Plezir magazin Februar 2024 by Plezir magazin

m a g a z i n

Februarr 2024. Broj 111

Uvod

Ovog meseca pisali smo o ljubavi. A kad smo pisali o ljubavi pisali smo o detinjstvu, pisali smo o sećanjima, o pridruženim osećanjima, o književnim likovima i književnicama, o muškarcima i ženama koji su pisali ili pišu o ljubavi, o ljubavnim parovima kroz istoriju umetnosti, o ženama i muškarcima koji su nekog voleli tako da ih je ta ljubav obeležila, o čaju i slatkoj hrani, o tradiciji i odmoru. I kao i svakog februara, pripremili smo vam selekciju sjajnih umetnika, dizajnera i zanatlija u okviru Plezir šoping vodiča za Dan zaljubljenih, u kojem ćete pronaći poklone za sve one koje volite.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin

februar

Sonja Lero Maksimović

Vreme je za odmor

048

088

Na čajanci u bašti Srđane Petrović

114

KNJIŽEVNOST KNJIŽEVNOST

102

130

KULTURA

Gastro inspiracija Žlica šećera

Ono što sam bila, više nisam

082

Gabrijela Vrbetić

Sofija Bulog

138

ŽIVOTNI STIL

KNJIŽEVNOST

044

KOLUMNA

Plezir polica

068

ŽIVOTNI STIL

KOLUMNA

Boginje i otirači

HRANA

018

062

UMETNOST

Plezir šoping vodič za Dan zaljubljenih

UMETNOST

008

Pismo mlađoj sebi/O ljubavi

PLEZIR RITUAL

Sadržaj

Online špartanje

Mišima

146 Devojka 1983

154 Ljubav prema tradiciji utkana u primenjenu umetnost

160 Kako da nam ljubav cveta

166

redakcija

Teodora Kovrlija

Andrijana Kovrlija

Marko Vajović

Bojana Đuričić

PleziR 4

februar

Milena Goševski

Nataša Bućić

Zvjezdana Gvozdenović

Vladislav Radak

Merima Aranitović

Nevena Pajić

Vladislava Milovanović

Vesna Belušević

Anđela Gažević

Devojka sa naslovnice Ispričaj nam nešto o sebi? Moje ime je Teodora, ali me svi zovu

Teodora Janković

Dora, imam 25 godina i na master studijama sam pedagogije. Radim sa decom Šta radiš kada ne radiš ništa? iz domova za decu bez roditeljskog sta- Kad ne radim ništa uglavnom izmaštam ranja, tako da su mi dani uglavnom ispu- scene o hipotetičkim situacijama koje njeni igrom, što bih preporučila svima.

se nisu desile, a verovatno i neće.

Ne znam da vozim bicikl, ali računam da ima vremena da naučim. Uživam u ku- Preporuka za čitanje/gledanje/slušanje? vanju i jako volim da jedem sir. Beskraj- Preporuka za čitanje - Nađa Petrović no volim da đuskam, i mislim da mesto i „Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate”. vreme nisu važni kada je đuskanje u pi- Serija, all time favorite – Sopranovi. tanju.

Slušanje - YouTube kanal Peđe Radovića, pa biram pesmu u zavisnosti od ras-

Omiljeni dnevni plezir?

položenja, ali u poslednje vreme mi je

Jutarnje maženje sa mojim psom La- favorit pesma Senke Veletanlić „Tvoje zarom, posle kog ide kafica uz čitanje. oči”.

februar

Foto: Milena Goševski

februar

Ovog meseca stiže prvo online špartanje u 2024. i u njemu ću se kroz preporuku zanimljivih sadržaja osvrnuti na jednu od vodećih tema ovog broja – ljubav.

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

@webcomic_name

Alex Noris je napisao specifičan „vodič” za razumevanje ljubavi i ljubavnih odnosa u formi grafičkog romana. Ideje i koncept za isti prikupljao je od svojih čitalaca kada bi postavio problemsku situaciju ili neku ljubavnu dilemu, a njegovi čitaoci bi slali svoje odgovore. Taj materijal bi potom ilustrovao i delio kao web stripove koje možete pronaći na njegovom Instagram nalogu @webcomic_name

februar

@webcomic_name

Esther Perel

februar

Ester je psihoterapeutkinja, autorka bestselera Mating in Captivity: Unlocking Erotic Intelligence koji je postao globalni fenomen, preveden na više od 25 jezika, usledio je novi naslov The State of Affairs: Rethinking Infidelity, kao i odličnog podkasta Where Should We Begin, bloga i njuzletera (koji u vaš inbox stiže jednom mesečno) u kojima se ona bavi ljubavlju i partnerskim odnosima. Pomenuti podkast je odlična polazna osnova za razumevanje različitih odnosa, postupaka i dinamika u partnerskim odnosima jer Ester iz epizode u epizodu temeljno analizira najrazličitije pojave kroz dobre primere iz njene psihoterapijske prakse.

@werenotreallystrangers

Interesantan način za pokretanje konverzacije, produbljivanje određene teme i generalno gledano bolje upoznavanje kako samog sebe tako i sagovornika.

februar

@werenotreallystrangers

Muzej prekinutih veza

Istina, ovaj koncept izlazi izvan online sfere, ali morala sam ga dodati kao predlog, budući da je jedini sa domaćeg terena. U Muzeju prekinutih veza u Zagrebu imaćete priliku da otkrijete, jako zanimljive ljubavne priče koje se kriju iza artefakata koji su u istom izložene, a dok vas put tamo ne odvede možete ih pratiti na Instagram nalogu @brokenships, gde ćete ujedno među prvima znati da li ovaj muzej dolazi i u vaš grad. Moja preporuka je da po obilasku postavke zavirite i u knjigu utisaka, i u njoj se krije pregršt zanimljivih ljubavnih priča.

februar

Muzej prekinutih veza

Ovog meseca smo vam u saradnji sa lokalnim zanatlijama, umetnicima, dizajnerima i preduzetnicima pripremili vodič u kome ċete pronaċi ideje za kupovinu poklona kojima možete da obradujete vašeg partnera/ partnerku za Dan zaljubljenih, ali i svaku drugu priliku kada poželite da učinite plezir nekome koga volite! Ovo su naši predlozi!

Fotografija: Stevan Pešić

MARA LIBERTA

Brend Mara Liberta nastao je stapanjem dve najveće ljubavi, umetnosti i dizajna. Bilo da je od srebra, zlata ili nekog drugog materijala, nakit je uvek napravljen sa istom filozofijom šireći visoke vibracije ljubavi. Svaki njegov delić reflektuje spektar emocija koje su blisko povezane sa autorkom i vama, kao vlastito ogledalo.

kupi ovde

Bebbelle Artisans

Živopisni svet svilenih marama Među istinskim poznavaocima mode, Bebbelle proizvodi prepoznati su i cenjeni po svojim izvanrednim karakteristikama koje su u njih utkale vešte ruke naših iskusnih i posvećenih majstora. Zamišljene kao nezaobilazan dodatak sofisticiranim odevnim kombinacijama, naše svilene marame prilagođavaju se različitim stilovima, lako i jednostavno, čineći večernji izlazak glamuroznim, a neformalno popodne ležernim i spokojnim. Različiti modeli omogućuju mnogobrojne kombinacije - nošene oko vrata, zgloba, kose ili čak torbice, svilene marame su više od detalja.

kupi ovde

Vinarija Tonkoviċ

Tonković je porodična vinarija, osnovana sa misijom da čuva kulturu svog kraja na severu Bačke, negujući vinograde na specifičnom pečanom tlu i proizvodeći vina sa snažnim pečatom tog teroara.Osnovali smo je 2006. sa mnogo želja, ideja i nadanja, ali i sa samo jednim ciljem: da oživimo jednu fantastičnu sortu grožđa – kadarku, koja je vekovima uzgajana i izuzetno cenjena u Bačkoj i Sremu, u Slavoniji, u mađarskom Vilanjiju, u austrijskom Burgenlandu. Grožđe koje je jednom davno na ovaj naš pitomi sever stiglo sa dalekog juga, pa je usput nakupilo i mnogo dragocene prašine na svom tamnoplavom kaputu.

kupi ovde

Nirvana ukusa

Naša radionica posvećena je stvaranju savršenih poslastica, posebno dizajniranih za Dan zaljubljenih. Naše raskošne torte i tortalete očaravaju ne samo izgledom već i paletom neodoljivih ukusa kao što su čoko višnja, esterhazi, malina, čoko mus.. Svaka poslastica izrađena je s ljubavlju, pružajući nezaboravan doživljaj ukusa. Nirvana ukusa-sinonim za kvalitet i strast prema poslastičarstvu, donosi posebnu notu romantike u Vaše slavlje. Kontaktirajte nas i doživite čaroliju ukusa na poseban način!

kupi ovde

Remek

Remek je novosadska kožarska radionica posvećena izradi najfinijih predmeta od kože koristeći tradicionalne tehnike i alate vodeći se modernim dizajnom. Naši proizvodi su napravljeni da traju i da se razlikuju od drugih u svetu brze mode i trendova. Remek patina će naše novčanike, torbe, kaiševe i ostalo učiniti vašim. Mi smo tu da vas pratimo u vašim malim i velikim avanturama.

kupi ovde

Studio Cvat

Radionice keramike Studio Cvat bavi se ručnom izradom unikatne keramike i porcelana. Često se predstavljamo kroz proizvode, malena umetnička dela za svakodnevnu upotrebu i ritualno uživanje. Kod nas možete pronaći raznolike posude i šolje, ali i porcelanski nakit sa pozlatom, personalizovan ili pak sasvim jedinstvene komade - jedine primerke određenog dizajna. Ovog puta ipak želimo da se predstavimo drugačije, i predložimo drugačiji poklon - iskustvo. Ponosno ističemo naše dvogodišnje iskustvo u edukaciji izrade keramike, kroz različite programe, kurseve i radionice. Smatramo da u iskustva treba ulagati, a da su ona još lepša - u paru. Pozivamo Vas na naše časove keramike, pravu meditaciju, uzemljenje i uživanje koje niste ni znali da Vam je potrebno.

kurs keramike

SVIDERSKAYA

Unikatno dizajniran i ručno radjen veš za posebne prilike Zamislite poklon koji ne samo da mami osmeh, već i budi osećaj uzbuđenja. Odaberite komade koji će oživeti vaše intimne trenutke i stvoriti uspomene koje će trajati zauvek. Dozvolite da svaki komad donjeg veša bude priča o vašoj strasti, jer zaslužujete da proslavite ljubav na najintimniji način. Uživajte u jedinstvenosti koja dolazi sa svakim nošenjem – to je umetnost koja se nosi na koži.

kupi ovde

The Edge

Dobrodošli u svet Edge novčanika - spoj stila i funkcionalnosti Sa kapacitetom od 15 kartica i 15 novčanica, naš minimalistički dizajn prilagođen je brzom tempu života. Raznoliki dezeni odražavaju vaš lični stil, dok kvalitetni materijali garantuju dugotrajnost. Frustrirani tradicionalnim novčanicima, postavili smo pitanje: „Kako bi izgledao novčanik 21. veka?” Edge brend je odgovor, osvojivši srca poznatih ličnosti brzo je postao simbol moderne elegancije. Uzmite kontrolu sa Edge novčanikom. - Minimalizam, kvalitet i stil.

kupi ovde

Vinarium

Smeštena u srcu Srema, vinarija Vinarium pruža nezaboravno iskustvo degustacije uz obilazak vinograda svim ljubiteljima vina. Sa organskim zasadom na Fruškoj gori i 10 pažljivo biranih etiketa, prosto mami tradicijom i modernim pristupom. U svakoj boci su priroda, trud i ljubav i svaka od njih ima svoju priču. To je ono što vino čini nepogrešivim izborom za romantičnu priliku Dana zaljubljenih. Pronađite ono koje će za Vas preneti poruku.

kupi ovde

Zarrez

Zarrez modeli inspirisani su estetikom minimalizma i čini ih kombinacija svedenih boja, jednostavnih krojeva, kvalitetnih prirodnih materijala i printova u pojednostavljenim grafičkim formama. U svetu preopterećenom količinom i raznolikošću informacija, univerzalni modeli i grafički simboli zamišljeni su da komuniciraju jasno, u kontinuitetu, nezavisno od geografskih, vremenskih, modnih, političkih ili drugih trendova. Pored odevnih predmeta (majica, tunika i haljina) u Zarrez design shop-u možete pronaći i cegere, kišobrane, blokčiće, šolje, minđuše, ogledalca…

kupi ovde ili Stražilovska 33, NS

ByAlle.art

ByAlle.art printovi inspirisani su motivima iz arheološke baštine naše zemlje, s posebnim osvrtom na kulturu drevne Vinče. Ilustracije su rezultat umetničkog postupka koji kombinuje digitalno obrađene crteže i kolaže, rukom dorađene folijom zlatne boje. Na taj način kreiran, svaki print predstavlja priču za sebe, koja se dalje priča, kao ukras nečijeg doma ili kao nesvakidašnji i poseban dar dragoj osobi.

kupi ovde

Tekne

Pozlata, porculan i umjetnost koju možete koristiti svaki dan! Tekne je mala manufaktura koja se bavi ručnom izradom nakita i posuđa od porculana. Vlasnica i akademska umjetnica Jana Kuvalja svaki komad sama osmišlja, dizajnira, vaja i oslikava, čineći ga savršenim izborom za poklon nekome ko uživa biti jedinstven. Još davne 2020. godine se Tekne nakit prošetao pistama New York Fashion Week-a, a danas dostupne kolekcije možete naći na njihovom sajtu i u odabranim prodavnicama širom BiH.

kupi ovde

Mercis atelier

Mesto gde se vaše priče pretvaraju u unikatan nakit od žice finih metala. Personalizacija je ključni deo naše filozofije. Nudimo mogućnost da unesete svoje želje i ideje u dizajn, stvarajući komade nakita koji su sasvim vaši. Bilo da želite izraziti svoje inicijale, specifičan oblik ili značajan datum, mi ćemo stvoriti personalizovani komad koji će vam biti drag. Personalizovani nakit je uvek emotivan bezvremenski komad bilo da ga praviš za sebe ili poklanjaš dragoj osobi.

kupi ovde ili Prote Mateje 19, Vračar

Grooming Masters

Grooming Masters je prodavnica premium muške kozmetike u kojoj možete kupiti vrhunske proizvode od najpoznatijih svetskih brendova kao što su: Reuzel, Captain Fawcett, Uppercut Deluxe, Fine Accoutrements, Truefitt & Hill i Dapper Dan. Naša prodavnica je idealno mesto za muškarce koji cene luksuz i kvalitet, nudeći im priliku da unaprede svoju dnevnu rutinu nege ili da pronađu savršen poklon za predstojeće praznike. Bilo da je u pitanju lični izbor ili pažljivo odabrani poklon za nekog posebnog, Grooming Masters pruža jedinstveno iskustvo kupovine koje spaja stil, kvalitet i sofisticiranost.

kupi ovde ili

Uroša Martinovica 6, Lokal 10

Bonsai Studio

Da li je bonsai idealan poklon za vama blisku osobu? Darivanjem bonsai drvceta vašoj dragoj osobi ste poklonili mnogo više od lepe biljke u finoj saksiji. Bonsai je biće koje nas svakodnevno kroz rad uči strpljenju, upornosti, empatiji, disciplini, i najvažnije pomaže da razumemo proces. Svako drvo je jedinstveno putovanje u kome će vaša draga osoba uživati u svakom trenutku uz želju za napredovanjem. Kako bi uspeli u ovom putovanju naš tim je razvio priručnik i Viber zajednicu. Cilj naše zajednice je dodatno savetovanje osoba koje se susreću prvi put sa biljkom. Osim toga nudimo besplatan pregled biljke radi dodatnog savetovanja. Ovu opciju možete iskoristiti u periodu do godinu dana od kupovine drvceta.

kupi ovde

Tartelinna

Mesto gde nastaju najukusniji nepečeni tartovi, pripremljeni od najfinijih sastojaka. Brend je nastao iz velike ljubavi prema slatkišima i potrebe za stvaranjem nečeg ukusnog, lepog i jedinstvenog. Svaki naš tart priča svoju jedinstvenu priču, svaki je unikatan i pripremljen specijalno za vas. Izaberite svoj omiljeni ukus i zasladite sve važne datume, neobavezna druženja sa porodicom i prijateljima ili obradujte vama dragu osobu.

kupi ovde

Buket BG

Naša cvećara na Vračaru slavi 8. rođendan, a ćerka je firme Blumen royal garden koja tradiciju rada sa cvećem neguje već četiri decenije. Ideja nam je da zajedno sa nama uživate u osmišljavanju i realizaciji proslava, uređenju domova i bašta, poslovnog prostora ili jednostavno u cveću za svaki dan. Najviše pažnje posvećujemo zaboravljenom, a najlepšem - poljskom cveću.

kupi ovde ili Mileševska 38

GALLERY FINE EARTH

Kada šetate centrom Beograda i zavučete se u ušuškano Čumićevo sokače, naići ćete na lokal br. 42 i galeriju sa autentičnim radovima. Jedinstvena keramika, nakit, odabrane slike i crteži, dela su školovanih umetnika iz Srbije. Svaki rad je ručno napravljen sa mnogo posvećenosti i ljubavi prema zanatu i umetnosti. Trudimo se da napravimo harmoniju između tradicionalnog i modernog izraza, čime dobijate savršen poklon za svaku priliku. Želimo da vam ulepšamo svaki dan, zbog toga radove šaljemo na adresu. Naš Instagram profil je @galleryfineearth. Ukoliko ste neodlučni, pomoći ćemo vam oko odabira. Bilo da poželite nešto upotrebno ili dekorativno, znajte da je sa ličnim pečatom nekoga od nas.

kupi ovde ili Čumiċevo sokače, lokal 42

MADE BY LIBRA

Otkrijte LIBRA putnu kolekciju LIBRA putna kolekcija, dizajnirana sa iskustvom i kreirana od najfinije italijanske kože, predstavlja spoj klasičnih linija, sa modernim i praktičnim dizajnom. Svaki komad je svojevrstan unikat jer se kompletan proces proizvodnje radi ručno, a za neke artikle to znači preko 1000 pojedinačnih operacija i preko 200 iskrojenih delova koji ulaze u proizvod. Paleta boja je široka, ali LIBRA pečat je upravo u neočekivanim bojama i smelim kombinacijama.

kupi ovde

Mikrokosmos

Februar u znaku kamena ljubavi: roze kvarca! Bilo da želite da probudite ljubav ili da je poklonite nekome, sa roze kvarcom ne možete pogrešiti - on je kristal bezuslovne ljubavi i empatije. Zbog njegove nežne boje, roze kvarc još nazivaju i ružin kvarc ili ružičnjak. Lepotom koja seže izvan reči, ovaj kamen nas podseća da za ljubav treba biti pomalo i hrabar i štiti je, poput trnovite ruže! Mikrokosmos je pripremio pravu poslasticu Dan zaljubljenih: do 15% popusta na SVE modele sa roze kvarcom! Pravi je trenutak da probudite ljubav ovom roze paletom nežnosti.

kupi ovde

Lignum Vitae

Lignum Vitae je brend torbi koje prkose pravilima. Nastao od ruku jednog entuzijaste u maloj ručnoj radionici sada u ponudi ima mnoštvo modela i kombinacija. Naša misija je da stvorimo nekonvencionalan proizvod i stoga torbe koje mi pravimo iskaču iz svakodnevnih šablona i predstavljaju kombinaciju dvaju materijala - drveta i kože. Pažljivim biranjem materijala i predanim radom osiguravamo da naši proizvodi budu izrađeni od najfinije kože i najlepših komada drveta.

kupi ovde

Petunija

grow a little petunia inside you Eto tako volim da opišem svoj brend. Svaka devojka/žena zaslužuje da u sebi probudi najnežniji cvet, a Petunija joj u tome pomaže! U malom ateljeu radi nesuđena dizajnerka enterijera, stvarajući nakit od polimerne gline i uživa u tome. Svakom kolekcijom budi neku novu stranu sebe, ali taj proces je održava kreativnom. Sigurna sam da na @petuni.ja možete pronaći nešto za sebe ili druge, a ja ću biti tu da Vam i 14. februar dodatno bojim crvenom.

kupi ovde

Pano

Hej! Da li ste nekada nekome poklonili print? Ja sam Milica i dobrodošli u moj šareni univerzum kog zovem pano. Svet unikatnih umetničkih printova karakterističnog Bauhaus stila punog jarkih boja, apstrakcije i poruka koje pokreću. Izaberite jednu od 5 dimenzija i ukombinujte ih sa unikatnom čestitkom na teksturisanom akvarel papiru. Svaki print je potpisan i izrađen Giclée tehnikom sa eko mastilima na finom matt 180gsm papiru i upakovan sa velikom pažnjom u zaštitne tube. Istražite ih sve na sajtu panoillustrations.com i izaberite svoje omiljene, jer možda baš ovoga puta nekome date potpuno drugačiji znak pažnje!

kupi ovde

Soroka-Beloboka Radionice kuvanja u Beogradu

Radionice kuvanja u Beogradu u studiju Soroka-Beloboka nisu samo zabava, već i prilika da usvojite nova znanja i uživate u večeri koju ste pripremili sopstvenim rukama. Pored toga, kulinarska radionica je sjajan povod da provedete vreme sa voljenima, opustite se i uživate! A ako želite da obradujete svoje voljene neobičnim poklonom, neka to bude sertifikat za pohađanje kulinarske radionice. Provedite nezaboravno veče, proslavite bilo koji važan praznik na zabavan način, izađite na jedan neponovljivi sastanak ili jednostavno naučite da VOLITE KUVANJE! Sigurno ć‌e vam se dopasti kulinarska radionica u društvu Soroke-Beloboke! Mi govorimo ruski, srpski i engleski.

radionica kuvanja

GODINA BISERA Zuzana Brapcova

AKIMUDI: NELJUDSKI ROMAN Viktor Jerofejev

RIM: UMETNOST, ARHITEKTURA, ISTORIJA Ćišti Gulovsen, Ulaf Sten

februar

KUĆA S VITRAŽEM Žana Slonjovska IT’S ALL RIGHT Jasminka Petrović

SEZONA BERBE Magdalena Blažević

ATLAS SIRENA Anjeze Grijeko

ISTORIJA RUŽNOĆE Umberto Eko

REKONSTRUKCIJA Viktorija Hanišova

februar

NOVACEN: NADOLAZEĆE DOBA HIPERINTELIGENCIJE Džejms Lavlok

TRINAESTI MESEC Portreti morskih nomada Nataša Rogelja

Književnost

Intervju: Andrijana Kovrlija @andrkovr Fotografije: Tajana Dedić-Starović Ostić

Kako bih izbegla da vam izazovem su- motiva i imaš li utisak da se u knjisramlje i uvod započnem citatom GRRM, ževnosti nedovoljno pažnje posvećuje ostaviću vam ovde link do istog samo predstavljanju drugih oblika ljubavi? kao nagoveštaj zašto sam pozvala baš Sonju Lero Maksimović, doktorantki- Ovako postavljeno pitanje je zapravo nju na Filološkom fakultetu Univerzi- sjajan početak razgovora o ljubavi jer teta u Banjoj Luci i urednicu izdavačke mi pruža priliku da uvežem dvije oblakuće Imprimatur, da pričamo o ljubavi. sti kojima se bavim, a to su jezik i knjiI o ženskom pismu, ulozi žena u knji- ževnost. Naime, ako otvorimo Asocijaževnosti, generaciji Z, NIN-ovoj nagra- tivni rečnik srpskog jezika ili pogledamo di; o čemu pišu žene a o čemu muš- neki od radova koji se bave verbalnim karci kad pišu o ljubavi, i tome da li su asocijacijama (što toplo preporučujem, samo tragične priče književno vredne. jer zaista može biti beskrajno zabavno iskustvo, iako na prvu možda čitanje Tema ovog broja Plezira je, opšte naučne i stručne literature ne djeluje uzevši, ljubav te sam poželela da sa tako), možemo dobiti malo jasniju slitobom razgovaram o njoj u književ- ku o tome na šta prvo pomislimo kada nosti. Prilikom analize susrela sam se čujemo ili vidimo riječ ljubav, ali i kasa različitim klasifikacijama ovog i te kve nam to sve dalje asocijacije ova kako učestalog motiva u književnosti riječ budi. S tim u vezi, ovako postavi stekla utisak da se one prevashodno ljena klasifikacija u sferi književnosti zasnivaju na, uslovno rečeno, ishodu nije neočekivana, ali ona je isključivo i da je fokus na partnerskoj ljubavi. formalne prirode. Uložimo li i najmanji Tako se u kategorizacijama govori napor da razmislimo o tome koje to sve o nemogućoj, tragičnoj, izgubljenoj, odnose i fenomene možemo podvesti seksualnoj, neuzvraćenoj ljubavi... Sa pod pojam ljubavi, a na koje nailazimo ovim na umu, kakav je tvoj utisak o u književnim djelima, vjerujem da će načinima portretisanja pomenutog nam odmah postati jasno da je motiv

Courtesy National Gallery of Art, Washington

ljubavi jedan od onih sveprisutnih i da i imaš priliku da se susretneš sa knjisu njegovi pojavni vidovi zaista razno- gama autora koji dolaze iz različitih liki. Oni jesu zastupljeni u književnosti, kultura, primećuješ li razliku u predali mahom izostaju u odrednicama ra- stavljanju ljubavi kroskulturalno, ali i zličitih klasifikacija (što zbog vrijednosti koje su to univerzalne niti koje bismo primarnih asocijacija, što zbog ekono- mogle izdvojiti ovom prilikom? mičnosti tih odrednica), što je svakako bolja opcija od obrnute.

