Rotar 123-124 by Ivan Petrovic

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

ROTARI 2021 – 2022.

MAJ / JUN 2021. • GODINA æI (LæææVIII) BROJ 123 i 124 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org • FB: fb.com/rotarÚbeograd

IVAN PETROVI] PREDSEDNIK ROTARI KLUBA BEOGRAD 2021 – 2022.

ZORICA JESTROVI] GUVERNER D 2483 SRBIJA I CRNA GORA 2021 – 2022. Rotari klub Kragujevac

SHEKAR MEHTA of the RotarÚ Club of Calcutta – Mahanagar, Ýest Bengal, India, President of RotarÚ International, 2021 / 2022.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

– Pqunuti mi –

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ZAKLETVA?

ISSN 2217-723æ

Danilo Qevnaji}

BROJ 123 i 124 MAJ / JUN 2021. GODINA æI (LæææVIII) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga. Trivko Ti}a Savi}

Distrikt 2483 guverner 2020–2021. Danilo Qevnaji} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Trivko Ti}a Savi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili prole}ni i letwi broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Dragan Brajer Dragoslava Spasi} Zorica Milo{evi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Nikola Mandi}

Haxi Du{an Glu{ac

Dragan Brajer

Dragoslava Spasi}

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

Naslovna strana: KAPETANI 10. REGATE Snimio Haxi Du{an Glu{ac

Pi{e Branislav Bane Vukomanovi}

Zorica Milo{evi}

Ne{to tu ne {tima. Kako se to ~ita, peva i tuma~i? Jes, rimuje se, ali zbuwuje. Zbuwuje onoliko! Stariji bi trebali da pamte, mla|ima ne predstavqa ni{ta. Pesma-zakletva „Druè Tito, mi ti se kunemo!”, sve je jasno kad se pro~ita, ali kada se slu{a ili peva ni{ta nije jasno. Izvorno, mi na{eg druga Tita obave{tavamo da mu se kunemo na vernost (ve~nu). E, sad kako se to razli~ito tuma~i me|u Titovim vernicima i nevernicima. Nije bilo lako izneti nedoumice za vreme mar{alovog ìvota. Pazilo se na re~i i na komentare o vo|i i wegovim delima. Lik i delo bili su neprikosnoveni, nepodlo`ni kritici i raspravi. Sad je drugo vreme, a i vide se rezultati peva~a zakletve. Elem, partijski be}arac „Druè Tito mi ti se kunemo...” moè da zbuni neobave{tenog i nepripremqenog slu{aoca koji }e pogre{no shvatiti kako mi druga Tita obave{tavamo da se nekom Miti kunemo. Ili, ne daj Boè, da Miti seku (odsecaju ne{to) nemo, tj. }utke. Kuku meni, ili druga Tita obave{tavamo da tom Miti seku (sestru) opet }utke ne{to. A opet, {ta da je neko pomislio, slu{aju}i, na sestru doti~nog, to jest... (ne, ne i ne). Ih, taj srpski jezik mnogima zadaje muke, naro~ito Srbima koji su po~eli i da misle na stranim jezicima. Ajd jezik, nego i naglasak. E, taj naglasak ponekad ima ve}u teìnu od re~i. Ponekada geografski i uro|en, ponekada zlonameran i na pravom mestu. U svakom slu~aju zakletnu pesmu mogli su da pevaju i po{tovaoci lika i dela i oni

drugi, i to svi sa izuzetnim zadovoqstvom i svako na svom naglasku. Tako se stvarao duh zajedni{tva i privid ne skretawa s puta. Ko je skrenuo, skrenuo je. A znamo i ko je prvi skrenuo, ili smo svi skrenuli, pokaza}e istorija. Kako bilo, svi su pevali zakletvu. I tu smo bili jedinstveni. Uticaj dvostihova na narodnu psihu pokazao je svu svoju snagu. Otada je pro{lo vi{e decenija a zakletnika je bivalo sve mawe i mawe. Krivokletnici se namnoìli, skrenuli i put odneli. Od zakletnika osta nekoliko autobusa koji i dan-danas dolaze na poklowewe senima. I dobro je {to nas niko ne tera da se nekome kunemo i da pratimo wegov put. Nemamo li~nosti za zakletvu, nit puteva bez skretawa, samo skretawa bez puta. Od kulta li~nosti mladima se vi{e dopadaju kul li~nosti. Lepo je na{ narod rekao „Preko pre~e, naokolo biè”. Mo`da smo trebali ostati na tom putu? Ne bi nama bilo ni boqe ni gore, ali sigurno bi smo imali mawe skretni~ara i mawe neobeleènih raskrsnica. Skretni~ara imamo u svakom sokaku, svako bi da usmerava na{e kretawe, svako bi vo|a da bude. Hteli bi i oni da im se kunemo, al vera popustila. Kopija kopije, izbledela. Vratismo nesigurna vremena, a staza i bogaza na sve strane pa ~ovek vi{e i ne zna da li je skrenuo ili je na pravom putu. Nema utabanog puta, mi smo utabani. Nego, da li ste ~uli onu „Druè Tito jagodo iz rose...” Niste? Samo da ne{to pitam kom{inicu Rosu, pa se ~ujemo í

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD JUN 2021. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAXI DU[AN

GOJKOVI] VLADE

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

KOCI] HRISTINA

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

MILOVI] MARKO

NEDINKOVSKI JANE

PETROVI] IVAN

PETRIWAC ^EDOMIR

RADULOVI] DRAGAN

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

SAVI] TRIVKO TI]A

TOMA[EVI] MILIVOJE MIWA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

MESECOSLOV

MAJ 2021. MAJ je mesec prijateqstva (Counsil of Legislation 2007).

1 2

1753. Karl Line objavquje SPECIES PLANTARUM, za~etak nau~ne taksonomije biqaka. 1720. Ro|ena je Sofija Avgusta Frederika fon Anhalt – Cerbst, potowa Katarina Velika, ruska carica, primer prosve}enog vladara svog vremena.

SVETSKI DAN SLOBODE [TAMPE (ustanovqen 1993. godine)

ME\UNARODNI DAN ZA GRQEWE MA^AKA

1860. \uzepe Garibaldi iz \enove kre}e u oslobo|ewe Kraqevstva dve Sicilije. DAN EKOLOGA SRBIJE ME\UNARODNI DAN BEZ DIJETE

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ DVADESET TRI

Arapski: 23 Rimski: ææIII

Evropska unija ima 23 zvani~na jezika. Broj 23 jedan je od onih kojima se pripisuju urotni~ki doga|aji. Rimski vojskovo|a, politi~ar i pisac Gaj Julije Cezar (100. p. n. e. – 44. p. n. e) usmr}en je sa 23 uboda no`a. Na ostrvu Bikini u Tihom okeanu 1945. godine, SAD su izvr{ile 23 probe atomskih bombi. Ro|eni dvadeset tre}eg u mesecu su kao gu{~ije pero. S jedne strane glade, ali s druge bodu pravo u sr`. ^esto su nepredvidivi.

SVETSKI DAN PTICA, DRVE]A I ODR@IVOG RAZVOJA

1940. Vinston ^er~il u Dowem domu dr`i svoj ~uveni govor o „krvi, znoju i suzama” povodom po~etka Drugog svetskog rata.

DAN AKCIJE ZA KLIMU

ME\UNARODNI DAN MUZEJA

SVETSKI DAN METROLOGIJE (dan potpisivawa Metarske konvencije iz 1875. godine.)

SVETSKI DAN BIODIVERZITETA – ZA[TITE PRIRODE

DAN SLOVENSKE PISMENOSTI Sveti ]irilo i Metodije (dr`avni praznik u Srbiji, ustanovqen 2019. godine)

26 27 28 31

ME\UNARODNI DAN PE[KIRA 1905. Osnovano je udru`ewe kwi`evnika Srbije.

1937. U ameri~kom gradu San Francisku pu{ten je u saobra}aj most „Golden Gejt”. 2000. Vaterpolisti kluba „Be~ej” postali su prvaci Evrope. SVETSKI DAN BORBE PROTIV PU[EWA

EVROPSKI DAN PARKOVA I CVE]A

Ako ima 23 qudi u prostoriji, postoji 50 odsto verovatno}e da su dvoje od wih ro|eni na isti dan.

Dok spavaju, qudi provode 23,1 odsto vremena u REM fazi. Engleski alfabet ima 23 slova.

JEDNA SLIKA HILJADU RE^I

BIO JE P.E.T.S...

I U BEOGRADU

RotarÚ D 2483

Ivan, Zorica, Andrea, Nikola

IZ PRO[LIH BROJEVA

AKTIVNOSTI

RotarÚ Club Beograd

^ETVRTKOM OD ^ETIRI DO DESET

AKTIVNOSTI

Ður|evdan u „Crnom Ðor|u”

RotarÚ Club Beograd

^ETVRTKOM OD ^ETIRI DO DESET

AKTIVNOSTI

RotarÚ

Club Beograd Club Beograd ^ukarica

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I ^ETVRTKOM OD SEDAM DO DESET 27. maj 2021. godine

PRIJATEQ ZVEZDA

AKTIVNOSTI

U~esnici konkursa:

RotarÚ

Club Ni{ Medijana

ZAVRTI TO^AK IV REZULTATI KONKURSA ^lanovi `irija:

Ivana Bo{wak, Porodi~ni filigran

Jelena @ivkovi}, Stan prekoputa

Jovan Bundalo, Posle nulte godine

Jovica \ur|i}, Sneg

Katarina Krstaji}, Igrice

Sowa Lazovi}, Korozija srca

dr Dejan Hristov

Kristina Stevanovi}

Nedeqko Terzi}

Nada Ani~i} Crqenica

Sne`ana Miladinovi} Lekan

Vlastimir Stanisavqevi} Sarkamenac, Besku}nik ili Trezni klo{ar Katarina Krsti}, Nata{a Koci}, Put na Mesec Svetlost

AKTIVNOSTI

RotarÚ Klub Ni{

KADA BORAVITE U RIBARSKOJ BAWI

Srndaqe odlikuje prelepa i nezaga|ena priroda, ~ista reka bogata re~nom pastrmkom. Selo je malo ali ima vredne qude. Skoro sva doma}instva proizvode svoju hranu, a sve {to proizvedu, a prema{uje wihove potrebe, nude posetiocima Ribarske bawe i wihovog sela. [etate i odmarate se u bawi. Pored vas prolazi vozi} „Trucko” koji je sastavqen od ~etiri vagona za putnike, dobijete èqu da se provozate vozi}em i vidite dokle on vozi. Umesto lokomotive vagone vu~e traktor. Jedino traktor prolazi bez pote{ko}a po nepristupa~nom brdsko-planinskom terenu oko bawe. Za „Trucka” se uvek traì karta vi{e. Vozi} vas vozi do 600 metara nadmorske visine pa se spu{ta na 400 metra. Prelazi put od tri kilometra i dovozi vas do vodenice poto~are i restorana. Kompleks se zove „Etno -vodenica Srndaqe” u istoimenom mestu. A na jelovniku: od sveè samlevenog bra{na pripremaju poga~e pod Vr{nik, peku prase}e i jagwe}e pe~ewe, prave kupus u specijalnim posudama u obliku vaqka, peku najlep{u pastrmku iz obli`weg ribwaka i spremaju dobar ro{tiq. Uìvate u jelu i pi}u sede}i na reci i razgledate lepu prirodu. [ta odabrati? Mora se sve posetiti i probati vi{e puta. U povratku razmi{qate o ponovnom dolasku í

Vodenicu i restoran posetila Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

ETNO – VODENICA SRNDAQE Etno – selo Srndaqe i restoran – vodenica Srndaqe nalaze se na dva kilometra od Ribarske Bawe, „sa druge strane brda”.

MESECOSLOV

JUN 2021.

Ovaj mesec je u Rotariju posve}en proslavama i dru`ewu

ME\UNARODNI DAN ZA[TITE DECE (od 1949. godine) 1999. @ene u Japanu izborile su se za upotrebu kontraceptivne pilule.

1827. Turska vojska zauzela je Akropoq u Atini ~ime je slomila ustanak za oslobo|ewe Gr~ke.

632. U Medini je umro Abdul Kasim Muhamed, osniva~ islama.

1903. U konaku Starog dvora u Beogradu, ubijeni su kraq Aleksandar Obrenovi} i kraqica Draga Ma{in.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ DVADESET ^ETIRI

Arapski: 24 Rimski: ææIV

...oko Bo`jeg prestola bila su dvadeset i ~etiri prijestola; i na prijestolima vidjeh dvadeset i ~etiri starije{ine gde sjede, obu~ene u bijele haqine, i imahu krune zlatne na glavama svojim... (Otkrovewe, 4,4) Qudi ro|eni dvadeset ~etvrtog su organizovani i stabilni u odlukama. Padaju pod teretom, ali tek ako je zaista prete`ak!

1923. U Loznici je ro|en na{ slikar i akademik Miodrag Mi}a Popovi}. ME\UNARODNI DAN VETRA (od 2009. godine)

1815. U bici kod Vaterloa u Belgiji udru`ene britanske i pruske trupe pod komandom britanskog i pruskog vojskovo|e Velingtona i Blihera potukle su vojsku Napoleona Bonaparte.

