Rotar 115-116

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

SEPTEMBAR / OKTOBAR 2020. • GODINAæ (LæææVII) BROJ 115 i 116 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org • FB: fb.com/rotarÚbeograd

ROTARI U ALBANIJI

STVARNO JE NESTVARNO

LEKARI BEZ GRANICA U MISIJI

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 115 i 116 SEPPTEMBAR / OKTOBAR 2020.

GODINA æ (LæææVII)

Danilo Qevnaji}

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Trivko Ti}a Savi}

Distrikt 2483 guverner 2020–2021.

Danilo Qevnaji} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Trivko Ti}a Savi}

Nikola Mandi}

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

2

E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili letwi i jesewi broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Dragoslava Spasi} Zorica Milo{evi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

Haxi Du{an Glu{ac

Dragoslava Spasi}

Zorica Milo{evi}

Naslovna strana: Pogled sa 14. sprata hotela „Kamelija 3” Dra~, Albanija.

Snimio Haxi Du{an Glu{ac

ktivisti Ujediwenih nacija ili A neki Lekari bez granica su bili na jednoj od misija sa zadatkom da

edukuju afri~ka plemena. Akcenat konkretno ove misije je bio na prevenciji side, tojest - ciq je bio da qudima u zabitim delovima Afrike poka`u na~ine za{tite koje savremeni svet praktikuje prilikom sno{aja, dakle da qudima predstave kondom i da objasne da je on kontraceptivno sredstvo, a ujedno i higijenska za{tita koja ovoj sodomogomorskoj civilizaciji predstavqa spasonosnu kartu i ili slamku.

Me|utim, sve je bilo u redu dok nisu stigli do nekog nezgodnog plemena. Pleme je maleno i nije registrovano kod UN kao rizi~no, a ratni~ko je i nekoliko prevodioca je odbilo da ide u pratwi, jer im je poznato da se tamo{wi junaci lako hvataju za kopqe i da se mnogo misija nije vratilo iz tog plemena. Ne vole strance. A povrh svega je najproblemati~nije, pa i najneobi~nije to {to imaju jako visoke moralne norme u smislu da ne samo {to prequbu ka`wavaju smr}u, ve} gaje ~isto}u komunikacije i na sam pomen nekih bezobraznih re~i jako burno reaguju.

Kad se posva|aju, ne pomiwu rodbinu, nego jedan drugom psuju ku}ni prag, prozor, kopqe i sli~no.

Tako da prevodioci smatraju da je to sigurna smrt i}i tamo i pri~ati im o seksu i kondomima. Ali ipak namole dvojicu, i krenu.

I stignu u selo, sve bude napeto, ali nekako pro|e u redu i uspeju da objasne poglavici da `ele predavawe da odr`e, i na tom predavawu predstave na~in za{tite protiv neke bolesti i tako daqe.

Okupi se pleme i po~ne humanitarac da pri~a, prevodilac

se preznojava, ali prevodi.

Humanitarac vadi kondom da poka`e, ali prevodilac mu je striktno zabranio da pravi aluzije i da pokazuje prema preponama na koji deo tela taj kondom i kako ide, jer ima odmah da ih ra{~ere~e, nego samo onako na prazno da vide i biranim re~ima ispri~aju da oni shvate iz pri~e kako se to koristi.

Prepla{eni humanitarac je poslu{ao prevodioca i za tu potrebu iskoristio tarabu, pored koje je stajao. Navukao kondom na jednu pre~agu tarabe, ~isto da poka`e ono {to je te{ko re~ima objasniti nekome ko nikad nije video kondom ni ~uo da to postoji, i ispri~ao {ta je imao, prevodilac tu ne{to smuqao, rekao da se to stavqa da `ena ne zadrudni, i `ena i mu{karac se tako {tite od nekih bolesti i aj’d zdravo, vataj tutaw, be` odavde da nas ne pobiju.

Odu oni. Me|utim, {ta se desilo.

Dopalo se to qudima u selu prili~no, ta ideja kondoma(!).

Naime, upravo su razmi{qali {ta da rade sa natalitetom, koji im je u porastu, i da li da zarate s nekim ili zabrane sklapawe brakova, tako da im je ovo super uletelo. I re{ili da isprobaju oni taj kondom.

I... ko je mogao da pro{eta kroz selo te no}i, mogao je da vidi jako neobi~an prizor. Na svakoj kapiji po jedan navu~en kondom, a iznutra, iz svake ku}e, se ~uju doma}in i doma}ica kako se slade u grehu da se sve ori i tre{ti, smatraju}i da ih ono ~udo tehnike napoqu {to su nataknuli na tarabu, vaqda {titi od zatrudwivawa.

A posle devet meseci su se ba{ razo~arali u iskrene i dobre namere anglosaksonskih izaslanika i prosvetiteqa í

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD OKTOBAR 2020. GODINE

ANI^I] CRQENICA NADA

ILI] JOVAN

MIL^I] DRAGAN

PETROVI] IVAN

ANTI] ANDREA AN\ELA

JOKSIMOVI] DU[AN

MILOVI] MARKO

RADULOVI] DRAGAN

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAXI DU[AN

@IVKOVI] BIQANA

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

TOMA[EVI] MILIVOJE MIWA

BANI] PAVLE

KOCI] HRISTINA

NEDINKOVSKI JANE

SAVI] TRIVKO TI]A

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

3

MESECOSLOV

SEPTEMBAR 2020.

Ovaj mesec pun je omladinskih aktivnosti u Rotariju. Rotari klubovi {irom sveta obra}aju posebnu pa`wu na mnogobrojne Rotari programe za decu i omladinu. Tokom meseca mnogi Klubovi organizuju posebne aktivnosti vezane za razmenu omladine.

2

1829.

Sklopqen je Jedrenski mir kojim je priznata autonomija Gr~ke a Srbiji je vra}eno {est nahija oslobo|enih u Prvom srpskom ustanku.

3

1939.

Na kru`noj stazi oko Kalemegdana, u Beogradu odr`ane su do tada najve}e me|unarodne automobilske trke u Kraqevini Jugoslaviji.

10

1926.

Priznata je autonomija Svetoj Gori. Godinu dana kasnije ubele`ena je u 105. ~lan Ustava helenske dr`ave, kao autonomna republika kalu|era, ali i suverena teritorija Gr~ke, a pod kanonskom upravom vaseqenskog patrijarha, {to je bila za sve prohujale vekove. Svi weni kalu|eri, a procewuje se da ih ima oko 2.600 – od toga vi{e od tre}ine s univerzitetskom diplomom – bez obzira na narodnost, gr~ki su dr`avqani.

14

407.

Umro je carigradski patrijarh i bogoslov, Sveti Jovan Zlatousti (Hrizostom).

4

6

1998.

Lari Pejx i Sergej Brin, studenti univerziteta Stenford, osnovali su „Gugl”.

1620.

Hodo~asnici iz Plimuta isplovqavaju na brodu „Mejflauer” u Novi svet.

16

15

Arapski: 15 Rimski: æV Mnogi jevrejski praznici po~iwu petnaestog u mesecu.

E, RECITE NA ZDRAVQ M BI]U KO NS @E I OM MU[K ^ULA! SA 10 PRSTIJU I 5

Doma}a ma~ka `ivi oko 15 godina, ili 76 „ma~jih godina”.

Ro|eni petnaestog su kao krtice.

Nikad ne odustaju.

Vole dok ne izgore. Dr`e se stila.

4

Andski kondor je najte`a ptica grabqivica - 15 kilograma.

Stani{te joj je u Ju`noj Americi.

22

SVETSKI DAN BEZ AUTOMOBILA.

26

DAN ^ISTIH PLANINA

ME\UNARODNI DAN HLEBA S MASLACEM (na predlog mladih Nema~ke)

28

1949.

Na dana{wi dan SSSR je prekinuo Ugovor o prijateqstvu sa FNRJ.

1941.

Na dana{wi dan 1941. godine nema~ki nacisti~ki vo|a Adolf Hitler naredio je gu{ewe ustanka u Srbiji po svaku cenu isvim sredstvima.

U Srbiji je primewena drakonska mera – za svakog ubijenog nema~kog vojnika streqano je 100, a za rawenog 50 Srba.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ PETNAEST

21

1729.

Nacionalni konvent Francuske progla{ava Republiku.

Petnaest je bio sveti broj kod kabalista, jer je predstavqao brojnu vrednost dva hebrejska slova JH koja ~ine jedno od Bo`jih imena.

15 odsto mawe padavina bi}e na jugu Evrope do 2100. godine.

Hadrijanov zid pravqen je 15 godina, a iskori{}eno je ~etiri miliona tona kamena.

Godine 1911. u Beogradu izlazilo je 15 dnevnih novina ~iji tira`i nisu bili ve}i od 4.000 primeraka.

Astronauti u Me|unarodnoj svemirskoj stanici svakog dana vide oko 15 izlazaka i zalazaka Sunca. uzrasta od Jedan od pet mali{ana otvori da je wu 15 meseci u sta zapu{a~em. fla{u sa sigurnosnim

15 razli~itih imena imala je na{a prestonica Beograd.

Najmawi mi{i} u qudskom telu nalazi se u uvu i duga~ak je petnaesti deo centimetra.

ROTARI KLUB BEOGRAD od 1992. godine

^VRSTO JEZGRO ROTARIJA PREDSEDNICI KLUBA 1. Dragan Brajer ~arter predsednik (Rotarijanska 1992 – 1993. godina) 2. Goran Alikafi} + (Rotarijanska 1993 – 1994. godina) 3. Nikola Tasi} + (Rotarijanska 1994 – 1995. godina) 4. Petar Rakin + (Rotarijanska 1995 – 1996. godina) 5. Dimitrije Mejo Tomovi} + (Rotarijanska 1996 – 1997. godina) 6. Vojin Star~evi} (Rotarijanska 1997 – 1998. godina) 7. Miodrag Zagorac (Rotarijanska 1998 – 1999. godina) 8. Vladimir Mla|an (Rotarijanska 1999 – 2000. godina) 9. Miroslav [ovran (Rotarijanska 2000 – 2001. godina) 10. Predrag \or|evi} (Rotarijanska 2001 – 2002. godina) 11. Branko Krasojevi} (Rotarijanska 2002 – 2003. godina) 12. Miroqub Stanojkovi} (Rotarijanska 2003 – 2004. godina) 13. Qubomir Haxi \or|evi} (Rotarijanska 2004– 2005. godina) 14. Milan Kne`evi} (Rotarijanska 2005 – 2006. godina) 15. Duka Samarxi} (Rotarijanska 2006 – 2007. godina) 16. Radosav Mitrovi} (Rotarijanska 2007 – 2008. godina) 17. Nikola Mandi} (Rotarijanska 2008 – 2009. godina) 18. Sr|an Sretenovi} (Rotarijanska 2009 – 2010. godina) 19. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2010 – 2011. godina) 20. Veselin Kova~evi} (Rotarijanska 2011 – 2012. godina) 21. Zoran Zdravkovi} (Rotarijanska 2012 – 2013. godina) 22. ^edomir Petriwac (Rotarijanska 2013 – 2014. godina) 23. Haxi Du{an Glu{ac (Rotarijanska 2014 – 2015. godina) 24. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2015 – 2016. godina) 25. Nenad Sakovi} (Rotarijanska 2016 – 2017. godina) 26. Pavle Bani} (Rotarijanska 2017 – 2018. godina) 27. Jovan Ili} (Rotarijanska 2018 – 2019. godina) 28. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2019 – 2020. godina) drugi put 29. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2020 – 2021. godina) drugi put 30. Ivan Petrovi} (Rotarijanska 2021 – 2022. godina)

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1.

SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2.

PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

4.

PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5.

PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6.

PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7.

PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8.

NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

5

AKTIVNOSTI

SASTANAK KLUBA Posle okupqawa uz pi}e dobrodo{lice ta~no u 20,30 ~ po~eo je redovni sastanak Kluba obele`en dobrim raspolo`ewem ~lanova i gostiju.

Kao {to protokol Kluba i nala`e, Ti}a je na odgovaraju}i na~in informisao ~lanove o zakqu~cima i odlukama sa upravo zavr{ene sednice UO. Posle te formalnosti usledio je i sve~ani ~in prijema u ~lanstvo Kluba novog ~lana. Na zadovoqstvo svih prisutnih, novi ~lan Kluba je postao Milivoje Toma{evi} – Miwa.

Ti}a je toplo predstavio Miwu istakav{i wegov dugogodi{wi anga`man i doprinos Rotariju u Beogradu kao i wegovu zanimqivu karijeru novinara publiciste, pisca i poslovnog ~oveka.

BEOGRAD ~etvrtak 24. septembar 2020. godine

„a ki{e su se slile u cvjetove agava i qetu je kraj” Arsen Dedi}

KRAJ LETWE [EME, PRVI SASTANAK U HAJATU Iako su dva posledwa sastanka Kluba u letwoj {emi u Kapetanovim vinogradima i kod Joce i Vece u Lipovici bili izuzetno prijatni i odli~no pose}eni, mnogi su se radovali na{em povratku u hotel Hajat i redovnim

sastancima ~etvrtkom. Zato se predsednik Kluba Ti}a Savi} potrudio da taj prvi sastanak bude i radni i sve~ani pa je za 19,00 ~ zakazao sastanak Upravnog Odbora a za 20,00 ~ redovni sastanak Kluba.

6

SEDNICA UPRAVNOG ODBORA KLUBA ^lanovi UO Kluba su razmatrali slede}i dnevni red: – Izve{taj o urednosti prisustva na sastancima Kluba; – Informacija o dospelim ~lanarinama za Klub, Distrikt i RI; – Plan gostiju i predava~a u prvom polugodi{tu; – Saradwa sa beogradskim Klubovima; – Ciqevi Kluba u ovoj godini (akcije, ~lanstvo, predava~i); – Prijem novog ~lana Sednici je prisustvovalo 10 od 11 ~lanova UO, jedino je Tawa Oluji} zbog opravdanog razloga izostala ali je, ipak, uspela da stigne na sastanak Kluba.

Uz novu zna~ku, Statut i klupsku Monografiju, Miwa Toma{evi} je postao 24 ~lan na{eg Kluba, primaju}i i ~estitke od svih prisutnih.

Gost na sastanku Kluba je bio i Sini{a Dimi}, ~lan RK Beograd ^ukarica, koji je prisutne informisao o svojim kulturno – humanitarnim aktivnostima vezanim za manastir Sveti Arhangeli u Prizrenu.

Posle zvani~nog dela sastanka usledilo je opu{teno dru`ewe ~lanova uz ukusnu ve~eru i dobar izbor vina u ~emu je u`ivalo 13 ~lanova i 2 gosta, Sini{a Dini} i Tawin Dragan – pilot í

BELE[KE BEOGRADSKOG ROTARA Autor: PPr Nikola Mandi} Rotari klub Beograd

AKTIVNOSTI

BEOGRAD ~etvrtak 3. septembar 2020. godine Kafana „MI]INA DOMA]A KUHIWA”

COVID 19 vs RK BGD 18 Da li je Kovid pandemija straha popustila ili je Ti}ina kritika delovala, tek ovo je bio najboqe pose}en sastanak Kluba od po~eka „letwe {eme”.

Sastanku su, posle skoro dva i po meseca, prisustvovale Andrea-An|ela Anti} i Biqana @ivkovi}, {to je obradovalo sve prisutne.

Diskretno su dobile kritiku da su nas tako dugo ostavile bez svog dru{tva i da su nam ba{ nedostajale. Naravno, Andrea An|ela i Biqana su lepo izgledale, elegantne, nasmejane, opu{tene i dru`equbive – kao i uvek! Za o~ekivati!

I Nenad Sakovi} je prisustvovao sastanku zajedno sa suprugom Milicom pa smo imali priliku da iz prve ruke ~ujemo wihove utiske sa letovawa u Albaniji. Ka`u da su bili prijatno iznena|eni lepotom mora i pla`a, kvalitetom sme{taja i qubazno{}u doma}ina u Sarandi, pa letovawe u Albaniji preporu~uju i prijateqima.

Mi}a, sin ~uvenog Titovog kuvara, je u~inio sve da nas uveri u kvalitet Kara|or|eve {nicle, koju je osmislio wegov otac, tako da su prisutni u`ivali u ovom jelu, omiqenom me|u Srbima. Uz dobru pr{utu, salatu, pohovane paprike, „Kara|or|evu” i dobar izbor vina „svih boja” napravqena je sjajna atmosfera. Nikola je odradio „marketing” tako da je Mi}a prisutnima prodao i 5-6 kwiga tj. kuvara „Najboqa jela Srbije” ~iji su autori on i wegov otac.

Sastanku su prisustvovali: Trivko Ti}a Savi}, Quba Haxi \or|evi}, Sr|an Milinkovi}, Miwa Toma{evi}, Dragan i Vesna Brajer, Dragan Raka Radulovi}, Nenad i Milica Sakovi}, Andrea An|ela Anti} i wen gost, ekonomista Dejan Petrovi} iz Hamburga, Pavle Bani}, Marko Milovi}, Biqana @ivkovi}, Tawa Oluji} i wen Dragan, Dragan Gagi Mil~i} i Nikola Mandi} (18). ^arli nije prisustvovao ovom sastanku! í

8

BELE[KE BEOGRADSKOG ROTARA Autor: PPr Nikola Mandi} Rotari klub Beograd

9

10

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

subota 12. septembar 2020. godine TOPOLA

„KAPETANOVI VINOGRADI” KOD GREGORA I NENE Posle nekoliko nedeqa nevi|awa, kona~no su se stekli uslovi da ~lanovi Kluba provedu jedan dan u`ivaju}i u gostoprimstvu Nene i Gregora Ferluga na wihovom imawu. „Kapetanovi vinogradi” su registrovani kao seosko – turisti~ko doma}instvo a za kvalitet sme{taja, hrane i ukupnog ambijenta su vi{e puta nagra|ivani, {to smo mi odli~no znali jer tamo odlazimo redovno jo{ od 2011. godine.

