Rotar 125-126 by Ivan Petrovic

Д-2483 СРБИЈА И ЦРНА ГОРА

ЈУЛ /АВГУСТ 2021. • ГОДИНА XI (LXXXVIII) БРОЈ 125 и 126 Web: WWW.rotarybeograd.org • E-mail: office@rotarybeograd.org • FB: fb.com/rotarybeograd

У СЛУЖБИ БОЉЕГ ЖИВОТА

НАША ПРИЧА

SPASITEQ

ЦИП - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 061.23(497.11) СРПСКИ ротар. - Год. 1(78), бр. 1 (март 2011) - Београд: [Ротари клуб Београд], 2011- (Београд: Графички атеље „Кум”). 27 цм Наставља традицију часописа Југословенски ротар из 1933. - Текст ћир. и лат. ISSN 2217-723H = Српски ротар COBISS.SR-ID 187479052

– Пљунути ми –

ИМПРЕСУМ (латински IMPRESSUM), штампана ствар по закону обавезно означавање имена издавача и уредника одговорних за садржину

Цензус бања Н

ISSN 2217-723X

Зорица Јестровић

БРОЈ 125 и 126 ЈУЛ /АВГУСТ 2021. ГОДИНА XI (LXXXVIII) Овај часопис је некомерцијалан и спада у домен нематеријалне културе. Подржите га.

Иван Петровић

Хаџи Душан Глушац

Дистрикт 2483 гувернер 2021–2022. Зорица Јестровић Оснивач: Ротари клуб Београд За оснивача: Иван Петровић

Никола Мандић

Web: WWW.rotarybeograd.org Е. пошта: office@rotarybeograd.org Ми смо уредили летњи број СРПСКОГ РОТАРА: Хаџи Душан Глушац Никола Мандић Тривко Тића Савић Драгослава Спасић Зорица Милошевић

Тривко Тића Савић

Драгослава Спасић

Заглавље и дизајн насловне стране: Хаџи Душан Глушац

Насловна страна „СПАСИТЕЉ”, колаж Хаџи Душан Глушац

Пише Бранислав Бане Вукомановић

Зорица Милошевић

аша је земља богата бањским лечилиштима. Имамо нарочите бање за нарочите тегобе. Каже народ да бања препороди човека. Па кад је већ тако, ја имам један предлог. Ако би могло, а знам да може, на неком лепом месту да се направи бања за бивше посланике. Није мала ствар после дугогодишњег заступања народа у Скупштини не бити више народни посланик. Мора им се посветити посебна пажња. Веома је стресно остати без таквог радног места. Нормално да би та бања морала да има извесне специфичности. На пример, терапија би се обављала искључиво у сали облика амфитеатра. Терапеут би био председавајући, стручњак за стресне ситуације. Бивши посланици седели би у клупама где би обавезно било свежих новина, укрштених речи, неколико мобилних телефона и неко мезе. Неограничено право на реплику имали би сви. Свако би имао собу са балконом на коме би била говорница с микрофоном. Говоре би могли да држе од јутра до мрака. Свако би имао на располагању један велики, црни аутомобил и шофера. На специјалном бањском полигону возили би се укруг у виду специјалне терапије. Гориво не би плаћали, јер је и то стресно.

ила би ту богата видеотека с њиховим излагањима у претходном сазиву. Треба вежбати памћење и сетити се лингвистичких бравура и вербалних бурги-

јања. Нормално, свако би могао да гледа само своје снимке да не би дошло до стреса. Камере би покривале целу бању. Из жбуња би севали блицеви фото-репортера. Силазак с власти мора бити скоро неприметан, то јест, мање стресан. Ујутру би се будили уз звуке пиштаљки и ударања у лонце и шерпе, да заискри жал за младост. Под фирмом маскенбал, прерушени у шта хоће, обилазили би народ ван бање. Прерушени за сваки случај. Шетња по бањском комплексу не би била могућа без телохранитеља. Не, не би их нико напао, него да се не изгубе, као некад у мислима.

д друштвених игара играо би се модификовани „монопол”. Битка би се водила око управних одбора. Свако вече био би проглашен победник с највише управних одбора. Ако неко баш не добије ниједан, као утешну награду, а и против стреса, у соби би затекао тајанствени кофер. На сваких пет-шест минута из бањске телефонске централе добијали би позиве на мобилни. Позиви би били намештени, јер стресно је ако не звоне онолики мобилни, а то се догађа кад се човек развласти. Благородност терапије испитивала би се приликом заједничког гледања ТВ дневника. Ако не би дошло до туче и ломљења инвентара, онда би се стекли услови за кућни опоравак. И тако све мирно и полако, антистресно, да не примете да смо их стресли

ЧЛАНОВИ РОТАРИ КЛУБА БЕОГРАД АВГУСТ 2021. ГОДИНЕ

АНТИЋ АНДРЕА

БАНИЋ ПАВЛЕ

БРАЈЕР ДРАГАН

ГЛУШАЦ ХАЏИ ДУШАН

ГОЈКОВИЋ ВЛАДЕ

ЖИВКОВИЋ БИЉАНА

ИЛИЋ ЈОВАН

ЈОКСИМОВИЋ ДУШАН

КОЦИЋ ХРИСТИНА

НИКОЛА МАНДИЋ

МАРКОВИЋ НЕВЕНА

МИЛИНКОВИЋ СРЂАН

МИЛИЧИЋ ДРАГАН

МИЛОВИЋ МАРКО

НЕДИНКОВСКИ ЈАНЕ

ПЕТРОВИЋ ИВАН

ПЕТРИЊАЦ ЧЕДОМИР

РАДУЛОВИЋ ДРАГАН

САКОВИЋ НЕНАД

САМАРЏИЋ ДУКА

САВИЋ ТРИВКО ТИЋА

ТОМАШЕВИЋ МИЛИВОЈЕ МИЊА

ХАЏИ ЂОРЂЕВИЋ ЉУБОМИР

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

18 4

ROTARI KLUB BEOGRAD od 1992. godine

^VRSTO JEZGRO ROTARIJA PREDSEDNICI KLUBA 1. Dragan Brajer ~arter predsednik (Rotarijanska 1992 – 1993. godina) 2. Goran Alikafi} + (Rotarijanska 1993 – 1994. godina) 3. Nikola Tasi} + (Rotarijanska 1994 – 1995. godina) 4. Petar Rakin + (Rotarijanska 1995 – 1996. godina) 5. Dimitrije Mejo Tomovi} + (Rotarijanska 1996 – 1997. godina) 6. Vojin Star~evi} (Rotarijanska 1997 – 1998. godina) 7. Miodrag Zagorac (Rotarijanska 1998 – 1999. godina) 8. Vladimir Mla|an (Rotarijanska 1999 – 2000. godina) 9. Miroslav [ovran (Rotarijanska 2000 – 2001. godina) 10. Predrag \or|evi} (Rotarijanska 2001 – 2002. godina) 11. Branko Krasojevi} (Rotarijanska 2002 – 2003. godina) 12. Miroqub Stanojkovi} (Rotarijanska 2003 – 2004. godina) 13. Qubomir Haxi \or|evi} (Rotarijanska 2004– 2005. godina) 14. Milan Kne`evi} (Rotarijanska 2005 – 2006. godina) 15. Duka Samarxi} (Rotarijanska 2006 – 2007. godina) 16. Radosav Mitrovi} (Rotarijanska 2007 – 2008. godina) 17. Nikola Mandi} (Rotarijanska 2008 – 2009. godina) 18. Sr|an Sretenovi} (Rotarijanska 2009 – 2010. godina) 19. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2010 – 2011. godina) 20. Veselin Kova~evi} + (Rotarijanska 2011 – 2012. godina) 21. Zoran Zdravkovi} (Rotarijanska 2012 – 2013. godina) 22. ^edomir Petriwac (Rotarijanska 2013 – 2014. godina) 23. Haxi Du{an Glu{ac (Rotarijanska 2014 – 2015. godina) 24. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2015 – 2016. godina) 25. Nenad Sakovi} (Rotarijanska 2016 – 2017. godina) 26. Pavle Bani} (Rotarijanska 2017 – 2018. godina) 27. Jovan Ili} (Rotarijanska 2018 – 2019. godina) 28. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2019 – 2020. godina) drugi put 29. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2020 – 2021. godina) drugi put 30. Ivan Petrovi} (Rotarijanska 2021 – 2022. godina) 31. Andrea An|ela Anti} (Rotarijanska 2022 – 2023. godina)

У СЛУЖБИ БОЉЕГ ЖИВОТА

AKTIVNOSTI

ЈУЛ Овај месец је посвећен писмености, али по предлогу Counsil of Legislation 2007. је месец посвећен и хуманости.

Rotary Club Beograd

ЛЕТЊА ШЕМА РОТАРИЈАНАЦА

Праг, јагоде на биберу, а љутоооо...

Драгана и Чеда Петрињац у Прагу 22. 7. 2021. Драгана Петрињац у Прагу код сина Милана

23. 7. 2021. Ротари клуб Санторини, Грчка

23. 7. 2021. У посети била Христина Коцић десно, РК Београд

ЈУЛ 2021.

1866.

На данашњи дан у Кнежевини Србији издата је прва поштанска марка, у народу познатија као „грбуша”. Била јој је цена од једне паре. Исте године издато је још пет марака, по ценама од једне, две, десет, двадесет и четрдесет пара.

ЈУЛ 2021.

1900.

Гроф Фердинанд фон Цепелин обавио је први лет ваздушним бродом (дирижабл) над Боденским језером у јужној Немачкој. Касније је конструисао неколико таквих ваздухоплова који су по њему добили име „цепелин”.