ME\UNARODNI DAN KRATKE PRI^E

SVETSKI DAN RODA

1389. VIDOVDAN, verski praznik koji se obele`ava od ove godine u srpskom narodu.

29 30

1613. Londonsko pozori{te „Glob” izgorelo je tokom predstave [ekspirovog „Henrija VIII”. 1908. U isto~ni Sibir (Tunguzija), u 7 sati i 17 minuta, je pao meteor (ili NLO) od ~ije eksplozije se osetilo podrhtavawe tla i u Centralnoj Evropi.

Na severnoameri~kom kontinentu nalaze se 24 dr`ave, najve}a je Kanada a najmawa Grenada.

24 porodice okupqaju oko dve tre}ine naj~uvenijih svetskih matemati~ara.

[panac Aleks Segura Vendrel je u februaru 2016. godine postavio svetski rekord u dr`awu daha ostav{i ispod vode neverovatna 24 minuta! Dodu{e, pre nego {to je zaronio, disao je ~ist kiseonik iz boce!

24, 38 metara bio je visok najve}i talas kod obale portugalskog mesta Nazarena na kojem je 8. novembra 2017. godine surfovao Brazilac Rodrigo Koksa.

Oznaka na kojoj pi{e 24 karata ukazuje da je u pitawu ~isto zlato, odnosno da su svih 24 dela legure zlato, dok 18-karatno zlato u leguri ima {est dvadeset~etvrtina drugih primesa.

Simbolizuje sre}u, qubav, novac, uspeh, kreativnost, nagrade, jaka je èqa za udruìvawem sa qudima visokog poloàja i mo}i. 24 je broj sati u toku jednog dana, odnosno, dan je razdobqe od 24 ~asa.

1877. Crnogorci su do nogu potukli Turke izme|u Nik{i}a i Spu`a.

da se 24 stabla je potrebno . ra pi pa na to proizvede

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

ROTARI KLUB BEOGRAD od 1992. godine

^VRSTO JEZGRO ROTARIJA PREDSEDNICI KLUBA 1. Dragan Brajer ~arter predsednik (Rotarijanska 1992 – 1993. godina) 2. Goran Alikafi} + (Rotarijanska 1993 – 1994. godina) 3. Nikola Tasi} + (Rotarijanska 1994 – 1995. godina) 4. Petar Rakin + (Rotarijanska 1995 – 1996. godina) 5. Dimitrije Mejo Tomovi} + (Rotarijanska 1996 – 1997. godina) 6. Vojin Star~evi} (Rotarijanska 1997 – 1998. godina) 7. Miodrag Zagorac (Rotarijanska 1998 – 1999. godina) 8. Vladimir Mla|an (Rotarijanska 1999 – 2000. godina) 9. Miroslav [ovran (Rotarijanska 2000 – 2001. godina) 10. Predrag \or|evi} (Rotarijanska 2001 – 2002. godina) 11. Branko Krasojevi} (Rotarijanska 2002 – 2003. godina) 12. Miroqub Stanojkovi} (Rotarijanska 2003 – 2004. godina) 13. Qubomir Haxi \or|evi} (Rotarijanska 2004– 2005. godina) 14. Milan Kne`evi} (Rotarijanska 2005 – 2006. godina) 15. Duka Samarxi} (Rotarijanska 2006 – 2007. godina) 16. Radosav Mitrovi} (Rotarijanska 2007 – 2008. godina) 17. Nikola Mandi} (Rotarijanska 2008 – 2009. godina) 18. Sr|an Sretenovi} (Rotarijanska 2009 – 2010. godina) 19. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2010 – 2011. godina) 20. Veselin Kova~evi} + (Rotarijanska 2011 – 2012. godina) 21. Zoran Zdravkovi} (Rotarijanska 2012 – 2013. godina) 22. ^edomir Petriwac (Rotarijanska 2013 – 2014. godina) 23. Haxi Du{an Glu{ac (Rotarijanska 2014 – 2015. godina) 24. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2015 – 2016. godina) 25. Nenad Sakovi} (Rotarijanska 2016 – 2017. godina) 26. Pavle Bani} (Rotarijanska 2017 – 2018. godina) 27. Jovan Ili} (Rotarijanska 2018 – 2019. godina) 28. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2019 – 2020. godina) drugi put 29. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2020 – 2021. godina) drugi put 30. Ivan Petrovi} (Rotarijanska 2021 – 2022. godina) 31. Andrea An|ela Anti} (Rotarijanska 2022 – 2023. godina)

AKTIVNOSTI

RotarÚ D 2481

JUN MESEC U ROTARIJU POSVE]EN PROSLAVAMA I DRU@EWU U izboru Nikole Mandi}a, ADG, Ppr RK Beograd

RK BGD SKADARLIJA i RK VELIKO GRADI[TE – humanitarno ve~e za malu Milicu iz Sirakova kod Velikog Gradi{ta uz podr{ku op{tine i Crvenog krsta u podno`ju tvr|ave Ram.

RK VAQEVO RK ZAJE^AR – donacija Ortopedskom odeqewu ZC Zaje~ar: jedna invalidska kolica i dve hodalice za te{ko pokretne bolesnike.

RK BGD AVALA

RK KRAGUJEVAC

RK BGD INTERNACIONAL

RK KRAQEVO

RK VAQEVO

RK ZEMUN

RK NI[ MEDIJANA – novo rukovodstvo

AKTIVNOSTI

RotarÚ Club Beograd

~etvrtak 3. jun 2021. hotel HÙATT

RK ZREWANIN – novo rukovodstvo

AKTIVNOSTI

RotarÚ Club Zrewanin

GOLF DAN subota 5. jun 2021. godine

Golferka Nevena Markovi}, RK Beograd

THIS CLOSE ÝEARE THIS CLOSE TO DOHITE ENDING POLIO NOÝ IS OUR SHANSE TO CHANGE THE ÝORLD. TO MAKE SURE CHILD IS DI SABLED POLIO EVER AGAIN. JOIN IN. SPEAK OUT. DONATE. BE A PART OF BÙ HISTORÙ endpolionoÞ.org

AKTIVNOSTI

RotarÚ Club Ni{ – Medijana

PRVIH 11 GODINA SLU@EWA I DRU@EWA Rotari klub Ni{ - Medijana 11 godina svog postojawa i rada, obele`io je u petak 11. juna 2021. godine u restoranu „Svrqi`anka”. Kako bi pomogao lokalnoj zajednici i svojim sugra|anima, za proteklih 11 godina, Klub je kroz razli~ite humanitarne aktivnosti radio na poqu zdravstvene i socijalne za{tite, obrazovawa, kulture i ekologije. Povodom ovog jubileja odlu~eno je da se po drugi put dodeli nagrada „Profesor heroj” za profesora koji je u teku}oj 2020/2021. godini dao zna~ajan doprinos u obrazovawu. Ove godine dobitnici su Radmila i Goran Luki}, profesori matematike u {koli „Mija Stanimirovi}”. Zavr{en je i konkurs za kratku pri~u na slobodnu temu na srpskom jeziku u kojem su u~e{}e uzimali neafirmisani autori iz zemqe i inostranstva. Kao rezultat ovog ~etvrtog „to~ka” koji smo zavrteli 2020 - 2021. godine je objavqena zbirka pri~a „Zavrti to~ak IV” za koju je pristiglo 189 pri~a. Kako je nekoliko pri~a dobilo identi~nu ocenu, odlu~eno je da se ove godine {tampaju 23 pri~e, a prva me|u jednakima je „Crni kow”, autora Natalije Vojinovi}, iz Kraqeva, kojoj je uru~ena nagrada na proslavi í

AKTIVNOSTI

RotarÚ Club Ni{

RADNI SASTANAK U petak 11. juna u Ni{u u prelepoj ba{ti sa bazenom hotela „Olimp luks” na{e drage Rotarijanke Sowe Deni}, ~lanovi Rotari kluba Ni{ su imali radni sastanak sa Guvernerom Distrikta 2483 Danilom Qevnai}em. Razgovarali smo o planovima Kluba. Uz pomo} Guvernera je zavr{en Global Grant koji }e uskoro biti ostvaren. Zahvaquju}i aktivnostima u predhodnom periodu Rotari klub Ni{ je postao 100% PHF klub í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

BASNA S PO^ETKA LETA

Raspravqali vuk i magare koje je boje trava. Vuk tvrdi da je ona zelene boje, a magare tvrdoglavo ube|uje vuka da je trava bele boje. Re{e oni da odu kod kraqa `ivotiwa i pitaju ga ko je u pravu u pogledu bele boje. Veli vuk kraqu Lavu: Magare tvrdi da je trava bela, a ja velim da je trava zelene boje. Koje je boje trava? Lav re~e: Vuka mesec dana u zatvor! Vuk se za~udi ali se povinova, te posle mesec dana ode kraqu i upita: Koje je boje trava? Lav re~e: Zelene je boje! Vuk mu tada re~e: Pa {to me zatvori na mesec dana kada sam i ja rekao isto? Odgovori mu Lav: ZATO [TO SE RASPRAVQA[ SA MAGARETOM!

SVETIONIK DUŠE ILI U POTRAZI ZA ^UDESIMA

Letwikovac Marije i Pjera Kirija Urowena u zelenilo visokog drve}a i rastiwa, u predgra|u Pariza, Sent Remile [evrez i danas se nalzi letwikovac ~uvenog nau~ni~kog i bra~nog para Marije i Pjera Kirija.

z {kripu se otvaraju vrata pro{losti i pred nama se ukazuje nostalgi~an prizor se}awa na radosne U dane ìvota porodice Kiri. Treperi Sunce i igra se u kaleidoskopu {ara na zidovima poùtelih od vremena. ûju se glasovi u daqini, zveckawe posu|a, smeh dece. Porodica Kiri je provodila idili~ne vikende i praznike u ovom letwikovcu u periodu od 1904. i 1905. godine.

U svoju ~arobnu oazu bi dolazili za Uskrs, Boì}, vikendom i za vreme letweg odmora, crpe}i snagu za svoj predan i veli~anstven nau~ni rad. Tako bi najverovatnije i ostalo, da jednog aprilskog dana 1906. godine, iznenada, pri povratku iz letwikovca u Pariz, ùre}i na jedan od akademskih sastanaka, nesre}nim spletom okolnosti Pjer Kiri nije smrtno stradao u saobra}ajnoj nesre}i, udariv{i u kowsku zapregu. Marija Kiri je veoma te{ko podnela smrt svoga supruga. U po~etku je i daqe vikende provodila sa decom u letwikovcu, ali bolno se}awe na Pjera, koje je bilo utkano u svakom delu imawa je u~inilo svoje. Vremenom su prestali da dolaze pa je tako imawe Kirijevih palo u zaborav. Uspomenu je sakrilo gusto rastiwe i veo zaborava. Pri~a o letwikovcu Marije i Pjera Kirija, u Sent Remile [evrezu, kraj Pariza, se vratila u ìù javnosti, kada je Francuska stavila ovaj posed u prodaju. Posle objave o prodaji u javnosti, poqski premijer Mateu{ Moravjecki je kazao da Poqska èli da kupi ovaj posed bra~nog para jer je on ipak deo „Poqske istorije”, iako su u wemu oni porodi~no boravili samo dve godine. Naime, Marija Sklodovska-Kiri je ro|ena u Var{avi, Poqska, 7. novembra 1867. godine. Nakon odrastawa u Poqskoj, oti{la je na {kolovawe u Francusku. Diplomirala je na Sorboni na odseku fizike i hemije. Tako je nastavila svoj nau~ni rad u Francuskoj. Na

Sorboni je upoznala i udala se za Pjera Kirija, koji je tu tako|e predavao. Zajedno su posle neprekidnog rada uspeli da izoluju dva hemijska elementa. Prvi su nazvali polonijum, po Poqskoj, a drugi zbog wegovog jakog intenziteta radioaktivnosti radijum. Marija Kiri, Pjer Kiri i Anri Bekerel podelili su Nobelovu nagradu za fiziku 1903. godine. Marija Kiri je bila prva èna koja je dobila Nobelovu nagradu. Kada su dobili Nobelovu nagradu, Marija i Pjer Kiri su postali izuzetno slavni. Pjer je postao profesor na Sorboni i dobio je dozvolu za otvarawe svoje nau~ne laboratorije u kojoj je Marija Kiri bila {ef i vr{ila ispitivawa. Kada je 19. aprila 1906. godine Pjer poginuo, Marija je ve} 13. maja dobila katedru svog preminulog supruga. Na taj na~in je Marija Sklodovska Kiri postala prva èna profesor na Sorboni. Osam godina kasnije, 1911. godine je dobila drugu Nobelovu nagradu za hemiju za pronalazak radijuma i polonijuma. Neverovatna i briqantna nau~na karijera Marije Sklodovske-Kiri je i povod {to je Poqska izrazila èqu da kupi posed bra~nog para Kiri i pretvori ga u muzej. Time su iskazali veliko uvaàvawe prema wihovom nau~nom radu i veli~anstvenom doprinosu celom ~ove~anstvu í Zorica Dora Kqaji} /Doraland/

AKTIVNOSTI

RotarÚ

se na{la mlada jagwetina i prasetina iz â~ka, beli mrs, i raznovrsne salate – sluèno je odli~no hladno belo vino i roze, uz orkestar KUD „Gradimir” iz Beograda. Uz dobro raspoloèwe bilo je i zajedni~ke pesme i igre, a na kraju Dragan je pokazao svoj peva~ki talenat, briqantno otpevav{i romansu „Te o~i tvoje zelene”. Za desert sluène su jagode sa sladoledom. Dru{tvo se razi{lo u dobrom raspoloèwu sa èqom da ovakvi susreti postanu tradicija í Dragan Brajer PDG, Ppr RK Beograd

Club Beograd

subota 12. jun 2021. godine Velika Plana

SUMMER TIME

MALO ROTARIJA ZA VELIKU PLANU U subotu 12. juna Vesna i Dragan Brajer priredili su lep izlet za Rotarijance i wihove prijateqe na svom imawu u Velikoj Plani. Povod su bili: 80 godina `ivota Vesnine majke Radmile, skora{we punoletstvo k}eri Sofie i radovawe kraju pandemijskog zla.

