Rotar 115-116 by Ivan Petrovic

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

SEPTEMBAR / OKTOBAR 2020. • GODINAæ (LæææVII) BROJ 115 i 116 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org • FB: fb.com/rotarÚbeograd

ROTARI U ALBANIJI

STVARNO JE NESTVARNO

LEKARI BEZ GRANICA U MISIJI

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 115 i 116 SEPPTEMBAR / OKTOBAR 2020. GODINA æ (LæææVII)

Danilo Qevnaji}

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Trivko Ti}a Savi}

Distrikt 2483 guverner 2020–2021. Danilo Qevnaji} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Trivko Ti}a Savi}

Nikola Mandi}

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili letwi i jesewi broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Dragoslava Spasi} Zorica Milo{evi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

Haxi Du{an Glu{ac

Dragoslava Spasi}

Zorica Milo{evi}

Naslovna strana: Pogled sa 14. sprata hotela „Kamelija 3” Dra~, Albanija. Snimio Haxi Du{an Glu{ac

ktivisti Ujediwenih nacija ili A neki Lekari bez granica su bili na jednoj od misija sa zadatkom da

edukuju afri~ka plemena. Akcenat konkretno ove misije je bio na prevenciji side, tojest - ciq je bio da qudima u zabitim delovima Afrike pokaù na~ine za{tite koje savremeni svet praktikuje prilikom sno{aja, dakle da qudima predstave kondom i da objasne da je on kontraceptivno sredstvo, a ujedno i higijenska za{tita koja ovoj sodomogomorskoj civilizaciji predstavqa spasonosnu kartu i ili slamku. Me|utim, sve je bilo u redu dok nisu stigli do nekog nezgodnog plemena. Pleme je maleno i nije registrovano kod UN kao rizi~no, a ratni~ko je i nekoliko prevodioca je odbilo da ide u pratwi, jer im je poznato da se tamo{wi junaci lako hvataju za kopqe i da se mnogo misija nije vratilo iz tog plemena. Ne vole strance. A povrh svega je najproblemati~nije, pa i najneobi~nije to {to imaju jako visoke moralne norme u smislu da ne samo {to prequbu ka`wavaju smr}u, ve} gaje ~isto}u komunikacije i na sam pomen nekih bezobraznih re~i jako burno reaguju. Kad se posva|aju, ne pomiwu rodbinu, nego jedan drugom psuju ku}ni prag, prozor, kopqe i sli~no. Tako da prevodioci smatraju da je to sigurna smrt i}i tamo i pri~ati im o seksu i kondomima. Ali ipak namole dvojicu, i krenu. I stignu u selo, sve bude napeto, ali nekako pro|e u redu i uspeju da objasne poglavici da èle predavawe da odrè, i na tom predavawu predstave na~in za{tite protiv neke bolesti i tako daqe. Okupi se pleme i po~ne humanitarac da pri~a, prevodilac

se preznojava, ali prevodi. Humanitarac vadi kondom da pokaè, ali prevodilac mu je striktno zabranio da pravi aluzije i da pokazuje prema preponama na koji deo tela taj kondom i kako ide, jer ima odmah da ih ra{~ere~e, nego samo onako na prazno da vide i biranim re~ima ispri~aju da oni shvate iz pri~e kako se to koristi. Prepla{eni humanitarac je poslu{ao prevodioca i za tu potrebu iskoristio tarabu, pored koje je stajao. Navukao kondom na jednu pre~agu tarabe, ~isto da pokaè ono {to je te{ko re~ima objasniti nekome ko nikad nije video kondom ni ~uo da to postoji, i ispri~ao {ta je imao, prevodilac tu ne{to smuqao, rekao da se to stavqa da èna ne zadrudni, i èna i mu{karac se tako {tite od nekih bolesti i aj’d zdravo, vataj tutaw, be` odavde da nas ne pobiju. Odu oni. Me|utim, {ta se desilo. Dopalo se to qudima u selu prili~no, ta ideja kondoma(!). Naime, upravo su razmi{qali {ta da rade sa natalitetom, koji im je u porastu, i da li da zarate s nekim ili zabrane sklapawe brakova, tako da im je ovo super uletelo. I re{ili da isprobaju oni taj kondom. I... ko je mogao da pro{eta kroz selo te no}i, mogao je da vidi jako neobi~an prizor. Na svakoj kapiji po jedan navu~en kondom, a iznutra, iz svake ku}e, se ~uju doma}in i doma}ica kako se slade u grehu da se sve ori i tre{ti, smatraju}i da ih ono ~udo tehnike napoqu {to su nataknuli na tarabu, vaqda {titi od zatrudwivawa. A posle devet meseci su se ba{ razo~arali u iskrene i dobre namere anglosaksonskih izaslanika i prosvetiteqa í

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD OKTOBAR 2020. GODINE

ANI^I] CRQENICA NADA

ILI] JOVAN

MIL^I] DRAGAN

PETROVI] IVAN

ANTI] ANDREA AN\ELA

JOKSIMOVI] DU[AN

MILOVI] MARKO

RADULOVI] DRAGAN

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAXI DU[AN

@IVKOVI] BIQANA

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

TOMA[EVI] MILIVOJE MIWA

BANI] PAVLE

KOCI] HRISTINA

NEDINKOVSKI JANE

SAVI] TRIVKO TI]A

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

MESECOSLOV

SEPTEMBAR 2020.

Ovaj mesec pun je omladinskih aktivnosti u Rotariju. Rotari klubovi {irom sveta obra}aju posebnu pa`wu na mnogobrojne Rotari programe za decu i omladinu. Tokom meseca mnogi Klubovi organizuju posebne aktivnosti vezane za razmenu omladine.

1829. Sklopqen je Jedrenski mir kojim je priznata autonomija Gr~ke a Srbiji je vra}eno {est nahija oslobo|enih u Prvom srpskom ustanku.

1939. Na kru`noj stazi oko Kalemegdana, u Beogradu odr`ane su do tada najve}e me|unarodne automobilske trke u Kraqevini Jugoslaviji.

1926. Priznata je autonomija Svetoj Gori. Godinu dana kasnije ubeleèna je u 105. ~lan Ustava helenske dràve, kao autonomna republika kalu|era, ali i suverena teritorija Gr~ke, a pod kanonskom upravom vaseqenskog patrijarha, {to je bila za sve prohujale vekove. Svi weni kalu|eri, a procewuje se da ih ima oko 2.600 – od toga vi{e od tre}ine s univerzitetskom diplomom – bez obzira na narodnost, gr~ki su dràvqani.

407. Umro je carigradski patrijarh i bogoslov, Sveti Jovan Zlatousti (Hrizostom).

1998. Lari Pejx i Sergej Brin, studenti univerziteta Stenford, osnovali su „Gugl”. 1620. Hodo~asnici iz Plimuta isplovqavaju na brodu „Mejflauer” u Novi svet.

Arapski: 15 Rimski: æV Mnogi jevrejski praznici po~iwu petnaestog u mesecu. E, RECITE NA ZDRAVQ M BI]U KO NS @E I OM MU[K ^ULA! SA 10 PRSTIJU I 5

Doma}a ma~ka `ivi oko 15 godina, ili 76 „ma~jih godina”. Ro|eni petnaestog su kao krtice. Nikad ne odustaju. Vole dok ne izgore. Dr`e se stila.

Andski kondor je najte`a ptica grabqivica - 15 kilograma. Stani{te joj je u Ju`noj Americi.

SVETSKI DAN BEZ AUTOMOBILA.

DAN ^ISTIH PLANINA

ME\UNARODNI DAN HLEBA S MASLACEM (na predlog mladih Nema~ke)

1949. Na dana{wi dan SSSR je prekinuo Ugovor o prijateqstvu sa FNRJ.

1941. Na dana{wi dan 1941. godine nema~ki nacisti~ki vo|a Adolf Hitler naredio je gu{ewe ustanka u Srbiji po svaku cenu isvim sredstvima. U Srbiji je primewena drakonska mera – za svakog ubijenog nema~kog vojnika streqano je 100, a za rawenog 50 Srba.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ PETNAEST

1729. Nacionalni konvent Francuske progla{ava Republiku.

Petnaest je bio sveti broj kod kabalista, jer je predstavqao brojnu vrednost dva hebrejska slova JH koja ~ine jedno od Bo`jih imena. 15 odsto mawe padavina bi}e na jugu Evrope do 2100. godine. Hadrijanov zid pravqen je 15 godina, a iskori{}eno je ~etiri miliona tona kamena. Godine 1911. u Beogradu izlazilo je 15 dnevnih novina ~iji tira`i nisu bili ve}i od 4.000 primeraka. Astronauti u Me|unarodnoj svemirskoj stanici svakog dana vide oko 15 izlazaka i zalazaka Sunca. uzrasta od Jedan od pet mali{ana otvori da je wu 15 meseci u sta zapu{a~em. fla{u sa sigurnosnim

15 razli~itih imena imala je na{a prestonica Beograd. Najmawi mi{i} u qudskom telu nalazi se u uvu i duga~ak je petnaesti deo centimetra.

ROTARI KLUB BEOGRAD od 1992. godine

^VRSTO JEZGRO ROTARIJA PREDSEDNICI KLUBA 1. Dragan Brajer ~arter predsednik (Rotarijanska 1992 – 1993. godina) 2. Goran Alikafi} + (Rotarijanska 1993 – 1994. godina) 3. Nikola Tasi} + (Rotarijanska 1994 – 1995. godina) 4. Petar Rakin + (Rotarijanska 1995 – 1996. godina) 5. Dimitrije Mejo Tomovi} + (Rotarijanska 1996 – 1997. godina) 6. Vojin Star~evi} (Rotarijanska 1997 – 1998. godina) 7. Miodrag Zagorac (Rotarijanska 1998 – 1999. godina) 8. Vladimir Mla|an (Rotarijanska 1999 – 2000. godina) 9. Miroslav [ovran (Rotarijanska 2000 – 2001. godina) 10. Predrag \or|evi} (Rotarijanska 2001 – 2002. godina) 11. Branko Krasojevi} (Rotarijanska 2002 – 2003. godina) 12. Miroqub Stanojkovi} (Rotarijanska 2003 – 2004. godina) 13. Qubomir Haxi \or|evi} (Rotarijanska 2004– 2005. godina) 14. Milan Kne`evi} (Rotarijanska 2005 – 2006. godina) 15. Duka Samarxi} (Rotarijanska 2006 – 2007. godina) 16. Radosav Mitrovi} (Rotarijanska 2007 – 2008. godina) 17. Nikola Mandi} (Rotarijanska 2008 – 2009. godina) 18. Sr|an Sretenovi} (Rotarijanska 2009 – 2010. godina) 19. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2010 – 2011. godina) 20. Veselin Kova~evi} (Rotarijanska 2011 – 2012. godina) 21. Zoran Zdravkovi} (Rotarijanska 2012 – 2013. godina) 22. ^edomir Petriwac (Rotarijanska 2013 – 2014. godina) 23. Haxi Du{an Glu{ac (Rotarijanska 2014 – 2015. godina) 24. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2015 – 2016. godina) 25. Nenad Sakovi} (Rotarijanska 2016 – 2017. godina) 26. Pavle Bani} (Rotarijanska 2017 – 2018. godina) 27. Jovan Ili} (Rotarijanska 2018 – 2019. godina) 28. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2019 – 2020. godina) drugi put 29. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2020 – 2021. godina) drugi put 30. Ivan Petrovi} (Rotarijanska 2021 – 2022. godina)

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

AKTIVNOSTI

SASTANAK KLUBA Posle okupqawa uz pi}e dobrodo{lice ta~no u 20,30 ~ po~eo je redovni sastanak Kluba obeleèn dobrim raspoloèwem ~lanova i gostiju. Kao {to protokol Kluba i nalaè, Ti}a je na odgovaraju}i na~in informisao ~lanove o zakqu~cima i odlukama sa upravo zavr{ene sednice UO. Posle te formalnosti usledio je i sve~ani ~in prijema u ~lanstvo Kluba novog ~lana. Na zadovoqstvo svih prisutnih, novi ~lan Kluba je postao Milivoje Toma{evi} – Miwa. Ti}a je toplo predstavio Miwu istakav{i wegov dugogodi{wi anga`man i doprinos Rotariju u Beogradu kao i wegovu zanimqivu karijeru novinara publiciste, pisca i poslovnog ~oveka.

BEOGRAD ~etvrtak 24. septembar 2020. godine

„a ki{e su se slile u cvjetove agava i qetu je kraj” Arsen Dedi}

KRAJ LETWE [EME, PRVI SASTANAK U HAJATU Iako su dva posledwa sastanka Kluba u letwoj {emi u Kapetanovim vinogradima i kod Joce i Vece u Lipovici bili izuzetno prijatni i odli~no pose}eni, mnogi su se radovali na{em povratku u hotel Hajat i redovnim

sastancima ~etvrtkom. Zato se predsednik Kluba Ti}a Savi} potrudio da taj prvi sastanak bude i radni i sve~ani pa je za 19,00 ~ zakazao sastanak Upravnog Odbora a za 20,00 ~ redovni sastanak Kluba.

SEDNICA UPRAVNOG ODBORA KLUBA ^lanovi UO Kluba su razmatrali slede}i dnevni red: – Izve{taj o urednosti prisustva na sastancima Kluba; – Informacija o dospelim ~lanarinama za Klub, Distrikt i RI; – Plan gostiju i predava~a u prvom polugodi{tu; – Saradwa sa beogradskim Klubovima; – Ciqevi Kluba u ovoj godini (akcije, ~lanstvo, predava~i); – Prijem novog ~lana Sednici je prisustvovalo 10 od 11 ~lanova UO, jedino je Tawa Oluji} zbog opravdanog razloga izostala ali je, ipak, uspela da stigne na sastanak Kluba.

Uz novu zna~ku, Statut i klupsku Monografiju, Miwa Toma{evi} je postao 24 ~lan na{eg Kluba, primaju}i i ~estitke od svih prisutnih. Gost na sastanku Kluba je bio i Sini{a Dimi}, ~lan RK Beograd ûkarica, koji je prisutne informisao o svojim kulturno – humanitarnim aktivnostima vezanim za manastir Sveti Arhangeli u Prizrenu. Posle zvani~nog dela sastanka usledilo je opu{teno druèwe ~lanova uz ukusnu ve~eru i dobar izbor vina u ~emu je uìvalo 13 ~lanova i 2 gosta, Sini{a Dini} i Tawin Dragan – pilot í

BELE[KE BEOGRADSKOG ROTARA Autor: PPr Nikola Mandi} Rotari klub Beograd

AKTIVNOSTI

BEOGRAD ~etvrtak 3. septembar 2020. godine Kafana „MI]INA DOMA]A KUHIWA”

COVID 19 vs RK BGD 18 Da li je Kovid pandemija straha popustila ili je Ti}ina kritika delovala, tek ovo je bio najboqe pose}en sastanak Kluba od po~eka „letwe {eme”. Sastanku su, posle skoro dva i po meseca, prisustvovale Andrea-An|ela Anti} i Biqana @ivkovi}, {to je obradovalo sve prisutne. Diskretno su dobile kritiku da su nas tako dugo ostavile bez svog dru{tva i da su nam ba{ nedostajale. Naravno, Andrea An|ela i Biqana su lepo izgledale, elegantne, nasmejane, opu{tene i druèqubive – kao i uvek! Za o~ekivati! I Nenad Sakovi} je prisustvovao sastanku zajedno sa suprugom Milicom pa smo imali priliku da iz prve ruke ~ujemo wihove utiske sa letovawa u Albaniji. Kaù da su bili prijatno iznena|eni lepotom mora i plaà, kvalitetom sme{taja i qubazno{}u doma}ina u Sarandi, pa letovawe u Albaniji preporu~uju i prijateqima. Mi}a, sin ~uvenog Titovog kuvara, je u~inio sve da nas uveri u kvalitet Kara|or|eve {nicle, koju je osmislio wegov otac, tako da su prisutni uìvali u ovom jelu, omiqenom me|u Srbima. Uz dobru pr{utu, salatu, pohovane paprike, „Kara|or|evu” i dobar izbor vina „svih boja” napravqena je sjajna atmosfera. Nikola je odradio „marketing” tako da je Mi}a prisutnima prodao i 5-6 kwiga tj. kuvara „Najboqa jela Srbije” ~iji su autori on i wegov otac. Sastanku su prisustvovali: Trivko Ti}a Savi}, Quba Haxi \or|evi}, Sr|an Milinkovi}, Miwa Toma{evi}, Dragan i Vesna Brajer, Dragan Raka Radulovi}, Nenad i Milica Sakovi}, Andrea An|ela Anti} i wen gost, ekonomista Dejan Petrovi} iz Hamburga, Pavle Bani}, Marko Milovi}, Biqana @ivkovi}, Tawa Oluji} i wen Dragan, Dragan Gagi Mil~i} i Nikola Mandi} (18). ârli nije prisustvovao ovom sastanku! í