29. 7. 2021. четвртак. Ротари клуб Будва, Црна Гора. У посети била Биљана Живковић, РК Београд

AKTIVNOSTI

Rotary Club Beograd

ЈЕДНА СЛИКА ХИЉАДУ РЕЧИ четвртак 15. 7. 2021. Летња шема

КАФАНА ЧУБУРАЦ

МАГИЈСКИ, БОЖАНСТВЕНИ, САВРШЕНИ БРОЈ ДВАДЕСЕТ ПЕТ Арапски: 25 Римски: XXV

Моћ речи је велика, али моћ броја је још већа. Збир наших прстију је двадесет, а пет је број човека, јер испружене руке и ноге образују петоугао! Научник Лоренс Брег је добио Нобелову награду за физику када је имао 25 година. Хемијски елемент манган има атомски број 25. Велики енглески песник Џон Кидс умро је у 25 години. У Библији су бројеви 600 и 12.000 употребљени 25 пута. 25 одсто запремине јабуке чини ваздух, те због тога оне могу да плутају на површини воде. 25 одсто људи на свету једе љуте паприке сваки дан. У безболу је уобичајено да број 25 на дресу носи тимски најбољи бацач – slugger. Естонија тренутно држи светски рекорд у највећем мозаику направљеном од батерија, који има 25 метара квадратних. Доказано је да жеђ не гаси ни хладан ни врео напитак, него пиће чија је температура око 25 степени Целзијуса. Сечење кактуса у Аризони, САД, кажњиво је законом и то казном до 25 година затвора! 25 килограма је највећи терет који сме да подигне жена запослена у Француској. Бинтуронг, животиња која има лице мачке, тело малог медведа, реп мајмуна, живи у Тајланду, Малезији, Индији, Непалу и Вијетнаму, може да поживи и више од 25 година. Монографија о Београду први пут се појавила у Будимпешти 25. августа 1892. године. 25 боца од ПЕТ пластике рециклажом може да постане једна ветровка. Литар морске воде у просеку је за 25 грама тежи од исте количине слатке воде. 25 одсто какаоа (барем) мора да има слаткиш да би се назвао чоколадом. За производњу 500 грама пластике утроши се око 25 литара воде.

AKTIVNOSTI

Rotary

ЈУЛ 2021.

Club Beograd

16.

Субота 17. 7. 2021. 10. РЕГАТА, рибља вечера

1661.

Стокхолмска банка издала је прве папирне новчанице у Европи.

ЈУЛ 2021.

21.

1916.

Завршена је најдужа железничка пруга на свету, Трансибирска железница (Москва – Владивосток) у Русији. Дугачка је 9.288 километара.

ЈУЛ 2021.

25.

1952.

Ступио је на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик што је била прва фаза за стварање данашње Европске уније.

ЈУЛ 2021.

29.

1890.

Умро је Винсент ван Гог, француски сликар, графичар и цртач.

ЈУЛ 2021.

6. 8

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПОЉУБАЦА

ЈУЛ 2021.

11.

31.

СВЕТСКИ ДАН СТАНОВНИШТВА

1703.

Писац Данијел Дефо после једног сатиричног памфлета осуђен је на кладе, али су га пролазници гађали цвећем а не јајима и трулим поврћем и воћем.

AKTIVNOSTI

Rotary Club Beograd

ЈЕДНА СЛИКА ХИЉАДУ РЕЧИ четвртак 29. 7. 2021. Летња шема

КОД ЈОЦЕ И ВЕСНЕ У ЛИПОВИЦИ

Rotary Club Beograd

ЛЕТЊА ШЕМА РОТАРИЈАНАЦА Субота, 21. 8. 2021.

КАПЕТАНОВИ ВИНОГРAДИ, Топола

AKTIVNOSTI

АВГУСТ је месец чланства и ширења Ротарија, време у коме се активности усмеравају ка сталној потреби Ротарија за растом, налажењем нових чланова и оснивањем нових Ротари клубова.

Rotary Club Niš

Уторак, 24. 8. 2021.

ХОТЕЛ „ПАНОРАМА ЛУКС”, Ниш

АФОРИЗМИ Преци нам се преврћу у гробовима. Стигли су им позиви за гласање, па се разгибавају.

Подобни писци ћуте, неподобни трпе.

Писац се побунио пером, па је морао да отперја. Културно богатство се увећава. Сваким даном све је више писаца но читалаца. Култура је лековита. Добијамо је на кашичицу. Невоље људске врсте почеле су када је предак сишао са гране. Тада су почеле невоље и свих осталих.

Друштва која су изгубила компас оријентишу се помоћу балвана. Тако убедљиво пониремо да се и дно склања да нас пропусти.

AKTIVNOSTI

Rotary Club Pančevo

Понедељак 16. 8. 2021.

БИЦИКЛОМ ЗА БЕБЕ

Обишао је девет земаља и 65 градова. На свим подлогама и надморским висинама, путовао је Србијом, Црном Гором, Словенијом, Републиком Српском, Италијом, Француском, Шпанијом, Португалијом до Белгије, 65 дана на педалама и са само пет дана одмора. Киша, сунце, ветар на 8.325 километара прве од три етапе пута и пројекта „Срце Европе”, започетог 2019. године. Панчевац Душан Милојков пре две године осмислио је своју акцију „Бициклом за бебе”, партнера пронашао у Ротари клубу у Панчеву, превалио пут, прикупио 67.280 долара, а у овдашње породилиште стигли су мобилни и стационарни инкубатор, сто за реанимацију и три лампе за фототерапију, све за новорођенчад. – Општа болница у Панчеву има старе инкубаторе и оне новијег типа, али подложне сервисирању. Било је јасно да морају да се набаве нови. Окрећем педале увек у хуманој мисији, а овога пута да откуцаје срца поклоним клинцима рођеним у јужном Банату. То нисам могао да урадим сам. Подржао ме је Ротари клуб у Панчеву, а иза акције стала је и Фондација „Ротари” дистрикта Србија и Црна Гора – каже за „Политику” Милојков, који кад питате колико километара има у гумама, подсећа да екватор има 40.000 километара, да га је обишао тридесетак пута, те упућује на сабирање и 17 књига путописа, које се такође продају за помоћ болесној деци.

На педалама донео нове инкубаторе

Душан Милојков возио је бицикл до Брисела да скрене пажњу на старе инкубаторе у породилишту панчевачке болнице и стопу смртности новорођенчади. – Његову акцију „Бициклом за бебе” подржали су ротаријанци широм континента, а УСАИД и Фондацијa „Ротари” покренули су пројекат „Срца Европе”, који се реализује у 12 земаља Фото лична архива

Успео је тако да омогући пресађивање оба бубрега једној девојчици, а сакупљао је новац и за завршетак Храма Светог Саве. Његово животно путовање на два точка почело је пре две деценије из Хиландара. – Сада градим мост сарадње Ротари клубова Европе и карика сам у дугачком хуманом ланцу. Долазио сам до њих, они су ми обезбеђивали логистику, а што је најважније, уплаћивали донације за куповину апарата. Чак је и америчка организација УСАИД издвојила значајна средства, иако нисам возио по Америци, а најављују учешће и у следећој етапи – напомиње Милојков, док је акција заустављена откако је почела пандемија. Кад услови дозволе, наставак ће биће рута од Брисела до Москве, од 4.800 километара, а последња од Москве до Истанбула. Као Банаћанину, иако воли свој крај, природно је да му је равнице преко главе, прича Милојков, и да сања планине још од петог основне, када је одлучио да ће до Словеније бициклом, а то се десило тек пре две године. Питање за њега је и како један електротехничар уклапа пословне обавезе и бициклизам. Одговор је једноставан – дневно је прелазио много километара, те тако и успева. Као илустрацију помиње пут од Ковина до Стокхолма, 2.669 километара за 19 дана, без паузе. То су, додаје, екстремни изазови за које морате бити здрави духом и у доброј кондицији. Зато и кад није на путу, педале окреће свакодневно, и зими и лети, и на радном месту пређе бар петнаестак километара. – Одржавам пумпе за отпадне воде у ковинском јавном предузећу. Имамо их на 16 пунктова, а да бих их обишао, не идем аутом, већ бициклом и кад би ми дали други превоз, захвалио бих се и одбио. Заправо, ја стално промовишем бициклизам и екологију јер ће нас, пре или касније, будући нараштаји питати шта смо им то оставили. Насеља никад пунија аутомобила, све је мање зеленила, правимо од градова усијани тигањ, а за причу је култура на путевима... Нажалост, у Србији, према званичним подацима, погине 50 бициклиста, а о томе се у медијима слабо говори. Овде ми трубе да се склоним, а ја бежим да не страдам – истиче Душан Милојков, намеран да пројекат заокружи упркос пандемији и ризицима на путу. На точковима има времена за размишљање, све бележи и камером, па ће бити и нове књиге, а уз њу и диск с документарцем. Сав новац од продаје искористиће за набавку нових апарата Олга Јанковић Извор „Политика”

АВГУСТ 2021.

1866.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПИВА

МЕЂУНАРОДНИ ДАН СТАРОСЕДЕЛАЧКИХ НАРОДА СВЕТА

АВГУСТ 2021.

16.

АВГУСТ 2021.

14.

АВГУСТ 2021.

13.

1893.

У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила.

СВЕТСКИ ПРАЗНИК ЛЕВОРУКИХ (од 1976. године)

1967.

Јавности су изнети први резултати археолошких ископавања на налазишту Лепенски вир у Ђердапској клисури, и обзнањено је да је др Драгослав Срејовић, доцент на Катедри за археологију на Филозофском факултету Београдског универзитета, нашао нову праисторијску културу на нашим просторима.

АВГУСТ 2021.

23.

28.

31.

1888.

„Интернационала” је у оригиналу први пут изведена у Лиону.

МАГИЈСКИ, БОЖАНСТВЕНИ, САВРШЕНИ БРОЈ ДВАДЕСЕТ ШЕСТ Арапски: 26 Римски: XXVI

1910.

На данашњи дан кнежевина Црна Гора постала је краљевина.

Моћ речи је велика, али моћ броја је још већа. Енглески алфабет има 26 слова.

1354.

Душанов законик прихватио је Српски државни сабор у Серезу.

26 килограма шпагета годишње поједе просечан Италијан. На другом месту је Венецуела, чији становник поједе 12,3 килограма годишње. Једноминутним пољупцем тело сагори 26 калорија. У Еквадору се говори 26 дијалеката кечуа језика. 26 до 28 степени Целзијуса је температура на којој лубенице најбоље расту.

Према Библији, број 26 има значење моћи спаса.

26. јула 1963. године, „Политика” је штампала своје прво ванредно издање после Другог светског рата. Натпис на насловној страни гласио је: „Катастрофалан земљотрес у Скопљу”.

26 кугли сладоледа на једном корнету рекорд је који држи Тери Морис са Новог Зеланда.

26 минута довољно је за савршену дремку, према истраживањима НАСЕ.

Из историјске читанке

VOZ „ORIJENT EKSPRES” JE KASNIO SAMO JEDNOM Десило се то на београдској железничкој станици 1928. године

девет пута. Баш она коју су ти исти Французи због неизмерне храбрости прозвали „српска Јованка Орлеанка” и доделили чак два ордена Легије части. Није било простора за оклевање, амбасадор је тада схватио да мора да делује брзо и одлучно. Наредио је да воз не сме да крене без Милунке. Присутни су брзо прикупили новац за карту, а амбасадор је за то време средио потребну документацију. „Оријент експрес’’ је стајао мирно. Сви путници, главешине и генерали су седели у возу и чекали. Нико се није бунио. Знали су да без Милунке путовање није право. Да без ње и не могу да крену. Много возова је од тада протутњало Београдом. ,,Оријент експрес’’ јури светом. Једном је чекао, само једном и то српску хероину, Милунку Савић.

