Rotar 119-120 by Ivan Petrovic

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

JANUAR / FEBRUAR 2021. • GODINA æI (LæææVIII) BROJ 119 i 120 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org • FB: fb.com/rotarÚbeograd

ZIMA U JANUARU

Miklo{ Miki Maroti

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

PAS U BUNARU

ednog dana je seqakov islu`eni pas Jje satima upao u presu{eni bunar. @ivotiwa sa`aqivo cvilila, dok je

seqak poku{ao da doku~i {ta da uradi. Kona~no je odlu~io, s obzirom da je `ivotiwa stara a bunar ionako treba prekriti, da ne vredi spasavati psa. Pozvao je sve susede da mu pomognu. Svi su zgrabili lopate i po~eli da bacaju sme}e u bunar. Na po~etku je pas shvatio {ta se stvarno de{ava pa je po~eo o~ajni~ki da zavija. Kasnije se na op{te ~u|ewe primirio. Posle izvesnog vremena seqak je pogledao u bunar. Bio je za~u|en onim {to je video. Sa svakom lopatom sme}a koje je pogodilo wegova le|a pas je radio ne{to

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

zadivquju}e. Istresao bi le|a i popeo se jednu stepenicu vi{e. Kako su seqak i susedi nastavili da ubacuju ne~isto}u na `ivotiwu, on bi je otresao i popeo se. Uskoro su svi zadivqeno promatrali psa koji je zakora~io preko ruba otvora i spretno isko~io! Naravou~enije: @ivot }e na tebe istresati sme}e, razne vrste prqav{tine. Zamisli da si u bunaru i da samo treba da iza|e{. Treba postepeno da se otrese{ i uzdigne{ preko toga, svaki put po jednu stepenicu vi{e. Svaka na{a neda}a je stepenica. Mo`emo iza}i i iz najdubqeg bunara jednostavno ne posustaju}i í

Danilo Qevnaji}

BROJ 119 i 120 JANUAR / FEBRUAR 2021. GODINA æI (LæææVIII) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga. Trivko Ti}a Savi}

Distrikt 2483 guverner 2020–2021. Danilo Qevnaji} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Trivko Ti}a Savi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili zimski broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Biqana @ivkovi} Dragoslava Spasi} Zorica Milo{evi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} Naslovna strana: „ZIMA U JANUARU” Snimio: Haxi Du{an Glu{ac

Nikola Mandi}

Haxi Du{an Glu{ac

Biqana @ivkovi}

Dragoslava Spasi}

Zorica Milo{evi}

RIBE ZNAJU Zen pri~a

Jednog dana {etaju}i pored reke sa svojim prijateqem, Zen u~iteq re~e: – Pogledaj ribe, tako su mirne i zadovoqne, one znaju tajnu sre}e...

– Ti ne mo`e{ znati {ta ribe znaju – primeti wegov prijateq – jer ti nikada nisi bio riba. – A kako ti mo`e{ znati {ta ja znam, kad ti nikada nisi bio ja – odgovori Zen u~iteq í

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD FEBRUAR 2021. GODINE

ANI^I] CRQENICA NADA

ILI] JOVAN

MIL^I] DRAGAN

PETROVI] IVAN

ANTI] ANDREA AN\ELA

JOKSIMOVI] DU[AN

MILOVI] MARKO

RADULOVI] DRAGAN

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAXI DU[AN

@IVKOVI] BIQANA

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

TOMA[EVI] MILIVOJE MIWA

BANI] PAVLE

KOCI] HRISTINA

NEDINKOVSKI JANE

SAVI] TRIVKO TI]A

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

MESECOSLOV

JANUAR 2021.

JANUAR je mesec svesti o Rotariju. Ovo je vreme za pro{irewa znawa o Rotariju i wegovoj aktivnosti me|u ~lanovima Rotarija i u zajednici.

SRE]NA VAM

OVA

GODINA NOVA!

1772. U Londonu po~iwe prodaja putni~kih ~ekova koji se mogu upotrebqavati u 90 evropskih gradova.

2 4 6

366. Germansko pleme Alemani pre{lo zamrznutu Rajnu i napalo Rimsko carstvo, odnosno Galiju. 1494. Na Cetiwu je {tampan „Oktoih prvoglasnik” \ur|a Crnojevi}a.

1968. List „Politikin Zabavnik” izlazi kao magazin.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ DEVETNAEST

19 Arapski: 19 Rimski: æIæ

us. COVID 19. Korona vir Pandemija. 0. godine. Mart, april maj... 202 Dovoqno?

Devetnaest je broj na kome po~iva Kur'an. Oni ro|eni devetnaestog u mesecu su istrajni u naumu, duboki u duhu. Ostavqaju tragove gde god se pojave. Drozd spada me|u najvrednije `ivotiwe. On je u toku dana i no}i „na nogama” ~itavih 19 sati i za to vreme, da bi nahranio pti}e, obavi oko 500 letova. (Vrabac leti oko 18 a kos „samo” 16 sati.)

19 korneta za jedan minut napravio je ameri~ki sladolexija Mi~ Koen.

2002. Vlada SAD pokrenula je istragu o najve}em ste~aju u istoriji SAD elektrodistributerske ku}e „Enron”.

SVETSKI DAN SMEHA

15 16 19

1892. Xejms Nejsmit objavquje pravila ko{arke. 1908. U Beogradu je otvoren hotel „Moskva”.

1919. Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca u Srbiji i Crnoj Gori zamenila julijanski kalendar gregorijanskim, koji je u drugim delovima novostvorene dr`ave ve} bio u upotrebi.

22 23 26

ME\UNARODNI DAN ZAGRQAJA 1989. Umro je {panski slikar Salvador Dali. 1930. Mahatma Gandi po~eo je „mars soli” kroz Indiju.

29 31

1412. Na dana{wi dan despot Stefan Lazarevi} objavio je Novobrdski zakonik o rudarstvu ali i `ivotu rudara.

1841. Ro|en je Laza Kosti}, za~etnik moderne srpske poezije.

1921. Albert Ajn{tajn je dobio Nobelovu nagradu za fiziku. •

Pojavquje se prvi „detektor la`i”. •

Otvorena je `elezara „Sartid” u Smederevu. •

General Fran{e D'Epere li~no predaje „gradu Beogradu” francuski orden Legije ~asti. •

Umro je stari kraq Petar I Kara|or|evi}. Nasle|uje ga sin Aleksandar I Kara|or|evi}. •

U Beogradu je poku{an atentat na Aleksandra Kara|or|evi}a, dok se vra}ao iz Skup{tine u kojoj je ozakonio Vidovdanski ustav. Sa skela nedovr{ene zgrade Ministarstva gra|evina, na uglu Milo{eve i Masarikove ulice molerski radnik Spasoje Steji} Ba}o bacio je bombu na regentovu ko~iju, ali je ona zapela za telefonske `ice i eksplodirala ne pogodiv{i ciq. Steji} je potom osu|en na smrt, ali je presuda preina~ena na 20 godina robije. •

Umro je veliki srpski vojskovo|a, vojvoda @ivojin Mi{i}. •

Donet je Ustav Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, poznatiji pod nazivom Vidovdanski ustav. • Po~iwe da izlazi list „Vreme”. •

U ,,Politici" po~iwe da izlazi nova rubrika: „Beogradska nedeqa”. •

Polo`en je kamen temeqac za novi dom ,,Politike". •

Grobnica neznanom vojniku postavqena je ispod Slavoluka pobede u Parizu. •

U [vedskoj je ukinuta smrtna kazna. •

Prvi put je primewena vakcina za za{titu dece od tuberkuloze (BCG). •

Premijera filma „[eik”, koji je Rudolfu Valentinu doneo slavu.

ROTARI KLUB BEOGRAD od 1992. godine

^VRSTO JEZGRO ROTARIJA PREDSEDNICI KLUBA 1. Dragan Brajer ~arter predsednik (Rotarijanska 1992 – 1993. godina) 2. Goran Alikafi} + (Rotarijanska 1993 – 1994. godina) 3. Nikola Tasi} + (Rotarijanska 1994 – 1995. godina) 4. Petar Rakin + (Rotarijanska 1995 – 1996. godina) 5. Dimitrije Mejo Tomovi} + (Rotarijanska 1996 – 1997. godina) 6. Vojin Star~evi} (Rotarijanska 1997 – 1998. godina) 7. Miodrag Zagorac (Rotarijanska 1998 – 1999. godina) 8. Vladimir Mla|an (Rotarijanska 1999 – 2000. godina) 9. Miroslav [ovran (Rotarijanska 2000 – 2001. godina) 10. Predrag \or|evi} (Rotarijanska 2001 – 2002. godina) 11. Branko Krasojevi} (Rotarijanska 2002 – 2003. godina) 12. Miroqub Stanojkovi} (Rotarijanska 2003 – 2004. godina) 13. Qubomir Haxi \or|evi} (Rotarijanska 2004– 2005. godina) 14. Milan Kne`evi} (Rotarijanska 2005 – 2006. godina) 15. Duka Samarxi} (Rotarijanska 2006 – 2007. godina) 16. Radosav Mitrovi} (Rotarijanska 2007 – 2008. godina) 17. Nikola Mandi} (Rotarijanska 2008 – 2009. godina) 18. Sr|an Sretenovi} (Rotarijanska 2009 – 2010. godina) 19. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2010 – 2011. godina) 20. Veselin Kova~evi} + (Rotarijanska 2011 – 2012. godina) 21. Zoran Zdravkovi} (Rotarijanska 2012 – 2013. godina) 22. ^edomir Petriwac (Rotarijanska 2013 – 2014. godina) 23. Haxi Du{an Glu{ac (Rotarijanska 2014 – 2015. godina) 24. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2015 – 2016. godina) 25. Nenad Sakovi} (Rotarijanska 2016 – 2017. godina) 26. Pavle Bani} (Rotarijanska 2017 – 2018. godina) 27. Jovan Ili} (Rotarijanska 2018 – 2019. godina) 28. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2019 – 2020. godina) drugi put 29. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2020 – 2021. godina) drugi put 30. Ivan Petrovi} (Rotarijanska 2021 – 2022. godina) 31. Andrea An|ela Anti} (Rotarijanska 2022 – 2023. godina)