BELE[KE BEOGRADSKOG ROTARA Autor: PPr Nikola Mandi} Rotari klub Beograd

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

subota 12. septembar 2020. godine TOPOLA

„KAPETANOVI VINOGRADI” KOD GREGORA I NENE Posle nekoliko nedeqa nevi|awa, kona~no su se stekli uslovi da ~lanovi Kluba provedu jedan dan uìvaju}i u gostoprimstvu Nene i Gregora Ferluga na wihovom imawu. „Kapetanovi vinogradi” su registrovani kao seosko – turisti~ko doma}instvo a za kvalitet sme{taja, hrane i ukupnog ambijenta su vi{e puta nagra|ivani, {to smo mi odli~no znali jer tamo odlazimo redovno jo{ od 2011. godine. Vedar dan, sunce koje miluje, hladovina i ùbor poto~i}a su nas do~ekali uz osmeh kapetana Gregora koji je bio na{ doma}in. Gospo|a Nena je ostala u kuhiwi sa èqom da nam pripremi izvanredni „{umadijski doru~ak” koji se slagao sa dobrom doma}om rakijom od duwe i {qive a ni doma}eg vina nije nedostajalo. U Neninim kulinarskim |akonijama najvi{e su uìvali Haxi Du{an i Ti}a, kao weni drugovi iz mladih dana, a to su sve vredno pratili: êda sa svojom Draganom i wihovom go{}om Zoricom, Andrea An|ela, Joca i Veca (Vesna), Duka sa Nadom, Ti}ina saradnica Ana i Nikola. Tokom doru~ka Andrea je krenula da skupqa „hara~” tj. kotizaciju a Joca, kao blagajnik, je vodio evidenciju i brojao novac. Na kraju je saop{tio da ima skupqenih 13 kotizacija ali kada smo se mi prebrojali, konstatovali

smo da nas je za stolom 12. Joca je ostao uporan, kontroli{u}i spisak sa svog „pametnog” telefona koji je evidentirao broj 13? Opet smo se prebrojali i u glas konstatovali kako nas je 12!? Joca kaè – 13! I tako dok nije shvatio da je Haxi Du{ana ra~unao dva puta (Haxi i Du{an!) {to i nije toliko (po)gre{no jer on vredi za dvojicu! Posle obilnog doru~ka, zajedno smo obi{li i pro{etali po imawu koje ima skoro pet hektara, nekoliko udobnih bungalova i monta`ni bazen a pa`wu su nam privukli i tzv. „Najdanovi krugovi” kojih ima nekoliko na imawu. Po obilasku imawa dru{tvo je produìlo u obilazak Kraqevih podruma podno Oplenca kao i super moderne vinarije PIK Topola, ~iji je vlasnik bogati Rus, o kome smo pisali u na{em „Srpskom Rotaru” u pro{logodi{woj letwoj {emi Kluba. Dok je trajao obilazak Topole, gospo|a Nena se starala da pripremi ru~ak koji je bio postavqen unutar zgrade restorana. Ba{ kada je ru~ak bio spreman, stigli su Tawa i wen Dragan – pilot tako da nas je bilo ukupno 14 na ovom druèwu. Uz ukusan ru~ak i odli~nu tortu na kraju, krenula je zanimwiva pri~a o raznim dogodov{tinama na{ih ~lanova i gostiju pa je svima bilo ào kada je u sumrak do{lo vreme da se po|e za Beograd. I kada su svi oti{li, Tawa i Dragan su ostali sa idejom da, ipak, dobiju onaj doru~ak koji su propustili a koji smo toliko nahvalili! í

BELE[KE BEOGRADSKOG ROTARA Autor: PPr Nikola Mandi} Rotari klub Beograd

AKTIVNOSTI

tokom leta. Bilo je zadovoqstvo i uìvawe videti: Qubu Haxi \or|evi}a, Sneànu i \oleta (3 god.), Ivana Petrovi}a, wegovu gospo|u i Anu (2 god.), Ne{u Sakovi}a, Milicu i Qubicu (1,5 god.) Dragana Brajera i Vesnu, êdu Petriwca i Draganu, Tawu Oluji} i Dragana, Sr|ana Milinkovi}a, Pavla Bani}a, Haxi Du{ana, Nikolu, Miwu Toma{evi}a, Andreu – An|elu, Dragana Mil~i}a i Danku, doma}ine Jovana Jocu Ili}a i Vesnu – Vecu i wihove prijateqe. Uz kolore koje je napravio Haxi Du{an jo{ jednom iskrena zahvalnost na{im doma}inima kao i Draganu Mil~i}u - Gagiju za odli~an ketering iz restorana „Black Georg”. A {ta re}i za predsednika Ti}u koji je sve ovo dogovorio i organizovao....? HVALA! Najboqe je ostavio za kraj – opet se vi|amo u idu}i ~etvrtak u Hajatu... í

BEOGRAD

~etvrtak 17. septembar 2020. godine U LIPOVICI KOD JOCE I VECE

Kako se primakao kraj „letwe {eme” i povratak redovnim sastancima Kluba u hotelu Hajat, Ti}a je odlu~io da nam priredi nezaboravano druèwe kod Joce i Vece. Za{to najvi{e volimo „sastanke” kod Joce i Vece? Pa, evo: Srda~no i toplo gostoprimstvo; Prelepa okolina, zelenilo, engleska trava, bazen, dva friìdera puna probranog pi}a, a tek vina; ketering, vrh druèwe, razgovor, uìvawe... pa opet, ponovo sve ono od gore... Da }e ovo biti jedno izuzetno prijatno poslepodne i ve~e znali su svi koji su do{li a skoro nas nije bilo toliko

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

~etvrtak 8. oktobar 2020. godine „REN” Rotari klub Beograd ugostio je 8. oktobra 2020. godine u hotelu Hajat, beogradskog izumiteqa i elektro-inèwera Voislava Nedeqkovi}a, pronalaza~a epohalne sprave za za{titu od {tetnih zra~ewa. Izumiteq „REN”-a, Nedeqkovi} kaè da je re~ o tehni~kom izumu zasnovanom na primeni vrhunskih nau~nih dostignu}a iz oblasti elektromagnetizma. Nedeqkovi} ukazuje da se u REN-u za napajawe koristi razlika u elektri~nom potencijalu izme|u dva metala koji se nalaze u wemu, a induktori stvaraju prirodno frekvencijsko poqe koje ne dozvoqava da do|e do rezonance izme|u izvora zra~ewa i ìvih }elija. Nedeqkovi} je jo{ davne 2001. godine za{titio svoj izum „Neutralizator elektromagnetnih zra~ewa”, koji se na trì{tu plasira pod komercijalnim imenom REN. U me|uvremenu, priznat je i me|unarodni i, posebno, ameri~ki i kanadski patent. Na pitawe {ta je REN, Voislav Nedeqkovi} odgovara: „REN je tehni~ki izum, zasnovan na striktnim osnovama fizike. Na wemu je ra|eno oko 15 godina, sa dosta eksperimentisawa i merewa. Zavr{en krajem 2000. godine koji mu je dao kona~an izgled i dimenzije. Testirawa u zapadnim institutima, laboratorijama i ordinacijama, pod vrlo o{trim

kriterijumima, pokazala su da je jedinstven u svetu jer objediwuje vi{e tipova za{titnika, tako da istovremeno {titi od geopatogenih, kosmi~kih i elektromagnetnih uticajaâ&#x20AC;?. REN stvara za{titno poqe od prirodnih frekvencija ([umanovi talasi) koje ne dozvoqava rezonancu izme|u izvora zra~ewa i mesta gde se REN nalazi. REN neutrali{e razli~ite nepravilne i {tetne uticaje Zemqinog, kosmi~kog i elektromagnetnog zra~ewa i ne stvara vibracioni vakuum, za razliku od klasi~nih neutralizatora, ve} emituje regularne frekvencije, ponovo uspostavqa prirodne karakteristike poqa i na taj na~in vr{i reekvilibraciju energije. Time blagotvorno uti~e na o~uvawe pravilnog funkcionisawa rasta i razvoja qudi, `ivotiwa i biqaka. Na isti na~in uti~e i na organske materije â&#x20AC;&#x201C; na pr. na o~uvawe kvaliteta hrane, pi}a, semenskih materijala, odr`avaju}i wihovu biolo{ku vrednost Ă Veliki rotarijanski pozdrav, Biqana @ivkovi} Rotari klub Beograd

utorak 15. septembar 2020. godine

AKTIVNOSTI

NI[-MEDIJANA

subota 10. oktobar 2020. godine DESET GODINA SLU@EWA I DRU@EWA U subotu 10. oktobra 2020. godine u restoranu „Svrqiànka” u Ni{u Rotari klub Ni{ Medijana je proslavio 10 godina postojawa. Neposredno pre proslave je odràn radni sastanak na kome su predstavqeni i obja{weni Global grantovi za ovu Rotarijansku godinu na{eg Distrikta. Na proslavi je prvi put dodeqena nagradu „Profesor heroj” profesorki Sneàni Miti} iz gimnazije „Svetozar Markovi}” u Ni{u i promovisana je mono”. Proslavi su prisustvovali guverner Distrikta 2483 Danilo Qevnaji}, prethodni guverner distrikta 2483 Vladimir Mati}, dolaze}a guvernerka 2483 Zorica Jestrovi}, direktor gimnazije „Svetozar Markovi}” Marjan Mi{i} i Rotarijanci iz Pirota, Bora i Ni{a í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

AKTIVNOSTI

BEOGRAD - SAVA

utorak 13. oktobar 2020. godine JEDNA SLIKA HIQADU RE^I KOD PRIJATEQA SLU[AJU]I GUVERNERA

AKTIVNOSTI

TV Beograd, prvi glavni urednik prve emisije vesti na engleskom jeziku The Belgrade Evening Report. Bio je u timu prvog Jutarweg programa u Jugoslaviji na TV Beograd, a od 2006. do 2008. godine i izvr{ni producent Jutarweg programa Foks Televizije u Srbiji, posle ~ega se profesionalno anga`uje u NVO Forum za bezbednost i demokratiju ~iji je osniva~ i direktor od 2004. a od 2012. godine je wegov predsednik í

BEOGRAD

~etvrtak 22. oktobar 2020. godine NA[ GOST I PREDAVA^ MILAN – MI]A JOVANOVI] Novinarsku karijeru zapo~eo je kao gimnazijalac u Novom Sadu, a profesionalnu novinarsku karijeru jo{ kao student filozofije na Beogradskom univerzitetu u listu omladine Jugoslavije „Mladost” gde }e postati i najmla|i glavni i odgovorni urednik u wegovoj istoriji. Bio je i urednik teorijskog ~asopisa „Ideje”. Kao novinar sara|ivao u skoro svim glavnim listovima i nedeqnicima u svim republikama, nekada{we Jugoslavije: „Mladina”, „Polet”, „Vjesnik u srijedu”, „Start”, „Mlad Borec”, „Politika”, „Nin”, „Na{a borba”, „Danas”... U „Kwi`evnim novinama” bio je jedan od na{ih prvih kolumnista ~ija je kolumna nosila naziv „Tajm out” u kojoj je pisao o odnosima kulture, umetnosti i politike... Dugo se bavio filmskom kritikom, od 1970. godine kad je po~eo da pi{e o filmu za „Mladost”, a zatim qubqanski „Ekran”, sarajevski „Sineast”, zagreba~ku „Filmsku kulturu” i beogradski „Filmograf”.

Bio je saradnik, koscenarista i voditeq emisija „Film danas”, „Petkom u 22”, „Hronika festivala dokumentarnog filma”, a od 1980. do 1983. godine bio je na ~elu selekcione komisije FEST-a. Pratio je filmske festivale u Kanu od 1974. do 1990. godine i 1994. godine kada je jedini iz raspadnute zemqe u Kan odveo svoju {esto~lanu TV ekipu. Najplodniji deo wegove novinarske karijere vezuje se za televiziju - kao novinara, urednika i producenta. Prva TV iskustva stekao je na RTV Zagreb, a zatim RTV Beograd gde }e biti prvi glavni urednik Tre}eg kanala

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

~etvrtak 29. oktobar 2020. godine GUVERNER(I) U POSETI NA[EM KLUBU Rotari klub Beograd je u ~etvrtak, 29. oktobra u hotelu Hajat zvani~no ugostio guvernera Rotari Distrikta 2483 Danila Ljevnai}a sa prezentacijom pet Global grantova. Sastanku su prisustvovali i guverner Vladimir Mati} predsednik komiteta za ~lanstvo 2020-2022. godine i guverner Dragan Brajer. Tokom sastanka predstavljeno je svih pet Global grant programa usmerenih ka školstvu i zdravstvu, a kojima se podràvaju aktivnosti sa odrìvim i merljivim rezultatima u podru~jima na koja je Rotari fokusiran: GLOBAL GRANT „STOP COVID 19” - Rotari klub â~ak GLOBAL GRANT „BATTLE FOR KNOÛLEDGE” – Rotari klub Senta – Zenta GLOBAL GRANT „BIKE FOR BABIES” – Rotari klub Pan~evo GLOBAL GRANT „ÙEARS OF ASCENT” – Rotari klub Bor GLOBAL GRANT „DRONES FOR ICT CLASSROOMS” – Rotari klub Sremska Mitrovica Razgovarali smo o realizaciji Global Grantova kao i o edukaciji ~lanstva, o Fondaciji, zasebnim Rotari fondovima i PHF i upoznali se sa aktivnostima u Distriktu kojim Klubovi daju svrsishodan odgovor na stvarne potrebe zajednice. Pre po~etka druèwa odràn je redovni sastanak Upravnog odbora na{eg Kluba í Veliki rotarijanski pozdrav, Biljana @ivkovi} Rotari klub Beograd

ROTARI U BROJKAMA

MILLION VOLUNTEER HOURS EACH Ã&#x2122;EAR!

2,5

BILLION CHILDREN IMMUNIZED AGANIST POLIO ! ROTARI U SVETU DANAS: 1,2 MILIONA ^LANOVA 35.000 KLUBOVA DISTRIKT D 2483 SRBIJA I CRNA GORA sa~iwava 64 Kluba iz Srbije i 7 Klubova iz Crne Gore sa ukupno preko 1.300 ~lanova. U Distriktu radi 29 Rotarakt klubova (mladi izme|u 18 i 30 godina) i 6 Interakt klubova (mladi izme|u 12 i 18 godina).

IMA TIH ^UDNIH QUDI ma tih ~udnih I qudi koji su sasvim

dobronamerni. Hodaju po zemqi a du{a im je nebeska. Zato u svakom ~oveku zapaze najvredniji deo wegovog bi}a. Zato u svakakvim re~ima oslu{kuju mudrost. Zato se pored wih svi ose}aju boqe. Oni te{e svojim prisustvom. Svojim pogledom na svet. Ima tih ~udnih qudi… Kada vide da je nekome slomqeno srce, otkinu komadi} svoga i daju. Svaka suza koju na drugom licu vide, zape~e kao li~na bol. Oni znaju da je nesre}a jednog ~oveka, nesre}a celog sveta. I da se radosti jednog ~oveka raduje ~itava vaseqena. Oni znaju da smo svi neraskidivo povezani. Ima tih ~udnih qudi koji ~itav svet i svakoga u wemu doìvqavaju kao svoje najro|enije. Svako dete vole kao svoje. Svako ma~e zbrinu i usvoje. Stare qude sa posebnom blago{}u i setom gledaju. I se}aju se bakinih krofni i dekinih gun|awa. Ima tih ~udnih qudi ~ija je vera toliko jaka… Svaku nepriliku shvataju kao sjajnu priliku. Svaka nevoqa im oja~a voqu. U svakom doga|aju duboko ose}aju Svevi{wi smisao i promisao. Za one koji veruju, radost se u svemu na|e. Wih nevoqa vi{e i ne poku{ava da sna|e… Oni leù sa dubokim po{tovawem prema no}i i bude se sa iskrenom zahvalno{}u jutru. I sve, ba{ sve {to im ìvot donese, oni sa qubavqu, poverewem i mirom prihvate. Ima tih ~udnih qudi koji su toliko bezazleni da svoje srce ne umeju da isprqaju qutwom. Ne moè mrak da izdrì to blistawe dobrote. Odmah ispari… Na uvrede se ne vre|aju. Znaju da su to zalutale re~i iz neke stare ru`ne pri~e. Oni ne ~uju zlobu, nego vapaj povre|enog srca, koje je nekada bilo de~ije i ~isto. I ko zna {ta mu se dogodilo od tada… Ti ~udni qudi, prihvate izviwewe koje im niko nije dao. Ti ~udni qudi, su{tinski su radosni pod najteìm okolnostima. Ti ~udni qudi, ni{ta za sebe ne traè. Ti ~udni qudi, daju i ne gledaju}i koliko imaju. Ti ~udni qudi, gde god do|u donesu blagostawe i mir. Ti ~udni qudi, skromni, potceweni… Ti ~udni qudi koji zaista vole… Ti ~udni qudi… Ima ih, stvarno ih jo{ po negde ima. Zapravo, oni uop{te nisu ~udni. ûdni smo mi ostali… Mitropolit Amfilohije (Radovi}) (+2020)

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih àrdina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzokoè nosa. U sebi sadrì zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

DRP

urbanom `argonu mladih, englesko derp se javqa u U dva osnovna zna~ewa. U prvom, derp je budala, „bolid”, pe`orativno „kreten”. U Vukovo vreme za

takvog bi se reklo „lak ispod kape”, a meni se dopada „}u{nut”. U englesko-srpski derp je transponovan s tvrdim i rolaju}im r – „drp”. Zanimqivo je da kada se drp pro~ita unazad, dobija se etimolo{ko „prd” za na{ poznati glagol, ali i pridev „zaprden” iz prostog narodnog govora, {to zna~i ne{to sli~no gorwem, a bli`e opisuje onoga ko se pona{a kao da mu je neko prdnuo u pamet.

