Plezir magazin #61 by Plezir magazin

OKTOBAR 2018.

BROJ 61

Uvod

ktobarskim brojem ulazimo u sezonu toplog kakaoa, slatkih pita i kućnih sedeljki. Složili smo knjige koje će nam praviti društvo i razbuđivati maštu u hladnim večerima. Misija pod imenom „zavoleti jesen“ je ovim brojem zvanično počela, a tim povodom smo u pomoć pozvali zanimljive goste koji su nam ostavili putokaze u pravom smeru. Pisali smo o knjigama i piscima, jer Beograd u oktobru tradicionalno miriše na kestenje i nove knjige. Družili smo se sa modnim dizajnerima uz koje moda ima svetlu budućnost, muzičarima koji ne pristaju na kompromise, čarobnjacima sposobnim da od naizgled običnih stvari stvore umetnost. Obračunavali smo i koliko smo „teški“ po planetu Zemlju i šta po tom pitanju možemo preduzeti, istraživali različite pokrete i fenomene, pravili planove za zeleniju budućnost. Vas pozivamo da nastavite da nam pišete o transformacijama kroz koje prolazite, a na koje smo vas inspirisali, licima i pričama koje su vas dotakle i idejama koje vas pokreću. Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

2 | oktobar

Sadržaj

Onlajn špartanje

006

Ekologija

Land Rights Now

088

Leksikon

014

Ekologija

Život koji živite izražen u tonama

092

Moda

Prvi muzej održive mode na svetu

100

Dizajn

Pletivo by Plezir

106

044

Moda

Sofija Urumović

112

052

Moda

Valter cipele

124

Životni stil Jesenji čitalačkofilmski maraton

056

Moda

Olivia Rose The Label

132

Životni stil

066

Moda

Sloboda i draperija

152

Mikiki Bagz

162

Životni stil

Knjige kao vodiči kroz promene

168

Putovanja

Knjige koje inspirišu na putovanja

176

Putopis

Tajland

180

Umetnost

Muzika

Ana Vukosavljević Sitzpinker

Leksikon Muzika

Umetnost

024

20 Festivali

Životni stil

Matea Halilović

Gastro

Džem od dunje

Maratonska trka Murakamija

034

Moda Životni stil

Gradski kutak za čitanje

074

Životni stil

Maroko stiže u Bg

082

Redakcija

Teodora Kovrlija

Nina Simonović

Milena Goševski

Andrijana Kovrlija

Dušan Mažibrada

Anđela Đurašković

Sara Savčić

Vesna Belušević

Marko Vajović

Anja Paspalj

Merima Aranitović

Marija Radojković

Dejana Vukadinović

Sofija Mirčetić

Dragana Ilić

Katarina Đošan

Aleksa Mitranić

Plezir

Marija Bulatović

by Plezir

Pletivo

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Online ĹĄpartanje

6 | oktobar

koliko i vi kao i ja volite da učite na neformalan način, obnavljate i proveravate svoje znanje iz različitih oblasti, od mode, istorije umetnosti i fotografije, do savremene književnosti, ovomesečno špartanje bespućima Interneta biće vam izuzetno zanimljivo. A kako ovo deljenje ne bi bilo jednosmerno, pozivam vas da mi pišete na Instagramu i šaljete preporuke sadržaja u kojima vi uživate ovog meseca.

Dressed podcast @Dressed_podcast je emisija koja je poslednjih nedelja zaokupila moju pažnju. Istorija mode je mnogo više od priče o lepoj odeći, što autorke ove emisije, Ejpril Kalahan i Kasidi Zahari iz epizode u epizodu dokazuju. Epizode koje bih vam prve preporučila za preslušavanje su priča o Fridi Kalo ispričana iz vizure njene odeće i načina odevanja, neizostavna priča o održivoj modi, zatim priča o Egipatskoj kulturi i načinu odevanja sa Egiptološkinjom dr Kolin Darnel, kao i epizoda o donjem vešu, tačnije ženskom grudnjaku.

8 | oktobar

Historic Pictures @Historic - je specifičan vodič kroz istoriju koji vas podseća na to kako je nekada bilo uz pomoć arhiviranih fotografija. Ukoliko uživate u prekopavanju arhiva raznih magazina poput magazina LIFE, dopašće vam se i ovaj Instagram profil. Osim toga što ćete se podsetiti nekih kultnih fotografija i situacija, zabaviće vas i opisi koji predstavljaju zanimljivosti o ljudima sa fotografija.

Rare books Paris @Rarebooksparis- je prava poslastica za ljubitelje mode i fotografije. Profil je koncipiran kao galerija selektovanih fotografija iz kultnih modnih editorijala, priloga retkih knjiga i publikacija koje su obeležile decenije za nama. Ponekad će jedna slika biti sasvim dovoljan okidač da se sami otisnete u istraživanje koje vas može odvesti do neočekivanih otkrića.

10 | oktobar

Umetnost i istorija @Umetnost.i_istorija- je Instagram profil zahvaljujući kome ćete učestalo obnavljati svoje znanje i uvećavati ga, uživajući u pričama i zanimljivostima iz bogate riznice istorije umetnosti. Ukoliko su slikarstvo, vajarstvo i fotografija predmet vašeg interesovanja, svesrdno vam preporučujem aktivno praćenje postova i Instagram priča na ovom profilu.

Spomenik database @Spomenikdatabase- je još jedan zanimljiv i edukativan Instagram profil. Kao što naziv sugeriše, u fokusu pažnje autora su spomenici koji se nalaze kako u našoj zemlji tako i u drugim bivšim jugoslovenskim državama. Malo podsećanja na ove monumentalne svedoke naše istorije i umetnosti nije na odmet, tako barem možete biti sigurni da se nećete osramotiti neznanjem, poput jednog domaćeg modnog brenda koji je prostor memorijalnog kompleksa iskoristio kao lokaciju za fotografisanje.

12 | oktobar

O priči i pričanju

@O_prici_i_pricanju - je zanimljiv Instagram profil koji se u masi sličnih koji su posvećeni knjizi i čitanju izdvojio fokusirajući se na dela domaćih pisaca. Preporuke, recenzije pročitanih knjiga, kao i zanimljivosti o odabranim delima i regionalnim piscima su teme o kojima se piše, u ovoj, sve popularnijoj zajednici ljubitelja pisane reči. Ukoliko uživate u deljenju utisaka o pročitanom delu, predlažem vam da pratite objave na ovom profilu i blogu na kojima ćete blagovremeno saznati koja knjiga se tog meseca čita, a o kojoj ćete po završetku čitanja moći da diskutujete.

Leksikon

Intervju: Sara Savčić @sara_savcic

Fotografije: Privatna arhiva

Ana Vukosavljević

Trudim se da živim svesno i ispunjeno 14 | septembar

ktobar i jesenja idila za mene u potpunosti imaju prizvuk starih, američkih filmova, sofisticiranosti u odevanju i neprevaziđenog Sinatre. Zbog toga sam u goste pozvala devojku koja se savršeno nadovezuje na ovu sliku, vintage i second hand kraljicu, blogerku Anu Vukosavljević kako bismo porazgovarale o stilu i odevanju, negovanju duha i tela i lekcijama hrabrosti i neodustajanja od svojih snova

svesno i ispunjeno. Svoj stil bih opisala kao ženstven i sofisticiran. Mislim da imam izuzetno naglašenu žensku notu koja uvek izbija na videlo, šta god nosila. Naučila sam da ja nosim stvari, a ne one mene, pa tako sve mogu da stilizujem. Budući da je već krenulo hladno vreme, kakav savet za negu kože bi mogla da nam daš?

Iako su prošle vrućine, ne treba da zaNešto za početak? boravimo da pijemo dosta tečnosti, a dobre hidrirajuće kreme u kombinaciji Nadam se da ćete me do kraja ovog sa maskom su nezaobilazne! intervjua bolje upoznati. Na tvom Instagram profilu u Ispričaj nam kako je nastao tvoj opisu stoji da si „Second hand onlajn kutak Beauty stuff by Ana? queen” i „Wannabe grafički dizajner”. Reci nam nešto više o ovim Nastao je davne 2012. godine kada sam intereso-vanjima? vodila bitku sa bubuljicama, kao mesto gde ću moći da delim svoja iskustva Volim da pronalazim zanimljive koi recenzije o brojnim tretmanima koje made po second hand-ovima i vintage sam isprobala. Mnogo godina kasnije shop-ovima. Stekla sam veštinu da u se pretvorio u modni kutak. Mislim da vrlo kratkom periodu mogu da nađem je to bio logičan sled okolnosti jer je fenomenalne komade, kakva god ponumoda uvek bila deo mog života. da bila. Što se tiče opisa „wannabe grafički dizajner” – odlučila sam da se Teme o kojima najčešće bloguješ su ispišem sa Pravnog fakulteta i upišem moda i lepota. Kako bi opisala svoj Grafički dizajn i mislim da je to jedna stil odevanja, ali i života? od najboljih i najhrabrijih odluka koje sam ikada donela. Pripadam generaciji milenijalaca, ali se trudim da ne živim previše brzo, već

16 | oktobar

Mnogo ljudi i dalje ima predrasude i eksperimentišu i pronađu vlastiti odbojnost prema second hand odeći. modni izražaj? Kako ih najlakše razuveriš? Mislim da je to vrlo individualno i da Ne trudim se da razuveravam ikoga, zavisi od osobe. Okružena sam ljudima poštujem tuđe ukuse. Ne bih volela da koji ne prate slepo trendove, pa volim meni neko nameće svoju volju i uvere- da se nosim mišlju da je sve više takvih. nja pa se trudim da ne radim isto. Moram da priznam, ono što razuveri ljude Kako će izgledati tvoja modna jesen? jeste to što mogu da se nađu izuzetno kvalitetni komadi sa wow efektom. Definitivno će biti u tonovima jeseni – braon, oker i zeleno. Kako izgleda tvoja šoping rutina, koja mesta bi nam preporučila? Spomenula si da si nedavno ponovo krenula na fakultet koji će ti pružiŠto se tiče second hand-ova, sve pre- ti šansu da bolje izraziš svoju umetporuke za second hand i vintage shop ničku stranu. Kakav savet bi dala lju„Snatch”. Pored toga što možete naći dima koji nisu napravili pravi izbor bukvalno sve, od vintage Levi’s farme- kada su prvi put upisali fakultet ili rki, bluza, torbi, otkačenih naušnica, nisu zadovoljni svojim poslom i žude ploča do vintage posuđa. Uz to, do- za promenom ali se istovremeno bićete fenomenalnu uslugu i kafu/čaj boje da se iznova upuste u avanturu po želji! Pored second hand-ova, volim studiranja? da kupujem online, a moje omiljene destinacije su Shopbop, Asos i New Dala bih onaj kliše savet „Nikada nije Look. kasno da radiš ono što voliš”, bez obzira na to gde se nalazite i koliko Misliš li da u današnje vreme izobil- godina imate. Uvek možete da stvorite ja informacija i uticaja, sve više lju- život kakav želite, ako želite. di slepo prati trendove bez želje da

18 | oktobar

20 | oktobar

#plezirleksikon Pamtiš li kako si ostala bez prvog mlečnog zuba?

