobodi da bez kočnica budemo ono što jesmo... I na kraju priziva jedan decembar, kao šansu za simboličan početak.

The Chicks

March March Savršena protestna pjesma 2020. godine je ona koja poziva na koračnicu - isključivo u ritmu sopstvenih, autentičnih koraka. U samotnjačkom svijetu, najljepšu muzičku pobjedu iznijeli su susreti armija jedne osobe, koje slave najslavnije moderne kantri dame The Chicks.

Chloe x Halle

Do It Melemna i medna r’n’b formula, koju Kloi i Hejl sa savršenom lakoćom daruju našem vremenu – planetar-

no je blago. ,,Do It“ je njihov vrhunac, raskošna pirueta koja titra na uzanom prostoru jednog visokog vrha šibanog vjetrovima. Tu je tako lako povjerovati da ne mogu pasti, da samo mogu nastaviti naviše, dalje, ka nebu.

Phoebe Bridgers

Garden Song Nevjerovatno realno, a opet magijsko zaranjanje u podsvijest i iskustvo fragmenta zapamćenog sna. Fibi tu disekciju vrši delikatno mekim, skoro bezbolnim potezima koji ne ostavljaju ožiljke. Naprotiv, „Garden Song“ podmlađuje mekim i svedenim, a zavodničkim dodirima koji će vas sjetiti na sve ono što ste sebi, o sebi, ispustili.

Jessie Ware

What’s Your Pleasure? Omaž svakoj od disko-pop era i nešto što je savršeno Džesi Ver i još savršenije 2020. godina: „What’s Your Pleasure?“ je onaj etalon

inteligentnog, ispoliranog mejnstrim popa spram koga će se porediti i ravnati komercijalna muzika perioda pred nama. Podsjetnik da nema komunikacije, efektne poruke, zajedničke vjere u nešto novo - bez lude zabave.

Porridge Radio

Sweet Senzacija sa juga Engleske Dena Margolin u pjesmi „Sweet“ servira nam ludo zavodljivu skicu žene - na ivici manije! Njena naratorka grozničavo gricka nokte, mačuje se sa roditeljskom brigom, raskusurava sa postpankom... I potpuno vlada ludom distorzijom u sizifovskom poduhvatu - da sebe nauči da se osjeća bolje.

Run the Jewels

JU$T Kao Avendžeri u proširenom sastavu, Kiler Majk i El-P uz neočekivanu potporu Farela Vilijamsa i Zaka de la Roke – spremni su da isključivo i samo zajednički, na o-ruk, nokautiraju Tanosa modernog kapitalizma. Nema boljeg dokaza

fathipster.net

ravnododna.com

ravnododna.com unsplash.com

Rambov ,,Brod budala“

twitter.com

Cvijeće sa ledine E

Kadar iz pjesme „JU$T“ koja nokautira Tanosa modernog kapitalizma

zbog čega je toliko mladih u 2020, sa obje strane Atlantika i Alpa, povjerovalo da treba da mijenjaju nešto, počev od masovnog izlaska na izbore - od „JU$T“.

The 1975

If You’re Too Shy (Let Me Know) Čitav svijet visi o koncu, o neizvjesnosti, a bend The 1975 pronalazi nešto istinski uzbudljivo, seksi i uzvišeno u tome. ,,Moram se vratiti, moram vidjeti ime te cure na ekranu“ - priznaje Meti Hili, a ludi saksofonski solo ko zna koji put uspijeva da nam proda nostalgiju osamdesetih. I da nas ubijedi da je baš tako moralo i mora biti.

Roisin Murphy

Murphy’s Law Izvjesno je da će sve što može poći po zlu na ovom svijetu - u jednom momentu i skliznuti po zlu, ubjeđuje nas Rošin Marfi. Uz dodatak da sve to nije razlog da se u međuvremenu dobro ne zabavimo na plesnom podijumu. I baš tu koracima ispišemo priču naših života. S. S.

balkanrock.com

Pet ploča koje su oplemenile muziku regiona

Kadar iz spota fenomenalne protestne himne godine ,,March March“

popdepression.bandcamp.com

Četvrtak, 31. decembar 2020.

gzistencijalno i autorski umrtvljen, sa minimumom manevarskog prostora, muzički autor našeg regiona ipak je uspijevao da u mjesecima pandemijske izolacije iskaže nešto bitno. Najbolji muzičari sa ovih prostora stavili su u fokus malog čovjeka, onog čiji je glas toliko često prigušivan, da ćete ga prvi put čuti kao parajući krik. Možda najbitnije, regionalni muzičari su, pritisnuti u nikad skučenijem prostoru, tražili put do uha što šireg kruga ljudi. U toj težnji pronašli su nešto plemenito i važno. Lekciju o komunikaciji, bitnu i ljekovitu, i za sebe, i za nas.

Klinika Denisa Kataneca

Jada, jada Naš džoker sa klupe, adut u akciji za posljednji napad - Denis Katanec pogađa uz zvuk sirene onda kad je i nama, i njemu pobjeda najpotrebnija. Konačno je dočekao autorsku katarzu i oslobodio se reputacije odličnog autora bez publike prikladnom i žestoko pametnom produkcijom albuma „Jada, Jada“. Svijet Denisa Kataneca su travke što prežive onda kad drveće osvane pokošeno. U jednoj orkanskoj stihiji izranja „Mala snaga“, ostvaruje se ko-

Najbolja muzika regiona stavila je u fokus malog čovjeka, onog čiji je glas toliko često prigušivan, da smo ga prvi put čuli kao parajući krik načno i svijet onih ,,male snage, punih duša“... I tada znamo, da nam je skromnosti i strpljenja najviše potrebno u doba što nas je zadesilo.

Rambo Amadeus

Brod budala Jednu regionalnu mapu bez bilo kakve rampe i granice oslikava Antonije Pušić, Rambo Amadeus glavom i bradom - onda kad nam u pasoš doda opis tranzicionih gospodara i ogoljenih careva. A takvi su isti u svim vrletima od Alpa do Jadrana. Rambo je baš na početku pandemije vrlo iskusno na Jutjubu lansirao ,,Brod budala“, album koji čine uglavnom nekoliko godina stare pjesme. Za njih je našao jasan koncept - a to je duh našeg vremena. U kavezu od populizma uskogrudih, selebriti kulture, ignoranata i nevjernih Toma što lutaju u lavirintima prošlosti - naš Novljanin pronalazi mirnu vodu i siguran kurs. Ako vam je potreban spisak razloga za visok talas promjena, onda je to ,,Oda

Radosti - Anegdote Evrointegracija“. I naravno, koncertni snimak ,,U cara Trojana kozije uši“...