Drp je tako|e, a to mu je drugo uobi~ajeno zna~ewe, onaj nesre}ni trenutak uhva}en na fotografijama kao potpuna suprotnost idealu uspelog portreta. Gde portretisani izgleda, jednom re~i, zaprdeno. Drp fotografije, recimo politi~ara, dragoceni su deo izbornih protivkampawa, dok su u privatnim albumima to one ise~ene fotografije s ponekim ramenom ili rukom kojima je vlasnik nepoznat. Drpovi se tek izuzetno stavqaju na dru{tvene mreè, retki su me|u fotografijama modernih olimpijaca i zvezda, drp je toliko neumoqiv da se ne moè ni retu{irati. Bojazan ho}e li se na fotografiji „ispasti lepo” jedan je od brojnih wegovih preduslova, jer se drp ra|a iz dodira sujete i prizivawa lepote, u sklizavawu prirodnog u izve{ta~eno, i{~ekivawa i name{tawa, u nastupawu usiqenosti prouzrokovane samosve{}u. Ne{to sam primetio, a verujem i vi, drp se de{ava uglavnom qudima i veoma je redak me|u fotografijama pasa. Verovatno zato {to ìvotiwe nemaju „istorijsku svest”, kako je tvrdio Ni~e, niti poznaju onaj qudski imperfekat koji ih neprekidno podse}a {ta im to be{e ìvot, {ta behu oni u wemu, {ta su danas, i {ta bi, shodno svemu tome, da budu sutra. Premda nisam sklon da u tu teoriju sasvim poverujem, priznajem da moj pas Laza predstavqa oli~ewe ìvota u sada{wem trenutku. Jedna od najistrajnijih wegovih radwi, recimo, koja se proteè u vremenu a da joj intenzitet retko opada, jeste da me netremice gleda pravo u o~i. To nije obi~no posmatrawe, povremeno obazirawe ili ìrkawe, ve} udubqenost do nemicawa i nedisawa, savr{eni oprez, gutawe o~ima, zamalo pa vrebawe. To je ujedno i zurewe koje tuma~i i gotovo sve razume. Ali ne onom usloènom i ve} slu|enom pame}u qudi, ve} prirodnom koju su qudi davno izgubili. toga je svaki moj mig zna~ewe nad zna~ewima, vi{i S svet zna~ewa, a ja, uzdignut nad ostalim predmetima i bi}ima spoqa{weg sveta, nadnaravno zna~ajan, kao {to

u qudskom svetu nikad ne bih mogao biti. Kad god ga pogledam, pa i posle dugo vremena i sasvim slu~ajno, dva oka gledaju pravo i nepomice. Pretpostavqam da su qudi 19. veka tako gledali u prve dagerotipske fotoaparate u

i{~ekivawu da im za~udna ma{ina u jednom „magnoveniju oka” izmala portrete. Laza i ja smo zapravo u neprestanom odnosu fotografa i fotografisanog. A uglavnom zato {to }e mi, zna on dobro, prvom {kqocnuti da je gladan, èdan ili nepro{etan. Ali to me uop{te ne ~ini Lazinim vlasnikom. Pre svega, odbijam tu re~ koja se uvukla, kao kakva ru`na i strana pre|a, da poveè ~oveka i psa. Odbijam je jer pronosi imaoca i vlast u jednom odnosu koji sa imawem, a ponajmawe s vla{}u, ne stoji u bilo kakvoj vezi. Iz istih razloga tako|e odbijam re~i „gazda” i „gospodar”. Posebno odlu~no odbijam sva zna~ewa prinude koja se u tom odnosu ponekad podrazumevaju. Zato, kad ovde kaèm MOJ LAZA, to nije zato {to sam ga prisvojio i udomio pa sad wime gazdujem i gospodarim, ve} zato {to ose}am da smo nekako od iste vrste i roda, pri ~emu ~iwenica da je wegov nakot ipak pasji, ne mewa ba{ ni{ta. Ali postoji me|utim ne{to neiskreno u tome {to sam napisao. Reklo bi se da sam ispravno na~elan kad sve gorwe „odlu~no odbijam”, ali gorka je istina da ja na to uop{te nemam pravo. Laza, ni formalno, ni pravno, ni druga~ije, nije „moj pas”. rvo, on pripada mojoj }erki Danici, {to pi{e u P ùtoj veterinarskoj kwiìci, i to wenim rukopisom desetogodi{wakiwe. Sasvim opravdano i zasluèno, jer ga je sama izabrala posle dugog istraìvawa pasmina i ku~e}ih naravi, i potom sve u~inila da ga ima.

kad ja napoqu krenem ovamo a ona onamo, Laza Drugo, }e bez razmi{qawa i tr~e}i onamo. re}e, on se ni ne zove Laza, ve} JAZA, a to {to ga T zovem kako ga niko ne zove, dovoqno govori o meni i o mojoj bednoj `eqi da barem imenom ne delim koga

deliti moram. Ni{ta zato {to sam ja wegov revnosniji {eta~, {to ga ~e{}e hranim i kupam, vi{e se s wim igram, ~ak ga i zorom {etam, i u celini se nad wim nadnosim i trudim, a mogao bih jo{ pone{to da navedem sebi u prilog. Recimo da sam sa psima toboè iskusniji, ozbiqniji, da sam... ali mi ne vredi. Mada ne znam jasno da protuma~im za{to, pa to u potpunosti i priznam, Laza je izabrao koga }e i s kim }e. Da zavr{im onda kako sam i po~eo, modernim srpsko-engleskim. Danica zna odgovor, ironi~no mi i sa nadmo}nim sme{kom obja{wava da je to nesumwivo zbog wene epicness, odnosno epiÜositÚ tj. da wen Jaza i nije mogao da se opredeli druga~ije, biraju}i izme|u jedne sasvim obi~ne, kao {to sam ja, i jedne sasvim epske li~nosti, kao {to je ona. Ina~e, da razjasnim ono {to sam morao i sebi. U urbanom re~niku pi{e da je epiÜositÚ (slobodno „epskost”) najvi{i izraz epicness-a, a zapravo sam smisao ìvota. EpiÜositÚ okre}e svet oko ose, puni xepove novcem, ~ini âk Norisa wim samim. Onome ko se sprema na bitku, kojih je u ìvotu i previ{e, zato ne recite „ûvaj se” ili „Sre}no”, ve}: MaÚ the epiÜositÚ be Þith Úou... Ovo sasvim dovoqno obja{wewe, ma koliko ironi~no, za mene je ujedno i porazno, jer podrazumeva da onaj ko je slu|en miqem i uglavnom pometen odgovorno{}u i brigom, kao {to sam to ja prema Lazi, i nema ni{ta sa juna{tvom i epikom. Iz toga se sasvim neumitno, a ispravno izvodi zakqu~ak da je moja }erka Lazin tj. Jazin epski junak, a ja, kao {to se iz napisanog i vidi, wihov siroti rapsod. Ili verovatno jo{ ta~nije – wihov zaprdeni epikolog í GI[A BOGUNOVI] Prilog kwizi Ratka Boòvi}a, „[apa u ruci”, îgoja {tampa, Beograd 2012.

POEZIJA Nada Ani~i} Crqenica

O^IMA SRCA POD BREMENOM DANA (Svila Bogojavqewa)

Ocu Serafimu Petkovi}u, da plove} po dubinama ìvota vizijom boànstva svoju sudbinu ven~a, pridràvaju}i jednom rukom krst svoj drugom rukom potpomogne no{ewe krsta bratu svome

Poetesa je uva`ena ~lanica Rotari kluba Beograd

Gospode, pomiluj mene koji sam uspavan u reci ìvota dok te~e. Triput Ti se molim da spoznam tajnu qubavi proste {to zbira stada sunaca i svirku oblaka i ~ujem sat {to nad provalijom kuca, violine neba, {apat tajni preobraènog srca Gospode, pomiluj mene srnu sa o~ima u kojima se ogleda bolan i maglovit san Triput ti se molim da shvatim patwu {to vekovima ni~e, klasje ìvota na rukama kad se zatalasa, da svetlost i qubav doìvim k'o zrewe jetko zov Tvoga glasa Gospode, pomiluj mene grlicu na grani neba gde treperim tajanstvom sna, u vo}u slasti Triput Ti se molim no} da mi se razdani nad vodom i u suncu za~ne oblik senka zrna Tvog da budem {to klasa cvet uramqen u misao Gospode, pomiluj mene u beskona~noj tuzi zbog tajni sveta Upla{en sam klas iz raja istrgnut Triput Ti se molim dahom toplim iz gle~era da se vinem u tanku belu nit u svanu}a k'o zrak pesme Okom srca proniknut nad izvorima nebnim Da ocveta mu Svilu Bogojavqewa Du{a uznesena

Bo{ko Milosavqevi} Margot Vilijams - Milosavqevi}

SRPSKO – ENGLESKI RE^NIK IDIOMA G

oti}i u staro GVO@\E: - to end up on the rubbish heap - to be throÞn / cast to the dogs - to go bÚ the board GLAVA mu nije za dve noge: - too clever bÚ half - smart pants - a Þise guÚ be`ati GLAVOM bez obzira: - to break into headlong flight - to take to one’s heels - to shoÞ a clean pair of heels - to run for one’s life spoqa GLADAC a iznutra jadac: - appearances are deceptive - fair Þithout, false Þithin - fair face, foul heart {ta ga GLADI[? - stop pussÚfooting around - let him have it - don’t handle him Þith kid gloves izvoditi besne GLISTE: - to act the fool - to cloÞn around - to plaÚ the monkeÚ - to act the giddÚ goat - to plaÚ sillÚ buggers mlatiti GLOGIWE: - to baÚ the moon - to lash the Þaves - to soÞ the sand - to Þaste one’s time od GOVANA pita ne biva: - Úou cannot make a silk purse out of a soÞ’s ear - ill flesh ne’er made good broth {etati se kao usran GOLUB: - to throÞ out one’s chest - to put on airs - to put on the dog - to act the cock of the Þalk mila GOSTA tri dana dosta: - fish and guests stink after three daÚs - a constant guest is never Þelcome - do not Þear out Úour Þelcome - the first daÚ a guest, the second daÚ a guest, the third daÚ a calamitÚ od GOTOVINE praviti veresiju: - to give up an asset for a liabilitÚ - to throÞ / to throÞ pour good moneÚ after bad boqe GROB nego rob: - better die Þith honour than live Þith shame zaklati GUSKU koja nosi zlatna jaja: - to kill the goose that laÚs the golden eggs ako do|e do GUSTOG: - if the Þorst comes to the Þorst - the moment of truth

DAVQENIK se za slamku hvata: - a droÞning man Þill clutch at a straÞ nije svaki DAN Badwi dan: - Þe don’t kill a pig everÚ daÚ - Christmas comes but once a Úear (kad je BAL, nek'je bal) DANAS jesmo, sutra nismo: - here todaÚ, gone tomorroÞ - todaÚ a man, tomorroÞ none fali mu DASKA u glavi: - to have a screÞ loose in one’s head - not to have all one’s marbles - to have bats in one’s belfrÚ - to be not all there - to be not right upstairs - to be soft in the head ja~a su DVOJICA nego sam Radojica: - not even Hercules could contend against tÞo kad nema DEVOJKE, dobra je i baba: - Þhere bad is the best, bad must be the choice - Þhen I’m not Þith the girl I love, I love the girl I’m Þith - anÚ port in a storm razbiti DERT: - to droÞn one’s sorroÞs / Þoes DESNOM daje, levom uzima: - give a thing and take again, and Úou shall ride in hell’s Þain - give a thing, and take a thing, to Þear the devil’s gold ring - Indian giver do|o{e DIVQI pa istera{e pitome: - gate-crashing - Þithout so much as a bÚ Úour leave zbogom DIKO, nema vi{e: - saÚ goodbÚe to something - forget it - it’s over and done Þith - it’s all done and dusted - it’s all over bar the shouting tra`iti DLAKU u jajetu: - to split hairs - to be a nitpicker / Üuibbler ako ne zna{ {ta je DOBRO, pitaj {ta je skupo: - best is best chap

- ill Þare is never cheap DOBRO, dobro! - O.K. Úou Þin! - O.K., I’ll remember that! DOBRO do{ao! – boqe te na{ao! - Þelcome to this house! - Þelcome to our home! DOCKAN stiè Marko na Kosovo: - it’s too late to call back ÚesterdaÚ - Úou’ll be late for Úour oÞn funeral kaì DRAGI^KA: - guess Þhat! osuti na nekoga DRVQE i kamewe: - to speak ill of someone - to cast aspersions on someone - to jump doÞn someone’s throat - to give someone a blast / a dressing doÞn ispravqati krivu DRINU: - to flog a dead horse - Þhat’s done cannot be undone u DRU[TVU se i kalu|er èni: - evil communications corrupt good manners - Þhen in Rome (do as the Romans do) - to be a good sport zavla~iti se nekome u DUPE: - to lick someone’ arse / boots - to creep / craÞl up someone’s arse - to be an arselicker / bootlicker / lickspittle - to currÚ favour Þith someone - to kiss someone’s feet / shoes DU[A od ~oveka: - a heart of gold - salt of the earth - an angel, not a man - kindness itself - he has his heart in the right place za svoju DU[U: - as a treat - as a hobbÚ - to ride a hobbÚ

be`ati kao \AVO od krsta: - to steer clear of someone / something - to avoid someone / something like the plague nije ni \AVO tako crn kako ga slikaju: - the devil is not so black as he is painted - give the devil his due - the devil is not so ill as called prodati \AVOLU du{u: - to sell one’s soul to the devil jo{ / hajd'\ENE – \ENE: - fair enough - bad enough na \UTURE: - as a lot - as a job lot - in bulk NASTAVI]E SE Pripemio Haxi Du{an Glu{ac

[ETA(J)MO SRBIJOM!

MISTERIJA JE@EVI^KE CRKVE

Dobro bi bilo {to vi{e dana obi~nih, u~initi neobi~nim, jedan drugom nesli~nim da bi se pamtili naro~ito po dobru. Dobro bi bilo ponekad otputovati do nekog zanimqivog objekta ili mesta u Srbiji da bismo je upoznali i shvatili koliko mnogo takvih mesta ima.

edno od wih je i â~ak u ~ijoj okolini toliko toga moè da se prona|e i vidi, samo ako ~ovek èli da malo potraì. U selu Jeèvici, na primer, nalazi se crkva Svetog Nikole, zidana u Ra{kom stilu.

Prema jednim izvorima crkva je sagra|ena krajem 16. ili po~etkom 17. veka i `ivopisana u dva navrata. Prva celina koja se hronolo{ki i stilski veoma razlikuje od druge, nalazi se u oltarskom prostoru i ra|ena je 1609. godine.

Me|utim, zapis na jednoj staroj bogoslu`benoj kwizi, poznatoj kao Jeèva~ko ~etvorojevan|eqe, kaè da je ovu bogomoqu podigao ban Milutin, vlastelin iz doba vladavine cara Du{ana. Ispred crkve je zasa|ena aleja klenova. Tajanstvena ti{ina ovog kraja i hladovina mo}nih stabala jo{ vi{e isti~u eleganciju gra|evine i stvaraju jo{ ve}u misteriju oko vremena nastanka i imena ktitora koji je podigao Jeèva~ku crkvu Ă

Za vas pisali i snimali Du{anka Duda i Trivko Ti}a Savi} Crkva u Trnavi, nedaleko od ^a~ka, nekada je bila manastir, koji pod imenom Vrelo, pomiwu turski defteri iz 15. i 16. veka. U crkvenom dvori{tu pored vrela, ~ija bistra voda pru`a uto~i{te slatkovodnim rakovima i da`devwacima, nalazi se spomenik Haxi-Prodanovoj buni, koja je podignuta ba{ ovde, u gustim, skrovitim {umskim nedrima planine Jelice. U crkvi se ~uvaju dragocene bogoslu`bene kwige, a nedaleko od we su i dve prirodne retkosti - qudske stope u kamenu. Izuzetno jako narodno predawe o svetom Savi u ovom kraju, te stope pripisuje wemu Ă

CRKVA U TRNAVI

ultura putovawa kod nas nije naro~ito razvijena. VeK }ina qudi i ne zna za mnoga interesantna mesta koja u Srbiji postoje. Proìve ceo ìvot. veruju}i da po ovoj zemqi ne vredi putovati jer nema bog zna {ta da se vidi. Ciq ove rubrike je da, sa malo teksta i lepih fotografija dokaè da to nije ta~no.

MANASTIR VELU]E

vadesetak kilometara od Trstenika u pravcu Kru{evca, lepim i {irokim drumom, sti`e se do Po~ekoviD ne, gde se skre}e desno prema manastiru Velu}e. Put nastavqa kroz prekrasnu prirodu du` reke Srebrnice, koja proti~e kraj samog manastira, a po woj se i manastir nekada tako zvao. Zanimqivo je da su me{tani do pre nekoliko godina iz Srebrnice ispirali zlato ba{ kod manastirske {tale.