Preporuka za čitanje, slušanje, gledanje?

Ne sećam se da li je bio baš prvi mlečni, ali je bio kec i sećam se da sam odlučila da pokušam da ga izvadim čuvenom tehnikom sa končićem i bilo je vrlo bolno.

Za čitanje Mistični Kabare – Alehadro Hodorovski i Big Magic od Elizabet Gilbert, za gledanje nemam toliko vremena, a što se tiče muzike, jesen kao da je stvorena za album Elvisa Prislija „Elvis Is Back”.

Slatko, slano ili nešto treće? Slatko i ljuto. Koga smatraš umetnikom življenja? Moju mamu, naučila me je najvažniju lekciju o životu, a to je kako da ružno pretvaram u lepo, uvek. Omiljeni crtani junak? Vitez Koja. Pet reči koje te opisuju? Ambiciozna. Vredna. Hrabra. Kreativna. Nepredvidiva. Može li se živeti od ljubavi prema onome što radimo? Ako je koristimo na pravi način, može.

22 | oktobar

Kakve planove praviš za naredni period? Ne volim da otkrivam svoje planove, ali ono što je sigurno jeste da ću se truditi da sve stečeno znanje na fakultetu primenim na sve sfere posla. Poruka za kraj? Radite ono što volite. Čuvajte one koje volite. Budite zahvalni na svemu što imate. Volite život i neka život voli vas!

Sitzpinker

Ne postoji lepĹĄi oseÄ&#x2021;aj od umora posle svirke

24 | oktobar

Intervju:

Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Fotografije:

Aleksa Mitranić @the.unagi

ada mi je Aleksa, naš fotograf, predložio da poslušam kako zvuči mladi domaći bend Sitzpinker, moram priznati da nisam znala šta da očekujem. Ono što sam već na prvo slušanje čula i još važnije osetila, bila je neporeciva energija nošena dobrim zvukom. Pa ovi klinci ozbiljno dobro zvuče! Znala sam da želim da vas upoznamo sa njima. Dogovorili smo druženje, fotkice su snimljene u novobeogradskim blokovima, a razgovor sa sastavom Sitzpinker pročitajte u nastavku.

Dižem zavesu, ustupam vam scenu i pozivam vas da se na svoj način predstavite publici koja do sada nije imala priliku da vas čuje. Ko je trio iz benda Sitzpinker? Trojac Sitzpinker čine Duksi (Dunja Mijačić), Paksi (Pavle Trifunović) i Daksi (Danilo Ilić). Pre svega najbolji prijatelji, sa zadatkom da pošalju svoju poruku širom beogradske scene, ako ne i internacionalno. Zašto „Čovek koji piški sedeći“, kako ste došli do imena benda? Živimo u društvu u kome smo konstantno izloženi idejama šta čovek treba da bude. Šta muškarac treba da bude. Šta žena treba da bude. Čovek koji piški sedeći je naš način da se izborimo sa mačizmom i stereotipima, koji su sve prisutniji u našoj okolini. Umesto da budemo slobodni, zadovoljni sobom okruženi smo porukama šta svako od nas mora da bude i treba da radi. Nama se to nikako ne dopada. Mi ne osećamo potrebu da se pretvaramo da smo drugačiji nego što jesmo. Ne osećamo potrebu da se dokazujemo. Cenimo opuštenost, otvorenost i prirodnost. Takođe, imamo nizak pritisak...

26 | oktobar

Kako je izgledao vaš prvi nastup, koliko ste se za njega uvežbavali? Za naš prvi nastup u Kvaki 22 smo vredno radili skoro mesec dana. Nismo uopšte očekivali odziv kakav se desio to veče. Ljudi iz Kvake su bili dovoljno ljubazni da puste jedan neiskusan bend da svoju prvu svirku održi u njihovoj dnevnoj sobi, i bilo je ludilo. Šutke, tuča, ljudi koji već znaju tekst pesme „Iako samo“, koja je snimljena samo nedelju dana pre toga. Nismo mogli biti srećniji tokom događaja. Ukratko, bilo je fantastično. Vaša muzika nosi snažnu, mladalačku, buntovničku energiju koja se retko viđa među mlađim generacijama. Kakvu poruku želite poslati vašim slušaocima? Ideja naše muzike i naša želja je da publici damo ventil na svirci gde će moći da izbace sav bes iz sebe na jedan pozitivan način, da se iskaču i izdernjaju, ali sve bez nepotrebnog nasilja i toksičnog maskuliniteta koji nam se do sada svima smučio. Svirke su najbolji način i za izvođača i za publiku da na jedan katarzičan način kanališe svoju energiju, to ujedinjuje ljude i bend. Ne postoji lepši osećaj od umora posle svirke.

28 | oktobar

30 | oktobar

Dobro funkcionišete kao tim, i privatno i na sceni. Kako izgleda podela zaduženja u bendu kada je reč o pisanju tekstova, muzike, kontaktima sa medijima, fanovima i zakazivanjem svirki?

fanovi neo garažnog talasa i post panka. Volimo mlade i nove bendove kao što su Shame, Idles, Metz itd. Daksi naginje na rep, ne izostaju ni Ghostface Killah, Nas, Ol Dirty Bastard. Duksi je veliki fan PJ Harvey i Kills-a. Svi mi imamo vrlo širok apeSitz. funkcioniše kao porodica, ali zas- tit za sve žanrove i trudimo se da slušamo novana na vrlo jasnoj podeli zadužen- što raznovrsniju muziku zato što tako osja kada je u pitanju rad u studiju. Duksi tajemo otvoreni za nove ideje. piše tekstove i peva, Paksi izbacuje nove rifove i biva lep, Daksi je kamen temeljac. Za samo godinu dana postojanja Na njemu je da sve te komponente saku- benda imali ste priliku da u svoju pi u jednu kohezivnu celinu. Na sceni kao biografiju upišete učešće na Bunt i iza nje Sitz. je uvek dobro raspoložen, rok festivalu, nastupe na Arsenal fesslobodan, otvoren i nasmejan i pomalo tu, Beer festu na alternative stejdžu, kinki (afro). Trudimo se da sve ostalo rad- Festivalu uličnih svirača u Novom imo zajedno zato što je tako najlepše i Sadu, svirali ste u kultnim mestima najbolji je provod za sve nas. Povremeno kao što su KC Grad i Kvaka 22. Sve dolazi do nesuglasica, ali Daksi je uvek tu ovo zvuči impresivno za jedan mlad da izbalansira i donese mir u kuću. bend. Kada premotate film unazad, kako biste nam opisali ova iskustva i U vašem muzičkom repertoaru može gde sebe vidite u bližoj budućnosti? se osetiti uticaj domaćih rok bendova poput Repetitora, Discipline kičme Svaki festival je bio fantastičan, svaka svii Multietničke atrakcije koji su pre- rka bolja od prethodne. Mnogo novih poznatljivi po dominantnom zvuku nezaboravnih iskustava. Prvo kampovabas gitare ali nije vam stran ni pank nje, upoznavanje Marky Ramone-a, Raodnosno post pank pravac sa poseb- dovan. Nezaboravna racija u klubu Penim akcentom na bend Joy Division. tak. Suočavanje sa starijim muzičarima Kako gledate na ta poređenja i koga koji i dalje ne mogu da shvate da bend ne biste vi izdvojili kao uzore? mora da ima dve gitare da bi uopšte i bio bend. Ovo celo leto je bila jedna velika žuBez izuzetka svi ti bendovi su nešto što mi rka. Imali smo sreće da ova iskustva doživivolimo i što smo u jednom trenutku slu- mo tako rano. Klubovi su najbolje mesto šali. Kao u svakom bendu, uticaji muzike za naš bend. Tu se najviše povezujemo sa koju članovi vole je neizbežan. Svako ima publikom i energija je očigledna. Za dalje drugačiju ideju na šta naš bend liči i sve se nadamo da ćemo dobiti udarnije terte ideje su legitimne, ali mi nismo veliki mine na festivalima koje budemo svirali, fanovi poređenja sa bilo kime, čak iako je i da će Daksi poneti još jedan par patika to neki bend koji obožavamo. Što se tiče i topliju vreću za spavanje na sledećem muzike koju trenutno slušamo, veliki smo kampovanju. 31

Prvog jula je izašao vaš prvi EP „Podlo Poštovanje“ na kome se našlo pet numera. Koliko dugo ste radili na ovim pesmama, na kakve reakcije publike i kritike su naišle? Četiri od tih pet pesama smo imali još od početka, pesmu „Da li“ smo završili na licu mesta u studiju „Down There“ gde nam je divni Uroš Milkić (the milk man) producirao celu stvar za pola sata. Samo snimanje je obavljeno za rekordna dva dana. Reakcije su uglavnom bile pozitivne, najviše pohvala smo dobili upravo za pesmu „Da li“, za koju uskoro planiramo spot. Snimanje Ep-a je bila prva prilika za nas da učimo o muzici na jednom mnogo ozbiljnijem nivou. Zahvaljujući strpljenju Uroša Milkića celo iskustvo je bilo vrlo zabavno, ali i poučno. Iz studija smo izašli sa mnogo većim razumevanjem samog procesa stvaranja i snimanja muzike. Pripadate generaciji Z, koju psihološkinja i autorka knjige „Aj-generacija“ opisuje kao generaciju koja stvarni svet zamenjuje digitalnim, a roditeljski dom shvata kao neku vrstu tvrđave koja je sigurno i udobno mesto zbog čega najčešće izbegavaju izlaske. Imate li utisak da vaša generacija konzumira muziku na drugačiji način nego prethodne? Jedina razlika je što se promenio medijum. Spotifaj je postao glavna stvar, ali sa skorašnjim vraćanjem vinila i kaseta u modu nije ni bitno kako konzumiramo muziku kada svako to radi na onaj način koji mu se najviše dopada. Bitno je da se

32 | oktobar

muzika sluša intenzivno. Digitalni svet je nešto što je prisutno i mi ga koristimo na najbolji mogući način. Naša pesma Izolacija poprilično slikovito opisuje taj osećaj „tvrđave“ i sigurnosti u samoći. Ne bi se složili sa tim da mladi izbegavaju izlaske, pošto sama beogradska scena svedoči suprotnom, ali je taj osećaj izolacije svakako nešto sa čime se svako od nas susreo pre ili kasnije. Mi to samo koristimo kao inspiraciju za stvaranje. Kakvo je vaše mišljenje o današnjoj andergraund sceni u Beogradu? Kakve šanse za opstanak joj predviđate i na koga od novih, mladih bendova biste nam skrenuli pažnju? Scena je življa nego ikad. Uvek se dešava nešto potpuno ludo. Bendova ima na pretek i svaki je fenomenalan na svoj način. Trudimo se da redovno posećujemo svirke i da slušamo šta rade drugi. Posebno bi pozdravili Šajzerbiterlemon, Gazorpazorp, Sveta Pseta, Prototip, Vin Triste, Dingospo Dali, a posebno Turiste. Kada i gde ćemo sledeći put imati priliku da vas čujemo? U narednih par meseci spremamo nekoliko svirki, datumi još uvek nisu objavljeni, ali planiramo još jednu malu klupsku turu oko Nove godine. Sve informacije o događajima možete naći na Fb-u koji redovno ažuriramo. Ljubi vas vaš Sitz!

