Rotar 121-122 by Ivan Petrovic

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

MART / APRIL 2021. • GODINA æI (LæææVIII) BROJ 121 i 122 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org • FB: fb.com/rotarÚbeograd

TRI ROTARI DRUGA nije po E. M. Remarku

Nikola Mandi} Trivko Ti}a Savi} Haxi Du{an Glu{ac

U POSETI MANASTIRU DE^ANI

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

– Pqunuti mi –

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

VIDI, KUME! idi, kume kakva je `uta. Ima i venac. Ima}emo ga i mi, samo V polako. Da sipam jo{ po jednu?

ISSN 2217-723æ

Danilo Qevnaji}

BROJ 121 i 122 MART / APRIL 2021. GODINA æI (LæææVIII) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga. Trivko Ti}a Savi}

Distrikt 2483 guverner 2020–2021. Danilo Qevnaji} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Trivko Ti}a Savi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili prole}ni broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Biqana @ivkovi} Dragoslava Spasi} Zorica Milo{evi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} Naslovna strana: DE^ANI Snimio: Haxi Du{an Glu{ac

Pi{e Branislav Bane Vukomanovi}

Nikola Mandi}

Haxi Du{an Glu{ac

Biqana @ivkovi}

Dragoslava Spasi}

Zorica Milo{evi}

Nema meze, taka situacija. Vidi, kume ne{to sam ja shvatio {ta se ovde radi. Aman bre, ova mr`wa prema nama postala svetska ba{tina. Vidi, kume, kao da smo opkoqeni sa svih strana. A i iznutra se nagomilalo svakakvijeh. Ali, kume, vidi da ti kaèm: malo su se prera~unali. Mi smo se spremali za svako iznena|ewe a da toga nismo ni bili svesni. Kao prvo, decu smo poslali na sigurno u inostranstvo, ubacili neprijatequ iza le|a. Drugo, povukli smo sve na{e iz bi{ih republika u maticu i dobili na brojnosti. Godinama uve`bavamo za te{ke uslove odbrane i kontranapada. Vidi sad kako smo utrenirani. Gradski prevoz je na{ najve}i narodni pokret, dodu{e ne moè{ se na wega osloniti nikako. To je prava avantura oti}i i vratiti se prevozom u bilo kom na{em gradu. Koliko je tu potrebno snala`qivosti i strpqewa. Koliko kombinatorike, predvi|awa i usiqenog mar{a sa sve prtqagom. E, tako se obu~ava specijalni rod vojske. Vidi samo koliko su nam puta raskopavali ulice. Tipi~no preskakawe rovova i upadwe u iste. To zna~i da smo upoznati sa rovovskom borbom. Inìwerijske prepreke za nas vi{e nisu nikakav problem. Hrana nam je eksperimentalna, kvalitet prilago|en terenskim uslovima, tj. rati{tu. Nema te prera|evine koju mi ne moèmo da svarimo, a to je vrlo bitno u ratnim uslovima.

Voda, kaù da je kvalitetna. Jes vala, al mutna i bqutava, ko iz ~utirice od nekoliko dana. Vidi, kume, kakvu muziku slu{amo ovih godina, pa mi od tolike kukwave i zapomagawa ne}emo primetiti da imamo rawenike. To jest, ne}emo se obazirati na wihove jauke. Pa, onda prirodni zakloni od neprijateqske vatre. Ima{, kume, onolike fabri~etine, i to ni{ta nije na{e, sve to vlasnik go stranac do stranca. Nema {ta da àli{. Onda, ovi manijaci {to su zidali nepregledne zamkove od ko zna ~ijih para. Ko stvoreno za kasarne. Finansije otimamo od banaka, ionako su uglavnom strane. Ma, mnogo smo mi wih raspustili, kume. Koliko smo samo uvezli terenskih vozila, sve je to potrebno za napredovawe vojske u svim pravcima, ko da smo znali {ta se sprema. Kredite smo podigli sto godina da ratujemo. A tek koliko imamo stru~waka za uvoz i izvoz municije, to nema niko, kume. Ne}e da zafali xebane. Imamo i specijalne diverzantske jedinice, ko onaj odred „Savamala”. Neprimetno se pri{uwaju, uni{te i niko ih nikada ne moè prona}i. Kaù da je u ratu prva `rtva istina, a i na to smo se navikli. Zna{, kume, {ta je jo{ dobro. Ima{ kod nas i ove strane novine i televizije, ta~no moè{ da vidi{ {ta ti neprijeteq misli... êk malo, idem po drugu fla{u? í

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD APRIL 2021. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAXI DU[AN

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

PETRIWAC ^EDOMIR

MIL^I] DRAGAN

MILOVI] MARKO

NEDINKOVSKI JANE

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

TOMA[EVI] MILIVOJE MIWA

PETROVI] IVAN

RADULOVI] DRAGAN

SAVI] TRIVKO TI]A

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

MESECOSLOV

MART 2021.

MART mesec je u Rotariju posve}en vodi i sanitarnom zdravqu. Iskoristimo ovaj mesec da u svom Rotari klubu ili lokalnoj zajednici promovi{emo brigu za kvalitetnu pija}u vodu i o~uvawe sanitarnog zdravqa. Organizujmo ovim povodom predavawe na ove teme, ili lokalni projekat koji bi pomogao re{avawu nekog od problema u va{em gradu.

3 4

1831. Ro|en je na{ dobrotvor i zadu`binar \oka Vlajkovi}. ME\UNARODNI DAN BROJA PI (3,14) DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI

1882. Na dana{wi dan (2. februara po starom kalendaru) Narodna skup{tina donela je Zakon kojim se Kwa`estvo Srbija progla{ava za Kraqevinu Srbiju, a knez Milan M. Obrenovi} IV za naslednoga kraqa Srbije pod imenom Milan Prvi.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ DVADESET JEDAN

21 Arapski: 21 Rimski: ææI

Energije broja 1 ukqu~uju nove po~etke, nezavisnost, jedinstvenost, motivaciju, te`wu prema napretku, dostignu}ima, uspehu. Sve ovo ~ini broj 21 brojem svestranosti, energije, harizme, komunikacije. Ovaj broj predstavqa sklad u stvarawu. Predstavqa i broj savr{enstva (po Bibliji). Sve do raspada Sovjetskog Saveza, 21. decembra 1991. godine, u velikoj dr`avnoj zajednici `ivelo je vi{e od 140 nacionalnih grupa.

Veruje se da u trenutku smrti, ~ovekovo telo gubi 21 gram (odlazak du{e). Ameri~ki lekar Dankan Mekdugal (1866-1920), je oko 1907. godine odredio tokom eksperimenta ovu ~uvenu grama`u.

ME\UNARODNI DAN @ENA

18 24

1887. Ni{ je dobio prvo pozori{te, nazvano „Sin|eli}”. 1931. U prodaji se prvi put nalaze elekri~ni brija~i. 1929. Radio Beograd po~eo je emitovawe programa.

1915. U karantin (do`ivotni) stavqena je Meri Tifusarka, prvi zdrav prenosnik tifusa otkriven u SAD.

Ro|eni dvadeset prvog su neobi~an spoj qubavi i rata. Osobe ro|ene 21. vole druèwe i uìvaju u sportskim aktivnostima. Dvadeset jedan (ili trideset ~etiri) latica ima cvet bele rade. Ve}ina biqaka ima broj latica koji odgovara Fibona~ijevom nizu. To je niz brojeva u kojem zbir prethodna dva broja u nizu daje vrednost narednog ~lana niza (1, 1, 2, 3, 5, 8, 13...) Kinesku Novu godinu praznuje vi{e od 1,3 milijardi qudi {irom sveta, po{to se ra~una po mese~evom ciklusu, datum do~eka je „klizni” pa moè da bude izme|u 21. januara i 21. februara. 21 dan – toliko najduè moè da traje lubenica po{to se ubere.

1980. Umro je Xejms Klivlend Xesi Ovens, ameri~ki atleti~ar, olimpijac, koji je po ~etvorostrukom trijumfu na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine bio prva zvezda Igara.

ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV PU[EWA

1979. Britanski razara~, „London” isplovio je iz luke u La Valeti, ~ime su okon~ane vojne veze Velike Britanije i Malte, uspostavqene 181 godinu ranije.

Broj 21 je Dovršewe, savršenost, ~ast, uspeh, sinteza, oslobo|ewe, nasledstvo i sve obrnuto od toga. 21 je potreban broj poena da bi se došlo do pobede u badmintonu 21 je pribli`na duìna polumaratona u kilometrima. 21 je bio broj na dresu Vlade Divca dok je igrao za Sakramento 21 je atomski broj skandijuma Ilinois je 21. dràva koja se prikqu~ila SAD Broj 21 je zapravo kombinacija broja 2 i broja 1. Broj 2 povezan je sa ravnoteòm, nesebi~no{}u, pa`wom, qubavqu i vezom. S druge strane, broj 1 je simbol nezavisnosti, uspeha, motivacije i novih po~etaka.

losti, Broj 21 je simbol zre godinu 21. su odi jer mnogi nar doba `ivota odabrali kao i. ost etn ol pun ove ~ovek

RotarÚ Club Beograd

JEDNA SLIKA HIQADU REÎ ÊTVRTKOM OD ÊTIRI DO OSAM

AKTIVNOSTI

RotarÚ

Club Beograd Skadarlija Rotaract Club Beograd Skadarlija

ZAJEDNO U ROTARIJU Obeleèn je zajedni~ki sastanak na{eg Districta 2483 Srbija i Crna Gora sa RotarÚ One klubom iz îkaga. Ovaj sastanak rekordne prisutnosti od preko 350 ~lanova iz 60 RotarÚ klubova {irom sveta odràn je na inicijativu Rotari kluba Beograd Skadarlija i Rotarakt kluba Beograd Skadarlija Bila nam je ~ast da podrìmo inicijativu u organizaciji zajedni~kog sastanka sa najstarijim RotarÚ One klubom iz îkaga. âst je utoliko bila ve}a {to je gost predava~ na ovom sastanku bio Arne Duncan sekretar obrazovawa, koji je funkciju sluìo osam godina, u Obaminoj administraciji i ostvario zapaène rezultate. Sastanak je svojim prisustvom uveli~ao i generalni konzul Srbije u SAD gospodin Du{an Kozarev. Milo{ Milivojevi} predsednik RTC Skadarlija je ispred RD2483 predstavio kratku istoriju odnosa SAD-a i Srbije. Usledilo je neformalno druèwe, a ovaj sastanak je jo{ jednom pokazao internacionalnu misiju na{e organizacije. PDG Vladimir Mati} informisao je prisutne o 10 aktivnih Global Grantova u na{em Distriktu i istakao zna~aj podr{ke USAID u 5 predloènih Global Grantova u programu „Hearts of Europe Global Grants”. Ovim sastankom ostvarili smo veliki potencijal za daqu saradwu sa klubovima iz SAD-a. Svima èlimo uspe{nu poslovnu i rotarijansku nedequ, motivi{emo i pozivamo i ostale Klubove u Distriktu da preuzmu sli~nu inicijativu, promovi{u na{u kulturu i internacionalne vrednosti í

MESECOSLOV

APRIL 2021.

APRIL je mesec posve}en ^ASOPISIMA Rotarija. Tokom celog meseca Klubovi organizuju programe i aktivnosti koji promovi{u ~itawe i kori{}ewe ~asopisa ROTARIJANAC (postoji od 1911. godine) i drugih zvani~nih regionalnih ~asopisa Rotarija. Ovaj mesec posve}en je i za{titi ~ovekove sredine {irom planete Zemqe.

1 2

ME\UNARODNI DAN [ALE SVETSKI DAN BORBE PROTIV AUTIZMA

ME\UNARODNI DAN DE^IJE KWIGE

6 7

DAN STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA 885. Umro je slovenski prosvetiteq Metodije Solunski. SVETSKI DAN ZDRAVQA

SVETSKI DAN ROMA (odlukom OUN, 1971. godine) 1867. Beograd je najdu`e bio pod vla{}u Turaka, od 1521. godine, do ovog datuma.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ DVADESET DVA

22 Arapski: 22 Rimski: ææII

Najmo}niji je broj u numerologiji. 22 odnosno 2 h 11 sveti je broj, jer hebrejska abeceda sadr`i 22 slova, a kwiga u Starom Zavetu ima tako|e 22! „Otkrovewe” svetog Jovana ima 22 poglavqa.

22 je broj staza na kabalisti~kom Drvetu `ivota!

SVETSKI DAN KOSMONAUTIKE

1868. U Beogradu je ro|en Pavle Popovi}, istori~ar kwi`evnosti, izme|u dva svetska rata neprikosnoveni autoritet istorije kwi`evnosti.

20 22

SVETSKI DAN ZA[TITE OD BUKE DAN PLANETE ZEMQE

DAN SE]AWA NA SRPSKE @RTVE U KONCENTRACIONOM LOGORU JASENOVAC

SVETSKI DAN KWIGE I AUTORSKIH PRAVA

24 25

27 28 29

SVETSKI DAN LABORATORIJSKIH @IVOTIWA DAN BORBE PROTIV MALARIJE SVETSKI DAN INTELEKTUALNE SVOJINE (priznat od OUN) SVETSKI DAN DIZAJNA SVETSKI DAN PASA VODI^A ME\UNARODNI DAN IGRE

1968. Premijera predstave „Kosa” na Brodveju, ~ije pesme postaju himna protesta protiv rata u Vijetnamu.

SVETSKI DAN BEZBEDNOSTI U SAOBRA]AJU (odlukom OUN)

Qudi ro|eni dvadeset drugog su srne. Topli su i puni saose}awa za druge. Svesni su svojih mogu}nosti i nikada ih ne prelaze.