U prostranom dvori{tu, na sveè poko{enoj travi, me|u cve}em, izme|u tri zgrade, ko{a i jednog velikog oraha bila je postavqena pergola u ~ijem hladu su sme{teni stolovi prekriveni ru~no vezenim stolwacima sa narodnim motivima. Dolazak je bio od 11 ~asova, pa se posle osveèwa hladnim napicima, ba{ta salatom i narescima, krenulo putem ka manastiru Koporin. Smatra se da je ovaj manastir zadu`bina Despota Stefana Lazarevi}a. Glavna crkva, sagra|ena je 1415. godine u moravskom stilu, a posve}ena je Svetom Stefanu. U Crkvi molitvu je pro~itao otac Milan, a zatim se pre{lo u letwu gostoprimnicu, gde je prisutne u ime celog sestrinstva pozdravila sestra Marija. Izneto je i posluèwe sa ~uvenim vo}nim ~ajem ~iji je recept tajna, kako bi namernici ponovo posetili manastir i opet se okrepili. Vesna je pokazala zvonik koji je podigao wen deda sa o~eve strane Qubomir, kao i deo koporinske {ume koju je manastiru darovao deda sa maj~ine strane Grgur. Na{ prijateq i ~lan Kluba Miwa Toma{evi} je u ime Kluba manastiru poklonio 80-tak kwiga. Sledio je obilazak crkve Zahvalnice, koju je 1930. godine podigao Kraq Aleksandar I Kara|or|evi}, unuk Vo`da Kara|or|a u pitomom Dowem Pomoravqu, na levoj obali Morave, koja je posve}ena Svetom arhangelu Mihajlu ispred koje je napravqena zajedni~ka fotografija. Obilazak istorijskih spomenika, velikih svetiwa, zavr{io se posetom crkvi brvnari Pokajnici koju je posle ubistva Kara|or|a u Radovawskom lugu 1817. godine podigao wegov ubica – kum Vuica Vuli}evi}. Ru~ak i druèwe sa 40-tak prijateqa i gostiju nastavqeni su do predve~e na imawu doma}ina. Na stolu

U Gostoprimnici manastira Koporin

Doma}ice u kuhiwi

Dragan, Vlade a fla{a (tek) prva

Crkva Zahvalnica u Radovawskom lugu

TAJNA MANASTIRA KOPORIN Na lepom i skrovitom mestu, kod Velike Plane, nalazi se manastir Koporin. U{u{kan je u kotlinu okruènu {umovitim breùqcima u kojoj se ~uje samo poj ptica i zvuk manastirskih zvona. Ovaj prelepi manastir podigao je despot Stefan Lazarevi} po~etkom 15. veka u znak zahvalnosti {to je preìveo bitku protiv Tamerlana, 1402. godine kod Angore i zbog povratka svoje sestre Olivere iz Turske. Crkva je podignuta 1415. godine, a gra|ena je u starom srpskom stilu. Turci su i ovom manastiru vi{e puta nanosili {tetu. U posledwoj obnovi 1880. godine naàlost, unakaèn je najve}i deo fresaka. Manastirska crkva

Manastir Koporin sa crkvom Svetog Stefana je pravoslavni manastir koji pripada Eparhiji brani~evskoj Srpske pravoslavne crkve. Nalazi se na obodu razu|enog gradskog naseqa Velike Plane pri grani~nom pojasu sa Smederevskom Palankom. Predstavqa nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog zna~aja.

Istorijat Manastirska crkva podignuta je za vreme vladavine despota Stefana (1389–1427) uz ~iji portret je sa~uvan natpis sa titulom despota koju je Stefan Lazarevi} stekao posle bitke kod Angore 1402. godine, na osnovu ~ega se datuje slikarstvo. O ktitoru kao i o vremenu podizawa hrama nema podataka. Bila je u ru{evnom stawu do 1880. godine kada je po~ela prva obnova i dozidana joj je priprata. Kasnih pedesetih i tokom {ezdesetih godina 20. veka ra|ena je konzervacija arhitekture i `ivopisa. Velika obnova Brani~evske eparhije u drugoj polovini 20. veka po~iwe sa episkopom Hrizostomom, koji je na tron episkopa brani~evskih ustoli~en 1952. godine.

Arhitektura crkve Crkva po tipu pripada jednobrodnim, jednokupolnim gra|evinama, osnove saètog upisanog krsta. Kube po~iva na vitkom, osmostranom tamburu sa kockastim postoqem. U prostornom smislu podeqena je na oltarski prostor sa niskom polukru`nom apsidom, naos i pripratu. Crkva je gotovo u celosti ozidana kamenom pe{~arom, dok je opeka kori{}ena veoma oskudno za izvo|ewe malobrojnih detaqa. Ovakvo re{ewe u vremenu kada dominira moravski trikonhos, ukazuje na uticaje ra{ke arhitekture. Karakteristi~no za fasade ove crkve je da su veliki prozori na ju`noj i severnoj fasadi zazidani, a da je umesto wih izveden samo po jedan uzan, a duga~ak otvor. Najvi{e osvetqewa obezbe|uje se preko uzanih otvora na tamburu kupole koji se zavr{avaju potkovi~astim pro{irewem u vrhu. Zapadna fasada oìvqena je nagla{enim podeonim vencem zabatno re{enim nad ulazom u hram iznad koga je okulus, a sa obe strane su ni{e sa prikazom Svetog Stefana i Svetog Jovana. @ivopis je samo delimi~no sa~uvan i ne prati savremene tokove moravskog slikarstva, ve} je pomalo arhai~no i nalik ìvopisu druge polovine 14. veka. Me|utim, ovde ipak nalazimo zonu stoje}ih figura svetih ratnika, karakteristi~nu za monumentalno moravsko slikarstvo í

je skromnih dimenzija, ali je veoma elegantnih linija. Po osnovi izlazi iz kruga uobi~ajenih trikonhosnih gra|evina Moravske {kole. To je jednobrodna bazilika sa kubetom na pilastrima koji dele crkvu na tri traveja. Zidana je od kamena, a narteks i oltarska apsida, koji ina~e naru{avaju crkvene srazmere, dozidani su kasnije. Koporinska crkva posve}ena je prenosu mo{tiju svetog arhi|akona Stefana. Ceo manastirski kompleks ogra|en je zidom. Koporin je do`iveo pravi preporod kada je 1958. ovamo do{la grupa monahiwa iz manastira ]elije, predvo|ena sposobnom igumanijom Sarom \uketi}. O woj i danas narod ovog kraja mnogo pri~a. Ispod ktitorskog portreta despota Stefana, 1976. godine prona|en je grob sa mo{tima, za koje se

punih 30 godina verovalo da pripadaju despotu Stefanu. Nakon detaqnog antropolo{kog i paleopatolo{kog pregleda, koji je izvr{io poznati antropolog iz Londona Srboqub @ivanovi}, zakqu~eno je da se radi o mo{tima Svetog despota Stefana. Kasnije je, detaqnim DNK analizama mo{tiju prona|enih u manastiru Manasija, utvr|eno da u Koporinu ipak nije bio sahrawen Sveti despot Stefan. Sve~ani prenos mo{tiju obavqen je oktobra 1989. godine. Koporin su godinama pohodili qudi, veruju}i da despotove mo{ti imaju mo} da ~ine ~uda, pa i da le~e od neizle~ivih bolesti. Me|utim, 2006. godine utvr|eno je da Stefan Lazarevi} ipak po~iva u

svojoj poznatijoj zadu`bini, Manasiji, dok o mo{tima iz Koporina ni{ta nije objavqeno, osim da nisu despotove! O despotu Stefanu narod je ispredao mnoge legende od kojih su neke sa~uvane u narodnim pesmama. Jedna legenda pri~a i o ovom izvoru, koji se nalazi nedaleko od crkve, a za ~iju se vodu veruje da je sveta i lekovita. Naime, taj izvor je navodno otkrio despot Stefan, na mestu gde mu je pao kow rawen u lovu, pa se oporavio po{to je pio izvorsku vodu í Du{anka Duda Savi} Snimili Hayi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}

RADOVAWSKI LUG

Radovawski lug je spomen kompleks, koji se nalazi u stoletnoj {umi u ataru sela Radovawe. Spomen kompleks obuhvata obeleèno mesto ubistva i prvobitan grob vo`da \or|a Petrovi}a Kara|or|a, crkvu posve}enu Svetom arhangelu Gavrilu, poznatu i pod imenom crkva Zahvalnica, parohijski dom, letwu pozornicu i ulaznu kapiju u Radovawski lug. Nalazi se na 8,5 km od Velike Plane i obuhvata povr{inu od 46 hektara. Radovawski lug, kao prirodnomemorijalni spomenik ima status nepokretnog kulturnog dobra kao znamenito mesto od izuzetnog zna~aja. Posle tri godine izgnanstva, Kara|or|e se sa svojim pratiocem pisarom Naumom Krnarom, 1817. godine tajno vratio u Srbiju 1817. godine, iz Rusije. Na preporuku svog kuma, narodnog stare{ine Vujice Vuli}evi}a sklonio se u kolibu od pro{taca na trlo Dragi}a Vojki}a u Radovawskom lugu. Po nalogu Kneza Milo{a, koji se bojao za svoju vlast, u rano jutro 13, odnosno 26. jula po novom kalendaru, na praznik arhangela Gavrila, zaverenici su sekirom usmrtili usnulog Kara|or|a. Vojvoda Vujica Vuli}evi} koji je u~estvovao u ubistvu, kao ~in pokajawa podigao je nedaleko odavde u ataru Starog Sela svoju zadu`binu, crkvu brvnaru Pokajnicu. Sahranili su ga u grobu na sto koraka od kolibe prema potoku, bez glave, koja je po nare|ewu kneza Milo{a odrana, preparirana i otpremqena u Carigrad, da bi se stekla naklonost i poverewe Porte. Kasnije je Kara|or|evo telo bilo vi{e puta preme{tano i sahrawivano, da bi najzad po~ivalo u dinasti~koj zadu`bini Kara|or|evi}a, u crkvi Svetog \or|a na Oplencu. Prvobitni grob vo|e Prvog srpskog ustanka je 1845. godine obeleèn velikim drvenim krstom, a danas sadrì mermernu plo~u sa tekstom, veliki drveni krst i gvozdenu ogradu.

Crkva Zahvalnica Na mestu ubistva Vo`da Kara|or|a 1920. godine je polo`en kamen temeqac za spomen crkvu posve}enu Svetom arhangelu Gavrilu – crkvu Zahvalnicu. Narod je crkvu nazvao Zahvalnica, u znak zahvalnosti za sva dela vo|e Prvog srpskog ustanka. Podignuta je prema projektu arhitekte Vasilija Androsova, kao minijatura oplena~ke crkve. Predstavqa jednobrodnu gra|evinu, dimenzija 13,58 h 10,53 m, ~iji vrh krasi osmostrana kupola. Crkva je zidana od opeke, u srpsko-vizantijskom stilu, sa oskudnom arhitektonskom dekoracijom.

