Rotar 117-118

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

NOVEMBAR / DECEMBAR 2020. • GODINAæ (LæææVII) BROJ 117 i 118 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org • FB: fb.com/rotarÚbeograd

I U 2021. GODINI MISLI POZITIVNO, BUDI NEGATIVAN! VAISTINU!

NAJVI[A CENA

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

Danilo Qevnaji}

BROJ 117 i 118 NOVEMBAR / DECEMBAR 2020.

GODINA æ (LæææVII) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2020–2021.

Danilo Qevnaji} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Trivko Ti}a Savi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

2

E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili jesewi i zimski broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Biqana @ivkovi} Dragoslava Spasi} Zorica Milo{evi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} Naslovna strana: Ilustrovala Tamara Milo{evi} Tehnika: akril

raguqar je sedeo za stolom i kroz izlog svoje otmene proD davnice posmatrao prolaznike. Neka

se devoj~ica pribli`ila prodavnici i prislonila nosi} na izlog. Kao nebo plave o~i radosno zasja{e kad ugleda jedan od izlo`enih predmeta.

U{la je odlu~no i prstom pokazala ogrlicu od modrog tirkiza.

- To je za moju sestru. Mo`ete li mi je zapakovati kao poklon?

Trgovac sa nevericom pogleda devoj~icu i upita: - Koliko novca ima{?

Ona se podi`e na prste, stavi na sto limenu kutijicu, otvori je i isprazni. Bilo je onde nekoliko mawih nov~anica, {aka sitni{a, nekoliko {koqki i figurica.

- Ho}e li biti dovoqno?, upita ponosno. @elela bih starijoj sestri da kupim poklon. Otkada nemamo mamu, ona obavqa sve poslove i nema ni trenutka vremena za sebe. Danas joj je ro|endan. Uverena sam da }e je poklon veoma obradovati. Wene su o~i iste boje kao taj dragi kamen.

Trgovac je oti{ao u malu prostoriju i u zlatnocrven papir zapakovao kutijicu.

- Uzmi i pa`qivo ponesi, re~e devoj~ici.

Ona uze paketi} kao pobedni~ki pehar i ponosno iza|e iz prodavnice.

Sat vremena kasnije u prodavnicu u|e prekrasna devojka sa kosom boje meda i divnim modrim o~ima. Stavi na sto kutijicu koju je trgovac pa`qivo zapakovao i upita: Ova ogrlica je kupqena u Va{oj prodavnici?

- Da, gospo|ice.

- Koliko je ko{tala?

- U mojoj prodavnici cene su stvar poverewa, ti~u se samo mene i mojih kupaca.

- Moja sestra je imala nesto sitni{a, sigurno nije mogla da plati ovako vrednu ogrlicu!

Trgovac zatvori kutiju, slo`i omot i vrati je devojci.

- Va{a sestra je platila najvi{u cenu: dala je sve {to je imala í

^ISTA^ICA

Trivko Ti}a Savi}

Nikola Mandi}

Haxi Du{an Glu{ac

Biqana @ivkovi}

Dragoslava Spasi}

Zorica Milo{evi}

ada sam bio na prvoj godini fakulteta, profesor nam je dao K iznenadni test. Ja sam bio standard-

ni {treber koji je letimi~no pro~itao sva pitawa i stigao do posledweg koje je glasilo: Kako se zove gospo|a koja ~isti na{ sprat?

Mislio sam da je u pitawu {ala.

Video sam `enu nekoliko puta - tamnokosa, pedesetih godina - ali kako sam mogao da znam weno ime. Predao sam papir, ostavivi{i posledwe

pitawe neodgovoreno. Jedan drugi student je pitao da li }e i posledwe pitawe ulaziti u ocenu. Profesor je rekao: - Naravno. Tokom va{ih karijera, sreta}ete mnoge qude. Svi su va`ni.

Oni zaslu`uju va{u pa`wu i brigu, ~ak i ako se samo nasmejete i ka`ete im - Zdravo!

Nikad nisam zaboravio tu lekciju.

Ubrzo sam saznao da se ona vrednagospo|a zove Vera! í

DRVENI SANDUK edan ostareli zemqoradnik vi{e Ju poqu. nije imao snage da radi Sav teret poslova pao je na wegovog sina, koji je ~itave dane provodio rade}i, a predve~e vra}aju}i se ku}i, zaticao bi svog ostarelog oca kako sedi na klupi ispred ku}e. „Vi{e nije ni od kakve koristi” – razmi{qao je wegov sin – „ni{ta vi{e ne radi, i postao mi je teret”.

I jednoga dana, umoran zbog svega, sin napravi drveni sanduk, dovu~e ga do klupe ispred ku}e, i naredi svom ocu da u|e u wega.

Bez i jedne re~i, otac u|e u drveni sanduk, sin zatvori poklopac i odvu~e ga do jedne strme litice, izvan sela. Dok se spremao da gurne sanduk sa litice u provaliju, za~u lupawe iz sanduka. Otvoriv{i poklopac, zatekao je oca kako mirno le`i unutra. „[ta si hteo?” – upita ga sin. „Pa, vidim da namerava{ da me se otarasi{, ali te ipak savetujem da preko litice baci{ samo mene i zadr`i{ sanduk, zna{ – mo`e zatrebati i tvojim sinovima jednoga dana.” – odgovori mu starac í

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD DECEMBAR 2020. GODINE

ANI^I] CRQENICA NADA

ILI] JOVAN

MIL^I] DRAGAN

PETROVI] IVAN

ANTI] ANDREA AN\ELA

JOKSIMOVI] DU[AN

MILOVI] MARKO

RADULOVI] DRAGAN

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAXI DU[AN

@IVKOVI] BIQANA

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

TOMA[EVI] MILIVOJE MIWA

BANI] PAVLE

KOCI] HRISTINA

NEDINKOVSKI JANE

SAVI] TRIVKO TI]A

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

3

MESECOSLOV

NOVEMBAR 2020.

Ovo je mesec Rotari Fondacije.

Klubovi i Distrikti obra}aju posebnu pa`wu na programe Rotari Fondacije i prikupqaju sredstva za Fondaciju.

1

16

SVETSKI DAN VEGANA

3

DAN ^ISTOG VAZDUHA

1926.

U Beogradu je uveden autobuski saobra}aj.

6

DAN URBANIH REGIJA

7

DAN NAUKE

11 13

DAN PRIMIRJA (11. novembra 1918. godine kapitulirala je Nema~ka)

SVETSKI DAN DOBROTE

14

1893.

Umro je Milan Kujunxi} Aberdar, sekretar Srpskog u~enog dru{tva, profesor filozofije na Velikoj {koli, ministar prosvete, predsednik Narodne skup{tine, poslanik Srbije u Rimu, jedan od prvih 16 akademika Srbije.

ME\UNARODNI DAN TOLERANCIJE

ME\UNARODNI DAN SOLIDARNOSTI SA POVRE\ENIMA U SAOBRA]AJNIM NESRE]AMA

17 19

DAN EKOLO[KIH POKRETA DAN PREVREMENO RO\ENIH BEBA

KNE@EVINA MONAKO – DAN DR@AVNOSTI

20 DAN DETETA SABOR SVETOG ARHANGELA MIHAILA – ARAN\ELOVDAN 21 I OSTALIH NEBESNIH BESTELESNIH SILA.

25

1969.

Xon Lenon je vratio plemi}ku titulu u znak protesta zbog podr{ke Velike Britanije SAD u Vijetnamu i politike u nigerijskoj Bijafri.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ SEDAMNAEST

17

Arapski: 17 Rimski: æVII Broj 17, kao i broj 72 koji je s wim u vezi, ima veliku simboli~ku va`nost, jer je prvi zbir, a drugi proizvod brojeva 9 i 8.

Ovaj broj simbolizuje du{u i simbol je kreativnosti.

U Starom Rimu se verovalo da je broj 17 koban, jer su slova koja ga ~ine (HVII) promenom redosleda ista kao ona u re~i `iveo sam (VIæI).

17. vek, vreme kad je kukuruz stigao na Balkan.

4

Kada se smejemo pokre}emo 17 mi{i}a.

Izuzetno je sre}an broj, ali se ne sme zaboraviti da se on svodi na broj 8, broj karme i sudbine. Ovde broj 1 ukazuje na ambiciju, energiju, nezavisnost, kreativnost, te`wu, dok broj 7 ukazuje na promene, `equ za putovawima i pokret. Broj 17 ima tri glavne karakteristike: broj 1 simbolizuje ambiciju i energiju, broj 7 nesigurnost i te{ko prilago|avawe, koje sa sobom donosi broj 8. Kombinacija 1 i 7 ~ini osobu vrlo jakom, ali u isto vreme simpati~nom i ose}ajnom.

Broj 17 je tako|e veoma duhovni broj.

Sedamnaest je broj plime i oseke.

Ro|eni ovoga dana u mesecu su vrlo dobri, ali i oprezni u odlukama.

Kqu~ je uvek u wihovim rukama.

Srbije Na podru~ju dana{we careva. ro|eno je 17 rimskih

27 28

29

DAN UZDR@AVAWA OD KUPOVINE 1878.

Umro je srpski pesnik i slikar \ura Jak{i}.

DAN BORBE PROTIV TRGOVINE KRZNOM

1543.

U Londonu je od kuge umro nema~ki umetnik Hans Holbajn Mlaði, dvorski slikar kraqa Henrija VIII, majstor crte`a i autor ~uvenih portreta – „Erazmo Roterdamski”, „Madona gradona~elnika Majera”, „Henri VIII”.

30

2009.

Umro je Milorad Pavi}, srpski pisac i akademik.

SAD - DAN ZAHVALNOSTI (~etvrti ~etvrtak u mesecu).

German Stepanovi~ Titov, sovjetski kosmonaut u svemirskom brodu „Vostok II”, 7. avgusta 1961. godine, 17 puta je obleteo Zemqu.

Sedamnaest godina imao je Pele, igra~ Brazila, kad je postao zvezda Svetskog prvenstva u fudbalu odigranog 1958. godine u [vedskoj.

Svih 17 vrsta pingvina `ivi na ju`noj Zemqinoj polulopti.

Zbog {irewa metala tokom leta Ajfelova kula u Parizu bude do 17 centimetara vi{a.

17 dana – uzrast u kom novoro|en~ad, prema nekim istra`ivawima, po~nu da ispu{taju zvukove koji se mogu raspoznati kao smeh.

Odrasli se nasmeju u proseku svega 17 puta dnevno.

Jedna obi~na olovka mo`e da se zare`e 17 puta.

ROTARI KLUB BEOGRAD od 1992. godine

^VRSTO JEZGRO ROTARIJA PREDSEDNICI KLUBA 1. Dragan Brajer ~arter predsednik (Rotarijanska 1992 – 1993. godina) 2. Goran Alikafi} + (Rotarijanska 1993 – 1994. godina) 3. Nikola Tasi} + (Rotarijanska 1994 – 1995. godina) 4. Petar Rakin + (Rotarijanska 1995 – 1996. godina) 5. Dimitrije Mejo Tomovi} + (Rotarijanska 1996 – 1997. godina) 6. Vojin Star~evi} (Rotarijanska 1997 – 1998. godina) 7. Miodrag Zagorac (Rotarijanska 1998 – 1999. godina) 8. Vladimir Mla|an (Rotarijanska 1999 – 2000. godina) 9. Miroslav [ovran (Rotarijanska 2000 – 2001. godina) 10. Predrag \or|evi} (Rotarijanska 2001 – 2002. godina) 11. Branko Krasojevi} (Rotarijanska 2002 – 2003. godina) 12. Miroqub Stanojkovi} (Rotarijanska 2003 – 2004. godina) 13. Qubomir Haxi \or|evi} (Rotarijanska 2004– 2005. godina) 14. Milan Kne`evi} (Rotarijanska 2005 – 2006. godina) 15. Duka Samarxi} (Rotarijanska 2006 – 2007. godina) 16. Radosav Mitrovi} (Rotarijanska 2007 – 2008. godina) 17. Nikola Mandi} (Rotarijanska 2008 – 2009. godina) 18. Sr|an Sretenovi} (Rotarijanska 2009 – 2010. godina) 19. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2010 – 2011. godina) 20. Veselin Kova~evi} + (Rotarijanska 2011 – 2012. godina) 21. Zoran Zdravkovi} (Rotarijanska 2012 – 2013. godina) 22. ^edomir Petriwac (Rotarijanska 2013 – 2014. godina) 23. Haxi Du{an Glu{ac (Rotarijanska 2014 – 2015. godina) 24. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2015 – 2016. godina) 25. Nenad Sakovi} (Rotarijanska 2016 – 2017. godina) 26. Pavle Bani} (Rotarijanska 2017 – 2018. godina) 27. Jovan Ili} (Rotarijanska 2018 – 2019. godina) 28. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2019 – 2020. godina) drugi put 29. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2020 – 2021. godina) drugi put 30. Ivan Petrovi} (Rotarijanska 2021 – 2022. godina) 31. Andrea An|ela Anti} (Rotarijanska 2022 – 2023. godina)

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1.

SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2.

PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

4.

PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5.

PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6.

PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7.

PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8.

NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

5

RotarÚ Club Ni{

sreda 11. novembar 2020. godine JEDNA SLIKA HIQADU RE^I KUTIJA ZA AKCIJU POLIO PLUS NA AERODROMU U NI[U

6

Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

RotarÚ Club Ni{

~etvrtak 12. novembar 2020. godine STABLO ZA LEP[I NI[ U zajedni~koj akciji Rotari klubova iz Ni{a: Centar, Mediana i ni{kih Rotarakt klubova, u na{oj zelenoj oazi, u parku ^air zasa|eno je 20 stabala javora i jasena. Akciju „Stablo za lep{i Ni{” podr`alo je Javno komunalno preduze}e „Mediana”.

Jedno od poqa delovawa Rotarija je i za{tita `ivotne sredine. @eleli smo da nastavimo u tom smeru i da gra|anima Ni{a poklonimo ovih 20 sadnica. Pre dve godine je Rotari pokrenuo globalnu akciju da svaki Rotarijanac zasadi po jedno drvo i tada je zasa|eno vi{e od 1,2 miliona stabala drve}a u svetu.

