Rotar 109-110 by Ivan Petrovic

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

MART / APRIL 2020. • GODINA æ (LæææVII) BROJ 109 i 110 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

#OstaniUzSrpskiRotar

VIRUS

KORONA KOVID 19

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 109 i 110 MART / APRIL 2020. GODINA æ (LæææVII) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2019–2020. Qiqana Lainovi} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Sr|an Milinkovi}

Qiqana Lainovi}

DIJAGNOZA

Dragoslava Spasi}

Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Naslovna strana: „Mese~eva korona” Snimio MIGUEL KLARO

Pi{e Branislav Bane Vukomanovi}

Po{tovani doktore, Molimo vas za savet i to pod hitno. Re~ je o na{im bli`wima. Primetili smo odre|ene promene u wihovom pona{awu, pa vas molimo za savet. Kao prvo, postali su agresivni. Odgovaraju nam kratko i odse~no. Kriju se od nas. Ne znamo ni gde idu ni {ta rade. Sastaju se sa sumwivim svetom. Ne}e s nama da razgovaraju. Od drugih ~ujemo da su ih videli tamo negde s tamo nekima. Sr|an Milinkovi} Sve {to zaradimo, oni potro{e. ^esto su im o~i crvene i teturaju se dok hodaju. [kolu su odavno napustili. Ne pada im na pamet da ne{to rade. Kad su zajedno, kreveqe se od smeha, a kad nas vide odmah se uozbiqe i namrgode i kao nemaju malo vremena da popri~amo. Ne}e da nas upoznaju sa svojim novim drugovima. Mobilni im stalno zvr~e, domun|avaju se i na stranim jezicima. Ima jedan, taj kad ih pozove oni samo klimaju glavom i zastra{eni i ubledeli govore: Da... da... da... razumem... razumem... Doktore, molimo vas, {ta mo`ete da zakqu~ite iz ovoga? Oni nisu hteli da do|u kod vas. Mi sumwamo da se drogiraju. [ta vi mislite? Ima li Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac spasa za na{e rukovodioce? @ivot na{e firme je u wihovim rukama. i Trivko Ti}a Savi} Pomozite dok ne bude kasno! Zabrinuti radnici í

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili zimski i prole}ni broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Zorica Milo{evi}

– Pqunuti mi –

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD APRIL 2020. GODINE

ANI^I] CRQENICA NADA

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAXI DU[AN

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

MILOVI] MARKO

NEDINKOVSKI JANE

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

PETROVI] IVAN

RADULOVI] DRAGAN

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

MESECOSLOV

MART 2020.

MART mesec je u Rotariju posve}en vodi i sanitarnom zdravqu. Iskoristimo ovaj mesec da u svom Rotari klubu ili lokalnoj zajednici promovi{emo brigu za kvalitetnu pija}u vodu i o~uvawe sanitarnog zdravqa. Organizujmo ovim povodom predavawe na ove teme, ili lokalni projekat koji bi pomogao re{avawu nekog od problema u va{em gradu.

3 4 5

14 20

1923. Iza{ao je prvi broj ~asopisa „Tajm”.

89 GODINA OD OSNIVAWA RK PAN^EVO

1936. U Gorwoj Dragotiwi kod Prijedora ro|en je Branko Miqu{, na{ grafi~ar i slikar. Bavio se muzikom, vitra`om, ilustracijom, grafi~kim dizajnom, pedago{kim radom. Umro je 29. 2. 2010. Bio je ~lan RK Beograd.

DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI ME\UNARODNI DAN @ENA

10 13

1880. U Zabla}u kod ^a~ka ro|en je na{ pesnik Vladislav Petkovi} Dis.

1312. Raspu{teni su Templari, francuski mona{ki vite{ki red.

10 GODINA OD ^ARTEROVAWA RK NI[ MEDIJANA

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ DEVET

Kod Kineza je to bio broj koji ozna~ava cara, u nordijskoj mitologiji svemir se sastoji od devet svetova. Devet, posledwi u nizu brojeva, istovremeno najavquje kraj i po~etak, odnosno, prelazak na novi nivo. Postoji devet tipova kose od ravne do kovrxave.

Kada ~ovek ~itavog `ivota ne bi potkresivao bradu, ona bi narasla gotovo devet metara.

Srbi su imali devet Jugovi}a.

1929. Radio Beograd po~eo je emitovawe programa.

NACIONALNI ROTARI DAN 2020, RK PODGORICA

22 GODINE OD ^ARTEROVAWA RK KRAGUJEVAC

Arapski: 9 Rimski: Iæ

Betovenova ~uvena Deveta simfonija se decenijama smatrala „suvi{e zahtevnom” – mnogi orkestri bi tokom izvo|ewa jednostavno „presko~ili” te{ke delove. Za bezbol (bejzbol) je potrebno 9 igra~a. Broj devet je jedini broj koji ima sposobnost samoreprodukcije, jer sabran ili pomno`en sa bilo kojim brojem on ponovo reprodukuje sebe. Ako broj 9 pomno`imo sa bilo kojim brojem ve}im od 9 uvek je rezultat 9:

48 h 9 = 432 = 4 + 3 + 2 = 9 257 h 9 = 2313 = 2 + 3 + 1 + 3 = 9 9 h 1 = 09 9 h 2 = 18 9 h 3 = 27 9 h 4 = 36 9 h 5 = 45 9 h 6 = 54 9 h 7 = 63 9 h 8 = 72 9 h 9 = 81 9 h 10 = 90 Pogledajte rezultate i prvu kolonu (odozgo na dole) i drugu kolonu (odozdo na gore) 1h9= 9=9+0=9 2 h 9 = 18 = 1 + 8 = 9 3 h 9 = 27 = 2 + 7 = 9 4 h 9 = 36 = 3 + 6 = 9 5 h 9 = 45 = 4 + 5 = 9 6 h 9 = 54 = 5 + 4 = 9 7 h 9 = 63 = 6 + 3 = 9 8 h 9 = 72 = 7 + 2 = 9 9 h 9 = 81 = 8 + 1 = 9

1703. Osnovan je ruski grad Sankt Peterburg.

A gr~ki bogovi su za krivokletstvo ka`wavani tako da su devet godina morali da ostanu daleko od Olimpa, gde je zasedalo ve}e... Kod Grka, reka Stiga koja je bila granica izme|u zemqe i podzemnog sveta i preko koje su se du{e umrlih prevozile na onaj svet imala je devet meandara. Za ma~ke se ~esto kaè da imaju devet ìvota. U Gr~koj, Nema~koj i Brazilu veruje se da ma~ke imaju sedam ìvota, a u Turskoj i nekim arapskim zemqama pripisuju im {est ìvota. Ustaroj Kini ovaj broj je hiqadama godina smatran brojem koji donosi sre}u (ba{ kao i broj 13).

VIRUS

KORONA KOVID 19

Zna~ewe re~i kruna (korona) kruna ili oreol – venac, lat.corona koruna – arh. oblik nogi izvori, poput BBC-ja na srpskom, dnevnog M lista Danas i tabloida Alo, navode oblik sa razmakom – korona virus. S druge strane, Marina

Nikoli} sa Instituta za srpski jezik SANU na lingvisti~kom sajtu Jezikofil preporu~uje sastavqeno pisawe – koronavirus. Odbor za standardizaciju srpskog jezika preporu~uje upotrebu oblika virus korona. Odnosi se na osobeni izgled ~estica virusa (viriona) pod elektronskim mikroskopom: na povr{ini imaju proteinske izrasline zbog kojih podse}aju na kraqevsku krunu ili solarnu koronu. Virusi korona su grupa virusa koji uzrokuju respiratorne bolesti kod sisara i ptica. Kod qudi, virusi izazivaju respiratorne infekcije, poput prehlade, koje su obi~no blage. Re|i oblici kao {to su SARS, MERS i novi virus korona (koji je uzrokovao epidemiju virusa korona u Vuhanu, Kina i u svetu 2019 – 2020) mogu imati smrtonosne posledice. Kod krava i sviwa, virusi korona izazivaju dijareju, a kod koko{i uzrokuju bolest gorwih disajnih puteva. Ne postoje vakcine ili antivirusni lekovi koji su odobreni radi spre~avawa ili le~ewa virusa. Bar ne do danas. Preno{ewe virusa me|u qudima se primarno de{ava u bliskom kontaktu, i to putem sitnih delova pquva~ke koja nastaje prilikom kijawa ili ka{qawa. Smatra se da virusi korona izazivaju zna~ajan broj ukupnih prehlada kod odraslih i dece. Korona virusi izazivaju simptome poput temperature i bolova u grlu zbog nateklih `lezda, naj~e{}e tokom zime i ranog prole}a. – Kod starih Grka i Rimqana – najvi{e odlikovawe koje se davalo pobednicima na utakmicama, zaslu`nim gra|anima, vojskovo|ama i dr. – krug slu{alaca, publika – svetiteqski sjaj – beli~astosjajan venac koji se vidi oko tamnog Mese~evog koluta za vreme totalnog pomra~ewa Sunca; – krug oko Sunca za vreme pomra~ewa (gr~.) – opsadna linija vojske – znak iznad muzi~ke note koji produ`uje trajawe – simbol vladaraskog dostojanstva, obi~no od zlata u obliku venca ili neke vrste kape – figurativno: sam vladar, monarh – metalni ukras koji se stavqa mladencima na glavu prilikom ceremonije crkvenog ven~awa – vrhunsko dostignu}e – kruna uspeha – vidqivi deo zuba, krunica – gorwi deo kro{we drve}a – nov~ana jedinica u nekim zemqama – vrsta qiqana, krin naranxaste boje u narodu se zove kruna – Lilium bulbiferum – korona (astronomija), zadwi deo atmosfere Sunca i ostalih zvezda – korona (muzika), znak za produ`eno trajawe tona ili pauze – korona (astrogeologija), oblik reqefa na Veneri i mesecu Mirandi

– korona (elektrika), niska energetska pra`wewa – korona virus – korona (reper), srpski reper – Korona SAD, (Kalifornija), grad u saveznoj dràvi Kalifornija Naseqa u Italiji: – Korona (Bolcano), naseqe u okrugu Bolcano – Korona (Bre{a), naseqe u okrugu Bre{a – Korona (Gorica), naseqe u okrugu Gorica U muzici re~ korona ili fermata (engl. fermata, it. fermare, {to zna~i zaustaviti) jeste znak za slobodno produèwe trajawa note ili pauze (naj~e{}e za wenu polovinu). Korona se pi{e iznad ili ispod note ili pauze i to: na kraju kompozicije, na kraju nekog dela kompozicije, na kraju fraze, na mestu gde melodija dostiè svoj vrhunac, nad taktnom crtom - sugeri{e kratak prekid izvo|ewa kompozicije. Potvrde ove re~i ne nalazimo u starosrpskom jeziku pre 15 veka, (\ura Dani~i}: Re~nik). Lat. corona je re~ koja je etimolo{ki prihva}ena kao osnova ove re~i (eng. croÞn, nem. Krone). U osnovi same latinske re~i je curvus – kriv, savijen; praslov. *krivm. O~igledna je povezanost ove dve re~i i u fonetskom i u semanti~kom pogledu. Izvorna re~ za sada nije utvr|ena. Novija istorijska i lingvisti~ka istraìvawa dovode u sumwu latinski jezik kao izvorni i kod ovog i kod mnogih drugih pojmova i re~i. Isto se odnosi i na starogr~ki, konkretno na re~ – korone, ono {to je savijeno í

MISLI POZITIVNO, BUDI NEGATIVAN! SA NASLOVNE STRANE vetlost sa Meseca (mese~ina) koja dolazi od Zemqe je reflektovana svetlost Sunca od Zemqe koja osvetqava Mese~ev disk. Ta svetlost je veoma slaba. Sa Zemqe je vidqiva golim okom samo kod mladog Meseca, eventualno do prve ~etvrti. Tokom totalnog pomra~ewa Sunca se ne vidi golim okom ali je mogu detektovati fotoaparati sa dugom ekspozicijom. To je uradio MIGUEL CLARO, portugalski profesionalni fotograf, autor i nau~ni komunikator na poqu astronomije i ambasador fotografije Evropske ju`ne opservatorije. ^lan je organizacije Ýorld The Night i zvani~ni astrofotograf rezervata Dark SkÚ AlÜueva Reserve. Specijalizovao se za astronomske „skÚscapes” koji povezuju Zemqu i no}no nebo. Kompozitna slika totalnog pomra~ewa Sunca od 2. jula 2019. godine pokazuje Sun~evu koronu kao i pejsa` Mese~eve povr{ine osvetqen svetlo{}u Sunca koja se reflektuje od Zemqe, pada na povr{inu Meseca, odbija se od we i ponovo vra}a na Zemqu. Slika je rezultat niza snimaka razli~ite ekspozicije tokom trajawa pomra~ewa 2. jula 2019. godine. Snimqena je u gradu Lambertu, na oko 30 km severoisto~no od La Serene, u ^ileu, pomo}u Nikon D 850, sa 600-mm objektivom í

OBRA]AWE PUTEM SKAJPA U PROGRAM

Kako da izgledate dobro ako se ukqu~ujete u program bog zabrane kretawa i putovawa, gledamo mno{tvo razZ govora pa i celih televizijskih emisija u koje se u~esnici ukqu~uju od ku}e, Skajpom, Fejstajmom ili nekom sli~nom

aplikacijom. Koje su naj~e{}e gre{ke koje pravimo, odnosno kako da svoje u~e{}e u razgovoru u~inimo najkorisnijim? Stavite kameru i ure|aj u dobar i stabilan poloàj Kamera treba da vam bude u visini o~iju. Ako nemate stativ, podmetnite kwige do potrebne visine. Ako koristite telefon, okrenite ga da odgovara televizijskom ekranu, nikako ga ne uspravqajte. Neka bude stabilno name{ten, ne sme da se quqa ili prevrne usred va{eg govora. Vodite ra~una o onome {to se vidi iza vas Izaberite pozadinu koju moète da kontroli{ete, bez previ{e detaqa i bilo ~ega {to skre}e pa`wu. Niko ne sme da hoda iza vas, izbegavajte ogledalo u kadru ili vrata na koja neko moè iznenada da u|e. Ode}a ne treba da bude {arena ili karirana, najboqa je jednobojna i u kontrastu sa pozadinom. Opomenite uku}ane da ne diù buku i da vam ne smetaju ili se zakqu~ajte. Kadar neka bude kao slika za li~nu kartu O~i treba da vam budu u gorwoj polovini ekrana, otprilike na dve tre}ine od dowe ivice. Izme|u vrha glave i gorwe ivice ekrana ne treba da bude slobodnog prostora. Prikqu~ite mikrofon i prinesite ga ustima Mikrofon sa slu{alicom (hendsfri) odli~no je re{ewe jer je blizu usta. Mikrofon na ra~unaru ili telefonu snima ceo prostor, te va{ glas odjekuje ili sakupqa previ{e neèqenih {umova. Ako treba, prinesite mikrofon ustima da se boqe ~ujete. Pobrinite se da niko ne vi~e u okolini, iskqu~ite notifikacije i sve druge zvukove koji bi mogli da vas ometaju. Gledajte pravo u objektiv Gledajte u oko kamere, sagovornik je u kameri, a sagovornika gledate u o~i. Ne lutajte pogledom po prostoru, delova}ete dekoncentrisano i nezainteresovano. Moète da gledate u ekran ra~unara ili telefona, ali je mnogo boqe da gledate pravo u kameru. Mirujte u kadru Koliko god da ste nervozni, poku{ajte da se ne pomerate i gestikulirate. Uhvatite jednom {akom kaìprst druge ako ne znate {ta }ete sa rukama. Internet moè iznenada da se uspori, a ako se pomerate, slika }e biti mutna í

Dragi predsednici i sekretari Klubova, Dragi Rotarijanci, Nalazimo se u te{kim okolnostima, okruèni pretwama po na{e i zdravqe na{ih najbliìh, ograni~enih mogu}nosti za kretawe i socijalnu interakciju. Ne smemo da dopustimo da nas ove vanredne okolnosti skroz umrtve, zbog nas samih, ali i zbog Klubova i Rotarijanskih ideja. Sada je vreme u kojem najvi{e trebamo jedni drugima, ali i na{im zajednicama. U koordinaciji sa DG Qiqom Lainovi} sam poku{avao da osmislim predloge koji }e nam svima pomo}i da pokrenemo sebe, svoje Klubove i pomognemo onima kojima je pomo} potrebna. Bi}e odràn elektronski sastanak pro{irenog sastava ADGova. Sastanak }e biti odràn preko platforme koju ina~e koristi E-klub. Neke od predloènih mera o kojima }e se razgovarati na ovom sastanku su: • da se odràvaju redovni elektronski sastanci ADGova i Distriktnog tima kako bi se pratilo zdravstveno stawe Rotarijanaca, kao i stawe na nacionalnim nivoima na{ih dràva; • da od naredne srede 25. 3. u 21 ~as zapo~nemo elektronsko okupqawe Rotarijanaca na{eg Distrikta. Svake srede u ovo vreme imali bismo e-sastanak Distirkta otvoren za sve Klubove i Rotarijance. Sastancima bi predsedavala DG, ili neko koga bi ovlastila. • da se zamoli E-klub da pripremi predlog re{ewa i opcije koje svaki Klub moè da koristi za organizovawe svojih sopstvenih elektronskih sastanaka. • da se na prvom elektronskom sastanku Distrikta, u sredu 25. 3. odrì predavawe o tome kako Klubovi mogu da funkcioni{u elektronski. Ovo bi pomoglo da se Klubovi osposbe za virtuelni rad. • da se kontinuiranom diskusijom u nedeqama pred nama prepoznaju na~ini na koje sve Rotari zajednica moè da pomogne u otklawawu posledica vanrednih okolnosti. Na ovaj na~in na{ Distrikt 2483 }e privremeno u vremenu vanrednih okolnosti postati Elektronski Distrikt. Po{tova}emo pravila socijalne izolacije ali nas to ne}e spre~iti da se okupqamo i pomaèmo svetu oko nas. U nadi da ste svi zdravo i dobro Rotarijanski vas pozdravqam. DGND Nikola Boì} CADG 2019/2020

Ilustrovao Du{an Petri~i}

AKTIVNOSTI

D 2483

ROTARI KLUBOVI DONIRALI „BATUTU” DVA MILIONA DINARA Institut za javno zdravqe Srbije „Milan Jovanovi} Batut” dobio je donaciju vrednu dva miliona dinara od organizacije Rotari klubova Srbije. nstitutu su pokloweni automobil i informacioni I sistem za potrebe pra}ewa epidemije, a donaciju je uru~ila Guvernerka D 2483 Qiqana Lainovi}.