Nemanja

Cosmic Disco Kakav je globtroter, gospoče i pustolov Luka Šipetić! Tip koji bi bio u stanju da nekog budističkog monaha sa himalajske goleti, povuče ga za rukav i izvuče na disko podijum. I pri tome mu ne naruši ni santimetar nirvane. Urnebesno, radosno putovanje svijetom, u vozilu raskošne retro muzike sa kraja sedamdesetih – to je ,,Cosmic Disco“.

Je Veux

I Glow Cijele se dvije decenije kotrljala i izdaleka spremala mekota koja nas sunčanim zracima kupa na prvom Je Veux projektu. Dokaz da se nešto autorski bitno može desiti na sceni klasičnog popa jeste ,,I Glow“, solo prvijenac Željke Veverec (Mangroove). Akustara, elektronika, klavir, sve to je pomoćna artiljerija za udar koji do-

nosi Željkin glas na neosoul teritoriji („Girlfriend“, „Dance to Forget“). ,,Song to My Wounded Self“ je dokaz da se i mejnstrim publici može podvaliti sedmominutni eksperiment, onda kad je odmjeren i lišen očuđenih i naglih skretanja. Za kompletan trijumf fali isključivo eliminisanje one boljke regionalnih izvođača koji pjevaju na engleskom jeziku. A to je, naravno, predvidivost tekstualnih rješenja.

Prljave sestre

Nova jutra Neka se skrajnu Kerber i Galija – imamo kandidata za najbolji rokenrol iz Niša! U vrlo karakterističnoj južnjačkoj formi i uz koju kap stonera, ovaj trio podmeće parolu koja je sasvim očekivana u pandemijskom lavirintu: ,,Ovo je naše vreme, jedino koje imamo“. Pjevaču i gitaristi Milošu Pavloviću možda pukom formom fali originalnosti, ali sadržajno je pun pogodak. Važan je je i dodir gitariste Roberta Telčera (Veliki prezir), u čijem je studiju u Vrbasu skuvan album ,,Nova jutra“. Najljepši način da odlutate u egzistencijalnu slobodu, mimo serviranih zidova 2020. godine. S. S.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

film

33 OBRTAJA

Ne bih ti pra gaće, mač mafijaška klana, Kventin popizdi, spakuje kofere i kaže da će se vratit da snima film kad žene uspostave matrijarhat u Crnoj Gori. Dritan plače jer nije stig’o da se zahvali Kventinu na dosadašnjoj saradnji.

z ika

Film koji Vas čini srećnim? - „I Am Not An Easy Man“ (Eleonor Porija, 2018)! Da ne bude da zapostavljamo muške. Film zbog kog ste poželjeli da ubijete režisera? - „Pretty Woman“ (Geri Maršal, 1990). Je li ovo romantizacija prostitucije i kupaca seksa prerušena u ljubavni film? Film koji uopšte nijeste skapirali? - „The Notebook“ (Nik Kasavetis, 2004). Ona mu kaže NE, on je proganja i uhodi i živjeli su srećno do kraja života. Ne kapiram. Koju biste važnu, još nesnimljenu crnogorsku ili regionalnu temu/priču voljeli da vidite na velikom platnu? - AFŽ! Omiljeni filmski rivali? - Rivalstvo je patrijarhalni konstrukt; ne odobravam i ne ohrabrujem. Upečatljiva filmska scena sa nekom životinjom? - Šalterski službenik Lenjivac iz animacije „Zootopia“(2016). Liči mi na odnos šavničke opštine prema građanima: oni cijelog mjeseca stoje ispred mašina na Bukovici, dok lenjivci iz vlasti odbijaju da se miješaju u politička pitanja! Posebno drag citat iz domaćeg filma? - „Ako se narodu ne da slobodna ljubav, uzeće sve ostalo. Tako su počele revolucije, tako počinje fašizam i smak sveta!“ iz filma „W. R. Misterije organizma“ (Dušan Makavejev, 1971). Najneodoljivija „štetočina“ iz animacije? - Ptica Trkačica! Potire sve zakone fizike, a nikad ne završi na lomači. Prvi film koji ste gledali u bioskopu? - U kojem crnom bioskopu?! Koji nije srušen, zatvoren je. Soundtrack kog filma bi

mogao ili biste voljeli da prati Vaš život? - „She’s Beautiful When She’s Angry“! Poslije kog filma ste poželjeli da pođete u zemlju u kojoj se odvija radnja? - Da odem do Hogvortsa da im rečem da bi ubili Voldemora pet godina ranije da su odma’ sve slušali Hermionu. Izdvojite tri filmska autora koja biste voljeli da izvedete u provod. U koju kafanu i na koje piće? - Selin Skjama, Greta Gervig i Džejn Kempion - u neku kafeteriju sa singl oridžin kavom, podržavam male farme ovuda i po svijetu. Na kavu, da ostanemo budne dok pričamo o tome kako je biti žena u filmskoj industriji. Kako zamišljate proces snimanja filma koji bi Kventin Tarantino režirao na Balkanu? - Zamišljam da bi mu naša država umnogome pomogla, domaćinska kakva jeste: Ivan Vuković se ponudi da raskrči Goricu i sagradi Kventinu scenografiju od pravog, skupog, organskog betona. Za tu priliku traži pomoć od Ministarstva kulture, što nova ministarka odbija jer Kventin nije pred’o scenario na ćirilici. Medo optužuje Kventina da pripada masonskoj loži, Źaga pokušava da namjesti kasting, Radmila podvlači da to što se dešava nije vrlo sartrovski, te da neće bivati dijelom te šarade. Nezavisna umjetnička scena ne može da vjeruje. Neko sazna detalje zapleta filma i raspriča ih kroz Bokešku, śutradan gore interneti od spojlera. Kventin pita Joku može li da proba malo njenog čuvenog sira, ona mu reče ako mu se jede sir, nek napravi sam. Zdravko vodi Kventina u manastir da mu voskrsne volju za snimanjem filma ođe. Milo mu nudi polovnog majbaha pod uslovom da gostuje na RTCG i bači „je li ovo Čačak?“ foru. Sablažnjenog Kventina u po’ noći bude Gula i Bojan Delić koji se svađaju ko će da mu radi soundtrack. Semjuel L. Džekson se popičkara s oba