Crkva je zidana od tesanog kamena pe{~ara i opeke. Fasada joj je sli~na fasadama Lazarice i Kaleni}a. Stil gradwe pripada Moravskoj {koli, pa se pretpostavqa da je podignuta oko 1377. godine, u svakom slu~aju krajem 14. veka. Crkva ima trikonhosnu osnovu, sa`ete varijante upisanog krsta sa petostranim apsidama spoqa i polukru`nim iznutra. Sa~uvane plasti~ne dekoracije ukazuju na veliku bliskost Velu}a i zadu`bina kneza Lazara, Ravanice i Lazarice, sa kojih je i uo~eno ponavqawe motiva, na primer reqef sa pticama i a`dajama. Ovo je doprinelo zakqu~ku da je Velu}e bilo lep{e ukra{eno od Na-

upara, {to mo`e da zna~i da je ktitor imao vi{i dru{tveni nivo. Neposredno posle podizawa nepoznati graditeq poklonio je ovaj hram ruskom manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj Gori i on tada dobija `ivopis. Turci su i ovde pravili {tetu skinuv{i krov zbog ~ega su freske propadale. Ono {to je o~uvano skromnog je kvaliteta, a po tematici i stilu nema sli~nosti sa slikarskim ume}em svog vremena. Manastir je obnovqen za vreme vladavine Milo{a Obrenovi}a, kada je obnovqen i konak, koji je posle rekonstrukcije zasijao u punoj lepoti. Godine 1836. Srebrnica dobija novo ime po obli`wem selu Velu}e i postaje metoh Qubostiwe. Manastir je prvobitno bio posve}en svetom Nikoli, a onda Vavedewu Presvete Bogorodice. Obnovom iz 1833. godine crkva je u gorwim delovima pretrpela znatne izmene, od kada poti~u i delovi neve{tog slikarstva na fasadi. O manastiru Velu}e brine sestrinstvo Ă

MANASTIR NAUPARE

anastir Naupare nalazi se u `ivopisnom podno`ju M Jastrepca, na desnoj obali Rasine, 13 kilometara udaqen od Kru{evca. Dana{wu celinu ~ini 18 hektara

imawa na kome se nalaze stari i novi konak, vodenica, ambar i crkva posve}ena Ro|ewu Presvete Bogorodice, a ovo je manastirska slava, dok je sabor na dan prenosa mo{tiju svetog arhi|akona Stefana.

Naupara je sagra|ena u drugoj polovini 14. veka, a najranije se pomiwe 1382. godine u poveqi patrijarha @i~kog Spiridona koja je upu}ena monahu Doroteju i wegovom sinu Danilu. U poveqi doslovno pi{e:â&#x20AC;&#x17E;Me|u imawima koja ovi ktitori poklawaju manastiru Dren~i su dvor u Naupari s pridvoricomâ&#x20AC;?. Posle osnivawa manastir je `iveo od velikih darivawa kneza Lazara i despota Stefana. Crkva manastira Naupare ima trikonhosnu osnovu sa petostranim spoqnim izgledom apside. Zidana je od grubo tesanog kamena i ukra{ena veoma lepim rozetama, kojih ima 26. Dve najpoznatije su na zapadnoj strani

crkve i imaju neprocewivu vrednost. Crkva je oslikana u 14. veku, ali su freske vremenom stradale, najvi{e zbog {tete koju su nanosili turski osvaja~i. Danas postoje samo delovi fresaka koji su otkriveni 1994.godine u restauraciji crkve. Od kamene dekoracije sa~uvana je velika rozeta u gorwem delu pro~eqa Ă

TRI ROTARI DRUGA

nije po E. M. Remarku

Nikola Mandi} Trivko Ti}a Savi} Haxi Du{an Glu{ac

JESEN U ZEMQI ORLOVA

STVARNO JE NESTVARNO ut za Ni{, desno za Merdare, prelaz uz li~nu P kartu, qubazni policajci na

obe strane. Pri{tina, Rotari klub Pri{tina – Dardanija (RotarÚ club of Prishtina – Dardania), Nijazi Macuqa, ~arter predsednik Kluba i wegova supruga Dragoslava Beba, Naim Bajraktari, predsednik Kluba za 2021 – 2022. godinu, ru~ak u Naimovom restoranu „Simfonija”, poseta manastiru Gra~anici, put za Albaniju... Automobilom tako|e mo`ete i preko Crne Gore, ali }e putovawe trajati malo du`e.

DITA E MIR K ALBANIA DOBAR DAN ALBANIJA

TIRANA

Tirana je glavni grad Albanije i najva`niji ekonomski, dru{tveni i kulturni centar dràve. Tirana, poput brojnih evropskih prestonica pruà sjajnu energiju specifi~nu za ovaj deo kontinenta, sa brojnim klubovima, barovima, kafi}ima i lokacijama za uìvawe. Uz brojne znamenitosti, Tirana je grad i sa dnevnim i no}nim sadràjima za upotpuwivawe slobodnog vremena. Turisti iz celog sveta, pa i Srbije, iz Tirane se vra}aju sa pozitivnim utiscima, posebno zbog gostoprimstva doma}ina i ugostiteqa. Mi smo prestonicu Albanije ovog puta zaobi{li, nadaju}i se da }emo je u povratku obi}i, jer put nas vodi ka Dra~u.

DRA^ (DURRES)

Grani~ni prelaz, paso{i, trideset i nekoliko kilometara do Dra~a (Durres), odli~nim autoputem pored Tirane. Hotel „Kamelija 3”, sigurno najvi{a zgrada u Albaniji, 29 spratova, mi smo bili na 14. spratu, 11. kilometara od centra grada, na samoj morskoj obali (tu se sudaraju vode Jadranskog i Jonskog mora), apartman a la Alen Delon & Bri`it Bardo, bazen, lepo i toplo vreme, sun~awe i kupawe na bazenu, {etwa du` obale... U Dra~u smo razgledali veliki rimski amfiteatar, podignut u vreme cara Hadrijana, drugi po veli~ini u Evropi, ~iji je ve}i deo pod zemqom i tako sa~uvan kroz vekove. Na istoj lokaciji se nalazi najstarija vizantijska crkva. U gradu smo slikali crkvu svetog Pavla, zidine starih gra|evina, zanimqive spomenike (spomenik Don Kihotu - bez San~a Panse, nalazi se na jednom kru`nom toku, u centru, a kojih je stvarno puno u Albaniji i ~ini se, da je time re{en saobra}aj, umesto semafora). Ina~e, u Albaniji svi (ili gotovo svi) imaju i dr`e u rukama mobilne telefone, svi (ili gotovo svi) voze

automobile novijeg datuma proizvodwe, po{tuju saobra}ajne propise i znake, a tu je policija koja sve to nadgleda, svi (ili gotovo svi) su qubazni i predusretqivi da vam pomognu i objasne kako da se

sna|ete u wihovom gradu i zemqi. Dra~ je najva`nija luka Albanije, nalazi se na severu zemqe i udaqen je 34 kilometra od Tirane. Dra~ ili na albanskom Durres je najstariji grad Albanije sa istorijom dugom vi{e od 3000 godina i zbog toga je dom mnogih arheolo{kih nalazi{ta i zanimqivih lokaliteta.

Danas je Dra~ moderan grad sa oko 120 hiqada stanovnika i turisti~ki centar sa novoizgra|enim zgradama, hotelima, ugostiteqskim objektima. U ju`nom delu grada, u kome se nalazi najve}i deo pla`a, posledwih godina izgra|en je veliki broj modernih hotela. Kao jedan od najbli`ih albanskih gradova Srbiji, Dra~ je me|u gra|anima Srbije jedno od popularnijih letovali{ta u Albaniji.

[ta videti u Dra~u? Najpoznatija turisti~ka atrakcija u Dra~u je amfiteatar rimskog cara Hadrijana sa 15.000 sedi{ta {to ga svrstava na drugo mesto po veli~ini na celom Balkanu. Utvr|ewem kojim se nekada {etao Cezar mo`ete pro{etati, obi}i crkvu sagra|enu u 9. veku kao i Arheolo{ki muzej koji je osnovan jo{ 1951. godine je jedan od najzna~ajnijih i najve}ih u Albaniji

i postavkom predstavqa niz zna~ajnih doga|aja, kako za Albaniju i Balkan, tako i za ~itav svet. Preporu~ujemo obilazak bulevara Epidamn, samog centra Dra~a, kojim moète pro{etati, a uz to i obi}i nekoliko veoma starih crkava i xamija. Vilu Hil (Kodra e Viles) moète posetiti ukoliko èlite da napravite odli~ne panoramske snimke sa pogledom na Dra~, Jadransko more i okolinu grada. Dra~ je poznat kao jedan od nekoliko gradova na rivijeri sa odli~nim no}nim provodom.

Plaè u Dra~u Plaè u Dra~u su tokom leta pune, ne samo gostima iz grada, ve} i gra|anima koji dolaze na dan ili dva iz unutra{wosti Albanije. Bez obzira na to, on je idealan ukoliko dolazite sa porodicom, ali i ukoliko ste èqni dobrog no}nog provoda.

QE[ (LEZHE)

Qe{ je mali grad na jadranskoj obali Albanije, u severnom delu zemqe i deo istorijske oblasti Mirdita. Posledwih godina uz izgradwu hotela i objekata za sme{taj turista ovo mesto postalo je jedno od omiqenih letovali{ta u severnoj Albaniji. Qe{ se nalazi na oko osam kilometara od sjajne pla`e [en|in, 30 kilometara od Skadra i oko 50 kilometara od Tirane. Put za Qe{ (Lezhe), ki{a pqu{ti, duva... zatim sun~ano... {etwa gradom, gradski park, kompleks dve skulpture vajara Gjergi Fishtesa, visine tri metra, „ATLAS” i „THE LUTE OF THE HIGHLANDS”, `eqa da se poseti memorijal Skenderbega Kastriotija (Gjergj Kastrioti Skenderbeu), nacionalnog junaka Albanije, i crkva iz vizantijskog vremena u istom kompleksu, ali su bili zatvoreni, poseta velikoj tvr|avi koja se nalazi iznad grada, predivan pogled na grad i reku Drim koja se uliva u more... Do tvr|ave nas je vrlo lako odvela, Joana, mlada Albanka koja odli~no govori italijanski, malo slabije engleski i koja se slikala sa nama za uspomenu, a i selfi je bio u upotrebi...

\IROKASTRA

\irokastra je grad u ju`nom delu Albanije, sa oko 30 hiqada stanovnika, uglavnom Albanaca i Grka. Ovaj grad je upisan na UNESKO listu svetske ba{tine kao redak primer dobro o~uvanog otomanskog grada koji su sazidali veleposednici.Tragovi qudske aktivnosti u \irokastri datiraju jo{ iz prvog veka pre nove ere. Grad se nalazi na obroncima planina Mali i Gjera, a prema istorijskim podacima osnovan je u 12. veku, kada je i izgra|ena tvr|ava na brdu. Danas je \irokastra najva`niji ekonomski i trgova~ki grad ovog dela Albanije. Gosti u \irokastri mogu da vide ku}e izgra|ene u

A Sunce pr`i u oktobru... U blizini je sjajan hotel „King” sa pet zvezdica i no}ewem sa doru~kom za 60 evra! Tu smo upoznali Rotarijanca iz Rotari kluba ]uprija Morava, jednog od osniva~a Kluba koji nas je prepoznao ugledav{i Nikolu sa plavom majicom i amblemom na{eg Rotari kluba Beograd í

karakteristi~nom lokalnom stilu zbog koga ovaj grad nazivaju i „Kameni grad”, a sve zbog prekrivawa ku}a ogromnim kamenim plo~ama. \irokastra je poznata i po vi{e od 20 muzeja, ali i festivalu narodne muzike koji se u ovom gradu odr`ava svake godine. U \irokastri je 16. oktobra 1908. godine ro|en Enver Hoxa, vrhovni vo|a Narodne Republike Albanije od kraja Drugog svetskog rata do smrti, 11. aprila 1985. godine.

SARANDA

Posle boravka u Dra~u, preko \irokastra krenuli smo na jug, u grad Sarandu. ^ekao nas je rezervisan odli~an apartman na prvom spratu „SARANDA ROOMS” (adresa: pruga Mithat Hohxa no 69, Sarande, Albania). Apartman je nov, prostran, u gradu, koji je, ~ini se, tako|e nov, zbog velikog broja podignutih hotela, a novi se uveliko grade. U mestu Ksamil, jedanaest kilometara ju`nije od Sarande, ka gr~koj granici, na kilometar od gr~kog ostrva Krf, nalazi se najlep{a pla`a u Albaniji. Naslov sa po~etka ovog teksta odgovara, ukratko, opisu. Boja mora, obala, pesak, sve je stvarno nestvarno!

NASTAVAK U SLEDE]EM BROJU Tekst i snimci Haxi Du{an Glu{ac

HODA(J)MO SRBIJOM!

MANASTIR STARIJI OD VILINDARA

anastir Sveti Roman ili Sveto-romanska porodica M nalazi se u dowem toku reke Ju`ne Morave, blizu u{}a u Zapadnu Moravu. Do manastira se dolazi lako

asfaltnim putem. Po~eci i koreni manastira Sveti Roman se nalaze u dalekoj sredwovekovnoj pro{losti. Postoje letopisi koji ka`u da on postoji blizu hiqadu godina. Spada u veoma malu grupu na{ih crkava i manastira iz vremena pre svetih i slavnih Nemawi}a. Manastir Sveti Roman je stariji od Hilandara, Studenice, @i~e, Patrijar{ije, Sopo}ana, Gra~anice, De~ana, Mile{eve... Ne zna se ta~an datum wegovog nastanka i ko ga je sagradio. Na{e znawe se zasniva na narodnim predawima. Sada{wa manastirska crkva, iako skromnog izgleda i veli~ine nije prvobitna. Ona je druga, a mo`da i tr}a po redu. Nikada nije mewala mesto iako je vi{e puta ru{ena i takore}i iz temeqa obnavqana. Posledwa velika obnova je bila 1796. godine. U manastirskoj porti blizu ulaza u crkvu prostor po kome se hoda je ukra{en raznobojnim re~nim kamen~i}ima, pore|anim u mozai~koj tehnici. To je uradio monah Simeon u drugoj polovini 19. veka. Neko vreme je proveo u manastiru Hilandaru, {to je ovekove~io na ovom mozaiku. Upokojio se u manastiru

Sveti Roman 1889. godine. U tursko vreme je u manastiru bila manastirska {kola. U toku Prvog svetskog rata u manastiru je neko vreme bila {kola milosr|a pod nazivom „Dom Svete Jelene” (majke Svetog cara Konstantina Velikog). U vreme Kara|or|evog ustanka (1804-1813) manastir je bio neka vrsta ratne bolnice za vojnike i civilno stanovni{tvo. U vreme srpsko-turskog rata 1876 -1877. godine sa \uniskog visa je zalutala jedna granata u dvori{te Svetog Romana i zabola se u zid crkve sa wene ju`ne strane. Granata nije eksplodirala. Iste godine je kod sela Gorweg Adrovca (oko 25 km udaqenog od Svetog Romana) poginuo ruski plemi} i dobrovoqac pukovnik Nikolaj Rajevski, brane}i na{u otaxbinu od turskih zavojeva~a i porobqiva~a. Sahrawen je u porti manastira. Posle nekoliko dana je do{la wegova majka sa potrebnim dozvolama. Na wenu `equ grob wenog sina je otkopan, izva|en je kov~eg i telo wenog mrtvog sina je spremqeno za daleki put u Rusiju. O~evici tvrde da mu je utroba vra}ena u grob. Mesto je skromno obele`eno i tako stoji do dana{wih dana. Posmrtna povorka se zaustavila u Beogradu gde mu je prire|en dostojanstven opro{taj i ispra}aj. Sa Savskog pristani{ta parobrodom je prenet Dunavom do Crnog mora i daqe sve do rodne Razumovke u Kijevskoj guberniji. Na samom po~etku 20. veka ruska plemkiwa Marija Rajevska, tetka poginulog pukovnika je podigla o wenom tro{ku lepu spomen-crkvu na mestu pogibije bratanca Nikolaja Rajevskog. Veliki ruski pisac Lav Tolstoj je uzeo Nikolaja Rajevskog za glavnog junaka svog romana „Ana Karewina” sa umetni~kim imenom Vronski. Znamenitost je i grobnica Romana. To je zasebna odaja u

Manastir posetila, uz blagoslov snimala i tekst pripremila Dragoslava Spasi}, RK Ni{

manastirskoj crkvi. U woj se ne vr{e zvani~na bogosluèwa, ali se skoro svakodnevno ~itaju molitve Svetom Romanu: Tebi ugodni~e Boga ìvoga, Romane ~udotvor~e, koji si ispunio zakon Boga i Spasa na{ega Isusa Hrista i dobio od Wega ìvot ve~ni; klawamo se s qubavqu i blagodarimo ti sa smirewem za premnoga Tvoja ~udesna dela kojima si pomogao nemo}nim qudima i proslavimo ime Gospoda i Spasa svoga.