Naravno, kulturne specifičnosti i razlike koje iz njih proizilaze postoje, one

Budući da si i kao deo tima Imprima- se nekad ogledaju u detaljima, nekad tur izdavačke kuće, i kao doktorantki- su teško uhvatljive na prvo čitanje, njinja srpskog jezika i književnosti imala hovo neprepoznavanje ne mora uvijek 50

februar

ni značajno umanjiti kvalitet čitalačkog Kada govorimo o pregledima književdoživljaja, dok su nekad, opet, stavljene nosti, uvijek bi valjalo imati na umu razu prvi plan i mogu predstavljati čak oz- mimoilaženje između onoga što nam biljnu prepreku za potpuno uranjanje je predstavljeno kao svojevrsni kanon u svijet priče. Takođe, to ne mora biti i svega onoga što je nesumnjivo prisutisključivo rezultat svrstavanja u odre- no, ali možda, spletom okolnosti, u neđeni kulturni kontekst, koliko može za- kakvoj sjenci ili na margini glavnih tovisiti i od drugih faktora poput recimo kova. Istorija književnosti na uvid nam istorijskog momenta u kojem je knjiga pruža zaista raznovrsne primjere kako nastala ili o kojem govori, zakonitosti se pristupalo motivu ljubavi, pri čemu priče te ideoloških ili žanrovskih nasto- neki od njih odgovaraju ovom opisajanja autora ili autorke da upravo takve nom odnosu aktivni junak – ženski lik segmente u svojim knjigama istaknu u kao objekat, ali mnogo je tu većih ili prvi plan.

manjih odstupanja i zanimljivih rješenja, na primjerima glavnih ili sporednih

Kroz istoriju, polazeći od antičke i ro- likova, iz čega su proizašli upečatljivi manske, preko srednjevekovne, rene- primjeri junakinja, poput recimo jedsansne i književnosti 19. i 20. veka sve ne Mol Flanders ili Džejn Ejr. U savredo danas, često se događa da kada je menoj književnosti zaista možemo goljubav tema nekog dela pretežno se u voriti o toj težnji ka sveobuhvatnosti i fokusu nalazila muška figura, glavni ju- proširenju, na raznim poljima, pa i na nak, dok je žena u najvećem broju slu- primjeru kako pristupiti fenomenu ljučaja predstavljana kao pasivan objekat bavi. Tome u prilog ide i činjenica da čežnje. Možemo li govoriti o promeni nam je danas znatno jednostavnije praparadigme u savremenoj književnosti titi mnogo širi korpus književnosti koja u kojoj se danas teži proširivanju ove nastaje u ovom trenutku na različitim teme, odnosno, sagledavanju iste iz tačkama svijeta. S druge strane, često više različitih uglova, opisivanje u kon- nam se ta širina, ili privid širine, nudi tekstu netradicionalnih konstalacija iz jedne perspektive (npr. mi može(različite seksualne orijentacije, polia- mo pratiti dosta savremene književne morija, otvorene veze…)?

produkcije u ovom trenutku, ali velika 51

većina toga jeste ono što nam se nudi pitanju, koje je ranije bilo pretežno ili sa engleskog govornog područja ili ženski posao, od kada su u tu profesikada postane dostupno u prevodu na ju ušli muškarci ona je postala znatno engleski). Svakako da bi bilo zanimljivo plaćenija, cenjenija i prestižnija. S tim detaljnije pratiti pristup fenomenu lju- u vezi, uzimajući u obzir to da su žene bavi u sadašnjem trenutku, pogotovo danas većinska čitalačka publika, kao uz pomjeranje van onog što nam nudi i da prema statističkim podacima (za isključivo evropocentrična ili anglocen- SAD) većina pisaca su - spisateljice, zatrična perspektiva.

što barem nije jezički ispraćena ova pojava već je PISAC i dalje muški rod,

U istraživanjima poput onog koje su dok su sve druge karakterisike, čini radili Asaf Levanon, Paula England, se, ispraćene (umanjivanje značaja); Paul Allison Occupational Feminizati- a uz to i najčešće se i dalje prestižne on and Pay: Assessing Causal Dynami- nagrade dodeljuju muškarcima? cs Using 1950–2000 U.S. Census Data nedvosmisleno se pokazuje da kada Narativ o većinskoj ženskoj čitalačkoj u neku profesiju uđu žene te pozicije publici prisutan je već neko vrijeme, počinju da budu manje plaćene, ma- kako u svijetu, tako i kod nas, a na njenje cenjene i percipirane kao manje ga nas često podsjećaju i izdavači i knjizahtevne i važne uprkos tome što su žari. Žene više čitaju i posjećuju ustazahtevi (obrazovanje, veštine i isku- nove kulture, Žene više čitaju, muškarci stvo) ostali nepromenjeni u odnosu na vole stručne knjige, Žene čitaju, muškarci period kada je to bila muška profesija gledaju ekranizacije klasika – samo su primeri za to su - biologija, medicinske neki od naslova na koje možemo naisestre, osoblje za održavanje higijene, ći u različitim novinama i na portalima dizajn, arhitektura… Isto je i u obrnu- koji se dotaknu ove teme. I dok je, s tom slučaju, kada je programiranje u jedne strane, lijepo vidjeti da su upra-

februar

vo žene važan faktor u prepoznavanju, Nigerijska autorka Chimamanda Ngopopularizaciji i održavanju književnosti zi Adichie je u jednom intervjuu govokao važnog segmenta kulture, s druge, rila o tome da iako svi pišu o ljubavi, mogli bismo postaviti pitanje

kada muškarac to radi to je politički komentar a kada žena piše o

kako je moguće da su upraistoj to je samo ljubavna priča. vo žene toliko važne u kon- Hajde da razložimo ovo, postotekstu recepcije književno- je li suštinske razlike i kriterijumi na koje bi se neko mogao umjetničkih sadržaja, ali pozvati kada bi zastupao stav zauzimaju toliko mjesta ko- da muškarci kad pišu o ljubavi liko zauzimaju na npr. spi- pišu bolje, kvalitetnije i drušskovima lektira u osnovnim tveno-politički značajnije ili bismo odgovor mogli da tražimo i srednjim školama, knjiu sociološkom fenomenu iz ževnoistorijskim pregledi- prethodnog pitanja? ma ili na listama primalaca Drugi dio ovog pitanja ujedno je književnih nagrada. i odgovor, a nastavlja se na komentar iz prethodnog. Ovaj stav Komentar o tome kako ne postoje mu- nije iznikao iz toga o čemu i kako se u ška i ženska književnost, nego samo knjigama piše, već šta smo naviknuti i dobra i loši stoji, istina, ali teško je ne naučeni da u njima očekujemo i tražizapitati se da li je presjek stanja kakav mo. imamo rezultat čisto izbora dobrog ili pak i posljedica dugo građenih i sad već ustaljenih ideja gdje to dobro možemo da tražimo i očekujemo.

Shodno pomenutom volela bih i da sto može donijeti dragocjene uvide u se osvrnemo na ljubavni roman koji period u koji se smještaju svjetovi priče se najčešće karakteriše kao površna, (pomenimo romane Milice Jakovljević). laka, bulevarska literatura čijem su Dalje, njihova okrenutost ka sudbinačitanju i pisanju sklone žene. Jasno je ma ženskih likova i ženskim pričama odakle potiče ovakav patronizujući (koliko god mahom bile stereotipne ili stav, ali hajde da sagledamo realnu obilježene patrijarhalnim obrascima) vrednost istog i pokušamo da napra- može usmjeriti svjetlo na važeće i stvarvimo neku analizu značaja ljubavnog ne probleme ciljane čitalačke publike, romana. Kakvu funkciju za društvo i što znači da ih moramo iz te pozicije i emancipaciju bismo mogli da prona- sagledavati. đemo u ovoj vrsti literature?

Priče u ljubavnim romaniLjubavni roman nerijetko trpi ma mogu nam pružiti važan intenzivniju kritiku i nipodaštauvid u sagledavanje fenovanje u odnosu na neke druge mena ženske seksualnosti i primjere žanrovske literature, odnosno popularnih žanrova, uopšte ženskosti, a čitateljpoput recimo krimića, horora, kama mogu ponuditi osjeavanturističkih romana i slično, ćaj prepoznavanja rodnog kod kojih takođe nailazimo na određenu dozu shematizovanoiskustva i svega što ono sa sti pripovijedanja, predvidljivosobom nosi, tačnije osjećaj sti, očekivanih i ustaljenih postujedne posebne bliskosti i paka, likova, završetaka i slično. Međutim, stavimo li na stranu razumijevanja. sve te žanrovske odrednice, možemo Mislim da tu negdje i leži ključ u čestom uočiti i to da ljubavni roman veoma če- posezanju za ovakvim romanima.

februar

Kad smo kod ljubavnog romana, ne i tragičnim krajevima i koje uglavnom može se izostaviti ni Julia Quinn, koju ukazuju na naše viđenje tragičnog kao mnogi nazivaju i savremenom Jane prepoznatljivog, uvjerljivog, poistovjetOstin, a koja u jednom intervjuu spo- ljivog, bliskog, kao onog što može da minje čestu šalu na račun ove vrste nam probudi empatiju i osjećaj proživliterature koja sugeriše - neizostavno ljenosti i saživljenosti sa pročitanim, što srećan kraj. Zašto je tragičan kraj me- onda srećne krajeve, pogotovo kada su rilo kvaliteta literature i zašto je sra- oni očekivani već samom žanrovskom mota pisati i čitati ljubavne romane? odrednicom, stavlja u koš neuvjerljivog, nedostižnog i dalekog. Međutim, rekla Još iz perioda antike, kod Aristotela, či- bih da odnos prema ljubavnim romatamo o uspostavljanju razlike između nima, koji se u najboljim slučajevima tragedije i komedije prema predmetu pozicioniraju kao neki guilty pleasure, oponašanja, gdje se tragedija povezu- prevazilazi okvire problema koji moje sa oponašanjem ozbiljne i uzvišene žemo imati sa forsiranjem onoga što radnje i likova, čime se jasno distanci- označavamo kao happy end. ra od komedije. Naša potreba za katarzom koju iskustvo čitanja može da Temom ljubavi u moderno vreme se nam pruži svakako određuje i nekakav bave mnoge autorke, te bih izdvojila horizont očekivanja od književnog tek- primer Sali Runi i roman Normalni ljudi sta i onoga što on može da nam ponu- koji je došao do šire publike kako podi. Dalje, često u različitim tekstovima pularnošću samog romana tako i istomožemo pronaći pozivanja na studije, imene serije, koja se bavi savremenim mahom iz oblasti psihologije, koje se problemima u ljubavnim odnosima i dotiču našeg odnosa prema srećnim onime što je verovatno ključno za ge-

neraciju milenijalaca - problemima zaboravim Gabrijelu Zevin i njen knjiu komunikaciji (želja i potreba). Koje ževni hit Tomorrow, and Tomorrow, and primere među autorkama i autorima Tomorrow, u kojem je ljubav jedan od koji su obradili temu ljubavi (u razli- osnovnih pokretača za likove, a uveliko čitim pojavnim oblicima) bi izdvojila prevazilazi granice čisto romantičnog kao dobre?

odnosa. Svi ovi naslovi jasno pokazuju na koliko se različitih i međusobno

Zanimljiv mi je, recimo, pripovjedački često udaljenih načina može književno glas Nađe Petrović, autorke romana pristupiti motivu ljubavi. Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate, u kojem možemo, u nekom širem smislu, Kad već govorimo o ljubavi u februaprepoznati jednu vrstu relacije prema ru podstaknute Danom zaljubljenih, glasu pomenute Sali Runi. U njenom zašto se ne bismo osvrnule i na Black romanu posebno mjesto se ustupa se- history month koji se takođe obelestrinskom odnosu kao jednoj posebnoj žava u februaru. U tom smislu bih se vrsti ljubavi koja nas definiše, ali i prazni- nadovezala na temu ljubavi i ženske ni koja ostaje kada se taj odnos prekine. književnosti i spomenula Toni MoriAlisa Ganijeva, savremena dagestanska son koja u svojim knjigama u fokus autorka, u svom romanu Mladoženja i stavlja važne teme, položaj žena, ramlada uzima žanrovski okvir jedne go- sizam… Na koje autorke koje možda tovo klasične ljubavne priče, ali se njo- nisu široko poznate, a koje su govorile me poigrava na takav način da dobije- i govore o ovim temama bi volela da mo jedan zaista poseban, autentičan i nam skreneš pažnju? originalan narativ u kojem se spajaju Istok i Zapad, tradicionalno i moderno, Toni Morison bez sumnje ide u red tragično i komično, ozbiljno i razigra- meni dražih autorki i svakako bih iskono. Tu je i druga knjiga, a prvi roman, ristila ovu priliku da preporučim njene Nade Kaurin Knežević Drugi album, koja romane kao što su Voljena, Dom ili Najmotiv ljubavi povezuje sa motivima gu- plavlje oko. Dalje, tu je recimo poezija bljenja ideniteta i povratka sebi. I da ne Rite Dav i zbirka U autobusu sa Rozom

februar

Parks, koja već u naslovu najavljuje te- ction i modern litetary fiction. Neke od matski okvir u kojem će se autorka kre- stvari kojima se pozabavio jesu i upotati. Veoma je zanimljiva i knjiga Crvena treba zamjenica on/ona u književnim kuća na ostrvu, koju potpisuje Andrea djelima te način na koji autori i autorke Li, a koja spaja Italiju, Ameriku i Mada- koriste pojedine riječi uz svoje junake gaskar i donosi jednu nesvakidašnju i junakinje i rezultati do kojih je došao, priču o sestrinstvu, nasljeđu i kulturi, prvenstveno kvantitativnom analizom, odnosima moći i nekim prikrivenim re- pokazuju da razlike u pisanju zaista polacijama koje uvezuju na prvi pogled stoje. Izdvojiću samo nešto od primjepotpuno različite segmente života.

ra: od 50 knjiga iz prve kategorije koje su napisali muškarci, u 44 se zamjeni-

Od pre nekoliko godina na društvenim ca on koristi više nego ona, a svega u mrežama, pretežno TikTok-u, aktue- 6 knjiga je obrnuta situacija. S druge lan je „trend” men written by women strane, u 50 knjiga prve kategorije koje čime generacija Z upravo naglašava tu su napisale žene, u 29 se zamjenica ona razliku u predstavljanju likova u knji- koristi više nego zamjenica on, a u 21 ževnosti u zavisnosti od roda autora, knjizi je obrnuta situacija. U 50 knjiga gde se prednost daje likovima nasta- sa liste NYT bestselera koje su napisali lih iz pera autorki. Kako bi ti objasnila muškarci, u 45 se zamjenica on koristi ovaj trend, koji su to (ako je moguće više nego ona, a u 5 je obrnuto. Dok od bar zarad ove teme generalizovati) 50 knjiga sa ove liste koje su napisale glavne razlike u predstavljanju likova žene, u 17 se zamjenica ona koristi više kada ih pišu muškarci odnosno žene? nego on, a u 33 je obrnuta situacija. Naravno, ovdje uvijek valja imati na U drugom poglavlju knjige Nabokov’s umu da izbor određene lekseme ili konFavourite Word Is Mauve Ben Blatt do- strukcije najčešće nije rezultat samo tiče se upravo sličnosti i razlika u pi- jednog faktora koji djeluje izolovano, sanju književnika i književnica, i to na nezavisno od svega drugog, ali svakako primjeru djela koje svrstava u katego- nam može usmjeriti pažnju na neke u rije classic literature, modern popular fi- najmanju ruku zanimljive pojave.

Brojevi nas vode zaključku da dok žene pišu i o muškarcima i ženama, muškarci se mahom okreću pričama muških likova.

lji roman, otima od zaborava jedan stravičan događaj koji se desio tokom ratnog perioda, tačnije 1992. godine; Pakrac, koji se našao u najužem izboru, donosi jedan nesvakidašnji uvid u psihologiju veterana pakračkog ra-

Nedavno je dodeljena NIN-ova nagra- tišta čije se lične traume prožimaju sa da za najbolji roman objavljen u 2023. sveprisutnim nasiljem koje je postalo godini i to romanu Poslije zabave, Ste- sastavni dio života u poslijeratnoj Srbiji; vo Grabovac koju je izdao Imprimatur. u Aperkatu, koji je došao do šireg izboBudući da si ovaj i druge romane koji ra, autorka nam osvjetljava sliku života su se našli u izboru za pomenutu na- na Dorćolu devedesetih godina i dotiče gradu imala priliku da pročitaš, i svoje se upravo različitih vidova nasilja koji utiske o njima podeliš na svojoj Insta- su nerijetko imali formativnu ulogu u gram stranici, neću te pitati da iznova životu junakinje i likova s kojima dolazi pišeš osvrte, već da uzimajući u obzir u dodir, ispisujući pritom jednu pravu posebno tematiku pobedničkog, ali i malu istoriju borbenosti). romana u užem i najužem izboru analiziraš prisutnost ljubavi kao motiva u navedenim romanima? Na prvu zaista djeluje kao da su glavne teme mnogih romana koji su se našli u širem, užem ili najužem izboru rat i nasilje (roman Poslije zabave, nagrađen NIN-ovom nagradom za najbo-

februar

Ipak, ljubav je nesumnjivo našla svoje mjesto kao motiv – nekada u različitim svojim pojavnim oblicima (prve mladalačke ljubavi, ljubav u kontekstu porodice, ljubav kao težnja za bliskošću), a nekada kao fenomen u odsustvu,

koji i u toj svojevrsnoj minus poziciji može i te kako da odredi sudbine junaka. Koji su tvoji kriterijumi kada (kao deo tima Imprimatur izdavačke kuće) biraš dela koja ćete predstaviti domaćoj publici? Šta u nekom, opštem, širem smislu razlikuje dobru od osrednje ili loše književnosti? Nekakva tačna i precizna formula koje U oktobarskom broju magazina Plezir bih se držala svaki put, naravno, ne po- u kome smo se fokusirale na književstoji. Postoje neke teme i postupci koji nost i kulturu čitanja, u svojoj kolumni su meni kao čitateljki naročito privlačni Zvjezdana Gvozdenović se osvrnula i i interesantni i koje vjerovatno radije na kulturu čitanja generacije Z i zapabiram u odnosu na neke druge, ali na zila da se pripadnici pomenute genekraju, knjiga mora da me zainteresu- racije prilikom izbora knjiga koje će je kako svojom pričom, tako i načinom čitati pretežno oslanjaju na vibe koji na koji je oblikovana i jezikom kojim je neka knjiga ima, pre nego na žanrovispričana, a odnos koji autor ili autorka ske ili druge odrednice. S obzirom na gradi između te tri sfere treba da odiše to da kao viši asistent na Filološkom nekakvom autentičnošću. Važno mi je fakultetu u Banjoj Luci imaš priliku da da osjetim da me knjiga na neki način budeš u neposrednom kontaktu sa pomjerila kao čitateljku, da mi je ponu- mladima, ali i putem svoje Instagram dila neku novu perspektivu, da me na stranice i bloga, kakav pristup neguneki način izmjestila iz pozicije iz koje ješ kada želiš da animiraš mlade da sam do tada ulazila u svijet priča.

se zainteresuju za neku temu, pisca,

roman i misliš li da će ovakav način tako uvjerena da forma koja najlakše konzumiranja književnosti imati i po- privlači nečiju pažnju nije nužno najavratan uticaj ne samo na promociju dekvatnije rješenje na duge staze. Ako određenih dela već i na same autore i je forma prvi korak, suština mora biti njihovo pisanje?

naredni da ne bi sve izgubilo smisao.

Veoma mi je zanimljivo ovo zapažanje I za kraj, omiljeni ljubić? za tzv. vajb koji knjige imaju ili kojim odi-

☺

šu i mislim da potvrdu tome možemo Uh, mislim da je ovo pitanje nad kojim naći i ako samo letimično pregledamo sam se ubjedljivo najviše zamislila. Moje sadržaje koji najčešće na društvenim srednjoškolsko ja, ako već treba da se mrežama najbolje prolaze, a to su razne držimo nekakve odrednice ljubavnog top-liste i najsažetije moguće verzije ra- romana, vjerovatno bi na prvu izdvojiznih preporuka. Od njih ne treba nužno lo knjige Marije Jovanović Idi, vreme je i bježati, jer upravo tako upakovani sa- Spletkarenje sa sopstvenom dušom. Ovo držaji često najlakše mogu privući pa- taman može da mi posluži kao podsjetžnju čitalaca i zainteresovati ih za ono nik da provjerim u kakvom bih svjetlu što želimo da im približimo, ali sam isto danas čitala njene knjige.

februar

Kolumna

Piše: Anđela Gažević @philorthia

Je l’ vidiš taj papirić na kom piše: I don’t dragocjeno svjedočanstvo o odrastaknow where I want to go or who I want to nju, tvoj lični coming of age zapis. Znam be, but ten years from now I just hope that i to da je pisanje tada bio način da izaI am happy koji ti visi na zidu u sobi? Jav- đeš na kraj sa anksioznošću i da izbaljam ti se kao deset godina starija ver- ciš sve zbrkane misli iz glave kako bi ti zija tebe za koju se nadaš da je srećna. bilo lakše da funkcionišeš, ali ja danas Sigurno je prva stvar koju želiš da me u tim zapisima vidim nešto vrijedno i pitaš baš to - jesam li srećna. Sigurno bitno. Mnogo više od prenošenja brite zanima čime se bavim danas, gdje ga na papir. Nisi bila svjesna da će sva živim, ko je danas dio mog života, je l’ osjećanja koja si ovjekovječila na papiru mi konačno koža postala čista, jesu li postati temelj ličnosti koja si danas. Prisvi koje volim dobro i zdravo, jesam li i hvatićeš to što si emotivna i tu osobinu dalje anksiozna, imam li i dalje osjećaj smatrati svojom najvećom vrlinom a ne da mi život tek tako prolazi i da ga ne ži- manom. Nikad te ne bih zamijenila nivim zaista… Nemoj da se brineš toliko. jednom drugom djevojčicom. Rano ćeš Hvala ti što si pisala dnevnik tokom shvatiti da su sreća baš ti kratki, iskresrednje škole. Danas mi je lakše da se ni trenuci u kojima uspiješ da dirneš povežem sa tobom baš zbog njega. Po- druge ljude, da će ti se suština i ljepota brinula si se da ne zaboravim ništa što neke osobe najbolje ukazati kroz jedan ti je bilo važno. Znam da nije bilo iz na- iskren pogled i osmijeh pun razumijemjere da to nekad nekome pokažeš, vanja. Shvatićeš da sreću ne moraš da kamoli objaviš bilo šta odatle, ali kao da tražiš dalje od razgovora sa drugarisi znala da će tebi ti zapisi jednom biti com sa kojom se tako lako razumiješ.