Muzika

Beogradski muzički festivali u čijem ritmu plešemo ove jeseni

Tekst: Sara Savčić @sara_savcic

eograd je grad koji je nadaleko poznat po svom specifičnom duhu, atmosferi i raznovrsnim događajima. Poznat je i po tome što ne zna za dosadu. S tim u vezi, sa radošću vam najavljujemo nekoliko muzičkih festivala koji će beogradskoj jeseni dodati još malo boje.

34 | oktobar

BEMUS (od 10. do 20. oktobra 2018.) Program ovogodišnjeg BEMUS-a osmišljen je kao sumiranje svih najvažnijih programskih segmenata koji su tokom istorije ove manifestacije činili njen sadržaj: od „klasika“ simfonijskog, operskog, solističkog i kamernog repertoara – uz učešće najvećih svetskih muzičkih zvezda, preko izvorne narodne muzike, predstavljanja talentovanih muzičara najmlađe generacije, do savremenog trenutka i „krosovera“ sa drugim muzičkim žanrovima.

Beogradska filharmonija kao jedna od muzičkih institucija koje su dale odlučujući doprinos u formiranju Beogradskih muzičkih svečanosti, zahvaljujući velikom entuzijazmu nekadašnjeg šefa, dirigenta Živojina Zdravkovića – vraća se na BEMUS posle deset godina da zatvori ovogodišnji festival. I to ne bilo kako, već upravo onim delima kojima su otvorene i zatvorene prve Beogradske muzičke svečanosti, 1969. godine – poemom „Beograd“ Dragutina Gostuškog i Devetom simfonijom Ludviga van Betovena. U ovom monumentalnom omažu počecima BEMUS-a, Beogradskoj filharmoniji i dirigentu Gabrijelu Felcu se pridružuju Hor Slovenačke filharmonije i kvartet solista vodećih evropskih operskih kuća – Akiho Cuđi, Šarlote Kvat, Brenden Ganel, Markus Ajhe.

Najatraktivniji svetski umetnici, čiji su nastupi uvek davali dimenziju prestiža i neponovljivosti BEMUS-u i ove godine su tu. Na otvaranju festivala, violinista Najdžel Kenedi predstavlja se beogradskoj publici svojim novim programom koji predstavlja omaž velika- Dva reprezentativna koncerta inosnu džez muzike – Džordžu Geršvinu. tranih ansambala takođe obogaćuju program 50. BEMUS-a: Šarun ansambl, Vodeći tenor današnjice Ramon Var- koji čine solisti Berlinske filharmonije, gas, koji je jednako poznat po svom i čuveni Brodski kvartet iz Velike Briblistavom glasu kao i po svom huma- tanije koji je poznat i po saradnji sa nitarnom radu, nastupa na koncertu zvezdama svetske popularne muzike Simfonijskog orkestra i hora RTS pod (Sting, Elvis Kostelo, Bjork...), donose upravom Bojana Suđića koji obeleža- beogradskoj publici najlepše stranice vaju stogodišnjicu rođenja Leonarda kamerne muzike. Bernštajna. Izvodeći najpopularnije operske arije i pesme, Vargas će nam „Zlatni BEMUS“ predstavlja i one segpribližiti i zvuke Latinske Amerike. mente koji su tradicionalno bili zastuSolističke nastupe ima ruski pijanis- pljeni u programima onog festivala, a ta Vadim Rudenko, dvostruki laure- koji su dragi posvećenom krugu ljubiat prestižnog takmičenja „Čajkovski“ telja muzike. U tu grupu spadaju prou Moskvi, kao i istaknuti korejski vio- gram izvorne narodne muzike i tradilinista Edvin E. S. Kim koji se prvi put cionalni „podijum mladih“, koncert na predstavlja beogradskoj publici. kome se predstavljaju najperspektivniji solisti čije vreme tek dolazi.

Beogradski jazz festival (od 25. od 29. oktobra 2018.)

Pravi hit na evropskoj sceni ove godine predstavlja super sastav dve neosporne džez legende: Enriko Rava kvintet sa specijalnim gostom Džoom Lovanom. Rava je jedno od najistaknutijih imena evropskog džeza i mentor velikom broju italijanskih umetnika, Lovano se okitio brojnim nagradama američke kritike za najboljeg tenor saksofonistu i muzičara godine (u apsolutnoj kategoriji).

Globalna džez scena danas je smelija, zabavnija i raznolikija nego ikad. Vredni, novi džez autori mogu se naći u svakom delu planete, a umetnici su slobodniji nego ikad da kombinuju postojeće ili stvaraju nove žanrove, stalno pomerajući granice. U to ime Dom omladine Beograda od 25. do 29. oktobra 2018. predstavlja 34. Beograds- Po prvi put na festivalu je i Južnokorejki džez festival, pod sloganom „BEZ ka Jun Sun Na, dobitnica nagrade ECHO GRANICA“ / „NO LIMITS“. za najbolju svetsku džez pevačicu. Sestre Ingrid i Kristin Jensen, vodeće Novo izdanje Beogradskog džez festi- ličnosti na kanadskoj džez sceni u 21. vala nudi reprezentaciju najintriga- veku, predstaviće izuzetno zapažen ntnijih umetnika svetske i domaće zajednički projekat „Infinitude”. Iz Ausscene. Festival će i ove godine traja- tralije dolazi jedan od najintrigantniti pet dana, sa tradicionalnim duplim jih avangardnih instrumentalnih saskoncertnim programom svake večeri, tava na svetu, revolucionarni klavirski uz učešće preko dvadeset sastava i trio The Necks, a iz Izraela, čija scena solista iz celog sveta. Među hedlajneri- oduševljava našu publiku već godinama su velike zvezde savremenog džeza. ma, pozdravićemo basistu Omera AviKurt Eling je jedan od vodećih svetskih tala, jednog od prvih umetnika sa tog džez pevača u poslednje dve decenije. podneblja koji je stekao svetsku afirU Beogradu će predstaviti novi album maciju. Pažnju mlade publike posebno The Questions, vrhunsku mešavinu će privući Džimi Tenor, brilijantni inodžeza, muzike Brodveja i obrada himni vator iz Finske, koji će u celosti izvesti rokenrola – pesama Boba Dilana, Pola legendarni album ,,Intervison“, ključno Sajmona i Pitera Gebrijela. Sa Kube delo za razumevanje spoja džeza i elekdolazi gigant tamošnjeg džeza, virtu- tronske plesne muzike. Big bend RTS oz na klaviru Čučo Valdes i njegov Jazz će proslaviti 70 godina postojanja uz Batá projekat, koji će sasvim sigurno sjajnog gosta, čuvenog američkog vetpodići publiku na noge, baš kao što je erana Bobija Šua, dok će srednju gento uradio na festivalu sa legendarnim eraciju džezera iz SAD ove godine predsastavom Irakere pre tačno 40 godina. stavljati Ben Wendel Seasons Band, sa

Fotografija: Anna Webber

Fotografija: Josh Goleman 37

svežim idejama iz kolevke ovog žanra. Evropski džez na festivalu kao i obično čine raznovrsni muzički ambijenti. Pijanisti Marko Meskida (Španija) i Mario Lažinja (Portugal) boje svoju autorsku muziku mediteranskom lirikom. Duh avangarde stiže iz Skandinavije, sa norveškim kvartetom Cortex na tragu ideja Orneta Kolmena i švedsko-norveškim triom The Thing, pod vođstvom evropskog fri-džezera, Matsa Gustafsona. Najbolje srednjoevropske vibracije donosi trio Mikloša Lukača (Mađarska) i eksplozivni fjužn kvartet Kompost 3 (Austrija). Publici će se predstaviti i jedan, u celini ženski sastav, oktet pod vođstvom nemačke pijanistkinje Julije Hulsman.

Fotografija: Ana Paunkovic

Srpskom sastavu Fish in Oil pripašće čast da otvori 34. Beogradski džez festival. Premijerno će izvesti program sa četvrtog studijskog albuma koji će biti objavljen neposredno pred koncert, uz jednog izuzetnog gosta iz inostranstva: čuvenog američkog avangardnog gitaristu Marka Riboa! Festival će, kao i ranijih godina, biti zatvoren srpskim showcase-om, u nameri da domaćoj i inostranoj javnosti predstavi aktuelna ostvarenja naših umetnika mlađe i srednje generacije. Na showcase-u će nastupiti vokalistkinja Irina Karamarković sa međunarodnim projektom „Songs From Kosovo 2“, Uglješa Novaković kvintet i Uroš Spasojević Project.

Fotografija: Mireia Miralles

38 | oktobar

Musicology Barcaffe Sessions Treći koncertni serijal Musicology Barcaffe Sessions, otvorio je omiljeni italijanski pevač dubokog baršunastog glasa, Mario Biondi. On je drugog, trećeg i petog oktobra nastupao u Beogradu, u klubu Bitefartcafe. Osim svojih starih hitova, Mario je premijerno predstavio i pesme sa novog albuma „Brasil“. Ecos Company - flamenko spektakl // 17. i 18. oktobar // Bitefartcafe Kubanski flamenko sastav, Ecos, nastupiće kao četvrti izvođač novog serijala Musicology Barcaffe Sessions, 17. i 18. oktobra u klubu Bitefartcafe. Ovaj muzičko – plesni spektakl izvodi čak sedam muzičara i pet plesačica, a šou ovakvog kapaciteta će se po prvi put u Beogradu izvesti u jednom klubu. Ecos je jedan od najcenjenijih flamenko sastava koji svojim radom, na kreativan način, istražuje integraciju kubanskih i hispano plesnih elemenata, otkrivajući novi umetnički izraz. Mešajući elemente flamenka, sona, bolera i rumbe, Ecos svojom muzikom i nastupom oslikava mešovito stanovništvo Kube.