U ovim te{kim vremenima za svakog pojedinca, u doba korone, ovo je na{ doprinos kako bi gra|ani disali „punim plu}ima”. Zahvaqujemo se svim medijima koji su objavili vest o tome í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

7

RotarÚ Club Beograd

IN MEMORIAM

VESELIN VESKO KOVA^EVI] Sredinom decembra 2020. godine umro je na{ prijateq Rotarijanac Vesko, predsednik Rotari kluba Beograd u Rotarijanskoj 2011 – 2012. godini.

Pamti}emo ga kao vrsnog ~oveka i kako je sam ~esto govorio, Rotarijanca za ceo `ivot.

Kao odli~an bankar, u Klubu se starao o finansijama, bio je sekretar Kluba u dva mandata.

Mnoge dobre akcije ostvarene su u vreme wegovog predsedavawa Klubom: matching grantovi, pomo} slabovidima u obe {kole tog tipa u Beogradu, „Veqko Ramadanovi}” i „Dragan Kova~evi}”, ali, najvi{e }e ostati upam}ena wegova velika `eqa da Rotari klub Beograd ima svoju Monografiju, koja je i ostvarena i koja nas predstavqa na najlep{i na~in pred gostima. Od{tampana je povodom 20. godina reosnivawa Rotari kluba Beograd.

Negovana je saradwa sa drugim Rotari klubovima u Distriktu i {ire, mnogi Rotarijanci su dolazili u goste, pamtimo posetu Rotarijanaca iz Slovenije, u~vr{}eni su odnosi sa drugim Klubovima, pre svega kumovskim. Posebno su bile sadr`ajne letwe {eme rada na{eg Kluba, bili smo doma}ini, i{li u goste.

Jedno veliko HVALA na{em dragom Vesku.

Odmaraj, ~o~e!

8

RotarÚ Club Beograd

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I U „CRNOM \OR\U” ^ETVRTKOM OD DVA DO PET

10

11

MESECOSLOV

DECEMBAR 2020.

DECEMBAR je mesec posve}en porodici.

4

1829.

Britanci u Indiji zabranili su obi~aj spaqivawa udovica prilikom spaqivawa wihovih mu`eva na posmrtnoj ceremoniji.

5

DAN VOLONTERA

8 10

1638.

Ro|en je Ivan Xivo Gunduli}, srpski pisac iz Dubrovnika.

1896.

Od sr~anog udara umro je [ve|anin Alfred Nobel, hemi~ar, in`ewer, pronalaza~ i proizvo|a~ oru`ja. Od 350 patenata koje je ubele`io u istoriji nauke i in`ewerstva, najpoznatiji je dinamit. Svoje ogromno bogatstvo zave{tao je za dobrobit ~ove~anstva.

ME\UNARODNI DAN QUDSKIH PRAVA (1948.)

SVETSKI DAN MAJKE ZEMQE (TERRA MADRE)

15

1890.

Ubijen je ~uveni indijanski poglavica Tatanka Ijotake (ro|en oko 1831. godine u dolini reke Jelouston) – Bik Koji Sedi.

19

22 24

Sveti Nikolaj ^udotvorac, Arhiepiskop Miriklijski – Nikoqdan 1952.

Umrla je Milica Jakovqevi} (Mir – Jam), srpska kwi`evnica.

1636.

Kolonija zaliva Masa~usets osnovala je miliciju za za{titu od Indijanaca; ovaj dan slavi se kao dan Nacionalne garde SAD.

25

2006.

Umro je legendarni „kraq soula” Yejms Braun (James BraÞn) koji je 1992. dobio Gremi nagradu za `ivotno delo.

Wegov ples na sceni bio je uzor mnogim zvezdama poput Mika Yegera i Majkla Yeksona. Poznati hitovi su mu „Out of Singht”, „SeÚ Machine”, „I Got Ùou” (I Feel Good) i „SaÚ It Out Loud I'm Black and I'm Proud”.

26

1971.

U znak protesta zbog ameri~kog anga`ovawa u Vijetnamu, 16 ameri~kih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode u wujorškoj luci.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ OSAMNAEST

18

Arapski: 18 Rimski: æVIII Broj osamnaest je povezan sa Mesecom, a Mesec je povezan sa misterijom i intuicijom.

12

Qudi ro|eni osamnaestog u mesecu su kao korali.

Te{ko se do wih dolazi, ali kada ih ~ovek osvoji, oni postaju ukras.

Iznutra gore, a spoqa to te{ko pokazuju.

Indijski epski spev „Bagdava Gita” ima 18 poglavqa.

Osamnaesti po redu ameri~ki predsednik Julisiz Grant (1822 – 1885) kao de~ak imao je nadimak Beskorisni.

U {kotskom galskom alfabetu postoji 18 slova – A, B, C, D, E, F, G, H, I, L, M, N, O, P, R, S, T i U. Hemijski element argon ima atomski broj 18. ma~ka 1963. godine 18. oktobra tela je u svemir le Feliset od zbedno se vratila. u raketi i be

27 537.

Remek – delo vizantijske

arhitekture, Sveta Sofija (crkva Svete mudrosti – gr~ki: Hagia Sofia) u Istanbulu dovr{ena je na dana{wi dan i skoro hiqadu godina bila najve}a crkva na svetu. Od Konstantinovog vremena bila je to pravoslavna crkva, a rimokatoli~ka izme|u 1204. i 1261. godine, posle prvog pada Carigrada tokom ^etvrtog krsta{kog pohoda. Od 1453. godine, Osmanlije pod Mehmedom Osvaja~em su crkvu pretvorili u xamiju, a spoqa je dobila ~etiri minareta. Mustafa Kemal Ataturk, otac savremene Turske, nalo`io je 1935. godine da se Aja Sofija pretvori u muzej. Od avgusta 2020. godine, odlukom Predsednika Turske Erdogana, ponovo je postala xamija.

30

1922.

Zvani~no je nastao Savez Sovjetskih Socijalisti~kih Republika, stvarawem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije.

1911.

31 Marija Sklodovska Kiri (Maria SklodoÞska Curie) dobila je

drugu Nobelovu nagradu za hemiju za istra`ivawe radioaktivnih elemenata. Prvu je 1903. podelila je sa suprugom Pjerom (Pierre) i Bekerelom (BecÜerel).

1945.

U saobra}aj je pu{ten tre}i put obnovqen `elezni~ki most preko Save kod Beograda.

Najmawi gmizavac na svetu je sprudni gekon s Devi~anskih ostrva, duga~ak svega 18 milimetara.

Kow ima osamnaest pari rebara, {est pari vi{e od ~oveka.

Tokom `ivota na{e telo izgubi oko 18 kilograma mrtvih }elija ko`e {to je, pore|ewa radi, te`ina jednog sedmogodi{weg deteta.

Pametni mobilni telefon ima 18 puta vi{e bakterija nego kvaka na vratima toaleta.

Golo slepo ku~e (Heterocephalus glaber) mo`e da pre`ivi 18 minuta bez kiseonika.

RotarÚ E Club Srbije

PET GODINA E DRU@EWA I SLU@EWA

RotarÚ E Club Srbije

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I

U subotu 5. decembra 2020. godine na Zoom platformi u skladu sa trenutnim stawem pandemije u našoj sredini Rotari E-klub Srbije je proslavio svoj peti roðendan.

Dugu decembarsku no} su nam ulepšali posle uvodne re~i predsednika Rotari E-kluba Srbije i pozdravnog govora Guvernera Distrikta 2483 najavom Global granta Rotari E-kluba Srbije, pomo} Centru za vantelesnu oplodwu u Vaqevu, razgovorima o rakiji, aukcijom rakije i muzi~kim numerama Marka Tomi}a i Luke Jezdi}a.

Okrepili su nas sa ~etiri ~okawa raznih rakija koje smo degustirali u toku dogaðaja.

Tokom proslave je sakupqeno preko 400 000 dinara za Global grant.

Vrhunsku rakiju za potrebe proslave poklonio je naš poznati glumac i doma}in podruma i gazdinstva Nenad Jezdi} í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

13

14

15

RotarÚ D 2483

~etvrtak 10. decembar 2020. godine JEDNA SLIKA HIQADU RE^I SEMINAR ^LANSTVO – BUDIMO U KONTAKTU

16

RotarĂš D 2483

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I ~etvrtak 17. decembar 2020. godine

17

IN MEMORIAM

NIJAZI MACULA U ~etvrtak 19. novembra 2020. godine od posledica Korona virusa u Pri{tini u 73. godini preminuo je neuropsihijatar Nijazi Macula, ~lan RK Pri{tina Dardania – prvi po~asni ~lan RK Beograd.

Kao urednik lista „Shendeti” (Zdravqe) Nijazi je znatno doprineo iskorewivawu de~ije paralize na Kosovu tokom vakcinacije koju je sprovodio Rotari Internacional 1996-1998. godine, zbog ~ega ga je Rotari klub Beograd proglasio svojim prvim po~asnim ~lanom.

Nijazi je bio inicijator za osnivawe Rotari klubova na

18

Kosovu, osniva~, prvi predsednik i ~lan Rotari kluba Pri{tina Dardania.

Ostavio je suprugu, troje dece i sedmoro unu~adi.

Neka mu je ve~na slava!

Dragan Brajer

Eto, sva su na{a budu}a prole}a zavr{ena. Kao da smo se ju~e zajedni~ki slikali za uspomenu i rotarijansku dokumentaciju. Kao da smo se ju~e upoznali, pozdravili sa Bebom i delom wihove brojne drage porodice. Za uspomenu i ovo na{e dru`ewe, poklonili smo mu Ti}a, Nikola i ja CD sa zajedni~kim fotografijama i rotarijanskih susreta, i album na{eg Kluba. Ah, da, i „Politikine Zabavnike” za drage unu~i}e. Za uspomenu i ovo na{e dru`ewe, poklonio mi je primerak „Kur'ana”. Pamtim re~i: Haxija si, treba}e ti. Ja ih imam jo{ tri primerka!... vjerovao si i radio dobra, imaj xennete izme|u kojih teku rijeke...

Ostani zbogom dobri na{ Gospodine Nijazi.

Oprosti - do vi|ewa!

Haxi Du{an Glu{ac

Mnogo mi je `ao.

Nikola, Haxija i ja proveli smo divan dan u wegovom dru{tvu i dru{tvu wegove predivne velike porodice.

Bilo je to 26. septembra 2020. godine u Pri{tini.

Neizmerno mi je `ao.

Sau~e{}e porodici, ~lanovima Rotari kluba u Pri{tini i svim dobrim qudima koji su poznavali predobrog Nijazija.

Trivko Savi} - Ti}a Mnogo mi je `ao, Nijazi je bio dobar ~ovek i Rotarijanac, pravi prijateq..

Nikola Mandi}

Veoma sam tu`an danas.

Ionako ovih dana s oprezom, strepwom otvaram ra~unar i ~itam svu ovu po{tu. Odlaze najboqi, odlaze dragi, odlaze poznati i jo{ vi{e, nepoznati, odlaze mnogi.

Ova zla po{ast korona, nikako da zatvori svoj krug, da se ta zla lopta raspukne ve} jednom, da pred Gospoda odemo smireno, a ne ovako. Gospodin ^ovek Nijazi je bio jo{ ve}i Gospodin Rotarijanac, Humanista. Kao da smo se ju~e rastali, uz obe}awe da se na prole}e vidimo i dru`imo, bilo u Pri{tini, bilo u Beogradu, bilo u Dra~u. Strepim da }emo se sresti i {etati xennetom...

19

TRI ROTARI DRUGA

nije po E. M. Remarku

Nikola Mandi} Trivko Ti}a Savi} Haxi Du{an Glu{ac

DOBAR DAN KOSOVO I METOHIJA Put za Ni{, desno za Merdare, prelaz uz li~nu kartu, qubazni policajci na obe strane. Pri{tina, Rotari klub Pri{tina – Dardanija (RotarÚ club of Prishtina – Dardania), Nijazi Macula, ~arter predsednik Kluba i wegova supruga Dragoslava – Beba, Naim Bajraktari, predsednik Kluba za 2021 – 2022. godinu, ru~ak u Naimovom restoranu „Simfonija”, manastir Gra~anica...

Ovo je izuzetno va`no upravo zbog nedavnih poku{aja da se uzurpira imovina i naru{i miran `ivot manastira Visoki De~ani, ali i Pe}ke patrijar{ije i mnogih drugih na{ih svetiwa, i predstavqa va`an prvi korak i pisanu garanciju za daqi rad na poboq{awu polo`aja na{e crkve na KiM, koji svakako treba da se desi kao deo normalizacije odnosa. De~ani su danas sigurniji za dogovor o wihovoj imovini potpisanim pred {efom ameri~ke dr`ave.

MANASTIRI NA KOSOVU

od turskom vla{}u su Albanci priznavali jedino P vlast svoga bega i glavara plemena kome su pripadali. Ni od kakve pomo}i ne bi bili sultanovi

fermani da nije postojala zakletva ovih plemena.

Manastiri Visoki De~ani, Pe}ka patrijar{ija i Devi~ bili su pod za{titom albanskih plemena Ga{ i Klimenti. Wihovi glavari su davali ~asnu obavezu (besu) da }e braniti te bo`je hramove od svakog ko bude nasrnuo na wih. To je zna~ilo, kako isti~e albanski etnolog Mark Krasni}i, da }e onaj ko bude napao biti u sukobu sa ~itavim plemenom, prakti~no sa celokupnim albanskim stanovni{tvom na tom podru~ju, jer su plemena `ivela u savezu. Po kanonu Leke Duka|inija, obi~ajnom pravu Albanaca, „crkveni posedi i imovina su neprikosnoveni”. Poznato je da su pojedina plemena ~uvala i stare srpske }irili~ne rukopise, kao „svete kwige”.