Vedar dan, sunce koje miluje, hladovina i `ubor poto~i}a su nas do~ekali uz osmeh kapetana Gregora koji je bio na{ doma}in.

Gospo|a Nena je ostala u kuhiwi sa `eqom da nam pripremi izvanredni „{umadijski doru~ak” koji se slagao sa dobrom doma}om rakijom od duwe i {qive a ni doma}eg vina nije nedostajalo.

U Neninim kulinarskim |akonijama najvi{e su u`ivali Haxi Du{an i Ti}a, kao weni drugovi iz mladih dana, a to su sve vredno pratili: ^eda sa svojom Draganom i wihovom go{}om Zoricom, Andrea An|ela, Joca i Veca (Vesna), Duka sa Nadom, Ti}ina saradnica Ana i Nikola.

Tokom doru~ka Andrea je krenula da skupqa „hara~” tj. kotizaciju a Joca, kao blagajnik, je vodio evidenciju i brojao novac. Na kraju je saop{tio da ima skupqenih 13 kotizacija ali kada smo se mi prebrojali, konstatovali

11

smo da nas je za stolom 12. Joca je ostao uporan, kontroli{u}i spisak sa svog „pametnog” telefona koji je evidentirao broj 13? Opet smo se prebrojali i u glas konstatovali kako nas je 12!? Joca ka`e – 13!

I tako dok nije shvatio da je Haxi Du{ana ra~unao dva puta (Haxi i Du{an!) {to i nije toliko (po)gre{no jer on vredi za dvojicu!

Posle obilnog doru~ka, zajedno smo obi{li i pro{etali po imawu koje ima skoro pet hektara, nekoliko udobnih bungalova i monta`ni bazen a pa`wu su nam privukli i tzv. „Najdanovi krugovi” kojih ima nekoliko na imawu.

Po obilasku imawa dru{tvo je produ`ilo u obilazak Kraqevih podruma podno Oplenca kao i super moderne vinarije PIK Topola, ~iji je vlasnik bogati Rus, o kome smo pisali u na{em „Srpskom Rotaru” u pro{logodi{woj letwoj {emi Kluba.

Dok je trajao obilazak Topole, gospo|a Nena se starala da pripremi ru~ak koji je bio postavqen unutar zgrade restorana. Ba{ kada je ru~ak bio spreman, stigli su Tawa i wen Dragan – pilot tako da nas je bilo ukupno 14 na ovom dru`ewu.

Uz ukusan ru~ak i odli~nu tortu na kraju, krenula je zanimwiva pri~a o raznim dogodov{tinama na{ih ~lanova i gostiju pa je svima bilo `ao kada je u sumrak do{lo vreme da se po|e za Beograd. I kada su svi oti{li, Tawa i Dragan su ostali sa idejom da, ipak, dobiju onaj doru~ak koji su propustili a koji smo toliko nahvalili! í

12

BELE[KE BEOGRADSKOG ROTARA Autor: PPr Nikola Mandi} Rotari klub Beograd

13

AKTIVNOSTI

tokom leta. Bilo je zadovoqstvo i u`ivawe videti: Qubu Haxi \or|evi}a, Sne`anu i \oleta (3 god.), Ivana Petrovi}a, wegovu gospo|u i Anu (2 god.), Ne{u Sakovi}a, Milicu i Qubicu (1,5 god.)

Dragana Brajera i Vesnu, ^edu Petriwca i Draganu, Tawu Oluji} i Dragana, Sr|ana Milinkovi}a, Pavla Bani}a, Haxi Du{ana, Nikolu, Miwu Toma{evi}a, Andreu – An|elu, Dragana Mil~i}a i Danku, doma}ine Jovana Jocu Ili}a i Vesnu – Vecu i wihove prijateqe.

Uz kolore koje je napravio Haxi Du{an jo{ jednom iskrena zahvalnost na{im doma}inima kao i Draganu Mil~i}u - Gagiju za odli~an ketering iz restorana „Black Georg”. A {ta re}i za predsednika Ti}u koji je sve ovo dogovorio i organizovao....?

HVALA! Najboqe je ostavio za kraj – opet se vi|amo u idu}i ~etvrtak u Hajatu... í

BEOGRAD

~etvrtak 17. septembar 2020. godine U LIPOVICI KOD JOCE I VECE

14

Kako se primakao kraj „letwe {eme” i povratak redovnim sastancima Kluba u hotelu Hajat, Ti}a je odlu~io da nam priredi nezaboravano dru`ewe kod Joce i Vece.

Za{to najvi{e volimo „sastanke” kod Joce i Vece?

Pa, evo: Srda~no i toplo gostoprimstvo; Prelepa okolina, zelenilo, engleska trava, bazen, dva fri`idera puna probranog pi}a, a tek vina; ketering, vrh dru`ewe, razgovor, u`ivawe... pa opet, ponovo sve ono od gore...

Da }e ovo biti jedno izuzetno prijatno poslepodne i ve~e znali su svi koji su do{li a skoro nas nije bilo toliko

15

16

17

18

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

~etvrtak 8. oktobar 2020. godine „REN” Rotari klub Beograd ugostio je 8. oktobra 2020. godine u hotelu Hajat, beogradskog izumiteqa i elektro-in`ewera Voislava Nedeqkovi}a, pronalaza~a epohalne sprave za za{titu od {tetnih zra~ewa. Izumiteq „REN”-a, Nedeqkovi} ka`e da je re~ o tehni~kom izumu zasnovanom na primeni vrhunskih nau~nih dostignu}a iz oblasti elektromagnetizma.

Nedeqkovi} ukazuje da se u REN-u za napajawe koristi razlika u elektri~nom potencijalu izme|u dva metala koji se nalaze u wemu, a induktori stvaraju prirodno frekvencijsko poqe koje ne dozvoqava da do|e do rezonance izme|u izvora zra~ewa i `ivih }elija.

Nedeqkovi} je jo{ davne 2001. godine za{titio svoj izum „Neutralizator elektromagnetnih zra~ewa”, koji se na tr`i{tu plasira pod komercijalnim imenom REN. U me|uvremenu, priznat je i me|unarodni i, posebno, ameri~ki i kanadski patent.

Na pitawe {ta je REN, Voislav Nedeqkovi} odgovara: „REN je tehni~ki izum, zasnovan na striktnim osnovama fizike. Na wemu je ra|eno oko 15 godina, sa dosta eksperimentisawa i merewa. Zavr{en krajem 2000. godine koji mu je dao kona~an izgled i dimenzije. Testirawa u zapadnim institutima, laboratorijama i ordinacijama, pod vrlo o{trim

19

kriterijumima, pokazala su da je jedinstven u svetu jer objediwuje vi{e tipova za{titnika, tako da istovremeno {titi od geopatogenih, kosmi~kih i elektromagnetnih uticaja�.

REN stvara za{titno poqe od prirodnih frekvencija ([umanovi talasi) koje ne dozvoqava rezonancu izme|u izvora zra~ewa i mesta gde se REN nalazi. REN neutrali{e razli~ite nepravilne i {tetne uticaje Zemqinog, kosmi~kog i elektromagnetnog zra~ewa i ne stvara vibracioni vakuum, za razliku od klasi~nih neutralizatora, ve} emituje regularne frekvencije, ponovo uspostavqa prirodne karakteristike poqa i na taj na~in vr{i reekvilibraciju energije.

Time blagotvorno uti~e na o~uvawe pravilnog funkcionisawa rasta i razvoja qudi, `ivotiwa i biqaka. Na isti na~in uti~e i na organske materije – na pr. na o~uvawe kvaliteta hrane, pi}a, semenskih materijala, odr`avaju}i wihovu biolo{ku vrednost í Veliki rotarijanski pozdrav, Biqana @ivkovi} Rotari klub Beograd

20

utorak 15. septembar 2020. godine

AKTIVNOSTI

AKTIVNOSTI

NI[-MEDIJANA

NI[-MEDIJANA

subota 10. oktobar 2020. godine DESET GODINA SLU@EWA I DRU@EWA U subotu 10. oktobra 2020. godine u restoranu „Svrqi`anka” u Ni{u Rotari klub Ni{ Medijana je proslavio 10 godina postojawa.

Neposredno pre proslave je odr`an radni sastanak na kome su predstavqeni i obja{weni Global grantovi za ovu Rotarijansku godinu na{eg Distrikta.

Na proslavi je prvi put dodeqena nagradu „Profesor heroj” profesorki Sne`ani Miti} iz gimnazije „Svetozar Markovi}” u Ni{u i promovisana je mono”.

Proslavi su prisustvovali guverner Distrikta 2483 Danilo Qevnaji}, prethodni guverner distrikta 2483 Vladimir Mati}, dolaze}a guvernerka 2483 Zorica Jestrovi}, direktor gimnazije „Svetozar Markovi}” Marjan Mi{i} i Rotarijanci iz Pirota, Bora i Ni{a í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

21

22

23

AKTIVNOSTI

BEOGRAD - SAVA

utorak 13. oktobar 2020. godine JEDNA SLIKA HIQADU RE^I KOD PRIJATEQA SLU[AJU]I GUVERNERA

24

AKTIVNOSTI

TV Beograd, prvi glavni urednik prve emisije vesti na engleskom jeziku The Belgrade Evening Report.

Bio je u timu prvog Jutarweg programa u Jugoslaviji na TV Beograd, a od 2006. do 2008. godine i izvr{ni producent Jutarweg programa Foks Televizije u Srbiji, posle ~ega se profesionalno anga`uje u NVO Forum za bezbednost i demokratiju ~iji je osniva~ i direktor od 2004. a od 2012. godine je wegov predsednik í

BEOGRAD

~etvrtak 22. oktobar 2020. godine NA[ GOST I PREDAVA^ MILAN – MI]A JOVANOVI] Novinarsku karijeru zapo~eo je kao gimnazijalac u Novom Sadu, a profesionalnu novinarsku karijeru jo{ kao student filozofije na Beogradskom univerzitetu u listu omladine Jugoslavije „Mladost” gde }e postati i najmla|i glavni i odgovorni urednik u wegovoj istoriji. Bio je i urednik teorijskog ~asopisa „Ideje”. Kao novinar sara|ivao u skoro svim glavnim listovima i nedeqnicima u svim republikama, nekada{we Jugoslavije: „Mladina”, „Polet”, „Vjesnik u srijedu”, „Start”, „Mlad Borec”, „Politika”, „Nin”, „Na{a borba”, „Danas”...

U „Kwi`evnim novinama” bio je jedan od na{ih prvih kolumnista ~ija je kolumna nosila naziv „Tajm out” u kojoj je pisao o odnosima kulture, umetnosti i politike...

Dugo se bavio filmskom kritikom, od 1970. godine kad je po~eo da pi{e o filmu za „Mladost”, a zatim qubqanski „Ekran”, sarajevski „Sineast”, zagreba~ku „Filmsku kulturu” i beogradski „Filmograf”.

Bio je saradnik, koscenarista i voditeq emisija „Film danas”, „Petkom u 22”, „Hronika festivala dokumentarnog filma”, a od 1980. do 1983. godine bio je na ~elu selekcione komisije FEST-a. Pratio je filmske festivale u Kanu od 1974. do 1990. godine i 1994. godine kada je jedini iz raspadnute zemqe u Kan odveo svoju {esto~lanu TV ekipu. Najplodniji deo wegove novinarske karijere vezuje se za televiziju - kao novinara, urednika i producenta.

Prva TV iskustva stekao je na RTV Zagreb, a zatim RTV Beograd gde }e biti prvi glavni urednik Tre}eg kanala

25

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

~etvrtak 29. oktobar 2020. godine GUVERNER(I) U POSETI NA[EM KLUBU Rotari klub Beograd je u ~etvrtak, 29. oktobra u hotelu Hajat zvani~no ugostio guvernera Rotari Distrikta 2483 Danila Ljevnai}a sa prezentacijom pet Global grantova. Sastanku su prisustvovali i guverner Vladimir Mati} predsednik komiteta za ~lanstvo 2020-2022. godine i guverner Dragan Brajer. Tokom sastanka predstavljeno je svih pet Global grant programa usmerenih ka školstvu i zdravstvu, a kojima se podr`avaju aktivnosti sa odr`ivim i merljivim rezultatima u podru~jima na koja je Rotari fokusiran: GLOBAL GRANT „STOP COVID 19” - Rotari klub ^a~ak GLOBAL GRANT „BATTLE FOR KNOÛLEDGE” – Rotari klub Senta – Zenta GLOBAL GRANT „BIKE FOR BABIES” – Rotari klub Pan~evo GLOBAL GRANT „ÙEARS OF ASCENT” – Rotari klub Bor GLOBAL GRANT „DRONES FOR ICT CLASSROOMS” – Rotari klub Sremska Mitrovica Razgovarali smo o realizaciji Global Grantova kao i o edukaciji ~lanstva, o Fondaciji, zasebnim Rotari fondovima i PHF i upoznali se sa aktivnostima u Distriktu kojim Klubovi daju svrsishodan odgovor na stvarne potrebe zajednice.

Pre po~etka dru`ewa odr`an je redovni sastanak Upravnog odbora na{eg Kluba í Veliki rotarijanski pozdrav, Biljana @ivkovi} Rotari klub Beograd

ROTARI U BROJKAMA

16

MILLION VOLUNTEER HOURS EACH ÙEAR!

2,5

BILLION CHILDREN IMMUNIZED AGANIST POLIO !

ROTARI U SVETU DANAS: 1,2 MILIONA ^LANOVA 35.000 KLUBOVA DISTRIKT D 2483 SRBIJA I CRNA GORA sa~iwava 64 Kluba iz Srbije i 7 Klubova iz Crne Gore sa ukupno preko 1.300 ~lanova.

U Distriktu radi 29 Rotarakt klubova (mladi izme|u 18 i 30 godina) i 6 Interakt klubova (mladi izme|u 12 i 18 godina).

27

28

IMA TIH ^UDNIH QUDI ma tih ~udnih I qudi koji su sasvim

dobronamerni.

Hodaju po zemqi a du{a im je nebeska.

Zato u svakom ~oveku zapaze najvredniji deo wegovog bi}a.

Zato u svakakvim re~ima oslu{kuju mudrost. Zato se pored wih svi ose}aju boqe. Oni te{e svojim prisustvom.

Svojim pogledom na svet.

Ima tih ~udnih qudi…

Kada vide da je nekome slomqeno srce, otkinu komadi} svoga i daju.

Svaka suza koju na drugom licu vide, zape~e kao li~na bol. Oni znaju da je nesre}a jednog ~oveka, nesre}a celog sveta.

I da se radosti jednog ~oveka raduje ~itava vaseqena.

Oni znaju da smo svi neraskidivo povezani.

Ima tih ~udnih qudi koji ~itav svet i svakoga u wemu do`ivqavaju kao svoje najro|enije.

Svako dete vole kao svoje. Svako ma~e zbrinu i usvoje.

Stare qude sa posebnom blago{}u i setom gledaju.

I se}aju se bakinih krofni i dekinih gun|awa.

Ima tih ~udnih qudi ~ija je vera toliko jaka…

Svaku nepriliku shvataju kao sjajnu priliku.

Svaka nevoqa im oja~a voqu.

U svakom doga|aju duboko ose}aju Svevi{wi smisao i promisao.

Za one koji veruju, radost se u svemu na|e. Wih nevoqa vi{e i ne poku{ava da sna|e…

Oni le`u sa dubokim po{tovawem prema no}i i bude se sa iskrenom zahvalno{}u jutru.

I sve, ba{ sve {to im `ivot donese, oni sa qubavqu, poverewem i mirom prihvate.

Ima tih ~udnih qudi koji su toliko bezazleni da svoje srce ne umeju da isprqaju qutwom. Ne mo`e mrak da izdr`i to blistawe dobrote. Odmah ispari…

Na uvrede se ne vre|aju.

Znaju da su to zalutale re~i iz neke stare ru`ne pri~e.

Oni ne ~uju zlobu, nego vapaj povre|enog srca, koje je nekada bilo de~ije i ~isto.

I ko zna {ta mu se dogodilo od tada…

Ti ~udni qudi, prihvate izviwewe koje im niko nije dao.

Ti ~udni qudi, su{tinski su radosni pod najte`im okolnostima.

Ti ~udni qudi, ni{ta za sebe ne tra`e.

Ti ~udni qudi, daju i ne gledaju}i koliko imaju.

Ti ~udni qudi, gde god do|u donesu blagostawe i mir.

Ti ~udni qudi, skromni, potceweni…

Ti ~udni qudi koji zaista vole…

Ti ~udni qudi…

Ima ih, stvarno ih jo{ po negde ima.

Zapravo, oni uop{te nisu ~udni. ^udni smo mi ostali…

Mitropolit Amfilohije (Radovi}) (+2020)

29

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu.

Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem.

Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa.

U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost.

Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije.

Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

DRP

urbanom `argonu mladih, englesko derp se javqa u U dva osnovna zna~ewa. U prvom, derp je budala, „bolid”, pe`orativno „kreten”. U Vukovo vreme za

takvog bi se reklo „lak ispod kape”, a meni se dopada „}u{nut”. U englesko-srpski derp je transponovan s tvrdim i rolaju}im r – „drp”. Zanimqivo je da kada se drp pro~ita unazad, dobija se etimolo{ko „prd” za na{ poznati glagol, ali i pridev „zaprden” iz prostog narodnog govora, {to zna~i ne{to sli~no gorwem, a bli`e opisuje onoga ko se pona{a kao da mu je neko prdnuo u pamet.

Drp je tako|e, a to mu je drugo uobi~ajeno zna~ewe, onaj nesre}ni trenutak uhva}en na fotografijama kao potpuna suprotnost idealu uspelog portreta. Gde portretisani izgleda, jednom re~i, zaprdeno. Drp fotografije, recimo politi~ara, dragoceni su deo izbornih protivkampawa, dok su u privatnim albumima to one ise~ene fotografije s ponekim ramenom ili rukom kojima je vlasnik nepoznat.