***

ећ од првих година после краја Великог рата Француска је на себе преузела организовање обележавања краја рата. Тамо би се, по правилу, сваке године окупљали представници савезничких сила које су извојевале победу и учествовале у заједничкој прослави. Тако је било и 1928. године када се обележавала десетогодишњица од завршетка тог, до тада најкрвавијег сукоба у историји, а за званичнике Србије, земље која је у Првом светском рату поднела највеће жртве, Француска је послала најславнији воз – Оријент Експрес, да их довезе до Париза. И тако се десило да је воз чувен по својој тачности стигао у Београд и на железничкој станици чекао пријем путника. Укрцавали су се генерали, политичари, бивши војници... Француски амбасадор, који је присуствовао испраћају, случајно је на перону видео Милунку Савић. Она се није укрцавала. Стајала је поред воза у маси окупљене светине и испраћала погледом своје ратне другове који су путовали на прославу. Зачуђен, упитао је зашто и она не иде на ово путовање. - Ја за то немам новца. - скромно је одговорила Милунка. А била је то Милунка Савић, српска хероина Балканских и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило”, жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана у борбама

После овог догађаја Милунка се вратила у Србију. У Београду сама са три ћерке, дуго није могла да пронађе никакав посао. На иницијативу сабораца, од 1929. године запослили су је као чистачицу канцеларије директора, у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део свог радног века. Занемарена и од свих напуштена, пензију је стекла радећи. Одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Уместо тога, изабрала је да живи у Београду, где су људи брзо заборавили њене заслуге

AKTUELNOSTI

IZ PRO[LIH BROJEVA

[TA JE TO BONTON?

e~ bonton je francuskog porekla, na francuskom Bon Ton zna~i dobar naPi{e Dejan îkara ~in. Prva knjiga na temu bontona RK BEOGRAD napisana je u 16. veku, a autor je STARI GRAD bio monah, monsinjor Delakaza. Naravno, kako je vreme teklo, menjala su se i pravila bontona. Danas postoji vi{e definicija {ta je to bonton, na primer: Bonton je kodeks pona{anja kojeg bi trebao da se pridràva svaki ~lan dru{tva. Bonton nas u~i kako se treba pona{ati, izraàvati, izgledati, komunicirati ili gestakulirati u gotovo svakoj situaciji. Bonton najstroè osu|uje vre|anje, psovanje i fizi~ko obra~unavanje. Postoje i specijalizirani bontoni ~iji je sadràj usmeren na pojedinu situaciju, npr. Bonton u restoranu ili Bonton u pozori{tu, a danas postoji i pojam Internet Bonton. Me|utim, pravila pona{anja nisu ista u svim regionima sveta, pa stoga nisu ni svi bontoni isti. Odre|eno lepo pona{anje u jednom kulturnom okruènju ne mora biti po bontonu u drugom. Ali u svakom dru{tvu vaì da osobe koje ne poznaju bonton, ili ga se ne pridràvaju, nisu rado vi|ene i prihva}ene, pa se smatraju nepristojnim, odnosno lo{e vaspitanim. Druga definicija kaè da: Bonton ~ini skup pravila pona{anja i opho|enja prema drugima u odre|enom dru{tvu. Moè se kratko definisati kao eti~ki kodeks i kao lepo pona{anje. Ponekad ljudi znaju re}i da stalna kontrola pona{anja nema smisla i da je va`no opustiti se i biti spontan. Konflikt izme|u spontanosti i truda da se drìmo bontona i u~inimo komunikaciju kvalitetnijom nastaje obi~no kada ne procenimo koji stepen opu{tenosti u konkretnoj situaciji moèmo ili smemo sebi da dozvolimo. U tom smislu latinska izreka: Est modus in rebus dobija svoj pravi smisao.

dolazi po pozivu je gost kluba, obi~no sedi pored predsednika i treba mu ukazati pa`nju. Po pravilu treba planirati samo jedno predavanje na jednom sastanku. Ukoliko u redovnu posetu dolazi guverner distrikta, na taj sastanak ne treba pozivati druge goste. Uloga ceremonijara (Sergant at Arms) je veoma va`na. On, kao ~uvar protokola, vodi ra~una da sala i regalije budu pripremljene na vreme i da se sastanak odvija po predvi|enoj agendi. Ali, ceremonijaru nije dopu{teno da iznosi svoje komentare ili da prekida govornike i predava~a. Ovi prerogativi pripadaju samo predsedniku i on ne sme da dozvoli da u bilo kom trenutku ima sekundarnu ulogu na sastanku. U nekim klubovima sastanci po~inju himnom. Zvani~na Rotari himna je prearan`irani mar{ iz uvertire za operetu Egmont, Ludviga Van Betovena i tom prilikom treba ustati. Puno trajanje himne je oko 2. minuta. Neki klubovi, posebno u SAD i Kanadi upra`njavaju intoniranje dr`avne himne i/ili „nemu molitvu” na po~etku sastanka. Faksimil kodeksa pona{anja RK Beograd-Singidunum (1998. godina)

BONTON U ROTARIJU

BONTON NA REDOVNOM SASTANKU

Svaki Rotari klub mora da organizuje svoje redovne sastanke i druge manifestacije u skladu sa pravilima koje nalaè RotarÚ BulaÞs, ali i pravila lepog pona{anja. Cilj protokola je da se omogu}i nesmetano odvijanje sastanka, ali i da se ukaè po{tovanje, ljubav i uvaàvanje svih prisutnih, ~lanova kluba, gostiju, eventualno prisutnih funkcionera Rotari Internacionala i drugih. Neki na{i Rotari klubovi, me|u kojima je prvi bio Beograd-Singidunum, imaju sopstvene kodekse pona{anja. Kod nekih klubova zvani~nom delu sastanka predhodi druènje, tzv. Ýellcome Drink, koje se obi~no de{ava u predvorju sale za sastanke. Sam sastanak treba da po~ne uvek u ta~no zakazano vreme. Oficijelni deo sastanka po~inje tako {to predsednik blago udari ~eki}em o sto, ceremonijar pozove sve prisutne da zauzmu svoja mesta, a potom udarcem o zvono, predsednik otvara sastanak. Broj gostiju prisutan na sastanku ne treba da bude veliki, osim u posebnim, prigodnim situacijama (Charter ceremonija, Ladies Night, godi{njice, slava i sli~no), a gosti treba unapred da budu najavljeni sekretaru kluba. Gost predava~, koji

Redovni sastanci Rotari kluba odr`avaju se uvek na istom mestu i u isto vreme, a termin odnosno mesto sastanka mogu biti promenjeni najvi{e tri puta u jednoj godini. Svi ~lanovi kluba moraju biti blagovremeno obave{teni o toj izmeni ili eventualnom otkazivanju sastanka. Predsednik kluba otvara sastanak i stoji sve vreme dok traje oficijelni deo. Ostali govornici tako|e ustaju kada su dobili re~. Za vreme trajanja predavanja, prikaza nekog filma i sli~no, predsednik mo`e da sedne i prati izlaganje.

Dnevni red ima slede}i sadràj: – otvaranje sastanka; – pozdravljanje gostiju; – po{ta i saop{tenja; – eventualni izve{taji predsednika, sekretara ili klupskih odbora; – eventualni nezavr{eni i novi poslovi i projekti; – predavanje ili neki drugi program; – zatvaranje sastanka. Zvani~ni deo redovnog sastanka po pravilu traje 60. minuta i bonton nalaè da se toga drìmo. Na sastanku nisu doSEPTEMBAR OKTOBAR 2011.

zvoljene polemike, a posebno ne sva|e i sukobi. Potsetimo se da se na redovnom sastanku ne donose nikakve odluke, pa nema ni stvarnog razloga za polemike. Odluke se donose na sednicama upravnog odbora kluba, ili na skup{tini kluba koja odlu~uje o izboru predsednika i upravnog odbora, odnosno po àlbama kao drugostepeni organ. Gosta ili gosta predava~a predstavi}e klubu njegov doma}in ili eventualno predsednik kluba. Na po~etku sastanka predava~u treba na kratko dati re~ da se predstavi, pozdravi skup i najavi temu o kojoj }e govoriti. Predava~u, stoji na raspolaganju 15 - 20 minuta da iznese ono {to je pripremio i svaki produètak, osim ako je unapred dogovoreno, predstavlja odstupanje od bontona. Ako je predava~ gost - nerotarijanac, njegov doma}in treba da ga upozna sa satnicom i da ga zamoli da se toga pridràva. Ukoliko predava~ produì svoje izlaganje preko 30. minuta, a da to predhodno nije dogovoreno, predsednik treba blago da ga upozori na proteklo vreme i da predloì da se rasprava o temi nastavi u neformalnom delu, tokom ve~ere i druènja. Sednice upravnog odbora se odràvaju bez gostiju, a prisustvo ~lanova kluba, koji nisu ~lanovi upravnog odbora je dozvoljeno. Na sednicama se treba pridràvati bontona koji je uobi~ajen za poslovne sastanke. Pravilno rangiranje i predstavljanje rotarijanaca i gostiju na redovnom sastanku kluba je vaàn deo kulture i tradicije na{e organizacije. Rotari protokol predvi|a da predsednik na po~etku sastanka prvo pozdravi prisutne ~lanove kluba, potom goste rotarijance, a na kraju ostale goste. Ukoliko sastanku prisustvuju funkcioneri Rotari Internacionala ili drugih klubova redosled pozdravljanja je slede}i: – Guverner distrikta, – Asistenti guvernera, – Sekretar i rizni~ar distrikta, – ^lanovi distriktnih komiteta, – Predsednici drugih klubova, – Podpredsednici, sekretari, rizni~ari, ceremonijari i ostali oficiri drugih klubova, – Past guverneri distrikta – Rotarijanci, – Rotaraktovci, – Ostali gosti, i ~lanovi porodica rotarijanaca.

OBLA^ENJE - DRESSING CODE Iako mnogi misle da ovo pitanje nije regulisano Rotari propisima, RI je precizno definisao obla~enje kroz Priru~nik o Rotari protokolu koji se mo`e na}i na Internet adresi: rotarÚ3450.org/neÞs/manuals/HandbookofProtocol.pdf. Protokol predvi|a slede}e: Povod

Dame

Gospoda

Formalni sastanak

Duga ili kratka koktel haljina

Crno ili tamno odelo

Neformalno dru`enje

Haljina pogodna za restoran ili pozori{te

Poslovno odelo

Izleti i sli~no

Pantalone, haljina ili suknja u skladu sa vrstom aktivnosti

Pantalone, sportska majica, d`emper,...