„Rotari organizacije, kao svetska humatirana organizacija, uzela je aktivno u~e{}e u borbi protiv virusa Kovid 19 i mi, kao weni ~lanovi na teritoriji Srbije i Crne Gore, smo se prikqu~ili. Vi{e od 60 Rotari klubova odazvalo se pozivu na akciju i donirali smo sredstva za kupovinu informacionog sistema za

pra}ewe epidemije i putni~kog automobila „Fiat 500L” za ekipe Inistituta, koje su na terenu”, rekla je Lainovi}. Doktor Ivan Ivanovi} iz Instituta „Batut” zahvalio je na donaciji, koja je kako ka`e, veoma zna~ajna u trenutku borbe sa pandemijom korona virusa u Srbiji. „Institut je centralno mesto odakle se koordinira celokupna aktivnost vezana za zdravstveni informacioni sistem, gde se nalaze baze podataka iz celokupnog zdravstvenog sistema u Srbiji. U ovom trenutku nam je izuzetno zna~ajna donacija u vidu ra~unarske opreme i informacionom sistemu, kako bismo uspeli da {to boqe iskoordiniramo aktivnosti u borbi sa pandemijom na nivou cele dr`ave”, rekao je dr Ivanovi}. On je istakao je da }e vozilo zna~iti za rad na terenu, jer su uzorkiva~i „Batuta” na terenu svakog dana, gde

uzmaju biolo{ke uzorke gra|ana i {aqu rerzultate na biolo{ka ispitivawa. „Nadamo se da }e nam donacija pomo}i u na{em svakodnevnom radu, kao i da }e donacija imati svoju punu primenu, ne samo tokom pandemije, ve} i u daqim aktivnostima koji su vezane za javno zdravqe u Srbiji i posle pandemije”, zakqu~io je Ivanovi} í Foto Tanjug Zoran @esti}

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

20. april 2020.

E SASTANCI U VREME PANDEMIJE

23. april 2020.

CIPELE

23. april 2020.

2. april 2020.

{ta je ovo na mom petom spratu cipele pred vratima ènske na ~etvrtom spratu cipele pred vratima ènske na tre}em spratu cipele pred vratima ènske na drugom spratu nisu cipele pred vratima ènske na prvom spratu cipele pred vratima ènske u prizemqu cipele pred vratima ènske jesam li u burdelu u snu usred jave sam moje kom{inice bile su u gradu i pred vratima ostavile cipele a u cipelama koronu kome su je ostavile meni dobivao sam od kom{inica i lep{ih poklona od korone ZDRAVKO KRSTANOVI] „POLITIKA” – KULTURA UMETNOST NAUKA, subota, 9. maj 2020. godine str. 04

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I ~etvrtak 5. mart 2020. godine VE^E U „CRNOM \OR\U”

22. MART SVETSKI DAN VODA Vi{e od dve milijarde qudi na svetu jo{ uvek `ivi bez sigurne vode

od sloganom „Voda i klimatske promene i njihova neraskidiva povezanost” Ujediwene nacije `ele da P podsete da je voda najva`niji resurs i da podignu

globalnu svest o va`nosti za{tite voda. Ovogodi{wa kampawa treba da pove}a svest o uticaju qudskog faktora na smawewu poplava, su{a, nesta{ica i zaga|ewa vode u borbi protiv klimatskih promena. Ministarstvo za{tite `ivotne sredine ukazalo je da su aktuelne poruke o potrebi i va`nosti prawa ruku kako bi se za{titili od novog opasnog korona virusa i da se treba zapitati kako je onima koji u svojim domovima nemaju pija}u vodu. „Srbija je u regionu najmawe bogata povr{inskim, autohtonim vodama. Zato smo zapo~eli realizaciju strate{kih planova u oblasti prerade otpada i otpadnih voda izgradwom postrojewa za wihovu preradu i pripremili projektno-tehni~ku dokumentaciju za gradwu novih”, navedeno je u saop{tewu. Prema navodima Ministarstva, potvrda strate{ke opredeqenosti i posve}enosti Vlade Srbije re{avawu ekolo{kih problema i borbe sa klimatskim promenama je usvojena i u Brisel poslata Pregovara~ka pozicija za Poglavqe 27 i nedavno zavr{en Nacrt Zakona o klimatskim promenama.

Ina~e, svake godine, 22. marta, obele`ava se Svetski dan voda. Rezoluciju o tome donela je Generalna skup{tina Ujediwenih nacija 1992. godine u Rio de @aneiru, a prvi put Svetski dan voda obele`en je 1993. godine. No ipak, ne zaboravite da zatvorite slavinu! í

LESKOVAC IMA I PIJE NAJKVALITETNIJU VODU U SRBIJI Zahvaquju}i odli~nom funkcionisawu fabrike za pitku vodu u Gorini Leskovac ima najboqu i najkvalitetniju vodu za pi}e. Proces pre~i{}avawa se obavqa u ~etiri faze od kojih je prva dezinfekcija ozonom. Celokupan proces je prisutnim gostima i posetiocima fabrike, objasnila Dragoslava Spasi}*, tehnolog u proizvodwi u ovoj fabrici.

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

„Voda do fabrike dolazi u dve linije od kojih svaka ima kapacitet po 420 litara. Sada se radi sa 300 litara u sekundi, s obzirom na to da su tolike potrebe grada i korisnika.

4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; Do kraja 2021. godine o~ekuje se i zavr{etak najva`nijeg projekta na poqu ekologije „Projekat za pre~i{}avawe otpadnih voda” koji se sastoji iz tri komponente: kolektora, postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda (linija vode i linija muqa) i pro{irewe kanalizacione mre`e u 16 naseqenih mesta kojim }e grad Leskovac biti lider u ekologiji” í * Dragoslava Spasi} je ugledni ~lan Rotari kluba Ni{ i stalni saradnik redakcije „Srpski Rotar”

6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

13 3

MESECOSLOV

APRIL 2020. APRIL je mesec posve}en ^ASOPISIMA Rotarija. Tokom celog meseca Klubovi organizuju programe i aktivnosti koji promovi{u ~itawe i kori{}ewe ~asopisa ROTARIJANAC (postoji od 1911. godine) i drugih zvani~nih regionalnih ~asopisa Rotarija. Ovaj mesec posve}en je i za{titi ~ovekove sredine {irom planete Zemqe.

ME\UNARODNI DAN [ALE

SVETSKI DAN BORBE PROTIV AUTIZMA

DAN STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

SVETSKI DAN KOSMONAUTIKE

SVETSKI DAN ZDRAVQA

^ARTER RK SOMBOR DUNAV

1930. Umro je ruski pesnik Vladimir Majakovski.

73. Rimqani zauzimaju tvr|avu Masadu ~ime je okon~an Jevrejski ustanak.

SVETSKI DAN ROMA (odlukom OUN, 1971. godine) 1954. Poginuo je Igor Vasiqev, slikar fantazije, magi~ne umetnosti, nadrealizma, poreklom Rus, nedaleko od ]uprije, na studentskoj ekskurziji za manastir Ravanicu, u 26. godini. Uzroci wegove pogibije i danas su obavijeni tajnom i naizgled nerazja{wenom zagonetkom. Do tada je uspeo da uradi vi{e od 400 slika.

Heruvimi, ~uvari Rajskog ulaza koji je nedostupan nepreporo|enom ~oveku, visoki su 10 lakata. Za Pitagoru i pitagorejce ovo je bio savr{en, najsvetiji broj.

Deset je zbir ~etiri broja (1+2+3+4) i u sebi sadr`i wihova okultna zna~ewa.

DAN PLANETE ZEMQE

SVETSKI DAN KWIGE I AUTORSKIH PRAVA

SVETSKI DAN BEZBEDNOSTI U SAOBRA]AJU (odlukom OUN)

SVETSKI DAN LABORATORIJSKIH @IVOTIWA

BORBE PROTIV MALARIJE 25 DAN DAN 27 SVETSKI DIZAJNA DAN 28 SVETSKI PASA VODI^A

20 21

SVETSKI DAN ZA[TITE OD BUKE 1960. Brazilija je postala glavni grad Brazila.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ DESET

DAN SE]AWA NA SRPSKE @RTVE U KONCENTRACIONOM LOGORU JASENOVAC

Arapski: 10 Rimski: æ

Prebrojavawem sopstvenih deset prstiju verovatno je nastao i decimalni sistem. Deset zvezda najbli`ih Zemqi: Sunce Proksima Kentauri Alfa Kentauri Barnardova zvezda Vuk 359 Lalande 21185

Sirijus Lejten 726-8 Ros 154 Ros 248 10 minuta obi~no traje napad pani~nog straha, od koga je patio i Sigmund Frojd (1856 – 1939), „otac psihoanalize”.

10 qudi u svetu umre svakog dana od napada astme. 10 organizama o kojima ni{ta ne znamo `ivi u na{em telu. Deset planeta Mars je jedna planeta Zemqa!

Rajska ptica duga~ka je deset centimetara, ali joj je rep ~etiri puta du`i.

Ve}ina qudi zaboravi {ta je sawala deset minuta po{to se probudi.

10 odsto Britanaca uop{te ne ~ita kwige.

Havaji se svake godine pribli`e Japanu 10 centimetara.

Deset kwiga na polici mo`e da se rasporedi na 3.628.800 na~ina.

SOLIDARNI U SLU@ENJU Rotari klub Sremska Mitrovica i Rotari klub Ruma uru~ili su u utorak, 7. aprila 2020. godine Op{toj bolnici Sremska Mitrovica pomo} namewenu zdravstvenim radnicima, koja se sastoji od 500 tekstilnih maski, 25 plasti~nih vizira, 8 skafandera, a ovom prilikom poklowen je i jedan televizor, dok }e u narednim danima biti isporu~ena jo{ dva televizora. Posebnu zahvalnost za u~e{}e u ovoj akciji upu}ujemo Sr|anu Vlajkovi}u iz Pan~eva. Rotarijanci }e u skladu sa okolnostima nastaviti svoje humanitarne aktivnosti i u narednom periodu dati svoj skromni doprinos u borbi protiv koronavirusa. Budite solidarni, odgovorni i razboriti! Sa~uvajte pozitivnu energiju, ostanite kod ku}e, spasite sebe i spasite druge! í

AKTIVNOSTI

SREMSKA MITROVICA I RK RUMA

BEOGRAD

RK BEOGRAD INSTITUTU ZA NEONATOLOGIJU U sredu, 15. aprila 2020. godine Institutu za neonatologiju Srbije je uru~eno 50 za{titnih vizira, 300 za{titnih maski i 500 pari rukavica í

MALI SRPSKI MISLENIK* NEKO JE SIROMAH ZBOG POROKA, A NEKO ZBOG VRLINA. Isidora Sekuli} LAKO JE NAUÎTI @IVOTIWU, LAKO JE NAUÎTI PROSTAKA, ALI JE TE[KO NAUÎTI ONOGA KOJI JE NENAUÊN POSTAO UÎTEQ DRUGIMA. Sveti Nikolaj Srpski DO\U TAKVA VREMENA KAD PAMET ZA]UTI, BUDALA PROGOVORI, A FUKARA SE OBOGATI. Ivo Andri} SMISLIO JE EPITAF ZA MOJ SLUÂJ: MNOGO JE VI[E RAZUMEO NEGO [TO JE ZNAO. Du{an Radovi} SAMO SIROMA[NI ZNAJU DA IMA SIROMA[NIJIH OD WIH.BOGATI VIDE SAMO BOGATIJE OD SEBE. Du{an Radovi}

SVI CRNOGORCI STARE CRNE GORE SMATRAJU MILO[A OBILI]A ZA SVOG DUHOVNOG PRETKA I PRIMER NAJVI[E VRLINE. I NE SAMO DA MISLE O WEMU I DA MU SE DIVE, VE] GA I SAWAJU. KAD SU ÎNILI JUNA^KA DELA, RAZMI[QALI SU I PREPIRALI SE DA LI BI OBILI] TAKO URADIO I DA LI SU SE PRIBLI@ILI OBILI]U. Jovan Cviji} NAUÎ OD MUDRIJEG, TO TI JE VELIKA KORIST. I NAUÎ DRUGOG, TO TI JE VELIKA ZADU@BINA. Dositej Obradovi} SUDBINA SVIH STVARI JE DA NESTANU. OSTAJE, ME\UTIM PRIÂ. Danilo Nikoli} IMA LI @IVOTA PRE SMRTI? Beogradski grafit * „POLITIKA” i „PRINCIP PRES” Beograd

IZ ISTORIJE NA[EG ROTARIJA

DANI VASKRSA

KRAQ MILAN OBRENOVI] U JERUSALIMU 1889. GODINE

Pisac kwige u kojoj su palestinske svetiwe i znamenitosti sagledane o~ima vernika koji je oslobo|en po{tovawa rituala punih predrasuda i sujeverja je Mihailo Ra{i}, artiqerijski kapetan, a|utant kraqa Milana. On je 1892. godine objavio kwigu pod naslovom: „S. W. V. kraqem Milanom na istoku – putni~ke bele{ke”.

[TO NE BOLI, TO NIJE @IVOT. [TO NE PROLAZI, TO NIJE SRE]A. Ivo Andri}

ada se 22. februara 1889. godine i formalno odrekao prestola u korist sina Aleksandra, kraq Milan je K ve} 18. marta iste godine po{ao „na Istok” s namerom da

Veliki Petak ispred crkve u Leskovcu, 17. april 2020. – Dragoslava Spasi}. O LEPOM I UDOBNOM @IVOTU NEMA [TA DA SE ISPRIÂ, O TOME NIKO NE BI HTEO NI @ELEO DA SLU[A. PRIÂ VAQA SAMO AKO @IVOT NE VAQA. ILI SI SRE]AN ILI IMA[ [TA DA ISPRIÂ[. OBOJE NE MO@E. NE DA BOG. Dobrilo Nenadi}

osim Carigrada poseti Jerusalim, ali i jo{ neka sveta mesta u Palestini, kao i Siriju i Liban. Kra}i boravak u Jerusalimu u toku Velike nedeqe i Vaskrsa planiran je kao najva`niji zastanak du`eg putovawa. -„Kraq u|e s vladikom u an|eosku kapelu, gde ni~ice celiva krst raspe}a, a za tim na kolenima u|e do svetog Groba, da se pokloni najsvetijem mestu i spomenu na velikog na{eg u~iteqa, Hrista Spasiteqa” -Na Veliki petak prisustvovao je kraq Milan polagawu i celivawu pla{tanice. Crkveni obi~aj je dugo trajao pa se kraqev a|utant nije uzdr`ao da opi{e i neprikladnu atmosferu u hramu: -„Na galeriji svako najmawe mesta{ce, bilo je zauzeto. Preko ograde vire bleda hramovna lica; oni koji su tamo, ~ekaju mirno ovu slu`bu, jo{ danas od podne, a mnogi }e od haxija ostati tu, do prvog dana Uskrsa. Tu su pored wih i posteqne stvari i torbe sa jestivom... Ovo prebivawe u najsvetijem hramu, doista je obeshrabruju}e,

jer su se vremenom izvrzle mnoge sujeverice i predrasude, koje dovode do najve}eg bezumqa... Od silne zapare, od sveta i sve}a, ve} se te{ko disalo... Ja sam formalno spavao na nogama... Kraq se neprestano mr{tio... Slu`ba je trajala do tri sata posle pola no}i”. Kraq je prisustvovao i pojavi Svetog ogwa (na Veliku subotu): - „Svakolika pa`wa skupqenog sveta bila je upravqena na kapelicu svetog Groba, iz koje treba da se pojavi Sveti ogaw, koji, po verovawu hri{}anskog sveta sam iz Hristovog groba izi|e... Larma je bila strahovita... Tu se larmalo na svim pravoslavnim jezicima... Dugo smo slu{ali ovu zaglu{uju}u huku, dugo smo gledali ovaj besprimerni mete` i vrewe, dok jedared iz jednog ovalnog otvora, na desnoj strani kapele Groba, suknu pove}i plamen... Za trenutak oka, pod na{im nogama stvori se... plameno more, iz kog se k nama gore izvijaju pakleni dimovi. Ceo ogroman prostor rotunde be{e ubrzo ispuwen gustim dimom... Prizor je odista bio stra{an. Tolika svetina, na tako vrelim glavama, sa ovakvim plamenom u ruci, mora svakog, iole prisebnog, ispuniti strahom i zebwom... Sveti ogaw po verovawu ovog sujevernog sveta, ima neku ~udotvornu mo} isceqewa. Svaki deo tela, {to se na wemu opali, ne}e vi{e nikad boleti... Sad je trebao odstojati ve~erwe u Kalveru, ali kraqu be{e ve} dosta. Dado{e nam snopove sve}a, naro~ito spremqene za nas, koje mi pripalismo i pogasismo. Sve}e smo zadr`ali, ali ne zbog wihovog isceqavaju}eg dejstva, zbog kojeg ih haxije nose svojim dalekim ku}ama, ve} za spomen na stra{an prizor, {to ga danas videsmo... Bio sam sit svega. Ovaj obred, ovako vr{en, kao {to videsmo, mora ogor~iti svakog svesnog i pravog Hri{}anina”. Tako se zavr{ilo pokloni~ko putovawe kraqa Milana.