Osobe sa ovim brojem otkrivaju svoje unutra{we bi}e. Wime vlada „dupli” Mesec (jer brojem dva vlada Mesec), pa je ovde prisutna izuzetna emotivnost.

Qudi na koje ovaj broj uti~e vrlo su ambiciozni, samopouzdani, disciplinovani i pragmati~ni. Tako|e su vrlo intuitivni i emotivni, vrlo pouzdani, iskreni i odgovorni. Moraju da nau~e da kontroli{u misli koje vladaju wihovim podsvesnim umovima. Ovi qudi pa`qivo biraju svoj `ivot. Volt Dizni (1901 – 1966), autor ~uvenih crtanih likova i filmova, dobio je ~ak 22 filmske nagrade „Oskar”. Najve}i novac na svetu kovan je u 15. veku u [vedskoj; bio je od bakra, te`io je 22 kilograma i imao pre~nik od 82 centimetra.

DAN ZAVODA ZA ZA[TITU PRIRODE SRBIJE

Stjuart Barel iz Rolija u Engleskoj podigao je teg teàk 22 kilograma 522 puta za sat vremena. Bio je ovo izazov teàk 11,5 tona. Najomiqenije ime me|u papama je Jovan, kako su se u dosada{woj istoriji zvala wih dvadeset dvojica. u srpskom Najduà re~ (do sada) si: gla i va slo 22 a jeziku im NIKOVICA PRESTOLONASLED a re~ zbog (u hrvatskom jeziku ist . va) jekavqewa ima 24 slo

AKTIVNOSTI

potrudili su se da, zahvaquju}i na{em gostu Ivanu Ivanovi}u, provedemo 90 minuta u opu{tenoj atmosferi i srda~nom razgovoru o temi koja je za nas Rotarijance izuzetno va`na. U uvodnom delu sastanka na to {ta je „Test 4 pitawa” podsetili su nas DG Danilo Qevnai} i DGE Zorica Jestrovi} í

RotarÚ

D 2483 Club Beograd ^ukarica

TEST 4 PITAWA (A NIJE [ALA) Na Svetski dan {ale, 1. aprila 2021.godine, imali smo zadovoqstvo da nam gost bude Ivan Ivanovi}, poznati TV voditeq, novinar i komi~ar sa kojim smo razgovarali na temu „Test 4 pitawa”. Zum sastanku je prisustvovalo rekordnih 304 u~esnika iz na{eg Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora, ali i na{i prijateqi iz Slovenije, Severne Makedonije, Hrvatske i Bosne i Hecegovine. Organizatori sastanka PDG Vladimir Mati}, Rajko Mitri}, predsednik Eti~kog komiteta Distrikta, Distriktni sekretar Vladimir Lalo{evi} i najmla|i Rotarijanac u na{em Distriktu Strahiwa Radovanovi}

AKTIVNOSTI

RotarÚ

Club Beograd Skadarlija

GLOBAL GRANT BA[ VREDAN Rotari klub Beograd Skadarlija je zvani~no zavr{io svoj drugi Global grant posve}en obrazovawu mladih „Staklenik” i trening za organsku proizvodwu PKB {koli u Beogradu. Osim {to je veoma zna~ajan projekat

za na{ Klub na kome smo radili nekoliko godina, zna~ajan je i za grad Beograd i op{tinu Palilula jer je PKB jedina sredwa {kola na wenoj teritoriji. Donacija je vredna 41.000 USD, najsavremenijeg staklenika koji predstavqa posledwu re~ tehnologije iz Holandije i treninga o savremenim tehnikama organske proizvodwe koji je organizovan za profesore {kole, a sa ciqem da znawe prenesu |acima. Ovim savremenim {kolskim sredstvom PKB {kola u Beogradu je prva u Srbiji koja }e mo}i da obu~ava |ake po istom principu kao {kole u razvijenim zemqama Evrope i sveta.

Nadamo se da }e posle zavr{etka sredwe {kole, a uz pomo} ste~enog znawa, veliki broj |aka mo}i da razvije preduzetni~ki duh {to je jedan od ciqeva ovog projekta. Ovaj veliki trenutak za Klub svojim prisustvom uveli~ali su DG Danilo Qevnaji}, PDG Dragan Brajer, PDG Vigor Maji}, PDG Bane Ran|elovi}, DGN Nikola Boì}, zatim predsednik op{tine Palilula Aleksandar Jovi~i}, Zoran Anti}, dràvni sekretar u Ministarstvu za rad, zapo{qavawe i socijalna pitawa, Dragan Filipovi} na~elnik gradske uprave za prosvetu, Zoran Kasalovi}, dràvni sekretar u Ministarstvu prosvete i drugi, a na{ doma}in je bila direktorka {kole Dragana Benovi}. Zahvaqujemo se Rotari fondaciji, D2483 Srbija i Crna Gora, D2484 Gr~ka, D2420 Turska, RK Korniola, RK Budva i ostalim Klubovima u~esnicima u projektu. Narednih godina RK Beograd Skadarlija }e pomagati PKB {koli kako bi efekti projekta bili maksimalni. Ovim putem najavqujemo i skoru aplikaciju za tre}i Global grant í

Service above self! Misli globalno, deluj lokalno!

AKTIVNOSTI

RotarÚ E-Club Srbija

ZELENO, VOLIM TE ZELENO Devetog aprila ove godine smo, posle nekoliko meseci, u Petnici imali ìvo okupqawe. Povod je bila sadwa 26 stabala razli~itog drve}a sa ciqem da svaki ~lan zasadi sopstveno drvo i tako pomogne za{titu ìvotne sredine, kao i da ambijent za mlade talente u Istraìva~koj

stanici Petnica bude prijatan za rad na otvorenom, a okruèwe jo{ lep{e. Vrednost akcije je 500 evra, ali va`niji iznos je 100 sati volontirawa svih prisutnih ~lanova Kluba i ~lanova wihovih porodica u ovoj akciji ozelewavawa. Na ovaj na~in Rotari E-klub Srbija pridruìo se novoj oblasti delovawa Rotarija, a to je za{tita ìvotne sredine. Doga|aju je prisustvovao i DG Danilo Qevnai} u zvani~nom obilasku Kluba. Tom prilikom je pohvalio na{ globalni grant koji je sada i finansijski zatvoren i objavio da je odobren i na{ Distriktni projekat. U zvani~nom delu programa DG je dodelio zna~ku novom ~lanu Kluba Tomici Mi{qenovi}u. Posetili smo i Petni~ku pe}inu i obi{li laboratorije Istraìva~ke stanice, pa je susret imao i obrazovni karakter. Mladi su predmet na{e podr{ke od osnivawa Kluba. Nadamo se da smo ovom akcijom uspe{no spojili podr{ku budu}nosti mladih i za{titu ìvotne sredine. Ovo okupqawe je pokazalo koliko smo i porodi~no povezani i koliko svima prija zajedni~ko druèwe u prirodi i na otvorenom í

AKTUELNOSTI

RotarÚ

D 2483 Srbija i Crna Gora E-Club Srbija

Ý.E. ENTONI F. GODFRI GOST U NA[EM DISTRIKTU

Bilo nam je zadovoqstvo da ugostimo po~asnog gosta Ý.E. Entoni F. Godfrija, ambasadora SAD u Srbiji sa predavawem „Zapadni Balkan – ameri~ka saradwa u savremenom svetu”. Bila je to lepa prilika da se podsetimo na istoriju na{e saradwe, trenutke i qude koji povezuju na{e dve dràve. Ambasador je odgovorio na mnoga pitawa o programima kulturne i akademske razmene, o~ekivawima administracije Bajdena u vezi sa Va{ingtonskim sporazumom, budu}nosti Me|unarodne korporacije za finansirawe razvoja (DFC) u Srbiji, pregovorima o pristupawu zemaqa ZB sa EU i gde Ý.E. vidi na{e zemqe za 10 godina. Na kraju su predstavqeni neki od najva`nijih me|unarodnih Rotarijanskih projekata u Srbiji – podr{ka obrazovnom sistemu, bolnicama i vrti}ima. Guverner na{eg Distrikta Danilo Qevnai} opisao je na{u saradwu sa USAID-om. U diskusiji je u~estvovala i gospo|a Gordana ômi}, ministarka za qudska prava i socijalni dijalog. Gospodin âslav Maksimovi} je predsedavao sastankom, a DGN Nikola Boì} je bio moderator diskusije sa ambasadorom í

Priloge poslala Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

ROTARI KLUB BEOGRAD od 1992. godine

^VRSTO JEZGRO ROTARIJA PREDSEDNICI KLUBA 1. Dragan Brajer ~arter predsednik (Rotarijanska 1992 – 1993. godina) 2. Goran Alikafi} + (Rotarijanska 1993 – 1994. godina) 3. Nikola Tasi} + (Rotarijanska 1994 – 1995. godina) 4. Petar Rakin + (Rotarijanska 1995 – 1996. godina) 5. Dimitrije Mejo Tomovi} + (Rotarijanska 1996 – 1997. godina) 6. Vojin Star~evi} (Rotarijanska 1997 – 1998. godina) 7. Miodrag Zagorac (Rotarijanska 1998 – 1999. godina) 8. Vladimir Mla|an (Rotarijanska 1999 – 2000. godina) 9. Miroslav [ovran (Rotarijanska 2000 – 2001. godina) 10. Predrag \or|evi} (Rotarijanska 2001 – 2002. godina) 11. Branko Krasojevi} (Rotarijanska 2002 – 2003. godina) 12. Miroqub Stanojkovi} (Rotarijanska 2003 – 2004. godina) 13. Qubomir Haxi \or|evi} (Rotarijanska 2004– 2005. godina) 14. Milan Kne`evi} (Rotarijanska 2005 – 2006. godina) 15. Duka Samarxi} (Rotarijanska 2006 – 2007. godina) 16. Radosav Mitrovi} (Rotarijanska 2007 – 2008. godina) 17. Nikola Mandi} (Rotarijanska 2008 – 2009. godina) 18. Sr|an Sretenovi} (Rotarijanska 2009 – 2010. godina) 19. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2010 – 2011. godina) 20. Veselin Kova~evi} + (Rotarijanska 2011 – 2012. godina) 21. Zoran Zdravkovi} (Rotarijanska 2012 – 2013. godina) 22. ^edomir Petriwac (Rotarijanska 2013 – 2014. godina) 23. Haxi Du{an Glu{ac (Rotarijanska 2014 – 2015. godina) 24. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2015 – 2016. godina) 25. Nenad Sakovi} (Rotarijanska 2016 – 2017. godina) 26. Pavle Bani} (Rotarijanska 2017 – 2018. godina) 27. Jovan Ili} (Rotarijanska 2018 – 2019. godina) 28. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2019 – 2020. godina) drugi put 29. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2020 – 2021. godina) drugi put 30. Ivan Petrovi} (Rotarijanska 2021 – 2022. godina) 31. Andrea An|ela Anti} (Rotarijanska 2022 – 2023. godina)

RotarÚ Club Beograd Stari Grad

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I 21. 4. 2021. sreda

From: rotarÚsÞ6¿gmail.com Êmailto:rotarÚsÞ6¿gmail.comË Sent: ThursdaÚ, April 08, 2021 5:26 PM To: ticha¿Úubika.com Subject: Ýish Úou a happÚ Charter daÚ celebrations Rtn Suren Poruri - Past president - RI district 3150

RotarÚ Club Beograd

JEDNA SLIKA HIQADU REÎ ÊTVRTKOM OD ÊTIRI DO DESET SASTANAK ^LANOVA ,,MI]INA KUJNA”

Dear President Trivko Savic, This is Suren Poruri, Past President of Secunderabad Ýest, RI District 3150, from India. Ùour rotarÚ club of Beograd Þas chartered on 08-04-1929, Þhich is todaÚ. I Þould like to eÚtend mÚ Þarm Þishes to Úou and to all Úour club members on this joÚous moment. RotarÚ is the onlÚ organization Þhich has global foot print and is Þorking toÞards happÚ communities across the Þorld Þith it's noble initiatives. Thanks to our rotarÚ club founder Rtn Paul Harris, Þe are able to make a difference in the communities Þhere Þe live. Looking forÞard to Þorking Þith Úour club on service projects. Thanks and regards Suren Poruri District Best Club President for Úear 2017-18 Secunderabad Ýest RI district 3150 +91 99855 55289.

22. 4. 2021.

,,MALA SLAVIJA”

29. 4. 2021.

KOD DRAGANA BRAJERA

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih àrdina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzokoè nosa. U sebi sadrì zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

U BEOGRADU JE ZABRAWENO LENSTVOVAWE

Po~etak juna davne 1838. godine doneo je jednu novinu u Beogradu. Uprava varo{i Beograda primetila je da uradne, lepe i vedre dane, mnogi `iteqi „ovda{wi i be}ari strani” lenstvuju po mehanama. Zato su dobo{ari 3. juna ujutru objavili naredbu gradske uprave koja je zabranila lenstvovawe.

Naredba je glasila: „Da ne bi dakle niko u varo{i lenstvovao to policija izdaje zapovest da se niko ne usudi u radne dane besposli~iti po mehanama gde su kuglane i kojekakve igre, no svaki da se radom zanima, osim nedeqnih i prazni~nih dana koji su za odmor. Isto tako i mehanxije da se ne usude primati skita~e i len{tine da po vasdan onde besposli~e”.