Drpovi se tek izuzetno stavqaju na dru{tvene mre`e, retki su me|u fotografijama modernih olimpijaca i zvezda, drp je toliko neumoqiv da se ne mo`e ni retu{irati. Bojazan ho}e li se na fotografiji „ispasti lepo” jedan je od brojnih wegovih preduslova, jer se drp ra|a iz dodira sujete i prizivawa lepote, u sklizavawu prirodnog u izve{ta~eno, i{~ekivawa i name{tawa, u nastupawu usiqenosti prouzrokovane samosve{}u.

Ne{to sam primetio, a verujem i vi, drp se de{ava uglavnom qudima i veoma je redak me|u fotografijama pasa. Verovatno zato {to `ivotiwe nemaju „istorijsku svest”, kako je tvrdio Ni~e, niti poznaju onaj qudski imperfekat koji ih neprekidno podse}a {ta im to be{e `ivot, {ta behu oni u wemu, {ta su danas, i {ta bi, shodno svemu tome, da budu sutra. Premda nisam sklon da u tu teoriju sasvim poverujem, priznajem da moj pas Laza predstavqa oli~ewe `ivota u sada{wem trenutku. Jedna od najistrajnijih wegovih radwi, recimo, koja se prote`e u vremenu a da joj intenzitet retko opada, jeste da me netremice gleda pravo u o~i. To nije obi~no posmatrawe, povremeno obazirawe ili `irkawe, ve} udubqenost do nemicawa i nedisawa, savr{eni oprez, gutawe o~ima, zamalo pa vrebawe. To je ujedno i zurewe koje tuma~i i gotovo sve razume. Ali ne onom uslo`enom i ve} slu|enom pame}u qudi, ve} prirodnom koju su qudi davno izgubili. toga je svaki moj mig zna~ewe nad zna~ewima, vi{i S svet zna~ewa, a ja, uzdignut nad ostalim predmetima i bi}ima spoqa{weg sveta, nadnaravno zna~ajan, kao {to

30

u qudskom svetu nikad ne bih mogao biti. Kad god ga pogledam, pa i posle dugo vremena i sasvim slu~ajno, dva oka gledaju pravo i nepomice. Pretpostavqam da su qudi 19. veka tako gledali u prve dagerotipske fotoaparate u

i{~ekivawu da im za~udna ma{ina u jednom „magnoveniju oka” izmala portrete. Laza i ja smo zapravo u neprestanom odnosu fotografa i fotografisanog. A uglavnom zato {to }e mi, zna on dobro, prvom {kqocnuti da je gladan, `edan ili nepro{etan.

Ali to me uop{te ne ~ini Lazinim vlasnikom.

Pre svega, odbijam tu re~ koja se uvukla, kao kakva ru`na i strana pre|a, da pove`e ~oveka i psa. Odbijam je jer pronosi imaoca i vlast u jednom odnosu koji sa imawem, a ponajmawe s vla{}u, ne stoji u bilo kakvoj vezi. Iz istih razloga tako|e odbijam re~i „gazda” i „gospodar”.

Posebno odlu~no odbijam sva zna~ewa prinude koja se u tom odnosu ponekad podrazumevaju. Zato, kad ovde ka`em MOJ LAZA, to nije zato {to sam ga prisvojio i udomio pa sad wime gazdujem i gospodarim, ve} zato {to ose}am da smo nekako od iste vrste i roda, pri ~emu ~iwenica da je wegov nakot ipak pasji, ne mewa ba{ ni{ta.

Ali postoji me|utim ne{to neiskreno u tome {to sam napisao. Reklo bi se da sam ispravno na~elan kad sve gorwe „odlu~no odbijam”, ali gorka je istina da ja na to uop{te nemam pravo. Laza, ni formalno, ni pravno, ni druga~ije, nije „moj pas”. rvo, on pripada mojoj }erki Danici, {to pi{e u P `utoj veterinarskoj kwi`ici, i to wenim rukopisom desetogodi{wakiwe. Sasvim opravdano i zaslu`eno, jer ga je sama izabrala posle dugog istra`ivawa pasmina i ku~e}ih naravi, i potom sve u~inila da ga ima.

kad ja napoqu krenem ovamo a ona onamo, Laza Drugo, }e bez razmi{qawa i tr~e}i onamo. re}e, on se ni ne zove Laza, ve} JAZA, a to {to ga T zovem kako ga niko ne zove, dovoqno govori o meni i o mojoj bednoj `eqi da barem imenom ne delim koga

deliti moram. Ni{ta zato {to sam ja wegov revnosniji {eta~, {to ga ~e{}e hranim i kupam, vi{e se s wim igram, ~ak ga i zorom {etam, i u celini se nad wim nadnosim i trudim, a mogao bih jo{ pone{to da navedem sebi u prilog. Recimo da sam sa psima tobo`e iskusniji, ozbiqniji, da sam... ali mi ne vredi. Mada ne znam jasno da protuma~im za{to, pa to u potpunosti i priznam, Laza je izabrao koga }e i s kim }e.

Da zavr{im onda kako sam i po~eo, modernim srpsko-engleskim.

Danica zna odgovor, ironi~no mi i sa nadmo}nim sme{kom obja{wava da je to nesumwivo zbog wene epicness, odnosno epiÜositÚ tj. da wen Jaza i nije mogao da se opredeli druga~ije, biraju}i izme|u jedne sasvim obi~ne, kao {to sam ja, i jedne sasvim epske li~nosti, kao {to je ona. Ina~e, da razjasnim ono {to sam morao i sebi. U urbanom re~niku pi{e da je epiÜositÚ (slobodno „epskost”) najvi{i izraz epicness-a, a zapravo sam smisao `ivota.

EpiÜositÚ okre}e svet oko ose, puni xepove novcem, ~ini ^ak Norisa wim samim. Onome ko se sprema na bitku, kojih je u `ivotu i previ{e, zato ne recite „^uvaj se” ili „Sre}no”, ve}: MaÚ the epiÜositÚ be Þith Úou...

Ovo sasvim dovoqno obja{wewe, ma koliko ironi~no, za mene je ujedno i porazno, jer podrazumeva da onaj ko je slu|en miqem i uglavnom pometen odgovorno{}u i brigom, kao {to sam to ja prema Lazi, i nema ni{ta sa juna{tvom i epikom. Iz toga se sasvim neumitno, a ispravno izvodi zakqu~ak da je moja }erka Lazin tj.

Jazin epski junak, a ja, kao {to se iz napisanog i vidi, wihov siroti rapsod. Ili verovatno jo{ ta~nije – wihov zaprdeni epikolog í GI[A BOGUNOVI] Prilog kwizi Ratka Bo`ovi}a, „[apa u ruci”, ^igoja {tampa, Beograd 2012.

POEZIJA Nada Ani~i} Crqenica

O^IMA SRCA POD BREMENOM DANA (Svila Bogojavqewa)

Ocu Serafimu Petkovi}u, da plove} po dubinama `ivota vizijom bo`anstva svoju sudbinu ven~a, pridr`avaju}i jednom rukom krst svoj drugom rukom potpomogne no{ewe krsta bratu svome

Poetesa je uva`ena ~lanica Rotari kluba Beograd

Gospode, pomiluj mene koji sam uspavan u reci `ivota dok te~e.

Triput Ti se molim da spoznam tajnu qubavi proste {to zbira stada sunaca i svirku oblaka i ~ujem sat {to nad provalijom kuca, violine neba, {apat tajni preobra`enog srca Gospode, pomiluj mene srnu sa o~ima u kojima se ogleda bolan i maglovit san Triput ti se molim da shvatim patwu {to vekovima ni~e, klasje `ivota na rukama kad se zatalasa, da svetlost i qubav do`ivim k'o zrewe jetko zov Tvoga glasa Gospode, pomiluj mene grlicu na grani neba gde treperim tajanstvom sna, u vo}u slasti Triput Ti se molim no} da mi se razdani nad vodom i u suncu za~ne oblik senka zrna Tvog da budem {to klasa cvet uramqen u misao Gospode, pomiluj mene u beskona~noj tuzi zbog tajni sveta Upla{en sam klas iz raja istrgnut Triput Ti se molim dahom toplim iz gle~era da se vinem u tanku belu nit u svanu}a k'o zrak pesme Okom srca proniknut nad izvorima nebnim Da ocveta mu Svilu Bogojavqewa Du{a uznesena

31

Bo{ko Milosavqevi} Margot Vilijams - Milosavqevi}

SRPSKO – ENGLESKI RE^NIK IDIOMA G

oti}i u staro GVO@\E: - to end up on the rubbish heap - to be throÞn / cast to the dogs - to go bÚ the board GLAVA mu nije za dve noge: - too clever bÚ half - smart pants - a Þise guÚ be`ati GLAVOM bez obzira: - to break into headlong flight - to take to one’s heels - to shoÞ a clean pair of heels - to run for one’s life spoqa GLADAC a iznutra jadac: - appearances are deceptive - fair Þithout, false Þithin - fair face, foul heart {ta ga GLADI[?

- stop pussÚfooting around - let him have it - don’t handle him Þith kid gloves izvoditi besne GLISTE: - to act the fool - to cloÞn around - to plaÚ the monkeÚ - to act the giddÚ goat - to plaÚ sillÚ buggers mlatiti GLOGIWE: - to baÚ the moon - to lash the Þaves - to soÞ the sand - to Þaste one’s time od GOVANA pita ne biva: - Úou cannot make a silk purse out of a soÞ’s ear - ill flesh ne’er made good broth {etati se kao usran GOLUB: - to throÞ out one’s chest - to put on airs - to put on the dog - to act the cock of the Þalk mila GOSTA tri dana dosta: - fish and guests stink after three daÚs - a constant guest is never Þelcome - do not Þear out Úour Þelcome - the first daÚ a guest, the second daÚ a guest, the third daÚ a calamitÚ od GOTOVINE praviti veresiju: - to give up an asset for a liabilitÚ - to throÞ / to throÞ pour good moneÚ after bad boqe GROB nego rob: - better die Þith honour than live Þith shame zaklati GUSKU koja nosi zlatna jaja: - to kill the goose that laÚs the golden eggs ako do|e do GUSTOG: - if the Þorst comes to the Þorst - the moment of truth

32

D

DAVQENIK se za slamku hvata: - a droÞning man Þill clutch at a straÞ nije svaki DAN Badwi dan: - Þe don’t kill a pig everÚ daÚ - Christmas comes but once a Úear (kad je BAL, nek'je bal) DANAS jesmo, sutra nismo: - here todaÚ, gone tomorroÞ - todaÚ a man, tomorroÞ none fali mu DASKA u glavi: - to have a screÞ loose in one’s head - not to have all one’s marbles - to have bats in one’s belfrÚ - to be not all there - to be not right upstairs - to be soft in the head ja~a su DVOJICA nego sam Radojica: - not even Hercules could contend against tÞo kad nema DEVOJKE, dobra je i baba: - Þhere bad is the best, bad must be the choice - Þhen I’m not Þith the girl I love, I love the girl I’m Þith - anÚ port in a storm razbiti DERT: - to droÞn one’s sorroÞs / Þoes DESNOM daje, levom uzima: - give a thing and take again, and Úou shall ride in hell’s Þain - give a thing, and take a thing, to Þear the devil’s gold ring - Indian giver do|o{e DIVQI pa istera{e pitome: - gate-crashing - Þithout so much as a bÚ Úour leave zbogom DIKO, nema vi{e: - saÚ goodbÚe to something - forget it - it’s over and done Þith - it’s all done and dusted - it’s all over bar the shouting tra`iti DLAKU u jajetu: - to split hairs - to be a nitpicker / Üuibbler ako ne zna{ {ta je DOBRO, pitaj {ta je skupo: - best is best chap

- ill Þare is never cheap DOBRO, dobro!

- O.K. Úou Þin!

- O.K., I’ll remember that!

DOBRO do{ao! – boqe te na{ao!

- Þelcome to this house!

- Þelcome to our home!

DOCKAN sti`e Marko na Kosovo: - it’s too late to call back ÚesterdaÚ - Úou’ll be late for Úour oÞn funeral ka`i DRAGI^KA: - guess Þhat! osuti na nekoga DRVQE i kamewe: - to speak ill of someone - to cast aspersions on someone - to jump doÞn someone’s throat - to give someone a blast / a dressing doÞn ispravqati krivu DRINU: - to flog a dead horse - Þhat’s done cannot be undone u DRU[TVU se i kalu|er `eni: - evil communications corrupt good manners - Þhen in Rome (do as the Romans do) - to be a good sport zavla~iti se nekome u DUPE: - to lick someone’ arse / boots - to creep / craÞl up someone’s arse - to be an arselicker / bootlicker / lickspittle - to currÚ favour Þith someone - to kiss someone’s feet / shoes DU[A od ~oveka: - a heart of gold - salt of the earth - an angel, not a man - kindness itself - he has his heart in the right place za svoju DU[U: - as a treat - as a hobbÚ - to ride a hobbÚ

\

be`ati kao \AVO od krsta: - to steer clear of someone / something - to avoid someone / something like the plague nije ni \AVO tako crn kako ga slikaju: - the devil is not so black as he is painted - give the devil his due - the devil is not so ill as called prodati \AVOLU du{u: - to sell one’s soul to the devil jo{ / hajd'\ENE – \ENE: - fair enough - bad enough na \UTURE: - as a lot - as a job lot - in bulk NASTAVI]E SE Pripemio Haxi Du{an Glu{ac

[ETA(J)MO SRBIJOM!

MISTERIJA JE@EVI^KE CRKVE

Dobro bi bilo {to vi{e dana obi~nih, u~initi neobi~nim, jedan drugom nesli~nim da bi se pamtili naro~ito po dobru. Dobro bi bilo ponekad otputovati do nekog zanimqivog objekta ili mesta u Srbiji da bismo je upoznali i shvatili koliko mnogo takvih mesta ima.

J

edno od wih je i ^a~ak u ~ijoj okolini toliko toga mo`e da se prona|e i vidi, samo ako ~ovek `eli da malo potra`i. U selu Je`evici, na primer, nalazi se crkva Svetog Nikole, zidana u Ra{kom stilu.

Prema jednim izvorima crkva je sagra|ena krajem 16. ili po~etkom 17. veka i `ivopisana u dva navrata. Prva celina koja se hronolo{ki i stilski veoma razlikuje od druge, nalazi se u oltarskom prostoru i ra|ena je 1609. godine.

34

Me|utim, zapis na jednoj staroj bogoslu`benoj kwizi, poznatoj kao Je`eva~ko ~etvorojevan|eqe, ka`e da je ovu bogomoqu podigao ban Milutin, vlastelin iz doba vladavine cara Du{ana. Ispred crkve je zasa|ena aleja klenova. Tajanstvena ti{ina ovog kraja i hladovina mo}nih stabala jo{ vi{e isti~u eleganciju gra|evine i stvaraju jo{ ve}u misteriju oko vremena nastanka i imena ktitora koji je podigao Je`eva~ku crkvu Ă­

Za vas pisali i snimali Du{anka Duda i Trivko Ti}a Savi} Crkva u Trnavi, nedaleko od ^a~ka, nekada je bila manastir, koji pod imenom Vrelo, pomiwu turski defteri iz 15. i 16. veka.

U crkvenom dvori{tu pored vrela, ~ija bistra voda pru`a uto~i{te slatkovodnim rakovima i da`devwacima, nalazi se spomenik Haxi-Prodanovoj buni, koja je podignuta ba{ ovde, u gustim, skrovitim {umskim nedrima planine Jelice.

U crkvi se ~uvaju dragocene bogoslu`bene kwige, a nedaleko od we su i dve prirodne retkosti - qudske stope u kamenu.

Izuzetno jako narodno predawe o svetom Savi u ovom kraju, te stope pripisuje wemu Ă­

CRKVA U TRNAVI

ultura putovawa kod nas nije naro~ito razvijena. VeK }ina qudi i ne zna za mnoga interesantna mesta koja u Srbiji postoje. Pro`ive ceo `ivot. veruju}i da po ovoj zemqi ne vredi putovati jer nema bog zna {ta da se vidi.

Ciq ove rubrike je da, sa malo teksta i lepih fotografija doka`e da to nije ta~no.

35

MANASTIR VELU]E

vadesetak kilometara od Trstenika u pravcu Kru{evca, lepim i {irokim drumom, sti`e se do Po~ekoviD ne, gde se skre}e desno prema manastiru Velu}e. Put nastavqa kroz prekrasnu prirodu du` reke Srebrnice, koja proti~e kraj samog manastira, a po woj se i manastir nekada tako zvao. Zanimqivo je da su me{tani do pre nekoliko godina iz Srebrnice ispirali zlato ba{ kod manastirske {tale.

36

Crkva je zidana od tesanog kamena pe{~ara i opeke.

Fasada joj je sli~na fasadama Lazarice i Kaleni}a. Stil gradwe pripada Moravskoj {koli, pa se pretpostavqa da je podignuta oko 1377. godine, u svakom slu~aju krajem 14. veka. Crkva ima trikonhosnu osnovu, sa`ete varijante upisanog krsta sa petostranim apsidama spoqa i polukru`nim iznutra. Sa~uvane plasti~ne dekoracije ukazuju na veliku bliskost Velu}a i zadu`bina kneza Lazara, Ravanice i Lazarice, sa kojih je i uo~eno ponavqawe motiva, na primer reqef sa pticama i a`dajama. Ovo je doprinelo zakqu~ku da je Velu}e bilo lep{e ukra{eno od Na-

upara, {to mo`e da zna~i da je ktitor imao vi{i dru{tveni nivo.

Neposredno posle podizawa nepoznati graditeq poklonio je ovaj hram ruskom manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj Gori i on tada dobija `ivopis. Turci su i ovde pravili {tetu skinuv{i krov zbog ~ega su freske propadale. Ono {to je o~uvano skromnog je kvaliteta, a po tematici i stilu nema sli~nosti sa slikarskim ume}em svog vremena.