HIMERA JOVANA DU^I]A

~etvrtoj deceniji 20. veka Jerusalim je pohodio U pesnik Jovan Du~i}.Tada je Jerusalim zasijao u srpskoj literaturi, kao nekad u doba Domentijanovo. Ta dva, samo naizgled udaqena svetlosna zraka,

Domentijanov i Du~i}ev, kao da su se negde dodirnuli, spojili, pa traju neprestano. Vreme ih ne moè razdvojiti, zaustaviti. Poklonici Svetog grada su vazda stizali u nepreglednim povorkama, litijama, a crkveni velikodostojnici u pratwi sluà{~ih i ostalih vernika. Samo je velikodostojnik srpske poezije do{ao u Jerusalim sam. Hodao je kroz pejsa` palestinski skiciraju}i ga, ovla{, kao neki prozirni akvarel, sav u asocijacijama. - Ti{ina tla nigde nije tako duboka kao u palestinskim krajevima. Nijedna stvar ne}e da se pokaè, nijedan glasi} da se oda. Sve je ovde aluzija, simbol i opomena! Du~i} se u Jerusalimu nije oslawao na mitolo{ke i istorijske teme, koje su mu uvek bile drage na putovawima ali samo da bi ih sa narativnog preveo na svoj jezik. Uvek poetski. Jer Du~i} nije mario za razlike izme|u religije i mitologije, istorije i mitologije. U Jerusalimu je, otuda, bio zaokupqen pre himerom nego gradom. I ovde, u Svetoj zemqi, Du~i} je sav u asocijacijama, metaforama, lepr{avim mislima, artisti~koj igri, neo~ekivanim kontrastima, prelazima iz davnina u stvarnost. Du~i}evo pesni~ko plemstvo ima jasno vidqiv, ~ak bqe{tav amblem. Svestan svog znaka on ga je s ponosom nosio. Otuda je takva i wegova poetika. Aristokratska. Takav je stigao u Jerusalim. Nije Du~i} ni pomenuo da je u Svetom gradu celivao Hristosov grob, ni ikone, ni mo{ti svetiteqske, ni kamenove na kojima su mnogi videli i stope an|eoske! Nije u~estvovao u ritualima, ~ak ni kanonskim, liturgijskim. Sve su to ~inili drugi, pre wega, a ~ini}e i posle wega. Za wega je „Bog u srcu i u iluziji”, kako je, jednom, zapisao, zagledan u more, na obali Krfa. Nije, dakle, Du~i} u Jerusalimu bio poklonik, ni haxija, najmawe bogomoqac, ali je na sebi svojstven na~in video ~udesno: - „Ja sam u te mitove najpre poverovao kroz wihovu poeziju, kao {to bi savr{eniji od mene najpre poverovao kroz svoju veru. Ostali }e najpre poverovati kroz qubav. Sre}om, dakle, {to }e ve~no biti poezije i qubavi, od wih je i vera sazdana”... U Jerusalimu Du~i} pi{e o Hristosu, a misli na mladog Isusa. Zanima ga „sin Marijin” na zemqi, a ne na nebesima i to samo da bi rekao: - „Hristos je, dakle, heroj a ne sladuwavi svetac i siroma{ak; to je junak koji se bije na mestu, osvetnik koji preti smr}u i razarawem. Ovo se vidi iz svih jevan|eqa”. Otuda Du~i} ne pomiwe Hristosove muke – to bi prili~ilo rimokatoliku - ne pi{e ni o raspe}u, jer ga zanima samo posledica tog ~ina: - „Vaskrsewe, dakle, to je osnovica celog nauka... Nemogu}e je... ni za trenutak izneveriti svoje ushi}ewe i svoju qubav za ovu najve}u legendu koju je qudsko srce istkalo i pozlatilo”. Nije Du~i}, u Jerusalimu, pisao o crkvama i manastirima, ali je, zato, razmi{qao o arhitekturi hri{}anske etike i poetike. Tu je nalazio svoju himeru, da bi je, ~ak, nazvao magijom: - „Hram Svetog groba, podignut na samoj Golgoti, nema sa lica ni~eg {to bi koga zadràlo da ga posmatra... [to u crkvi Groba Hristosovog zadivquje to nije wena arhitektura, ni ornamentika, nego atmosfera kojoj ni{ta na zemqi nije ravno. Pred ovim grobom su stole}ima padale ~elom na mramornu plo~u Hristosovog groba vojske haxija i krstonosaca. I verovali su u hri{}ansku istinu samo zato {to je grob bio prazan! Od svih ~udesa Hristosovih, vaskrsewe je najve}e... To je

verovawe u besmrtnost koja je najve}a magija qudskog duha”. Nije neo~ekivano {to se u Jerusalimu Du~i}eva misao vratila Svetom Savi: - „Zato sam, pored Hristosa, mislio ~esto na wegovog srpskog izvanrednog svetiteqa. On me je pratio celim putem. Bio je mo`da prvi od Srba koji je ovuda pro{ao svojom kraqevskom nogom. Sve {to danas blista u suncu ve~nosti, ogledalo se u plavim nemawi}kim o~ima. O~ima tog na{eg mudraca, pisca, politi~ara i svetiteqa...” - „Zato se nisam odvajao u Palestini od bla`ene uspomene svetog Save”. - „Idem nekoliko dana ovim pra{wavim putevima kojima su hodili apostoli i jevan|elisti... A vrati}u se najzad natrag, kao onaj bla`eni iz jevan|eqa: ~ije su o~i videle ~udesa”. (Delovi iz kwige „SRBI I JERUSALIM” – Dinko Davidov, 2007.)

BLAGODATNI OGAW

Do~ek U centru Crkve Hristosovog Groba nalazi se Hor Gr~ke pravoslavne crkve sa bogato ukra{enim ikonostasom. Danas je to Katolikon ili Gr~ka Katedrala, koja je podignuta 1980. godine. Sa leve strane ulaza u Crkvu Hristosovog Groba, nalazi se Crkva Svetog Jakova, brata Gospodweg, gde se na Veliki ^etvrtak slu`i Sveta Liturgija i gde se

Jovan Du~i} (15. 2. 1874 + 7. 4. 1943) srpski i jugoslovenski pisac, pesnik i diplomata. Jedan je od najzna~ajnijih pesnika srpskog modernizma i najzna~ajniji liri~ar.

BLAGO CARA RADOVANA

Car Radovan je car careva, vladar sudbine, gospodar svemira. Silniji nego heroj Agamemnon, bogatiji nego Midas, dubqi nego prorok Jezekiq, i mudriji nego car Solomon. Sve o~i ovog sveta uprte su u wega. Sre}a nije ideja nego iluzija, po{to sre}a nije stvar razuma, nego stvar uobraèwa. Zato ~ovek veruje da je sre}an i kad nije sre}an. ]utawe je najboqi lek protiv nesre}e; ono je i najdostojanstveniji ~ovekov otpor i odmazda sudbini. Dve su prave i najve}e ~ovekove nesre}e: nemati zdravqa i nemati prijateqa. Me|utim, i iz jednog i drugog ima izlaza: ~ovek ili prezdravi ili umre, a sa prijateqima ili se izmiri ili dobije nove neprijateqe.âst je najteè ponovo zadobiti ako se jednom izgubi. Nema mirnijeg izraza nego {to je na licu mrtvog ~oveka; i ni{ta toliko ne protivure~i na{im suzama, koliko to spokojstvo onog za koga suze prolivamo. Nije stra{na smrt, nego bolest. Stradaju u qubavi i qudi od velike ma{te, jer ako ma{ta zida zlatne tvr|ave na oblacima, ona stvara i crne ponore, i onde gde nema ponora. Ko nije religiozan, ne moè biti ni istinski zaqubqen; i zato je u na{e doba tako malo zaqubqenih. Veliki ~ovek trebao bi da se kloni qubavi, ne zbog momenata tragi~nih, nego momenata sme{nih, u koje neminovno pada pored ène. nastavi}e se

ispred, u porti crkve, vr{i obred umivenija nogu. Ispred ikonostasa na severnoj strani je tron za patrijarha iz Antiohije, a sa ju`ne strane nalazi se tron za Wegovo Blaènstvo Patrijarha Jerusalima i cele Palestine. Danas je to Teofilo III. Velika Subota U Svetom gradu Jerusalimu su sve ulice i uli~ice prepune sveta. Vlasti odlu~uju da zatvore gradske kapije. Pred Damaskom kapijom udaqenom oko pola kilometra od Crkve Svetog Groba ostaje nekoliko hiqada oàlo{}enih qudi. A èleli su da budu {to bliè Hramu kad se milost Bo`ja projavi i bqesne Blagodatni Nestvoreni Ogaw, ~udo qubavi i milosti Bo`je. Jo{ od ranog jutra, oko 5,30 sati se zauzimaju mesta u i pred Crkvom. Neverovatna gu`va. Svi bi da uhvate {to boqe mesto. Straà kraj ulaza u Crkvu ne da vi{e nikome da u|e. Sve je prepuno...

Molim ti se Gospode, ako Ti misli{ da treba da vidim Blagodatni Ogaw, molim Ti se, pusti me unutra... molitva je Patrijarhova, a i svih nas vernih. Jedan ~uvar sa {tapom prete}i rasteruje narod. Ispred mene dva monaha i monahiwa iz grupe. ^uvar vi~e na wih, oni se mole, on ih tera, okrenu se i â&#x20AC;&#x201C; u|e u Crkvu, oni za wim, ja za wima, za mnom jo{... Unutra mrak. Ako padnem, bi}u prega`en. Molim se Gospodu na{em Isusu Hristosu da me ostavi da stojim. Gospodi pomiluj, Gospodi pomiluj!

Drìm sve}e u ruci. Dva sve`wa po 33 sve}e. Broj ovozemaqskih godina Hristosovih. Plavo bele. Kupio ih u obli`woj radwi Grka Dimitrosa, kod koga svi verni pravoslavni imaju dodatni popust pri kupovini. Upali}e ih Blagodatni Ogaw. Odjednom sam èdan. Nemam vode, jer nisam ni{ta poneo, znaju}i da moram da se uglavnom guram i da mi ruke budu slobodne. Kakva se}awa u tim trenucima. Opet se setih kraja devedesetih godina minulog veka u prestonom gradu, policijskih kordona i gurawa po Vo`dovcu i Auto Komandi kada smo probili kordon i krenuli ka gradu... Molitve na svim jezicima. Pribliàva se vreme kada obi~no Ogaw silazi. Galama je velika. Qudi pevaju molitvu suznih o~iju. Pored mene dva Grka pevaju Kirie Eleison... Gospode, pomiluj... a Grkiwe vi~u, gotovo arlau~u, prizivaju}i Blagodatni Ogaw. Podne je. Lep i sun~an dan. êka se Patrijarh koji se nalazi zatvoren u Hristosovom Grobu. On je unutra obu~en samo u mantiju sa 33 sve}e i molitvama priziva Blagodatni Ogaw. Odjednom, muwe, gore, na vrhu Crkve. Koptski bubwevi pozdravqaju Vaskrsewe. Patrijarh iznosi Svetu Vatru i Vaskrsnu}e se

objavquje time {to Patrijarh iznosi upaqenu sve}u, a vernici na ovu Vatru pale svoje sve}e. Patrijarh predaje Blagodatni Ogaw svim konfesijama koje su u Crkvi kako bi one u fewerima odnele plamen u svoje Crkve. Patrijarh u Grob NE UNOSI NI[TA ÎME BI MOGAO DA UPALI VATRU I ONA DOLAZI SA NEBA KROZ MALI OTVOR U ZIDU GROBA uz pomo} wegovih molitvi. Sam obi~aj poti~e iz vremena Apostola, a prvi pisani dokumenti o ovom obi~aju su iz 9. veka. Na samom ulazu u crkvu Svetoga Groba nalaze se stubovi od mermera i samo onaj sredwi sa leve strane je pukao uzdu`, kao da je rase~en noèm. Predawe govori da su jedne godine (1579. godine) na Vaskr{woj ceremoniji muslimanski ~uvari potpla}eni od drugih crkvi zabranili pravoslavnom patrijarhu Sofroniju IV i vernicima da u|u u Crkvu i u Hristosov Grob. Dok je on ~ekao i molio se ispred Crkve sa vernicima, Sveta Vatra je doletela s neba i spustila se niz stub pred vrata gde je stajao Patrijarh, presekla stub uzdu` i upalila sve}u u patrijarhovoj ruci! Istina, od prevelike gu`ve i straha, moram priznati, ne videh kako se upalio Ogaw, ali mi je upalio sve}e. Mno{tvo sve}a smo upalili, jedni od drugih za tili ~as. Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese! (S ovim pozdravom svi verni se pozdravqaju do Spasovdana, koji dolazi ~etrdeseti dan po Vaskrsewu Gospodwem.) â&#x20AC;&#x17E;Vaskr{wi pozdrav HRISTOS VASKRSE i odgovor VAISTINU VASKRSE, ne predstavqa deo nekog formalnog dijaloga, ve} poimawe i izbor jednog konkretnog ìvotnog pravca: izbor da pratimo Najhrabrijeg od svih, Onog koji je s blago{}u pretrpeo

bezbrojna ponièwa i muku Raspe}a. Onog koji nas svojim Vaskrsewem poziva da i mi s Wim vaskrsnemo, da vaskrsnemo kroz dela qubavi i vrline.” (Haris Skarlakidis, iz kwige BLAGODATNI OGAW) êstitamo jedni drugima, nemogu}e da se izqubimo. Gu`va je jo{ ve}a. Svi pevaju... Stvarno tada osetih veliku snagu i ~ini se, mogao sam tek sad da stojim i vi{e nisam bio èdan... Pojava Blagodatnog Ogwa na svakoga druga~ije deluje, ali je sigurno, da svi ovde prisutni moraju imati ~isto srce i – du{u i Gospod na{ Isus Hristos uz molitve na{e iskrene, pomilova}e i pomo}i }e... Gospod je dobar, milostiv! í Haxi Du{an Glu{ac

VELIKA SUBOTA U SVETOM GRADU

asno popodne. Subota. ^im za|e Sunce ve} je K prohladno u Jerusalimu u aprilu. Dani pred Vaskrs u Svetom gradu su ispuweni molitvom. @urim iz

CAPITOL hotela i ve} se spu{tam Saladinovom ulicom ka Kapiji Svetog Stefana. Idem u crkvu Svetog Groba. Arapski suk. Via Dolorosa. Nesnosna gu`va i galama. Miris koji mi prija. Zastadoh pokraj tezge, pored ne~eg {to je podse}alo na wu. Puno ~ajeva. Raznih. Slo`enih uredno u kupe. Malo daqe, u dubini radwe, sli~na tezga sa za~inima. Oni {ire taj prijatni, gotovo opojni miris. Pogledam dole, ka kamenom stepeniku. Mr{ava figura u belom. Obrijana glava. Budista? Ispred je korpa sa nekoliko kwiga i nekakvim malim papirnim kesicama. Za~ini? Tamjan? Sve miri{e neobi~nim, prijatnim mirisima.