Ove odredbe imaju karakter preporuke i mnogi distrikti {irom sveta prihvatili su opu{teniji kodeks obla~enja. To je posebno prisutno u Rotari klubovima koji se nalaze u tropskom podru~ju, posebno onda kada klubovi odr`avaju sastanke u vreme pauze za ru~ak. Treba naglasiti da rotarijanci uvek na odelu nose zna~ku (Badge) Rotarija. Na{i Rotari klubovi, uglavnom, nemaju pisane pravilnike o obla~enju, ali se ve}ina pridr`ava preporuka Rotari Internacionala. Posebno striktan je prvoosnovani klub, RK Beograd, koji zahteva od svojih ~lanova da na redovnom sastanku nose tamno odelo i kravatu.

POSETA DRUGOM KLUBU Posete mogu biti grupne i individualne. Grupne posete drugim klubovima organizuju se prilikom njihovog Charter-a, nekog jubileja ili proslave, klupske slave, bratimljenja i sli~no. Takve posete su unapred najavljene i organizovane. Uobi~ajeno je de se klubu doma}inu preda prigodan poklon, a pokloni mogu da se uru~e i pojedinim ~lanovima (predsednik, DGSR u procesu osnivanja kluba, itd.). Kao {to je dobro poznato, rotarijanci, kada borave u nekom drugom gradu, imaju „pravo i obavezu” da, ukoliko je mogu}e, posete lokalni klub. Bonton nalaè da se poseta prijavi sekretaru (ili predsedniku) kluba i da sa na sastanak do|e na vreme. Ako dolazite u nepoznati klub, na ulasku pokaìte svoju ~lansku kartu sekretaru (ili ceremonijaru, odnosno tehni~kom sekretaru) i odmah reguli{ite svoje eventualne finansijske obaveze vezane za obrok ili pi}e. Kada vam predsednik dâ re~, pozdravite prisutne (Gospodine predsedni~e, dragi prijatelji rotarijanci, uvaèni gosti,...), zatim predstavite sebe, potom svoj klub i na kraju, predajte predsedniku zastavicu va{eg kluba ili neki drugi poklon (bro{ura o klubu, poslednji broj va{eg klupskog biltena ili sli~no). U neoficijenom delu sastanka uklju~ite se u klupsko druènje, razmenite vizitkarte, itd. Poèljno je da imate posebne Rotari vizit karte na kojim se nalazi logo Rotarija, podaci o va{em klubu i naznaka va{e Rotari funkcije, ako je imate (eventualno i ranije funkcije). Na kraju sastanka, sekretar kluba }e vam predati potvrdu da ste bili u poseti (karton „Visiting Rotarian”), kojim pove}avate va{ procenat Karton „Visiting Rotarian” prisustvovanja sastancima.

POSETA GUVERNERA

SEPTEMBAR OKTOBAR 2011.

Guverner distrikta du`an je da bar jednom u svom mandatu poseti svaki klub. Poseta guvernera je poseban doga|aj koji prati odre|eni protokol. Pre posete guvernera, ADG }e se sastati sa rukovodstvom kluba i usaglasiti termin posete. Poseta mora biti dogovorena najmanje mesec dana pre dolaska guvernera. Ukoliko je potrebno klub }e organizovati sme{taj za guvernera, a tro{kove sme{taja snosi RI.

29. 10. 2009. – Susret guvernera D 2481 Dragana Brajera sa ~lanovima Upravnog odbora Rotari kluba Beograd

7. 4. 2011. – Poseta guvernera D 2481 Arisa Zahosa beogradskim Rotari klubovima

Uobi~ajeno je da se pre redovnog sastanka guverner sastane sa ~lanovima upravnog odbora i treba planirati oko dva sata za ovaj sastanak. ADG po pravilu prisustvuje ovom sastanku. Guverner je gost kluba. Prilikom njegove posete ne treba planirati druge sadr`aje na sastanku, a predsednik treba da obezbediti najmanje 30. minuta za njegovo obra}anje ~lanovima ili eventualnu prezentaciju svog programa. Poseta guvernera je posebna prilika i pru`a mogu}nost ~lanovima, posebno novim ~lanovima, da saznaju vi{e o Rotariju. Stoga je potrebno da prisutnost bude velika, da ~lanovi do|u na vreme i da aktivno u~estvuju u radu. Dobra praksa je da se novi ~lanovi prime ba{ na tom sastanku, ili da se promovi{u novi Paul Haris FeloÞs, odnosno Rotari stipendisti. Pokloni za guvernera nisu uobi~ajeni, a RI preporu~uje da se ta sredstva iskoriste za neki klupski projekat ili Polio +. Eventualni sitni pokloni, koji }e ostati kao uspomena na posetu klubu, su dozvoljeni i prepu{teni odluci kluba.

onemogu}ava ispunjenje obaveza prema klubu (npr. sastanci istog dana u isto vreme). Rotarijanac koji èli da se pridruì drugim organizacijama treba da traì odobrenje upravnog odbora svog Rotari kluba. (RCP 4.020.). Upravni odbor kluba moè da isklju~i bilo kog ~lana koji ne ispunjava obaveze prema klubu zbog ~lanstva u drugim organizacijama. (RCP4.020.1.).

OSTALO Pu{enje Zbog dokazanog toksi~nog i kancerogenog delovanja na ljudsko zdravlje zahteva se uzdràvanje od pu{enja na sastancima i drugim Rotari programima. (RIB 2.040.) Alkoholna pi}a RI nema nikakvu instrukciju vezanu za ovo pitanje i svaki klub samostalno odlu~uje da li }e se na sastancima sluìti alkoholna pi}a. Ako se klub opredeli da se pred sastanak (Ýellcome Drink) ili u toku obroka posluì alkohol, to treba da bude u razumnim koli~inama. Molitva Rotari klubovi {irom sveta imaju ~lanove sa razli~itim religioznim opredeljenjima. Svaki Rotari klub je autonoman da po{tuju}i principe tolerancije eventualno obavi molitvu na po~etku sastanka. U slu~aju da su ~lanovi razli~itih veroispovesti primenjuje se „nema molitva”. ^lanstvo u drugim organizacijama Priru~nik o na~inu postupanja (Manual of Procedures) navodi da rotarijanci ne treba da budu ~lanovi drugih organizacija (diskretna bratstva, klubovi slu`be, itd.), ukoliko to smanjuje mogu}nost njihovog angaòvanja u Rotari klubu ili ~ak

Ro|endani Ro|endani ~lanova, oni koji su datumski pali izme|u dva sastanka, se navode u klupskom biltenu, javno ~estitaju na sastanku, a zdravica se diè za slavljenika. Smrtni slu~ajevi Smrtni slu~ajevi ce komemori{u na posebnim sednicama, a prisustvovanje sahrani preminulog rotarijanca je obaveza svakog ~lana. Telefoni i e-mail Uvek se javite na telefonski poziv, ako vidite da vas traì va{ klupski drug. Ukoliko to nije mogu}e, odgovorite na poziv, ~im budete mogli. Tako|e, odgovorite na primljeni e-mail u najkra}en mogu}em roku. Na sastanku kluba obavezno isklju~ite mobilni telefon. Obra}anje Stavovi po ovom pitanju se razlikuju. Neki klubovi se zalaù da se u javnoj komunikaciji ~lanovi jedni drugima obra}aju uvek sa „Vi”, a u neformalnom razgovoru onako kako stepen njihovih uzajamnih odnosa diktira. Drugi smatraju da me|usobno obra}anje treba da bude neformalno, a to podràva i poznata knjiga Abeceda Rotarija (autor Klif Dokterman, predsednik RI 92/93 god.). êsto se koriste i nadimci, naro~ito u Americi i Aziji. Rotarijanci, koje u obi~nom ìvotu oslovljavaju sa doktor, profesor, gospodin ili va{a ekselencija, za ostale ~lanove kluba su jednostavno Miki, Zoki, \ole, ârli ili Pera. Nadimci su ~esto izvor dobro}udnog zadirkivanja i znak prijateljstva, ali uvek treba biti oprezan, pozitivan i voditi ra~una o integritetu li~nosti. Obra}anje sa „Brate” ili „Sestro” nije svojstveno Rotariju, iako je to bio na~in obra}anja me|u ~lanovima predratnih (1928-1941.) srpskih Rotari klubova. Neki predsednici RI insistirali su na me|usobnom obra}anju sa Felow Rotarian, a aktuelni predsednik, Kalian Baner|i, obra}a se ~lanstvu sa Draga bra}o i sestre… í SEPTEMBAR OKTOBAR 2011.

МИРИС БЕЛОГ ГРАДА И најмање писмо одаје посебан мирис, а узбуђење пред повезаним страницама нове књиге носи нешто од радости Ероса, који је и сам сав саткан од мириса. Но, има и мириса читавих градова, постоји некакав преовлађујући одеур, сцент, профумо, или дуфт, Руси би рекли запах, по коме се распознају и памте градски квартови, улице или предграђа, једнак с пролећа, као и у зиму. Француски град мирише на парфеме, Алзашка варош Колмар на колаче, мирис влаге али и отпадних вода подсећа на Венецију. А по мирисној слици дубровачких жардина справљен је и парфем. Мирис није једноставна датост, тек чулни податак ухваћен ћелијама слузокоже носа. У себи садржи значења и његове нијансе, допуњава виђено, упућује на скривено те је речитост мирисног каткад већа од речитости видљивог. Сви напори оног углађеног господина, на пример, да се у друштву наметне својом истанчаношћу, пропадају углавном зато што се осећа на вишедневни зној. По мирису је могуће распознати сиромаштво и богатство, и здравље, напредност или заосталост друштва, старост или младост. По мирису се разликују простори марљивости и лењости – мирише глад, а мирише и ситост. Преплитаји четинарских, воћних и цветних мириса, посебно с пролећа и лети, путују сокацима и атарима Србије. Али, и да уме да заудара, онолико...

чешке музичке „капеле”, тако да је кафана БУЛЕВАР постала, по коментару Херберт Вивиена, дописника „Дејли Експреса” „први београдски мјузик хол”. У београдској штампи из 19. века много се писало о различитим скуповима и музичким програмима у хотелу БУЛЕВАР, а због ноћног провода, гласне музике и повремених туча, становници околних улица су често подносили пријаве полицији.