Ovaj obi~aj poti~e iz sredweg veka kada su seqaci sa manastirskih i crkvenih imawa bili du`ni da vode brigu o posedima tih hramova. Po tradiciji, Visoke De~ane je ~uvala muslimanska porodica iz plemena Ga{i iz De~ana, Pe}ku patrijar{iju porodica Nik~i, islamizovani pripadnici katoli~kog albanskog plemena Klimenti, iz sela Veliki [tupeq, a manastir Devi~ tako|e pripadnici plemena Ga{i, porodica Vojvodi}i iz bratstva Mari{i}i, koji su iz katoli~ke vere pre{li u islam oko 1735. godine. Prezime Vojvodi} (pre 1918. godine Vojvo|) dobili su kao ~uvari manastira Devi~.

uvawe manastira postalo je nasledno: Patrijar{iju ^ u Pe}i ~uvale su vojvode iz porodice @ij Rugove (iz plemena Klimenti), Visoke De~ane iz porodice

SPORAZUM KOJI JE POTPISAN U BELOJ KU]I

20

petak, 4. 9. 2020. godine u Va{ngtonu, SAD Delovi: – Postignut je veoma va`an dogovor vezan za imovinu Srpske pravoslavne crkve, kojim se Pri{tina formalno i pisano pred predsednikom SAD obavezala da }e po~eti da po{tuje presude koje se odnose na imovinu na{e crkve.

Salih Ruste (iz plemena Ga{i), Devi~ u Drenici iz porodice Behram Vojvode (tako|e iz plemena Ga{i), iz sela Lau{e, Albanci su ~uvali i manastir Sveti Marko Kori{ki kod Prizrena, manastir Gorio~ kod Istoka, crkvu u Bijelom Poqu kod Pe}i, crkve u okolini Prizrena i dr. (Manastirski vojvoda koji je ~uvao Pe}ku patrijar{iju u Prvom svetskom ratu dobio je od dr`ave penziju). De~ani su sa~uvani skoro 550 godina, i „nesu im ni{ta na{kodili okolni Arnauti, jer ih po{tuju kao i svoje bogomoqe, pa jo{ i vi{e.

Dolaze u wih, tu im se ~itaju molitve, le`e pod mo{tima svetog Kraqa mu{kiwe, a `enskiwe pod mo{tima svete Jelene... i sve ostalo ~ine, kao i pravoslavni, samo {to krst i druge ikone, osim svetog Kraqa i Jelene, ne celuju”.

Pravoslavni kalu|eri i sve{tenici imali su veliko poverewe u manastirske vojvode. Tako, na primer, u Prvom svetskom ratu, pred dolazak bugarske vojske, povereno im je da sakriju dva velika zlatna krsta, jedan sa De~anskog oltara, a drugi je bio Du{anov. Aleksandar Deroko je zapisao o tome „da su ih oni prosto stavili pod one wihove jeleke i izgubili se u planinu, a kad se rat zavr{io, doneli ih bez re~i stavili ih na oltar.”

Tome dodaje: „Besa je tada jo{ bila najsvetija re~.”

Za svoje odr`awe manastir Visoki De~ani ima mnogo da zahvali Arnautima koji su {titili De~ane uvek kada je ono bilo u opasnosti. Arnauti iz sela De~ana ubijali su i svoje najbli`e ro|ake u odbranu De~ana. Godine 1891. Arnautin Dex Zenel, vojvoda De~anski, jer selo De~ane bira do`ivotno vojvodu, koji vodi ra~una o za{titi manastira, ubio je Cog Sokola i wegova tri druga zato {to su hteli da pqa~kaju narod koji je do{ao u manastir. Azek Suqa iz sela De~ane ubio je svog brata Miga, zbog toga {to je uzeo kapu jednom manastirskom |aku. U dopisu Ministarstva prosvete Jugoslavije, jedan {kolski nadzornik je 1931. naveo da u manastir De~ane „godi{we do|e preko 2.000 Arnautki iz Metohije, da se poklone mo{tima Svetog kraqa De~anskog i da za svoju decu uzmole zdravqa i `ivot.” ada su 1894. godine u Pri{tinu doputovali K istori~ar Quba Kova~evi} i arhitekta Andra Stefanovi}, ~lanovi Srpske kraqevske akademije,

radi prou~avawa srpskih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, Branislav Nu{i} se s wima uputio pravo kod Ise Boqetinca koji je kao odmetnik gospodario tim krajevima, a po{to turska vlast nije mogla da im garantuje sigurnost. S wim su se sastali u manastiru Sokolica, kod Mitrovice, koju je „od svake napasti branila” wegova porodica, jer je Isa bio vojvoda tog manastira. (Ona je {titila i crkvu Svetih Vra~a u Vra~evima, na levoj obali Ibra, jer je on bio manastirski vojvoda, a stanovao je sasvim blizu manastira.) Polaskan dolaskom tih gostiju, obe}ao im je da im ne}e „dlaka s glave pasti.”

MANASTIR GRA^ANICA Manastir Gra~anicu je sagradio kraq Milutin 1321. godine i posvetio je Uspewu Presvete Bogorodice. Nalazi se u selu Gra~anica, 10 km udaqen od Pri{tine, administrativnog centra Kosova i Metohije.

Manastir Sv. Bogorodice u Ju`noj Srbiji, na levoj obali reke Gra~anke, desna pritoke Sitnice, ju`no od Pri{tine na Kosovu, zadu`bina je kraqa Milutina, wegove `ene Simonide i sina Stefana.

Podignuta je 1315 – 1321. godine i obdarena bogatim poklonima, kako u imawu tako i u

povlasticama. Ona je podignuta na mestu stare crkve u kojoj je bila stolica Lipqanske eparhije.

Upravo po manastiru Gra~anici, ova eparhija je ponekad nazivana i Gra~ani~kom.

Posle Drugog svetskog rata, manastir su obnovile monahiwe i od tada on slu`i kao `enski manastir. Danas u wemu tihuje dvadesetak monahiwa koje se bave ikonopisawem, vezom, poqoprivredom i drugim mona{kim poslu{awima. (...ima nas dovoqno... kako nam odgovori jedna divna monahiwa).

Posle rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine u manastir Gra~anicu je preneto sedi{te episkopa ra{ko-prizrenskog koji je morao da napusti Prizren.

Manastir je postao ne samo duhovno ve} i nacionalno i politi~ko sredi{te srpskog naroda ovog kraja. U wemu se svakodnevno organizuju brojni skupovi i sastanci sa me|unarodnim predstavnicima sa ciqem da se obezbedi opstanak i `ivot srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

21

SIMONIDA Vizantijska princeza, `ena kraqa Milutina, posetila je Beograd, o ~emu je pisao episkop Danilo II u „@ivotima kraqeva i arhiepiskopa srpskih”.

Ovo je PRVI pomen Beograda u srpskoj kwi`evnosti: „I tako idu}i sa slavom carskom kroz sve dr`ave svoje, i do|e u slavni grad zvani Beograd na obali reke Dunava i Save.

I tu se u velikoj Sabornoj crkvi mitropolijskoj pokloni{e

~udotvornoj ikoni Presvete.

I sastav{i se sa blago~estivim kraqem Stefanom i sa wegovom `enom Katelinom, i tu je bila velika radost i veseqe prilikom dolaska ove blago~estive i neiskazana qubav”* í

* ^udotvorna ikona Presvete, koja se ovde pomiwe, svakako je ~uvena ikona Bogorodice – za{titnice Beograda, za koju se verovalo da ju je slikao apostol i jevan|elist Luka.

Od 1403. godine (15. vek) despot Stefan Lazarevi} je uzvisio Beograd proglasiv{i ga srpskom prestonicom, a grad za svoju slavu uzima Vaznesewe Gospodwe – Spasovdan.

Milan Raki}

SIMONIDA Iskopa{e ti o~i, lepa sliko!

Ve~eri jedne na kamenoj plo~i, Znaju}i da ga tad ne vidi niko, Arbanas ti je no`em izbo o~i.

Ali dirnuti rukom nije smeo, Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraqevski veo, Pod kojim le`i kosa tvoja gusta.

I sad u crkvi, na kamenom stubu, U iski}enom mozaik-odelu, Dok mirno snosi{ sudbu svoju grubu, Gledam te tu`nu, sve~anu, i belu; I kao zvezde uga{ene, koje, ^oveku ipak {aqu svetlost svoju, I ~ovek vidi sjaj, oblik, i boju, Dalekih zvezda {to ve} ne postoje.

Tako na mene, sa mra~noga zida, Na i{~a|aloj i starinskoj plo~i, Sijaju sada, tu`na Simonida, Tvoje ve} davno iskopane o~i!

Pesma „Simonida” pripada ciklusu pesama koje slave srpsku nacionalnu pro{lost i kulturu.

Objavqena je 1907. godine i pripada Kosovskom ciklusu.

22

Portret kraqice majke Jelene kao monahiwe

Posle vi{ednevnog boravka u Albaniji zaputili smo se u zapadni deo Kosova i Metohije, kako bi obi{li crkve i manastire: prolazimo kroz \akovicu (Ferizaj), hitaju}i ka manastiru Visoki De~ani. Posle du`eg ~ekawa na ulazak, vojnici moldavskog bataqona daju dozvolu za obilazak, uz li~nu kartu.

MANASTIR VISOKI DE^ANI Eparhija Ra{ko – Prizrenska SPC. Pripada ra{koj stilskoj {koli. Nalazi se jugozapadno od Pe}i, pored reke De~anske Bistrice, ispod Prokletija.

Zadu`bina je kraqa Stefana Uro{a I Nemawi}a De~anskog i cara Du{ana Silnog Uro{a IV Nemawi}a. Gra|en je od 1326/1327. – 1334/1336. godine... u leto 6843... Glavni neimar je bio... protomajstor fra Vito Kotoranin... za osam godina...

Nad ju`nim vratima crkve stoji uklesano: Frad Vita, mali brat, protomajstor is Kotora, grada kraqeva, sazida ovuzi crkv svetoga Pandokratora gospodinu kraqu Stefanu Uro{u 3-emu i svojemu sinu svetlomu i prevelikomu i preslavnomu gospodinu kraqu Stefanu. I sazida se za 8 godi{t, i dospela je savsem crkv v leto 1335.

...Jesu qep{e na{e zadu`bine od va{ega Svetoga Tripuna...

Da vidite Visoke De~ane, da vidite, pa da se divite kakovi su i kolikili su!... ...Jer su vi{i da ih vi{ih nema i sjajniji da ih qep{ih nema!...

Crkva je posve}ena Vaznesewu Gospodwem – Spasovdanu. Riznica poseduje kolekciju rukopisnih kwiga po zna~aju odmah iza hilandarske. De~anska crkva je sazidana od lepog trobojnog mermera, {arolikih vijuga, savr{eno ugla~anog. Naizmeni~no se ni`u redovi: beli – ru`i~astocrveni – beli, zagasitoplavi. Smatra se da je mermer iz kamenoloma

23

iz isto~nog dela [ar – planine, odakle je dobavqan za rimski grad Ulpijanu (Lipqan) na Kosovu.

Po mno{tvu fresaka, to je jedna od najbogatijih crkava u Evropi.

Ima ih preko hiqadu, kompozicija ima preko dvadeset, ciklusa iz Starog i Novog zaveta i iz crkvenog kalendara uop{te. U priprati je freska, velika kompozicija LOZA NEMAWI]A, 2,55 m h 6 m, 22 portreta, od kojih su 9 u stoje}em stavu.

Freske u crkvi je radio „gre{ni Sr|” zograf, jedini

24

poznati slikar de~anskog `ivopisa.

Potpisao se na stubu u paraklisu svetog Dimitrija. Smatra se da je on gr~ki slikar iz Kotora ili u~enik gr~ke slikarske {kole kotorske, da je bio glavni majstor u toj velikoj grupi de~anskih slikara.

Doprinos grada Kotora nije bio mali – dao je neimara, klesare i najmawe jednog slikara...

Onamo, namo – za brda ona, kazuju da je zeleni gajpod kim se di`u De~ani sveti...

MANASTIR PE]KA PATRIJAR[IJA

Sti`emo u Pe} (Pejes) gde se ubrzo nalazimo pred rampom i ulazom u Pe}ku patrijar{iju, koju podi`e vojnik kosovske policije, opet uz li~nu kartu, ulazimo na parking gde nas usmerava vojnik iz slovena~ke jedinice.

Srpska crkva u Pe}i imala je sedi{te od 1346. – 1463. i od 1557 – 1766. godine. Posle sto godina obnovili su je bra}a Sokolovi}i: Mehmed – pa{a Sokolovi} i Makarije Sokolovi}. U Porti (Carigrad) su bila tri srpska velika vezira:

25

– Rustem-pa{a Sokolovi}; – Ali-pa{a Semiz; – Mehmed-pa{a Sokolovi}.

Turski sultan Sulejman Veli~anstveni je 1557. godine obnovio Pe}ku patrijar{iju. Godine 1920. 30. avgusta progla{ena je Pe}ka patrijar{ija.

Prolazimo kroz Kosovsku Mitrovicu da pre mraka stignemo u Novi Pazar.

Ovo je najmla|i grad u Evropi! Kapija istoka i zapada, jer se nalazi na raskrsnici puteva koji spajaju Evropu sa Istokom.

No}imo u novom hotelu „Vrbak” u centru grada, a pre spavawa ve~era... }evapi, pet komada u kajmaku, lepiwe, zatim baklave, tulumbe, {priceri... slatko umorni...

Sutradan idemo do auto servisa „Bi{evac” na kraju grada, da se pregleda Nikolin „mercedes”.

Ovo je najve}i servis ove marke u Srbiji, sa ovla{}enim dilerom Enesom Bi{evcem, jer se u Evropi, po glavi stanovnika, najvi{e vozila marke „mercedes” proda godi{we upravo u Novom Pazaru! Tu nam se pridru`uje dobri ~ovek i prijateq Rexep Bi{evac i u ulozi doma}ina vozi do Pazari{ta – Trgovi{ta.

STARI GRAD RAS

26

Staro Trgovi{te (turski Eski Bazar = Stari Pazar), izvorni srpski naziv za lokalitet Pazari{te ispod Starog Rasa kod Novog Pazara, Srbija Novo Trgovi{te (turski Jeni Bazar = Novi Pazar), izvorni srpski naziv za grad Novi Pazar, Srbija Stari Ras je srpski sredwovekovni grad (tvr|ava) i sredi{wa prestonica srpske sredwovekovne dr`ave Ra{ke. Ostaci tvr|ave nalaze se na lokalitetu Gradina iznad Starog Trgovi{ta (Pazari{ta), na

MANASTIR SOPO]ANI Eparhija Ra{ko – Prizrenska SPC. Nalazi se 17. km zapadno od Novog Pazara. Crkva je posve}ena Svetoj Trojici. Slovenska re~ za sopot – izvor.