RotarÚ Club Beograd

JEDNA SLIKA HIQADU REÎ ÊTVRTKOM OD ÊTIRI DO OSAM

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

RotarÚ

Club Ni{ Medijana

sreda 6. januar 2021. godine PAKETI]I ZA RADOVAWE @eqa ~lanova Rotari kluba Ni{ – Medijana je da u periodu novogodi{wih i boì}nih praznika obradujemo decu obolelu od raka kao i decu i ène Sigurne ku}e. Dana 6. januara 2021. godine ~lanice Rotari kluba Ni{ – Medijana, dr Marijana Mati}, Gordana Kov~in, Ivanka Stanisavqevi} i dr Kristina Stevanovi} uru~ile su poklon paketi}e deci i ènama Sigurne ku}e. Rotari klub Ni{ – Medijana je ovom dvostruko korisnom akcijom zavr{io prethodnu i zapo~eo ovu godinu, sa èqom da na skroman na~in pomogne deci oboleloj od raka i deci i ènama iz Sigurne ku}e u Ni{u. „Svet ne mewaju oni koji uvek znaju kako, ve} oni koji su dovoqno hrabri da to poku{aju” stoji na zahvalnici Nacionalne organizacije Srbije „NURDOR” za decu obolelu od raka, koju je prilikom posete, 30. decembra 2020. godine dobio Rotari klub Ni{ – Medijana kupovinom poklon paketi}a „NURDORA”. Kupqeni paketi}i su nameweni za ène i decu koji na àlost svoje novogodi{we praznike nisu u mogu}nosti da provedu u svojim domovima, ve} borave u Sigurnoj ku}i za ène i decu `rtve porodi~nog nasiqa u Ni{u í Goran Jovanovi} Rotari klub Ni{ – Medijana Predsednik kluba 2020–2021.

RotarÚ Club Ni{

sreda 27. januar 2021. godine USKLIKNIMO S QUBAVQU SVETITEQU SAVI Ove 2021. godine ~lanovi Rotari kluba Ni{ su proslavili sveti i lepi dan zajedni~kim ru~kom u gr~kom restoranu „Ola kala”. Za dobru atmosferu se pobrinula muzi~ka grupa „Gro{” í

SRBIJA NA BIS Priredio Darko Kocjan

SRE]AN RO\ENDAN DRAGOSLAVI SPASI] ~lanici Rotari kluba Ni{ i vrednoj saradnici na{eg ~asopisa!

• Danas se svi hvale da su profesionalci. Ali, profesionalci su gradili Titanik, a amateri Nojevu barku. • Qudi se dele na: one koji se kupaju ujutru, one koji se kupaju uve~e i one koji sede pored mene u autobusu! • @ena ispra}a muà na pecawe: Ako {aran bude skup, kupi onda smu|a ili {tuku. • Do{ao pop u kafanu na ve~eru. Jeo je i pio koliko je hteo i na kraju upita konobara: Koliko ko{ta? Ovaj odgovori: Koliko date, ali najmawe dve hiqade! • Pre ~etrdeset godina uzimali smo marihuanu da bi nam svet izgledao ~udan, a danas uzimamo bromazepame da nam svet izgleda normalno! • Probudila se èna, pri{la ogledalu, gleda se... gleda... okre}e se muù koji jo{ spava u krevetu i zlurado {apu}e: Za boqe i nisi... • Qudi su mnogo ve}i od dece, ali deca su mnogo ve}i qudi. • Svakom, ko mnogo zna, na|u zamerku. Onda izaberu onog {to ni{ta ne zna. • Banke kaù da imaju neograni~eno poverewe u svoje klijente. Ali, za{to onda vezuju olovke na svojim pultovima? • Brodove u bocama prave ginekolozi u penziji. • Parkirawe u Beogradu je kao seks - mora{ da poznaje{ zone, mora{ da iza|e{ na vreme, zabrawena mesta su uvek uzbudqiva i veli~ina jeste bitna! • Medicinska definicija qubavi: Akutna epidermalna inokulacija patogenom, koja progredira u kardijalni {ok i cerebralnu insuficijenciju. • Kupi{ dva psa i nazove{ ih JEDAN i DVA. I kad ti JEDAN pobegne ti ima{ jo{ DVA! • Pjer Kiri se zaqubio u Mariju jer je prosto ZRAÎLA. • Kada sam bila mala, iz dana u dan molila sam Boga da mi podari nov bicikl. Napokon sam shvatila da Bog ne funkcioni{e na taj na~in. Slede}eg dana sam ukrala bicikl i potom molila Boga da mi oprosti. • Kad umre{, ti ne zna{ da si umro i nije ti te{ko. Te{ko je drugima. Isto je i kad si GLUP. • Ovako funkcioni{e ènski mozak: - Ijaoooo pauuukkkkk, ubbbijjjjjj gaaaaa!!! Pqas... - Ijaoooo, jaaaadan mali pauk... • Pro{le godine je bilo toliko hladno da sam morao da zaloìm porodi~no stablo. • Ju~e sam skakala uz pomo} padobrana – saznala sam iz kog mesta izlazi adrenalin! • Kako }emo? Pitawe koje povezuje frizere, prostitutke i qude bez ideja. • Siguran si da je seks bio odli~an kad iza|e{ iz zgrade a kom{iluk te do~eka aplauzom. • Od kada sam ostavio vutru, fudbal mi vi{e nije interesantan! Nema vi{e onih naranxastih {to ska~u u vodu! • Ako vam je put pre{la crna ma~ka, a za wom crni mi{, a za wim crno ku~e, a za wim crna baba... To zna~i da deda nije iskopao repu ve} visokonaponski kabl! • Kad sam uzimala priloge za ìvot, ja uzela samo urnebes! • Iskusni elektri~ar nikad ne hvata ènu za obe dojke istovremeno! • Kad se pijani kontrolor GSP vra}a ku}i, wegova porodica beì na zadwa vrata! • Srbi su narod koji ni oko ~ega ne moè da se sloì. Mada, polovina Srba tvrdi suprotno! • Svaka zemqa ima svoju mafiju. Jedino na Balkanu svaka mafija ima svoju zemqu í

DISTRIKTNI TIM, TRENER… Kao Distriktni trener èleo sam sa timom, u ovoj godini da organizujemo treninge tako da mogu da pomognu Rotarijancima za aktivnosti unutar Rotariju, ali i u wihovom profesionalnom ìvotu. Odlu~ili smo da broj mesta bude ograni~en, kako bi se treninzi ostvarili na visokom nivou kvaliteta uz interakciju sa u~esnicima. U prvom krugu pokrili smo teme javnog nastupa, vo|ewa i rada sa timom, pisawa projekata, komunikacije sa medijima i nastupom na dru{tvenim mreàma. Hvala: Sawa Lubardi} An|elkovi}, Emira Me{anovi}, Marija Vojnovi} Ne{i}, Natalija Rackovi} i Leonarda Dragi} {to su svoja profesionalna znawa i li~ne sposobnosti stavili na raspolagawe svih nas. Bez obrazovawa nema li~nog razvoja, pa ni profesionalnog, a onda i cela na{a organizacija stagnira. Hvala i svim u~esnicima na otvorenosti za dobru i produktivnu interakciju í Nikola Boì}

ROTARI D 2483 Zonski seminar o ~lanstvu (membership) Po{tovani ~lanovi Komiteta za ~lanstvo, predsednici, sekretari, ~lanovi lider{ip tima i izabrani predsednici i sekretari za 2020 - 2021. godinu. DG Danilo Qevnai}, PDG Bane Ran|elovi}, PDG Vladimir Mati} i DGE Zorica Jestrovi} odràli su na zanimqiv e-skup koji su dobili od Rotari koordinatora na{e Zone, Jamila Mouwada. U pitawu je zajedni~ki zonski trenting nekoliko Rotari Zona, uz u~e{}e dolaze}eg predsednika RI Shaktara Mechte. Tema treninga je member{ip.Uvodni~ari i predava~i }e, pored dolaze}eg predsednika RI, biti odli~ni Rotari treneri iz na{e i drugih Rotari zona, a moderatori ~lanovi zonskog Komiteta zaduènog za member{ip. Skup se odràvao na engleskom jeziku í