орђе Пашона је становао у приземљу једног дела зграде хотела БУЛЕВАР, а стан на спрату је издавао, па у „Српским новинама” из 1876. године, оглашава: „У мојој кући на горњем броју имам један удобан квартир с три собе велике с лица, кујном, шупом и фораузом, издајем цео од Ђурђева дне под кирију. Кућа се налази на ћошку испод аустријског конзулата. Коме треба нека се погодбе ради обрати мени”. Из мноштва докумената и огласа види се да је Пашона био променљиве пословне среће. Како није успевао да хотел води сам, повремено га је издавао или је узимао ортаке. Тако 1881. године објављује да је „издао БУЛЕВАР под рачун Францу Ковачу, јер је претходни управљач те радње изашао”, а 1885. године са новим партнером рекламира хотел. „Налази се на најлепшем положају средине вароши са елегантно намештеним собама, са великом баштом и елегантним зимским и летњим салоном. Према томе слободни смо препоручити нашим познаницима како из Србије, тако и са стране, да ће у свако доба на потпуно задовољство услужени бити. У исто време молимо штоване посетиоце да сваку неуредност која би се десила, изволе потписанима приметити. С поштовањем, Пашона и Жељесковић”.

ГАЗДА ПАШОНА, ОМИЉЕНИ ЛИК БЕОГРАДСКЕ ЧАРШИЈЕ П И

з Сијатисте (данашња северна Грчка) 1840. године кренула су два брата Ђорђе и Јања Хаџи Пашона. Познато је само да је старији брат Ђорђе рођен 1826. године, а млађем брату Јањи је отац Димитрије, пред полазак на пут, истетовирао на руци годину када су напустили родитељски дом. Прво су живели у Алексинцу, потом у Крушевцу, Параћину, Јагодини, а у Београд су дошли 1866. године. Говорило се да их је у Београд довео њихов сународник, чувени Риста кириџија. Браћа су се ортачки бавили производњом и продајом ликера и жестоких пића. Сматрали су се Грцима и нису знали цинцарски. Када су се разортачили, Јања је наставио да води ликерџијски посао, а Ђорђе је у периоду између 1867. и 1875. године подигао на заједничком плацу хотел БУЛЕВАР, на углу улица Македонске и Браће Југовића. Хотел је изграђен на темељима турског хана, са 14 соба и кафаном, која је имала лепо уређену и увек пуну башту. Касније је ту дозидана велика сала за игранке и свадбе. У тој пространој сали, украшеној раскошним лустерима, великим огледалима, лампионима и свећњацима, крајем 19. века гостовале су аустријске и

о престанку ортаклука наставили су самостално да воде посао, па су се надметали ко има бољу угоститељску понуду. У „Вечерњим новостима” из 1894. године Пашона даје свој духовити одговор под насловом: „Ала си паметан Мито Жељесковићу”, као реакцију на оглас којим Жељесковић рекламира своју кафану „Код Руског цара”: „Само На Ђорђа Пашону данас једино подсећа биоскоп БАЛКАН, у згради некадашњег хотела БУЛЕВАР, који је овај назив добио 1928. године

,Код Руског цара, може се добити квалитетне шљивовице и природног вина и највећи избор деликатеса”. У „Новом београдском листу” из 1891. године сачуван је податак да је Пашона наставио да води БУЛЕВАР у ортаклуку са Алексом Петровићем, али се после неколико година и са њим разишао. Међу документима Управе града Београда из 1887. године постоји пресуда да се Ђорђе Пашона казни са 20 дана затвора због омаловажавања власти. Изашао је на бину где свира оркестар и одржао говор да је принуђен да напусти хотел, јер га полиција прогони. Сведоци су спомињали да је био у припитом стању, па се није сазнало да ли је газда Пашона говорио истину или се шалио. У сваком случају, морао је да плати по три динара новчане казне у корист државне касе, јер је, на његову молбу, затворска казна замењена новчаном. Интересантан је полицијски извештај из 1895. године, који описује ситуацију када је „непознати лопов, удешеним кључем, отворио касу Ђорђа Пашоне на БУЛЕВАРУ и из исте украо око 2500 динара у српским банкама. Пашона кључеве од касе држи у новчанику, кога при спавању држи под јастуком, међутим врата од собе ноћу никада не затвара. Како Пашона сумња на једнога момка, он ће по свој прилици бити први и затворен”. На крају извештаја је записано: „По делу учињене крађе Ђорђу Пашони, истражни судија ставио је синоћ у притвор Косту Јовановића, келнера код БУЛЕВАРА”.

орђе Пашона се никада није женио, био је велики весељак, популаран у београдском друштву, а често су га повезивали са чланицама женских страних трупа које су наступале у БУЛЕВАРУ. О њему су сачуване многе анегдоте, које га описују као поштеног, али тврдицу. Једна од њих се односи на време када је започео зидање хотела. Мислио је да је довољно имати плац, грађевински материјал и договорити почетак градње. Припремао се да копа темеље, када се умешала општина која је захтевала планове зграде и протоколе регулације и нивелације. То је задало много бриге Пашони и одгодило градњу за неколико месеци. Питали су га шта то гради, а он је одгоарао: „Зидам сикирација од тврд материјал”. Ђорђе Пашона је позајмио новац од Ванђел Томе, богатог дуванџије са Саве. Не зна се када је Ђорђе продао свој иметак Ванђел Томи, али се зна да је Тома имао обавезу да Ђорђу сваког месеца до своје смрти даје 120 динара месечно. Како је Ванђел Тома умро годину дана пре Пашоне, ова обавеза је надокнађивана из прихода хотела БУЛЕВАР, све до Ђорђеве изненадне смрти у кафани „Албанија” 1907. године. Име хотела се задржало до 1909. године, када је у његовој великој сали отворена прва опера, а хотел је тада добио име ОПЕРА.

лађи брат Јања Пашона наставио је да води радњу, на Варош капији, где је сазидао и лепу кућу у близини кафане „Пролеће” (ул. Ђуре Јакшића број 8 – Претпоставља се да је кућа изграђена крајем 19. века као високоприземни објекат у академском стилу. Налазила се поред првобитне зграде Београдске задруге из 1890. године. Срушена је у другој деценији 20. века. Током 1927. и 1928. године, чешки архитекти Крехлик и

Јелинек пројектовали су на том месту кућу за инжењера Павла Денића. Дограђена су још два спрата 1960. годнне.) О томе сведочи оглас у „Српским новинама” из 1881. године, у коме дворски фотограф Л. Лектер објављује: „У кући Пашона, до Лутеранске цркве, отворио сам радњу”. Јањина лепа кћерка Ваја била је удата за Павла Денића, некадашњег министра унутрашњих и спољних послова и каснијег управника вароши Београда. Умрла је 1956. године у 93-ој години, као последњи потомак некадашње породице Пашона Из књиге БЕОГРАДСКИ СТРАНЦИ, Београд 2009. године

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

PRIDEV BEZ OBLIKA A NIJE ^LANICA

1 2 3 4 5

Која од ових земаља није чланица Европске уније? А) Норвешка Б) Данска В) Финска Облик трпног глаголског придева од глагола ДОНЕТИ гласи: А) донесен Б) донешен В) донежен Да ли је против нашег закона да особа која живи у Вршцу буде сахрањена у Врању? А) мора бити сахрањена где умре Б) све је законито и нема сметњи В) још није мртва Колико на Земљи има океана: А) три Б) четири В) пет Бактерија штапићастог облика која „насељава” црева човека и животиња је: А) ешехерија коли Б) ешерихија коли В) беширихија коли Хаџи Душан Глушац РЕШЕЊА НА СТРАНИ 28

СВЕТИОНИК ДУШЕ ИЛИ У ПОТРАЗИ ЗА ЧУДЕСИМА

Живот у прошлости Таше Тудор Једна од најпознатијих и најомиљенијих америчких илусраторки и ауторки књига за децу, Таша Тудор је остала запамћена по својим идиличним илустрацијама које су приказивале атмосферу живота почетком 19. века. Атмосфера на њеним илустрацијама је била бриљантни одраз, њеног начина живота, какав је креирала на свом имању у Малбороу, у америчкој држави Вермонт.

енерације деце одрастале су надахнуте Ташином искреном радошћу живљења у њеним књигама. „Њујорк Тајмс” је 1941. године написао да „илустрације Таше Тудор имају идентичну искричаву лепоту, раних пролећних вечери и да њене илустрације уноше блистави зрак сунца у дечију машту”. У својој веома дугој каријери, која је трајала 65 година, Таша је написала и илустровала преко 100 дечијих књига. Због величанствене дуготрајности, посебне лепоте и искрености илустрација, њене књиге су веома тражене и колекционарски вредне и данас. Међутим, прича о Таши Тудор би била попут сваке друге, да сам начин живота и дневне рутине ове уметнице нису били јединствени и веома аутентични. Таша Тудор је рођена 29. августа 1915. године у Бостону, држава Масачусетс, у имућној, уметничкој породици. Мајка Розамонд Тудор је била сликарка, а отац Вилијам Старлинг Бургес, познати дизајнер бродова. Њено право име је било Старлинг Бургес, а име Наташа је добила по омиљеном лику свога оца, главној јунакињи из романа „Рат и мир”, /Наташи Ростовој/, Лава Толстоја, кога је њен отац обожавао. Људи су увек говорили: „То је ћерка Розамонд Тудор” па је тако настао њен псеудоним Таша Тудор. Таша је одгајана надахнута, многим сјајним интелектуалцима и уметницима, од којих је на њу највећи утисак оставио, најславнији мислилац тога доба, Александар Грахам Бел, од кога је између осталог стекла велику љубав према баштованству. Њен омиљени

животни кредо је био цитат Хенрија Давида Тореа: „Ако неко напредује самоуверено у смеру својих снова и настоји да живи живот какав је замислио, сигурно ће и успети у томе.” У Бостону је упознала Томаса Мек Кредија, за кога се касније и удала. Он није припадао кругу њених познаника, већ је био са села и његова очекивања су ишла у смеру да направи каријеру у великом граду. Али Таша, насупрот њему је видела изванредну могућност за остварење свог животног сна, управо одласком на село. Томас је био сигуран да је то њен тренутни хир и да ће се они брзо вратити у град. Није ни сањао да је животни пут Таше Тудор одавно био одређен њеним дубоким и константним аспирацијама да се „врати” у викторијанско доба које је обожавала и о коме је увек сањала. Наиме Таша Тудор је увек тврдила да је реинкарнација супруге поморског капетана, која је живела од 1800.–1840. године, чекајући га да се врати са пловидбе. Таша је на свом имању у Малбороу, створила реплику викторијанске фарме и начина живота, до најситнијих детаља. Намештај, посуђе, одећа, све је било у викторијанском стилу. Створила је чудесну атмосферу прошлости, живећи без воде и струје, сликајући уз петролејску лампу. Гајила је поврће, домаће животиње, своје омиљене Корги псе, скупљајући јаја, правећи сир, гајећи поврће, кувајући на старинском шпорету на дрва. Та Ташина занесеност животом у прошлости на имању је израсла у специфичну домаћу, породичну „индустрију” која је доносила додатна средства за одржавање имања и свог сна. Осим књига за децу, ту су биле књиге о кувању и баштованству. Продавали су честитке, графике, лутке, јоргане и много других, разних ручно рађених предмета, све у сентименталном, рустикалном, али и даље истанчаном стилу Таше Тудор. Таша је свакодневно приређивала традиционалне поподневне церемоније чаја, уз домаће, старинске колаче, на које је позивала своје рођаке и пријатеље. На крају ових малих, идиличних ритуала, свима који су желели, испричала би неку бајку, сматрајући да је