U manastir dolaze poklonici i bolesnici, iz bliza i daleka, tra`e}i olak{awe i ozdravqewe od du{evnih i telesnih bolesti. Mnoga ~udesna dela su se dogodila na ovom svetom i ~udotvornom mestu Ă

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

GRADOVI, HRAMOVI 1 Beograd je progla{en turisti~kim gradom godine: A) 1936 B) 1946 V) 1966

IZ STAROG BEOGRADA VARO[ KAPIJA

Ona vrata na {ancu koji je opasivao staru beogradsku varo{, koja su bila onde, gde je sada Valoì}eva kwiàra, ju`no od Velike crkve, zvala su se Varo{ kapija. Do bombardovawa 1862. godine tu su stajali turski nizami. Kapija je bila od kamenoga zida i od debelih greda. Nad wom je bila straàra. Vrata na toj kapiji nisu

Tre}i pravoslavni hram u svetu, posle Hrama Hrista Spasiteqa u Moskvi i Hrama Svetog Save u Beogradu je Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u: A) Solunu, Gr~ka B) Baru, Crna Gora V) Libertvilu, SAD

3 4 5

Po prostranstvu najve}a op{tina u Srbiji je: A) Novi Beograd B) Ivawica V) Vrawe Srpska Sparta je naziv za: A) Novi Sad B) [abac V) Kragujevac

se u posledwe vreme gotovo nikad ni zatvarala. Godine 1862. nizami su odatle pobegli u Grad, a kapija je sru{ena. Sad ba{ tu se zemqa otkopava, a inxinir M. Sav~i} gradi onde blizu krasnu ku}u od tri boja í

Ime glavnog grada koje dr`ave se rimuje sa re~ju „vanila”:

SAVA KAPIJA

A) Filipina B) Bolivije V) Gvineje Bisao

Sava kapija bila je onde gde se danas niza stepenice od seminarije slazi na Savu. Tu je bila pove}a kasarna za nizame, podignuta na tvrdim temeqima, na kojima su nekad bili i topovi napereni uza Savu. Ova se kapija

RE[EWA KVIZA NA STRANI 54 Hayi Du{an Glu{ac

nekad zvala i Bawalu~ka kapija. I s ove kapije nizami su oterani 1862. godine, a godine 1806 – 29. novembra, Srbi su na ovoj kapiji najpre prodrli u opsa|enu dotle beogradsku varo{ í

STAMBOL KAPIJA

Onde, gde je danas prazna ~istina, izme|u pozori{ta, apoteke, i spomenika knez Mihailova, bila je nekad tvrda i Srbima stra{na Stambol kapija. Sva onda{wa beogradska varo{ bila je opasana od Save do u Dunav

dubokim rovom i visokim {ancem, u koji su bili usa|eni debeli palisadi (hrastova debla, gore za{iqena). Kroz tu, tako tvrdu ogradu u beogradsku se varo{ moglo u}i, i iz we izi}i, na Sava kapiju (na Savi), na Vidin kapiju (u dunavskom kraju), na Varo{ kapiju (od Velike crkve na jug), i na ovu Stambol kapiju. Od svih tih kapija ova Stambolska bila je i najve}a i najtvr|a, a u gra|evinskom pogledu i najlep{a. Ozidana je bila kao kakav gradi} sa tvrdim svodovima povrh kojih je bio sloj zemqe, sa prostranim dole unutra hodnicima, i mnogim kazamatima, za obitavawe vojnika, koji su tu dràli straù. Izrada je bila od tesanog kamena i od cigqe. Kroz wu se prolazilo na tri prolaza: u sredi veliki za kola, a sa strane po jedan mawi za pe{ake. Vrata su sva bila od debelih hrastovih greda, pa je po wima prikovana jaka gvozdena oplata, na kojoj su se videle ulupqene rupe od kur{uma pri napadima. Stambol kapiju zidali su Austrijanci za ono vreme dokle su dràli Srbiju. Ovu kapiju od poqane, koja se pruàla gore ka Teraziji i ka Paliluli, rastavqao je dubok rov, koji je ~esto bio pun vode. Zimi se ta voda nekad i ledila, a leti se pokrivala zelenim àbokrekom, i svakad je bila prqava, jer se u wu sva{ta bacalo. Preko toga rova, iznad te vode, od usta Stambol kapije onamo ka Teraziji, pruào se drveni most, 30-40 metara duga~ak, upravo donde gde su danas vrata od Kolar~eve pivnice. Pred ustima toga mosta odovud, od

Stambol kapije i van drvenoga mosta, pored puta koji vodi na Terazije. Mu~enici su okretani licem u poqe, ovamo ka Srbiji, da zapla{e druge, koji bi poumili po}i wihovim tragom. To jest, koji bi poumili da ustaju protiv turske sile u zemqi srpskoj! Ta tvrda, ta stra{na Stambol kapija sru{ena je iz temeqa po zapovesti kneza Mihaila u prole}e 1866. godine. Ru{ewe je po~eto aprila, a dovr{eno 19. maja 1866. godine. Najpre su ru{ena oba krila sa strane, pa posle sredina i tvrdi svodovi i stubovi unutra{wi. U ru{evini je na|eno vi{e |uladi razne veli~ine i jedan bakarni ibrik pun mutne vode, koja nije ni na {to udarala í

CAREVA ]UPRIJA

Pretposledwa tramvajska stanica od Beograda ka Top~ideru zove se Careva }uprija, jer je ba{ spro}u one zidane }uprije na top~iderskoj reci. Nekad je tom }uprijom prolazio glavni drum, koji je ozgo niz Posavqe slazio k Beogradu, ali od Ostru`nice nije udarao Maki{em kraj Save nego je hvatao osu{nije bregove na @eleznik i @arkovo, pa pre{av{i tom Carevom }uprijom reku Top~ider presecao je brdo Dedinu i u ravnicu savsku slizio kod Sewaka. Koji je car gradio ovu }upriju i kada, danas se ne zna í

DORTJOL

Upravo: dortjol ~etiri puta, raskr{}e. Tako su Turci zvali ono raskr{}e, gde se krste Dubrova~ka ulica i ulica Du{anova. Od toga se onaj ceo kraj varo{i prozvao Dortjol í

terazijske strane, gde je sada avlija Mecovaline ku}e, bio je veliki breg nanesene zemqe, koji je sobom za{ti}avao most i vrata Stambol kapiji od napada~a. Put koji je iz Beograda na Stambol kapiju izlazio preko mosta, delio se odmah na dva kraka: jedan je udarao od toga brega ka Teraziji, a drugi levo ka Paliluli i Ta{majdanu. Tu nigde nije bilo ni ku}e ni Tabla na mestu Stambol kapije du}ana nego je leti rasla golema travuqina, najvi{e kukuta, a zimi je ta travuqina bila suva, ali se ve}inom dr`ala uspravo. Iz te velike travuqine u svako doba mogli su jurnuti ili psi ili zli qudi na putnika sama i bez oru`ja! Koqe, na koje su Turci nabijali Srbe, udarano je van

KAJABURMA

Kajaburma ili Karaburma zove se onaj nos ili vrh od brda vra~arskoga {to se spu{ta u Dunav ispod Beograda a vi{e sela Vi{wice. Tu se obi~no pogubqavaju oni koje

sudovi osude na streqawe. Vi{e Kajaburme je klanica, a ispod Kajaburme fabrika za platno, sve nove zgrade i nove radwe í

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

QUBAV JE Ponekad nam `ivot prire|uje situacije koje nijedan holivudski scenarista ne bi mogao da smisli. @ivot ima tako mnogo lica. Ali {ta god da se desi, uvek ima prostora za qubav, dobrotu, sre}ne okolnosti i - ~uda.

KLANICA

Dole ispod kraqevih {tala, odovud Kajaburme, podignuta je, pre nekoliko godina, moderna klanica, gde se koqe stoka i meso se izvozi za granicu. Po toj klanici ve} se i ona okolina po~ela zvati Klanica í

anas, dva dana nakon {to je sahrawen moj partner, D primila sam buket cve}a koji je naru~io za mene nedequ dana ranije. U poruci je pisalo: „^ak iako rak pobedi, `elim da zna{ da si ti devojka mojih snova.”

anas sam dobio parnicu na sudu koja je ba{ dugo trajala. Pre 14 meseci, otkrio sam da moj kom{ija D redovno tu~e svog psa. Odlu~io sam da otmem psa, posle ~ega sam uhap{en. Potro{io sam mnogo para na su|ewe, ali kad sam se danas probudio, osetio sam toplinu mog rundavog prijateqa koji mi je le`ao kraj nogu, i znao da je ta borba vredela ne{to.

o povratku iz {kole }erka me je pitala gde mo`e P da nau~i znakovni jezik. Pitala sam je za{to, a onda mi je odgovorila da je u {kolu krenula nova devoj~ica koja je gluva i zna samo znakovni jezik, i nema sa kim da razgovara. anas sam slu~ajno, umesto mu`u, poslala ocu D poruku koja je glasila „Volim te”. Posle nekoliko minuta stigao mi je odgovor. „Volim i ja tebe. Tata.”, pisalo je. Bilo je tako dirqivo.

na{oj {koli kao i u svakoj drugoj postoji U devoj~ica koja je popularnija od svih ostalih. Neverovatno je lepa i pametna i svi de~aci bi

RE[EWA KVIZA 1A Godine 1936. Beograd je progla{en turisti~kim mestom. Iste godine, oktobra meseca sru{ena je ~uvena kafana „Albanija” u centru grada i ustupila je mesto istoimenoj palati, koja je dugo godina bila najve}a zgrada na Balkanu. Beograd je te godine imao 23 hotela, 433 gostionice, 427 kafana, 412 narodnih kuhiwa, 293 zdravqaka i 318 kr~mi. 2B Od lepote i veli~ine ovog hrama zastaje dah... zavr{en je 2016. godine. 3B Op{tina Ivawica se nalazi u Moravi~kom upravnom okrugu, na jugozapadu Srbije. Po povr{ini je najve}a op{tina u Srbiji sa povr{inom 1.090 km2,od ~ega je polovina pod {umama. Sedi{te op{tine je gradsko naseqe Ivawica. U krugu najglomaznijih su Pirot, Sjenica, Kwa`evac, Prijepoqe, Zaje~ar i Kur{umlija. 4V

5A vanila – Manila.

uradili sve da pridobiju wenu pa`wu. Ali ona sve vreme provodi samo sa jednim de~akom - wenim mla|im bratom, koji ima autizam.

eda i ja smo gledali neke stare fotografije kad smo naleteli na jedan stari snimak na kojem D ple{e sa mojom bakom, koja je umrla pre nekoliko

godina. Zagrlio me je i rekao: „Upamti uvek, da ~ak i kad ne{to ne traje ve~no, to ne zna~i da nije vredno tvog vremena.”

adila sam kao savetnik za vaspitawe dece skoro 15 godina. Nedavno sam naletela na klinca sa kojim R sam nekad radila. Bio je te{ko dete, uvek je bio

nervozan i qut na `ivot. Jednom sam mu nacrtala Supermena i napisala poruku o tome kako superheroji nikad ne odustaju i uvek pobe|uju na kraju. Taj de~ak je sada vatrogasac i spa{ava qudske `ivote. Pri~ali smo skoro pola sata i pre rastanka izvadio je nov~anik u kome se nalazila slika Supermena koju je sve vreme ~uvao.

mam dijabetes. Pre dve godina, mama mi je umrla i ja sam usvojila wenog ma~ora, koji se zove Kit. I Nedavno, probudila sam se u tri sata no}u, a Kit mi je

seo na noge i po~eo da mjau~e. Nikad nije bio tako glasan i uporan. Ustala sam da vidim u ~emu je problem i iznenada osetila slabost. Zgrabila sam mera~ glukoze da proverim nivo {e}era u krvi. Pao je

NAJVE]A SILA na 53, a doktor mi je rekao da je normalan od 70 do 120. Kasnije, u bolnici, rekli su mi da me Kit nije probudio, verovatno se vi{e nikad ne bih probudila. groman pas lutalica me je pratio od stanica do O ulaznih vrata stana. Bila sam nervozna. Zatim se iznenada ispred mene pojavio ~ovek sa no`em u ruci i

tra`io da mu predam nov~anik. Pre nego {to sam stigla da reagujem, pas je sko~io na wega. No` mu je i ispao, a on je pobegao. Sad sam `iva zdrava i bezbedna, a sve zahvaquju}i tom psu. edavno sam u nekoj antikvarnici kupila kopiju kwiga koja mi je ukradena kad sam bila mala. Bila N sam {okirana kad sam je otvorila i ustanovila da je to ba{ ta kwiga. Na prvoj strani je pisalo moje ime i posveta mog dede koju je napisao kad mi ju je poklonio. „Nadam se da }e mnogo godina kasnije ova kwiga opet pasti u tvoje ruke i da }e{ je ponovo pro~itati”, pisalo je u posveti í

Izvor: Noizz.rs

Mladost Rotarija

SOFIA BRAJER Majka Vesna rodila me je u Beogradu u svojoj ~etrdeset tre}oj godini, tri dana pre pedesetog ro|endana mog oca Dragana, reosniva~a Rotarija u Srbiji. Ja sam wihovo prvo i jedino dete. Trenutno imam punih 17 godina (to se stalno mewa), odli~na sam u~enica tre}eg razreda 14. beogradske gimnazije, koju je zavr{io i moj otac. ^lanica sam |a~kog Parlamenta. Govorim engleski, francuski, a u~im i {panski jezik. Sviram klavir, rekreativno se bavim skijawem na snegu i vodi, kik-boksom i jahawem, volim sve ìvotiwe, oboàvam svog psa ârlija. Ro|ena sam Rotarijanka: Ve} u prvoj godini ìvota progla{ena sam po~asnom ~lanicom bugarskog Rotari kluba „Bawsko Razlog” na wihovoj ~arter proslavi (zna~ka mi je stavqena na portiklu). Pratila sam svoje roditeqe na brojnim Rotari skupovima D 2480, D 2481 i sada D 2483. ~esto u restoranima spavaju}i u kolicima ili na kafanskim stolicama. Tokom 2009-10. godine kada je moj otac bio Guverner D 2481, obi{la sam 120 Rotari klubova severne Gr~ke, Makedonije, Crne Gore, Kosova i Srbije, pre{av{i automobilom sa roditeqima preko 35.000 km. U~estvovala sam na Institutima na{e Zone u Istanbulu, Atini, Marake{u, Antaliji i Dubrovniku, kao i R.I. Konvencijama u Lisabonu i Hamburgu. U~estvovala sam na svih devet do sada organizovanih Rotari Regata pre{av{i preko 4.500 km. svim plovnim rekama i kanalima u Srbiji, na brodu „Sofia” sa roditeqima, ali ~esto i sa svojim drugaricama i drugovima. Nosilac sam PHF í p.s. îni mi se da su ovi podaci suvi{ni jer mene u Rotariju poznaju svi! Snimio tata Dragan

MESECOSLOV

OKTOBAR 2020.

Ovo je mesec sluèwa u profesiji. U ovom periodu Klubovi isti~u va`nost poslovnog i profesionalnog ìvota svakog Rotarijanca. Posebne aktivnosti organizuju se radi promovisawa profesionalne Avenije sluèwa.

ME\UNARODNI DAN SMEHA

1895. Ro|en je glumac i rediteq Baster Kiton.

DAN AKCIJE PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

1952. Ro|en je Vladimir Putin, ruski predsednik

SVETSKI DAN BORBE PROTIV ARTRITISA

SVETSKI DAN ZA PREVAZILA@EWE EKSTREMNOG SIROMA[TVA

1991. U blizini Zaje~ara otkrivena je grobnica rimskog cara Gaja Galerija Valerija Maksimijana i wegove majke Romule.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ [ESNAEST

Arapski: 16 Rimski: æVI Prema Pitagorejcima, koji su ga smatrali savr{enim brojem, on je imao posebnu va`nost, jer je predstavqao 4 h 4. Indijska bogiwa Mater{vani (Matersvani) – ona koja ra|a, majka sveta, ima 16 ruku. Upani{ade razvrstavaju 16 delova tela. @enska se lepota izra`ava sa 16 atributa. Dana{wa indijska nov~ana jedinica – 1 rupija, deli se na 16 mawih delova (a ne na 10 ili 100). Vedske pesme imaju 16 slogova.

DAN UJEDIWENIH NACIJA

1995. Umro je Slobodan – Boba Seleni}, srpski pisac

SVETSKI DAN NASTAVNIKA

ME\UNARODNI DAN ^OKOLADE (prvi put obele`en u Muzeju ~okolade u Kelnu)

Maksimalna ~isto}a srebra izra`ava se merom od 16 karata.

Luj æVI je bio kraq Francuske od avgusta 1774. do 21. januara 1793. godine. Albreht Direr (21. maj 1471 – 6. april 1528.), veliki nema~ki slikar, konstruisao je „magi~ni kvadrat” sa 16 odvojenih brojeva, u ~etiri reda po ~etiri broja, ~iji zbirovi bilo da se ra~unaju vodoravno, uspravno ili dijagonalno, daju isti broj – 34. Evo tog „magi~nog kvadrata”:

1919. U SAD je stupio na snagu Zakon o prohibiciji

1931. U Ku~evu je ro|en na{ peva~ i tekstopisac \or|e Marjanovi}.

DAN CRNOG MORA

ME\UNARODNI DAN [TEDWE

Ro|eni {esnaestog su kao drvo bambusa. Vrlo su savitqivi, ali i domi{qati. Lako im je pri}i jer primaju svakoga. Dare`qivi su dok ih neko ne izneveri. Bebe spavaju 16 sati dnevno, dok je odraslom ~oveku potrebno dvostruko mawe sna da bi se okrepio. „[esnaest puta ti re~em, sko~i do gorwe ~atrwe, a ti ni mukajeta...” (~uo sam u selu Korita kod Bile}e, jeseni osamdeset i neke godine) 16 redova naj~e{}e ima klip kukuruza, a broj redova je uvek paran. 16 dinara (pribli`no) po kilogramu je cena kukuruza na doma}oj berzi.

Za godinu da otprilike na ~ovek pojede 16 {to iznosi puta vi{e hrane neg o wegova te` ina.