AKTUELNOSTI

PPr ADG Nikola Mandi}, Rotari klub Beograd i DGE Zorica Jestrovi}

ROTARI KLUBOVIMA U DISTRIKTU 2483 Dragi prijateqi u Rotariju, Iza nas je jedna veoma te{ka godina u kojoj je zdravqe mnogih na{ih ~lanova i wihovih porodica bilo ugro`e-

no virusom Kovid 19. Naàlost, u pandemiji smo i izgubili jedan broj redovnih i po~asnih ~lanova. Zbog toga u ovoj godini treba pre svega da sa~uvamo svoje i zdravqe svojih uku}ana i obezbedimo materijalnu sigurnost za svoje porodice u ovim te{kim vremenima. Ne smemo, me|utim, da zapostavimo ono {to nas ispuwava duhovno, a to su za nas rotarijance svakako projekti i humanitarni rad. Preduslov za uspe{ne projekte je jako ~lanstvo. Iz tog razloga je va`no da zadrìmo postoje}e ~lanove ali i da preduzmemo odgovaraju}e aktivnosti da ~lanstvo obnovimo i pove}amo. Stoga predlaèm predsednicima i svim ~lanovima na{ih klubova da razmotre slede}e: 1. Klasifikacija zanimawa Iskoristite klasifikaciju zanimawa koju vam u prilogu dostavqam da se setite prijateqa, ro|aka ili poslovnih partnera koji po svojim moralnim i profesionalnim kvalitetima mogu da budu odli~ni kandidati za ~lanstvo u va{em klubu. Po{aqite im mejlom letak

„Postani i ti ~lan Rotarija” (u prilogu) sa osnovnim informacijama za{to i kako da postanu rotarijanci, koje su obaveze rotarijanaca, sa pregledom najva`nijih klupskih i distriktnih projekata i manifestacija. To }e im ve} biti dovoqno da razumeju za{to je na{ osnovni moto „Druèwe i sluèwe”. Ne propustite priliku da ih upoznate i sa Global Grantovima za koje smo u ovoj godini aplicirali u vrednosti od preko 700.000$. Ovi Global Grantovi }e nam omogu}iti nabavku bespilotnih letelica za svih 1184 osnovnih {kola u Srbiji, 500 M bot roboti}a za 100 {kola, opremawe 26 vrti}a mobilnim name{tajem i IKT opremom, kao i nabavku nedostaju}e medicinske opreme za bolnice u â~ku, Pan~evu, Vaqevu i Baru. Kada dobijete wihovu saglasnost da postanu kandidati za ~lanstvo, po{aqite wihove osnovne podatke predsedniku va{eg kluba (ime i prezime, email adresu, broj mobilnog telefona, profesiju, zanimawe, gde rade). Ukoliko klub prihvata va{ predlog, dogovorite se sa predsednikom koji je najboqi na~in da kandidata predstavite i ukqu~ite u rad i projekte kluba. Predlaèm vam da ove aktivnosti obavite u slede}ih 30 dana kako bi predsednici klubova mogli da mi dostave utvr|enu listu potencijalnih kandidata pre 23. februara, kada obeleàvamo Dan RI. Tom prilikom }e Guverner Danilo Qevnai} na prigodnoj sve~anosti nagraditi najuspe{nije klubove za postignute rezultate u oblasti ~lanstva. 2. Passport ~lanstvo Kada ve} koristite klasifikaciju zanimawa, setite se i biv{ih ~lanova kluba kao i svojih prijateqa koji ìve i rade u inostranstvu. Po{aqite i wima letak „Postani i ti ~lan Rotarija” i predloìte im da postanu ~lanovi Passport kluba Beograd. Oni mogu biti odli~na spona sa klubovima iz gradova u kojima trenutno borave. Mogu vam omogu}iti nova rotarijanska prijateqstva ali i podr{ku va{im projektima. 3. Porodi~no ~lanstvo Porazgovarajte sa svojim partnerima da li su zainteresovani da i oni postanu ~lanovi va{eg kluba. Pre razgovora, traìte od predsednika kluba da sprovede anketu me|u ~lanovima o tome da li su saglasni da se ovakav vid ~lanstva uspostavi u va{em klubu. Ako je to za ve}inu prihvatqivo, sprovedite ovu mogu}nost u delo. Ako pak postoje ozbiqni otpori, nemojte daqe insistirati, da se ne bi naru{ila dobra atmosfera u klubu. 4. Korporativno ~lanstvo Ako ste direktor ili vlasnik kompanije, dajte li~ni primer tako {to }ete, uz saglasnost svog kluba, odrediti jednog ili vi{e zaposlenih (koji ispuwavaju sve uslove da budu rotarijanci) da postanu korporativni ~lanovi u va{em klubu. Dogovorite sa klubom visinu ~lanarine koju za wih treba vi da uplatite klubu, a koja ne moè biti mawa od obaveza koje klub ima prema RI i Distriktu. Dobi}ete dobre volontere, predava~e, nove ideje i energiju a benefite }e imati i klub i va{a kompanija, a i vi li~no. Predloìte to i svojim prijateqima, vlasnicima ili direktorima kompanija koji tako|e mogu da delegiraju svoje zaposlene kao korporativne ~lanove va{eg kluba.

5. ^lanstvo u satelit klubovima Ako imate mogu}nost da okupite minimum 8 ~lanova u mestima gde nije realno okupiti 25 ~lanova, {to je minimum za osnivawe novog kluba, pokrenite ovu inicijativu u svom klubu. Koriste}i klasifikaciju zanimawa prisetite se 8 do 10 prijateqa iz okolnih mesta, po{aqite im letak „Postani i ti ~lan Rotarija” i objasnite im koje sve bene-

fite moè da ima wihova lokalna zajednica u saradwi sa va{im klubom kao mentorom. U prilogu vam dostavqam spisak mesta u kojima postoji mogu}nost za organizovawe satelit kluba ili formirawe novog kluba. 6. Prelazak ~lanova Rotarakta u Rotari Ovo }e u narednom periodu biti mo`da i najva`nija aktivnost na ja~awu ~lanstva. Naime, Bord Direktora RI je u oktobru 2019. godine doneo niz zna~ajnih odluka o statusu Rotarakta kao {to je ukidawe starosne granice za ~lanstvo u Rotaraktu (do tada je to bila 31 godina) i po~ev od 2020. uvo|ewe godi{we ~lanarine za Rotarakt od 5$ (pri univerzitetima), odnosno 8$ (pri lokalnoj zajednici). S obzirom na ~iwenicu da nema propisane starosne granice ni za prijem u Rotari, o~igledno treba raditi na postepenom prelasku rotaraktovaca u Rotari tako {to bi se ~lanovima rotaraktera omogu}ilo dvojno ~lanstvo ili da formiraju sopstveni klub (primer RK Beograd Global). îni se da je mo`da najboqi na~in da mati~ni Rotari klub formira satelit klub od minimum 8 ~lanova Rotarakt kluba, ~ime oni postaju rotarijanci-~lanovi mati~nog kluba uz veliku samostalnost u radu i sa dogovorenom ~lanarinom koja ih finansijski ne optere}uje. Imaju}i sve ovo u vidu, preporu~ujem da predsednici klubova koji imaju Rotarakt obave razgovore sa rotaraktovcima i zajedni~ki prona|u najboqe re{ewe. Dragi prijateqi u Rotariju, predloène aktivnosti koje sam naveo u ovom mejlu ne}e vam oduzeti vi{e od 15-20 minuta. Prizna}ete da nije mnogo. Sa druge strane, dobi}emo mnogo. Ako svako od nas preduzme ne{to od gore navedenog, obezbedi}emo boqu budu}nost za na{ Rotari, na{u lokalnu zajednicu, na{e porodice i mlade nara{taje ali i za nas rotarijance. Zato molim pre svega predsednike klubova da do 20. februara 2021. godine pripreme i odrè barem jedan sastanak posve}en ~lanstvu na kome }e analizirati sve napred navedene predloge kako bi doneli adekvatan plan i odluke u vezi stawa ~lanstva u svojim klubovima. Ja verujem u Rotari. A vi? í Va{ u Rotariju Vlada Mati}, Predsednik Komiteta za ~lanstvo Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora

MESECOSLOV

FEBRUAR 2021.

FEBRUAR je mesec razumevawa i mira u svetu. Ovaj mesec je izabran zato {to je 23. februara ro|endan Rotari Internacionala. Tokom ovog meseca, Rotari klubovima se preporu~uje da prezentiraju programe koji promovi{u razumevawe i mir u svetu, kao i da zapo~nu projekte Slu`ewa me|unarodne zajednice u drugim delovima sveta.

2 4

ME\UNARODNI DAN MO^VARNIH PODRU^JA 1789. Xorx Va{ington izabran je za prvog predsednika SAD. 1314. Umrla je Jelena An`ujska, kraqica Srbije.

SVETSKI DAN BOLESNIKA (obele`ava se od 1993. godine)

2000. Umro je ^arls M. [ulc, tvorac ^arlija Brauna i Snupija.

14 17 18

DAN ZAQUBQENIH DAN O^UVAWA ENERGIJE 1871. Ro|en je na{ pesnik i diplomata Jovan Du~i}.