Ktitor je kraq Stefan Uro{ I Nemawi}. Manastir

udaqenosti od 11 km zapadno od Novog Pazara, na brdu zvanom Gradina. Kao spomenik kulture od izuzetnog zna~aja, tvr|ava Ras pripada kompleksu spomenika u koji se pored same Gradine sa podgra|em (Staro Trgovi{te, odnosno Pazari{te), ubrajaju i Gradina u Postewu, Reqina gradina, stara crkva u Naprequ i latinska crkva u Postewu. Gradina sa Starim Trgovi{tem (Pazari{tem), zajedno sa obli`wom episkopskom crkvom Svetih apostola Petra i Pavla i manastirima Sopo}ani i \ur|evi stupovi predstavqala je istorijsko jezgro srpske sredwovekovne dr`ave Ra{ke, ~ije je ime bilo izvedeno upravo iz naziva tvr|ave Ras. Spomeni~ki kompleks Starog Rasa se zajedno sa manastirom Sopo}ani po~ev{i od 1979. godine nalazi na UNESKO-voj listi Svetske ba{tine kao objediwena za{ti}ena celina pod nazivom Stari Ras i Sopo}ani.

Ina~e, od dve stotine spomenika kulture koji, po doma}im zakonima, imaju najvi{i stepen za{tite i ~uvawa, deset je uvr{teno na UNESKO listu svetske ba{tine: osam sredwovekovnih srpskih manastira i crkava, sredwovekovni grad Ras i arheolo{ko nalazi{te Feliks Romulijana u Gamzigradu kod Zaje~ara.

Ime Ras najverovatnije vodi poreklo od naziva anti~kog utvr|ewa Arsa koju pomiwe vizantijski istori~ar Prokopije u 6. veku. Sredwovekovni Ras se prvi put pomiwe u delima vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita, koji je pomenuo ovu tvr|avu u sklopu kazivawa o borbama izme|u Srba i Bugara krajem 9. veka. U periodu od 9. do po~etka 12. veka utvr|ewe zaposedaju najpre Bugari, a potom naizmeni~no Srbi i Vizantijci. Od kraja 12. veka i tokom 13. veka Ras je bio politi~ki i kulturni centar srpske dr`ave iprestonica prvih vladara iz dinastije Nemawi}a. Tokom 14. i u prvoj polovini 15. veka zna~aj grada u politi~kom smislu opada, ali u isto vreme, usled razvoja trgovine, dobija na ekonomskom zna~aju {to dovodi do boga}ewa wegovih stanovnika i ubrzanog razvoja trgova~kog podgra|a (staro Trgovi{te).

Grad su 1455. godine osvojile Osmanlije, a osnivawem obli`weg Novog Pazara po~iwe polako opadawe wegovog zna~aja

je podignut u stilu ra{ke {kole. Zami{qen je kao porodi~ni mauzolej Nemawi}a i zato nosi naziv CARSKA LAVRA. Podignut je u {estoj deceniji 13. veka, oko 1260. godine, a zavr{en je oko 1270. godine.

Freske u manastiru su remek – delo srpskog slikarstva i one su najve}i domet evropskog slikarstva.

27

PETROVA CRKVA

28

Petrova crkva kod Novog Pazara u Rasu (puni naziv: Crkva Svetih apostola Petra i Pavla) predstavqa najstariji spomenik crkvene arhitekture na prostoru Srbije i prvobitno je sedi{te ra{ke episkopije. Crkva se nalazi dva kilometra severno od centra Novog Pazara, a prema do sada poznatim pisanim izvorima poti~e iz 8. veka. Po na~inu gradwe sli~na je crkvama sa prostora Gruzije i Italije koje poti~u od 7. do 9. veka, ali je verovatno i starijeg datuma. Neki od najzna~ajnijih doga|aja iz perioda vladavine dinastije Nemawi}a su vezani za ovu crkvu.

Sti`emo do \ur|evih stupova, manastira koji je podigao veliki `upan Stefan Nemawa 1171. godine, a gradwa je zavr{ena 1175. godine.

MANASTIR \UR\EVI STUPOVI STUP – komad obradivog zemqi{ta u posedu vladara, vlastele, crkve.

Crkva je posve}ena Svetom \or|u. Nalazi se na brdu iznad Novog Pazara, u Starom Rasu. Jedan je od najlep{ih srpskih manastira, a ktitor je veliki `upan Stefan Nemawa.

Manastir je podignut u stilu ra{ke {kole. Hram je zavr{en 1171. godine.

SEOBA SRBIJE Uzle}e Petrova crkva, pra}ena svojim grobqem, sija Gra~anica u oblaku, iznad rasula, okru`eni `rtvama uzle}u Sopo}ani, leti @i~a, lete Visoki De~ani, puna jabuka, pred wima ]ele – kula.

Qubomir Simovi} (1935)

29

MANASTIR STUDENICA Eparhija @i~ka SPC. Nalazi se 57 km. od Kraqeva.

Ktitor manastira je Stefan, prvi srpski krunisani kraq (1195 – 1227), sredwi Nemawin sin, srpski pisac.

Ru~amo u lepoj i prijatnoj ba{ti istoimenog restorana u Pazari{tu, lokalitetu od koga je nastao grad Novi Pazar.

Pozdravqamo se sa doma}inom, automobil je spreman, kupuju se najboqe mantije u nas (u prodavnici „Sidro”) i kre}emo...

30

Podigao je crkve: sveta Bogorodica, sveti Nikola u Toplici, crkvu sveti \or|e u Starom Rasu (ova crkva u narodu je kasnije nazvana \ur|evi Stupovi, po dvema stupama – kulama). Kruna wegovog ktitorstva, je manastir Studenica, koji je podignut u stilu ra{ke {kole. Podigao je Sabornu crkvu posve}enu Bogorodici, izme|u 1183 – 1196. godine, koja je gra|ena krajem 12. veka.

Kao monah Simeon sa sinom Savom osniva prvi srpski manastir na Svetoj Gori, Hilandar. Sahrawen je u Studenici u Bogorodi~inoj crkvi, kada je monah Sava preneo wegove mo{ti iz Hilandara. Ispred

manastira Studenica su: „Raspe}e Hristovo”, jedina o~uvana scena zapadnog zida u Bogorodi~inoj crkvi, koju je 1969. godine UNICEF uzeo u izbor 12 najvrednijih svetskih fresaka. Druga je freska kraqice Simonide*, `ene kraqa Milutina i }erke vizantijskog cara Andronika II Paleologa. Uz ju`ni portal Bogorodi~ine crkve nalazi se najstariji srpski ~asovnik gde svetlost umesto na brojeve, pada na slova. Osmislio ga je monah Srbin Lazar hilandarac, rodom iz Prizrena. On je rukodelanio (osmislio, izradio i postavio) 1404. godine prvi ~asovnik na pro~equ zida dvora Velikog kneza u Moskovskom Kremqu, Rusija. ^asovnik je radio bez prekida punih 217 godina. Ostaje jo{ da se sazna ko je izgradio torawski ~asovnik na dvoru despota Stefana Lazarevi}a, na Beogradskoj tvr|avi, ~ija su se zvona „~ula na dan hoda”?*

oltarske pregrade sa desne strane po~ivaju mo{ti svete Anastasije, majke Svetog Save.

Unutar manastira posebno je zanimqiva crkva Svetog Nikole kao i crkva svetih Joakima i Ane. Crkva Svetog Nikole (Nikoqa~a) je najstarija gra|evina, nastala u vreme zidawa Bogorodi~ine crkve i `ivopisana krajem 13. veka. Dionisije je prvi iguman manastira Studenica. Dve najpoznatije freske

31

MANASTIR @I^A (SEDMOVRATA)

Pogled iz automobila:

MAGLI^ Ova tvr|ava, srpski Kamelot, ~uva ulaz u dolinu reke Ibar, Odli~no se vidi sa puta koji vodi 20 km od (i do) Kraqeva. Ime je dobila po magli koja ~esto prekrije dolinu i samo utvr|ewe i tako doprinosi svom misti~nom izgledu. Tvr|ava je u sredwovekovnoj Srbiji ~uvala celu Ra{ku, @i~ku i Pe}ku patrijar{iju.

Ne zna se kad je Magli~ podignut. Najverovatnije u vreme Uro{a Prvog (1241 – 1276), a mo`da i u vreme

wegovog oca Stefana Prvoven~anog (1196 – 1227), da bi se spre~io prodor mongolskih plemena po~etkom 13. veka.

Magli~ je jo{ jedan od srpskih utvr|enih gradova (pored Drago{evca, Kovina, Bovana, Grabovca, Kninca i jo{ pet tvr|ava u Srbiji) koje je narod nazvao Jerininim. Udata za \ur|a Brankovi}a, 1414. godine, vizantijska princeza Jerina (Irina Kantakuzin) navukla je na sebe gnev i stekla ime prokleta. Bila je surova vladarka i terala podanike da podi`u gradove na gotovo nemogu}im mestima uz te`ak rad i namete.

Tvr|ava Magli~ je sagra|ena na nadmorskoj visini od 100 m.

32

Manastir @i~a je blizu Kraqeva.

Eparhija @i~ka SPC. Manastir @i~a podignut je od 1206 – 1217. godine u stilu ra{ke {kole. Manastirska crkva posve}ena je Vaznesewu Hristovom. Ktitor je srpski kraq Stefan Prvoven~ani (1190 – 1124.) Nalazi se na pola sata vo`we od Kraqeva. Ima SEDMORA vrata: - prva vrata na zapadu; - dvoja vrata na jugu i severu; - po jedna u velikoj crkvi; - dvoja vrata iza obe male crkve, ka zapadu, ka kuli) U crkvi su ven~ani sedam srpskih kraqeva i svaki je pro{ao kroz novootvorena vrata u crkvi.

U manastiru @i~a je progla{ena srpska Arhiepiskopija.

POEZIJA NADA ANI^I] CRQENICA poetesa O POKLONIMA Ima qudi koji kada ti daju poklon ~ine to tiho i neprimetno, osene te svojim prisustvom, kao kad smaragd jutra ti u pogledu mine.

Sabrav{i ~udesa bo`anska u sebi, miomirom svet zaodenu, sve okru`je svoje... I sebe.

Poetesa je uva`ena ~lanica Rotari kluba Beograd

Ima i onih drugih, sa mislima na ~iodi uma sabranim, koji darivawe poklona ~ine kroz gordoumqe i sebeumqe svoje.

Sa dva oka slepa na du{i.

Bez zaloga qubavi i sa posebno visokim tonom.

Toliko visokim da je za wihove darove potrebna re~ zahvalnica, ne ona obi~na narodna, prostodu{na, nego ona samouni`avaju}a kroz koju mrtvuje{, kojom se ispred wihovog veli~anstva ni{tavilom smawuje{ i spu{ta{ do svog prapo~etka.

KRAJ U SLEDE]EM BROJU Tekst i snimci Haxi Du{an Glu{ac

PDG Nijad K. Al Atassi RotarÚ Public Image Coordinator Zone 21B (2020-23) RotarÚ International EØtension Representative to the Kingdom of Saudi Arabia (2020-21) P.O. BoÚ: 20739 Manama Kingdom of Bahrain

33

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu.

Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem.

Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa.

U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost.

Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije.

Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

MIRIS BELOG (~itaj: SNE@NOG) GRADA POLICAJAC JE SVETIWA Stare varo{i izgledaju mawe. Recimo CIRIH. Zar je mogu}e da tu `ivi 422.640 qudi.

nameru da pro{iruje ulice. Niko se ne bi usudio da kopa i ru{i grad koji je toliko star da je ve} muzej.

U BANHOF[TRASE, wihovoj Knez-Mihailovoj, ima i novih ku}a, ali nijedna nije vi{a od ~etiri sprata.

Sa~uvan je izgled stare varo{i.

ZAISTA, JAVNI RADOVI Stojim na ulici pred gradili{tem hotela SAVOJ. Na velikoj tabli su ispisana imena svih in`ewera i svih firmi koje zdawe podi`u. (Kod nas su javni radovi tajni.

Neki qudi podi`u neku zgradu). Ovde je svaka ku}a premijera i doga|aj. @urim kroz BANHOF[TRASE. Mnogo je bogata za mene. Te robne ku}e, te banke, nisu za moj xep. @urim prema jezeru. Ali ovog zimskog dana jezero je mala uteha.

Progutala ga susne`ica. Druga obala je u magli.

Zima je. La|e i jedrewaci su oti{li na jug.

[AGAL NA PROZORIMA Jo{ dve vode uzeo je Cirih sebi, reke Lamat i Zil. I ukrasio ih mostovima. @urim. Mogu da vidim ili Visoku tehni~ku {kolu, ili [agalove vitroe u crkvi FRAUMINSTER (Bogorodi~ina crkva). [agal je nedavno odlikovan u ime cve}a i `ivotiwa, a ja bih, zbog naslikanih prozora, vitroa, na katedrali, dodao: i u ime svetlosti i boja.

Ina~e, ovoj crkvi temeq je udaren 853. godine. (Nemam {ta da dodam).

[NICLE NA MILIMETAR Jo{ mi traje doma}a {ibica, jo{ sam sve` putnik.

Prolazim pored LINDEN-PLACA (Trg lipa). Malopre je tu bila pijaca. Vi{e je nema. Pijacu donesu i odnesu.

Moj saputnik treba da kupi {nicle. Ulazim na prstima u tu apoteku za meso. Prijateq se dogovara s mesarom od koliko milimetara da budu {nicle. (U mom Beogradu se tako prodaje staklo). (Ne tra`ite masno meso, gleda}e vas kao da ste puwena ptica, a i nema ga. Ako negde na periferiji, zbog stranaca, dr`e masno meso, ono je mnogo jevtinije. Iznutrice se mogu videti u {kolama, na crte`u, kao deo krave).

Bele`im cene: teletina od 38 do 48 franaka, po izboru, biftek 50. Savetujem vam da ne prera~unavate u na{e pare (franak: 7,35 dinara), osta}ete gladni.