Da kad joj kažeš: Pitala sam K. šta je za tada sve citate koji bi te inspirisali ili nju sreća a ona je rekla da je to kad vidi u kojima bi se pronašla, pa sam sigursvog psa srećnog i kako ima dom i kako na da bi se uz pregršt drugih tekstova mu je toplo1 obje zaplačete od topline i našao i ovaj kad Theodore kaže: Dear ljepote. A kad je sreću toliko jednostav- Catherine, I’ve been sitting here thinking no naći u sitnicama, onda nije teško ni about all the things I wanted to apologize biti srećan. Tako da ne brini, srećna si to you for. All the pain we caused each i sve je baš onako kako treba da bude. other. Everything I put on you. Everything Hvala ti što si mi omogućila da sve toli- I needed you to be or needed you to say. ko intenzivno osjećam jer mi je to ispu- I’m sorry for that. I’ll always love you ‘caunilo život na nevjerovatne načine. Čak se we grow up together and you helped iako često zna da bude bolno. I think make me who I am. I just wanted you to you know how to love better than any of know there will be a piece of you in me us. That’s why you find it all so painful.2

always, and I’m grateful for that. Whate-

Hvala ti što si svojim pisanjem sačuvala ver someone you become, and wherever mnoga sjećanja od zaborava. Ona su you are in the world, I’m sending you love. nepouzdana, blijede, detalji se vreme- You’re my friend to the end. Love, Theonom sve više gube iz pamćenja a jedino dore.4 što ostaje pouzdano svjedočanstvo su osjećanja. Zaboravićemo kada se nešto Daleko gore od toga da ti ljubav ne bude tačno desilo, gdje, ali kako smo se osje- uzvraćena istom mjerom je ne osjećati ćali u tom specifičnom trenutku ostaće ljubav uopšte. Kako je moguće da nam sa nama zauvijek. The past is just a story se nekad ne desi ništa konkretno a ipak we tell ourselves.3 Voljela bih da si film nam se desi sve? Zato što nekad ljude Her iz kog je ova rečenica, pogledala u volimo ne da bi nam uzvratili, nego da vrijeme pisanja dnevnika. Zapisivala si bismo kroz tu ljubav bolje upoznali sebe. 1 Zapis iz dnevnika, utorak, 12. 4. 2016. 7:58 4 2 Fleabag, Phoebe Waller-Bridge (2016-2019) 3 Her, Spike Jonze (2014)

februar

Isto

Neuzvraćena ljubav će uvijek tražiti načine kako da nastavi da živi u nekom prihvatljivijem obliku. Najčešće je sudbina onog koji voli da ne može imati voljeno biće samo za sebe. Može se gospodariti i takvom sudbinom ako onome koga volimo ne poklonimo svu strast i pažnju za koju je naša ljubav sposobna, ako se posvetimo i drugim ciljevima: radu, društvenim obavezama, umetnosti. To je način da se naša ljubav ne rasipa uzalud i da ima smisla. Plamen koji gori u našem srcu ne pripada samo nama - on pripada celom svetu, pripada čovečanstvu i jedno mučenje će se pretvoriti u radost ako ga tebe i učini da se osjećaš malo manje mi pravilno usmerimo. Nije sreća biti vo- usamljenom u načinu na koji posmaljen. Svako voli sebe, ali voleti drugog, to traš svijet. Ovako si ti razmišljala o toj je sreća.5

rečenici: Uvijek će postojati ljudi koje vi volite kao i oni koji vole vas. Postoji više

Ostala ti je urezana u pamćenje jedna vrsta ljubavi. Nekoga volite kao prijatelja. rečenica kojom i dan danas objašnja- Nekoga gledate kao druga sa kojim volivaš sebi izbore koje činiš i ti i svi ljudi na te da se šalite i drag vam je na taj način svijetu: We accept the love we think we ali ne i na neki drugi. Nekoga volite kao deserve.6 Čuvena rečenica koja je, sre- srodnu dušu, čak ne u smislu veze, već ćom, u tvojim formativnim i najosjetlji- kao osobu čija je duša slična vašoj. Nekovijim godinama uspjela da nađe put do ga volite kao osobu koja vam je nekako 5 Herman Hese, Srećan je ko ume da voli, (prev. Mirjana Đukić-Vlahović) 6 The Perks of Being a Wallflower, Stephen Chbosky (2012)

daleka a želite da budete tu uz nju jer bi je vaša ljubav štitila od svega lošeg kroz šta prolazi. Ljude volite zbog toga što su

to što jesu. Takve kakvi su. Najzad, nekog da osobu ne povrijedite jer joj ne možete volite i gledate kao osobu s kojom možete uzvratiti na isti način. U smislu da ne želida (zamislite da) se budite svakog dana te nečiju ljubav jer smatrate da vas osoba i da s njom sve radite i da vam nikad ne nije dostojna. dosadi i da mislite da nikad nećete imati dovoljno vremena za priču i život sa tom Tužna činjenica je da ljudi koje volimo ne osobom. Nadate se da postoji život posle vole uvijek nas. Neko nam je prvi izbor i smrti jer želite da ste vječno zajedno.

nekome smo prvi izbor. Jedino ako ste baš neki srećnik, osoba koju volite isto toliko

Zaista mnogo vrsta ljubavi postoji.

će voljeti i vas.

I sad, zamislite da stojite i da su sve vaše Postoje i ljudi koji prihvate nečiju ljubav ljubavi, svi voljeni ljudi ispred vas i njima čak iako misle da je za njih ipak neko boste okrenuti cijelim svojim bićem, a onda lji. Možda jer ne žele da budu sami. Ali, osjećate kao da vas neko vuče za rukav i koja je poenta biti s nekim ko tebe voli a okrećete se. Tu stoje ljudi koji bi htjeli da ti se nikad nećeš osjećati kao ta osoba? vam pruže ljubav jer oni vas vole ali vi Sad ćete pitati koja je poenta onda voljeti je ne prihvatate jer živite od ljubavi koju nekog ko vas nikada neće voljeti. Pa, možvi osjećate prema ovima ispred vas. I tu ima raznih vrsta ljubavi. Neko bi htio vaše prijateljstvo, neko bi htio da vas voli kao partner ali vi odbijate jer ta ljubav nije ona koju vi želite. Ili nije ona koju mislite da zaslužujete. Ne u smislu da je neko previše dobar za vas pa odbijate tu ljubav

spektra osjećanja, jer ipak su ona naša snaga a ne slabost. Danas se ne stidiš četrnaestogodišnje ili sedamnaestogodišnje verzije sebe, već si joj zahvalna zbog svega što je osjetila, shvatila i odlučila da sačuva od zaborava. Svjesna si da si griješila i da si da i jeste stvar u tome. Ili samo voljeti ili svjetlosnim godinama bila udaljena od voljeti i biti voljen ali nikako nije poenta nečega što bi se, uslovno rečeno, mobiti voljen a ne voljeti nikoga. Mislim da glo nazvati savršenstvom, ali ti takva sa su životi takvih ljudi prazni.7

svim svojim vrlinama i manama si mi bila potrebna da bih ja danas bila slo-

Bila si u pravu, postoji mnogo vrsta lju- bodna i da bih živjela u skladu sa svojim bavi. Shvatićeš da srce može da ti slomi autentičnim željama i potrebama. i prijatelj i član porodice i ti sama sebi. Svaka ljubav je neponovljiva i u tome Znaš kako se kaže u budućnosti iz koje je njena moć. Bogati smo onoliko koli- ti pišem: Fourteen-years-old-Anđela ko smo uspjeli da osjetimo sa širokog walked so twentyfive-years-old-Anđe7 Zapis iz dnevika, subota 30. april 2016. 11:26

la could run.

Umetnost

Piše: Zvjezdana Gvozdenović @stella_iron Fotografije: Wikimedia Commons

„Voljeti znači patiti. Da bi se izbjegla obično biva, život imitira umjetnost i mi patnja ne smije se voljeti. Ali tada se se zaljubljujemo u te priče. Svi u nekim pati od toga što se ne voli. Stoga, vo- trenucima života priželjkuju ljubav poljeti znači trpjeti; ne voljeti znači patiti; put onih na velikom ekranu, opisanih trpjeti je trpjeti. Biti sretan znači voljeti. u stihovima ili ovjekovječenih na platBiti sretan, dakle, znači patiti, ali patnja nima. Lagala bih kada bih rekla da sam čini čovjeka nesretnim. Stoga, da bismo izuzetak. Van relacija ljudi koje posmabili sretni, moramo voljeti ili voljeti pa- tramo od malena i sopstvenih trial and titi ili patiti od previše sreće.”

error iskustava, ideju o tome šta ljubav treba biti uglavnom stičemo iz umjet-

Tako, u slobodnom prevodu, govori nosti, u njenom najširem smislu i svim Diane Keaton u filmu Woodyja Allena mogućim varijacijama. Onog trenut“Love&Death” (1975). Kako li čudne ka kada sam osjetila tu mitologizovaanalogije, pomislili bi. Ipak, čini da se nu ljubav na sopstvenoj koži, prestala zapitam da li je toliko daleko od istine. sam romantizovati veliki dio umjetnosti Ako je sudeći po sadržaju koji konzumi- odnosno arhetipova ljubavi koje je izramo, ljubav danas zaista podrazumi- njedrila. Iako nisam podizana u posve jeva neku vrstu duševne boli i neizbjež- tradicionalnom maniru koji me kuje da nu oštećenost jedne strane koja u tu jednog dana postanem kršna Crnogorljubav stupa. U jednu ruku mogu razu- ka i čuvarka ognjišta, odrastajući sticala mjeti odakle potiče to nepisano pravi- sam utisak da ljubav, ako uopšte postoji, lo: bez njega nema drame, a gdje ima mora biti nešto lijepo, ali na kraju dana drame, priča je zasigurno na pomolu. i bolno. O takvoj ljubavi govorio je veliki Drama je izvrsno sredstvo podsticanja dio filmova, knjiga, pjesama i prizora sa dinamike, nešto što stvaraoci različitih kojima se moj dječji mozak susretao i izražaja znaju isuviše dobro. Dinamika nepovratno ih upijao. Ljubav, zaključila rasprodaje filmove, knjige, koncertne sam, nam u najmanju ruku mora zdrodvorane. Dinamika čini da idealizujemo biti dušu i ja, kao jednog dana odrasla na hiljade „velikih” ljubavi koje nam je žena, moram nepokorno uživati u toj umjetničko stvaralaštvo donijelo. Kako katarzičnoj rastrzanosti.

Moje rane ljubavi došle su kao potvrda dajem pretežno pozitivnu ocjenu. Ovi „opšteg znanja”, ali dio nužnog uživanja filmovi su kao estetsko iskustvo i kreu boli činio mi se pomalo suspektnim. ativni poduhvat ispunili svrhu vjernog Nisam bila previše impresionirana. portretisanja stvarnih priča, u čemu i Ipak, ćutke sam pristajala smatrajući uočavam problem. Ono što me morimalo trpljenja samo dijelom uloge na lo tokom gledanja oba filma nije pitakoju se žene neminovno obavezuju. nje opravdanosti filmova o zgodama Prolaskom vremena sve više sam učila i nezgodama muškaraca koji su, svaki o životu i njegovim postavkama, ali ni- na svoj način, dali izvjesne doprinose sam naučila voljeti patnju. Zašto, kako ljudskoj vrsti, već ko iza njih stoji. Ne kaže Diane Keaton, ne mogu „patiti” morate biti fizičar da biste znali ko je od previše sreće? Vjerovatno bih bila Robert Oppenheimer, niti poznavalac rijedak slučaj te vrste dušebolje u dobu klasične muzike da biste čuli za Leonarkada ljudima sreće hronično manjka. da Bernsteina, ali morali ste biti vatreni Ipak, zaključila sam - bez ljubavi bi se entuzijasti kako biste saznali za Kitty nekako i moglo živjeti, bez sebe ne. Po Oppenheimer ili Feliciu

prvi put u životu sam odlučila stati na Montealegre prije nego su filmovi kraj romantičnim mitovima. Danas, po- izašli. Pritom, govorimo o ženama koje sredstvom viših sila, sudbine ili sretnih su u svoje brakove unijele nešto više od okolnosti, živim u zdravom odnosu koji prosječnog miraza - karakter, intelekt, mi iz dana u dan pomaže da vidim kroz talenat i karijere koje do danas ostaju papazjanije kojih zaista ne manjka.

zasijenjene veličanstvenošću osoba sa kojima su odlučile podijeliti život. Kada

Prethodne godine je filmska mašinerija sam gledala ove filmove konstantno su svijetu ponudila nekoliko biografskih mi se javljale dvije iste misli koje me priča znamenitih muškaraca koje su, još uvijek drže. Prva je da u pričama svaka na svoj način, našle svoj odjek u o nekim Oppenheimerima i Bernsteijavnosti. Kao primjer ću izdvojiti „Op- nima kada zagrebete površinu javnih penheimer” Christophera Nolana i hvalospjeva, skoro pa simptomatično „Maestro” Bradleya Coopera koje ne- u dubinama sijenke otkrijete ženu namam namjeru kritikovati, već im i sama paćenog, ali ponosnog pogleda, koja sa 70

februar

Georgia O'Keeffe fotografisao Stieglitz, Hends

foto: Elizabeth Siddal, Lady Clare, vodene boje, 1857

Katherine Kitty Oppenheimer

foto: Dante Gabriel Rossetti, Regina Cordium (1860)

skoro pa majčinskom nježnošću i još Uvijek tu, nijema i na kojem koraku od većom stamenošću stoji iza svog su- njega, baš onako kako smo rekli: i u dopruga baš onako kako sve velike priče bru i u zlu. Na kraju dana proglasimo to zahtijevaju - i u dobru i u zlu. Ona je tu jednom sasvim maestralnom pričom i kao vječiti izvor podrške, razumijevanja, oduševljavamo se nad činjenicom da je konstruktivne kritike, da pokaže zube i jedna takva „velika” ljubav uopšte pozagrize ako treba - za sve, samo nikada stojala u vremenu i prostoru. za sebe. Drugo zapažanje je formulaičnost većine biografija sa kojima sam se Ako se dublje posvetimo studijama slususrela. Sve priče jedna na drugu liče čajeva, neizbježno dolazimo do alardo nivoa u kojem možemo prepoznati mantnog saznanja da takve drame njihove razvojne faze i predvidjeti smjer nisu izuzeci, već nepisana pravila. Kao u kojem se kreću. On, još na početku neko ko je diplomirao istoriju i teoriju karijere, u moru drugih, sasvim običnih umjetnosti, znam bolje od toga da se žena, sreće onu jednu po svemu po- prepustim intrigama i zađem u senzasebnu. Između njih se odigrava kosmi- cionalizam. Samo djelo, koje god vrste čko prepoznavanje, a ljubav dolazi kao ono bilo, mora biti u fokusu. Ipak, graveliki prasak. Međusobno se inspirišu nica između života i umjetnosti nekai podupiru, ali žena je uvijek malo en- da je zatrta i teško je razlučiti gdje se tuzijastičnija u svojoj podršci i želji da završava privatna sfera jednog stvarauvjeri partnera da je baš on predodre- oca, a gdje njegov/njen opus počinje đen za velike stvari. Ubrzo dolaze djeca govoriti za sebe. Šta se dešava kada je i sa njima histerija koja uzdrmava poro- nečiji opus skoro pa nepostojeći u očidične temelje. Obuzeta pokušajima da ma javnosti? Što se više trudim pododrži i najmanji privid ravnoteže, žena vrgnuti kritičkom mišljenju znanje koje tone u običnost svakodnevnice. Nje- sam godinama usvajala, to više uviđam govo sopstvo ne može izdržati stisak dvostruke standarde koji čine njegove okova u kojima se našao, pa olakšanje temelje. Uz nekoliko izuzetaka, žene su pronalazi uglavnom u zagrljaju druge. se relativno kasno oprobale u filozofiGodine prolaze, mijenjaju se ljudi, pri- ji, nauci i umjetnosti. Iako je veliki broj like i neprilike - samo žena ostaje ista. žena iz više klase društva bilo poduča72

februar

vano određenim granama umjetnosti, djelima, već svojom patnjom - rekao je to nije bilo u mjeri koja bi im omogućila još 1851. godine veliki filozof pesimizda se profesionalno bave umjetnošću ma Arthur Schopenhauer. I zaista jesu i da se na taj način izdržavaju. Uz to se patile. Zavaravamo se ako vjerujemo kao problem nametao i nedostatak slo- da je koncept toksične veze tvorevina bodnog vremena, kako je ono bilo po- današnjice. dređeno kućnim ili socijalnim životom. Njeno vrijeme i sposobnosti su uvijek Kada je Virginia Woolf 1929. godine pimorale biti na usluzi drugih, a rijetko sala „Sopstvenu sobu” istakla je kako kada njoj samoj. Žene su mogle ostati su žene gorjele poput zvjezda vodilja samo amateri.

u svim djelima odvajkada. Sudeći po njima, takvim ženama nije nedostajalo

Kada bi se i bavila umjetnošću na oz- ličnosti i karaktera. Zaista, čovjek bi ih biljnijem nivou, od žene se očekiva- zamišljao kao izuzetno važne i po svelo da odbaci te aktivnosti i posveti se mu uzvišene, ni po čemu istisnute iz bračnom životu i djeci. Ako bi se mogle istorije velikana: „velike kao muškarac, baviti umjetnošću, onda su neizbježno neki misle čak i veće”. Ali to je žena u bile ili ćerke umjetnika ili su imale ličnu umjetnosti, zaključuje Woolf. Nju su u vezu sa nekim umjetničkim autorite- stvarnosti zaključavali, vukli i tukli po tom. Ona plaća danak života ne svojim sobi. Dok su u književnosti neke od naj-

foto: Camille Claudel Camille Claudel (levo) i skulptorka Jessie Lipscomb u njihovom studiu u Parizu sredinom 1880ih

foto: Claudel, Sakuntala, mermer, 1888, (Musée Rodin, Paris)

foto: Georgia O’Keeffe fotografisao Stieglitz, januar 1919.

dubljih misli dolazile sa njihovih usana, danas prisutna u kolekcijama i retrosu stvarnom životu one su jedva umjele pekcijama velikih muzeja kao snažan čitati, pisati i bile su vlasništvo muže- primjer apstraktnog ekspresionizma, va. Žena je bila ogledalo stvoreno da iako se zasigurno nikada ne bi složila reflektuje figuru muškarca veću nego da je bila bolja od Pollocka. Kako je i što zaista jeste. Bila je ništa više do pu- mogla biti? kog ornamenta. Kao vrstu testa, neka podignu ruku oni koji znaju za jednog Nešto plodniji odnosi u kojima su oba Pollocka, Kleina, de Kooninga, Picas- pola mogla slobodnije njegovati odresa ili Rodina. Valja se zapitati, koliko bi đeni nivo artističkog izražaja bili si rijetruku ostalo podignuto kada bi se na- ki, ali svakako vrijedni spomena. Jedan

vela imena poput Lee Krasner, od takvih bio je brak Alfreda Stieglitza i

Rotraut Klein-Moquay ili Georgije O’Keeffe. Njihova Dore Maar? Pa ipak, javna je tajna romansa, javnosti danas poznata kroz

da je jedna Lee Krasner bila intelektu- više od 25 000 razmijenjenih pisama, alno naprednija slikarka i priznati dio poprimila je mitske dimenzije moderkreativne elite tog vremena kada je prvi ne drame o Pigmalionu i Galatei. Toput upoznala Jacksona Pollocka, ali ga kom kasnih 1910-ih Stieglitz je postao je doživljavala kao prirodnog genija i O’Keeffein galerista i mentor, a ona njegovu je karijeru stavila ispred svo- njegova muza. Kao pionir modernističje. Uspon Pollocka često se pripisuje ke fotografije uveo ju je u umjetničke upravo Lee. Zahvaljujući njenoj ener- krugove tadašnjeg New Yorka, i dao joj gičnoj promociji i tvrdoglavom odbija- prostor u ateljeu gdje je mogla razvijati nju jeftine prodaje slika, Pollockove sli- svoju slikarsku praksu. Zauzvrat, Stieke i danas važe za neke od najskupljih glitz je fotografisao njene često nage umjetnina na tržištu. Ipak, kritičari bi prizore i uz njeno odobrenje ih izlasistematski povezivali njena umjetnič- gao. Ipak, niko ne misli da je Stieglitz ka djela sa umjetničkim djelima njenog iskoristio O’Keeffe. Ona je bila saradsupruga, pa su je smatrali ili muzom ili nica u prikazima koji danas izgledabanalnom imitatorkom. Njen rad je vre- ju kao zajednički performans. Njih su menom ugledao svjetlost dana, pa je dvoje postali ljubavnici, a zatim 1924. 74

februar

muž i žena. Stieglitz je ubrzo započeo manje sretni po žene u njima i značajvanbračne veze, a O’Keeffe je žudjela no brojniji od već navedenih. Iako se za sopstvenim avanturama. Putovala uglavnom pozivam na romantično-arje na Havaje i Novi Meksiko i na kraju tističke odnose 20. vijeka, zahvalno je se skrasila na ranču u Abiquiu. Može- osvrnuti se i na 19. vijek i bratstvo premo reći da su, na njima svojstven način, do kraja života održavali jedan po svemu moderan brak u kojem su ostali foto: John Everett Millais, Ophelia, 1851-52,Google Art Project

naklonjeni jedno drugom. Iako Stieglitz za ljubitelje fotografije još uvijek uživa ugled uticajnog fotografa, tek ga je njegova veza sa O’Keeffe učinila legendarnim likom modernizma. Klešući svoju Galateu, Pigmalion je nesvjesno gradio

foto: Frida Kahlo autoportret

i sebe. Zatim je tu bilo žestoko i strastveno partnerstvo Fride Kahlo i Diega Rivere, do sada već puno puta ispričana priča. Njihov brak nije bio ni uvijek sretna, ni laka saradnja, već burni odnos karakterizovan mješavinom međusobnog kreativnog poštovanja i romantične nevjere. Ipak, ostaju jedan od rijetkih primjera iz svijeta umjetnosti u kojem se muškarac češće oslovljava isključivo kao muž umjetnice, a ne i samog umjetnika. Još jedan takav primjer svakako je i famozni odnos između