Trgovac, Palestinac vi~e, odnosno, reklamira robu. Poneko zastane, ali mora u}i unutra, jer ga masa nosi daqe. I u|oh, posmatraju}i obrijanu figuru koja je nepomi~na u svoj ovoj gu`vi. Figura lagano podiè glavu ka meni. Pogledi se susreto{e. Ne{to me pita, u~ini mi se. Ili se moli? Moram da se sagnem kako bih ~uo da li me stvarno ne{to pita. Govorio je na engleskom. Nisam razumeo. Sre}om, upravo prolazi{e obe Zorice i dozvah ih. Gotovo da mi ulete{e u naru~je, kad su me iz mase ugledale i uletele u radwu. Zorica Prva mi je odmah hvalila onaj zeleni i onaj naranxasti ~aj i jo{ ono tamo i ovo tu, a ja Zoricu Drugu zamolih da bude prevodilac i objasnih joj da me figura sa stepenika ne{to pita. Potrajao razgovor me|u wima, gotovo da sam zaboravio na wega, probaju}i badem koji mi je Zorica Prva hvalila i posluìla me. I onda rezultat tog dugog razgovora na engleskom jeziku koji sam povremeno poku{avao da razumem i uhvatim nit. I Zorica Druga krenu s prevodom: obrijana, mr{ava figura sa kwigama je monah iz centralne [ri Lanke (Sveto ostrvo), iz manastira Kandi (Kandylama), gde se u Hramu Zuba kao najve}a relikvija ~uva jedan od gorwih levih Budinih zuba. U blizini se prostiru velike plantaè ~aja i otud tolike raznobojne, miri{qave kesice u korpi, sa raznoraznim ~ajevima. Ovde u Svetom gradu je ve} dva meseca, upoznaje hri{}anstvo, dosta zna, pri~ali malo o Vaskrsewu Gospodwem, ali galama i samo mesto nisu za dugi razgovor, ìvi od prodaje kwiga, mirisnih kamen~i}a koji su sli~ni tamjanu, od sve}a koje miri{u. Uspeo da joj objasni da su tri glavna pravca u budizmu: teravada, mahajana i va|rajana. Da je teravada (u~ewe starih) – najstariji i najkompletniji zapis Budinog u~ewa, konzervativni oblik budizma ~iji su nosioci monasi. Da je mahajana (veliki put) – zajedni~ki naziv za {kole koje su tuma~ile Budino u~ewe da je on prihvatao promenu kao jednu od najfundamentalnijih istina. Da je va|rajana (dijamantski put) – nesalomiva logika koja se koristi za odbranu ve}ine ideja budizma i oslawa se na tantri~ku literaturu, a ne na tradicionalne budisti~ke spise. Poznata je i pod imenom tantrajana. Da joj je opisao Milindapanhu, jednu od najva`nijih drevnih budisti~kih kwiga koja se sastoji od dijaloga izme|u indijskog monaha Nagasene i indijsko – gr~kog kraqa Milinde! Uh, usred VIA DOLOROSE. Stradalnog Puta Gospodweg kojim smo krenuli ka crkvi Svetog Groba. Osetih da nekako sve postaje svetije. Duhovnost sveta na Putu Bola... Re~i sam zapisao, te{ko ih je bilo sve zapamtiti, a ostao je da mi odzvawa kao zov za saznavawe... Odjednom sam se osetio sam usred ove gungule, galame koja me je ~inila uznemirenim. Ne samo zbog ja~ine zvuka, ve} i uzbu|ewa koje je raslo {to sam sad ja na tom mestu... Koliko sam do sada bola preboleo, ho}e li me na ovom putu zaboleti vi{e? Glasovi koje ne razumem, koji mi remete misli. Razmi{qam o woj. Nedostaje mi u ovoj Zemqi, u ovom gradu. Za ove i ovolike molitve potrebno je dvoje. I za bol – dati ga i otkloniti – lak{e je u dvoje... I Gospod sa Ocem be{e... Pro~itah poruku na mobilnom. Stigla iz daleka. Pi{e mi da je sawala kocku. I jo{

pone{to okolo i odmah èlim da odgovorim, napi{em i... ne{to nemu{to objasnih Zoricama da produè bez mene, sti}i }u ih i... sklawam se u stranu. Sedam na kameni zid i kucam... Kocka je model budu}eg Jerusalima, koji obe}ava Apokalipsa. Kod wega su sve tri dimenzije jednake i on je slika ve~nosti, po ~vrsto}i, a ne po duhovnosti. Simbol je mudrosti, istine i moralnog savr{enstva. Simbol je postojanosti i ~esto je postoqe Prestola. Simbolizuje materijalni svet i skup ~etiri elementa (voda, vatra, vazduh, zemqa). Simbolizuje (uz kuglu) celokupnost zemaqsku i nebesku, svr{enu i beskona~nu, stvorenu i nestvorenu, ovu ovde i onu gore... [aqem poruku i dodajem: Baci kocku! Ona pokazuje gde ti ide Put sudbine! Smiren {to }e me, eto, odmah ~itati krenuh daqe i pogledah gore. Stajao sam na mestu gde je osma stanica Stradalnog Puta na kom je Isus Hristos zastao i govorio ènama Jerusalima... Jer, eto idu dani kada }e govoriti: blaène su nerotkiwe, i utrobe koje ne rodi{e, i dojke koje ne doji{e. Tada }e po~eti da govore gorama: padnite na nas, i bregovima: pokrijte nas; jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, {ta }e tek biti sa suvim.... (Evan|eqe po Luki, 23, 28 â&#x20AC;&#x201C; 31) Vreme velikog Stradawa... A drevne Maje su verovale da }e iz sredine kocke izniknuti zeleno drvo @ivota... Iste ili sli~ne misli, negde daleko. Nisu morali da znaju engleski, razumeli bi se! Brzo stigoh u portu crkve Svetog Groba, pro|oh pored crkve Svetog Jakova, brata Gospodweg i polako se utopih u svetinu koja je ulazila u crkvu. No} je uveliko trajala. @urim da zauzmem boqe mesto za pono}nu Liturgiju. Ova me galama, buka glasova ne ~ini vi{e nesigurnim i uhvatih sebe kako se trudim da raspoznam jezike, tuma~im da li su to molitve ili samo dovikivawe. Setih se susreta od malopre, kada sretoh onog monaha budistu i mahinalno se okretoh oko sebe. Kao da sam ga traìo u ovolikoj masi vernih.

Miris tamjana {irio se crkvom. Miris koji donosi spokoj, mir. MIR(IS)! Jo{ sam ovakav miris osetio i upio u srpskoj carskoj lavri Hilandaru, u Milutinovoj crkvi, kada je monah Danilo pro{ao pokraj mene s kandilom, na slu`bi, u osvit jedne oktobarske zore. Vaqda se tamjani u ovom podnebqu prave od smola drve}a koje ovde raste, primorskog bora pre svega? U na{im manastirima tamjan malo druga~ije miri{e, ali isto daje i spokoj i mir du{i. I goni na molitvu i smirewe koje oboga}uje. Iz misli me prenu mlada, ru`wikava Kineskiwa s nao~arima, u beloj vindjakni, koja me pozva da sednem tu, pokraj we, be{e malo mesta na wenoj vre}i za spavawe. Na obostranom lo{em engleskom smo se razumeli taman toliko da saznadoh da je iz okoline [angaja, da je student, da je ovde ve} tri nedeqe, da je po ~itavi dan u crkvi Svetog Groba, da je ovo sva wena oprema, da je u molitvama i da je â&#x20AC;&#x201C; pravoslavka! -Pardon, hri{}anka, rimokatolkiwa! -Ne! - Pravoslavka. I pomenu mi Svetog Jovana [angajskog!* I oboje umorni od sabijenih utisaka, uzbu|ewa od svetosti mesta i napornog sporazumevawa utonusmo u ti{inu. Misli i molitve. Sveti grad. Grad mira, koji to nikada u svojoj istoriji nije bio. Grad koji mi se u~ini kao velika i bolna, sveta rana! I koliko je sad u ovom gradu, u ovom trenutku onih koji psuju, misle pogano, imaju lo{e misli. Moli}u se za wih. Ovo je ta Subota. Molitve koje me ~ine smirenim. I setih se: Pitali jednom Muhameda {ta je najsla|e na svetu? Gorka re~! re~e on. Kad ho}e{ drugome da je kaè{, pa je proguta{! Okolo bruje glasovi. Deo sam gomile sa ose}awem jedinstvenosti koja me izdvaja. Glasovi ove Velike no}i narastaju pokrivaju}i sve sli~nosti i razli~itosti sveta! Kao da je ceo grad epicentar, naboj i drhtaj se {ire uz svaki u~iwen korak. Pogledah u mobilni telefon. Nema poruke. Jo{ malo pa }e pono}. Smrt dana i po~etak novoga. U sredi{tu drugog grada je dan. Sutra je novi dan. Veliki za Gospoda, veliki za ~ove~anstvo. Ho}e li i meni ostaviti trag? Ă Haxi Du{an Glu{ac * Sveti Jovan [angajski, (1896 + 1966) rodio se u Rusiji u harkovskoj guberniji u plemi}koj porodici srpskog porekla koja je izbegla u Rusiju u 18. veku pred najezdom Turaka. Kr{teno ime mu je Mihailo, a Jovan mona{ko. I sveti Jovan Tobolski, sibirski misionar je ~lan porodice Maksimovi}, po kome je sveti Jovan [angajski dobio mona{ko ime. U vreme gra|anskog rata u Rusiji, sa porodicom je izbegao u Srbiju, gde je zara|ivao za ìvot prodaju}i dnevne novine, pre svih beogradsku POLITIKU! U Beogradu je 1925. godine zavr{io Teolo{ki fakultet i iste godine se zamona{io u manastiru kod Svilajnca. Godine 1934. kao episkop ruske zagrani~ne crkve odlazi u Kinu, u [angaj. Godine 1951. postaje arhiepiskop zapadnoevropski u Parizu, a 1962. godine odlazi u San Francisko, SAD. Gotovo uvek je i{ao bos zbog stalno ote~enih nogu, a posledwe ~etiri decenije je bio gotovo bez sna, jer od dana svog mona{kog postriga pa do upokojewa, NIKAD nije spavao u posteqi! O ovom velikom dobrotvoru i misionaru sa~uvana su brojna pisana svedo~anstva. Posle zavr{enog bogosluèwa u Nikolajevskoj crkvi, jula 1966. godine, upokojio se ovaj veliki svetiteq koga je Crkva proglasila za sveca 1994. godine.

^UDOTVORNE I PO[TOVANE IKONE BOGORODICE SVETE GORE ATONSKE 1. Kareja – centralni hram Bogorodica DOSTOJNO JEST

8. Manastir Konstamonit Bogorodica ODAZVANA

2. Isposnica Svetog Save Srpskog – Tipikarnica, Kareja Bogorodica MLEKOPITATEQICA

9. Manastir Iviron Bogorodica VRATARICA (Iverska)

3. Manastir Hilandar Bogorodica TROJERU^ICA

10. Manastir Pantokrator Bogorodica STARICA 11. Manastir Filotej Bogorodica UMIQENIJA 12. Manastir Grigorijat PRESVETA BOGORODICA 13. Manastir Dionisijat Bogorodica POHVALA 14. Manastir Zograf Bogorodica AKATISTNA Bogorodica USLI[ITEQICA 15. Manastir Vatoped Bogorodica KTITORKA Bogorodica POSE^ENA Bogorodica ONA KOJA ODGOVARA Bogorodica USTREQENA Bogorodica VE^NODI[U]A Bogorodica MILOSRDNA Bogorodica UTE[ITEQKA MAJKA BO@JA UQETO^IVA

Bogorodica AKATISTNA (1837.) Bogorodica POPSKA Bogorodica NETAKNUTA U PO@ARU (1722.) 4. Manastir Velika Lavra Svetog Atanasija Bogorodica KUKUZELISA (Jovan Kukuzel, vizantijski himnograf) 5. Manastir Dohijar Bogorodica BRZOPOMO]NICA 6. Manastir Ksenofont Bogorodica VODITEQICA 7. Manastir Esfigmen Bogorodica RU@A NEUVEWIVA (u Gostoprimnici, okru`ena p~eliwim sa}em) Do~ek kraqa Srbije Petra Kara|or|evi}a na Hilandarskom pristani{tu, 29. mart 1910. godine

DRUGA AVANTURA U SEPTEMBRU NA SVETOJ GORI ATOSKOJ septembar – oktobar 2019. godine

Avanturisti - hodo~asnici: Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Milan Glu{ac

JO[ MALO O MANASTIRIMA POMENUTIM U PRO[LOM BROJU MANASTIR IVIRON Osniva~i su mu Gruzini Sveti Jovan, Jeftimije i Georgije Iverski. Stari naziv za Gruziju je Iverija – otuda ime

manastira Iviron. Kada je Bogorodica putovala prema Kipru da poseti Lazara ^etvorodnevnog, wen brod se zbog nevremena zaustavio ovde u blizini dana{weg manastira. Danas na tom mestu te~e izvor slatke vode na samo dva metra od mora. Ide se uz morsku obalu do kapelice posve}ene Bogorodi~inom dolasku na Svetu Goru. Kapelica je zatvorena. Sme{tena je u zaklonu {umskom, ali vrlo blizu mora. Spustiv{i se ka wenim temeqima odakle izvire slatka voda tu se mo`e na}i i srebrna ~a{a iz koje se ispije hladna pitka voda i - tako nekoliko puta... í

NASTAVAK IZ PRO[LOG BROJA

MANASTIRI KOJE NISMO POSETILI U OVOJ DRUGOJ AVANTURI A BILI SU NAM U PLANU

Slede}i manastir je ve} vi|eni Pantokrator a sada do`ivqaj sa mora. Pravo je u`ivawe posmatrati manastire sa mora u svoj wihovoj veli~ini i lepoti. Jednostavno to sve izgleda prili~no nestvarno í

MANASTIR DOHIJAR

Manastir se nalazi na jugozapadnoj obali poluostrva Atos. Okru`en je {umama, pa{wacima i vrtovima. Crkva Arhan|ela, prvi je hram na Svetoj Gori od mermera, na prelazu iz hrama u trpezariju su slike prva tri igumana. Sa desne strane ulaza u trpezariju, u specijalno

MANASTIR PANTOKRATOR

Manastir Pantokrator se nalazi na severoistoku poluostrva Atos, u blizini ru{evina drevnog grada. Nalazi se na stenovitom bre`uqku na visini od 50 metara. Pantokrator je pravougaona tvr|ava pu{karnica i interno podeqena na dva dela. U prvom su: mona{ke kelije, razne radionice i visoki toraw sa crkvom, na drugom - saborni hram posve}en Preobra`ewu Gospodwem, zvonik, i trpezarija í

konstruisanoj kapeli je ~udotvorna ikona Bogorodice Brzopomo}nice, naslikane u 10. veku u vreme igumana Neofita í

NIJE DOBRO ME[ATI SLAMU I VATRU! (@enama nije dozvoqen boravak na Svetoj Gori)

AVATO (NE KRO^ITI)

Tekst i snimci Nikola Mandi} Rotari klub Beograd

PRI^A O FINCU

ili doìvqaj iz Velikoandrejskog Skita u Kareji Dan prvi, nedeqa 29. septembar Tog nedeqnog jutra smo Ti}a, Haxi Du{an, Milan i ja vrlo rano ustali. Prethodnu no} smo prespavali u Panagiji, maloj kapeli ispod samog vrha planine Atos, i sada nas je o~ekivao spust sa 2.033 metara nadmorske visine do pristani{ta Skita Svete Ane. U ti{ini smo spakovali svoje stvari i prtqag i sa~ekali da do|e Albanac sa mulama. Dogovor je bio da se ja spustim sa prtqagom na mulama do Skita, tu uzmem ostatak na{eg prtqaga koji smo tu ostavili, i sa~ekam druìnu na pristani{tu. Tu bi se ukrcali na feribot „Agia Ana” i oti{li do luke Dafne. Zaista, Albanac sa dve mule se pojavio vrlo brzo po svitawu, na jednu mulu je stavio sav na{ prtqag, dao mi instrukcije kako da sedim i kako da se drìm za samar i mi smo krenuli da se spu{tamo niz Atos. Ti}a, Haxi Du{an i Milan su polako krenuli pe{ke niz planinu. Posle tri sata vratolomnog i iscrpquju}eg spusta na muli stigao sam do Skita Svete Ane. Osveìo sam se uz kafu, ratluk, hladnu vodu (dobro... i 2-3 rakije), uzeo ostavqeni prtqag i nastavio spust do pristani{ta. Albanac je oti{ao sa mulama i prtqagom a ja sam krenuo pe{ke niz 1.016 stepenica do pristani{ta. Kada sam stigao na prazno pristani{te, tu je ve} bio na{ prtqag i zapo~elo je moje ~ekawe. Posle nekih dva sata pojavio se Ti}a, umoran ali dobrog raspoloèwa, i meni je laknulo. Ostalo je da sa~ekamo Haxi Du{ana i Milana – i naravno feribot. Od nekolicine hodo~asnika smo saznali da jedini brod nedeqom pristaje u 14.05 i da do ponedeqka nema drugog prevoza. Seli smo u hladovinu smokve u