PREPISUJEM SAMOG SEBE

Vozim se autobusom od aerodroma kao slepi putnik.

Nemam sitninu za automat. Iza mene upozorewe da se to ka`wava deset franaka. (Kroz tri dana se na to ne bih usudio ni mrtav). Kondukter govori imena stanica. To mi ni{ta ne zna~i. Ja idem u posetu celom Cirihu.

Miri{e planina. O{tri, kosi krovovi. Mnogo prozora.

(Takve ku}e mi zovemo: vile na brdu).

Kad ka`em stare ku}e, ne mislim oronule (jer u na{em govoru ta dva prideva imaju isti smisao). Kod wih star zna~i o~uvan.

NI[TA NE RU[ITI

34

Iz uskih ulica izvla~e se plavi autobusi i trolejbusi, u stvari, dva autobusa i trolejbusa spojena gumom. Oni se uvijaju i savijaju, migoqe, ali prolaze. Cirih nema

Na ulici sam, luwam izgubqeno. Pro|e ~udno vozilo.

Pere tramvajske {ine.

Iz {vajcarske sveske ovde doslovno prepisujem neke re~enice: Voleo bih da se zaglavim u liftu u Ulici MILITER[TRASE broj 91. U wemu svira muzika.

Ne bih voleo vi{e nikad da ~ekam u KANONENGASEU. Stajao sam na stanici, trolejbusi su prolazili i nisu otvarali vrata. Od prvog slede}eg putnika sam nau~io da treba pritisnuti dugme ako ho}ete unutra. (Tako mi i treba kad jo{ nisam shvatio da je u [vajcarskoj sve na dugme).

U LIMATAL[TRASEU prostitutke u kratkim bundicama, naslowene na kola. Nekako su mi ~edne. Kao da pozivaju na molitvu.

Na OPERU-PLACU (ili Trgu opere), s tramvaja silaze starice, krepko idu. Svaka u svoju kafanicu, svaka na svoju stolicu. Zna~i, pet je popodne.

ODMAH SE VIDI STRANAC Kad u rano ve~e na sto iznesu tawire i upaqene sve}e, kad zamiri{e topqen sir, kad se proveri jesu li podmeta~i ta~no stavqeni ispod nogu stolica i stolova (da ne cepaju prostirke), ne izlazite na ulicu, svi }e znati da ste stranac.

O VRLO VA@NIM USTANOVAMA Jeste da se kultura jednog naroda meri i po tome koliko sveta ide u operu. Ipak, ve}e je merilo koliko wih idu da se operu. Ho}u da govorim o klozetima, koje kod nas zovu fino Ă?C, iako su uglavnom prqavi i zagu{qivi i te{ko je prodreti u wih. [vajcarski klozeti su institucija. U wima bi se mogli dr`ati ~asovi higijene. ^isti su i prostrani. Ovi qudi izmislili su na~in da jednu nevoqu ubla`e i u~ine prijatnom. Najfinije plo~ice. Papiri u boji. Obojena jezerca u {oqi. Hiqade patenata (i foto-}elije) da vas zabave i obave posao.

Negde treba prineti ruku, negde nogu. Voda te~e bez mu~kog cimawa kanapa. Nema poruka na zidovima.

Kod nas klozete zovu nusprostorije i stvarno to svojim izgledom i jesu. U [vajcarskoj to su va`ne prostorije, ostale su nuz.

VOLITE LI POLICIJU Uz ~asovnik, ~okoladu i sir treba dodati i {vajcarskog policajca. Ne samo da se ne {ale s policijom, ve} i ne prave {ale o policiji. Pastiri {vajcarskog stada su pre policajci nego sve{tenici.

U Bernu su, pola ~asa posle telefonske prijave, prona{li izgubqenog psa moga doma}ina J. M. Uslugu su naplatili dva franka.

Drugog Jugoslovena sa~ekao je na kraju ulice policajac i naplatio mu 40 franaka zbog nepo{tovawa ma~ora.

Pripit i veseo (rodio mu se sin), prolazio je pored jedne vile. Video kako kroz ogradu proviruje jedan rep i povukao ga. Iza repa je bio ma~or, iza ma~ora vlasnik, iza vlasnika policajac. Vlasnik ma~ora je odmah prijavio slu~aj policiji, i ona je odmah uvela red.

Preporu~ujem vam da se u @enevi ne kupate posle federalnog ~asa (pola jedanaest uve~e). Sused }e sigurno javiti da ste remetili wegov mir. Policajac }e sigurno do}i da to naplati.

Policajci su [vajcarci, a moglo bi se re}i [vajcarci su policajci. ^uvari reda ovde nisu ni `ace, ni flikovi, ni barbuzoni, ni batina{i, ni pendreka{i...

Oni su jednostavno ~uvari reda. A red je, kao {to se zna, jedan od najboqih {vajcarskih proizvoda.

VEZA SA SVETOM Jo{ ne~emu se ovde skida {e{ir, po{tanskom sandu~etu. U wemu je ra~un koji treba platiti tek za mesec dana, izve{taj banke, obave{tewe da su primili va{u prijavu policiji, pismo majke u kojem pita mo`e li do}i u petak, nakratko, ~ek na pet franaka, kojim vam otac vra}a novac, koji ste mu pozajmili kad ste zajedno ve~erali u kafani, TV-pretplata, ponuda trgovca kojom vam obe}ava 10 odsto popusta ako kupujete samo kod wega, oglas, nude nove konzerve za pse...

Pisma su ozbiqna i detaqna. Ono QUBI TE i GRLI TE je za pesme. Nemojte slu~ajno re}i [vajcarcu da ste mu pisali, proveri}e u po{ti.

Odajmo po{tu po{ti. I svetu koji se sav smestio u sandu~e. Svetu koji ima svoje me|e i granice: pred ku}om sandu~e, u ku}i ku~e.

Op{ta urednost vam se dopadne u prvi mah. Nije neprijatno videti ~iste ulice, radwe, qude. (Gledao sam kako ulice peru deterxentom. Kako se peru [vajcarci, mogu da pretpostavim). Zatim sam strahovao da slu~ajno ne slomim ~a{u u kafani, da mi pikavac ne padne na ulicu...

Tre}eg dana uhvatio sam sebe kako kri{om jedem kiflu.

Da, kri{om, jer nikog, za deset dana nisam video da to ~ini. Ulica je za hodawe.

NA ULICI STOJE KU]E Ne}ete videti mladi}e s gitarom kako pevaju na ulici, parove koji se qube, ve{ koji se su{i na prozorima, ba~enu koru pomoranxe, kutiju od cigareta. Na ulici

stoje stvari jo{ upotrebqive. Niko ih ne uzima. Lopovi ne dolaze u [vajcarsku; mislim na male, na obija~e.

Dolaze samo veliki, da ostave novac. Svejedno, svake ve~eri policajci proveravaju da li su zakqu~ana vrata prodavnica, ulazi ku}a. [vajcarac `ivi iza sedam brava.

ODAKLE JE GOSPO\A PEDANTERIJA Gospo|a Pedanterija je svakako ova{wa. U to se mo`ete uveriti na buvqoj pijaci u Cirihu. Svuda na svetu buvqe pijace su prqava mesta, sumwive robe, jo{ sumwivijih prodavaca.

Ovda{wi prodavci imaju uredno vezane keceqe. Stari sve}waci su ugla~ani do bezumqa, stare` zakrpqena, mrqe o~i{}ene. Pedanterija je oterala buve, ostala je pijaca.

STAROST SPORO DOLAZI U [vajcarskoj cirkulacija novca je mnogo br`a od cirkulacije krvi. Qudi su hladni i uzdr`ani. Italijani, [panci, pa i Francuzi, `ive dobar deo dana na ulici. [vajcarcima ulice slu`e da bi im dr`ale ku}e, u koje se uvla~e posle {est.

Sme{teni me|u starinski name{taj, oni provode ve~e, svoje jedino slobodno vreme. Gledaju jedan od devet televizijskih programa (tri {vajcarska – Cirih na nema~kom, @enevu na francuskom, Ti}ino na italijanskom). Zatim mogu da gledaju tri francuska i tri nema~ka programa.

Nigde nisam video toliko starih qudi, toliko prodavnica starinskog name{taja i starih ku}a. U wima se `ivi, iako su podignute 1291. ili 1330.

Ovde starost ne dolazi tako brzo. Kod nas ka`u ~i~a ili deda ~oveku koji je tek pre{ao pedesetu. ^ik ka`ite ~i~a osamdesetogodi{waku koji vozi mercedes kroz uske ciri{ke ulice. Ili nazovite babom neku od doteranih starih gospo|a koje pre i po podne zaposednu kafea, tiha i {arena sa udobnim foteqama, babe koje satima sede zbog jedne kafe s mlekom.

BEZ DETAQA NI[TA NE VAQA Kod nas malo-malo pa neko ka`e: u staroj Jugoslaviji ovo ili ono. Kako kazati u staroj [vajcarskoj? To je sme{no.

Jer ova [vajcarska je stara i prastara, a nove nema. [vajcarac je majstor za detaq, genijalni detaqist.

(Nije ni ~udo, i dr`ava mu je na detaq – 25 kantona).

Zato Evropqani, izmislite ono glavno, pa dajte [vajcarcima da naprave detaqe. ^ak i na spomenicima (u Bazelu) svojim ~asnicima turaju bronzane cigare u ruku. (Da se zna da je ~ovek pu{io).

Tramvajske karte su pune uputstava (kao da je tramvaj ju~e izmi{qen i ni{ta ne znate o wemu).

Na tramvajskoj karti pi{e: ova se strana stavqa u automat.

S druge strane pi{e: ova se strana ne stavqa u automat.

KAO DA IMAJU JEDNOG KROJA^A Obu~eni su skromno. Pre svega mislim na mu{karce. Ni{ta {to bi ih izdvajalo od ~inovnika ra~unovodstva. Ni ma{na, ni ko{uqa, ni {al. Ni{ta napadno, ni{ta izazovno.

Izgledaju strogo i profesorski. Preovla|uje sivo.

Jedini ~ovek s dugom kosom bio je ~ista~ ulica. ^inilo mi se kao da ih odeva ~uveni reformator @an Kalvin, koji je iz crkava izbacio ikone i ukrase.

Sve je ~isto i umiveno. Do|e ti da ode{ u susednu Francusku da vidi{ odrpanca. Zar je mogu}e da svi {iju kod istog kroja~a, od istog {tofa?

KAKO KRSTITI ULICU Oni nisu Francuzi. Wima ne mo`e da se desi da se ulica zove KOD ^ETIRI VETRA, KOD KRAVE KOJA SE SMEJE...

35

[vajcarci su ozbiqni. Jer, ko }e, molim vas, ostaviti svoj novac u banci koja se nalazi u ulici KOD SVIWSKOG PAPKA. Ne daj bo`e da se kafana zove KOD DOBROG ZALOGAJA. Ona je ili KRUNA, ili LAV, ili PO[TA.

KOLIKO SMETE DA BUDETE TE[KI U BAZELU sam saznao da [vajcarac ne sme da bude te`i od 139 kilograma. Samo do te te`ine mere vas automati.

A posle? Posle je jasno da vi niste ~ovek koji se meri.

Bazel me je kupio na prvi pogled. Po Bazelu mi se ba{ bazalo, uprkos kilogramima koje ne priznaju {vajcarski automati.

Eto, bazam. Preda mnom privla~no dvori{te.

Kapija otvorena. Zgrada starinska. Mislim, muzej.

Ho}u da u|em. Iz ~uvarske ku}ice izlazi policajac.

– Gospodine, ne mo`ete daqe. Ovo je zatvor.

Ja ne pitam ni{ta, a on nastavqa: – Na dana{wi dan, 17 januara, u LANDHOFU ima 130 zatvorenika.

– Zbog ~ega?

– Uglavnom, droge.

– Hvala, gospodine.

– Trenutak, gospodine.

Ulazi u ku}icu i odatle mi donosi VODI^ KROZ BAZEL. Jer, kakav sam, mogao bih i u zatvor da u|em.

Kao da je hteo da mi ka`e: ni u [vajcarskoj se zatvor ne pose}uje. Samo dovde, razume se.

SLIKA ZA PAM]EWE U Bazelu sam video kako Rajna postaje more, {iroka, rasko{na i plovna. Pre{ao sam svih {est mostova, ali pamti}u jednu sliku: stoje stare ku}e s kosim krovovima, pore|ane pod konac oko ~etvrtastog trga (MINSTER PLAC).

Na trgu dva reda automobila, pore|anih pod konac. Zatim ulica, pa pet redova drve}a, zasa|enog pod konac.

To je [vajcarska pod konac. [vajcarska reda i drvoreda. Jer, kad mo`e drve}e u red, mogu i automobili.

TRGOVAC KOGA NE]U ZABORAVITI

36

U Ulici Sent Johan, opet u Bazelu, koja se prote`e pored Rajne, svratio sam u prodavnicu obu}e da kupim pertle. (Od moje opreme prvo su one popustile.

Stezao sam ih vi{e nego obi~no.

Sve mi se ~inilo da u [vajcarskoj tako treba).

Pertle, dva para dva i po franka. Hteo sam da odem, ali me trgovac zamoli da sednem. Podigao je moju te{ku nogu na stoli~icu i zamenio mi pertle.

– Mewate li, gospodine, pertle samo debelim kupcima?

– Svima gospodine! I mr{avi i debeli, svi oni su moji kupci.

Poklonio sam se {vajcarskom trgovcu.

Bio je stariji od mene.

VRATIMO SE MALIM STVARIMA U Bazelu sam bio sre}an kao dete kad sam otkrio da na putu za ku}u ne moram da se pewem na brdo. U{ao sam u lift poreske uprave. Popeo se do posledweg, petog sprata i nastavio dugim hodnikom.

I eto me na brdu. (Ne brinite, i ta vo`wa nije besplatna, poreska uprava je i wu ve} naplatila od mojih zemqaka).

U @ENEVI sam bio uzbu|en kad sam proverio da se iz uli~ne telefonske govornice mo`e telefonirati ku}i.

