Dnevni list Pobjeda 15.03.2020. by Pobjeda

ANALIZA: Uticaj litija na crnogorsku opoziciju

Opozicionari dobili novog lidera, ostale stare podjele

STR. 2. i 3.

U FOKUSU Hotelijeri strahuju da će korona virus imati katastrofalan učinak na crnogorski turizam

Predsezona prvi danak najskupljeg virusa

Nezakoniti skup u Podgorici organizovao administrator Instagram stranice „pungasshop“

Ljubitelji automobila i motocikala zaboravili na zabranu okupljanja STR. 9.

» Budući da četvrtinu našeg BDP-a čine prihodi od turizma i da je lani za prvih šest mjeseci inkasirano 255 miliona eura, ove godine se na te prihode ne može računati. Ugostitelje ova situacija podsjeća na devedesete STR. 4. i 5.

Uhapšeno 11 osoba i procesuirano 11 kompanija zbog stvaranja kriminalne organizacije, utaje poreza i pranja novca

INTERVJU: Aleksandar Olenik, lider koalicije Ujedinjena demokratska Srbija i predsjednik Građanskog demokratskog fronta

Osumnjičenima određeno zadržavanje do 72 sata

Samo u vrijeme Đinđića Beograd je bio svijet

Str. 9.

BALKANSKA RASKRŠĆA

STR. 10. i 11.

Učenici Srednje škole ,,Ivan Uskoković“ u najsavremenijim radionicama peku auto-mehaničarski zanat

Naći će rješenje za svaki kvar STR. 16.

Kako intelektualci vide budućnost regiona

Sjenke prošlosti

» Piše: Slaviša LEKIĆ

Politika

Nedjelja, 15. mart 2020.

ANALIZA: Uticaj litija na odnose u crnogorskoj opoziciji

Podsjetimo, povodom usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovijesti, Demokratski front krajem prošle godine organizovao je radikalne proteste i pozivao na pobunu protiv legalno izabrane vlasti. Nekoliko dana njihovi aktivisti blokirali su saobraćaj na prilazima pojedinih gradova i Podgorice. Država je sve te pokušaje destabilizacije efikasnom akcijom spriječila.

MCP PREUZELA GLAVU ULOGU

Istovremeno istim povodom Mitropolija crnogorsko-primorska pokrenula je molebane i litije u većini crnogorskih gradova. Prosrpska opozicija, a naročito pristalice DF, nakon neuspjelog izazivanja „sveopšte pobune“, te poteze vidjela je kao još jednu šansu za nastavak plana za „građanske nemire“. Pojedinci su čak najavljivali i krvoproliće „dok vlast ili ne povuče Zakon ili padne Vlada“. U početku su litije bile svakodnevne, sa šarolikom ikonografijom, srpskim trobojkama i stranačkim zastavama i uzvikivanjem parola protiv „omraženog šefa režima, Mila Đukanovića“. Međutim, Mitropolija crnogorsko-primorska SPC je već poslije nekoliko dana, uočila da im u ovom trenutku radikalizacija više šteti nego koristi, pa je iz organizacije litija „izopštila“ opozicione političare i političke partije i odlučila da se na litije dolazi bez stranačkih obilježja. Iako je prosrpska opozicija tim potezom na litijama svedena na puke šetače, ipak, MCP nije uspjela sakriti njihov politički karakter, pošto su sa litija političke poruke, umjesto opozicionih vođa, upućivali sveštenici papagajski uzvikujući da će litijašenje trajati „dok vlast ili ne povuče Zakon ili padne Vlada“, da će „braniti svetinje,

Opozicionari dobil lidera, ostale stare Građanskog na litijama nema ni u naznakama. Mnogo puta smo čuli, naročito od čelnika litijaškog pokreta najgore nacional-šovinističke izjave. Nijesmo čuli glasove istinske vjere, razuma, mira, poštovanja prema državi Crnoj Gori, prema crnogorskim, bošnjačkim, albanskim i hrvatskim nacijama, rekao je politički analitičar Ranko Đonović D. MALIDŽAN

PODGORICA - Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori odlučila je u petak da će poštovati odluku nadležnih državnih organa i privremeno obustaviti protestne litije zbog epidemije korona virusa. Time je privremeno „zamrznut“ višemjesečni sukob države Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve zbog Zakona o slobodi vjeroispovijesti koji je ostavio dubok trag na političke prilike u našoj zemlji i odnose unutar opozicionih stranaka.

ju „danajski dar“ jer su zbog njih „zapostavili sve ostale teme i metode političke borbe u atmosferi, gdje im inspiracije ne bi nedostajalo“. Politički analitičar Rano Đonović ističe da je primjetno da su opozicione stranke prilično mirne, svjesne činjenice, kako kaže, da se uz mantiju Risto Radović nametnuo kao neprikosnoveni lider ovog političkog projekta. - On svojom izjavom može nekim strankama mnogo da pomogne, odnosno odmogne. Zato velikosrpski lideri ćute bili oni „četničke vojvode“ ili „četnici početnici“. Tako čekaju momenat da uđu u borbu za jedno jedino svoje glasačko tijelo sa poznatom parolom: „Hajdemo pošteno pa ko koga prevari“, ističe Đonović, dodajući da litije nijesu u brojnosti ni oslabile ni osnažile prosrpske opozicione partije. Od ranije smo znali, kaže on, da su se njihovi glasači prelivali iz jedne grupacije u drugu, rekao bih prelivali su se iz „šupljeg u prazno“.

NACIONALNO I GRAĐANSKO

AMFILOHIJE SE NAMETNUO KAO VOĐA OPOZICIJE: Sa jedne od litija

ako treba i životima“. Izdašnu političku podršku i logističku pomoć pružali su im SPC, zvaničnici Srbije i Rusije, te BiH entiteta Republike Srpske.

Predstavnici političkih partija koje čine vladajuću koaliciju i najviši crnogorski zvaničnici, smatraju da ovi skupovi koji se održavaju

u Crnoj Gori u organizaciji MCP, nijesu vjerski, već politički i da im je cilj destabilizacija Crne Gore i poništavanje njene nezavisnosti.

UMIRENA OPOZICIJA

Za političkog analitičara Borisa Raonića litije su, „iako masovne i dostojanstveno organizovane, za opozici-

Litije su uticale i da podjele unutar opozicionih partija budu izraženije nego u prethodnih nekoliko godina kada vjerske i nacionalne teme nijesu bile u fokusu političkog djelovanja. „Pokazale“ su pravi karakter svake od opozicinih partija u odnosu na nacionalno i građansko programsko opredijeljenje. - Kreirala se atmosfera referendumskog odlučivanja na izborima: za ili protiv crkve, u kojem će jedan dio subjekata, koji bi mogao biti tas na vagi, promijeniti stranu nakon izbora i time nadomjestiti onaj dio birača DPS-a koji je od 2006. godine, na toj strani iz nekih drugih pobuda, ali

Ambasadorka Turske u Crnoj Gori smatra da Ankara i Podgorica dijele iste strateške ciljeve

Ozan: Ključ mira da sve balkanske ze PODGORICA - Problem migrantske krize u Siriji se mora riješiti u korijenu i jedino tako će biti omogućeno izbjeglicama da se vrate u svoje domove, ocijenila je ambasadorka Turske u Crnoj Gori Songul Ozan. Ključ mira, kako je kazala Ozan, je i da sve balkanske zemlje, uključujući i Tursku, budu sastavni dio i EU i NATO. Govoreći o odnosima Crna Gore i Turske, Ozan je kazala da ove zemlje dijele zajedničku istoriju i kulturu, a da u svakom dijelu Crne Gore postoji neko ko ima rodbinu u Turskoj. - One dijele i iste strateške cil-

jeve. Turska podržava odnos Crne Gore prema susjedima, postoji jaka volja i želja za jačom bilateralnom saradnjom i u tom cilju se nastavlja dijalog na najvišem nivou rekla je Ozan. Prema njenim riječima, institucije kao Turska agencija za međunarodnu saradnju i razvoj (TIKA) i Institut Yunus Emre su aktivne u skoro svim crnogorskim gradovima. - Zahvaljujući turskim stipendijama, veliki broj crnogorskih studenata studira na prestižnim turskim univerzitetima. Na svakom koraku se mogu vidjeti znaci TIKE, kako na polju zdravstva, tako i u oblasti obrazovanja i poljoprivrede - kazala je Ozan.

Ona je navela da se studenti koji završe studije u Turskoj vraćaju u Crnu Goru i da se bez problema zapošljavaju, ali da i dalje nedostaje kadra koji poznaje turski jezik. - Očekujemo u najskorije vrijeme pozitivne pomake kada je u pitanju integracija Sjeverne Makedonije, Albanije, Srbije i Crne Gore koja je najviše uspjela na putu evropskih integracija - kazala je Ozan. Ona je navela da je Crna Gora, rastom koji bilježi i suživotom vjerskih i etničkih skupina koje žive na tom prostoru, zemlja za primjer. - Ključ mira je da sve balkanske zemlje, uključujući i Tursku, budu sastavni dio i EU i NATO. Jedino tako se može

Politika

Nedjelja, 15. mart 2020.

li novog podjele Boris Raonić

sada je bio aktivan na litijama. U takvom odnosu snaga, litije jesu ulile novu energiju, donekle spustile tenzije među liderima, ali na duge staze, nakon što se drugi elementi unesu u ovu izbornu jednačinu, dolazimo do zaključka da litije ne mogu biti dovoljan metod, ukoliko se želi postići višedecenijski cilj, kaže Boris Raonić. S druge strane, Ranko Đonović smatra da građanskog na litijama nema ni u naznakama. Iz njihovih redova, kaže on, mnogo puta smo čuli, naročito od čelnika litijaškog pokreta najgore nacional-šovinstičke izjave. - Nijesmo čuli glasove istinske vjere, glasove razuma, glasove mira, odnosno glasove poštovanja prema državi Crnoj Gori, poštovanja prema crnogorskim, bošnjačkim, albanskim i hrvatskim nacijama, rekao je Đonović. Prema njegovim riječima dobro je što se u naznakama primjećuje da jedna od prvih građanskih partija, SDP pravi zaokret i vraća se tamo gdje je vazda pripadala od 1990. godine, i gdje joj je i danas mjesto. - Da li će preživjeti svoju političku avanturu „salto mor-

tale“, pokazaće naredni izbori. Važno je da su shvatili, nadam se da su shvatili da ih „druženje sa đavolom“ može poslati samo „dođavola“ i tamo obezbijediti mjesto ništavnosti, poručuje Đonović. On smatra da je veliko pitanje koliko na litijama zaista ima iskrenih vjernika. – Siguran sam da ih je izuzetno malo, kao što sam siguran da ima dosta i maloljetne djece kao i onih koji dolaze sa strane, ne bez nadoknade, što je sve već viđeno i 1989. godine. Onih koji su glasali za državu Crnu Goru 2006. godine, tamo nema, ističe Đonović. Dok traju litije protiv Zakona o slobodi vjeroispovijesti i vlasti, utisak je da se istovremeno vodi borba unutar Srpske pravoslavne crkve i Mitropolije crnogorsko-primorske, između MCP i opozicije, ali i DF i Demokrata za prevlast i eventualne zasluge. Pitanje je ko će iz svega ovoga najviše ušićariti. Za Borisa Raonića litije su, osim što su pokazale da je građanski bunt imanentan i konzervativnim strukturama, pokazale odnos svih partija spram osnovnih političkih pitanja.

- Neke, a pogotovu Demokrate, udaljile su se od, u startu mudro postavljene pozicije, makar je to imidž koji su sada dobili, smatra Raonić. Sve je to rezultat borbe za koju se već zauzimaju početne pozicije pred izbore i to upravo kod onih čije je glasove najlakše dobiti, kroz radikalnu retoriku. Mnoge od tih borbi za obične građane nijesu vidljive, ali itekako postoje, jer makar četiri aktera javne scene žele da zauzmu primat u tom korpusu u Crnoj Gori.

Odgovor Ministarstvu odbrane Republike Srbije

ZA TUĐI RAČUN

Politički analitičar Ranko Đonović kaže da djelovanje SPC nema nikakve veze sa pravoslavnom vjerom „u koju se kunu“, te da je „razlika između crkve i vjere u ovom slučaju ogromna, taman kolika je razlika između samog Boga i Amfilohija Radovića“. - Brojnost građana na litijama nije zabrinjavajuća po pitanju crnogorskog evropskog puta. U Crnoj Gori manji broj njenih građana žele da naša crkvena imovina koja je naša kulturna baština, naši spomenici kulture, dokazi našeg postojanja i trajanja predaju Beogradskoj patrijaršiji, što nikad nije njihovo bilo pa ni onda kada su Aleksandrove trupe 1918. godine, okupirale Crnu Goru. Nije teško pretpostaviti da bi ova manja grupa išla i dalje pa i čitavu Crnu Goru predala Vulinu, Dačiću, Vučiću i njima sličnim kao što su Obradović, Šešelj itd., i to ne sa pravom korišćenja države Crne Gore, nego sa pravom svojine, ističe Đonović. On smatra da crnogorska opozicija koja se slaže kao „rogovi u vreći“ nikad nije uspjela da se ujedini i da su to bili samo smiješni pokušaji koji su se dešavali kada su pritisci sa strane ili iz Srpske crkve bili vrlo jaki. - Lideri tih opozicionih stranaka nastupaju sa stavom o zajedničkom interesu, gurajuću u prvom planu pojedinačne – lične interese vlastoljubive ili materijalne prirode. Za državu Crnu Goru to je čak i dobro jer njihov jedini politički interes odnosno politički cilj je poništenje države Crne Gore za interes Srbije ili Rusije. Izgleda nevjerovatno kako ne shvataju da onaj koji izda svoju domovinu, izdaće svaku kao i kada okreneš leđa svojoj majci okrenućeš leđa svakoj, zaključio je Đonović. Zoran DARMANOVIĆ

Depeše koje dokazuju da je Pobjeda objavila istinitu informaciju

Virus Vulin i kako se izliječiti PODGORICA - Moram reći da sam razočaran, čak se osjećam i nepravedno uskraćen za neobična iskustva nakon što sam pročitao reagovanje Ministarstva odbrane Srbije na moj tekst ,,Komanda 'Panter' i kontakt 'Zmija'“ koji je objavljen u petak 13. (hm) u Pobjedi. Očekivao sam, naime, da će vojno ministarstvo civila Aleksandra Vulina hitro reagovati – čak i prije objavljivanja mog štiva u Pobjedi (!) baš kao što su nedavno oštro demantovali Šutanovca u Nedjeljniku iako tekst nije objavljen. Očekivao sam, takođe, makar malo inventivnosti u javnom nastupu, prijetnji ili makar citata omiljenih srpskih ratnih zločinaca, recimo Šešelja ili Karadžića. Ili makar generala Lazarevića, jednog od zaslužnih u Ministarstvu odbrane, haškog osuđenika, koji je status ratnog zločinca zaradio na Kosovu. Ništa od toga, neki je đavolji virus ušao u Vulina, nema najave ratnih dejstava protiv Crne Gore, nema navlačenja one crne uniforme koja mu ,,tako lepo“ stoji. Čak su izostala i patriotska naglabanja: samo prijetnja tužbom protiv Pobjede ,,zbog objavljivanja lažnih vijesti“, a tužbu ,,nadležnom sudu“ sprema, ako je vjerovati Vulinu, pravnik u ministarstvu čije je ime pomenuto u mom tekstu. Baš me interesuje koji je to ,,nadležni sud“ i kako će ta tužba za širenje lažnih vijesti da izgleda. Tim prije što u tekstu Pobjede nema ni jedne jedine lažne vijesti. Naprotiv: kada se govori o navodnim ,,vojnim depešama“ - one postoje kao dokumenta; kada se pominju pečati i potpisi Bratislava Gašića i Zorana Stojanova – upisani su u dnu tobožnjih vojnih depeša. Pobjeda, dakle, ništa nije slagala i za to postoje dokazi: objavljujemo dvije depeše o kojima je bilo riječi u tekstu i koje su pretresom pronađene među ličnim stvarima Željka

Stankovića, čovjeka kojeg je sredinom sedmice uhapsila crnogorskla policija. Na fotografijama koje Pobjeda objavljuje jasno se vide imena, pečati i potpisi što je svjedočanstvo da sam napisao istinu. Kao što je istinita informacija o privođenju i ispitivanju Stankovića. Dakle: ako Vulin i njegovi posilni žele da nekog tuže, ako su depeše lažne i ako ne postoji nikakva komunikacija između srpskog državljanina i srpskih bezbjednosnih službi – onda tužbu podignu, ne protiv Pobjede, nego njihovog sunarodnika koji radi u Ostrogu, Željka Stankovića! I neka se, ako ih nije muka, raspitaju što je taj Stanković izjavio crnogorskim istražiteljima. Valjalo bi, recimo, da provjere: da li je zaista Stanković, kako tvrdi u svojoj izjavi, mjesecima kontrolisao popove u Ostrogu da bi provjerio - ko to iz Srpske pravoslavne crkve stalno špija, odaje crnogorskoj policiji što se dešava među sveštenicima SPC u Ostrogu, koliko ih potajno podržava crnogorsku vlast i koliko od njih bi voljelo da se Mitropolija malo odmakne od Beogradske patrijaršije. Neka se Vulin i drugovi malo pozabave ,,mangupima u svojim redovima“, jer su izgleda samo tome dorasli; da zavode red i strah u sopstvenom dvorištu, da vječito tragaju za nepodobnima, protivnicima režima, izdajnicima i(li) stranim agentima. Za nešto više, Vulin nije sposoban iako je umislio – jer ima iste inicijale (A.V.) kao i predsjednik Srbije – da može, još ako se propne na prste, da i on bude veliki i značajan. I to je još jedna Vulinova tužna iluzija. Od AV u imenu i prezimenu, ovakvim ponašanjem i djelovanjem Aleksandar Vulin se sveo na nekoliko banalnih av-av-av. Ta onomatopeja, to podražavanje zvukova prirode, nije karakteristično za političare ili državnike. Više priliči malim, balkanskim špijunima koji jedino znaju da olajavaju. Draško ĐURANOVIĆ

Mitropolija crnogorsko-primorska reagovala na tekst Pobjede

nema veze sa emlje budu dio EU Crkva aktivnostima Stankovića osigurati bezbjednost, ubrzati razvoj na Balkanu i poboljšati životni standard. To je jedini način da se spriječe migracije sa ovog prostora zaključila je Ozan. Ona je u intervjuu agenciji Mina kazala da je Sirija jedno od najvećih kriznih čvorišta u svijetu i područje na kojem se vodi najveća borba protiv terorista. - Svjedoci smo velikih zločina nad civilima koji bježe da bi sačuvali svoje živote. Migraciona kriza je najveći problem sa kojim se svijet suočava i to je ono što će ubuduće najviše uticati na politiku - rekla je Ozan. Ona je navela da je u svijetu prisutno devet miliona izbje-

glica van Sirije, od čega ih je 3,7 miliona u Turskoj i da je stvaranje mirnih uslova dok se kriza ne riješi u interesu svih zemalja. - Ilegalne migracije utiču na sve sfere života, od ekonomije do politike, čak i na svakodnevni život, ali moramo razumjeti i ljude koji napuštaju ognjišta. Nije lako spakovati kofere i otići negdje drugo. Njima se moramo savjesno i pametno približavati - kazala je Ozan. Prema njenim riječima, Turska je jedna od većih ekonomija i vojnih sila u svijetu, članica G20 i NATO-a, ali problem mora da bude riješen sa saveznicima, među kojima su i Evropska unija ,

Ona je navela da je Crna Gora, rastom koji bilježi i suživotom vjerskih i etničkih skupina koje žive na tom prostoru, zemlja za primjer Ujedinjene nacije , Amerika i Rusija. Ozan je ocijenila da je od građanskog rata u Siriji, 2011. godine, prisutan veliki problem i da su zbog tamošnjeg sukoba, milioni sirijskih izbjeglica krenuli u Tursku i druge zemlje Evrope. R.P.

PODGORICA - Mitropolija crnogorsko-primorska saopštila je da je neistina da je državljanin Srbije Željko Stanković koji je priveden u Nikšiću zapošljen ili ikada bio zapošljen u manastiru Ostrog.

MCP je reagovala na tekst Pobjede, u kojem se navodi da je uhapšeni Stanković zaposlen kao civil pri SPC u manastiru Ostrog, te da se vodi istraga povodom zaplijenjenih dokumenata koja imaju oznaku ,,strogo povjerljivo“ i u kojima se najavljuje organizacija diverzantskih akcija u Crnoj Gori. - On je poznat bratstvu mana-

stira Ostroga, zato što je jedan od hiljada nevoljnika iz Crne Gore i regiona kojima je manastir u nekom životnom trenutku pokušao da pomogne (u konkretnom slučaju, na molbu roditelja) upućujući ih na hrišćanski život i savjetom da se u društvo uključe kao njegovi korisni članovi - saopštili su iz MCP. Oni u reagovanju tvrde da se Pobjeda oslanjala na informacije koje im policija nije potvrdila te da to ,,nije bilo dovoljno da se uzdrže od netačnog i zlonamjernog informisanja javnosti, budući da je u tom listu odavno moguće objaviti svakakvu neistinu, manipulaciju ili uvredu samo

ako je njena meta Mitropolija crnogorsko-primorska ili uopšte Srpska Pravoslavna Crkva“. Kako ističu iz MCP, o svemu drugom što se Stankoviću stavlja na teren ostavljaju da se izjasne državni organi. - Po onome koliko su ga monasi u manastiru Ostrogu upoznali, izgleda potpuno nevjerovatno da je on uključen u bilo kakve ,,operacije“, tim prije one koje bi mogle biti okarakterisane kao ,,vojna tajna“. U svakom slučaju, crkva nema nikakve veze sa aktivnostima privedenog dodaje se u reagovanju Mitropolije crnogorsko-primorske. R.P.

U fokusu

Nedjelja, 15. mart 2020.

Hotelijeri strahuju da će korona virus imati katastrofalan učinak na crnogorski turizam

Predsezona će biti prvi danak najskupljeg virusa PODGORICA - Epidemija korona virusa zdravstveni je problem broj jedan u svijetu koji neminovno utiče ne samo na ljudske živote, već i na ono „od čega se živi“, dakle na ekonomiju u svim oblastima. Ako uzmemo u obzir činjenicu da četvrtinu našeg BDP-a čine prihodi od turizma i da je lani za prvih šest mjeseci inkasirano 255 miliona eura, negativan uticaj će, produži li se stanje pandemije, biti neminovan. Industrija putovanja u najvećoj je krizi u više od 18 godina pošto su kompanije savjetovale zaposlenima da izbjegavaju putovanja koja nijesu neophodna, otkazane su konferencije, a ljudi izbjegavaju i domaća i strana putovanja za odmor. Počela su i prva otkazivanju aranžmana za Crnu Goru. Prve na udaru su svakako turističke agencije. Dok neki hotelijeri ukazuju na otkazivanja rezervacija, i propast predsezone, drugi pak neće još da komentarišu novonastalu situaciju. Kažu da je još rano. Ministarstvo održivog razvoja i turizma i Nacionalna turistička organizacija Crne Gore pažljivo prate razvoj situacije vezane za epidemiju korona virusa i u komunikaciji sa turističkom privredom, prikupljaju i analiziraju podatke o bukingu, na osnovu kojih će predvidjeti naredne korake. Kažu da je još rano govoriti o procjenama štete jer se situacija iz dana u dan mijenja.

OTKAZIVANJA

Predsjednik Asocijacije turističkih agencija Crne Gore Orhan Hodžić rekao je za Pobjedu da iz velikog straha, ali i preventive, veliki broj putovanja se otkazuje i uglavnom putuju samo oni koji moraju. - Epidemija i te kako utiče na poslovanje svih turističkih agencija i to u značajnom obi-

Ako uzmemo u obzir da je lani za prvih šest mjeseci inkasirano 255 miliona eura od turizma, država ove godine na te prihode ne može računati. Turistički poslenici ukazuju da ih ovo stanje podsjeća na devedesete

Orhan Hodžić

Jovana Mićunović

Marija Martinović

Jovan Vukalović

mu. Avio-kompanije otkazuju letove ili ih obavljaju u minimalnom obimu. Na primjer, italijanska Alitalia je otkazala sve letove iz Italije ka Podgorici, Beogradu, uopšte regionu do kraja aprila. Dakle, ova nacionalna kompanija će biti odstutna dva mjeseca sa crnogorskog tržišta odakle je prevozila značajan broj putnika iz Podgorice kako do Rima tako i do svih svjetskih destinacija, posredstvom mreže svojih letova, kojih je danas sve manje kazao je Hodžić. Zbog istih razloga, dodao je, hrvatska nacionalna kompanija Kroacija erlajnz odgodila je otvaranje avio-linije između Podgorice i Zagreba za 2. jun ove godine. - Takođe se smanjuje broj letova i drugih kompanija. Poznato je i da su lou kost kompanije otkazale letove ka Italiji. Za osmomartovski praznik izveden je minimalan broj putovanja, sve drugo je otkazano kaže Hodžić. On naglašava da je iz ovih razloga definitivno u ovom trenutku smanjen broj dolazaka u Crnu Goru, zašto će ,,velike posljedice trpjeti kompletna

privreda“. - Početkom aprila se po trenutnim informacijama, nadamo stabilizaciji u putovanjima, ali će posljedice biti izuzetno velike i biće potrebno dugo vremena da se situacija normalizuje - ocjenjuje Hodžić. Iz turističke agencije Galileo smatraju da pojava korona virusa u Evropi, u velikoj mjeri negativno utiče na turizam, koji je inače jedna od najosjetljivijih privrednih grana. - Naša agencija je u okviru putovanja povodom 8. marta imala planirane polaske ka Ita-

liji i nekim drugim evropskim destinacijama. Naravno, ta putovanja koja su podrazumijevala odlaske u neka rizična područja smo odmah otkazali, jer nijesmo željeli da putnike izlažemo opasnostima i neprijatnostima. Neke od aranžmana smo realizovali i to su bili uglavnom aranžmani ka destinacijama gdje nije postojao veći rizik po naše putnike. Što se tiče interesovanja, kaže da se Crnogorci u ovom trenutku u veoma malom broju opredjeljuju za putovanja. - Sigurno da u ovom momentu,

nije ni prijatno ni bezbjedno putovati, pa je i interesovanje veoma malo. Mi svakako pratimo situaciju i naše poslovanje prilagođavamo novonastaloj situaciji. Očekujemo da će u narednih mjesec, situacija biti značajno bolja, tako da će se neki od proljećnih aranžmana realizovati, početkom i sredinom maja. Nakon toga očekuju nas ljetnji aranžmani, koji sigurno neće biti ugroženi, jer se ne očekuje da će virus trajati do tada - smatraju iz Galilea. Ukidanje avio-letova takođe im je otežalo poslovanje.

- Generalno ukidanje određenih avio-linija ograničilo je mogućnost kretanja putnika. Međutim, u drugoj polovini marta nijesmo ni planirali organizovane grupne aranžmane, tako da ćemo se prilagoditi situaciji koja je trenutno na snazi. Sigurno je da će i aviokompanije, kada se stvore uslovi za to, opet normalizovati red letjenja, što će nadamo se već od aprila omogućiti normalno kretanje putnika i organizaciju putovanja - kažu iz ove turističke agencije. Dodali su da tokom marta imaju otkazivanja putovanja kao i čarter letova, ali da za april još nema otkazivanja.

POVRATAK U PROŠLOST

Izvršna direktorica kompanije ,,Jamb“ Jovana Mićunović, koja upravlja hotelom ,,Adria“ u Budvi kazala je za naš list da se crnogorski turizam nalazi u najtežoj poziciji od ratnih 90-

Najviše gubi MICE turizam Kada je riječ o globalnom turističkom tržištu, uticaj epidemije korona virusa je najočigledniji u oblasti MICE turizma (Meetings, Incentives, Conferences and Exhibitions), ocjenjuje za RSE Rob Davidson, stručnjak za tu oblast iz Londona. - Na primjer, Izi džet i Britiš ervejz su za sada otkazali brojne evropske letove, posebno prema Italiji, kao i Lufthaza koja je ponudila osoblju neplaćeno odsustvo zbog manjka posla. Tako da je sveukupna situacija ozbiljna. Previše je rano da kažemo kolika će biti ukupna šteta, jer je riječ o situaciji koja se ubrzano

mijenja, na dnevnoj bazi - kaže Davidson i navodi podatak da bi, prema procjeni Međunarodne asocijacije avio- prevoznika, samo od otkazivanja letova u azijsko-pacifičkom regionu, prevoznici mogli izgubiti oko 28 milijardi dolara. O tome koliki uticaj korona virus do sada ima na globalnu turističku privredu, govori i otkazivanje najvećeg svjetskog sajma putovanja i turizma u Berlinu, kao i salona automobila u Ženevi. Oba događaja su trebala početi prošle sedmice, a do sada su svake godine okupljali više od pola miliona ljudi.

Ako epidemija ubrzo ne prođe, posljedic Epidemija korona virusa već se odrazila na standardno kinesko poslovanje, spriječila izvoz i isporuku robe, te umanjila priliv od turizma koji je značajna stavka kineske privrede. Usporavanje, druge po veličini svjetske ekonomije potresa i ostatak svijeta, budući da upravo Kina važi za ključnog pokretača globalnog rasta. Stručnjaci predviđaju da će posljedice uvedenog vanrednog stanja i ograničavanje putovanja među prvima osjetiti turizam. U Kini je broj putnika za Lunarnu novu godinu ove godine bio čak 55 odsto manji u odnosu na prošlu. Stručnjaci objašnjavaju da to ostavlja posljedice na privredu zemalja koje bi

ti turisti inače posjetili, budući da su Kinezi samo u periodu od septembra 2018. do septembra 2019. godine ostvarili 173 miliona posjeta i potrošili više od 250 milijardi dolara širom svijeta, što je znatno više od turista iz bilo koje druge zemlje. Zavraranje granice podrazumijeva manje avionskih letova, zbog čega direktno trpe aviokompanije. Na desetine njih već su suspendovale ili ograničile komercijalne letove u i iz Kine, a Peking i Šangaj su među gradovima koje su ove mjere najviše pogodile. Prema procjenama međunarodnih agencija za vazdušni saobraćaj, avio-kompanije su tokom epedemije virusa SARS 2002. i 2003. godine pretrpjeli gubitak od šest milijardi dolara.