PRI^A O JEDNOJ FOTOGRAFIJI

Sre}an ro|endan, gospodine Hitler TRI DANA PO KAPITULACIJI JUGOSLAVIJE, 20. APRILA 1941. GODINE ADOLF HITLER JE PROSLAVIO SVOJ 52. RO\ENDAN. CEREMONIJA JE ODR@ANA U SPECIJALNOM VOZU U KOME SE NALAZIO ,,FIREROV GLAVNI [TAB JUGOISTOK" (,,FÜHRERHAUPTQUARTIER SÜDOST") IZ KOGA JE PRATIO NAPAD NA JUGOSLAVIJU I GR^KU, A KOJI JE BIO STACIONIRAN NA IZLAZU IZ @ELEZNI^KOG TUNELA KOD MESTA MENIHKIRHEN U [TAJERSKOJ, PEDESETAK KILOMETARA OD JUGOSLOVENSKE GRANICE. ME\U RO\ENDANSKIM GOSTIMA, PORED VOJNOG I PARTIJSKOG VRHA NEMA^KOG RAJHA, BILI SU I GROF ]ANO, ADMIRAL HORTI I BUGARSKI KRAQ BORIS KAO ,,LE[INARI OKUPQENI OKO TRUPLA JUGOSLAVIJE", A PROSLAVA JE POÊLA KONCERTOM ODR@ANIM ISPRED VOZA. TADA JE HITLERU URUÊN I PRIGODNI RO\ENDANSKI POKLON, JEDINI RATNI TROFEJ IZ RASKOMADANE JUGOSLAVIJE – SPOMENPLOÂ GAVRILU PRINCIPU DONETA IZ OKUPIRANOG SARAJEVA. FOTOGRAFIJU

otografija je, kako je i red, crno-bijela. Snimqena je 20. aprila 1941. godine u vagonu specijalnog voza „Amerika” koji je u to vrijeme stajao na slijepom kolosjeku pruge Be~-Grac, uz sami ulaz u tunel u blizini mjesta Menihkirhen. U prvom planu na fotografiji vidimo profil uredno o~e{qanog mu{karca i plo~u oslowenu na ru~ke i naslon foteqe. Mu{karac stoji, prekrstio je ruke na grudima i zadovoqno posmatra plo~u. Mu{karcu je ime Adolf Hitler. Tog dana mu je ro|endan, pedeset drugi. Plo~a je ro|endanski poklon. Na plo~i je natpis na srpskohrvatskom jeziku, ispisan }irilicom, ijekavskim narje~jem. Hitler niti zna srpskohrvatski niti ~ita }irilicu. Ipak, sluti da dvije rije~i ispisane najve}im slovima predstavqaju ime i prezime mladi}a koji je mrtav ve} skoro ~etvrt vijeka. Shvata i da broj 28 ozna~ava datum u mjesecu junu. Posqedwa ~etiri znaka na tabli su ~etiri brojke: jedan, devet,

URUÊWA OVOG POKLONA NAÎNIO JE WEGOV SLU@BENI FOTOGRAF, HAJNRIH HOFMAN. FOTOGRAFIJA SAMA PO SEBI IMA ÛDESNU I SUGESTIVNU MAGIJU, ALI TAKVA JE I PRIÂ KOJA SE OKO WE ISPREPLELA, A U KOJOJ SE DOTIÛ SUDBINE IVE ANDRI]A I KURTA VALDHAJMA, EVE BRAUN I RODOQUBA ÔLAKOVI]A, [PANSKOG KRAQA ALFONSA XIII I MURATA KUSTURICE, GAVRILA PRINCIPA I ADOLFA HITLERA... FOTOGRAFIJA JE PO SEBI REÎTA: FIRER JE BIO SRE]AN [TO MU JE WEGOVA VOJSKA IZ DELA SVETA KOJI NIJE VREDAN KOSTIJU NI JEDNOG JEDINOG POMERANIJSKOG GRENADIRA USPELA DA MU NA DAR DONESE JEDINU STVAR IZ TE UBIJENE ZEMQE KOJA MU NE[TO ZNAÎ: PLOÛ KOJOM SU U SARAJEVU ODALI POÂST GAVRILU PRINCIPU. MRTVACE TREBA POKOPATI, MISLI HITLER, A OVA PLOÂ KOJU SU U SARAJEVU PODIGLI DA SLAVE SVOJU SLOBODU I NEMA^KO PONI@EWE SADA JE NADGROBNA PLOÂ WIHOVOJ ZEMQI I WIHOVIM SNOVIMA

jedan, ~etiri. Dobro pamti tu godinu. Razmi{qa: ako samo pretposqedwa i posqedwa cifra zamijene mjesta, ako bi stajalo jedan, devet, ~etiri, jedan, to bi

Hitlera oni stoje s rukama uz tijelo, u stavu mirno, kao na mrtvoj stra`i. Na sva tri lica naslu}uje se za~etak blagog osmijeha. Hitler se smije{i jer je sretan zbog poklona, oficiri su zadovoqni jer je vo|a sretan. U kadru je jo{ jedna foteqa, rub radnog stola s gomilom papira i jedna upaqena lampa. Fotografija je znala~ki kadrirana. Vidi se ruka majstora.

1. FOTOGRAF

ozna~avalo teku}u godinu, godinu wegovog pedeset drugog ro|endana, godinu wegovog trijumfa i osvete nad mrtvim mladi}em. Vratio je stvari na svoje mjesto, uni{tio je zemqu koju je mladi} sawao, koju su od wegovih snova napravili. Dvojica ~estitara, dva uniformisana oficira iz drugog plana gledaju u Hitlera, gledaju da li se Firer, ~ovjek koji ima sve, kome su svijet i Evropa pod nogama, raduje poklonu. Za razliku od

Fotografiju je snimio Hajnrih Hofman, Hitlerov li~ni prijateq i slu`beni fotograf. Ri~ard Murhaus* engleski istori~ar mla|e generacije (ro|en 1968. godine), ka`e da je Hofman „jedan od najva`nijih fotografa dvadesetog vijeka”. Hajnrih Hofman je ro|en drugog septembra 1885. godine, u Firtu nadomak Nirnberga. Kao dvanaestogodi{wak postaje {egrt u fotografskoj radwi svog oca u Regensburgu. Hofmanov otac bio je slu`beni dvorski fotograf nekoliko onovremenih aristokratskih evropskih vladarskih ku}a, od porodice kraqa Bavarske do familije vojvode od \enove. Nakon {egrtovawa je neko vrijeme `ivio u Londonu, a po povratku u Wema~ku, 1910. godine, u Minhenu otvara vlastiti

fotografski studio. Godinu dana kasnije oènio je Terezu Bauman s kojom }e imati dvoje djece. Drugog augusta 1914. godine, Hofman je u Minhenu snimio glasovitu fotografiju na kojoj se vidi gomila koja proslavqa po~etak Prvog svjetskog rata. Godinama kasnije na fotografiji je prepoznat i Hitlerov lik. Hofman i Hitler tada se nisu poznavali. Upozna}e se tek poslije rata, obojica kao veterani. U Nacionalsocijalisti~ku partiju Hofman se upisuje ve} 1920. godine. Uskoro ga Hitler imenuje svojim slu`benim fotografom. U idu}ih ~etvrt vijeka Hofman je snimio vi{e od dva miliona Hitlerovih fotografija. Nije, me|utim, wihov odnos bio samo slu`ben. Bili su bliski, prijateqi – u pravom smislu rije~i. Mada je li~no bio asketski nastrojen, Hitleru nije smetala Hofmanova sklonost duhanu, alkoholu i drugim porocima. Hofman i wegova druga èna Erna (Tereza je umrla nakon Prvog svjetskog rata) upoznali su Hitlera sa Evom Braun, wegovom qubavnicom i kasnijom suprugom. Hitler ju je upoznao kao sedamnaestogodi{wakiwu, dok je radila kao asistentica u Hofmanovom studiju. Prema nekim izvorima, Hitler je preko Hofmana upoznao i Teodora Morela, svog li~nog lije~nika, koji }e imati veliki uticaj na tijelo i duh svog naj~uvenijeg pacijenta. Morel je, kaù, Hofmana lije~io od gonoreje. Tokom rata Hofman putuje s Hitlerom i neumorno fotografi{e. U slikama koje je snimio ogleda se Drugi svjetski rat iz Hitlerove vizure. Amerikanci su uhapsili Hofmana 10. maja 1945. godine, dan nakon {to je Wema~ka bezuslovno kapitulirala. Osu|en je na ~etiri godine robije. Izi{ao je iz zatvora 1950. godine. Ostatak ìvota je proìvio mirno, na selu. 1955. godine, objavio je memoarsku kwigu „Hitler je bio moj prijateq”. Umro je jedanaestog decembra 1957. godine. Danas ga pojedini istori~ari smatraju pionirom foto-ùrnalizma. U novije vrijeme, Hofman je pa`wu masovnih medija privukao krajem 2011. godine, nakon {to su objavqene dotad nepoznate fotografije Hitlerove snimqene tokom wegovog uvje`bavawa javnih nastupa. Dva miliona puta je Hajnrih Hofman okinuo okida~ svog fotoaparata sa Adolfom Hitlerom u kadru. Ne prepu{tajmo se, me|utim, magiji velikih brojeva. Kao igla u plastu sijena, kao drvo u gustoj {umi, jedna od dva miliona

fotografija sa`ima u sebi duh vremena, zeitgeist takore}i, a usput i jo{ mnogo vi{e.

2. SLAVQENIK Od 1933. godine, od dolaska nacionalsocijalista na vlast, uvrijeìo se obi~aj sve~ane proslave Hitlerovog ro|endana. Dvadesetog aprila te godine obiqeèn je ~etrdeset ~etvrti ro|endan „Firera wema~kog naroda i kancelara Wema~kog Rajha”. Od 1933. do 1939. godine, me|utim, te su proslave, mada sve~ane i javne, sa zakonske ta~ke gledi{ta bile pone{to neformalne. Ipak, sedamnaestog aprila 1939, samo tri dana uo~i jubilarnog, pedesetog Hitlerovovog ro|endana, 20. april, dan Firerovog ro|ewa, progla{en je nacionalnim praznikom. Od 17. do 20. aprila, wema~ke novine op{irno pi{u o pripremama za proslavu novog praznika. Ovo je spisak zemaqa koje su uputile delegaciju na proslavu Hitlerovog pedesetog ro|endana: SAD, SSSR, Francuska, Poqska, Italija, Japan, [panija, Ma|arska, Belgija, Bolivija, Brazil, Bugarska, Estonija, Finska, Gr~ka, Velika Britanija, Jugoslavija,** Letonija, Litvanija, Holandija, Norve{ka, Portugal, Rumunija, [vedska, Sijam, Slova~ka i Turska. U no}i devetnaestog aprila, Hitler i Albert [per su otvorili Osovinu istok-zapad, bulevar sedam kilometara duga~ak na kojem je Brandenbur{ka kapija. Sutradan, izme|u jedanaest sati prije podne i pola ~etiri poslijepodne, na pomenutom bulevaru je odràna sve~ana ro|endanska vojna parada. U~estvovalo je {est divizija u mar{evskoj duìni od 45 kilometara. Paradiralo je 1500 oficira, 40.000 posada, skoro 10.000 vojnih vozila. Oko stotinu i trideset dana dijelilo je svijet od po~etka Drugog svjetskog rata. Ima istori~ara koji pedeseti Hitlerov ro|endan smatraju vrhuncem wegovog ìvota. Navedimo ovdje sugestivnu ocjenu jednog hroni~ara: „Da je Hitler umro toga dana, u{ao bi u istoriju kao najve}i Nemac. Sudbina mu nije bila naklowena i imao je da poìvi jo{ {est punih godina, a za to vrijeme }e voditi najve}i rat u istoriji ~ove~anstva”. Taj rat je po~eo 1. septembra 1939. godine, a prije svog pedeset i prvog ro|endana, 20. aprila idu}e godine, Hitler je osvojio Poqsku te pokorio Dansku i Norve{ku; kratko poslije ro|endana osvaja i

Francusku, Belgiju te Holandiju. Kad se u julu mjesecu 1940. godine vrati iz okupiranog Pariza, wegova popularnost u wema~kom narodu je na vrhuncu. Cijela Evropa je prakti~no wegova. I oni djeli}i koji formalno nisu, de facto mu pripadaju. 25. marta 1941. godine, u be~kom dvorcu Belvedere, odvija se formalizacija jednog takvog pripadawa; Jugoslavija slu`beno pristupa Trojnom paktu. U prethodna ~etiri mjeseca, prije Jugoslavije, Trojnom paktu su pristupile Ma|arska, Rumunija, Slova~ka i Bugarska. Protokol su s jedne strane potpisali predstavnici Italije, Japana i Wema~ke (Ribentrop), a s druge predstavnik Jugoslavije (Cvetkovi}). U ~lanstvu jugoslovenske delegacije bio je i Ivo Andri}.** Dva dana kasnije, kad u Beogradu izbiju demonstracije (gdje masa izvikuje asonantno rimovane slogane „Boqe rat nego pakt” i „Boqe grob nego rob”) i pu~, Hitler isprva ne}e vjerovati da se to zaista desilo. Kad povjeruje bi}e bijesan kao rijetko kad u ìvotu. Mahao je telegramom iz Beograda vi~u}i kako je izdan na poniàvaju}i na~in i kako }e da uni{ti Jugoslaviju, bez obzira na to {ta }e mu eventualno obe}ati nova jugoslovenska vlada. Dana 27. marta, Hitler je imao zakazan sastanak sa japanskim ministrom vawskih poslova Josuke Matsuokom. Sastanak je odgo|en za nekoliko sati, a ~ak je i Ribentrop morao prekinuti ve} zapo~ete razgovore sa svojim japanskim kolegom. U jedan sat poslijepodne, pred skupinom oficira iz vojske i vazduhoplovstva te pred svojim najbliìm saradnicima, Hitler nare|uje da se Jugoslavija vojno napadne te da se uni{ti kao dràva, da se izbri{e sa mape svijeta, i to hitno, {to je prije mogu}e. O~ekuje podr{ku Hrvata, a zauzvrat }e im dati autonomiju. O~ekuje tako|e podr{ku Talijana, Ma|ara i Bugara, pa }e i wih teritorijalno da nagradi. Zbog napada na Jugoslaviju, odgodi}e se napad na SSSR, ali ne duè od ~etiri sedmice. Vojska i vazduhoplovstvo trebaju Fireru dostaviti takti~ke planove za napad jo{ iste ve~eri. Diskusije nije bilo. Za po~etak napada odre|en je {esti april, u pet sati i dvadeset minuta ujutro. Atmosfera u ministarstvu propagande je bila uàrena. Gebels je predloìo, a Hitler prihvatio, da zvani~ne radijske fanfare koje }e pratiti napad na Jugoslaviju budu tonovi s po~etka [trausovog mar{a „Princ Eugen”.

U jedan sat poslije pono}i, u no}i izme|u petog i {estog aprila, Hitler i Gebels su raspravqali koliko }e im vremena trebati da osvoje Jugoslaviju. Hitler je mislio dva mjeseca, Gebels pak da ne}e ni toliko. Hitler je naredio da u bombardovawu Beograda i napadu na Jugoslaviju ne treba imati nimalo milosti. êkaju}i pet i dvadeset ujutro i po~etak napada, Hitler i Gebels su pili ~aj. Nisu se bavili samo vojnim temama. Hitler je imao opsesiju da od svog zavi~ajnog Linca napravi kulturnu metropolu va`niju od Be~a. Gebels je predloìo da u Lincu za po~etak bude smje{tena filmska industrija Rajha, da tamo, takore}i, bude wema~ki Holivud. U pet i dvadeset, kad je napad po~eo, Hitler odlazi na spavawe, a Gebels na radio da pro~ita proklamaciju koju mu je izdiktirao li~no Firer. Bombardovawe Beograda i napad na Jugoslaviju u toj se proklamaciji progla{avaju odmazdom protiv „srpske zlo~ina~ke klike” koja je, kao i 1914. godine, opet izazvala rat na Balkanu. Desetog aprila uve~e, Hitler odlazi u svoje istureno komandno mjesto, u specijalni voz „Amerika”, stacioniran uz ulaz u tunel blizu Menihkirhena. No} prije, Britanci su bombardovali Berlin, najtemeqitije dotad, uspjev{i ~ak i da pogode zgrade Dràvne opere, Univerziteta i Nacionalne biblioteke u ulici Unter den Linden. Hitler je bio gwevan na Geringa jer ih wema~ko vazduhoplovstvo nije uspjelo zaustaviti. U vozu „Amerika” Hitler je proslavio svoj pedeset drugi ro|endan. Jugoslavija je kapitulirala tri dana ranije*** Me|u ~estitarima u Menihkirhenu bili su bugarski kraq Boris, ma|arski regent, admiral Horti, te grof ]ano – kao „le{inari okupqeni oko trupla Jugoslavije”, kako biqeì ~uveni Hitlerov biograf ~iju hronologiju pratimo. Ispred voza je odsviran koncert, a Gering je odrào govor u kojem se divio Hitlerovom vojni~kom geniju. Teritorija Jugoslavije Hitlera nije interesovala. U mislima on se ve} odavno bavio samo napadom na Ruse. I bio je sretan {to mu je wegova vojska iz tog dijela svijeta koji nije vrijedan niti kostiju jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspjela donijeti poklon koji ga je razveselio, vaqda i jedinu stvar iz te ubijene zemqe koja mu ne{to zna~i: plo~u kojom su u Sarajevu odali po~ast Gavrilu Principu. Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova plo~a koju su podigli

da slave svoju slobodu i wema~ko poni`ewe sada je nadgrobna plo~a wihovoj zemqi i wihovim snovima.