Marine Abramovich i Ulaya. Drugi odnosi vrijedni spomena bili su

rafaelita. Jedno od najprepoznatljivih poznatijih djela. Vremenom je njegova djela bratstva zasigurno je „Ophelia” pažnja ka njoj jenjavala, da bi se nakon Johna Everetta Millaisa, svima znana vi- njene teške bolesti pomirili i vjenčali zuelizacija smrti epohalnog lika. Iza ove 1860. godine, tako što je Ida, kako je slike krije se istina o tome kako je jedna oslovljavao veliki kritičar umjetnosti tog stvarna žena uložila gotovo jednak trud doba John Ruskin, previše slaba da se u stvaranje ovog remek-djela kao i sam kreće, donešena u crkvu. Njihov brak slikar. Elizabeth Siddal, tada nije dugo trajao, jer je nakon donošenja devetnaestogodišnjakinja, pet mjese- mrtvorođenčeta na svijet i pogoršavaci je ležala obučena u kadi kao model nja njenog zdravlja, izvršila samoubiza Millaisa. Kao rezultat, za života bo- stvo predoziranjem laudanumom 1862. lešljiva Elizabeth zadobila je teški oblik godine. Njena smrt je tada proglašena upale pluća. Prerafaeliti su poznati po nesrećom. Na dan njene sahrane, Rossvojim prikazima vrlo specifičnog tipa seti joj je na kosu postavio zbirku svojih žena – pretjerano mistificiranih, done- neobjavljenih pjesama sa kojom će je kle slobodnih, a opet nekako sputanih; i sahraniti, da bi sedam godina kasnivibrantnih, ali i prigušenih. Žena koje je tražio da se tijelo ekshumira i zbirka imaju sve kako bi se oslobodile, ali su vrati. Zaista romantično. Ipak, velika je u očima muškarca još uvijek previše greška govoriti o Siddal isključivo kao manjkave da bi bile potpune osobe o bilo čijoj muzi. Iako je brak Rossettisame po sebi. U mnoštvu drugih muza, ja i Siddal trpio zbog njegove nevjere i Siddal nije bila izuzetak. Iako su pripad- njene zavisnosti o drogama (uveliko ponici bratstva držali do prakse razmjenji- gurane njegovim ponašanjem ka njoj), vanja djevojaka za potrebe poziranja, Elizabeth je sama naučila slikati. Njen je ona ubrzo postaje ekskluzivan model, talenat bio toliko velik da je Ruskin naa zatim i supruga jednog člana bratstva zvao „genijem” i davao joj godišnju pla- čuvenog Dantea Gabriela Rossetija. tu od £150 kako bi podstaknuo njenu Elizabeth je sa svojom nježnom, krh- kreativnu energiju, što je u tom vremekom pojavom i prepoznatljivom riđom nu bilo nepojmljivo mnogima. Za njekosom brzo zapala za Rossetijevo oko nog života i izvjesno vreme nakon, njen i postala centralni motiv njegovih naj- opus ostaće u prikrajku Rossetijevog. 76

februar

Pikaso dok slika Gerniku, foto Dora Maar Dora Maar (maj-juin 1937), MP1998-282, Musée national Picasso-Paris CopyrightRMN-Grand Palais (Musée national Picasso-Paris) RMN-GP, ©ADAGP, © Successsion Picaso

foto: Portret Eve Hesse, izvor awarewomenartists.com

Nipodaštavanje žena iz lične satisfakcije ni u kojem smislu nije novost i predstavlja još jednu vještinu u kojoj je Pablo Picasso bio neprikosnoveni majstor. Seks, ljubav i umjetnost bili su međusobno povezani u svijetu Picassa, i dok bi njegove pristalice tvrdile da je imao vidljivo nježnu stranu prema ženama, bilo bi teško poricati da je serijski ljubavnik uglavnom koristio svoje supruge i ljubavnice kao sredstvo za postizanje ličnih ciljeva - taj je cilj njegov umjetnički identitet. Još za njegovog života, javnost je bila upoznata sa detaljima njegovih veza sa dvije supruge, šest ljubavnica i nizom kratkotrajnih ljubavnih veza, od kojih je dio žena ili izvršio samoubistvo ili proveo ostatke života sa posljedicama teških slomova živaca. Jedan od tragičnijih slučajeva svakako je onaj Dore Maar, koja je sama po sebi bila talentovana slikarka,

foto: Rotraut Klein-Moquay izvor rotraut.com

fotografkinja i pjesnikinja čiji su radovi bili izlagani u mjestima poput Centre Pompidoua i Tate Moderna. Upravo je Dora vjerno bilježila proces kreiranja legendarne „Guernice” i pomagala Picassu u drugim poduhvatima. Zauzvrat je bila nagrađena svakodnevnim dozama psihičkog i fizičkog zlostavljanja koje će ostaviti svog danka na njoj. Nje77

na veza sa Pablom Picassom osigurala Ana

Mendieta preminula je

je da će uglavnom biti zapamćena kao 1985. godine u New Yorku, kada je pala žena koja plače na njegovim slikama iz sa 34. sprata zgrade u kojoj je živjela sa 1930-ih. „Žene su mašine za patnju”, suprugom, takođe poznatim, ali nezrekao je Picasso Françoise Gilot, svojoj godnim umjetnikom Carlom Andreom. ljubavnici nakon Maar i jedinoj ženi koja Imala je 37 godina. Neposredno prije ga je svojevoljno napustila. Nakon što pada, komšije su mogle posvjedočiti su se upustili u aferu kada je on imao svađi i njenim uzvicima u sekundama šezdeset i jednu, a ona dvadeset jednu, prije pada. Po dolasku službi, Andre je još je jednom upozorio Gilot: „Za mene pronađen izgrebanog lica, tvrdeći da postoje samo dvije vrste žena: boginje i je u pitanju suicid. Carl Andre je zbog otirači.” Zaista se nadam da će Picasso svoje ugledne umjetničke karijere i pou mislima imalo racionalnih pojedina- drške moćnika oslobođen svih optužbi, ca, pored djela neosporive umjetničke uprkos dokazima. Na suđenju su kao vrijednosti, ipak ostati zapamćen kao potkrijepljenje teorije o Aninom „sajedan od najvećih energetskih vampira moubistvu” priložene fotografije njenih u istoriji umjetnosti.

umjetničkih radova koje su trebale ukazivati na njenu navodnu suicidalnost i

Nažalost, nije ni prvi, a ni posljednji. Li- depresiju. sta onih koji su stvarali i dosljedno živjeli maksimu „sve je pošteno u ljubavi i ratu” seže u nedogled. Tako je Camille Claudel optužila Augusta Rodina za krađu njenih ideja, nakon čega je ostatak života provela institucionalizovana. Vjerovatno je bila u pravu za ovo prvo. foto: Ana Mendieta © The Estate of Ana Mendieta Collection, LLC,Courtesy Galerie Lelong, New York

februar

Tom Doyle bio je poznati kipar 1960- avangardnog pokreta i začetnik grupe ih - ali njegova supruga, kiparka Eva Der Blaue Reiter. Ipak, malo bi koji au-

Hesse postala je poznatija nakon što toritet priznao tu činjenicu i odao joj su se razveli i tako ga prestala pratiti počast koju zaslužuje. po „bijelom svijetu”. Nije poživjela do-

voljno dugo da posvjedoči sopstvenom Leonora Carrington nasliuspjehu. Sa 34 godine je umrla od tu- kala je portret Maxa Ernsta - pionira mora na mozgu.

dadaističkog pokreta. Uprkos njihovoj dugogodišnjoj romansi i njenoj umjet-

Elaine de Kooning zasjenio ničkoj važnosti, dugo nije dovođena ni u je njen poznatiji suprug Willem de Ko- kakvu veću relaciju sa poznatim umjetoning, iako se Elaine smatra jednom nikom. U kontekstu prepoznatljivosti, od najvažnijih umjetnica portreta 20. ništa puno drugačija nije bila priča sa vijeka. Ipak, tvrdila je da „ne slika u nje- Ernstovom drugom suprugom, Dogovoj sijenci, već u njegovom svjetlu”.

rotheom Tanning. Tanning je često bila zanemarena kao umjet-

Gabriele Munter bila je vode- nica, iako je njen rad bio sastavni dio ća njemačka ekspresionistkinja koja je avangarde ranog 20. vijeka. Njena se sa svojim ljubavnikom Wassilyjem Kan- umjetnost razmatrala isključivo u vezi dinskym postala partner na prvoj liniji sa Ernstom. A šta je sa Edwardom i Jo Hopper? Man Rayom i Lee Miller? Da li znamo koja je nit poveznica između Gustava Mahlera i Waltera Gropiusa? Jer nit ima ime - Anna Mahler. Ta nit je, kao i

sve druge spomenute i nespomenute, imala i intelekt, talenat i kičmu da ih foto: Elaine de Kooning, decembar 1974

iznese. Na kraju dana su preko te kičme

iznijele isključivo ciljeve svojih partne- tako blisko povezano sa privilegijama i ra. Njihovi sopstveni su mogli sačekati osobinama muškosti koja se gradi i njena neodređeno. Kada Gauguin napušta guje poput neke institucije, žene su bile svoju porodicu i ide na Tahiti, čini to sa isključene iz razgovora. Na taj način je uvjerenjem da će njegova žena i djeca ispisan veliki dio istorije naše civilizacije shvatiti da su njihovi životi od minorne - uvijek preko nečijih leđa. važnosti u poređenju sa dušama koje će on oplemeniti svojim djelima. Taj Istorija se možda ne može mijenjati, ali umjetnički genij je uvijek tako siguran se budućnost može oblikovati. Naša u svoje talente. Žena, sa druge strane, leđa postavljena su na svoja mjesta iz nije uživala privilegije u kojima bi gur- razloga većih od toga da budu tuđi otinula uplakano dijete suprugu u ruke rač. Nekada su tu kako bismo ih jedi odmetnula se na put u nepoznato iz nostavno okrenuli odnosima koji ne čistog kaprica. Kada počnemo preispi- služe ni jednoj svrsi i hodali uspravno tivati lične kvalitete umjetnika poput i ponosno dok to radimo. Uradimo to Picassa ili Chucka Closea, čini se kao za sebe, ne jer nešto pristaje starim, da preispitujemo duboko ukorijenje- ali poznatim narativima. Mijenjajmo ih, ne postulate same umjetnosti, te se u jer danas to možemo. Preispitajmo auosjećaju svojevrsne bogobojažljivosti toritete, srušimo mitove. Uradimo to odmaknemo od „ćorava posla”. Jedno za mnoge prije nas koji su o tome moje sigurno - u autoritete se ne dira. Isto- gle sanjati. Postavimo dobar primjer rija umjetnosti dugo je bila usredoto- onima koji tek dolaze. Neka ljubav ne čena na mit o umjetniku, a ne na sama bude izuzetak od pravila. I neka idu doumjetnička djela, što je činjenica koja đavola svi koji nas pokušaju ubijediti u gotovo uvijek radi protiv žene. Budući suprotno. da je razumijevanje umjetničkog genija

februar

Lee Krasner, Rising Green (1972), Metropolitan Museum of Art

Camille Claudel

Georgia O'Keeffe, Sunrise, vodene boje, 1916

Rotraut Klein-Moquay Kiddi cuirve 2010 izvor rotraut.com

Kolumna

Piše: Vladislav Radak @vradak Fotografije: privatna arhiva

Kako se bore na mom licu produbljuju je jasno da sam se, baš kao i vi, drage tako se sećanja na detinjstvo vraćaju u čitateljke i čitaoci, probudio u tridesesvežim i iznenadnim bljeskovima, suvi- tim, a život za koji smo verovali da je še živopisni i jasni da bih ih ignorisao. nama namenjen je nestajao u kovitlaciTašmajdanski park prepun niskog rasti- ma poput jutarnje mučnine u vrtlozima nja i vrbe spuštene do zemlje, koji više vode u toaletu. nisu tu. Rumenko. Tanane pukotine u novom novcijatom parketu u novom Ovo je više od odrastanja. Više od sanovcijatom stanu, koji još nije prelaki- zrevanja, često pomislim. ran, i selidbe velikih kutija, kutija koje su veće od mene, koje nikada ne bih U lingvističkim vratolomijama svojstvemogao da podnesem, koje su moji maj- nim Brazilcima jedna reč je ušla u svetka i otac sa lakoćom prebacivali sa jed- ski krvotok bez imalo pompe, tiho obene strane Novog Stana na drugi, koji je ležila stvarnost poslednje generacije sa delovao kao fudbalsko igralište. Zlatno malo prošlosti i potpunim izostankom sunce topi krovove vozova koji lako upli- budućnosti: saudade, reč izvedena iz lavavaju u Savsku ulicu, noseći sa sobom tinskog (i dalje ostaje nepoznanica kako mirise Sveta koji čeka da bude istražen. su skromno obučeni mladići i devojke Kada sam za trenutak zatvorio oči i pre- favela u svojim japankama nabasali na pustio se odrastanju koje je delovalo stare Latine), koja opisuje stanje nostallucidno kao produženi san, probudio gije i čežnje za minulim vremenima, desam se na umazanoj sofi koja nije bila lima ili ljudima koji nisu obavezno ikada moja, u gradu koji nije Beograd, dok mi postojali ili se ikada desili. Potraga za se u ruci, umesto Rumenka, topila čaša izgubljenom budućnošću koja to nikarazvodnjenog Pampero ruma, a loba- da nije bila. nju mi proždirala glavobolja, i postalo

Znate, to vam je ono, u jednom trenut- dok vas kod kuće čeka muž, koji defiku ste tinejdžerka u starkama, masne nitivno ne zna da svira gitaru, dok se kose koja miriše na život, u podrumu na stolu, uz gomilu neplaćenih računa, novobeogradskog bloka, na probi svog puše nespretno podgrejane testenine srednjoškolskog benda, koji je definitiv- od juče. no bolji od Perl Džema, u kome gitaru svira ljubav vašeg života, smišljate na- Rokenrol. ziv vašeg prvog albuma, i kao, već čujete udaljeni huk publike na stadionu, Iluzija da se u jednom biću krije jedna da biste se sledećeg trenutka probu- osoba lako može biti razbijena matedili nenaspavani, kao SAP konsultant, matičkim doskočicama. Ako se svi koji dok baze podataka igraju na umrljanim čitamo ove redove slažemo da osoba ekranima, čekate da dan otegne noge koja na jedvite jade kuca ove redove 84

februar

na vrhu Frankfurtskog tornja nije isto penica nagore, pišući svoje prvo delo. ono dete koje sa znatiželjom posmatra Ako bismo ovu jednostavnu matemavozove kako uplovljavaju u Savsku uli- tičku progresiju nastavili, došli bismo cu, isto tako možemo tvrditi da, ako je do zaključka da ista osoba nije ni u treproteklo vreme označeno sa T, osoba nutku T/3 ni u T/4. Ako ovaj nemirni koja kuca ove redove nije ista ona oso- delilac označimo sa n i bez bojazni od ba kao iz trenutka T/2. Osoba iz trenut- generalizacije kažemo da n teži beskoka T/2 je devetnaestogodišnji mladić na načnosti, lako ćemo doći do zaključka pločnicima Lisabona, omamljen slavom da osoba koja će otkucati poslednju redrugog romana i portom kupljenim u čenicu ovog nespretnog izlaganja nije obližnjem marketu, pun života i nade. ista ona osoba koja je napisala prvu. Žoze Saramago je tek umro, a Dejan Kao što sam rekao, čist rokenrol. Tijago je bio živ, samo par strmih ste85

Nije ni čudo da ovaj koncept neposto- Takva vrsta zamađijanosti ume i da otujanja osobe stolećima intrigira mno- đi čoveka. U nadi da će život tek početi, ge stvaraoce naoštrenog pera. Vilijam mnogi od nas su i dalje zarobljeni u toj Vordsvort u svojoj poeziji navodi da je nekoj tački T-delta, nadajući se da će „dete otac čoveka“, terajući nas da po- jednog jutra telefon eksplodirati u broželimo ponovo život detinji, nastavlja- ju strimova njihovog prvog singla, da su jući: „I mogao bih da poželim da moji vredni prevodioci u tajnosti prevodili dani budu / Vezani svaki za svakog pri- njihov roman na stotine jezika i da će ih rodnom pobožnošću“, kao da želi da Tom Ford lično područiti dok se u sjaju istakne da je svako od nas povezan sa i glamuru pariske nedelje mode kližu prošlim ja ovom nevidljivom iluzijom.

pistom okupani svetlošću bliceva, te ne

U svojoj obimnoj, ali nimalo dosadnoj vide da T neumoljivo puzi, ne dozvoljaautobiografiji u šest tomova, norveški vajući im da makar za trenutak uživaju zavisnik od dobre reči i nikotina Karl u uzorku koji im je život ponudio, koju, Uve Knausgor ne štedi reči u želji da ruku na srce, nisu ni birali. raskrsti sa prošlim sobom, osramoćen od onoga što je bio kao mlada osoba, Britanski filozof Galen Stroson u svosa nostalgijom posmatrajući sliku sebe jim spisima ukazuje da baš zbog ovog kao bebe „raširenih nogu i ruku, lica ra- fenomena neki ljudi žive život „mikrozvijenog u nešto što bi podsećalo na skopskih epizoda“ – narodski rečeno: vrisak“, tvrdeći da ta beba prosto nije žive život od danas do sutra, ne brinući isti taj sredovečni otac koji je sada pisac, previše da li njihov život pruža previše sede kose i izboranog lica. Knausgor narativnog luka za dokumentarac na ide i korak dalje tvrdeći da bi bilo bolje HBO-u ili makar na Netfliksu. Za sebe svakoj jedinici metamorfizirajućeg bića tvrdi slično: u svom eseju, prigodno nadenuti drugo ime: fetus bi se zvao nazvanim ,,osećaj sebe“ (The Sence of Jans Uve, beba Nuls Uve, desetogodiš- Self), navodi: „Nemam osećaj za svoj žinjak Nils Uve itd., još jednom dokazu- vot kao narativa sa formom i vrlo malo jući da se u svakom dobrom piscu krije me zanima sopstvena prošlost“. Strovrstan matematičar. 86

februar

son nas navodi i na sledeće hipoteze

o binearnosti generacija: dok teorija Moja porodica i ja smo se iselili iz Noverovatnoće sugeriše da oni koji čitaju vog Stana posle samo nekoliko nedelja, ove redove pripadaju mojoj generaciji, pre nego što su kutije uopšte bile rasjasno bismo mogli da pretpostavimo da pakovane. Građevinska malverzacija ili su roditelji trenutnih čitalaca epizodisti kolaps banaka, kažu, najmanje je loša (odlazili na isti posao godinama ako ne i stvar koja je mogla da se desi u tim godecenijama, ponavljali ručkove i večere, dinama kada je država krenula da se gledali ,,Srećne ljude“, i slično) i samim cepa po šavovima, a političari odlučili tim svojom istrajnošću u mikroepizo- da je najefikasniji način da naši očevi dama u biološkoj želji da zaštite svoju stasaju taj da ih obuku u uniforme. mladunčad kreirali generaciju sa generalnim osećajem za dublji narativni tok Železnička stanica više ne postoji. (čitaj: zvezde sopstvenog filma), gde svaki iskorak u životu mora imati viši smisao Razum nalaže da, za razliku od Brazilai svrhu u napetoj životnoj drami, koja, ca, ne vredi suze prolivati za prošlošću razumemo se, nikada nije postojala.

koja možda nikad nije bila, već prigrliti činjenicu da je prošlost tu da bismo iz

Ispostavlja se da takvo iluzorno razmišlja- nje izvukli neke zaključke, ali jedino u nje može imati kataklizmičke posledice čemu možemo da uživamo je sadašpo čovečanstvo. Nije tajna, pokazuju stu- njost, ma kako bolna ona bila. U svom dije, da je generacija ljudi sa kojima sam, povratničkom albumu, posle ženidbe makar metaforički, delio klupu, najtanja damom skromnijeg talenta, ali dubljeg što se tiče razmnožavanja. U želji da iz- džepa, Džej Zi u pesmi ,,Ležaljke na plabegnu zamku u kojoj vreme oduzima ži“ repuje: „Moja prošlost krije grehe, lični identitet i poklanja ga nekom dru- a moja ćerka je na putu rođenja, ako gom (dete je otac čoveka), mnogi moji je predanje tačno, dete će morati da ispisnici su rešili da sa razmnožavanjem plati“. odocne „na neodređeno“, čekajući da se prvo njima život desi, pre nego što će Često se zato pitam ko li će platiti naše moći da ga podare nekom drugom.

grehe. 87

februar

foto: Filip Zrnzević, unsplash

februar

Ono što većinu ljudi sprečava da živi život o kom su oduvek sanjali je to što precene šta mogu da urade za godinu dana, a potcene šta mogu da urade za tri godine. Nakon skoro dve godine postojanja OK house, samo smo odškrinuli vrata prirode na putu ka jednostavnom i lepom. Osetivši nezaustavljivu potrebu za usporavanjem, nakon 15-ogodišnjih uspešnih karijera u sistemima i kao dopuna aktivnom životu u gradu, nastala je OK house kao omaž mestu na kome su baba i deda vlasnice kuće decenijama obrađivali zemlju „od 9 do 5”.

Fotografije: Jovana Tomašević • Ime projekta: OK house • Lokacija: Ovčar • Projektni tim: Danka i Miloš Mutapović, vlasnici • Investitor: Danka Mutapović • Godina projekta: 2020. godina • Površina kuće: 30 m2 • Ukupna površina celog objekta: 83 m2 91

Bilo nam je važno da kuća bude oaza di. Nije ni čudo što je ležanje nad otvomira budući da se nalazi u predivnoj pri- renim prostorom uz istovremeno uživarodi, na prirodnom prelazu srndaća i da nje u omiljenoj knjizi i infinity pogledu, istovremeno bude ekstrovertna, pruža- omiljeno mesto posetilaca. Prostrana jući dobar pogled ka okolini, i introver- terasa sa roštiljem, trpezarijskim stolom tna, pružajući osećaj mira i sigurnosti. i ležaljkama nastavlja se na dnevni boraNamera je bila da boravkom u zatvore- vak i predstavlja centralno mesto tokom nom prostoru korisnici osećaju snažnu prolećnih, letnjih i jesenjih dana. Prostor povezanost sa prirodnim okruženjem, ispod terase iskorišćen je kao degažman čemu mi kao vlasnici težimo. Kuća jedno- za baštensku opremu, bicikle za vožnju stavno pripada okruženju na kom je na- po prirodi i slično. pravljena. Pažljivim izborom nameštaja, tapaciranih materijala, koloritnih detalja, Ispred kuće prostire se livada od preko najudobnije posteljine kao i velika količi- 1ha pa zujanje pčela i cvrkut ptica predna svetlosti unutar drvene konstrukcije stavljaju celodnevnu terapiju. Pogodna daju optimalnu dozu topline.

klima, puno sunčanih sati i karakterističan vetar Duč po kome mesto nosi naziv

Iznad dnevnog boravka postavljena Dučalovići, osnova su za korišćenje prije mreža od kanapa za ležanje koja je rodnih potencijala putem solarnih panedovoljno jaka da podnese teret više lju- la i mini vetro parka.

februar

Osnažujemo sramežljive meštane da ponude svoje proizvode iz bašta, voćnjaka, košnica i štala posetiocima OK house budući da se sve uzgaja na tradicionalan način, takoreći organski. Ohrabrujemo sve pojedince da se bore za ono o čemu razmišljaju svaki dan, da uspore, promisle i pronađu svoju suštinu posebno ukoliko ona uključuje sopstveno parče zemlje i neba bilo gde u Srbiji.

februar

Složićete se da smo svi od malena maštali o bajkovitim radnjama iz nama opšte poznate priče “Alisa u zemlji čuda” koja je smeštena u srcu šume, gde nema mesta gradskim gužvama, onom ubrzanju koje nam nameće današnjica i gde kraj ne postoji, već samo avanture sa jedinstvenim pričama koje nas pokreću i podsećaju da uživamo u životu i svom slobodnom vremenu. Hej! Otvorite oči i prestanite da maštate, jer šumska kuća „Bubamara” Ladybird lodge je nadomak vas! Šumska kuća „Bubamara” - Ladybird lodge se nalazi u jugoistočnom delu Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara, na samo 80km od Beograda, a na kilometar peščanim putem u šumi.