разговор о књигама најбоља забава. Људи из њеног окружења, зачудо, нису је доживљавали као чудака, већ као чувара америчких традиционалних и заборављених вредности у доба експанзије идустрије. Обожаваоци из целог света су долазили да виде Ташину „прошлост у садашњости”. Упркос тешком физичком раду, које је обављала ова невероватна, грацилна жена, живела је 92 године. Умрла је у својој викторијанској димензији, 2008. године. „Korgi cottage”, кућа и имање, Таше Тудор је могуће посетити и данас. Све је онако како је она оставила. Таша Тудор, је величанствено снажна жена, која је била у стању да сама одгаја четворо деце, одржава

велико имање, без струје и воде, без свих благодети урбаног живота, а да уз то са највећом животном радошћу, илуструје и пише књиге за децу. Има ли бољег примера победе људског духа над животом? *Викторијанско доба (енгл. Victorian era) Уједињеног Краљевства је био период владавине краљице Викторије (1837. − 1901.). У овом периоду појавио се феминистички покрет суфражеткиње, раднички покрет чартизам, Повеља о укидању ропства и промене гласачког права. Овај период Енглеске је другачији од претходних због преласка са мануфактуре на индустријализацију Зорица Дора Кљајић /ДораЛанд/

AKTUELNOSTI

Rotary Club D-2483

МЕЂУНАРОДНO ПОВЕЗИВАЊE Драги пријатељи у Ротарију, Надам се да смо састанком у уторак, 3. августа 2021. године, започели добру сарадњу са још једним Клубом у САД. Сада је била прилика да се упознамо са сличностима и разликама у Ротарију код нас и тамо, а надам се да ће бити прилике и за уживо упознавање, и заједничке пројекте између наших Клубова и RC Centennial Colorado. Хвала Раши Елековићу на успостављању контакта, и позиву да се овакво предавање одржи. Ротари је јак управо због међународних повезивања Срдачно, ДГЕ Никола Божић

ШЕТА(Ј)МО СРБИЈОМ!

Снимиo Тривко Тића Савић

MANASTIR KALENI]

околини Трстеника, у области названој Левач, вековима своје тајне и фреске, које су најочуваније и најлепше тог стила, чува манастир Каленић. Подигнут је у горњем току дугачке Каленићке реке, по којој је и назван, у прибрежју Гледићких планина. Цркву посвећену Ваведењу Пресвете Богородице, Подигао је властелин Богдан, финансијски управник деспота Стефана Лазаревића, између 1413. и 1417. године. Основа цркве је сажети триконхос са осмостраном куполом и једном слепом калотом над припратом. Поред Раванице и Лазарице је најбогатије украшена црква моравске школе. У лепо уређеној порти, ограђеној каменим зидом, мала црква манастира Каленић плени изузетним пастелним колоритом и ситно резаном каменом декорацијом. Каленић је зидан наизменичним ређањем тесаног камена и опеке. Фасада је издељена кордонским венцима и пиластрима, украшена шаховским пољима, а камени оквири портала, прозора и розета, прекривени су орнаментима. Као реткост у српској средњовековној архитектури јављају се рељефне композиције које су биле обојене. Порекло оваквог украшавања, води до споменика јерменске црквене архитектуре. Црква је рестаурирана 1928. године и има првобитни изглед с почетка 15. века.

Фреске из Каленића, настале око 1414. године, заузимају посебно место у историји нашег живописа. Осим што су добро очуване, па представљају изузетан споменик сликарства моравске школе, ликове карактерише велика уједначеност израза, богат унутрашњи живот и осећајна нежност. Наглашена је употреба светлих тонова, посебно светло-црвене, светло-кестењасте и жуте што представља новину и читавом живопису даје изузетну лепоту и нову димензију. Манастир Каленић је прави драгуљ, шумадијски бисер међу српским манастирима. Манастирску н цркву обновио је 1823. године кнез Милош, а обнављана је и 1920. године. Сваке године у Каленићу се одржава традиционална сликарска колонија која окупља уметнике из земље и света.

MANASTIR QUBOSTIWA

оморавље, а посебно шира околина Крушевца, крије неуобичајено много цркава и манастира. Сви датирају из периода Косовске битке и припа-

За вас писала Душанка Дуда Савић дају моравском стилу градње. Ктиторка манастира Љубостиње, који је добио име по оближњој реци, била је кнегиња Милица, жена кнеза Лазара. Црква Успење Пресвете Богородице подигнута је после 1387. године. У основи има развијен уписани крст, триконхосног је облика са једном куполом и припратом која је засвођена калотом. Фасада је зидана каменом, а омалтерисана је и осликана тако да даје утисак као да је зидана ред камена, ред опеке. Камени оквири прозора и розета имају богату орнаментику. На каменом прагу цркве уклесано је: протомајстор Боровић Рад. По жељи кнегиње Милице, тада већ монахиње Евгеније, цркву је живописао монах Макарије између 1402. и 1405. године, а претпоставља се да је осликавање започето и пре Косовског боја. Од првобитних фресака сачувани су лепи портрети кнеза Лазара, кнегиње Милице и њихових синова Стефана и Вука. Љубостиња је од свог оснивања имала велику културну улогу. Овде су боравили истакнути летописци, преписивачи, сликари, овде је монахиња Јефимија, позлаћеном жицом на црвеном атласу, везла своју похвалу Кнезу Лазару, на покрову за кивот светог кнеза. Овај њен рада сматра се најзначајнијим делом средњовековне примењене уметности, а везиљска уметност у Љубостињи се негује и данас

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

(7 ОБЛАСТ НАШЕГ ДЕЛОВАЊА)

ПОЕЗИЈА Гојко Ђого

ДУНИ ЈУЖЕ УМУКНИ СЕВЕРЕ Били смо деца или смо на децу личили кад смо са највишег брда одакле се море види молили јужни ветар да на нашу страну окрене црне биволе и џелепе коња што без нога и рогова хрле преко модре пучине и уз небеске стрмине тегле бела руна цируса и мргодне планине кумулуса. Облаци су очас мењали обрисе и мантиле кишне бришући наше патворине као цртеже дечије. Нека их нека, само да се не разиграју и мехове своје проспу на туђе имање а нама пошаљу суве муње да нам ни роса лице не умије молиоли смо свето Илиње дуни јуже умукни севере. Гојко Ђого (Влаховићи, општина Љубиње, 1. новембар 1940.) је српски књижевник, песник и есејиста. Редовни је члан Академије наука и уметности Републике Српске и Сената Републике Српске, као и Удружења књижевника Србије, Српског ПЕН центра и Удружења „Адлигат” у коме се налази и Збирка књижевника Гојка Ђоге. Током 80-их година прошлог века се истакао као дисидент и противник комунистичког режима, због чега је, између осталог, Милорад Вучелић захтевао да господин Ђого буде ухапшен! Занимљиво да су се односи између Вучелића и Ђога касније значајно поправили, чак толико да је Вучелић протествовао када је Ђого, неколико година касније, ухапшен (чак је предлагао да се Ђогу додели и орден). Гојко Ђого је 1981. године осуђен на две године затвора због збирке песама „Вунена времена” којом је тобож „извршио дело непријатељске пропаганде” као и „вређала лик и дело Јосипа Броза Тита”. Београдска „Просвета” је априла те године одштампала тираж књиге, која је међутим 25. маја 1981. године повучена и уништена. Песник је ухапшен 29. маја а потом судски процесуиран. Пресуда је затим била преиначена од стране Врховног суда у Београду на годину дана. Издржао је једним делом затворску казну...

НАША ПРИЧА ВАШЕ ЧИТАЊЕ

SPASITEQ

лади И. Х. је већ сатима буљио у пројекције телеметријских података, нервозно чешкајући своју дугу косу и не примећујући да је већина његових колега одавно напустила радне станице. Визирска капа му је направила дубоке бразде на челу, па је сваких неколико минута померао горе – доле покушавајући да умањи бол који је правила. Спас свог народа је био првенствени циљ Т. Е. О.-а и И. Х. није имао намеру да одустане, нарочито сада када је добио унапређење и могућност да лично проверава податке уместо да их пакује, сортира и прослеђује другим „Видиоцима”. Од последњег рата, када је планета готово уништена, а од целе расе остало неколико хиљада људи на само два транспорна брода и четири ратне крстарице покушавали су све, само да не дозволе непријатељу да их затре. „Видиоци” су били подељени у три групе, а И. Х. је додељен „Спасиоцима” чији је задатак био да истраже некадашње колоније велике „Жудиха” расе у нади да ће пронаћи добро место за живот и још људи за опстанак. Гледао је тихо у пројекцију телеметрије затворске колоније Е. Д. Н. 666 и збуњено трептао. Као да ће се фотонска слика испред њега разбити, веома опрезно је послао инструкцију за дубљу анализу, нешто што до тада није никада имао прилике да учини. Задрхтао је од узбуђења очекујући крај анализа. Посматрао је, грицкао доњу усну и трудио се да не трепне, плашећи се да ће све нестати, да ће се пробудити у сну, јер оно што је видео било је нестварно, оно што је видео био је спас, али онај прави!

скопирао је податке и проследио их врховном директорату, устао и умало потрчао са све визиром на глави. Застао је на трен да га одбаци у лежи-

ште и полетео колико је брзо могао ка канцеларији управника. „Седи и чекај”, рекао је маркантни брадоња у белој униформи Т.Е.О.-а, „Стрпљења, стрпљења...” Управник га је послао код врховног лично, част какву је ретко ко његових година имао и И. Х. је био узбуђен толико да се једва суздржавао да не скочи са столице. Врпољио се и гледао у огромног човека у фотељи. За разлику од њега врховни је мирно очитавао податке, повремено климајући главом. „Хм... да”, почео је најзад, „Е. Д. Н. пројекти, ко би рекао. Затворске колоније попут ове су углавном пропале пре много генерација, што због некомпатибилности и неслагања раса које су тамо слате, што услед напада пирата. Ово је право чудо”. И. Х. је благо прочистио грло, „Да господине, али ово је веома изолована планета, у удаљеном делу свемира, тамо смо слали само најгори отпад душтва, оне који су толико зла нанели да није постојала шанса да се спасу, а и није много различитих врста послато, поред наше још мање од десет других, неке су већ изумрле”. „Да”, рекао је врховни климајући главом, „готово је невероватно да су успели тако дуго да преживе, али по овим подацима наши људи су у великој опасности. Пошто је колонија толико стара, а да није развијена никаква технологија, сигурно је да се не сећају ничега, биће јако тешко припремити их на долазак, с обзиром на заосталост”. И. Х. је готово вриснуо, „Долазак!”