AKTIVNOSTI

RotarÚ Club Beograd

~etvrtak 17. jun 2021. godine hotel HÙATT

Unutra{wnost hrama je podeqena na pripratu, naos i oltarski prostor, koji se navodno nalazi na mestu gde je ubijen Kara|or|e. Ikonostas, koji deli oltar od naosa, sadr`i sedam ikona i ra|en je pod uticajem srpskog sredwovekovnog slikarstva. U naosu crkve je izlo`en Kara|or|ev portret u prirodnoj veli~ini, dimenzija 210 h 110 cm, rad poznatog srpskog slikara Paje Jovanovi}a í

AKTIVNOSTI

RotarÚ Club Ni{

subota 19. jun 2021. godine KLUB STO ODSTO U subotu 19. juna 2021. godine u Beogradu, na proslavi 10 godina Distrikta 2483 i primopedaji guvernerske du`nosti, Rotari klub Ni{ je progla{en za 100% Paul Haris felloÞ Klub i Global Grant klub. Predsednik kluba Marko Risti} je dobio Paul Haris priznawe, a Klini~ki centar Ni{ uskoro dobija ure|aj za neinvazivno utvr|ivawe kancera dojke. Zahvaqujemo i predhodnom predsedniku RK Ni{ Nenadu Jovanovi}u koji se hrabro upustio u ovaj Global Grant í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

AKTIVNOSTI

RotarÚ Club Beograd

~etvrtak 24. jun 2021. godine

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

UZ NAKNADU TVRDE DA NA OSTRVU NEMA PIRAMIDA

NA KRAJU ROTARIJANSKE 2020 – 2021. GODINE

POZDRAVNA PORUKA GUVERNERA D 2483 DANILA QEVNAJI]A Dragi prijateqi i ~lanovi RD 2483 u Kovid godini, Od ujutru sam PDG, zavr{ila se i ova Rotari – Kovid 19 2020/21 godina, ne ponovila se nikad nikome. Ostavqamo iza sebe jednu tamnu etapu na{eg rotarijanskog ìvota, koja je bila puna izazova i neizvesnosti. Hvala svima za sve {to ste u~inili za na{e sugra|ane, za na{e Klubove i na{ Distrikt 2483. Ostvarili smo 30% planiranih ciqeva, potro{ili 250% planirane energije i zato èlim da vam se duboko i iskreno zahvalim na svemu {to smo zajedno postigli u ovoj te{koj Kovid 19 godini. Pamti}emo sve ~lanove koji su preminuli tokom i zbog Kovid 19. Slava im. Ponosi}emo se svim lekarima i medicinskim osobqem koji su rizikuju}i svoje ìvote i ìvote svoje porodice pomagali na{im sugra|anima u borbi protiv Kovid 19. Hvala im. Toliko toga smo postigli zajedno: – TRF - rekordi na gotovo svim nivoima; – ^LANSTVO - o~uvali smo iako je delovalo da je to nemogu}a misija; – MARKETING - uradili smo sve u okviru na{ih mogu}nosti, akcija „Rotarijanci svojim sugra|anima” opravdala je o~ekivawa, a kruna promotivnih mogu}nosti dolazi kad budemo uru~ivali opremu na{ih Global Grantova. Za kraj poruka predsednika RI za 2020 -2021. godinu: „Rotari nije samo Klub u koji ste se u~lanili, ve} je to poziv na beskrajne mogu}nosti. I kao {to sam ve} mnogo puta rekao - i verujem vi{e nego ikad - sve {to radimo, nekome negde otvara priliku. „Holger Knaack Predsednik, RotarÚ Internationala 2020-2021. godine. Jo{ jednom hvala svima i molim vas dajte svoj maksimalni doprinos, da u narednoj Rotari godini nadoknadimo sve ono {to nismo uradili u ovoj usled pandemije Kovid 19. Rotari u srcu! 30. jun 2021. godine

2 3 4 5

Gde se nalaze Elafitska ostrva? A) u Jonskom moru B) u Jadranskom moru V) u Egejskom moru Za nov~anu naknadu po{tari u Finskoj }e, sem {to vam dostave po{tu, tako|e: A) {etati va{e pse i ma~ke B) podu~avati va{u decu matematici i ~itawu. V) pokositi va{ travwak Koliko decimetara ima u 0,2 km? A) 200 B) 2000 V) 20.000 Tvrdwa koja se ne dokazuje je: A) teorema B) aksiom V) hipoteza Kad su gra|ene piramide u Gizi, mamuti su jo{ `iveli na Zemqi: A) da B) ne V) ne zna se

RE[EWA KVIZA NA STRANI 43 Hayi Du{an Glu{ac

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih àrdina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzokoè nosa. U sebi sadrì zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

DR@AVNI GRAD U GRADU Bio strani premijer ili predsednik, treba li takav, katkad i bez najave, da prisvoji i zaustavi dnevni ~as hrupi u podne i obi~an ìvotni tok, da se zbog wega ili bilo koga dràvnog slu`benika prazne mostovi, ulice i parkovi, mewaju putawe, zaustavqaju autobusi, smi{qaju obilaznice? Sme li se politika i wen razlog tako lako, ~asomice i nehajno, izdizati nad svakodnevicom, zauzlavati pe{aka, paralisati ìvot grada? podne, kod Londona, usred gradske huke, milicija skre}e s puta ka Terazijama ~itavu povorku U pe{aka. Odlu~no ma{e u pravcu kojim se sme i}i. Samo zaovito i naokolo pa u svoju ta~ku, samo levo i desno, uzbrdo ka Skup{tini ili nizbrdo ka Top~ideru. Nikako druga~ije ne sme i ne moè, po sredi je ne{to izuzetno i veleva`no, jer u hipu precrtani su svakodnevni pravci i sloboda kretawa, semafori i obi~ni saobra}ajci. Ni{ta zato {to je podne i radni dan, {to je London od Terazija na par stotina metara, {to su pravim putem, s ve}im ili mawim razlogom, ùrno ili sporo, kasne}i ili rane}i, po{li svi. A na pitawe za{to ne moè, obja{wewa nema: pogled iz {palira je mrk, a usne stisnute. Tek jedan obave{teni prolaznik, vi{e sebi u bradu, objasni da je u poseti vaàn dràvni gost – strani politi~ar, jedan predsednik.

Konaci u prirodi

Kada je po~etkom 19. veka, posle dva ustanka, Srbija stasavala na putu do autonomije, prvi beogradski konak kneza Milo{a Obrenovi}a – Gospodarski, „po

ve}oj ~asti” od drva i dasaka, bio je u sredi{tu srpskog dela grada licem ka Sabornoj crkvi. Daleko solidniji Konak knegiwe Qubice kasnije je tako|e sagra|en naspram ovoga, ali je sluìo vi{e porodici nego knezu, koji je za prebivali{te izabrao bezbednost ~etiri kilometra udaqenog Top~idera i pitominu prvog evropski oblikovanog parka u Srbiji. Za dràvne zgrade knez je birao i one u Savamali, oko vlastitog dvorca. One su tada bile na izmaku grada i neurowene u vrevu, podaqe od ~vori{ta i utoka qudskog saobra}aja. Turske su uhode tamo bile uo~qivije, a prete}i tutaw tvr|avskih topova mawe ~ujan. Simi}ev konak, potowa rezidencija kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, osvanuo je isprva na tlu isu{ene mo~vare barskih kukaca, pataka i ùtih ~apqi, u flori i fauni kraj Kragujeva~kog druma. Docnije, sa velikim parkom izme|u ~etiri ulice, ure|enim kao francuski pravilni vrt, za{ti}en visokim propilejima i gardistima, a od sveta odvojen visokom zidanom i gvozdenom ogradom, uìvao je versajski mir. Upravo kao i Stari i Novi dvor, koji su jedini, iz potom formiranog dvorskog kompleksa, dospeli u na{e vreme. Temeq obli`weg Doma Narodne skup{tine je jednako bio odmaknut od tada{weg centra; gra|evina je podignuta na ~istini, kako je pisao Dimitrije T. Leko, „jedne ogromne pusto{i” kod nekada{we Batal-xamije, gde je dugo izgledala „kao kap vode u siwem moru”. Tako|e su i Kara|or|evi}i gradili svoje dvorove na razdaqini „motornih to~kova” od grada, na dediwskom visu, i pogledom ih okretali zelenim brdima Ko{utwaka. U posleratno doba pak, za sedi{te vlade velike Federativne Narodne Republike Jugoslavije izabrana je ledina na mestu doskora{we nasute mo~vare. Kada je proces gradwe, obnove i adaptacije ve}ine dràvnih zgrada zavr{en, u biv{e dvorske rezidencije su useqeni narodni prezidijumi, savezna i republi~ka izvr{na ve}a, predsedni{tvo, u jednom trenutku i onda sve do danas – ~ak i Skup{tina grada Beograda. Danas, me|utim, nekada{we dvorske i dràvne zgrade nisu vi{e mirna izbeì{ta odakle dràvnici i politi~ari, u relativnoj bezbednosti, povu~enosti i ti{ini, mogu trezvenije sagledati sav prepuweni sadràj onih ni~eanskih vre}a dru{tvenih htewa i zahteva. Ve}ina ih je ostala usred grada, opletena gustim saobra}ajem u jo{ gu{}em tkivu novoizgra|enih ulica i ku}a. Desilo se i to, svakoj racionalnosti uprkos, da su se upravne gra|evine, ministarstva i nabujala dràvna administracija, po svedo~ewima wenih slu`benika, rasula na ~ak 200 ta~aka po centru Beograda. Stvoren je, na taj na~in, ~itav mali dràvni grad unutar grada, sasvim neplaniran, stoga zapleten i nedopustivo nefunkcionalan u svojoj ra{epurenosti i nepovezanosti. A ipak grad sa svojim ~vrstim unutra{wim pravilima, ~ije funkcionisawe neretko nalaè zabrane i ograni~ewa, pa i zaustavqawe tokova ve}eg grada, zasigurno i va`nijeg, ~iji je deo.

Sastavqawe ra{~iwenog Dana{wa postavqenost zgrada dr`ave, wihova sveprisutnost u slici gradskog jezgra od Nemawine, Kneza Milo{a, preko Terazija do Trga Nikole Pa{i}a, ta gotovo neverovatna proliferacija administracije, wena uveli~anost, protegnutost i rasutost, analogna je sveprisutnosti politike u `ivotima gra|ana. Koliko je politike svakodnevno,

u jedinici medijskog i obi~nog vremena, ~ini se da je barem toliko razbacane a preguste administracije u centru Beograda, kao postulativnoj jedinici prostora. A kako se ta dva obiqa zakonomerno jedno u drugom odraàvaju i me|usobno podsti~u, sam prostor postao je kao kakav vitopereni odraz ovda{wih neprestanih, vajkada sudbinskih i ostra{}enih upliva politike u stvarnost, koja joj pre~esto stoji nadre|ena, umesto da je na usluzi da ìvot u~ini udobnim i lakim. Kada se, me|utim, sve ovo svede na minute i metre, na ~asove i kilometre, radne sate i uli~ne mreè, name}u se pitawa. Bio strani premijer ili predsednik, treba li takav, katkad i bez najave, da prisvoji i zaustavi dnevni ~as, hrupi u podne i obi~an ìvotni tok, da se zbog wega ili bilo koga dràvnog slu`benika, prazne mostovi, ulice i parkovi, mewaju putawe, zaustavqaju autobusi, smi{qaju obilaznice? Sme li se politika i wen razlog tako lako, ~asomice i nehajno, izdizati nad svakodnevicom, zauzlavati pe{aka, paralisati ìvot grada? Uop{te, smeju li se koordinacija i kooperacija, kao plemenita civilizacijska na~ela, tako lako zamewivati subordinacijom? Ukoliko se tako ne{to uvek iznova ~ini, uz svu mogu}u korist od stranih gostovawa i poseta, politi~ari kao eho dobijaju osnovano nezadovoqstvo gra|ana, jer se ono ne ti~e samo nelagode gra|ana prestonice, ve} op{teg moralnog na~ela na ~ije su nepo{tovawe osetqivi svi. Otuda je te{ko zamisliti izgradwu i najosnovnijeg poverewa; sa svakim ponavqawem, jazizme|u politi~ara i gra|ana je dubqi, a vera u politiku sve slabija. Stoga je od odlu~uju}e va`nosti da se politi~ko iz pojma {ireg obima povu~e u pojam uèg – u predele utilisa i uslu`nosti, gde mu je i jedino mesto. Zapravo tamo gde su ve{tine funkcionisawa dràve i opsluìvawa gra|ana va`nije od ve{tina osvajawa i odràvawa vlasti, i gde su pucateqni i svima znani dràvni poslovi odmeweni ne~ujnima i neznanima, onima koji rone tiho i ne po~ivaju na deklarativnom starawu i gromkim obe}awima, ve} na stvarnom unapre|ivawu dru{tvenih i ìvotnih prilika, temeqewu stasalih dràvnih institucija. Tamo gde se uru{eni mostovi poverewa lak{e obnavqaju. Sasvim u skladu s tim jeste onda i naum, od vlasti prepoznat ali nesproveden, da se prestonica najzad oslobodi od dràvnog grada u gradu, i preda gra|anima, najpre kulturi Beograda i Srbije. Da se ra{~iweno, barem ve}im delom, sastavi u novobeogradskoj Palati Srbija, koja je za sli~nu svrhu bila podesna u najve}oj Jugoslaviji, za{to ne i u dana{woj Srbiji, ali je neopravdano ~eka. Bio bi to tek mali blagonakloni odgovor na ve} vi{edecenijske vapaje gra|ana da umesto politike oku{aju dostojanstven ìvot. Tamo gde se politika i moral oduvek doti~u, ali i sukobe, kao {to je slu~aj u delovawu politi~ara, problem wihovog radnog prebivali{ta od svih pitawa ponajmawe zasluùje da bude velika tema, predmet moralnog odlu~ivawa, ili govor savesti nekog od wih. U tom posebnom slu~aju najboqe presu|uju jednostavni razlozi u{tede, ekonomi~nosti i funkcionalnosti, efikasnosti, kao i op{te bezbednosti, sve ono {to se zna, ali trpa u sve stra{niju ropotarnicu neispuwenih obe}awa í