DAN BIOLO[KE KONTROLE ME\UNARODNI DAN MATERWEG JEZIKA (od 1999. godine)

DAN SVETSKOG SPORAZUMEVAWA I MIRA

1905. DAN ROTARÙ INTERNATIONAL. Rotari klub, prvi te vrste u svetu, otvoren je u ^ikagu, SAD, zaslugom Pola Harisa.

1992. Umro je Jovan Jani}ijevi} Jana}ko (Burdu{), srpski glumac.

1905. Na dana{wi dan kraq Petar 28 I Kara|or|evi} potpisao je zakon o osnivawu Beogradskog univerziteta.

DAN PRIJATEQA IZ DETIWSTVA

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ DVADESET

20 Arapski: 20 Rimski: ææ

[titasta ({titna) `lezda u na{em telu, ~iji rad pode{ava potro{wu energije u telu i osetqivost hormona i koja stvara belan~evine, te{ka je – 20 grama. Kod naroda Maja stoji zapisano da su za broj dvadeset imali i re~ ~ovek – jer ima dvadeset prstiju, na rukama i nogama, {to ~ini celinu. Dvadesetog septembra 2011. godine u Los An|elesu, SAD, dvadeset osoba vi{ih od 1,52 centimetra uspelo je da se ugura u automobil „smart” predvi|en za dvoje! Strah ubrzava rad na{eg srca za ~ak 20 otkucaja po minutu. 20 odsto gra|ana Evrope izlo`eno je neprekidnoj buci ja~oj od 65 decibela.

Dvadeset odsto mawe suza lu~imo posle pedesete godine `ivota ({to smo stariji, to su o~i suvqe).

Potrebno je 20 godina da bi se potpuno razgradile papirne ~a{e za kafu. Delfin i morski lav mogu 20 minuta da izdr`e pod vodom. 20 godina je ma~or zvani Stabs bio gradona~elnik Talkinte, gradi}a u Aqasci (SAD). 20 odsto kiseonika unetog u telo potro{i na{ mozak. Sibirski ~etinari ~ine 20 odsto ukupnog drve}a na svetu. Ako je tanker do kraja napuwen i plovi uobi~ajenom brzinom, potrebno mu je oko dvadeset minuta da se zaustavi. Crveno krvno zrnce mo`e da pro|e kroz celo na{e telo za samo 20 sekundi. Francuski kraq Luj Devetnaesti vladao je svega 20 minuta. {em mozgu je Treba jesti polako! Naprepozna da a nut mi potrebno 20 da je stomak pun.

20 kilometara je pre~nik kratera od meteora koji je udario u morsko dno blizu severozapadne obale [kotske pre 1,2 milijarde godina. Stokholm, glavni grad [vedske, podignut je na 20 ostrva i poluostrva. Prose~na prskalica duga~ka je oko 20 centimetara. 20% osmeha u razgovoru izme|u poznanika su reakcija na ne{to zaista sme{no ili zabavno – svi ostali su „dru{tveni osmesi”. Mawe od 20 odsto re~enica koje izazivaju smeh su duhovite.

23. FEBRUAR 2021. GODINE OBELE@AVAWE DANA RI

SVIM ROTARIJANCIMA U DISTRIKTU 2483 SRBIJA I CRNA GORA Dragi prijateqi u Rotariju, svi dobro znate za tradiciju u na{em Distriktu da prigodnim manifestacijama svake godine obeleàvamo 23. februar -Dan Rotarija. Naàlost, zbog situacije stvorene pandemijom virusa Kovid 19 ove godine ne}emo mo}i da se okupimo na jednom mestu ali to nije razlog da ne organizujemo onlajn druèwe 23. februara 2021. godine. To }e biti prilika da ~ujete najva`nije informacije o radu i projektima na{ih Klubova i Distrikta, da nagradimo i pohvalimo Klubove i pojedince za rad i doprinos Rotariju i lokalnim zajednicama ali i da se zabavimo i oraspoloìmo shodno postoje}im okolnostima. Radi pove}avawa davawa u Annual Fund i Polio Plus Fund ovim dopisom vas obave{tavam da svaki Klub ili Rotarijanac li~no koji uplate minimum 100 dolara u AF i 100 dolara u PPF bi}e u~esnici lutrije koju }emo organizovati 23. februara. Uplate treba izvr{iti najkasnije do 19. februara 2021. godine i dokaze o uplati poslati na mejl: rotarÚdg2020.21¿gmail.com sa naznakom imena ~lana Kluba (ako Klub izvr{i uplatu) na koga }e biti preneti PHF poeni i dobiti PHF zna~ku ako bude izvu~en na lutriji. I Rotarijanci i Klubovi koji uplate sredstva u akciji „4h250” ili „PHF++” tako|e }e u~estvovati u lutriji. Svaka uplata dobi}e broj radi izvla~ewa a dobitniku }e biti preneto 1.000 PHF poena na li~no ime kako bi dobio PHF zna~ku. Svi klubovi koji su ranije izvr{ili uplate od minimum 100 dolara za AF i 100 dolara za PPF bi}e automatski ukqu~eni u lutriju. Ako imate predloge i sugestije kako da {to boqe obeleìmo na{ dan Rotarija molim vas da mi iste po{aqete na mejl: rotarÚdg2020.21¿gmail.com Va{ u Rotariju, DG Danilo Qevnai}

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I 116 ROTARIJA D 2483

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I 116 ROTARIJA D 2483 ROTARI KLUB SREMSKA MITROVICA

POEZIJA NADA ANI^I] CRQENICA poetesa

RAZMI[QAWA O SLAVOQUBQU Ni{tavna }e ti, ~ove~e, sva slava ovoga sveta biti ako po silasku sa slavoqubive scene `ivota vrati{ se u dom svoga srca i tamo ti bude hladno. Jer kad raspline se duh, u misli u ose}awa, i u radost privremnu, tad u tu|ini svojih beskrajnosti potopi sebe du{a.

Poetesa je uva`ena ~lanica Rotari kluba Beograd

Lebde}i nad paklom, i nad rajevima, `urnim, `ivot ko senka promine.

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

KONTINENTALNI BOLERO ZA KRAQEVU ]ERKU

1 2 3 4 5

Otac Karla Velikog, frana~kog kraqa i rimskog cara je: A) Karlo Brzi B) Luj Spori V) Pipin Mali ]erka moga ujaka meni je: A) uj~i}na B) {uri~na V) deveri~na Selenit je naziv za stanovnika u nau~no – fantasti~nim tekstovima i filmovima: A) Marsa B) Meseca V) Venere Na kom kontinentu se nalazi reka Orinoko? A) Ju`noj Americi B) Aziji V) Africi Bolero je muzi~ki komad, ali i... A) odevni predmet B) vrsta vetra V) vrsta sira

RE[EWA KVIZA NA STRANI 38

Hayi Du{an Glu{ac

Bo{ko Milosavqevi} Margot Vilijams - Milosavqevi}

SRPSKO – ENGLESKI RE^NIK IDIOMA I

putuj IGUMANE, ne brini se za manastir - no man is indispensable IMADOH, ne znadoh – IZGUBIH, poznadoh - the Þorth of a thing is best knoÞn bÚ the Þant of it - the coÞ knoÞs not Þhat her tail is Þorth till she has lost it - Úou never miss the Þater till the Þell runs drÚ IMENA luda nalaze se svuda - a Þhite Þall is a fool’s paper prebiti nekoga na mrtvo IME - to beat the hell out of someone - to knock the living daÚlights out of someone - to tan someone’s hide - to dust someone’s jacket - to beat someone’s brains out - to beat someone black and blue - to give someone black a good hiding ISPECI pa reci - first think and then speak - look before Úou leap ISTORIJA se ponavqa - historÚ repeats itself - there is nothing neÞ under the sun

umiqato JAGWE dve majke sisa - manners make fortunes sto JADA - no end of trouble / headaches kao JAJE jajetu - aslike as tÞo peas in a pod musti JARCA u re{eto - to milk a he – goat in a sieve - to milk the ram JEDAN kao nijedan - just once nothing counts - one time, no time JEDNOM zauvek - once and for all - for good di}i JEDRO - to Þeigh anchor - to set sail - to make tracks JEZIK za zube! - shut up! - shut Úour mouth / trap / face! - hold Úour tongue! biti brz na JEZIKU - a loose tongue / mouth zli JEZICI - Þagging tongues - purveÚors of gossip

hajd'JOVO, nanovo - here / there Þe go again - back to sÜuare one - back to the draÞing board svi JUNACI nikom poniko{e - to get cold feet - to have Þeak knees od JUTRA do sutra - night and daÚ - morning, noon and night - daÞn to duck - daÚ in and daÚ out - around the clok

KA@I mi da ti ka`em - to have no idea - to have no clue KAKAV takav - anÚ old... Þill do ne ostaviti ni KAMEN na kamenu - to raze something to the ground ko tebe KAMENOM, ti wega hlebom - turn the other cheek nakriviti KAPU - to feel free and easÚ nije ma~ji KA[AQ - not to be sneezed at - not to be sniffed at terati KERA - to soÞ Þild oats matori KE[A - a dirtÚ old man - an old geezer magare}a KLUPA - a dunce’s cap KNEDLA mu je stala u grlu - to have a lump in one’s throat svako je KOVA^ svoje sre}e - each man is the Þorkman of his fortune - everÚ man is the architect of his oÞn fortune vrzino KOLO - a shambles - an unholÚ mess - a vicious circle peta KOLONA - fifth column uhvatiti KOREN - to take root - to put doÞn roots dobiti KORPU - to get the brush-off - to get the cold shoulder KRV nije voda - blood is thicker than Þater nosi svoj KRST - to bear one - s cross