40 | oktobar

Knower (full band) 4|11 Musicology Bar- Keziah Jones // 28. novembar // Bitefarcaffe Sessions // Bitefartcafe tcafe Uvek svež, uvek drugačiji, uvek energičan i uvek spontan, Keziah nam stiže sa novim, još uvek neobjavljenim materijalom, 28. novembra, kao četvrti izvođač #MusicologyBarcaffeSessions2018. Poreklom iz Nigerije, Keziah je svojom neobičnom tehnikom sviranja i mešanjem sirovog bluza i oštrog fanka, stvorio žanr koji sam naziva ,,blufunk”.

Fotografija: Richard Thompson

KNOWER je jedan od trenutno najatraktivnijih bendova iz Los Anđelesa, poznat kao predvodnik novog muzičkog pokreta. Ovaj LA duo čine jedan od najboljih bubnjara, a ujedno i producenata, Luis Koul i pevačica Ženeviv Artadi. Trenutno su na turneji na kojoj predstavljaju svoj četvrti album ,,Life” (2016.), dok su 2017. bili predgrupa na turneji ,,Red Hot Chili Peppers”. Takođe u okviru pomenute manifestacije nastupiće i - Piter Olofson (bas), Nik Semrand (klavijatura), Džejkob Man (klavijatura), Sem Gendel (saksofon) i Tom Gil (gitara).

No sleep festival (od 15. –do 18. novembra 2018.)

sa i Marcela Fenglera, a naredne noći na istom mestu publiku će dočekati najtraženiji tehno izvođači današnjice Muzička platforma No Sleep koju je Nina Kraviz, Dax J, I Hate Models, Aleksi EXIT kreirao uz podršku popularnog Perala i drugi. domaćeg brenda Guarana, već četvrtu godinu zaredom okuplja neke od Treće noći u gigantsku halu Hangara u vodećih aktera svetske elektronske i Luci Beograd dolazi noćni simbol Pariklupske scene. za i jednog od najpoznatijih svetskih klubova Rex, da proslavi 30 godina Zahvaljujući matičnoj No Sleep Novi neumornog rada! Za ovu specijalnu priSad bini na Exitu, sa kojom je i po- liku, odabrali su imena koja se godinama krenuta muzička platforma, na jed- unazad željno iščekuju kod nas, pa će nom mestu svake godine se okupljaju treća noć imati čak dva „hedlajnera“, neki od najpoznatijih svetskih klubova čuveni francuski duo Cassius i živu ikonu kao što su Fabric, Concrete, Tresor, Sub elektronske muzike Lee Burridgea! Club, Fuse, Arma17, The Bunker New York, Nitsa, Salon des Amateursi Grelle Specijalni gost kluba Rex i No Sleep Forelle, uključujući i ovdašnje klubove Festivala, legendarni engleski maestro, kao što su Drugstore, 20/44 i Tunnel. U tvorac je možda i najpopularnijeg zvuprotekle tri godine, EXIT je uz No Sleep ka na današnjoj sceni, koji spaja i house događaje obišao neke od najvećih i techno i progressive u sebi na način metropola kao što su Njujork, London, koji se sa lakoćom kreće od krajnje miMoskva, Barselona, Rim i drugi, a ove nimalanog do zvuka za najveće pozorjeseni vraća se u Beograd, prvi put u nice. Burridge u svojim besprekornim festivalskom formatu. setovima publiku vodi od hipnotičnog plesa, preko prave euforije, pa sve do Prve noći u četvrtak, 15. novembra, pravog sanjarenja, po kojem se i zovu sa specijalnim ,,Warehouse Rave” nas- njegove uvek rasprodate žurke – All tupom, No Sleep festival otvoriće ve- Day I Dream (ADID)! Od grupe Tyrant liki Fatboy Slim u društvu DJ Tenni- koju su pored njega činili Sasha i Craig

42 | oktobar

Richards, pa sve do izdanja za etikete kao što su Global Underground, Innervisions, Hooj Choons i ADID, Lee Burridge je ostao jedan od najuticajnijih DJ-eva na sceni, a čuveni festival Burning Man danas je praktično nezamisliv bez njegovih setova. Pariski tandem koji čine Phillipe Zdar i Boom Bass, dolaze prvi put kod nas i to sa novim albumom i numerama na kojima im gostuju Pharrell Williams i Cat Power. Uz Daft Punk i Justice, Cassius se smatraju najvažnijim predstavnicima specifične francuske house škole i zvezdama izdavačke kuće Ed Banger. Sa njima, takođe premijerno dolaze i famozna rezidentkinja kluba Rex i deep house heroina Molly, te intrigantni Pascal Walter, iskusni muzički selektor iz Francuske kojem je odnedavno Beograd postao drugi dom. Domaćini ove žurke su Petar Cvetković koji noć otvara uz minimalni deep set, kao i naš proslavljeni DJ i producent Marko Nastić kome će pripasti čast da zatvori trodnevni program u novom Hangaru, mestu u kojem je ove godine održao veliki Retrospektakl i obeležio prvih 20 godina na našoj i svetskoj sceni.

Ĺ˝ivotni stil

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Fotografije: Matea HaliloviÄ&#x2021; @matea_halilovic

44 | oktobar

Matea Halilovic Miris svježe pečene pite s jabukama ili keksića s čokoladom ništa ne može nadmašiti

koliko vam je teško da se priviknete na dolazak hladnijih, jesenjih dana i u njima pronađete lepotu, naša preporuka je da inspiraciju potražite kod osoba koje su „doktorirale“ uživanje u malim stvarima. Jedna od takvih je i naša sagovornica, Matea Halilović, autorka bloga Little things by Matea koju smo konsultovali kako bismo saznali poneki trik za uređenje doma u duhu jeseni, ideju za uradi sam projekat i najvažnije, kako bismo se podsetili koliko je važno uživati u trenutku.

Kada otvoriš vrata od stana, koji miri- tek pokojim detaljem u, divnoj i vrlo si ovih dana dopiru iz tvog doma? trendi, boji senfa. Koliko su ti mirisi važni za postizanje ženljenog ugođaja? Na koji način postižeš ušuškanu atmosferu koju možemo videti na tvojim Upravo uz ovaj, hladniji dio godine slikama, kako bi posavetovala naše najviše vežem mirise. Nekako su mi s čitaoce da isto primene u svom domu? godinama jesen i zima postali najdraži dio godine baš zbog tog toplog ugođa- Ušuškana atmosfera mi je najbitniji ja koji se osjeća u našem domu. Lje- element jesenskih dana. Zagrijan dom, ti više vremena provodimo van kuće, po mogućnosti pećnicom iz koje se no čim zahladi volimo se ušuškati pod šire neki fini mirisi, šalica čaja ili čaša dekicom i provoditi večeri u ugodnom, vina (ovisno o raspoloženju), prigušena kućnom, druženju s obitelji i prijate- svijetla i upaljene lampice koje su ljima. Upravo za taj topli ugođaj veli- uvijek u nekom kutku našeg doma. kim dijelom zaslužni su i mirisi koji se Jesam li spomenula mekanu dekicu? našim domom šire. Iako se ovih dana Bez nje ne može. dosta priča o štetnosti mirisnih svijeća, moram priznati da ih povremeno ipak Danas svi živimo brzo i ovakvi trenuzapalim. Već desetak minuta dovoljno ci opuštanja su ključni za balans. Moj je da se miris proširi cijelim prostorom. savjet svima je da pronađu ono što ih No, najdraži mirisi su mi svakako oni koji opušta i posvete se tome, pa makar se šire iz kuhinje – miris svježe pečene pola sata prije spavanja. pite s jabukama ili keksića s čokoladom ništa ne može nadmašiti. Koje knjige se ovih dana nalaze na tvom noćnom stočiću i koji naslov bi nam Kako izgleda jesen u tvom enterijeru, preporučila? menjaš li postavke zavisno od godišnjeg doba? Proljeće i ljeto 2018. su za mene bili period bez čitanja za svoj gušt zbog Uživam u igri s dekorativnim detalji- nekih drugih obveza, no jako se veselim ma te ih često mijenjam i preslagujem. krenuti dalje po svom popisu knjiga Smjenom godišnjih doba sam uvijek koje bi htjela pročitati do kraja godine. posebno inspirirana te isto tako volim Počinjem s trilogijom Elene Ferrante, a osvježiti i svoj prostor sezonskim deta- prva u nizu je knjiga Genijalna prijateljima. Naravno, ne mogu odoljeti kada ljica. Dobila sam i pročitala baš mnona police najdražih trgovina stignu go preporuka za ovu trilogiju i zanima nove dekoracije. Jesen su za mene me kako ću se složiti s Elenom i Lili. zagasiti, topli tonovi, mekani materija- Također, privlači me i S Eleanor Oliphali i zanimljive teksture. Ove godine ni- nt je sve u najboljem redu, autorice Gail sam posegnula za tipičnim jesenskim Honeyman, ali i Mala pariška knjižara tonovima narančaste i žute, već za Nine George. toplim smeđim i sivim tonovima s