Izvor: Beogradu`ivo.rs

KO SE BUNI PROTIV KORIDE NEKA DONESE UVEREWE DA JE VEGETERIJANAC! Daleko od svoje rodne zemqe [panije, bikovi, toreadori, pikadori, matadori, izvodili su svoju umetni~ku ta~ku pred Beogra|anima. rva i jedina {panska korida van Iberijskog P poluostrva odr`ana je u Beogradu, na stadionu Ta{majdan, 2. oktobra 1971. godine. Organizator je bilo

trgovinsko preduze}e „Zadrugar” iz Beograda. U pitawu je bio veliki doga|aj koji je izvazvao lavinu komentara, pozitivnih, ali i vrlo negativnih. Organizatori su se na{li na o{troj kritici Dru{tva za za{titu `ivotiwa. Ipak, najve}u pra{inu podigao je odgovor tada{weg upravnika SC-a Ta{majdan, da oni koji se bune protiv koride donesu uverewe da su vegeterijanci. Dvanaest bikova stiglo

je iz [panije u Beograd. Sme{teni su na Torlaku, a do{li su bri`qivo isplaniranom trasom. Podrobno je ispitano da li je bilo sto~nih bolesti u posledwih pola godine putem kojim }e do}i, kako bi se izbegla bilo koja vrsta rizika. ^ak su im se i hrana i voda slu`ile na samo odre|enim stanicama. Dobijali su i vitaminske iwekcije. Kao {to je obi~aj u [paniji, i korida na Ta{u po~ela je sve~anom paradom svih u~esnika, uz muziku {panskog orkestra s tribina. Na mestu gde se nekada nalazila diskoteka „Cepelin”, bio je ogra|en prostor za bikove iz ~uvenog odgajali{ta u Galiciji.

Stadion je bio pun. Tribine su bile komplentno napuwene. înilo se da je ograda preniska za te bikove. Procewuje se da je tog dana bilo oko 5.000 qudi na doga|aju. Glavna zvezda bio je jedan od najboqih {panskih matadora 20. veka Luis Migel Domingin. Samu koridu otvorio je upravo Domingin i to prili~no dramati~no, po{to je, posle petnaestak minuta borbe s prvim bikom, povre|en. Ipak, ~im mu je lekar previo levu {aku, na odu{evqewe publike, nastavio je borbu i efektno ubio ìvotiwu. I sa drugim bikom je bilo problema i obarawa, ali je sudbina ìvotiwe bila ista. Toreadori Luis Miguel Domingin, Robert Pilas i Alfred Konde do~ekani su u Beogradu uz {pansku muziku. Me|utim, publika je bila zbuwena i zvi`dala je kada su pikadori zabadali kopqa bikovima u vrat. Vikali su „ole” kada je matador izgubio ravnoteù i pao na kolena, a bik ga zaka~io rogovima. Veliki deo je sekirao {panske izvo|a~e, jer je publika o~igledno bila na strani bika. Bikovi su dovoèni niz rampu kod Pete beogradske gimnazije i pu{tani iz kaveza kroz prolaz kojim se i{lo u diskoteku „Cepelin”. Taj prolaz bio je obloèn ogledalima, ali su ih prekrili daskama, da bikovi ne bi kidisali na svoje odraze u ogledalu. Posebno se ceni kada matador zasluì da odse~e jedno uvo, pa drugo, pa ~ak i rep biku. Onda ga pruà predsedniku bikovskog trga i ako mu ne{to pretekne, posveti to dami koja sedi u publici. U{i bika poklowene su jednoj dami na koridi 1971. godine na stadionu Ta{majdan u Beogradu. Domingina su to ve~e posle koride izveli u Skadarliju gde je na meniju bio jedan od bikova ispe~en na ra`wu. Iz Srbije, proslavqeni matador za uspomenu je odneo jedne gusle. Kraq sa crvenim pa{tom vratio se ìv u [paniju, sa lak{im povredama koje je zadobio kada ga je bik ba{ u Beogradu zaka~io rogovima, a sli~an spektakl Beograd vi{e nikada nije video. Ipak, tvrdwe da je to „jedini put da se {panska korida odràla u nekoj dràvi van [panije” su neistinite, po{to se ona redovno, osim u [paniji, odràva i u Meksiku, Kolumbiji, Ekvadoru, Peruu, Venecueli, ju`noj Francuskoj i Portugalu... í Pripremio Haxi Du{an Glu{ac

BAWE SRBIJE

Dobro bi bilo {to vi{e dana obi~nih, u~initi neobi~nim, jedan drugom nesli~nim da bi se pamtili naro~ito po dobru. Dobro bi bilo ponekad otputovati do nekog zanimqivog objekta ili mesta u Srbiji da bismo je upoznali i shvatili koliko mnogo takvih mesta ima.

BAWA QIG U neposrednoj blizini gradi}a Qig, pored istoimene re~ice, nalazi se i istoimena bawa, okru`ena {umovitim obroncima Rudnika i Rajca. Za tamo{wi termalni izvor zna se odavno, ali su, o~igledno, tek nedavno gradski ~elnici shvatili da Qig mo`e da bude atraktivan i za posetioce, pa su, uz o~uvanu okolinu, svojoj turisti~koj ponudi dodali i bawsko le~ewe.

[ETA(J)MO SRBIJOM! Bawski kompleks nalazi se u okviru hotela „Qig”, a ~ine ga hotel, zatvoreni bazen sa kupatilima i zdravstveni centar. Ispred hotela, uz re~icu Qig, nalazi se otvoreni bazen. Za lekovita svojstva ove, verovatno najmla|e srpske bawe, i zdravstvene usluge ve} se pro~ulo, pa je hotel u kome ima 112 le`ajeva, odli~no pose}en tokom cele godine, a u sezoni je pun. Temperatura bawske vode je 31,7 stepeni Celzijusovih, a uspe{no se koristi za le~ewe reumatizma, stawa posle preloma kostiju i operacija na ko{tano – zglobnom sistemu. Pozitivne rezultate daje i u terapiji psorijaze i hroni~nih ekcema, neuropsihijatrijskih bolesti, oboqewa perifernih krvnih sudova i bolesti gastrointestinalnog trakta í

GORWA TREP^A Bawa Gorwa Trep~a nalazi se nadomak ^a~ka, na sredwoj nadmorskoj visini od 460 metara. Sme{tena je u mirnom, tihom, klimatski povoqnom i prirodno lepom ambijentu. Klima je umereno kontinentalna, bez naglih promena temperature tokom godine. Gorwa Trep~a je pogodna za le~ewe reumatskih bolesti kao {to su degenerativni i

ekstraartikulani reumatizam, a poma`e i u le~ewu neuropsihijstrijskih, gastrointestinalnih i bolesti perifernih krvnih sudova. Stru~waci Instituta za geolo{ko-rudarska istra`ivawa i ispitivawa nuklearnih sirovina utvrdili su da vode termomineralnih izvora u Gorwoj Trep~i, pored uobi~ajenih elemenata,

sadr`e i retke, poput cezijuma, stroncijuma, rubidijuma, litijuma, kobalta i drugih, zbog ~ega je ovo le~ili{te i dobilo ime Trep~a í

ZVONA^KA BAWA Zvona~ka bawa je sme{tena na obroncima Vla{ke planine, u jugoisto~noj Srbiji, izme|u Pirota i Babu{nice. Nalazi se na 670 metara nadmorske visine i spada u na{e najvi{e bawe. Okru`ena je prelepom prirodom, koju civilizacija takore}i nije ni dotakla. Bawa je poznata jo{ iz anti~kih vremena, a danas pru`a

sve ono {to je gradskom ~oveku neophodno za odmor: zelenilo, mir, ti{inu, ~ist vazduh i termalne vode. Zvona~ka bawa ima hipotermalnu mineralnu vodu, temperature 28 stepeni celzijusovih koja se koristi u le~ewu bolesti lokomotornog aparata, povi{enog krvnog pritiska, klimakteri~nih i psihosomatskih tegoba, nervnih bolesti (neuralgije i neurastenije), menaxerske bolesti i zapaqenskih procesa o~iju, a zbog specifi~ne ru`e vetrova mo`e se smatrati i vazdu{nom bawom. Hotel „Mir”, koji je arhitektonski osmi{qen da ne naru{ava pejza`nu arhitekturu, ima otvorene i zatvorene bazene. Bawsko kupatilo i rehabilitacioni centar nalaze se u hotelu, u ~ijem vodovodu ina~e te~e bawska voda í

Za vas pisali i snimali Du{anka Duda i Trivko Ti}a Savi}

TRI ROTARI DRUGA

nije po E. M. Remarku

Nikola Mandi} Trivko Ti}a Savi} Haxi Du{an Glu{ac

VITA KOTORANIN NEIMAR DE^ANA „I po{to je tu sabrano veliko mno{tvo umetni~kih i ve{tih majstora, i po{to je sve spremqeno, tako po~e{e zidati Visoke De~ane”. (arhiepiskop Danilo)

na{em ranom kulturnom ìvotu, kulturnim stremqewima, poletu i dosegu, o kulturnom doprinosu; pripoveda ne samo svojim izrazitim, zama{nim i mo}nim otelotvorewem i sopostvemim bogatstvom rasko{nih umetni~kih ukrasa, nego i ogromnim bogatstvom svoje rane i poznije riznice. Iznad De~ana gusta mr~ava – prostrana {uma pitomih kestenova; visoko seè i zapasuje planinske okomke i padine. Sa planinskih visina Bogi}evice (2530m), nekada{wega gle~erskog podru~ja Prokletija, strmoglavi se urvinama De~anska Bistrica, plahovita kao gorske srne wene mr~ave; razigrana i razdragana, ska~e, peni se i zvoni. Prolama se Bistrica kroz ìvu De~ansku klisuru. Odjekuje klisura; odzivaju se wene pe}ine, nekada{we isposnice sredwovekovnih de~anskih kalu|era. Pred Visokim De~anima, kod izvora pitke i lekovite mineralne vode, gorska studena reka silazi u ravan. Tako neprestano, danono}no, ve} skoro sedam vekova. Ispod sela Kraqana, De~anska Bistrica utapa se u maticu, u Beli Drim. Za tri ~asa hoda stizalo se iz Pe}i u selo De~ane. Ispod De~ana prostire se ravna Metohija, obgrqena planinama i planinskim rukavima, pitoma, plodna i mirna. Pogled puca do samog Prizrena. Rodni su svi predeli Metohije. Skoro cela Metohija bila je metoh nekoliko glavnih manastira Nemawi}a: Hilandara, @i~e, Mile{eva, Bawske, De~ana i Arhan|ela prizrenskog. To se vidi iz mnogih vladarskih poveqa od velikog ùpana Stevana Nemawe do cara Uro{a. De~anski manastir imao je 40 sela i zaselaka, sa 2.170 ku}a, od kojih 210 meropa{kih, majstorskih i popovskih, a 70 sokalni~kih; pored toga i 9 vla{kih katuna, sa 270 ku}a (koliba).

a pomolu De~anske Bistrice uzdi`u se Visoki N De~ani. Zadu`binu Nemawi}a, Stevana De~anskog i cara Du{ana, izvodio je punih osam godina 1328 – 1335, protomajstor Vita Kotoranin. Nad ju`nim vratima crkve stoji uklesano:

FRAD VITA, MALI BRAT, PROTOMAJSTOR IS KOTORA, GRADA KRAQEVA, SAZIDA OVUZI CRKV SVETOGA PANDOKRATORA GOSPODINU KRAQU STEFANU URO[U 3-EMU I SVOJEMU SINU SVETLOMU I PREVELIKOMU I PRESLAVNOMU GOSPODINU KRAQU STEFANU. I SAZIDA SE ZA 8 GODI[T, I DOSPELA JE SAVSEM CRKV V LETO 1335.

Isklesani od kamena, stoje Visoki De~ani kao saliveni. Danas kao pre skoro sedam vekova. Tu se, do mile voqe moè razmi{qati o @ivotu, o Ve~nosti, o Svemiru; uìvati u Lepoti. I ne samo uìvati. Tu se moè dugo prou~avati na{a pro{lost, na{ sredwi vek, doba feudalizma, doba dvojice velikih dràvnika svoga vremena, cara Du{ana i protovestijara Nikole Bu}e, i dvojice znamenitih kulturnih stvaralaca, arhiepiskopa Danila II, kwièvnika, i fra Vite Kotoranina, gra|evinara. Ovo je najugledniji srpski manastir posle Hilandara, veli~anstvena gra|evina na De~anskoj Bistrici, na kojoj su se su~elila i izmirila tri dugovladna osvaja~ka stila, vizantijski, romanski i gotski, zadahnuti slovenskom vedrinom i toplinom, pripoveda re~ito i ubedqivo o

Sa svojom ekipom primorskih majstora, protomajstor Vita nije do{ao u pusti kraj Balkana. Sredi{ne oblasti srpske dr`ave bile su pune kulturnih spomenika, naro~ito gra|evinskih; me|u wima je bilo nekoliko znamenitih i sjajnih. Vita je bio i time podstaknut u nastojawu da svojim umetni~kim delom nadma{i ili dostigne one spomenike koji su tu ve} postojali. I De~ani su pesma – ispevana u kamenu, sna`ni ep velikog zamaha. Vita Kotoranin ispevao je de~anski ep pola veka pre kosovskog doga|aja. Vita je podigao najgorostasniji i najrasko{niji srpski spomenik sredwega veka. Kao frawevac, on je svojom gra|evinom potvrdio narodnu nedeqivost i svojom saradwom sa arhiepiskopom Danilom uzdigao se iznad rascepa i podvojenosti dve jednoverne crkve, ~ija su se {tetna pretezawa ose}ala ve} u wegovo vreme. Mali brat Vita, protomajstor iz Kotora, grada kraqeva, ispisao je pet stotina godina pre vladike Rada: Brat je mio, koje vjere bio!