Manastir je obnovqen za vreme vladavine Milo{a Obrenovi}a, kada je obnovqen i konak, koji je posle rekonstrukcije zasijao u punoj lepoti.

Godine 1836. Srebrnica dobija novo ime po obli`wem selu Velu}e i postaje metoh Qubostiwe. Manastir je prvobitno bio posve}en svetom Nikoli, a onda Vavedewu Presvete Bogorodice. Obnovom iz 1833. godine crkva je u gorwim delovima pretrpela znatne izmene, od kada poti~u i delovi neve{tog slikarstva na fasadi.

O manastiru Velu}e brine sestrinstvo Ă­

MANASTIR NAUPARE

anastir Naupare nalazi se u `ivopisnom podno`ju M Jastrepca, na desnoj obali Rasine, 13 kilometara udaqen od Kru{evca. Dana{wu celinu ~ini 18 hektara

imawa na kome se nalaze stari i novi konak, vodenica, ambar i crkva posve}ena Ro|ewu Presvete Bogorodice, a ovo je manastirska slava, dok je sabor na dan prenosa mo{tiju svetog arhi|akona Stefana.

Naupara je sagra|ena u drugoj polovini 14. veka, a najranije se pomiwe 1382. godine u poveqi patrijarha @i~kog Spiridona koja je upu}ena monahu Doroteju i wegovom sinu Danilu. U poveqi doslovno pi{e:„Me|u imawima koja ovi ktitori poklawaju manastiru Dren~i su dvor u Naupari s pridvoricom�.

Posle osnivawa manastir je `iveo od velikih darivawa kneza Lazara i despota Stefana. Crkva manastira Naupare ima trikonhosnu osnovu sa petostranim spoqnim izgledom apside. Zidana je od grubo tesanog kamena i ukra{ena veoma lepim rozetama, kojih ima 26. Dve najpoznatije su na zapadnoj strani

crkve i imaju neprocewivu vrednost. Crkva je oslikana u 14. veku, ali su freske vremenom stradale, najvi{e zbog {tete koju su nanosili turski osvaja~i.

Danas postoje samo delovi fresaka koji su otkriveni 1994.godine u restauraciji crkve. Od kamene dekoracije sa~uvana je velika rozeta u gorwem delu pro~eqa Ă­

37

TRI ROTARI DRUGA

nije po E. M. Remarku

Nikola Mandi} Trivko Ti}a Savi} Haxi Du{an Glu{ac

JESEN U ZEMQI ORLOVA

STVARNO JE NESTVARNO ut za Ni{, desno za Merdare, prelaz uz li~nu P kartu, qubazni policajci na

obe strane. Pri{tina, Rotari klub Pri{tina – Dardanija (RotarÚ club of Prishtina – Dardania), Nijazi Macuqa, ~arter predsednik Kluba i wegova supruga Dragoslava Beba, Naim Bajraktari, predsednik Kluba za 2021 – 2022. godinu, ru~ak u Naimovom restoranu „Simfonija”, poseta manastiru Gra~anici, put za Albaniju...

Automobilom tako|e mo`ete i preko Crne Gore, ali }e putovawe trajati malo du`e.

DITA E MIR K ALBANIA DOBAR DAN ALBANIJA

TIRANA

Tirana je glavni grad Albanije i najva`niji ekonomski, dru{tveni i kulturni centar dr`ave.

Tirana, poput brojnih evropskih prestonica pru`a sjajnu energiju specifi~nu za ovaj deo kontinenta, sa brojnim klubovima, barovima, kafi}ima i lokacijama za u`ivawe. Uz brojne znamenitosti, Tirana je grad i sa dnevnim i no}nim sadr`ajima za upotpuwivawe slobodnog vremena.

Turisti iz celog sveta, pa i Srbije, iz Tirane se vra}aju sa pozitivnim utiscima, posebno zbog gostoprimstva doma}ina i ugostiteqa.

Mi smo prestonicu Albanije ovog puta zaobi{li, nadaju}i se da }emo je u povratku obi}i, jer put nas vodi ka Dra~u.

DRA^ (DURRES)

40

Grani~ni prelaz, paso{i, trideset i nekoliko kilometara do Dra~a (Durres), odli~nim autoputem pored Tirane. Hotel „Kamelija 3”, sigurno najvi{a zgrada u Albaniji, 29 spratova, mi smo bili na 14. spratu, 11. kilometara od centra grada, na samoj morskoj obali (tu se sudaraju vode Jadranskog i Jonskog mora), apartman a la Alen Delon & Bri`it Bardo, bazen, lepo i toplo vreme, sun~awe i kupawe na bazenu, {etwa du` obale...

U Dra~u smo razgledali veliki rimski amfiteatar, podignut u vreme cara Hadrijana, drugi po veli~ini u Evropi, ~iji je ve}i deo pod zemqom i tako sa~uvan kroz vekove.

Na istoj lokaciji se nalazi najstarija vizantijska crkva. U gradu smo slikali crkvu svetog Pavla, zidine starih gra|evina, zanimqive spomenike (spomenik Don Kihotu - bez San~a Panse, nalazi se na jednom kru`nom toku, u centru, a kojih je stvarno puno u Albaniji i ~ini se, da je time re{en saobra}aj, umesto semafora).

Ina~e, u Albaniji svi (ili gotovo svi) imaju i dr`e u rukama mobilne telefone, svi (ili gotovo svi) voze

automobile novijeg datuma proizvodwe, po{tuju saobra}ajne propise i znake, a tu je policija koja sve to nadgleda, svi (ili gotovo svi) su qubazni i predusretqivi da vam pomognu i objasne kako da se

sna|ete u wihovom gradu i zemqi.

Dra~ je najva`nija luka Albanije, nalazi se na severu zemqe i udaqen je 34 kilometra od Tirane. Dra~ ili na albanskom Durres je najstariji grad Albanije sa istorijom dugom vi{e od 3000 godina i zbog toga je dom mnogih arheolo{kih nalazi{ta i zanimqivih lokaliteta.

Danas je Dra~ moderan grad sa oko 120 hiqada stanovnika i turisti~ki centar sa novoizgra|enim zgradama, hotelima, ugostiteqskim objektima. U ju`nom delu grada, u kome se nalazi najve}i deo pla`a, posledwih godina izgra|en je veliki broj modernih hotela. Kao jedan od najbli`ih albanskih gradova Srbiji, Dra~ je me|u gra|anima Srbije jedno od popularnijih letovali{ta u Albaniji.

[ta videti u Dra~u?

Najpoznatija turisti~ka atrakcija u Dra~u je amfiteatar rimskog cara Hadrijana sa 15.000 sedi{ta {to ga svrstava na drugo mesto po veli~ini na celom Balkanu. Utvr|ewem kojim se nekada {etao Cezar mo`ete pro{etati, obi}i crkvu sagra|enu u 9. veku kao i Arheolo{ki muzej koji je osnovan jo{ 1951. godine je jedan od najzna~ajnijih i najve}ih u Albaniji

41

i postavkom predstavqa niz zna~ajnih doga|aja, kako za Albaniju i Balkan, tako i za ~itav svet.

Preporu~ujemo obilazak bulevara Epidamn, samog centra Dra~a, kojim mo`ete pro{etati, a uz to i obi}i nekoliko veoma starih crkava i xamija.

Vilu Hil (Kodra e Viles) mo`ete posetiti ukoliko `elite da napravite odli~ne panoramske snimke sa pogledom na Dra~, Jadransko more i okolinu grada.

Dra~ je poznat kao jedan od nekoliko gradova na rivijeri sa odli~nim no}nim provodom.

42

43

Pla`e u Dra~u Pla`e u Dra~u su tokom leta pune, ne samo gostima iz grada, ve} i gra|anima koji dolaze na dan ili dva iz unutra{wosti Albanije. Bez obzira na to, on je idealan ukoliko dolazite sa porodicom, ali i ukoliko ste `eqni dobrog no}nog provoda.

QE[ (LEZHE)

Qe{ je mali grad na jadranskoj obali Albanije, u severnom delu zemqe i deo istorijske oblasti Mirdita.

Posledwih godina uz izgradwu hotela i objekata za sme{taj turista ovo mesto postalo je jedno od omiqenih letovali{ta u severnoj Albaniji.

Qe{ se nalazi na oko osam kilometara od sjajne pla`e [en|in, 30 kilometara od Skadra i oko 50 kilometara od Tirane.

Put za Qe{ (Lezhe), ki{a pqu{ti, duva... zatim sun~ano... {etwa gradom, gradski park, kompleks dve skulpture vajara Gjergi Fishtesa, visine tri metra, „ATLAS” i „THE LUTE OF THE HIGHLANDS”, `eqa da se poseti memorijal Skenderbega Kastriotija (Gjergj Kastrioti Skenderbeu), nacionalnog junaka Albanije, i crkva iz vizantijskog vremena u istom kompleksu, ali su bili zatvoreni, poseta velikoj tvr|avi koja se nalazi iznad grada, predivan pogled na grad i reku Drim koja se uliva u more...

Do tvr|ave nas je vrlo lako odvela, Joana, mlada Albanka koja odli~no govori italijanski, malo slabije engleski i koja se slikala sa nama za uspomenu, a i selfi je bio u upotrebi...

44

45

46

\IROKASTRA

\irokastra je grad u ju`nom delu Albanije, sa oko 30 hiqada stanovnika, uglavnom Albanaca i Grka.

Ovaj grad je upisan na UNESKO listu svetske ba{tine kao redak primer dobro o~uvanog otomanskog grada koji su sazidali veleposednici.Tragovi qudske aktivnosti u \irokastri datiraju jo{ iz prvog veka pre nove ere. Grad se nalazi na obroncima planina Mali i Gjera, a prema istorijskim podacima osnovan je u 12. veku, kada je i izgra|ena tvr|ava na brdu.

Danas je \irokastra najva`niji ekonomski i trgova~ki grad ovog dela Albanije.

Gosti u \irokastri mogu da vide ku}e izgra|ene u

A Sunce pr`i u oktobru...

U blizini je sjajan hotel „King” sa pet zvezdica i no}ewem sa doru~kom za 60 evra!

Tu smo upoznali Rotarijanca iz Rotari kluba ]uprija Morava, jednog od osniva~a Kluba koji nas je prepoznao ugledav{i Nikolu sa plavom majicom i amblemom na{eg Rotari kluba Beograd í

karakteristi~nom lokalnom stilu zbog koga ovaj grad nazivaju i „Kameni grad”, a sve zbog prekrivawa ku}a ogromnim kamenim plo~ama. \irokastra je poznata i po vi{e od 20 muzeja, ali i festivalu narodne muzike koji se u ovom gradu odr`ava svake godine.

U \irokastri je 16. oktobra 1908. godine ro|en Enver Hoxa, vrhovni vo|a Narodne Republike Albanije od kraja Drugog svetskog rata do smrti, 11. aprila 1985. godine.

SARANDA

Posle boravka u Dra~u, preko \irokastra krenuli smo na jug, u grad Sarandu. ^ekao nas je rezervisan odli~an apartman na prvom spratu „SARANDA ROOMS” (adresa: pruga Mithat Hohxa no 69, Sarande, Albania).

Apartman je nov, prostran, u gradu, koji je, ~ini se, tako|e nov, zbog velikog broja podignutih hotela, a novi se uveliko grade.

U mestu Ksamil, jedanaest kilometara ju`nije od Sarande, ka gr~koj granici, na kilometar od gr~kog ostrva Krf, nalazi se najlep{a pla`a u Albaniji.

Naslov sa po~etka ovog teksta odgovara, ukratko, opisu.

Boja mora, obala, pesak, sve je stvarno nestvarno!

47

48

NASTAVAK U SLEDE]EM BROJU Tekst i snimci Haxi Du{an Glu{ac

49

HODA(J)MO SRBIJOM!

MANASTIR STARIJI OD VILINDARA

anastir Sveti Roman ili Sveto-romanska porodica M nalazi se u dowem toku reke Ju`ne Morave, blizu u{}a u Zapadnu Moravu. Do manastira se dolazi lako

50

asfaltnim putem.

Po~eci i koreni manastira Sveti Roman se nalaze u dalekoj sredwovekovnoj pro{losti. Postoje letopisi koji ka`u da on postoji blizu hiqadu godina. Spada u veoma malu grupu na{ih crkava i manastira iz vremena pre svetih i slavnih Nemawi}a. Manastir Sveti Roman je stariji od Hilandara, Studenice, @i~e, Patrijar{ije, Sopo}ana, Gra~anice, De~ana, Mile{eve...

Ne zna se ta~an datum wegovog nastanka i ko ga je sagradio. Na{e znawe se zasniva na narodnim predawima.

Sada{wa manastirska crkva, iako skromnog izgleda i veli~ine nije prvobitna. Ona je druga, a mo`da i tr}a po redu. Nikada nije mewala mesto iako je vi{e puta ru{ena i takore}i iz temeqa obnavqana. Posledwa velika obnova je bila 1796. godine.

U manastirskoj porti blizu ulaza u crkvu prostor po kome se hoda je ukra{en raznobojnim re~nim kamen~i}ima, pore|anim u mozai~koj tehnici. To je uradio monah Simeon u drugoj polovini 19. veka. Neko vreme je proveo u manastiru Hilandaru, {to je ovekove~io na ovom mozaiku. Upokojio se u manastiru

Sveti Roman 1889. godine.

U tursko vreme je u manastiru bila manastirska {kola.

U toku Prvog svetskog rata u manastiru je neko vreme bila {kola milosr|a pod nazivom „Dom Svete Jelene” (majke Svetog cara Konstantina Velikog).

U vreme Kara|or|evog ustanka (1804-1813) manastir je bio neka vrsta ratne bolnice za vojnike i civilno stanovni{tvo.

U vreme srpsko-turskog rata 1876 -1877. godine sa \uniskog visa je zalutala jedna granata u dvori{te Svetog Romana i zabola se u zid crkve sa wene ju`ne strane. Granata nije eksplodirala.

Iste godine je kod sela Gorweg Adrovca (oko 25 km udaqenog od Svetog Romana) poginuo ruski plemi} i dobrovoqac pukovnik Nikolaj Rajevski, brane}i na{u otaxbinu od turskih zavojeva~a i porobqiva~a.

Sahrawen je u porti manastira.

Posle nekoliko dana je do{la wegova majka sa potrebnim dozvolama. Na wenu `equ grob wenog sina je otkopan, izva|en je kov~eg i telo wenog mrtvog sina je spremqeno za daleki put u Rusiju. O~evici tvrde da mu je utroba vra}ena u grob. Mesto je skromno obele`eno i tako stoji do dana{wih dana. Posmrtna povorka se zaustavila u Beogradu gde mu je prire|en dostojanstven opro{taj i ispra}aj. Sa Savskog pristani{ta parobrodom je prenet Dunavom do Crnog mora i daqe sve do rodne Razumovke u Kijevskoj guberniji.

Na samom po~etku 20. veka ruska plemkiwa Marija Rajevska, tetka poginulog pukovnika je podigla o wenom tro{ku lepu spomen-crkvu na mestu pogibije bratanca Nikolaja Rajevskog.

Veliki ruski pisac Lav Tolstoj je uzeo Nikolaja Rajevskog za glavnog junaka svog romana „Ana Karewina” sa umetni~kim imenom Vronski.

Znamenitost je i grobnica Romana. To je zasebna odaja u

Manastir posetila, uz blagoslov snimala i tekst pripremila Dragoslava Spasi}, RK Ni{

manastirskoj crkvi. U woj se ne vr{e zvani~na bogoslu`ewa, ali se skoro svakodnevno ~itaju molitve Svetom Romanu: Tebi ugodni~e Boga `ivoga, Romane ~udotvor~e, koji si ispunio zakon Boga i Spasa na{ega Isusa Hrista i dobio od Wega `ivot ve~ni; klawamo se s qubavqu i blagodarimo ti sa smirewem za premnoga Tvoja ~udesna dela kojima si pomogao nemo}nim qudima i proslavimo ime Gospoda i Spasa svoga.

U manastir dolaze poklonici i bolesnici, iz bliza i daleka, tra`e}i olak{awe i ozdravqewe od du{evnih i telesnih bolesti.

Mnoga ~udesna dela su se dogodila na ovom svetom i ~udotvornom mestu Ă­

51

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

GRADOVI, HRAMOVI 1 Beograd je progla{en turisti~kim gradom godine: A) 1936 B) 1946 V) 1966

2

IZ STAROG BEOGRADA VARO[ KAPIJA

Ona vrata na {ancu koji je opasivao staru beogradsku varo{, koja su bila onde, gde je sada Valo`i}eva kwi`ara, ju`no od Velike crkve, zvala su se Varo{ kapija. Do bombardovawa 1862. godine tu su stajali turski nizami. Kapija je bila od kamenoga zida i od debelih greda. Nad wom je bila stra`ara. Vrata na toj kapiji nisu

Tre}i pravoslavni hram u svetu, posle Hrama Hrista Spasiteqa u Moskvi i Hrama Svetog Save u Beogradu je Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u: A) Solunu, Gr~ka B) Baru, Crna Gora V) Libertvilu, SAD

3 4 5

Po prostranstvu najve}a op{tina u Srbiji je: A) Novi Beograd B) Ivawica V) Vrawe Srpska Sparta je naziv za: A) Novi Sad B) [abac V) Kragujevac

se u posledwe vreme gotovo nikad ni zatvarala. Godine 1862. nizami su odatle pobegli u Grad, a kapija je sru{ena. Sad ba{ tu se zemqa otkopava, a inxinir M. Sav~i} gradi onde blizu krasnu ku}u od tri boja í

Ime glavnog grada koje dr`ave se rimuje sa re~ju „vanila”:

SAVA KAPIJA

A) Filipina B) Bolivije V) Gvineje Bisao

Sava kapija bila je onde gde se danas niza stepenice od seminarije slazi na Savu. Tu je bila pove}a kasarna za nizame, podignuta na tvrdim temeqima, na kojima su nekad bili i topovi napereni uza Savu. Ova se kapija

RE[EWA KVIZA NA STRANI 54 Hayi Du{an Glu{ac

nekad zvala i Bawalu~ka kapija. I s ove kapije nizami su oterani 1862. godine, a godine 1806 – 29. novembra, Srbi su na ovoj kapiji najpre prodrli u opsa|enu dotle beogradsku varo{ í

STAMBOL KAPIJA

52

Onde, gde je danas prazna ~istina, izme|u pozori{ta, apoteke, i spomenika knez Mihailova, bila je nekad tvrda i Srbima stra{na Stambol kapija. Sva onda{wa beogradska varo{ bila je opasana od Save do u Dunav

dubokim rovom i visokim {ancem, u koji su bili usa|eni debeli palisadi (hrastova debla, gore za{iqena). Kroz tu, tako tvrdu ogradu u beogradsku se varo{ moglo u}i, i iz we izi}i, na Sava kapiju (na Savi), na Vidin kapiju (u dunavskom kraju), na Varo{ kapiju (od Velike crkve na jug), i na ovu Stambol kapiju. Od svih tih kapija ova Stambolska bila je i najve}a i najtvr|a, a u gra|evinskom pogledu i najlep{a. Ozidana je bila kao kakav gradi} sa tvrdim svodovima povrh kojih je bio sloj zemqe, sa prostranim dole unutra hodnicima, i mnogim kazamatima, za obitavawe vojnika, koji su tu dr`ali stra`u. Izrada je bila od tesanog kamena i od cigqe.