Analitičari navode kako će epidemija novim tipom korona virusa uveliko premašiti tu cifru. Centar za ekonomska istraživanja iz Londona upozorio je nedavno na rizik da kovid-19 ugrozi ionako krhki globalni ekonomski oporavak. U vrijeme izbijanja SARS-a 2002. godine, kineska ekonomija je činila svega 4,3 odsto svjetske, sa proizvodnjom i prodajom, uglavnom jeftine robe. Osamnaest godina kasnije taj udio porastao je na čak 16,9 odsto, sa sve većim učešćem visoke tehnologije, poput proizvodnje smart telefona. Kina je po veličini druga ekonomija u svijetu, odmah nakon Sjedinjenih Američkih Država. Mnoge svjetske kompanije oslanjaju se na snabdijevače koji posluju u Kini. Tako ame-

rička kompanija ,,Qualcomm“, najveći proizvođač čipova za smart mobilne telefone, upozorava da širenje korona virusa izaziva veliku neizvjesnost oko nabavke neophodnih komponenti. Zabrinuti su i u kompaniji ,,Epl“, čijih je 290 od ukupno 800 snabdijevača stacionirano u Kini. Na udaru su i proizvođači luksuzne garderobe, koji se oslanjaju na kineske građane koji dosta novca troše kod kuće i u inostranstvu. Britanska kompanija ,,Barberi“ zatvorila je, nakon izbijanja epidemije, 24 svoje radnje u Kini. Iz te modne kuće nedavno je saopšteno da virus ima „negativne efekte na tražnju luksuzne robe“. Goldman Saks procjenjuje da

će se to negativno odraziti i na Sjedinjene Države, jer će se smanjiti broj kineskih turista koji posjećuju ovu zemlju, kao i na izvoz američkih proizvoda u Kinu. Ova investiciona banka predviđa da će zbog virusa američka privreda opasti za 0,4 odsto u prvom tromjesečju. Najviše su na udaru zemlje u Južnoj Aziji jer su njihove ekonomije usko povezane sa kineskom. Gardijan podsjeća da je ekonomska kriza koja je pogodila ovaj kontinent 1997. i 1998. godine djelimično izazvana devalvacijom kineskog juana. Iako bogatija zemlja riziku je izložen i Japan od koga Kina kupuje industrijske mašine, automobile i tehnološki sofisticiranu robu namjenjenu širokoj potrošnji. Sa druge strane,

komponente iz Kine, veoma su važne za japanske fabrike. Negativne efekte osjetiće i Rusija, koja sa Kinom od 2014. godine njeguje sve bliže ekonomske odnose. Peking je sada glavni trgovinski partner Moskve, a dvije zemlje su u međuvremenu dostigle godišnju razmjenu od 100 milijardi dolara. Međutim, Rusija je 31. januara zatvorila granicu sa Kinom dužu od četiri hiljade kilometara, uključujući 16 graničnih prelaza. Krajem januara Moskva je saopštila da suspenduje i bezvizni režim za kineske turiste, inače ključni pokretač ruske turističke industrije od 2015. godine. Udruženje turističkih operatora sa sjedištem u Moskvi upozorilo je na mogućnost gubitka 100 miliona dolara zbog

U fokusu

Nedjelja, 15. mart 2020.

Stručnjaci tvrde da je globalna recesija neizbježna

Hiljade otkazanih avionskih letova širom svijeta Hiljade avionskih letova je otkazano širom svijeta dok avio-kompanije pokušavaju da izađu na kraj s padom potražnje usljed izbijanje korona virusa, ističe BBC, ukazujući da je Evropska unija najavila mjere koje bi trebalo da pomognu avio-kompanijama. Niskobudžetna avio-kompanija Rajaner otkazala je letove iz Italije i ka toj zemlji od petka do 8. aprila, dok je Britiš ervejz obustavio rute za Italiju do 4. aprila. Norvižen er je saopštio da je otkazao 3.000 letova u sljedeća tri meseca, odnosno oko

ih godina. - Ako epidemija potraje, ekonomska situacija na svim nivoima će biti katastrofalna - kazala je Mićunović dodajući poraznu činjenicu da su u posljednjih sedam dana ovom hotelu otkazane sve grupe za mart i već 70 odsto najavljenih grupa za april. - Vrlo vjerovatno da će i ono što je ostalo, biti otkazano. Suvišno je reći i da se sve individualne rezervacije otkazuju, ali naše poslovanje u najvećoj mjeri zavisi od grupnih dolazaka, naročito u periodu pred i postsezone. Svakodnevno primamo nova otkazivanja i nemamo novih upita za rezervacije u sezoni i postsezoni - tvrdi Mićunović. Ona procjenjuje da od predsezone neće biti ništa. - Kada se situacija smiri, pitanje je kakva će biti platežna moć potencijalnih turista - kazala je Mićunović. Direktorica prodaje hotela

15 odsto kapaciteta, ukazuje britanski servis. Ameriken erlajnz je saopštio da je za 7,5 odsto smanjio broj letova u aprilu u SAD. Australijski Kvantas je smanjio broj međunarodnih letova za skoro 25 odsto, ukazuje BBC. Neke avio-kompanije nastavile su letove na nekim relacijama iako su avioni skoro potpuno prazni, kako bi zadržale svoje slotove za poletanja i sletanja, koje, objašnjava BBC, po pravilima EU, mogu izgubiti ako ne obavljaju svoje usluge.

,,Maestral“ Marija Martinović kazala je Pobjedi da je i kod njih slična situacija. - Međunarodne organizacije otkazuju najavljene događaje, a njihovi učesnici je trebalo da stignu iz čitavog svijeta. Što se tiče redovnih grupa iz Italije i one su otkazane - kazala je Martinović. Ona smatra da ako epidemija potraje negativno će se odraziti na crnogorsku predsezonu. - Iskreno se nadamo da neće potrajati. Ovo je situacija na koju ne možemo uticati pratimo je i reagujemo uskladu sa njom - ocjenjuje Martinović.

POSLJEDICE

Direktor hotela Lajt haus u Herceg Novom Jovan Vukalović kazao je da je ovih dana počelo ono čega su se plašili. To su otkazivanja prvih grupa bugarskih turista koji je trebalo da dođu u aprilu. - Trenutno su nam sva dešavanja vezana za praznik Mimoze i neka sportska dešavanja. Na-

damo se da će kako su najavili epidemija nestati početkom aprila i da će se sve nastaviti planiranom dinamikom - kazao je Pobjedi Vukalović. Iz Nacionalne turističke organizacije kazali su nam da je još nezahvalno prognozirati koje će sve posljedice globalna epedemiološka situacija imati na domaće privredno-ekonomske prilike, imajući u vidu da se situacija iz dana u dan mijenja. - Svakako, turizam je jedan od sektora koji se suočava sa usporavanjem s obzirom na to da se smanjio broj međunarodnih putovanja, ali se nadamo da će do glavne turističke sezone u Crnoj Gori koja obuhvata mjesece jul, avgust i septembar i koja čini 67 odsto ukupnih godišnjih prihoda od turizma, doći do stabilizacije situacije kazali su iz NTO. Oni napominju da finansijski prihod od turizma, koji se ostvaruje u prvom kvartalu i odnosi se na period januar-mart, ima udio od svega četiri odsto, odnosno za prva dva kvartala ( januar-jun) 23 odsto, u ukupnim godišnjim prihodima od turizma, te da je sada preuranjeno davati prognoze koje se odnose na cijelu turističku godinu. - U ovom trenutku najvažnije je preduzeti preventivne mjere i pripremiti se na svim nivoima u cilju obezbjeđenja zdravstvene zaštite svih građana i turista koji se nalaze u Crnoj Gori - kazali su iz NTO. U stalnoj su komunikaciji sa našim agencijama, hotelijerima, najvažnijim turoperatorima, lokalnim turističkim organ i z a c i j a m a , Ev ro p s ko m komisijom za turizam i putovanja i u skladu sa novonastalom situacijom prilagođavaju plan promotivnih aktivnosti i marketing komunikaciju za period kada se stvore uslovi za realizaciju putovanja. N. KOVAČEVIĆ

Hotelijeri već bilježe otkazivanje rezervacija

ce će biti nesagledive ove restrikcije, kao i dodatnih 10 miliona zbog otkazivanja ili odlaganja putovanja ruskih turista u Kinu. Kineske vlasti preuezele su niz mjera kako bi ograničile ekonomsku štetu od korona virusa. Kineska narodna banka smanjila je ključnu kamatnu stopu i ubrizgala veliku količinu gotovog novca na finansijska tržišta kako bi smanjila pritisak na banke, preduzeća i građane koji uzimaju kredite. Za sličnim mjerama posegnule su i centralne banke susjednih zemalja i smanjile kamatne stope. Procjenjuje se da će kineski ekonomski rast, sa 6,1 odsto u prošloj, pasti na 5,6 u ovoj godini, navodi Oxford Economics, a prenosi Gardijan. Ističe

se i kako će negativne posljedice u kineskoj privredi osjetiti tek kada prođe zaraza. Centralne banke najvećih država svijeta potrošile su znatan dio sredstava na sprečavanje ekonomskog pada nakon izbijanja finansijske krize 2008. godine, podsjeća CNN. Zbog toga su najveće svjetske ekonomije iscrpljene od nastojanja da u poslednjih desetak godina ožive anemičan rast. Tako je Evropska centralna banka uvela negativne kamatne stope 2014. godine i od tada nije u mogućnosti da ih poveća, a i Centralna banka Japana je u sličnoj situaciji. I američke Federalne rezerve su već tri puta prošle godine smanjile kamatnu stopu. Globalna dugovanja, uključujući zaduživanja domaćinsta-

va, vlada i kompanija – stalno rastu i sada su tri puta veća od vrijednosti svjetske ekonomije, što je najviši nivo od kako se prati taj trend, ocjenjuje vašingtonski Institut za međunarodne finansije. Rast budžetskog deficita u SAD, Japanu i ključnim evropskim zemljama, uključujući Italiju, ograničava prostor za značajniju finansijsku injekciju, ukoliko svjetsku ekonomiju ponovo zadesi kriza. Ipak, ekonomisti smatraju da se aktuelni nivo poremećaja još može kontrolisati. Ukoliko se korona virus ubrzo uspori, a kineske fabrike otvore, udar na njenu i svjetsku ekonomiju neće biti dramatičan. U suprotnom, posljedice će biti nesagledive, smatraju Đ. Ć. analitičari.

Sve je stalo, stao je i novac BEOGRAD - Trenutno je sve stalo, ne zna se do kada, slijedi globalna recesija, ocjenjuju ekonomski analitičari. Mnogo je pitanja, a malo odgovora i rješenja za posljedice koje će se odraziti na ekonomiju zbog korona virusa naročito kada se radi o malim ekonomijama i siromašnim državama. - Nećemo se izvući lako, ne mi nego cijeli svijet, ali sada je teško govoriti o razmjerama štete – kazao je dr Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta iz Beograda. Savić podsjeća da živimo u globalizovanom svijetu koji radi po sistemu spojenih sudova i međuzavisni smo do te mjere kao nikada u istoriji. - Kakvi će biti efekti korona virusa na svjetsku i posebno evropsku privredu u ovom času nije moguće precizno reći, ali da će posljedice biti ozbiljne više nema sumnje navodi za Pobjedu Mijat Lakićević, ekonomski novinar i analitičar. Prema njegovim riječima, svjetska privreda po svemu sudeći ulazi u recesiju. - Kina, Japan, Evropska unija, pa i Sjedinjene Države, ako je vjerovati berzama u svakom slučaju, sva je prilika, neće moći da izbjegnu pad privredne aktivnosti – kaže Lakićević.

SPOJENI SUDOVI

Na naše pitanje na koji način promijeniti poslovanje sa Kinom, Lakićević kaže da ne očekuje da će pandemija sama po sebi donijeti neke promjene. Velike krize uvijek sa sobom donose recesiju, a pitanje je kako će se ona odraziti na zemlje regiona i koje zemlje će je najviše osjetiti. Već u ovom trenutku u regionu je jako pogođen sektor usluga. Prije svega turizam napominje Lakićević. - Pad turizma izazvaće pad saobraćaja što će dovesti do pada prometa naftnih derivata tako da će biti pogođena i naftna industrija. Takođe, pad turizma izavaće pad potrošnje prehrambenih proizvoda što znači da će trpjeti proizvodnja hrane. Pašće i promet u trgovinama drugom robom. Sve u svemu, imaćemo i pad trgovine. Koliko će pasti industrija u cjelini u ovom trenutku je teško procijeniti; to će zavisiti od dužine trajanja, odnosno od dubine i širine epidemije, tj. od broja oboljelih. U svakom slučaju, za male i slabe privrede regiona to će biti ozbiljan udarac - navodi sagovornik. Lakićević kaže da je sada pitanje što na ublažavanje posljedica mogu da urade države i podsjeća da je Narodna banka Srbije smanjila referentnu kamatnu stopu sa 2,25 na 1,75 odsto da bi jeftinim novcem podstakla banke i privredu ali pitanje je kakvi će biti krajnji efekti. - Premijerka Ana Brnabić je najavila ulaganje dvadesetak milijardi dinara u nove javne

Otkazuju se svi aranžmani - Svi aranžmani u predsezoni se otkazuju - rekao je Aleksandar Seničić, i naveo da nemaju precizne podatke za Crnu Goru. Od ukupnog broja gostiju koji iz Srbije ljetuju u Crnoj Gori jedna trećina aranžmana se proda preko agencija, odnosno ljudi iz Srbije u Crnu Goru najviše putuju individualno. Za sada za Crnu Goru nema otkazivanja aranžmana u većem broju. Može se desiti da se situacija sredi do početka sezone - procjenjuje Seničić.

radove, ali je tu efekat još upitniji. Biće ovo teška godina za privredu regiona - zaključuje Lakićević. Ekonomske posljedice korona virusa razarajuće su za turizam. - Osim što se aranžmani otkazuju, sada niko i ne pomišlja da uplati aražman - rekao je Aleksandar Seničić, direktor JUTA (udruženje turističkih agencija) za Pobjedu. Zbog novonastale situacije JUTA traži pomoć države. Iako se aranžmani otkazuju zbog korona virusa aviokompanije ne vraćaju novac za prodate karte, hoteli ne vraćaju novac za prodate aranžmane, navodi Seničić. - Avio-kompanija ,,Lufthansa“ je do 15. maja otkazala sve letove ka SAD što je 58 hiljada karata, valjda će naći model za kompenzaciju karata. Niskobudžetna kompanija ,,Rajaner“ je putnike obavijestila da nema povraćaja novca za već kupljene karte i da pravdu potraže na sudu - kaže Seničić. Slično se ponaša i ,,Aer Srbija“. Ukoliko odustanete od leta ,,Aer Srbija“ nudi novac samo za aerodromsku taksu, što je manje od polovine cijene karte, ili da kartu zamijenite za drugu destinaciju u oktobru. Dakle, to što ne putujete iz objektivnih razloga - zbog korona virusa, što imate pisma da je manifestacija otkazana, itd. avio-kompaniju ne zanima.

PROBLEMI

U Beogradu su hoteli prazni, jer se sve manifestacije otkazuju. Zato je udruženje hote-

lijera HORES upozorilo Vladu Srbije da dijele otkaze i da njihov biznis: ,,Prestaje da postoji“, kako je rekao Tomislav Momirović, predsjednik Skupštine HORES-a. Momirović je naveo da im se posao smanjio za skoro 90 odsto i da hoteli nemaju novca da isplate zarade zaposlenima i zato je zatražio da im se smanje porezi jer 50 odsto njihovog prihoda ide na poreze. Prevedeno u brojeve: ,,20 hiljada turista je odustalo od aražmana, otkazano je 33 hiljade noćenja i dosadašnji gubitak je 2,8 miliona eura“, upozorili su hotelijeri. Zato HORES traži smanjenje poreza na hranu i piće sa 20 na deset odsto i smanjenje poreza na zarade za deset odsto. Inače iz ,,Belgrade Hotel Group“ koja u sastavu ima devet hotela je saopšteno da su tri pred zatvaranjem i da je otpušteno 70 ljudi što je oko jedna trećina zaposlenih.

PSIHOLOŠKI EFEKAT

Strah i neizvjesnost prate svaku krizu što je potvrđeno i 2008. godine u vrijeme velike ekonomske krize. Pored toga što u takvom vremenu niko nikome ne vjeruje i svako onom drugom prilazi sa dosta opreza ekonomisti upozoravaju da još nijesmo svjesni koliki je strah kod ljudi. ,,Ovo je stanje kao pred oluju“, konstatovao je prof. Savić. Ekonomisti upozoravaju da je problem siromašnih zemalja taj što one ne mogu finansijski da reaguju kao velike i bogate zemlje. U prilog toj konstataciji navodi se primjer SAD iz 2008. godine kada je ova zemlja naštampala pet hiljada milijardi dolara bez ikakvih posljedica da taj potez izazove inflaciju. Sa druge strane male zemlje to ne mogu da rade. Trenutno je sve stalo: velike sportske priredbe, tenis, NBA liga... i stao je i novac. Do kada će to trajati ne zna se. Međutim, raširena je teza da je kriza iz 2008. godine pokazala da su mnoge Centralne banke upumpavale novac (štampale pare) u svoje privrede, a to nije izazvalo inflaciju. To iskustvo mnogima služi kao dokaz da emisija novca u bogatim državama ne utiče na inflaciju već da je inflacija pitanje drugih faktora tržišnih, odnosno da veći uticaj ima ponašanje velikih multinacionalnih kompanija nego centralnih banaka. Violeta CVEJIĆ

Cijena korone - tri odsto svjetskog BDP-a - Blumbergovi ekonomisti su 6. marta izašli sa procjenom da će korona virus globalnu ekonomiju koštati 2.700 milijardi dolara. To je oko tri odsto svjetskog bruto domaćeg proizvoda koji je prošle godine iznosio oko 90.000 milijardi dolara. Najnovije prognoze kažu da će zbog korona virusa pad svjetske ekonomije biti najmanje 0,5 odsto BDP-a. Kada je riječ o Evropi, s obzirom da je, ako ne računamo Kinu, ona najteže pogođena, pad bi mogao da bude i veći. U ovom času to se niko i ne usuđuje da prognozira - navodi Mijat Lakićević.

Aktuelno

Nedjelja, 15. mart 2020.

U Crnoj Gori nema registrovanih slučaj PODGORICA - U Crnoj Gori i dalje nema registrovanih slučajeva korona virusa - najnoviji su podaci Instituta za javno zdravlje.

Naredni mjeseci biće izazovi za ugostitelje

Sjednica Odbora udruženja turizma i ugostiteljstva Privredne komore

Zaštita javnog zdravlja važnija od prihoda PODGORICA - U uslovima velike vjerovatnoće pojavljivanja korona virusa u Crnoj Gori, zaštita javnog zdravlja je osnovni cilj. Nema mjesta panici, već je neophodno da svi poštuju preporuke javnozdravstvenih ustanova - poručeno je sa sjednice Odbora udruženja turizma i ugostiteljstva Privredne komore održane u petak. Predsjednik Odbora Ranko Jovović pozvao je privrednike da redovno, ako treba svakodnevno, popunjavaju upitnike na sajtu Privredne komore u cilju dobijanja kompletne informacije, što je jedan od izvora koji služi za kreiranje mjera Vlade, resornog ministarstva i institucija za preventivno djelovanje. Rekao je da je sjednica sazvana imajući u vidu da se aktuelna epidemiološka situacija u svijetu uslijed pojave korona virusa, snažno reflektuje i na globalna turistička kretanja, a samim tim i na Crnu Goru, pa je neophodna pravovremena razmjena informacija unutar sektora turizma, adekvatan odgovor izazovima sa kojima se susrijećemo i preduzimanje odgovarajućih mjera u cilju obezbjeđenja zdravstvene zaštite svih građana i turista koji se nalaze u našoj zemlji. - Svi zaposleni u hotelijerstvu dužni su da poštuju opšte mjere prevencije širenja infekcija dok je na upravama i menadžerima hotela da sprovedu određene administrativno organizacione mjere koje za cilj imaju unapređenje poštovanja preporuka i njihove implementacije u praksi, kao i niz mjera koje je Institut predložio poslodavcima a koje se odnose na postupanje sa zaposlenima i njihovim eventualnim obolijevanjem – rekao je Jovović. Direktorica NTO Željka Radak-Kukavičić rekla je da se situacija mijenja iz dana u dan, pa je NTO zato otvorila posebnu e-mail adresu booking@ montenegro.travel, i pripremila obrazac putem kojeg bi predstavnici hotelskog sektora svakog petka dostavljali podatke koliki je procenat otkazivanja aranžmana, i kakve su fininasijske posljedice toga. - Na osnovu tih podataka imaćemo presjek stanja u sektoru – rekla je Radak- Kukavičić. Prema njenim riječima, hoteli

u gradovima već trpe posljedice dok je situacija u primorskim opštinama drugačija jer i dalje imaju određeni stepen popunjenosti. Rekla je da su izazov naredni mjeseci. Naglasila je neophodnost upotrebe mjera prevencije i, ukoliko bude potrebno, brzog reagovanja kako bi se eventualni oboljeli izolovali i umanjio uticaj na Crnu Goru kao turističku destinaciju. Informisala je Odbor da su pojedini turistički sajmovi otkazani ili odloženi, a NTO će plan marketinških aktivnosti prilagođavati situaciji koja se svakodnevno mijenja. Načelnica Odjeljenja za epidemiologiju Instituta za javno zdravlje dr Sanja Medenica ponovila je da u Crnoj Gori do sada nije registrovan nijedan slučaj zaraze ovim virusom. Ipak, prema njenim riječima, realno je očekivati da će se to dogoditi. - Pred velikim smo rizikom. Svi treba da budemo na istom putu i zajedničkim aktivnostima umanjimo posljedice eventualne zaraze – rekla je Medenica. Naglašava da se mjere lične i higijene objekata, među kojima i turističkih, moraju pooštriti. Direktor Direktorata za razvoj turističke destinacije i turističku infrastrukturu u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Ćazim Hodžić kazao je da se može desiti da ovogodišnju turističku sezonu obilježi buking u posljednji čas – kazao je Hodžić. Tomo Knežević, Lipska pećina, tražio je da nadležni upute subjekte koji rukovode turističkim atrakcijama o tome da li da počnu sezonu 1. aprila kako je planirano ili odgode. Pozvao je turističke poslenike da prate uputstva Instituta za javno zdravlje, da se razmisli o nižim cijenama smještaja u hotelima i privatnom smještaju tokom maja i juna, po ugledu na konkurenciju iz okruženja, te ukazao na potrebu da MORT, NTO i CBCG osmisle model podrške najugroženijim turističkim subjektima. Nemanja Nikolić, Hotel Hilton, smatra da nije za očekivati da će zatvaranje pojedinih graničnih prelaza i otkazivanje avio-linija i aranžmana spriječiti virus da uđe u Crnu Goru. Prema njegovom mišljenju, potrebne su što rigoroznije mjere kako bi se situacija što prije normalizovala. I. K.

Prema riječima dr Karoline Hajduković, u našoj zemlji je 536 osoba pod zdravstvenim nadzorom od čega u Intitutu za javno zdravlje 279 osoba dok su ostale u drugim opštinama Crne Gore. Tokom jučerašnjeg dana u Institutu za javno zdravlje završeno je još pet laboratorijskih analiza na novi koronavirus. Rezultati svih analiza su negativni, objavljeno je na Tviter nalogu IJZ. To je ukupno 69 testiranih tokom poslednja dva mjeseca sa stopom testiranih od 109,5 na milion-naveli su iz Instituta. Ministarstvo zdravlja je juče u cilju zaštite stanovništva od korona virusa još jednom apelovalo na građane Crne Gore da prate i poštuju mjere iz naredbi i preporuka koje je usvojilo Nacionalno koordinaciono tijelo za zarazne bolesti. Posebno je apelovalo na noćne klubove i diskoteke. - Dosadašnje iskustvo zemalja koje se suočavaju sa pandemijom je lekcija koju ne smijemo ignorisati. Osim što su zabranjena okupljanja u zatvorenim i na otvorenim javnim mjestima, preporučeno je vlasnicima, upravljačima i zakupcima ugostiteljskih objekata da sprovode mjere koje će za cilj imati sprečavanje okupljanja građana na ograničenom prostoru - navodi se u saopštenju.

STOP ZA DISKOTEKE

Ovo se, kako se dodaje, posebno odnosi na noćne klubove i diskoteke. Borba sa virusom mora biti sinhronizovan, zajednički napor svih u misiji očuvanja zdravlja stanovništva Crne Gore. Zaštiti se, zaštiti nas - dodaje se u saopštenju. Vlada Crne Gore se zahvalila crnogorskim medijima na visokom profesionalizmu i odgovornom odnosu u suočavanju naše zemlje sa prijetnjom korona virusa. - Vlada je pokrenula dodatne mehanizme da crnogorski mediji pravovremeno dobijaju kvalitetne informacije i sadržaje za koje su zainteresovani, saopšteno je na twiter nalogu izvršne vlasti. Iz Instituta za javno zdravlje (IZJ) ranije su savjetovali građane da ne podliježu dezinformacijama o virusu, ali da ozbiljno shvate situaciju i prate njihove i instrukcije zdravstvenih vlasti.

Građani da poš mjere iz prepor

U Institutu za javno zdravlje juče je završeno još pet laboratorijskih analiza na novi koronavirus. Rezultati svih bili su negativni, objavljeno je na Tviter nalogu ove ustanove

U Francuskoj nema zaraženih naših državljana Ambasada Crne Gore u Francuskoj do sada nije imala prijava crnogorskih državljana koji se nalaze u toj zemlji, a koji su zaraženi korona virusom, kazao je ambasador Crne Gore u Parizu, Ivan Ivanišević. On je Televiziji Crne Gore rekao da se Ambasadi Crne Gore u Parizu nije javio nijedan crnogorski državljanin, niti su od zvanični institucija dobili bilo kakvu informaciju te vrste. - Nemamo nikakvih prijava, a sa građanima

Onog trenutka kada se otkrije prvi slučaj korona virusa u Crnoj Gori, javnost će odmah biti informisana - poručili su iz IZJ.

ZABRANA

Stranim državljanima koji dolaze iz Španije, Italije, Irana, Južne Koreje i kineske pokrajine Hubei, zabranjen je od subote ulazak u Crnu Goru zbog opasnosti od širenja korona virusa, saopšteno je iz Vlade.

komuniciramo, telefonom, mejlovima, u stalnom smo kontaktu i pratimo situaciju - kazao je Ivanišević. On je dodao da je situaciju u Parizu relativno mirna. - Od kada se predsjednik (Emanuel) Makron obratio naciji i najavio zatvaranje do daljeg svih obrazovnih institucija zbog širenja virusa, uslijedio je niz poteza koje je preduzela Vlada rekao je Ivanišević.

Putnici koji ulaze u Crnu Goru stavljaju se pod zdravstveno-sanitarni nadzor ako dolaze iz Španije, Francuske, Italije, Švajcars k e, Au s t r i j e, S l o v e n i j e, Njemačke, Danske, Irana, Južne Koreje, Japana ili kineske pokrajine Hubei.

MINIMUM PROCESA RADA

Univerzitet Crne Gore saopštio je juče da će nastava od ponedjeljka u svim organizacionim

jedinicama biti obustavljena. - Ministarstvo zdravlja, u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti naredilo je preduzimanje privremenih mjera za sprečavanje, unošenje u zemlju, suzbijanje i sprečavanje prenošenja korona virusa. Jedna od mjera je i prekid rada u javnim i privatnim obrazovno-vaspitnim ustanovama od najmanje 15 dana, od 16. marta. S tim u ve-

Korisnicima Extra TV-a otključani dodatni kanali Korisnicima Extra TV-a do kraja aprila biće otključani dodatni kanali na koje nijesu pretplaćeni, a za koje su u toj kompaniji dobili saglasnost za njihovo otključavanje - saopšteno je iz Telekoma. - Crna Gora se pridružila zemljama regiona i Evrope koje realizuju dodatne mjere u borbi protiv širenja korona virusa, i obaveza svih nas je da uradimo sve što je u našoj moći da zaštitimo svoju porodicu i okruženje. Nove mjere Ministarstva zdravlja znače i više vremena kod kuće. Zbog toga će Extra TV korisnicima do kraja aprila otključati kanale na koje nijesu pretplaćeni, a za koje su u toj kompaniji dobili saglasnost za njihovo otključavanje. Arenasport, Pink, MNE Sport, regionalni i kanali sa crtanim filmovima neki su od paketa koji će biti otključani do kraja aprila - saopšteno je. Navodi se da će korisnicima osnovnog ,,TVzaSVE“ paketa biti dostupni i kanali iz proširenog paketa. - Jedna od najvažnijih preporuka u borbi

protiv korona virusa jeste da se boravak van kuće svede na neophodni minimum, a poštovanje mjera zdravstvenih institucija i razmjena provjerenih i tačnih informacija ključne su u borbi protiv epi-

demije. Ostani doma zbog drugih i sebe, a vrijeme će brže proći uz naš sportski, dječiji, filmski, muzički i dokumentarni program - navodi se u saopštenju Telekoma.

Aktuelno

Nedjelja, 15. mart 2020.

Vlada o stanju na granicama

jeva korona virusa

štuju oruka

Marković: Mediji da prenose nastavne sadržaje

Predsjednik Vlade Crne Gore Duško Marković saopštio je da je odluka o obustavi nastave donijeta u interesu očuvanja zdravlja učenika i zaposlenih u prosvjeti, njihovih porodica i svih građana, te da će pozvati medije da partnerski sa Vladom prenesu đacima nastavne sadržaje.