рховни га је погледао и насмешио се. Знао је шта тако младом чиновнику значи да управо он буде тај који је пронашао ново уточиште. „Да младићу, долазак. Ово је одличан проналазак. На десетине хиљада припадника нашег рода, незагађена и удаљена планета, имаћемо безбедан дом тамо. Честитам. Успео си”. И. Х. је устао и не покушавајући да скине осмех са лица. „Драго ми је, рекао је. Шта следи сад?” „Следи награда драги мој дечаче, велика награда, велика мисија за тебе и опасна... али часна. На теби је да као изабрани представник „Спаситеља” будеш први међу нама који ће отићи тамо и саопштити нашем народу истину о нама, истину и оно што их чека. На теби је да предочиш нашем народу ко је у ствари, да су и они изабрани, да ће бити спасени, да долазимо!” И. Х. је све слушао са неверицом. „М... Молим? Али ја...” „Не дечаче, не брини. Пут до тамо је дуг, а наши бродови спори, требаће много времена да наша физичка тела допру до планете, али твоја свест ће бити послата у тело жене, твоја свест ће се родити у телу дечака, ти ћеш бити тај који ће њихове умове, њихове свести подићи на наш ниво, омогућити им да схвате, да се пробуде и завладају планетом, а онда ћеш се вратити овде, вратити у своје тело и наставити пут са нама”.

И. Х. је био преплашен. Знао је све о пројекцији свести још од малена, и често су користили кућне варијанте уређаја да се измешају и раде свакакве лудорије. Мужеви и жене су волели да замене тела не би ли схватили шта партнер осећа у сексу, срећом уређаји су захтевали близину оба тела па нису могли бити злоупотребљени. Али војска. Војска је имала оне праве, били су у стању да пошаљу информацију на даљину, да убију човека и заузму му тело, да преузму бебу још у зачетку и одгајају шпијуна годинама, није био проблем јер су били дуговечни, готово бесмртни, али он лично никада није морао да проживи читав живот у страном телу. Срећом на Е. Д. Н. су људи живели и по двадесет пута краће него они, а и мисија не би требало толико дуго да траје.

уго су трајали сукоби међу вођама, неки су сматрали да је И. Х. премлад за тако нешто, други су сматрали да га врховни шаље због чињенице да му је И. Х. син, али врховни је имао коначну одлуку, а одлуку је донео пре свих расправа. И. Х. је изабрани. И. Х. је ушао у капсулу у којој ће његово тело провести на апаратима време док његова свест буде у другом телу, легао је и одмах био успаван.

ри јахача су застала у сред пустиње збуњена необичном појавом. Високо на небу нешто је јарко засветлело. Али није била звезда, деловало је другачије, сјајније, много ближе. Пошли су у правцу извора светлости. „Ово је знак”, рече један од њих, „ово је сигурно знак!” И остали су се сложили, нешто им се указало, нешто их је позвало и морали су да послушају. А испод извора, родило се дете, дете које је знало, већ било свесно своје улоге. Могао је ући и у тело одраслог човека али... требаће му године да научи како његов народ функционише, да научи језик, културу... а за то је најбоље да се роди, а времена има, више него довољно ЕдгеД

РЕШЕЊА КВИЗА 1А 2А 3В 4В На Земљи има пет океана: Арктички, Атлантски, Индијски, Тихи и Јужни (од 8 јуна 2021. године, на Светски дан океана). Јужни океан је био део Тихог океана, окружује Антарктик и од њега је мањи само Арктички океан. Ово је једино место где живе царски пингвини, Веделове фоке и још неколико ретких врста животиња. Иначе, океани покривају 71 одсто Земљине површине.

5Б

ЗАР ЈЕ ИСТИНА МАЊЕ ИСТИНА АКО ЈЕ ГОВОРИ ЈЕДНА ОСОБА ИЛИ ВИШЕ ЊИХ?

МАРКО РИСТИЋ ТОРПЕДОВАО „ПОЛИТИКУ” POLITIKA: њена историја је и историја српског новинарства - из прве руке. Галерија надарених у једној од најстаријих европских медијских крштеница. Непоновљив групни портрет сарадника овог листа од 1904. до 1941. открива на страницама књиге „Људи Политике“ Слободан Гиша Богуновић, филозоф, теоретичар архитектуре и лексикограф. Док говори о примањима „Политкиних“ новинара као да описује део трејлера неког трилера...

-П

оследњу плату уочи шестоаприлског бомбардовања Нада Дорошки, новинарка и илустраторка, примила је у сребрном новцу, који јој је једва стао у ташну - прича Богуновић.

ПЛАТЕ НИСУ БИЛЕ МАЛЕ

-С

филозофских висина неуказног асистента Бране Петронијевића спустио се у „стварносну прозу“ и сам Предраг Милојевић, управо због „Политикине“ плате. Ђорђе Лобачев, стрип-мајстор, некада физички радник „Батињола”, плаћан је сто динара по „каишу“. С генералском платом од 3.000 динара, писао је касније, „као на крилима летео сам кући”. Тада преводилац, Ђорђе Костић имао је шест пута већа примања од гимназијског наставника, Пјер Крижанић 6.500, дипломатски уредник Андра Милосављевић 9.500 динара. Давала се 13 плата, 2.000 приликом одласка на одмор, поклони за младенце... „Монд“ се појавио када је „Политика“ у полуписменој Србији напунила 40 година. - „Политика” је сасвим посебан феномен у нашем друштву, недовољно објашњен. Једна постојана институција у средини која своје институције једва изграђује, тешко чува, често и уништава. Покушао сам да пронађем одговоре чије су највеће заслуге за ту дуговечност, али јој

је нажалост повод чињеница да је тај дневни лист данас испражњен од свог некадашњег језгра, да је сведен на љуштуру свога звучног имена - објашњава Богуновић.

ПОЗИВ НА УБИЛАЧКУ ОСВЕТУ

-С

трашан је познати салто Марка Ристића, предратног књижевног критичара „Политике“, који чланком у новембру 1944. позива на убилачку освету. Његов следећи текст прати списак 105 стрељаних, међу којима су и „Политикини” новинари Богдан Симић, Сима Францен, Јован Тановић, који је као уредник потписиван у заглављу. То је вероватно час суштинског, не физичког нестанка једног врхунског листа. Иста матрица касније чини сасвим природним да се смрт некад најслављенијег међуратног „Политикиног“ коментатора Слободана Јовановића, објави с три дана закашњења, слогом за споредне вести дана, у дну стране испод истакнутије вести да је учитељ из Солотуше електрифицирао село.

ЖЕНЕ

-У

њеним оснивачким годинама отворена је за идеје женске еманципације, првим написима и уредничким задужењима Маге Магазиновић, због чега јој је чаршија подарила епитет „женског листа“. Касније, пробој у равноправност својом даровитошћу направиле су сестре Бунушевац - Анђелија и Рада, Клавдија Жухина, Катарина Радошевић... У редакцији којом је владао етос образованости и писмености, рођено је златно перо листа, рано преминула Селена Дукић. У реду еманципаторки је и глумица Љубинка Бобић, која је њеним „Ристом спортистом” у „Политикином Забавнику” подигла популарност домаћег стрипа.

МОДА, КАРИКАТУРА, ФОТОГРАФИЈА...

-С

листом на већем броју страна, „Политика“ је ушла у захуктале двадесете. Њен новоизграђени Дом на данашњем Тргу Политика 3, у наше време деценијама поразно празан од сваког новинарског садржаја, постао је средиште југословенске Гутенбергове галаксије. Модну рубрику из које су некад пробијали антифеминистички и пуритански ставови, одменила су просвећена упутства о кретањима модних трендова Милице Бабић, детаљни описи „модерних и немодерних силуета” Радмиле Петровић с париских булевара, док су све пратиле илустрације Владимира Жедринског, увек префињене графичке стилизације. Пером Бате Вукадиновића и Симе Францена с пуно

обавештености прати се успон „кинематографа“, а чланци Дуде Тимотијевића јесу родоначелна дела домаће филмске критике. У контекст општег убрзања свакодневице смешта се и „роман у сликама“, и управо Тимотијевић.

БОРА ЂАВО, ЦРНИ ДРАГИ, ЏАЏАС, МИКА РЕПУБЛИКА

-О

ви надимци „Политикиних” новинара настају из суверене ироније „Политикиних” козера од Бране Цветковића, Јефте Угричића до Милојевића, а сведоче о клими равноправности, присности и пријатељства у редакцији. И академицима се на тај начин скидала круна с главе. Угледном композитору и музичком критичару Милоју Милојевићу допало је, рецимо, Свироје Свиројевић. Таква атмосфера рађала је збринуте егзистенције, самоостварене личности незастрашене усамљеношћу свога мишљења и суда, а дала услове за врхунске прилоге Црњанског, Дединца, Растка Петровића, Григорија Божовића, Михаила Петровића, Вука Драговића, Момчила Јојића, Ђорђа Николића, Милојевића, Срзентића, Драгићевића... Чини ми се да је у тој „Политици“ много шта било на трагу питања из уводника првог броја: „Зар је истина мање истина ако је говори једна особа или више њих?“.

СЛОБОДА - ОНДА И САДА

-О

громна је разлика између новинарства онда и сада, понајвише између ондашње снаге речи и данашње свемоћи слике. Пример „Политике“ указује и на важнију разлику, а огледа и судбину многих наших медија. Све је ређи антрополошки модел узорног новинара, осликан у уводнику првог броја 1904. а утврђен у обавези подједнаке удаљености од власти и опозиције.