Pjesma koja vas podsjeća na prijatelja, partnera ili člana porodice? - „Da li bi prala naše gaće, mače?“ Ne bih, Radosave, znaš đe stoji sapun. Pjesma koju biste pustili da uz nju dočekate smak svijeta? - „Da l’ si ikada mene voljela“ od Kneza. Pjesma koja je himna slobode/hedonizma? - Nouvelle Vague – „Too Drunk to Fuck“. I hedonizam, i sloboda da kao žena pjevaš o tome da si too drunk to fuck! Jedna od najljepših pjesama sa imenom u nazivu? - Oj, đevojko Milijana, prošetaj se planinama! Vaša pjesma za karaoke? - „Man! I Feel Like A Woman!“ od Šanaje Tvajn svaki put. Imam i šemšir! Da morate da slušate samo jednog autora do kraja života, koga biste odabrali? - Lomim se između Blondie i Branke Šćepanović. Poster koje muzičke zvijezde ste držali okačen na zidu u srednjoj školi? - Vesne Perović. Kod nas se

samo skupština slušala, a omiljeno mi je bilo slušat Vesnu kako je vodi. Domaći autor kog svi obožavaju, a Vi ne možete da ga smislite i/li mislite da je precijenjen? - Svi ovi što su im žene krive što su propali, kako u lirici, tako i u životu. Jeste čuli kad za psihoterapiju, momci?! Smrt kog muzičara Vas je naročito pogodila? - Ejmi Vajnhaus. Pjesma koja je toliko loša, da je nemoguće ne voljeti je? - „Stoperka“ od Goce Tržan! Hoće li nas Kit Ričards sve nadživjeti? - Ne, ako se Đekna išta pita!

Vala, Ljeposava

Serija idealna za kišni vikend? - „Grace & Frankie“! Joka sve kuka da joj je kako da se domogne onog vibratora što su njih dvije patentirale. Serija koja vas podsjeća na djetinjstvo? - „Oriđinali“! Serija koja je zaslužila mnogo veću publiku? - Animirana serija „Daria“ ko da gledam Mišura i Jeku. „Sex Education“ - u nju ejdž čitanke! Serija koju nikada nijeste završili? - „Game of Thrones“. „Moramo ovo privodit kraju, kako ćemo? - Nek jaka žena iz čista mira poludi i zapali cijelo selo!“ Makte se!

Serija koja je fantastična, ali ima užasan kraj/razradu? - „Otvorena vrata“, ali ne zbog lošeg raspleta serije nego zbog lošeg zapleta devedesetih. Predmet koji ste poželjeli da imate poslije gledanja neke serije? - Lajrin aletiometar: da mogu da ga čitam i uvijek znam potpunu istinu o tome dokle se u Crnoj Gori stiglo sa primjenom Istanbulske konvencije. Najdraži par iz serije? - Niša i majka mu, Đurđina! Radno okruženje/tim/posao iz serije koje ste poželjeli za sebe? - Ekipa iz „Ms.“ magazina iz serije „Mrs. America“. Za koga ste navijali – za Toma ili Džerija? - Za kućnu pomoćnicu kojoj su Tom i Džeri pravili haos po kući. M. I.-N.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

rala če

Ljeposava, direktorica matrijarhata

Ljeposava bi voljela da vidi AFŽ film na velikom platnu

edna od najboljih stvari koja se 2020. dogodila u Crnoj Gori? Bez sumnje - mim stranica „Vala, Ljeposava“. Krajem septembra, kad su čuveni likovi iz „Đekne“ Živka Nikolića, svim i svačim izazvani, počeli da komentarišu crnogorsku zbilju po socijalnim

mrežama, sve to je ličilo samo na bezazlenu zabavu. No, što ste više pratili Ljeposavu, Joku i Jeku, onako orne da potkače Radosava i „muške“, to vam je postajalo sve jasnije da iza projekta „Vala, Ljeposava“ ipak stoji nešto mnogo ozbiljnije od jednokratne mimerske kuhinje. Skoro 7.800 duša koje su do sada zapratile direktoricu matrijarhata odlično znaju da je Ljeposavin admin tim često znao da ubode mnogo bolji i precizniji komentar nego barem dvije trećine kolumnista koji su secirali različite fenomene u crnogorskom društvu. „Ljeposava“ je pronalazila najkraći i najubitačniji put do suštine mnogih aktuelnih problema – od „viška“ testosterona u parlamentu, preko spornog izbora Vesne Bratić za ministarku prosvjete,

nauke, kulture i sporta; do drugih, ne feminističkih pitanja u vezi sa našom realnošću. Njen „direktorat“ nije poseban samo zbog izvrsne femi-oštrice, nego i jer je suština Ljeposavinog bića – antifašistička. I što pod skutima njenih mimova zaštitu, inspiraciju i dobru porciju smijeha mogu da pronađu svi ljuti i uvrijeđeni, svi obespravljeni, svi ranjivi, svi beskrajno zabrinuti za ono što nam se događa... Ali, i oni vrlo „skloni“ revolucijama. Prateći direktoricine mimove, nijesmo mogli da se ne zapitamo da li bi Ljeposava bila tako prodorna – i van ove teritorije. Zanimalo nas je da li bi se jednako dobro snašla i u dužoj formi, bez oslanjanja na Živkove čuvene kadrove koje je vratila u žižu javnosti. I naravno, najviše od svega interesovalo nas je što Ljeposava i njen admin tim,

vala, slušaju od muzike i gledaju od filmova i serija. Neke odgovore smo mogli da naslutimo, drugi su nam pukli u lice kao vatromet, treći su nas uozbiljili do koske, četvrti... Ma, nemamo vam što pričati. Pročitajte i sami se uvjerite da je „Vala, Ljeposava“ subverzivna, prodorna, pametna i duhovita na svakoj teritoriji – sa ili bez mimova. Nama samo ostaje da joj se zahvalimo na jednim od najdražih „Obrtaja“. I da joj poručimo nešto konkretno u vezi sa njenim odgovorom na pitanje: „Radno okruženje, tim i posao iz serije koje ste poželjeli za sebe?“ Vojnici matrijarhata, nemate vi što da želite i zamišljate kraj sebe feminističku ikonu Gloriju Stajnem i njenu ekipu iz „Ms.“ magazina... Vi jeste ta ekipa. Srećna Nova godina!