Ubacio sam dva franka, okrenuo 0038 (to je moja domovina, iskazana brojkama), okrenuo 11 (za Beograd) i najzad svoj broj. ^esto kad bih izi{ao iz tramvaja u kome niko gotovo pola ~asa, nije progovorio ni re~, iz kafanica u kojima se }uti zavereni~ki, utr~avao sam u telefonsku govornicu i zvao qude kojima u Beogradu nisam telefonirao vi{e od godinu dana í (Januar 1977.)

Vladimir Bulatovi} ViB (1931 – 1994) srpski pisac, satiri~ar, aforisti~ar, novinar, urednik Jedan je od najve}ih satiri~ara u istoriji srpske kwi`evnosti. Prema anketi ~asopisa „Nosorog” Vib je progla{en za najboqeg satiri~ara svih vremena í

38

Vlada Bulatovi} VIB

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

[TA JE PISAC HTEO DA KA@E

GRE[KA JUNICE U GINGA MAR[U

Dosta smo delili – hajde da mno`imo!

• Neka himnu sviraju samo ovla{}eni muzi~ari!

• Osnujmo i dru{tvo za za{titu standarda!

• Vi{e kqu~eva, mawe zakqu~aka!

• Ko je drmao, neka se sad trese!

• Pelcujte i nas protiv velikih bogova!

• Kwiga u narod, narod u bife!

• Jadna je pravda koja mora da se pravda!

• Izdaja prijateqa je prva ve`ba za izdaju domovine.

• „U ime grupe po{tara, molim vas da nas ne nazivate dostavqa~ima.

Dostavqa~i su drugi”.

• Javio mi se uhoda. Ka`e: budi dobar danas. Umoran sam, ne mogu da te pratim.

• Kod nas je toliko svetiwa da ~oveku ostaje samo da se krsti.

• Najgore je za slobodu kad je se pla{e oslobodioci.

• Biti policajac je zanimawe. Biti dou{nik, to je ve} pasija.

• Organe gowewa uvek treba dr`ati na oku.

Postoji neprestana opasnost da postanu organi manije gowewa.

• Demokratija je kad nisi zatvoren zato {to si bio otvoren.

• Ko se potpisuje palcem, taj upravqa pesnicom.

• Koliko me raspla~e poskupqewe, toliko me zasmeje obja{wewe.

• Kad podelim broj sastanaka sa brojem dana u godini, nedostaju mi dva dana.

• Nesposoban u slu`bi dotera onoliko koliko sposobnih otera.

• Rodio mi se u tu|ini unuk Adolf Jovanovi}. Unuka nisam video, a ime kao da sam ve} negde ~uo.

• Mama sedi kod ku}e, tata ide u Nema~ku. Deca im govore dva jezika – materwi i faterwi.

• Ne svi|a mi se seoski pejsa`: obra|eni seqaci i neobra|ene wive.

• Prvo si ~ovek u senci, zatim si ~ovek sa senkom, najzad si senka od ~oveka.

• Po`urite sa ordenima, qudi se brzo kvare.

1

2 3 4 5

Lapsus calami je gre{ka u: A) ~itawu B) brojawu V) pisawu Konsupstanicijalan je: A) istovetan, jednodu{an, jednobitan B) udru`en, kolektivan V) osoben Kad neko igra fudbal `inga (ginga) stilom, on je verovatno iz: A) Kine B) Brazila V) Meksika Radecki (RadetzkÚ) mar{ napisao je: A) Johan Sebastijan Bah B) Volfgang Amadeus Mocart V) Johan [traus Stariji Krava je za junicu isto {to i kobila za: A) pastuvicu B) omicu V) mulu

RE[EWA KVIZA NA STRANI 49 Hayi Du{an Glu{ac

• Na{i milioneri sede ovde, a novac dr`e tamo.

Proleteri idu tamo, a novac dr`e ovde.

• Lako je biti lav kada napravi{ pustiwu oko sebe.

• Danima ve`bam kako da odlaze}em dam nogu, dolaze}em ruku, a da ne padnem.

• Ako vas sretne politi~ar i seti se da ste mu {kolski drug, znajte da mu ne ide najboqe.

• Divno je imati svoje qude, zna{ ta~no ko }e te sahraniti.

Bo{ko Milosavqevi} Margot Vilijams - Milosavqevi}

SRPSKO – ENGLESKI RE^NIK IDIOMA E

raditi za EKSERE: - to Þork for loÞ Þages - to Þork for peanuts/for neØt to nothing praviti se ENGLEZ: - to pretend not to knoÞ Þhat goes on - to plaÚ dumb - to pretend innocence - to plaÚ it cool jevtin ESPAP kesu prazni: - cheap goods are dear - a good bargain is a pick-purse - manÚ have been ruined bÚ buÚing good pennÚÞorths

@

naduti se kao @ABA: - to sulk - to look sullen / glum / cross - She looks cross because she Þas not invited. razvaliti @VALE: - to shout loudlÚ - to shout one’s head off - to scream / crÚ blue murder - to raise a hue and crÚ prevesti @EDNA preko vode: - to outsmart someone - to pull the Þool over someone’s eÚes - to throÞ dust in someone’s eÚes - to pull a fast one on someone - to lead someone doÞn the garden path - to take someone for a ride da si ti @IV i zdrav: - it’s an old storÚ - it’s old hat - it’s common knoÞledge - are Úou telling me? @IV zaspao: - sleepÚ, droÞsÚ - half asleep - dropping off na svetog @IVKA: - never - not in a million Úears - Þhen hell freezes over - on the never-never (basis) pasji @IVOT: - amiserable eØistence - a dog’s life u svakom @ITU ima kukoqa: - scoundrels are found everÚÞhere - there is no Þheat Þithout chaff - there is a black sheep in everÚ flock - there is no garden Þithout its Þeeds @UTI `utuju, crveni putuju: - the sicklÚ often outlive the robust - a creaking gate hangs long

Z

ZAVERA }utawa: - a secret agreement not to saÚ anÚthing - a conspiracÚ of silence spavati kao ZAKLAN: - to be in a deep slumber - to sleep like a log / top }utati kao ZALIVEN: - to remain silent - to hold one’s tongue - to button one’s lips - to keep one’s lips sealed - to keep one’s mouth / trap shut mastan ZALOGAJ: - savourÚ mouthful - a juicÚ morsel ZAMALO {to nije: - almost - just about - prettÚ nearlÚ - all but gde si ZAPEO? - don’t be in a rush - hold Úour horses - take it eaØÚ - hold it svako ZA[TO ima svoje zato: - there is a reason for everÚthing - everÚ ÞhÚ has a Þherefore ZBRDA zdola: - in a chaotic manner - pell-mell - helter-skelter - higgledÚ-piggledÚ - all miØed up - in disarraÚ - in a slapdash manner - in a haphazard manner videti sve ZVEZDE: - to be dazed bÚ a bloÞ - to see stars lajati na ZVEZDE: - to be vociferous in criticism - to be a loud-mouth - to be outspoken

pijan kao ZEMQA: - verÚ intoØicated(as) drunk as a lord / piper / fiddler - blind drunkthree / four sheets te the Þind ZIDOVI imaju u{i: - there are secret listeners - beÞare of eavesdroppers - Þalls have ears crn kao ZIFT: - verÚ black - pitch black - coal black - as black as tar nije ZLATO sve {to sija: - appearances can be deceptive - all that glitters is not gold da ne ~uje ZLO: - a superstitious interjection - knock on Þood - touch Þood qut kao ZMIJA: - infuriated, angrÚ - beside oneself - mad as a hornet ko ga ne ZNA, skupo bi ga platio: - a craftÚ person trÚing to look naive - butter Þouldn’t melt in his mouth ZNAWE je svetlost, znawe je mo}: - knoÞledge makes one influential - knoÞledge is poÞer ZRA^AK nade: - a reason for hope - a raÚ of hope ZUB vremena: - ravages brought about bÚ time - the tooth of time - Þear and tear naoru`an do ZUBA: - heavilÚ armed - armed to the teeth / hilt ZUBIMA i noktima: - Þith great determination - tooth and nail NASTAVI]E SE Pripemio Haxi Du{an Glu{ac

39

RotarÚ Club Beograd

AVALSKA OAZA U vreme novogodi{wih praznika, odlu~ili smo da pokrenemo novu energiju i posetimo i obradujemo korisnike doma za stare „Avalska oaza”.

Na{i stari su oni koji su nas nau~ili da se borimo i prona|emo na{e mesto pod zvezdanim nebom i s tim u vidu je na{a odluka bila da im se na odre|eni na~in zahvalimo i damo do znawa da mislimo podjednako na sve dobre qude.

Dom „Avalska oaza” je zaista oaza mira i dobre brige i energije. U domu ima oko sedamdeset korisnika o kojima brinu mladi, sposobni i u~eni qudi, doktori, sestre i socijalni radnici. Izvanrednim pristupom ispuwavaju im dane starosti, zajedno boje i crtaju, spremaju zimnicu, yemove... Posebno im se zahvaqujemo jer to rade sa mnogo qubavi i energije u ovo doba Kovida, kada, na`alost, porodicama i prijateqima nije dozvoqen pristup.

Na{ Rotari klub se saglasio da ~lanica Andrea An|ela Anti} organizuje da im se odnese sve`e, raznovrsno vo}e, slatki{i koje puno vole, kafu i ostale potrebne prehrambene proizvode.

Ostajemo s verom i nadom da }emo uskoro mo}i da obi|emo divnu ba{tu Doma na Avali i da }emo imati priliku da porazgovaramo sa sjajnim prijateqima koji tamo rade i vode ra~una o na{im starima í Andrea An|ela Anti} Rotari klub Beograd

40

[ETA(J)MO SRBIJOM!

BAWE SRBIJE Dobro bi bilo {to vi{e dana obi~nih, u~initi neobi~nim, jedan drugom nesli~nim da bi se pamtili naro~ito po dobru. Dobro bi bilo ponekad otputovati do nekog zanimqivog objekta ili mesta u Srbiji da bismo je upoznali i shvatili koliko mnogo takvih mesta ima.

RIBARSKA BAWA Ribarska bawa se nalazi na padinama Velikog Jastrepca, usred {umovitih bre`uqaka, na nadmorskoj visini od 540 metara. Zaklowena je od vetrova i naglih promena temperature i nekako izolovana od velikih naseqa,

zaga|ewa i buke. Od Kru{evca je udaqena 34 kilometra.

Ribarska bawa je zaista lepo ure|ena, a danas raspola`e apartmanima i modernim ure|ajima za primenu svih oblika i metoda le~ewa u oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije, kao {to su hidroterapija, kineziterapija, elektroterapija, zatim terapija ultrazvukom, laserom, nisko i visokofrekventnim magnetnim poqem, parafinom i svetlosnim zracima. U Bawi postoji i laboratorija, rendgen-kabinet i apoteka.

Boravak u Ribarskoj bawi poma`e u le~ewu posledica ko{tano-zglobnih povreda i preloma kostiju i posttraumatskih artroza zglobova i ki~menog stuba.

Le~ewe obuhvata i pripremu za ortopedsko hirur{ke

42

zahvate. U Bawi se uspe{no le~e i reumatska oboqewa, kao {to su zapaqenski i degenerativni oblici artritisa, a le~ewe je konzervativno ili operativno.

Tako|e doprinosi i le~ewu neurolo{kih bolesti, odnosno, poma`e u le~ewu centralne i periferne oduzetost nerava bez obzira na oboqewa koja su ih izazvala, a to su de~ja cerebralna paraliza, hemipareze i hemiplegije, parapareze i paraplegije.

U Bawi ima vi{e izvora sumporovite, slabo alkalne i slane vode ~ija je temperatura od 16 do 42 stepena. Osim za kupawe lekovita voda slu`i i za pi}e Ă­

BAWA JUNAKOVI] – APATIN Na ~etiri kilometra od Apatina, izolovana, bez aero-zaga|ewa i buke i na nadmorskoj visini od 84 metra, nalazi se Bawa Junakovi}. Klima bawe je kontinentalna.

Za vas pisali i snimali Du{anka Duda i Trivko Ti}a Savi}

Termomineralne vode Apatinske bawe spadaju u alkalno-murijati~ne, a temperatura im je 54 stepena Celzijusova. Na~in le~ewa su kupke.

Bawa Junakovi} raspola`e zatvorenim i otvorenim bazenima, terenima za odbojku na pesku, tenis, rukomet i fudbal kao i {umskim stazama za {etwu. Zahvaquju}i povoqnom geografskom polo`aju i gustoj {umi koja je okru`uje, Bawa Junakovi} pru`a gostoprimstvo onima kojima je neophodan odmor, preventivni oporavak i medicinska rehabilitacija uz kori{}ewe lekovite vode. U rehabilitacionom bloku le~e se reumatska oboqewa, stawa posle povrede ko{tano-zglobnog aparata, hroni~ne bolesti respiratornog trakta, ginekolo{ka oboqewa i sterilitet, posttraumatska stawa i hroni~ne plu}ne bolesti Ă­

BAWA KAWI@A Zdravstveni kompeks Bawa Kawi`a nudi posetiocima veoma {iroku lepezu usluga od medicinske rehabilitacije stacionarnog i ambulantnog tipa do hotelskih usluga i organizovanog oporavka radnika.

Centar poseduje univerzalnu sportsku halu, teretanu, dva fudbalska terena, dva zatvorena bazena, terene za rukomet, fudbal, tenis i atletsku stazu. Ukratko sve {to omogu}ava ne samo medicinsko kontrolisawe sportsko-rekreativnih ativnosti nego i program priprema vrhunskih sportista.

Kawi`a se nalazi na severu Ba~ke, blizu srpsko-ma|arske granice, na obali Tise, na nadmorskoj visini 87 metara.

Klima je kontinentalna sa toplim letima i hladnim zimama. Termo-mineralna voda ove bawe spada u natrijumhidrokarbonatne-sulfidne hiperterme, ~ija je temperatura na izvorima 51, 64 i 72 stepena Celzijusa.

Mineralno blato, specifi~nog sastava, tako|e se primewuje u terapiji.

U Kawi`i se le~e slede}e bolesti i tegobe: degenerativni, ekstraartikularni i hroni~ni zapaqenski reumatizam, stawa posle povreda lokomotornog aparata i perifernog nervnog sistema, zatim postoperativna ortopedska i stawa posle operacije ki~menog stuba, kao i posturalna i stawa o{te}enog nervnog sistema i rehabilitacija dece.