Plac od 28 ari borove i bagremo-

rezervat prirode „Labudovo okno”,

ve šume pruža neprocenjiv osećaj

vožnje biciklom, a zimi je idealno za

mira. U okolini mogu se videti razni

nordijsko skijanje prelepim terenima

primerci biljnog i životinjskog sveta.

koje samo peščara može da pruži.

Postoji mogućnost šetnje po šumi,

Kuća je opremljena apartmanski,

stepi, obilazak Zagajičkih brda, peca-

maksimalnog kapaciteta do 6 osoba

nja, kupanja na Belocrkvanskim jeze-

i sadrži dnevni boravak, kuhinju, ku-

rima, posmatranje ptica - specijalni

patilo, malu sobu za spavanje, potkrovlje sa dva odvojena kreveta, terasu, otvoreni roštilj, ali i malo košarkaško igralište. Smeštaj je pet-friendly, tako da je dozvoljen boravak kućnih ljubimaca. Ne bismo ništa više dodavali, jer svaka

Foto: © Andrej Mihajlović

reč bi bila suvišna, ali ono što

možemo da dodamo je da je odmor bilo kakve vrste zagarantovan!

februar

Nakon nekoliko obilazaka planine Tare i prvog susreta sa Zaovinskim jezerom, odlučili smo da započnemo porodični biznis sa ciljem da što većem broju ljudi omogućimo da iskusi lepote netaknute prirode ove divlje planine. Isprva smo dolazili tek poneki vikend sa familijom i prijateljima, ali kako je vreme odmicalo to nam nije bilo dovoljno i posete sa 12 apartmana koji imaju terasu sa su postajale sve učestalije i duže, što je pogledom na jezero. dovelo do rađanja koncepta Apartmana Terase.

Objekat je izgrađen i osmišljen tako da se potpuno uklopi u planinski krajolik

Uživajući u pogledu na jezero, shvatili i uslove nacionalnog parka - korišćeni smo da, ukoliko budemo sagradili tu- su prirodni materijali poput kamena i ristički objekat, on bez pogovora mora drveta u kombinaciji sa staklom, neuimati pogled na Zaovine kako bi naši tralnih boja. Oko objekta su pretežno gosti mogli da udahnu svež vazduh na zelene površine, mnoštvo cveća, kao i terasi apartmana i popiju jutarnju kafu veliko žbunje lavande koje čitavog leta uživajući u pogledu. Tako je i bilo, po- raznosi miris do gostiju dok provode slušali smo instinkt i izgradili objekat vreme u dvorištu.

Smeštajne jedinice su različitih veliči- Gostima je na raspolaganju veliko dvona zbog čega su pogodne za različite rište, kao i roštilj na otvorenom. U sklogrupe gostiju (parove, porodice ili veće pu objekta, osim apartmana, nalazi se grupe). Svaki apartman ima zasebno i velika zajednička prostorija sa kamikupatilo, podno grejanje, TV i komplet nom. Planiramo uslugu služenja doručopremljenu kuhinju, a objekat je u pot- ka i večere, sa idejom da gosti uživaju u punosti pokriven Wi-Fi signalom.

probranoj selekciji domaćih specijaliteta i čašici domaće rakije pored kamina.

Za potpuno uživanje u okruženju tu je i otvoreni bazen sa pogledom na šumu Uvek smo raspoloženi da gostima prui jezero, čije je okruženje u potpunosti žimo informacije o obilascima poznapopločano prirodnim kamenom, ogra- tih vidikovaca i staza za šetnju, kao i o đeno drvenom ogradom i lavandom. zabačenim, zaboravljenim planinskim Posebnu pažnju pridajemo zaštiti život- selima, kanjonima i teže pristupačnim ne sredine zbog čega se voda u bazenu planinskim vrhovima. Leto je idealno greje uz pomoć solarnih panela.

vreme za kupanje u jezeru i bazenu, a gosti imaju mogućnost iznajmljivanja supova. Apartmani Terase su porodičan posao koji je spoj odlika klasičnog-tradicionalnog i modernog planinskog objekta, koji za cilj ima okupljanje zaljubljenika u prirodu, aktivan odmor i druženje.

100 februar

101

PLEZIR

rI TU AL

Gabrijela Vrbetić

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Gabrijela Vrbetić

Buđenje s prvim zracima sunca uz jogu, do-

Kako započinješ dan?

ručak uz tihu muziku, ispijanje omiljenog čaja uvek u isto vreme, priprema zdravih

Dan započinjem kad otvorim

obroka, čitanje u određenom delu stana,

oči i kad sam spremna uopće

opuštanje uz filmsko veče ili utakmicu s

suočiti se sa svime što taj dan i

društvom, topla kupka, sve su ovo rituali

život donosi. Bez obzira na sve,

koji boje naše dane i čine da se osećamo

zahvalim se što imam zdrave

sigurno i prijatno. U trenucima povećanog

noge, ruke i cijelo tijelo koje

stresa i kriza poput ove kojoj čovečanstvo

mi pomaže da funkcioniram.

danas svedoči, psiholozi nam kažu da ako

Kad si zahvalan istovremeno u

već spoljašnji svet ne možemo kontrolisati,

mozgu ne može biti aktivan put

dobro je negovati svoje dnevne rutine i ri-

za anksioznost - i evo rješenja

tuale koji dovode do toga da se dobro ose-

od jutra za stvoriti si realnost

ćamo i izazivaju nam prijatna osećanja. O

po svom!

omiljenim ritualima, biljkama sa kojima je odrasla, šumama i livadama koje poznaje

Na koji način brineš o svom

kao svoj dlan, prikupljanju divljeg, samoni-

zdravlju i kako se uzemljuješ?

klog bilja i njegovoj upotrebi kako u ishrani tako i za izradu različitih biljnih tinktura i

Najviše brinem na način da uvi-

pripravaka, a pre svega o slobodi i radosti

dim loše navike, bilo prehram-

koju joj ovakav način života donosi, razgo-

bene ili drugog tipa (uvjerenja,

varala sam sa Gabrijelom Vrbetić. Gabrijela

emocionalne reakcije) i mije-

je po struci agronom, članica je hrvatskog

njam ih snagom uma kroz teh-

botaničkog društva i svoje znanje i ljubav

nike koje sam učila kako bi si

prema biljkama sa zainteresovanima deli

pomogla preživjeti životne situ-

kako na mrežama na Instagram stranici Ga-

acije bez ikakvih stimulansa, al-

by’s garden, tako i na brojnim radionicama

kohola i psihoaktivnih supstan-

koje vodi i osmišljava tokom godine.

ci. Uzemljuje me moj osnovni

103

dio posla kojim se bavim: branje bilja- izvora i bazirano je na šarolikom žika, iskopavanje korijena, presađivanje votnom iskustvu i kroz porodicu koja - ma sve što ima veze sa zemljom i uz- se generacijama bavi uzgojem hrane. gojem hrane (agronom sam po struci Možeš li da nam ispričaš kako se rodii obiteljski se bavimo poljoprivredom). lo tvoje zanimanje za biljke? Tak da mi je to u krvi, zapravo! Vidiš to zanimanje za biljke se izrodilo Čemu te je rad s biljkama naučio?

prvo kao potreba da stricu koji je mornar sakupljam tijekom ljetnih mjeseci

Rad sa biljkama me najviše naučio da biljke, jer je on bio na brodu. Dobila bih i ne brinem. Kao što one ne troše živ- nešto dolara, a kako sam bila niži razred ce kad će past kiša ili doći magnezij u osnovne škole i nisam imala pojma o prihrani, tako si i ja to osvjestim. Po- novcu davala sam uvijek sve tati, jer sam nekad si pišem kao podsjetnike takve vjerovala da on zna najbolje. Kasnije kad rečenice.

je došao pubertet, a ja sam voljela čitati stričeve travarske knjige, umislila sam si

Koji je tvoj omiljeni dnevni ritual?

da sam debela (a to je ono kad sjedneš pa noga bude deblja - jasna stvar) i samo

Uuu, omiljeni dnevni ritual mi je na- sam si brala biljke za mršavljenje. Ajme večer kad sve završim, sjest uz šalicu kak’ sam smršavila, a shvatila sam to toplog čaja kojeg pripremim od biljaka tek na jednoj školskoj slici da je previše koje su mi suhe u staklenkama ili ako pa sam malo stala. U školi sam i prodaje vegetacija, svježe ih uberem. Primiti vala čajne mješavine jačim curkama da tu toplu šalicu i misliti na svoju sreću i smršave ko i ja. Kasnije se to razvilo na ono što me veseli.

balzame, macerate i sve ono što jedna znatiželjna djevojka okružena livadama

Po struci si agronom, međutim tvoje poželi stvoriti iz tih predivnih travčica. znanje o biljkama dolazi i iz drugih

104 februar

Koja je po tvom mišljenju prednost upotrebe divljeg, lokalnog bilja u ishrani? Upotreba samoniklog lokalnog bilja za prehranu i liječenje je od velike važnosti za naše trajno zdravlje, jer smo „rasli“ u istim klimatskim prilikama i našem organizmu ono više pomaže nego egzotične vrste. Praksa prikupljanja divljeg bilja i pečuraka u divljini i šumama „utkana je u naš DNK“, i čini se da se sve veći broj ljudi iznova uči i podseća Uz tu popularnost, na internetu je sve kako mogu doći do hrane „besplatno“, veći broj ljudi koji nudi edukacije, ranaravno bez rizika da to bude i po- dionice, dosta različite literature kruži slednji put. Koji je po tvom mišljenju internetom… Ne tako davno u našoj razlog za ovo buđenje interesovanja zemlji je došlo do masovnog trovanja i popularizaciju ovih veština?

kada je jedna žena greškom ubrala neke otrovne gljive koje je prodavala

Razlog sve većem zanimanju ljudi da na lokalnoj pijaci… Kako prepoznati nauče i uberu si „besplatnu hranu“ je istinske poznavaoce, i ako se odlučisvakako ekonomske prirode, zbog svih mo da sami idemo u sakupljanje, kako promjena koje društvo donosi i name- da se pravilno pripremimo…? će kao važne, a i želja za poboljšanjem kvalitete života uvođenjem zdravih na- Moram se nasmijati na ovo sa trovavika zbog zdravstvenih tegoba i bolesti njem gljivom jer sam i sama to dožikoje nas snađu kad živimo užurbano i vjela i preživjela. Učila sam na faksu o stalno trčimo za nečim.

gljivama kod pokojnog genija za gljive 105

na Balkanu - profesora Romana Bošca. poznaje i što je, kao što sam već rekla On je zbilja imao najbolja predavanja, s nekim brao/brala. I tu nema greške. toliko anegdota o otrovnim gljivama, Preveliko samopouzdanje bez iskustva kako su ih ljudi brali, pa mlade zelene na terenu i bez prakse je pogubno za pupavke zamjenili za pečurke jer su u život, i iz toga se trovanja i dešavaju. Ne mladom stadiju jako slične. No tko ima može svatko znati sve, kao što ja nisam mikroskop u šumi da pogleda tip spora stručnjak za dramsku umjetnost ili neako je to uvjet za raspoznavanje? Nit- što totalno meni strano u životu. ko, pa ni ja koja sakupljam samo one koje poznam. Važno je sam procjeni- Kako vežbati oči za prepoznavanje jeti od koga ćeš učiti o tome, to je jako stivog divljeg bilja budući da je velivažno, a najlakše je s nekim iz okolice ki broj ljudi lišen ove veštine uzevši tko sakuplja divlje bilje otići na teren i u u obzir način života? I postoje li neke praksi sve doživjeti. Barem ja tako učim, jestive, divlje biljke koje možemo proa preko interneta mi ne ide jer mi ne- naći i u gradovima i na neki način ih dostaje baš ta praksa u stvarnosti kako bezbedno koristiti? bih imala sigurnost kada sam sama u prirodi. Pogotovo ako prvi put iskuša- Kopriva i maslačak su svakako biljke vam u jelu neku meni novu biljku. To je koje su lako prepoznatljive većini onih knedla u grlu, ruski rulet, no vjerujem koji idu u prirodu. Kopriva će ih opeći, a najviše pravoj osobi koja mi to i pokaže. maslačak svojim tipičnim rozetastim nazubljenim listom i kasnije žutim cvatom Koji su tvoji osnovni saveti za početni- na debeloj, šupljoj stabljici će ih razveseke i koja to biljka je bezbedna za saku- liti, a siguran je izbor za ponijeti doma. pljače početnike, lako se prepoznaje i nema mnogo šanse da je zamene za Kako vježbati oči za prepoznavanje divneku drugu?

ljeg bilja? Što više prakse, odlazaka na livadu, u šumu sa knjigom o lokalnoj flo-

Osnovni savjeti za svakog početnika ri ili sa osobom koja je zna prepoznati. koji se sa svojom košaricom zaputi po Buljiti u trave uporno i samo će se prodivlje bilje je da sakuplja samo ono što matraču širiti znanje. Ja kad gledam po 106 februar

livadi sve te biljke pomislim si koliko toga je za jest dobro, a samo treba ubrati. Ručak od lokalnog divljeg bilja je nešto o čemu često pričaš na svom profilu, i deo je programa na tvojim radionicama, a interesantno je da i sve više vrhunskih šefova u svojim kuhinjama počinje da koristi divlje bilje. Koje samonikle biljke su tvoji favoriti, kako u nutritivnom pogledu tako i u pogledu ukusa? Šta najviše voliš da pripremaš? U gradovima, tj. vrtovima gdje gradsko stanovništvo uzgaja povrće ima dosta jestivog bilja. Baš kao i van grada naći će maslačak, koprivu, mišjakinju, tušt, kostriš i bilje koje ide u tzv. ‘mišanciju’, trputac i još pokoju, što ovisi o zemlji i sjemenu koje vjetar donese (ili preko gnojiva). Iz njih je lako pripremiti topli čaj, ljetnji hladni rinfuz ili ih blanširane ukomponirati u neku pitu. Koja biljka te je posebno iznenadila svojim svojstvima ili neočekivanim ukusom? Divlje biljke koje volim kod pripreme obroka na radionicama su kopriva, medvjeđi luk, broćika, hrptasti luk („luk 107

vlašac"), sedmolist, trputac. Posebno U zimskim mjesecima u šumi nema me iznenadila broćika, njeni mladi iz- nadzemnih dijelova koje bi mogli vidjeti danci u proljeće jer me podsjećaju na i brati ih kao koprivu, no postoje podzeblagi okus šparoge. Najviše volim pri- mni biljni organi - to su lukovice medvjepremati bogate krem juhe na bazi na- đeg luka koje su meni bolje od češnjaka. šeg batata i sezonskog povrća, u koje Samo je važno imati svoju lokaciju gdje dodam zeleno divlje bilje i na kraju je- znaš i sakupljaš listove medvjeđeg luka, stivo cvijeće sa biljnim krutonima, za i iskopati si lopaticom lukovice. Dobre ljepotu oku izgladnjelog polaznika ra- su do kraja siječnja jer one rano krenu dionice nakon cjelodnevnog učenja u klijati. Uvijek treba nešto ostaviti u prišumi! (smeh)

rodi za razmnožavanje i daljnji opstanak vrste, iako medvjeđeg luka ima u tepisi-

Poklon paketi za kuvanje sa solima i ma, treba znati koliko nam je dovoljno brašnima obogaćenim ukusom div- za ponijeti doma. ljih i samoniklih biljki mogu se naći u tvom šopu. Da li uz iste dolaze i neki predloženi recepti za upotrebu? Trenutno uz poklon setove sa biljnim solima i brašnima nemam recepte nego samo kratki opis mojim riječima što paket predstavlja. No, sakupljam sve recepte koje pripremim za svoju knjigu o samoniklom bilju. To je proces, i ide uz sakupljanje fotografija i narodnih priča o upotrebi biljaka u prošlosti, kako bi ih primjenila u sadašnjosti. Šta se trenutno može naći u šumi budući da je zimska sezona?

108 februar

Kako su koncipirane radionice za upo- Kako se radionice razlikuju zavisno od znavanje samoniklog divljeg bilja i dela godine? radionice DIY tipa, da li su grupe formirane po kriterijumu predznanja i Radionice DIY tipa su drugačije jer sve koliko često se organizuju?

sami pripremamo; od biljnih napitaka do vještičjih dodataka za stvaranje

Radionice „Samoniklo jestivo i ljekovito dobre energije. Grupe su manje jer je bilje" koncipirane su kao cjelodnevna i mjesto u kućici u kojoj ih održavam mini škola u Prirodi. Predznanje pola- malo. No u nastajanju je moja kućica na znika nije važno, te po tome ne slažem brijegu iza moje, gdje ću u jednom dijegrupe. Nekako se uvijek svaka grupa lu živjeti, a u drugom imati veliku prokoju sam imala tako dobro posloži po storiju za radionice. Zamislite dugački svemu, sklad i dobra energija su meni drveni stol, ko u Harry Potteru, kuhalo prioritet, a to nam pruža prvi dio ra- na svakoj strani, žlicice, lončići, lijevci, dionice koji se odvija u šumi. Šuma je staklenke sa suhim biljem i začinima, alnajbolja učionica jer stabla emitiraju koholima, octevima, a na drvenom zidu frekvenciju koja odgovara našoj fre- samo vise portreti suhih herbariziranih kvenciji srca - tako je pamćenje novih lokalnih livadnih ljepotica koje mame informacija o biljnom svijetu polazniku na učenje o njima. Ah! Planiram uz sve lakše i manje stresno nego u zatvore- što trenutno radim otvoriti i stranicu za noj prostoriji. Najvažniji dio svake ra- donacije kako bih to mogla ostvariti i u dionice je zajednički domaći ručak, koji ranijoj budućnosti. Plus male drvene je prvenstveno baziran na ukomponi- kućice u blizini gdje ćete moći prenoranom jestivom divljem bilju, domaćim ćiti, a u kućici samo krevet, kupaona i namirnicama, bez mesa zbog sve većeg staklena stijena sa pogledom u šumu. broja vegetarijanaca i vegana. Nakon Koji zen i antistres projekt! obilnog ručka nekako polaznike motiviram mini ispitom znanja, da vidim kako Kakva je to kafa od korena maslačka? su me slušali i pamtili i najboljeg nagradim poklonom koji je jedan od mojih Kava tj. kavovina od korijena maslačbiljnih pripravaka.

ka je jedan zdrav i ukusan topli napitak 109

sa orašastom aromom i blago gorkim okusom. Prednost je što ne sadrži stimulans kofein - pa je kasnopopodnevni i večernji rad duži i produktivniji ako ti od previše kofeina lupa srce kao meni. Namijenjena je svima koji jako vole kavu ili ne mogu bez nje zamisliti dan, te svima koji vole isprobati nešto novo i pojačati detoks učinak (potiče metabolizam, rad jetre i čišćenje cijelog organizma). Kakve sve proizvode možemo naći u tvom šopu, kome su namenjeni i kako su nastale recepture? U mojem web dućanu (shopu) nalaze se biljni pripravci koje sam pripremila od ljekovitog i jestivog divljeg bilja, ubranog na livadama i šumama mojeg rodnog grada Jastrebarskog i mojeg sela Malunja. Tinkture, balzami, macerati, eliksiri, biljni sokovi, sirupi, alati za kađenje prostora (smudge štapići, biljne baklje), paketi raznih namjena i sadržaja i radionice kao poklon za neku dragu osobu koja voli biljke u svakom smislu - sve su to proizvodi u mojem shopu. Svi pripravci nastali su po receptima pripreme biljnih pripravaka, prema ljudima koji se bave istim poslovima (većinom stranci), prema knjigama, a neke 110 februar

sam izmjenila i sama smislila jer kad se žena bavi svojom iskonskom vještinom - biljem - znanje samo dolazi, kreativnost raste i stvari se same stvaraju u njenim vještim rukama. Svi proizvodi namijenjeni su ljubiteljima biljaka i prirode, zdravog i svjesnog načina života, onima koji si žele pomoći uvođenjem novih i zdravijih navika u svoj život, onima koji vole suptilne i duhovne moći biljaka, onima koji vjeruju da ih biljke mogu iscjeliti i vratiti u stanje trajnog fizičkog, psihičkog i duhovnog zdravlja. Živjeti kao stari narodi na našoj planeti sa vještinama koje nam omogućuju preživljavanje, slobodu i veću sreću svakog dana. Preporuči nam neku čajnu mešavinu ili samoniklu biljku koju bi bilo dobro uključiti u svakodnevnu ishranu? Za svakodnevni recimo večernji ritual koji i sama volim, preporučila bih čajnu mješavinu biljaka za opuštanje, a za svakodnevnu prehranu preporučila bih koprivu također iz vlastitog iskustva, fina je u pitama, u kruščićima, krem juhi, pestu. Kad krenete u recepte i kuhanje htjet ćete isprobavati sve više i više. 111

Koja je tvoja omiljena „hrana“ za duh/ i odem iza kuće na livadu promatrati telo/um?

biljke kako one žive. Razgovaram s njima. Iako vam se to možda čini ludo,

Moja omiljena hrana za duh, tijelo i um no vjerujem da vas ima još takvih koji je svježa biljka, koju uberem i odmah čitate ovaj tekst sad, i tad uvidim kako svježu pogrickam. Vjerujem da u ta- moja ljutnja nestaje i tuga se otopi. Uzkvom stanju, netom ubrana u Prirodi, mem trputac i grickam ga, umivam se ima visoku energiju i frekvenciju koja u rosi sa biljaka i tako podižem svoju time utječe na moju energiju, frekven- vibraciju i ulazim u emocije sa višim freciju, podiže mi raspoloženje i zapravo kvencijama. Važno je ne biti lijen u tim stvara nevidljivi štit od svih negativnih stanjima koja su neugodna jer mogu energija. Na taj način duh i um budu proći u teža emotivna stanja. zadovoljeni što se direktno manifestira na fizičkom tijelu: blistava koža, zdrava Preporuči nam dobru knjigu/pesmu/ probava i sreća zbog svega toga.

film/seriju/podkast/newsleter/blog?

Na koji način se nosiš sa lošim raspo- Za kraj preporučam vam knjigu Mala loženjem, tugom i strahovima?

prodavnica otrova koja govori o maloj apoteci u Londonu i njegovoj vlasnici

Kad sam tužna ili ljuta pobjegnem, a koja je malo promjenila klijentelu. Za ponekad izletim ujutro iz kuće, pone- mene najdraža knjiga je Žene koje trče kad ne počešljam ni kosu koja je duga, s vukovima.

112 februar

Premijerno za čitaoce Plezira, Gabrijela nam je otkrila da pripema kolekciju biljčica kojima možete ukrasiti svoj životni i radni prostor, a koje će se uskoro naći u šopu. Za sada za više Informacija o kolekciji možete joj pisati na Instagramu.

113

Životni stil

Intervju: Nataša Bućić @ava_kiddo Fotografije: privatna arhiva; Maša Pavlović

U ovim neobično toplim zimskim danima u našem februarskom broju imamo tu sreću da bolje upoznamo Srđanu Petrović, autorku bloga „Čitanje bašte | uz čaj”, koja nas je srdačno ugostila u svojoj bašti i poslužila nas omiljenim čajnim mešavinama. Srđana je urbana baštovanka, velika ljubiteljka prirode i života u istoj, poeta, vrsna poznavateljka čajnih rituala, pobornica održivih navika i prava riznica tradicionalnih životnih mudrosti.