Kroz wu se prolazilo na tri prolaza: u sredi veliki za kola, a sa strane po jedan mawi za pe{ake. Vrata su sva bila od debelih hrastovih greda, pa je po wima prikovana jaka gvozdena oplata, na kojoj su se videle ulupqene rupe od kur{uma pri napadima.

Stambol kapiju zidali su Austrijanci za ono vreme dokle su dr`ali Srbiju. Ovu kapiju od poqane, koja se pru`ala gore ka Teraziji i ka Paliluli, rastavqao je dubok rov, koji je ~esto bio pun vode. Zimi se ta voda nekad i ledila, a leti se pokrivala zelenim `abokrekom, i svakad je bila prqava, jer se u wu sva{ta bacalo. Preko toga rova, iznad te vode, od usta Stambol kapije onamo ka Teraziji, pru`ao se drveni most, 30-40 metara duga~ak, upravo donde gde su danas vrata od Kolar~eve pivnice. Pred ustima toga mosta odovud, od

Stambol kapije i van drvenoga mosta, pored puta koji vodi na Terazije. Mu~enici su okretani licem u poqe, ovamo ka Srbiji, da zapla{e druge, koji bi poumili po}i wihovim tragom. To jest, koji bi poumili da ustaju protiv turske sile u zemqi srpskoj!

Ta tvrda, ta stra{na Stambol kapija sru{ena je iz temeqa po zapovesti kneza Mihaila u prole}e 1866. godine. Ru{ewe je po~eto aprila, a dovr{eno 19. maja 1866. godine. Najpre su ru{ena oba krila sa strane, pa posle sredina i tvrdi svodovi i stubovi unutra{wi. U ru{evini je na|eno vi{e |uladi razne veli~ine i jedan bakarni ibrik pun mutne vode, koja nije ni na {to udarala í

CAREVA ]UPRIJA

Pretposledwa tramvajska stanica od Beograda ka Top~ideru zove se Careva }uprija, jer je ba{ spro}u one zidane }uprije na top~iderskoj reci.

Nekad je tom }uprijom prolazio glavni drum, koji je ozgo niz Posavqe slazio k Beogradu, ali od Ostru`nice nije udarao Maki{em kraj Save nego je hvatao osu{nije bregove na @eleznik i @arkovo, pa pre{av{i tom Carevom }uprijom reku Top~ider presecao je brdo Dedinu i u ravnicu savsku slizio kod Sewaka. Koji je car gradio ovu }upriju i kada, danas se ne zna í

DORTJOL

Upravo: dortjol ~etiri puta, raskr{}e. Tako su Turci zvali ono raskr{}e, gde se krste Dubrova~ka ulica i ulica Du{anova. Od toga se onaj ceo kraj varo{i prozvao Dortjol í

terazijske strane, gde je sada avlija Mecovaline ku}e, bio je veliki breg nanesene zemqe, koji je sobom za{ti}avao most i vrata Stambol kapiji od napada~a.

Put koji je iz Beograda na Stambol kapiju izlazio preko mosta, delio se odmah na dva kraka: jedan je udarao od toga brega ka Teraziji, a drugi levo ka Paliluli i Ta{majdanu. Tu nigde nije bilo ni ku}e ni Tabla na mestu Stambol kapije du}ana nego je leti rasla golema travuqina, najvi{e kukuta, a zimi je ta travuqina bila suva, ali se ve}inom dr`ala uspravo. Iz te velike travuqine u svako doba mogli su jurnuti ili psi ili zli qudi na putnika sama i bez oru`ja!

Koqe, na koje su Turci nabijali Srbe, udarano je van

KAJABURMA

Kajaburma ili Karaburma zove se onaj nos ili vrh od brda vra~arskoga {to se spu{ta u Dunav ispod Beograda a vi{e sela Vi{wice. Tu se obi~no pogubqavaju oni koje

sudovi osude na streqawe. Vi{e Kajaburme je klanica, a ispod Kajaburme fabrika za platno, sve nove zgrade i nove radwe í

53

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

QUBAV JE Ponekad nam `ivot prire|uje situacije koje nijedan holivudski scenarista ne bi mogao da smisli. @ivot ima tako mnogo lica.

Ali {ta god da se desi, uvek ima prostora za qubav, dobrotu, sre}ne okolnosti i - ~uda.

KLANICA

Dole ispod kraqevih {tala, odovud Kajaburme, podignuta je, pre nekoliko godina, moderna klanica, gde se koqe stoka i meso se izvozi za granicu. Po toj klanici ve} se i ona okolina po~ela zvati Klanica í

anas, dva dana nakon {to je sahrawen moj partner, D primila sam buket cve}a koji je naru~io za mene nedequ dana ranije. U poruci je pisalo: „^ak iako rak pobedi, `elim da zna{ da si ti devojka mojih snova.”

anas sam dobio parnicu na sudu koja je ba{ dugo trajala. Pre 14 meseci, otkrio sam da moj kom{ija D redovno tu~e svog psa. Odlu~io sam da otmem psa, posle ~ega sam uhap{en. Potro{io sam mnogo para na su|ewe, ali kad sam se danas probudio, osetio sam toplinu mog rundavog prijateqa koji mi je le`ao kraj nogu, i znao da je ta borba vredela ne{to.

o povratku iz {kole }erka me je pitala gde mo`e P da nau~i znakovni jezik. Pitala sam je za{to, a onda mi je odgovorila da je u {kolu krenula nova devoj~ica koja je gluva i zna samo znakovni jezik, i nema sa kim da razgovara. anas sam slu~ajno, umesto mu`u, poslala ocu D poruku koja je glasila „Volim te”. Posle nekoliko minuta stigao mi je odgovor. „Volim i ja tebe. Tata.”, pisalo je. Bilo je tako dirqivo.

na{oj {koli kao i u svakoj drugoj postoji U devoj~ica koja je popularnija od svih ostalih.

Neverovatno je lepa i pametna i svi de~aci bi

RE[EWA KVIZA 1A Godine 1936. Beograd je progla{en turisti~kim mestom.

Iste godine, oktobra meseca sru{ena je ~uvena kafana „Albanija” u centru grada i ustupila je mesto istoimenoj palati, koja je dugo godina bila najve}a zgrada na Balkanu. Beograd je te godine imao 23 hotela, 433 gostionice, 427 kafana, 412 narodnih kuhiwa, 293 zdravqaka i 318 kr~mi.

2B Od lepote i veli~ine ovog hrama zastaje dah... zavr{en je 2016. godine.

3B Op{tina Ivawica se nalazi u Moravi~kom upravnom okrugu, na jugozapadu Srbije. Po povr{ini je najve}a op{tina u Srbiji sa povr{inom 1.090 km2,od ~ega je polovina pod {umama. Sedi{te op{tine je gradsko naseqe Ivawica. U krugu najglomaznijih su Pirot, Sjenica, Kwa`evac, Prijepoqe, Zaje~ar i Kur{umlija.

4V

54

5A vanila – Manila.

uradili sve da pridobiju wenu pa`wu. Ali ona sve vreme provodi samo sa jednim de~akom - wenim mla|im bratom, koji ima autizam.

eda i ja smo gledali neke stare fotografije kad smo naleteli na jedan stari snimak na kojem D ple{e sa mojom bakom, koja je umrla pre nekoliko

godina. Zagrlio me je i rekao: „Upamti uvek, da ~ak i kad ne{to ne traje ve~no, to ne zna~i da nije vredno tvog vremena.”

adila sam kao savetnik za vaspitawe dece skoro 15 godina. Nedavno sam naletela na klinca sa kojim R sam nekad radila. Bio je te{ko dete, uvek je bio

nervozan i qut na `ivot. Jednom sam mu nacrtala Supermena i napisala poruku o tome kako superheroji nikad ne odustaju i uvek pobe|uju na kraju. Taj de~ak je sada vatrogasac i spa{ava qudske `ivote. Pri~ali smo skoro pola sata i pre rastanka izvadio je nov~anik u kome se nalazila slika Supermena koju je sve vreme ~uvao.

mam dijabetes. Pre dve godina, mama mi je umrla i ja sam usvojila wenog ma~ora, koji se zove Kit. I Nedavno, probudila sam se u tri sata no}u, a Kit mi je

seo na noge i po~eo da mjau~e. Nikad nije bio tako glasan i uporan. Ustala sam da vidim u ~emu je problem i iznenada osetila slabost. Zgrabila sam mera~ glukoze da proverim nivo {e}era u krvi. Pao je

NAJVE]A SILA na 53, a doktor mi je rekao da je normalan od 70 do 120.

Kasnije, u bolnici, rekli su mi da me Kit nije probudio, verovatno se vi{e nikad ne bih probudila. groman pas lutalica me je pratio od stanica do O ulaznih vrata stana. Bila sam nervozna. Zatim se iznenada ispred mene pojavio ~ovek sa no`em u ruci i

tra`io da mu predam nov~anik. Pre nego {to sam stigla da reagujem, pas je sko~io na wega. No` mu je i ispao, a on je pobegao. Sad sam `iva zdrava i bezbedna, a sve zahvaquju}i tom psu. edavno sam u nekoj antikvarnici kupila kopiju kwiga koja mi je ukradena kad sam bila mala. Bila N sam {okirana kad sam je otvorila i ustanovila da je to ba{ ta kwiga. Na prvoj strani je pisalo moje ime i posveta mog dede koju je napisao kad mi ju je poklonio. „Nadam se da }e mnogo godina kasnije ova kwiga opet pasti u tvoje ruke i da }e{ je ponovo pro~itati”, pisalo je u posveti í

Izvor: Noizz.rs

Mladost Rotarija

SOFIA BRAJER Majka Vesna rodila me je u Beogradu u svojoj ~etrdeset tre}oj godini, tri dana pre pedesetog ro|endana mog oca Dragana, reosniva~a Rotarija u Srbiji. Ja sam wihovo prvo i jedino dete. Trenutno imam punih 17 godina (to se stalno mewa), odli~na sam u~enica tre}eg razreda 14. beogradske gimnazije, koju je zavr{io i moj otac. ^lanica sam |a~kog Parlamenta. Govorim engleski, francuski, a u~im i {panski jezik. Sviram klavir, rekreativno se bavim skijawem na snegu i vodi, kik-boksom i jahawem, volim sve `ivotiwe, obo`avam svog psa ^arlija.

Ro|ena sam Rotarijanka: Ve} u prvoj godini `ivota progla{ena sam po~asnom ~lanicom bugarskog Rotari kluba „Bawsko Razlog” na wihovoj ~arter proslavi (zna~ka mi je stavqena na portiklu).

Pratila sam svoje roditeqe na brojnim Rotari skupovima D 2480, D 2481 i sada D 2483. ~esto u restoranima spavaju}i u kolicima ili na kafanskim stolicama. Tokom 2009-10. godine kada je moj otac bio Guverner D 2481, obi{la sam 120 Rotari klubova severne Gr~ke, Makedonije, Crne Gore, Kosova i Srbije, pre{av{i automobilom sa roditeqima preko 35.000 km. U~estvovala sam na Institutima na{e Zone u Istanbulu, Atini, Marake{u, Antaliji i Dubrovniku, kao i R.I. Konvencijama u Lisabonu i Hamburgu.

U~estvovala sam na svih devet do sada organizovanih Rotari Regata pre{av{i preko 4.500 km. svim plovnim rekama i kanalima u Srbiji, na brodu „Sofia” sa roditeqima, ali ~esto i sa svojim drugaricama i drugovima.

Nosilac sam PHF í p.s. ^ini mi se da su ovi podaci suvi{ni jer mene u Rotariju poznaju svi!

Snimio tata Dragan

55

MESECOSLOV

OKTOBAR 2020.

Ovo je mesec slu`ewa u profesiji. U ovom periodu Klubovi isti~u va`nost poslovnog i profesionalnog `ivota svakog Rotarijanca.

Posebne aktivnosti organizuju se radi promovisawa profesionalne Avenije slu`ewa.

3

ME\UNARODNI DAN SMEHA

4

1895.

Ro|en je glumac i rediteq Baster Kiton.

5

DAN AKCIJE PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

27

1952.

Ro|en je Vladimir Putin, ruski predsednik

12

SVETSKI DAN BORBE PROTIV ARTRITISA

17

SVETSKI DAN ZA PREVAZILA@EWE EKSTREMNOG SIROMA[TVA

19

1991.

U blizini Zaje~ara otkrivena je grobnica rimskog cara Gaja Galerija Valerija Maksimijana i wegove majke Romule.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ [ESNAEST

16

Arapski: 16 Rimski: æVI Prema Pitagorejcima, koji su ga smatrali savr{enim brojem, on je imao posebnu va`nost, jer je predstavqao 4 h 4.

Indijska bogiwa Mater{vani (Matersvani) – ona koja ra|a, majka sveta, ima 16 ruku.

Upani{ade razvrstavaju 16 delova tela. @enska se lepota izra`ava sa 16 atributa.

Dana{wa indijska nov~ana jedinica – 1 rupija, deli se na 16 mawih delova (a ne na 10 ili 100). Vedske pesme imaju 16 slogova.

56

24

DAN UJEDIWENIH NACIJA

1995.

Umro je Slobodan – Boba Seleni}, srpski pisac

SVETSKI DAN NASTAVNIKA

7

10

ME\UNARODNI DAN ^OKOLADE (prvi put obele`en u Muzeju ~okolade u Kelnu)

Maksimalna ~isto}a srebra izra`ava se merom od 16 karata.

Luj æVI je bio kraq Francuske od avgusta 1774. do 21. januara 1793. godine.

Albreht Direr (21. maj 1471 – 6. april 1528.), veliki nema~ki slikar, konstruisao je „magi~ni kvadrat” sa 16 odvojenih brojeva, u ~etiri reda po ~etiri broja, ~iji zbirovi bilo da se ra~unaju vodoravno, uspravno ili dijagonalno, daju isti broj – 34.

Evo tog „magi~nog kvadrata”:

28

1919.

U SAD je stupio na snagu Zakon o prohibiciji

30

1931.

U Ku~evu je ro|en na{ peva~ i tekstopisac \or|e Marjanovi}.

31

DAN CRNOG MORA

ME\UNARODNI DAN [TEDWE

Ro|eni {esnaestog su kao drvo bambusa. Vrlo su savitqivi, ali i domi{qati. Lako im je pri}i jer primaju svakoga. Dare`qivi su dok ih neko ne izneveri.

Bebe spavaju 16 sati dnevno, dok je odraslom ~oveku potrebno dvostruko mawe sna da bi se okrepio. „[esnaest puta ti re~em, sko~i do gorwe ~atrwe, a ti ni mukajeta...” (~uo sam u selu Korita kod Bile}e, jeseni osamdeset i neke godine) 16 redova naj~e{}e ima klip kukuruza, a broj redova je uvek paran.

16 dinara (pribli`no) po kilogramu je cena kukuruza na doma}oj berzi.

Za godinu da otprilike na ~ovek pojede 16 {to iznosi puta vi{e hrane neg o wegova te` ina.

57

PRI^A O JEDNOJ FOTOGRAFIJI

Sre}an ro|endan, gospodine Hitler TRI DANA PO KAPITULACIJI JUGOSLAVIJE, 20. APRILA 1941. GODINE ADOLF HITLER JE PROSLAVIO SVOJ 52. RO\ENDAN. CEREMONIJA JE ODR@ANA U SPECIJALNOM VOZU U KOME SE NALAZIO ,,FIREROV GLAVNI [TAB JUGOISTOK" (,,FÜHRERHAUPTQUARTIER SÜDOST") IZ KOGA JE PRATIO NAPAD NA JUGOSLAVIJU I GR^KU, A KOJI JE BIO STACIONIRAN NA IZLAZU IZ @ELEZNI^KOG TUNELA KOD MESTA MENIHKIRHEN U [TAJERSKOJ, PEDESETAK KILOMETARA OD JUGOSLOVENSKE GRANICE. ME\U RO\ENDANSKIM GOSTIMA, PORED VOJNOG I PARTIJSKOG VRHA NEMA^KOG RAJHA, BILI SU I GROF ]ANO, ADMIRAL HORTI I BUGARSKI KRAQ BORIS KAO ,,LE[INARI OKUPQENI OKO TRUPLA JUGOSLAVIJE", A PROSLAVA JE PO^ELA KONCERTOM ODR@ANIM ISPRED VOZA. TADA JE HITLERU URU^EN I PRIGODNI RO\ENDANSKI POKLON, JEDINI RATNI TROFEJ IZ RASKOMADANE JUGOSLAVIJE – SPOMENPLO^A GAVRILU PRINCIPU DONETA IZ OKUPIRANOG SARAJEVA. FOTOGRAFIJU

F

otografija je, kako je i red, crno-bijela. Snimqena je 20. aprila 1941. godine u vagonu specijalnog voza „Amerika” koji je u to vrijeme stajao na slijepom kolosjeku pruge Be~-Grac, uz sami ulaz u tunel u blizini mjesta Menihkirhen. U prvom planu na fotografiji vidimo profil uredno o~e{qanog mu{karca i plo~u oslowenu na ru~ke i naslon foteqe. Mu{karac stoji, prekrstio je ruke na grudima i zadovoqno posmatra plo~u. Mu{karcu je ime Adolf Hitler.