NA[A PRIÂ VA[E ÎTAWE êdomir Vrqe{

[TA DA RADIM?

a sam Ivo Andri}. Izbjeglica iz Bosne. Moj veliki problem je {to u izuzetno stresnim situJacijama uvijek izaberem najgore rje{ewe. Strah

mi blokira razum i logi~no rasu|ivawe, {ta li. To se desilo i u ovom posqedwem ratu u Bosni. Umjesto da iz Bosne bjeìm prema Zapadu ja sam zapucao prema Istoku i nisam stigao daqe od Srbije. Do sada sam se nekako snalazio da bih preìvio. Radim {to rade i svi ostali. Svi {vercuju benzin i cigarete. [vercujem i ja. Svi diluju devize. Dilujem i ja. I sve tako redom... I sada kad su svi po~eli da pi{u kwige, napi{em i ja jednu. Roman. Govori o osmanlijskoj vladavini u ovim na{im krajevima. Kako je jedan na{ dje~ak, koga su jawi~ari oteli i odveli u Tursku, postao veliki vezir Mehmed pa{a Sokolovi} i kako je izgradio veliki most na divqoj Drini kao svoju zadu`binu i poklon rodnom kraju. Romanu sam dao naziv „Na Drini }uprija”. Ve}ina izdava~a mi ni{ta nije odgovorila. Nemaju osnovno ku}no vaspitawe da kad te ~ovjek ne{to pita, da mu na to odgovori{. Oni {to su me udostojili odgovorom su mi rekli da se sada pojavquju neki novi pogledi na dio na{e istorije koji je obuhva}en mojim romanom. Tako je ba~eno novo svjetlo i na lik i delo Mehmed pa{e Sokolovi}a i do{lo se do pouzdanih saznawa da on nije otet i nasilno odveden u Tursku nego da je, zajedno sa roditeqima, qetovao u Ku{adasiju i prosto se zaqubio u Tursku, weno more, wene qude, obi~aje i kulturu. Zato je i odlu~io da upi{e prvo niù, a onda i vi{u vojnu {kolu... Sve ostalo se zna. Kad sam to ~uo, potpuno sam digao ruke i od romana i od wegovog {tampawa. Ali |avo ne spava. Moj roman je nekako dospio do ruku qudi iz jedne ovda{we televizijske ku}e sa nacionalnom frekvencijom. Odmah su me prijateqski posavjetovali da se manem kwièvnosti i sli~nih budala{tina. „Kome to treba? Ko danas jo{ na{to ~ita osim novina, a i wih ~itaju preko neta...” I sve tako... A onda su iza{li sa konkretnim prijedlogom. Da za wih napi{em tv seriju „tursku, a na{u” po{to vide „da vladam tom materijom pa je {teta to ne iskoristiti”. [okirao sam se! [okirao! A po{to sam ve} na po~etku rekao da se ba{ najboqe na snalazim u {okantnim situacijama, evo, sad nisam pametan {ta da radim í

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih àrdina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzokoè nosa. U sebi sadrì zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

STARI BEOGRAD Beograd je drevan grad. Ako izuzmemo Vin~u, i dr`imo se dana{weg centralnog gradskog jezgra, Beograd je stariji od Hristosa barem 300 godina. ta u tako staroj varo{i onda zna~i biti stari [ Beogra|anin? Gde mu do|e ta starosna granica koja nas kvalifikuje da ponesemo tu laskavu titulu? Dakle,

grad je star 23 veka, a ponosni nosilac titule starog Beogra|anina isti~e kako su svi wegovi ro|eni u Beogradu unazad 4 -5 kolena? Hm... U redu, dakle, pradeda po ocu ili majci mu je ro|en u Beogradu. Na (logi~no) pitawe odakle je do{ao ~ukundeda, sledi maglovit odgovor u vidu neke Bosne, Makedonije, okoline Pirota ili centra Kur{umlije. Ve} poreklo o drugom roditequ po pravilu otkriva ve}u dozu crvenih krvnih zrnaca sa Dinare, i razgovor postaje neprijatan. Tu boqe stanite, i vra}ajte razgovor na kolosek „dvojke”. Ima i onih kojima su se preci zaista ra|ali u Beogradu barem 200 godina unazad. Kako bi se koji od wih rodio, stavqali bi ga na seqa~ke taqige koje bi volovi odvukli do Kumodra`a, Mirijeva, Bawice, @arkova i sli~nih biv{ih sela koja su danas sastavni deo grada. Takav Beogra|anin grad bi video ponovo samo pija~nim danima, kad plati tro{arinu na ulasku u (svoj rodni) grad. Naravno, treba biti po{ten pa re}i da ipak ima Beogra|ana koji su ovde dugo. Pre svih, vlasnici „Pelivana”, koji prave onaj sjajan sladoled. No, i oni su svesni, i to ne kriju, da znaju svoje geografsko i etni~ko poreklo. Goranci su iz okoline Draga{a. Krokodil Muja, iz ZOO vrta, ima preko 80 godina. Mada nije ro|en u Beogradu, nego je stigao iz Nema~ke, ima puno pravo da za sebe tvrdi kako je najstariji Beogra|anin u ZOO vrtu. [to se Srba starih Beogra|ana ti~e, istorija ka`e slede}e: kada su Turci 1813. godine u{li u Beograd posle sloma Prvog srpskog ustanka, u wemu su zatekli Grke, Jermene, Rome, Turke i jednog (JEDNOG!) Srbina.

Izvesnog gospodina poznatog kao ludi Nasta. A, kako po Kur'anu nije dozvoqeno ubijati one koje je Alah ve} malo ~vrknuo po glavi, Turci ludog Nastu ostavi{e u `ivotu. Na kraju, pozdrav vlasnicima „Pelivana”, veliki pozdrav i krokodilu Muji, a najve}i pozdrav starim beogradskim Srbima - Nasti}ima! í

RUSKI CAR U SRPSKIH VLADARA

Postavqawem spomenika caru Nikolaju II Romanovu u okruèwu najva`nijih zdawa srpske dràve, umesto, recimo, na Kalemegdanu, gde bi to bilo primerenije i sasvim druga~ije kodirano, nije odaslana poruka o vlastitom identitetu, dràvnom pravcu i samosvesti, ve} o submasivnosti i plahoj nadi. Stoga ovakva praksa „kulture se}awa” ne doprinosi temeqewu dràve putem svojih simbola i pomalo podse}a na stranputicu kojom su krenuli Skopqanci d kada je, polovinom 19. veka, Aleksandar O Kara|or|evi} od Stojana Simi}a otkupio Stari konak za potrebe kneèvskog dvora, oko wega se razvi-

jao dvorski kompleks. Ideju okupqawa sledili su Mali dvorac i Dvorac za prestolonaslednika Mihaila naspram wega, a zatim, pribli`no na wihovom mestu i hronolo{kim redom - Stari i Novi dvor. Po ubistvu Drage i Aleksandra Obrenovi}a, Stari konak je sru{en, a wegovu kompozicionu ulogu posle Prvog svetskog rata preuzela je potkovi~asta zgrada Dvorske straè prepravkama Korunovi}a, postaju}i stoèr tro~lanog ansambla unutar ure|enog dvorskog vrta. No, ru{ewem i ove zgrade 1953. godine, poreme}en je sklad kompleksa i od tada uzvi{icom izme|u Novog dvora (dana{we Palate predsedni{tva) i Starog dvora (Skup{tine grada) caruje poziv na arhitektonsku ili spomeni~ku smislenost umesto koje su do danas vi|eni samo jarboli zastava, dve klupe i novogodi{we jelke. Posle rata uklowena je ograda s kapijama da bi se „dvorsko” predalo „narodu”, a nazivom i simbolizmu pionirskog pokreta. Potom je sravweno sa zemqom i staro Rusko poslanstvo, jedna qupka neoromanti~arska tvorevina pokraj Srpsko-amerikanske banke, i time otvorena praznina prema ulici Kraqice Natalije. Naspram Novog dvora izgra|ena je 1954. godine bezli~na kancelarijska zgrada, ~ija je kruta arhitektura vazda bila ispod zna~aja Skup{tine Srbije koja se u woj smestila. Od tada, zjalo u fasadnom redu Kraqa Milana ispuwavano je kioscima, cve}arom, skup{tinskim straàrnicama i poslani~kim limuzinama, nikad ne dosegnuv{i makar i deo zamisli, jo{ iz osamdesetih godina 19. veka, da bude „veli~anstvena terasa” ka Savi i Beànijskoj kosi. Tako su, zapravo, jedan nasuprot drugom, uspostavqena dva nemu{ta elementa u ovom prostoru nacionalnog zna~aja – prvi s jarbolima i drugi uvrh Devoja~kog parka.