46 | oktobar

48 | oktobar

Detalji koje bi ove sezone volela da se čim bolje uživili u film. U svakom vidiš u svom domu? koraku uživam. Nemojte me krivo shvatiti, imamo mi filmske večeri i ljeNedavno sam na svom blogu objavila ti, ali drugačije je kada se ušuškaš pod post s jesenskom listom želja, na ko- dekicom, a vani je hladno i kišno – nema joj se, naravno, našlo najviše detalja za ljepšeg osjećaja. Isto tako, jesen je dom. I većina njih je bila u zlatnoj boji. period kada se svi nekako vratimo u Izgleda da upravo njoj gravitiram tre- svoju rutinu nakon hektičnog ljeta te nutno te bi si htjela priuštiti ogledalo volim okupiti prijatelje na druženju uz sa zlatnim detaljima te zanimljivi zidni društvene igre i finu hranu. sat jer sam starog otpisala, jednostavno mi se više nije uklapao u prostor. Najdraži jesenji zalogaji? Također, imam jedan veliki okvir za kojeg želim kupiti crno-bijeli print s Pečeni kesteni i juha od bundeve, bez cvjetnim motivom. I to je zapravo to što konkurencije. imam na umu, ostatak detalja će vjerojatno biti nabavljen u vidu kompulzi- Kako sebi popravljaš raspoloženje u vne kupnje u nekoj od najdražih trgov- danima kada baš ništa ne ide? ina jer se često zaljubim u neki detalj i jednostavno ga ne mogu ostaviti. Najčešće se tako osjećam kada su oni tmurni, sivi i kišni dani. No, šalica fine Uobičavaš li da sa dolaskom hladnijih kave i dobra glazba za opuštanje pa se dana praviš filmske večeri? I ako da, koji onda nekako lakše krene dalje. Vrlo mi žanr ti posebno godi u ovom periodu? je bitno stanje prostora u kojem boravim, ako je oko mene nered ne mogu Filmske večeri su, za mene, neizos- se koncentrirati dok to ne dovedem u tavan dio ovog dijela godine. Kod kuće bolje stanje i svaka stvar nađe svoje najčešće upravo tako provodimo slo- mjesto. Ukoliko treba razbistriti glavu bodne večeri. Iako volim čitav spektar od nekih briga, onda je to bez pogovoraznih žanrova, ušuškati se najljepše ra odlazak u prirodu, pa makar i po kiši. uz neki obiteljski film ili laganu dramu. A početak jeseni jednostavno moram Jednostavan i brz jesenji DIY koji naobilježiti gledanjem prvog nastavka meravaš isprobati u narednom periodu? Harry Pottera i tako je već godinama. Svakako bi htjela iskoristiti jesenje liKoji je tvoj omiljeni jesenji ritual? šće za neki DIY projekt, a idealno je vrijeme i za skupljanje češera koje ću koristiti Upravo filmske večeri, o kojima sam za zimske dekoracije. Zasad sam bojala gore pisala, proglasila bih najdražim je- i ukrašavala bundeve, to je ispalo sasenjim ritualom. Od odabira filma, do svim simpatično. Mislim da ću napravipripremanja nekog zalogaja i grickali- ti i jesenski vijenac za ulazna vrata koca, stvaranja ugođaja u domu kako bi risteći lišće i grančice iz prirode.

50 | oktobar

Gastro

Pripremila:

Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Fotografije:

Andrijana Kovrlija @teodora_kovrlija

52 | septembar

Dunja i Ä?okolada se vole

iris dunje iz kuhinje uvek nagoveštava pripremu nekih ukusnih poslastica. Mi smo ove godine odlučile da probamo nešto drugačije i umesto klasičnog džema od dunja koji bismo kasnije koristile kao nadev u čokoladnim kolačima napravimo aromatični čokoladni džem. U našoj porodici za džem znamo da je dobar ukoliko se jede direktno iz tegle kao poslastica. Recept za ono što smo imali na umu nismo pronašle nigde, tako da je ceo postupak pripreme u stvari kompletna improvizacija. Za prvi deo recepta i pripremu džema od dunja poslužio nam je Veliki narodni kuvar, a začinima i čokoladom koje smo dodale po našem ukusu napravile smo svoju verziju ove „poslastice“. Iako smo se brinule kako će se ovi ukusi složiti iz prve, rezultat ovog mini eksperimenta je za nas najprijatnije iznenađenje, zbog čega smo odlučile da naš recept podelimo sa vama.

Sastojci:

· 3,5kg očišćenih dunja · 2,5kg šećera (za zdraviju alternativu predlažem kokosov šećer) · 100g sirovog kakaoa · 500g crne čokolade za kuvanje (bez dodatog šećera) · muskatni oraščić (malo narendati) · dva štapića vanile · 10g cimeta · malo ruma

Priprema : Dunje temeljno oprati, oguliti im koru i iseckati ih na kockice. Ovaj deo je izuzetno naporan jer su dunje dosta tvrde i potrebno ih je pažljivo seći oko „srca“ kako ne biste zasekli koštice koje su gorke. Nakon što iseckate dunje stavite ih u veću šerpu i prelijte vodom u koju ćete dodati šećer. Vodu dodajete dok ne pokrijete dunje tako da ništa ne izviruje preko površine vode. Zaklopite šerpu i pustite da se dunje krčkaju na jakoj vatri dok voda ne proključa. Povremeno proveravajte, promešajte šećer varjačom i zaklopite ponovo sve do trenutka dok voda ne provri. Kada vidite da vri, smanjite temperaturu ringle i poklopite. Na svakih petnaestak minuta proveravajte da li vam je voda uvrila (ako sva voda uvri džem će vam izgoreti), lagano mešajte i pratite kako dunje od žućkaste poprimaju toplu oranž nijansu i postaju sve mekše. Posle otprilike tri sata kada vidite da su dunje već

počele da se raskuvavaju i da ih lako možete nagnječiti pritiskom varjače, kao i da se količina vode smanjila dodajte polako čokoladu, kakao i začine i mešajte intenzivno dok se sve lepo ne rastopi. Nakon što su se svi dodati sastojci lepo razložili i sjedinili vratite poklopac, smanjite još malo temperaturu ringle i ostavite još nekih 45 minuta do sat vremena da se džem krčka. Povremeno proveravajte i mešajte, ako primetite da je se džem zgusnuo ranije skinite ga sa ringle kako se ne bi uhvatila korica na dnu šerpe. Isključite ringlu i štapnim mikserom usitnite dunje do željene teksture. Istovremeno pripremite teglice, operite ih i sterilišite u rerni, a onda u tople tegle sipajte džem. Vratite tegle (bez poklopca) u toplu rernu na nekih dvadesetak minuta da bi se odozgo uhvatila pokorica. Ohladite ih potom prirodno i odložite na suvo i tamno mesto. Prijatno!

Životni stil

Jesenji čitalačko-filmski maraton Tekst: Sofija Mirčetić @sofimircetic

56 | oktobar

ečita debata – knjiga ili film/serija, milion argumenata u prilog jednoj ili drugoj opciji, kad rezimiramo – rezultat je uvek nerešen. Negde između suprotstavljenih mišljenja je i mala grupa ljudi koja uživa i u knjizi i njenoj ekranizovanoj verziji bez potrebe da ocenu više da jednoj ili drugoj opciji. Dok jesen ne pokaže zube i najuri nas sa iz bašti kafića imate dovoljno vremena da sastavite listu filmova i serija koje ćete gledati kada stigne vreme za knjigu i ćebe. Dakle, filmski ili čitalački maratoni su u najavi, a mi vam priskačemo u pomoć našim izborom.

To All The Boys I Loved before

Netfliksov film rađen po istoimenoj knjizi spisateljice Dženi Han je nešto malo više od običnog „tinejdž“ filma. Uprkos tome što nije izostao „tinejdžerski romantični film“ šablon (zgodni sportista, njegova zlobna bivša devojka i protagonistknja stidljiva štreberka), To All The Boys I Loved before zapravo ima dublju priču u pozadini. Lara Džin, ili El Džej (LJ) kako je zovu, je veliki ljubitelj knjiga i ljubavnih romana i u tom duhu je napisala pet ljubavnih pisama momcima koji su joj se dopadali još od osnovne škole, pisma koja nije imala nameru da pošalje. Incijativu će

preuzeti njena mlađa vickasta sestra kojoj je dosadilo da El Džej (LJ) sedi ispred TV-a i praktično nema ljubavni život. Od tog trenutka stvari se menjaju. Film i knjiga opisuju odnos dvoje tinejdžera (Lana Kondor i Noa Sentineo) koji otpočinju lažnu vezu zasnovanu na ugovoru s idejom da svoje simpatije učine ljubomornim. Kroz njihovo postepeno približavanje dodatno ojačano sličnim porodičnim pričama (smrt majke i odlazak oca) dolaze do pravih osećanja. Naprosto lep i topao film koji možete pogedati u petak popodne nakon posla.

Fahrenhait 451

Novi film Ramina Bahranija u HBO produkciji - Farenhajt 451 adaptacija je istoimenog književnog klasika Reja Bredberija. Farenhajt 451 spada među najbolje antiutopističke knjige (1984, Mi, Vrli Novi Svet i druge). Simboličan naslov (temperatura na kojoj gori papir) ukazuje na spaljivanje knjiga u distopijskom svetu koje za cilj ima da ljude učini jednakima. Glavni junak Gaj Montag jedan je od zaduženih za to da svaka knjiga bude spaljena, ali ubrzo nakon što upozna mladu ženu koja će jednim

pitanjem stvoriti iskru sumnje u njemu, počinje da ima neobične snove i kritičko mišljenje, što predstavlja otrov za svaki totalitarni sistem u kome vlada jednoumlje, što ga navodi na preispitivanje sistema u kom živi. Montag počinje da radi iz senke pokazujući kako su knjige i znanje moćno oružje. Glavnu ulogu tumači Majkl B. Džordan „rame uz rame“ sa njim su i Majkl Šenon i Sofija Butela. Odličnu muziku za film su uradili Mateo Zingales i Antoni Partos. Knjigu kod nas možete pronaći u izdavaštvu Lagune.

Patrick Melrose

Ako ste mislili da vam nije potreban još jedan film ili serija u kojoj Benedikt Kamberbač tumači psihološki zanimljivog lika, pritom zavisnika, varate se, u to smo gotovo stoprocentno sigurni. Patrik Melrouz je nova mini serija koja će vas držati budnim celu noć, a zasnovana je na serijalu knjiga (Never Mind, Bad News, Some Hope, Mother’s Milk i At Last) Edvarda Sent Obina, jednog od poznatijih savremenih prozaista u Engleskoj.

Kamberbač tumači lik Patrika Melrouza, pripadnika više klase, traumatičnog detinjstva obeleženog očevom tiranijom koji je odrastao u alkoholičara i zavisnika od heroina i kokaina. Stasavanje u kući (zamku), studiranje, lečenje od zavisnosti, porodični odnosi i uloga oca „skockani“ u pet epizoda koje su naslovljene po višestruko nagrađivanim knjigama baziranim na delovima piščevog života.

You

Ponekad vam je potrebna serija natopljena dramom (fanovi Gossip Girl i SATC podignite ruku), a najnoviju dozu ovog žanra vam servira Netfliks. Od kreatora serije Riverdejl stiže serija You bazirana na romanima Kerolin Kepnes (You i Hidden bodies). Džo Goldberg, koga tumači Pen Bedgli, je naizgled dečko iz snova, a zapravo jeziv lik koji uhodi devojku za koju

je zainteresovan (Elizabet Lejl) i za petama mu je njena sumnjičava najbolja drugarica (ulogu igra Šej Mičel). No, Džo ne preza ni od čega, pa ni od ubistava ako će to osigurati da dobije ono što želi - ljubav. Opsesija, ljubomora, ubistvo i mračne tajne koje progone glavnog lika očekuju vas u novoj Netfliksovoj seriji koja je počela da se emituje 9. septembra ove godine.