3. POKLON Suprotno rasprostrawenom uvjerewu, spomen-plo~a Gavrilu Principu na mjestu Sarajevskog atentata nije otkrivena ni 1924. ni 1934. godine, odnosno ni na desetu ni na dvadesetu godi{wicu ovog slavnog ~ina. Nije to jedini podatak u vezi otkrivawa ovog spomenika koji se suprotstavqa uvrije`enim

UMIRAWE

(Urezano 1914. godine u sarajevskom istra`nom zatvoru)

Tromo se vreme vu~e I ni~eg novog nema, Danas sve ko ju~e, Sutra se isto sprema. I mesto da smo u ratu Gde bojne trube je~e, Evo nas u kazamatu Na nama lanci zve~e. Svaki dan isti ìvot, Pogaèn, zgwe~en i strt, Ja nijesam idiot, Pa to je za mene smrt. Al’ pravo je rekao pre @eraji}, soko sivi: Tko ho}e da ìvi, nek mre, Tko ho}e da mre, nek ìvi. Gavrilo Princip (1894+1918) predrasudama. Plo~a, naime, nije uop{te otkrivena na Vidovdan. Datum je bio 2. februar 1930. godine, a povod sutra{wa petnaesta godi{wica pogubqewa Danila Ili}a, Mi{ka Jovanovi}a i Veqka

ûbrilovi}a. Po rije~ima komentatora sarajevskog lista „Ve~erwa po{ta” datum je dosta proizvoqno odre|en. Isti komentator je 31. januara, dva dana uo~i otkrivawa, najavio da }e doga|aj „biti skroman i bez posebne sve~anosti”. Tako je i bilo; ne samo da otkrivawu nije prisustvovao nijedan, ~ak ni najniì, funkcioner vlasti niti izaslanik W. V. Kraqa, nego je i sve~ana akademija koja je bila planirana u Narodnom univerzitetu poslije otkrivawa spomen-plo~e naprasno otkazana. Prema dopisniku londonskog „Tajmsa”, jugoslovenske vlasti su u internoj diplomatskoj komunikaciji sa zapadnim silama insistirale na informaciji da plo~u ne podiè ni dràva, pa ~ak ni Narodna odbrana, nego iskqu~ivo pojedinci: prijateqi atentatora i ~lanovi wihovih porodica. Razlog za to po svoj prilici je ekonomska depresija i sve ve}a ovisnost zemqe od novca iz inostranstva. „Deutsche Algemeine Zeitung” istog tog februara, me|utim, pi{e da je postavqawe plo~e „monstruozna provokacija koja se ne smije tolerisati”, a neprisustvovawe predstavnika vlasti sve~anosti otpisuje kao puku trivijalnost. Na naslovnoj stranici „Politike” od 3. februara 1930. godine, pod naslovom „Otkrivawe spomen-plo~e Gavrilu Principu”, sarajevski dopisnik ovog lista ovako opisuje sam ~in otkrivawa: „Na tribini koja je bila oki}ena zelenilom i palmama, kao simbolom mira, uzela je mesto majka pokojnog atentatora Ili}a. Do we je bila Jovanka ûbrilovi}, supruga pokojnog atentatora ûbrilovi}a. Potom sestra Trifka, Milena Grabe`, sestra Mi{ka Jovanovi}a Mara. U jedanaest ~asova na tribinu se popeo gg. Vasiq Gr|i}, Milan Boì}, Savo Qubibrati}, Hamdija Nik{i} i Borivoje Leonti}. îm se na tribinu popeo Vasiq Gr|i} okrenuo se sakupqenom narodu i neobi~no ~vrstim glasom uputio na sakupqeni narod slede}e re~i: ‘Narode, sastali smo se da odamo po{tu najve}em od nas. Danas, najdostojnije se odaje po{ta }utawem.’ Sam g. Vasiq Gr|i} pognuo je glavu i ostao tako dva minuta, a zatim je ponovo visoko podigao glavu i burno povikao: ‘Slava heroju Gavrilu Principu!’ Narod je prihvatio i na ovom istorijskom mestu zaorilo se burno trokratno: ‘Slava, slava, slava!’ U isto vreme mladi nacionalista Hamdija Nik{i} koji je za vreme rata bio zatvoren kao veleizdajnik digao je belo platno sa spomen-plo~e. Zatim

je na g. Vasiqa Gr|i}a g. Borivoje Leonti}, izaslanik dalmatinske omladine uputio slede}e re~i: ‘Prilaèm ovaj venac na spomenik heroju kao skroman znak priznawa mlade Dalmacije velikom heroju.’ Posle wegovih re~i zaorilo se opet trokratno: ‘Slava mu!’ Primaju}i srebreni lovorov venac rekao je g. Vasiq Gr|i}: ‘Neka je hvala uvek patriotskoj Dalmaciji.’ Time je ova sve~anost zavr{ena. Na plo~i koja je nara|ena u crnom mermeru uklesane su zlatnim slovima slede}e re~i: „Na ovom istorijskom mestu Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidovdan 15/28 1914. godine”. Pre nego se narod razi{ao potrgao je zelenilo sa tribina da ga zadrì kao uspomenu na dana{wi dan, a zatim su se svi u miru razi{li.**** (Usput, dok u Sarajevu traje sve~ano otkrivawe spomen-plo~e Gavrilu Principu, Kraq Aleksandar se priprema za sve~ani ru~ak sa studentima koje je Univerzitetski Savet nagradio nagradom W. V. Kraqa. Ru~ak je po~eo ta~no u podne tog drugog februara, a prisutni su bili rektor, prorektor i sekretar Univerziteta u Beogradu, ministar prosvete, svi dekani fakulteta te nagra|eni studenti.) Ne zaboravqaju}i, naravno, Ili}evu majku, ûbrilovi}evu udovicu, sestru Grabeòvu i sestru Jovanovi}evu, kao ni Milana Boì}a i Savu Qubibrati}a, fokusirajmo se ovdje na glavne protagoniste sve~anog otkrivawa spomen-plo~e: Vasiqa Gr|i}a, Hamdiju Nik{i}a i Borivoja Leonti}a, kao i na onoga koji nam je ovaj doga|aj opisao, „Politikinog” sarajevskog dopisnika potpisanog inicijalima A. K. Prvi je odrào govor, drugi otkrio plo~u, tre}i ju je prvi okitio vijencem, a potowi nam je cijelu pri~u ispri~ao. Sama spomen-plo~a uzidana je jo{ 1928, no sve~ano je otkrivena tek dvije godine kasnije. Vasiq Gr|i}, koji je na otkrivawu govorio, zapravo je i autor teksta ugraviranog na plo~u. Ro|en je u Gacku 1875. godine, osnovnu {kolu zavr{io u rodnom gradu i Mostaru, gimnaziju u Sarajevu, Filozofski fakultet u Gracu i Be~u. Godine 1910. biran je za poslanika Bosanskog Sabora. Bio je prvooptuèni na Bawalu~kom veleizdajni~kom procesu (1915-1916) na kojem se sudilo stotinu pedeset {estorici qudi. Bio je jedan od wih 16 koji su osu|eni na smrt. Me|utim, zalagawem {panskog kraqa Alfonsa 13. ovi osu|enici su pomilovani. (Iz

zahvalnosti ovom {panskom kraqu, jedna ulica u centru Bawaluke i danas se zove po wemu.) Poslije Prvog svjetskog rata, biran je u parlament Kraqevine SHS. Umro je tri i po godine nakon sve~anosti otkrivawa spomen-plo~e Gavrilu Principu; 26. oktobra 1934. u Beogradu. I Hamdija Nik{i} je bio tuèn i osu|en od strane Austro-Ugarske za vrijeme Prvog svjetskog rata. On je bio jedan od optuènih na Travni~kom procesu protiv pripadnika „srpsko-hrvatske omladine”. Optu`nica ih je teretila zbog zalagawa za kulturno i politi~ko ujediwewe Ju`nih Slovena u jednu dràvu. Hamdija Nik{i} je osu|en na dvije godine robije. Ime Hamdije Nik{i}a pronalazimo tako|e u kwizi „Sarajevo u revoluciji” (s podnaslovom Komunisti~ka partija Jugoslavije u pripremama i organizaciji ustanka) gdje se u uvodnom dijelu pravi razlika izme|u dijela muslimanskog stanovni{tva koje je bilo lojalno nacistima i NDH i onih koji se „no{eni iskrenim patriotskim te`wama” veù za partizanski pokret i Narodni front. Me|u potowima, neki od najistaknutijih su bili dr. Zaim [arac, profesor Husein Brki}, Sulejman Filipovi}, Hasan Qubun~i}, Hamdija Nik{i}, porodica Karahasanovi} i drugi. Ime Borivoja Leonti}a pak pronalazimo na spisku jugoslovenskih boraca u [panskom gra|anskom ratu. (Nismo sigurni da li je stanoviti Boro Leonti}, pukovnik jugoslovenske tajne slu`be u drugoj polovini ~etrdesetih godina i kratkotrajni na~elnik beogradskog Vojnog muzeja ista ta osoba, ali je zavodqivo misliti da jeste. Naime, nakon {to su u Jugoslaviji jo{ 1947. godine postali svjesni da je visoki i tihi saradnik austrijskog ministra vawskih poslova Grubera, koji je u~estvovao u diplomatskim razgovorima s jugoslovenskim delegacijama u Londonu i Moskvi, u stvari Kurt Valdhajm koji je osnovano osumwi~en za ratne zlo~ine u Jugoslaviji, predstavnici tajnih slu`bi SSSR-a kazali su Leonti}u, po~etkom 1948. godine, da su regrutovali Valdhajma da radi za wih te da Jugosloveni ne trebaju da se mije{aju u taj slu~aj. Sredinom iste godine dolazi do glasovitog raskida izme|u Tita i Staqina. Od po~etka 1972. godine, pa sve do kraja 1981. Valdhajm je generalni sekretar Ujediwenih nacija. 1986. godine izabran je za predsjednika Austrije. Tek u to vrijeme, wegova nacisti~ka

pro{lost postaje op{tepoznata. Alan Levi, autor koji se bavio ovom problematikom, izvje{tava da poku{aj locirawa Leonti}a 1986. godine nije uspio. Poznato je da je {panski borac Leonti} umro u Beogradu 1980. godine. Ako je rije~ o istoj osobi, jasno je za{to nije mogao biti prona|en {est godina kasnije.) Kao u nekoj stereotipnoj pri~i o Sarajevu, Bosni i Jugoslaviji, imamo tri osobe koje su istog roda, a porijeklom pripadaju trima razli~itim vjerozakonima. Nedostaje jo{ samo neki Jevrej, kazao bi vjerovatno kakav cinik. Tu je, me|utim, i Jevrejin. Iza inicijala A. K. sarajevskog dopisnika „Politike” krije se ime Abrahama Koena zvanog Abo. Ne usu|ujemo se ovdje da dubqe ulazimo u porodi~no-kohanitske veze ovog Abrahama Koena sa drugim Koenima, ali }emo ispri~ati saètak wegove sudbine. Nakon {to je Hitlerova vojska u{la u Sarajevo i nakon {to su sa zida skinuli plo~u o ~ijem je otkrivawu pisao u „Politici”, Abo Koen i wegova porodica uspjeli su izbje}i smrt ili deportaciju u neki od koncentracionih logora zahvaquju}i Koenovom kolegi novinaru po imenu Rudi Roter. Roter je rodom bio iz sela Potomje na poluostrvu Peqe{ac. Odlaze}i iz Sarajeva u zavi~aj, Roter ubje|uje Koena da zajedno s porodicom po|e s wim doqe, na jug. Neko vrijeme, Koeni se kriju u Potomju kod Rotera, a kasnije prelaze u Trpaw te se napokon, poslije talijanske kapitulacije, pridruùju partizanima. U skladu sa svojom novinarskom profesijom, Abo Koen po~iwe da radi za sektor za informisawe ZAVNOH-a (Zemaqsko antifa{isti~ko vije}e narodnog oslobo|ewa Hrvatske), i to na mjestu tehni~kog urednika „Vjesnika”. Po sje}awima kolege, „poznatog partizanskog novinara” Mahmuda Kowhoxi}a, Koen je u to vrijeme „ve} stariji ~ovjek i slabo pokretan”. U maju mjesecu 1944. godine, kad se ~etnici napali partizansku bolnicu u selu Kre~ani u Lici, zaklali su i Abrahama Abu Koena, koji je, eto, izbjegao smrt od nacisti~ke i usta{ke ruke da bi skon~ao od ~etni~ke. Godine 2004. Rudi Roter je od strane Memorijalnog centra Jad Va{em u Jerusalimu progla{en „Pravednikom me|u narodima”. Nacisti~ka vojska u{la je u Sarajevo 17. aprila 1941. godine. Trenutak skidawa spomen-plo~e Gavrilu Principu sa zida zabiqeèn je kamerom i ukqu~en u

jedan filmski ùrnal (dostupan na internetskoj adresi http://ÞÞÞ.Úoutube.com/Þatch?v=ÛhL eaÜhPÙVU). Snimke ulaska nacisti~kih tenkova u Sarajevo, mase koja ih veselo pozdravqa i podizawa wema~ke zastave o~ito su mawe va`ne, jer najduì dio ovog ùrnala prati skupinu mu{karaca koji uz pomo} merdevina pa`qivo skidaju plo~u i predaju je vojnicima Vermahta koji uz wu teatralno poziraju. Sve ovo prati glas spikera koji na wema~kom izgovara nekoliko re~enica. U prevodu one glase ovako: „Invazija u bosanski grad. Podiè se wema~ka ratna zastava. U Sarajevu; ovdje je 28. juna 1914. austrijski prestolonasqednik postao `rtvom kukavi~kog atentata srpskog studenta. Ti pucwevi su dali signal za svjetski rat”. Wemci skidaju mramornu tablu i predaju je Vermahtu. Na tabli stoji: „Na ovom istorijskom mjestu se Gavrilo Princip izborio za slobodu Srbije”. Firer je tablu predao Berlinskom „Zeughausu”.***** Autor citiranog teksta o~ito je imao pouzdanog prevodioca sa srpskohrvatskog. Natpis na tabli zbiqa po~iwe frazom „Na ovom istorijskom mjestu” koja je u filmskom ùrnalu na wema~ki doslovno prevedena (An dieser historischen Stätte). Nigdje se, me|utim, na tabli ne pomiwu ni srpstvo ni Srbija. Iz ove lapidarne interpretacije anonimnog wema~kog filmskog radnika, razvi}e se, i u na{e vrijeme, brojne publicisti~ke i scenske vizije Principovog ~ina. Na dan 21. aprila, agencija „Aso{ijeted pres” javqa iz Berlina kako je iz nacisti~kog {taba na Balkanu stigla informacija da je spomen-plo~a kojom se komemorira Sarajevski atentat ju~e predana Hitleru i to od strane jednog od prvih wema~kih vojnika koji su u{li u taj jugoslovenski grad. Objavqeno je i da }e plo~a biti javno izloèna u muzeju kao „dokaz srpske zlo~ina~ke krvave krivice za Svjetski rat”. Prvog jula iste godine, a povodom poklawawa spomen-plo~e Adolfu Hitleru, komentator NDH-ovskog „Sarajskog novog lista” trijumfalno pi{e: „Sarajvo je opralo sa sebe vidovdansku qagu”. (Oblik Sarajvo ovdje nije {tamparska gre{ka. Prvih mjeseci okupacije usta{e su ime grada formalno promijenili u Sarajvo, no uskoro je vra}en naziv Sarajevo.) Nepune ~etiri godine kasnije, {estog aprila 1945. godine, partizani osloba|aju Sarajevo. Ve} sedmog maja, jo{ prije kapitulacije

Velikowema~kog rajha, otkriva se nova spomen-plo~a Gavrilu Principu. Sve~anost prati „veliki manifestacioni miting” kojem prisustvuju „pretsjednik Narodne skup{tine Bosne i Hercegovine dr Vojislav Kecmanovi}, ~lanovi Narodne vlade Bosne i Hercegovine na ~elu sa svojim pretsjednikom drugom Rodoqubom ôlakovi}em, ~lanovi Narodne skup{tine, pretstavnici Zemaqskog i mjesnog USAOBiH-a, omladinski delegati pokrajina, i delegati omladine Gr~ke i bratske Bugarske”. Izvje{ta~ „Oslobo|ewa” daqe pi{e: „Miting je otvorio drug Braco Kosovac i predao rije~ drugu Dragoslavu Qubibrati}u, jednom od Principovih saradnika i ~lanu revolucionarne organizacije „Mlada Bosna” i podvukao va`nu ulogu bosanskohercegova~ke omladine – Principove omladine, nadahnute idejama bratstva i jedinstva svih naroda Bosne i Hercegovine, svih naroda Jugoslavije i istakao wihovu borbu protiv tada{wih reakcionarnih politi~ara, koji su zagovarali kompromis sa Be~om. Svoj govor zavr{io je rije~ima: ‘Po svojim idejama Gavrilo Princip pripada dana{woj mladoj generaciji, koja je ostvarila kona~no i potpuno one te`we, koje je Gavrilo Princip zapo~eo u ono doba.’ Poslije druga Qubibrati}a govorio je drug Cvijetin Mijatovi}, zatim omladinac Hrvat Mile â~i} i omladinka muslimanka Na|a Biser”. Samu spomen-plo~u otkrio je Borko Vukobrat „omladinac iz Bosanskog Grahova”. Na plo~i je zlatnim slovima stajalo: „U znak vje~ite zahvalnosti Gavrilu Principu i wegovim drugovima borcima protiv germanskih osvaja~a, posve}uje ovu plo~u omladina Bosne i Hercegovine – Sarajevo 7. maja 1945. godine”. Nije na ovoj plo~i, {to je na zidu stajala, po svoj prilici, desetak godina, bilo rije~i sloboda. Kad je onaj koji biqeì ovu pri~u, osamdesetih godina pro{log vijeka, prvi put bio na mjestu Sarajevskog atentata, na novoj spomen-plo~i ponovo je prizivana sloboda.****** No ni te plo~e, kao ni one stare od crnog mermera, kao ni slobode, danas vi{e nema í *Jo{ kao student Murhaus je radio kao istraìva~ za Normana Dejvisa, jednog od najslavnijih istori~ara

na{eg vremena. Prva wegova samostalna kwiga „Ubiti Hitlera” (s podnaslovom „Tre}i rajh i urote protiv Firera”) bavi se svim poznatim poku{ajima atentata na Hitlera, od najpoznatijih (kakvi su Kanarisov i fon [traufenbergov) do nekih mnogo marginalnijih. Zakqu~ak wegove kwige, me|utim, predstavqa razmatrawe pitawa o smislu tiranoubistva. Kad su u septembru 2011. godine, snimateqi CNN-a u{li u kancelariju Sadija Gadafija, tre}eg Pukovnikovog sina, na radnom stolu su, izme|u ostalog, snimili i pomenutu Murhausovu kwigu. Pretpostavqa se da ju je ~itao neposredno prije bijega.