Kao {to je poznato, ènama nije dozvoqen pristup i boravak na Svetoj Gori Atoskoj. Malo je poznato da wima nije bio dozvoqen pristup manastirima i posedima na Meteorima. Tek od sredine 20. veka Meteori su otvorili vrata ènskom rodu posle velikog poàra u ~ijem su ga{ewu u~estvovale i ène. Avato je uveden 422. godine, a zvani~nu zabranu ènama uveo je 1046. godine vizantijski car Konstantin Iæ. pristani{tu, okruèni gomilom prtqaga, i ~ekali... Vreme je prolazilo, bliìo se ~as dolaska feribota ali od na{ih prijateqa ni traga ni glasa. Kada smo u daqini ugledali obrise feribota, Ti}a i ja smo po~eli da pravimo planove {ta ~initi ako se oni ne pojave, a feribot stigne. Ideja nam je bila da prespavamo na plaì u vre}ama za spavawe i tako sa~ekamo brod u ponedeqak i prevoz do luke Dafne. Ve} nas je bila hvatala nervoza jer je feribot pristajao uz dok kada su se na posledwim stepenicama uz pristani{te pojavili Haxi Du{an i Milan. Nismo imali vremena ni da se obradujemo susretu, ni pozdravimo ve} smo pohitali da se ukrcamo na ve} prepun brod. Iscrpqeni i bez atoma snage, posle spusta sa 2.033 metara nadmorske visine do nivoa mora, }utke smo plovili, svako sa svojim mislima, nemo gdedaju}i u Svetogorske manastire u kojima smo ve} bili ili koje smo planirali da posetimo drugom prilikom. Kada smo stigli u luku Dafne, bili smo toliko umorni da, u op{toj gu`vi i trci, nismo stigli da se ubacimo u dva minibusa koji su hodo~asnike vozili do Kareje. Leèrno smo zakqu~ili da }emo radije sa~ekati sat-dva da se vrate po nas. U ti{ini opustele luke ~ekali smo prevoz i posle nekog vremena, u oblaku pra{ine, u daqini se pojavio minibus. U ùrbi smo se ukrcali, paze}i da ne izgubimo ne{to od na{eg velikog prtqaga, sa jedinom idejom da se nekako dokopamo Kareje – a onda }emo ve} videti {ta }emo i gde }emo! Prilaze}i Kareji voza~ je upitao gde da nas ostavi a ja sam instinktivno rekao ispred Skita Svetog Andreja. Mislio sam, tu smo bili i prethodne godine, vaqda }e nas primiti i ugostiti. Kada se minibus okrenuo ispred Skita i ostavio nas same sa te{kim prtqagom, pogledom i bez re~i, dogovoreno je da ja odem i potraìm gostoprimca sa molbom da nam da blagoslov za boravak u Skitu. Znaju}i od prethodne godine gde je kancelarija gostoprimca pohitao sam tamo ali je ona bila zakqu~ana. Zabrinut, vratio sam se u dvori{te ispred glavne crkve odakle su upravo po~eli da izlaze

mnogobrojni hodo~asnici i mona{ka bratija. Pri{ao sam nasumice jednom monahu i evo na{eg razgovora: – Oprostite o~e, kako mogu da na|em gostoprimca a kancelarija je zakqu~ana? – A {ta }e vam? – Pa, nas ~etiri hodo~asnika molimo blagoslov da dobijemo sme{taj u Skitu! – Hm, a jeste li vi iz Finske? – Iz Finske!? Ne, mi smo iz Srbije, iz Beograda, peli smo se na Atos, jako smo umorni...! – Dobro, upravo po~iwe ru~ak, prvo ru~ajte sa nama, pa posle potraìte gostoprimca, bi}e sve u redu za sme{taj! Kada sam se vatio do prijateqa koji su me na ulazu u Skit ~ekali zabrinuto i u neizvesnosti, rekao sam im kako je ovo pravi primer gostoprimstva: nas nenajavqene namernike prvo zovu na ru~ak a dobi}emo i sme{taj! Ispred zakqu~ane kancelarije gostoprimca, ostavili smo prtqag i oti{li na mona{ki ru~ak koji nam je, onako umornim i gladnim, izgledao kao carska trpeza. Na{em iznena|ewu i radosti tu nije bio kraj jer se ispostavilo da je monah sa kojim sam razgovarao zapravo i bio gostoprimac! Posle kra}ih formalnosti, dobili smo lepu i tihu sobu gde smo se brzo smestili. Kako je jo{ uvek uveliko bio dan, odlu~ili smo da se onako opu{teno i bezbri`no pro{etamo do Kareje i odemo na pi}e u na{u omiqenu kafanicu. Po prilici, gde }e Srbi nego u kafanu! U poznatom ambijentu minijaturne kafanice i sa ve} poznatim konobarom od prethodne godine, malo smo se osveìli uz pivo, vino i koki{ku i tu saznali vrlo bitnu informaciju. Dobili smo telefon monaha Haralampija koji automobilom moè da nas vozi u bilo koji obli`wi manastir ili Skit koji èlimo da posetimo a to je upravo i bio Ti}in plan! Sjajno! Naravno, odmah sam pozvao monaha i dogovorio da do|e po nas sutra u 08,30 kako bi obi{li nekoliko manastira koje smo planirali da posetimo. Zadovoqni, vratili smo se u Skit, sa prvim smirajem sunca i bez mnog re~i, popadali u krevete i u okrepquju}i san. Tako je zapo~eo na{ boravak u Skitu Svetog Andreja u Kareji. Dan drugi, ponedeqak 30. septembra Ve} nam je bilo poznato da na Svetoj Gori no} kratko traje. Ve} oko 03.00 probudilo nas je klepalo koje je pozivalo monahe i hodo~asnike na jutarwu slu`bu. Naviknuti na to, u ti{ini smo brzo ustali, spremili se i u potpunom mraku u{li u velelepnu crkvu u kojoj se ve} ~ulo pojawe monaha, ali ne na ruskom ve} na gr~kom jeziku. Po zavr{etku jutarwe slu`be i sa prvim zracima sunca uputili smo se u trpezariju na ru~ak. Ukusno posno jelo i ~aj su nam prijali te smo posle ru~ka i kra}e {etwe poùrili da se sretnemo sa monahom Haralampijem. Ti}a je planirao da toga dana

obi|emo manastir Pantokrator i manastir Iviron ali je monah insistirao da prvo posetimo Skit Svetog Ilije. Ina~e, monah Haralampije je jedan divan ~ovek uz ~iju pomo} i preporuku smo imali priliku da vidimo sve {to je bilo vredno u Skitu i manastirima. Vozio nas je u ogromnoj „Tojoti Hiluks” po pra{wavim putevima, pri~aju}i i smeju}i se sve vreme. Dok bi razgledali crkve on bi nam pevao mona{ke pesme i davao va`na obave{tewa, slikao se sa nama, {to je neuobi~ajeno, i starao da nas lepo prime gostoprimci. Naravno, Grci su Grci, pa nas je prvo uvek vodio u suvenirnice da ne{to kupimo i tako pomognemo Skit ili manastir, ali to je ionako bila na{a namera. Skit Svetog Ilije je nekada bio ruski ali je sada u vlasni{tvu gr~kih monaha. Gra|en je u prepoznatqivom i velelepnom ruskom stilu a najimpozantniji je ikonostas, jedan od najve}ih i najlep{ih na Svetoj Gori. No, u tom Skitu smo do`iveli dva velika iznena|ewa. Prvo je bilo kada nas je monah pozvao da otkqu~amo i otvorimo vrata glavne crkve. Dao je veliki kqu~ meni i zatra`io da otkqu~am ogromna drvena vrata. Ni posle nekoliko poku{aja nisam uspeo da ih otvorim. To Haxija, Milan, Ti}a i prepodobni isku{enik Finac

nisu uspeli ni Milan, Ti}a a ni Haxi Du{an. Na kraju je monah Haralampije sa {eretskim osmehom uzeo kqu~, stavio ga u bravu i otvorio vrata – ali ne ona koja smo mi gurali ve} deo vrata uz dovratak! Posle obilaska crkve i velelepnog ikonostasa poveo nas je u hlad ispod guste loze da se osveìmo uz kafu, vodu, ratluk i lozu. Tu su ve} sedele ~etiri osobe, tiho razgovaraju}i me|u sobom. Kada smo se i mi pridruìli po~eli smo razgovor na engleskom i saznali da oni dolaze iz Finske i da idu u posetu svom prijatequ koji je u Skitu Svetog Andreja isku{enik. Nismo ni znali da u Finskoj ima oko 700.000 pravoslavaca i da rado pose}uju Svetu Goru. Bilo nam je ~udno ali i drago da upoznamo finsku pravoslavnu bra}u! Posle kratkog i qubaznog razgovora rastali smo se uz prijateqske pozdrave i uputili se ka manastiru Pantelejmon. Posle obilaska manastira Sveti Pantelejmon i manastira Iviron vratili smo se umorni ali vrlo zadovoqni u Skit Svetog Andreja. Oti{li smo do na{e sobe da se odmorimo i sredimo utiske kada nas je prekinuo jedan monah koji je traìo na{u malu pomo} u kuhiwi. Naravno, nismo mogli da odbijemo jer je i obi~aj da hodo~asnici pomaù kada se to traì od wih s obzirom da sme{taj i hranu dobijaju bez ikakve naknade. Krenuli smo za monahom kroz duga~ke hodnike Skita i do{li do kuhiwe. Na{ zadatak je bio da iz jednog kombija hladwa~e prenesemo tovar smrznutog povr}a i drugih namirnica u ogromnu hladwa~u. Kada smo to obavili pomislili smo da je to sve ali nas je monah, koji je zapravo bio {ef kuhiwe, zamolio za jo{ malo pomo}i. Poveo nas je u jedan hodni~i} ispred velike kuhiwe i zamolio da oqu{timo tri vre}e krompira – ako ho}emo da ru~amo tog dana! Tu je ve} sedeo jedan ~ovek u polucivilnom odelu i qu{tio krompir ne podiù}i pogled. Ti}a, Haxi Du{an i Milan su seli, latili se noèva i

po~eli da ~iste neki stari i nikakav krompir. Ja sam zaobi{ao tu obavezu pravdaju}i se operacijom koju sam imao na ruci {to je monah uvaìo. Tako sam ja bodrio svoje prijateqe i {etkao se okolo dok su oni sedeli pred brdom krompira koga je trebalo o~istiti. U jednom trenutku sam, dok je prolazio uùrbano pored nas, pitao monaha da li ima neko pi}e ili neku rakiju za nas Srbe jer mi ne moèmo da radimo ako ne{to ne pijemo. On se malo iznenadio, klimnuo glavom u neverici {ta mu traìm, i nestao iza nekih vrata koje je otkqu~ao. Posle nekoliko sekundi vratio se sa fla{om {qivovice, naravno srpske, ~etiri ~a{e, i rekao da veruje da }e nam se dopasti ovo pi}e uz posao koji smo dobili. Naravno, mi smo se jako obradovali i odmah popili po ~a{icu kako bi se okrepili. ôvek koji je gulio krompir zajedno sa nama posmatrao nas je nemo ali sa interesovawem. Kako nije bilo ~a{e i za wega, upitao sam ga da li bi i on hteo da proba srpsku {qivovicu. Klimnuo je glavom u znak odobravawa i ja sam mu dao svoju sa rakijom. Popio je na iskap, o~igledno vrlo zadovoqan. Posle 2-3 rakijice zapo~eo sam razgovor sa wim iako je bio upadqivo }utqiv i povu~en. Bio je visok i suvowav, sa dugom tankom kosom i bradom, u duga~kom crnom vunenom prsluku i sa klompama na nogama pa sam pomislio da je ovde na nekoj ispomo}i kao volonter. U jednom trenutku sam ga upitao: – Odakle si ti? – Iz Finske! Brzo je odgovorio! – Iz Finske? Pa {ta radi{ ovde? – Ja sam isku{enik i èlim da postanem monah! – Ovde, na Svetoj Gori? – Da, a jednog dana se, mo`da, vratim u Finsku? – Pa mi smo ju~e sreli ~etiri Finca u Skitu Svetog Ilije, kaù idu da posete svog zemqaka... – Znam, dolaze mene da posete i stiù danas! Tako nam je, posle dva dana boravka i posle obilaska Skita Svetog Ilije postalo jasno za{to nas je gostoprimac na dolasku pitao da li smo iz Finske! Gule}i krompir u kuhiwi Skita Svetog Andreja upoznali smo i Finca isku{enika, piju}i srpsku {qivovicu iz iste ~a{e. Vi{e nismo imali priliku da sretnemo tog Finca! Ovaj neobi~ni susret i ceo doga|aj nam je ostao u lepoj uspomeni i ~ak zabeleèn u kratkom video zapisu gde se vidi kako Ti}a, Haxi Du{an i Milan gule krompir sa Fincem u Skitu Svetog Andreja u Kareji. Dan tre}i, 1. oktobar Rano ujutru toga dana smo se zaputili ka manastiru Velika Lavra (Megistris Lavras) gde nas je ~ekalo jo{ iznena|ewa ali i lepih doìvqaja... no, o tome ~itajte u narednom broju Srpskog Rotara í

MANASTIR STAVRONIKITA

Ovo je jedan od svetogorskih manastira koji zauzima 15. mesto u hijerarhiji. Sme{ten je u isto~nom delu Atoskog poluostrva. Osnovan je u 10. veku. Manastir je mali, okru`en kamenim zidom sa tvr|avom i visokom kulom. Ime manastira prema tradiciji poti~e od pustiwaka Nikite, koji je nekada `iveo na mestu gde je manastir sme{ten, i tamo proizvodio krstove (otuda Stavronikita - â&#x20AC;&#x17E;Nikitin krstâ&#x20AC;?). Prvobitni manastir je posve}en Jovanu Krstitequ, ali je potpuno uni{ten

bio je car Konstantin Veliki, a obnoviteq car Teodosije u znak zahvalnosti za ~udesno spasewe wegovog sina Arkadija. De~ak je, prema legendi nastradao u brodolomu, ali ga je Bogorodica spasla, pa je na|en na àlu u blizini nekakvog grmqa. Na gr~kom se grm kaè vatos, a dete paidi, te je manastir podignut u spomen na taj doga|aj, i dobio naziv Vatoped. Manastir se nalazi na severoisto~noj obali Svete Gore, na mestu anti~kog gradi}a Tisosa. Mesto je izvanredno slikovito, dvadesetak metara iznad povr{ine mora. Rad na obnovi manastira sa svim prate}im poslovima planirano je da ko{ta oko 200 miliona evra. Ve} sa broda prvo se primete veliki kranovi kojima je manastir okruèn, znak da se tu ozbiqno i vredno radi. U manastir svake godine dolazi vi{e od 30.000 posetilaca i vi{e od 100 radnika na trajnoj osnovi. Ima sloènu proceduru za duhovni i dobrotvorni rad. Ve} je najavio tri velika projekta, ta~nije Centar za rehabilitaciju invalidnosti u Atini, rehabilitacioni centar za

u doba krsta{kih pohoda. Sada{wi manastir je podigao patrijarh carigradski Jeremija. Saborni hram posve}en je Svetom Nikoli. Manastir je mali, okruèn kamenim zidom sa tvr|avom i visokom kulom. Danas u manastiru ìvi oko 30 monaha. Manastirska crkva je sagra|ena u 16. veku, i ukra{ena je freskama Teofana Kritskog. Manastirska riznica ~uva mno{tvo svetiwa, me|u kojima su: - mozai~ka ikona Svetog Nikole, koja je prona|ena u moru, - ~estica ìvotvornog krsta, - ~estice mo{tiju Vasilija Velikog, Svetog Jovana Zlatoustog, Grigorija Bogoslova, arhi|akona Stefana, 40 mu~enika Sevastijskih, Teodora Stratilata, Amvrosija Mediolanskog, Jovana Krstiteqa i mnogih drugih. Biblioteka manastira sadrì 171 rukopisa (58 u pergamentu) i 2500 {tampanih kwiga.

MANASTIR VATOPED

Drugi u hijerarhiji manastira Svete Gore. Sagradili su ga u drugoj polovini 10. veka tri monaha Atanasije, Nikolaj i Antonije, u~enici Atanasija Atonskog. Prema drugom predawu, osniva~ manastira

narkomane u Metropolisa Mesogaias i Lafriotikis i stara~ki dom u Limasolu, projekti koji }e ko{tati vi{e od 20 miliona evra. Manastir izdr`ava desetine siroma{nih porodica, podr`ava mnoge pravoslavne verske aktivnosti i jo{ mnogo toga...