Emotivne spone Ta~ku na ovu drugu prostornu neodre|enost, stavila je jedna akademska skulptura na klasi~nom postamentu – osmometarski spomenik caru Nikolaju II Romanovu. Donacija Ruske federacije i ruskih vajara spu{tena je helikopterom u jeku poja~anih aeronau-

ti~kih aktivnosti uo~i vojne parade, nekako nenajavqeno i, u~inilo se, zbrzano èqom da sve bude potaman prilikom posete Vladimira Putina. Stoga su argumenti u prilog takvom locirawu spomenika bili {krti, ali se moglo zakqu~iti da im je oslon tradicijski, jer je tu bilo Rusko poslanstvo, a na istom placu je i Ruski dom cara Nikolaja II, u ~ije je temeqe uzidana Gramata sa slovom o bratstvu, uzajamnoj qubavi i razumevawu dva naroda. Razlog za{to se na{ao kraj Narodne skup{tine, naspram Predsedni~ke palate i Gradske skup{tine, dakle u sredi{tu dràvnog kompleksa, izostao je verovatno zato {to se pretpostavilo da svaki Beogra|anin dobro zna za{to. U spomeniku caru Nikolaju sabrala se zahvalnost za wegovo dràwe u Prvom svetskom ratu, iskazano re~ima da }e sve napore usmeriti „na o~uvawe dostojanstva Srbije”, ali i spomen na nemale ruske `rtve u odbrani Beograda, na Solunskom frontu i {irom potowe Jugoslavije. Ja~ina srpsko-ruskih veza isticana je i ranije: semioti~ki – nazivom vra~arske ulice Cara Nikolaja, memorijalno – Spomen kosturnicom ruskim ratnicima i Iverskom kapelom na Novom grobqu, liturgijski i duhovno – Ruskom crkvom kraj Crkve svetog Marka, dok je ona umetni~ka najo~iglednija u kapitalnom delu ruskih arhitekata u Srbiji. Najemotivnije spone, kako uostalom i pi{e u poveqi o zidawu Ruskog doma, prvog takvog u Evropi, izraàva

topao zagrqaj kojim je ovda{wi narod ute{io izmu~ene i jedva `ive Ruse posle boq{evi~kog vihora, ali ni{ta mawe i rusko u~e{}e u osloba|awu Beograda 1944. godine i zajedni~ko iskustvo antifa{isti~ke borbe.

Ekonomija i politika se}awa Ovo su, naravno, samo neki od pokazateqa posebnog istorijskog mesta Rusije u srpskom dru{tvu, ali ipak, budu}i da ono teì da bude demokratsko, pitawe ure|ewa javnog prostora sa spomenikom u „pupku” dràvnog kompleksa, moralo je da se na|e na debatnom stolu. Ne ulaze}i u pitawe istorijske uloge cara Nikolaja ili umetni~kih vrednosti skulpture, ~iwenica je da je spomenik stranom vladaru postavqen u glavnoj ulici srpske prestonice koja se nekad zvala Mar{ala Tita, donedavno Srpskih vladara, a danas Kraqa Milana. Razlog {to }e ona, nadamo se i ubudu}e, nositi ime nekog doma}eg vladara nije samo urbanisti~ki zna~aj ove via cardo, ve} i to {to su uz wu vajkada bili dvorovi i najvi{e ustanove srpske i jugoslovenske dràve, po~ev od pope~iteqstava preko skup{tina do prezidijuma i predsedni{tva. Da li treba pomiwati da je imenovawe ulica na~in recepcije istorije, a urbanisti~ko locirawe spomenika svojevrsno hijerarhizovawe prostora pam}ewa, pa se prvim i drugim ne samo priziva i ~uva pro{lost, ve} ustrojava iskustvo

sada{wosti i konstrukcijom kulturnog identiteta usmerava budu}nost? Nema sumwe, me|utim, da su oba ~eda nekog okvira tuma~ewa, koji iz patrimonijuma kolektivnog se}awa odabire ono {to je vredno trajnog o~uvawa smisla. Taj odabir, me|utim, ne bi smeo da bude deo politizovane strategije ba{tiwewa, niti najobi~nije strana~ke i ekonomske pragmatike. Jo{ za vreme prethodne vlasti, naime, ustalio se obi~aj da se na dar odgovara isuvi{e vrednim uzvratnim poklonom, te se na Ta{majdanu, prostoru slojevite nacionalne istorije, ukazao unajmawe iznena|uju}i spomenik Alijevu, bez jasnog kulturno-istorijskog obrazlo`ewa, a samo zahvaquju}i azerbejxanskoj donaciji za rekonstrukciju parka. Spomenik caru Nikolaju ima vaqanije razloge, ali je prepu{tawem simboli~kog potencijala izuzetne lokacije u wu upisan zna~aj carske Rusije ve}i od onog koji joj u istorijskoj perspektivi srpske dr`avnosti odista pripada.

Spomenik mirotvorcu

Ne znaju}i, zapravo, koji bi nam memorijski sadràj sasvim odgovarao, onaj koji na svetlo stavqa kneza Milo{a, Aleksandra Kara|or|evi}a, kraqeve Milana ili Aleksandra Obrenovi}a, kraqa Petra I ili Aleksandra Kara|or|evi}a Ujediniteqa, Broza, Milo{evi}a ili \in|i}a, suo~eni sa ishodom da se oko toga nikada ne}emo sloìti, okrenuli smo se onom oko koga }emo se sloìti najlak{e. Ali do ovog izbora dovela je slovenska du{a, sna`na èqa da se izraze ose}awa bliskosti i bratstva s Rusijom, iskonska potreba da mali narod u velikom zauvek ima svog saveznika i prijateqa, ali ne racionalni diskurs. Tako je neretko, u potrazi za osloncem, konstrukcija pro{losti delo stihije trenutka, reinterpretacije i manipulacije pam}ewem i zaboravom, pa ~ak i ideolo{kih dvoumica strana~kih prvaka. I ne samo to. U balansirawu vlastitih opredeqewa i naklonosti, a zapravo u boja`qivom dràwu u stavu ekvidistance, nepovre|ivawu strate{ke okrenutosti Evropi s jedne, i bratske sile koja vu~e Rusiji s druge strane, {to je na dugi rok politi~ki neodrìvo, izostaje samosagledavawe i samoodre|ewe. A {ta to jesmo bez obzira na ovo opredeqivawe? Pobede u bitkama na Ceru i Kolubari zasigurno su ve}i povodi za jednu nacionalnu mnemoniku nego podr{ka koju nam je car Nikolaj pruìo u Prvom svetskom ratu. Postavqawem spomenika ruskom caru u okruèwu najva`nijih zdawa srpske dràve, umesto, recimo, na Kalemegdanu, gde bi to bilo primerenije i sasvim druga~ije kodirano, nije odaslana poruka o vlastitom identitetu, dràvnom pravcu i samosvesti, ve} o submisivnosti i plahoj nadi. Stoga ovakva praksa „kulture se}awa” ne doprinosi temeqewu dràve putem svojih simbola i pomalo podse}a na stranputicu kojom su krenuli Skopqanci. Kako }e se neupu}enom namerniku u~initi da je ruski monarh presudno va`na li~nost na{e istorije, jer na ovom prostoru i nema drugih spomenika osim Nade`di Petrovi} i Andri}u, neophodno je osmisliti protivteù na uzvi{ici izme|u Starog i Novog dvora. Ova zemqa, dakako, ima ratne heroje, ali i junake kratkih razdobqa kulturnog preporoda, te bi nasuprot lako raspaqivom militarizmu dràva Zapadnog Balkana, spomenik mirotvorcu bio boqa pouka za budu}nost. No kako je spomenik Nikolaju uspravqen i za generacije koje slede, teè }e potom do wih dopreti glas da je Bog visoko, Rusija daleko, a Srbija, kakva god da je, jedna i najblià í Slobodan Gi{a Bogunovi}

[ETA(J)MO SRBIJOM!

BAWE SRBIJE

Dobro bi bilo {to vi{e dana obi~nih, u~initi neobi~nim, jedan drugom nesli~nim da bi se pamtili naro~ito po dobru. Dobro bi bilo ponekad otputovati do nekog zanimqivog objekta ili mesta u Srbiji da bismo je upoznali i shvatili koliko mnogo takvih mesta ima.

RIBARSKA BAWA

Dobrodo{li u kraqevsku bawu.

Lekovite vode Ribarske Bawe ravne su lekovitim vodama u francuskim Pirinejima i me|u najboqim su u svetu. U Ribarskoj Bawi lekovita voda pomaè u le~ewu ortopedskih, ko{tano-zglobnih i degenerativnih oboqewa, ali i za poboq{awe op{teg stawa organizma, kroz spa-program, radi postizawa optimalnog na~ina ìvqewa i o~uvawa zdravqa. Ribarska Bawa, kao lider zdravstvenog turizma, akcenat stavqa na prevenciju, koja je najboqi lek, a svojim gostima nudi, pored medicinskog i spa programa, brojne prate}e sadràje radi potpunog doìvqaja, koji najbrè dovodi do optimalnog stawa organizma. Ribarsku Bawu pose}ivale su sve krunisane glave Srbije, od oslobo|ewa do ukidawa monarhije, a i danas. Zbog toga, a i zbog celokupne ponude i doìvqaja, kao i zbog brojnih nagrada i priznawa Ribarsku Bawu nazivaju – kraqevska bawa. Poznata je kao oaza ~istog jastreba~kog vazduha, zdrave hrane i lekovitih termalnih izvora.