Bo{ko Milosavqevi} Margot Vilijams - Milosavqevi}

SRPSKO – ENGLESKI RE^NIK IDIOMA N

NAVIKA je jedna muka, a odvika dve old habits die hard. it is hard to break a hog of an ill custom NAMET na vilajet heavÚ taÚation NA[AO pa za{ao to make hold to make free Þith something od NEMILA do nedraga fom pillar to post na glinenim NOGAMA on shakÚ foundations on slipperÚ ground ko NOSI, ne prosi better to have than Þish have is have glup kao NO] as thick as tÞo short planks

OBU]AREVA èna i kova~eva kobila uvek bose the shoemaker’s son alÞaÚs goes barefoot zabludela OVCA a prodigal son OGWEM i ma~em a scorched earth policÚ total Þar OKO sokolovo an eagle eÚe OKRENI – obrni Þhichever ÞaÚ Úou turn / look a catch – 22 situation OSVETA je slatka revenge is sÞeet pariti OÎ to feast one’s eÚes on to get an eÚeful of someone u OÎMA nekoga in the eÚes of someone

ne pada mi na PAMET I Þouldn’t dream of it ve~na mu PAMJAT maÚ his soul rest in peace otegnuti PAPKE to kick the bucket to bite the dust to cash in one’s chips gladan kao PAS (as) hungrÚ as a Þolf odati se PI]U to take to drink to hit the bottle lep{a POLOVINA the / one’s better half posle mene POTOP after us the deluge apres moi le deluge PREDOBAR nedobar he is so good that he is good for nothing kakva PTICA, takva pesma like tree, like fruit mrtvo PUVALO a milÜuetoast gutless dead from the neck up slepi PUTNIK a stoÞaÞaÚ vredan kao P^ELA as busÚ as a bee Pripremio Haxi Du{an Glu{ac

SLOBODAN GI[A BOGUNOVI]

EMIL GEPRAT

SRPSKA MAJKA Godine 1905. preuzeo je komandu broda „Jovanka Orleanka” (Jeanne d'Arc). Godine 1909. komandovao je brodom „Edgar Kine” (Edgar Ûuinet), koji je prevozio francuskog predsednika Armana Fajerea. Geprat je promovisan u ~in kontraadmirala 2. septembra 1912. godine. Po izbijawu Prvog svetskog rata, predvodio je flotu starih bojnih brodova u Mediteranu. ampawa u Dardanelima, vojno-pomorska operacija K sila Antante, po~ela je 3. novembra 1914. godine kada su francuski brodovi „Sufren” (Suffren) i

„Verite” (Vérité), zajedno sa britanskim brodovima „Indomitabl” (Indomitable) i „Indefatigabl” (Indefatigable) po~eli da bombarduju utvr|ewa koja su {titila ulaz u moreuz. Glavni napad odigrao se 18. marta, kada je Geprat predvodio udarnu flotilu. Flota je upala u pripremqeno minsko poqe, gde ih je do~ekala artiqerijska vatra sa kopna. Dva britanska i jedan francuski brod su potopqeni, dok je komandni brod „Sufren” te{ko o{te}en. Geprat je unapre|en u ~in viceadmirala 10. oktobra 1915. godine, po nekim tvrdwama da bi umirili wegov izra`en borbeni temperament. Penzionisan je 30. avgusta 1918. godine posle ~ega se posvetio politi~koj karijeri. Izabran je u Narodnu skup{tinu Francuske 16. novembra 1919. godine na listi levice. Bio je specijalista za pitawa mornarice. Iz politike se povukao 1924. godine. Umro je u Brestu 1939. godine. iceadmiral Emil Geprat je 1916. godine bio V komandant francuske vojske u Tunisu i gradona~elnik grada Tunisa. Tada su u Tunis po~eli

anas gotovo neverovatno zvu~i ~iwenica da je vi{e od 60.000 Srba tokom Prvog svetskog rata D boravilo u logorima i bolnicama na severu Afrike.

Vi{e od 3.000 se nikada odatle nije vratilo a postradalih bi bilo mnogo vi{e da srpskim vojnicima nije u pomo} prisko~io admiral Emil Geprat. Emil Pol Emebl Geprat (franc. Émile Paul Aimable Guépratte, 30. avgust 1856 – 21. novembar 1939.) je bio francuski admiral.

eprat je ro|en u Granvilu (departman Man{) u porodici pomorskih oficira. Studirao je na G carskom liceju u Brestu od 1868. godine a upisao se na

mornari~ku vojnu {kolu 1. oktobra 1871. godine. Postao je oficir 5. oktobra 1874. godine a 1. decembra 1877. godine dobio je ~in zastavnika (Enseigne de vaisseau). U Tunisu je slu`io na francuskom bojnom brodu „Marengo” (Marengo). Obrazovao se u oblasti torpeda i slu`io kao ekspert na brodu „Admiral Dipere” (Amiral Duperré), pre nego {to je postao samostalni komandant 1889. godine. Komandovao je topovwa~om „Karonad” (Caronade) u Indokini, antipodmorni~kim instalacijama kod Bresta, krstaricom „Fudr” (Foudre), i tako stigao do ~ina brodskog kapetana (capitaine de vaisseau).

brodovima da sti`u srpski vojnici, oficiri i mawi broj civila iz Albanije. Geprat je bio izuzetno predusretqiv prema Srbima, tako da je dobio nadimak „Srpska majka”. Srbi su bili le~eni u bolnicama {irom Magreba, a ve}ina ih je bila sme{tena u Bizerti. Civile koji su pristizali u Bizertu slao je na oporavak u Marseq, Nant, Pariz i druge gradove Francuske. Admiralu Gepratu pripada zasluga za spas Admiral Geprat sa suprugom srpskog vojnika u hotelu „Srpski kraq”, 1931. godine

jer je, protivno stavovima Vrhovne komande Francuske vojske, sam odlu~io da srpske vojnike, kod kojih je vladala zaraza i smrt, ne smesti duboko u pustiwski pesak Sahare, ve} u samu varo{ Bizertu, ~ime je spasio hiqade od smrti. Po{to se uverio u stawe vojnika na brodu koji je prvi doplovio u bizertsku luku i saslu{ao lekare, Admiral se raspitao gde }e se ti qudi smestiti. O~igledna ideja je bila da se vojnici smeste pod {atore, na vrelo sunce i pesak... „To je nemogu}e, moraju se bar za prvo vreme metnuti pod krov” – rekao je Admiral Geprat. Videv{i da su srpski vojnici izmoreni i slabi Admiral Geprat je odobrio da srpski vojnik dobije poja~ano sledovawe hrane i da im se dodeli vekna hleba od jednog kilograma umesto 600 grama, kako je to bio propis za francuskog vojnika. pak, srpski vojnik je najvi{e cenio ~iwenicu da I se prema wima, iznemoglim i bednim srpskim vojnicima, koji su kao qudska stvorewa bili dodirnuli samo dno `ivota i dostojanstva, ophodio

Gotovo svakodnevno je Admiral Geprat obilazio logor Lazuaz i bolnice u kojima su bili sme{teni srpski vojnici, on se uvek kod komandi, a posebno kod lekarskog osobqa, starao da svaki srpski vojnik dobije sve potrebe i potpunu negu. Kada bi ponekada voze}i se svojim automobilom kroz Bizertu, spazio nekog srpskog vojnika, admiral bi obavezno zaustavio automobil i sa tim vojnikom barem na kratko popri~ao. Interesantno je da se srpskim vojnicima uvek obra}ao na srpskom jeziku re~ima: „Pomoz Bog, bra}o Srbi! Da li vam {ta treba?” oliku je pa`wu posve}ivao stawu srpskih vojnika najboqe potvr|uje iz tih dana uvre`ena uzre~ica K koja ga je, kao sinonim wegove li~nosti i kao

svojevrsna kritika i qubomora pretpostavqenih komandi, pratila: „Admiral Geprat i wegovi Srbi!” Osta}e zauvek upam}en doga|aj koji se desio prilikom iskrcavawa jednog od transporta srpskih vojnika u Bizertu. Me|u srpskim vojnicima na{la se i èna, koju su neprijateqski vojnici silovali. Stide}i se nekako toga, srpski vojnici poku{ali su svojim telima da je zaklone, da je sakriju. Stvorila se gu`va. Bila je prqava, va{qiva i pocepana pa su namirisane gospo|e iz Bizerte ustuknule pred takvim prizorom. Admiral Geprat je pri{ao da vidi {ta se de{ava i obratio se oficiru koji je komandovao strojem: „Za{to krijete ovu ènu?” Oficir je diskretno odgovorio: „...Ona sada nosi u utrobi dete neprijateqskog vojnika.” a te re~i admiral razmaknu N vojnike, pri|e joj galantno i stade pred tom ènom u stav mirno. Zatim se

kao prema vitezovima i izabranim qudima. Bodre}i ih u takvom stawu, vratio im pouzdawe koje su poodavno bili izgubili. Pri prvom susretu sa srpskim vojnicima koji su uplovili u Bizertu odr`ao je veli~anstven govor u kome je izme|u ostalog rekao: „Pozdravqam u vama oficire koji ste vodili vojsku kojoj se ceo svet divi. Pozdravqam u vama vojnike koji ste umeli sa toliko hrabrosti, odu{evqewa i po`rtvovawa da se lavovski borite protiv deset puta ja~eg neprijateqa, pozdravqam u vama qude...” stala su danas zapisana mnoga svedo~anstva O wegovog qudskog, o~inskog i vite{kog postupawa prema Srbima od prvog susreta sa wima.

duboko pokloni, otpasa svoj paradni ma~ i poloì ga pred noge ène, poqubi joj ruku i re~e: „Dobro do{li, Gospo|o”. Tako je ovaj plemeniti ~ovek odao po{tu tragediji jedne ène i jednog naroda iz koga je ponikla. Za sve {to je ~inio, srpski vojnici su na admirala izlili svu svoju qubav, prozvav{i ga „Srpska majka”. A tu qubav iskazali su simboli~no i veli~anstvenom paradom koju su organizovali u ~ast wegovog odlaska iz Bizerte. Kao izraz zahvalnosti, admiralu Gepratu dodeqen je Orden Belog orla sa ma~evima prvog reda, najve}e srpsko odlikovawe posle Kara|or|eve zvezde. ojska i narod su svoju zahvalnost Admiralu V Gepratu iskazali na najboqi na~in prilikom wegove posete Beogradu 25. februara 1931. godine

uz gromoglasne ovacije „@ivela Francuska!” na svojim ramenima nosili su ga od Glavne `elezni~ke stanice do Slavije gde je bila predvi|ena glavna sve~anost. Mnogo je zaista Francuza koje su Srbi iskreno voleli, ali je jedan koga su obo`avali – Admiral Geprat. Ulica u op{tini Savski venac u centru Beograda nosi ime ovog velikog vojskovo|e i ~oveka í

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

Uspeo je da se otarasi onih mangupa. Po~eo da ìvi kao samotwak. Prodavao je kwige na ulici i potpuno se odvojio od dru{tva iz mladosti. A onda je po~eo da pije i sve mawe jede. Miris alkohola, plesni i pra{wavih kwiga se duboko zavukao u wega. Nije ni{ta traìo. Podgrejala sam supu i gula{ od ru~ka. Sipala sam mu nekoliko puta – puna ~etiri tawira. Ostatak hleba je stavio u xep. Kaè, voli ukus kore. Prise}am se kako smo se nekad igrali u parki}u, ~itava ulica se igrala wegovim igra~kama, a posle bi mnogi odneli igra~ke ku}ama. Nije mu to smetalo – i tako }emo se sutra opet zajedno igrati. Vidim, ne diè glavu. Spava mu se. Prekrivam sanduk debelim powavama, dok se on poslu{no preme{ta, kao dete kad se u polusnu prepusti majci. U{u{kan u toplo, kroz gustu bradu i brkove se nazire sme{ak. Ne}ka se kao da }e ipak ku}i, a ja mu ne dam. „Ajde spavaj tu. Ja moram rano da ustanem. Navi}u sat za pet, jer ako no}as napada sneg treba}e mi ceo sat hoda do okretnice. U kuhiwi doru~kuj {ta ho}e{, samo pazi da ne probudi{ decu.” „Laku no} Verice.”„Laku no} Zoki.”