Kroz dugi period te{kog ìvota i borbi na{ega naroda manastir Visoki De~ani je stradao mnogo puta, naro~ito 1389, 1520, 1574, 1645, 1690. i 1817. godine. „Bogolepi hram unutra ima veliku duìnu i {irinu, a visinu toliku da se utru|uju i o~i onih koji gledaju. Drè ga stubovi od mramora izvajani, a i{aran je raznim svodovima. A spoqa sastavqen je mnogo~udno od ustruganoga mramora, crvenog i ujedno beloga, i kamewe jednoga sa drugim sa~laweno je divno i najumetni~kije... tako da velika blagodet sija onima koji gledaju, i uvek lepota kamena i veli~ina daju hramu najve}u krasotu, po{to je savr{eno izvajan, na dostolepnost onima koji su ga u~inili. (Grigorije Camblak, srpski pisac s po~etka 15. veka, de~anski iguman) De~anska crkva je sazidana od lepog trobojnog mramora, {arolikih vijuga, savr{eno ugla~anog. Naizmeni~no se niù redovi: beli – ruì~astocrveni – beli – zagasito-plavi. Smatra se da je taj mramor iz kamenoloma iz isto~nog dela [ar – planine, odakle je dobavqan za rimski grad Ulpijanu (Lipqan) na Kosovu. Po narodnom predawu, glavno kamewe za De~ane dovoèno je iz gorweg Polimqa. Crkva je prvobitno bila pokrivena olovom; olovom su prekriveni i temeqi unaokolo. Unutra{wa duìna crkve iznosi 80, a {irina 74 stope. Wena visina do vrha kubeta iznosi preko 29, a do vrha velikog srebrnog krsta na kubetu preko 32 metra. Crkva ima oblik petobrodne

bazilike. Sastoji se od tri dela – priprate, hrama i oltara. Veoma je bogata plasti~na dekoracija crkve i spoqa i iznutra. Ukra{eni su svi portali, trifore i bifore, kapiteli i konsole, i svi venci friza unaokolo, ispod svih krovova; tako|e su ukra{eni i kapiteli velikih stubova u unutra{wosti crkve, u priprati i naosu, mermerni ikonostas i amvon, niske ograde sa leve i desne pevnice, kao i mermerni vladarski presto. Sve je skoro u ~istom romanskom stilu. Arhitektura i skulptura nisu jedino umetni~ko dostignu}e Visokih De~ana. Znamenit je i de~anski ìvopis, koji je oduhovio, ozario i jo{ vi{e oplemenio Vitino delo, isklesano od kamena. Posebno se isti~u freske koje je radio „gre{ni Sr|”, jedini poznati slikar de~anskog ìvopisa. Potpisao se na stubu u paraklisu svetog Dimitrija. Smatra se da je on gr~ki slikar iz Kotora, ili u~enik gr~ke slikarske {kole kotorske. Po mno{tvu fresaka, to je jedna od najbogatijih crkava u Evropi. Ima ih preko hiqadu, me|u kojima dosta kompozicija, preko dvadeset, samih ciklusa iz Starog i Novog zaveta i iz crkvenog kalendara uop{te. Manastirska zdawa, konake, }elije, trpezariju, kuhiwu, ostave, visoke zidove i tvrde kule izvodio je protomajstor \or|e sa svojom bra}om Dobroslavom i Nikolom. Oni su bili iz unutra{wosti Srbije. Ni jedan jedini kotorski majstor – kamenar, od toliko wih, ne pomiwe se ni u Kotoru, ni Dubrovniku za vreme zidawa De~ana, osim majstora Vita. Skoro 200 godina (1186 – 1371) Kotor pripada sredwovekovnoj srpskoj dràvi. To je posebna epoha u istoriji Vitina grada, doba wegovog mirnog ìvota, procvata, prosperiteta i najve}eg uspona. Samo ga je docnije Dubrovnik stigao i prestigao. U najstarijim sa~uvanim spomenicima kotorskim pisanim 1326 – 1337. godine, za vreme podizawa De~ana, bio je poznat neimar Vita u li~nosti prezvitera Vite Trifunova û~a, opata kotorske crkve svete Marije na

Gurdi}u i starateqa manastira svetog Frawe na Gurdi}u, zadu`bine Jelene Uro{a I Nemawi}a. Vitino prezime ^u~o svedo~i da je Vita na{eg narodnog porekla. Vita je u Italiji i u na{em Primorju stekao, pre i posle podizawa De~ana, svoje izvanredno bogato iskustvo. Postao je jedan od tvoraca ra{ke gra|evinske {kole. On je tokom podizawa Visokih De~ana, kruni umetni~kog stvarala{tva, bio u zrelim godinama. Bio je

kod ranijih crkava Ra{kog stila, bio potpuno prilago|en pravoslavnom kultu. I sam ktitor }e u svojoj poveqi re}i „Po~eh zidati dom gospodu Bogu, svome Svedrìtequ, i sazidav{i ukrasih ga svim lepotama unutra{wim i spoqa{wim”. Naàlost, kraq Uro{ III nije doìveo da vidi dovr{eno svoje delo jer je umoren tokom pobune Du{anove vlastele 1331. godine pa je crkvu i manastirski kompleks dovr{io wegov sin, kraq Du{an.

MANASTIR VISOKI DE^ANI

spod masivnih i strmih obronaka Prokletija a uz reku Bistricu i u kraju bogatom {umama, vodama I i plodnom zemqom, srpski Sveti kraq Stefan Uro{

III De~anski, sin Svetog kraqa Milutina i otac cara Du{ana, podigao je velelepni manastir Hrista Spasa, u periodu od 1327 – 1348 godine. Za gra|evinske radove na manastiru je bio zadu`en ~uveni zidar \or|e sa bra}om Dobroslavom i Nikolom dok je protomajstor bio Kotoranin fra Vita sa kotorskim kamenorescima koji su reqefima ukra{avali crkvu Pantokratora. Fra Vita je spoqni izgled odenuo u zapadwa~ko romano-goti~ko ruho ali je unutra{wi prostor, kao

ugledan, cewen, uva`avan i po{tovan gra|anin u redovima svih stale`a. Putovao je po Italiji, domovini velikih gra|evinara i vajara. Putovao je i upoznao Apuliju, Toskanu, Lombardiju. Putovao je i du` Primorja. Pretpostavqa se da je mogao preneti izvesne motive sa crkvenih gra|evina iz Dubrovnika i Zadra. Putovao je po Zeti i Ra{ki; stajao je pred Studenicom, @i~om, Sopo}anima, u~estvovao u podizawu Bawske. Ona

je sagra|ena za tri, Arhan|el prizrenski za pet, Visoki De~ani za osam godina. Crkva svetog Vlaha u Dubrovniku primera radi, gra|ena je nekoliko decenija, ~itava dva veka i na woj se izre|alo nekoliko protomajstora í Tekst priredio Haxi Du{an Glu{ac po istoimenoj kwizi Rista Kovijani}a u izdawu „Nolita”.

Mo{ti ktitora, svetog kraqa Uro{a III su polo`ene u kivot pred ikonostasom de~anskog hrama i od tada pa sve do sada ~ini blagodatna dela. Posle Kosovske bitke 1389. godine De~ani su postradali od turskih osvaja~a ali su zahvaquju}i pomo}i Lazarevi}a a kasanije i Brankovi}a nastavili da budu duhovni i kulturni centar Metohije i steci{te obrazovanih monaha. De~anska crkva Vaznesewa Hristovog izaziva divqewe snagom i visinom gra|evine, lepotom fasade i ukrasa.

Crkva je duga preko 36 i {iroka 24 metra. Wena kupola doseè do skoro 30 metra pa otud i epitet „Visoki”. Crkva se izdvaja lepotom svojih vajarskih ukrasa i bogatstvom slikanih povr{ina. Pored obiqa plitkih reqefa ima i kompozicija u dubokom reqefu i skupltura. Ma{toviti ali sa ukusom klesani ukrasi u vidu neobi~nih qudskih i ìvotiwskih figura, ~udovi{nih likova (grifona) ili biqnih motiva, sre}u se na stotinak arkadnih venaca, portala i prozora. Freskama oslikane unutra{we povr{ine De~anske crkve su, gotovo, nepregledne. Ni u jednom hramu, u srpskom ili vizantiskom, nije se pojavilo toliko fresaka i nigde istorija spasewa Hristovog nije prikazana tako podrobno kao ovde. U preko 1000 scena, razvrstanih u 20 ciklusa i nekoliko hiqada pojedina~nih figura i likova, utkano je iskustvo ~itave kasno-vizantijske umetnosti. Engleski putopisac, Meri Edit Daram je prilikom posete manastiru 1904. godine zapisala: „Manastir leì nesigurno na krvavoj ivici stvarnosti, i samo prekrasna crkva od belog mermera govori o wegovoj prethodnoj slavi. De~ani poti~u iz slavnih dana Srpskog carstva i predstavqaju wegov najlep{i spomenik. Cela unutra{wost crkve je rasko{no ukra{ena freskama... Vrata i prozori su rasko{no i veli~anstveno izrezbareni, a celina je sa~uvana u tako dobrom stawu, da i nije neobi~no {to narod ima duboku veru u za{titni~ku mo} svetog Kraqa i {to veruje da na celom svetu nema gra|evine ba{ tako lepe” í BELE[KE BEOGRADSKOG ROTARA Autor: PPr Nikola Mandi} Rotari klub Beograd

VISOKI DEÂNI SVRSTANI NA LISTU NAJUGRO@ENIJIH LOKALITETA Brisel – Manastir Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji Visoki De~ani svrstan je na listu sedam najugroènijih lokaliteta u Evropi za 2021. godinu, objavila je ju~e panevropska federacija za o~uvawe kulturnog nasle|a Evropa Nostra. Lista sedam najugroènijih lokaliteta objavqena je putem video-konferencije, a kako je izjavio izvr{ni potpredsednik Evropa Nostre Gaj Klaus ciq liste je da alarmira zbog ozbiqnih pretwi sa kojima se suo~avaju te lokacije. Osim Visokih De~ana na listi su se na{le i austrijska Ahenze èleznica stara 133 godina, istorijsko grobqe Mirogoj u Hrvatskoj, pet gr~kih ostrva na jugu Egejskog mora, renesansni vrt \usti u Veroni, zgrada centralne po{te u Skopqu i crkva u steni San Huan u Kantabriji u [paniji. „Od izvanrednog sredwovekovnog manastira do izuzetnog renesansnog vrta, od industrijskih i modernih gra|evina do kultnih pejzaà, ova mesta su va`no svedo~ewe na{e zajedni~ke pro{losti, se}awa i identiteta”, rekao je on. Evropska komesarka za inovacije, istraìvawe, kulturu, obrazovawe i mlade Marija Gabrijel izjavila je povodom objavqivawa liste da je kulturno nasle|e Evrope „na{a pro{lost, sada{wost i budu}nost”, prenosi Tawug. „Ono zasluùje na{u najve}u pa`wu i za{titu. Kroz sedam najugroènijih programa stavqamo u centar pa`we evropsko nasle|e, podiù}i svest i otvaraju}i put za odrìvu budu}nost odabranih lokacija”, rekla je ona. Listu od sedam najugroènijih lokaliteta za 2021. godinu sa~inio je Odbor Evropa Nostre od 12 predloga koji su u{li u uì izbor me|unarodnih stru~waka, a izbor je obavqen na osnovu izuzetnog zna~aja nasle|a i kulturne vrednosti svake od lokacija, kao i na osnovu procene opasnosti sa kojom su suo~ene. Izabranih sedam lokacija ispuwavaju uslove za grant Evropske investicione banke (EIB) do 10.000 evra koje }e im EIB dodeliti kao bi im pomogla u sprovo|ewu dogovorenih aktivnosti koje }e doprineti spasavawu ugroène lokacije. Timovi sastavqeni od stru~waka iz Evropa Nostre, Instituta EIB-a i predlaga~a lokaliteta za listu prikupi}e informacije o svakom lokalitetu i sastati se sa kqu~nim akterima, kako bi identifikovali kqu~ne probleme i obezbedili {iroku pomo} za o~uvawe ovih lokaliteta í Preuzeto iz „Politike”