Tog dana mu je ro|endan, pedeset drugi. Plo~a je ro|endanski poklon. Na plo~i je natpis na srpskohrvatskom jeziku, ispisan }irilicom, ijekavskim narje~jem.

Hitler niti zna srpskohrvatski niti ~ita }irilicu. Ipak, sluti da dvije rije~i ispisane najve}im slovima predstavqaju ime i prezime mladi}a koji je mrtav ve} skoro ~etvrt vijeka. Shvata i da broj 28 ozna~ava datum u mjesecu junu. Posqedwa ~etiri znaka na tabli su ~etiri brojke: jedan, devet,

58

URU^EWA OVOG POKLONA NA^INIO JE WEGOV SLU@BENI FOTOGRAF, HAJNRIH HOFMAN. FOTOGRAFIJA SAMA PO SEBI IMA ^UDESNU I SUGESTIVNU MAGIJU, ALI TAKVA JE I PRI^A KOJA SE OKO WE ISPREPLELA, A U KOJOJ SE DOTI^U SUDBINE IVE ANDRI]A I KURTA VALDHAJMA, EVE BRAUN I RODOQUBA ^OLAKOVI]A, [PANSKOG KRAQA ALFONSA XIII I MURATA KUSTURICE, GAVRILA PRINCIPA I ADOLFA HITLERA...

FOTOGRAFIJA JE PO SEBI RE^ITA: FIRER JE BIO SRE]AN [TO MU JE WEGOVA VOJSKA IZ DELA SVETA KOJI NIJE VREDAN KOSTIJU NI JEDNOG JEDINOG POMERANIJSKOG GRENADIRA USPELA DA MU NA DAR DONESE JEDINU STVAR IZ TE UBIJENE ZEMQE KOJA MU NE[TO ZNA^I: PLO^U KOJOM SU U SARAJEVU ODALI PO^AST GAVRILU PRINCIPU. MRTVACE TREBA POKOPATI, MISLI HITLER, A OVA PLO^A KOJU SU U SARAJEVU PODIGLI DA SLAVE SVOJU SLOBODU I NEMA^KO PONI@EWE SADA JE NADGROBNA PLO^A WIHOVOJ ZEMQI I WIHOVIM SNOVIMA

jedan, ~etiri. Dobro pamti tu godinu. Razmi{qa: ako samo pretposqedwa i posqedwa cifra zamijene mjesta, ako bi stajalo jedan, devet, ~etiri, jedan, to bi

Hitlera oni stoje s rukama uz tijelo, u stavu mirno, kao na mrtvoj stra`i. Na sva tri lica naslu}uje se za~etak blagog osmijeha. Hitler se smije{i jer je sretan zbog poklona, oficiri su zadovoqni jer je vo|a sretan. U kadru je jo{ jedna foteqa, rub radnog stola s gomilom papira i jedna upaqena lampa.

Fotografija je znala~ki kadrirana.

Vidi se ruka majstora.

1. FOTOGRAF

ozna~avalo teku}u godinu, godinu wegovog pedeset drugog ro|endana, godinu wegovog trijumfa i osvete nad mrtvim mladi}em. Vratio je stvari na svoje mjesto, uni{tio je zemqu koju je mladi} sawao, koju su od wegovih snova napravili.

Dvojica ~estitara, dva uniformisana oficira iz drugog plana gledaju u Hitlera, gledaju da li se Firer, ~ovjek koji ima sve, kome su svijet i Evropa pod nogama, raduje poklonu. Za razliku od

Fotografiju je snimio Hajnrih Hofman, Hitlerov li~ni prijateq i slu`beni fotograf. Ri~ard Murhaus* engleski istori~ar mla|e generacije (ro|en 1968. godine), ka`e da je Hofman „jedan od najva`nijih fotografa dvadesetog vijeka”. Hajnrih Hofman je ro|en drugog septembra 1885. godine, u Firtu nadomak Nirnberga. Kao dvanaestogodi{wak postaje {egrt u fotografskoj radwi svog oca u Regensburgu. Hofmanov otac bio je slu`beni dvorski fotograf nekoliko onovremenih aristokratskih evropskih vladarskih ku}a, od porodice kraqa Bavarske do familije vojvode od \enove. Nakon {egrtovawa je neko vrijeme `ivio u Londonu, a po povratku u Wema~ku, 1910. godine, u Minhenu otvara vlastiti

fotografski studio. Godinu dana kasnije o`enio je Terezu Bauman s kojom }e imati dvoje djece. Drugog augusta 1914. godine, Hofman je u Minhenu snimio glasovitu fotografiju na kojoj se vidi gomila koja proslavqa po~etak Prvog svjetskog rata. Godinama kasnije na fotografiji je prepoznat i Hitlerov lik. Hofman i Hitler tada se nisu poznavali. Upozna}e se tek poslije rata, obojica kao veterani. U Nacionalsocijalisti~ku partiju Hofman se upisuje ve} 1920. godine. Uskoro ga Hitler imenuje svojim slu`benim fotografom. U idu}ih ~etvrt vijeka Hofman je snimio vi{e od dva miliona Hitlerovih fotografija. Nije, me|utim, wihov odnos bio samo slu`ben. Bili su bliski, prijateqi – u pravom smislu rije~i. Mada je li~no bio asketski nastrojen, Hitleru nije smetala Hofmanova sklonost duhanu, alkoholu i drugim porocima. Hofman i wegova druga `ena Erna (Tereza je umrla nakon Prvog svjetskog rata) upoznali su Hitlera sa Evom Braun, wegovom qubavnicom i kasnijom suprugom.

Hitler ju je upoznao kao sedamnaestogodi{wakiwu, dok je radila kao asistentica u Hofmanovom studiju. Prema nekim izvorima, Hitler je preko Hofmana upoznao i Teodora Morela, svog li~nog lije~nika, koji }e imati veliki uticaj na tijelo i duh svog naj~uvenijeg pacijenta. Morel je, ka`u, Hofmana lije~io od gonoreje.

Tokom rata Hofman putuje s Hitlerom i neumorno fotografi{e.

U slikama koje je snimio ogleda se Drugi svjetski rat iz Hitlerove vizure. Amerikanci su uhapsili Hofmana 10. maja 1945. godine, dan nakon {to je Wema~ka bezuslovno kapitulirala. Osu|en je na ~etiri godine robije. Izi{ao je iz zatvora 1950. godine. Ostatak `ivota je pro`ivio mirno, na selu. 1955. godine, objavio je memoarsku kwigu „Hitler je bio moj prijateq”.

Umro je jedanaestog decembra 1957. godine. Danas ga pojedini istori~ari smatraju pionirom foto-`urnalizma.

U novije vrijeme, Hofman je pa`wu masovnih medija privukao krajem 2011. godine, nakon {to su objavqene dotad nepoznate fotografije Hitlerove snimqene tokom wegovog uvje`bavawa javnih nastupa. Dva miliona puta je Hajnrih Hofman okinuo okida~ svog fotoaparata sa Adolfom Hitlerom u kadru. Ne prepu{tajmo se, me|utim, magiji velikih brojeva. Kao igla u plastu sijena, kao drvo u gustoj {umi, jedna od dva miliona

fotografija sa`ima u sebi duh vremena, zeitgeist takore}i, a usput i jo{ mnogo vi{e.

2. SLAVQENIK Od 1933. godine, od dolaska nacionalsocijalista na vlast, uvrije`io se obi~aj sve~ane proslave Hitlerovog ro|endana.

Dvadesetog aprila te godine obiqe`en je ~etrdeset ~etvrti ro|endan „Firera wema~kog naroda i kancelara Wema~kog Rajha”.

Od 1933. do 1939. godine, me|utim, te su proslave, mada sve~ane i javne, sa zakonske ta~ke gledi{ta bile pone{to neformalne. Ipak, sedamnaestog aprila 1939, samo tri dana uo~i jubilarnog, pedesetog Hitlerovovog ro|endana, 20. april, dan Firerovog ro|ewa, progla{en je nacionalnim praznikom. Od 17. do 20. aprila, wema~ke novine op{irno pi{u o pripremama za proslavu novog praznika. Ovo je spisak zemaqa koje su uputile delegaciju na proslavu Hitlerovog pedesetog ro|endana: SAD, SSSR, Francuska, Poqska, Italija, Japan, [panija, Ma|arska, Belgija, Bolivija, Brazil, Bugarska, Estonija, Finska, Gr~ka, Velika Britanija, Jugoslavija,** Letonija, Litvanija, Holandija, Norve{ka, Portugal, Rumunija, [vedska, Sijam, Slova~ka i Turska. U no}i devetnaestog aprila, Hitler i Albert [per su otvorili Osovinu istok-zapad, bulevar sedam kilometara duga~ak na kojem je Brandenbur{ka kapija.

Sutradan, izme|u jedanaest sati prije podne i pola ~etiri poslijepodne, na pomenutom bulevaru je odr`ana sve~ana ro|endanska vojna parada.

U~estvovalo je {est divizija u mar{evskoj du`ini od 45 kilometara. Paradiralo je 1500 oficira, 40.000 posada, skoro 10.000 vojnih vozila. Oko stotinu i trideset dana dijelilo je svijet od po~etka Drugog svjetskog rata. Ima istori~ara koji pedeseti Hitlerov ro|endan smatraju vrhuncem wegovog `ivota. Navedimo ovdje sugestivnu ocjenu jednog hroni~ara: „Da je Hitler umro toga dana, u{ao bi u istoriju kao najve}i Nemac. Sudbina mu nije bila naklowena i imao je da po`ivi jo{ {est punih godina, a za to vrijeme }e voditi najve}i rat u istoriji ~ove~anstva”.

Taj rat je po~eo 1. septembra 1939. godine, a prije svog pedeset i prvog ro|endana, 20. aprila idu}e godine, Hitler je osvojio Poqsku te pokorio Dansku i Norve{ku; kratko poslije ro|endana osvaja i

Francusku, Belgiju te Holandiju.

Kad se u julu mjesecu 1940. godine vrati iz okupiranog Pariza, wegova popularnost u wema~kom narodu je na vrhuncu. Cijela Evropa je prakti~no wegova. I oni djeli}i koji formalno nisu, de facto mu pripadaju. 25. marta 1941. godine, u be~kom dvorcu Belvedere, odvija se formalizacija jednog takvog pripadawa; Jugoslavija slu`beno pristupa Trojnom paktu. U prethodna ~etiri mjeseca, prije Jugoslavije, Trojnom paktu su pristupile Ma|arska, Rumunija, Slova~ka i Bugarska. Protokol su s jedne strane potpisali predstavnici Italije, Japana i Wema~ke (Ribentrop), a s druge predstavnik Jugoslavije (Cvetkovi}). U ~lanstvu jugoslovenske delegacije bio je i Ivo Andri}.** Dva dana kasnije, kad u Beogradu izbiju demonstracije (gdje masa izvikuje asonantno rimovane slogane „Boqe rat nego pakt” i „Boqe grob nego rob”) i pu~, Hitler isprva ne}e vjerovati da se to zaista desilo. Kad povjeruje bi}e bijesan kao rijetko kad u `ivotu.

Mahao je telegramom iz Beograda vi~u}i kako je izdan na poni`avaju}i na~in i kako }e da uni{ti Jugoslaviju, bez obzira na to {ta }e mu eventualno obe}ati nova jugoslovenska vlada.

Dana 27. marta, Hitler je imao zakazan sastanak sa japanskim ministrom vawskih poslova Josuke Matsuokom. Sastanak je odgo|en za nekoliko sati, a ~ak je i Ribentrop morao prekinuti ve} zapo~ete razgovore sa svojim japanskim kolegom. U jedan sat poslijepodne, pred skupinom oficira iz vojske i vazduhoplovstva te pred svojim najbli`im saradnicima, Hitler nare|uje da se Jugoslavija vojno napadne te da se uni{ti kao dr`ava, da se izbri{e sa mape svijeta, i to hitno, {to je prije mogu}e. O~ekuje podr{ku Hrvata, a zauzvrat }e im dati autonomiju. O~ekuje tako|e podr{ku Talijana, Ma|ara i Bugara, pa }e i wih teritorijalno da nagradi. Zbog napada na Jugoslaviju, odgodi}e se napad na SSSR, ali ne du`e od ~etiri sedmice. Vojska i vazduhoplovstvo trebaju Fireru dostaviti takti~ke planove za napad jo{ iste ve~eri. Diskusije nije bilo.

Za po~etak napada odre|en je {esti april, u pet sati i dvadeset minuta ujutro. Atmosfera u ministarstvu propagande je bila u`arena. Gebels je predlo`io, a Hitler prihvatio, da zvani~ne radijske fanfare koje }e pratiti napad na Jugoslaviju budu tonovi s po~etka [trausovog mar{a „Princ Eugen”.

59

60

U jedan sat poslije pono}i, u no}i izme|u petog i {estog aprila, Hitler i Gebels su raspravqali koliko }e im vremena trebati da osvoje Jugoslaviju. Hitler je mislio dva mjeseca, Gebels pak da ne}e ni toliko. Hitler je naredio da u bombardovawu Beograda i napadu na Jugoslaviju ne treba imati nimalo milosti. ^ekaju}i pet i dvadeset ujutro i po~etak napada, Hitler i Gebels su pili ~aj. Nisu se bavili samo vojnim temama. Hitler je imao opsesiju da od svog zavi~ajnog Linca napravi kulturnu metropolu va`niju od Be~a. Gebels je predlo`io da u Lincu za po~etak bude smje{tena filmska industrija Rajha, da tamo, takore}i, bude wema~ki Holivud. U pet i dvadeset, kad je napad po~eo, Hitler odlazi na spavawe, a Gebels na radio da pro~ita proklamaciju koju mu je izdiktirao li~no Firer.

Bombardovawe Beograda i napad na Jugoslaviju u toj se proklamaciji progla{avaju odmazdom protiv „srpske zlo~ina~ke klike” koja je, kao i 1914. godine, opet izazvala rat na Balkanu. Desetog aprila uve~e, Hitler odlazi u svoje istureno komandno mjesto, u specijalni voz „Amerika”, stacioniran uz ulaz u tunel blizu Menihkirhena. No} prije, Britanci su bombardovali Berlin, najtemeqitije dotad, uspjev{i ~ak i da pogode zgrade Dr`avne opere, Univerziteta i Nacionalne biblioteke u ulici Unter den Linden. Hitler je bio gwevan na Geringa jer ih wema~ko vazduhoplovstvo nije uspjelo zaustaviti. U vozu „Amerika” Hitler je proslavio svoj pedeset drugi ro|endan. Jugoslavija je kapitulirala tri dana ranije*** Me|u ~estitarima u Menihkirhenu bili su bugarski kraq Boris, ma|arski regent, admiral Horti, te grof ]ano – kao „le{inari okupqeni oko trupla Jugoslavije”, kako biqe`i ~uveni Hitlerov biograf ~iju hronologiju pratimo. Ispred voza je odsviran koncert, a Gering je odr`ao govor u kojem se divio Hitlerovom vojni~kom geniju. Teritorija Jugoslavije Hitlera nije interesovala. U mislima on se ve} odavno bavio samo napadom na Ruse.

I bio je sretan {to mu je wegova vojska iz tog dijela svijeta koji nije vrijedan niti kostiju jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspjela donijeti poklon koji ga je razveselio, vaqda i jedinu stvar iz te ubijene zemqe koja mu ne{to zna~i: plo~u kojom su u Sarajevu odali po~ast Gavrilu Principu.

Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova plo~a koju su podigli

da slave svoju slobodu i wema~ko poni`ewe sada je nadgrobna plo~a wihovoj zemqi i wihovim snovima.

3. POKLON Suprotno rasprostrawenom uvjerewu, spomen-plo~a Gavrilu Principu na mjestu Sarajevskog atentata nije otkrivena ni 1924. ni 1934. godine, odnosno ni na desetu ni na dvadesetu godi{wicu ovog slavnog ~ina. Nije to jedini podatak u vezi otkrivawa ovog spomenika koji se suprotstavqa uvrije`enim

UMIRAWE

(Urezano 1914. godine u sarajevskom istra`nom zatvoru)

Tromo se vreme vu~e I ni~eg novog nema, Danas sve ko ju~e, Sutra se isto sprema.

I mesto da smo u ratu Gde bojne trube je~e, Evo nas u kazamatu Na nama lanci zve~e.

Svaki dan isti `ivot, Poga`en, zgwe~en i strt, Ja nijesam idiot, Pa to je za mene smrt.

Al’ pravo je rekao pre @eraji}, soko sivi: Tko ho}e da `ivi, nek mre, Tko ho}e da mre, nek `ivi.

Gavrilo Princip (1894+1918) predrasudama. Plo~a, naime, nije uop{te otkrivena na Vidovdan.

Datum je bio 2. februar 1930. godine, a povod sutra{wa petnaesta godi{wica pogubqewa Danila Ili}a, Mi{ka Jovanovi}a i Veqka

^ubrilovi}a. Po rije~ima komentatora sarajevskog lista „Ve~erwa po{ta” datum je dosta proizvoqno odre|en. Isti komentator je 31. januara, dva dana uo~i otkrivawa, najavio da }e doga|aj „biti skroman i bez posebne sve~anosti”.