Treba podsetiti da manastir Vatoped spada me|u najuticajnije gr~ke manastire i prepun je sredwovekovnih relikvija i kwiga. Danas ga pose}uje i britanski princ ârls, koji tu boravi i po nekoliko dana. Osnovan je izme|u 972. i 985. godine. U monomahovom tipiku iz 1045. godine potpis igumana Vatopeda je na tre}em mestu, posle prota i igumana Velike Lavre. Jo{ od toga doba Vatoped je jedan od najuglednijih manastira na Svetoj Gori. Krajem 12. veka u Vatoped su do{li srpski kalu|eri visoka roda, Rastko - Rastislav Nemawi} i wegov otac, veliki ùpan Stefan Nemawa, u mona{tvu Sava i Simeon. Oni su svojim prilozima omogu}ili zna~ajno pro{irewe Vatopeda, i od toga doba, pa sve do dana{wih dana izme|u Vatopeda i Hilandara postoje posebno bliske veze. To se, izme|u ostalog, vidi i u obi~aju da na praznik jednog manastira glavnu slu`bu vodi iguman onog drugog manastira. Tom prilikom se glavni sluè}i (iguman Vatopeda, odnosno Hilandara) sve~ano do~ekuje na manastirskoj kapiji gde mu se uru~uje igumansko èzlo sa brojanicama od }ilibara. U sam manastir ulazi se danas kroz {irok i visok hodnik iznad koga je sme{ten paraklis. Glavna manastirska crkva, posve}ena Blagovestima Presvete Bogorodice, podignuta je oko 985. godine. Kapela rize Presvete Bogorodice nazvana je tako prema relikviji dobijenoj na poklon od srpskog kneza Lazara. Manastir krase Sahat kula i tvr|ava iz 10. veka danas zgrada Biblioteke. Vatoped raspolaè bukvalno nebrojenim dragocenostima koje se ~uvaju na vi{e mesta â&#x20AC;&#x201C; u oltaru, u riznici i u vi{e za to specijalno opremqenih prostorija. Najva`nija blaga su: ~estice âsnog Krsta, deo trske na kojoj je raspetom Hristosu bio ponu|en sun|er sa sir}etom, kao i mo{ti mnogih svetiteqa. Pet ikona imaju naro~it istorijski zna~aj: dve male ikone Hrista i Bogorodice koje su pripadale carici Teodori; mozai~ka ikona Raspe}a na drvenoj podlozi; mozaik koji prikazuje Svetu Anu sa Bogorodicom kao detetom; ikona Svetog \or|a u Ahatu, tako|e iz 10. veka (danas je tu biblioteka). Manastirski arhiv obiluje dokumentima koji se odnose na istoriju vatopeda. Vatoped poseduje veliki broj metoha, skitova i kelija, od kojih su od izuzetnog zna~aja Svetoandrejski skit i skit Svetog Dimitrija. Bogorodica â&#x20AC;&#x17E;Paramitjaâ&#x20AC;? se nalazi u manastiru. Ova ikona je freska iz 14. veka. Ranije se nalazila u desnom uglu Sabornog hrama, a posle svog posledweg ~uda, preme{tena je u poseban paraklis, koji se zove Bogorodica Paramitja. U manastiru danas tihuje preko 50 monaha. Nastavqamo prelepo putovawe brodom pored isto~ne obale Atosa i tu je jo{ jedan manastir u kom smo u prvoj avanturi bili a sada imamo i doìvqaj sa mora da ga vidimo.

To je manastir Esfigmen, poznat po svojoj zilotskoj bratiji. Nekoliko re~enica o ovom predivnom manastiru, samo da vas podsetimo:

MANASTIR ESFIGMEN

Svetogorski manastir Esfigmen, ~uven po privr`enosti izvornom pravoslavqu danas pripada Gr~koj, ali istorijski je i srpska zadu`bina. Wegovi ktitori bili su car Du{an, carevi} Uro{, despot \ura|, despot Jovan i despotica Angelina Brankovi}. Sa Istoka, zavet pokroviteqstva odr`avala je i sultanija Mara, \ur|eva k}i udata za sultana Murata Drugog, velika dobro~initeqka cele Svete Gore. Sa Zapada, sa pograni~nih obala Ugarske, pomo} su slali despoti Brankovi}i, vladari bez zemqe i wihovi izgnani Srbi, grani~ari hri{}anske Evrope.

Despot \ura| Brankovi}, je 1429. godine izdao ~uvenu Esfigmensku povequ postaju}i, tako na molbu monaha, ktitor ovog manastira. Sama poveqa koja je nastala u @i~i, ina~e je prvorazredni istorijskoumetni~ki artefakt, ~uva se zajedno sa ~etiri stotine sredwovekovnih rukopisa u biblioteci Esfigmena. U Esfigmenu i danas ima srpskih monaha, manastir se nalazi na samo ~etrdesetak minuta {etwe od Hilandara, a put koji ih spaja obele`en je va`nim

belezima srpske istorije na Atosu. Hilandarski poklonici koji dobijaju dozvolu za jedan dan boravka zato po pravilu obilaze i Esfigmence koji su na manastir istakli zastavu s natpisom „pravoslavqe ili smrt”. Od 1821. do 1832. godine nije postojao kao manastir, jer su osmanske vlasti zaposele manastirske zgrade i koristile ih za svoje potrebe tokom Gr~kog ustanka za nezavisnost. Ime Esfigmen u doslovnom prevodu zna~i „utegnuti, ste{weni” jer su stari kalu|eri stezali uàd oko pasa da bi {to mawe jeli. Zabeleèno je da je Esfigmenske isposnike na brdu Samarija nad manastirom pose}ivao mladi srpski princ-monah Sava. Zvu~i mogu}e da je budu}u hilandarsku luku i plodnu dolinu u kojoj }e s ocem podi}i zadu`binu video upravo sa visokih stena nad morem gde su se podvizavale askete. U Esfigmenu je u 14. veku iguman bio Sveti Grigorije Palama, hri{}anski filozof i rodona~elnik isihazma, misti~ne tradicije isposnika koji su u osami i }utwi u pe}inama i na vrhovima brda ponavqali „molitvu srca”. On je bio veliki prijateq sa susedima Hilandarcima, koji su ìveli po strogom tipiku Svetog Save, uzora tihovateqa. U crkvicu na litici uz Esfigmen u velikom broju se pewu poklonici Rusi i pravoslavni Ukrajinci, jer je ispod hrama pe}ina isposnica Antonija Pe~erskog, „oca mona{tva” Kijevske Rusije. Posle povratka iz Esfigmena polovinom 11. veka on je osnovao ~uvenu Kijevsko-pe~ersku lavru. Godine 1974. bratstvo manastira odbija da pomiwe ime Carigradskog patrijarha, optuùju}i ga za ekumenizam, pre svega zbog sastajawa sa rimskim papom. Pristajemo u Hilandarsku luku – arsanu, uzimamo hodo~asnike iz na{eg manastira.

Srpska carska lavra manastir HILANDAR

Hilendar, tako|e i Helandar, srpski je pravoslavni mu{ki manastir dr`ave pravoslavnih monaha koja postoji vi{e od hiqadu godina. Manastir je sagra|en po `eqi Svetog Save, koji je postao monah 1191. godine. Nalazi se u severnom delu Svete Gore na poluostrvu Halkidiki odnosno tre}em kraku poluostrva Halkidiki – Atosu u severnoj Gr~koj. Udaqen je 2,5 km

od Egejskog mora. Hilandar je u hijerarhiji Svete Gore na 4. mestu po zna~aju. Posmatran spoqa, manastir ima izgled sredwovekovnog utvr|ewa, s obzirom da je utvr|en bedemima koji su visoki i do 30 m. Spoqni zidovi su u proseku duga~ki 140 m i okru`uju povr{inu koja je {iroka oko 75 m. Manastir je ovako utvr|en po{to je u pro{losti, kao i ostala utvr|ena mona{ka naseqa na Svetoj Gori, morao da se brani od gusara. Mnogi smatraju Hilandar jednim od prvih univerziteta. Sada{wi iguman manastira Hilandar je Metodije (Markovi}). Da, to je bio posledwi vizuelni susret sa po~ecima Sredweg veka. Nadaqe se jo{ vidi lepa obala Atosa sve do ulaska u luku Jerisos. I u|osmo u 21. vek! Ostalo nam je da obi|emo preostale manastire (Dionisijat, Ksiropotam, Zograf, Dohijar, Karakal, Filotej, Simonopetra, Stavronikita, Grigorijat, Konstamonit) mo`da i skitove (Skit Tivaida, Novi Skit, Skit Male Svete Ane, Skit Svetog Vasilija, Skit Podrom, Laku Skit, Skit Bogorodice – Ksilurg, Skit Svetog Dimitrija, Skit Svetog Pantelejmona), isposnicu... Malo li je? Sme{i nam se i Tre}a avantura... Nama je sve ovo bilo nekako druga~ije... U~inilo nam se da nije mogu}e to sa malo re~i opisati, no, poku{ali smo i ovaj serijal re~ju i fotografijama je evo, pred vama. Odnosno, za vama! Oprostite, radi se o ose}awima koja su pome{ana... Tekstovi: Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi} i Haxi Du{an Glu{ac i globalna mre`a internet.

KRAJ DRUGE AVANTURE. U IDU]EM BROJU FOTOGRAFIJE KOJE SU OBELE@ILE DRUGU AVANTURU I (PRE)OSTALE U NA[IM APARATIMA I KAMERAMA.

PRAVOSLAVNA CRNA GORA Na prostoru Republike Crne Gore danas postoji 867 aktivnih hramova, crkava i manastira, od kojih je ve}ina obnovqena ili sazidana u posledwih trideset godina. Pre 30 godina u Crnoj Gori bilo je samo 21 sve{teno lice (sve{tenici, monasi i monahiwe), a danas ih je preko 600. Crkvi{ta i manastiri{ta (mesta gde su nekad bile crkve i manastiri, od kojih su ostali samo temeqi ili zidine) ima preko pet stotina. Samo su Kosovo i Metohija tako bili osve{tani i blagosiqani krstovima sa crkava i manastira. Neki od wih su: Manastir \UR\EVI STUPOVI podignut 1213. godine, Berane. Zadu`bina Prvoslava, sina Nemawinog brata Tihomira. Sveti Sava je 1220. godine u ovom manastiru osnovao budimqansku Eparhiju. PODVRH, crkva podignuta 1606. godine, u vreme patrijarha pe}kog Jovana Kantuma. U ovoj crkvi je na|eno Divo{evo jevan|eqe iz 1330. godine.

Manastir PRASKVICA u Milo~eru. Poti~e iz 1050. godine. Darovnicu manastiru Jelene An`ujske, potvrdio je wen sin kraq Milutin Nemawi}. Crkva SVETOG \OR\A u Podgorici. Iz prednemawi}kog perioda, stara je preko 900 godina. Jedna je od najstarijih aktivnih crkava u Crnoj Gori. Saborni hram VASKRSEWA HRISTOVOG u Podgorici. Veli~anstveni hram, sazidan u na{e doba. Manastir BA[KA na Skadarskom jezeru. Zadu`bina zetskih vladara Bal{i}a, 14 â&#x20AC;&#x201C; 15. vek. Crkva BLAGOVESTI PRESVETE BOGORODICE, iz 1439. godine, zadu`bina je knegiwe Jelene Bal{i}, k}erke Svetog kneza Lazara Kosovskog.

Manastir SVETOG PETRA I PAVLA u Bijelom Poqu, podignut oko 1190. godine. Zadu`bina kneza Miroslava, brata Stefana Nemawe. Ovde je napisano Miroslavqevo jevan|eqe 1196. godine.

Crkva SVETOG LUKE u Kotoru, iz 1105. godine. Podignuta u vreme gospodina Nemawe velikog `upana i wegovog sina Vukana, kraqa Dukqe... kako je uklesano na kamenom dovratku iznad ulaznih vrata crkve.

Manastir MORA^A, sagra|en 1252. godine. Zadu`bina je kneza Stefana, sina Vukanovog i unuka Nemawinog.

Crkva SVETOG NIKOLE, sazidana je 1701. godine, prilozima kotorskih parohijana uz pomo} kraqa Nikole.

Saborni hram SVETOG JOVANA VLADIMIRA u Baru. Zavr{en je 2016. godine. Ovo je najve}a saborna crkva u Crnoj Gori, a tre}i po veli~ini pravoslavni hram u svetu, posle Hrama Hrista Spasiteqa u Moskvi, i Hrama Svetog Save u Beogradu.

Manastir OSTROG Ovde su prepodobni Kirilo i Metodije i wihovi u~enici krstili Srbe oko 859. godine. U manastiru po~ivaju mo{ti Svetog Vasilija Ostro{kog. Jedno je od najve}ih mesta hodo~a{}a na Balkanu, a i {ire.

Manastir SVETE TROJICE, Pqevqa. Pretpostavqa se da je nastao pre turskih osvajawa 1465. godine. Gotovo celo Pqevaqsko poqe i delom okolne visoravni bile su wegovo vlasni{tvo. Gradi} Pqevqa nastao je na mestu gde je bila manastirska pqevara (ostava za `itnu plevu). Manastir je kroz ceo 17. i 18. vek bio jedno od najznamenitijih prosvetnih centara u celom Polimju i Poarju Ă

Pablo Ruiz Pikaso (Malaga, 25. oktobar 1881 – Mu`in, 8. april 1973).

PIKASOVA RAZGLEDNICA NA ]IRILICI Wegovo puno ime je Pablo Dijego Hoze Francisko de Paula Huan Maria de los Remedios Cipriano de la Satistima Trinidad Martur Patricio Cito Ruiz Pikaso... ...i ~ine ga imena raznih svetaca, ro|aka, dok je prezime po kojem je poznat pripadalo wegovoj majci. edavno se u dru{tvu „upu}enih” poveo razgovor o slikaru Pablu Pikasu. Neko je na sajtu „Pikaso N administrej{en” (Picasso Administration), asocijacije

koja se bavi ~uvawem dela i imena Pikasa, video mapu sveta na kojoj su obele`ene zemqe i gradovi u kojima je

Bra~ni par Pikaso

„Glava `ene (Fernande)1909” Uqe na platnu dimenzija 59 h 50 cm Nastalo je tokom wegovog boravka u Kataloniji. U Narodni muzej stiglo je 1949. godine. Erih [lomovi} je dobio sliku na poklon u Parizu. Nemci su ga zbog Pikasa streqali 1943. godine. @enski deo porodice spasao je sliku.

Pikaso zastupqen svojim delom. Pitawe je bilo za{to nije ubeleèna i Srbija, jer Narodni muzej u Beogradu ima wegovu sliku „Glava ène”. Pikaso je pre rata, 1926. i 1936. godine u~estvovao sa svojim radovima na izlo`bama savremenog francuskog slikarstva u Beogradu, pored ostalih znamenitih imena. Ono {to je bilo poznato je da je Pikaso odràvao prijateqske i profesionalne veze sa na{im umetnicima: Aleksandrom Derokom, Rastkom Petrovi}em, Mikom Petrovom. Pikaso je 1925. godine sara|ivao i sa osniva~ima ~asopisa „Svedo~anstva” – Milan Dedinac, Du{an Mati}, Marko Risti}, Aleksandar Vu~o, Rastko Petrovi}, M. Dimitrijevi}. On im je slao ilustracije za neke wihove tekstove. Poznato je da je Rastko Petrovi} posedovao nekoliko Pikasovih radova koji su, na àlost, izgubqeni u bombardovawu Beograda 6. aprila 1941. godine kada je bomba pogodila wegovu ku}u u ulici Kraqice Marije. Mawe je poznato da je udruèwe „Cvijeta Zuzori}” u SANU organizovalo izlo`bu savremenog francuskog slikarstva gde su bila izloèna 53 dela Pikasa, Zadkina, F. Leèa, A. Lota, [agala, Varokijea, Delonea i wegove ène Sowe, Sirvatija i Japanca Fuìte. Prikaz te izlo`be iza{ao je u „Srpskom kwièvnom glasniku” 1926. godine i u „Letopisu Matice srpske” iste godine. Autori prikaza bili su Rastko Petrovi} i Milan Ka{anin. Deset godina kasnije, 1936. godine pod pokroviteqstvom kneza Pavla otvorena je izlo`ba savremenog francuskog slikarstva u organizaciji pokroviteqa i promotora moderne umetnosti Pola Rozenbera i Pola Epstena, koji su bili prijateqi kneza Pavla. Na izlo`bi, koja je predstavqena u paviqonu „Cvijeta Zuzori}”, iz savremenog francuskog slikarstva izloèno je 109. radova. Predstavqeni su: Pjer Bonar (11 radova), @or` Brak (16 radova), Edvard Vojer (8 radova), Andre Deren (6 radova), Mari Loransen (8 radova), AnriMatis (13 radova), Amadeo Modiqani (12 radova), Pablo

Pikaso (16 radova), @or` Ruo (3 rada), A. Dinoaje de Sengonzak (6 radova) i Moris Utrilo (10 radova). Prikaz izlo`be napisao je Milan Ka{anin, kao i deset godina ranije za prethodnu izlo`bu. Pikaso se borave}i u Rimu 1917. godine upoznao sa ruskom balerinom Olgom Hohlovom. Upoznao je dok je radio na baletu „Parada”. Bila je to qubav na prvi pogled. Iako su prijateqi poku{avali da ubede 37godi{weg umetnika da se ne èni, u julu 1918. godine par se ven~ao u pravoslavnoj crkvi Aleksandra Nevskog u Parizu. Mladenci su imali zna~ajno mesto u pariskom dru{tvu. Olga i Pablo su zajedno dobili novi dru{tveni status, postali su zna~ajne javne li~nosti. Olga, ro|ena u êrnigovskoj guberniji, {est godina pre poznanstva sa Pikasom je postala deo ~uvene trupe „Ruski balet” Sergeja Djagiqeva i po~ela da gostuje po Evropi i SAD. Mlada balerina je odmah postala slikareva muza. Pikaso je pratio svoju voqenu na svim gostovawima i slikao wene portrete. Me|utim, brak je bio buran, pun sva|a, vike i prebacivawa. Ona je bila burùjka, èlela je da napreduje na dru{tvenoj lestvici, volela je formalne skupove, dok je Pikaso bio boem, voleo je druga~iji na~in ìvota. Godine 1921. dobili su sina Pola (Paola). Pikaso je prvi put postao otac. Ro|ewe sina uticalo je na Pikasov rad, pa je avangardista Pikaso po~eo u svoje slike da ubacuje porodi~ne motive, majke koje doje decu. U mnogim wegovim radovima tog perioda pojavquju se radost i neuobi~ajena ne`nost: umetnik je napravio desetine crteà ène i sina. Scene porodi~ne idile svedo~e o oìvqavawu Pikasovog interesa za antiku i renesansu, koji se pojavio kada je tek upoznao Olgu, a wu iskqu~ivo slika na realisti~an na~in. Pri~a se da je na tome insistirala sama balerina, koja nije bila poklonik