ВЛАСТ И ОПОЗИЦИЈА

-М

ного шта се срамно прећуткује, а они критички, слобоудоумни написи, ако их буде, скривају се у дубину новине. Превагнуо је други део Рибникаревог упутства независној штампи: да својом лојалношћу штити владу од неоснованих напада опозиције, али не онај да оправданом критиком владе потпомаже опозицију. Ово друго данас изгледа трагикомично колико је немогуће - „потпомагати опозицију”. Нисам сигуран да ће будући читалац данашњих новина, моћи да сазна каква нам је била садашњост? Биће то пре строго диригован фар који је осветљавао део стварности. а све друго оставио у мраку - закључује Богуновић (Извор: Е- билтен УНС, 31. јул 2021. године)

Два РОТаРИ ДРУГа

Никола Мандић Тривко Тића Савић

DRA^ (алб. Durrës — Дурес)

рач је град и лука на обали Јадранског мора, 33км западно од Тиране. Представља велики економски центар у Албанији. Један је од најстаријих градова на том подручју, зачеци насеобине потичу из античког доба када је на том месту 627. п. н. е. основан град Епидамнос. По попису из 2011. године број становника се процењује на 175.110. Драч је у првој половини 20. века најважнији трговачки центар Албаније. У две градске махале, Пали и Калми, живели су почетком 20. века бројни Срби муслиманске вере. Они су се ту населили после окупације Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске 1878. године. У махали Топана истицала се лепотом кућа браће Ђурашковића. Српска војска је место ослободила 17. новембра 1912. године. У град су ушли ратници новоформираног Шумадијско-албанског одреда. Православни митрополит драчки Јаков припадао је делу грађанства које је тражило да Драч припадне Србији. Драч је од стране православаца сматран за „стари српски град”. Град је као свог заштитника славио српског Светог краља Владимира, чије су мошти Епирци ту донели 1215. године. Лука која се тада налазила у запуштеном стању, нефункционална због блата и мочваре, требалo је да постане српска извозна лука. За годину дана остварен је из Драча српски извоз од два милиона динара. Српске намере са перспективном морском луком су међутим осујетиле велике силе. У годинама 1913. - 1920. Драч је био главни град Албаније. Значајну модернизацију је доживео после разорног земљотреса 1926. године а нарочито после Другог светског рата. Изграђена је железница која је спојила град са Тираном и касније са Елбасаном а од 2000. године је спојен и ауто-путем са Тираном.

Приликом уласка у Драч треба благовремено да донесемо одлуку, хоћемо ли у центар града или ка ланцима хотела уз велику плажу која се пружа 15-ак километара јужно од Драча уз место које се зове Каваја. Ако се одлучимо да кренемо у центар може се десити да залутамо на неком од многобројних кружних токова које они зову „ротонда”. Срећом, ту су љубазни возачи или таксисти који странцима радо помажу да се снађу. Када им се обратимо за помоћ, старији Албанци прво питају да ли говоримо италијански а млађи углавном знају енглески. Очигледно је да се у Албанији пуно улаже у путну инфраструктуру и туризам а Драч је најбољи пример за то. Имућнији Албанци као и велика дијаспора у западној Европи и Америци је уложила огромна средства у хотеле на 15км дугој пешчаној плажи. Стотине и стотине хотела су у по четири реда поређани уз плажу, од најлуксузних са „ол инклузив” садржајем и базенима до оних са две или три звездице. Недавно је урађена и врло лепа променада уз море и плажу са које се лако стиже до свих хотела или ресторана а за препоруку је ресторан „Пампас” са одличним избором рибе и квалитетних албанских вина. На самом шеталишту сачувано је и неколико правих бетонских бункера из времена Енвера Хоџе и самоизолације земље. Једино простор комерцијалне и путничке луке разбија тај непрегледни ланац хотела. Драч је, иначе, највећи лучки град на албанском делу Јадрана, као и један од најважнијих културноисторијских и образовних центара у земљи. Град има онај препознатљиви шарм медитеранских лучких градова где су измешани пословна ужурбаност и врева са једне стране и лежерност са друге. И у преподневним сатима кафићи и ресторани су дупке пуни док су улице закрчене аутомобилима и камионима са робом. Како је наш хотел „Кристал” био у самом центру града тј. у пешачкој зони и на главној променади уз море лако смо га нашли, чим смо прошли луку. На променади се прво запазе два врло необична и оригинална објекта у облику шкољке, која преко бетонског дока дубоко улазе у море. То је заправо модерни шопинг центар са пуно бутика и ресторана – необичног назива „Јогуртериа”. Иако смо га детаљно обишли и снимили нисмо нигде видели неки млечни ресторан или слично али смо предах потражили у ресторану „Дивљи запад” који се хвалио добром мексичком храном и немачким точеним пивом. Оно што плени у Драчу су контрасти. Уз луку је булевар са пуно модерних зграда у стаклу и челику, украшен

споменицима и уметничким скулптурама иза којих су одмах уске уличице и прашњави сокаци проходни само за пешаке из којих се, опет, излази на велелепно здање Америчког универзитета у Драчу или на главну трговачку улицу. Нама се у центру допала једна сеновита и чиста улица са прелепим зградама и фасадама која свој изглед и шмек дугује вишедеценијском италијанском утицају. Шетајући само том улицом, никада небисмо помислили да смо у Албанији. Ту у близини је лепа и добро очувана византијска Кула као и остаци византијских зидина града који се обнављају уз подршку италијанских археолошких и финансијских институција. Поред старе џамије је новоизграђена православна црква а све улице у овом делу града воде ка највећој туристичкој атракцији – римском Амфитеатру. Амфитеатар у Драчу је, кажу, један од највећих у овом делу Европе и датира из 3. или 4. века н. е. Јако је добро очуван а оно што је оштећено постепено се обнавља и рестаурира. Занимљиво је да су власти одлучиле да већи део Амфитеатра остане под земљом неоткопан како би се, вероватно, сачувао од даљег пропадања, оштећења или вандализма. У ходницима Амфитеатра под земљом и уз додатно обезбеђење се налазе скромни остаци рано-хришћанске капелице где се налази неколико лепих прилаза у мозаику. Шетајући по Драчу запазили смо нама нешто врло необично. Нове, модерне и високе зграде су прављене тако да се делови зграде потпуно разликују у архитек-

тури, материјалу и боји па изгледа као да смо на један темељ ставили три различите зграде!? Локални урбанисти и градитељи, изгледа, уживају да зграде обоје у најразличитије пастелне боје, што допуњава и истиче специфични колорит овог града. Док шетамо центром Драча, или главном трговачком улицом пуној шопинг центара, бутика, продавница и ресторана, не пропуштамо да уђемо у пекару и пробамо њихов чувени бурек. Тај бурек ни не личи на наш али је врло укусан а пошто су пекаре истовремено и посластичарнице – онда уживамо у колачима јер су Албанци надалеко познати као добри пекари и посластичари. Никако не треба пропустити ни куповину у специјализованој продавници пића где се продају „Скендербег” коњак, лоза или питке воћне ракије и одлична вина. Када смо завршили боравак у Драчу крећемо на север да обиђемо градове Љеш и Скадар или ћемо се запутити на југ, према Валони, Ђирокастру и Саранди. Но, о томе у идућем броју нашег часописа! НАСТАВАК У ИДУЋЕМ БРОЈУ БЕЛЕШКЕ БЕОГРАДСКОГ РОТАРА Аутор: ППр, АДГ Никола Мандић Ротари клуб Београд

AKTUELNOSTI

Rotary Club D-2483

РОТАРИ КЛУБОВИ НАШЕГ ДИСТРИКТА ПОКЛАЊАЈУ ШКОЛАМА 670 ДРОНОВА

Настављајући сарадњу са Министарством просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а на основу потписаног Меморандума „За лепшу школу”, Ротари клубови у Србији покренули су акцију за набавку беспилотних летелица – дронова за основне школе, а са циљем учења програмских језика скреч и пајтон

ДРОНОВИ И ОПРЕМА ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У ЗАЈЕЧАРУ И ПУ „ЂУЛИЋИ’’

који су предвиђени наставним планом и програмом информатике за ученике 5. и 6. разреда. Пројекат су финансијски помогли Ротари Фондација и Ротаријанци из САД, Немачке, Аустралије, Словеније, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије. Носилац пројекта је Ротари клуб Сремска Митровица а главни инострани партнер је Ротари клуб Кочани из Северне Македоније. Сакупљено је 117.200 $ и набављено 670 дронова за основне школе у Србији у великом броју градова. За преко 200 наставника информатике и основа технике Ротаријанци организују и бесплатне семинаре како би стечена знања наставници што боље пренели својим ђацима. Семинари и уручење донације организују се у 9 градова у Србији који ће заједно са Ротари клубовима бити домаћини школама и из околних места Аутор: Михаило Јовићевић (новине НОВА)

Представници Ротари клуба дистрикта Србије и Црне Горе уручили су донацију зајечарским основним школама и ПУ „Ђулићи”. У великој сали Скупштине Града Зајечара организовано је свечано уручење опреме-дронова, којој су присуствовали сви директори основних школа, директор ПУ „Ђулићи”, градоначелник Зајечара Бошко Ничић, председник Ротари клуба Зајечар Ненад Пашалић, као и Владан Мијаиловић, чартер председник Ротари клуба Бор и асистент гувернера Дистрикта Србија и Црна Гора. У сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Ротари клубови Бор и Сремска Митровица реализовали су два Глобал гранта, „Године узлета” и „Дронови за основне школе”, у оквиру којих ће се зајечарском обданишту „Ђулићи”, као и за пет градских основних школа донирати опрема – дронови, у вредности од 2.500 евра. Председник Ротари клуба Зајечар Ненад Пашалић захвалио се градоначелнику Зајечара на пријему, свим Ротaри клубовима из иностранства који су помогли и УСАИД-у. Чартер председник Ротари клуба Бор и асистент гувернера дистрикта Србија и Црна Гора Владан Мијаиловић изразио је задовољство што ће ученици сада имати прилику да се што боље обуче за рад на дрону, да се припреме на најбољи могући начин за наредне разреде и на крају је пожелео успешан рад свим директорима и васпитачима. Градоначелник Зајечара Бошко Ничић се захвалио донаторима и изразио задовољство што је Зајечар препознат као један од градова коме је оваква помоћ неопходна. – Хвала нашем Ротари клубу, клубовима из Бора и Сремске Митровице, хвала и УСАИД-у. Надам се да ће ово бити почетак једне добре сарадње у овој области. Стављање акцента на образовање је изузетно значајно, поред тога што је у последње две године, захваљујући Влади Републике Србије, у обнови две школе у Зајечару уложено пет милиона евра. Надам се да ћемо са тим програмима наставити и у осталим школама, рекао је градоначелник Зајечара. Ова донација почетак је републичке акције помоћи основним школама у Србији, која се реализује у сарадњи са Министарством образовања, за коју је укупно издвојено више од 120 хиљада долара (Извор: www.zajecar.info – ulaganje u mladost)

Да ли је ИСТИНИТО? Да ли је ПОШТЕНО према свима?

Да ли ће проистећи ДОБРА ВОЉА и ПРИЈАТЕЉСТВО? Да ли ће бити КОРИСНО за све?

SUMMER TIME

ПОЗДРАВ ИЗ ВОУРВОРОУА ПАВЛЕ БАНИЋ, РК Београд