I JA TEBE VOLIM

a li se i vama desilo da vam D u ku}u zaluta pijanac? Kod mene je banuo jedne srede na no}. Ve} u hodniku mu

nije bilo jasno da li je pogre{io i dvori{te i ku}u. Muvao se tako dezorijentisano kao uhva}ena ìvotiwa, ne uspevaju}i da na|e izlazna vrata. Napokon ih je na{ao ali se brava, zbog leda i iskrivqene ru~ke, teè otvarala. Na kraju se skrasio na pove}em sanduku za cipele. Prepoznao je ku}u. Prepoznala sam i ja na{eg Zokija. Stanovao je na drugoj strani ovog divqeg naseqa, tamo gde je po~iwao pravi Beograd. Napoqu je studeni vetar pravio piruete preme{taju}i o{tar igli~asti sneg. „Ostani Zoki, smrznut }e{ se do ku}e. Sedi ovde do pe}i.” „Neka, dobro mi je ovde”, odgovori Zoki pognute glave. Ostavqam vrata hodnika otvorena da toplota dopre do wega. Sneg koji je uneo se otopio. Zoki se po~eo izviwavati i istovremeno je brisao pod rukavom i {alom. „Ostavi Zoki, to }u ja posle”, rekoh. Ipak je obrisao lokve na podu i nastavio da sedi na sanduku. Glava mu nepomi~no visi na grudima, kao da su mu pokidane vratne tetive. To je na~in kako se on skriva od okoline. Duga, proseda, valovita kosa mu je dopirala do stomaka. Nekad je bio sretan sin~i}, jedinac prelepe Beogra|anke i visokog ~inovnika u Egipatskoj ambasadi. Bio je omiqen me|u svojim vr{wacima, jer je nesebi~no delio sve {to mi, deca iz kraja, nismo imali. S jednog putovawa po Africi wegovi roditeqi se nisu vratili. Umrli su od neke groznice na izvoru Nila. Ujak je preuzeo starateqstvo nad wim tako {to je dva puta nedeqno dolazila neka èna da sredi stan i skuva za nekoliko dana. Usput je opqa~kao sve {to se moglo poneti. Uskoro je spavao u ogoqenoj qu{turi s krevetom i nekoliko kuhiwskih elemenata. Ona èna je prestala da dolazi. @iveo je od ne{to malo para {to mu je sledovalo od pokojnog oca. Lokalni mangupi su kod wega sakrivali ukradene stvari, dovla~ili devojke sumwivog morala, izbacivali ga kad bi pravili terevenke. Ipak je, nekako, uspeo da zavr{i gimnaziju i upisao Filolo{ki fakultet. Nikad ga nije zavr{io. U prazan stan je po~eo da donosi silne kwige, kupqene ili sakupqane po smetli{tima i otpadima. Dovla~io je i polomqene stolice, slike s rupom, stare albume bez fotosa...

Ti{ina Kako je ovde lepo. Svake zime navratim bar dva puta. Verica misli da je to slu~ajno, da se previ{e napijem, pa ne mogu uzbrdo da stignem do svog kona~i{ta. Jesam pijan, priznajem, ali nije zbog toga. Dolazim zbog we. Se}am se, kad su moji roditeqi leàli u blindiranim, metalnim sanducima u kapeli. Letwi dan, vru}ina. Sve {to sam voleo je nestalo toga dana. Ostale su samo o~i Verice pred kojima sam se stideo {to pla~em. A znao sam da bi mi ona ba{ sve oprostila. Ma{tawa jednog jedanaestogodi{waka. Nedugo potom se ona odselila u ovu prizemnicu na periferiji. Osam godina kasnije se udala, dobila decu. Ja sam za to vreme uspeo da propadnem u plesan i pra{inu kwiga. A zime su bile najteè. Spavao sam oslowen na toplu re{etku na pole|ini friìdera i jednu sijalicu koju bih drào ispod pokriva~a. Najva`nija je bila ta prokleta rakija. Dugo bih planirao ve~e kad bih banuo kod Verice, kad joj je mu` u no}noj smeni, kad deca ve} spavaju. Spavao bih u wenom hodniku i sawao da sam na ulazu u Raj. Zvoni sat. U polusnu ustajem i obla~im se, svesna da me mo`da Zoki iz mraka posmatra. Na prozore se ulepio novi sneg. Ima ga barem pola metra. Ne doru~kujem, ùrim, ni kafu nisam popila. Tek na izlasku vidim da su vrata hodnika zatvorena i da Zokija nema. Kre}em uzbrdo prema okretnici. Svuda je zavejano, samo je neko o~istio sneg sa staze. Idem uobi~ajenim pre~icama. Svuda je sneg o~i{}en. Znam da to moè biti samo Zoki. Zna svaku moju pre~icu. Ko zna koliko puta si me kri{om pratio? E, Zoki moj i ja tebe volim. Za pola sata sam na okretnici. Ulazim u svoj autobus. Za 15 minuta presecam raskr{}e gde on obi~no prodaje kwige. Ve} je tamo. Na sklepanoj, drvenoj lopati je kredom nacrtao srce i naslonio je na zid. Zna da }u tuda pro}i. Desetak godina kasnije Zoki se i daqe kretao istim ulicama. Samo sad vi{e nije prodavao kwige. Kaù da je preleào meningitis. Ni mene se vi{e ne se}a. Kad se zaustave automobili na semaforu on im prilazi sa uramqenom lepom ikonom svetog Nikole u rukama.

Ne govori ni{ta, ne tra`i ni{ta, i skoro ni{ta i ne dobija. Zoki je umro na ulici u leto 2013. godine u pedeset i nekoj godini. Na{li su ga neki taksisti. Na uglu Bulevara i Batutove vi{e nikoga nema í

KAKO?

Kad budem na|en u jarku bez puta u{u{kan u umor, starost i bodqe, tada }u biti spasen od sebe samog. Gde god sam stizao sve je ve} bilo zapo~eto, spaqeno ili ukradeno, a ja sam dobijao potro{eno i uvelo. Slu{ao sam samo zadwe note, a voleo po~etke. I te{ko je poverovati da je i hleb koji grizem bio nekad vru}a vekna, cela i sa oba okrajka. Skriveni papir u mojim nedrima ima sve mawe ~itkih re~i, a i koga se ti~u nemiri ve~ite skitnice. Da sam bar jednom dokora~ao, jo{ dok je bilo vreme, dok su se pravili planovi, raspored soba i dan useqewa. [ta ja to uop{te u sebi nosim? Ima li vi{e i~eg u meni? Ako ima – bojim ga se. I sad ~ekam osamne no}i da se iskradem na neki put, jedva dovoqan za mene samog. Lepqiva samo}a na kaqa~ama opet }e vu}i predaleko, sve dok se ponovo ne sru{im, u{u{kan u bodqe, umor i starost. Da li je hleb koji grizem ikad bio vru}a vekna? Kako se spasiti od sebe samog? í Kotora{ Pepi

RE[EWA KVIZA 1B Elefitska ostrva ili Elafiti su grupa ostrva sme{tenih u Jadranskom moru zapadno od Dubrovnika. Iako danas na wima vi{e nema jelena, ostrva im duguju svoje ime (gr~. elaphos - jelen) Najve}e ostrvo u grupi je [ipan, a ~ine je jo{ Lopud, Kolo~ep (Kalamota), Jakqan, Ruda, Gole~ i Crkvina i neka mawa ostrva. Svojim prelepim pejzaìma i pe{~anim plaàma privla~e brojne turiste. Dnevno su povezani brodskim linijama s Dubrovnikom. 2V Po{tari u Finskoj }e kositi va{ travwak svakog utorka, ukoliko im obezbedite kosilicu i na mese~nom nivou platite od 65-130 evra, u zavisnosti kolika je povr{ina koju treba da pokose. 3B 0.2 kilometara je 200 metara; 1 metar je 10 decimetara; pa mnoìmo 200 sa 10 i dobijamo 2.000 decimetara. 4B 5A Mamuti su izumrli krajem posledweg ledenog doba. Mali mamuti na ostrvu Vrangel istrebqeni su oko 1.700 do 1.500 godine pre na{e ere. Piramide u Gizi sagra|ene su pre nekih 4.000 godina.

DESETA ROTARI REGATA „KAWI@A 2021.”

(rekama: Savom, Dunavom, Begejem, kanalom DTD i Tisom) 8. 7. (~etvrtak) – Beograd – marina ,,Vidra” – Ceo dan okupqawe na marini ,,Vidra” – reka Sava, leva obala (Novi Beograd) – 7 kilometar (ispod Ade Me|ice) Obezbe|en vez, voda, struja, restoran. Mogu} izlet na Adu Ciganliju ~amcima koji saobra}aju tokom ~itavog dana. 20 ~ – Ve~e dobrodo{lice i ispra}aj Regate u organizaciji: International Ùachting FelloÞship – Serbian Fleet; River Croosing Committe D2483 i Rotari kluba Beograd.

AKTIVNOSTI

RotarÚ Club Beograd

subota 10. jul 2021. godine restoran „Crni \or|e” PRIMOPREDAJA PREDSEDNI^KE DU@NOSTI

Snimili Du{an Joksimovi} i ^edomir Petriwac

[ETA(J)MO SRBIJOM!

PUT U HOMOQE

Ko moè da kaè da je Veliki buk atraktivniji od Prskala, ko se usu|uje da odabere najlep{u klisuru, vrelo, livadu... ko sme da kaè da je pri~a o Tr{koj crkvi zanimqivija od legende o manastiru u Zaovi, pa i to je samo deo, jer je ~itava isto~na Srbija prepuna lepote, istorije, legendi i, naravno predawa.

Stari manastir Mitropolija ahvaquju}i svojim kre~wa~kim planinama, Isto~na Z Srbija obiluje zanimqivim oblicima kra{kog reqefa. Naro~ito je interesantan deo Homoqa oko reka

Mlave, Resave i Crnice kao i okolina varo{i @agubica i Despotovac, sa Homoqskim i planinom Beqanicom. U ovom kraju, netaknutu, divqu prirodu ~esto dopuwavaju i dela qudskih ruku. Ovde se osim kra{kih vrela, kakvo je @agubi~ko, ili kawona Tisnice, mo`e videti i zagonetna Tr{ka crkva, isto kao {to se u okolini Despotovca posetilac mo`e diviti belim kulama blistave Manasije, ravani~kim freskama, ali i

vodopadima i Resavskoj pe}ini. A tek kako miri{u livade na Beqanici i Homoqskim planinama, prepune miri{qavh lekovitih trava i kakva se sve bi}a mogu na}i u pri~ama starih me{tana... A to ve} ne moè da se opi{e i prepri~a. Lu~no izvijeni planinski venci Gorwa~kih i Homoqskih planina zajedno sa masivima Crnog vrha i Beqanice, @agubi~kom i Krepoqinsko-krupajskom kotlinom, ~ine Homoqe. Ovaj kraj poznat je po ov~jem siru, jagwetini, medu, lekovitom biqu, brojnim zadu`binama kneza Lazara i despota Stefana, po vukovima i kra{kom reqefu s brojnim prerastima i pe}inama, ali i po sujeverju, fantasti~nim pri~ama o misterioznim pojavama i natprirodnim bi}ima, vampirima i ve{ticama. Homoqe je Meka za planinare i speleologe, ali ga pose}uju i vernici, kao i qubiteqi na{e sredwovekovne arhitekture zbog zadu`bina kneza Lazara i despota Stefana. Naravno, ima i poklonika nedirnute prirode, doma}e hrane i folklora proètog misti~nim skaskama. Sme{teno u gorwem slivu reke Mlave, ~iji izvori{ni basen i gorwi tok ~ine osnovu cele ove oblasti, udaqene od va`nih saobra}ajnica i ome|ene visokim, te{ko prohodnim planinama, Homoqe je odvajkada bilo upu}eno na sopstvenu ekonomiju i zaseban, odvojen ìvot, koji se bazira na sto~arstvu i eksploataciji {uma. Nedovoqna komunikacija sa okolinom u~inila je da se ovde sa~uvaju mnogi oblici starobalkanske kulture i mitovi, pa je Homoqe do danas ostalo oaza o~uvanih obi~aja, izvorne arhitekture, nezaga|ene prirode i narodnog predawa. Zahvaquju}i velikom rudnom bogatstvu, interesovawe za ovu oblast ispoqavali su svi starosedeoci Balkana koji su ovde ìveli: Kelti, Rimqani, Jermeni..., a srebro i zlato kopali su i wime trgovali i car Lazar i kraq Milutin. O wihovoj vladavini ovim krajem svedo~e i wihove zadu`bine, manastiri Gorwak, Ravanica i Vitovnica. Pored tih, brojni su i ostaci drugih manastira i crkava, kao i nekoliko sredwovekovnih utvr|ewa. I sama Brani~evska mitropolija nalazila se na ulazu u Gorwa~ku klisuru, koju je uporna Mlava vekovima probijala kroz jurske kre~wake, da bi kod sela @drelo izdubila sebi prolaz u nasle|enu dolinu Panonskog mora. Nemogu}e je govoriti o ovom kraju, a ne pomenuti Mlavu, weno izvori{te, klisuru, wene manastire, vodenice, utvare i legende. Ali je nemogu}e ne pomenuti i Beqanicu, planinu, koja sa svojim fantasti~nim prizorima, pe}inama, vodopadima i prirodnim lepotama, prosto mami posetioce. Beqanica je tako|e deo Homoqskih planina, wen najvi{i vrh je visok 1336 metara, a interesantna je zato {to obuhvata gorwi deo sliva Resave, sa mno{tvom dolina, klisura, kawona, vodopada i mawih jezera. Ovaj kraj je izuzetno bogat pe}inama, od kojih je ~ak 107 istraèno. Beqanica je jedna od najve}ih kre~wa~kih planina isto~ne Srbije. Severni deo je visoravan sa mnogim vrta~ama, uvalama i slepim dolinama, a ju`ni je stenovit, kre~wa~ki greben, koji je zbog boje nazvan Beqanica. U speleolo{kim krugovima Beqanica je poznata kao izuzetno bogata pe}inama. Najpoznatija je Resavska, koja je ure|ena za posete i otvorena tokom cele godine. Osim Resavske postoji veliki broj drugih pe}ina bogatih svim vrstama pe}inskog nakita, a poznatije su Rajkova, Pogana, Lazareva prema Boru i Ceremo{wa prema Ku~evu. Vrleti ovih litica i pe}ina izazov su za brojne planinare i speleologe. Lepotu Beqanice dopuwuju kawoni reke Resave i Klo~anice. Na visinama preko 700

metara postoji veliki broj ~obanskih koliba u kojima me{tani okolnih sela, prave ~uveni homoqski sir izuzetnog kvaliteta. Jo{ uvek nezaga|ene vode Homoqa danas predstavqaju veoma bogat prirodni potencijal i rezervu kvalitetne pitke vode. One su zbog brojnih vrela, izvora, brzaka, impresivnih priobalnih pejza`a i velikog ribnog potencijala pogodne za razvoj turisti~kog i sportskog ribolova, dok veliki broj termalnih izvora pogoduje razvoju bawskog turizma.