Zami{qena Olga

Portret Olge Pikaso

savremene umetnosti i `elela je da „prepozna” svoj lik na platnu. Tako je po~eo neoklasi~ni period u Pikasovom stvarala{tvu. Iz ovog perioda poti~e i

„Materinstvo”

@ena u crvenoj foteqi

Raspe}e

~uveni „Portret u porodici. Potom je foteqi”, gde Olga kao Olga saznala da su se sa trona „vlada otac i brat ìvotom i umetno{}u”. prikqu~ili Savremenici su belogardejcima, dok su smatrali da je Pikaso majka i sestra ìvele u na tom platnu ulep{ao potpunom siroma{tvu. svoju muzu. Fotografije Wihov unuk i direktor mogu da demantuju takve Muzeja „Pikaso” u tvrdwe. Malagi Pikaso Mla|i, Supru`nici su svoje Bernar Ruis Pikaso iz vreme provodili po arhive svog ~uvenog salonima i dvorcima pretka, je u Rusiju ~uvene gospode. Ali doneo porodi~nu gledaju}i portrete kolekciju nepoznatih Hohlove iz tog vremena, radova koji su slu~ajno te{ko da se moè bili na|eni u koferu zakqu~iti da je ona Olge Hohlove. Na svim bila zaista sre}na. Pikasovim platnima U delima iz ciklusa iz tog perioda, 1923 - êstitka Pikasa Hohlovu „Materinstvo”, Olgu Hohlova deluje kao da gotovo ne}ete je povu~ena u sebe. U prepoznati, jer je Pikaso prikazuje kao olimpijsko wenom pogledu mogu se o~itati zami{qenost i briga. boànstvo. Ovaj period, o~igledno, bio je jedan od Osim {to se sekirala za zdravqe svoje porodice, najsre}nijih u Olginom ìvotu, a ona gotovo sve vreme balerina je morala da napusti scenu zbog povrede. provodi sa sinom. Na fotografijama i amaterskim kratkim filmovima Hohlova izgleda radosno i Osim umetni~kog Pikasovog prisustva u na{oj kulturi, bezbri`no: igra se s detetom, osmehuje se. wegova porodi~na povezanost sa Srbijom mawe je Me|utim, problemi nisu tek tako nestali. Olgina poznata. porodica ìvi u siroma{tvu, iako Pikaso u Rusiju U Beogradu je pre rata ìveo brat ruske balerine Olge redovno {aqe novac, pa ~ak i svoja dela. Hohlova pati, Hohlove, prve Pikasove ène, Nikolaj, koji je u Srbiju brine se o majci, koja je pretrpela sr~ani udar. Svi do{ao kao oficir carske Rusije, beè}i ispred poku{aji da organizuju sastanak su propali. Zbog revolucije. prevelike brige o porodici i lo{eg raspoloèwa, kvare Prilikom bega iz Rusije, Nikolaj Hohlov u jednom se i odnosi Olge sa muèm. izbegli~kom logoru u Bugarskoj nailazi na ~lanak u Godine 1925. u radovima Pikasa zavr{ava se period novinama koji govori o udaji wegove sestre za poznatog klasi~ne lepote, koja se tako|e zvao „Period Olge”. slikara Pabla Pikasa. Tako posle godina odvojenosti on Tokom naredne decenije wen lik prelazi kroz stupa u kontakt sa sestrom. Prvo vreme wegovog boravka zastra{uju}e transformacije. Na platnu „Gola u u Srbiji je vreme nesnalaèwa i oskudice. foteqi” iz 1929. godine vi{e ne vidimo anti~ku Deroko o tome pi{e u svojoj kwizi „Jeroplan nad lepoticu ili zami{qenu muzu, nego pravog monstruma – Beogradom”. Dok je sa Rastkom Petrovi}em boravio u ru`nu, bezobli~nu figuru. U woj ima vi{e patwe nego Parizu, prilikom jedne posete Pikasovima, bio je qubavi. zamoqen od Pikasa i wegove supruge Olge da urgira, Iako ih je zaista vezivala qubav, a slava wenog muà ukoliko je mogu}e, da Nikolaj dobije zaposlewe u vojsci. vrtoglavo rasla, ìvot Olge nije bio radostan. Kod potomaka Nikolaja Hohlova, wegove unuke koja ìvi Svakodnevicu su joj mra~ile tu`ne vesti iz domovine. u dedinoj ku}i na Vo`dovcu, sa~uvana je prepiska Olge Rusija je u to vreme grcala u gra|anskom ratu. Posledwi Hohlove sa bratom Nikolajem. Kopije nekih dopisa, ali put Hohlova je u Rusiji bila 1915. godine. Posle ve}ina prepiske na ruskom traì obimnije Revolucije, ona cele tri godine nije imala vesti o svojoj istraìvawe. Prepiska se prekida na po~etku rata, kada

1942. godine Nikolaj Hohlov nestaje, gubi mu se svaki trag, tako da porodica do danas nema bliè podatke o wegovom nestanku. Ostalo je u porodi~noj pri~i da je Olga izuzetno patila za bratom sa kojim je, kako se i vidi iz prepiske, bila veoma bliska. Ta porodi~na bliskost izme|u brata i sestre vidi se i u tome {to je Pikaso svojeru~no pisao Nikolaju i ~ak se potpisao }irili~nim pismom. Isto to se vidi i iz pisama malog Pola ujaku kojeg nije neposredno upoznao. Majka mu je, neguju}i porodi~ne veze, predo~ila ujakov lik i zna~aj u wihovom ìvotu. Porodica Pikaso je do kraja brinula i materijalno pomagala Nikolaja. Postoji jedna fotografija Nikolaja na kowu za koga kaù da su mu ga kupili Pikaso i Olga. Nikolaj je, ina~e, bio vrstan poznavalac i odgajiva~ kowa i na Vo`dovcu je drào ergelu koja mu je bila izvor prihoda. Kako pi{e u dokumentima, Hohlovi su poreklom iz Kijevske Rusije, gde su u guberniji Uman posedovali veliko imawe. U dokumentima su navedena imena Stjepana Hohlova i Lidije Veni~enko, kao roditeqa Nikolaja, Olge i jo{ jednog sina ~ije ime ne znamo, jedino znamo da je radio kao lekar u sovjetskom Crvenom krstu. Olga i Pablo bili su u braku 16 godina, Bili su jedan od najpoznatijih bra~nih parova svetske umetnosti. Ona je bila wegova muza i model za wegova brojna ~uvena platna, ali je za to vreme Pikaso bio sa mnogo èna, imao dosta prolaznih avantura, a najvi{e je voleo Mariju Terezu Volter, koju je upoznao kada je bila sedamnaestogodi{wakiwa, a on je imao 46. godina. @ivela je u istoj ulici u kojoj su Olga i Pikaso imali stan i brzo je zapala za oko slavnom slikaru. Sve vi{e vremena provodio je sa wom, a veza je bila tajna sve dok Olga nije saznala da je Mari trudna. Pikasu je rodila }erku Maju, a on je ostao u formalnom braku sa Olgom, jer nije hteo da deli imovinu sa wom i zato se zvani~no nisu razveli do kraja wenog ìvota. Pablo slika jedan od svojih najpoznatijih ciklusa – „Raspe}a”. Lik Olge postaje teàk, Pikaso je predstavqa kao da je okamewena. U radovima umetnika wegov brak li~i na dvoboj, u kojem nema pobednika – samo `rtve. Veza slikara sa Hohlovom se kona~no zavr{ila 1935. godine i to veoma dramati~no. Pikaso je ~ak ostavio umetnost – godinu dana nije slikao. Olga je umrla od raka 1955. godine. Sve do posledwih dana svog ìvota pisala je Pikasu pisma. Ovaj saèti prilog je podsetnik na vreme koje je ve} nestalo u se}awu, a kako kaè Emil Sioran „Istorija beleì samo one narode koji imaju kontinuitet”. Kroz pet zna~ajnih platna pogledajte razvoj romanse izme|u slavnog slikara i ruske balerine í Izvor: globalna mreà internet Pripremio Haxi Du{an Glu{ac

MALI MASLAC

Ispravno bi bilo re}i PTI BER (PETIT BEURRE), ali u duhu na{eg jezika odoma}ilo se PETIT BER. Kad mu pri|ete, pa ga zagrizete, a on pr{ti i miri{e... nema se vremena da se misli na ne{to drugo, nego samo da se {to pre sa`va}e taj mali zalogaj zadovoqstva - taj mali Petit Ber, jednostavnu ~aroliju ukusa! Nastao je po ugledu na engleske biskvite toga vremena. Uzgred, kad govorimo „mali”, ~isto da znate da u prevodu sa francuskog ime keksa i zna~i - mali maslac, ali to nije ono o ~emu bismo hteli da pri~amo. Nas zanima - znate li koliko rupica i zubaca ima ovaj keks? I za{to ih uop{te ima?

No, krenimo redom. Godine 1886. u Nantu stvoren je i patentiran {irom sveta ~uveni keks, koji se i daqe pravi prema istom receptu u fabrici koja nosi inicijale wegovog tvorca, Luja Lefevra Utila (Louis Lefevre-Utile). Perfekcionista sa smislom za marketing, Lefevr-Util, shvatio je va`nost pakovawa i gra|ewa izgleda brenda. Sa velikom pa`wom je birao sastojke vrhunskog kvaliteta za svoj proizvod, mleko, jaja, bra{no... Reklami je pridavao veliki zna~aj i za te potrebe anga`ovao velike umetnike svoga doba. Svoj izgled keks duguje kalupu koji je Luj doneo iz Engleske. Na prvi pogled se ne bi primetilo ni{ta neobi~no u prili~no jednostavnom oblikovawu keksa, ali postoji nekoliko ~iwenica o brojevima koji su veoma zanimqivi. Kada pogledate keks, uo~i}ete uglove, zupce i rupice, ali pre nego {to keks pojedete, verovatno bi retko kome palo na pamet da sve to broji i dobijenim iznosima dodeli neko dubqe zna~ewe. A zna~ewe je, zapravo, usko povezano s vremenom. ^etiri ugla, koliko ih ima Petit Beurre, simbolizuju ~etiri godi{wa doba. Keks ima 52 zupca, koji predstavqaju 52 sedmice u godini, dok broj rupica na svakom keksu iznosi 24, koliko iznosi i broj sati u jednom danu! Jednostavno! Prosto! í

MIRIS BELOG GRADA

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

OD RO\EWA SA SVIH STRANA

1 2 3 4 5

Prvi templarski Veliki Majstor bio je: A) grof od [ampawe Ig de Pejen B) Bernar od Klervoa V) Fabre Palaprat

Najstarija o~uvana crkva na svetu je: A) crkva Svetog Save Osve}enog u Judejskoj pustiwi B) crkva Svete Katarine na Sinaju, Egipat V) crkva Ro`destva Hristovog u Vitlejemu, Izrael

Horologija je: A) nauka o merewu vremena B) istorija nastanka horova V) horor filmovi – stil u filmskoj umetnosti

I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih àrdina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzokoè nosa. U sebi sadrì zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

HOTELI I KAFANE STAROG BEOGRADA Kada je u jesen 1841. godine knez Mihailo Obrenovi} o svom tro{ku po~eo da zida hotel „Staro zdawe” na uglu dana{wih ulica Kraqa Petra i Gra~ani~ke, a na mestu starog Cincar-hana, Beogra|ani su bili iznena|eni. „Staro zdawe” je PRVI HOTEL koji je Beograd dobio. U tursko vreme, koje su Beogra|ani tih godina upravo ostavqali iza sebe, znalo se za karavansaraje i hanove. Karavansaraji su bili jednospratne gra|evine pravougaone osnove sa unutra{wim dvori{tem i sobama na spratu za putnike. Hanovi su skromnije gra|evine, ali su tako|e slu`ili za primawe gostiju. Bilo ih je mnogo vi{e od karavansaraja. Ni jedni ni drugi, me|utim, nisu mogli da se pohvale ni najneophodnijim name{tajem, o ~isto}i da se ne govori. Oto Dubislav Pirh je 1829. godine posetio Beograd i tom prilikom zapisao: „Tra`iti zasebnu sobu, to putniku i ne pada na pamet. U jednom uglu se prostre }ilim, spusti prtqag i putnik je sme{ten...”

Koji organ na{eg tela se ne mewa od ro|ewa do smrti? A) nos B) o~i V) nokti

Nastavak stihova Svetosavske himne „Sa svih strana svi Srbi” glasi: A) sa Save i Morave B) sa Dunava i Save V) s mora i Dunava

RE[EWA KVIZA NA STRANI 43

Hayi Du{an Glu{ac

1898. Hotel „Staro zdawe”

Ru{ewe hotela „Staro zdawe” Knez Mihailo je shvatio da Srbija mo`e da se pribli`i Evropi, izme|u ostalog, i hotelom u kome }e odsedati stranci. Zato je hotel „Staro zdawe” podignut ne samo u stilu sli~nih gra|evina na Zapadu, ve} je 1843. godine, kada je hotel po~eo da radi, pore|eno sa najvi|enijim hotelima Be~a i Pe{te. Hotel „Staro zdawe”, koji se najpre zvao „Kod jelena”, zbog bronzane figure jelena na fasadi zgrade (figura je

Dugo godina je bio vlasni{tvo dinastije Obrenovi}a. Podigao ga je knez Mihailo Obrenovi} svojim novcem. Zarad suparni{tva, desetak godina kasnije i knez Aleksandar je podigao hotel „Srpsku krunu” na uglu dana{weg Studentskog trga i Uzun-Mirkove ulice kao vlasni{tvo vaskrsle dinastije Kara|or|evi}a. Prvi beogradski hotel „Staro zdawe” zauzimao je ceo blok izme|u dana{wih ulica Kraqa Petra, Gra~ani~ke, Ivan Begove i ^ubrine. Zgrada je zavr{ena 1843. godine. U po~etku se hotel zvao „Zdanije” ili „Veliko zdawe”, a kada je knez Aleksandar Kara|or|evi} sazidao hotel „Srpsku krunu”, knez-Mihailov je shodno redosledu zidawa, dobio naziv „Staro zdawe”. Osim „Starog zdawa” koje je imalo oko stotinu, ostali hoteli jedva su dosezali broj od tridesetak soba. Krajem 19. i po~etkom 20. veka Beograd je mogao da se pohvali sa dvadeset ~etiri hotela. Ve}ina zgrada u kojima su su se nalazili poru{ena je ili je promenila namenu. Jedino je hotel „Gr~ka kraqica” na kraju Knez Mihailove ulice ostao ugostiteqski objekat. Knez Aleksandar Kara|or|evi}, biv{i a|utant kneza Mihaila Obrenovi}a, podigao je hotel „Srpsku krunu” kao znak mo}i i povratka na vlast Kara|or|evi}a i kao odgovor na „Staro zdawe” Obrenovi}a. Ipak, hotel nije mogao da se poredi sa „Starim zdawem”. Kao hotel, „Srpska kruna” je u svoje vreme po svemu bio ugostiteqski objekat prvog reda. U wemu su odsedali stranci i doma}i bogati gosti. Imao je 17 soba na spratu. Pet najboqih bile su okrenute ka Knez Mihailovoj ulici, a po {est soba se nalazilo u bo~nim krilima. U prizemqu su se nalazile kafana, bilijarska soba, ~itaonica i trpezarija. Hotel je u prizemqu, prema Kalemegdanu, imao terasu koja je bila vrlo atraktivna za goste. Povr{ina hotela bila je oko 1.620 m2.

„Srpska kruna” uni{tena u po`aru 1849. godine), zakupac hotela \or|e Mili~evi}, svetski ~ovek, mewa naziv hotela u „Grand hotel”. Renovirani hotel je bio veli~anstveno zdawe, sa oko stotinu soba, svaka sa dvokrilnim vratima i parketom, stanovima u jednom delu zgrade. Sa balkona na samom uglu zgrade obratila se 1876. godine @ana Merkus koja je godinu dana ranije u~estvovala, kao dobrovoqac, u Hercegova~kom ustanku. U prostorijama hotela „Staro zdawe” 1884. godine otvorio je radwu Pavle Temeqki}, PRVI SRPSKI KROJA^ EVROPSKIH ODELA. Tu je 1845. godine po~ela da radi i PRVA [KOLA IGRAWA Fridriha Goldmana, tancmajstora austrijskih regimenti. Do izgradwe Kapetan-Mi{inog zdawa, hotel „Staro zdawe” bio je najve}a zgrada u Beogradu.