- Želimo da naši učenici i u ovoj situaciji budu usmjereni na nastavak školovanja, i zato sam zatražio da Ministarstvo prosvjete pripremi plan objavljivanja nastavno-obrazovnih sadržaja putem štampe, elektronskih medija i drugih kanala komunikacije za vrijeme trajanja obustave nastave. Pozvaću predstavnike medija da u partnerskom odnosu sa Vladom olakšaju prenošenje nastavnih sadržaja i učine ih dostupnim. Ovo nije zamjena za redovnu nastavu, niti će biti predmet ocjenjivanja po povratku u školske klupe. Cilj ove mjere je održavanje kontinuiteta obrazovnog programa u mogućoj mjeri – saopštio je Marković.

Novi plan organizacije rada



Ministarstvo zdravlja, u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti naredilo je preduzimanje privremenih mjera za sprečavanje, unošenje u zemlju, suzbijanje i sprečavanje prenošenja korona virusa

na svim organizacionim jedinicama UCG obustavlja od 16. marta - saopšteno je sa UCG. Podsjećaju da je Ministarstvo zdravlja, između ostalog, preporučilo državnim organima, javnim ustanovama i drugim državnim organima i preduzećima da za radna mjesta za koje proces rada to dozvoljava uspostavi obavljanje poslova iz okvira svoje nadležnosti odnosno djelatnosti od kuće. Pri tome, treba da se odrede radna mjesta za koje je

TIVAT - Opština Tivat, u skladu sa mjerama Nacionalnog koordinacionog tijela za zarazne bolesti, primijeniće novi plan organizacije rada i čitav set mjera kako bi mogućnost potencijalnog širenja korona virusa bila redukovana. Iz te lokalne samouprave zamolili su građane da, u cilju očuvanja javnog zdravlja, dolazak u zgradu Opštine Tivat svedu na najmanju mjeru. Građani sve informacije mogu da potraže putem telefona 032/661-301, ili e-mail adrese info@opstinativat.me. Iz Opštine Tivat kazali su da će od ponedjeljka putem web sajta www.opstinativat.me biti omogućeno onlajn upućivanje upita svim opštinskim organima. Saopšteno je da je prethodnih dana više od 250 postera sa informacijama o mjerama prevencije virusa, na našem i engleskom jeziku, podijeljeno je na teritoriji Tivta, od Krtola do Lepetana. - U zgradi tivatske opštine i opštinskih institucija, ustanova i preduzeća uvedene su procedure upotrebe asepsola pri ulasku u zgradu, a sve ustanove su snabdjevene tim sredstvom za dezinfekciju - navodi se u saopštenju. Predstavnici te lokalne samouprave razgovarali su sa predstavnicima maloprodajnih lanaca i pekara i dio njih će organizovati sistem dostave namirnica na kućnu adresu. Kako se navodi, sve farmaceutske ustanove raspolažu dovoljnim količinama ljekova i medicinskog materijala. Shodno prijedlozima Instituta za javno zdravlje (IJZ), Opština je uputila obavještenje javnim prevoznicima da sve autobuse, taksi vozila i autobusku stanicu dezinfikuju na dnevnom nivou. Info linija je 020 412 858. Dežurni brojevi Doma zdravlja Tivat su: Doktor Mršulja Jelena, epidemiolog – 067 059 953 (epidemiologija), 032 671 774 , 032 671 981 (opšta praksa) i 032 673 256 (dječji dispanzer).

moguće obavljanje rada od kuće i lica koja obavljaju te poslove koji zbog zdravstvenog stanja i drugih okolnosti ne bi smjeli biti izloženi riziku od obolijevanja, način komunikacije zaposlenih koji vrše poslove od kuće, način za održavanje sastanaka koji je u funkciji vršenja poslova iz okvira nadležnosti i djelatnosti (tele-

fonski, online… ). - Imajući u vidu preporuke, obavezuju se dekani organizacionih jedinica da za vrijeme privremenih mjera obezbijede minimum procesa rada, vodeći računa da se rizik od obolijevanja zaposlenih od navedenog virusa svede na najmanju moguću mjeru - saopšteno je iz UCG. I. K.

Podgorička gimnazija će primijeniti preporuke Vlade Gimnazija „Slobodan Škerović“ ima elektronsku platformu i spremna je da pomogne drugim obrazovnim ustanovama, u cilju održavanja kontinuiranog učenja - saopštila je direktorica Gimnazije Zoja Bojanić-Lalović. Bojanić-Lalović je, kako je saopšteno, kazala da Gimnazija ima svoju elektronsku platformu koju dio nastavnika već uspješno koristi kao nastavno sredstvo. - U novonastaloj situaciji zatvaranja škola zbog korona virusa, obučili smo i profesore koji još nijesu prošli obuku, otvorili učenicima naloge i pripremili se za rad od kuće rekla Bojanić-Lalović. Profesori će, kako je objasnila,

učenicima postavljati zadatke, testove, objašnjenja, lekcije koje je sada trebalo obrađivati, a koje su bitne za ostvarenje obrazovnih ciljeva. - Učenici će odgovarati na zadate zahtjeve, a i tražiti objašnjenja. Ovo će posebno biti značajno za maturante, koji polažu završni ispit. Gimnazija ima potencijala da realizuje elektronsko učenje za vrijeme privremene obustave rada škola, ali i da pomogne drugim školama u sistemu - saopštila je BojanićLalović. Istakla je da se to ne odnosi na plan nadoknade nastave, već da je riječ o podršci kontinuiranom učenju. - Potpuni prekid u radu i uče-

Zoja Bojanić-Lalović

nju u pedagoškom smislu dovodi do slabljenja radnih navika i težem prilagođavanju ponovnom vraćanju učenju. Proces učenja ima svoje faze, a njihov prekid otežava dalji napredak učenika – dodala je Bojanić-Lalović.

Većina prelaza otvorena

PODGORICA - Većina crnogorskih graničnih prelaza je otvorena - objavila je Vlada na Tviter nalogu, i dodala da su na na većini njih instalirane kamere.

Prema BiH otvoreni su granični prelazi Metaljka, Krstac, Ilino Brdo, Nudo i Sitnica. Prema Srbiji otvoreni su Čemerno, Dobrakovo, Dračenovac, a prema toj državi može se i željezničkim putem iz Bijelog Polja. Prema Albaniji otvoren je drumski granični prelaz Božaj, kao i aerodromski granični prelaz. Ka Hrvatskoj otvoren je drumski granični prelaz Debeli Brijeg i aerodromski granični prelaz. Prema Srbiji zatvoren je granični prelaz Ranče – Jabuka, na putu Pljevlja – Prijepolje, Vuče – Godo-

Granični prelaz Dobrakovo

va, na putu Rožaje – Tutin i Vrbnica prema Bijelom Polju, kao i svi prelazi namijenjeni za pogranični saobraćaj. Zatvoreni su i granični prelazi prema BiH Šćepan Polje – Hum, na putu Plužine – Foča, Šula – Vitina, na putu Pljevlja

– Foča, kao i prema Albaniji Grnčar – Baškim, na putu Plav – Skadar, Sukobin – Murićani, na putu Ulcinj – Skadar. Prema Hrvatskoj zatvoren je granični prelaz Kobila – Vitina, na putu Herceg Novi – ViI. K. tina – Dubrovnik.

Poreska uprava obavijestila obveznike

PDV prijave dostavite elektronskim putem PODGORICA - Poreska uprava pozvala je poreske obveznike da u najvećoj mogućoj mjeri koriste elektronske servise za podnošenje poreskih prijava, a naročito mjesečne PDV prijave, za čiju dostavu rok ističe u ponedjeljak. PU je takav apel uputila imajući i vidu naredbu Ministarstva zdravlja o preduzimanju privremenih mjera za sprečavanje unošenja u zemlju, suzbijanje i sprečavanje prenošenja korona virusa. Stručnu i tehničku podršku prilikom upotrebe servisa poreski obveznici mogu dobiti u Odsjeku za elektronske prijave putem mejla eprijava@ tax.gov.me ili telefona 020 448 223 ili 067 618 603. - Poreski obveznici koji ne posjeduju digitalni

certifikat neophodan za korišćenje elektronskih servisa, PDV prijavu mogu dostaviti putem pošte - saopštili su iz PU. Naveli su da su, imajući u vidu da su poslovne banke rad sa strankama prilagodile preporukama Instituta za javno zdravlje (IJZ), obezbijeđeni preduslovi za nesmetano vršenje transakcija, odnosno izmirenje dospjelih poreskih obaveza u zakonskom roku. - Shodno trenutnoj epidemiološkoj situaciji u zemlji, a u cilju zaštite bezbijednosti građana, PU će od ponedjeljka rad prilagoditi shodno naredbi Ministarstva zdravlja, te preporukama Instituta za javno zdravlje i Koordinacionog tijela za zarazne bolesti, o čemu će poreski obveznici biti blagovremeno informisani - poručeno je iz PU. I. K.

Aerodromi Crne Gore obavijestili građane

Otkazani letovi ka sedam država, pojačane kontrole PODGORICA - Aerodromi Crne Gore obavještavaju građane da će određeni letovi ka sedam evropskih zemalja biti otkazani tokom marta zbog sprečavanja širenja korona virusa, kao i iz komercijalnih razloga pojedinih avio-kompanija usljed nastalih okolnosti. Kako je saopštio izvršni direktor kompanije Danilo Orlandić, osim konstantne komunikacije sa avio-kompanijama sa kojima se usaglašavaju koji letovi moraju biti otkazani, na crnogorskim aerodromima se sprovodi posebna provjera putnika i pojačana kontrola u zavisnosti od destinacije sa koje putnik dolazi. Tako je u petak dvoje crnogorskih državljana koji su sletjeli iz Beča, stavljeno pod pojačan sanitarni nadzor na Aerodromu Podgorica, zbog sumnjivih simptoma. Nakon izvršenih kontrola od epidemiologa, sanitarnih inepektora i negativnih testova na korona virus, putnici su pušteni kući. - Podsjećamo da je Ministarstvo zdravlja, radi sprečavanja unošenja zarazne bolesti u Crnu Goru i prenošenja na druge zemlje, privremeno zabranilo putovanja iz naše države u najpogođenije zemlje u kojima vlada epidemija virusa: Italiju, Španiju, Južnu Kore-

ju, Iran, Kinu i pokrajinu Hubei. Prema naredbi, iz naše zemlje su zabranjena putovanja i u Japan, Francusku, Njemačku, Švajcarsku, Dansku i Austriju. Putnici/povratnici u međunarodnom saobraćaju iz ovih zemalja biće stavljeni pod pojačan sanitarni nadzor - saopštio je Orlandić. Naveo je da da su, shodno tome, a poštujući zakone, procedure i poslovnu politiku, Aerodromi Crne Gore obavijestili avio-kompanije koje su saobraćale ka crnogorskim vazdušnim lukama o naredbi Ministarstva zdravlja. Mjera je, prema podacima koje je saopštio, proslijeđena avio-kompanijama Montenegro Airlines, Air Serbia, Lot Polish Airlines, Raynair, Turkish Airlines, Wizz Air i Austrian Airlines. Sa Aerodroma Tivat biće otkazani letovi 20. marta iz Barija odnosno za Bari, kompanije Montenegro airlines, kao i 27. Marta. Takođe, 27. marta otkazuje se let MA na relaciji Napoli – Tivat - Napoli. Donešena je zabrana slijetanja i polijetanja avio-kompanije Freebird Airlines koja nije redovni avio-prevoznik, na aerodromima Podgorica i Tivat, do 19. marta 2020. Kada su u pitanju linije vezane za Podgoricu, suspenduju se letovi avio-kompanije Turkish airlines sa Istanbulom,

22. marta i 25. marta. Otkazani su letovi Ryanair-a iz/za Bolonje/u, kao i linija sa Barselonom. Od 15. do 25. marta otkazani su letovi kompanije Wizz air Milano – Podgorica - Milano. Montenegro Airlines neće letjeti za Beč do 28. marta. Ova kompanija otkazala je sve letove za Cirih, Pariz i Frankfurt do 1. aprila. Sa Ljubljanom MA neće saobraćati 16, 17. i 24. marta, a otkazane su konekcije i sa Barijem i Rimom, 22. odnosno 27. marta. Svi letovi operatera Alitalija za mart su otkazani. - Molimo građane da, usljed vrlo promjenljivih okolnosti, prate stanje letova na sajtovima avio-kompanija sa kojima lete, odnosno kod kojih su kupili karte. Molimo da putnici provjeravaju i ovdje navedene letove, kako usljed eventualnih izmjena ne bi trpjeli štetu. Još jednom apelujemo na putnike da poštuju preporuke nadležnih institucija o prevenciji zaraze korona virusom i molimo da se blagovremeno informišu o letovima na sajtovima avio-prevoznika. Vjerujemo da ćemo odgovornim ponašanjem i solidarnošću potencijalnu opasnost svesti na minimum, shvatajući da je naše zdravlje najveća vrijednost koju imamo - navodi se u saopštenju Orlandića. I. K.

Društvo

Nedjelja, 15. mart 2020.

Kako se na UCG izvodi praksa od 25 odsto, predviđena novim modelom studiranja od 2017. godine

Ne poštuju propise svi fakulteti PODGORICA – Kada je na Univerzitetu Crne Gore 2017. godine uveden novi model studiranja propisana je i obaveza da se na fakultetima izvodi praksa u iznosu od 25 odsto, a je li ova visokoškolska ustanova do sada izradila neku analizu kako bi ispitala kakvo je stanje, eventualno utvrdila nepravilnosti i uklonila ih, nije izvjesno, jer na pitanja Pobjede o ovoj temi nijesu odgovorili. Uvođenje prakse prije tri godine u javnosti je pozdravljeno kao veliki iskorak, jer su studenti po okončanju fakulteta godinama bili meta kritika zato što se ispostavilo da školujemo kadar koji dobro vlada teorijom, ali ne i praksom. Što se od te 2017. godine do danas konkretno promijenilo na svim fakultetima, informacija je kojom raspolaže Univerzitet i koju sa javnošću u ovom slučaju nije podijelio. Predsjednik Studentskog parlamenta Univerziteta Crne Gore Danilo Jelovac, s druge strane, poručuje da reformisani model studiranja na papiru izgleda odlično, ali da se problemi javljaju usljed neadekvatne primjene onoga što je propisano prilikom usvajanja izmjena i dopuna pravnih propisa usvojenih u ovoj proceduri. Oni imaju saznanja da se praksa izvodi samo na pojedinim fakultetima, a na ostalim u manjem obimu od propisanog. I dekan Filozofskog fakulteta, porfesor dr Goran Barović u razgovoru za Pobjedu kaže da nije siguran da svi rade svoj posao onako kako je bilo predviđeno, a dekan Mašinskog fakulteta, profesor dr Igor Vušanović, međutim, ističe da je u toj ustanovi praktični rad duboko usađen u sve kurikulume u velikog broja predmeta.

Sedam i po Sati

Procenat izvodljivosti prakse je lako izračunati - ako na sedmičnom nivou imamo 30 sati nastave (vježbe i predavanje), ona bi praktični dio trebao da bude 7,5 sati na sedmičnom nivou. Tako predsjednik Studentskog parlamenta Univerziteta Crne Gore Danilo Jelovac dodaje da su lani uradili istraživanje koje je pokazalo da studenti najviše pri-

Kaže da su studenti opterećeni

Igor Vušanović

Goran Barović

Danilo Jelovac

Jelovac: Najviše primjedbi na primjenu stručne prakse Barović: Studenti nezainteresovani za poboljšanje uslova rada Vušanović: Mašinski fakultet nezamisliv bez prakse mjedbi imaju upravo na primjenu stručne prakse u iznosu od 25 odsto od ukupne strukture studijskog programa, odnosno požalili su se na nedosljednost u poštovanju zakonskih propisa ili neadekvatnu primjenu. Praksa se, poručuje Jelovac, mora primjenjivati suštinski, a ne samo formalno. - Na adresu Studentskog parlamenta i članova skupštine SPUCG do sada nijesu stizale konkretne žalbe vezane za primjenu stručne prakse, ali već su studenti u našoj anketi naveli to kao jedan od ključnih problema, odnosno oblast u kojoj postoji veliki prostor za unapređenje – istakao je on. Studentski parlament UCG je, prema njegovim riječima, u više navrata nadležnim organima ukazivao na ovaj problem koji su njihovi članovi na samom početku ,,notirali kao jedan od ključnih“. - Ono što bi bilo korisno za unapređenje praktične nastave je adaptacija prostora na fakultetima kako bi dio prakse mogao da se obavlja, ali i ostvarivanje saradnje sa državnim institucijama, kao i privatnim kompanijama, kako bi se stvorio veći prostor za realizaciju praktične nastave u predviđenom obimu

Svjetska olimpijada u robotici Mašinski fakultet će početkom juna organizovati Svjetsku olimpijadu u robotici (WRO) koja će okupiti kreativne srednjoškolce u takmičenju dizajniranja robota i aplikacija za specifične crnogorske prilike. - Biće to prilika da mlade ljude ,,pelcujemo“ tehnikom kao disciplinom i da ih privučemo kod nas na studije. Jednom kada zaživi ovo takmičenje kod nas planirano je da idemo još dalje u osnovne škole, da od najmlađih naraštaja krenemo u podsticanje kreativnosti kod mladih ljudi. Praksa je pokazala u razvijenim zemljama da je to igranje na sigurnu kartu i garantovan dobitak, pa smatramo da ni mi nismo izuzetak – rekao je on.

Predsjednik Studentskog parlamenta Danilo Jelovac istakao je i da postoji velika opterećenost studenata ispitnom materijom. - Suočeni smo sa primjedbama naših koleginica i kolega sa mnogih univerzitetskih jedinica, da u novom modelu studija imaju značajno više obaveza u smislu polaganja ispita, ali i manje vremena da kvalitetno i temeljno pripreme ispitnu materiju. Ovo iz razloga što su uvedeni novi predmeti, kojih je sada više u svakom semestru na većini fakulteta – rekao je on.

– smatra predsjednik Studentskog parlamenta. Odgovarajući na pitanje je li zadovoljan kako se odvija praksa na Filozofskom fakultetu, dekan ove ustanove Goran Barović kaže da ,,povratne informacije nema, sem kod dijela studenata na studijskom programu na kojem izvodi nastavu“. - Praktična nastava je zamišljena kao stvarna praksa koja se mora organizovati da studente izvedemo iz četiri zida učionice i povedemo ih (u slučaju Studijskog programa geografija) na teren. Tamo treba da im pokažemo ono o čemu smo pričali tokom nastave i da im na konkretnim primjerima objasnimo teoriju koju su slušali u učionicama. Nijesam siguran da svi radimo svoj posao onako kako je bilo predviđeno, kad je ovaj dio uveden u nastavni proces – istakao je on. Filozofski fakultet je, podsjeća Barović, potpisao ugovore o saradnji sa više od četrdeset institucija, organizacija i preduzeća gdje tokom godine obavljaju praksu koja je predviđena nastavnim planom i programom. - Kod geografa je malo drugačije, naša praksa je teren, jer obilaskom terena se na konkretnim primjerima upoznaju sa onim što im je prezentirano tokom predavanja. Naravno, ovo važi samo za dio disciplina koje su vezane za fizičko-geografske oblasti, jer za dio disciplina ne može organizovati praktična nastava – objasnio je on. Kaže da nije bilo reakcije studenta na praktičnu nastavu, ni pozitivnih ni negativnih. - Nijesam siguran da su svi u potpunosti zadovoljni, ali i ovaj slučaj

pokazuje da su studenti, u većini slučajeva, previše mirni, a možda i nezainteresovani, za poboljšanje uslova rada, ali i svog angažovanja uopšte. Najveći broj njih radi samo ono koliko je minimalno, da se položi ispit i tu je kraj sa njihovim interesovanjem za predmet – naveo je on.

pozitivan primjer

Mašinski fakultet kao jedan od tehničkih fakulteta koji je po svom opisu nezamisliv bez prakse kao ,,verifikacije istine“, u smislu potvrde pojedinih teorijskih znanja koja se izučavaju, je, prema riječima dekana Igroa Vušanovića, visokoškolska ustanova gdje je praktični rad duboko usađen u sve kurikulume velikog broja predmeta koji se kod nas slušaju. Laboratorije koje postoje i koje su razvijali, navodi on, ,,su savršena mjesta za ovakve aktivnosti“. - Ali je ponekad za određene discipline potrebno praktični rad sprovoditi i u kompanijama i institucijama koje zbog svoje specifičnosti nude nešto što nemamo u našim laboratorijama. Praktični rad je ugrađen u mnogim predmetima, a i kroz poseban predmet – Stručna praksa, koji je obavezan za sve studente na III godini studija – rekao je on. Nikada, dodaje Vušanović, ne treba zaboraviti da biti inženjer znači biti mislilac koji treba da je sposoban da riješi problem pred kojim se nađe. - Praksa je jedan vid vježbe za ovaj rekao bih najuzbudljiviji dio života svakog inženjera – poručio je on. Ulaganje u laboratorijsku opremu je prioritet razvoja svakog tehničkog fakulteta u svijetu pa i kod nas. Na Mašinskom fakultetu veliki dio praktične nastave obavljaju u našim

laboratorijama. U posljednje dvije godine naš fakultet je uložio značajna sredstva za obnavljanje laboratorija, nabavku nove opreme i osavremenjavanje nastavnog procesa kroz praktični rad. - Sigurni smo da je to najbolji način da mlade ljude zainteresujemo za naše studije i tehniku generalno, jer su laboratorije mjesto gdje se rađaju nove ideje i rješenja, koje kasnije neizostavno vode u nešto novo što je na korist cijeloj zajednici. Usudio bih se reći da praktični rad i laboratorije formiraju inženjera kao savršenog mislioca koji će biti sposoban za rješavanje problema, i predstavljaju najljepši dio naše institucije. Neke od njih su svjetski poznate i priznate kao što je Laboratorija za turbulentna strujanja i energetiku, gdje su kreirane sonde koje su unikatne i poznate u svijetu, i na osnovu kojih su naši istraživači svjetski poznati i priznati – istakao je on. Posljednjih godina su, dodaje Vušanović, ,,prijatno iznenađeni sa idejama koje dobijamo od naših studenata za razvoj novih stvari“. Podsjetio je da na Mašinskom fakultetu odnedavno postoji NVO Studentska formula, koju su osnovali studenti i gdje je zadatak da samostalno dizajniraju i osmisle vozilo koje će se takmičiti na trkama. - Ideje kao što je ova imaju punu podršku rukovodstva fakulteta i mi stalno podstičemo i ostale studente da smisle nešto novo. Ne treba da napominjem da su mnogi svjetski poznati proizvodi nastali kao studentski projekti (na primjer NOKIA), pa je ulaganje u njih siguran dobitak kako za fakultet tako i za sve oko nas – poručio je naš sagovornik. n. Đ.

ANKETA

Dijana Mitrović (Pravni fakultet): Na specijalističkim sam studijama. Sada imamo praksu, a ranije je bilo malo. Posjećivali smo tada sudove, gledali smo neke slučajeve suđenja. Sada smo počeli da imamo praksu u Komesarijatu za izbjeglice i očekujem da će biti bolje.

Miroslav Radović (ETF): Treća sam godina, a praksa kod nas je na niskom nivou. Veći je problem kod studenata, nijesu zainteresovani za znanje uopšte, gledaju da se završi posao, da se dobije prolaznu ocjena i idemo dalje. Moguće da je problem i u profesorima.

Milica Vujović (Metalurškotehnološki fakultet): Treća sam godina. Bila sam na razmjeni u Zagrebu i mislim da bi se kod nas oprema mogla unaprijediti, u smislu toga da se kupe novi aparati, dosta je zastarjela i neke stvari nijesu ni u funkciji. To nam je potrebno.

Velimir Dobrović (ETF): Treća sam godina. Zadovoljan sam praksom, uvijek ima prostora za poboljšanje. Ovo je posao za elektroinženjere i naša praksa nije mijenjanje utičnica i ono što gledamo svakodnevno kod električara. Trebalo bi da se nabavi nova oprema, dosta je stara.

Katarina Bandović (Studije primijenjenog računarstva): Voljela bih da nam se pruži znanje koje će nam trebati više u praksi. Imamo praksu, ali ne dovoljno koliko bismo željeli. Imamo nekih stvari koje nam nijesu bitne ili ih već znamo. Imamo dobre predavače.

Jelena Vućić (Arhitektonski fakultet): Imamo dosta vježbi, radimo projekte, dosta baš. Sedam časova nedjeljno imamo vježbe iz konktretno projektovanja. Iz teorije arhitekture sam evo naprvaila kuću koju držim u ruci. Zadovljna sam.

Hronika/Društvo

Nedjelja, 15. mart 2020.

Nezakoniti skup u Podgorici organizovao administrator Instagram stranice „pungasshop“

Ljubitelji automobila i motocikala zaboravili na zabranu okupljanja

Nakon intervencije policije građani se razišli

PODGORICA – Beograđanin O. O. (23) koji je u petak veče uhapšen u Podgorici pod sumnjom da je organizovao skup kod Željezničke stanice, kojem je prisustvovalo oko 500 osoba, iako je nekoliko sati ranije na snagu stupila mjera Vlade o zabrani okupljanja, dio je grupe na društvenoj mreži Instagram „pungasshop“ i u našem gradu okupio je ljubitelje auto-moto sporta kako bi razmijenili iskustva o svojim „ljubimcima“ – automobilima i motociklima.

Goru stigao sa karavanom vozila i da im je namjera bila da sa podgoričkim ljubiteljima automobila razmijene iskustva. Ovaj skup, kako nam je rečeno, nije prijavljivan policiji, odnosno nije tražena dozvola. Policija je privela jedino organizatora okupljanja. Interesantno je da je on na svojoj Instagram stranici „pungasshop“ objavio videosnimak iz, najvjerovatnije policijske kancelarije u kojoj je saslušavan. Na snimku, na kojem se vide samo stolovi i poli-

Pobjedi je nezvanično od izvora iz istrage rečeno, da je O. O. ispričao da nije znao za mjeru Vlade o zabrani okupljanja, te da je skup ranije pripreman. Rekao je da je u Crnu

Policija je na peronima u blizini željezničke stanice zatekla oko 500 osoba i oko 200 raznih vozila iako je donijeta mjera zabrane okupljanja stanovništva na otvorenim javnim mjestima

ce na kojima su dvije policijske kape, piše „najskuplji skup na balkanu“, a rečenicu prate smjaliji koji se smiju. Na takozvanom storiju objavio je i fotografiju, koja prethodi snimku, sa skupa u Podgorici, kao i objavu „ako ništa barem ću se naspavati večeras braćo, hvala svima što ste došli, ide gas“. Prema nezvaničnim saznanjima Pobjede, O. O. je, najvjerovatnije, snimio kancelariju inspektora za strance, odmah pošto je priveden i prije nego je formalno uhapšen.

Policija je saopštila da je podnijela krivičnu prijavu i uhapsila O. O. (23) iz Beograda zbog sumnje da je počinio krivično djelo nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti. - O. O. je na jednoj društvenoj mreži objavio post kojim poziva na okupljanje na peronima u blizini željezničke stanice u Podgorici – piše u saopštenju. Naveli su da su na peronima zatekli oko 500 osoba i oko 200 raznih vozila. Istakli su da je okupljanjem prekršena odluka Ministarstva zdravlja koja je stupila na snagu 13. marta, a odnosi se na privremene mjere za sprečavanje, unošenje u zemlju, suzbijanje i sprečavanje prenošenja korona virusa zbog čega je, između ostalih, donijeta i mjera zabrane okupljanja stanovništva na otvorenim javnim mjestima. Portal „Nsuzivo“, iz Srbije, u septembru prošle godine uradio je priču o Instagram stranici „Pun Gas“, ukazujući da ovu stranicu mnogi doživljavaju kao lošu za mlade, jer im šalje poruku da voze agresivno, ugrožavajući sebe i druge. Osnivač i administrator te Instagram stranice, koji je u razgovoru za ovaj portal insistirao da ostane anoniman, ispričao je da je njegov cilj da stvori brend sa idejom da okupi mlade ljude koji su ljubitelji automobila, motora i svega ostalog što prati auto-moto industriju. Rekao je i da mu namjera nije da poziva ljude da se u saobraćaju ponašaju bezobzirno, baK. K. hato i divljački.

Djevojčica izgubila borbu sa teškom bolešću

Selena Mandić preminula u SAD-u

PODGORICA - Djevojčica Selena Mandić preminula je nakon teške bolesti u Sinsinatiju, u Sjedinjenim Američkim Državama. To je na Fejsbuku objavila njena majka, Aida Ramusović. - Naša draga Selena je završila borbu sa bolešću. Za nas će uvijek biti pobjednica i ljubav bez kraja - na-

pisala je Ramusović. Selena je prije tri godine ujedinila crnogorske građane i medije kada je na prvom Teletonu za njeno liječenje u Americi prikupljeno 390.000 eura. Od tada je sa svojim roditeljima, Aidom i Branom Mandićem, u SAD vodila bitku za život. B.R.

Uhapšeno 11 osoba i procesuirano 11 kompanija za utaju poreza i pranje novca

Osumnjičeni zadržani do 72 sata

Saobraćajni udes u Podgorici

Teško povrijeđena jedna osoba PODGORICA - Šezdesetosmogodišnji muškarac P. M. iz Podgorice juče je teško povrijeđen u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila na Bulevaru Josipa Broza Tita u podgoričkom naselju Stari aerodrom. Do udesa je došlo kada je vozilom iz za sada neutvrđenih razloga udario u stup rasvete, prilikog čega se automobil prevrnuo na krov, saopšteno je portalu Pobjeda iz OKC-a. B. R.