Tako je i bilo; ne samo da otkrivawu nije prisustvovao nijedan, ~ak ni najni`i, funkcioner vlasti niti izaslanik W. V. Kraqa, nego je i sve~ana akademija koja je bila planirana u Narodnom univerzitetu poslije otkrivawa spomen-plo~e naprasno otkazana. Prema dopisniku londonskog „Tajmsa”, jugoslovenske vlasti su u internoj diplomatskoj komunikaciji sa zapadnim silama insistirale na informaciji da plo~u ne podi`e ni dr`ava, pa ~ak ni Narodna odbrana, nego iskqu~ivo pojedinci: prijateqi atentatora i ~lanovi wihovih porodica. Razlog za to po svoj prilici je ekonomska depresija i sve ve}a ovisnost zemqe od novca iz inostranstva. „Deutsche Algemeine Zeitung” istog tog februara, me|utim, pi{e da je postavqawe plo~e „monstruozna provokacija koja se ne smije tolerisati”, a neprisustvovawe predstavnika vlasti sve~anosti otpisuje kao puku trivijalnost. Na naslovnoj stranici „Politike” od 3. februara 1930. godine, pod naslovom „Otkrivawe spomen-plo~e Gavrilu Principu”, sarajevski dopisnik ovog lista ovako opisuje sam ~in otkrivawa: „Na tribini koja je bila oki}ena zelenilom i palmama, kao simbolom mira, uzela je mesto majka pokojnog atentatora Ili}a. Do we je bila Jovanka ^ubrilovi}, supruga pokojnog atentatora ^ubrilovi}a.

Potom sestra Trifka, Milena Grabe`, sestra Mi{ka Jovanovi}a Mara. U jedanaest ~asova na tribinu se popeo gg. Vasiq Gr|i}, Milan Bo`i}, Savo Qubibrati}, Hamdija Nik{i} i Borivoje Leonti}. ^im se na tribinu popeo Vasiq Gr|i} okrenuo se sakupqenom narodu i neobi~no ~vrstim glasom uputio na sakupqeni narod slede}e re~i: ‘Narode, sastali smo se da odamo po{tu najve}em od nas. Danas, najdostojnije se odaje po{ta }utawem.’ Sam g. Vasiq Gr|i} pognuo je glavu i ostao tako dva minuta, a zatim je ponovo visoko podigao glavu i burno povikao: ‘Slava heroju Gavrilu Principu!’ Narod je prihvatio i na ovom istorijskom mestu zaorilo se burno trokratno: ‘Slava, slava, slava!’ U isto vreme mladi nacionalista Hamdija Nik{i} koji je za vreme rata bio zatvoren kao veleizdajnik digao je belo platno sa spomen-plo~e. Zatim

je na g. Vasiqa Gr|i}a g. Borivoje Leonti}, izaslanik dalmatinske omladine uputio slede}e re~i: ‘Prila`em ovaj venac na spomenik heroju kao skroman znak priznawa mlade Dalmacije velikom heroju.’

Posle wegovih re~i zaorilo se opet trokratno: ‘Slava mu!’ Primaju}i srebreni lovorov venac rekao je g.

Vasiq Gr|i}: ‘Neka je hvala uvek patriotskoj Dalmaciji.’

Time je ova sve~anost zavr{ena.

Na plo~i koja je nara|ena u crnom mermeru uklesane su zlatnim slovima slede}e re~i: „Na ovom istorijskom mestu Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidovdan 15/28 1914. godine”. Pre nego se narod razi{ao potrgao je zelenilo sa tribina da ga zadr`i kao uspomenu na dana{wi dan, a zatim su se svi u miru razi{li.**** (Usput, dok u Sarajevu traje sve~ano otkrivawe spomen-plo~e Gavrilu Principu, Kraq Aleksandar se priprema za sve~ani ru~ak sa studentima koje je Univerzitetski Savet nagradio nagradom W. V. Kraqa. Ru~ak je po~eo ta~no u podne tog drugog februara, a prisutni su bili rektor, prorektor i sekretar Univerziteta u Beogradu, ministar prosvete, svi dekani fakulteta te nagra|eni studenti.) Ne zaboravqaju}i, naravno, Ili}evu majku, ^ubrilovi}evu udovicu, sestru Grabe`ovu i sestru Jovanovi}evu, kao ni Milana Bo`i}a i Savu Qubibrati}a, fokusirajmo se ovdje na glavne protagoniste sve~anog otkrivawa spomen-plo~e: Vasiqa Gr|i}a, Hamdiju Nik{i}a i Borivoja Leonti}a, kao i na onoga koji nam je ovaj doga|aj opisao, „Politikinog” sarajevskog dopisnika potpisanog inicijalima A. K. Prvi je odr`ao govor, drugi otkrio plo~u, tre}i ju je prvi okitio vijencem, a potowi nam je cijelu pri~u ispri~ao.

Sama spomen-plo~a uzidana je jo{ 1928, no sve~ano je otkrivena tek dvije godine kasnije. Vasiq Gr|i}, koji je na otkrivawu govorio, zapravo je i autor teksta ugraviranog na plo~u. Ro|en je u Gacku 1875. godine, osnovnu {kolu zavr{io u rodnom gradu i Mostaru, gimnaziju u Sarajevu, Filozofski fakultet u Gracu i Be~u. Godine 1910. biran je za poslanika Bosanskog Sabora. Bio je prvooptu`eni na Bawalu~kom veleizdajni~kom procesu (1915-1916) na kojem se sudilo stotinu pedeset {estorici qudi. Bio je jedan od wih 16 koji su osu|eni na smrt. Me|utim, zalagawem {panskog kraqa Alfonsa 13. ovi osu|enici su pomilovani. (Iz

zahvalnosti ovom {panskom kraqu, jedna ulica u centru Bawaluke i danas se zove po wemu.) Poslije Prvog svjetskog rata, biran je u parlament Kraqevine SHS. Umro je tri i po godine nakon sve~anosti otkrivawa spomen-plo~e Gavrilu Principu; 26. oktobra 1934. u Beogradu. I Hamdija Nik{i} je bio tu`en i osu|en od strane Austro-Ugarske za vrijeme Prvog svjetskog rata. On je bio jedan od optu`enih na Travni~kom procesu protiv pripadnika „srpsko-hrvatske omladine”. Optu`nica ih je teretila zbog zalagawa za kulturno i politi~ko ujediwewe Ju`nih Slovena u jednu dr`avu. Hamdija Nik{i} je osu|en na dvije godine robije. Ime Hamdije Nik{i}a pronalazimo tako|e u kwizi „Sarajevo u revoluciji” (s podnaslovom Komunisti~ka partija Jugoslavije u pripremama i organizaciji ustanka) gdje se u uvodnom dijelu pravi razlika izme|u dijela muslimanskog stanovni{tva koje je bilo lojalno nacistima i NDH i onih koji se „no{eni iskrenim patriotskim te`wama” ve`u za partizanski pokret i Narodni front. Me|u potowima, neki od najistaknutijih su bili dr. Zaim [arac, profesor Husein Brki}, Sulejman Filipovi}, Hasan Qubun~i}, Hamdija Nik{i}, porodica Karahasanovi} i drugi.

Ime Borivoja Leonti}a pak pronalazimo na spisku jugoslovenskih boraca u [panskom gra|anskom ratu. (Nismo sigurni da li je stanoviti Boro Leonti}, pukovnik jugoslovenske tajne slu`be u drugoj polovini ~etrdesetih godina i kratkotrajni na~elnik beogradskog Vojnog muzeja ista ta osoba, ali je zavodqivo misliti da jeste. Naime, nakon {to su u Jugoslaviji jo{ 1947. godine postali svjesni da je visoki i tihi saradnik austrijskog ministra vawskih poslova Grubera, koji je u~estvovao u diplomatskim razgovorima s jugoslovenskim delegacijama u Londonu i Moskvi, u stvari Kurt Valdhajm koji je osnovano osumwi~en za ratne zlo~ine u Jugoslaviji, predstavnici tajnih slu`bi SSSR-a kazali su Leonti}u, po~etkom 1948. godine, da su regrutovali Valdhajma da radi za wih te da Jugosloveni ne trebaju da se mije{aju u taj slu~aj.

Sredinom iste godine dolazi do glasovitog raskida izme|u Tita i Staqina. Od po~etka 1972. godine, pa sve do kraja 1981. Valdhajm je generalni sekretar Ujediwenih nacija. 1986. godine izabran je za predsjednika Austrije. Tek u to vrijeme, wegova nacisti~ka

pro{lost postaje op{tepoznata.

Alan Levi, autor koji se bavio ovom problematikom, izvje{tava da poku{aj locirawa Leonti}a 1986. godine nije uspio. Poznato je da je {panski borac Leonti} umro u Beogradu 1980. godine. Ako je rije~ o istoj osobi, jasno je za{to nije mogao biti prona|en {est godina kasnije.)

Kao u nekoj stereotipnoj pri~i o Sarajevu, Bosni i Jugoslaviji, imamo tri osobe koje su istog roda, a porijeklom pripadaju trima razli~itim vjerozakonima.

Nedostaje jo{ samo neki Jevrej, kazao bi vjerovatno kakav cinik. Tu je, me|utim, i Jevrejin. Iza inicijala A. K. sarajevskog dopisnika „Politike” krije se ime Abrahama Koena zvanog Abo. Ne usu|ujemo se ovdje da dubqe ulazimo u porodi~no-kohanitske veze ovog Abrahama Koena sa drugim Koenima, ali }emo ispri~ati sa`etak wegove sudbine.

Nakon {to je Hitlerova vojska u{la u Sarajevo i nakon {to su sa zida skinuli plo~u o ~ijem je otkrivawu pisao u „Politici”, Abo Koen i wegova porodica uspjeli su izbje}i smrt ili deportaciju u neki od koncentracionih logora zahvaquju}i Koenovom kolegi novinaru po imenu Rudi Roter. Roter je rodom bio iz sela Potomje na poluostrvu Peqe{ac. Odlaze}i iz Sarajeva u zavi~aj, Roter ubje|uje Koena da zajedno s porodicom po|e s wim doqe, na jug. Neko vrijeme, Koeni se kriju u Potomju kod Rotera, a kasnije prelaze u Trpaw te se napokon, poslije talijanske kapitulacije, pridru`uju partizanima. U skladu sa svojom novinarskom profesijom, Abo Koen po~iwe da radi za sektor za informisawe ZAVNOH-a (Zemaqsko antifa{isti~ko vije}e narodnog oslobo|ewa Hrvatske), i to na mjestu tehni~kog urednika „Vjesnika”. Po sje}awima kolege, „poznatog partizanskog novinara” Mahmuda Kowhoxi}a, Koen je u to vrijeme „ve} stariji ~ovjek i slabo pokretan”. U maju mjesecu 1944. godine, kad se ~etnici napali partizansku bolnicu u selu Kre~ani u Lici, zaklali su i Abrahama Abu Koena, koji je, eto, izbjegao smrt od nacisti~ke i usta{ke ruke da bi skon~ao od ~etni~ke. Godine 2004.

Rudi Roter je od strane Memorijalnog centra Jad Va{em u Jerusalimu progla{en „Pravednikom me|u narodima”.

Nacisti~ka vojska u{la je u Sarajevo 17. aprila 1941. godine.

Trenutak skidawa spomen-plo~e Gavrilu Principu sa zida zabiqe`en je kamerom i ukqu~en u

61

62

jedan filmski `urnal (dostupan na internetskoj adresi http://ÞÞÞ.Úoutube.com/Þatch?v=ÛhL eaÜhPÙVU). Snimke ulaska nacisti~kih tenkova u Sarajevo, mase koja ih veselo pozdravqa i podizawa wema~ke zastave o~ito su mawe va`ne, jer najdu`i dio ovog `urnala prati skupinu mu{karaca koji uz pomo} merdevina pa`qivo skidaju plo~u i predaju je vojnicima Vermahta koji uz wu teatralno poziraju. Sve ovo prati glas spikera koji na wema~kom izgovara nekoliko re~enica. U prevodu one glase ovako: „Invazija u bosanski grad. Podi`e se wema~ka ratna zastava. U Sarajevu; ovdje je 28. juna 1914. austrijski prestolonasqednik postao `rtvom kukavi~kog atentata srpskog studenta. Ti pucwevi su dali signal za svjetski rat”. Wemci skidaju mramornu tablu i predaju je Vermahtu. Na tabli stoji: „Na ovom istorijskom mjestu se Gavrilo Princip izborio za slobodu Srbije”. Firer je tablu predao Berlinskom „Zeughausu”.***** Autor citiranog teksta o~ito je imao pouzdanog prevodioca sa srpskohrvatskog. Natpis na tabli zbiqa po~iwe frazom „Na ovom istorijskom mjestu” koja je u filmskom `urnalu na wema~ki doslovno prevedena (An dieser historischen Stätte). Nigdje se, me|utim, na tabli ne pomiwu ni srpstvo ni Srbija. Iz ove lapidarne interpretacije anonimnog wema~kog filmskog radnika, razvi}e se, i u na{e vrijeme, brojne publicisti~ke i scenske vizije Principovog ~ina.

Na dan 21. aprila, agencija „Aso{ijeted pres” javqa iz Berlina kako je iz nacisti~kog {taba na Balkanu stigla informacija da je spomen-plo~a kojom se komemorira Sarajevski atentat ju~e predana Hitleru i to od strane jednog od prvih wema~kih vojnika koji su u{li u taj jugoslovenski grad. Objavqeno je i da }e plo~a biti javno izlo`ena u muzeju kao „dokaz srpske zlo~ina~ke krvave krivice za Svjetski rat”.

Prvog jula iste godine, a povodom poklawawa spomen-plo~e Adolfu Hitleru, komentator NDH-ovskog „Sarajskog novog lista” trijumfalno pi{e: „Sarajvo je opralo sa sebe vidovdansku qagu”.

(Oblik Sarajvo ovdje nije {tamparska gre{ka. Prvih mjeseci okupacije usta{e su ime grada formalno promijenili u Sarajvo, no uskoro je vra}en naziv Sarajevo.)

Nepune ~etiri godine kasnije, {estog aprila 1945. godine, partizani osloba|aju Sarajevo. Ve} sedmog maja, jo{ prije kapitulacije

Velikowema~kog rajha, otkriva se nova spomen-plo~a Gavrilu Principu. Sve~anost prati „veliki manifestacioni miting” kojem prisustvuju „pretsjednik Narodne skup{tine Bosne i Hercegovine dr Vojislav Kecmanovi}, ~lanovi Narodne vlade Bosne i Hercegovine na ~elu sa svojim pretsjednikom drugom Rodoqubom ^olakovi}em, ~lanovi Narodne skup{tine, pretstavnici Zemaqskog i mjesnog USAOBiH-a, omladinski delegati pokrajina, i delegati omladine Gr~ke i bratske Bugarske”.

Izvje{ta~ „Oslobo|ewa” daqe pi{e: „Miting je otvorio drug Braco Kosovac i predao rije~ drugu Dragoslavu Qubibrati}u, jednom od Principovih saradnika i ~lanu revolucionarne organizacije „Mlada Bosna” i podvukao va`nu ulogu bosanskohercegova~ke omladine – Principove omladine, nadahnute idejama bratstva i jedinstva svih naroda Bosne i Hercegovine, svih naroda Jugoslavije i istakao wihovu borbu protiv tada{wih reakcionarnih politi~ara, koji su zagovarali kompromis sa Be~om. Svoj govor zavr{io je rije~ima: ‘Po svojim idejama Gavrilo Princip pripada dana{woj mladoj generaciji, koja je ostvarila kona~no i potpuno one te`we, koje je Gavrilo Princip zapo~eo u ono doba.’ Poslije druga Qubibrati}a govorio je drug Cvijetin Mijatovi}, zatim omladinac Hrvat Mile ^a~i} i omladinka muslimanka Na|a Biser”. Samu spomen-plo~u otkrio je Borko Vukobrat „omladinac iz Bosanskog Grahova”. Na plo~i je zlatnim slovima stajalo: „U znak vje~ite zahvalnosti Gavrilu Principu i wegovim drugovima borcima protiv germanskih osvaja~a, posve}uje ovu plo~u omladina Bosne i Hercegovine – Sarajevo 7. maja 1945. godine”.

Nije na ovoj plo~i, {to je na zidu stajala, po svoj prilici, desetak godina, bilo rije~i sloboda. Kad je onaj koji biqe`i ovu pri~u, osamdesetih godina pro{log vijeka, prvi put bio na mjestu Sarajevskog atentata, na novoj spomen-plo~i ponovo je prizivana sloboda.****** No ni te plo~e, kao ni one stare od crnog mermera, kao ni slobode, danas vi{e nema í *Jo{ kao student Murhaus je radio kao istra`iva~ za Normana Dejvisa, jednog od najslavnijih istori~ara

na{eg vremena. Prva wegova samostalna kwiga „Ubiti Hitlera” (s podnaslovom „Tre}i rajh i urote protiv Firera”) bavi se svim poznatim poku{ajima atentata na Hitlera, od najpoznatijih (kakvi su Kanarisov i fon [traufenbergov) do nekih mnogo marginalnijih.

Zakqu~ak wegove kwige, me|utim, predstavqa razmatrawe pitawa o smislu tiranoubistva. Kad su u septembru 2011. godine, snimateqi CNN-a u{li u kancelariju Sadija Gadafija, tre}eg Pukovnikovog sina, na radnom stolu su, izme|u ostalog, snimili i pomenutu Murhausovu kwigu. Pretpostavqa se da ju je ~itao neposredno prije bijega.

** Jugoslaviju je predstavqao novi kraqevski jugoslovenski poslanik u Berlinu doktor Ivo Andri}.

Zanimqivo je da je akreditivno pismo doktor Andri} predao Hitleru u zgradi Novog kancelarstva samo dan ranije, tj. 19. aprila 1939. Procedura je bila br`a od uobi~ajene upravo zbog potrebe da i jugoslovenski poslanik prisustvuje sve~anoj proslavi Firerovog ro|endana. Istog dana, Kancelaru Rajha akreditivno pismo je predao i slova~ki poslanik Matus ^ernak. *** Kapitulacijom Jugoslavije, Nijemci su pod kontrolom imali 344 000 jugoslovenskih vojnih zarobqenika. Ukupni wema~ki gubici tokom invazije na Jugoslaviju

bili su: 151 mrtav, 392 rawena i 15 nestalih vojnika i oficira.