Četvrtak, 31. decembar 2020.

KALENDAR

Promocija albuma „Paket aranžman“ u Zagrebu: Nebojša Krstić, Vlada Divljan, Piko Stančić i Srđan Gile Gojković

music-box.hr

Plameno crveno reizdanje kultnog albuma

Četiri decenije kultne ploče „Pa

a plakatu je pisalo: „Poslednja igra“. Kao da se to neko ruga, duri ili zlokobno proriče. Bio je jun 1980, tek mjesec do Titove smrti, a na scenu ispunjenog beogradskog SKC-a stupala su tri savršeno različita benda. Orgazam, Šarlo i Idoli; slika i prilika posljednje mladosti jedne zemlje. Početak, „Maljčiki“ - šund. ,,Paket aranžman“ je, za jedan debi rok album, tog januara 1981. bio skup vinil.

Jahači apokalipse

Postojalo je tih godina u Jugoslaviji nešto što se zvalo ,,ekstra šund porez“. I takozvana muzička šund komisija koja je, za sve što joj nije bilo po meraku, udarala etiketu - i činila ga otprilike četvrtinu skupljim. E, ti žbirovi iz komisije nikako, nikako nijesu željeli da nadrljaju zbog tog konteksta i prizvuka prvog singla Idola, što politički nit smrdi, nit miriše. A Vladi Divljanu se to dopalo, taj sjajan marketinški trik ironije: da njihovo prvo izdanje otvori šund-singl. Na pola puta od Beograda do Zagreba, u rano jutro 9. decembra, Vlada Divljan je čuo da je ubijen Džon Lenon. Sa druma su uletjeli pravo u tonski studio Jadran filma, i za Jugoton završili snimanje „Maljčika“. Producent Goran Bregović, urednik Siniša Škarica. Do tada su već bili pomireni - neće dobiti samostalnu ploču. Plasiraće ih „u paketu“. I u tom tijesnom prostoru prvog vinila za tri benda jedne nove scene glavnog grada, pronašli su nešto žestoko simbolično. Jugoton je, ima tri decenije, presvukao kožu i navukao etiketu Croatia Records. Sada, pod tim imenom, sa četiri praznična vinila ponosno obilježava 40 godina početka onog što su u Beogradu zvali novi talas, u Zagrebu novi val. Poput četiri jahača apokalipse što su, kao fol, najavljivali balkanske razla-

Plamene zore nedozrele mla

ze: album „Šarlo Akrobata“ u bijelom, „Električni orgazam“ u žutom, ,,Haustor“ u crnom ruhu. I ,,Paket aranžman“ u crvenom; ta trijumfalna prethodnica onog, što kritičari sada nazivaju „prvom fazom novog talasa“. Svi ti hroničari i publicisti presabiraju i pretresaju i najsitnije trunke sjećanja jednog, odveć mitologiziranog vremena. Podsjećajući, ispravno, da je to bila samo jedna mladost što je tražila šansu za sebe i svoju zemlju. A nije je dobila.

Privatni biznis

Mnogi su se kitili i češali na sva ta novotalasna imena. Jednom Džoniju Štuliću je, na primjer, reakcija

na to šlepanje uz njegovu Azru praktično postala karakterna crta. I lijep i nakazan ožiljak. A Croatia Records to, na početku ove godine, ipak čini s debelim pokrićem. Nikad niko, kao ja. I niko, i nikad, i niko, ja. Električni orgazam i Šarlo Akrobata nijesu mogli ni priviriti u studio Radija Beograd. Niti su „Maljčiki“, ,,Zlatni papagaj“ i ,,Plastika“ tamo mogli biti snimljeni... Vukli su ih za nos, obećavali, slijegali ramenima, vukli sa kraja na kraj Beograda, negdje od ljeta 1979... ali ploču nijesu mogli dobiti. „Paket aranžman“ je produkt privatnog biznisa. Čedo prvog privatnog studija u Jugoslaviji. Ne bi se ni

dogodio, da nije bilo jednog Splićanina, Enca Lesića, tipa koji je vukao korijen iz samoće Lastova, najudaljenijeg jugoslovenskog ostrva na Jadranu. A on je imao studio „Druga maca“, u Lolinoj 11; tek nekoliko koraka od Ateljea 212... „Paket aranžman“ je trebalo da bude svojevrsna vizit-karta, što to Enco uopšte snima i stvara u svom studiju. Orgazam je prašio sirov, pogan, melodičan britanski pank. Šarlo Akrobata, nazvan baš onako kako su reklarmirani filmovi Čarlija Čaplina u Beogradu tridesetih, igrao se sa fanki pankom na način na koji to nikom nije na’m padalo u Jugi. A Idoli, najšarmantnija beo-

Četvrtak, 31. decembar 2020.

nutnih katunskih kalupa režimskog rokenrola. I naravno da niko od tih momaka nije želio zajednički album. „Paket aranžman“ sa četiri pjesme Idola, tri Orgazma i četiri Šarla Akrobate - to nikako nije moglo biti po Kojinom ili Giletovom meraku. Milan Mladenović, Vlada Divljan ili Srđan Šaper, svejedno - svi su osjećali, sa dobrim pokrićem i znali, da zaslužuju bre svoju ploču! I kako su samo mrzjeli ,,Paket aranžman“ tog januara, prije četiri decenije. I koliko im je samo vremena trebalo, da je prihvate kao savršenu lansirnu rampu... Prvo za svoju autentičnost, pa onda i za karijeru.

Bistriji ili šuplji čovek biva kad... Jedini samostalni album Šarla Akrobate „Bistriji ili šuplji čovek biva kad...“ je materijal od kojeg je PGP RTB pilatovski oprao ruke. Na pola snimanja ,,Ljubavne priče“ banule su neke bitne sijede glave beogradske produkcijske kuće. I nijesu se mogli čudu načuditi... Uvrijeđeni, snimljeni materijal proslijedili su Jugotonu. Ploča koja je dobila ime po tekstu iz „Narodnog učitelja“ Vase Pelagića objavljena je u nevrijeme za diskografski uspjeh, usred ljeta 1981, u julu. Milan Mladenović pisao je osnovne melodije,

music-box.hr

Goran Pavelić Pipo/xxzmagazin.com

aket aranžman“ Idola, Šarla Akrobate i Električnog orgazma

bas-dionice bazirao na muzici obožavanog Džimija Hendriksa; Koja je pisao bijesne i svedene, Milan raskošno lirske tekstove. Već u oktobru, nakon neuspješne neobične turneje po Poljskoj i koncerta za oproštaj u Ljubljani, grupa se raspala.