115

Draga Srđana, veliki po-

koja usput upoznajem. „Bašta“ podra-

zdrav! Za početak nam Dobro, to je zumeva prostor ispunjen rastinjem, a reci nešto više o sebi. u mom slu- „čitanje“ svesno ljudsko prisustvo u tom čaju lakše prostoru. Smatram da uvek čitamo i za nego reći o sebi manje. Volim reči druge, a ne samo za sebe i da se tako i rečima volim. A volim sve, posebno svi izgrađujemo, ali i da je „čitanje uz biljke i svetlost. Zanimaju me sve biljke čaj“ najidealniji oblik čitanja. - i divlje i gajene, ali posebno one koje rastu na našem podneblju i od kojih se

Odakle potiče toliko

može napraviti čaj.

velika ljubav i vezaKod mene je nost za prirodu? U kom

Šta za tebe predstavlja

sve počelo je- trenutku si prepozna-

„čitanje bašte”? „Čitanje ba- dinstveno – la strast za hortikultušte“ je sinta- dolaskom na rom i baštovanstvom? gma na koju sam jako ponosna. Njome svet. Od kada sam nazvala stranicu preko koje sam sam tu, prirodna kao i sva ostala bića, u želela da podelim sa drugima znanja i vezi sam sa njima. Moji su alasi i još kao uvide u svet biljaka, ali i prirode uopšte. bebu su me nosili na Dunav u šumu. Htela sam da približim kontekst priro- Mnogo vremena sam provodila u okrude koji je ljudima danas ili dalek ili ne- ženju koje danas nazivamo divljim, a poznat, da ga iščitam i protumačim, ali ono je meni kao kućno dvorište. Jako tako da bude i istinit i zanimljiv. Tu sam volim ovaj svet, smatram da je divan i se našla na međi nauke i kulture. Bi- želim da moj boravak ovde bude podrštan deo „Čitanja bašte“ je kultura. Želim ka i slavljenje te veličanstvene lepote. da gradim kulturu poznavanja prirode Kada sam počela da sagledavam kako koju ljudi nekada jesu imali i negovali, da tu želju ostvarim, a možda spontaali u drugačijim oblicima. Fokus je na no i pre toga, počela sam i da sadim i biljkama jer njih najbolje poznajem, ali ulepšavam biljem. Učila sam od ljudi sa naravno da u „bašti“ žive i druga bića kojima sam rasla i, naravno, od prirode same. 116 februar

Praktično, počela sam sa svojom i komšijskim babama, nastavila u osnovnoj školi jer je učiteljica tražila da imamo svoje bašte koje je ona obilazila, a kasnije sa odlaskom na fakultet ušla sam i u svet saksija. Oblici su se menjali, ali veza se nije prekidala. Nikada nije došlo do rascepa sa prirodom i nadam se da me život nikada neće staviti na takvo iskušenje. Iz tvog dosadašnjeg rada smo saznali da si urbana baštovanka i da neguješ pravu malu oazu na svom balkonu. Koji su izazovi sa kojima se svakodnevno susrećeš, a šta je ono u čemu naj-

Da, ja sam urbana baštovanka ali po nuždi i muci. Kao što sam već rekla, sa U jednom trenutku sam osvestila da dolaskom u tome želim da dam oblik bašte. U tom

Novi Sad na procesu najveću muku mi predstavlja više uživaš? fakultet ušla prostorno ograničenje, ali ono u čemu

sam i u svet saksija. Okruženost bilj- najviše uživam je baš ono i od čega sam kama i navika da prvo ujutro izađem krenula: da ujutro mogu izaći u baštu. da vidim baštu bez planiranja dovela Taj korak među biljke, u njihovu enerje do nabavke pelcera, a onda i novog giju i njihov uređeni svet me uvek vrati semenja i konstantne nabavke zemlje. na „fabrička podešavanja”.

117

Koje su to biljne vrste

je ukusnije. Nadam se da će ovaj glavni

koje možemo da sret- Gajim dosta problematični faktor u budućnosti ipak nemo u tvojoj zelenoj vrsta, čak ne biti manje problematičan, a da bismo oazi? ni iste svake do toga došli upravo urbano baštovangodine. Obzi- stvo i povećanje zelenila u gradu mogu rom da ih gajim u turnusima taj broj značajno pomoći. Ne treba čekati da stalno varira, ali dosegne i preko 200 uslovi budu bolji, bukvalno ih treba vrsta u godišnjem ciklusu. Gajim po- stvoriti. Videli smo da su na bal-

vrće kombinovano sa cvećem, sobne

biljke koje su tokom toplih meseci oba- K o n k r e t n o , konskoj listi svoje mevezno na balkonu, ali i biljke koje kod meni u mojoj sto pronašli peršun, nas još nazivamo korovima. Dakle, od bašti je najte- šargarepa, papričice, peršuna, preko kadifica i ruža, do fiku- že da uzgojim boranija, batat, vlašac, paradajz. To spanać… Koja od ovih

sa, ali i maslačka.

je tako zbog vrsta predstavlja najorijentacije veći izazov za uzgoj? Da

Koliko je teško odne-

govati zdrave i jestive U osnovi nije mog balkona li među njima postoji povrtarske kulture u teško, pre sve- i malo sunca. neka stara sorta povrća gradskoj sredini? ga jer radimo Svaka bašta ili neki egzotičan primesa zemljištem sa svojom po- rak koji bi rado istakla? i vodom za koje u potpunosti možemo zicijom ima obezbediti da budu nezagađeni. Me- određene izazove, a sa druge strane đutim, faktor va-zduha je potpuno van svoje privilegovane vrste. naše kontrole. Tu dolazimo do momenta kada moramo izabrati između dva Ono što je privilegovano u mojoj bašti zla, kako se kaže. Vi možete potpuno su krompirići. Njih gajim svake godine organski gajiti vaše povrće, a opet kon- i budu divni. A tu je i morska kapula zumirati sa njim i štetne materije. Ja ve- (Drimia maritima) koja je istovremeno i rujem da je to još uvek mnogo manje egzotična, ali i izazovna, i sa kojom još štetno nego kupovati povrće (i voće) nisam postigla da mi procveta. koje je tretirano, a iz iskustva znam i da 118 februar

119

Kroz svoje priče sa Veliku pažnju posveću-

O b o ž a v a m nama nesebično deliš

ješ i dekorativnim vr-

Gledam da dragoljuba u zanimljive informacije

stama. Koji je tvoj omi-

imam dosta svakom smi- o upotrebi dekorativ-

ljeni cvetni primerak na

cveća, ne sa- slu. Gajim ga nih vrsta u ishrani. Za

balkonu?

mo zbog de- intenzivno već mene je priča o upotrek o r a t i v n o s t i pet godina i vo- bi dragoljuba u kulinar-

već i zbog insekata, i mnogo me radu- lim da kažem stvu bila pravo osvežeje kad znam da moja bašta hrani i njih. da je on perja- nje. Koji je tvoj omiljeni Teško izdvajam bilo šta, ali u ovoj i ova- nica moje ba- recept ove vrste? kvoj mojoj bašti, vreme kada cvetaju šte. Najviše volale je meni posebno drago.

lim pesto od njega, ali kada nemam dovoljno lišća za njega pravim humus sa

Koja je tvoja omiljena

njim. To je moja kombinacija koje sam

sobna biljka i šta je ono Imam jedan se dosetila u momentu čežnje za tim na šta obraćaš najviše spatifilum već ukusom. Priprema se kao klasični hupažnju pri izboru istih? više od pet- mus, samo nećete staviti ništa drugo naest godina. aromatično da ne „ošteti“ aromu. Nije Odnegovala sam ga od pelcera do ogro- bolji od pesta, ali sam bila jako zadovoljmnog, bujnog i veoma cvetnog. Prome- na kada sam ga se dosetila. nili smo pet mesta stanovanja, podelili Koja je to literatura

mnogo jutarnjih čaša vode, i čini mi se

da se zato baš dobro poznajemo. Kada Pre svega to koja je bila od velike biram neku novu sobnu biljku sada, je knjiga pro- pomoći u lakšem i efigledam da bude sitnija jer imam malo fesorke dr Br- kasnijem „čitanju baprostora. A lični afinitet su mi biljke lju- anke Lazić „Po- šte”? Koje knjige i autobičaste boje.

vrtnjak – ba- re rado preporučuješ? šta zelena cele godine“ iz 1997. godine. Sa njom sam počela i uvek mi je pri ruci. Tu ćete

120 februar

naći osnove bio baštovanstva kod nas i manje neke literature. I to je ono što i shvatiti da su i tada bile popularne vr- preporučujem, neka iskustvo sa nekom ste koje su sada ponovo, kao što su: biljkom bude ono u šta ćete se najviše lufa, fizalis, rabarbara, bamije… Osim pouzdati. Naravno, ovo se odnosi na nje koristim dosta botaničke literature vrste koje se gaje i za koje znamo da jer kada me zanima neka vrsta to ko je nisu otrovne. ona mnogo govori šta joj treba pri gaKoje biljne preparate i

jenju. Zapravo, „Čitanje bašte“ je najve-

ćim delom plod mog iskustva, a mnogo Najefikasnija načine sadnje koristiš u uvek je preven- zaštiti bašte od bolesti i cija. To u bašti štetočina? Šta se do sad konkretno zna- pokazalo kao najefikači umerenost i snije? prilagođenost. Umereno i adekvatno zalivanje znači manje gljivica i vaši. Mudar raspored biljaka u odnosu na potrebu za osunčanošću i malčiranje takođe rešavaju mnogo toga. Od konkretnih preparata, kada dođe do potrebe, najčešće možda biram one od lukovine i rastavića. Na stranici postoje recepti za njih i još nekoliko drugih.

121

Često govoriš o neodNije to moja mi- vojivosti, povezanosti i sao, to je prost univerzalnosti svih priNa svom profilu rado

uvid. Gde god i rodnih ciklusa. Šta te je

deliš iskustva i znanja. Radionice ur- šta god pogle- podstaklo na takav naDa li u planu imaš orga- banog bašto- date videćete čin razmišljanja? Da li nizovanje radionica na vanstva mi ni- povezanost. Na- veruješ da je savremekojima bi svi oni koji su u planu. Ne- ravno da smo ni čovek još uvek deo žele da se okrenu ur- koliko puta deo ekosiste- ekosistema ili je postao banom baštovanstvu sam otvarala ma. Na nas sija odmetnik od istog? imali priliku da nauče konsultacije sunce, imamo nešto više? koje su bile i telo i tu smo gde jesmo šta god mi umišpovoljne i po ljali. Možemo se mi nominalno odmetmom mišljenju veoma korisne jer se nuti i od gravitacije, pa ipak ona neće bavimo konkretnom baštom, među- prestati da deluje na nas. Čini mi se da tim, nije bilo mnogo zainteresovanih. je problem u tome što smo postali veZapravo, moramo biti svesni da je kod oma umišljeni čak i sa svojim problenas urbano baštovanstvo i dalje izu- mima. Kroz „problem“ otcepljenja od zetak i nesvakidašnja pojava. S druge ekosistema mi se opet bavimo svojom strane, mnogo toga može da se nauči ekskluzivnošću, odnosno umišljamo da na mrežama, pa i sa moje stranice, tako je to u našoj mogućnosti, pa sa tim umida onima koji su zainteresovani i imaju šljenim problemom stvaramo odnos, a volje neće biti teško da nađu odgovore. ne sa samim ekosistemom. Stvar je zaSvakako, „Čitanje bašte“ će nastaviti da pravo prosta: nismo se mi odcepili mi ga deli korisne sadržaje.

sebično i beskrupulozno eksploatišemo. Nije pojedinac izašao iz ciklusa kruženja, već je postao loš i „navrće vodu na svoju vodenicu“.

122 februar

Kad smo kod usklađenosti čoveka sa prirodom, Zimu osećam kako održavati balans kao period odu ovom zimskom raz- mora, pa gledoblju? Koji su to mali dam da se više rituali koji ti pomažu da izolujem. Kaočuvaš energiju? snije ustajem jer sam u mogućnosti, a i naučila sam da to sebi dopustim bez griže savesti. Prirodu tada više doživljavam i „uzimam“ kroz razne umetnosti i čaj. Kada usahnu boje žive vegetacije u većoj smo otvorenosti za njihove mirisne duše koje isparavaju iz čajnika. To su dobri duhovi zime. Takođe, mislim da zimi staloženije razmišljam i bolje pišem, tako da ste me pozvali u pravom trenutku. Svako ko prati tvoje biljne avanture imao je pri- Čuvarna sam liku da uoči veliku po- – što bi revezanost sa tradicijom. kle babe. To Koje su to mudrosti na- je nešto na ših predaka koje rado čemu počiva primenjuješ u svakod- svaki moj dan nevnim aktivnostima? i gotovo svaka aktivnost. Mudro raspolaganje onim što imaš, poštovanje toga i zahvalnost su nekada bile ne samo lepe osobine već i alatke 123

Da li bi onda za sebe reNisam ljubite- kla da si ljubiteljka poeljka već dobro- zije? Ko su tvoji omiljeni za preživljavanje. Zapravo to su i dalje voljna zaroblje- pesnici, koju bi pesmu alatke za opstanak ovog sveta, samo to nica. Nadam se izdvojila i zašto? danas nazivamo održi- vošću.

da ću joj dugo ostati u milosti i službi. Poezija je jezik

Takođe je veoma uočljiv i poetski pristup u kreiranju objava, koje neretko u sebi nose meditativni karakter. Šta te inspiriše na takav način izražavanja?

koji ljubi i ne vidim čemu govoriti druOd kada sam gim jezikom. Blagosloveni smo raznonaučila da pi- vrsnošću tog jezika pa je teško izabrati šem, pišem nekog njenog govornika, a i nisam sklopesme. Po- na izdvajanju. Nekako, ipak, ispod svih

ezija i doživ- stihova koji me uzdižu i raspršuju, proljaj prirode su žimaju, razlažu i prosvetljuju, znam da se zajednički postoji jedan kamen kao stećak koji još razvijali kod ne umem da pročitam ali preko koga

mene. Priroda je moja glavna inspira- se dodirujem sa Nastasijevićem. On me cija i čovek kao biće prirode. Verujem ne uzdiže i ne razlaže, on me pogružada kada bismo sebe sagledavali tako va, kondenzuje i sjedinjuje. da bismo bili celovitiji i srećniji. Priroda Uz biljni svet, tradiciju,

ima mnogo tananih odnosa koji se po-

ezijom mogu preneti. Ujedno, pokuša- Malo ću sad poeziju, gastronomiju, vam baš takvim obraćanjem da kod lju- možda zvuča- veliku pažnju poklanjaš di prizovem iskonske osećaje i sećanja ti dosadno, ali čaju i čajnim ritualima. naše vrste; da direktno zakačim odre- još od malena Kad je nastalo to inteđeno saznanje za određenu emociju. i onih čajeva resovanje i kako? Ako to uspem verujem da će se istina kad si bolestan, u čoveku obnoviti, da će ponovo stati u pa do sve većeg interesovanja za divsvoj otisak i vratiti se na pravi put.

lje bilje i njegovu primenu, privlačio me čaj. A onda sam 2014. godine otkrila kinesku čajnu kulturu i shvatila da ona

124 februar

objedinjuje moja interesovanja i ljubavi i krenula sam time da se bavim. Poseban akcenat stavKineska čajna ljaš na Kineske čajne rikultura i čajne tuale, kao i na samu ceceremonije ba- remoniju ispijanja čaja. ve se čajem na Koje su osobenosti ovog više nivoa, ne pristupa? Od čega se on samo kao obič- sastoji? nim napitkom. Svi koraci u ce- remoniji imaju, pored estetskog i simboličkog, i praktično značenje. Ne samo da kroz ceremoniju dolazite u dodir sa sobom, već na poseban način pozivate druge da učestvuju, da probaju čaj i dožive njegove kvalitete. Čaj je biljka kojom se, dok je nju kultivisao i sam kineski narod razvijao. Sva finoća ukusa, pokreta, aroma i zdravstvenih delovanja, čajne poezije, muzike, odeće... ne može biti pobrojana. Čajna ceremonija može biti performans ili intiman čin samosagledavanja, ali je uvek jedna iskonska priča kako se čovek sreo sa čajem.

125

Šta za tebe predstavlja kultura ispijanja čaja - Za mene je to od samog uzgoja pa sve put samoizdo pripreme ovog uku- građivanja, ali snog napitka? i uživanja. Na

Koje čajne vrste najra-

tom dugom Najradije uz- dije uzgajaš i koje se liputu čovek se upoznaje sa biljkama, gajam bosi- vadske vrste najčešće sa njihovom prirodom, i onda joj oda- ljak i neven, a mogu pronaći u tvojoj je počast pravilnom i brižnom pripre- od divljih vr- kuhinji? mom. Za mene to je umetnost življenja. sta najčešće pijem čaj od kamilice, divlje ruže, dobriKako prepoznati „svoju”

čice... Dok kao začine najčešće berem

čajnu vrstu? Koji čaj ti Uh... To je za- majčinu dušicu i vranilovu travu. najradije konzumiraš? ista teško pitanje. Sigur-

Da li će ljubitelji ispija-

no ne bih u svakom času odgovorila Radionice mi nja čaja imati priliku da isto. Zavisno od toga kako se osećamo jesu u planu. posete neku „čajnu raduševno, psihički i fizički potrebujemo Prošle godi- dionicu” u skorije vredrugi čaj. Zbog toga i tražeći čaj za sebe, ne nisam dr- me, gde bi mogli da nabolje sebe upoznajemo. Vremenom na- žala kurs čaj- uče nešto više o kulturi učimo tačno koji čaj nam treba u tom ne kulture, ali ispijanja ovog drevnog trenutku, ali i obrnuto: iz potrebe i želje ove planiram napitka? za nekim određenim čajem možemo da ga obnovim. zaključiti kako smo trenutno – šta na- Gledaću da nešto od toga bude i u Bešem organizmu nedostaje i u kakvom ogradu. je stanju naše biće. Retko koji čaj bih mogla popiti u bilo kom trenutku, ali najozbiljniji kandidat za to je beli čaj, odnosno neki od belih čajeva.

126 februar

Da li bi u slavu hedonizma sa nama podeli- Već neku gola recept svoje omiljene dinu za redom zimske delicije i prepo- zimi uživam u ručila čaj koji možemo pečenoj bunuz nju konzumirati? devi sa lisnatim keljom. Ove godine to uživanje je još veće jer imam tri vrste lisnatog kelja u balkonskoj bašti. Volim jednostavnije recepte gde ukusi ostaju prepoznatljivi ili se i dodatno Februar je tradicional-

ističu. Uglavnom, ovo jelo sam osmislila tako da se na maslinovom ulju propr- Ne

donosim no u kalendarima obe-

ži bundeva isečena na kockice, a pred inače takve od- ležen kao „mesec ljubakraj se dodaju listovi kelja. Od začina idu luke, ali se uvek vi”. Koji mali ritual ćeš samo so i biber, ali biber je obavezan. trudim da či- priuštiti kao znak ljubaOvo može biti i samo prilog, ali meni je nim sebi dobro. vi prema sebi? često dovoljno i samostalno. Generalno Ono što bih vovolim slatka jela, a ovde je ta nota baš lela da i u februaru pružim sebi jeste istaknuta. Ako želite da potpuno utone- doslednost svom biću koliko god je to te u harmoniju ukusa uz njega bih pre- moguće. Želim da ispratim promene poručila neki oolong čaj. A ako želite da koje će doneti novi dani i da vidim šta ostvarite kontrast, onda crni čaj.

je tu i kako meni namenjeno. Vreme, eto, recimo da je to vreme dokolice. Nikakva edukacija, čitanje ili slično, već vreme sa sobom. 127

Koju bi od čajnih mešavina preporučila za ispi- Preporučila bih janje u dvoje? da recimo u neki

I na kraju, na koji na-

čaj koji već vole Planiranje ba- čin u februaru da se dodaju goji bobice. One su slatkaste, ali šte je prvo, ako posvetimo svojoj ako ih dodate u gorak čaj pokupiće gor- niste već počeli bašti? činu. Ali možete da pripremite i samo sa tim. Provera njih. Dovoljno je da prekrijete dno čaše kako napreduje bobicama, zalijete ključalom vodom i krompir na naklijavanju, stavljanje raostavite 10 minuta. Lepo je spremiti ih sada ako ćete ići sa njim, najzad i setva u čaši da ih možete posmatrati kako krompira krajem meseca. Treba pratise tečnost boji. Goji bobice revitalizuju ti prognozu, to će diktirati radove, ali organizam, a povoljno utiču i na žen- definitivno u februaru krećemo u novi ski i na muški. Sigurno ćete imati i više ciklus. energije i upućenosti jedno na drugo.

128 februar

Dragi naši, kao što ste mogli da zaključite iz našeg prijatnog razgovora sa Srđanom, pravi je trenutak za planiranje bašte, ukoliko to još niste učinili. Brižljivo odaberite vrste prema svojim afinitetima i uslovima životne sredine koji vladaju na vašem podneblju, precizirajte njihov raspored shodno dinamici rasta, kao i prema bioekološkim karakteristikama i zahtevima biljaka za koje ste se opredelili. Sve to uradite uz šolju toplog čaja, bez žurbe, osluškujući svoje zeleno okruženje. Februar je kratak i ne treba hitati, već treba uživati u svakom njegovom danu koji nam donosi novu priliku da osmislimo naše sveže prolećne početke. I da - za svaki slučaj posetite „Čitanje bašte | uz čaj”, zato što je to mesto gde čete se naoružati neophodnim znanjima i mudrostima, ali možda i iznova pronaći davno zaboravljene putokaze ka svojoj prirodi.