Sharp Objects Od autorke poznatog trilera Gone Girl (Iščezla), koji je nakon toga prenet na filmsko platno, još jedna knjiga Gilijan Flin dobija svoju ekranizaciju. Sharp Objects je nova HBO serija u kojoj glavnu ulogu tumači fenomenalna Ejmi Adams. Psihološki napeta serija prati priču novinarke Kamil Preker koja je poslata da izveštava o ubistvu dve devojčice u svom rodnom gradu. Ne samo da mora da se

nosi sa svim teškoćama zadatka na koji je poslata, Kamil proživljava i ličnu dramu mučena sećanjima, problemom sa alkoholom i lošim odnosom sa majkom koja je očigledno ne želi u kući. Pored toga što je zasnovana na knjizi odlične autorke, seriju je uradio Žan Mark Valije poznat po Oskarom nagrađenom filmu Dallas Buyers Club i seriji Big Little Lies.

Castle Rock Nakon rimejka horor klasika – It (To) od letos nam je dostupna i serija rađena po pričama Stivena Kinga – Castle Rock. Zanimljivo je da serija ne prati konkretne priče Stivena Kinga, više je urađena u stilu ovog pisca i fragmentima njegovog rada, a sam pisac se, zajedno sa J.J. Abramsom, pobrinuo da to bude sprovedeno autentično. Verni Kingovi obožavaoci već po strani odvajaju sve piščeve romane i priče čije komadiće možete videti u seri-

ji koja se emituje od juna ove godine. Glavnu ulogu tumači svima omiljeni, još od It-a, Bil Skarsgard zajedno sa Anre Holandom i Melani Linski. Dovoljno je da vam kažemo da u jednoj od ćelija Šošenka biva pronađen mladić o kome zatvorski dokumenti ne govore baš ništa. Traka misterioznih događaja polako počinje da se odvija u malom gradu dovodeći život njegovih stanovnika u opasnost.

Pogledajte i: Ove jeseni nam stiže treća sezona serije Čovek u viskom zamku (The Man in The High Castle) urađene po knjizi Filipa K. Dika. Teleportujte se u svet alternativne istorije gde su iz Drugog svetskog rata kao pobednice izašle Nemačka i Japan. Možete pogledati i seriju The Miniaturist baziranu na bestseleru Džesi Barton. Radnja je smeštena u Amsterdam u sedamnaestom veku gde glavna junakinja kao poklon za venčanje dobija mini-

jaturnu repliku kuće u kojoj živi. „Kućica za lutke“ nepogrešivo reflektuje događanja u pravoj kući i utiče na buduće događaje. Veštičija vradžbina? Zanimljiva i estetski veoma privlačna serija. Ukoliko vam je za oko zapala Netfliksova serija 13 Reason Why, ovog leta je prikazana i druga sezona. Nakon tretiranja pitanja kao što su samoubistvo, vršnjačko nasilje i silovanje, u drugoj sezoni nastavljamo da pratimo sve posledice traumatičnih događaja naizgled završenih u prvoj sezoni.

Ĺ˝ivotni stil

Maratonska trka Harukija Murakamija

66 | oktobar

Tekst: Vesna Belušević (Cukuba, Japan)

ktobar je mesec Nobela. Japancima je ta nagrada izuzetno bitna i uvek s nestrpljenjem iščekuju saopštenje iz Stokholma. Čuveni japanski pisac Haruki Murakami je u poslednje dve decenije, po svemu sudeći, bio nominovan svake godine i veliki je favorit za osvajanje ove, za Japance najprestižnije, nagrade.

tiri člana žirija su dali ostavke i pošto je ceo rad komiteta za dodelu nagrade potpuno poremećen, odlučeno je da će 2019. Švedska akademija imenovati dva dobitnika. Protagonisti kulture u Švedskoj su odlučili da 12. oktobra ove godine dodele takozvanog ,,alternativnog’’ Nobela za književnost. Od pedesetak književnika u najužem izboru su ostala četiri pisca: Britanac Nil Gejman, Kanađanka vijetnamskog prekla Kim Tuj, Mariza Konde iz Gvadalupea i dugo prisutni Haruki Murakami. Na veliko razočaranje fanova, Murakami je javno izjavio da ne prihvata nominaciju jer želi da se u miru posveti pisanju, a ne da bude deo nobelovske maratonske trke. Mnogi Japanci koji ga podržavaju su time razočarani.

Murakami ima mnogo pristalica u Japanu, pogotovo među mlađom čitalačkom publikom. Prošla godina je bila veliko razočaranje za sve one koji su se duboko nadali i predviđali da će Murakami sigurno osvojiti Nobela. Kazuo Išiguro, britanski pisac japanskog porekla, koji je i sam veliki fan Murakamija, 2017. godine je bio lauerat za književnost. Deo japanske publike je bio zadovoljan, jer bez obzira na to što Išiguro piše na engleskom, a jezikom svojih roditelja se veoma slabo služi, Murakami, jedan od najpoznatijih jarođen je u Nagasakiju i samim tim je panskih savremenih pisaca, preveden je na skoro pedeset jezika, a knjige mu se Japanac. prodaju u višemilionskom tiražu, mnoHaruki Murakami uopšte nije zaintereso- go više po svetu nego u rodnom Japanu. van za Nobelovu nagradu i više puta je Starije generacije Japanaca nisu prihvatile izjavio da je zahvalan svim čitaocima koji Murakamija. Opisuju ga kao netipičnog kupuju njegove knjige, a da je Nobel za Japanca, njegovu književnost kao prozanjega samo dosadna stvar koja ga ometa padnu, likove teško ili nimalo razumljive prosečnom, tradicionalnom Japancu, a u radu. poruke nejasne i često pune osuđivanja, Ova godina će proći bez dodele Nobel- što Murakami negira, objašnjavajući da ove nagrade za književnost zbog op- on samo posmatra i beleži. tužbi za seksualno uznemiravanje. Če-

68 | oktobar

Likovi u Murakamijevim delima nisu u stanju da se uklope i usaglase sa strogim pravilima japanskog društva. Oni su prepuni emocionalne konfuznosti, vrlo često pronalaze lepotu, utehu i beg u zapadnoj muzici koja je jedna od velikih ljubavi Murakamija. On je svojim posebnim stilom pisanja podelio japansku književnu publiku. Za mlađe generacije on je genije koji promoviše internacionalizam, otvorenost i fleksibilnost, ali za starije on je pisac kome nedostaje pravi i istinit sadržaj i osećaj tradicije. Pogotovo im smeta veoma oštar, kritički pristup japanskoj kulturi, naročito japanskom načinu rada koji udaljuje supruga i oca od porodice i vezuje ga za kompaniju s kojom je doživotno spojen. Murakami u svojim romanima flertuje sa Zapadom i sa realnošću, a likovi pronalaze spas u fantaziji koja lebdi iznad njihovih života. Tradicionalni Japanci ne mogu da prihvate takvu vrstu bežanja i mnogi se pitaju gde je nestao pravi samurajski duh.

70 | oktobar

Starije generacije mu osim toga zameraju i da se služi previše jednostavnim i čitljivim jezikom. U japanskom pisanom jeziku postoji oko pedeset hiljada karaktera. Japanski đaci tokom obaveznog školovanja nauče nešto manje od dve hiljade i dvesta karaktera. Oko dve i po hiljade karaktera je dovoljno da se čitaju novine i većina tekstova, dok visoko obrazovani intelektualci koriste duplo više karaktera. Murakamijevi tekstovi su lako čitljivi i to je još jedan razlog zašto je atraktivan mlađoj publici. Kenzaburo Oe, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1994. godine, koristi daleko komplikovaniji jezik i teško razumljive i široj publici nepoznate karaktere. Iako ga većina nije čitala, Oe je izuzetno cenjen među starijom čitalačkom publikom. Oe koristi mnogo veći broj karaktera od Murakamija koji je daleko skromniji po tom pitanju. Murakami smatra da je pisanje knjiga vrlo slično dizajniranju video igara. Poznata je njegova izjava koja se posebno

72 | oktobar

dopada mlađim čitaocima: „Osećam se kao dizajner video igara, a istovremeno i kao igrač. Dok pišem program ja sam deo te igre. Leva ruka ne zna šta desna ruka radi. To je neka vrsta otuđenosti. Osećaj podele.“

održali ove osobine na viskom nivou, neophodno je da se nikad ne zanemari fizička snaga i kondicija. Da sam prestao da trčim, mislim da bi moja dela bila veoma drugačija’’, objasnio je Murakami u nekoliko navrata.

Ono u čemu je Murakami vrlo sličan svojim zemljacima je stroga disciplina u radu. Kada piše, on ustaje u četiri ujutro, radi pet ili čest sati. U toku popodneva trči najmanje deset kilometara i pliva oko dva kilometra, zatim sluša muziku, najčešće džez, njegov omiljen žanr. Na spavanje odlazi tačno u devet. Takav ritam svakodnevno ponavlja pola godine ili godinu dana dok radi na nekoj knjizi. Ta rutina postaje za njega forma opčinjenosti. Rutinom tera sebe da dostigne dublja stanja uma, za šta je potrebna i mentalna i fizička snaga.

On je do skoro trčao najmanje šezdeset kilometara nedeljno, a barem jednom godišnje je učestvovao u maratonskoj trci. Jednom je čak učestvovao u „super’’ maratonu od sto kilometara. U poslednje vreme počeo je da se bavi triatlonom, pa je zbog plivanja i vožnje biciklom, smanjio trčanje na svega tri puta nedeljno. Trčanje je pored džeza jedna od velikih ljubavi Murakamija i ono mu pomaže da održi u životu svoju najznačajniju i najveću ljubav - pisanje. Bez obzira na to da li ga prihvatali ili ne, voleli ili ne, mnogi Japanci se nadaju da će sledeće, 2019. godine, posle duge maratonske „Najvažniji kvaliteti pisca su maštovitost, trke, Nobel ipak stići u ruke njemu koji tu inteligencija i posvećenost radu. Da biste nagradu sigurno zaslužuje.

Životni stil

Gradski kutak za čitanje Pripremila: Dragana Ilić @_oatflake

74 | oktobar

jubitelji knjiga ne izlaze iz kuće bez najmanje jedne u rancu i jedne u ruci. U tom zagrljaju, tumaraju gradom tražeći neko mirno mesto za ispijanje omiljenog napitka, gde će u prijatnoj atmosferi uživati, čitajući dela koja su te nedelje odabrali. Iako Beograd nudi širok asortiman raznovrsnih lokala, oni uvek biraju baš ona mesta gde se osećaju kao „kod kuće“, pa izbor obično pada na ušuškane knjižare poput Bookastor-a, Apropo knjižare ili Topolske 18.