Vicešampion Evrope

gradska provokacija ikad. Dječaci u zakopčanim i ispeglanim odijelima kako bi to svaka mama poželjela, suštinski krik prigušivane, skoro izumrle građanštine koja je slutila na „dekadentni stari režim“... Sa sve flertom istoka, misticizma, pravoslavlja, ma ne daj Bože - i Rusije!

Slamka spasa

Na prvu loptu, svako od njih - antisistemski. A ipak suštinski, posljednja slamka spasa jedne zemlje. I to onda kad je jedna mladost tražila samo to da preuzme palicu i dobije prostor da se iskaže na svoj način, mimo namet-

„Električni orgazam“ je vinil benda koji je prvi dobio šansu da predstavi samostalno novotalasnu beogradsku scenu. Jugoton je, u produkciji Pike Stančića, pružio Giletu i ekipi iz Orgazma svojevrsnu priliku da odrastaju u javnosti. Pank dizajn omota radio je Gile, a „Nebo“ i ,,Konobar“ su savršen odraz autentičnog zvuka tog vremena i rane faze benda. „Krokodili dolaze“ i ,,Vi“ su dobile predivne nove verzije, a potpuno simpatično obrađena je ,,I’ve Got a Feeling“ velikih Bitlsa. Pogano i pametno u isti mah: „Al’ ne dam svoje ja ideale i ješću snove ume-

music-box.hr

Krokodili dolaze

sto hleba. Ja svoju sreću nosim sa sobom, ona je parče slobodnog neba...“ Toliko, da je ploča ekspresno u rano proljeće 1981. ocijenjena hvalospjevima kritike. A da je ,,New Musical Express“ opisao Električni orgazam kao jedan od najuzbudljivijih nebritanskih sastava!

Nova rege luka u gradu „Mijenjam, mijenjam se. Skinuo sam bradu i brkove. Pokušat ću naći novi lik, savremen“. Toliko je radosti promjene, transformacije, buđenja na ploči ,,Haustor“, kojom su 1981. basista Srđan Saher i gitarista Darko Rundek promovisali svoj mladi bend! To magično, što je povezalo na savršen način zagrebačku urbanštinu i jadransko ozračje, Rundeka i Sahera, bio je rege. Za instant i evergrin hit novog talasa i jugoslovenskog roka „Moja prva ljubav“, koja je bendu

pitanju, kao u te dvije godine. Za ono što svaki pošten jugonostalgičar daje desnu ruku: da je rok bivše domovine zasluženi vicešampion Evrope, iza britanskog. Svako od

music-box.hr

e još adosti

Jugoton nije, na jesen 1980. godine, lovio ni Šarla, ni Orgazam, ni Idole. Na njih su, praktično, naišli. Siniša Škarica, urednik i tadašnji mastermajnd Jugotona, tog oktobra bio je u diskografskom lovu na - Riblju čorbu. A u tom ,,poduhvatu“ ključni mamac trebalo je da bude Enco Lesić, koji je momcima već nudio usluge svog studija. Još su bili daleko i od ideje za zajednički album. I tek tu u priču upada Škarica, koji je namirisao perfektan momenat. I osjetio, da su svi ti novi i drugačiji beogradski mediji strašno interesantni zagrebačkoj publici. Pa i još naslutio, da bi taj trio bendova mogao biti savršen pandan zagrebačkoj osovini Azra - Prljavo kazalište - Film... Konačno, nijesu bili ni radnički, ni građansko-buržujski, ni... Šaper i Divljan bili su djeca inžinjera; ostatak ekipe iz radničkih porodica. Samo su tražili minimum prostora da budu svoji. Zato su na toj ploči mogli funkcionisati i „Plastika“ Idola i „Zlatni papagaj“ Orgazma... pa Šarlova „Ona se budi“, manje od dva minuta kasnije! Zaokruženo sa ,,Mali čovek“ i ,,Niko kao ja“. I to je koncept koji je urednik Škarica savršeno namirisao; taj novi cajtgajst jedne drugačije generacije. Nove plamene zore. Visoke peći novog talasa su na nekoliko okreta vinila već bile žestoko potpaljene; i zablistali su vidici na kojima će se uskoro, iste godine, ukazati samostalni projekti Orgazma i Šarla. Pa potom i, kao potpuno ostvarenje, Azrini ,,Filigranski pločnici“ i neponovljiva „Odbrana i posljednji dani“ Idola, 1982. godine... Nikad u toj mjeri autentično i prvoklasno, kada je jugoslovenski rok u

pružila zasluženu pažnju jugoslovenske javnosti u godinama koje su uslijedile. Ekipa iz Haustora uskoro je morala na dugu pauzu zbog služenja vojnog roka - ali je njihov grad ekspresno dobio najsigurniju muzičku luku...

njih zna, zašto je ,,Paket aranžman“, i četiri decenije kasnije, ovog januara morao biti objavljen na plameno crvenom vinilu. S. STAMENIĆ

Četvrtak, 31. decembar 2020.

KALENDAR

storija nije ostavila ni mrvu prostora za lična osjećanja - izgovara jedan stari general, nekada pjesnik, u filmu „Doktor Živago“. A njegov režiser Dejvid Lin, od početka do kraja tvrdoglavo se trudi, da od istorije ne ostane ništa, sem tih osjećanja. I to je za jedan ep filmske romantike, premijerno prikazan 22. decembra 1965, ključna kora od banane: to uporno odbijanje da u bilo kom segmentu bude operisan od političke ideologije.

Odbijena budućnost

justwatch.com

Zbog toga se film i spotiče u onom ključnom momentu, kada Živago (Omar Šarif) svjesno ispusti posljednju priliku za zajednički bijeg sa Larom (Džuli Kristi). I to samo zbog toga što je ruku spasa pružio korumpirani apartčik, nasilnička hulja Komarovski (Rod Stajger). U Linovom filmu taj prelomni momenat tragične romanse postavljen je jednostavno: Živago je umjesto ljubavi izabrao politiku. I kažnjen je prokletstvom trajnog rastanka sa onom, koju mu je sudbina prije toga vraćala na najluđe načine, s kraja na kraj carske Rusije... Za pisca romana „Doktor Živago“ Borisa Pasternaka, taj isti trenutak posložen je posve i suštinski drugačije: glavni junak odbija budućnost sa Larom zato što se nije odrekao ideala revolucije - i baš zato želi da

pljune na njene metastaze, na represiju i korupciju. Kako je samo za te redove piscu bila potrebna petlja, znajući da ga čeka odmazda Staljinovih cenzora...