Sa privođenja

PODGORICA – Po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva policija je juče uhapsila 11 osoba zbog sumnje da su počinili krivična djela stvaranje kriminalne organizacije, utaja poreza i doprinosa i pranje novca, saznaje Pobjeda. Automobil nakon udara u stub rasvjete

SDP sumnja da predsjednik Skupštine i direktor Aerodroma zloupotrebljavaju funkcije PODGORICA - Iz Socijaldemokratske partije Crne Gore saopšteno je da osnovano sumnjaju da predsjednik Skupštine Crne Gore Ivan Brajović i direktor Aerodroma Crne Gore, Danilo Orlandić, u kontinuitetu zloupotrebom državnih resursa i državnih funkcija koje pokrivaju više krivična djela zloupotrebe položaja. - Svako u Crnoj Gori zna da ova, kako sumnjamo, kriminalna organizacija koristeći državne resurse zapošljava suprotno zakonu o čemu su

Tužilaštvo da izuzme dokumentaciju Aerodroma govorili i pojedini visoki državni funkcioneri. Javna je tajna da prijetnjama zloupotrebljava ljude i njihove životne situacije. Zašto bi bilo koja partija stavila nekoga na listu ako joj nije dao saglasnost, matični broj, broj lične karte kao i druge podatke tvrde u SDP-u. SDP navodi da ovim saopšte-

njem javno obavještavaju Tužilaštvo da ove sumnje mogu smatrati krivičnom prijavom protiv Brajovića i Orlandića, kao i svih onih koji prevarama pokušavaju da nanesu štetu Socijaldemokratskoj partiji. Pozivaju Tužilaštvo da reaguje i izuzme dokumetaciju o zapošljavanju na aerodro-

mu. Oni pozivaju Brajovića da kaže da li je dugovao 50.000 eura na revolving kartici u banci Duška Kneževića. Rukovodstvo SDP, poslanici Draginja VuksanovićStanković i Raško Konjević, kako navode, spremni su da svoje sumnje o ovome podijele sa Tužilaštvom. B. R.

Krivične prijave su podnijete i protiv 11 kompanija za ista krivična djela. Uhapšeni su juče saslušavani do kasnih večernjih sati i prema saznanjima Pobjede svima je određeno zadržavanje do 72 sata. Policijski timovi su juče u zoru, istovremeno u Podgorici, Danilovgradu, Cetinju i Tivtu upali i pretresli lokacije koje su koristili uhapšeni. Potom je izvršen pretres kompanija u kojima se uhapšeni vode kao odgovorna lica ili vlasnici. Podsjećamo prije nedjelju, Specijalno tužilaštvo, u okviru istrage u predmetu kodnog naziva ,,Bora“, podnijelo je krivične prijave protiv 23 osobe i tri kompanije zbog stvara-

nja kriminalne organizacije i krivičnog djela utaja poreza i doprinosa. Prema stavu Tužilaštva na čelu ove kriminalne organizacije je Cetinjanin, a članovi su tri osobe iz Albanije, jedna iz Srbije dok su ostali iz Crne Gore, odnosno sa Cetinja. Nezvanično nam je saopšteno da su osumnjičeni članovi ove grupe osnovali fiktivna preduzeća, koja su se navodno bavila građevinskim radovima i dostavljali lažne fakture preduzećima, kako bi izbjegli plaćanje poreza i doprinosa. Na presu Tužilaštva i policije koji je održan u srijedu saopšteno je da je ova kriminalna organizacija imala isti modus funkcionisanja kao kriminalne organizacije procesuirane u predmetima Vardar i Klap. Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić je tada saopštio da Specijalno tužilaštvo provjerava da li postoji veza između kriminalnih organizacija koje se bave utajom poreza i grupa čija je specijalnost šverc većih količina droge iz južne B. R. Amerike u Evropu.

Intervju

Nedjelja, 15. mart 2020.

Aleksandar Olenik, lider koalicije Ujedinjena demokratska Srbija i predsjednik Građanskog demo BEOGRAD- Pandemija korona virusa bi, sudeći barem po najavama predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, mogla odgoditi redovne parlamentarne izbore u toj zemlji, zakazane za 26. april. - Otkazujem sve predizborne skupove Srpske napredne stranke do 1. aprila. Ako bude odlaganja izbora zbog situacije sa korona virusom, oni bi mogli biti pomereni za dve ili tri nedelje, ne više - poručio je predsjednik Vučić, podsjećajući da je u Srbiji do sada registrovan 41 pacijent zaražen korona virusom. Jedan od lidera nedavno formirane koalicije Ujedinjena demokratska Srbija i predsjednik Građanskog demokratskog fronta, advokat Aleksandar Olenik, u intervjuu za Pobjedu kaže da će se, kada je riječ o parlamentarnim izborima, taj politički savez ponašati u skladu sa opštim interesom i preporukama državnog vrha. POBJEDA: Zašto je Ujedinjena demokratska Srbija (UDS) odlučila da, uprkos postojećim izbornim uslovima, ipak izađe na parlamentarne izbore? OLENIK: Ujedinjena demokratska Srbija je politički savez koji, pored Građanskog demokratskog fronta čiji sam predsednik, čine Vojvođanski front, odnosno Liga socijaldemokrata Vojvodine, zatim Stranka moderne Srbije i Srbija 21. Zašto smo, dakle, odlučili da izađemo na izbore uprkos uslovima, kako kažete? Zato što smo svesni da se izborni uslovi neće popraviti sami od sebe; za njih se moramo boriti. Sa druge strane, bojkot izbora koji zagovaraju neke stranke značio bi da 26. aprila pored glasačkih kutija neće biti naših kontrolora koji će pratiti šta se događa, da li se i u kojoj meri krše propisi, zakoni i pravila. To bi dalje značilo da će Aleksandar Vučić i naredne četiri godine imati

Vučićeva vlast i Đilasova su dvije strane iste štetn

neograničenu vlast, da će opozicija ostati bez ijednog poslanika i odbornika, kao i bez mogućnosti uticaja na politiku zemlje. Naša obaveza je da se suprotstavimo toj vrsti autoritarizma, ali i nacionalističkom ludilu vlasti, još i više opozicionog Saveza za Srbiju (SzS), kao i ultradesničarskim organizacijama koje mogu da nakon 26. aprila dobiju poslanike u parlamentu. Ako se to dogodi, Srbija će zaista postati opasno društvo. Najzad, Ujedinjena demokratska Srbija ima odgovornost prema građanima koji su demokratski i građanski orijentisani i koji imaju pravo da izađu na izbore i glasaju za političku opciju koja je praktično nestala. POBJEDA: U prethodnom sazivu Skupštine Srbije opozicioni poslanici nijesu uspijevali da se izbore sa agresivnom parlamentarnom većinom Srpske napredne s t r a n k e predsjednika Vu č i ć a . Vi ćete uspjeti? OLENIK: Hoćemo. Poslanici imaju na raspolaganju više načina parlamen-

tarne borbe u cilju organizovanog suprotstavljanja autoritarnoj vlasti. Jedan od njih je opstrukcija. Naravno, najlakše je dići ruke i pričati da, ako ste u manjini, nećete da učestvujete u radu Skupštine; ako ne možete da pobedite, nećete ni da učestvujete na izborima. Ta logika je pogrešna. Ako želite da osvojite vlast, najpre morate biti manjina koja će učestvovati u političkoj borbi. Nema druge. POBJEDA: Svjesni ste da vas, zbog odluke da izađete na izbore, dio javnosti naziva l a ž n o m i l i „Vu č i ć e vo m opozicijom“. Što odgovarate? OLINEK: To su besmislene etikete. Ko ih lepi? Onaj koji je 2014. u Skupštini Srbije glasao za Vučićev budžet?! POBJEDA: Vuk Jeremić? OLENIK: Tako je. On nas naziva lažnom opozicijom. Ma,

Namjera tih koji nas etiketiraju je da politička scena ove zemlje ostane podijeljena na Vučićeve i Đilasove nacionaliste, na umjerenu desnicu i ultradesnicu. Naša koalicija će se tome suprotstaviti. Mi smo treći put nemojte, molim Vas… Aleksandar Vučić ponavlja da ko nije s njim, taj je kriminalac, izdajnik, lopov; istovremeno, opozicioni Savez za Srbiju (SzS) Dragana Đilasa, čiji je deo i pomenuti Jeremić, poručuje da ko nije sa njima, radi za Vučića, i to kao lažna ili izmišljena opozicija. Nažalost, i ovo što sam rekao dokazuje da su Vučićeva vlast i Đilasova opozicija dve strane iste opasne i štetne politike koja produbljuje besmislene podele u već duboko podeljenom srpskom društvu. I cilj navedenog etiketiranja je isti: da se uskrati demokratsko mišljenje, da se građanskoj i proevropskoj opciji onemogući povratak u politički život Srbije. Najzad, namera tih koji nas etiketiraju je da politička scena ove zemlje ostane podeljena na Vučićeve i Đilasove nacionaliste, na umerenu desnicu i ultradesnicu. Naša koalicija će se tome suprotstaviti. Mi smo treći put. POBJEDA: Da li je Vladimir Beba Popović zaista pomogao u trasiranju tog „trećeg puta“? OLENIK: Naravno da nije. Pretpostavljam da aludirate na napise u tzv. opozicionoj štampi, koja očito duboko veruje u natprirodne moći čoveka koga spomin-

jete. Jer ako pogledate šta se sve piše i govori poslednjih meseci, ispade da je taj Beba Popović napisao Bibliju, i Stari i Novi zavet. Šta god se dogodi u Srbiji, ovi iz SzS kažu – iza toga stoje Beba i njegovi ljudi. Što je apsurdno. Niko se, vidim, ne pita - čekajte, ljudi, kako jedan čovek sve to stigne da uradi? POBJEDA: Poznajete li Vladimira Bebu Popovića? OLENIK: Ne poznajem. Nikada se nismo sreli. POBJEDA: „Namerno smo u nazivu koalicije izbegli epitete „evropska“ i „građanska“, zato što kod građana Srbije Evropa više nije dominantna tema“, kazali ste nedavno. Kako nije? OLENIK: Tako što i vlast i deo opozicije već godinama putem medija koje kontrolišu vode besomučnu antizapadnu kampanju, u kojoj demonizuju sve što dolazi iz Evrope i SAD. Istovremeno, vlast Aleksandra Vučića ponavlja da je cilj njegove politike ulazak Srbije u EU. U realnom životu, šta je do sada u tom smislu postignuto? Gotovo ništa! Srbija, naime, nikada ovako sporo nije vodila pregovore sa Briselom, nikada sporije nije napredovala u integracijama, nikada nije otvorila manje pregovaračkih poglavlja… Pored toga, građanima Srbije niko neće da kaže da im je ogromne novčane donacije, milione eura, poklonila upravo EU. O tome se ćuti. Sa druge strane, uporno se ponavlja da je Rusija najviše pomogla Srbiji i njenim građanima. Što je notorna neistina. Rusija je srpski NIS kupila po bagatelnoj ceni i od toga ubira profit. Naša koalicija se zalaže za raskid ili barem za temeljnu reviziju tog po Srbiju višestruko štetnog ugovora, o kojem ne govori ni vlast, ali ni nacionalistička opozicija. Umesto toga, javno mnjenje konstantno us-

Nacionalistička Srbija nikada nije prihvatila crnogorsku nezavisnost POBJEDA: Početkom januara ste potpisali Apel osude ugrožavanja mira u Crnoj Gori i regionu od strane Beograda, koji je u Srbiji izazvao burne reakcije. Zbog čega je Apel toliko napadan i od vlasti i od najvećeg dijela opozicije? OLENIK: Pritisci i protesti protiv potpisnika Apela koji dolaze od nacionalista iz opozicionog Saveza za Srbiju neretko su žešći i brutalniji od reakcija zvaničnog Beograda, koji je uglavnom odbijao da se upušta u komentarisanje političke situacije u Crnoj Gori. POBJEDA: Zbilja?! Zaboravili ste

rasističku izjavu ministra Zlatibora Lončara o Crnogorcima, izjave ministara Ivice Dačića, Aleksandra Vulina, samog predsjednika Vučića? OLENIK: Nisam zaboravio, naravno. Samo podsećam da su pojedini političari i stranke koji deluju pod okriljem Đilasovog SzS odavno prešli okvire desnice i da polako poprimaju obeležja fašizma. Izjava Zlatibora Lončara je sramna. Njome je uspeo da nadmaši čak i notorne ministre Dačića i Vulina. Istovremeno, Savez za Srbiju svojim konstantnim nacionalističkim pritiscima tera vlast da pojača retoriku.

Hoću da kažem da se SzS mnogo direktnije meša u unutrašnje stvari Crne Gore. POBJEDA: Imate li utisak da se kampanja poslednjih dana donekle stišala? OLENIK: Jeste, stišala se, ali mislim da nije završena. Primetio sam da Aleksandar Vučić u poslednje vreme, kada god kritikuje bivšu vlast u Srbiji, ponavlja da se Crna Gora i Srbija ne bi rastale da su naprednajci bili na vlasti. Čini mi se da je na taj način, jasnije nego ikada, Vučić ogolio svoju politiku prema Crnoj Gori. Neverovatno je, dakle, kako Srbija reaguje čim se pomene

Crna Gora. POBJEDA: Kako reaguje? OLENIK: Spaljivanje zastave u centru Beograda, pokazivanje fotografije crnogorskog ambasadora u jednoj televizijskoj emisiji, divljanje tabloida, ispadi pojedinih ličnosti na javnoj sceni – uključujući patrijarha SPC - bili su na ivici rasizma. Pitao sam se zašto je Crna Gora toliki problem i vlasti i opoziciji i ogromnom delu javnosti. Mislim da ni ova vlast ni nacionalistička opozicija nikada suštinski nisu prihvatile nezavisnost Grne Gore. Ti krugovi crnogorsku državnu samostalnost shvataju kao privremeno

meravaju protiv Zapada i zapadnog sitema, zbog čega su Evropa i evropske integracije gurnute u drugi plan. One nisu tema. POBJEDA: Što je tema? OLENIK: I vlast i desno orijentisana opozicija svesno nameću teme koje nisu političke – estrada, zabava, svakojake bizarnosti, rijaliti programi… Time pokušavaju da sakriju činjenicu da nemaju ni politiku ni odgovore na ozbiljne probleme sa kojima se srpsko društvo danas suočava. Odgovornost za propast svog famoznog plana o Kosovu Vučić, na primer, prebacuje na građane Srbije, iako niko od nas nikada nije čuo šta u tom planu piše. Šta taj plan tačno podrazumeva? Kakva rešenja? O toj se temi nikada i nigde nije javno raspravljalo – ni u Skupštini, ni izvan nje. Nema rasprave ni o tome zašto je Srbija pre svega nekoliko meseci potpisala trgovinski sporazum sa Evroazijskom unijom, što nas je kao državu i društvo približilo Putinovoj Rusiji. Od koga je Vlada dobila mandat da potpiše takav dokument ako je već platforma na kojoj je Vučić dobio prethodne izbore bila evropska? O tako krupnim temama nema razgovora, nema dijaloga, nema debate. Umesto toga, diskutuje se o besmislicama i trivijalnostima. POBJEDA: Ima li politiku Ujedinjena demokratska Srbija? Da li biste, na primjer, potpisali pravno obavezujući sporazum o Kosovu? OLENIK: Od 1999. godine, od momenta kada su srpska vojska i policija izgubile suludi rat koji je započela Srbija Slobodana Miloševića, Kosovo je faktički nezavisno. Jedini način da se to pitanje reši u korist građana i Srbije i Kosova je sporazum, koji u ovom momentu može a i ne mora da podrazumeva formalno priznavanje kosovske nezavisnosti od strane zvaničnog Beograda. Dogovor je način da Srbija prestane da bude izvor nestabilnosti regiona; istovremeno, srpsko društvo mora da shvati da nema ni političkog ni ekonomskog napretka bez hrabrog presecanja kosovskog čvora. Srpski političari na vlasti uporno ignorišu činjenicu

stanje, kao grešku, koju vezuju za predsednika Mila Đukanovića. On je odgovoran! Srpski nacionalisti veruju da će, čim padne crnogorska vlast, ta „greška“ biti ispravljena, odnosno da će se Crna Gora vratiti u državni okvir Srbije. U tom smislu je Zakon o slobodi vjeroispovijesti samo povod za demonstracije, za buku i bes koje gledamo poslednjih meseci. Stvarni razlog je suštinsko neprihvatanje, negiranje i nepriznavanje crnogorske države i crnogorskog identiteta. Zvanični Beograd to ne sme javno da kaže, pa bira na drugi način. U svakom slučaju, reč je o istoj matrici, o kontinuitetu: Slobodan Milošević, Vojislav Koštunica, Boris Tadić, Aleksandar Vučić, Savez za Srbiju… Sve je to isto.

okratskog fronta

Ministarstvo kulture podržalo ideju Pljevljaka

a opozicija ne politike Samo u vrijeme Đinđića Beograd je bio svijet POBJEDA: Ovo je nedjelja u kojoj se obilježava sedamnaest godina od ubistva premijera Zorana Đinđića i četvrnaest godina od smrti Slobodana Miloševića u Tribunalu za ratne zločine u Hagu. Šta mislite o te dvije ličnosti koje su, svaki na svoj način, obilježile jedno razdoblje u istoriji Srbije? OLENIK: Politički sistem koji je uspostavio Slobodan Milošević i dalje je na snazi. To ne dokazuje samo činjenica da su u Srbiji danas na vlasti Miloševićevi pioni Vučić i Dačić, nego i srpski nacionalizam kao dominantna politička ideja. Miloševićeva politika nanela je mnogo zla narodima sa kojima smo živeli u SFRJ, ali i Srbima. U poslednjih trideset godina nacionalizama, postojao je samo period od 20002003., dok je Zoran Đinđić bio premijer, kada je Srbija imala jasno definisanu proevropsku, zapadnu i reformsku politiku. Samo tada je Beograd bio svet. Nakon Đinđićevog ubistva, sve se vratilo na staro. Atentat od 12. marta 2003. vratio je na vlast Miloševićeve saradnike koji su suštinski nastavili njegovu politiku, samo drugim sredstvima.

da na Kosovu žive građani, o čijim se interesima mora voditi računa. Centralna tema i dalje su teritorija, ne ljudi. U tom smislu, ako stvari pogledate iz ugla mogućeg rešenja kosovskog pitanja, shvatićete koliko je ideja bojkota parlamentarnih izbora u Srbiji u ovom momentu neprihvatljiva. POBJEDA: Zašto? OLENIK: Bojkotujući izbore, nacionalistička opozicija pokušava da onemogući da se u Skupštini Srbije donese legitimna odluka o prihvatanju pravno obavezujućeg sporazuma Srbije i Kosova. Nadam se da se to neće dogoditi. Ako sporazum o Kosovu dođe pred poslanike novog saziva republičke Skupštine, Ujedinjena demokratska Srbija podržaće i taj dogovor i Aleksandra Vučića. POBJEDA: Vjerujete da će predsjednik Vučić zaista potpisati pravno obavezujući sporazum sa Kosovom? OLENIK: Mislim da hoće. Zašto to mislim? Poznato je da Vučić svaku svoju odluku medijski najavi, za nju javnost prethodno temeljno pripremi. Prisetite li se njegovih izjava o Kosovu tokom poslednje dve godine, videćete da su one neuporedivo tolerantnije i mekše, što ukazuje na zaključak da Vučić svoje biračko telo priprema za neku vrstu dogovora. Pored toga, intenzitet njegovih kontakata sa zapadnim partnerima jasno pokazuje da se uveliko pregovara o sporazumu Srbije i Kosova i da je na stolu nekoliko konkretnih rešenja. Uostalom, pušteni su probni baloni u vidu plana nazvanog Ahtisari, Ahtisari plus, čak i eventualna podela Kosova. Razumno je pretpostaviti da će u narednom periodu neko od rešenja biti prihvaćeno. Vučić i njegova stranka imaju političku snagu da tu stvar dovedu do kraja. POBJEDA: Da, ali snagu ima i Rusija. OLENIK: To je tačno. Rusija u ovom momentu zaista predstavlja veliki problem. POBJEDA: Kako bi eventual-

Intervju/Aktuelnosti

Nedjelja, 15. mart 2020.

ni sporazum sa Kosovom bio dočekan u Srbiji, u kojoj, kako kažete, i vlast i dio opozicije vode izrazito prorusku politiku, u kojoj imate jaku desnicu, Srpsku pravoslavnu crkvu…? OLENIK: Poslednjih meseci putujem po Srbiji, razgovaram sa građanima, i verujete mi da svi oni veoma dobro znaju da je Kosovo nezavisno, da je Srbija 1999. izgubila rat i tamo počinila velike zločine, a da se malo ko usuđuje da to javno kaže. Ljude ne smemo potcenjivati, svesni su oni svega. Ako bi naveći politički autoriteti smogli hrabrosti i ljudima rekli istinu, ako bi otvorili medije, stvari bi se, verujem, promenile. Od izuzetne važnosti je da dogovor podrže građani i Srbije i Kosova. Bez te podrške ne vrede potpisi političkih elita. POBJEDA: Vaša koalicija bi, kažete, u parlamentu glasala za sporazum Srbije i Kosova. To znači da ste sigurni da ćete preći cenzus, koji je nedavno spušten sa pet na tri procenta? OLENIK: Odluku o izlasku na izbore doneli smo pre četiri meseca, ne vodeći mnogo računa o tome da li je cenzus pet ili tri procenta. Zvuči paradoksalno, ali nama je spuštanje cenzusa u nekom smislu odmoglo. POBJEDA: Kako? OLENIK: Dok je cenzus za ulazak u Skupštinu bio pet procenata, sa demokratski i građanski orijentisanim strankama lakše smo se dogovarali oko lista, oko zajedničkog nastupa. Kako su uslovi poboljšani, ambicije su se povećavale. Sa druge strane, odluka o spuštanju izbornog cenzusa problematična je zbog toga što se u izbornoj godini obično ne menjaju pravila. Međutim, jesu li se izborni uslovi na ovaj način poboljšali ili su pogoršani? Da je cenzus povećan, to bi se loše odrazilo na male stranke; ovako, promena je pozitivna. POBJEDA: Ali je prekršen zakon. OLENIK: To je tačno… Pitali ste hoće li naša koalicija uspeti da uđe u parlament. Siguran sam da hoće. U Srbiji se i dolazi na vlast i odlazi sa vlasti na pred-

Podrška novčaniku Cube Najlakše je dići ruke i pričati da, ako ste u manjini, nećete da učestvujete u radu Skupštine; ako ne možete da pobijedite, nećete ni da učestvujete na izborima. Ta logika je pogrešna. Ako želite da osvojite vlast, najprije morate biti manjina koja će učestvovati u političkoj borbi. Nema druge sedničkim izborima, ne na parlamentarnim. To znači da bi Vučić mogao biti smenjen tek 2022. godine. Ipak, ove izbore vidimo kao prvu realnu šansu, kao prvi korak, kao pripremu za ozbiljni politički obračun sa Aleksandrom Vučićem na predsedničkim izborima. Važno je da smo ujedinili većinu opozicionih, demokratskih i građanskih stranaka i organizacija u Srbiji. Na osnovu podrške koju imamo i koja je vidljiva, na osnovu potpisa koje smo dobili za predaju liste s pravom možemo da računamo da ćemo biti drugi po snazi; dakle, ispred Socijalističke partije Srbije Ivice Dačiča, a iza naprednjaka Aleksandra Vučića. Takav status omogućiće nam dve bitne stvari: političku vidljivost i finansiranje iz budžeta Srbije. POBJEDA: Vaša koalicija je zaista objedinila veliki dio proevropske, građanske opozicije. Jeste li razgovarali sa Nenadom Čankom i sa Čedomirom Jovanovićem? OLENIK: Liga socijaldemokrata Vojvodine okosnica je Vojvođanskog fronta, koji je deo naše koalicije. POBJEDA: Jeste, ali predsjednik Lige je Nenad Čanak, koga nigdje nema. Umjesto Čanka, u prvom planu je Bojan Kostreš. OLENIK: Čanak je deo koalicije, a zašto je Liga Kostreša odredila za koordinatora, to ne znam; to su njihove unutarstranačke stvari. Kada je reč o Čedomiru Jovanoviću, pregovori sa njim nisu vođeni zbog toga što politika koju je poslednjih godina vodila njegova Liberalno-demokratska partija svakako nije opoziciona. Sve što je rađeno u parlamentu i van njega, svi politički stavovi, izjave te stranke i njenog lidera ne potvrđuju opozicionu politiku. Što mi je žao. Razmišljali smo mnogo o tome… Cenimo i ne zaboravljamo da, pored Lige socijaldemokrta, LDP nije glasao za katastrofalan energetski sporazum sa Rusima, čime je štetni, maligni uticaj Rusije u Srbiji drastično povećan; ne zaboravljamo ni devedesete, ni borbu LDP-a i Čedomira Jovanovića za ideje građanske Srbije na Zapadu. Ipak, uviđamo razliku između Čankove LSDV i Jovanovićevog LDP-a: Liga nikada nije promenila svoju politiku, koja podrazumeva borbu za ljudska prava, atifašizam, Srbiju na Zapadu, atlantske integracije, borbu protiv autoritarizma, zalaganje za demokratske, zapadne vrednosti. Nažalost, takve politike odavno nema u LDP-u. Tamara NIKČEVIĆ

Cube donosi zaštitu, snagu i preciznost - sve u jednom novčaniku, a budući da predstavlja i idealnu zaštitu kako za novac i kartice, tako i za podatake, privatnost i dragocjenosti, ne čudi što je za kratko vrijeme pobudio interesovanje svjetske dizajnerske scene - navodi se u saopštenju Ministarstva PODGORICA - Multifunkcionalni novčanik Cube, čiji je autor Pljevljak Džervin Hodović, našao se među 13 projekata iz oblasti kreativnih industrija kojima je Ministarstvo kulture ove godine dalo podršku. Kroz rad u oblasti kožne galanterije, Hodović je patentirao smart novčanik koji nudi potpuno nov način upravljanja gotovinom i karticama, a baziran je na revolucionarno patentiranoj Cube42 tehnologiji. - Cube donosi zaštitu, snagu i preciznost sve u jednom novčaniku, a budući da predstavlja i idealnu zaštitu kako za novac i kartice, tako i za podatake, privatnost i dragocjenosti, ne čudi što je za kratko vrijeme pobudio interesovanje svjetske dizajnerske scene - navodi se u saopštenju Ministarstva. Ministarstvo je saopštilo da je prepoznalo potencijal tog proizvoda za tržišni razvoj i pružilo mu podršku za uspostavljanje investicione kampanje na Kickstarteru, najpopularnijoj veb platformi na svijetu namijenjenoj podršci umjetnicima, koja će imati za cilj da doprinese bržem plasmanu ovog proizvoda na međunarodno tržište. - Pošto već radim redizajne kožne galanterije za mnoge fabrike, riješio sam da napravim proizvod koji će dominirati na tom tržištu. Zavrnuo sam rukave i počeo izradu. Priznajem, sa dosta problema sam se suočio dok

nijesam napravio ovaj novčanik, koji se, na kraju, voli kao igračka - rekao je Hodović. Proces izrade i patentiranje novčanika trajao je skoro godinu i po. - Novčanik Cube uvijek je istih dimenzija, bez obzira na to koliko se u njega materijala stavlja. Ima zaštitu RFID, a sada smo izbacili i verziju otpornu na metke, sa A3 zaštitom. U prevodu, ovom novčaniku ništa ne može da se desi - poručio je Hodović. Dodao je da u Cube novčanik staje dosta papirnog novca, šest kartica i modul sa pasivnim praćenjem, koji će ubrzo plasirati na američko tržište. - To će biti prvi pametni novčanik koji ima 100 odsto zaštitu od svih spoljašnjih uticaja. Dalji razvoj Cube brenda baziraćemo i na hitech garderobi. Radimo ga kao namjenski proizvod za vojske i policije širom svijeta. Sa Balkanom smo krenuli u ispitivanje jednog od najtežih tržišta, jer tu je najmanja akumulacija novca, a mi prodajemo skup proizvod. To zapravo znači da on mora da bude baš dobar da bismo ga bilo kome na Balkanu prodali - kazao je Hodović. Sljedeći cilj u razvoju tog projekta je, kako je rekao, kampanja na Kickstarteru. Rad Hodovića je podržan na drugom konkursu u okviru programa Kreativna Crna Gora, koji se realizuje u okviru kampanje Živimo kulturu koju realizuje Ministarstvo. I. K.

Serijal Pobjede

Nedjelja, 15. mart 2020.

BALKANSKA RASKRŠĆA: Kako intelektualci vide budućnost regiona

Sjenke prošlo » Piše: Slaviša LEKIĆ Ljudi prave greške. Ako iz njih izvučete neku pouku, greške postaju lekcije. Ako greške ne pretvorite u lekcije i nešto dobro, vi niste neinteligentni ili neuki, vi ste zlonamerni.