Bookastore - poznata po knjigama savremenih pisaca, otvorena je u ulici Cara Lazara 12. U prostoru ispunjenom knjigama, raznovrsnim detaljima mladih dizajnera, mirisima tek skuvane kafe ili tople čokolade, odaje utisak da ste u pravom toplom, kućnom ambijentu. Karakteristična po tome što podržava domaće proizvođače (Doncafé, Ferdinand knedle, Supernatural čajeve...) zbog čega ovde možete osim u šoljici kafe uživati u neodoljivim zalogajima, zaboraviti na vreme i prepustiti se čitanju. U lokalu nije dozvoljeno pušenje, a ljubimci su lepo prihvaćeni i uvek rado viđeni gosti ovog šarmantnog mesta. Dvadesetog oktobra u knjižaru stiže „Moja borba 5” od Knausgora, koju možete istog dana kupiti i nagraditi sebe jednim izuzetnim delom.

76 | oktobar

78 | oktobar

Knjižara Apropo – još jedna od nezavisnih knjižara u Beogradu poznata je između ostalog i po izvrsnim čajevima, idealnim za hladno vreme koje nam predstoji. Ovde možete probati čak 35 vrsta čajeva koji svojim aromama i opojnim mirisima ispunjavaju ovaj mali prostor u društvu Mare, Bete, Mifija i ostalih umiljatih maca koje ga krase. Ideja stvaranja ambijenta gde će ljudi moći da se opuste i provedu vreme u jednoj knjižari-kafiću, u društvu naslova izabranih autora, želeći da ovo mesto nikada ne napuste, uspešno je ostvarena. U ulici Cara Lazara, Apropo verno čeka svoje posetioce uvek sa novim iznenađenjem, izložbom, muzičkim programom ili razglednicama i bukmarkovima koji su unikatni i idealni da nekome ulepšate dan.

Topolska 18 – Knjigodrom raj za kreativce, zaljubljenike u kulturu, za hedoniste, umetnike i sve one koji se opijaju knjigama. Mesto za ćaskanje, čitanje, razgledanje ili upoznavanje sa delima pisaca poput Murakamija, Valjarevića, Đorđevića i mnogih drugih. U Topolsku možete svratiti i po ručno izrađene cegere, notese, bedževe i mnogobrojne sitnice koje će vam obojiti dan, mesec, godinu. Ako ste kojim slučajem večernji tip, Topolski filmski program je kao poručen za vas, a repertoar možete ispratiti putem njihove Instagram ili Facebook stranice.

{

}

Izbor je na vama koju ćete pre posetiti. Moj savet je da pametno iskoristite vreme, naoružate se dobrim raspoloženjem i krenete u osvajanje najlepših gradskih kutaka za čitanje.

80 | oktobar

Životni stil

Maroko stiže u Beograd

ost koji spaja Afriku i Evropu. Zemlja velikih kontrasta. Živi gradovi nasuprot tihim i mirnim selima, nomadske porodice i bogataši. Jedinstven način života, a priroda bogata i u nekim delovima čak netaknuta. Jake zime, ali žarka leta. Velike sile vladale su ovim predelima, pa je u jednom trenutku ova država bila deo Rimske imperije, a potom se našla i pod plaštom Vizantije. Islam na ove prostore stiže u sedmom veku dolaskom Arapa. Tako je većina Berbera (kako su

se zvali prastanovnici ovog prostora) primila Islam. Svakim dolaskom novih naroda, dolazili su novi običaji koji su se mešali sa već prisutnim i upravo ta kombinacija različitih kultura izdvaja ovu afričku državu od ostalih. Posle Drugog svetskog rata bila je francuska kolonija, ali se pedesetih godina izborila za političku nezavisnost. Danas je to Kraljevina Maroko.

Tekst:

Dejana Vukadinović

82 | oktobar

Magični Maroko Prva asocijacija na Maroko većini osoba rođenih devedesetih godina na našim prostorima jeste brazilska serija ,,Zabranjena ljubav“ koja nas vodi ulicama Rabata i skrivenim kutima pustinje Sahare. Magičan ples šabi, medine pune ljudi, drugačija kultura, religija, običaji i jedna nesvakidašnja ljubav zabranjena sa mnogih aspekata učinili su da Maroko uđe u naše domove. Devojke su počele da nose narukvice slične onima kakve su viđale na glavnoj junakinji, a orijentalni plesovi sve traženiji u plesnim školama. Tih godina svršeni srednjoškolci masovno su upisivali arapski jezik. Veza stara šest decenija Pripremila:

Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Bliska veza između Srbije i Maroka uspostavljena je u vreme Titove vladavine i pokreta „Nesvrstani“. Odnosi stari 60 godina postaju iz godine u godinu jači, što se najbolje vidi na polju kulture.

Vikend Maroka u Beogradu U susret predstojećem Beogradskom sajmu knjiga, čiji je ove godine Maroko počasni gost, Centar za obrazovanje i kulturu Božidarac u saradnji sa Udruženjem srpsko-marokanskog prijateljstva organizovao je događaj „Vikend Maroka na Vračaru“, 5. i 6. oktobra. Manifestacija je održana u prostorijama Božidarca, a posetioci su imali priliku da se bliže upoznaju sa kulturom najzapadnije afričke države. Beograd već nekoliko godina unazad organizuje nedelju posvećenu marokanskoj kulturi u cilju da približavanja duha Maroka našem narodu. Tokom subote posetioci su imali priliku da vide predmete, šoljice, tacne i garderobu specifične za ovu zemlju. Mogli su da se informišu o filozofiji ispijanja čaja, slatkišima i urmama, kao i da nauče osnove pokrete šabi (chaabi) plesa. Svi koji su gledali gore pomenutu seriju pamte glavnu junakinju između ostalog i po unikatnom nakitu. Ovog vikenda mogli su da nauče kako da naprave nakit sa motivima Maroka, ali i kako da koriste kanu.

Lejla Lalami – zlatno pero Maroka Poseban deo programa bio je posvećen savremenoj marokanskoj književnosti u koju nas je uveo diplomirani filolog Zakarija Astitou, Marokanac sa prebivalištem u Srbiji poslednjih sedam godina. Posetioci Sajma knjiga u Beogradu, ove godine će imati priliku da se upoznaju sa bogatom književnom ponudom koja dolazi iz ove zemlje. Među savremenim književnicama sa ovih prostora neizostavno moramo pomenuti Lejlu Lalami. Njene priče su ljudske priče smeštene u vrtlozima političkih igara koje iznova pogađaju ovu zemlju. U razgovoru sa zaposlenima u našim knjižarama saznali smo da je Lejla jedna od najtraženijih književnica ovog podneblja, ali i da se očekuje porast popularnosti i drugih marokanskih autora nakon ovog sajma. Jedna je Kazablanka Subota je bila i filmski dan i gledao se čuveni film Kazablanka, čija radnja je smeštena u period Drugog svetskog rata. Po projekciji Kazablanke ostali smo da još neko vreme uživamo u marokanskoj muzici koja se tiho čula iz ugla. Veče se završilo u tradicionalno-modernom maniru, stilu autentičnog Maroka koji je i obojen različitostima. Napuštajući objekat poželela sam da imam čarobni ćilim kojim ću istog trena odleteti među planine i gradove, u zemlju u kojoj si svuda dobrodošao, zemlju u kojoj se ispija najlepši čaj i priča do kasno u noć. Ipak, do prvog susreta uživo, čitaću knjigu „Mavrov izveštaj“ i mislima biti u Maroku.

Fotografija: April Rocha

Ekologija

Pripremila:

Fotografija: Nadia Stone / FPP

Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

88 | oktobar

limatske promene niko od nas više ne može da ignoriše sve da to i želi. Previše su očigledne. Dok istovremeno naučnici, aktivisti i visoki zvaničnici vodećih zemalja sveta pokušavaju da poprave nastalu štetu i javnosti objasne šta je potrebno uraditi kako bismo spasili ono što se spasiti da, nedovoljno se priča o tome da je neophodno već danas zaustaviti krčenje šuma, eksploataciju zemlje zarad bogaćenja, zaustaviti raseljavanje i ubijanje ljudi koji žive na teritoriji koja je zapala za oko vlasnicima kapitala i korumpiranim političarima. Najčešće ćemo u masovnim medijima kada se govori o klimatskim promenama slušati o velikim investicijama u vetro-turbine, solarne panele i druge obnovljive izvore energije, ali malo ko se bavi pitanjem na lokalu, malo ko priča o stvarnim ljudima koji su proterani sa zemlje na kojoj su njihove porodice vekovima boravile da bi se ta zemlja materijalizovala. Posledica takvih delovanja dovodi do klizišta, do izumiranja biljnih i životinjskih vrsta, osiromašenja i propadanje lokalnih zajednica. Pokret koji se glasno zalaže za prava domorodačkog, lokalnog stanovništva na sopstveni habitat u čitavom svetu je pokret Land Rihts Now.

Poput dobrih i strpljivih učitelja, inicijatori pokreta Land Rights Now na svojim platformama donose brojne intervjue sa pojedincima iz čitavog sveta koji pričaju o problemima sa kojima se oni, njihove porodice i zajednice suočavaju, a na šta u najvećem broju slučajeva nadležni u njihovoj zemlji ostaju nemi.

Fotografija: ROGÉRIO ASSIS

Među pričama na sajtu možete pronaći zabrinjavajući podatak da je čak 2,5 milijardi ljudi iz domorodačkih, lokalnih zajednica u konstantnom riziku da ostane bez mesta za život! U pokušaju da zaštite zemlju, reke i šume u proseku 3 čoveka nedeljno izgubi život! Pravo na zemlju ovih ljudi znači ne samo za njih, njihove porodice i zajednicu koja živi od zemlje, već ima izuzetno veliki značaj za suočavanje sa klimatskim promenama. Davanje privilegovanog prava na zemlju ovim ljudima znači sprečiti uništavanje šuma i reka, sprečiti eksploataciju i privatizaciju prirodnog bogatstva i dodatnog bogaćenja korumpiranih članova vlada i korporacija. Zašto baš sada govorim o ovom pokretu? Zato što će se ove godine u periodu od 15. do 26. oktobra organizovati nedelja #landrightsnow kojom čelnici pokreta žele da mobilišu što veći broj ljudi i zemalja koje će se ujediniti i tražiti prava za domorodačko stanovništvo širom planete.