Prepuklo srce

Toga ipak nema u filmu Dejvida Lina. Režiser se za svoje Laru i Živaga isključivo i iz petnih žila upinje, da uspiju kao par. Uprkos pandemonijumu Prvog svjetskog, pa potom ruskog građanskog rata i revolucije. Kao da sve to njih dvoje ne dotiče; ili makar, kao da u filmu tek uspijeva da ih okrzne. I kao da su njih dvoje ne samo mentalno, već i fizički odvojeni od svijeta; jer od prvog plamena strasti raspaljenog na ledini jednog ratnog saniteta na frontu, pa do kraja na dalekom istoku Sibira - imaju jedno drugo. Zato Linov klasik, nažalost, nije ubjedljiv u ključnim momentima knjige, u tom trenutku posljednjeg rastanka pred licem Komarovskog - i u sceni tragične finalne melodrame, kada Živagu u trku za Larom na moskovskoj ulici prepukne srce. Milioni su se divili glumi gorostasnog Omara Šerifa ali nijesu doživjeli film lično. „Doktor Živago“ uspijeva da vas uhvati u kolo, u cijeli jedan željeznički slalom epske romantike s kraja na kraj sovjetske Rusije ali ne i da ostavi trajni emocionalni otisak nakon finalnog kadra...

Jubilej nesavršenog klasika „Doktor Živago“ s Omarom Pa ipak, Linov „Doktor Živago“ jeste klasik. Ako centralni, temeljni dio ne štima, onda film ipak blista „po ćoškovima“. U mnogim segmentima izgleda ljepše, grandioznije i od Linovog vizuelno cjelovitog remek djela „Lorens od Arabije“ (1962). Autoru bi trebalo skinuti kapu za to sa koliko je vještine, upornosti, inovativnosti tehnike i vizije oslikavao snježne pejzaže ruskog prostranstva. „Larina tema“ je i dan-danas grandiozan, magičan momenat filmske muzike u istoj mjeri u kojoj je i izrabljen standard... A film briljantno treperi u očima Džuli Kristi onda kad njena Lara spremi metak za svog silovatelja; u očuđenosti svih izbora tog prokletog pokajnika Komarovskog. U dugim kadrovima putovanja voza, u meditativnim pejzažima koji su samo dokazivali ono „Dejvid Lin bi i od dugog kadra vode na otvorenoj česmi napravio vizuelnu poeziju“...

Vremenski procjep

Zbog toga je „Doktor Živago“ testament jedne predivno naivne filmske ere koja je njegovala i beskrajno vjerovala u romantičnu epiku na velikom platnu. Na koncu, neki Dejvid Lin današnjice zato ne bi umio za sopstvene junake prirediti kutak mira, van svih ljudi i sveg zla. Onda kada, u snijegom zavijanoj i napuštenoj dači, konačno pronađu mali vremenski

Jedan jedini momenat surove filmske bajke u zimskoj idili, dovoljan je da osjetite da je nesavršeno djelo Dejvida Lina i dalje klasik za koji vrijedi odvojiti dio prazničnog vremena

Šunjan kroz sibi ključaon procjep, jedno za drugo. Taj momenat bajke u zimskoj idili, šunjanja kroz sibirsku ključaonicu za Laru i Živaga, dovoljan je da osjetite da je „Doktor Živago“ ipak (i dalje) klasik, pet i po decenija nakon premijere. Trenutak surovo ledene ljepote, za koji vrijedi pokloniti dio prazničnog vremena Omaru Šarifu i Džuli Kristi... I ljekovito povjerujete da u filmskoj romantici postoji nešto veće i od samog života. Pa čak i onda, kad su rasuti iskričavi djelovi veći i ljepši od cjelovite slike, kao u filmu Dejvida Lina. S. S.

Četvrtak, 31. decembar 2020.

nje irsku nicu

Lara i Živago, okrenuti jedno drugom, skoro neokrznuti užasima rata

Dvadeseti rođendan Soderbergove troslojne krimi-drame „Traffic“

samdesete godine obilježene su na filmskoserijskoj mapi kao „policijska“ dekada. Teme koje igraju oko uniforme bile su toliko česte da bi ulazak u devedesete bio vrlo neobičan bez čuvenih momaka u plavom. Nekadašnji miljenik američke nezavisne produkcije Stiven Soderberg priključio se tom jurišavom šmeku 2000. godine pretvarajući fenomenalnu britansku mini-seriju „Traffik“ (1989) u dvosatno filmsko zadovoljstvo.

Jedan od najznačajnijih filmova na putu ka novom milenijumu

Rat protiv droge

„Traffic“, premijerno prikazan u decembru 2000. u Njujorku, donio je izuzetnu priču o trgovini drogom i njenom putu od Avganistana i Pakistana, do Njemačke i Ujedinjenog Kraljevstva. Soderberg je simbolično slovom „c“ zamijenio ono „k“ iz originalnog britanskog naziva, a u isto vrijeme provukao je i političke linije ne bi li Oskarom nagrađena krimidrama više ličila na „američki proizvod“. „Traffic“ je čvrsto, deskriptivno, destruktivno ali i krajnje emotivno istraživanje američkog rata protiv droge iz više perspektiva. Tri različite fabule, iz ugla policajca u Meksiku (Oskarom nagrađeni Benisio del Toro), supruge šefa kartela u San Dijegu (Ketrin Zeta Džons) i konzervativnog sudije u Vašingtonu (Majkl Daglas) spojene su u paralelni ambis trgovine lažima. Soderberg nije samo želio da poruči i podstakne javno zdravstvo da se pozabavi zavisnošću, nego i da pokaže da rješenje takođe leži u odmotavanju klupka koje spaja drogu, laži i korupciju. Ipak, taj segment posvećen adikciji izrazito je važan u Soderbergovom ostvarenju, a najbolje ga vidimo i osjećamo kroz fabulu kćerke glavnog borca protiv droge u Vašingtonu, koja s lakoćom pada u zagrljaj ovog globalnog problema. Zahvaljujući ovom segmentu filma i elementima korupcije koja se paralelnim kadrovima miješa u „glavno jelo“ – Soder-

U paralelnom ambisu laži Podvučena paralela između korupcije i zavisnosti dovoljna je da Soderberg, i da nije nagrađen tim famoznim Oskarom za režiju, bude upamćen kao revolucionar

berg je uspio da u sopstvenu nezavisnu produkcijsku kuhinju uključi djelo koje će ga definisati kao režisera.