Primena lekovite vode i blata kontraindikovana je kod pacijenata sa te`im sr~anim manama, malignim bolestima i febrilnim stawima. U Bawi se primewuju hidroterapija, podvodna masa`a i ekstenzija, ~etvoro}elijska kada, bazeni za plivawe, peloido, kinezi i elektro terapija, inhalacija, ru~na masa`a.

Osim osnovnih delatnosti u Kawi`i se obavqaju pregledi u ciqu ranog otkrivawa tumora dojki i male karlice Ă­

43

PROLOM BAWA

\AVOLSKI DOBRA DESTINACIJA

osledwih nekoliko godina dosta putujem po P Srbiji, me|utim, put me nikada nije naveo u Topli~ki kraj – Prolom bawu. Bilo je vreme

44

promeniti to, kra}im putovawem, iz radoznalosti i zadovoqstva!

Na jugu Srbije, u podno`ju planine Radan nalazi se naj~uvenija Prolom Bawa. Naseqena jo{ od neolita krije svoje legende i pri~e.

Topli~ki kraj, zbog svoje burne istorije, bogat je spomenicima kulture, crkvama i manastirima. Ni

priroda nije {tedela kada mu je darivala lepote. U woj }ete prona}i okamewene svatove, lekovite, ali i |avoqe vode, zanimqive, ali i |avoqe varo{i, dve bawe i SPA centre, mno{tvo crkvi i manastira, arheolo{ka nalazi{ta i – odli~nu hranu.

Prolom Bawa se demografski vodi kao naseqe u Topli~kom okrugu i pripada op{tini Kur{umlija.

Prema popisu iz 2002. godine ovde je `ivelo svega 111 stanovnika. Ni danas ih nema vi{e. Ovde qudi dolaze i odlaze, ponesu po koju uspomenu, fla{u mineralne Prolom vode, i, po pravilu, telo bar malo zdravije od onog sa kojim su do{li.

Ubrzo posle kraja Prvog svetskog rata u ovom kraju po~iwe eksploatacija mineralnih voda. Ve} 1940. godine

u novinama se pomiwe Prolom i osobine wegovih lekovitih voda. Prema navodima, u to vreme broj posetilaca na godi{wem nivou iznosio je oko dve hiqade. Ozbiqniji broj turista ovde se javqa od 1956. a drugi porast je od 1961. godine kada organizaciju Proloma kao turisti~ke destiacije preuzima „Planinka” iz Kur{umlije.

Osim ispijawa vode u bawi se mo`ete prepustiti hidroterapijama (kupawe, podvodne masa`e, lokalne kupke, biserne kupke), blatnoj terapiji i elektroterapiji. Lekovitost Prolom vode medicinski je ispitana i dokazana nebrojano puta u praksi. Svi koji imaju problem sa bubrezima i mokra}nim putevima, organima za varewe, ko`om i reumatizmom neka dobro razmisle o poseti ovoj bawi.

Od sme{tajnih kapaciteta isti~e se hotel „Radan” koji pored osnovnih hotelskih funkcija gostima nudi i medicinske i velnes tretmane.

Crkva Preobra`ewa Gospodweg nalazi se na vidikovcu preko puta hotela „Radan”. Do we se sti`e preko atraktivnog pe{a~kog mosta, koji se zove „Patrijarh Irinej”. Izgra|ena je 2013. godine, uz blagoslov Wegove Svetosti Patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja. Sa ovog vidikovca se pru`a veli~anstven pogled na celu bawu.

Crkva Lazarica neobi~no kulturno blago nalazi se na samo 2,5 km od centra Prolom bawe. Obnovqena je 1890. godine i jedina je crkva brvnara u Topli~kom kraju. Po narodnom predawu, kod ove crkve se pri~estio deo vojske kneza Lazara uo~i Kosovske bitke. U porti crkve postoji {est stabala uvijenih {qiva, koje predstavqaju posebnu retkost, ~ija stabla se uvijaju uvek u istom smeru, prema legendi ka Kosovu prate}i vojnike koji su se ovde pri~estili pred bitku na Kosovu.

Postoje dve legende o uvijawu {qiva. Prema jednoj, {qive se uvijaju od `alosti za knezom Lazarom i wegovim vojnicima koji su po{li u smrt i ujedno uvijene {qive simbolizuju slogu i jedinstvo. Druga verzija ka`e da se {qive uvijaju u pravcu Kosova

gledaju}i za vojnicima koji su se pri~e{}ivali i prolazili pokraj {qiva. Zbog takve mistike, Lazarica i uvijene {qive su velika inspiracija pisaca i slikara i mesto posete sve ve}eg broja turista.

Na dva kilometra od Prolom bawe prema visovima Radana nalazi se Most tajnih `eqa.

Projektovan je tako da izgleda kao da je uhvatio ispod ruke plahovitu re~icu, da je umiri, zagrli i za{titi. Na posebnoj polukru`noj galeriji sa lancima nalazi se na hiqade zavezanih maramica i po neki katanac, koje su gosti ostavqali vezuju}i neku svoju `equ, javnu ili tajnu, svejedno.

Nadam se da sam probudila malo znati`eqe ovom pri~om o ovoj oazi zdravqa, prirodnih lepota i udobnosti í Biqana @ivkovi} Rotari klub Beograd

SE]AWE

45

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

SENKE DU[A

Suadu [.

Gomila qudi, u spektaklu svog postojawa, stoji ispred astronomskog sata u centru Praga, koji samo {to nije otkucao pet sati i ~eka.

K. se lagano kre}e kroz gomilu, bez nekog plana, poput olupine na moru i pomno prou~ava lica qudi. U desnoj ruci dr`i male makaze, a u levoj komad crnog papira od kojeg }e na~initi siluetu profila i staviti je u ram od tankog belog kartona. Tako je kontrast ve}i i pa`wa je usmerena na pravo mesto. Za wu }e dobiti sto do dvesta kruna, {to nije mnogo para za portret senke qudske du{e, kako je to obi~no nazivao. Platneni ranac zelene boje, obrastao malim xepovima, umorno visi na wegovim pogurenim le|ima. Lice mu je tamno i grubo od sunca. Ruke su mu preplanule i izbrazdane {irokim venama, tako da podse}aju na ~vornovate grane, savijene prema zemqi. Mr{av je i ~ini se da su ki{a i vetar postepeno skidali sloj po sloj wegovog tela u posledwih petnaest godina, koliko se ve} kre}e ulicama Praga, poput nekog duha koji tra`i svoj mir.

Stigao je iz Bosne kao izbeglica i to je i ostao. Kada ponekad nai|e na nekog svog sunarodnika koji pose}uje Prag kao turista i pita ga {ta radi tu u Pragu, spremno odgovara: „To se i ja isto pitam.� Qudi se obi~no na ovaj odgovor zbuweno nasmeju i odlaze, kao da se otiskuju od obale na koju nisu `eleli da pristanu. K. u takvim momentima slegne ramenima i nastavqa daqe. Poku{ao je da radi i druge poslove, ali nikako nije uspevao da se privikne na ~iwenicu da radi u zatvorenom i ograni~enom prostoru. @eleo je da vidi nebo svaki put kada podigne glavu.

Vazduh letwe ve~eri lepqiv je i vreo, pa mu se na momente ~ini da ga guta u velikim zalogajima, dok se sliva niz okolne zgrade i melasasto popuwava i najmawi prostor na koji nai|e. Uprkos svemu, to mu nimalo ne smeta, jer ovde su topli dani retkost, pa je svaki takav bio dragocen, makar sparan, lepqiv i vreo kao ovaj. Zastaje na momenat da skrati du`inu kai{a na rancu i tako ga podigne vi{e prema vratu. Metalne kop~e su s vremenom oslabile i ranac se pod te`inom, kao da ima sopstvenu voqu, nakon nekog vremena spu{tao prema dowem delu ki~me i neprijatno ga udarao pri svakom pokretu. U rancu uvek ima: dve majice duga~kih rukava, tanku kabanicu, crni papir, bele ramove, jednu svesku u kojoj zapisuje tro{kove i svoje misli, nekoliko olovaka, baterijsku lampu, radio, nekoliko baterija, kutiju brufena, {vajcarski xepni no`, dve konzerve sardine, kwigu, rezervne makazice, pe{kir, sapun, konac, iglu, malu fla{u Bob Lebovski* *Slobodan Vladu{a Sremski Karlovci, Novi Sad, Prag i nadam se Wujork.

Sve napisano je moje.

Niko ne stoji iza mene. Nikakve organizacije, grupe, dru{tveni pokreti, udru`ewa, grupe istomi{qenika, i politi~ke partije nemaju uticaj na ovo {to pi{em. Niko me ne pla}a niti bilo ko ima bilo kakve koristi od svega ovoga. Ne pripadam nikome i ni~emu osim sam sebi.

48

vode, par kutija cigareta i razne sli~ne stvari.

Zategao je trake i vra}a ranac na le|a uz misao da bi ne{to od svega toga mogao ostaviti u sobi u kojoj je `iveo. ^esto mu se ova misao javqa, ali sadr`aj ranca ostaje uvek isti.

K. se uspravqa i pogledom prelazi preko astronomskog sata koji se uzdi`e, okovan u gra|evinu od ogromnih komada hladnog, sivog kamena, na mestu sa kojeg se Prag prostire na sve strane sveta. Prolazio je pored sata svaki dan u posledwih petnaest godina i davno je prestao da obra}a pa`wu. Sada ga posmatra kao da `eli da proveri da li je sve u redu sa satom i kao da }e dobiti odgovor na sva pitawa. Sat pokazuje sve, od polo`aja planeta, Sunca, Meseca do protoka vremena i nema razloga da ne pokazuje i ne{to vi{e.

Spu{ta pogled sa sata prema povr{ini trga, dok pod tankim |onovima svojih platnenih patika ose}a svaki komad glatkog kamena kojim je prekriven. Na momente mu se ~ini da hoda po ogromnoj, nepomi~noj `ivotiwi koja ni u jednom trenutku nije svesna wegovog prisustva, ~ak i ako bi po~eo skakati po woj, ni{ta ne bi promenilo ~iwenicu o wegovoj neprimetnosti. Dok razmi{qa o ovome, skoro nesvesno poja~ava pritisak stopala na tlo, odmeravaju}i wegovu stabilnost, kao da mo`e svaki ~as pasti sa tela ove ogromne `ivotiwe koju uzaludno poku{ava da odredi i doku~i. ^ini mu se da tlo blago podrhtava usled wenih pokreta. Zver ne zna ni{ta o wemu. Ne vidi wen oblik, jer je ~udovi{no ogromna, ali ose}a wen `ivot koji pulsira pod nogama. Samo se naizgled kre}e u prostoru dokle dopire pogled, dok je ona ta koja se negde zaputila, a on nikada ne}e saznati pravac, niti razloge kretawa.

K. razmi{qa da ode negde i uz pivo zapi{e ove misli u svesku, kao {to je to ponekad ~inio, ali odustaje, jer je ovaj mesec bio posebno lo{ i jedva je skupio pare da plati sobu i kupi osnovne stvari. Uskoro }e zima i dva meseca }e biti gotovo bez posla, pa mora zaraditi i za taj period. Mora izvaditi {to vi{e senki iz qudi i prodati im, kako bi pre`iveo.

Kre}e daqe, ali na putu mu se ispre~ila gomla qudi koja je pobo`no podignutih glava, kao da ~eka na ~udo, posmatrala astronomski sat. Poku{ava da prona|e mesto gde je gu`va najmawa, kako bi {to br`e pro{ao.

Sa prvim otkucajem, gomila po~iwe odu{evqeno da tap{e, zvi`di i uzvikuje prema astronomskom satu, pri tom ga neprestano gledaju}i kroz digitalne ekrane fotoaparata, {aqu}i mu salve metalnog i hladnog svetla, kao da se time tajanstveno i zauvek me|usobno povezuju. Ushi}eni ovim prizorom, gledaoci gurkaju jedni druge pokazuju}i na sat, kako ne bi ne{to ostalo nezapa`eno ili neuslikano i tako stvorilo nepotpunu misao o satu i ostavilo prazninu u wihovim `ivotima.

K-ovu pa`wu odvla~i ~ovek u zelenoj tankoj jakni i braon cipelama, koji se sagiwe da dohvati futrolu od fotoaparata, ali u isto vreme ne `eli da propusti ne{to od prizora koji se upravo odigravao na satu. U jednoj ruci dr`i aparat uperen ka satu, a drugom {ara po tlu i poku{ava da dohvati futrolu, ali ne uspeva, jer

mu je pogled neprestano uprt ka nebu, a ostali mu, u `eqi da zauzmu {to boqe mesto za fotografisawe, odma`u gurawem. Borba da ne izgubi ono {to je posedovao i nastojawe da ne propusti ni{ta od onoga {to }e se ponoviti za sat vremena, ne ~ine ga komi~nim kao {to je to K. o~ekivao, ve} ga vi{e podseti na be`ivotnu lutku ~ije konce povla~i nekakav vi{i poredak samo zabave radi. Nakon nekoliko poku{aja, napokon uspeva da dohvati futrolu, pa se pobedonosno uspravqa. Gomila je imala milosti. Gura futrolu u xep, proveravaju}i usput da li mu je jo{ ne{to ispalo i stapa se sa gomilom koja kao da ga je progutala i time sav K-ov napor da ga pogledom prona|e, ~ini izli{nim. Kome{awe traje do posledweg otkucaja sata, a onda se lagano umiruje, poput povr{ine vode nakon ba~enog kamena i svi odlaze svojim putem, ostavqaju}i mesto ispod sata skoro praznim.

Nekoliko ba~enih papira i reklamnih listi}a ostalo je prizemqeno na prostoru ispod sata, pozivaju}i na koncerte, turisti~ke obilaske i restorane, kao mape mogu}e budu}nosti.