129

Hrana

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Juraj Močilac

Ovog meseca naš gost i gastro inspi- nu, tako sam odlučio istražiti kakvi se racija je bloger, fotograf i samouki posve veganski deserti mogu izrađivati, a slastičar Juraj Močilac. Juraj je autor ve- da u njima uživam jednako kao i prije. ganskog, poslastičarskog bloga Žlica šećera na kome ćete naći odlične re- Budući da si u blogovanju gotovo vecepte za zdravije kolače i torte bez na- teran, ispričaj mi kako si došao na mirnica životinjskog porekla i rafinisa- ideju da pokreneš food blog fokusinog šećera, a možete ih probati i uživo ran na poslastičarstvo? u zagrebačkom kafiću Filteraj. Obično bi sve što sam napravio bilo Za početak, reci nam kako se rodila previše za mene samog pa sam svoljubav prema pravljenju poslastica, je kulinarske eksperimente volio dijespecifično veganskih poslastica?

liti s društvom i prijateljima, koji su me počeli nagovarati da pokrenem blog s

Rekao bih da se rodila spontano, malo receptima za slastice, jer su smatrali pomalo, premda interes za slatkim da ih i drugi trebaju vidjeti i/ili probati vučem još iz prošlosti. Nekako mi je i tako se rodila Žlica šećera. Isprva niodmalena bilo zanimljivo izrađivati sam mislio da to nekog zanima, ali rakolače, posebno jer bi tad cijeli stan dio sam (i još uvijek radim) primarno zamirisao na slatko, čokoladu, kreme, za vlastiti gušt. Međutim u to vrijeme kekse, … i to je trenutak u kojem stan još nije bilo puno profila koji su fokuili kuća postaju dom. Tad sve djeluje sirani na veganske slastice te su ljudi toplije i „domaćije”. A kako sam s vre- vrlo brzo primijetili Žlicu. menom prešao na vegansku prehra-

131

Ukusne recepte na blogu Žlica šeće- A omiljeni ritual u kuhinji? ra, ali i brojnim portalima na kojima možemo doći u dodir sa istim, prate i Jel se računa ova jutarnja kava? (smeh) odlične fotografije koje takođe potpisuješ. Da li si samouk u ovim veština- Koje su to sezonske namirnice koje ma ili si pre pokretanja pomenutog će igrati glavnu ulogu u tvojoj kuhinji bloga prošao neku vrstu edukacije u ove zime? izradi slatkiša i/ili fotografisanju? Meni ti nakon Nove godine mentalno Nisam završio nikakvu edukaciju ni što već kreće proljeće pa se nadam da ne se tiče slastičarstva ni što se tiče foto- moram više razmišljati o zimskim nagrafije. Fotografijom se bavim puno mirnicama, ali kroz jesen i zimu koriduže, ali i jedno i drugo sam učio putem stio sam dosta kesten, jabuke, kruške, jer me zanimalo i jer to volim. Naravno, naranče i zimske začine poput cimeta, sad kad pogledam, vidi se ogromna ra- anisa, pimenta, muškatnog oraščića… zlika između mojih prvih radova i ovih danas, ali to je najbolji pokazatelj ra- Kada si i kako odlučio da ćeš preći na zvoja i napretka. Puno sam čitao, istra- veganski način života i šta ti je takva živao, slušao, pokušavao i primijenji- promena načina ishrane ali i životnog vao. U biti uvijek mi je bilo draže učiti stila donela? na neki svoj način o stvarima koje me zanimaju nego pratiti formalni način To nije bila ishitrena odluka koja se učenja našeg obrazovnog sustava.

dogodila preko noći, niti sam očekivao da ću u potpunosti preći na vegansku

Koji je tvoj omiljeni dnevni ritual?

prehranu, a kamoli je prakticirati sad već više od pet godina. Bilo je to još ti-

Joj, baš volim jutra i jutarnji sam tip jekom studija kad sam odlučio izbaciti pa volim sve oko rituala ispijanja prve meso iz prehrane na tjedan dana, nakave. Znam da je klišej, ali ono džezva, kon kojih sam skužio da mi uopće ne svježe mljevena kava, pola šalice soca nedostaje i da se osjećam puno bolje. i barem sat vremena guštanja. 132 februar

Produžio sam tu odluku za još tjedan

dana, pa još tjedan, pa još… Malo pomalo počeo sam izbacivati i druge namirnice životinjskog podrijetla jer sam osvijestio koliki je to problem i jednostavno nisam htio sudjelovati u masovnom iskorištavanju i ubijanju živih bića, koja imaju jednako pravo živjeti na ovom svijetu koliko i mi. Iskreno, prelazak na veganstvo donio mi je baš sve novo u životu. Velika je to promjena koja sa sobom nosi sasvim nove uvide, percepcije i shvaćanja svijeta, ljudi, prirode i njihove međusobne povezanosti. Osim toga donio mi je i hrpu objašnjavanja da ne, ne jedem čak ni piletinu, ali donio mi je i hrpu novih poznanstava, a na kraju krajeva danas mi donosi kruh na stol. Da li u Zagrebu ima kvalitetnih mesta u kojima se može jesti vrhunska veganska hrana? Ima, naravno. I to su uglavnom mjesta koja nisu striktno veganska, ali imaju odličnu vegansku ponudu i njima se uvijek rado vraćam. Tu su, primjerice, Torikaya, All saints powered by it makes sushi, Franko’s, Saralee’s, Broom44… 133

ke. Najčešće je to zato što ljudi gotovo

A poslastice?

uvijek veganstvo povezuju sa zdravim Nisam siguran koliko su vrhunske, ali pa im je sama pomisao već u startu navodno se nekoliko njih može prona- odbojna jer „zdravi kolači nisu ukusni” ili „ne postoje”. Premda veganstvo nije

ći u Filteraju. (smeh)

nužno uvijek ekvivalent za zdravo. Filteraj je mesto u Zagrebu u kome se mogu probati tvoje veganske po- Šta bi rekao da je tvoj tipični comfort slastice. Reč je vrlo zanimljivom, odr- food? živom konceptu. Ispričaj nam kako je Uh, vjerojatno pizza ili neka druga vr-

došlo do ove saradnje?

sta tjestenine. Slažem se, mislim da je to mjesto koje je nedostajalo Zagrebu i koje je stvar- Omiljena konvencionalna poslastica no jedinstveno. Suradnju smo započe- koju si uspeo da veganizuješ i rafinili kad sam jednog vrućeg prvomajskog sani šećer zameniš zdravijom opcidana prodavao svoje slastice na ulič- jom? nom sajmu/festivalu, gdje mi je prišla Lori, vlasnica tad još neotvorenog lo- Kao malom najdraži kolač bila mi je Jukala, i predložila suradnju na koju sam liška pa sam je prije koju godinu naodmah pristao, a vjerujem da su pozi- pravio u veganskoj verziji, zaslađenoj tivne reakcije gostiju pokazatelj uspje- eritritom i skroz sam zadovoljan kako ha vrlo ugodne suradnje.

☺

mi je ispala. Premda moram priznati da ne veganiziram često tradicionalne

Koje su po tvom mišljenju najčešće recepte, više se trudim osmisliti neke predrasude kada je reč o pripremi ali svoje, ali postoje još neki koje bih volio i ukusu zdravijih, veganskih kolača? To da su veganske slastice komplicirane, skupe, bezukusne i nedovoljno slat-

134 februar

isprobati.

135

Na koji svoj dezert si najponosniji?

Tvoje preporuke za knjige/blogove/ podkaste/emisije koje redovno pra-

Vjerujem da bi to bio mille-feuille s tiš i u kojima uživaš? okusom tiramisua, najviše zato što se radi s lisnatim tijestom, koje zna biti Zadnja knjiga koja me se stvarno dojdosta pipkavo, samo što je ovdje po- mila je Ocean Vuong - On Earth We’re anta da se tijesto ne napuše, nego da Briefly Georgeous, koja je predivno naostane spljošteno i tanko, a da listovi pisana s fantastičnim strukturama reipak ostanu vidljivi. Radio sam ga ne- čenica i toliko pitkim ritmom da se čita koliko puta dok nisam bio zadovoljan, u jednom dahu. Na YouTubeu pratim ali mislim da mi je finalna verzija baš Joanie Simon koja se bavi fotografiradobro ispala.

njem hrane i od koje sam dosad naučio hrpu stvari. A za ostalo iskreno nemam

Odakle dolazi tvoja kulinarska inspi- previše vremena ni koncentracije. racija? Za kraj, podeli sa nama jedan san koji Ovo me često pitaju i iskreno ne postoji bi želeo da se ove godine ostvari? neki jedinstveni odgovor. Ponekad mi kao inspiracija posluži neka boja, mi- Da mi sve monstere ostanu žive. (smeh) ris, tekstura, oblik, nekad je pronađem u drugim kuharicama, nekad na internetu, nekad su to stvari kojih se bojim (npr. kreme s margarinom), mislim da sve što nas okružuje može poslužiti kao inspiracija za ono što radimo, sve dok to uspijevamo prilagoditi svojim željama i potrebama.

136 februar

137

Umetnost

Najveća nagrada mi je mogućnost da se izražavam kroz umetnost

Intervju: Vladislava Milovanović @in_love_with_artandfashion Fotografije: privatna arhiva

Kako si otkrila ljubav prema slikarstvu, šta je ono što te opredelilo upravo ka ovoj umetnosti i kasnije upisu na Fakultet primenjenih umetnosti? Kao i svako dete, od ranog detinjstva Ovih dana u bioskopskim dvoranama pokazala sam veliko interesovanje za širom zemlje u prilici smo da pogleda- crtanje. Provodila sam dosta vremena mo film „Seljani”, nastao po istoimenom crtajući replike ilustracija iz dečijih knjiknjiževnom delu nobelovca Vladislava ga i junake iz animiranih filmova. Tada Rejmonta. Film je urađen u koproduk- mi je bila ideja da, gledajući u neku ciji tri države, Poljske, Litvanije i Srbije, fotografiju ili crtež, što vernije prenea snimljen je najpre sa profesionalnim sem na papir to što vidim. Moji roditelji glumcima, a zatim u potpunosti oslikan su primetili moj talenat i pažljivo me rukom akademskih slikara. Jedna od usmeravali i podržavali. Kasnije sam, umetnica koja je učestvovala na ovom u osnovnoj školi, uz pomoć nastavnice zanimljivom projektu je Sofija Bulog, počela da istražujem veće formate i pomaster primenjenog slikarstva i dobit- čela da crtam ugljenom. Obzirom na to nica brojnih priznanja za svoj umetnički da sam završila gimnaziju „Bora Stanrad. Sa mladom umetnicom razgova- ković“ u Boru, prirodno-matematički rala sam o procesu rada na filmu, nje- smer, uglavnom sam slikala kod kuće, nom umetničkom putu i ljubavi prema da bih kasnije upisala likovnu sekciju slikarstvu.

gde kreće moje malo ozbiljnije učenje o umetnosti. Tada prvi put koristim akrilne i uljane boje i ozbiljnije istražujem ljudsku figuru i anatomiju kroz slikanje i crtanje modela. Slikarstvo je oduvek za mene bilo prirodan i logičan izbor profesije, tako da mi nije bilo teško da se odlučim za ovaj poziv.

139

Kako je izgledao proces selekcije za kako da budemo efikasni, brzi i precizni. rad na filmu „Seljani” i kakav je bio Nakon ovog perioda treninga, izabrali tvoj osećaj kada si saznala da ćeš biti su srpski tim od nas četrnaestoro, koji deo ovog projekta?

se kasnije proširio na tim od 20 slikara.

Nemam tačnu informaciju koliko umet- Film „Seljani” izazvao je veliku pažnju nika se prijavilo na testiranje za rad na javnosti, kako zbog priče nobelovca filmu, ali neki podatak je da je bilo više Vladislava Rejmonta, tako i zbog tehod dvesta umetnika. Nakon što sam se nike kojom je rađen. Kako je iz tvog svojim portfoliom prijavila za konkurs ugla izgledao proces rada na ovom i prošla prvi krug, usledilo je testiranje projektu i šta ti je doneo na ličnom i od nekoliko dana na kome se od nas umetničkom/profesionalnom planu? tražilo da naslikamo određenu sliku i što bolje iskopiramo stil koji se od nas Mogu reći da je rad na filmu bio jako natražio i da zatim uradimo kratku anima- poran i zahtevao je dosta koncentracije ciju od nekoliko frejmova. Obzirom da i strpljenja. Na početku je proces bio sam završila master na Primenjenom jako izazovan ali i zabavan. Pre svega slikarstvu, pre toga nikad nisam radila bilo je potrebno veliko znanje iz tradici2D animaciju ali sam poznavala osno- onalnog slikarstva. Od nas se očekivalo ve animacije u teoriji. Pošto se radilo o da se usklađujemo stilski i prilagođaslikanoj animaciji gde se svaki pokret vamo jedni drugima, kako u koloritu, slika ručno, mislim da je bilo bitnije da tako i u samom načinu slikanja kako se nađu dobri slikari koji su ujedno i bi krajnji rezultat bilo jedno homogedovoljno brzi i koji su uspeli da prene- no umetničko delo. Obzirom da svaki su stil koji je produkcija tražila. Uz po- slikar ima svoj jedinstveni rukopis, u moć naših supervizora Biserke Petrović filmu se mogu primetiti, ako se dovolji Vladimira Vinkića, u sledećem krugu no obrati pažnja, kako se u istoj sceni testiranja, gde je prošlo 80 slikara, us- smenjuje više slikara, ali su te razlike peli smo da u periodu od tri nedelje na- samo pojačale umetničku vrednost ceučimo sve što produkcija od nas traži, log projekta. Na filmu smo radili skošta je bitno za ovakvu vrstu animacije i ro tri godine i slikali po 8 sati dnevno, 140 februar

tako da je ovaj kontinuitet u slikanju Mogu da kažem da smo imali sjajan značajno doprineo da usavršim svoju tim slikara i ponosna sam na sve nas. slikarsku tehniku.

Većinu kolega sam znala sa fakulteta, ali sam takođe upoznala i nove sjajne

U fokusu filma je jedna neostvare- ljude i umetnike. Zajedno smo prolazili na ljubavna priča, ali i priča o druš- kroz ceo proces i kroz rad na filmu smo tvu jednog mesta i vremena. Kakav se jako zbližili i pomagali jedni drugima. je utisak na tebe ostavila ova filmska Što se tiče filma, mislim da je ovo jedno priča? Kao jedan od vodećih animato- stvarno neverovatno vizuelno ostvarera, pretpostavljam da si bila u prilici nje. U studiju smo provodili dosta vreda se upoznaš i družiš sa umetnicima mena pod veštačkim osvetljenjem. Rad koji su takođe učestvovali u stvaranju u našim stanicama za animiranje bio filma. Šta je ono što nosiš kao najlep- je jako težak obzirom da smo iznova i šu uspomenu na taj period?

iznova slikali svaki pokret.

141

Ovakav proces zahtevao je dosta psihičke što istinitije opisuje određeno godišnje snage i upornosti, ali zahvaljujući dobroj doba, obzirom na to da je i knjiga podeatmosferi u studiu smo uspeli da stvori- ljena na četiri toma, tj. priča se prožima mo ovo, mogu reći, kolektivno umetnič- kroz četiri godišnja doba. Način tretirako delo koje zaista vredi pogledati.

nja površina, slikanje blura, odvajanje prvog od ostalih planova, sve je to bio

Kada čitamo dobru knjigu, uglavnom deo procesa koji je meni kao slikaru bio možemo zamisliti slike pred očima i jako interesantan. stvoriti u svojoj glavi film. Verujem da ste pre samog procesa bili dobro Dobitnica si brojnih nagrada i priznanja upoznati sa pričom, kao i sa filmom za svoje stvaralaštvo, a jedna od njih je koji je snimljen sa glumcima, ali koli- nagrada „Miodrag Vujačić Mirski” koja ko je bilo izazovno slikati tako da se se dodeljuje za portret najviših umetekspresije lica, osećaji, verno prikažu ničkih dometa. Pretpostavljam da svatako da gledalac može da se saživi sa ko priznanje umetniku veoma znači, junacima?

ali šta je ono što lično smatraš najvećom nagradom kada je reč o tvom ži-

Omiljeni deo rada na filmu mi je upravo votnom pozivu? bio slikanje tih mikroekspresija i mimike lica, gde treba naslikati jako precizno Iako su nagrade i priznanja važan deo facijalnu ekspresiju koju glumac u tom mog profesionalnog puta, smatram da je trenutku pokazuje. Obzirom na to da najveća nagrada u mom životnom pozivu je svaki slikar dobijao deo scene koja sama mogućnost da se izražavam kroz je podeljena na 12 fotografija/frejmova umetnost. Raditi ono što volim, istražiu sekundi, dešavalo se da se na jednoj vati svoju kreativnost i deliti svoje vizije sceni koja traje nekoliko sekundi, jedan s posmatračem su izuzetno zadovoljaslikar radi mesecima. Naravno, kolorit vajući aspekti umetničkog stvaralaštva. je igrao veliku ulogu u samoj atmosferi Sposobnost da svojim radom dotaknem slike. Dešavalo se da produkcija od nas emotivne i intelektualne sfere drugih ljutraži da više puta naslikamo istu sliku, di i možda ih inspirišem ili podstaknem kako bi se pronašao savršen kolorit koji na razmišljanje, to je za mene neproce142 februar

143

njiva nagrada koja nadmašuje svaku fi- Kako vidiš sebe u budućnosti, kojim zičku nagradu ili priznanje.

temama bi u svom radu želela da se baviš i kako bi želela da tvoj umetnički

Na koji način je, iz tvog ugla, umetnost put izgleda? danas vrednovana? Koliko je moguće da bilo koja vrsta umetničkog delova- U budućnosti sebe vidim kao umetninja (i konzumiranja umetnosti) utiče ka koji kontinuirano evoluira i istražuje na društvene promene?

nove aspekte kreativnosti. Želim se posvetiti dubljem istraživanju tema koje

Umetnost danas ima različite načine su me oduvek inspirisale, ali i istražiti vrednovanja, a njen značaj se često pro- nove ideje i pristupe. Moja namera je cenjuje kroz prizmu kulturne vrednosti, da nastavim stvarati umetnička dela kreativnosti i uticaja na društvo. Kroz koja imaju emocionalnu dubinu i koja umetničko delovanje, umetnici mogu podstiču razmišljanje. Osim toga, plaizazvati duboke emocije, postavljati niram istraživati nove tehnike i medije pitanja, izražavati identitete i donositi kako bih proširila svoje izražajne monova saznanja. U tom smislu, umetnost gućnosti. Što se tema tiče, to se konmože imati značajan uticaj na društve- stantno menja i razvija zajedno sa ne promene tako što podstiče na dija- mnom. Trenutno se bavim istraživalog, podseća na aktuelne probleme, ili njem svog unutrašnjeg stanja, zanimaju učestvuje u aktivizmu. Međutim, vred- me snovi i pročešljavanje podsvesti. Cilj novanje umetnosti može biti subjektiv- mi je da ostanem otvorena za promeno i različito u različitim zajednicama. ne i da se prilagodim novim izazovima Takođe, tržište umetnina, institucije kako bih nastavila rasti kao umetnik. kulture i javnost igraju ključnu ulogu u određivanju vrednosti umetničkog dela. Važno je naglasiti da umetnost može imati raznolike uloge i efekte u društvu, te da njen uticaj može biti dugoročan i postepen.

144 februar

145

Književnost

Piše: Vesna Belušević Fotografije: Wikimedia Commons, Tadahiko Hayashi, Public domain

„Sve što želim je lepota’’ Jukio Mišima, čuveni japanski pisac koji uzela brigu o vaspitanju i odrastanju je bio i ostao velika enigma ne samo u Mišime, vodi poreklo od princa Arisusvetu, več i u rodnom Japanu bio je čo- gane Taruhita i sebe je smatrala visovek duboko rastrzan između japanske kom aristokratkinjom. Neretko je imala tradicije i zapadnjaštva svoje kulture.

nasilne ispade, a smatra se da je takvo ponašanje bilo posledica sifilisa koji joj

Rođen je 1925. godine u Tokiju pod ime- je preneo neverni suprug. Ona je kod nom Hiraoka Kimitake. U svom prvom, Mišime razvila duboko poštovanje i indelimično autobiografskom romanu, teresovanje za klasičnu japansku umet„Ispovest maske’’ iz 1949. godine Miši- nost, međutim njegov otac, koji je bio ma govori o tragičnom odrastanju i mla- visoko pozicionirani državni službenik dosti. Odmah po rođenju bio je oduzet u vladi, nije odobravao sinovljeva inteod majke i prvih dvanaest godina živeo resovanja i često mu je upadao u sobu sa bakom koja je bila ogorčena žena, i cepao njegove rukopise smatrajući da veoma dominantna i vlastoljubiva. Mi- je njegova ljubav prema književnosti i šimu je primoravala da se igra samo pisanju „suviše ženstvena“. Majka je u sa rodbinom, da izbegava kontakt sa tajnosti štitila i podržavala sina i kada drugom decom i ne izlazi iz kuće. Nje- bi Mišima nešto napisao uvek je prvo govi roditelji, braće i sestre su živeli u davao majci da pročita i veoma je cenio susednoj dvospratnoj kući, zajedno sa njeno mišljenje. poslugom. Baka, Nacuko, koja je pre-

147

Pohađao je čuvenu Gakušuin školu u To- Mišima je bio čovek podeljen na dvokiju koja je osnovana da obrazuje carsku je. Velika ljubav njegovog života su bile porodicu i decu feudalnog plemstva. U žene, ali su i njegove seksualne sklonotoku srednje škole je napisao pripovet- sti prema muškarcima bile česte i doku „Šuma u punom cvatu’’ i poslao svom bro dokumentovane. Bio je knjiški moučitelju japanskog jezika koji ju je pro- ljac koji je odlično poznavao i japansku sledio književnom kružoku Bungei Bun- i zapadnu književnost, a istovremeno ka, gde su tadašnji pisci i pesnici odmah opsednut bodibildingom i borilačkim uočili Mišimin talenat. Da bi ga zaštitili veštinama. Iako je bio posvećen umetod oca, koji se protivio sinovljevom in- nosti i pisanju, imao je izražene komerteresovanju za umetnost i pisanje, smi- cijalne instinkte i težio je ka filmskim slili su pseudonim koji ga je pratio do adaptacijama svojih dela, a bio je i opkraja života i po kom je postao poznat činjen Nobelovom nagradom za koju je ne samo u Japanu, već u celom svetu. nominovan šest puta. Njegovo formalno obrazovanje je bilo pod velikim uticajem Drugog svetskog U prvom romanu „Ispovest maske’’ koji rata, kroz nacionalizam, militarizam i fa- je izuzetno dobro prihvaćen i među krišizam i to je ono što je suštinski uticalo tičarima i među čitalačkom publikom, na njegove ideološke i političke stavove. opisuje homoseksualca koji se trudi da Na očevo insistiranje, Mišima upisuje maskira svoje seksualne porive i sklopravo na elitnom Univerzitetu u Tokiju, nosti od društva oko sebe. Sam roman a po završetku studija se zapošljava kao je delimično autobiografsko delo. Pislužbenik u Ministarstvu finansija. Me- sac na svoj početnički uspeh nadovezuđutim, njegova istinska ljubav je i dalje je nekoliko romana, čije glavne likove bilo pisanje. Posle napornog dana na muče razni fizički i psihički problemi ili poslu Mišima bi noću pisao ali tolika is- su opsednuti nedostižnim idealima koji crpljenost je tako loše uticala na njegovo im onemogućavaju svakodnevnu smizdravlje da je čak i njegov otac prihvatio renost i sreću. sinovljevu ostavku sa mesta koje je obećavalo sigurnu i karijeru, nakon čega se posvećuje pisanju. 148 februar

Mišima 1950. godine objavljuje „Žeđ žava Mišiminu preokupaciju lepotom i za ljubavlju’’, 1954. „Zabranjene boje’’ smrću. Glavni lik romana, Mizoguči, je i „Zvuk talasa’’, a 1956. godine „Zlatni otuđen od sveta. Rođen kao slab, fizičpaviljon’’ koji je i njegov najpoznatiji ro- ki neprivlačan i siromašan, sa izražeman, preveden na mnoge jezike. Zatim nom govornom manom zbog čega se je 1960. objavio roman „Posle banketa’’ drži dalje od ljudi. Njegova opsesivna u kom se bavio temom ljubavi u sred- osećanja prema Zlatnom paviljonu su njim godinama i korupcijom u politici. podeljena između razočaranja, poštoPored romana i kratkih priča i eseja, Mi- vanja i identifikacije sa čuvenom grašima je pisao i drame u obliku japanske đevinom. On je izmučeni heroj koji je no drame koristeći tradicionalnu tema- opsednut nedostižnim idealima i čovek tiku stavljenu u moderno doba.

koji duboko razume nedostatak lepote u sopstvenom životu. Zato odlučuje da

„Zlatni paviljon’’ se smatra remek de- mora da uništi hram i zapali ga, pa nalom. Izmišljeni prikaz stvarnog paljenja kon neuspelog pokušaja samoubistva hrama u Kjotu od strane poremeće- on smireno puši i posmatra kako prenog pomoćnika budističkog svešteni- divan hram nestaje u plamenu. ka 1950. godine, je roman koji odra-