Odabir boja

Producentski tim filma „Traffic“ imao je pune ruke posla, prvenstveno da pronađe više od 100 različitih lokacija u osam gradova, da bi se snimile tri paralelne priče, ne bi li kompleksnost međunarodne trgovine drogom bila adekvatno akcentovana. Uz Soderbergove kadrove iz ruke i simpatična rješenja fototografije, koju je i potpisao pod pseudonimom Piter Endrjus, „Traffic“ je s pravom postao jedan od najznačajnijih filmova na putu ka novom milenijumu. Uosta-

lom, ko može zaboraviti hiperprecizan odabir boja koje je Soderberg simbolično dodijelio svim zasebnim pričama. Nakon prve oskarovske nominacije za scenario za fenomenalni „Sex, Lies and Videotape“ (1989), Soderberg je došao do prvog, i do dan-danas, jedinog osvojenog zlatnog kipa - i to u kategoriji najbolje režije! Krajnje iznenađujuće, ako se prisjetimo da smo baš te godine dobili dva izrazito bitna filma. Prvi je „Gladiator“ Ridlija Skota, koji je uzeo priznanje na najbolji film, a drugi je „Crouching Tiger, Hidden Dragon“ Ang Lija, koji je nagrađen za najubjedljivije strano ostvarenje i fenome-

rebeldemule.org

m Šarifom i Džuli Kristi

nalnu fotografiju. Ovaj podatak je takođe vrlo interesantan ako ga pogledamo upravo iz ugla režije - Ridli Skot je tri puta ispustio Oskara u ovoj kategoriji! U posljednje dvije decenije imali smo priliku da na ovaj ili onaj način pogledamo neke filmove i serije koje podjećaju na Soderbergovo rješenje, poput „Sicario“ Denija Vilneva u kojem je Del Toro praktično reprizirao rolu iz filma „Traffic“. Ipak, ključna razlika, odnosno taj skok sa jedne priče na drugu i izvlačenje paralele između korupcije i adikcije, dovoljna je da Soderberg, i da nije bilo tog famoznog Oskara, bude upamćen kao revolucionar. L. MURSELJEVIĆ

PODGORI č ARENJE

Osvit novinarstva

tisnuti kraj furune tek skarabudžene štamparije, koja će uskoro biti nazvana državnom, jedan Zadranin i jedan Sremac kratke novogodišnje dane grabili su za pripremu prvog crnogorskog lista. Bio je januar, prije 150 godina. A njih dvojica ono što bi sada nazvali - disidenti. U prazničnoj jednačini o kokoški i jajetu, jedna vijek i po stara glavolomka: jesu li prvi crnogorski revolucionari bili novinari, ili prvi novinari u Crnoj Gori - bundžije i revolucionari?

Damar revolucije Tek, svi oni bili su direktno ili posredno đaci Svetozara Markovića. I svi su se, početkom sedamdesetih godina, na Cetinju našli zbog prilike da malo slobodnije pišu i djeluju. Vasa Pelagić, Sima Popović, Milan Kostić... Sve izvanjci koji će iznad zaglavlja „list za politiku i književnost“ ispisati krupno: „Crnogorac“. Za početak crnogorskog novinarstva, 23. januara 1871. godine. Bilo je potrebno malo revolucionarnog damara - da se za viđela i u žurbi najkraćih novogodišnjih dana, oduva prašina sa do tada skromnog crnogorskog izdavaštva. Ali, bilo je potrebno i slučajnosti. Vlasnik prvog crnogorskog lista

bio je Zadranin Jovan Sundečić; bogoslov, sveštenik, pisac, likovni umjetnik, nesuđeni vajar, pa sekretar kralja Nikole...

Zaludan projekat U Njegoševo vrijeme, bogoslov Jovan još nije ni razmišljao o životu u Crnoj Gori; njegova opsesija bila je renesansna umjetnost. Tako se mladić rođen u Livnu, koji se u Zadru spremao za sveštenika našao 1846. pred dalmatinskim guvernatorom, sa kopijom Da Vinčijeve „Tajne večere“ izrezbarenom u drvetu. Dobio je ponudu, stipendiju od 600 franaka godišnje, da studira vajarstvo ili slikarstvo na Mletačkoj akademiji. Ali, sudbina je htjela drugačije... Mladić od 23 godine zaljubio se u zadarsku ljepoticu Jelisavetu Nikić. Oženio se i postao sveštenik; a tako svestran umjetnik širokog obrazovanja, u pravoslavnom kliru u to vrijeme nije mogao promaći Njegošu. Za vrijeme mladog knjaza Nikole, upravo je Jovan uređivao kalendarsku publikaciju „Orlić“. Jednostavno - imao je autoritet, tehničko znanje i novac, da pokrene prvi štampani list Crne Gore. Urednik je bio Popović - Sremac Sima iz Tovarnika. A kasnije glavom i brkom vojvoda Simo, prvi guverner Crnogorsko- primorske oblasti,

Zaglavi se

dlib.me

Četvrtak, 31. decembar 2020.

ministar prosvjete, član Državnog savjeta kralja Nikole. Jedan od rijetkih došljaka sa vojvodskom titulom Crne Gore. A ipak, te 1870. tek mladić sa 24 godine. Sa namjerom da, uz Jovana Sundečića, na knjaževskom Cetinju iznese projekat koji je mnogima djelovao zaludno i utopijski... Zato je Simov praznični uvodnik prvog broja „Crnogorca“ gotovo apologetski. - Zauzeti skoro neprekidnim vojevanjem, pritiješnjeni siromaštvom, ne mogaše se prihvatiti onijeh sredstava, koja otvaraju put svojemu i stranom svijetu, da ga uistinu poznaju, i koja podižu u zemlji opšte blagostanje - ispisivao je Simo. I kretao u kontranapad. - Da bi dalje stvorio priliku, da bolje pozna Crnu Goru i strani svijet, koji često grupe neistine iznosi o njoj. A i našem svijetu, koji živo osjeća potrebu tu, izlaziće od ovog novog ljeta nov i prvi list za politiku i književnost imena „Crnogorac“.