ŠOLEVIĆ

Sa Miroslavom Šolevićem, jednim od lidera ,,kosovskog pokreta otpora“ sedim, dvadeset godina od ,,događanja naroda“, u njegovoj kući na perifiriji Niša. Sa setom se priseća kako je u školi bio predsednik omladine, kako je kao srednjoškolac znao ,,sve predsednike vlada, kraljeve, careve i ministre spoljnih poslova u tamo nekoj levoj državi“, kako ga nije zanimalo da se politički eksponira, kako je, iako nije bio član Saveza komunista, postao predsednik Akcione konferencije SK, kako se Srpski pokret otpora spontano konstituisao, kako su posećivali Nikolu Ljubičića i Dobricu Ćosića, kako su ,,digli na noge Kosovo“, ,,zapalili Vojvodinu“ i ,,pohodili Crnu Goru“…! ,,Pitaju Nikšićani, na nekom mitingu: ‘Kad ćete kod nas’?. Ja velim: ‘Uputite nam zahtev’. ‘A gde da ga uputimo’? ‘Evo, sad ovde, skupite se vas desetina, vičite: Do-đi-te u Nikšić, Do-đi-te u Ni-kšić? I počnu oni da skandiraju Do-đi-te u Ni-kšić, kad s druge strane čuješ - Do-đi-te na Ce-ti-nje, s treće - Do-đi-te u Ko-la-šin…’ Svakome smo ispunili želju“. Nikad zaboraviti neće kako je u Podgorici ,,progovorila duša crnogorskog naroda“: ,,Temperatura je bila izuzetno velika, u hladu je bilo 37, 38 stepeni, možda i 40, a mi miting zakazali u pet do dvanaest. Noć uoči mitnga Crnogorci kukaju: ‘Aiiiiii, ako bude dvije iljade, svi da bačamo kape uvis’. Ja kažem: ‘Ne bude li više od dvadeset hiljada, ja ću konopče, pa kad se svi raziđu, lepa da se obesim’. Crna Gora je tad skočila, to je bio jedan veličanstven skup. Došli su ovi moji Dujevići iz Lijeve Rijeke, tridesetoro su poslije rata streljali kao četnike, nagrdili ih, sedimo naveče u hotelu ,,Crna Gora“, pevamo četničke pesme a za drugim stolom sedi Bora Drakić, predsednik komiteta Partije i dolazi šef sale: ‘Zamolio je drug Boro, aman, kaže, nemojte to’. Kažem: ‘Dve, tri, nećemo više’. Do zore…!“ Kad su, kako kaže, ,,svršili posao u Crnoj Gori i Vojvodini“, novembra ’88. Dolazi im Draško Milićević, iz CK SKJ: ,,Šef je rekao – možete sad da se rasformirate“. ,,I mi objavimo da više ne postojimo“! ,,Ja bih sve ponovo uradio na isti način“, kaže. ,,Nije mene Sloba zloupotrebio, ni mene ni bilo koga drugoga. Niti smo mi zloupotrebili našu narodnu nesreću. Ali jesu drugi. Nisu se Šiptari obogatili na tragediji Kosova, obogatila se jedna

Jedna od teza kaže da ne treba kopati po ranama prošlosti i da je najbolje sve prepustiti zaboravu. Zagovornici demencije, pak, plaču nad faktom da čak i psi zakopavaju kosti a Srbi ih otkopavaju. Znam neke koji shvatajući istoriju kao današnjicu, osvetu krste pravednom. Najviše je, ipak, onih ravnodušnih, distanciranih i neupadljivih. To je veći problem od fakta da su danas i žrtve i izvinjenje izgubili svaki smisao prepolovio sam čoveka, bukvalno, do kukova, i noge su stajale nekoliko sekundi dok leva nije zakoračila ka meni, a onda su pale na zemlju, i šta sad, je l’ treba da se ubijem zbog toga, čoveče, pucali smo ko i oni, jebi ga, zajebi više, što su oni neviniji od nas... A, dobro, majmune, jesi li tom tvom video oči, pitao sam ga, i on je samo ustao...“, pričao je. Mentalna čistota brzo je ustukla pred paranojom. Nepun mesec kasnije, u skoro bezljudnom selu blizu Kruševca, Kepa je, pun maligana i barbiturata, zatvorio oči suludo iščekujući fizički sudar sa pogledom očiju boje neba. Nije ih više otvorio! ,,I mrtvi Hrvati ubijaju Srbe“, plakao je Jare javljajući mi da je Kepa već sahranjen. ,,Ubile su ga oči, jebale ga oči“, klimao je glavom Gane. A ja sam znao da je Kepa otišao da istini pogleda u oči. ,,Pazi, majstore, viđao sam ja i pre i posle toga puno mirnih i tužnih, zelenih i braon, crnih i plavih, i raznih boja očiju, ali nikad nisam takav izraz, takvu boju, takav pogled... I kako da se oslobodim tog pogleda i te jebene plave opne... To nemilosrdno plavo mi nemilosrdno sjebava znanje“, pričao mi je prilikom poslednjeg viđenja. Kepa je na dan smrti imao 36 godina. I dva para očiju u glavi.

grupa Srba. A mi se nismo borili da šiptarske lopove zamene srpski“!

KEPA

Moj drug Kepa, iz Sedme beogradske, odavno više ne stanuje ovde. Beogradsku, zatim londonske, amsterdamske i na kraju kruševačku adresu, zamenio je nekim od rajskih bulevara. Ako toga, uopšte, ima. ,,Gleda on mene, gledam ja njega, jebeš mi mater, ko u filmovima. Iste uniforme, isto oružje, čini se i da ličimo. Koji si, pita. Ćutim. Bog, kaže. Ja ništa. I ne bi, časna reč, ne bi da nije prvi krenuo: trznuo je automat, bacio sam se, u padu opalio, i... pade čovek. Sačekam malo na zemlji, onda ustanem, priđem... Leži. Mrtav! A oči – čini mi se da lepše oči u životu nisam video. To plavo, jeb’o te, plavo ko nebo, a sunce bije i ne znaš gde gledaš – u oči ili nebo. I smeje se onako mrtav. Tad sam zaplakao: prvi put u životu video sam mrtvog čoveka“, poverio mi se Kepa po povratku sa ratišta. Kepa možda nije bio najbolji tip u našoj klapi, ali je, bez pogovora, bio najpitomiji. Vrcavošću je, još u srednjoškolskim danima, nasrtao na mitove i kultove, humorom se borio protiv fariseja i seratora, bio je nemilosrdan i bez kočnica... A onda ga, je li, mobilisalo! ,,Nikad nisam bio nacionalista... Ono, znaš, možda sam bio malo nacionalan: u smislu, ‘ajde da ne zaboravimo pretke; ‘ajde da očuvamo nivo narodnosnog bića; ‘ajde da afirmišemo nove crte, razumeš?! Sad sam nacionalno totalno prazan... A te oči me tako jebu, čoveče...!“ Bežeći od plavetnila tih očiju, nestao je put Londona. Vratio se posle šest meseci i gušeći se od tuge i svesti o uzaludnosti bilo kakvog bega od plavog pogleda koji je večito troptao za njim, povukao se u osamu, među zidove garsonjere na Karaburmi. Odbio je posao sa benzinom. I biznis sa cigaretama. Bavio se nameštajem: na kraju je u njegovoj garsonjeri ostao TV, jedna fotelja i ćebe! Jednom je, nakratko, skoknuo do babe, jedinog roda koji je imao, u okolini Kruševca, i nikad joj nije oprostio brigu. ,,Oči moje“, rekla mu je gledajući ga kako kopni, ,,oči bakine, što si brigom natovaren?“ ,,Jebale te oči“, vrisnuo je i pobegao. Sad u Amsterdam. U svakom koktelu koji je pravio, pričao je kasnije, video je plavi odsjaj. I ma koliko se zdrav razum odupirao sumnji i strahu da ga te oči i tamo prate, pukao je i vratio se u Beograd.

Iz vremena AB revolucije

LEŠEVI

Vukovar - simbol raspada SFRJ

Grobnica Batajnica

Svi pokušaji nas, njegovih (bivših?) drugara, da ga otrgnemo iz zone pogleda plavih očiju sudarali su se sa njegovom neopevanom željom da

se iskupi. Gubili smo sve bitke. Avetinjski pogled plavih očiju slučajno ubijenog hrvatskog vojnika od njegovog života je napravio ono što su njegovi

ratni drugovi učinili od Vukovara: Kepa je postao ruševina! ,,Teši me jedan moron ovih dana, kao, jebi se, Kepo, nije to ništa, ja sam pucao iz tenka,

Posle pada Slobodana Miloševića, mrtvi bukvalno isplivavali na površinu. Sa sve hladnjačama. Kod Tekije, na Đerdapu ili jezeru Perućac! Našlo se mesta za sakrivanje leševa u Petrovom selu, kamenolomu Rudnica a u batajničkom naselju Trinaesti maj, udaljenom 20-ak kilometara od centra Beograda, na poligonu Specijalne antiterorističke jedinice, smeštenom u ovom naselju, zakopani su leševi više stotina kosovskih Albanaca - više od 700 tela, među njima 75 dece. Dve cucle, grickalica za nokte, brojanica, ispitivač struje, imenik, folija „saridona“, klikeri, „bick“ brijač, muštikla, digitron, minđuše, zubna proteza, deo metala iz predela vratne kičme, hodžin zapis, nož na sklapanje, prsten, uredno „podvezana“ pletenica kose, amajlija, jedan pismeni zadatak iz istorije i deo kartice sa natpisom „Delegat - Socijalistička partija Srbije“... samo su neke od stvari iskopane sa posmrtnim ostacima. Na leševima nisu otkriveni tragovi vojničkih uniformi. Ni povez za oči ili ruke. Samo je nekoliko tela imalo kartice sa brojevima u plastičnom omotu prikačene za kragnu odela.

Serijal Pobjede / Povodi

Nedjelja, 15. mart 2020.

RAZGOVOR: Osnivač projekta „Naučni nomad“ dr Stjuart Kolhagen

osti Sem spiskova predmeta i tragova ništa ne znamo. Odakle su? Ko su? Kome je pripadala cucla, a kome brojanica? Ko je bol u glavi, pre smrti, sanirao ,,saridonom“? Kako je otpala uredno „podvezana“ pletenica kose i gde je nošena amajlija? Da li je pismeni zadatak iz istorije bio ocenjen? Ne znamo ni ko ih je ubio, sem da je to bio neko od ,,naših“!

PRECI I POTOMCI

Osam decenija posle, Nemci su i dalje u obračunima sa samima sobom. Oko onog rata. Imali su (ne)sreću da budu poraženi. Pre tranzicije, ili kako se to već tada zvalo, nametnuta im je denacifikacija. Čak i za one Nemce za koje se znalo da nisu bili pristalice svega što se dešavalo Amerikanci su obezbeđivali ,,turističke ture“ do logora smrti. Dekontaminacije radi: da nikad ne zaborave. Kroz traume slične vrste prolaze i potomci potomaka Nemaca koji su potomci ,,onih“ Nemaca. Pre nekoliko godina, književnik Aleksandar Tišma predstavljao je svoju knjigu u Berlinu. Sinagoga, gde je čitao odlomke iz romana koji svedoči o volji da se razumeju ljudi i njihove ne baš lepe strasti, bila je prepuna mladog sveta. Njegovo ushićenje presečeno je uzgrednom natuknicom organizatora da posetioci baš i ne mare za lepu reč, već je reč o studentima i đacima koji su imali izbor: odlazak na ,,izlet“ u Revensbrik da vide kako je izgledao nacistički logor; gledanje dokumentarnog filma o zločinima koji su počinjeni tokom Drugog svetskog rata ili odlazak na promociju knjige koja tretira sličnu temu. Denacifikacija nikad prestala nije. Senka zločina i dan danas natkriljuje Nemačku. Na Srpstvo, danas, gleda se kao i na Nemstvo sedam i po decenija. Srbi su ,,ružni, prljavi, zli...“ i to je žig koji će, čak i oni bez krivice, nositi možda i duže od Nemaca. Najviše zahvaljujući totalnoj amneziji samih Srba, spremnih da se pokore i priklone vlasti ali i autoritarnom karakteru većine koji je bio u modi poslednjih decenija. Ljudi u Srbiji alergični su čak i na pomen njihove krivice. Jedna od teza kaže da ne treba kopati po ranama prošlosti i da je najbolje sve prepustiti zaboravu. Zagovornici demencije, pak, plaču nad faktom da čak i psi zakopavaju kosti a Srbi ih otkopavaju. Znam neke koji shvatajući istoriju kao današnjicu, osvetu krste pravednom. Najviše je, ipak, onih ravnodušnih, distanciranih i neupadljivih. To je veći problem od fakta da su danas i žrtve i izvinjenje izgubili svaki smisao.

PODGORICA – Društvu je neophodna naučna pismenost, možda u savremenom dobu više nego ikada prije, uzimajući u obzir kvalitet i prezentaciju informacija. Ključno je kritičko razmišljanje, podstaći to u ljudima na način da će ispitivati ko je podijelio određenu informaciju, zbog čega i da li ima drugih strana – istakao je u razgovoru za Pobjedu osnivač projekta „Naučni nomad“ dr Stjuart Kolhagen. Elaborirajući važnost naučne pismenosti i kritičkog razmišljanja kroz primjer aktuelnog korona virusa naš sagovornik, penzionisani direktor Nacionalnog naučno-tehnološkog centra Australije „Queastacon“, ilustrovao je to stanjem u toj državi gdje su stanovnici zbog širenja virusa COVID-19 opustošili supermarkete od – toalet papira.

TOALET PAPIR

- Za uvod u ovu diskusiju iskoristiću citat iz filma „Ljudi u crnom“ („Man in Black“) u kom stariji agent govori mlađem komentarišući to što vanzemaljci žive na Zemlji: „Osoba je pametna, ali su ljudi glupi“. Poenta je da osoba može biti informisana i donositi racionalne odluke, ali je ponašanje grupe često neracionalno. Primjera ima širom svijeta – rekao je dr Kolhagen. Iz nekog razloga koji će, siguran je, psihoanalitičari kasnije analizirati, ljudi iz Austrijalije su ispraznili prodavnice od toalet papira. - Ljudi se plaše da će biti zatvoreni u kućnom karantinu 14 dana i izgleda da im je najveći strah – nestašica toalet papira. Ili je možda jedna osoba počela da kupuje sav toalet papir, pa je druga pomisila: „Ne treba mi više toalet papira, ali ako ga svi kupuju onda neću da budem izostavljen. Bio sam spreman čekati dvije sedmice da kupim toalet papir, ali možda ga neće biti više tada, zato ću sada kupiti sve što ima“ – opisao je dr Kolhagen. Korona virus, kategoričan je, ne prouzrokuje čest odlazak u toalet, čak i u najtežim slučajevima. - Medijske organizacije imaju ulogu koja se mora shvatiti ozbiljno, odnosno mora da se podijeli informacija, ali i da se objasni javnosti. Jedno je podijeliti informaciju, sasvim je drugo prevesti je u dobu kada ljudi mogu da se informišu iz različitih izvora. Ako bismo mogli navesti ljude da kritički razmišljaju i uvide šta je kredibilan izvor, da prepoznaju razliku između komentara i činjenice, vidjeli bismo mnogo racionalnije ponašanje – uvjeren je dr Kolhagen. Imali bismo u takvim uslovima, kako je dodao, bolji svijet. - To je veoma prenosiva vještina – biti skeptičan i na takav način percipirati informacije koje ti se dostavljaju – naglasio je dr Kolhagen.

NAUČNI NOMAD

Naš sagovornik, koji se više od 40 godina bavi istraživanjem, razvojem i podrškom formalnom i neformalnom obrazovanju u nauci, boravio je nedavno u Podgorici, gdje je održao dvodnevni seminar đacima i profesorima podgoričke Gimnazije „Slobodan Škerović“. U okviru „balkanske turneje“ (prethodno je bio u Hrvatskoj, a iz naše države je nastavio prema Sjevernoj Makedoniji i Srbiji) predstavio je drugačiji način predavanja predmeta iz takozvanog STEM sistema (predmeti iz oblasti nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike), a koje on preferira nazivati vještinama 21. vijeka.

Kritičko razmišljanje ključno Elaborirajući važnost naučne pismenosti i kritičkog razmišljanja kroz primjer aktuelnog korona virusa naš sagovornik ilustrovao je to stanjem u Australiji gdje su stanovnici zbog širenja virusa COVID-19 opustošili supermarkete od – toalet papira Upotreba termina „vještine 21. vijeka“ umjesto STEM, kako je objasnio, fokusira ljude na rezultat naučnog procesa, a ne na alate koji su upotrijebljeni da bi se stiglo do tog rezultata. Ključna karakteristika njegovog metoda iz projekta „Naučni nomad“, koji je pokrenuo 2017. godine, je podstaći – radoznalost i navesti đake da postavljaju pitanja. Iskustvo za p o kreta-

nje stekao je u „Questacon“-u, gdje se bavio razvojem neformalnog obrazovanja, odnosno metode „učenje prema slobodnom izboru“. - Cilj ovakvog načina učenja je pokazati učenicima da mogu uživati u nauci ako su radoznali, kao i pokazati im da mogu da se bave naučnim disciplinama, da postavljaju pitanja. Dragocjeni ishod takvog načina učenja je promjena načina razmišljanja – kazao je dr Kolhagen. Kao „naučni nomad“ naš sagovornik je obišao oko 20 zemalja svijeta, mahom u Jugoistočnoj Aziji, bio je u Indiji, na jugu Afrike, ali i na Balkanu.

Odnos nauke i društva uvijek je bio kompleksan Govoreći o aktuelnom stanju u nauci i razvoju tehnologija poput vještačke inteligencije koja je „krunisana“ robotom Sofija (koja je prva predstavnica svoje vrste koja je dobila državljanstvo), te potencijalno opasnom uticaju na čovječanstvo dr Kolhagen je kazao da su nauka i društvo uvijek imali kompleksan odnos, čiji je sastavni dio nerijetko bila i anksioznost. - Ista pitanja postavljala su se tokom industrijske revolucije – zašto nam je potrebna sva ta snaga pare i što će biti sa elektrifikacijom gradova, te da li zaista treba tako brzo da se razvijamo. Razumijem takvo stanovište i zato je neophodno razvijanje naučne pismenosti. Imamo toliki broj informacija. Njihov kvalitet i prezentacija su problematičniji nego ikada prije. Zato je ključno kritičko razmišljanje – ocijenio je naš sagovornik. Razvijanje naučne pismenosti i kritičko razmišljanje esencijalno je za ljude kako bi, kako je naveo, mogli da budu dio društvenih diskusija o uticaju razvoja tehnologija, potencijalnim investicijama u nove tehnologije, te razvijanju naučnih politika i strategija.



Kao „naučni nomad“ naš sagovornik je obišao oko 20 zemalja svijeta, mahom u Jugoistočnoj Aziji, bio je u Indiji, na jugu Afrike, ali i na Balkanu

VAŽAN RAD SA PROFESORIMA, ALI I SA UČENICIMA: Sa jedne od radionica u Podgorici



Ako bismo mogli navesti ljude da kritički razmišljaju i uvide što je kredibilan izvor, da prepoznaju razliku između komentara i činjenice, vidjeli bismo mnogo racionalnije ponašanje – uvjeren je dr Kolhagen

- Radim sa zajednicama širom svijeta, nerijetko razvijajući ih u zemljama u nastajanju ili u društvima koja žele ili treba da prođu tranziciju. Cilj je razviti vještine 21. vijeka – objasnio je dr Kolhagen. Rad su učenicima je važan, ali je, prema njegovim riječima, još važniji rad sa njihovim učiteljima i profesorima. Posebna grupa kojoj nastoji prenijeti metode neformalnog obrazovanja su studenti koji će postati nastavni kadar. - Kako bih mogao napraviti održivu promjenu u načinu predavanja naučnih disciplina važan je rad sa profesorima, jer su oni ti koji će to prenijeti generacijama učenika – kazao je dr Kolhagen.

RADOZNALOST

Postoji, kako je naveo naš sagovornik, mnogo projekata širom svijeta koji podrazumijevaju uključivanje mladih ljudi u nauku, ali oni veći akcenat stavljaju na komponentu „spektakla“, prikazujući nauku samo zabavnom. - Nauka je zabavna, bez ikakve sumnje, ali umjesto da samo dođem i predstavim nešto što je zabavno uraditi, trudim se da uključim đake u rješavanju izazova, da pridobijem njihovu pažnju na problem i pronalaženje rješenja. Sa tim pristupom mogu nastaviti obrazovanje i kada odem – dugoročan je efekat. Cilj je osvijestiti njihove umove o zanimljivim izazovima i probuditi im radoznalost – istakao je dr Kolhagen. Uvijek, kako je dodao, analizira mogućnosti profesora za usvajanje metoda, da li imaju resursa, kakvi su im programi, koliko imaju vremena i šta može da se postigne. - Koristim skromne alate na seminarima. Nema poente da se pojavim sa skupocjenom i uzbudljivom tehnologijom, pokažem im predivne stvari i onda odem dalje i oni nemaju te alatke više. To će napraviti više štete nego koristi – smatra dr Kolhagen. Sugeriše profesorima da „obrnu“ redosljed predavanja, odnosno da prvo prikažu eksperiment, pa da to potkrijepe teorijom. - Preporučujem im da đacima prvo prikažu nešto novo, što će ih intrigirati i podstaći da postavljaju pitanja. Nakon toga profesori mogu dati više informacija i podlogu koja će učenicima pomoći da razumiju ono što su vidjeli – objaJ. BEHAROVIĆ snio je dr Kolhagen.

Stav

Nedjelja, 15. mart 2020.

POD LUPOM: Zakon o radu Piše: dr Vesna SIMOVIĆZVICER

Ono što čini razliku između prava zapošljenih na odmore i prava na odsustva je činjenica da je pravo na odmore garantovano svakom zapošljenom (ustavom i zakonom), dok se pravo na odsustva ostvaruje ukoliko se dese slučajevi koji su predviđeni zakonom i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. Osnovna sličnost između prava na odmore i prava na odsustva je u tome što se oba slučaja zapošljeni ne nalazi na svom radnom mjestu, tj. ne izvršava obaveze koje su predviđene ugovorom o radu. Međutim, ni u jednom slučaju ne može zbog toga biti pozvan na odgovornost, niti mu poslodavac može zbog toga otkazati ugovor o radu.

PLAĆENO ODSUSTVO

Zakon o radu je u članu 87 pecizirao slučajeve u kojima zapošljeni ima pravo na plaćeno odsustvo iz ličnih potreba, i to: - sklapanje braka; - rođenje đeteta (nazavisno od toga da li je dijete rođeno u braku ili van braka); - teže bolesti člana uže porodice: novina je da ZOR precizira što se podrazumijeva pod težom bolešću: to je bolest za koju je zdravstvena zaštita obezbijeđena u punom iznosu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu s posebnim zakonom. Pri tome, pod članom uže porodice, u smislu ovog člana podrazumijevaju se: supružnik, đeca (bračna, vanbračna, usvojena i pastorčad), braća, sestre, roditelji i usvojioci. Ovđe je važno napomenuti da se u ovom stavu koristi temin „supružnik“, što znači da se pod ovim pojmom podrazumijeva kako bračni, tako i vanbračni supružnik, tako da će zapošljeni imati pravo na odsustvo s rada u slučaju bolesti bilo bračnog ili vanbračnog supružnika. - polaganje ispita koji je u vezi s obavljanjem poslova kod poslodavca: za razliku od ranije važećeg zakona, ZOR je precizirao da u konkretnom slučaju zapošljeni ima pravo na odsustvo samo ako polaže ispit koji je u vezi s obavljanjem poslova kod poslodavca. Tako npr. zapošljeni koji je zasnovao radni odnos sa srednjom stručnom spremom neće imati pravo na plaćeno odsustvo ukoliko polaže ispite na fakultetu, koji je u međuvremenu upisao ili čak i ako polaže stručni ispit iz oblasti u kojoj je stekao diplomu na osnovu koje je zasnovao radni odnos, ukoliko taj ispit nije u vezi s obavljenjem konkretnih poslova i zadataka kod poslodavca (npr. neće imati pravo na plaćeno odsustvo ako polaže notarski ili advokatski ispit, kao i u slučaju da polaže pravosudni ispit, ukoliko mu on nije uslov za obavljenje poslova na radnom mjestu na kojem je zasnovao radni odnos ili je raspoređen). Iako ZOR to ne precizira, podrazumijeva se da se pravo na plaćeno odsustvo može koristiti samo u vrijeme kada se neki od predviđenih slučajeva dogodio, a zapošljeni pravo na odsustvo ostvaruje podnošenjem zahtjeva poslodavcu (u pisanoj formi). Uz zahtjev je predviđena obaveza dostavljanja dokaza koji opravdavaju odsustvo – osim ako se radi o razlozima koji su opšte poznati (kao što je npr. smrt srodnika). Osim slučajeva plaćenog od-

Pravo na odsustva zapošljenih Osnovna sličnost između prava na odmore i prava na odsustva je u tome što se u oba slučaja zapošljeni ne nalazi na svom radnom mjestu, tj. ne izvršava obaveze koje su predviđene ugovorom o radu. Međutim, ni u jednom slučaju ne može zbog toga biti pozvan na odgovornost

sustva koji su nabrojani u zakonu, ostavljena je mogućnost da se kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu predvide i drugi slučajevi. ZOR ne precizira broj slobodnih dana koje za svaki od predviđenih osnova plaćenog odsustva ima zapošljeni, već to pitanje prepušta da bude uređeno kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. Izuzetek je jedino napravljen u slučaju smrti člana uže porodice, kada je predviđeno da će zapošljeni imati pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od sedam radnih dana (dakle, ne kalendarskih dana). U konkretnom slučaju misli se na radne dane zapošljenog (što znači da se ne primjenjuje analogija s utvrđivanjem broja dana godišnjeg odmora), tako da će se kao radni dan računati i subota, ukoliko odlukom o rasporedu radnog vremena predviđeno da zapošljeni koji ostavuje pravo neplaćeno odsustvo u ovom slučaju radi i subotom.

NEPLAĆENO ODSUSTVO

Zakon ne predviđa slučajeve u kojima će zapošljeni imati pravo na neplaćeno odsustvo, već to pitanje prepušta kolektivnom ugovoru i ugovoru o radu. Ovo zbog toga što se slučajevi neplaćenog odsustva odnose na situacije u kojima zapošljeni imaju potrebu da odsustvuju s rada u cilju završavanja nekih obaveza koje nijesu povezane s izvršavanjem poslova i zadataka kod poslodavca. S druge strane, obično se radi o odsustvu u situacijama koje neće remetiti proces rada kod poslodavca, tako da kroz ovo pravo dolaze do izražaja humanost i dostojanstvo, kao ciljevi radnog prava. Za vrijeme ostvarivanja prava na neplaćeno odsustvo zapošljeni ima samo pravo na zdravstveno osiguranje, dok mu ostala prava iz rada i po osnovu rada miruju. To znači da će poslodavac u slučaju mirovanja prava i obaveza biti dužan samo da uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje, ali ne i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezapošljenosti. Pri tome, osnovicu za obračunavanje i plaćanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje koji pada na teret poslodavca čini bruto zarada na koju bi zapošljeni imao pravo po osnovu rada (pri čemu osnovica ne može biti niža od najniže

mjesečne osnovice doprinosa).

ODSUSTVO U DANE PRAZNIKA

Zapošljeni ima pravo na plaćeno odsustvo za vrijeme državnih i vjerskih praznika, i u to vrijeme ostvaruje pravo na naknadu zarade kao da je na radu. U skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima („Sl. list RCG“, br. 27/2007 i „Sl. list CG“, br. 36/2013), državni praznici Crne Gore su: 21. maj – Dan nezavisnosti i 13. jul – Dan državnosti, dok su (drugi) praznici u Crnoj Gori i: 1. januar – Nova godina i 1. maj – Praznik rada. Državni i drugi praznici praznuju se dva dana i to na dan praznika i narednog dana. Praznični dani su neradni. Pri tome, ukoliko je praznični dan neđelja, neradna su dva naredna dana, a ukoliko je drugi praznični dan neđelja, neradni je prvi naredni dan. U skladu sa Zakonom o svetkovanju vjerskih praznika („Sl. list RCG“, br. 56/93 i 27/94), pravo na plaćeno odsustvo, radi svetkovanja vjerskih praznika, pripada: pravoslavnima za Badnji dan, Božić (dva dana), Veliki petak, Vaskrs (drugi dan) i krsna slava; rimokatolicima za Badnji dan, Božić (dva dana), Veliki petak, Uskrs (drugi dan) i Svi Sveti; muslimanima za Ramazanski bajram (tri dana) i Kurbanski bajram (tri dana); Jevrejima za Pashu (dva dana) i Jom Kipur (dva dana). Zakon o radu je u članu 89 precizirao razlog zbog kojeg poslodavac može organizovati rad za vrijeme praznike, a to je neophodna potreba procesa rada. Zapošljeni koji su angažovani za vrijeme praznika imaju pravo na uvećanje zarade, čiji procenat se uređuje kolektivnim ugovorom. Ukoliko poslodavac organizuje rad u dane državnih i vjerskih praznika, ZOR je dvije obaveze koje predstavljaju novinu u odnosu na ranije važeći zakon, i to: 1) da donese odluku u pisanoj formi o organizovanju rada u dane državnih i vjerskih praznika. Podrazumijeva se da ova odluka mora sadržati imena zapošljenih i vremenski period u kojem će biti angažovani. 2) da o organizovanju rada u dane državnih i vjerskih praznika obavijesti zapošljene (misli se na zapošljene koji će biti angažovani u toku praznika), sindikat (svaki sindikat koji je organizovan na nivou

poslodavca, nezavisno od toga da li je reprezentativan ili nije) i inspekciju rada. ZOR ne precizira na koji način se vrši obavještavanje u ovom slučaju, ali se podrazumijeva da se ono vrši dostavljanjem odluke kojom se organizuje rad u dane praznika. Izuzetak od obaveze obavještavanja inspekcije rada predviđen je za poslodavce koji obavljaju poslove u okviru djelatnosti od javnog interesa, koje su takstativno nabrojane, osim privatnih ustanova koje pružaju zdravstvenu i veterinarsku zaštitu na koje se odnosi obaveza obavještavanja inspekcije rada. Ukoliko se radi o zapošljenima koji su angažovani preko agencije za ustupanje zapošljenih (a oni budu angažovani u toku praznika da rade), poslodavac -korisnik će imati obavezu da obavijesti zapošljene, sindikat i inspekciju, na način i u roku kako je naprijed navedeno. Obavještavanje inspekcije rada ima poseban značaj s aspekta kasnije kontrole da li je poslodavac ispoštovao obaveze koje je imao u odnosu na uvećenje zarade zapošljenima koji su bili angažovani za vrijeme praznika. Obje obaveze poslodavac je dužan da izvrši u roku od tri dana prije početka rada, a u slučaju da to ne uradi predviđena je prekršajna odgovornost za poslodavca i odgovorno lice kod poslodavca. U vezi s organizovanjem rada u dane vjerskih praznika važno je napomenuti da u ovom slučaju zapošljeni neće imati pravo na uvećenje zarade, ukoliko nije prethodno u pisanoj formi obavijestio poslodavca da želi da slavi vjerski praznik. Ovo iz razloga što Zakon o svetkovanju vjerskih praznika u članu 2, stav 2 predviđa da zapošljeni koji žele da svetkuju vjerske praznike su dužni da o tome obavijeste odgovorno lice, odnosno preduzetnika najkasnije tri dana prije vjerskog praznika.