GEOGRAFSKI POLO@AJ

Ribarska Bawa sme{tena je na severnim padinama planine Veliki Jastrebac (1491 m.n.v), na nadmorskoj visini od 540 metara. U{u{kana je u kotlinama Ribarske i Bawske reke i obiluje prirodnim lepotama.

Wena lokacija u sredi{woj Srbiji ~ini je lako dostupnom iz svih krajeva dràve. Od Kru{evca, Ribarska Bawa je udaqena 34 km jugoisto~no, dok je od Aleksinca deli ista kilometraà, ali jugozapadno, 72 km od Ni{a i 220 km od Beograda. Iz Beograda, najjednostavnije je do}i autoputem Beograd – Ni{, a potom se odvojiti i nastaviti preko Kru{evca. Kada je èleznica u pitawu, le~ili{te je od najbliè èlezni~kestanice (\unis, na pruzi Beograd – Ni{), udaqeno 22 km. Zbog relativno visoke nadmorske visine i zbog toga {to je okruèna planinskim ograncima, bawa ima subplaninsku klimu. Uop{teno posmatrano ona ima malo padavina na godi{wem nivou, sa najki{ovitijim majem i najsuvqim februarom. Okruùju je hrastove i bukove {ume, impozantne u svojoj lepoti. Ribarska Bawa, svoje ime dobila je po ribarima koji su na wenim izvorima, za kneza Lazara, lovili pastrmku izuzetnog kvaliteta. Ipak, kori{}ewe wenih lekovitih svojstava zadire jo{ dubqe u pro{lost u vreme Rimqana i 4. vek nove ere, o ~emu svedo~e arheolo{ki ostaci iz

Burna previrawa koja je 19. vek doneo Srbiji, nisu zaobi{la ni Ribarsku Bawu, pa je tokom srpsko-turskog rata 1876. godine ona sravwena sa zemqom (poru{eni su svi do tada sagra|eni, i po broju skromni, bawski objekti osim glavnog kupatila). Bawa je obnovqena 1882. godine, a 1883. godine izgra|eno je zidano kupatilo sa kadama. Sve u svemu, da li zbog, fizi~kih stradawa koje je pretrpela u 19. veku ili iz nekog drugog razloga, sve do po~etka 20. veka, Ribarska Bawa, u odnosu na druge srpske bawe, bila je prili~no primitivno ure|ena i eksploatisana. Wen stvarni razvoj zapo~iwe 1904. godinom i po~etkom vladavine kraqa Petra I Kara|or|evi}a, koji je pokazao veliko interesovawe za razvoj ovog le~ili{ta. On je u bawi ~esto boravio, le~io reumu i radio dr`avni~ke poslove. Deklaraciju o povratku Kosova i Metohije matici Kraqevini Srbiji potpisao je u Ribarskoj Bawi 25. 08. 1913.godine. Upravo je on i inicirao nagli razvoj i izgradwu Ribarske Bawe, koji ne prestaje do dana{wih dana. U periodu izme|u 1904. i 1911. godine izgra|eno je vi{e objekata za sme{taj gostiju. Ve} do 1907. sagra|ene su vile („Srbija” (1904), „Bosna” i „Slavonija” (1905), „Hercegovina” i „Crna Gora” (1907) itd.), ~iji je ukupni kapacitet bio oko 200 gostiju.

okoline bawe. Nastanak kupatila se po legendi vezuje za doba carice Milice, koja je po nekim izvorima, sa svojim dvorskim damama odr`avala lepotu upravo na izvorima u Ribarskoj Bawi. Ni Turci nisu bili ravnodu{ni na blagotvorna, prirodna dejstva ove bawe pa su stoga u woj podigli kupatilo – hamam, koji su pose}ivali radi negovawa tela i duha. Pet vekova kasnije na temeqima starog turskog hamama, koji je dugo slu`io posetioce, izgra|eno je novije kupatilo, po nalogu srpskog kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. Jo{ pre toga u vreme vladavine Milo{a Obrenovi}a, 1834. godine kwaz Milo{ je naredio da se uzorak bawske vode po{aqe na ispitivawe na Medicinski fakultet u Be~, {to je prva analiza wene vode ikada ure|ena. Ta godina uzeta je kao godina po~etka nau~no utemeqenog rada. Od tada do danas sve krunisane glave Srbije pose}ivale su i boravile u Ribarskoj Bawi. Interesovawe za bawu raste od posete Aleksandra Kara|or|evi}a 1852. godine. Godine 1854. bawa dobija i svog prvog stalnog bawskog lekara. Jednu deceniju kasnije u bawi su podignute mehana, op{ta trpezarija i stare{inska zgrada, a kaptirana su i dva wena izvora (Hladna sumpora~a i Kni~anka).

Godine 1910. izgra|en je najve}i broj bawskih objekata, i u velikoj meri regulisana infrastruktura. Te je godine postavqena kanalizacija, prose~en je i iznivelisan glavni bawski put, ure|en je bawski park, a u bawskoj {umi povr{ine od oko 100 hektara, ure|ene su staze za {etwu. Zahvaquju}i ovom brzom tempu, mo`e se re}i da su do Prvog svetskog rata, u bawi izgra|ene sve va`nije zgrade i bawski objekti. Ipak, sve do Drugog svetskog rata Ribarska Bawa nije uspela da postane vi{e od bawe sezonskog karaktera. Kao i mnogo toga drugog, tokom rata nije radila, a od wegovih posledica obnovqena je ve} 1946. godine. Godine 1949. postala je klimatsko le~ili{te, dok je do tada imala status „samo” balneolo{kog le~ili{ta. Tokom dve posleratne decenije Ribarska Bawa kori{}ena je iskqu~ivo kao odmarali{te i za rehabilitaciju plu}nih bolesti. Promene nastaju 1967. godine kada je otvoreno Odeqewe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, koje je uskoro preraslo u moderan Zavod za le~ewe i rehabilitaciju obolelih od ortopedskih, ko{tano-zglobnih i degenerativnih oboqewa „Ribarska Bawa” í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

RIBARSKA BAWA KROZ VEKOVE

TRI ROTARI DRUGA

nije po E. M. Remarku

Nikola Mandi} Trivko Ti}a Savi} Haxi Du{an Glu{ac

Jo{ fotografija sa puta po Kosovu, Metohiji, Albaniji

PRI[TINA

Kroz centar grada prolazi bulevar Bila Klintona koji je sav u znaku velikih postera sa wegovim likom i ameri~kim zastavama, tu u blizini je i wegova statua, a u nastavku se ukr{ta sa bulevarom Xorxa Bu{a. Centrom grada ina~e dominira velelepna rimokatoli~ka katedrala Majke Tereze, ~iji se visoki zvonik verovatno vidi sa svake ta~ke u Pri{tini. Hotel „Grand” koji je nama, nekada, bio glavni orijentir u Pri{tini sada se jedva prime}uje od okolnih lepih i modernih zdawa kao i zgrada „Rilindije” ili Narodne biblioteke, koje su nekada bile simbol grada. Kada smo stigli do restorana „Simfonija” srda~no nas je do~ekao prijateq i vlasnik Naim Bajraktari, tako|e Rotarijanac. Restoran „Simfonija”je ura|en u etno stilu a doma}in je insistrirao da istog dana stignemo i do Dra~a, i na na{u veliku àlost, nismo mogli da se opustimo i u potpunosti uìvamo u, specijalitetima i razgovoru sa doma}inima. Drugi gosti u kafani su nas znatièqno posmatrali jer smo

ako zbog pamdemije korona virusa nismo mogli da K odemo na Svetu Goru, {to smo odavno planirali, odlu~ili smo da jeseni 2020. godine posetimo i

detaqnije upoznamo Kosovo, Metohiju i Albaniju. Iako smo Ti}a i ja proputovali pola zemaqske kugle, a i Haxi Du{an je dosta putovao, niko od nas nije bio u Albaniji. Bilo je prirodno da do Albanije stignemo preko Kosova pa je na{a prva destinacija kada smo krenuli iz Beograda bila Pri{tina. Integrisani administrativni prelaz Merdare smo pre{li bez zadràvawa, samo uz pokazivawe li~ne karte i zelenog kartona. Uskim i saobra}ajem dosta optere}enim putem i{li smo prema Pri{tini prolaze}i pored Obili}a (ili Kastrati) gde smo u daqini videli ogromna postrojewa i dimwake Termoelektrane Kosovo i rudnika lignita koji su tu izgra|eni davawima svih biv{ih republika, a najvi{e Srbije. Da ne bi lutali po Pri{tini na ulazu u grad nas je sa~ekao na{ dugogodi{wi prijateq ugledni Dr Nijazi Macula, ~lan Rotari Kluba Pri{tina – Dardanija. Sproveo nas je kroz dosta komplikovanu mreù modernih saobra}ajnica, bulevara i kru`nih tokova koji su na Kosovu, a i u Albaniji saobra}ajni specijalitet, do restorana „Simfonija”. Voze}i se kroz Pri{tinu bili smo prijatno iznena|eni izgledom i promenom koju je doìveo ovaj grad. Pri{tina je danas dinami~an i moderan grad, {irokih bulevara, lepih i visokih zgrada savremenih arhitektonskih oblika. Saobra}aj je gust dobro organizovan i bez zastoja. Ima dosta zelenila i prili~no je ~isto a na ulicama i po restoranima je puno mladih {to je, verovatno, posledica visoke stope nezaposlenosti. Naravno, na svakom koraku su prodavnice, butici i tr`ni centri svih mogu}ih zapadnih brendova i naziva pa je sve isto ili sli~no kao i u svakom drugom evropskom gradu.