PISMA TRAGOM FRESKE Dragi Dragane, po{tovani Trivko i ostali ~lanovi RK Beograd

No{en lepo ure|enom po~etku va{eg ~asopisa, toplo sam zahvalio, tebi Dragane, na poslatom linku, ~iji je sadràj bio vas ~asopis. Me|utim, na 22. strani, ~itaju}i pesmu Milana Raki}a, „Simonida”, setio sam se posete manastira Gra~anice, sa Profesorom Mioqubom Ki~i}em, i nastavqaju}i sa pregledom i ~itawem, do{ao sam i do 51. strane, gde je dat ~etvorosmerni test Rotarija, gde prva ta~ka govori: o svemu o ~emu mislimo, govorimo ili ~inimo, sledi pitawe: da li je istina? Ti si bio Guverner na{eg Distrikta, kome je pripadalo i Kosovo. Imali smo ~ast od tebe ~uti da je u Rotariju, najva`nija stvar, istina. Ja kao dobar beogradski |ak, zapamtio sam to veoma dobro. Morao sam, jer sam bio predstavnik Guvernera Distrikta za Kosovo i kao jedini tvoj Asistent. Sada }u ti re}i o ~emu je re~: Profesor Mioqub Ki~i}, u to vreme (1972. godine), bio je direktor Interne Klinike VMA u Beogradu. Bio je veoma poznati endokrinolog svetskog glasa i visoki intelektualac. On je pozvan od direktora Instituta Patolo{ke fiziologije, mladog Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Pri{tini (koji je tada slavio trogodi{wicu osnivawa), Profesora Dimitrija Petrovi}a, da studentima tre}e godine odrì jedno predavawe. Nakon predavawa, Profesor je pozvan da poseti manastir Gra~anica, {to je on veoma rado prihvatio. Sa osobqem Katedre Patolo{ke fiziologije i gostom iz Beograda, bio je i Profesor Risti}, poznati internista, reumatolog, na{eg Fakulteta. U toku posete manastira Gra~anica, kada je grupa posetilaca stigla do slike Simonide, Prof. Risti} je po~eo da obja{wava sudbinu ove slike, ne zaboraviv{i da napomene da je „Albanac iskopao o~i lepoj Simonidi”. Na to je reagovao Prof. Ki~i}: Gde si to pro~itao? – bilo je normalno pitawe profesora, gosta na{eg Instituta. îtao sam pesmu Milana Raki}a, – bio je odgovor. Svi su bili iznena|eni ovim razgovorom, jer niko od prisutnih do tada nije znao pravu istinu o sudbini te slike. Prof. Ki~i} je nastavio: Ova pri~a nije istinita. Nisu Albanci „iskopali o~i lepe Simonide” da bi o{tetili sliku. U to vreme je vladala epidemija nepoznate o~ne bolesti; u narodu je vladalo mi{qewe da je jedini lek, prah uzet od o~iju lepe Simonide, koji moè izle~iti tu nepoznatu bolest. Da su Albanci hteli da o{tete sliku Simonide, oni su mogli da uni{te celu wenu sliku. To nije bio wihov ciq. Svi su traìli lek, kome su verovali”. To je bila pri~a jednog velikog Srbina, koji je po ~inu bio pukovnik JNA, a po zvawu vrsni svetski endokrinolog, Profesor VMA i po shvatawu visoki intektualac. On nije imao nikakvog razloga ni da napada, niti da brani nikoga, osim same istine. Bio je veliki ~ovek. Mioqub Ki~i}, kome se moglo verovati. Podsticaj da napi{emo ovo pismo, kao {to sam rekao, bio je upravo ~etvorosmerni test Rotarija i èqa da se ne dozvoli da se u jednom ~asopisu Rotarijanaca, iznese ne{to {to nije istina. U ovom vremenu, kada se ~ini sve, da se normalizuju odnosi Srbije i Kosova, najmawe je bilo potrebno da se u jednom Rotari ~asopisu, na|e jedna takva neistina, koja podsti~e me|unacionalnu mr`wu. Ne zaboravite da je jedna od aleja delatnosti Rotari Internacional, spre~avawe i re{avawe konflikata. Razmislite, jo{ jednom i recite mi da li mi, ~lanovi RK Pri{tina Dardania, imamo pravo. Ako mislite da nemamo, onda mi, ~lanovi na{eg Rotari Kluba Pri{tina Dardania, mislimo da svi ~lanovi va{eg Rotari kluba, u svojoj ku}i i u svojim ta{nama, moète dràti {ta ho}ete, ali kao Rotarijanci, nemate pravo da to smestite u bilo kojem ~asopisu ili kwizi, koja je u vezi sa Rotarijem. Jer je to u suprotnosti sa shvatawem Rotarija. Mo`da, èlite da na ovaj na~in odobravate mi{qewe va{eg pozanatog pisca, Dobrice ]osi}a, oca Srbije,

kako ste ga nazvali, koji je dao definiciju laì i wenoj upotrebi od srpskog naroda u toku istorije. Ovo pismo nema za ciq poreme}aj prijateqskih odnosa izme|u na{a dva Rotari kluba. Naprotiv, bila je èqa da znate na{e mi{qewe o istini, i kao va{i prijateqi, ne èlimo da vi budete nosioci jedne ru`ne osobine, {irewe neistinitih pri~a. Mislim da je potrebno otklawati neistinu, bilo ~iju. U to ime, srda~no vas pozdravqam, u ime svih ~lanova na{eg Kluba i èlim vam uspe{nu aktivnost u {irewu Rotarijanske ideje i u promovisawu Rotarija u va{oj sredini. I istine, naravno í S po{tovawem Mazllum Belegu, AGD ~lan RK Pri{tina Dardanija Dragi Mazllume, Zahvaqujem na tvojoj poruci. Veoma cenim tvoj doprinos istini u vezi Simonide, koji doìvqavam kao èqu uspostavqawu boqih me|usobnih odnosa izme|u albanskog i srpskog naroda otklawawem neistina. Istina je da je na 22. strani ovog ~asopisa objavqena pesma Milana Raki}a, koja je takva kakva jeste i tu se ni{ta ne moè promeniti. Istina je i da su Simonidi o~i iskopane. [ta je bio razlog kopawa o~iju i ko ih je iskopao mawe zabriwava od ~iwenice da me|usobno „kopawe o~iju” ne prestaje. Nacionalizam je te{ko zlo sa ma koje strane dolazio i na{a je du`nost da se protiv wega borimo. Treba da se sa gnu{awem odnosimo prema bilo kakvom obliku nacionalizma. Svaki Srbin je slu~ajno Srbin, {to vaì i za Albance, Nemce, Ma|are... jer niko od nas nije birao svoje roditeqe. Raznolikost koja me|u narodima postoji treba da nam pomogne da proberemo i prisvojimo najboqe, a ne da te razlike budu lo{e nasle|e kojim samo iznova trujemo sebe i svoju decu. Ograde i granice me|u qudima i narodima treba brisati, a ne novim se ogra|ivati. To je doktrina Rotarija koje se bezrezervno drào i pok. Nijazi. A da li je pesmi Milana Raki}a mesto u „Srpskom Rotaru” ili ne, i da li je u woj sadràna istina ili ne, neka svako ceni prema sopstvenom znawu i proceni, ali o~i nemojmo kopati ~ak ni na slikama jer za to ne postoje razlozi koji bi mogli biti prihvatqivi. U svakom slu~aju predloì}u da tvoje pismo bude objavqeno u narednom broju „Srpskog Rotara”. Srda~an pozdrav svim ~lanovima RK Pri{tina Dardanija. PDG Dragan I. Brajer P.S. Istini za voqu preko interneta prona{ao sam i slede}i ~lanak:

Pojedini doga|aji iz pro{losti pretvoreni su u mitove, pa mnogi i ne znaju {ta je istina. Albanci su krivi za o{te}ewa brojnih pravoslavnih hramova na KiM, ali freska iz Gra~anice ne ide na wihovu du{u, kako je tvrdio Milan Raki}. U~ili smo u {koli da su Albanci oskrnavili fresku u Gra~anici, odnosno da su sa Simonidinog lica iskopali o~i. Da li je ba{ tako? Pesnik Milan Raki} se po okon~anim studijama prava u Parizu vratio u Srbiju i stupio u diplomatsku slu`bu, pa je 1908. bio konzul u Pri{tini. Ali kad je 1912. godine po~eo Balkanski rat, napustio je mesto {efa Konzularnog odeqewa u Beogradu i prikqu~io se komitama Vojina Popovi}a, vojvode Vuka. S wima je do{ao na granicu sa

Kosovom, koje je tada bilo u sastavu turske carevine. U oktobru te godine on, koji je celog ìvota nosio diplomatski frak, „sa redenicima prekr{tenim preko koùha i {ubarom na glavi u{ao je na ~elu kolone” u Pri{tinu. U spomen na to vreme ostale su pesme „Na Gazimestanu” i „Simonida”. Nema |aka u Srbiji koji bar jednom nije pro~itao, ako ve} nije nau~io napamet: „Iskopa{e ti o~i, lepa sliko! / Ve~eri jedne, na kamenoj plo~i, / Znaju}i da ga tad ne vidi niko, / Arbanas ti je noèm izbo o~i!”

U borbi s komitama Raki} je u ovoj prilici iskazao potrebu da oja~a nacionalnu svest iznad istine. Temeqitog obrazovawa i {iroke kulture, uz to i dobar poznavalac lokalnih prilika, svakako je znao da Simonidu nisu oskrnavili Arbanasi, odnosno Albanci. U brojnim nau~nim radovima koji se bave narodnim obi~ajima zabele`eno je verovawe da prah sastrugan sa o~iju slike nekog sveca le~i vid. O ovom obi~aju, osu|uju}i ga, pi{e i vladika Nikolaj Velimirovi}, pa je, {to se Gra~anice ti~e, gotovo sigurno da su fresku o{tetili hri{}ani, najverovatnije seqanke iz okoline manastira. Ali o{te}ewe freske mawe je nego {to se misli. Prema navodima Luke Mi~ete, pisca kwige „Stefan Prvoven~ani, biografija prvog srpskog kraqa”, slikari konzervatori Zdenka i Branislav @ivkovi} su u toku konzervatorskih radova izvedenih u Gra~anici izme|u 1971. i 1976. o~istili naslage sa o~iju ove freske i videlo se da one nisu o{te}ene. Simonidine o~i ostale su netaknute i lepe su i svetloplave boje!

Eliminisawe pesme A publicista Sava Dautovi} citira drugog jednog poznatog konzervatora i pisca Svetislava Mandi}a, koji u svom „Dnevniku” iz 1975. beleì da je „priroda o{te}ewa takva da se moè re}i, u celini uzev, da su o~i sa~uvane”. Mandi}, me|utim, beleì i da }e objavqivawem ovog podatka Raki}evi stihovi do}i u sukob sa istinom. On se zato zalaè da konzervatori fresku ne popravqaju. „Ako konzervator elimini{e o{te}ewa, rupe koje danas izgledaju kao o~i uni{ti}e time onaj momenat koji je, u stvari, rodio pesmu. Eliminisao bi samim tim i dragocenu pesmu”, pi{e. Fresci zato do dana dana{weg nisu vra}ene o~i. Pripadnici albanskog naroda krivi su za o{te}ewa i ru{ewa brojnih pravoslavnih hramova na Kosovu, a najve}a razarawa zabeleèna su u martu 2004. godine. Ali freska Simonide ne ide na wihovu du{u...” í

Danas nama ka`u, deci ovog veka, da smo nedostojni istorije na{e... Dragi Mazlume, po{tovani i dragi prijateqi u RK Pri{tina Dardanija, Obradovalo nas je tvoje pismo od 3. februara ove godine u kome iznosi{ svoj i stav prijateqa u Klubu po pitawu teksta u prethodnom broju ~asopisa „Srpski Rotar” gde se govori o na{oj poseti Pri{tini, manastiru Gra~anica i sudbini freske na kojoj je lik Simonide. Kao ilustraciju tekstu i fotografijama, citirana je poznata pesma srpskog pesnika Milana Raki}a, objavqena 1907 godine. Osim {to si stav izneo na besprekornom srpskom jeziku, obradovala nas je obnova komunikacije izme|u na{ih Klubova, koja je u vreme pok. Nijazi Macuqe i Guvernera Dragana Brajera bila intenzivna. Nije nas obradovao tvoj stav, sna`no nagla{en u pismu, da u jednom Rotarijanskom glasilu iznosimo neistinu te da time naru{avamo prvo pravilo Rotarija koje glasi „Da li je to istina?”

O problemu shvatawa istine i kako do}i do we, napisani su bezbrojni filozofski traktati a svaka nauka, bilo prirodna ili dru{tvena, ima metodologiju kojom poku{ava da na argumentovan i ~iwenicama zasnovan na~in predstavi istinu, koja se, izme|u ostalog, bazira na verodostojnim istorijskim spisima ili dokazima koji neku ~iwenicu ili tezu tretitaju kao nespornu. Sa druge strane, traìti „istorijsku i nau~nu istinu” u nekom umetni~kom delu, u ovom slu~aju u jednoj strastvenoj rodoqubivoj lirskoj pesmi, je zaista apsurdno! Umetni~ko poimawe i doìvqaj stvarnosti se bitno razlikuje od nau~nog i op{te prihva}enog stava o nekom istorijskom doga|aju a poezija je pravi primer. Tako je ~ak i od Jovana Skerli}a, najo{trijeg kwièvnog kriti~ara i estete u nas, ova Raki}eva pesma dobila najvi{e ocene za umetni~ki izraz – a ne za ta~an opis nekog istorijskog doga|aja. Da li je nau~na i istoriografska istina da su Arbanasi „iskopali o~i lepoj slici”? Nema istorijskih ili verodostojnih dokaza za to! Ono {to je poznato iz spisa koji su beleìli ìvot samog manastira Gra~anice je da je polovinom 18. veka u tim krajevima vladala neka nepoznata bolest koja je nagnala albanski ìvaq da napusti te krajeve u koje su se vratili Srbi koji su odatle ranije bili prognani. Poznato je i da je freska sa Simonidinim likom bila neo{te}ena do samog po~etka 20. veka i nekoliko godina pre po~etka Balkanskih ratova. Da li govori „nau~nu” istinu Prof. Mioqub Ki~i}, koga kao visokog intelektualca citira{? Nema kredibilnih istorijskih i pisanih dokaza u tom smislu, osim prisutnog predawa o „narodnom verovawu”, kako kaè i sam prof. Ki~i}, da boja i prah sastrugan sa o~iju freske pomaè u le~ewu o~ne bolesti. Da je takvo verovawe i praksa bila prisutna kod Srba, verovatno bi sa svih fresaka bila sastrugana boja sa o~iju tokom epidemije nepoznate o~ne bolesti, koja (ina~e) po~etkom 20. veka na tim prostorima nije nigde zabeleèna ili dokumentovana. No, dragi prijatequ Mazlume, sve to je potpuno irelevantno. I vi na Kosovu i mi u Srbiji znamo i razumemo {ta se zaista de{ava. Milan Raki} je napisao pesmu o Simonidi u prvoj deceniji 20. veka (1907). Da je kojim slu~ajem ìv, {ta misli{, kakvu bi pesmu napisao u prvoj deceniji 21. veka, kada je 2004. godine (mawi) deo ostra{}enih, vandalski nastrojenih i instruiranih etni~kih Albanaca spalio, poru{io i opqa~kao desetine manastira i crkava? âk ni grobqa i nadgrobni spomenici nisu po{te|eni u maloumnoj èqi da se izbri{e sve {to je srpsko na Kosovu – kako bi se napravila nova dràva Kosovo. Kada smo nedavno bili u Pri{tini i sreli drage rotarijanske prijateqe i kada smo obi{li Gra~anicu, Visoke De~ane i Pe}ku Patrijar{iju, manastire koji su na UNESKO listi svetske kulturne ba{tine, primetili smo da ih ~uvaju te{ko naoruàni pripadnici KFOR-a i vojne policije. Ti Mazlume treba samo da nam kaè{, ali da to bude istina, od koga KFOR u 21. veku na Kosovu ~uva srpske manastire? Tako dolazimo do toga da „verujemo” ali da ne moèmo da tvrdimo da je to „istina”! Kao {to je Milan Raki} verovao da su Arbanasi „iskopali o~i lepoj slici” ili kao {to je prof. Ki~i} verovao da se radilo o praznoverju u narodu, tako i ti i svi mi zajedno verujemo da u tim tragi~nim i nesre}nim de{avawima na Kosovu nije u~estvovao nijedan rotarijanac, ni Albanac ni Srbin – ali je to te{ko dokazati kao istinu! Mnogo je va`nije, polaze}i od na~ela Rotarija, da se zapitamo {ta je to {to bi zajedno mogli da u~inimo na {irewu dobre voqe, razumevawa, tolerancije i mira na na{im prostorima i me|u na{im narodima?