Širina različitosti Uz obećanje da će „Crnogorac“ biti doista vjeran tumač osjećanja i stanja naroda, budući vojvoda Simo najavio je prve rubrike: Dopisi, Vijesti iz našijeh i tuđijeh zemalja, Književnost, Bilješke, Novosti, Različitosti i Oglasi. Feljton je bio posebno

Crta: Srđan Ivanović

Prvi broj objavljen 23. januara 1871.

interesantan: pjesme, pripovijetke, istorijske članke objavljivali su Sundečić, Vuk Vrčević, Vasa Pelagić, Teodor Ilić. „Crnogorac“ je izlazio tek dvije godine; budući kralj Nikola nije imao blagonaklon stav prema sve glasnijim revolucionarima. Ratne slutnje obavezivale su na elastičniju politiku, umjerenost i uzdržanost - takav će biti i ton „Glasa Crnogorca“, od jula 1873. Opet pod uredništvom Sima Popovića. Nakon 150 godina, crnogorsko novinarstvo može samo poželjeti onu smjelost, otvorenost, širinu koju su imali prvi autori „Crnogorca“. Tih disidenata, pisaca, nesuđenih vajara što su skidali davinčinevski potez. Za jednu rubriku, poput Različitosti... Stojan STAMENIĆ

Četvrtak, 31. decembar 2020.

51 Leila Murseljević

LONDON CALLING

Protiv zidova Britanci nemaju vremena za negativan duh, već broje dane kada će opet ući u muzej, bioskop, stadion ili pab. Povratak u normalu se možda čini daleko, ali nije nedostižan. Tu su Londonci da nas ko zna koji put nauče strpljenju

jednom od opskurnijih ćoškova istočnog Londona, krije se zanimljiv crtež koji, onako slučajno, ukrašava staklo jedne zatvorene galerije. Na njemu je čovjek koji šeta u nepoznatom pravcu, sa velikom torbom na kojoj piše „nada“. Autor crteža za sada je nepoznat, a pretpostavlja se da je ili vlasnik ili radnik pomenute galerije. Ali, poruka njegovog crteža ne može biti jasnija.

Nepokoriv duh

Od Drugog svjetskog rata, društvo na Ostrvu nije bilo pod izrazito teškim testovima. Onda je stigla 2020. godina. Lockdown. Samoizolacija. Stres. Da je ova godina pretočena u film koji se vrti oko ova tri pojma, to bi vjerovatno bio jedan od onih važnih režiserskih komada koje, ipak, nikada ne biste upalili. Film bi završio na vidnom mjestu u vašoj galeriji, ali bi tu skupljao prašinu... Britansko ostrvo se ove čudnjikave godine, za razliku od drugih uređenijih zemalja, suočavalo sa više čvrstih zidova koji se nijesu mogli, niti će moći, tako lako srušiti. Pored globalne krize kojoj se ne nazire kraj, Londonci se mo-

raju suočiti sa Bregzitom koji od ponoći otvara vrata sasvim nove neizvjesnosti. Ono što je sasvim sigurno jeste da se Britanci u novoj godini neće probuditi sa istom odlučnošću koju su imali ranije... Ipak, ako biste imali šansu da razgovarate sa pripadnicima različitih generacija na Ostrvu, bilo bi vam vrlo brzo jasno da je njihov duh teško pokoriti. - Izašli smo na kraj i sa Vikinzima, i sa Francuzima, i sa Njemcima - često kažu oni predstavnici starijih generacija. Oni mlađi, koliko god im je referendum za izlazak iz Evropske unije bio bolan, uspijevaju da ostanu pozitivni. - Još jedan razlog da sjednem na voz za Francusku i Holandiju i kupim sir, kad mi ga već neće slati ovamo – reći će jedan od njih.

Uvijek u akciji

Omiljena „poslastica“ ove godine bilo je kritikovanje i vlasti i opozicije koji se, iz različitih perspektiva, nijesu najsjajnije snašli u novonastaloj borbi, ni oko pandemijske krize, ni oko Bregzita. Ali, iako otvoreno govore i

Crtež na staklu zatvorene galerije u istočnom dijelu grada

protiv premijera Borisa Džonsona i drugih aktera na političkoj sceni, Britanci uvijek ostavljaju rezervu da se stvari mogu promijeniti nabolje, na ovaj ili onaj način. Tako smo mogli čuti i riječi hvale i za jedne i za druge. S druge strane, sami su se potrudili da nešto i promijene, pa je uključenost društva u akcije za dobrotvorne svrhe ono po čemu će Ostrvo takođe pamtiti ovu konfuznu godinu. Iako će Britancima

ovaj Božić i novogodišnji praznici ostati urezani po tome što nijesu mogli sjesti sa članovima uže i šire porodice, da sve iskritikuju i pohvale, ostala je nada sa onog crteža... Da ih ipak čekaju bolja rješenja za niz problema sa kojima će se suočiti. Ako Britanci ne važe za optimističnu naciju, ipak jesu prepoznatljivi kao oni koji, kad stisnu zube, ućute i isplaniraju, mogu srušiti čvrste, jasno vidljive zidove. To

se pokazalo i tokom ove godine. Ostrvljani se debelo trude da izvuku pouke iz 2020. i da onaj osjećaj bespomoćnosti pretvore u pozitivan rezultat. Britanci nemaju vremena za negativan duh, već broje dane kada će opet ući u muzej, bioskop, stadion ili pab. Povratak u normalu se možda čini daleko, ali nije nedostižan. Tu su Londonci da nas ko zna koji put nauče strpljenju. Leila MURSELJEVIĆ

Direktor i glavni i odgovorni urednik Draško Đuranović Urednica Marija Ivanović-Nikičević Zamjenik urednice Stojan Stamenić

Saradnici Vladimir Maraš, Srđan Ivanović, Milena Čavić, Svetlana Višnjić, Miloš Milačić, Leila Murseljević, Anja Drobnjak, Biljana Martinić, Mirjana Popović i Jovana Kaluđerović

Grafički dizajn Veselin Radonjić

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

III

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

VII

VIII

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

XII

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

XIII

XIV

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

XVI

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

XVII

XVIII

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

XIX

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

XXI

XXII

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

XXIII

XXIV

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

XXV

XXVI

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

XXVII

XXVIII

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

XXIX

XXX

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.

Marketing

XXXI

XXXII

Marketing

31. decembar 2020, 1. i 2. januar 2021.