ODSUSTVO ZBOG BOLESTI

Odsustvo s rada iz zdravstvenih razloga ZOR dijeli na dvije grupe slučajeva: Prvu grupu čine slučajevi privremene spriječenosti za rad zbog bolesti, povrede na radu ili u drugim slučajevima u skladu s propisima o zdravstvenom osiguranju. U skladu s članom 37, stav 2 Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju, to su

sljedeći slučajevi: ako je osiguranik (osim bolesti) usljed povrede (koja se može desiti na radu ili van rada) privremeno spriječen za rad; ako je stavljeni pod zdravstveni nadzor ili se nad njim sprovodi karantin; ako je izolovan kao kliconoša ili zbog pojave zaraze u domaćinstvu; ako je određen da njeguje oboljelog člana uže porodice; ako je spriječen da radi zbog dobrovoljnog davanja krvi, organa, tkiva i ćelija; ako je određen za pratioca oboljelog lica upućenog na liječenje ili ljekarski pregled u drugo mjesto, odnosno dok traje bolničko liječenje. Drugu grupu čine slučajevi dobrovoljnog davanja krvi, tkiva i organa – u kojima zapošljeni ima pravo na naknadu zarade kao da je na radu, a vrijeme (trajanje) odsustva s rada precizira se kolektivnim ugovorom. Imajući u vidu da je prva grupa slučajeva plaćenog odsustva u praksi posebno problematična zbog brojnih zloupotreba od strane zapošljenih, ZOR je predvidio nekoliko značajnih novina, koje su sublimirane kroz dvije obaveze zapošljenog, i to: Zapošljeni je dužan da u roku od tri dana od dana nastanka privremene spriječenosti poslodavcu dostavi potvrdu ljekara, lično ili preko drugog lica (ako je zapošljeni spriječen da to uradi zbog toga što se nalazi na bolničkom liječenju, ako zbog bolesti ili povrede nije u mogućnosti da hoda i sl.). Potvrda o privremenoj spriječenosti za rad predstavlja novinu u zakonu, a predviđena je i obaveza ljekara da izda navedenu potvrdu. Predviđeno je da će način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene spriječenosti za rad propisati Ministarstvo zdravlja svojim pravilnikom. Ipak, podrazumijeva se da potvrda o privremenoj spriječenosti za rad, između ostalog, mora da sadrži razloge privremene spriječenosti za rad. To svakako ne podrazumijeva da se u potvrdi navodi dijagnoza pacijenta, s obzirom na to da ista u trenutku izdavanja potvrde ne mora da bude utvrđena. Izdavanje potvrde je značajno zbog toga što je predviđena mogućnost da poslodavac pred nadležnim organom (komisijom Ministarstva zdravlja) pokrene postupak za preispitiva-

nje privremene spriječenosti za rad, ukoliko posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje s rada koji su navedeni u potvrdi. U slučaju da navedena Komisija utvrdi da razlozi koji su navedeni u potvrdi o privremenoj spriječenosti za rad ne odgovaraju stvarnom zdravstvenom stanju zapošljenog, odnosno da su netačni, posljedice po radnopravni status će imati kako ljekar koji je izdao potvrdu (zbog zloupotrebe službenog položaja), tako i sam zapošljeni (zbog zloupotrebe bolovanja). Naime, Zakon o obavezno zdravstvenom osiguranju u članu 37, stav 7 predviđa da izabrani tim ili izabrani doktor koji utvrdi privremenu spriječenost za rad suprotno ovom zakonu čini težu povredu radne obaveze (za koju mu se može izreći mjera prestanka radnog odnosa), dok poslodavac zapošljenom koji je zloupotrijebio bolovanje može dati otkaz, u skladu s članom 172, stav 1, tačka 6 ZOR-a. 2. Zapošljeni je dužan da izvještaj o privremenoj spriječenosti za rad dostavi u roku od tri dana od dana izdavanja izvještaja. Izvještaj o privremenoj spriječenosti za rad izdaje se nakon okončanog postupka liječenja (taj rok može biti i do 30 dana po okončanju liječanja), za razliku od potvrde o privremenoj spriječenosti za rad, koja treba da buda izdata prvog dana kada je ljekar konstatovao privremenu spriječenost za rad. Nepoštovanje navedenih obaveza od strane zapošljenog, odnosno u slučaju nedostavljanja navedene potvrde i izvještaja o privremenoj spriječenosti za rad, za posljedicu može imati otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, u skladu s članom 172, stav 1, tačka 6 ZOR-a. U vezi s pravom na odustvo s rada iz zdravstvenih razloga, treba napomenuti da Zakon o obaveznom zdravstvenom osiguranju u članu 44 predviđa obavezu Fonda za zdravstveno osiguranje da u slučaju dužeg trajanja privremene spriječenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, zapošljenog s potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji je prvostepeni organ za ocjenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti. Pri tome, pod dužom spriječenošću za rad podrazumijeva se situacija kada je zapošljeni po ovom osnovu odsustan s rada u kontinuitetu 10 mjeseci, odnosno 12 mjeseci u toku kojih je bilo ukupno 10 mjeseci spriječenosti za rad s prekidima.

Svijet

Nedjelja, 15. mart 2020.

Korona virus odnio više od 5.500 života, Evropa sada epicentar, Španija bilježi nagli rast oboljelih

Za jedan dan zabilježeno više od 1.000 zaraženih u Madridu MADRID / RIM / VAŠINGTON - Najmanje 150.000 ljudi u svijetu zaraženo je korona virusom, a više od pet i po hiljada osoba je izgubilo bitku sa kovidom-19. Sjedinjene Države su sinoć proglasile vanredno stanje, a takvu odluku je zatim donijela i Španija gdje je od petka u 18 časova do subote u podne registrovano 1.500 novih slučajeva zaraženih korona virusom. Više od hiljadu je u Madridu.

Evropa, to je već jasno, nakon Kine postaje središte epidemije. Najkritičnije je i dalje u Italiji, gde je preminula 1.441 osoba. Drastičan rast zaraženih zabilježen je u Austriji

Evropa, to je već jasno, nakon Kine postaje centar epidemije. Najkritičnije je i dalje u Italiji, gde je preminula 1.441 osoba. Drastičan rast zaraženih zabilježen je u Austriji.

PODACI SZO

KRITIČNO

Kako je prenio RTS, francuske vlasti objavile su novih 12 smrtnih slučajeva od kovida-19, čime se broj preminulih u toj zemlji povećao na 91.

više nego prethodnog dana. Broj potvrđenih slučajeva korona virusa u Holandiji porastao je u protekla 24 sata sa 155 na 959, saopštile su vlasti, dok je broj smrtnih slučajeva sa dva porastao na 12. U Grčkoj su juče preminula dva oboljela muškarca, čime se broj žrtava od korona virusa u toj zemlji povećao na tri. Kako je najavljeno, Saudijska Arabija će od danas suspendovati međunarodni avionski saobraćaj na dvije nedelje, kako bi spriječila širenje korona virusa, saopšteno je iz ministarstva unutrašnjih poslova saudijske kraljevine.

U Italiji je manje preminulih među oboljelim od virusa nego minulih dana, ali je ta

cifra i dalje previsoka, čak 175 ljudi izgubilo je bitku sa bolešću pa je ukupan skor od

početka epidemije 1.441. U Sloveniji je korona virusom zaražena 181 osoba, što je 30

Predsjednik Svjetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebreisus rekao je da je Evropa sada epicentar pandemije kovida-19, sa više prijavljenih slučajeva zaraženih i preminulih od cijelog ostatka svijeta, ako se

U Sloveniji je korona virusom zaražena 181 osoba, što je 30 više nego prethodnog dana izuzme Kina. Broj zaraženih dnevno prevazilazi brojeve koje je Kina prijavljivala na vrhuncu epidemije u toj zemlji. U Sjedinjenim Državama više od 2.000 osoba je oboljelo od kovida-19, a preminula 51. U Kini, u kojoj su zabilježeni prvi slučajevi korona virusa, dosad je zaraženo više od 80.800 ljudi, a preminulo je više od 3.000 pacijenata. Kada je riječ o ostalim žarištima, u Južnoj Koreji broj inficiranih je premašio 8.080, a preminula su 72. U Iranu je više od 12.700 zaraženih, a život je izgubilo više od 600 ljudi.

Poruka japanskog premijera Ruski predsjednik potpisao zakon o ustavnim izmjenama

Putin otvara prostor za još dva mandata

TOKIO - Japan se i dalje priprema da na ljeto ugosti učesnike Ljetnjih olimpijskih igara, izjavio je japanski premijer Šinzo Abe, uprkos porastu zabrinutosti u svijetu da li treba održati Igre s obrzirom na izbijanje epidemije korona virusa, javlja Rojters. Abe i njegova vlada smatraju da Olimpijske igre treba da budu održane, iako su drugi svjetski sportski događaji otkazani ili odloženi. - Savladaćemo širenje infekcije i, kako je planirano, ugostićemo bez problema Olimpijske igre - rekao je Abe na konferenciji za medije u Tokiju.

Abe: Odlučni da ugostimo Olimpijske igre bez problema On je dodao da odlaganje ili otkazivanje Igara nije uopšte bilo tema njegovog telefonskog razgovora sa američkim predsjednikom Donaldom Trampom, koji je ranije izjavio da bi takmičenje trebalo odložiti za godinu dana. Abe je rekao da Japan blisko sarađuje s Međunarodnim olimpijskim komitetom (MOK), koji će donijeti konačnu odluku da li će Igre

bti održane, kao i sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom. On je ukazao da je relativno mali broj oboljelih od korana virusa u Japanu i da nije potrebno proglasiti vanredno stranje, iako mu je parlament dao ovlašćenja da preduzme hitne mjere,

kao što su zatvaranje škola, zabrana masovnih okupljanja i obezbjeđivanje medicinskih sredstava. U Japanu je do subote uveče registrovan 21 oboleli od korona virusa, odnosno ukupno 1.443, od kojih je 28 umrlo. Međutim, kako navodi TV HNK, od zaraženih je 697 sa kruzera ,,Dajmond prinses“.

Po 125 godina zatvora Raketni napad na vojnu optuženima za pogibiju bazu blizu Bagdada dječaka Ajlana Kurdija

Ponovo vanredno u Iraku

MOSKVA - Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je zakon o izmjenama Ustava kojim će mu biti omogućeno da se kandiduje za nova dva mandata na isteku aktuelnog, 2024. godine. Dokument je proslijeđen Ustavnom sudu na razmatranje, prenosi Tas. - Ustavni sud Ruske Federacije primio je 14. marta zahtjev predsjednika u vezi sa izmjenama Ustava o kojima će se građani izjasniti na referendumu - stoji u saopštenju suda. Putin je, prenosi RTS, dokument potpisao tri dana pošto je usvojen u ruskom parlamentu. Zakon još treba da odobri Ustavni sud, a Rusi će se o njemu izjasniti na referendumu 22. aprila. Prema sadašnjem zakonu, Putin ne bi mogao da

Predviđenim izmjenama Ustava omogućava da se kandiduje za još dva šestogodišnja mandata se kandiduje za predsjednika 2024. godine zbog ograničenja broja uzastopnih mandata na dva, ali mu se predviđenim izmjenama Ustava omogućava da se kandiduje za još dva šestogodišnja mandata. Ostale izmjene najvišeg pravnog akta pored ostalog ističu prioritet ruskog zakonodavstva nad inostranim, zabranjuju istopolne brakove i uvode ,,vjeru u Boga“ kao jednu od tradicionalnih ruskih vrijednosti.

BAGDAD - Nekoliko iračkih vojnika ranjeno je u višestrukom raketnom napadu na vojnu bazu Tadži, sjeverno od Bagdada, u kojoj su stacionirani vojnici SAD i njihovih saveznika, saopštila je iračka vojska. U saopštenju se navodi da su u drugom napadu na tu bazu ove nedjelje ispaljene 33 rakete ,,kaćuša“ i dodaje da je vojska pronašla sedam raketnih bacača i 24 neiskorišćena projektila u obližnjoj oblasti Abu Izam. Ističe se da će odgovorni za napad biti uhapšeni, prenosi Rojters. Ni jedna grupa nije preuzela odgovornost za napad, koji se

za razliku od sličnih nedavnih napada, dogodio po danu. Vojna baza Tadži je drugi put napadnuta ove nedjelje, prenosi Rojters. Irački pukovnik koji se nalazi u bazi je Rojtersu rekao da je čuo najmanje deset raketa koje su pogodile bazu i naveo da se čuju sirene. Američki avioni su u petak bombardovali niz ciljeva na jugu Iraka, za koje zvaničnici Pentagona tvrde da su skladišta oružja proiranskih milicija. Ministarstvo spoljnih poslova Irana ranije je saopštilo da je predsjednik SAD Donald Tramp odgovoran za napade na američke snage u Iraku zbog njihove ,,prisutnosti i ponašanja“ u toj zemlji.

BODRUM - Krivični sud u Bodrumu osudio je trojicu optuženih za brodolom u kojem se utopio i sirijski mališan Ajlan Kurdi na zatvorske kazne u trajanju od po 125 godina. Osuđeni su za petostruko ubistvo i organizovanje krijumčarenja migranata. Turska policija u Adani uhvatila je tri osobe osumnjičene za brodolom gumenog čamca u kojem su 2. septembra 2015.

godine život izgubile četiri osobe, uključujući i trogodišnjeg sirijskog dječaka Ajlana Kurdija čije tijelo je pronađeno na plaži, a ti prizori potresli su cijelu svjetsku javnost, prenosi agencija Anadolija. Fotografija tijela mališana Ajlana Kurdija, na plaži u Bodrumu, uzdrmala je Evropu, u kojoj raste napetost pred naletom desetina hiljada izbjeglica i migranata.

Slika dječaka koji je postao simbol izbjegličke tragedije

Tema

Nedjelja, 15. mart 2020.

Učenici Srednje stručne škole ,,Ivan Uskoković“ u najsavremenijim radionicama peku auto-mehaničarski zanat

PRAKSA

Direktor Srednje stručne škole ,,Ivan Uskoković“ Žarko Borovinić kazao je da škola ima najsavremeniju radionicu koja posjeduje univerzalni uređaj za dijagnostiku FSA 740, marke ,,Boš“ na kom vježbaju učenici. Pored toga, ističe Borovinić, radionica je kompletno opremljena sa svom potrebnom tehnikom. Kako bi praksa bila što bolja, nastavnici dovoze svoje automobile, pa đaci imaju priliku da uče na savremenim automobilima poput škode fabije i dačije. Pored formalnog obrazovanja i prakse u školskoj radionici, škola je uključena i u dualno obrazovanje, što podrazumjeva izvođenje praktične nastave kod poslodavca. - Uključeno je oko 30 poslodavaca – ovlašćeni auto-servisi poput Mazde, BMW-a, Škode, Šahovića, Radulovića... – kazao je Borovnić. Nastavnik praktične nastave u Srednjoj stručnoj školi Željko Raičević kazao je da je razvoj automobilske industrije uticao da proces dijagnostike sa komunikacije korisnih vozila – serviser pređe na viši nivo, jer vozila postaju sve savremenija, te se u njih ugrađuju brojni mehatronički sistemi koji preuzimaju dio funkcija vozača. - Ono što je interesatno je to što sada kompjuter vozila komunicira sa savremenom, dijagnostičkom opremom koju posjeduje naša škola. Ona nam omogućava da utvrdimo kvarove ili stanje sistema na vozilu, a nakon toga da pristupimo njegovom održavanju i otklanjanju kvarova. Sistem za dijagnostiku, marke ,,Boš“, prilagođen je za putnička vozila, teretna vozila, a imamo i opcije za električna vozila – kazao je Raičević.

DIJAGNOSTIKA

Nakon četvorogodišnjeg školovanja, mehatroničari i mehaničari rade na rukovodećim mjestima u ovlašćenim auto-servisima Citroena, Folsfagena, Pežoa, Forda, Mazde. Ne možete ući u servise na prostoru Podgorice, a da tamo nije menadžer neki od naših boljih đaka. Sada oni organizuju obuku naših učenika. Ne bi me začudilo da je neki od naših đaka vlasnik auto-servisa – kazao je za Pobjedu nastavnik praktične nastave Željko Raičević

upoznaju, a kasnije i ovladaju procesom tehničke dijagnostike. - Nakon toga, naš drugi posao je kako da otklonimo ono što smo utvrdili dijagnostikom. Tu sada nastupaju auto-mehaničari zajedno sa auto-mehatroničarima. U drugoj susjednoj radionici, auto-mehaničari rade na klasičnim vozilima i upoznaju se sa otklanjanjem kvarova na putničkim vozilima. Ono što razvijamo u saradnji sa poslodavcima je teretni program. Njega nemamo u radionicama, pa se đaci obučavaju kod poslodavaca – kazao je Raičević. Oprema, poručuje Raičević, kvalitetna je, ali ono što im treba su dobri učenici. Među njima, dodaje, ima marljivih, i to su pretežno oni koji vole taj posao. - Za ova zanimanja se obično opredjeljuju oni koji ovaj posao vole. Takvi đaci su još od djetinjstva kroz proces profesionalne orijentacije negdje opredjeljeni za vozila, pa nam je lakše raditi sa njima, jer već znaju osnovne karakteristike. U mojoj praksi susretao sam se sa učenicima koji vole mototehniku, odnosno motore, a to je relativno malo zastupljeno u programima. Imamo dosta učenika koji su se isključivo specijalizovali za teretni program, odnosno za kamione, kao i onih koji su dobri u informatici i oni su perfektni u dijagnostici – ističe Raičević. Svi rukovodioci podgoričkih

Đaci, budući auto-mehatroničari Marko Mugoša i Miljan Delić u školskoj radionici

auto-servisa, poručuje Raičević, su đaci Srednje stručne škole ,,Ivan Uskoković“. - Ne možete ući u servise na prostoru Podgorice, a da tamo nije menadžer neki od naših boljih đaka. Oni su nama u stvari ti ključni kontakt ljudi koji su nam otvorili mjesta za učenike u dualnom sistemu, kao i za obuku naših učenika, jer oni su i sami prošli to. Ne bi me začudilo da je neki od naših đaka vlasnik auto-servisa – kazao je Raičević. Nakon završetka škole, bivši đaci, dodaje Raičević, mogu se sresti i u renta-kar službama,

osiguravajućim društvima, a posebno na tehničkim pregledima.

ZNANJE

Radionica, ističe nastavnik, uvijek je otvorena. - Radionica radi od sedam do 12:45, a onda od 13 do 18:45 sati, gdje se obučavaju i prva i druga smjena auto-mehaničara i auto-mehatroničara. Takođe, u radionici veliki broj časova imaju i tehničari drumskog saobraćaja, koji su nakon završetka škole šefovi mehaničarima i mehatroničarima – kazao je Raičević.

,,Jugo“ izložen kao eksponat Automobil marke ,,Jugo“, koji je poslužio za obuku i polaganje vozačkog ispita više od deset godina, sada je smješten u dvorištu škole ,,Ivan Uskoković“ kao eksponat i znak prepoznavanja mašinske škole. - ,,Jugo“ je nekada služio za obuku i polaganje vozačkog ispita đaka sa saobraćajnog smjera, u okviru predmeta Praktična nastava. Đaci su sa profesorima napravili postolje na koje je postavljen ,,Jugo“ u dvorištu škole kao eksponat. Ideja je bila da se putniku namjerniku

pokaže šta se uči u ovoj školi. U dvorištu smo stavili i mašinu za oštrenje alata. Učestvovali smo na konkursu koji je organizovao Direktorat za mlade u okviru Ministarstva sporta i u saradnji sa NVO Centar za mlade -Proaktiv sa projektom ,,Uređenje dvorišta“, na kojem smo dobili određenu svotu novca, koju smo uložili u uređenje dvorišta. Ofarbali smo postolje za ,,Juga“ i mašinu za oštrenje alata, a dio oko spomenika Ivana Uskokovića oplemenili cvijećem – kazao je Borovinić.

Osim što se upoznaju sa vozilom u cijelini, auto-mehaničari tokom školovanja uče se da dijagnostifikuju i otklanjaju kvarove na motoru, sistemima za upravljanje i kočenje, kao i na sistemima za prenos snage, za oslanjanje, kao i održavanje karoserije. To su, ističe Raičević, ključni poslovi kojima se oni bave. Zanimanje auto-mehatroničara je kompleksnije. - Oni prate motorno vozilo, moraju imati značajnu teorijsku osnovu poznavanja mehatroničkih sistema, odnosno dijelova vozila koji sami preuzimaju ulogu vozača. Svako novo vozilo ima sve više takvih sistema, a to su ,,abs“ sistem za kočenja, automatsko parkiranje, adaptivni tempomat koji reguliše rastojanja vozila i mnogi drugi, koje automehatroničari moraju poznavati. Preko ,,Bošovog“ aparata đaci dobiju izvještaj o kvaru i preporuke koje mjere da preuzme kako bi otklonili kvar. Nakon toga, otklanjaju kvar, ponovo stavljaju automobil na dijagnostiku, utvrđuju da je problem riješen, brišu kva-

M. BABOVIĆ

Tokom programa obuke, učenici sa smjera mehatronike od prvog razreda počinju da se

Naći će rješenje za svaki kvar M. BABOVIĆ

podgorica - Srednja stručna škola ,,Ivan Uskoković“ ide u korak sa vremenom. Prateći razvoj automobilske industrije, unaprijedili su praktični dio nastave najsavremenijom opremom, od koje posebno izdvajaju aparat za dijagnostiku marke ,,Boš“, uz pomoć kojeg utvrđuju kvarove i stanje sistema na putničkim, teretnim i električnim vozilima. Uz modernu opremu smještenu u radionicima škole obučavaju se đaci, budući mehatroničari i mehaničari. U radionicima, otvorenim 12 sati, đaci peku zanat koji im donosi dobro zaposlenje – svi rukovodioci ovlašćenih autoservisa u Podgorici, poput Citroena, Folsfagena, Pežoa, Forda, Mazde bivši su đaci Mašinske škole.

Nakon desetogodišnje obuke, ,,Jugo“ izložen kao eksponat u dvorištu škole ,,Ivan Uskoković“

Profesor Ivan Jevrić pored ,,Bošovog“ aparata za dijagnostiku

Uokvirene kopije rukopisa Vita Nikolića krase školski hol Školski hol krasi postavka Vita Nikolića i njegove fotografije. Na zidu je i postavka ,,Stare Podgorice“ i suživot u njoj. Bivši učenik Srednje škole ,,Ivan Uskoković“ ratko Mugoša, ističe Borovinić, donirao je školi 60 knjiga i uokvirene kopije rukopisa Vita Nikolića, kao i Omaž Vitu Nikoliću. - Legat Ratko Mugoša, autor je dizajna i ilustracija pomenutih knjiga – kazao je Borovinić.

rove i puštaju vozilo da ide. Profesori dovezu svoja auta, pa đaci imaju priliku da uče na različitim modelima - ističe Raičević. Profesor praktične nastave Ivan Jevrić ispratio je 10 generacija auto-mehatroničara. - Svi su obučeni da rade na aparatu za dijagnostiku, otklanjaju kvarove. Od prošle generacije, njih 15 se zaposlilo u ovlašćenom servisu Pežoa, Citroena, Folsvagena, a od ove generacije od juna će dobiti stalno zaposlenje. Jedan naš učenik postao je glavni majstor u Fordu i ima platu dva puta veću nego mi nastavnici – kaže Jevrić, uz osmjeh.

RIJEČ ĐAKA

Učenik četvrtog razreda sa smjera auto-mehatroničar Marko Mugoša kazao je da je do sada stekao bogato znanje. - Naučio sam dosta toga. Izdvojio bih mjerenje antifriza na vozilu, balansiranje guma, provjera auta na dijagnostičkom aparatu, zatim zamjena ulja, rastavljanje motora, kao i mnoge stavke o novijim vozilima. Kad završim školu, nadam se zaposlenju u nekom od ovlašćenih auto-servisa, ne planiram da upišem fakultet – kazao je Mugoša. Njegov drug Miljan Delić naučio je sve o dijelovima motora, auta i sistemima, o kojima nijesmo znali ništa dok nijesmo došli u školu. - Moj plan poslije završetka četvrtog razreda je upis na Mašinski fakultet. Do sada sam stekao veliko znanje, ali bih da učim još o tome na fakultetu – kazao je Delić. Kao potvrda bogatom znanju koje stiču svjedoče brojna takmičenja, na kojima učenici Mašinske škole ostvaruju zavidne rezultate. Njegosava BOŠKOVIĆ

Kultura

Nedjelja, 15. mart 2020.

Direktor Made in New York Jazz Montenegra Vladimir Maraš o ovogodišnjem izdanju manifestacije PODGORICA - Najbolja definicija džeza je zapravo odsustvo definicije, ako je vjerovati jednom od najizrazitijih njegovih predstavnika, Nilu Armstrongu koji je rekao: „Ako morate da pitate, odgovor nećete razumjeti“. A Made in New York Jazz Festival Montenegro je događaj kome se raduju oni koji ne pitaju, već znaju da se džez rađa iz izuzetnosti, vanserijskog talenta, i neopterećene ljubavi, i počiva na bazičnom osjećaju za najbolje od muzike. Peto izdanje festivala je već poznata i zrela priča koju je napustila sumnja, koja je odbolovala početničke prepreke, koja više nije izazov, već konstanta u crnogorskoj muzičkoj ponudi. Samim tim je i vijest da će od 12. do 14. juna u Crnoj Gori, u Tivtu i Podgorici, svirati Džon Patitući, čuveni američki džez kompozitor i neprevaziđeni gospodar basova. U okviru festivala ćemo imati priliku da uživamo u nademotivnim klavirskim prelivanjima jednog od najznačajnijih hrvatskih džez pijanista današnjice, Matije Dedića, te melanholičnoj nonšalantnosti mladog srpskog saksofoniste Rastka Obradovića. Organizacioni tim na čijem je čelu jedan od pionira crnogorskog džeza, Vladimir Maraš, kaže da će u narednim danima najaviti i ostala imena. Maraš je za Pobjedu govorio o organizacionim procesima, selekciji, koncertnim lokacijama, učesnicima festivala, ali i o odjeku koji je Crna Gora ovim festivalom dobila u evropskim džez krugovima. POBJEDA: U susret petom izdanju manifestacije nameće se pitanje da li Crna Gora već postoji na mapi atraktivnih evropskih džez destinacija i koliko zadovoljstva to donosi timu koji organizuje ovaj festival? MARAŠ: Činjenica je da smo ve ć n a ko n p r v e g o d i n e festivala, kada su nam u gostima bili legendarni Rendi Breker, Bobi Sanabria i drugi, skrenuli pažnju evropske džez javnosti, jer velika imena džez scene najčešće se ne vode novcem pri odabiru lokacija za nastupe, već isključivo reputacijom i ekskluzivnošću. Činjenica je i da ću kao kompozitor i direktor Made in New York Jazz Festivala u Crnoj Gori u aprilu mjesecu prisustvovati susretima sa kolegama u Njemačkoj, u Berlinu, Hamburgu i Bremenu, gdje ćemo razgovarati i razmjenjivati mišljenja o poziciji džez muzike i džez umjetnika danas – kako u Evropi, regionu Balkana, ali i cijelog svijeta. Dakle, to je siguran dokaz da je za kratko vrijeme, tačno za pet godina, Crna Gora već zauzela mjesto koje je prepoznatljivo, ali i prepoznato kao nova mediteranska „jazz friendly“ lokacija, sa svim svojim komparativnim prednostima – od uslova za izvođenje, preko sistemskog prepoznavanja džez žanra kao poželjnog, pa sve do kulturnih i turističkih potencijala koje tek treba pametno da valorizujemo. POBJEDA: Kako je tekla selekcija? Jeste li stigli do tačke da se muzičari sami javljaju sa željom da sviraju na festivalu? MARAŠ: Srećom po crnogorski džez festival, selekcija uvi-

Patitući prvo ime festivala Crna Gora već zauzela mjesto koje je prepoznatljivo, ali i prepoznato kao nova mediteranska „jazz friendly“ lokacija, sa svim svojim komparativnim prednostima – od uslova za izvođenje, preko sistemskog prepoznavanja džez žanra kao poželjnog, pa sve do kulturnih i turističkih potencijala koje tek treba pametno da valorizujemo – kazao je Maraš jek kreće od naših američkih partnera – ipak, oni su uvijek na izvoru informacija, ali i sa jasnom i prepoznatljivom reputacijom, tražeći i nalazeći za nas iz godine u godinu najekskluzivnije moguće opcije. Nije Made in New York Jazz Festival u Crnoj Gori jedini na svijetu, pa da najveća imena čekaju samo naš poziv, ali jeste postao jedan od onih koji su u vrhu prioriteta za sve njih… zahvaljujući prethodno stečenom četvorogodišnjem iskustvu, ali i zahvaljujući svim umjetnicima koji su puni hvale za nas, kako organizaciono, tako i produkcijski. I kako vrijeme prolazi, postajemo prioritet, pa onda dobijemo i neke ponude čak po godinu unaprijed. To imponuje, ali i obavezuje. Pomenuli ste i interesovanja džez umjetnika, i da li oni nude svoje projekte festivalu… Da, svake godine dobijemo desetak inputa, od Kanade i Brazila, pa preko Evrope i Azije, sve do Australije i Japana. Ali istovremeno, što je dobro za nas, sve te inicijative moraju proći rigorozan standard našeg partnera iz Njujorka, pa tek nakon tog procesa, eventualno mogu doći u razmatranje. POBJEDA: Da li ste prije pet godina vjerovali da će ovaj festival imati priliku da ugosti jednog Billa Evansa, Dejva Vekla, Lenija Vajta, Rendi Brekera, Džeroma Dženingsa, Aleksa Blejka, Jakova Mejmana? MARAŠ: Imao sam iskrenu i tihu želju da što prije dođemo do tih imena, legendi džez muzike. Iskreno, nisam vjerovao da ćemo uspjeti u namjeri da svake godine ugostimo makar po jednog velikana, uz dužno poštovanje svih drugih učesnika. Značajan iskorak dogodio se 2019. godine, kada smo uspjeli da ugostimo Lenija Vajta i Bila Evansa na istom izdanju festivala. Dakle, kratak odgovor na pitanje bi glasio – vjerovao jesam, ali nisam očekivao tako brz rast festivala, što nas svakako dodatno obavezuje u godinama pred nama. POBJEDA: Već ste i ranijih godina govorili o tome da se uglavnom prvi put sastav-

NISAM OČEKIVAO TAKO BRZ RAST FESTIVALA: Vladimir Maraš i Džon Patitući u Njujorku, 2018. godine

Katedra za džez nije nedostižna POBJEDA: Da li je konačno došlo vrijeme da se otvori katedra za džez muziku u Crnoj Gori? MARAŠ: Apsolutno. Nije to ni tako nedostižno, na kraju krajeva, u početku možemo lako doći do neophodne pomoći i iskustva koje nam mogu pružiti razvijeniji džez centri poput Beograda ili Zagreba, a paralelno sa tim stvarati svoju bazu profesora, dirigenata, izvođača. Stvari će se pokrenuti kada neko donese odluku da se za početak, osnuje mali Big bend od petnaestak članova koji će jednom mjesečno koncertirati prvo po crnogorskim gradovima,

ljate s muzičarima na sceni neposredno pred nastupe. Dešava li se nekad da jedni drugima ne uspijete da odgovorite na „elektricitet“? MARAŠ: Ako sam nešto naučio u životu, a tiče se produkcije velikih i zahtjevnih programa, to je da postoji jedna zakonomjernost – što veća zvijezda, to je lakše sve staviti u željeni kontekst. Ili u prevodu, nije se dogodilo da n e d o st a j e h e m i j a m e đ u umjetnicima, jer su svi pažljivo selektovani – od iskustva, reputacije, sopstvenog autorskog rada, pa sve do zajedničkog repertoara koji se priprema i usaglašava mjesecima pred festival. Da ponovim, što veće „ime“, to je sar a d n j a j e d n o s t av n i j a i plodonosnija.

a onda se predstavljati i van naših granica. Škole i obrazovne institucije moraju postati regrutni centri za buduće članove tog Big benda, istovremeno i baza iz koje će mladi i talentovani ljudi ići dalje u Grac ili Boston, ali se i vraćati sa stečenim znanjima. Dakle, da, došlo je vrijeme za mnoge stvari u Crnoj Gori. Partnerstvom koje imamo sa američkom kompanijom ali i njihovom dobrom voljom, kao i u slučaju festivala u Crnoj Gori, možemo ubrzano da dostignemo neslućene visine i na polju edukacije.