„Srpska kruna” danas Zgrada je zavr{ena 1853. godine, a hotel je otvoren godinu dana kasnije, 1854. godine. Doga|aj oko zavr{etka gradwe hotela „Srpska kruna” nedeqama je bilo glavna tema razgovora u beogradskoj ~ar{iji. Naime, tada{wi zakupac hotela odlu~io je da u toku leta promeni krov. Da ne bi ometao goste, koji su hrlili u novi hotel, pogodio je s majstorima da popravqaju deo po deo. Me|u zidarima je bio i majstor Stojan, }utqiv, stalno zami{qen, reklo bi se nesre}an ~ovek. @iveo je u nekom selu na jugu Srbije a u Beograd dolazio kao sezonski radnik.

Posao na krovu tekao je nesmetano. Jednog dana nebo se natu{tilo. O~ekuju}i ki{u, majstori su po`urili da otkriveni deo prekriju velikim platnom kako se ne bi o{tetio tavan a zatim si{li. Nisu primetili da je na krovu ostao majstor Stojan da zategne platno na jo{ nekoliko mesta. Sru~ila se oluja, i to takvom silinom da je platno sa zidarom vetar podigao kao pero i poneo ga preko kalemegdanske padine, pa preko Save i spustio na zemqu tek na novobeogradskoj strani! Kako se ose}ao nesre}ni majstor Stojan na „lete}em }ilimu”, to je samo on znao. Nije povre|en, ali je nekoliko dana bio van sebe. Ubrzo se izgubio iz Beograda i o wemu se nikada vi{e nije ~ulo. Niko se ~ak nije na{ao da mu objasni da ga je „zgrabila” takozvana pijavica. Posebna vrednost ove zgrade je autenti~nost objekta, koji je sa~uvan kao jedini reprezent prvih modernih hotela „evropskog tipa” u Beogradu. U razvoju beogradske arhitekture objekat predstavqa zna~ajnu gra|evinu po konstruktivnim, oblikovanim i funkcionalnim osobinama, a posebno dokumentuje period najintenzivnije izgradwe Beograda u 19 veku. O~uvawu autenti~nosti zdawa doprinelo je to {to je u popravkama posle ratnih bombardovawa i adaptaciji sedamdesetih godina 20. veka najve}im delom zadr`ala prvobitni izgled i veli~inu. Hotel se nalazio na samom kraju Knez Mihailove ulice u Uzun-Mirkovoj ulici, centru varo{i i postao je mesto

MIRIS BELOG GRADA

Beograd, obala Save, pre 81. godinu

okupqawa srpske elite. Pro~uo se balovima i koncertima koji su se odràvali u velikoj sali. Hotel „Srpska kruna” radio je deceniju i po, a onda je prodat Beogradskoj op{tini koja je tu ostala ~ak i posle Drugog svetskog rata. Sada se u toj zgradi nalazi Biblioteka grada Beograda na broju 56. Od 1981. godine predstavqa nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture. Hotel „Staro zdawe” je kraqica Natalija, èna kraqa Milana Obrenovi}a, prodala srpskoj dràvi a dràva je istu zgradu ustupila Direkciji èleznica. Danas se tu nalazi prelepa zgrada Narodne banke Srbije. Nijedan hotel u 19. veku nije u tom veku i sru{en. Danas postoji samo sedam hotela iz tog vremena, ali ne sluè ranijoj svrsi. Zanimqivo je da se ime hotela „Kod Londona” prenelo i na wegovu okolinu. I trg Slavija je dobio naziv po istoimenom hotelu i kafani u blizini. Kafane otvorene posle Drugog srpskog ustanka bile su jedino javno mesto okupqawa, pa je sasvim prirodno {to su postale sredi{te dru{tvenog i politi~kog ìvota. Konferencija predstavnika velikih sila posle tragi~nog doga|aja na ûkur-~esmi odràna je u kafani hotela „Srpska kruna”. Razgovaralo se cele no}i izme|u 3. i 4. juna 1862. godine. Jedna putuju}a pozori{na trupa 1867. godine je u zakupqenoj sali hotela „Srpska kruna” igrala pozori{ne predstave za 20 dukata mese~no. Naravno, kiriju je pla}ao pozori{ni odbor! „BEOGRAD KOGA VI[E NEMA” Milenko Todorovi}

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

SLUH

Foto: Pinterest

egao sam pre vremena u krevet, ~ini mi se da sam L nazebao, da ~ak imam

ROBERT MUZIL (1880 – 1942), austrijski pisac, stekao slavu romanom „^ovek bez kvaliteta”(1930).

temperaturu. Posmatram plafon sobe, ili je to mo`da crvenkasta zavesa nad balkonskim vratima hotelske sobe, te{ko je odgonetnuti. Tek {to sam s tim zavr{io, i ti si po~ela da se skida{. ^ekam. Samo te ~ujem. Nerazgovetno hodawe; u ovom delu sobe, u svakom. Prilazi{, da bi ne{to stavila na krevet; ne obra}am pa`wu, a i {ta bi moglo da bude? U me|uvremenu otvara{ plakar, ostavqa{ ili vadi{ ne{to iz wega; ~ujem kako ga zatvara{. Stavqa{ tvrde, te{ke predmete na sto i mermernu plo~u komode.

eprestano si u pokretu. Zatim prepoznajem poznati N {um raspu{tawa kose i ~e{qawa. Potom {um vode u

lavabou. Pre toga, skidawe ode}e; sada ponovo; neverovatno koliko ode}e skida{. Sada si izula cipele. Zatim tvoje ~arape nemarno zavr{avaju na mekom tepihu, ba{ kao cipele pre toga. Sipa{ vodu u ~a{e; tri, ~etiri puta, uop{te ne mogu da zamislim za {ta. Ne znam vi{e {ta bih jo{ mogao da zamislim, dok ti o~igledno u stvarnosti uvek pronalazi{ ne{to novo. ujem kako obla~i{ spava}icu. Ali tu nije kraj. Ostaje jo{ stotinu radwi. Znam da zbog mene `uri{; ^ o~igledno da je sve to neophodno, ide uz tvoje najprisnije

POEZIJA INVICTUS NEPOBEDIVI Iz dubine tame {to me prekriva, crne kao bezdan, s kraja na kraj. Zahvaqujem bogovima, koji god da su, za moju nepokornu du{u. U razjarenim ~equstima sudbine, nisam ni trepnuo ni zaplakao; Od batinawa usuda, glava mi je krvava, ali nesagnuta. Izvan ovog sveta gneva i suza, ne nazire se ni{ta osim stra{ne senke, ali pretwa koju nosi vreme zate}i }e me bez straha. Nije va`no koliko je uzak prolaz Koliko je te{ka kona{na presuda Ja sam gospodar svoje sudbine Kapetan moje du{e. Vilijam Ernest Henli (1849 – 1903) Uticajni engleski pesnik, kriti~ar kasne viktorijanske ere u Engleskoj. Iako je napisao nekoliko kwiga poezije, najvi{e je poznat po svojoj pesmi „INVICTUS” iz 1875. godine, delu koji se pojavquje u svesti javnosti.

Ja, i poput nemog protezawa `ivotiwa, uz nebrojeno mno{tvo nesvesnih pokreta od jutra do sutra, upada{ u ne{to gde ~ak ni moj da{ak ne dopire do tebe! Slu~ajno ose}am to, jer imam temperaturu i ~ekam te.

Preveo s nema~kog Nikola B. Cvetkovi}

RE[EWA KVIZA 1A 2V 3A Horologija je nauka o merewu vremena i ve{tina gra|ewa instrumenata za merewe vremena (satovi, ~asovnici, hronometri, klepsidre). Horolozi su sajxije, urari i qubiteqi i kolekcionari satova. 4B U pitawu su, poga|ate, u{i, nos i o~i. Ipak, ne{to tu nije ta~no, i u domenu je mita, ne samo u Srbiji, ve} u celom svetu, a koji razbija prim. dr Novak Vukoje, otorinolaringolog - hirurg, ~lan Evropske akademije nauka, a koji iza sebe ima na hiqade operacija u{iju i noseva. Moram da razo~aram sve koji tvrde da u{i i nos rastu do smrti. To uop{te nije ta~no! U{i zavr{avaju svoj rast u {estoj godini a nos u 18. godini. Zato se operacije u{iju kod dece rade posle

navr{enih {est godina, a nosa posle 18 - navodi ovaj stru~wak. Na pitawe za{to onda qudi, ne samo u Srbiji, veruju da ti organi rastu do smrti, on kaè: - U starosti dolazi do lagane atrofije mekih tkiva glave i lica. Taj proces ne zahvata u{i i nos jer su hrskavi~avi organi, a hrskavica se ne smawuje. Dakle, samo se smawuje okolno tkivo i u{i i nos onda deluju kao da su u starosti porasli - obja{wava prim. dr Vukoje. Prema wegovim re~ima, bilo bi potupno iluzorno da qude operi{emo znaju}i da }e se rad hirurga za dve, tri godine promeniti ili izobli~iti. - Da u{i i nos rastu ~itavog ìvota, sve plasti~ne operacije tih delova tela onda bi se ponavqale na dve, tri godine po{to bi se rezultati ve} izvedenih operacija mewali - naveo je taj lekar. Prim. dr Novak Vukoje navodi da su o~i jedini delovi tela koji se ne mawaju od ro|ewa do smrti. - Wihov obim i veli~ina kakvi su na ro|ewu, takvi su i na kraju ìvota - kazao je on. (izvor: „Blic”) 5V

[ETA(J)MO SRBIJOM!

NAJ, NAJ, NAJ...

\ERDAPSKA KLISURA

erdap najve}a i najlep{a klisura Evrope, \ milenijumima magi~no privla~i qude iz svih krajeva sveta. Dunav i ~udesni i neponovqivi pejza`i

klisure koju je probio kroz ju`ne Karpate, svedoci su i mesto nastajawa prve civilizacije u Evropi. Qudi su oduvek ose}ali neodoqivu potrebu da pot~ine divqinu i osvoje lepotu ovih predela. Tragovi takvih qudskih poku{aja, od vremena rimskih legija do dana{wih dana, ostali su na stenama klisure, na pe{~anim obalama, u naseqima. \erdapska klisura je nastala u prastaro vreme kada se zbog velike geolo{ke kataklizme ovaj deo Karpatskog masiva rascepio i razmakao. Kroz taj rascep Panonsko more oteklo je prema Crnom. U \erdapskoj klisuri nalazi se jedan od najlep{ih nacionalnih parkova u Evropi. âk i ako se neko ne slaè s tim, wegova geolo{ka istorija je nesporna, jer je \erdap, park sa najstarijom geolo{kom istorijom u Evropi. To je sigurno i najduà kompozitna dolina Starog kontinenta, a ~ine je tri klisure, dva kawona i tri kotline. \erdapska klisura je najve}a i najstarija vodena probojnica Evrope u kojoj je Dunav najdubqi i najuì. Ako èlimo, superlative moèmo da re|amo u nedogled, jer se za to pobrinuo Dunav, probiv{i klisuru, koja je najve}i evropski prirodwa~ki i arheolo{ki muzej u prirodi, gde se nalazi Lepenski vir, najstarije neolitsko naseqe, nastalo pre vi{e od 8.000 godina. Nacionalni park \erdap je najve}i, najstariji i najboqe izraèni zbeg reliktne flore i faune, prostor sa najve}im biodiverzitetom unutar jednog ekosistema i u svakom slu~aju to je park sa najve}im brojem istorijskih spomenika iz vremena Rimskog limesa na Dunavu.

Osnovne karakteristike klisure, duge 119 kilometara jesu: veliki pad, velika brzina vode i sna`ni vrtlozi, nagle promene {irine korita i dubine vode, stalna opasnost od podvodnih stena i hridi, jednom re~ju, veliki rizik za plovidbu, ali i veliko prirodno bogatstvo, koje je iskori{}eno za proizvodwu energije. Do izgradwe hidroelektrane â&#x20AC;&#x17E;\erdap jedanâ&#x20AC;? najmawa {irina Dunava iznosila je 165, a najve}a dubina 80 metara. Posle izgradwe {irina se pove}ala na 220, a dubina na 105 metara. Na izlasku iz \erdapske klisure, Dunav se naglo {iri, ali ni ovde nije imao miran tok zbog podvodnih stena koje su ga bezmalo pregra|ivale. Pri niskim vodostajima one su {tr~ale iz vode, pa se dobijao utisak da bi ~ovek mogao pre}i s jedne na drugu obalu ska~u}i sa stene na stenu. Svi problemi radikalno su re{eni izgradwom brane i brodskih prevodnica.

Za vas pisali i snimali Du{anka Duda i Trivko Ti}a Savi}

Gotovo svi narodi koji ìve na obalama Dunava: Ma|ari, Bugari, Nemci, Slovaci, naravno Rumuni i Srbi, ~ak i Turci, \erdapsku klisuru zovu Gvozdena vrata. Taj naziv zapravo se odnosi na wen najuì deo, takozvani Kazan koji predstavqa jedan od najlep{ih prizora u ovom delu sveta. Ovde Dunav mewa svoju {irinu od nekoliko kilometara do nekoliko stotina metara, vijuga i juri, presecaju}i Karpate i grade}i mo}nu klisuru. \erdap, Gvozdena vrata, hiqadama godina predstavqa izazov za putnike, trgovce, ratnike i mirotvorce. To su vrata izme|u dva va`na kulturna i ekonomska dela sveta, izme|u doweg i sredweg Podunavqa. \erdap je oduvek i u ratu i u miru, bio prirodno strate{ko mesto ogromnog zna~aja. Zato je du` \erdapske klisure veliki broj istorijskih spomenika. Na ulazu u klisuru nalazi se stari grad Golubac i stena Babakaj. Pri~a se da su Turci uhvatili devojku Golubanu i da su je odveli u harem. Devojka nikako nije mogla da prihvati sudbinu haremske lepotice, pa su je Turci vezali za stenu Babakaj. Devojka se na steni udavila, a grad na strmoj obali je nazvan Golubac. Goluba~ka tvr|ava izgra|ena je na nepristupa~noj stenovitoj obale reke, svojim najniìm delom malo ulazi u Dunav. Podignuta je verovatno po~etkom 14. veka, a prvi put se pomiwe u jednoj ugarskoj poveqi, kao tvr|ava sa ugarskom vojnom posadom. Kroz noviju istoriju, u vladavini Golupcem, smewivali su se Ma|ari, Srbi, Austrijanci i Turci. Uprkos mnogim velikim bitkama koje su se ovde odigrale, Golubac je i danas u prili~no dobrom stawu, pa predstavqa veoma interesantan lokalitet i jedan od najboqe o~uvanih utvr|enih sredwovekovnih gradova u Srbiji. Na izlazu iz \erdapske klisure, kod Kladova, nalaze se ostaci druge, nekada mo}ne tvr|ave, Fetislam. Izme|u ta dva sredwovekovna utvr|ewa, Nacionalni park krije jo{ dosta rimskih spomenika i ono {to je ovde najva`nije – Arheolo{ko nalazi{te Lepenski Vir, jedno od najzna~ajnijih otkri}a svetskih razmera. Rezervat prirode Veliki i Mali [trbac sa Trajanovom tablom jedan je od najinteresantnijih i turisti~ki najatraktivnijih na \erdapu.

Na samom izlazu iz najuèg dela klisure, Kazana, nalazi se i poznata Trajanova tabla. Plo~a sa velikim natpisom poti~e iz 100. godine pre nove ere, a obeleàvala je zavr{etak dela puta kroz Dowu klisuru. Na osnovu samog natpisa pretpostavqa se da je put napravio imperator Trajan u okviru priprema za rat sa Da~anima. Na rumunskoj strani nalazi se crkva, a malo daqe u steni, isklesano je xinovsko lice da~anskog kraqa Decibela. Ostaci rimskog puta vidqivi su na obe re~ne obale. Tokom svojih ~estih prodora na istok, rimski imperator Trajan dosta se zadràvao u klisuri. Vodio je te{ke borbe sa Da~anima i tek kada je napravio put kroz klisuru i most preko Dunava, uspeo je da ih porazi. Od nadolaze}e vode sa~uvano je samo naseqe Lepenski vir, Trajanova tabla i deo puta pored we. Raznovrsni kra{ki oblici reqefa u ovom „isto~nom kr{u” odlikuju se smewivawem raznih geomorfolo{kih oblika na malim rastojawima; vrta~e, {karpe, ostewaci, sipari, okomite i {iqate stene, deluvijalni nanosi i drugo, {to je uslovilo stvarawe razli~itih vegetacionih i ìvotiwski zajednica. Zbog toga se privla~nost |erdapskih pejzaà, zasniva ne samo na reqefnoj raznolikosti i hidrografskim obele`jima, ve} i na {irokom spektru kombinovawa razli~itih vegetacionih oblika. Sa svojim kulturno-istorijskim nasle|em, nekim vrednostima novijeg porekla, odre|enim oblicima privre|ivawa i veoma specifi~nim folklornim obele`jima \erdap tokom cele godine pruà posetiocima retke, privla~ne i neponovqive turisti~ke sadràje í

#OstaniUzSrpskiRotar

MISLI POZITIVNO, BUDI NEGATIVAN! Da li je Da li }e proiste}i ISTINITO? DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li je PO[TENO Da li }e biti prema svima? KORISNO za sve?