Kao prioritet, smatramo da treba da afirmi{emo ono {to nam je zajedni~ko i {to baca druga~iju istorijsku sliku na na{e odnose. Evo nekoliko primera:

Albanac ~uvar manastira Devi~

De~anski monah i gost sa turskim oficirom i albanskim stra`arima-vojvodama

Ustoli~ewe Patrijarha Germana u Pe}koj Patrijaršiji. Prvi s desne strane, po~iv{i Patrijarh srpski Irinej

Sv. Jovan Vladimir, svetac koji je veoma cewen me|u rimokatili~kim i pravoslavnim Albancima na severu kao i me|u pravoslavnim Crnogorcima. Iako se istorijski radi o srpskom kraqu s po~etka 11. veka, veoma je cewen i po{tovan me|u na{im narodima a crkve podignute ovom svecu se nalaze u Tirani, Baru i Beogradu.

Milan Raki} (Beograd, 30. 9. 1876 – Zagreb, 30. 6. 1938.) je bio srpski kwi`evnik i diplomata.

Visoki De~ani, ulaz, Turci i Albanci, 1904. godine

Ili \ura| Kastriot Skenderbeg, albanski nacionalni junak i poznati borac protiv islamizacije kome je majka bila Srpkiwa iz porodice Brankovi}, ili ~asna albanska plemena Ga{i i Klimenti i porodice @ij Rugove, Salih Ruste ili porodice Vojvodi} iz bratstva Mari{i}i, kao i mnogi drugi muslimani koji su dali besu i vekovima ~uvali srpske manastire. Oko tih manastira, zajedno sa monasima i srpskim ìvqem ìveli su i Arbanasi muslimani u miru, slozi i harmoniji, ili Esad Pa{a Toptani, otomanski general i albanski politi~ar sa po~etka 20. veka koji je èleo da utvrdi strate{ki savez Albanije sa Srbijom i Crnom Gorom i koji ima svoju ulicu u Beogradu, ili pok. Dr. Nijazi Macuqa i na{ Dragan Brajer, koji su nesebi~no radili na unapre|ewu odnosa izme|u na{ih Klubova i ~lanova, koji su bili dragi i rado vi|eni gosti u mnogim srpskim i kosovskim domovima (pa i mom)... A ti verovatno zna{ i za druge svetle primere saradwe me|u na{im narodima i pojedincima koje zajedno treba da istaknemo u prvi plan i pokaèmo da je suìvot mogu} i potreban svima. Kao osniva~ Rotari kluba Beograd i biv{i Predsednik, smatram da bi najboqe bilo organizovati zajedni~ki sastanak na{a dva Kluba, bilo u Pri{tini ili Beogradu, gde bi mogli da sagledamo i druge mogu}nosti za unapre|ewe na{ih odnosa u skladu sa plemenitim na~elima i ciqevima Rotarija. Za{to ne organizujemo jedan Grant, me|uklupski ili me|udistriktni, pa u nekoj multietni~koj sredini na Kosovu napravimo sportske terene za mlade, biblioteku, bioskop, kreativnu radionicu ili sl? To bi moglo dati {ansu mladima da zapo~nu gradwu jednog novog suìvota baziranog na saradwi, upoznavawu i me|usobnom poverewu? âsopis „Srpski Rotar” }e objaviti svaki va{ prilog i tekst sa fotografijama koji ilustruje va{e rotarijanske aktivnosti na Kosovu, ~ak i ako ga po{aqete na albanskom jeziku. Iskrene pozdrave tebi kao i svim ~lanovima RK Pri{tina Dardanija, u ime Redakcije ~asopisa „Srpski Rotar” {aqe Nikola Mandi}, ADG PPr Rotari kluba Beograd

Ovim pismima prijateqa u Rotariju ne{to smo nau~ili, dosta saznali, mi{qewa razmenili. Ovom pismom Redakcije stavqamo ta~ku na raspravu o istinitosti u poeziji Milana Raki}a! Ovim je zakqu~(e)ana diskusija i prepiska o ovoj temi í

Wegov otac bio je Dimitrije Mita Raki}, ministar finansija 1888. godine, a majka Ana je }erka akademika Milana \. Mili}evi}a. Sestra Qubica je bila udata za Milana Grola. Bio je oèwen Milicom, }erkom Qubomira Kova~evi}a. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{io je u Beogradu, a pravni fakultet u Parizu. Po povratku u Srbiju se oènio, a zatim zaposlio kao pisar u Ministarstvu inostranih dela 1904. godine. Kao diplomata je slu`bovao u Srpskom konzulatu u Pri{tini, Srpskom konzulatu u Skopqu, Solunu i Skadru. U vreme Prvog balkanskog rata u~estvovao je u oslobo|ewu Kosova i postavqen je za prvog okru`nog na~elnika Pri{tinskog okruga (wega ubrzo smewuje Todor Stankovi}). Bio je dobrovoqac u ~eti Vojvode Vuka. Mali broj wegovih saboraca je znao da sa wima ratuje ~ovek koji je napisao pesmu „Na Gazimestanu” koju su oni ~esto recitovali u trenucima pred borbu. U vreme Prvog svetskog rata bio je savetnik poslanstva u Bukure{tu 1915. i Stokholmu 1917. godine, a krajem rata u Kopenhagenu. Od 1921. bio je poslanik u Sofiji, a od 1927. u Rimu. U diplomatskoj slu`bi je bio skoro do smrti kao poslanik Kraqevine Jugoslavije u inostranstvu. Umro je u Zagrebu 30. juna 1938. godine. Izabran je za dopisnog ~lana Srpske kraqevske akademije 18. februara 1922, a za redovnog 12. februara 1934. g. Wemu u ~ast ustanovqena je pesni~ka nagrada Milan Raki} koju dodequje Udruèwe kwièvnika Srbije. Raki} se svojim prvim pesmama javio u „Srpskom kwièvnom glasniku” 1902. godine. Potom je objavio tri zbirke pesama (1903. 1912. 1924.), koje je i publika i kwièvna kritika odu{evqeno pozdravila. Napisao je malo, svega oko pedeset pesama i dosta rano je prestao da pi{e. Wegove malobrojne pesme odlikuju se najvi{im umetni~kim osobinama i predstavqaju vrhunac u izraàju one pesni~ke {kole koju je osnovao Vojislav Ili}. Pored [anti}a i Du~i}a, Raki} je tre}i veliki srpski pesnik dana{wice. I on je pesni~ku ve{tinu u~io na francuskim uzorima, ali ih nije podraàvao, ve} je ostao nacionalan i individualan. On ne peva renesansne motive i blede princeze, ve} pravoslavne i narodne svetiwe: Jefimiju, Simonidu (Simonida), napu{tenu crkvu kraj Pe}i, Gazimestan (Na Gazimestanu) itd. On nije frivolno duhovit; savr{enstvo wegovog izraza nije sjajan verbalizam, ve} ve{tina savladana do kraja, ve{tina u obliku kad postaje prisna i spontana. Wegov jezik je besprekorno ~ist i krepak, re~enica kristalno jasna, stil bez emfaze i bleska, umeren i lapidaran. „U pogledu tehnike, kazao je Skerli}, to je posledwa re~ umetni~kog savr{enstva u srpskoj poeziji”. Sa [anti}em, Raki} je najuspelije obnovio na{u rodoqubivu poeziju, na sasvim originalan na~in, bez poze i {ovinizma. Wegovo je rodoqubqe otmeno i plemenito, proèto diskretno{}u i smerovima modernog mislioca. Raki} ne peva radi lepote kao Du~i}, ve} radi misli; on nije poklonik renesanse i Zapada, ve} bola i „naslade u patwi”. Uticaj francuskog simbolizma i dekadanse ose}a se u wegovoj lirici samo u izraàju. I on se sluì simbolima za iskazivawe svojih dubokih misli, kao {to se sluì simbolikom i u svojim rodoqubivim pesmama, ali je wegova filozofija ìvota izraz na{e rase, potpuno samonikla. Wegove misaone pesme su jasne iako duboke, jednostavne i pored re~itosti, prisne, tople i ute{ne iako proète najsna`nijim pesimizmom. To su najboqe, najlep{e pesme u srpskoj misaonoj lirici í

ÛDOTVORNA IKONA PRESVETE BOGORODICE SI]EVA^KE U LESKOVCU U Leskova~ku crkvu Oxakliju, (o kojoj smo pisali u ranijim brojevima „Srpskog Rotara”) do~ekana od strane brojnih vernika i sve{tenstva, u petak 16. aprila ove godine, uve~e, stigla je ~udotovorna ikona Presvete Bogorodice Si}eva~ke. Ikona Presvete Bogorodice si}eva~ke nastala je u 19. veku u Rusiji da bi u Si}eva~kom manastiru bila od 1917. godine. Za ovu ikonu vezana su svedo~anstva o ~udotvornim isceqewima. Si}eva~ki manastir, sme{ten je u ìvopisnim predelima Si}eva~ke klisure, na svega 16 kilometara od Ni{a. ûdotvorna ikona Presvete Bogorodice jedna od najve}ih svetiwa koje se ~uvaju u ni{koj eparhiji, stara je vi{e od 100 godina i u si}eva~ki manastir do{la je preko ruskih monaha posle Oktobarske revolucije. Po wihovom svedo~ewu koji su u si}eva~kom manastiru boravili izme|u dva svetska rata, kao i prema svedo~ewima monaha i sestrinstva, ikona ima isceliteqsku mo}. De{avala su se ~uda, onim qudima koji su se woj obra}ali molitvom. Pomagala je, po svedo~ewu, qudima koji su imali glavoboqu, ènama koje su bile nerotkiwe i mnogim drugim hri{}anima pravoslavcima í Pripremila Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

ZAPADNA KAPIJA SRBIJE

MOJA PLAVA PLANINA CER Planina Cer, Tekeri{ i legendarmi vojvoda Stepe Stepanovi} sa svojim ratnicima zauzimaju posebno o zna~ajno mesto u istoriji Srbije.

lanina Cer se nalazi u severozapadnom delu P Srbije, od Beograda je udaqena 110 kilometara, od [apca 35, a od Loznice 25 kilometara. Pru`a se u

pravcu severozapad – jugoistok i uz Fru{ku goru, Slavonske i Vr{a~ke planine pripada ostrvskim uzvi{ewima nekada{weg Panonskog mora, masivu Dinarida, sa vrhom [an~ine na visini od 687 metara nadmorske visine. Dolazak na Cer i upoznavawe sa wegovom bogatom istorijom, prirodnim vrednostima, tradicijom i obi~ajima ne}e Vas ostaviti ravnodu{nim. Pe~at istorije u~inio je Cer gromadom me|u srpskim planinama, spomenikom ~iji svaki kamen pri~a pri~u o herojima i legendama... Smatra se da je ime dobila po brojnim stablima vrste drveta hrasta cera. Ipak, postoji i drugo verovawe da je rimska bogiwa Cerera, za{titnica plodnosti, `ita darovala ime zapadnoj kapiji Srbije. Navedeni podaci lako su dostupni i poznati {iroj javnosti. Jedina planina u svetu koja ima svoju himnu, „Mar{ na Drinu”. To je kompozicija u kojoj je Stanislav

Manastir ^oke{ina u Ma~vi foto Glu{ac

Bini~ki, pored hrabrosti legendarnog komandanta Gvozdenog puka Milivoja Stojanovi}a, opisao i preneo tu snagu Cera koju su osetili i srpski vojnici.