149

Mišima je bio opsednut idejom da je lepota najlepša kada je prolazna, a posebno kada je na ivici uništenja. Divio se muškoj formi koja je nedostajala njegovom telu, zbog čega se naposletku okrenuo bodibildingu, i napornim vežbama koje je svakodnevno praktikovao. Postojao je blizak odnos između performansa i stvarnosti u njegovom životu i to je neretko karakterisalo njegov rad. Sve vreme je bio u mučnoj borbi sa sobom, a istovremeno je manipulisao medijima i publicitetom. Iako dekadentan, bio je disciplinovan i plodan pisac. Imao je široku čitalačku publiku, bio je prijatelj stranim dopisnicima i činio je sve da proširi svoju popularnost i u Americi i Evropi. Pedesetih godina prošlog veka najpoznatiji Japanac je bio Akio Morita, osnivač i vlasnik kompanije Soni, a na drugom mestu je bio Mišima. Iako je bio sopstveni mislilac, po stilu se smatralo da je štićenik Jasunorija Kavabate, prvog japanskog pisca koji je dobio Nobelovu nagradu, na veliko razočarenje i ljubomoru Mišime. Početkom šezdesetih godina, Mišima je doživeo transformaciju. Predstavlja150 februar

jući sebe kao čistog estetu i dekaden- izvrši zadatak kako treba i drugi član, tnog romantičara, Mišima se fanatično Hirojasu Kogi, je potom završio posao. okreće bodibildingu i politici. Osnovao Morita je tada pokušao sepuku i Kogi je društvo, „Tatenokai’’, krajnje desni- je takođe i njemu odrubio glavu. čarskih studenata pod pretekstom da se pomogne vojsci ako dođe do komu- Mišima je detaljno pripremio svoje sanističke revolucije, a malo je reći, za to moubistvo najmanje godinu dana i vesu šanse bile minimalne. Zatim, 25. rovatno je znao da njegov državni udar novembra 1970. se popeo na balkon neće biti uspešan jer se pobrinuo da generalštaba u kampu Ičigaja u Tokiju njegovi poslovi budu sređeni, nejgova gde je pokušao da pridobije okupljene supruga i deca finansijski obezbeđeni vojnike. Pre toga je oteo komandanta i ostavio je novac članovima grupe za i zavezao ga, naterao ga da okupi ceo pravnu odbranu. Pre samog čina sagarnizon i zatim pokušao da izvede dr- moubistva napisao je đisei (oproštajna žavni udar. Kritikovao je državu i stav pesma pred smrt), a nedugo pre svog onih koji podržavaju Ameriku, vređao kraja završio i poslednju knjigu svoje vojnike zbog njihove pokornosti i iza- tetralogije „More plodnosti’’. zivao ih da vrate cara na njegovu predratnu poziciju „živog Boga’’ i jedin- Pred kraj života Mišima je predstavljao stvenog nacionalnog vođe. Publika je sebe kao velikog patriotu, ali formalno u početku bila tiha i zapanjena i u tišini nije pripadao ni desnici, niti levici. Konsu ga slušali, ali se ubrzo sve pretvorilo zervativni nacionalisti su ga mrzeli jer je u podsmeh i negodovanje. Mišima je želeo da car Hirohito podnese ostavku odustao od pokušaja prevrata i rekao: i da preuzme odgovornost za poginule „Mislim da me nisu čuli’’ i zatim je izvr- u ratu, a levičari su ga mrzeli zbog otvošio sepuku (harakiri), ritualno samuraj- rene privrženosti kodeksu samuraja. sko samoubistvo. Uobičajeno odseca- Mišiminim idejama je dominirao jezik nje glave na kraju rituala je dodeljeno estetike koji je bio odvojen od političke članu grupe Tatenokai, Masakacu Mori- stvarnosti posleratnog Japana. ti, ali on iz dva pokušaja nije uspeo da

Mišimina smrt je šokirala japansku i ostari jer tada ne bi umro lep. Mrzeo svetsku javnost. Bio je slavna književna je posleratni Japan jer je mislio da njeličnost, prihvaćen kao jedan od najzna- gova domovina pada u prazninu duha. čajnijih književnika dvadesetog veka u Zbog toga je i formirao društvo TetenoJapanu. Neki su mislili da je potpuno kai koje je trebalo da predstavlja priizgubio razum, drugi da je to bio egzi- mer aristokratskog i elitističkog stava bicionistički čin sa željom da se šokira iz prošlog doba. Tatenokai se raspršio javnost, a neki sa političke desnice su tog 25. novembra 1970. godine. Danas, videli njegovu smrt kao patriotski gest posle više od pedeset godina Mišima je protesta protiv tadašnjeg Japana. Neki ostao veoma cenjen pisac, ali je i dalje su verovali da je to bila farsa talento- velika enigma kako u svetu, tako i u Javanog čoveka koji nije mogao da izdrži panu. sredovečnost i osrednjost. Mišima je jednom prilikom rekao svojoj ženi: „Ako me ne razumeju odmah, to je u redu, jer će me Japan razumeti za pedeset ili sto godina’’. „Sve što želim je lepota’’, zapisao je Mišima u svom dnevniku. Želeo je da bude lep i snažan. Lepota je za njega bila čistota koja se mogla ostvariti plemenitim delovanjem. Nije želeo da

152 februar

153

Književnost

Piše: Nevena Pajić @pajicnevena Fotografije: Wikimedia Commons; Agnete Brun

Razgovor o romanu Devojka, 1983. (Ge- Godine 1983, u liftu Karnegi Hola u Njuopoetika, 2023) norveške književnice jorku, tada šesnaestogodišnja Lin srei novinarke Lin Ulman, koji je sa nor- la je Francuza koji je zamolio da dođe veškog preveo Radoš Kosović, održao u Pariz jer je želeo da je fotografiše se u sredu, 31. januara u Parobrodu. za Vogue magazin. Devojka pristaje i O romanu su govorili prof. dr Vladisla- odlazi tamo uprkos protivljenju svoje va Gordić Petković, prevodilac Radoš majke. Mnogo godina kasnije (2021), Kosović uz moderaciju Katarine Lazić, u momentu kada je svet „stao“ zbog urednice književnog programa u Pa- pandemije virusa COVID 19, autorka, robrodu.

sada odrasla žena, vraća se mislima u tu 1983. godinu i suočava sa pričom

Autorka, Lin Ulman, kroz slojeve seća- koju sve ove godine nosi sa sobom. nja i zaborava, na relaciji Oslo, Njujork i Pariz, iznosi brutalnu priču o zloupotrebi moći, podeljenu na tri dela pod imenom: Plavo-Crveno-Belo. U traganju za Devojkom iz 1983. godine, Ulman citira mnogobrojne pesnikinje, autorke i autore, između ostalih En Karson, En Sekston, Dženi Ofil, Ingeborg Bahman, Simon de Bovoar, Federika Garsija Lorku ali i francusku dobitnicu Nobelove nagrade za književnost Ani Erno.

155

mentalnom rastojanju, kako van, tako i unutar sebe. Ponirući u najskrivenije kutke duše, ona deli intimnu priču proizašlu iz onoga što je proživela i osetila, a sve u pokušaju da sastavi deliće mozaika koji su usled životnih okolnosti potisnuti, otrgnuti ili zatrpani. Negde ispod preispitivanja, straha, otuđenosti, ali i psihičkog stanja u kojem se nalazi. Usled svoje haotičnosti, emocionalne rastrzanosti, dok piše redove stare priče obučene u novo ruho, onaj drugi, stvarni svet napolju je utihnuo. Postao je nem i nečujan, usled pandemije, praveći rascep u vremenu, kao i u ljudima. Lin Ulman je nagrađivana norveška spi- Ona se trudi da čita, piše i baš na taj način sateljica, novinarka i autorka podkasta pokušava da diše, prisećajući se, upijajući Kako dalje (How to Proceed) koja svojim svu umetnost kojom je okružena od mapripovedanjem poput najfinijeg, ali u lena. Možda i nesvesna da na taj način isto vreme i vrlo komplikovanog veza savladava prepreke u sebi. Sluša, priča, tka priču o jednoj ženi. O, sada, dalekoj pokušava da piše, sroči, sastavi reč i sebe. njoj iz perioda kada je bila tinejdžerka, Jer je to jedno od vezivnih tkiva ove bajke, pokušavajući da prizove tu nemirnu i potraga za pravom rečju, umetnošću, jer nestašnu devojčicu koja je bila divlja i je umetnost spasila i njene roditelje i nju, neuhvatljiva u svom istraživanju gra- kako navodi Vladislava Gordić Petković, nica. Granica slobode i seksualnosti. književna kritičarka i teoretičarka knjiIstraživanje se odvija u fizičkom, ali i ževnosti.

156 februar

Autorka nam u ovom delu pokazuje i U romanu se prepliće odnos tri ženske otkriva jedan deo života, maleni fra- generacije, jer je to jedna od najsnažgment mladosti koji se prepliće sa zre- nijih emocija koja pulsira čitavom prilim životnim putem, odlukama koje je čom. Lin je izuzetno promišljena autorusput donosila i koje su je dotle dovele. ka koja uvek vodi računa o tome šta Ona se pita gde je ta mlada devojka? želi da kaže, čak i kada je reč o neuKako je otišla sama, kako se snašla u hvatljivim stvarima kao što su sećanje dalekom i nepoznatom sa svim sum- i zaborav, kako je objasnio prevodilac njama i pitanjima? I da li je zaista ikada Radoš Kosović. bila sama? Ili je pored, iza i u sebi uvek imala nju, sestru koja joj je uvek bila Potrebno je veliko umeće naći prave potrebna.

reči, setiti se, opisati, preneti te slike i osećaje, i oživeti ih nakon skoro četi-

Dok se kroz stranice prepune života ri decenije. Suočiti njih dve i umetnost prepliću koreni, u tragovima i nazna- koja titra i treperi u svakom danu, u svakama, nagoveštavajući kroz porodično kom pogledu, iza svakog ćoška. Da li se stablo ko je dom, gde se uvek vraća i za ljubav prema njoj nasleđuje ili je komčim čezne, koji se može posmatrati i kao penzacija da joj vrati ukradeno vreme nastavak priče o njenom životu i životu sa majkom, da se oduži, da podigne i njene porodice koja je počela romanom ulije život. Genetski kod koji se prenosi „Pre nego što zaspiš“ iz 1998. godine, i dobija rođenjem, onu nevidljivu vrpcu, govori o njoj lično i njenom položaju koja u određenim situacijama definiše u toj velikoj, čudnoj porodici. Zatim je nas, predstavljajući urođene karakteripriču nastavila romanom „Nespokojni“ stike, ponašanje i osobine, kojih nismo iz 2018. godine u kojem piše o ženi koja ni svesni da imamo, da smo nasledili se vraća u prošlost i piše o ocu i majci ili da smo ih usvojili... Ono što nas čini i komplikovanim porodičnim odnosi- specifičnim, drugačijim. Putokaz koji ma, kako bi se priča u romanu Devojka uvek ima isti cilj, naći sigurnost, dom, 1983. slila u potragu za mladom devoj- pripadnost, onu zvezdu vodilju na koju kom koja je bila, o njenom odnosu sa uvek možemo da se oslonimo i koja će majkom tokom odrastanja.

uvek biti tu da osvetli put. 157

Priča o devojčici u telu žene, dok pripo- nekako hladna i podrazumevana u njevedanjem i paralelnom pričom na dovit- nom okruženju, ali tako jaka i neraskiljiv način, strašne i mračne stvari zavija diva, da je u svakoj situaciji podtekst, u boje koje ostavljaju čitaocu prosto- pitanje, odgovor, molitva, zahvalnost, ra za razmišljanje, donoseći nam slike sveprisutnost i sveobuhvatnost. jedne mladosti, uskovitlanih osećanja, a sve kako bi negde između sećanja i Lin Ulman je rođena 1966. godine, norzaborava uspela da pronađe i sklopi sli- veška je spisateljica i novinarka, koja ku nje. Devojke iz 1983. godine i toga živi i radi u Oslu, udata je za pisca Nilsa ko je i kakva je bila. Na domišljat način, Fredreika Dala sa kojim ima ćerku Hanu ona se osvrće na opasnosti u jednom Dal Ulman, a iz prethodnog braka ima zatvorenom svetu i odabranom krugu sina, reditelja Halfdana Ulmana Tondeljudi, kojem mnoge devojčice teže da la, koji je krenuo stopama slavnog dede pripadaju, bar u tom, najdelikatnijem Ingmara Bergmana. U autobiografperiodu, u odrastanju, dok one vrebaju skom romanu „Nespokojni“ (preveo sa iza naizgled bezazlenih zavesa i svetlu- norveškog Radoš Kosović, Geopoetika, cavih ogledala. Otkrivanje i upućivanje Beograd 2018), Lin Ulman piše sa pona bol i tamu, strah koji je okružuje, i to zicije ćerke glumice Liv Ulman kojoj je da ipak ide svesno ka njemu ili je to var- ona, Lin kći jedinica i kćerke Ingmara ka, ono što je izmaštala u službi zabo- Bergmana, kojem je Lin poslednje od rava. Ona priča i o unutrašnjoj borbi i devetoro dece. Stekla je status jedne suočavanju sa svojim osećanjima, tada, od vodećih mlađih norveških spisatesada i sutra. Vraćajući se uvek njima. ljica zahvaljujući romanima „Pre nego Nakon svake priče iz prošlosti ili u sa- što zaspiš“ (1998), „Kad sam kod tebe“ dašnjem trenutku pisanja. Njima, oaza- (2001) i „Milost“ (2002), za koji je dobila ma snage i izvoru energije. Majci, ćerki Norvešku nagradu čitalaca. i njoj. Sponi koja je emotivno nevidljiva,

158 februar

Autorka je šest nagrađivanih romana, ževnim remek-delom. Ova knjiga je bila koji su pobrali pohvale, pozetivne kri- najprodavanije prozno delo u Norveštike i objavljeni su na više od trideset koj 2015. godine. Dobitnica je nagrade jezika. Dobitnica je nekoliko nagrada, Dobloug u 2017. godini za celokupno među kojima su najpoznatije nagrada stvaralaštvo, koju dodeljuje Švedska „Amalija Skram“ za njen književni rad, akademija. Ukoliko volite podkaste, pokao i Zlatno pero za njen novinarski rad slušajte i kako se snašla kao autorka u vodećim norveškim dnevnim novina- i voditeljka književnog podkasta Kako ma Aftenposten. Roman „Nespokojni“, dalje u kojem razgovara sa najpoznanominovan je za književnu nagradu tijim svetskim piscima o kreativnosti i Nordijskog saveta, kao i za Nacionalnu pisanju. nagradu kritičara, koji su ga nazvali knji-

Njujork 80-ih 159

Kultura

Tekst i fotografije: Vladislava Milovanović @in_love_with_artandfashion

Nisu Mira Brtka i Pavel Surovi jedini Nije jednostavno opisati zanimanje umetnici koje je iznedrila nepregledna Mire Brtke. Ona je, naime, bila umetravnica, ali njihovi estetski senzibiliteti nica u čijem se svakom segmentu rada umnogome se poklapaju. Naime, i jedna neprestano ogledala jedna istinska zai drugi iako živeći i radeći u sasvim razli- ljubljenost u sve ono čemu je osećala čitim vremenima, uspeli su da objedine da pripada, sve ono slovensko. Bila je više različitih umetnosti u jednu suštinski likovna umetnica, pozorišna i filmska značajnu crtu umetnika, a to je: čuđenje, rediteljka, kostimografkinja, skulptorili jedna svojevrsna oduševljenost, rado- ka, aktivistkinja, modna kreatorka. Čini znalost i otvorenost prema svetu.

se kao da je živela nekoliko različitih života, ali zapravo, prema Mirinom svedočenju, sve su te umetnosti zapravo jedno, sve su dolazile iz entuzijazma, žara i neodoljive želje za spoznavanjem sveta i onih stvari u njemu kojima se oduševljavala. Jedna od njih je svakako priroda. Mira Brtka rođena je u Novim Banovcima i kako je sama jednom prilikom istakla, činjenica da su imali veliki salaš sa one strane Dunava, te da je još kao devojčica upoznala reku, baruštine, visoku travu, bistru vodu i životinje, oblikovala je na način da svoj dom ponese u svaki grad u kom je boravila, a boravila je u brojnim evropskim prestonicama.

161

Pavel Surovi rođen je 1980. godine u Ki- nose inspiraciju sa kraljevskih dvorova, saču. Široj javnosti je poznat kao mod- dok su kraljevske krune simboli svadni fotograf, ali to nije jedino što ose- benih oglavlja. Dakle, spoj Mire Brtkove ća svojim životnim pozivom. Između i Pavela Surovoga ne iznenađuje. ostalog, bavi se i grafičkim dizajnom, menadžmentom, a aktivan je i u politi- Jedna od evropskih prestonica u kojici. Kada je reč o fotografiji, dobitnik je ma je Mira imala sreću da boravi i da brojnih prestižnih nagrada. Sa Mirom se školuje bio je Rim, za koji je neretko Brtkovom nikada se nije upoznao, ali se isticala da je umnogome uticao na njen sa njenim modnim kreacijama susreo pogled na dizajn, modu, umetnost, pa i 2020. godine i bila je to, kako kaže, lju- životni stil uopšte. Još krajem 60-ih gobav na prvi pogled. Ono što ga takođe dina prošlog veka Mirine haljine zablipovezuje sa Mirom jeste ljubav prema stale su na mnogim Italijankama, među tradiciji i kulturnom nasleđu koje je naj- kojima je i slavna glumica, rediteljka i češći motiv na njegovim fotografijama. književnica, Izabela Roselini. Modna priNaime, pre nego što je počeo da de- ča Mire Brtke počela je koncipiranjem taljnije istražuje Mirin rad postajući po- filmskih kostima (najpre za film Paola stepeno strastveni kolekcionar njenih Pjetranđelija, „Krilate svinje” iz 1968.) modnih kreacija, Pavel je osvojio pre- što je vremenom rezultiralo potrebom stižno priznanje na festivalu „IBEFF” u za stvaranjem modnih kreacija koje će Rusiji predstavivši kolekciju fotografija biti na svojevrstan način nesvakidašnje, pod nazivom „Tron”. Reč je o svojevr- budući da unosi slovenske elemente snom preklapanju umetnosti i etnolo- i kolorit u moderno odevanje što dogije: svaki detalj na fotografijama ima prinosi prepoznatljivosti slovenskih određenu simboliku, pa je tako tron motiva u širim okvirima i ujedno prati simbolično predstavljena borba naro- evropske modne trendove tog doba. da za presto, arhaične narodne nošnje

162 februar

163

Pavelove fotografije inspirisane likom i i ormarića, čak i jabuke koju je svaka delom Mire Brtkove i delovima njenih devojka imala u rukama, imaju svoju dizajnerskih kreacija, ukomponovane funkciju, značenje i kontekst. Pre svesu izrazito harmonično uz aksesoare i ga, u tome da nam čudesni svet Mirinih lične raritetne predmete iz fotografo- kreacija još bolje približe putem ambive kolekcije. Svi aksesoari, sa pažnjom jenta koji je svakom od ovih umetnika, birani detalji u vidu tapiserija, ćilima, na ovaj ili onaj način, da li kroz istravelova i marama, mačeva, štapova, tro- živanje i maštu ili sam život, zapravo zubaca, starog oružja, oglavlja, škrinja blizak i poznat.

164 februar

Pavel je Mirinim modnim kreacijama ske prirode bića koja ni zbog jednog zaudahuo novi život. Koristeći neukrotivu mišljenog ili realnog ograničenja ne bi maštu, vizije, sve što ga je iz oblasti fi- smela da bude potisnuta. Jer, takva je lozofije intrigiralo, Surovi Mirine haljine bila ličnost same Mire Brtkove-auten„oblači” ženama koje imaju čvrst karak- tična, slobodna i nesputana, takva da i ter i mogu biti ono što požele, ali ne u danas, promatrajući njenu zaostavštionom pejorativnom kontekstu toksične nu možemo osetiti da ona lebdi negde pozitivnosti, već ističući vrednost istin- nad svojom „baštom”, Vojvodinom.

165

Životni stil

Piše: Merima Aranitović @soul.blooming

,,Ako jezike čovečije i an- Rođenje je prvi čin ljubavi koji osetimo. Topla majčina ruka, šapat pred spavađeoske govorim, a ljubavi nje, nežnost kojom od nas pravi čoveka. nemam, onda sam kao zvo- Ushićenje koje doživimo u kontaktu sa no koje ječi, ili kimval koji prirodom, sa biljkama, mirisom sveže jutarnje trave. Zvuk vode koja protiče pozveči.” red nas, šum lišća. Mir koji osetimo u taApostol Pavle Korinćanima

kvom okruženju nas podseća na to koliko je malo potrebno da budemo dobro.

Apstraktna. Tako je gramatika definiše. Kao reč koju svako od nas doživljava, Veze koje stvaramo, prijateljstva koja oseća, opisuje na različite načine. Neo- nas prate deo našeg puta i ona koja pipljiva, nedodirljiva. Reč kojoj smisao ostanu do samog kraja jesu ljubav. daje lično iskustvo ili iskustvo stečeno u porodici, gledanjem filmova, čitanjem Verovatno smo barem jednom čuli fraknjiga.

zu da ako volimo ono što radimo, mi u stvari i ne radimo već se zanimamo

Kako da uhvatimo suštinu ljubavi?

onim što nam je blisko, što nas ispu-

Tako što ćemo pokušati da razumemo njava i na kraju krajeva, omogućuje egda je ona sveprisutna, sveobuhvatna zistenciju. Ako znamo koliko je ljubav i da nam pomaže da budemo dobri, važna i to da je bez nje ovaj život kao srećni, povezani sa sobom, drugima i jelo bez soli, bilo bi dobro da je kao tasa samom planetom Zemljom. Da razu- kvu dragocenost čuvamo i razvijamo. memo da ne predstalja samo roman- Svako od nas žudi za ljubavlju, ali očutičnu vezu dva bića, već nešto šire. Lju- vanje ljubavi u našim životima ipak ne bav ima mnogo lica i utkana je u svaki dolazi samo po sebi, ono zahteva posegment ljudskog postojanja.

svećenost i trud.

167

Evo nekoliko ključnih koraka koji mogu u dvoje, nije važno. Zajednički trenuci pomoći da ljubav nastavi da cveta u na- stvaraju posebne uspomene i jačaju šim životima.

emocionalnu povezanost.

Pričajmo!

Prilagodimo se!

Naučimo veštinu komunikacije. Nauči- Život je nepredvidiv i sposobnost primo da slušamo, ali i da iskažemo svoje lagođavanja promenama ključna je za emocije. Deljenje osećanja, misli i želja očuvanje ljubavi. Partneri treba da posa partnerom pomaže u razumevanju drže jedan drugog u svim fazama žii jačanju veze.

Poštujmo! Zdrava veza, bila ljubavna, prijateljska,

vota. Ovo se odnosi i na prijateljstva. Ne prolazimo svi u isto vreme kroz iste životne faze, ali ako smo spremni da se prilagođavamo, proći ćemo skupa

poslovna, mora da bude na zdravim svaki izazov. nogama. Poštovanje je temelj dobrog odnosa sa partnerom ili dragim ljudima oko nas. Čak i kada je ljubav u krizi, ako poštujemo jedni druge, naći ćemo najbolji način da nastavimo dalje.

Posvetimo vreme! Kad god možemo, birajmo da vreme provedemo sa partnerom. Da li će to biti šetnja, odlazak u bioskop ili tihovanje

168 februar

Izrazimo emocije!

Delimo!

Mali gestovi ljubavi, poput pažnje i po-

Intimnost je važna i ne odnosi se samo

klona održavaju romantiku i pomažu

na fizički kontakt. Deljenje dubljih emo-

da održimo strast u vezi.

cija i osećanja pomaže da i nakon mnogo godina održimo bliskost i posveće-

Praštajmo! Ljudi nisu savršeni i greške se dešavaju.

nost.

Važno je da razumemo partnerove sla-

Planirajmo!

bosti, da razgovaramo i budemo spre-

Zajednički ciljevi i rad na njihovom

mni da praštamo.

ostvarivanju može ojačati partnerstvo

Negujmo!

i pružiti osećaj zajedničke svrhe, zato planirajmo zajedno. To učvršćuje ose-

Sreća u vezi često proizlazi iz ličnog

ćaj da veza ima budućnost i smanjuje

zadovoljstva. Negovanje emocija, kao

nivo stresa.

i lični razvoj važni su za održavanje i unapređivanje kvaliteta veze.

Nikad zdravo za gotovo! Ljubav zahteva stalno ulaganje i napor. Važno je nikada ne zanemarimo partnera ili da njegovu ljubav uzimamo zdravo za gotovo. Ovih deset jednostavnih saveta mogu da nam pomognu da se ne opustimo već da dajemo svaki dan najbolji deo sebe u svakom odnosu.

169