Zanimqivo je usporediti istovremene wema~ke napade na Jugoslaviju i Gr~ku. Ciq napada na Jugoslaviju bio je odmazda, dok je napad na Gr~ku imao za ciq strate{ku pomo} Talijanima.

Hitler je izri~ito naredio da se Beograd sravni sa zemqom i da prema Srbima ne bude milosti, dok je jednako izri~ito naredio da se Atina uop{te ne bombarduje, `ale}i, kako je priznao Gebelsu, {to uop{te mora da ratuje protiv Gr~ke. Kad se osam dana poslije svog 52. ro|endana vratio u Berlin, bio je to posqedwi pravi pobjedni~ki povratak u glavni grad Rajha. Kad je rije~ o tezi da je odgoda napada na SSSR zbog neplaniranog napada na Jugoslaviju odigrala kqu~nu ulogu u wema~kom neuspjehu da pokore Ruse prije zime, mi{qewa o wenoj utemeqenosti se razlikuju. S jedne strane, sam Hitler je vjerovao u to. S druge pak, meteorolo{ki izvje{taji pokazuju da je zbog vla`nog, zlog i hladnog proqe}a 1941. invazija na SSSR te{ko mogla po~eti mnogo prije 22. juna, ~ak i da nije bilo napada na Jugoslaviju. Postoji, me|utim, jo{ jedan detaq koji se ti~e uticaja „balkanske invazije” na Operaciju Barbarosa, a koji se ne ti~e tajminga. Naime, tokom napada na SSSR, wema~ki tenkovi imali su neuobi~ajeno ~este mehani~ke kvarove. Po jednom od uvjerqivijih tuma~ewa, razlog za to bila je „istro{enost” zbog skora{wih dugih vo`wi po lo{im balkanskim drumovima. **** Istini za voqu, u „Politikinom” ~lanku natpis na plo~i nije sasvim korektno prenesen; najprije ispu{teno je ime mjeseca juna, datumi po starom i novom kalendaru odvojeni su kosom crtom, dok na plo~i postoji zagrada, dodata je rije~ „godine” na kraju koje na plo~i nema, rije~ Vidovdan na plo~i je ispisana kao poluslo`enica (Vidov-dan), dok u tekstu stoji Vidovdan, a tako|e fraza „Na ovom istorijskom mjestu” koja je na plo~i ispisana ijekavski, u tekstu je citirana ekavski.

(Savremeni komentator sklon nepotrebnoj ironiji u tom smislu bi mogao prona}i kontinuitet u jezi~koj politici ovog lista, ali ovdje tome nije mjesto.)

Navedimo ovdje doslovno natpis sa spomen-plo~e: „Na ovom istorijskom mestu Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidov-dan 15. (28.) juna 1914”. *****Zeughaus (stari Arsenal) je najstarija gra|evina u berlinskoj

ulici Unter den Linden. Izgra|ena je po~etkom osamnaestog vijeka, a od 1875. godine u woj je vojni muzej. U ovoj zgradi je 1943. godine Rudolf fon Gersdorf neuspje{no poku{ao ubiti Hitlera. Krajem Drugog svjetskog rata, zgrada je u bombardovawima veoma o{te}ena.

Kasnija sudbina konkretnog eksponata, spomen-plo~e Gavrilu Principu, ro|endanskog poklona Adolfu Hitleru, nam je nepoznata.

Podjelom Berlina, Zeughaus se na{ao u DDR-u. Godine 1952. u ovu zgradu je smje{ten Muzej wema~ke istorije, koji je svojom postavkom interpretirao modernu wema~ku istoriju iz komunisti~ke perspektive. Institucija koja je tamo smje{tena danas, poslije ujediwewa dvije Wema~ke, nosi druk~ije, ali sli~no ime: Wema~ki istorijski muzej. ****** Na plo~i koja je stajala na mjestu Atentata do 1992. godine pisalo je (}irilicom): „Sa ovoga mjesta 28. juna 1914. godine Gavrilo Princip svojim pucwem izrazi narodni protest protiv tiranije i vjekovnu te`wu na{ih naroda za slobodom”. Razlo`no je pretpostaviti da je ona postavqena 28. juna 1953. godine, kad je onda{wi gradona~elnik Sarajeva Dane Olbina na istom mjestu otvorio Muzej Mlade Bosne. Zapadni novinari koji su za vrijeme socijalisti~ke Jugoslavije dolazili u Sarajevu obi~no su bivali neprijatno iznena|eni ovakvim odavawem po~asti Gavrilu Principu. Analiza tih napisa zavre|uje posebno ozbiqnije istra`ivawe. Zanimqivo je da u broju od 28. juna 1964. godine, o pedesetogodi{wici atentata, „NeÞ Ùork Times” objavquje ~ak tri teksta tim povodom. Jedan od tih tekstova je reporta`a sa lica mjesta iz pera Xozefa Berija. U podnaslovu wegovog teksta isti~e se kako }e putnik namjernik u Sarajevu otkriti da se „mladi ludak iz 1914. pamti kao nacionalisti~ki heroj”. Vrijedi ovdje barem kratko notirati signifikantan detaq iz wegovog teksta. Jedan od Berijevih sarajevskih sagovornika, ~ovjek koji mu je govorio o vezi koja postoji izme|u sarajevskih atentatora i partizanskih revolucionara iz Drugog svjetskog rata, bio je „komunisti~ki sekretar za informacije, prijateqski nastrojen tridesetsedmogodi{wak, biv{i kapetan partizanske vojske” po imenu Murat Kusturica. Od 1992. godine, kad je plo~a koja je {okirala novinara „NeÞ Ùork Timesa” uklowena, pa sve do 2004. godine, na

mjestu Sarajevskog atentata nije bilo nikakvog spomena na taj istorijski doga|aj; 2004. sarajevske gradske vlasti postavile su tamo plo~u s (latini~nim) natpisom: „Sa ovog mjesta 28. juna 1914. Gavrilo Princip je izvr{io atentat na austrougarskog prestolonasqednika Franca Ferdinanda i wegovu suprugu Sofiju”. Ispod je prevod na engleski.

Muharem Bazduq Izvor: ~asopis „Vreme”

Muharem Bazduq, novinar, kwi`evnik i kwi`evni prevodilac. Kao novinar istra`iva~ uspeo je da u bavarskoj dr`avnoj biblioteci u Minhenu prona|e fotografiju snimqenu 20. aprila 1944. godine na 52. ro|endan Adolfa Hitlera.

63

Blizu smo zavr{etka poliomijelitisa

Blizu smo zavr{etka poliomijelitisa

Sada je na{a {ansa da promenimo svet.

Da bi se pobrinuo da deca nikada vi{e ne pate od de~ije paralize.

Pridru`ite se. Govorite. Do|ite.

Sada je na{a {ansa da promenimo svet.

Da bi se pobrinuo da deca nikada vi{e ne pate od de~ije paralize.

Pridru`ite se. Govorite. Do|ite.

Blizu smo zavr{etka poliomijelitisa

Blizu smo zavr{etka poliomijelitisa

Sada je na{a {ansa da promenimo svet.

Da bi se pobrinuo da deca nikada vi{e ne pate od de~ije paralize.

Pridru`ite se. Govorite. Do|ite.

Sada je na{a {ansa da promenimo svet.

Da bi se pobrinuo da deca nikada vi{e ne pate od de~ije paralize.

Pridru`ite se. Govorite. Do|ite.

65

66

Blizu smo zavr{etka poliomijelitisa

Blizu smo zavr{etka poliomijelitisa

Sada je na{a {ansa da promenimo svet.

Da bi se pobrinuo da deca nikada vi{e ne pate od de~ije paralize.

Pridru`ite se. Govorite. Do|ite.

Sada je na{a {ansa da promenimo svet.

Da bi se pobrinuo da deca nikada vi{e ne pate od de~ije paralize.

Pridru`ite se. Govorite. Do|ite.

Blizu smo zavr{etka poliomijelitisa

Blizu smo zavr{etka poliomijelitisa

Sada je na{a {ansa da promenimo svet.

Da bi se pobrinuo da deca nikada vi{e ne pate od de~ije paralize.

Pridru`ite se. Govorite. Do|ite.

Sada je na{a {ansa da promenimo svet.

Da bi se pobrinuo da deca nikada vi{e ne pate od de~ije paralize.

Pridru`ite se. Govorite. Do|ite.

Za kraj ovog broja SAN NA JAVI ILI JAVNI SAN

NA PUTU ZA SELO BOROVA Da li }e jednog dana neko sve ovo pro~itati? Mo`da?A mo`da }e ba{ ova moja mala pri~ica ~itaocu pomo}i da pobegne iz sive i tmurne svakodnevnice! Pi{em srcem... Ono je jedini pravi putokaz... u `ivotu!

Opet jedno ve~e...

I meni se ~ini Da negde daleko, preko triju mora, pri zalasku sunca u prvoj ti{ini, u blistavoj senci smaragdovih gora Bleda, kao ~e`wa, nepoznata `ena, s krunom i u sjaju, sedi, misle} na me...

Te{ka je, beskrajna, ve~na tuga wena na domaku no}i, ti{ine i tame...* ktobar traje. Jesen kao da jo{ nije stigla u ovaj deo Mediterana i Egeja. Dani su topli, i prete`no sun~ani.

Ove subote je vreme obla~no, nema sunca i nije bilo vreme za kupawe. Krenuo sam u svoju redovnu {etwu do Sela Borova, 4,5 km u jednom pravcu. Ravan put ~ini hodawe prijatnim i ne puno zamornim. Sa {tapom u ruci, jer ima pasa lutalica. Pokraj mene lewo hoda keru{a, nazvah je Ela, jer ne znam ~ija je i kako se zove, a od prvog dana je ispred moje sobe u prizemqu hotela i samo kad joj ka`em Ela, ona radosno vrte}i repom, kre}e i tu je, kraj mojih nogu. Hranim je, donesem joj i vodu u lavoru. ^esto ostane da spava ispred vrata sobe. Nisam joj jo{ ~uo glas, ni da je zalajala. Jedna mila i lepa kuja koja me prati, ~im iza|em. Sada smo opet zajedno, u redovnoj {etwi. Sa leve i desne strane su niske betonske ograde koje kriju placeve sa ku}ama bogatih porodica Grka iz Soluna, i okolnih mesta, ~ak dole, iz Volosa, pa i Pireja, Atine.

Raznovrsna arhitektura u zelenilu prosto tra`i da zastajem i snimam ta lepa zdawa u kojima sada nema nikog i gde vlada ti{ina, mir jednog minulog leta. Prozori i vrata zatvoreni, obezbe|eni sigurnosnim alarmnim sistemima, kako i dolikuje ovim zdawima i ~ije zatvorene i zakqu~ane kapije kriju s ukusom ure|ene staze kroz travwake gde rastu velike palme i kiparisi. Ili stabla maslina ~iji su plodovi skoro ubrani i sakupqeni.

Hodam laganim koracima sredinom puta, a Ela lewo hoda i wu{i sve woj zanimqivo. ^ini se da zaostaje, umorna, ali je uvek blizu, kad je pogledam.

Zastajem. Sa leve strane puta, ka obali, posmatram skromno zdawe koje od puta odvaja mo`da najskromnija metalna bela ograda u ovom dugom nizu. Bela ku}a sa krovom prekrivenim crvenim crepom. U daqini, oslu{kujem, talasi se razbijaju o kamenitu obalu i remete ti{inu. Stvarno, nije bilo vreme za kupawe. Poplo~ana staza vodi do ulaza i okolo ove puste ku}e.

Snimam dve velike palme koje su tu nemi stra`ari. Sa leve strane velika maslina, isprepletenog stabla i grana koje svojim izgledom ne kriju sopstvenu starost.

Iznenada, Ela protr~a pored mene i hitro se provu~e ispod ograde i vrte}i repom odjuri ka maslini i zama~e iza zgrade. Zovem je. Ne odaziva se. Nema je. Preska~em ogradu, nespretno, padam pravo na omawi `bun sa druge strane koji ne videh i kratke pantalone koje nosim nisu uspele da za{tite noge od trwa. Oprezno hodam stazom i dolazim do ugla gde sam izgubio Elu iz vidnog poqa. Mra~an ugao sav obrastao u zelenilo i puzavicu koja je prekrila zidove ku}e.

Ovde je u vrelo letwe doba hladovina i sigurno ba{ prijatno za sedewe i boravak. U uglu klupa sa jastu~i}ima.

Poluotvorena vrata... Ela veselo istr~ava napoqe, a iza we lep, crni pas, labrador. I... gle, radovawa... ti!

– Otkud ti ovde, M M M**? Kako?... pitam iznena|en.

– Dragi, nije sada vreme za pri~u, oblaci se navla~e,

O

bi}e ki{e... prilazi{ mi, poznati, dugi poqubac koji daje sigurnost.

– Sedi! – dr`e}i me za mi{icu leve ruke, vodi ka klupi.

Kako prija ovaj stisak... a ~esto ve} u septembru i po~etkom oktobra vlaga je u vazduhu, ~esto je sivo olovno nebo.

Pri susretima ove „iznenadne vrste” gotovo je tradicija da se ne gleda u o~i, ne grli, ne dodiruje... U nedostatku sunca i plavetnila i svih vrsta toplina, ovaj stisak obe}ava... Poslu{no sedam, klupa je drvena, ali hladno drvo ~ini da mi kroz telo pro|e jeza, uzimam jastuk da se namestim i sednem na wega.

– Ne, dragi, sedi gore, na klupu!

Pewem se, sedam na ivicu. Prilazi{, uzima{ jastuk i postavqa{ ga izme|u mojih nogu i svoja kolena naslawa{ na wega. Kle~i{. Posmatram te. U {ortsu si. Bosa. Tvoje ruke na mojim kolenima. Razmi~e{ ih. Pomera{ noge. Ruke ti se blago pewu ka mojim pantalonama...

– Molim te, ustani malo... da ih... i spu{ta{ mi pantalone.

Ubrzano di{e{...

Odmi~e{ se, skida{ bluzu, vidim ti slobodne grudi koje se tresu, raduju}i se {to su slobodne, nesputane.

Bradavice iako je polumrak, vidim, nabrekle...

– Dragi, miluj me po le|ima, ki~mi... savija{ se, glava ti je me|u mojim nogama, ose}am dah tvoj i poqupce koji naizmeni~no su na levoj, pa desnoj butini... Golica me to i vra`je prija, ubrzano di{em, prstima prolazim ti po ki~mi i spu{tam obe {ake ka dowem delu le|a...

– Polakooo... dragi... stegni me... takooo...

– Ti{e, draga!...

– Ma... nema ovde danas nikog... do samo ti i ja... Gazde su oti{le svojim poslom ~ak dole za Volos. Ne}e dolaziti dva – tri dana... mmmmmm...

Vreo poqubac i jezici nam se sudaraju u ustima...

Ste`e{ me, zagrqaj je strastan, jak...

Name{ta{ jastuk, pa ga u zanosu baca{ s klupe...

– Sedi na klupu! – tvoj zapovedni glas, poslu{no me spu{ta, a ose}aj hladne daske na trenutak me tera i gledam kako skida{ ga}ice, koje do malo~as nisam primetio, ni osetio pod prstima...

– Dr`i me za kukove... tako... ~vrsto... mmmmmmmmmmmmm...

To slatko wihawe, taj ritam pokreta tvog tela koji postaje sve ubrzaniji... dr`im te ~vrsto... Poku{avam da se pomerim i uhvatim ritam s tvojim telom...

– Neeee, ne pomeraj se... sama }u... Osetih svu te`inu tela i to opu{tawe koje, u~ini mi se, trajeee... ustaje{, okre}e{ se k meni, uzima{ jastu~e da klekne{ na wega... zlatna ki{a znoja sliva se s lica, obraza, me|u tvoja veli~anstvena bedra... otvaram o~i... jedno oko ti otvoreno... gleda{ me... obrazi beli...uspravqa{ se i grli{ me qube}i strasno... poqupci s okusom slasti... seda{ mi sa strane u krilo... ]utimo zamoreni od pusto{ne qubavi...

– Qubav, to je najlep{a na{a strana i kad smo daleko, to je inspiracija koja je o~i{}ava! *** {apu}e{ mi na uvo, grickaju}i ga.

Postaje hladwikavo... Ustaje{ i ubrzo donosi{ vla`an pe{kir kojim se bri{emo... i obla~imo... Vrati}u se nazad u hotel.

– U Selo Borova mogu i sutra, zar ne, draga? Osmehuje{ se, namiguje{, poklawa{ mi jednu pove}u {i{arku, jo{ jedan poqubac, ulazi{, vrata zatvara{ za sobom i – gotovo...

Oblaci su potpuno prekrili nebo, puni ki{e koja samo {to nije... slu{am talase {to ~ini se, jo{ ja~e razbijaju o stewe...

Keru{a se lewo prote`e i ustaje. Kuwala je tu, pored klupe.

Labradora u wenoj blizini nije bilo.

Neka ~udna ti{ina spustila se u ovaj sku~eni krajolik dvori{ta. Polazimo... Ela i ja... í novembar 2019. godine

* „Zalazak sunca” Jovan Du~i}, salonski vitez ** Mila Moja Muzo *** Oqa i [ejka – OGLEDALO QUBAVI /iz prepiske 1956 – 1961.

Haxi Du{an Glu{ac

67

Da li je Da li }e proiste}i ISTINITO? DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li je PO[TENO Da li }e biti prema svima? KORISNO za sve?

MISLI POZITIVNO, BUDI NEGATIVAN!

Snimio Dragan Brajer

tar o R ski p r UzS i n ta #Os