K. prilazi sivoj gra|evini sata i prstima prelazi preko hladnih neravnina kamena, kao da `eli da se uveri u weno postojawe dodirom. Sitna siva pra{ina skupqa mu se po jagodicama prstiju i prenosi deo gra|evine na wega. Vreme moj jedini saputnik, misli K., ni{ta vi{e od toga nemam, ni{ta vi{e od toga ne posedujem, sem pri~a o pojedinim ta~kama u vremenu, kao ~estice pra{ine na vrhovima prstiju. Duva u vrhove prstiju da skine prah. Najkrupnije ~estice otpadaju, a one sitnije odstrawuje trqawem ruke o ruku i time one najmawe, gotovo nevidqive ~estice, utrqava u pore i one tako postaju deo wegovog bi}a.

Okre}e se od sata sa nejasnim ose}awem za{to mu je uop{te pri{ao i kre}e daqe.

Sada je ve} odmakao od mesta gde je zastao, ali i daqe misli na sat koji je uslikan i sme{ten u mikrouniverzum memorijskih kartica minijaturnih dimenzija.

Gomila slika, jedinicama i nulama zaustavqeni momenti vremena, sabijeni u milione gigabajta koje niko ne}e videti, nastali iz `eqe da se ostavi trag, zaboravi na prolaznost i proizvede nemi svedok postojawa. Svako na ovom svetu beskrajno je sam. Sve je ophrvano samo}om, sva bi}a, kao samopotvr|uju}im teretom postojawa. To je ono {to nam poku{avaju re}i ti nevidqivi svedoci, razmi{qa K. K. `eli da zastane i zapi{e ove re~i na papir u strahu da ih ne zaboravi, ali misli mu odvla~i jedna porodica koja sedi na klupi. Roditeqi i dvoje dece.

Prilazi im lagano i odmerava ih poput dobrog slikara koji gleda pravo u du{u modela. Uzima makazice i uve`banim pokretima kru`i po papiru, povremeno gledaju}i prema klupi. Porodica ga nakon nekoliko sekundi prime}uje i, shvativ{i {ta on to zapravo radi, po~iwe da pozira. Silueta je izvu~ena, jo{ samo da prona|e ram i sve lepo spakuje.

Mu{karac uzima sliku u ruke i odu{evqeno pokazuje ostalima. Prepoznaju sebe na crnom papiru i smeju se, dok K. pakuje pribor za rad i ~eka. @ena ustaje i pita za cenu, gledaju}i ga pravo u o~i. O~ni kontak je ne{to {to je K. prvo nau~io kada je po~eo da re`e siluete.

Konstantni o~ni kontakt samo je dokaz da si savladao stid pred drugima, ali ne i pred sobom. Video je sebe u wenim zenicama, kao u ogledalu. Svetlost se prelama kroz so~iva wenih o~iju i dovodi sliku wegovog lika do mozga, gde su se wihove dve samo}e suo~ile u ogoqenoj su{tini.

Moram sesti negde na pivo misli K., dok iz ruku `ene uzima dvesta kruna. U glavi po~iwe da ose}a ve} dobro

poznato i neprijatno pulsirawe. Ono tiho najavquje potmuli bol u talasima koji }e, kada dostigne najvi{i intezitet, po~eti da slabi do podno{qivosti, ali nikada ne}e potpuno prestati.

Uz jak bol u glavi, K. ulazi u kafanu u koju je obi~no svra}ao tek kada bi zavr{io sa poslom. U ve}em delu su ~etiri reda klupa sa stolovima u tamnobraon boji. Na zidovima vise ma~evi, sekire i {titovi koji opravdaju ime „Kod xelata�. Na jednoj strani zida naslikan je prizor sredwovekovne egzekucije nekog nesretnika.

Xelat i on su u prvom planu izdignuti na pozornici, na kojoj se nalazi krvavi paw i ogromna sekira egzekutora. Okolo strati{ta, pore|ana svetina sa vilama i kosama u rukama, trudila se da joj ne promakne nijedna kap krvi. K. u tom momentu pomisli na gomilu koja je gledala astronomski sat. Jedva da se ne{to promenilo od tada. Oni ispod sata ~ekali su da se sat poru{i ili bar pokvari.

Stiglo je i pivo koje je sa prvim gutqajem odagnalo deo bola. K. pali cigaretu i zami{qenim pogledom prolazi kroz zidove kafane.

U mislima mu je prizor koji mu se godinama iznova vra}a. Glavni krvnik logora u kojem je bio zato~en, glasno proziva wegovo ime i prezime. Gotovo je, pomislio je u tom momentu. Ovoga puta je kraj. Izveo ga je napoqe i onako mr{avog i iznemoglog odvukao u {umarak, tik iza logora. Usput mu je brzo {apnuo na uvo da su wegovi roditeqi poslali novac i otkupili ga, zbog ~ega treba da bude presre}an. Nije verovao u te re~i, jer je wegov pratilac bio poznat po surovosti i voleo je da se na razne na~ine i`ivqava nad `rtvama. Pru`io mu je koverat u ruke i rekao da ide pravo i da se ne osvr}e.

K. je stajao kao ukopan i tek je na drugu glasnu i prete}u naredbu krenuo drhtavim korakom napred, ruku spu{tenih niz telo. Koraci su mu bili kratki i nesigurni i sa svakim novim o~ekivao je pucaw u le|a. Ose}ao je svu tamu bi}a koje je stajalo iza wega i posmatralo ga, dok se nesigurno udaqavao. ^inilo mu se da je crna silueta iza{la iz krvnika i svom te`inom se sru~ila na wegova le|a i tako mu ote`avala korak. Podigao je glavu prema nebu. O~i su ga pekle od znoja. Niko ne mo`e podi}i toliko visoku ogradu da sakrije nebo od o~iju, pomislio je tada. Korak mu je postao sigurniji dok je gledao u nebo. Nakon nekoliko minuta je zastao i okrenuo se. Nikoga nije bilo. Uprtio je tamnu senku krvnika na sebe i krenuo daqe. Tada je prvi put osetio drhtawe zveri ispod svojih nogu. Ubrzao je korak i nestao u toploj ve~eri leta.

Na stolu ispred K-a stoji prazna krigla piva. Bol u glavi je sada mnogo bla`i. Uzima makaze u ruke i pravi novu siluetu. Ovog puta je to on sa velikim teretom na le|ima. Spu{ta pribor i siluetu na sto, a zatim poru~uje jo{ jedno pivo. Zami{qa kako jednim potezom makaza vadi senku grada, qudi, cele planete sa svim pojedinostima i univerzuma koji obavija ovu malu, tu`nu prostoriju u kojoj se nalazi.

K. podi`e pogled prema izlazu kuda }e morati da se zaputi kada ispije pivo. ^ini mu se da vrata jedva primetno drhte od daha zveri koja ga ~eka napoqu Ă­

RE[EWA KVIZA 1V 2 ATeolo{ki: istovetan, jednobitan 3B 4V 5B

49

JEDNA LEPA PRI^A ZA LAKU NO] – Nekada davno, `ivela je jedna tu`na devojka....

– A za{to je bila tu`na?

- Polako, nemoj me prekidati, sve }u da ti ispri~am po redu. Zato {to je bila usamqena i bez ikog na svetu.

– Je l' ni mamu nije imala?

– Nije imala nikoga, sama samcita. Sedela jednog dana ta tu`na devojka na obali siweg mora.

– A za{to siweg, kad je more plavo?

– Dobro – plavog mora, kad je ugleda Bog sa nebesa i sa`ali se na wu. Kako se ona igrala sa kamen~i}ima, on re{i da jedan pretvori u kamen sre}e. Iznenada, kamen~i} koji je ona uzela, sna`no je zasijao na wenom dlanu, lep{e od bilo kog draguqa.

– A ona?

– Isprva se silno obradovala, ali je pomislila: mo`da ima jo{ ovakvog ~arobnog kamewa na pla`i, pa je pa`qivo spustila svoj i krenula da tra`i drugo.

– I onda?

– I{la tako, i{la, spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini, i pravqen samo za wu, pa br`e potr~i nazad, ali vi{e nije mogla da ga na|e.

Sari ve} podrhtava brada.

– A sutra, kad je bio dan, je l' ga onda na{la?

– Nije, more ga je odnelo sa sobom.

Suzice se skupqaju (bajka treba sre}no da se zavr{i, {ta je sad ovo).

– A za{to ga je more odnelo?

– Zato {to nije bila dovoqno dobra. Bog joj je spustio sre}u u ruke, a ona nije znala da je zadr`i.

Polakomila se i htela jo{. Ali tu nije kraj bajke.

More ~uva taj kamen~i} sre}e i izbaci}e ga pred neku drugu devojku koja ga bude zaslu`ila i koja }e znati da ga sa~uva.

– A meni je, ipak, `ao i one devojke {to ga je izgubila – ka`e pospani glasi}.

– (I meni je.)

– [ta je sa wom daqe bilo?

– Ne znam. Sad vi{e nije ni va`no, samo ti lepo sawaj... í

50

Da li je Da li }e proiste}i ISTINITO? DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li je PO[TENO Da li }e biti prema svima? KORISNO za sve?

Za kraj ovog broja

PRVI PUT S (SP)O(V)CEM NA JUTREWE ugo je pripremano na{e javno pojavqivawe i onda...

DBrzi, sretosmo se kod starog platana! kratki poqubac u obraz, veruju}i da je Gospod na

tvojoj strani, zaokret po barama, }askawe za~iweno kurtoazijom, zasla|eno osmehom „`iva naiva” i – razila`ewe!

– Do{la sam da ti organizujem i pripremim izlo`bu u galeriji Kod Pesnika!

– Zna{ li je? To je ona... mislila sam, voli{ Pesnika i stihove, pa }e biti lepo! Nikad ~uo za tu galeriju u rodnom gradu. Istina, ni~u galerije, a ova je negde na Bulevaru.

Nada je luksuz... setih se brzo jednog Pesnikovog stiha.

Jo{ malo dobovawa ki{e po ki{obranu, neke potrebne informativne re~enice, ugovoreni susret sa Glavnom i Odgovornom `enskom osobom u sobi sa flekama od proki{wavawa, sa odranim vratima, mnogo kwiga naslaganih jedna na drugu, bez neophodnih polica, sa devojkom bez glasa i osmehom koji se upu}uje autoritetu.

Sve ponovo dogovoreno. Boqe re}i – potvr|eno. Moglo je telefonom, sa mawe potro{enog vremena, ali ka`u, qudski kontakt je potreban.

Ako... i to je Srbija!

Tapkawe po brdovitom Balkanu: po ki{i se to najboqe uo~ava na asfaltnim ulicama Belog grada – napukline, rupe, udoline... sve naliveno ki{nicom, stisnuti, osvetqeni izlozi u kojima {qa{te turska i kineska roba, cene sa puno nula, miris pice i duvana, najzad – kuvani |evrek sa susamom!

Nudim ti, nevoqno mi uzima{ par~e. Kao navika – ne jesti dokle god mo`e{ da izdr`i{!

Jo{ jedan pasus iz mitologije srpskog ~ojstva i juna{tva. Racionalni Zapad opomiwe na oslabqeni imunitet i razvoj bolesti. Moderno juna{tvo se meri racionalnim postupkom za~iwenim logikom.

Razbacane re~enice uz brzi hod, let po idealima, onim te{kim krilima pozajmqenim od bezglave Nike.

Ja~a su od Ikarovih i Dedalovih koja sagore{e na Suncu.

Sla`e se se}awe, raste kao bremenitost. Godine sa`imawa i mudrosti bile bi jalove bez se}awa. Nada je luksuz... ]utimo. Slu{amo ki{u. Trenutak balansa koji svako tra`i.

Izgovaram ti jednu misao Ber|ajeva, o genijalnosti.

Znam, doda}e{ je svojim mislima i citatima potrebnim u strana~kom radu ...A genijalnost je smelost, genijalna priroda mo`e i da sagori ne ostvariv{i ni{ta vredno...

Pri~amo o strahu i hrabrosti, o ostvarewu i smislu, o samopotvr|ivawu. ...Kad jednom pro|e sve i pretvori se u se}awe... peva Oliver iz nekog zvu~nika kafi}a.

Da li to zna~i, i lepi trenuci nostalgije, jer mladost nosi nadu i zato je uvek lepa?

Nada ra|a veseqe, ono unosi boju zanosima koji {areni lebde kao baloni: nada{ se sve dok ih vidi{, dok su vezani negde u dometu qudskih o~iju...

Ako odlete nebu pod oblake, ne vide}i ih – ne mo`e{ se ostvariti. Luksuz je `iveti s iluzijom.

Sve je to zbog tog unutra{weg puta ispravnosti i iskrenosti pred sobom... ^istunstvo u `eqi da se udomi kod qudi, da ovlada nama, da se izdvojimo i poka`emo.

Rasipa{ obrazovawe, inteligencijom pokriva{ slojevitost, detiwom naivnosti nadgra|enoj na izjavama stripskih junaka.

Od velike pri~e ili sadr`ajne }utwe ne sti`em da ti ka`em sino}nu viziju: Tvoj crni profil na zelenoj pozadini, uokviren kao u stripu!

Posmatram te dok brzo idemo natopqenim Bulevarom.

Ne pokazuje{ protest, samo misli, emocija iskri, ho}e{ li ih savladati ili uzeti malo za novog sebe?

Primeniti za uspe{nije zajedni{tvo dve uvek razli~ite jedinke. Ili }e{ kupiti obe}ani korba~?

A rizi~na igra emocija u balkanskoj du{i je igra na `ici zategnutoj nad provalijom koja krije nesvesno.

Podnosi jednu osobu, hrabru, koja doziva drugu i pravi par – ve} vi{e wih na istoj `ici unosi quqawe, gu`vu, pa igra s emocijom pravi strah...

Ve}i ili zajedno smo ja~i, guraju samog... ispod ovog neba samo ti du{u zna{ mi taknuti... ...Kroz nevoqe, oluje i ki{e svi se onih dobrih `ena sijete, dobrih `ena {to se negde skri{e moli, pla~e ostarelo djete bi}u dobar, ne}u nikad vi{e...

Slu{am te kako recituje{ u hodu.

Ili to peva{? ...Nek', me ~vrsto dr`e ruke tvoje, ruke sigurne...

Kad jednom stvorim se ja pred tvojim vratima...

Dr`im tvoju ruku da zaobi|em jednu pove}u baru. Poku{ava{ da me zagrli{.

Ne, Belobradi moj, ne sad! Ne...

Haxi Du{an Glu{ac

51