Mitropolija i isposnice Blagove{tewe u wenoj neposrednoj blizini. Taj toponim nedvosmisleno ukazuje da se Brani~evska eparhija jedno vreme nalazila ba{ ovde. Prema nekim izvorima u tom sedi{tu episkopa punih trideset godina radila je i {tamparija. Ru{evine grada deluju zlokobno, pa noge same krenu uzvodno, ka obli`wem manastiru Gorwak. Gorwa~ka klisura je, nema sumwe, jedna od najlep{ih u Srbiji. I bio je u pravu austrijski putopisac Feliks Kanic kada je

Ali vratimo se na po~etak, to jest na mesto gde nastaje reka zaslu`na za lepotu Homoqa, u @agubi~ku kotlinu na vrelo Mlave, a ono je na samo jedan kilometar od centra @agubice, ispod belih stena Beqanice. Ovde iz tamnozelenog jezera pre~nika 25 metara, oivi~enog ~etinarima, nastaje bistra i hladna otoka Mlava, bogata pastrmkom. @agubi~ko ili Vrelo Mlave, kako se jo{ u narodu naziva, glavna je turisti~ka atrakcija istoimene kotline. Voda izbija iz vrta~astog udubqewa, polukru`no uokvirenog planinskim uzvi{ewima, ispod kre~wa~kog odseka visokog 40 metara. Ujezerena povr{ina Vrela ima pre~nik 25 metara i najve}u dubinu 24 metra. Voda kojom se hrani vrelo, kroz sifonske kanale po dnu i po stranama basena formira otoku Mlavu, koja se posle lu~nog toka od 150 metara, spaja sa Tisnicom. Voda je bistra i hladna, temperatura joj je samo od 9 do 11 stepeni Celzijusovih. Do smawivawa vode u vrelu i presu{ivawa otoke moè da do|e kad se za~epe suèni delovi podzemnih kanala, koji ih snabdevaju vodom, {to se i doga|alo, ali samo tri puta za sto godina. Lepotu i atraktivnost @agubi~kog vrela dopuwuju po{umqena okolina i lepo ure|ena otoka. êtinarska {uma spu{ta se do samog vrela daju}i mu tamnozelenu boju. Radi o~uvawa ovog kompleksa, @agubi~ko vrelo i wegova okolina stavqeni su pod za{titu. Me|utim pojedinim gra|evinskim zahvatima naru{ena je wegova iskonska lepota. To su pre svega betonski most preko otoke, asfaltni put oko samog vrela i parking, pa mnogi qubiteqi @agubi~kog vrela misle da bi prilaz jezeru automobilima jednostavno trebalo sasvim zabraniti. Mora se priznati da delovawe ~oveka na prirodu nije uvek dobro, ali uprkos tome, lepotu i atraktivnost, do danas nije izgubio nijedan brzak, nijedan vir, potok, uvala ili klisura u ovom kraju. A mi stigosmo do prve i, mo`da najatraktivnije na na{em putu – do klisure Mlave u kojoj su se smestili jedan drevni grad, stara Mitropolija, manastir Gorwak sa svojim izvorima i naravno predawa. îtavom duìnom klisure prolama se huka Mlavinih talasa i brzaka, a nad visokim liticama kruè orlovi. Na ulazu u Gorwa~ku klisuru putnika do~eka neprijatan, hladan vetar-gorwak, koji duva tokom cele godine. Dovoqno je krenuti putem, uz Jeèvicu, pa da se oseti topao vetar sa zapada. U najuèm delu klisure, gde je put use~en u stenu, nalaze se ru{evine sredwovekovnog grada @drelo. Na obe obale Mlave, na svakom isturenom vrhu vidqivi su ostaci wegovih kula i bedema. Sredwovekovni grad @drelo imao je va`nu ulogu u vojnom, ekonomskom i politi~kom ìvotu Srbije. Bio je jedan od zna~ajnijih centara srpske dràvnosti i popri{te sukoba bugarskih velmoà koji su wime gospodarili i srpskih kraqeva Dragutina i Milutina. Samo nekoliko stotina metara posle ulaska u klisuru nailazi se na ostatke crkve u literaturi zavedene kao

Gorwak manastir kod Petrovca na Mlavi

citirao jednog svog saputnika koji je rekao da se „izlet u ove krajeve moè u~initi kao putovawe u predele iz hiqadu i jedne no}i”. U klisuri se nalazi druga zadu`bina kneza Lazara u ovom kraju, istovremeno i zadu`bina prepodobnog Grigorija Sinajita, koji je, kao i drugi kalu|eri sinajiti, beè}i pred turskom najezdom, uto~i{te na{ao u Srbiji. Legenda o nastanku manastira Gorwak vodi nas u vreme kada je po ovim krajevima knez Lazar lovio sa svojom pratwom. Tako je jednom, u lovu nai{ao u planinama sredweg toka reke Mlave na isposnika Grigorija koji se podvizivao u obli`woj pe}ini. Po{to isposnik nije hteo da pre|e reku i porazgovora s knezom, a Lazar nije hteo da propusti razgovor, po~eli su da se nadvikuju preko zahuktale Mlave. Kada je video kneèvu pobo`nost i shvatio da on ho}e da sazna i ispuni ono {to isposnik èli, Grigorije je na tom mestu uti{ao hu~awe reke, pa je u miru i ti{ini popri~ao s knezom i izrazio molbu da mu knez ovde podigne crkvu bogomoqu. Tako je nastala crkva Vavedewa Presvete Bogorodice, po~etkom 18. veka nazvana Gorwak, zbog vetra {to neprestano duva u klisuri Mlave. U steni iznad manastira nalazi se crkvica svetog Nikole, isposnica u kojoj se podvizivao prepodobni Grigorije Sinajit. Gorwak je ~esto pose}ivao na{ znameniti pesnik i slikar, \ura Jak{i} i u wemu napisao dve pesme „Put u Gorwak” i „No} u Gorwaku”. Oko manastira postoje brojni izvori, za koje narod veruje da su lekoviti. U sredwovekovnoj Srbiji bogomoqe su obi~no podizane u blizini izvora pitke

vode. Kao {to je slu~aj s mnogim na{im crkvama, tako je i sa ovom zadu`binom kneza Lazara, koja je podignuta u @drelu mlavskom. Mesto na kome su razgovarali knez i isposnik prozvano je „Ti{ina” ili „Mu~ilo” i na wemu se posle nekog vremena pojavio izvor lekovite vode, za koji kaù da je delotvoran u le~ewu bolesti bubrega i ù~i. O lekovitosti ove vode nema zvani~nih podataka, qudi ipak dolaze po vodu koju ku}i nose u balonima i fla{ama. Ima oko Gorwaka jo{ izvora, od kojih je jedan termalni. Drugi je odmah iza manastirskog zida, tako|e ~udotvoran. On se nalazi u pe}ini gde iz rupe u kre~wa~kim stenama, pote~e voda samo na \ur|evdan, u tri ujutru, pre slu`be. Tada monahiwe pokupe vodu i posle je dele kome treba. Kaù da je dobra za sve, ponajvi{e za o~i.

Nije odavde daleko ni najpoznatija zadu`bina kneza Lazara – Ravanica, nazvana tako po istoimenoj reci. Ozidana je naizmeni~nim postavqawem kamena i opeke {to joj daje savr{enu polihromiju. Manastir je bio opasan debelim zidom oja~anim kulama, kojih je bilo sedam. Od wih danas postoje samo ru{evine. Ravani~ki `ivopis predstavqa prvi samostalni stil srpskog slikarstva sredweg veka, nazvan „dekorativni stil”, zbog bogatih zlatnih listi}a i skupocene azurno-plave pozadine, `ivopisnih ukrasa i ornamenata na odorama svetaca i oklopima svetih ratnika. Ovaj stil brzo se ra{irio i na ostale manastire Pomoravqa. Po arhitektonskim i likovnim odlikama Ravanica je

Tr{ka crkva

rodona~elnik novog stila umetnosti moravske {kole i uticala je na nastanak vi{e crkava i manastira, posebno u resavskom kraju, pre svih na Sisojevac koji je bio wen metoh. U Ravanici, osim kneèvih, po~ivaju i posmrtni ostaci kneèvog mla|eg sina Vuka i svetog Romila Sinajita. Vrelo Mlave je samo jedno od mnogih, koje smo re{ili da posetimo i uverimo se u wihovu lepotu. Odmah idemo prema slede}em, a ono je na zapadnoj strani Beqanice, u ataru sela Milanovac. Re~ je o Krupajskim vrelima. Ali na putu nas iznena|uje i zadràva, ~udna usamqena crkva. Deluje napu{teno, mada je za razliku od ostalih bogomoqa, udaqenih od glavnih komunikacija, ova prakti~no na drumu. Pored we oznaka za istorijski spomenik i natpis Tr{ka crkva. Naziv „Tr{ka crkva” nastao je po trgu koji je kod we ili u wenoj blizini postojao, ili po selu koje se zvalo Trg ili po svrati{tu primorskih trgovaca. Sigurnih podataka o ktitoru i vremenu postanka ove crkve nema, za razliku od tajni i pitawa kojih ima na pretek. Arhitektura i sve ostalo upu}uju na rani sredwi vek, najverovatnije na vreme pre vladavine kraqa Milutina, to jest pre sredine 13. veka. Crkva se uzdiè na jednoj ledini, van naseqa, gotovo nasred druma i deluje usamqeno, zaboravqeno, ni~ije. Po{to je veoma stara, pretpostavqa se da je materijal donet odnekud, sa nekog starijeg vizantijskog hrama koji je ovde ponovo sastavqen. Glavni i jedini ulaz je sa zapada, a portal je

na~iwen od tri masivna kamena bloka. Kamena plastika je rustikalne izrade. ^ine je ornamenti u vidu pletenice, cvetni motivi i predstave mitolo{kih bi}a. Iznad portala je neobi~no veliki luk, a vrata su uokvirena dobro obra|enim mermerom.

desetak varijanti, pripadaju prethri{}anskoj kuluturi i gotovo je neshvatqivo otkuda oni ba{ tu, ko ih je urezao, kada i za{to? Malo poznata i retko pose}ivana, o~igledno nedovoqno zanimqiva za nauku, ova crkva ~uva}e tajnu svog nastanka jo{ ko zna koliko godina. Na putu do reke Krupaje misli zaokupqa neobi~na crkva. Me|utim zaboravi}emo wenu misteriju na trenutak, pred drugom, ni{ta mawom, ali se ovoj zna ktitor, a i vreme nastanka mo`e da se utvrdi bar pribli`no. Krupajska vrela su ba{ to: tajanstveno delo majke prirode. Izvor reke Krupaje predstavqa nesvakida{wi prizor: iz pe}inskog otvora velikom snagom izbijaju vode koje podzemnim kanalima doti~u sa Beqanice. Priroda je bila dare`qiva, pa je na rastojawu od tridesetak metara podarila qudima tri izvora ~ija se temperatura razlikuje po sedam stepeni: izvor u pe}ini ima 11, pitka voda sa dubine od 400 metara, 18, a topla voda za kupawe 25 stepeni Celzijusovih. Qudima je to oduvek bilo zanimqivo, pa su na ovom

Krupajsko vrelo malom prostoru pejza` dopunili kamenom branom, ribwakom sa pastrmkom, proto~nim bazenom za kupawe, vodenicom i mini - hidrocentralom. Krupajsko vrelo spada me|u najja~e i najve}e kra{ke izvore u Srbiji.