prili~no glasno razgovarali na srpskom. Ina~e, svi stariji qudi u Pri{tini sa kojima smo razgovarali znaju srpski ali mla|i insistiraju na konverzaciji na engleskom. U znak zahvalnosti za topao prijem i gostoprimstvo, poklonili smo im Monografiju na{eg Kluba, foto album sa fotografijama svih predsednika Rotari Kluba Beograd kao i album sa fotografijama na kojima su zabeleène sve posete Nijazi Macule i wegove supruge Bebe na{em Klubu. Nije ni potrebno re}i koliko je to ganulo na{eg prijateqa Nijazija i sa ponosom je album pokazao Bebi i svojoj deci, unucima, kada smo kasnije oti{li u wegov dom na kafu. Na{ plan je bio da, kada smo ve} u Pri{tini, obavezno posetimo i manastir Gra~anicu, koji je sada, prakti~no, u predgra|u Pri{tine. Sa àqewem smo mogli da spoznamo {ta zna~i ìveti u enklavi. Gra~anica je naseqe koje se nalazi osam kilometara jugoisto~no od Pri{tine, na magistralnom putu za Gwilane. Od 1999. godine ovo mesto je sedi{te srpske enklave koja broji preko 12.000 stanovnika. U wemu se nalazi jedan od najpoznatijih srpskih sredwovekovnih manastira Gra~anica, zadu`bina Svetog kraqa Milutina. Mesto Gra~anica koje danas naseqavaju iskqu~ivo Srbi, i za razliku od Pri{tine, kao da je zaustavqeno u vremenu. Nema ni jedne nove zgrade ili objekta, put je uzan, lo{ i sa puno „zakrpa”, sa minimalnom saobra}ajnom signalizacijom i samo jednim putokazom ka manastiru. Istina, radwe, apoteke ili kafane nose srpske nazive i }irili~ne table ali se u vazduhu ose}a napetost, nezadovoqstvo i nespokoj srpskog ìvqa.

Uspeli smo samo da primetimo jedan adaptirani objekat u kome je klinika „Bel Medik” iz Beograda, ~iji su vlasnici tako|e Rotarijanci. Ono {to na{e qude u tom bezizlazu i ~emeru odràva je svetlost, lepota i snaga vere kojom zra~i biser srpske sredwovekovne dràvnosti i umetnosti, manastir Gra~anica. Manastir Gra~anica je zadu`bina srpskog kraqa Stefana Milutina, wegove ène Simonide i sina Stefana, zidan je od 1315 do 1321 godine i posve}en je Uspewu Presvete Bogorodice. Kraq Milutin je manastir obdario bogatim poklonima u imawu i

povlasticama. U to vreme, vi{e od 200 monaha je bilo posve}eno duhovnoj i umetni~koj delatnosti pa je manastir stekao veliki ugled. Tokom 15 – 16. veka zbog turskog zuluma srpski `ivaq je napustio Gra~anicu i manastir je zapusteo a arnauti su se tu naselili

uni{tavaju}i svaki pomen na wih. Sredinom 18. veka u tim krajevima je zavladala epidemija neke bolesti zbog koje su masovno umirali me{tani arnauti koji su se zbog toga iselili a opet napu{tenu Gra~anicu su ponovo naselili Srbi iz okolnih krajeva. Po~etkom 19. veka turski Ja{ar-pa{a je sa crkve skinuo olovo sa manastirskog krova, ali je i pored velikih o{te}ewa sve do po~etka 20. veka freska Simonide bila neo{te}ena kao i tekst Milutinove hrisovuqe date manastiru. Godine 1874. sultanovim fermanom je dozvoqeno da se crkva moè pokriti plehom umesto }eramidom a posle 1895. godine je iguman Gideon po~eo da prikupqa sredstva za obnovu manastira da bi Odbor za obnovu manastira Gra~anice 1937. godine pokrenuo radove na obnovi, izgradwi Hrama, slave na Kosovu, nove kamene ograde i manastirskih konaka. Posle Drugog svetskog rata manastir su obnovile monahiwe i od tada on sluì kao ènski manastir a monahiwe se bave ikonopisawem, vezom, poqoprivredom i drugim mona{kim poslu{awima. Posle rata na Kosovu 1999. godine, u manastir je preneto sedi{te Ra{ko – Prizrenske eparhije, jer mu

estetskom i arhitektonskom savr{enstvu, veoma skladnih proporcija. Bogato je ukra{ena freskama koje prikazuju dinastiju Nemawi}a, lik kraqice Simonide, `ene kraqa Milutina i }erke vizantijskog cara Andronika Drugog, a na glavnoj kupoli ispod freske Hrista Pantokratora su prikazani proroci i evangelisti. Prelepe su i

u Prizrenu nije bilo opstanka, i od tada je manastir postao duhovno, nacionalno i politi~ko sredi{te srpskog naroda tog kraja. Sama crkva Uspewa Presvete Bogorodice je gra|ena od tesanog kamena polo`enog izme|u vi{eslojnih redova opeke, ima pet kubeta i tri apside sa osnovom upisanog krsta. Izvedena je u

freske koje prikazuju cikluse velikih praznika, Hristovog stradawa, Ro|ewa i Vaskrsewa, kao i prizori iz `ivota Bogorodice i svetog Nikole. Manastir Gra~anica je na spisku svetske ba{tine i pod za{titom UNESKO-a zajedno sa jo{ tri manastira SPC pod nazivom „Sredwevekovni spomenici na KiM”.

Posle obilaska manastira Gra~anica vratili smo se do Pri{tine i tu iza{li na auto put „Ibrahim Rugova”, kojim smo se zaputili ka albanskoj granici. Veoma kvalitetno gorivo smo sipali na super modernoj „Shell” pumpi, kojih ina~e nema u Srbiji, posle ~ega smo nastavili da u`ivamo u vo`wi odli~nom saobra}ajnicom. Ovaj auto put, koji i nije uvek u punom profilu, je izgradila ameri~ko – turska firma „Behtel”, koja bi trebalo da izgradi i „auto put Mira” od Ni{a do Pri{tine. Za nas je ovaj auto put bio interesantan iz nekoliko razloga: savr{eno je ravan i bez ijedne jedine rupe ili zakrpe. Na putu nema ni jednog tunela jer se graditeq odlu~io da skine i prose~e cela brda ali da ne pravi tunele, iako bi to bilo potpuno opravdano i jednostavnije. Tako|e, na putu ima i prili~no o{trih krivina koje ne biste o~ekivali na auto putu na kome se brzo vozi.

Ni{ta nam to, naravno, nije smetalo da u`ivamo u vo`wi i pitomom krajoliku uz zalazak sunca i prvi sumrak, pribli`avaju}i se albanskoj granici i i{~ekuju}i prvi susret sa ovom nepoznatom zemqom... í Autor: PPr Nikola Mandi} Rotari klub Beograd

KRAJ Snimci Haxi Du{an Glu{ac

Autor: Tomislav @. Popovi}

CRKVA OXAKLIJA NA KRSTOVDAN 2021. GODINE

tara crkva Svete Bogorodice „Oxaklija” se nalazi u Leskovcu. Pod za{titom je dr`ave i predstavqa nepoS kretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

Crkva posve}ena Ro|ewu Presvete Bogorodice (Mala Gospojina) sagra|ena je 1803. godine. Ne zna se da li je na tom mestu ili u neposrednoj blizini postojala crkva ili manastir. Na tom terenu nisu vr{ena ozbiqnija arheolo{ka istra`ivawa pa ne postoje materijalni dokazi na osnovu kojih bi se utvrdilo postojawe i starost prethodnog objekta. Crkva je nekoliko puta tokom 19. veka delimi~no stradala, a obnovqena je 1839. godine. Prilikom bombardovawa 1941. godine na wu je pala bomba, a o{te}ena je i tokom savezni~kog bombardovawa 1944. godine. Godine 1948. bila je potpuno poplavqena, voda je dostigla nivo od jednog metra u crkvi. Iste godine je stavqena pod za{titu dr`ave kao spomenik kulture. Od ovog re{ewa imala je vi{e {tete nego koristi. Komunisti~ka vlast je perfidno sabotirala obnovu crkve. Bez dozvole Zavoda za za{titu spomenika kulture nije mogla da preduzima ni{ta. Krovna konstrukcija se sru{ila 1963. godine, kada i oxak na crkvi. Pojavilo se mi{qewe tada da crkvu treba sru{iti i na wenom mestu podi}i betonski krst koji bi kao spomen svedo~io o nekada{wem postojawu crkve Oxaklije koje na sre}u nije ostvareno. Sedamdesetih godina pro{log veka se po~elo sa obnovom i 1992. godine je tada{wi episkop gospodin Irinej osve{tao crkvu í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

RE[EWA KVIZA

1 V; 2 A; 3 B; 4 A; 5 A

GORINA ZIMI Snimila Dragoslava Spasi}, RK Ni{

Da li je Da li }e proiste}i ISTINITO? DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li je PO[TENO Da li }e biti prema svima? KORISNO za sve?