POBJEDA: Čini li se Vama da region bolje tretira svoje džezere, da im daje više javnog prostora? Recimo, nakon albuma „Northern Experience“ mladi saksofonista Rastko Obradović je u više navrata bio u fokusu u Srbiji, Matija Dedić je i plodan autor i dosta zastupljen u hrvatskim medijima, dok kod nas džez samo u iznimnim slučajevima dobija više prostora, kad je neko malo važnije gostovanje u pitanju i festival? MARAŠ: Da se ne samozavaramo - iako izgleda da je u regionu džez muzika na nikad vidljivijoj poziciji, situacija nije tako sjajna, ali svakako, i Made in New York Jazz Festival u Crnoj Gori radi sve što može

da svi ti autori budu mnogo vidljiviji širem auditorijumu. Rastko je vanserijski saksofonista, o Matiji Dediću ne treba trošiti mnogo riječi, ali zadovoljstvo mi je da kažem da će obojica biti dio tima koji će sa dva vanserijska koncerta u okviru festivala, biti dio našeg tima na proslavi petog rođendana. Osim koncerata, potrebno je raditi na motivaciji privrednih subjekata koji imaju potrebu da osnažuju džez scenu kroz rad džez klubova, džez radionica, ali ne treba da zanemarimo ni obavezu svih medija, pogotovo medija javnoservisnog karaktera da potpomognu tu misiju – evo na primjer, Made in New York Jazz Festival u Crnoj Gori za prethodne četiri godine snimio je i zabilježio više od 20 sati ekskluzivnog materijala u HD rezoluciji, koji je dostupan svim medijima. Dakle, televizija i radio, ali i nove platforme poput web portala, imaju na neki način obavezu da ovom žanru daju neophodan prostor da bi što više ljudi, posebno mladih, imalo priliku da i taj žanr doživi i zašto da ne, možda ga odabere kao svoj.

POBJEDA: Crna Gora zauvijek ima Šula Jovovića kao nosioca džez scene, uz Vas, naravno. Posljednjih godina nešto češće nastupa Sara Jovović, MP Trio vaskrsava po potrebi, sopstvenoj, manje po potrebi publike. Šta je s novim imenima, da li postoje novi/mladi ljudi u džez muzici, jer Vas dvojica ste, očigledno, i pioniri i veterani ovog žanra na našim prostorima? MARAŠ: Paradoks je da smo i Šule i ja istovremeno i pioniri, ali polako postajemo i penzioneri tog žanra u Crnoj Gori. Naravno da novih mladih snaga ima, evo da pomenemo samo Saru Jovović koja veoma uspješno privodi kraju studije džez muzike na Berklee College of Music u Bostonu. Pitanje je šta će biti njeni izbori kada školovanje privede kraju, jer će Amerika sigurno biti konkurentnija kada dođe vrijeme da razmišlja o sebi, svom životu ili poslu. Moramo uraditi nešto da džez muziku institucionalizujemo, napravimo je vidljivom i poželjnom u sopstvenom sistemu. Jedino tako ćemo biti u prilici da neku novu Saru pošaljemo u Boston na školovanje, i objeručke je prihvatimo nakon toga. Do tada, plašim se da će nam talentovana i obrazovana djeca napuštati zemlju u potrazi ne samo za boljim uslovima, već i za sigurnošću i prosperitetom. Nažalost, u Crnoj Gori od džez muzike možete da živite jedino ako ste spremni na krvav i neprestan noćni rad po klubovima, bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja, i to samo u nekoliko objekata koji povremeno ili stalno njeguju taj žanr. Daleko je to od dovoljnog… POBJEDA: Dugotrajnost procesa implementiranja džeza u nenavikle uši naroda s ove tačke gledišta zvuči kao misija, više nego projekat. Kako Vama danas sve to izgleda s izvođačke tačke, da li prepoznajete istinsko interesovanje u publici? MARAŠ: S ponosom mogu da kažem da je objektivno interesovanje publike naša realnost, kao i da se iz godine u godinu to interesovanje rapidno uvećava. U pravu ste, riječ „projekat“ ne odražava u potpunosti obim posla koji radimo. Festival se organizuje skoro pa cijelih 12 mjeseci i na tom putu imamo mnogo izazova. Srećom, svi izazovi se lakše riješe u našu korist kada imamo stabilnu listu respektabilnih partnera, a većina je sa nama od prvog festivala, pa i ovu priliku koristim da se svima od srca zahvalim. Publika je naš krajnji cilj, poenta misije. Svake godine sam sve više uvjeren da ova misija ima smisla, da daje rezultate, da publika sve bolje reaguje, da nagrađuje svaki solo, da pravi tišinu kada to zahtijeva neka instrumentalna bravura, da uzdahne u pravom trenutku, ali i da na kraju svakog koncerta ustane i ovacijama isprati svakog izvođača ponaosob. To i jeste poenta, da osim koncerata i dobre svirke, zatvorimo krug razmjene emocija i energije s ljudima u publici, koji se dešava samo tada i nikada više. Uhvatiti taj trenutak, poenta je života. A mi u Crnoj Gori imamo sreću da poput nekih velikih džez centara u Evropi ili Americi, svjedočimo takvim jedinstvenim prilikama. Dragana ERJAVŠEK

Primjeri

Nedjelja, 15. mart 2020.

Samostalno kretanje je preduslov kvalitetnijeg života osoba oštećenog vida

Pobjeđuju predrasude, nadaju se boljim uslovima

U okviru projekta održano je osam predavanja u Podgorici, Nikšiću, Kotoru, Baru, Pljevljima, Beranama, Bijelom Polju i na Cetinju, a teme su bile kretanje pomoću bijelog štapa, psa vodiča, psihološke prepreke sa kojima se suočavaju, te uticaj porodice i okoline na odluku o samostalnom kretanju. - Nedovoljno koristimo bijeli štap iz različitih razloga – zbog manjka sigurnosti i samopouzdanja, ali i zbog strahova porodice da nam se nešto loše ne desi. Na našoj konferenciji

Iskustva iz Hrvatske Izvršna direktorica Hrvatskog saveza slijepih, Andreja Veljača, kazala je da ograničenja ne proizilaze iz samog invaliditeta, već iz prepreka, predrasuda i svega „što donosi okruženje u kojem živimo, a prvi korak na putu samostalnog življenja kod osoba sa oštećenjem vida je samostalno kretanje. Edukatorka u Hrvatskom savezu slijepih Mladena Funtek ocijenila je veoma bitnom prilagođenost okoline, a veliki uticaj imaju stavovi porodice, kolega, prijatelja, slučajnih prolaznika. - Kod porodice se mogu javljati negativne reakcije, stigmatizacije, predrasude. Ili su prisutni jaka znatiželja, čuđenje, divljenje i sažaljenje ili nerealno visoka očekivanja. Samostalno kretanje je važno jer osoba sa oštećenjem vida prestaje biti zavisna od osobe koja vidi, postaje realna u procjenama situacije u kojoj se nalazi i primjenom naučenih tehnika osigurava svoju sigurnost i ne ugrožava ni sebe ni druge u prostoru. Kada se samostalno kreće, kod osobe se povećava samopouzdanje, samopoštovanje i razvija se pozitivna slika o sebi. Poboljšavaju se tjelesne sposobnosti, jer se osoba kreće, unapređuju se socijalni kontakti - poručila je Funtek.

Podsjećajući da su osobe oštećenog vida u saobraćaju najčešće u svojstvu pješaka, koordinatorka u Savezu slijepih Anđela Dragović navodi da su problemi mali broj zvučnih semafora, nepostojanje taktilnih traka, neprilagođenost vozila u javnom prijevozu, a nailaze na nepropisno parkirana vozila, neobilježena gradilišta, otvorene šahte, nisko rastinje, šiblje, reklame… D. MIJATOVIĆ

PODGORICA -Veliki broj osoba oštećenog vida se samostalno kreće u domu i u radnom okruženju, ali nailazimo na nesigurnost kada se nađemo napolju. Naše snalaženje u poznatim prostorima signal je koji ohrabruje da je izvodljivo samostalno kretanje i vani, ako uspijemo da savladamo prepreke koje su i psihološke i arhitektonske. Samostalno kretanje preduslov je za naš kvalitetniji život i povećanje samopouzdanja, a onda i za veću socijalnu uključenost - rekla je za Pobjedu Anđela Dragović, koordinatorka projekta ,,Kroz život samostalno“ u Savezu slijepih.

Važno je podstaći i motivisati osobe sa oštećenim vidom koje sjede kući i nemaju dovoljno hrabrosti da izađu na ulicu i da se suočavaju sa nizom prepreka i barijera mogli su se čuti različiti stavovi i komentari o prednostima kretanja uz pomoć bijelog štapa ili psa vodiča, kao i uz držanje pod ruku - rekla je Dragović.

BIJELI ŠTAP I PAS VODIČ

Korisnica psa vodiča/pomagača, Dunja Samardžić kazala je da je za kretanje sa psom vodičem preduslov korišćenje bijelog štapa i podsjetila da je na početku samostalnog kretanja išla po poznatim trasama i sa nekim ko joj je pružao podršku. - Nakon dvije i po godine kretanja sa bijelim štapom stvorili su se uslovi da postanem korisnica psa vodiča. Pas vodič je sa mnom duže od četiri godine. Ima razlike u kretanju sa psom vodičem ili uz pomoć bijelog štapa, svako od njih ima prednosti, ali u mom slučaju su veće one koje pruža pas vodič - rekla je Samardžić na konferenciji ,,Kroz život samostalno“. Ona je pojasnila da osobe sa oštećenjem vida imaju tendenciju zatvaranja i povlačanje u sebe, ali „kada imate psa pored sebe on to ne dozvoljava“. - On neće dozvoliti da vas loše raspoloženje ostavi u kući. Toga nema, nego morate izaći i kada hoćete i kada nećete. Meni je pas vodič pružio da se mnogo više krećem i da sam sigurnija u sebe. Uz kretanje sa psom podiže se i samopouzdanje, jer sam pas iziskuje da ste otvoreniji prema sredini -

objasnila je Samardžić. Korisnik bijelog štapa Radenko Lacmanović podijelio je u tri grupe prepreke za samostalno kretanje: fizičke barijere, one koje nametnu drugi i sopstvene psihološke barijere. - Fizičke barijere se, uz više ili manje poteškoća, savladaju, a nametnute barijere nam stvaraju drugi svojim stavovima, predrasudama ili iskrivljenom slikom o našim sposobnostima ili nemogućnostima. Problematično je i što same osobe misle da će više skretati pažnju na sebe ukoliko koriste bijeli štap, nego ukoliko drže nekoga pod ruku, ili neko njih pod ruku. Nikako ne prihvatam takav pristup. Mislim da će vas ljudi mnogo više uvažavati i poštovati kada vide da se samostalno krećete uz pomoć bijelog štapa, nego kada vide da vas neko vodi, da vam je potreban da vam pomogne da

na vozila, neobilježena gradilišta, otvorene šahte, nisko rastinje, šiblje, reklame, a veliki problem je nedostatak zvučnih semafora, nepostojanje taktilnih traka i neprilagođenost vozila u javnom prijevozu.

SEMAFORI I TRAKE

Anđela Dragović

dođete do posla - objasnio je Lacmanović. On je istakao da je samostalno kretanje preduslov boljeg uvažavanja, značajnije afirmacije u široj društvenoj zajednici, kao i najbolja preporuka

SISTEMSKIM RJEŠENJIMA DO NAJBOLJIH REZULTATA: Sa konferencije ,,Kroz život samostalno”

„da vam ljudi daju povjerenje i na radnom mjestu“. Podsjećajući da su osobe oštećenog vida u saobraćaju najčešće u svojstvu pješaka, Anđela Dragović navodi da nailaze na nepropisno parkira-

- U Podgorici postoje zvučni semafori, ali ih nema dovoljno i nalaze se u užem gradskom jezgru, dok taktilnih traka (podloge sa reljefnim prikazom koje pomažu osobama oštećenog vida da prepoznaju smjer kretanja) uopšte nema. Veoma bi nam olakšali i većim brojem spuštenih trotoara i niskopodnih autobusa, koji bi koristili i osobama bez invaliditeta - naglašava Dragović. Ona je zaključila da veću težinu imaju poruke organizacija koje okupljaju OSI nego pojedinci, a smatra da je isto i sa inicijativama, prijedlozima i sugestijama, te da se do najvećih rezultata može doći jedino sistemskim rješenjima. Izvršni direktor Saveza slijepih Crne Gore Goran Macanović poručio je da društvo mora da ima adekvatne resurse, kojima će osobama sa oštećenim vidom olakšati da se samostalno kreću. - Važno je podstaći i motivisati osobe sa oštećenim vidom koje sjede kući i nemaju dovoljno hrabrosti da izađu na ulicu i da se suočavaju sa nizom prepreka i barijera - rekao je Macanović i dodao da žali što u Nikšiću, u kome je postavljen prvi zvučni semafor, danas ni na jednoj raskrsnici nema zvučnih semafora. R.USKOKOVIć-IVAnOVIć

Фељтон

Nedjelja, 15. mart 2020.

ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИНИ ПОПА МАЦЕ ВУКОJИЧИЋА, КОГА ЈЕ СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРОГЛАСИЛА ЗА СВЕЦА

Милицу Jанкетић су одвукли у апсану и четничко мучилиште » Пише: БУДО СИМОНОВИЋ

Уочи самог рата 1941. године – казује даље Миша Јанкетић - мога оца мобилишу као резервног поручника. Мајка остане са мном и са сестром ми Миленом која се родила у међувремену, 1940. године. Кад је дошло до слома југословенске војске и капитулације Југославије, кад су почели прогони и диобе на националној и вјерској основи, једна пријатељица, Мађарица, каже једног дана мојој мајци: Милице, спрема се велики погром, ови квислинзи и моји Мађари спремају чудо, купи дјецу и бјежи некуд из Новог Сада... Куд, како, кад да бјежим, завапила моја мајка? Јуче, јуче да бјежиш, Милице, ако мислиш да спасиш ову дјецу, рекла јој је та добра жена, наглашавајући колико је хитно, да мора бјежати одмах... Схвати све моја мајка. Узме нас двоје за руке и мали завежљај са најнужнијим и најважнијим стварима, бошчу у којој је била њена деветогодишња преписка са мојим оцем, породични албум и неколико других њој важних и драгих ситница, и крене из Новог Сада на мучни, далеки и неизвјесни пут, који, уз све то, треба да превали и са стомаком до зуба пошто је на путу било и треће дијете. Укрцала се некако у воз. На станици у Петроварадину се чекало укрштање воза са возом који долази из Београда. Кад је воз из Београда стао на колосијек поред нашег који је чекао да крене пут Београда, догоди се тако да моја мајка кроз прозор, у вагону београдског воза наспрам се бе угледа мога оца у униформи резервног поручника дошао из Београда да нас види. Наравно, он ту искочи из воза и пређе у вагон код нас. Мајка му испричала шта је и како је, шта јој је пријатељица Мађарица казала и они су се одатле, сами бог зна како, с нама пребацили и ваљда послије неколико дана стигли у Шаховиће. Кад је почео устанак 1941. године, отац отишао у партизане и постао командант Шаховићко-равноречког батаљона. Ту се те 1941. године родио и мој и Миленин брат Ратибор. Родио се у соби мог покојног дједа Радивоја, који је, на велику његову срећу, умро на Божић 1941. године и није дочекао да види страхоте новог свјетског рата и полом и трагедију своје породице. Моја баба Стојана ће послије често понављати: благо теби Радивоје

Тек много касније сам схватио и дознао зашто ме моја добра стрина Ива често ноћу покривала дебелом поњавом, понекад ми и јастук стављала на главу - да не чујем крике моје мајке коју су тукли и мучили у кући Радојевића, каже Миша Јанкетић

Доносимо изводе из књиге Буда Симоновића „Џелат са ореолом свеца“, која је настала 2017. године након 12 година трагања за истином ко је у Пљевљима, у прољеће 1944. године, сатански побио девет младих жена. „Кад сам непобитно утврдио да је то злочин попа Милорада Вукојичића, званог Маца, Божа Милића – Бјелице и њихове четничке дружине, одлучио сам да јавно дигнем глас против одлуке Синода Српске православне цркве, који је тог зликовца и крволока у свештеничкој одежди прогласио за невину жртву комуниста, великомученика и свеца, јер је то смртни гријех према истини и правди, Богу и људима, а посебно према невиним жртвама и њиховим потомцима, па таман да је тако одлучио Син Божји или Свети Сава, Свети Василије или Свети Петар Цетињски, да и не спомињем све друге светитеље које поштујем и као човјек им се до пода клањам“, пише Симоновић

Радомир Јанкетић као студент

Милица Дајовић-Јанкетић као млада учитељица

Име и презиме Ја сам имао бабу, Стојану, очеву мајку, која је поживјела 106 година. До последњег даха бистроумна и цибра. А племенита и добродушна сва дјеца су је вољела, ваљда и стога што је у џепу своје травезе вазда имала коцку шећера, какав Мијајлов ђе умрије прије да не видиш слом своје породице... Ја сам спавао с мајком у великом ђедовом кревету, а онда су једне ноћи дошле неке жене и кажу ми да се окренем к зиду. Окренем се ја и гледам у ђедову сабљу и левор са одликовањима на дувару - сва три та највиша одличја донио је са Мојковца прије него што је 1916. године пао у заробљеништво.

суви бонбон или ратлук, орах или суву шљиву. Од ње сам сазнао да сам име Михаило, додуше мало модернизовано, добио по прадједу Мијајлу. Од ње сам научио и до данас знам свих 21 пас мог доњоморачког братства, односно ланац имена мојих предака, све до Јанка Маркова. Њега су због изузетне конституције и физичке снаге звали Јанкета и по њему су Јанкетићи добили презиме.

Чујем како мајка пригушено јечи и оне жене како вичу: дајте воде, дајте маказе... Ја се препао да ће ми убити мајку, бих да се окренем, али оне жене ми не дају: гладај у зид! Онда чух заплака дијете и тако се роди тај мој несрећни брат Ратибор... Че т рдесе т и друге године, у прољеће, кад су партизани одступили према Босни, дошли су Ита-

Миша Јанкетић са родитељима и тетком на мору уочи Другог свјетског рата

Четнички командант Павле Ђуришић

лијани и четници. Наравно, на удару се прво нашла кућа и породица партизанског команданта. Запалили стару ђедову кулу. Изгорио кров, али се моћни, дебели камени зидови нијесу дали док их касније минобацачем нијесу разорили. Моју мајку ухапсили, скинули јој дијете са сисе и одвукли је у оближњу кућу Радојевића, претворену у апсану и мучилиште четничко. Тек много касније сам схватио и дознао зашто ме моја добра стрина Ива често ноћу покривала дебелом поњавом, понекад ми и јастук стављала на главу - да не чујем крике моје мајке коју су тукли и мучили у кући Радојевића. Послије су је одвели у злогласни колашински четнички затвор, гдје је убрзо осуђена на сто једну годину робије! Мој брат Ратибор, недуго потом умрије... Некако убрзо пошто је моја мајка одведена и осуђена у Колашину, у Шаховиће дошао Павле Ђуришић, четнички командант, који је, не само у Колашину, ведрио и облачио. Моја стрина Ива узме мене и моју сестру Милену за руке, поведе нас право у штаб код Ђуришића и каже му: ево ти и ово двоје пилади Радомирово и Миличино па и с њима ради шта ти је драго кад си их одвојио и од мајке... У том окрутном и немилосрдном човјеку ипак за тренутак прогово-

У прољеће 1942, кад су партизани одступили према Босни, дошли су Италијани и четници. Наравно, на удару се прво нашла кућа и породица партизанског команданта. Запалили су стару ђедову кулу. Изгорио је кров, али се моћни, дебели камени зидови нијесу дали док их касније минобацачем нијесу разорили, приповиједа Миша Јанкетић рио човјек, сажалио се и смиловао, и није, мислим, прошло ни два дана, мајка се врати из затвора - пустио је Павле Ђуришић... Моја мајка је, иначе, и послије више времена проводила по затворима Мила Бакића, Бандовића и других четничких главешина, него код куће, јер је била активна и на све начине настојала да помогне партизански покрет. (Милосав Бабовић у својој књизи „Време и судбине“ вели да је Миле Бакић био страх и трепет у Шаховићима, поред осталог и стога што је био шурак Павла Ђуришића, да се „причало да туче ухапшене, уцјењује родбину, узима мито, стријеља, да му ноћу доводе жене и дјевојке из партизанских породица“, напомена Б.С.) (Наставља се)

20 Horoskop

Nedjelja, 15. mart 2020.

 HOROSKOP POBJEDE: Astrološki tranziti u svjetlu vedske astrologije

Đotiš bioritam (16.3-22.3) Mjesec u Ovnu

PONEDJELJAK, UTORAK I SRIJEDA

Ovo su relativno nepovoljni dani. Generalno pripaziti na međuljudske odnose, naročito se čuvati rasprava sa vlastitom djecom ili podređenima. Problemi sa finansijama. Stomak je osjetljiv pa oprezno sa jelom i pićem. Moguća su neplanirana putovanja. Dani ispunjeni brigom. Tranzit se završava u srijedu u 14:55.

ČETVRTAK I PETAK

Ovo su povoljni dani za poslovna ostvarenja. Poteškoće lako rješavate. Dobićete podršku ili razumijevanje osobe od autoriteta ili od strane države. Imate karizmu i napredak po pitanju statusa. Odlično vrijeme i za provesti lijepe trenutke sa svojim voljenima.

VIKEND

Ovo su povoljni dani za Vas. Imate dobro zdravlje, energičnost, užitak u komforu i dobrom društvu. Korisno za nova poznanstva i generalno za druženje, putovanja, komunikaciju, nove početke kao i za uspješan završetak starih poslova. Takođe je veoma povoljno za finansije i planiranje.

Granice realnosti su granice naših saznanja. Širenjem naših saznanja pomjeraju se i mijenjaju granice realnosti. Postoji samo dinamična realnost - Ivan Tabaković (1898-1977) Piše: Mladen Lubura

dobrobit od navedenih informacija. Preciznu kalkulaciju Mjesečevog Da biste mogli pratiti ovu kolumnu znaka i Mjesečeve nakšatre možete poznatog vedskog astrologa Mlade- lako dobiti na ovoj adresi ukoliko na Lubure, neophodno je da znate unesete podatke rođenja: www. sideralnu poziciju Mjeseca! Samo soulmatestars.com/vedic-signs/ tako ćete imati korektan rezultat calculate-your-vedic-sign, ili ako prenavedenih tranzita, te istinsku uzmete besplatan đotiš program na je gubitak energije i resursa.

VIKEND

Mjesec u Raku PONEDJELJAK, UTORAK I SRIJEDA

PONEDJELJAK, UTORAK I SRIJEDA

Ovo su povoljni dani za Vas. Pojavljuju se poslovne prilike, finansijska situacija se popravlja, kompetentnost je na visokom nivou, a konkurencija je pritom slaba. Imate zdravlje i vitalnost. Uživaćete u kontaktima sa zanimljivim osobama. Pokušajte izbjeći prevelike troškove. Tranzit se završava u srijedu u 14:55.

ČETVRTAK I PETAK

Ovo su povoljni dani. Uživaćete u dobrim odnosima, kvalitetnoj ishrani, imati uspjeha u kontaktima sa autoritetima, možda i putovati negdje. Emocije su vrlo snažne te je moguća i napetost, nemir. Osjećaj za sklad i harmoniju je naglašen. Naročito je povoljno za bliskost sa intimnim partnerom.

Mjesec u Biku Ovo su nepovoljni dani za Vas. Aktuelna je jedna od najtežih mjesečevih pozicija u tranzitu pa najbolje da ne počinjete ništa značajno. Pazite šta jedete i pijete. Izbjegavajte konfrontacije jer se stvari lako mogu zakomplikovati. Prisutan je gubitak energije i resursa. Tranzit se završava u srijedu u 14:55. Ovo su relativno nepovoljni dani. Generalno pripaziti na međuljudske odnose, naročito se čuvati rasprava sa vlastitom djecom ili podređenima. Problemi sa finansijama. Stomak je osjetljiv pa oprezno sa jelom i pićem. Moguća su neplanirana putovanja. Dani ispunjeni brigom.

VIKEND

Mjesec u Blizancima PONEDJELJAK, UTORAK I SRIJEDA

ČETVRTAK I PETAK

Ovo su nepovoljni dani za Vas. Aktuelna je jedna od najtežih mjesečevih pozicija u tranzitu pa najbolje da ne počinjete ništa značajno. Pazite šta jedete i pijete. Izbjegavajte konfrontacije jer se stvari lako mogu zakomplikovati. Prisutan

ČETVRTAK I PETAK

VIKEND

Mjesec u Lavu PONEDJELJAK, UTORAK I SRIJEDA

Ne naročito povoljni dani. Postoji opasnost da budete pogrešno shvaćeni ili da budete poniženi. Dijete može imati problema sa zdravljem ili manjak energije. Pripaziti na stomak. Čuvati se previše troškova. Nizak kvalitet življenja i neusklađenost sa okolinom. Tranzit se završava u srijedu u 14:55.

ČETVRTAK I PETAK

VIKEND

glašen. Naročito je povoljno za bliskost sa intimnim partnerom.

Mjesec u Djevici

PONEDJELJAK, UTORAK I SRIJEDA

ČETVRTAK I PETAK

VIKEND

Mjesec u Vagi PONEDJELJAK, UTORAK I SRIJEDA

www.vedicastrologer.org/jh. Za ukupan rezultat nije dovoljno posmatrati samo planetarne tranzite, već i periode/podperiode kroz koje prolazimo, kao i podjelne karte (specifična područja života), što je vrlo individualno, različito od osobe do osobe. ma drugih. Ne ulaziti u porodične rasprave. Čuvati novce. Pripaziti na zdravlje, posebno na vid. Previše je prepreka. Pokušajte biti istrajniji ali imati na umu da ovo nisu dani za megdan. Tranzit se završava u srijedu u 14:55.

ČETVRTAK I PETAK

Ovo su povoljni dani. Imaćete višak energije i bićete naročito privlačni što je odlično za intimne odnose. Novac može da dođe iz više izvora. Imate energiju, odvažnost i inicijativu. Pravo vrijeme za unapređenje odnosa.

VIKEND

Mjesec u Strijelcu PONEDJELJAK, UTORAK I SRIJEDA

Ovo su dani kada Vam toliko toga polazi za rukom. Uživaćete u sopstvenoj snazi, životnosti i oštrom intelektu. Tranzit je naročito povoljan za partnerske odnose. Porodično okruženje je stabilno. Ovo je povoljno vrijeme za kraća putovanja, nove početke i poduhvate. Tranzit se završava u srijedu u 14:55.

ČETVRTAK I PETAK

Ovo su nepovoljni dani za Vas. Problem je manjak vitalnosti, slaba koncentracija i pad respekta u očima drugih. Ne ulaziti u porodične rasprave. Čuvati novce. Pripaziti na zdravlje, posebno na vid. Previše je prepreka. Pokušajte biti istrajniji ali imati na umu da ovo nisu dani za megdan.

ČETVRTAK I PETAK

VIKEND

Ovo su nepovoljni dani. Prisutan je nemir, napetost, dosta mentalnih izazova. Postoje pritisci od strane nadređenih ili previše obaveza koje ne stižete da uradite na vrijeme. Može biti poteškoća sa ukućanima ili sa majkom. Zdravlje i energija nisu na visokom nivou. Čuvajte se gubitaka. Vikend Ne naročito povoljni dani. Postoji opasnost da budete pogrešno shvaćeni ili da budete poniženi. Dijete može imati problema sa zdravljem ili manjak energije. Pripaziti na stomak. Čuvati se previše troškova. Nizak kvalitet življenja i neusklađenost sa okolinom.

Mjesec u Škorpiji PONEDJELJAK, UTORAK I SRIJEDA

Ovo su nepovoljni dani za Vas. Problem je manjak vitalnosti, slaba koncentracija i pad respekta u oči-

Mjesec u Jarcu PONEDJELJAK, UTORAK I SRIJEDA

Nepovoljni dani. Izbjegavajte sukobe, naročito sa bližnjima i autoritetima. Inteligencija može zakazati pa najbolje da bitne stvari ostavite za neki drugi dan. Konkurencija je trenutno vrlo jaka. Naglašena je ideja troškova i gubitaka. Povoljno je uglavnom za duhovnost, milosrđe... Tranzit se završava u srijedu u 14:55.