** Jugoslaviju je predstavqao novi kraqevski jugoslovenski poslanik u Berlinu doktor Ivo Andri}. Zanimqivo je da je akreditivno pismo doktor Andri} predao Hitleru u zgradi Novog kancelarstva samo dan ranije, tj. 19. aprila 1939. Procedura je bila br`a od uobi~ajene upravo zbog potrebe da i jugoslovenski poslanik prisustvuje sve~anoj proslavi Firerovog ro|endana. Istog dana, Kancelaru Rajha akreditivno pismo je predao i slova~ki poslanik Matus ^ernak. *** Kapitulacijom Jugoslavije, Nijemci su pod kontrolom imali 344 000 jugoslovenskih vojnih zarobqenika. Ukupni wema~ki gubici tokom invazije na Jugoslaviju

bili su: 151 mrtav, 392 rawena i 15 nestalih vojnika i oficira. Zanimqivo je usporediti istovremene wema~ke napade na Jugoslaviju i Gr~ku. Ciq napada na Jugoslaviju bio je odmazda, dok je napad na Gr~ku imao za ciq strate{ku pomo} Talijanima. Hitler je izri~ito naredio da se Beograd sravni sa zemqom i da prema Srbima ne bude milosti, dok je jednako izri~ito naredio da se Atina uop{te ne bombarduje, `ale}i, kako je priznao Gebelsu, {to uop{te mora da ratuje protiv Gr~ke. Kad se osam dana poslije svog 52. ro|endana vratio u Berlin, bio je to posqedwi pravi pobjedni~ki povratak u glavni grad Rajha. Kad je rije~ o tezi da je odgoda napada na SSSR zbog neplaniranog napada na Jugoslaviju odigrala kqu~nu ulogu u wema~kom neuspjehu da pokore Ruse prije zime, mi{qewa o wenoj utemeqenosti se razlikuju. S jedne strane, sam Hitler je vjerovao u to. S druge pak, meteorolo{ki izvje{taji pokazuju da je zbog vla`nog, zlog i hladnog proqe}a 1941. invazija na SSSR te{ko mogla po~eti mnogo prije 22. juna, ~ak i da nije bilo napada na Jugoslaviju. Postoji, me|utim, jo{ jedan detaq koji se ti~e uticaja „balkanske invazije” na Operaciju Barbarosa, a koji se ne ti~e tajminga. Naime, tokom napada na SSSR, wema~ki tenkovi imali su neuobi~ajeno ~este mehani~ke kvarove. Po jednom od uvjerqivijih tuma~ewa, razlog za to bila je „istro{enost” zbog skora{wih dugih vo`wi po lo{im balkanskim drumovima. **** Istini za voqu, u „Politikinom” ~lanku natpis na plo~i nije sasvim korektno prenesen; najprije ispu{teno je ime mjeseca juna, datumi po starom i novom kalendaru odvojeni su kosom crtom, dok na plo~i postoji zagrada, dodata je rije~ „godine” na kraju koje na plo~i nema, rije~ Vidovdan na plo~i je ispisana kao poluslo`enica (Vidov-dan), dok u tekstu stoji Vidovdan, a tako|e fraza „Na ovom istorijskom mjestu” koja je na plo~i ispisana ijekavski, u tekstu je citirana ekavski. (Savremeni komentator sklon nepotrebnoj ironiji u tom smislu bi mogao prona}i kontinuitet u jezi~koj politici ovog lista, ali ovdje tome nije mjesto.) Navedimo ovdje doslovno natpis sa spomen-plo~e: „Na ovom istorijskom mestu Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidov-dan 15. (28.) juna 1914”. *****Zeughaus (stari Arsenal) je najstarija gra|evina u berlinskoj

ulici Unter den Linden. Izgra|ena je po~etkom osamnaestog vijeka, a od 1875. godine u woj je vojni muzej. U ovoj zgradi je 1943. godine Rudolf fon Gersdorf neuspje{no poku{ao ubiti Hitlera. Krajem Drugog svjetskog rata, zgrada je u bombardovawima veoma o{te}ena. Kasnija sudbina konkretnog eksponata, spomen-plo~e Gavrilu Principu, ro|endanskog poklona Adolfu Hitleru, nam je nepoznata. Podjelom Berlina, Zeughaus se na{ao u DDR-u. Godine 1952. u ovu zgradu je smje{ten Muzej wema~ke istorije, koji je svojom postavkom interpretirao modernu wema~ku istoriju iz komunisti~ke perspektive. Institucija koja je tamo smje{tena danas, poslije ujediwewa dvije Wema~ke, nosi druk~ije, ali sli~no ime: Wema~ki istorijski muzej. ****** Na plo~i koja je stajala na mjestu Atentata do 1992. godine pisalo je (}irilicom): „Sa ovoga mjesta 28. juna 1914. godine Gavrilo Princip svojim pucwem izrazi narodni protest protiv tiranije i vjekovnu te`wu na{ih naroda za slobodom”. Razlo`no je pretpostaviti da je ona postavqena 28. juna 1953. godine, kad je onda{wi gradona~elnik Sarajeva Dane Olbina na istom mjestu otvorio Muzej Mlade Bosne. Zapadni novinari koji su za vrijeme socijalisti~ke Jugoslavije dolazili u Sarajevu obi~no su bivali neprijatno iznena|eni ovakvim odavawem po~asti Gavrilu Principu. Analiza tih napisa zavre|uje posebno ozbiqnije istra`ivawe. Zanimqivo je da u broju od 28. juna 1964. godine, o pedesetogodi{wici atentata, „NeÞ Ùork Times” objavquje ~ak tri teksta tim povodom. Jedan od tih tekstova je reporta`a sa lica mjesta iz pera Xozefa Berija. U podnaslovu wegovog teksta isti~e se kako }e putnik namjernik u Sarajevu otkriti da se „mladi ludak iz 1914. pamti kao nacionalisti~ki heroj”. Vrijedi ovdje barem kratko notirati signifikantan detaq iz wegovog teksta. Jedan od Berijevih sarajevskih sagovornika, ~ovjek koji mu je govorio o vezi koja postoji izme|u sarajevskih atentatora i partizanskih revolucionara iz Drugog svjetskog rata, bio je „komunisti~ki sekretar za informacije, prijateqski nastrojen tridesetsedmogodi{wak, biv{i kapetan partizanske vojske” po imenu Murat Kusturica. Od 1992. godine, kad je plo~a koja je {okirala novinara „NeÞ Ùork Timesa” uklowena, pa sve do 2004. godine, na

mjestu Sarajevskog atentata nije bilo nikakvog spomena na taj istorijski doga|aj; 2004. sarajevske gradske vlasti postavile su tamo plo~u s (latini~nim) natpisom: „Sa ovog mjesta 28. juna 1914. Gavrilo Princip je izvr{io atentat na austrougarskog prestolonasqednika Franca Ferdinanda i wegovu suprugu Sofiju”. Ispod je prevod na engleski. Muharem Bazduq Izvor: ~asopis „Vreme”

Muharem Bazduq, novinar, kwièvnik i kwièvni prevodilac. Kao novinar istraìva~ uspeo je da u bavarskoj dràvnoj biblioteci u Minhenu prona|e fotografiju snimqenu 20. aprila 1944. godine na 52. ro|endan Adolfa Hitlera.

Blizu smo zavr{etka poliomijelitisa

Sada je na{a {ansa da promenimo svet. Da bi se pobrinuo da deca nikada vi{e ne pate od de~ije paralize. Pridru`ite se. Govorite. Do|ite.

Blizu smo zavr{etka poliomijelitisa

Sada je na{a {ansa da promenimo svet. Da bi se pobrinuo da deca nikada vi{e ne pate od de~ije paralize. Pridru`ite se. Govorite. Do|ite.

Blizu smo zavr{etka poliomijelitisa

Sada je na{a {ansa da promenimo svet. Da bi se pobrinuo da deca nikada vi{e ne pate od de~ije paralize. Pridru`ite se. Govorite. Do|ite.

Blizu smo zavr{etka poliomijelitisa

Sada je na{a {ansa da promenimo svet. Da bi se pobrinuo da deca nikada vi{e ne pate od de~ije paralize. Pridru`ite se. Govorite. Do|ite.

Za kraj ovog broja SAN NA JAVI ILI JAVNI SAN

NA PUTU ZA SELO BOROVA Da li }e jednog dana neko sve ovo pro~itati? Mo`da?A mo`da }e ba{ ova moja mala pri~ica ~itaocu pomo}i da pobegne iz sive i tmurne svakodnevnice! Pi{em srcem... Ono je jedini pravi putokaz... u `ivotu!

Opet jedno ve~e... I meni se ~ini Da negde daleko, preko triju mora, pri zalasku sunca u prvoj ti{ini, u blistavoj senci smaragdovih gora Bleda, kao ~e`wa, nepoznata èna, s krunom i u sjaju, sedi, misle} na me... Te{ka je, beskrajna, ve~na tuga wena na domaku no}i, ti{ine i tame...* ktobar traje. Jesen kao da jo{ nije stigla u ovaj deo Mediterana i Egeja. Dani su topli, i prete`no sun~ani. Ove subote je vreme obla~no, nema sunca i nije bilo vreme za kupawe. Krenuo sam u svoju redovnu {etwu do Sela Borova, 4,5 km u jednom pravcu. Ravan put ~ini hodawe prijatnim i ne puno zamornim. Sa {tapom u ruci, jer ima pasa lutalica. Pokraj mene lewo hoda keru{a, nazvah je Ela, jer ne znam ~ija je i kako se zove, a od prvog dana je ispred moje sobe u prizemqu hotela i samo kad joj kaèm Ela, ona radosno vrte}i repom, kre}e i tu je, kraj mojih nogu. Hranim je, donesem joj i vodu u lavoru. êsto ostane da spava ispred vrata sobe. Nisam joj jo{ ~uo glas, ni da je zalajala. Jedna mila i lepa kuja koja me prati, ~im iza|em. Sada smo opet zajedno, u redovnoj {etwi. Sa leve i desne strane su niske betonske ograde koje kriju placeve sa ku}ama bogatih porodica Grka iz Soluna, i okolnih mesta, ~ak dole, iz Volosa, pa i Pireja, Atine. Raznovrsna arhitektura u zelenilu prosto traì da zastajem i snimam ta lepa zdawa u kojima sada nema nikog i gde vlada ti{ina, mir jednog minulog leta. Prozori i vrata zatvoreni, obezbe|eni sigurnosnim alarmnim sistemima, kako i dolikuje ovim zdawima i ~ije zatvorene i zakqu~ane kapije kriju s ukusom ure|ene staze kroz travwake gde rastu velike palme i kiparisi. Ili stabla maslina ~iji su plodovi skoro ubrani i sakupqeni. Hodam laganim koracima sredinom puta, a Ela lewo hoda i wu{i sve woj zanimqivo. îni se da zaostaje, umorna, ali je uvek blizu, kad je pogledam. Zastajem. Sa leve strane puta, ka obali, posmatram skromno zdawe koje od puta odvaja mo`da najskromnija metalna bela ograda u ovom dugom nizu. Bela ku}a sa krovom prekrivenim crvenim crepom. U daqini, oslu{kujem, talasi se razbijaju o kamenitu obalu i remete ti{inu. Stvarno, nije bilo vreme za kupawe. Poplo~ana staza vodi do ulaza i okolo ove puste ku}e. Snimam dve velike palme koje su tu nemi straàri. Sa leve strane velika maslina, isprepletenog stabla i grana koje svojim izgledom ne kriju sopstvenu starost. Iznenada, Ela protr~a pored mene i hitro se provu~e ispod ograde i vrte}i repom odjuri ka maslini i zama~e iza zgrade. Zovem je. Ne odaziva se. Nema je. Preska~em ogradu, nespretno, padam pravo na omawi `bun sa druge strane koji ne videh i kratke pantalone koje nosim nisu uspele da za{tite noge od trwa. Oprezno hodam stazom i dolazim do ugla gde sam izgubio Elu iz vidnog poqa. Mra~an ugao sav obrastao u zelenilo i puzavicu koja je prekrila zidove ku}e. Ovde je u vrelo letwe doba hladovina i sigurno ba{ prijatno za sedewe i boravak. U uglu klupa sa jastu~i}ima. Poluotvorena vrata... Ela veselo istr~ava napoqe, a iza we lep, crni pas, labrador. I... gle, radovawa... ti! – Otkud ti ovde, M M M**? Kako?... pitam iznena|en. – Dragi, nije sada vreme za pri~u, oblaci se navla~e,

bi}e ki{e... prilazi{ mi, poznati, dugi poqubac koji daje sigurnost. – Sedi! – drè}i me za mi{icu leve ruke, vodi ka klupi. Kako prija ovaj stisak... a ~esto ve} u septembru i po~etkom oktobra vlaga je u vazduhu, ~esto je sivo olovno nebo. Pri susretima ove „iznenadne vrste” gotovo je tradicija da se ne gleda u o~i, ne grli, ne dodiruje... U nedostatku sunca i plavetnila i svih vrsta toplina, ovaj stisak obe}ava... Poslu{no sedam, klupa je drvena, ali hladno drvo ~ini da mi kroz telo pro|e jeza, uzimam jastuk da se namestim i sednem na wega. – Ne, dragi, sedi gore, na klupu! Pewem se, sedam na ivicu. Prilazi{, uzima{ jastuk i postavqa{ ga izme|u mojih nogu i svoja kolena naslawa{ na wega. Kle~i{. Posmatram te. U {ortsu si. Bosa. Tvoje ruke na mojim kolenima. Razmi~e{ ih. Pomera{ noge. Ruke ti se blago pewu ka mojim pantalonama... – Molim te, ustani malo... da ih... i spu{ta{ mi pantalone. Ubrzano di{e{... Odmi~e{ se, skida{ bluzu, vidim ti slobodne grudi koje se tresu, raduju}i se {to su slobodne, nesputane. Bradavice iako je polumrak, vidim, nabrekle... – Dragi, miluj me po le|ima, ki~mi... savija{ se, glava ti je me|u mojim nogama, ose}am dah tvoj i poqupce koji naizmeni~no su na levoj, pa desnoj butini... Golica me to i vra`je prija, ubrzano di{em, prstima prolazim ti po ki~mi i spu{tam obe {ake ka dowem delu le|a... – Polakooo... dragi... stegni me... takooo... – Ti{e, draga!... – Ma... nema ovde danas nikog... do samo ti i ja... Gazde su oti{le svojim poslom ~ak dole za Volos. Ne}e dolaziti dva – tri dana... mmmmmm... Vreo poqubac i jezici nam se sudaraju u ustima... Steè{ me, zagrqaj je strastan, jak... Name{ta{ jastuk, pa ga u zanosu baca{ s klupe... – Sedi na klupu! – tvoj zapovedni glas, poslu{no me spu{ta, a ose}aj hladne daske na trenutak me tera i gledam kako skida{ ga}ice, koje do malo~as nisam primetio, ni osetio pod prstima... – Drì me za kukove... tako... ~vrsto... mmmmmmmmmmmmm... To slatko wihawe, taj ritam pokreta tvog tela koji postaje sve ubrzaniji... drìm te ~vrsto... Poku{avam da se pomerim i uhvatim ritam s tvojim telom... – Neeee, ne pomeraj se... sama }u... Osetih svu teìnu tela i to opu{tawe koje, u~ini mi se, trajeee... ustaje{, okre}e{ se k meni, uzima{ jastu~e da klekne{ na wega... zlatna ki{a znoja sliva se s lica, obraza, me|u tvoja veli~anstvena bedra... otvaram o~i... jedno oko ti otvoreno... gleda{ me... obrazi beli...uspravqa{ se i grli{ me qube}i strasno... poqupci s okusom slasti... seda{ mi sa strane u krilo... ]utimo zamoreni od pusto{ne qubavi... – Qubav, to je najlep{a na{a strana i kad smo daleko, to je inspiracija koja je o~i{}ava! *** {apu}e{ mi na uvo, grickaju}i ga. Postaje hladwikavo... Ustaje{ i ubrzo donosi{ vlaàn pe{kir kojim se bri{emo... i obla~imo... Vrati}u se nazad u hotel. – U Selo Borova mogu i sutra, zar ne, draga? Osmehuje{ se, namiguje{, poklawa{ mi jednu pove}u {i{arku, jo{ jedan poqubac, ulazi{, vrata zatvara{ za sobom i – gotovo... Oblaci su potpuno prekrili nebo, puni ki{e koja samo {to nije... slu{am talase {to ~ini se, jo{ ja~e razbijaju o stewe... Keru{a se lewo proteè i ustaje. Kuwala je tu, pored klupe. Labradora u wenoj blizini nije bilo. Neka ~udna ti{ina spustila se u ovaj sku~eni krajolik dvori{ta. Polazimo... Ela i ja... í novembar 2019. godine

* „Zalazak sunca” Jovan Du~i}, salonski vitez ** Mila Moja Muzo *** Oqa i [ejka – OGLEDALO QUBAVI /iz prepiske 1956 – 1961.

Haxi Du{an Glu{ac

Da li je Da li }e proiste}i ISTINITO? DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li je PO[TENO Da li }e biti prema svima? KORISNO za sve?

MISLI POZITIVNO, BUDI NEGATIVAN!

Snimio Dragan Brajer

tar o R ski p r UzS i n ta #Os