Glavni ukras i najve}u vrednost crkve predstavqaju ~etiri kamena grifona koji straàre na konzolama iznad ulaza. Ti zastra{uju}i demoni samo potvr|uju veliku starost crkve. U temequ, na kamenim blokovima od pe{~ara, nalazi se mno{tvo primitivno urezanih crteà. Za svaki postoji simboli~ko i kultno obja{wewe. Crteì Perunove zvezde, simbola vatre, sunca, meseca, luk, strela, krstovi u raznim neobi~nim oblicima, lovci na jelene kao u pe}inskom slikarstvu i prikazi sekire u

Ovde ~ovek ne moè a da se ne zapita odakle toliko izvora, posebno vrela na relativno malom prostoru. Mo`da je pri~a o velikom podzemnom jezeru ispod Beqanice ta~na. Naime, kaù da iz wega na severoisto~noj strani planine kroz sifonsko vrelo izbija Mlava, a na suprotnoj strani, 15 kilometara daqe - Resava. Beqanica je planina bogata vodom, podzemnim i povr{inskim tokovima. Naro~ito su interesantni povr{inski tokovi sa velikim brojem reka i potoka ponornica. Voda u svim tokovima je ~ista i moè da se pije i iz re~nih korita. Gorwi deo sliva Resave je tipi~na kompozitna dolina, sastavqena od niza kotlinica i pro{irewa razdvojenih klisurama i kawonima. Re~na dolina se zatim {iri u omawu kotlinu Lisine, gde se sustiù doline resavskih pritoka.

toku, u kra{kom terenu naprave dva atraktivna vodopada – Prskalo i Veliki Buk. Vodopad Buk na re~ici Veliko vrelo, u podno`ju vrha Sokolica, nalazi se na 400 metara nadmorske visine i sastoji se od tri mawa vodopada. Najve}i od wih je ~uveni Buk, koji se, sa svojih 20 metara, smatra najvi{im vodopadom u Srbiji. U wegovom podno`ju je 5 metara duboki vir Zelenik, u kome leti mo`e da se

Manastir Manasija

Verovatno zbog tolikih izvora i mahovinom obraslih bigrenih stena oko wih, ponekad izgleda kao da smo su u nekoj ~udnoj, bajkovitoj zemqi, a ne u Homoqu. Gde god zavirimo ugledamo ne{to lepo i neobi~no {to li~i na prizor iz slikovnice. Na primer, ove dve reke koje su toliko kratke da nisu uspele ni imena da dobiju, ve} ih jednostavno zovu Malo i Veliko vrelo, uspele su da na svom kratkom

Za vas pisala Du{anka Duda Savi}, a snimili Trivko Ti}a Savi} i Hayi Du{an Glu{ac suprotnoj strani Beqanice. Ime je dobila zbog brojnih resa koje se spu{taju, sa drve}a prema vodi. Naime, u svom izvori{nom delu Resava proti~e kroz pra{umu Vinatova~u. I oko ove reke, kao i pored drugih, u pro{losti je podignuto nekoliko manastira, a najpoznatiji je Manasija, poznata i kao Resava, jer je ime Manasija novijeg datuma. Ovaj kompleks je pravi draguq sredwovekovnog gra|evinarstva u Srbiji i posledwa monumentalna gra|evina srpske dràve koja se osipala pod naletom Turaka. Ktitor crkve i grandioznog utvr|ewa ~ija je izgradwa trajala 12 godina, bio je despot Stefan Lazarevi}. Impozantni bedemi sa 11 kula, opasani rovom, predstavqali su u to vreme moderan sistem odbrane manastira. Najupadqivija i najmasivnija – donòn kula, poznata pod imenom Despotova kula potpuno je obnovqena. Od osnivawa, pa skoro do kraja 17. veka, Manasija je bila steci{te u~enih monaha koji su negovali kwièvnost i prepisiva~ku delatnost. Najplodniji period bio je za vreme Konstantina Filozofa. Resavsko pisawe bilo je veoma ceweno i dugo je sluìlo za uzor kasnijim prepisiva~ima. U Manasiji je i despot napisao „Slovo qubve”. Poznata po duhovnoj i kulturnoj delatnosti, Manasija tradiciju nastavqa do na{ih dana, kulturnom manifestacijom „Dani srpskog duhovnog preobraèwa” koja se ovde odràva svakog leta.

kupa. Voda dolazi iz Velikog vrela, koje pripada malobrojnoj grupi sna`nih, nekaptiranih kra{kih izvora, a isti~e se kao izuzetan primer gravitacionih vrela. Vodopad predstavqa jedinstvenu pojavu me|u akumulativnim bigrenim vodopadima Srbije. Izvori{te sa re~icom i vodopadom predstavqa kompleks `ivopisne lepote i nau~ne vrednosti. Nedaleko od izvora tok reke ima zna~ajan pad i ona teku}i plitkim koritom gradi nekoliko mawih kaskada, visine od pola do skoro tri metra. Zaravan i wena ju`na litica sastavqeni su od naslaga bigra koje je jo{ ranije u nekom ki{nom periodu natalo`ilo samo Veliko vrelo.

Kao {to je Manasija draguq me|u moravskim crkvama s po~etka 14. veka, tako je Resavska pe}ina draguq me|u brojnim prirodnim lepotama ovog dela Srbije. Prosto je nezamislivo do}i u ove krajeve i ne posetiti ovu pe}inu kao najznamenitiju prirodnu lepotu Resavskog kraja, makar to bilo po ko zna koji put.

Izvori i vrela u gorwoj Resavi predstavqaju zna~ajne i veoma interesantne hidrolo{ke objekte. Na planinskim grebenima i visokim kra{kim zaravnima i kre~wa~kim temenima wih uop{te nema, ali su zato mnogobrojni i raznovrsni u dolinama svih pritoka i sastavnica Resave. Na desetine stalnih izvora izbija u Resavinoj izvori{noj ~elenci, natapaju}i ~itav planinski predeo bistrom vodom, a od svih su najinteresantniji Veliko i Malo vrelo, koji se pojavquju ispod vertikalnih kre~wa~kih odseka Beqanice du` severnog oboda kotlinice Lisine. Nekada su vode Velikog vrela pokretale vodenice i vaqavice za sukno.

Nalazi se u brdu zvanom Babina glava, na obodu kra{kog poqa Divqakovac, pa joj je prvobitni naziv bio Divqakova~ka pe}ina. Ranije su za pe}inu znali samo ~obani koji su se ovamo sklawani od nevremena. Jedan od wih otkriva je svilajna~kim planinarima da bi je ve} iste godine novosadski speleolozi detaqno ispitali, a 1972. pe}ina je otvorena za posetioce, kojih je u prvoj godini bilo 960 hiqada. Resavska pe}ina jedna je od najstarijih ispitanih pe}ina u na{oj zemqi, ~ija se starost procewuje na 80 miliona godina, dok se najstariji pe}inski nakit procewuje na 45 miliona godina. Unutra{wost pe}ine obiluje brojnim dvoranama, kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamewenim vodopadima. Po bogatstvu i raznobojnosti nakita Resavska pe}ina opravdano nosi naziv Resavska lepotica. Prilikom prolaska kroz pe}inu posetioci se kre}u spiralnom betonskom stazom u jednom smeru, odnosno povratak nije istim putem. Pe}inski ukrasi po~iwu od samog ulaza koji je na 485 metara nadmorske visine, a najni`a ta~ka do koje dolaze posetioci nalazi se na 405 metara nadmorske visine, {to zna~i da se spu{taju 80 metara u zemqinu koru.

Resava, ka`u izvire iz istog podzemnog jezera iz koga izvire i Mlava, samo 15 kilometara na

Ali bajka se ne zavr{ava izlaskom na povr{inu zemqe, jer tamo tek ima niz zanimqivosti í

DVA ROTARI DRUGA

Nikola Mandi} Trivko Ti}a Savi}

DVA PUTNIKA + DVE NEDEQE = ^ETIRI ZEMQE SEVERNA MAKEDONIJA

Severna Makedonija, Ohrid, crkva Svete Sofije

Severna Makedonija, Ohrid, Sveti Naum

U{}e Crnog Drima u Ohridsko jezero

Ohridska pastrmka i jeguqa, makedonsko vino... ALBANIJA

Ksamil

Nikola prevodi jelovnik gostima iz Ukrajine

\irokastra

Do Albanije se kolima najlak{e i najbrè stiè preko Kosova. Od Pri{tine prema Albaniji vodi moderan auto-put „Ibrahim Rugova” kojim udobno stièmo do granice. Uz li~nu kartu, saobra}ajnu dozvolu i kra}e zadràvawe ulazimo u Albaniju odakle odli~nim auto-putem bez napora stièmo do Tirane. Obilaznicom moèmo produìti pravo za Dra~ ali, svakako, treba da vidimo Tiranu.

TIRANA

Do centra grada se sti`e modernim saobra}ajnicama i bulevarima koji su i poslovno-industrijska zona sa mnogo novih objekata i velikom gu`vom u saobra}aju. Ipak, lako se sti`e do centra a nama su se svideli semafori na velikim raskrsnicama kojima cela konstrukcija svetli u

crvenoj ili zelenoj boji. Vrlo prakti~no, tako da niko ne moè da kaè da nije jasno video boju svetla na semaforu! No, tu nas ~eka veliki problem – na}i parking mesto. Toliko ima automobila i drugih vozila da je to, ~ini se, nemogu}e. Kada smo ipak ugledali jedno slobodno parking mesto i parkirali kola sa BG tablicama, qubazni policajac nam je skrenuo pa`wu da smo trenutno na parkingu Ministarstva policije i stvarno, kada smo se osvrnuli, sva druga vozila su bila sa rotacijama ili blindirana! Sa osmehom nas je uputio da parking potraìmo u {oping centru „Toptani” koji ima garaù na {est podzemnih nivoa. Pored super modernog {oping centra „Toptani” se nalazi i najve}a turisti~ka atrakcija Tirane, tvr|ava i dvorac albanske dinastije Toptani. Istorijska uloga i zna~aj dinastije Toptani su od najve}eg zna~aja za Albaniju a wihov uticaj se protezao od sredweg veka do po~etka 20. veka. Nama je najpoznatiji Esad Pa{a (Toptani) koji ima i ulicu u Beogradu koji se, izme|u ostalog, zalagao za strate{ko partnerstvo izme|u Albanije, Crne Gore i Srbije tokom Prvog svetskog rata. Sam dvorac je unutar tvr|ave i opasan je zidinama duga~kim vi{e stotina metara. Adaptiran je i pretvoren u moderan turisti~ki kompleks pun galerija, butika, suvenirnica i restorana. âk i u podne, ovaj centar je pun posetilaca, turista i drugih gostiju koji ovde uìvaju u prelepom ambijentu koji odi{e prefiwenim stilom. Ono {to fascinira je pogled iz perspektive sredwevekovne tvr|ave i dvorca na ultra moderne gra|evine i solitere koji ga okruùju. Od kompleksa „Toptani” do centralnog trga vodi pe{a~ka ulica prepuna restorana i {eta~a koji uìvaju u spokoju ove tihe i senovite ulice. Glavni trg u Tirani treba svakako videti! Posve}en je wihovom nacionalnom junaku \ura|u Kastrioti

Skenderbegu ~ija monumentalna statua na kowu krasi centar trga a Skenderbegova majka je ina~e bila srpska princeza, Vojislava Tribalda Kastrioti, iz porodice Brankovi}. Trg Skenderbeg je sjajan primer urbanisti~ko – arhitektonskog ure|ewa jezgra grada. Na wegovim obodima su obnovqene zgrade Vlade, Ministarstva vojske i policije, kao i zgrade Nacionalne biblioteke, pozori{ta i opere. Sa trga se vidi zvonik katoli~ke katedrale, vitki minaret xamije ali i zvonik pravoslavnog hrama, a sve uokvireno modernim zdawima savremenog dizajna. Retko se vidi ovakav sklad starog i novog pa ne ~udi {to je trg glavna destinacija namernika i stanovnika grada. Jedna od znamenitosti Tirane i trga Skenderbeg je i pravoslavni saborni hram posve}en Hristovom Uskrsnu}u. Pravoslavna autokefalna crkva Albanije, kako se zvani~no zove, je dobila samostalnost 1937. godine odlukom Vaseqenskog sinoda. Patrijarh Anastasios koji nosi titulu patrijarha Tirane, Dra~a i cele Albanije polo`io je kamen temeqac ovom kompleksu u julu 2004. godine a svi radovi su bili zavr{eni 2011. godine. Ovaj izuzetno moderni, skladni i funkcionalni kompleks se sastoji od hrama Hristovog Uskrsnu}a, kapele krstionice, visokog zvonika, sedi{ta Svetog Sinoda kao i kulturnog i konferencijskog Centra, koji se nalazi u dva podzemna nivoa ispod Hrama. Iako je ceo kompleks izveden u modernom stilu, sam Hram je u unutra{wosti organizovan i oslikan u tradicionalnom vizantijsko-gr~kom stilu. U kupoli dominira prelep mozaik Hrista Pantokratora a ikonostas je ukra{en likovima apostola i svetaca. Hram se jo{ uvek oslikava i doteruje iznutra a posetioci mogu da sede, meditiraju ili upale sve}e za svoje drage, u`ivaju}i u spokoju i mirisu tamjana í

NASTAVAK U IDU]EM BROJU

BELE[KE BEOGRADSKOG ROTARA Autor: PPr, ADG Nikola Mandi} Rotari klub Beograd

SUMMER TIME

VESNA BRAJER Jagode sa sladoledom Snimio Dragan Brajer

MALO ROTARIJA ZA VELIKU PLANU

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

! E Q V A R D Z U Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?