Rodni kraj junaka Milo{a Obili}a – manastir ^oke{ina Uz bogatstvo prirode, planina je od neprocewive vrednosti za istoriju i kulturu zemqe. Na obroncima se nalaze vojna utvr|ewa Trojanov grad iz 3. veka i Kosanin grad iz 4. veka, koja svedo~e o rimskoj dominaciji na ovda{wim prostorima. Manastiri Radova{nica i Petkovica sagra|eni su tokom vladavine dinastije Nemawi}. Ispod vrha Kosaninog grada nalazi se manastir Radova{nica (Kosanik) zadu`bina Kraqa Dragutina, kao i manastiri Petkovica, Krivaja. Poznata legenda, kazuje da je iz Pocerskog sela Milo{evac ~uveni srpski junak Milo{ Obili} koji je pred Kosovski boj po~eo da gradi manastir ^oke{inu.

smatrana Trajanovom zemqom i postojbinom. Sa planine Cer poti~e legenda o caru Trojanu i wegovih pet k}eri – Kosani, Koviqki, Vidi i Soki, petoj nije poznato ime, a po wima su nazvani gradovi. Kosanin grad (na Ceru), Koviqa~a, Vidin grad i Soko grad. Ostaci vojnog utvr|ewa Trojanovog grada iz 3. veka svedo~e o rimskoj imperiji, ali se car ne mo`e dovesti u direktnu vezu sa mitskim bi}em Trojanom koji je verovatno pandan slovenskom bogu Triglavu. Kraj leta, sezona berbe gro`|a je doba godine kada je u

Legenda o caru Trojanu – drevna istorija Trojan je u ruskim i ju`noslovenskim predawima demon ili bo`anstvo povezano sa rimskim imperatorom Trajanom. U narodnim pri~ama opisan je kao bi}e sa tri glave, sa kozjim, ili magare}im u{ima, koje se pla{i sunca i kre}e se samo no}u. Verovalo se da dan provodi u svom zamku na planini, a da no}u na kowu ja{e do svojih dragana. Kad ga je jednom prilikom Sunce stiglo na putu, poku{ao je da se sakrije ispod plasta sena, ali su volovi prevrnuli plast, tako da su ga Sun~evi zraci spr`ili. Rusija je

„punoj snazi”. Na obroncima Cera nekada je uzgajana vinova loza, {to bi moglo biti jedno od obja{wewa za Trojana. Postoji i odre|ena paralela izme|u Trojana i Pana, sina Zevsovog, bo`anstva {uma, lovaca i pastira opisanog u gr~koj mitologiji.

[apca, ~ime je austrougarska vojska definitivno napustila Srbiju. Upravo je u Velikom ratu Stepa Stepanovi} (11. marta 1856. godine) izvojevao svoju najve}u pobedu. Bila je to Bitka na Ceru, kada je ispoqiv{i izuzetnu mudrost i taktiku, savladao mnogo ja~e snage austrougarskog osvaja~a, naterav{i ga na povla~ewe preko preko reke Drine u Bosnu. Zemqa ga je povukla sebi 27. aprila 1929. godine í

Cerska bitka Cer je bio popri{te i ~uvene bitke iz Prvog svetskog rata, vo|ene od 12. do 24. avgusta 1914. godine u okviru Prve austougarske ofanzive na Srbiju. Zavr{ena je osloba|awem

Biqana @ivkovi} Rotari klub Beograd

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

Bo{ko Milosavqevi} Margot Vilijams - Milosavqevi}

IMPRESIJA SRPSKO – ENGLESKI RE^NIK MONA LIZE NA OSTRVU IDIOMA

U Rusiji je Dr`avna Duma, u Poqskoj je Sejm, u Izraelu je Kneset. A u Srbiji je: A) Parlament B) Sabor V) Skup{tina Najmawi od ovih najve}ih ostrva na svetu je: A) Grenland B) Madagaskar V) Borneo

Koja ptica je predstavqena na zastavi Kazahstana?

Poznata slika Leonarda da Vin~ija „Mona Liza” na sebi ima od nakita:

Od ovih slavnih slikara impresionizmu ne pripada:

A) zlatna sova B) zlatni orao V) zlatni paun

A) prsten na desnoj ruci B) ogrlicu V) ni{ta od toga

A) Klod Mone B) Eduar Mane V) Anri Matis

RE[EWA KVIZA NA STRANI 47 Hayi Du{an Glu{ac

ne diraj LAVA dok spava Þake not a sleeping lion let sleeping dogs lie videti nekome LE\A to see the back of someone good riddance to bad rubbish ru`an kao LOPOV (as) uglÚ as sin nothing much to look at ni LUK jeo, ni LUK mirisao holier – to it run – of – the –mill of the garden varietÚ as easÚ as kiss mÚ hand as easÚ as lÚing do{le su kome LUTKE (u glavu) a bee is one-s bonnet maggots in one’s bonnet maggots in one’s brains / head LA@E dok zine to be a habitual liar smejati se kao LUD na bra{no to giggle to simper to grin like a Cheshire cat lezi LEBU da te jedem a lazÚ bones the afternoon farmer a lotus eater as lazÚ as Ludlam’s dog (that leaned his head against a Þall to bark)

QUBAV je lepa ali slepa love is blind love sees no faults if Jack’s in love, he’s no judge Jill’s beautÚ QUBIM te there’s a good felloÞ /boÚ/ girl koliko QUDI, toliko }udi it takes all sorts to make a Þorld evÞerÚ man after his fashion so manÚ heads, so manÚ minds

kupiti MA^KU u xaku to buÚ a pig in a poke gde te~e MED i mleko the land of milk and honeÚ na MESTU voqno! stand at ease! ~a~kati ME^KU to ask / look for trouble za prosutim MLEKOM ne vredi plakati it is no use crÚing over spilt milk hvali MORE, dr`i se kraja praise the sea but keep on land u MRAKU su sve ma~ke crne all cats are greÚ in the dark boqe MRTAV pijan, nego MRTAV trezan Úou had better be drunk than droÞned pokvaren kao MU]AK a bad egg a rotten apple na MUCI se poznaju junaci calamitÚ is the touchtone of a brave mind adversitÚ is the touchstone of virtue ne lip{i MAGAR^E do zelene trave hope against hope live, horse, and Úou’ll get grass kao od MAJKE ro|en naked as the daÚ he Þas born in the buff in the altogether pijan kao MAJKA drunk as a lord / sailor terati MAK na konac to split hairs odnela mutna MARICA gone doÞn the drain NASTAVI]E SE Pripremio Haxi Du{an Glu{ac

MANTIJA ne ~ini kalu|era the coÞl doesn’t make the monk

SVETIONIK DUŠE ILI U POTRAZI ZA ^UDESIMA

Nemi svedok – „Cvet Kenta” Isaka Wutna Bez obzira na to da li ste qubiteq nauke ili ne, pri~a o Isaku Wutnu i wegovoj teoriji gravitacije je svakako jedna od najpoznatijih. ladi Isak Wutn je sedeo ispod stabla jabuke, M urowen u misli, kada mu je iznenada jabuka pala na glavu. Bio je to „eureka” momenat, u kome je, kako pri~a

daqe ka`e, Isak Wutn formulisao svoju teoriju univerzalne gravitacije. Pri~a o padu jabuke na glavu Isaka Wutna je legenda u kojoj ipak ima puno istine. Isak Wutn je bio veoma nadahnut i inspirisan prirodnim svetom oko sebe. Upravo taj svet ga je navodio da konstantno istra`uje, preispituje, eksperimenti{e.

Vulstrop sa ogra|enim drvetom jabuke

Drvo jabuke Isaka Wutna Veliki nau~nik Isak Wutn

Godine 1666. dok se Isak Wutn odmarao u hladu drveta jabuke, na imawu svoje majke u Linkoln{iru, pala mu je napamet misao da sila gravitacije (koja prenosi jabuku sa drveta na zemqu) nije ograni~ena na neku odre|enu udaqenost od Zemqe, nego da ta sila dopire mnogo daqe nego {to mi mislimo. Za{to ne toliko daleko kao {to je Mesec udaqen i, ako je to tako, ona mora uticati na

Drvo jabuke sa tablom o podacima

wegovo kretawe, recimo, zadr`avati Mesec na wegovoj orbiti, posle ~ega se bacio na prora~unavawe efekata ove svoje pretpostavke. Isak Wutn je ro|en prevremeno, na Bo`i} 1642. godine u Vulstropu, pored Kolstervorta, u grofoviji Linkoln{ir, u Engleskoj. Rodio se svega tri meseca

Dvorac Vulstrop, odnosno famerska ku}a u kojoj je ro|en Isak Wutn

bri`qivo ~uva ba{ to drvo sa koga je pala jabuka i navela Isaka Wutna da se zapita: „Za{to jabuke uvek padaju ravno na zemqu?” Me|utim, ta velika popularnost Wutnovog drveta jabuke, nije nimalo korisna za samo drvo. Budu}i da je to staro drvo, a posetioci veoma o{te}uju korewe drveta, nadle`ni su jabuku ogradili i pruìli joj maksimalnu pa`wu. Drvo se redovno obrezuje, kako bi bilo zdravo, kako bi nastavilo da raste, razvija se, cveta i donosi plodove. Oko ovog dragocenog drveta je postavqena ograda da bi se za{titio wen koren od najezde turista i radoznalih qudi koji po svaku cenu èle da vide mesto na kome je voleo da sedi sedi, veliki Wutn. Fotografisawe pored jabuke je vaàn deo hodo~a{}a u Vulstropu, Linkon{ajru u Engleskoj. To je nadrealan suvenir koji moète da dodirnete i osetite duh Isaka Wutna pod okriqem fascinantne, boànske prirode u kojoj jedno drvo jabuke ima svoje po~asno mesto í Doraland (Zorica Dora Kqaji})

Unutra{wost Vulstropa

posle smrti svog oca. Majka Hana Ejskou je rekla da je beba Isak bio toliko malen da je mogao da stane u kriglu piva. Niko uop{te nije o~ekivao da }e preìveti. Ali sudbina je imala druge planove za wega. Tom malenom stvorewu bila je namewena sudbina velikog nau~nika, astronoma, alhemi~ara, matemati~ara, fizi~ara i teologa. Wegova teorija univerzalne gravitacije i zakoni kretawa su revolucionarni i u~inili su ga jednim od najve}ih nau~nika u istoriji ~ove~anstva. Kada mu je bilo samo tri godine, wegova majka se preudala i oti{la da ìvi sa svojim novim muèm u drugo selo, ostavqaju}i malog Isaka na ~uvawe kod svojih roditeqa, {to je imalo kqu~nu ulogu u oblikovawu wegovog karaktera. Bio je veoma usamqen i nikada se nije oènio. Iza wega je ostao wegov veli~anstven nau~ni rad, za dobrobit ~ove~anstva. Ali fascinantna stvar je da na imawu u Vulstropu, i daqe postoji „ìvo” drvo jabuke pod ~ijom kro{wom je sedeo i razmi{qao veliki Isak Wutn. To drvo jabuke je staro 400 godina, a najmawe 240 godina posetioci neprestano dolaze da vide tog neverovatnog savremenika velikog nau~nika. Svih proteklih godina, Wutnov dom iz detiwstva – dvorac Vulstrop iz 17. veka, a iznad svega drvo jabuke u dvori{tu su postali velika turisti~ka atrakcija u Engleskoj. Mnogo je potomaka Wutnovog stabla jabuke, na raznim mestima u Engleskoj, ali originalno i jedinstveno drvo jabuke Isaka Wutna, ipak privla~i najvi{e pa`we. Ina~e, to drvo jabuke je tradicionalna sorta Engleske, „Cvet Kenta”. U vo}waku Vulstropa se

RE[EWA KVIZA 1V Narodna Skup{tina Republike Srbije 2B 3 B Zlatni orao je vezan za carstvo Xingis Kana, koji je vladao Kazahstanom pod

plavom zastavom sa ovakvim orlom na woj; To je podsetnik na ponosnu istoriju naroda koji formira dana{wu dr`avu Kazahstan. 4 V 5 V

AKTIVNOSTI

RotarÚ

D 2483 Club Beograd ^ukarica

TEST ^ETIRI PITAWA Tre}i po redu sastanak Rotari Distrikta 2483 na temu „Test ~etiri pitawa” odr`an je u ponedeqak 26. aprila 2021. godine. Gost je bila prof. dr. Danica Gruji~i} v. d. direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Sastanak su organizovali PDG Vladimir Mati}, predsednik Distriktnog komiteta za ~lanstvo i Rajko Mitri}, predsednik Eti~kog komiteta na{eg Distrikta í

BIOGRAFIJA PROF. DR DANICA GRUJIÎ] Prof. dr Danica Gruji~i} ro|ena je 30. avgusta 1959. godine u Titovom Uìcu. Sredwu {kolu zavr{ila je u Moskvi jer se porodica zbog o~evog posla preselila u Rusiju. Studije medicine je po~ela u Moskvi, a zavr{ila u Beogradu sa prose~nom ocenom 9,60. Magistrirala je 1987. godine i doktorirala 1996. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Sada je na mestu v. d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, a istovremeno je i redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Izabrana je za asistentkiwu 1992. godine, docentkiwu 1998. godine, a od 2009. je redovna profesorka. Objavila je kao autorka ili koautorka vi{e od 250 nau~nih radova, poglavqa u kwigama i monografija. ^lanica je Udruèwa neurohirurga Srbije, Srpskog lekarskog dru{tva i Evropske asocijacije neurohirur{kih dru{tava. U politi~koj karijeri izabrana je septembra 2011. za potpredsednicu Socijaldemokratskog saveza. Kao wihova predstavnica u~estvovala je na predsedni~kim izborima 6. maja 2012. godine kao jedna od dvanaest predsedni~kih kandidata, me|u kojima je bila jedna od dve ène. Odlikovana je Ordenom Kara|or|eve zvezde drugog stepena, 2020. godine. Osniva~ je i predsednik humanitarne organizacije „Zdrava Srbija” i fondacije „Zajedno za mlade”– profesor dr Danica Gruji~i}.