ČETVRTAK I PETAK

Ovo su dani kada Vam toliko toga polazi za rukom. Uživaćete u sopstvenoj snazi, životnosti i oštrom

intelektu. Tranzit je naročito povoljan za partnerske odnose. Porodično okruženje je stabilno. Ovo je povoljno vrijeme za kraća putovanja, nove početke i poduhvate.

VIKEND

Mjesec u Vodoliji PONEDJELJAK, UTORAK I SRIJEDA

ČETVRTAK I PETAK

VIKEND

Mjesec u Ribama PONEDJELJAK, UTORAK I SRIJEDA

ČETVRTAK I PETAK

VIKEND

Nedjelja, 15. mart 2020.

Enigmatika

Nedjelja, 15. mart 2020.

Marketing

Oglasi i obavještenja

MAlI OglAsI NEKRETNINE IZDAJEM opremljenu, lux namještenu kancelariju, 20 m2, zgrada Čelebić – do Suda, ul.Serdara Jola Piletića. Tel.067/ 821 – 067 1 IZDAJEM uređen poslovni prostor u City kvartu, u ul. Radoja Dakića - do caffea Plan B, 53 m2. Tel. 067/ 821 – 067 2 SAVREMENA poslovna zgrada 727 m2- centar do ulice Slobode sa 12 privatnih parkinga. Prodajem. Tel.069/867-791 3 JEDINSTVEN lokal 417m2 sa 8 privatnih parkinga- Centar kod raskrsnice ulice Hercegovačke i Slobode.Prodajem. 069/871-452 4

Restoranu Vuk potreban kuvar sa iskustvom internacionalne kuhinje. Sve informacije na tel:

067/122-551

Restoranu Vuk potrebna pomoćna radnica za rad u kuhinji. Sve informacije na tel:

067/122-551

RAZNO KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke. Podgorica-Primorje. Tel 069/269-550 , 067/579-709 5 POTREBNI volonteri i promoteri za prezentaciju crnogorskih preduzeća na sajam turizma i nekretnina u Moskvi. Tel. 069/579-275 6

PREVOZ robe i namještaja, selidbe sa radnicima i bez radnika. Odnošenje nepotrebnih starih stvari. Dogovor. Tel. 069/450 – 901, 068/865 - 653 7 OTČEPLJIVANJE kanalizacije električnom sajlom, WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazak odmah. Povoljno, Vukčević. Tel. 069/991- 999, 067/000-008 8

Nedjelja, 15. mart 2020.

Oglasi i obavjeĹĄtenja

Nedjelja, 15. mart 2020.

Oglasi i obavještenja

Nedjelja, 15. mart 2020.

Dana 14. marta 2020. umrla je u 83. godini

Draga sestro i tekico Dana 14. marta 2020. u 19 časova u 89. godini preminuo je naš dragi

DANICA Rašova ĐUROVIĆ

JERINA Ilijina BRNOVIĆ MILOŠ Markov PEROVIĆ Saučešće primamo u gradskoj kapeli Čepurci, 15. marta od 9 do 15 časova, kada se kreće za groblje Sinjac – Lješanska nahija, gdje će se i obaviti sahran u 16 časova.

Saučešće primamo u gradskoj kapeli u Nikšiću, 15. marta od 11 do 16 časova i 16 marta od 11 do 14 časova, kada će se obaviti sahrana na starom gradskom groblju.

Ožalošćeni: bratanić RAJO, bratanične RATKA i BRANKA, snahe DRAGICA i DIJANA, sestričići ANDRIJA, BOŽIDAR, ZORAN i GORAN, sestrične BOSA, BOŽIDARKA, ŽELJKA i SNEŽANA, brat od strica VOJIN i sestra od strica OLGA

737

Sele i tekico, otišla si ostavila si nas. Nema više tvog dobroćudnog, toplog pogleda. Tvoj lik i tvoja dobrota zauvijek će ostati u našim srcima.

Ožalošćeni: sin DRAGIŠA, ćerka STANKA, snaha ZORICA, unučad MLADENKA, SNEŽANA, SAVA, MARKO, BOŽO i DUŠAN, sestrići, sestrična i ostala mnogobrojna rodbina

MARIJA i PETAR 717 Posljednji pozdrav našoj dobroj komšinici

739 Сa тугом у срцу обавјештавамо родбину, кумове, пријатеље и познанике да је 14. марта 2020. у 82. години након краће болести преминула наша драга и вољена

DANICI Rašovoj ĐUROVIĆ

Дана 14. марта 2020. преминуо је у 77. години наш драги

Draga Danica, kroz cijeli život svoj ostavljala si za sobom samo dobrotu, toplinu i ljubav. Neka tvoja duša nađe vječni mir i spokoj.

716

БИЈЕЛИЋ пок. Мила ЉУБИЦА рођ. Петијевић

РАДУН Ђорђијев БРКОВИЋ Саучешће примамо на градском гробљу Чепурци 15. марта од 10 до 15 часова и 16. марта од 9 до 12 часова када се креће за родно село Сеоца – Пипери гдје ће се обавити сахрана у 15 часова.

Сахрана драге нам покојнице ће се обавити у понедјељак, 16. марта на гробљу код Цркве Св. Петке на Мокринама у 16 часова. Саучешће примамо 15. марта 2020. (недјеља) у градској капели на Савини од 11 до 16 часова и 16. марта (понедјељак) од 10 до 13 часова када се креће ка мјесту сахране, гдје ће се примати саучешће од 14 часова до момента сахране.

ОЖАЛОШЋЕНИ : супруга ДУБРАВКА, синови ВЕСЕЛИН, ВЛАДИМИР и ЈОВАН, брат ВЕЛИМИР, снаха МИЛЕНА, сестрићи ЖЕЉКО и ЖАРКО, сестричне МИЛАНКА и ЦИЦА, браћа и сестре од стричева, братанићи, братаничне и остала многобројна родбина

Ожалошћени: кћерке ЂИНА и АНЂЕ – СЕКА, брат ИЛИЈА, унук СРЂАН, невјеста СЛАВИЦА, братанићи, сестрићи, сестричне, ђевери, ђеверичићи, јетрве и остала многобројна родбина

ĐUKANOVIĆ ANIKA, ŽELJKA i MILAN

POMENI Navršava se godina od smrti našeg dragog

BRANISLAVA Đorđije VUKOVIĆA

719

Sve što je lijepo krasilo je tvoje veliko ljudsko i roditeljsko srce. Uspomenu na tebe obavezuje nas na vječnu zahvalnost i trajno sjećanje...

Prerano si otišao brate, vilo

Supruga JOVANKA, sin DAVOR, ćerka KRISTINA, unuka NEVENA, unuk PETAR 723

PAVLE - PAJO Iskreno i duboko si dijelio s nama i radost i tugu. Trajaćeš vječno u srcu i sjećanju. S ponosom i ljubavlju,

Godina je od kada nije sa nama naš brat

sestre od ujaka: ZDENKA, DANIJELA, VERA i JELENA 736 Посљедњи поздрав драгом пријатељу

BRANISLAV Đorđije VUKOVIĆ Prolazi vrijeme, ali ne prolazi velika tuga i bol što smo ostali bez tebe. Ako je tvoj život morao stati, ljubav i sjećanje na tebe će vječno trajati. Sve što je časno i pošteno ostavio si nam kao dragocjenu uspomenu. Kao što smo bratski i složno živjeli, bratski ćemo te i žaliti. Tvoja braća: VLASTIMIR, VLADISLAV, PAVIĆ sa porodicama, brat TOMISLAV i porodica pokojnog brata PERIŠIĆ

МИШКУ

738 ИЛИЈА МАРКОВИЋ са породицом

ТУЖНО СЈЕЋАЊЕ 10. 4. 2016 – 10. 4. 2020.

722

15. 3. 1999 – 15. 3. 2020.

Posljednji pozdrav dragom bratu

МИЛИЦА MIŠKO JOVANOVIĆ MIŠKU JOVANOVIĆU SEKA MILANOVIĆ sa porodicom 721

Bili smo kao rođeni brat i sestra, kuća slamena u Medovini uvijek nas je okupljala. Neka ti je laka crna zemlja.

730

RADMILA pok. SVETA BOŽOVIĆA

ТАТЈАНА и НЕБОЈША БУЛАЈИЋ

Прође још једна година, а ми тешко прихватамо да нисте са нама. Ако је ваш живот морао стати, наша љубав и сјећање на вас ће вјечно трајати. ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА 728

Oglasi i obavještenja

Nedjelja, 15. mart 2020.

Četrdeset je dana od prerane smrti našeg

Данас се навршава четрдесет тужних дана од када није са нама наш

DUDIJA

ДУШАН Војиславов ДРЕЦУН 2003–2020. Душо наша, наш анђеле, пролазе дани у којима смо ускраћени за твоју племенитост, топлину, дјечачку доброту и широк осмијех. Твоја младост, велика храброст, наша борба и молитве нису биле довољне да те сачувају од зле судбине. су успомене које не блиједе, љубав и сјећање јаче од времена и заборава. Породица велику захвалност дугује родбини, пријатељима, колегама, Фонду здравства који је омогућио лијечење у иностранству, Агенцији за електронске комуникације и поштанску дјелатност, Агроцентру, Основној школи „Максим Горки“, бројним колективима, појединцима, пријатељима из Минхена и свим хуманим људима који су нам били подршка и помоћ током читавог периода Душановог лијечења. Великa захвалност свима који су у овим тешким тренуцима били уз нас, свима који положише цвијеће на одар покојника и свима који путем телеграма изјавише саучешће. Велико хвала оцу Николи Пејовићу који се емотивно и бираним ријечима опрости од нашег Душана. У недјељу, 15. марта 2020. године у 11 часова породица ће посјетити вјечну кућу нашег Душана и положити цвијеће.

Dušo mila, živimo u vjeri da si negdje srećan i da te ništa više ne boli. Neka te ne remete naše suze. Znaš koliko te volimo anđele mili.

RANKO, LIDIJA, MILICA i LUKA

735

Četrdeset dana je prošlo od kada nije sa mnom moja najdraža

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

707

SJEĆANJE

na voljene roditelje

OLGA PREMOVIĆ-MIJUŠKOVIĆ VIDOJE VUČKOVIĆ MILEVA ĐUROVIĆ

NOVAK ĐUROVIĆ

rođena Strugar 17. 3. 2019 – 17. 3. 2020.

15. 3. 2010 – 15. 3. 2020.

Puno je lijepih uspomena da vas vječno pamtimo i da vas nikad ne zaboravimo. Dana 15. marta 2020. u 10 časova na Gornjem Ceklinu posjetićemo njihovu vječnu kuću

Pola godine je prošlo kako živim bez srca, duše, bez tebe, sine jedini. Vrijeme će prolaziti, ali nikada neću shvatiti zašto si morao prerano da odeš. Boli kao i prvog dana kada je zauvijek prestalo da kuca tvoje veliko plemenito srce. Samo ostaje da mi Bog da snage preživjeti dane bez tebe. Tvoj duh, osmijeh i veliko srce ostaju da žive u meni. Ponosan što sam te imao, uvijek ćeš biti dio mene. Počivaj u miru, sine moj.

Porodica ĐUROVIĆ 729

708 Četrdeset dana je od smrti naše drage

Četvrti februar najtužniji dan u mom životu. Dan kada si mi otišla. Sve bih dala za još jedan tren sa tobom. Počivaj u miru.

Otac ĐOKA VUČKOVIĆ

NEVENA

Četrdeset je dana od kada smo ostali bez naše voljene majke

732

RUŽICE RAZIĆ rođene Đurović

Pola godine je od smrti našeg oca i đeda Sjećanje na tebe nikad neće izblijedjeti. Tvoja PORODICA

SONJE Momčilove RAŠOVIĆ

713 Тужно сјећање на нашу милу мајку

МИЉУ Д. МИЉАНИЋ рођену Роћен 18. 3. 2006 – 18. 3. 2020.

PETRA ĐURĐIĆA Draga majko, nema tih riječi koje mogu iskazati koliko nam nedostaješ. Iako beskrajno tužni, ponosni smo na Tvoju ljubav prema nama koja je bila veća od života i od smrti. Ta ljubav će biti uvijek dio nas. Nosićemo je u našim srcima kao svjetlost koja će nas voditi, grijati i čuvati.

С љубављу Твоје: СЛАВИЦА, ЉИЉАНА и МИРЈАНА са породицама

Proteklo vrijeme je svjedok beskrajnog bola za tobom. Nedostaje nam toplina tvoje duše i toplota tvog srca. S ljubavlju i ponosom čuvaćemo te u srcima, a s bolom živjeti bez Tebe. Tvoj častan i dostojanstven život naš je putokaz u daljem životu bez tebe. Tvoji: SNEŽANA, BILJANA, MARINA i RADOVAN sa porodicama

Tvoja DJECA sa porodicama

712

734

e-mail: oglasno@t-com.me

733

OGLASNO ODJELJENJE TELEFON ZA INFORMACIJE ,,POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456.

Oglasi i obavještenja

Nedjelja, 15. mart 2020.

Prošlo je 20 godina od smrti našeg voljenog

ĐORĐIJA – BATA GRUJIČIĆA

S poštovanjem

NJEGOVA PORODICA

711 Danas, 15. marta 2020. godine navršava se 40 dana od smrti

Osamnaest godina nije sa nama naš

SLAVKE Rajkove VIDAKOVIĆ Majko, teško je i bolno pomiriti se sa tim da više nijesi među nama. Počivaj u miru.

Imala sam, imam i imaću najboljeg

SLOBODAN BOKI LUKIĆ Neka naše suze i bol ne remete tvoj vječni mir. Neutješni: otac JOVAN, majka DARA, sestra BRANKA

Tvoji: SVETLANA, NIKOLA i BOBAN

TAJA na svijetu. Boli tuga za ocem kao što si ti, vrijeme neće izliječiti. Ja se od tebe ne opraštam, ja sa tobom samo počinjem neki novi vid komunikacije koji nam je nepoznat.

731

714

726

Dana 17. marta 2020. godine se navršava godina od kada nije sa nama moja majkica

Dragi naš

TAJU

Neizmjerno velika posvećenost, briga i ljubav koju si nam pružala se ne mogu ni sa čim porediti. Bila si mi najveći oslonac i podrška, najnježnije i najjače biće koje znam... Sve mi više nedostaješ. Tvoja NEVENKA

709 Draga naša

DANICE Prođe godina, ali ne prođe ni dan da ne očekujemo da ćemo čuti tvoj mili brižni glas pun ljubavi koju si nam nesebično pružala. Tvoji: NEBOJŠA, ALEKSA, ĐORĐE i GORDANA 710

BRANKU JOŠANOVIĆU

BOKI

DANICA TODOROVIĆ

SAŠA

Godine prolaze, samo tuga ostaje. BRANKA, LJUBIŠA i GORDANA 715

,,Dođeš ti meni u snove pa se ispričamo k’o nekad, K’o nekad se smiješ i opet odeš i dugo još odzvanja taj smijeh… Znam da sam budna tek kad mi suza niz lice krene…’’ Kćerka BRANKA sa porodicom 727

Danas se navršava 40 dana za našim voljenim

Navršava se 40 dana od smrti našeg dragog

Navršava se 40 dana od smrti našeg voljenog supruga i oca

BORISLAVOM BOROM Milovanovim PEJOVIĆEM

BRANKA – BRANA J. JOŠANOVIĆA

BRANKA Jošanovog JOŠANOVIĆA

Postoji nešto što ne umire, to je ljubav i lijepe uspomene.

Vrijeme prolazi, ali sjećanja ostaju sve dok mi postojimo. S ljubavlju i poštovanjem Tvoji: RANKO, JADRANKA, CVIJETA, JOŠAN i NIKOLINA 718

Ostavio si trag koji se ne briše i dobrotu koja se pamti.

TVOJI NAJMILIJI: Sinovac MARKO, snahe MARICA, MAJA 720

Tvoje: DESA, SAŠA, MILKA i BRANKA 724

TAJO …Ima suza koje ne dolaze na oči, već padaju na dušu… MILKA 725

TV program

Nedjelja, 15. mart 2020.

FILM

PRVA TV 23:00

SERIJA

RTCG 1 21:35

Izdavač: „NOVA POBJEDA“ d.o.o. PODGORICA 19. decembar br. 5

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ

Zamjenik direktora: LAZAR MIŠUROVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) KAĆUŠA KRSMANOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija)

LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik DARVIN MURIĆ www.pobjeda.me portal@pobjeda.me TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno desk@pobjeda.me

Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Ulica milosti

Sve o mojoj majci



RTCG 1

07:00 Dobro jutro Crna Goro, vijesti svakog sata 10:05 Program za djecu, r. 10:20 Tihi heroji, r. 10:40 Muzika 11:00 Agrosaznanje 12:05 ABS 13:05 Živa istina, r. 14:30 Koncert 15:30 Dnevnik 1 16:00 Đekna još nije umrla, a kad će ne znamo, r. 16:55 Sat tv 17:30 Mostovi 18:10 Naučno–obrazovni program 18:40 Dokumentarna emisija 19:10 Program za djecu i mlade 19:30 Dnevnik 2 20:05 Rezime 21:35 Ulica milosti, s. 22:30 Dnevnik 3 23:00 Sportski dnevnik 23:15 Napulj po velom, film 01:10 Naučno–obrazovni program



   RTCG 2

06:00 06:15 07:00 09:00 10:00 13:00 15:15 17:50 20:00 21:00 22:00 23:30

00:00

Muzika Sportska subota, r. E sport, video igrice Dokumentarni program, r. Stoni tenis, direktno Dnevna soba, r. Više od ljubavi, r. Košarka: Budućnost – FMP, direktno Dokumentarni program Profil Stanlio i Olio, film Dokumentarni program, r. E sport, video igrice

PINK M

05:30 Zadruga, pregled dana 07:00 Nemoguća ljubav, r. 08:00 Preživjeti Beograd, r. 09:00 Zakletva, r. 10:00 Žikina Šarenica 12:40 Zadruga 13:00 Minut dva 13:08 Zadruga 14:00 Minut dva 14:03 Premijera Vikend specijal 16:00 Minut dva 16:08 Zadruga

17:00 17:02 18:00 18:03 18:30 19:00 19:10 20:00 22:30 22:00 00:00

Minut dva Ko je na vrhu, kviz Minut dva Zadruga Scena, pregled sedmice Minut dva Scena, pregled sedmice Zakletva, telenovela Zadruga, izbacivanje Zadruga Zadruga, uživo

TV PRVA

07:45 08:10 09:00 09:15 10:00 11:00 16:00 18:00 18:30 19:00 19:30 21:00 23:00 00:45 01:15 03:15

Auto moto show 60 minuta sa Iris, r. Jutarnji žurnal Kuhinja, r. Jutarnji žurnal Muzički program Amerikanac u Parizu, film Ekskluziv Slatke muke, r. Žurnal Slatke muke, r. Muzički program Sve o mojoj majci, film Ekskluziv Amerikanac u Parizu, r. Sve o mojoj majci, r.

 07:00 08:00 10:05 11:00 12:00 13:00 14:00 14:30 15:00 16:40

NOVA M

07:30 Centralni dnevnik, r. 08:00 Sportisimo, r. 08:10 Ljubav, navika, panika, r. 08:30 Kefalica, r. 09:30 Veče sa Ivanom Ivanovićem, r. 11:00 Vijesti 11:10 Sportisimo, r. 11:15 Supertalenat, r. 13:00 Vijesti 13:12 Sportisimo 13:40 Kapital 13:55 Zauvijek susjedi, r. 15:00 Vijesti 15:20 Zdravi sa dr Katarinom Bajec 16:15 Popodne sa Leom Kiš 18:00 Centralni dnevnik 18:30 Zauvijek susjedi, s. 20:00 Supertalent 22:30 Muzički program 00:00 Zamka u Hong Kongu, film 01:35 Roki 5, r. 03:40 Hobit: Bitka pet armija, r.

RTV BUDVA

Muzički program Dječji film Kuhinjica, r. Naše ljeto, e. Bandolera, r. Bandolera, r. Perspektiva Muzički program Film Dokumentarna emisija 16:45 Muzički program 17:00 Dječji val 17:50 Muzički program

  VIJESTI

07:00 Prodavnica namanjih ljubimaca, r. 07:40 Nuki i prijatelji, r. 08:10 Bejblejd, dječija emisija 09:15 Pčelica, r. 09:55 Razvod, r. 12:00 Vijesti 12:06 Diplomatija, r. 14:00 Vijesti 14:07 Načisto, r. 15:50 Život sa morem, magazin 16:30 Vijesti 16:45 Za volanom, magazin 17:30 Snovi, kuća, dom, magazin 18:00 M:tech, r. 18:30 Vijesti 19:10 Novine, s. 20:00 Nesrećna Džasmin, film 22:00 Vijesti 22:15 Sport 22:30 Slučajni ljubavnici, film 00:00 Djeveruše u akciji, r. 01:30 Laku noć i srećno, r.



A1 TV

07:30 10:00 12:00 14:00 14:30 15:00 16:00 17:00 17:15 18:00 18:15 20:00 20:15 21:00 21:15 22:00 22:30 01:00

Dječja TV Jelena, r. Vikend film Prč, r. Auto šop Dokumentarna serija Dokumentarna serija Zvjezdice Igra i struktura Zvjezdice Vikend film Zvjezdice Fudbal Zvjezdice Igra i struktura Al Jazeera news Kapadokija, r. Jelena, r.

18:00 18:30 18:45 19:00 19:15 19:45 20:15 21:00 22:00 22:15 23:15 01:00

Sport info Ekstremno Top deset Aktuelno Podgoricom Humoristička serija Priča dana Serija Aktuelno Grad koji volim Film Nedjeljom, r.

777

18:00 18:25 19:00 19:35 20:00 20:30 21:00 21:30 22:00

Puls Muzički program Zelena patrola Ćakule Ćakule Ćakule Naše ljeto, r. Muzički program Dokumentarni program 22:30 Muzički program 23:00 Vikend film

07:00 09:30 11:00 11:30 11:45 12:00 12:30 13:00 13:15 13:30 13:45 15:00 16:55 17:00

Uz jutarnju kafu Film za djecu Oblačići Kućni ljubimci Intermeco Sportske vijesti Pokreni posao Smijeh kao lijek Ekstremno Sportski intermeco Legende Nedjeljom Kolačići sudbine Raskovnik

Nedjelja, 15. mart 2020.

Marketing

Magazin

Nedjelja, 15. mart 2020.

IZOŠTRENO AUTOR: DARKO DRLJEVIĆ

Virus korona odložio premijere filmova i predstava

Holivud i Brodvej u ,,karantinu“

LOS ANĐELES – U Holivudu, najvećoj industriji zabave svijeta, od juče sve naprasno staje: otkazane su filmske premijere, kao i predstave na njujorškom Brodveju, a u televizijskim emisijama u SAD više neće biti publike u studiju.

Da bi se prilagodio pozivima za smanjenje javnih skupova, Holivud zaustavlja uobičajenu TV produkciju i odustaje od gužve „na crvenom tepihu“ na premijeri filmova. Pošto je guverner Njujorka Endrju Kuomo zabranio skupove sa više od 500 ljudi, pozorišta Brodveja najavila su da će odmah spustiti zavjese i da neće paliti svjetla pozornice do 12. aprila. Te odluke znače skoro potpuno zaustavljanje industrije zabave u SAD i gašenje glavnih arterija kulture, od „Linkoln centra“ do Holivuda. Otkazivanje premijere filma

„Tiho mjesto 2“ i najnovijeg u seriji filmova „Brzi i žestoki“ pridružili su se ostalim otkazivanjima koja su kalendar filmskih događanja skoro sasvim ispraznila. Metropoliten opera u „Linkoln centru“, „Njujorška filharmonija“ i „Karnegi hol“ otkazali su sve priredbe do 31. marta. Svijest o opasnosti od virusa već je primorala na otkazivanje ili odlaganje svih značajnih događaja u kalendaru, uključujući holivudsku godišnju izložbu i konferenciju filmske industrije „SinemaKon“ u Las Vegasu, kao i velike događaje važne za TV, poput NBA sezone. Ranije juče, Kalifornija je zabranila ne samo najveće priredbe, već i one sa 200 ljudi kako bi se ublažilo širenje virusa. Guverner Kalifornije Gevin Njusom preporučio je otkazivanje ili odlaganje okupljanja za 250 ili više ljudi

barem do kraja mjeseca, te se težište premjestilo na Brodvej, bioskope i manje koncertne prostore. Međutim, Brodvej je posebno ranjiv na korona virus jer je njegova publika starija, hiljade ljudi su zgurane u male sale, a produkcija zavisi od već poremećenog turizma. U Holivudu su obustavljene uobičajene aktivnosti šou-biznisa, sve do audicija i proba, a poređenja radi biskopi su zatvoreni i u Kini, Indiji, Italiji, Poljskoj, Grčkoj… Zatvaranje bisokopa, odlaganje predstava i pauze vjerovatno će biti skupo. Zatvaranje kineskih bioskopa – drugog najvećeg svjetskog tržišta filma, na više od mjesec dana, već je dovelo do gubitka većeg od jedne milijarde dolara prihoda od ulaznica. Prošle godine je prodaja bioskopskih karata u svijetu dostigla novi maksimum od 42,2 milijarde dolara. U SAD je po današnjim podacima od korona virusa umrlo 38 ljudi, dok je više od 1.300 ljudi pozitivno testirano. Kod većine, novi korona virus izaziva samo blage ili umjerene simptome, kao što su povišena temperatura i kašalj. Kod nekih, posebno starijih odraslih osoba i ljudi s drugim zdravstvenim problemima, može prouzrokovati teže oblike bolesti, uključujući upalu pluća. Ipak, velika većina ljudi oboljelih se oporavlja za nekoliko nedjelja.

Novi singl sastava Ničim izazvan

Nježna pjesma o muškoženskim odnosima BEOGRAD - Bend Ničim izazvan je, u susret svom „najvećem i najljepšem“ koncertu koji je zakazan za 25. april u Kombank dvorani, izdao novu pjesmu i spot. „Krhka, a ponosna“ je divna ljubavna balada koju, prvi put kao duet, izvode Boris Bakalov i violinistkinja benda Katarina Stanimirović. Muziku i tekst je napisao Bojan Gluvajić, a producent je Đani Pervan. - Naš četvrti studijski album polako dobija svoje obrise. U pauzama koncertnih obaveza smo uspjeli da provedemo neko vrijeme u studiju i spremimo nešto novo za ljubitelje naše muzike. ,,Krhka, a ponosna“ je jedna nježna pjesma o muško-ženskim odnosima, koja je u par strofa pokušala da predstavi obje strane tog

zapleta - rekao je Bojan Gluvajić, autor pjesme. ,,Krhka, a ponosna“ je druga pjesma koja će se naći na četvrtom albumu, a polovinom aprila će biti objavljena još jedna pjesma i spot. Ovaj spot je snimljen u velikoj sali Kombank dvorane i najbolja je pozivnica za brojne fanove, koji će prvi put prisustvovati koncertu benda Ničim

izazvan. Ovaj koncert će, kako ga najavljuju, biti zaista poseban, jer će se stalnoj postavi benda pridružiti i gudači, duvači i perkusije, tako da će na sceni biti 16 muzičara. U izvođenju ovog broja muzičara sve pjesme će dobiti neku novu dimenziju i energiju, tako da bend vrijedno vježba kako bi svojoj publici ponudili i nešto drugačije.

Bend The Killers predstavio novi singl ,,Caution“

Bivši članovi grupe Van Gog, Cvika i Stika imaju novi bend

Duh Las Irvy objavljuje Vegasa prvijenac krajem godine

LONDON - The Killers su predstavili svoj novi singl ,,Caution“, na kojem je gostovao bivši gitarista benda Fleetvood, Maca Lindzi Bakingem.

Pjesma započinje ambijentalnim uvodom, dok glas pjevača Brandona Flauersa tiho izgovara: ,,Nema ničega što ne bih učinio, nema ničega što ne bih dao“ prije nego što ostatak benda krene u uzbudljivi ritam. Flaures u ovoj pjesmi ima jasnu težnju da zvuči kao njegov idol Brus Springstin, a Bakingemovi snažni gitarski rifovi kreću u drugoj polovini pjesme, i donose i uzburkani solo koji prosto ,,zavija“ iznad pjevljive melodije. The Killers su pjesmu premijerno izveli u emisiji Zane Lowe’s Beats 1, a Flauers je objasnio da su stihovi inspirisani njegovom selidbom u Jutu, daleko od njegovog rodnog grada Las Vegasa. – Imao sam osjećaj da to treba da učinim zbog svoje porodice. I meni je to teško palo jer sam na neki način ambasador Vegasa. Mislio sam da mogu da iskoristim tu energiju, tako da je postojalo i svojevrsno olakšanje kada sam to učinio. To je duh koji se oseća u ovoj pjesmi – kazao je Flauers. Bend je na Tviteru objavio da ,,pažljivo prati“ trenutnu pandemiju virusa korona, dodajući da se ipak nadaju turneji ovog ljeta. U međuvremenu, Bakingem bi trebalo da započne svoju turneju u aprilu. Gitarista nije bio na turneji od operacije na srcu početkom 2019. što je takođe oštetilo i njegove glasne žice. Predstojeć i studijski LP The Killersa, ,,Imploding The Mirage“, izlazi 29. maja.

BEOGRAD – Bivši članovi grupe Van Gogh, basista Dejan Ilić Cvika i gitarista Branko Stiković, sa Goranom i Draganom Milutinović osnovali su bend početkom ove godine i nazvali ga Irvy. Ideja je bila da se spoji melodično pop pjevanje, čvrsti rifovi i elektro zvuk, a nije se dugo čekalo na objavu prve pjesme i spota. Na ,,Tajno mesto“ tekstom slušaoce vode Dejan Ilić Cvika i Dragana Milutinović, a muzikom i produkcijom Goran Milutinović. Cvika i Dragana su i otpjevali ovu numeru, prateći vokal je Ana Popović, gitaru je svirao Branko Stiković, Cvika bas, a klavijature, DJ i bubnjeve Goran Milutinović. Spot i njegovu montažu radio je Zoran Lazarević Lucky. U planu je da do ljeta objave još jedan singl, a krajem godine i album prvijenac.