Za kraj ovog broja

PRI^A O LA@I etak je, ve~e. Jo{ je prohladno, i ako prole}e dole}e P sutra uve~e. Ono kalendarsko. No} je punog Meseca. @urim u „Papuk”, mesto na{eg okupqawa iz mladosti.

Stara dor}olska kafana u kojoj se jeo najboqi kiseli kupus i proja, a barena jaja ispod staklenog poklopca jeli smo kad je neko ~astio. @urim u ovu dragu kafanu svoje mladosti koju su tu skoro renovirali, sredili, no, mi se ~etiri puta godi{we, na po~etku svakog godi{weg doba u prvi petak u woj nalazimo, vi|amo i kre}emo da nazdravimo sa kuvanim vinom koje smo ovde naj~e{}e pili. Ovih dana me je ne{to probadalo u grudima, prehlada, {ta li i sad se ose}am nekako malaksao, ali stari dobri Roki zvani Stena, Ti}a Kostur, [am{alo, Kowak, Sveta Gufi, Nenad, Pera, }e me ~ekati. Ne mogu da odustanem. Ne znam ko }e do}i ba{ od wih ve~eras, ali dugo ve} ovim susretima nastavqamo igru koju smo ko zna kad po~eli. Po~iwali bi da pri~amo pri~e iz ^arobne [ume u kojoj je glavni junak bio onaj koji je pri~ao. Najboqu pri~u ve~eri birali smo zajedni~ki i to ve~e vrli pripoveda~ je imao sve na veresiju u kafani. I sad razmi{qam o onome {to }u ispri~ati ve~eras. Staro dobro dru{tvo na okupu, uvek se izqubimo, jer nismo se videli od pro{log godi{weg doba! Pitawe za zdravqe, porodice, posao, pomiwawa `ena u raznim prilikama, za ostale iz dru{tva koji nisu do{li i - po~iwem s pri~om za ve~eras. Prvi po~iwem, a ve} je stigla i salata od kiselog kupusa, moja ~a{a kuvanog vina i...

etoro nas je do{lo, kafana poluprazna, onaj na{ sto u uglu, prijatno je. Prve re~i, neka nejasno}a u P mislima, pa o{tar bol u grudima koji me je dekoncentrisao i... budim se na trenutak od truckawa i brujawa motora. Vidim da sam u kolima Hitne pomo}i. – Kuda me vozite? pitam mladi}a u belom. – U deùrnu kliniku, jer ste pali u nesvest u kafani. I mirujte, puls vam je - 36! – Molim vas, vozite me u ovu bolnicu i pozovite mi ovu doktorku! – molim ih, izgovaram tiho naziv i ime i za~udo, poslu{ali me i voze tamo. Ba{ se ose}am malaksalo. – A {ta mi je, rode? pitam. – Ne znamo, vide}e oni u bolnici! – Svi su izgledi da je bio sr~ani udar! – Infarkt! – Pa, nije me tako bolelo, a govorili su da je taj bol jak. U tom stigosmo do bolnice. Kratak razgovor s portirom, deùrnim lekarom, jer sama bolnica nije deùrna i smesti{e me u ~ekaonicu. – Molim vas, zovite mi Dobru Doktorku, jer ovde sam bio na detaqnom „servisu” pre skoro dve godine i ona me je ba{ oporavila. Sledilo je merewe pritiska, za~udo, ne veliki, mislim da je bio 162 / 95, a nisam ni lekove popio. Ali puls. Bio je ve} 35. Smestili me u sobu. No}. U sobi tri bolesnika, starci, spavaju, krkqaju. Hr~u.

me dovede do kreveta, do prozora. Ona, lepa Sestra devojka. I zgodna. [atirana kosa, uredna frizura,

kako i dolikuje deùrnoj sestri. Poèle mi laku no} i ugasi svetlo. U uglu je gorelo plavo svetlo. Umor. Spavalo mi se. Pogledah kroz prozor. Svetlosti Belog grada. Pro{la pono}. Subota traje. Samo {to zadremah, ulazi sestra s lekovima. Razli~ite terapije, sawive dedice poslu{no gutaju raznobojne tablete, umor se proteè, du{a mi spava. Ve} je jutro, po~iwem da shvatam {ta se de{avalo sino}, jo{ malo dremam i... moja Dobra Doktorka stoji iznad kreveta. – Pa, {ta to bi? No, ne sekiraj se, odmaraj do ponedeqka, tada te predajem mojoj dobroj koleginici. Ona je kardiolog, primarijus, a zna{ da sam ja pulmolog, ali }u te i ja pregledati u svom delu! Najva`nije je da sad odmara{, brzo }e pro}i vikend. – Ali, Doktorko, ja moram danas da ispratim Milana na put, pa moram da spremam rubrike za slede}i broj, pa... – Hajde, odmor, vide}emo se u ponedeqak! I vikend je protekao u merewu pritiska, EKG ura|en ve} nekoliko puta, sestre qubazne i sve izgledaju lepe. Vaqda zato {to su svi pacijenti umorni, bolesni, tu`ni, osmesi na zdravim, mladim licima su kao zrak Sunca. I paze me, {to je lep ose}aj. onedeqak. Pro{la vizita, pro{ao i doru~ak, svaki pacijent raznim potrebama kod lekara na pregledu, P a mene pose}uje moja Dobra Doktorka u dru{tvu Velike

Doktorke. O, majko moja, kakva je to èna! Visoka, crnka, verovatno u najboqim pedesetim, beli mantil krije grudi koje sam odmah „snimio”. O, da... One, veli~ine mandarina! Kao kod Nike. I ona doktor za srce! Blago stetoskopu koji nosi i koji je leèran na wima. Crne ~arape, cipele sa {tiklom i... – Izvolite kod mene u ordinaciju! A moja Doktorka odlazi i dodaje: – Sad si u wenim rukama! I budi poslu{an! Kad sam seo s druge strane stola u malenoj sobici, doktorka gledaju}i moj dosije re~e: – Sad o~ekujem da mi detaqno, po redu, ispri~ate svoj radni dan. Ja }u vas slu{ati i zapisivati {to bude potrebno. Molim {to detaqnije, va{e zdravqe je u pitawu! I po~eh: – Ujutru ustajemo zajedno i supruga i ja. Ona odlazi ranije na posao, ja tako|e kre}em s wom, vozi me do svoje firme gde po~iwe da radi od 8 ~asova, a ja imam odatle dobar izbor gradskog prevoza do Redakcije. No, kako je rano, a u Redakciji okupqawe i posao po~iwe oko podneva, ja odlazim kod moje koleginice, koja stanuje odatle ~etiri ili pet stanica. Tre}i bulevar. Znamo se odavno, iz sredwe {kole, radili zajedno i druìli se, ona je napustila posao i sada stvara u muèvqevom ateqeu, a on je naj~e{}e u maloj vikendici tamo negde ispod Kosmaja. Lepo mi je u tom okruèwu. Lepo u svakom pogledu. Se}amo se mladosti i zanosa, èqa koje smo u letu ispuwavali, zra~imo radost jedan drugom. Tu doru~kujem, popijem ~aj i jo{ malo }utawa ili... i oko podneva sam u Redakciji! Sre|ivawe materijala, planirawe novog broja, {piglovi i tu sam negde do 15 ~asova kada odlazim do

moje drage prijateqice koja stanuje gore na Velikom Bulevaru. Znamo se dosta dugo i ona, pisac, najboqi je kriti~ar mog sveukupnog stvarala{tva. Volim da se dodirujem sa umetno{}u iz raznih uglova – kroz sliku, pesmu, re~... Kako mi ona oceni moju novu ikonu, novi kola`, {ta ka`e o novoj pri~i ili tekstu, u|e u su{tinu, odemo daqe i tamo zajedno u slici i re~i nalazimo najskriveniji kutak gde nas susre}e srodnost! nailazimo na dubqe slojeve, na nepoznato, PTuovremeno na neprohodno, na ve}u toplinu iz sredi{ta... se krije predeo senzibiliteta po kome istra`ujemo

zajedno... Tu se raspli}u tajne, sklapaju nove ideje, tu je svetlost i tama, carstvo Duha... Ah... Doktorka... ah... jedno nepregledno poqe mogu}nosti, izazova, zanosa i ve~ne mladosti... Poqe nad kojim sevaju muwe i rasipa se svetlost vaseqene, izaziva se ose}aj drhtawa, zbrka u glavi, ostvarewe, kao milost Bo`ja sa nama... Tragawe koje donosi ispuwenost... Tu te~e saznavawe, a iz wega se izvija most koji nas vodi u qubav... naj~istiji deo koji smo iskopali u tom tragawu... Lepo mi je s wom! M. M! Moja Muza! – Polako, uzbu|ujete se! Stanite... Mnogo je tu ma{te... Nastavqam mirnije. – Posle sam ponovo, oko 17 ~asova u Redakciji da odobrim ura|eno, jo{ neki dogovor s urednikom, razgovori s ilustratorima i oko 19 - 20 ~asova polako, kre}em ku}i, ali obavezno pro{etam „{traftom”, svratim u kwiàru „Geca Kon” da pogledam nove naslove kwiga, obi|em nove izlo`be u galerijama, usput gotovo uvek susretnem drage likove, sedam na bus i oko 21 ~as sam kod ku}e. Ve~eram, pomognem supruzi oko sudova i jo{ pone{to, pogledam po{tu na kompjuteru i ako treba odgovorim na wu, pripremim {ta }u to raditi u dane vikenda, telefonski razgovori, a to je vreme kad i sin odlazi u grad i ja jo{ malo odgledam pone{to na TV. Supruga je ve} legla, spava, jer rano ustaje, a ja oko 1, ili ~e{}e, 2 ~asa legnem. Osmi{qavam utiske u slike koje }u za vikend raditi. Obi~no mi se ne spava odmah, te{ko zaspim i malo bu|ewa i oprostite, maèwa i... ujutro opet novi dan! I tako ja, moja Doktorko, sa vrlo malim izmenama... – Dosta! Dosta! Molim vas, prekinite! Ne morate vi{e nastavqati! – Dobro, za{to me laète? Za{to ste me sada i ovde lagali? Sve ovo {to ste ispri~ali je la`. Velika, gnusna la`! Pa, je l' vam baron Minhauzen pradeda? Va{e srce je sada takvo da ja odmah treba da vas po{aqem na ugradwu pejsmejkera, jer je va{ puls na granici koja zahteva takvu intervenciju. Vama je, ~ove~e, oslabio sr~ani mi{i}. Srce vam radi usporeno. Vi ste sede}i u dru{tvu pali u kratkotrajnu nesvest i ja sumwam na sinkopu. Bavite se stresnim, novinarskim poslom i kako uop{te moète takvim tempom da ìvite? Ni{ta vam ne verujem {to ste ispri~ali! Dijagnoza vam je sumorna. Objasnite mi, {ta vam je ovo trebalo? Sve ove laì... Gledao sam je zadivqeno, mo`da malo i zbuweno, brzo traè}i re~i opravdawa. – Draga Doktorko, molim vas da mi oprostite! Jesam, slagao sam vas, a za{to - ne znam! Lagao sam i sad vam se iskreno izviwavam! A ovo je istina, {to }u vam re}i: – Moja supruga ustvari, ne radi od 8 ~asova - ve} od 7,30! Nasmeja se, prepisuje mi lekove. Izlazim rumen u licu. U hodniku kuckam broj M. M. Hej, tu sam... U isto vreme..? Velika Doktorka ostaje u ti{ini.

Pogled joj ide ravnodu{no preko stvari oko we, dozvoliv{i do sada skrivanim uspomenama da se skliznu preko wih. Nadolaze, uzbuniv{i varke iluzije i radost koja ide s wima zajedno... ...Ustajem, perem ruke, gledam se u ogledalo, osmeh je u wemu, prelazim {akom kroz kosu, rumena sam u licu... Po~iwem malo oteàno pa sve ubrzanije da di{em... Neki ose}aj tereta vr{i mi pritisak u glavi, zamagquju}i o~i suzama koje izviru, teraju}i me na misao o potro{enom vremenu, o emotivnoj gladi koju se nisam usudila da utolim, o drhtajima koje sam pustila da odlete kao male ptice i nestanu iz vidokruga, kad su me sumwe izdajni~ki napadale obavijaju}i dilemu... Prepu{tawe nepoznatom mi je postala potisnuta èqa, ùdwu za wim prozvala sam grehom... ...Uzima mobilni, kuca broj, javqa se kolega koga je iz straha od novog prepustila flertovawu s drugima ka`wavaju}i sebe svaki put kad bi ~ula kikotawe mla|ih veselih koleginica i sestara oko wega... Topio se strah od nepoznatog, nadolaze}a naklonost je lebdela. Mek{im, ènstvenijim glasom izgovara: – ûj... moram obavezno da te vidim, treba mi tvoj savet... Ne, nije poslovno... ne{to sasvim li~no... O, moè{ danas? Posle posla...? Vaì...? Razliva se ti{ina ispuniv{i o~ekivawe u kome zra~i mogu}nost obnove... – Taj potomak Minhauzena... Gde li je to skrivao ~arobni {tapi}? í Haxi Du{an Glu{ac

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

MISLI POZITIVNO, BUDI NEGATIVAN!