90 | oktobar

Kako mi možemo da dovedemo do promene? Organizacija je otvorenog tipa i motiviše simpatizere širom sveta da sa odgovarajućim haštagom #landrightsnow podele na društvenim mrežama priče o lokalnim zajednicama koje se bore za svoja prava i pokušavaju da spreče dodatno uništavanje životne sredine. Takođe, svako se može pridružiti pokretu i uz odgovarajuću edukaciju uz pomoć dostupnih materijala na sajtu, organizovati lokalni događaj u svojoj zemlji. U fokusu pažnje pomenute nedelje je hrana i priče koje se budu delile će biti moguće pronaći pretragom haštaga #WorldFoodDay. Hrana je tema oko koje se svi možemo ujediniti. Da li ste znali da čak 70% hrane koju danas konzumiramo (na svetskom nivou) dolazi od malih proizvođača i da svi zavisimo od njihove sposobnosti da proizvedu hranu kako za sebe i svoje porodice tako i za distribuciju? Očekivali biste da su oni adekvatno plaćeni za svoj rad, međutim, istina je da nisu vlasnici zemlje i najčešće rade za druge (uključujući i velike korporacije), zarađujući minimalne dnevnice jedva dovoljne za preživljavanje. Najmanje što možemo da uradimo je da pokušamo da ih zaštitimo time što ćemo podržati njihovo pravo na parče obradive zemlje.

Istražujući ovu temu naišla sam na još jedan otrežnjujući podatak. Domorodačke zajednice već generacijama čuvaju čak 80% (svetskog) biodiverziteta, a imaju pravo (dakle pravo da ih neka multinacionalna kompanija ne najuri odatle jer je odlučila da tu investira) na svega 10% obradivih površina. Ovi ljudi su ključni faktor kako u hranjenju populacije tako i u zaštiti prirodnog bogatstva koje nas okružuje. U seriji video priloga koje možete pogledati na sajtu organizacije upoznaćete pojedince iz čitavog sveta koji govore o svojim problemima, korupciji, uništavanju prirode i pretnjama ljudima, ucenama, progonima čak i ubistvima. „Kada rasprodamo svu svoju zemlju šta će naša deca dobiti u nasledstvo?“ pita se Maryeadeh Tardeh iz Liberije. U mnogim zemljama kolektivno pravo na zemlju nije priznato, ali uvek postoje pozitivni primeri od kojih je jedan Škotska. Lokalna vlast je tako osmislila program kojim ljudima daruje zemlju koja se smatra kolektivnom, pružajući im priliku da svoje skučene gradske stanove zamene životom u prirodi i ožive lokalnu privredu uzgojem hrane, ribolovom, kao i započinjanjem različitih biznisa kojim se ekonomski osnažuju i međusobno udružuju u zdravim, lokalnim zajednicama.

Ekologija

Foto: Goranka MatiÄ&#x2021;; Ljiljana PekiÄ&#x2021; privatna arhiva

92 | oktobar

Život koji živite izražen u tonama

ada ste poslednji put stali na vagu? Znam, situacija od koje zazire veliki broj ljudi – tamo, na tananom disku na koji se staje bosih nogu, stoji cifra sa kojom se treba suočiti. Međutim, nisam mislila na tu vrstu vage. Ovdje je riječ o jednoj drugoj vagi, koja mjeri nešto mnogo veće: koliko ste „teški“ planeti. Jedinica mjere ovdje je ugljen-dioksid; da, onaj isti gas o kojem svi pričaju, koji je povezan sa topljenjem glečera i porastom nivoa mora – u njemu se izražava cijena načina življenja vas, mene, svake osobe na planeti. Kada se saberu namirnice koje jedemo, proizvodi koje koristimo, način na koji se grijemo, prevozna sredstva koja koristimo i svi drugi sastavni elementi svakodnevice dobije se broj sa kojim se treba suočiti. Najbolje od svega je što se taj broj vrlo lako da smanjiti. I, kažite nam, koliko ste teški?

Tekst: Anđela Đurašković @andjapise

Meksiko, dom najrazvijenijoj industriji proizvodnje avokada na svijetu. Mještani su popularnu namirnicu dugo zvali „zeleno zlato“, i to s razlogom – samo u meksičkoj saveznoj državi Mičoakan de Okampo, od izvoza avokada prihoduje se oko 109 miliona dolara godišnje. To su prepoznali i mali poljoprivrednici, pa namjerno krče bogate četinarske šume kako bi napravili mjesta za neka drugačija stabla. To su prepoznali i narko karteli, poput tamošnjih „Los Caballeros Templarios“ („Vitezi templari“), pa od farmera traže procenat prihoda, a neposlušnost kažnjavaju postavljanjem požara u voćnjacima. Zato je ono što je nekad bilo „zeleno zlato“ danas poznatije kao „krvavi gvakamole“. S ove strane zemljine kugle, prijateljica, koja je vegan, pokušava da me ubijedi da ne postoji ništa u njenom načinu ishrane što nije usklađeno s potrebama životne sredine, iako joj je avokado na trpezi minimum triput sedmično. Nažalost, nije sve tako jednostavno. Pored toga što energetski „košta“ da se određeni proizvod pošalje s jednog na drugi kraj planete, postoje određene industrije koje su prosto više iscrpljujuće od drugih. Takav je slučaj i sa primjerom odozgo, jer ne samo da košta da se plod avokada pošalje iz Meksika do prosječnog balkanskog supermarketa, već je ova popularna namirnica izuzetno skupa za proizvesti i na druge načine. Da bi se uzgojio kilogram avokada (što je u prosjeku manje od 3 ploda) potrebno je čak hiljadu (!) litara vode. Četinari imaju sjajnu sposobnost apsorbovanja ugljen dioksida iz vazduha i njihovim uklanjanjem ne samo da brojni organizmi ostaju bez staništa, već i cijela planeta ostaje bez _____. 94 | oktobar

Evo o čemu je riječ: svi pričaju o neophodnosti smanjenja emisija ugljen dioksida, bez da se plastično objasni da to nema veze s nekim sporednim procesima koji se događaju stvarima koje koristimo, koliko ima veze s trenutno rasprostranjenim životnim stilom ljudi. Tako da, umjesto da vam pričamo o izduvnim gasovima i štetnosti svake industrije, dozvolite da vam priču predstavimo ovako:

emisije C02 = vaš životni stil To je to. To je sve. Često letite avionom? Koja tona više. Ne jedete meso? Koja tona manje. Kupujete isključivo u second hand radnjama, i to rijetko? Opet, uklonimo koju tonu iz konačnog zbira. Zvuči jednostavno? I jeste jednostavno, samo ga je preporučeni fotogenični životni stil zakomplikovao. Avokado za doručak na svakoj Instagram objavi. Onlajn šoping na sajtovima brendova brze mode makar jednom nedjeljno. Trenutno najpopularniji život digitalnih nomada proveden u avionu više nego na kopnu. I ovdje dolazimo do dvije ključne teme ovog teksta: 1. čak i najmanje odluke, poput odabira voćke koju ćemo pojesti za doručak ili prevoznog sredstva do posla, imaju dalekosežne posljedice; 2. pored toga što je sve povezano, takođe je i komplikovanije od puke računice: „Izbaci X iz života, ubaci Y“. Zašto? Jer je sve relativno. Relativno u odnosu na podneblje na kojem živite. Način pripreme onog što želite da poručite. Čak i u odnosu na godišnje doba.

96 | oktobar

Opredijelite se za stvari koje su put do vaše kuće mogle da prepješače ili pređu u kraćoj vožnji automobilom, a izbjegavajte one koje moraju da dolete do vas.

Kod nas na primorju, mandarine su sinonim za jesenju trpezu, ali, da sam sada u Finskoj, bile bi loša ideja. Dobra smjernica za odabir proizvoda je: opredijelite se za stvari koje su put do vaše kuće mogle da prepješače ili pređu u kraćoj vožnji automobilom, a izbjegavajte one koje moraju da dolete do vas. Postoji još jedna prednost ovakvog pristupa kupovini: odabirom lokalno uzgojenih namirnica ne samo da eliminišete transport avionom, već su i velike šanse da ćete znati proizvođača (ili makar na kakvom je glasu u komšiluku) pa samim tim biti u mogućnosti da se bolje upoznate i sa procesom pripreme. Ukoliko je to mali porodični posao, onda znate kome ide svota novca koju ste spremni da izdvojite. Ako se osvrnete, od početka teksta govorimo o uticaju ljudi na Zemlju, bez da smo zapravo u ijednom trenutku pomenuli neku aktivnost koja je direktan sinonim za zagađenje ili zaštitu životne sredine. I u tome se krije smisao one jednostavne računice od ranije: kada govorimo o uticaju čovjeka na okolinu, govorimo o svim navikama i kompletnom životnom stilu. To je veoma bitno shvatiti. Jer ovdje replike: „Ali, ja recikliram!“ ili „Ali, ja učestvujem na akcijama čišćenja prirode jednom mjesečno“ maše suštinu. Iako sjajne i apsolutno neophodne, one govore o tretiranju posljedica – reciklaži već upotrebljenih materijala, uklanja-

98 | oktobar

nju otpada iz prirode. Umjesto na taj, poslednji stadijum u ciklusu, ovdje idemo na sami početak – potražnju. Preusmjeravanjem pažnje na drugačiji tip namirnica. Drugačijem pristupu trendovima. Recept traži kokosovo ulje, a vaš kraj je poznat po maslinovom? Pokušajte da ih zamijenite – najčešće će rezultat biti odličan (ovo piše neko ko je u vegansku nutelu stavio maslinovo ulje umjesto kokosovog i bio prezadovoljan rezultatom). Pronašli ste odličan etički brend za određeni proizvod koji biste morali da poručite s drugog kontinenta, a vrlo lako biste mogli i sami da naučite kako se on pravi? Pokušajte! Ovo je dobar savjet za ljude koji žele da se naoružaju proizvodima koji će im pomoći da izbjegavaju plastiku – cegerima, pamučnim tupferima za skidanje šminke i sl. Svi se oni daju lako napraviti od stare majice ili čaršav a koji je znao i za bolje dane. To može biti zanimljiva aktivnost za jesenje nedjeljno popodne, uz čaj, kišu i dobro društvo. Ukoliko ne znate od čega da počnete, dobra startna pozicija može vam biti „Spark“ onlajn CO2 računaljka. Na „ugljen-krofni“ različitim bojama označena su glavna polja vašeg uticaja na planetu. Unesite podatke koji odgovaraju stvarnom stanju vaše svakodnevnice i obratite pažnju na to koji segment je najveći, pa se njime pozabavite. To može da znači više pješačenja, prelazak iz automobila u javni prevoz, promjenu sistema grijanja u kući ili jednostavno koji avokado manje na trpezi.

Moda

Prvi muzej odrĹžive mode na svetu 100 | oktobar

Pripremila:

Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Amsterdamu je početkom oktobra otvoren prvi interaktivan muzej posvećen održivoj modi. Organizacija posvećena popularizaciji održive mode „Fashion for Good“, koristila je pogodnosti modernih tehnologija kako bi na inovativan i zabavan način posetioca informisala i transformisala od konzumenta u partnera u širenju dobre ideje.

Muzej ima misiju da dopre do svesti i savesti pojedinaca i zainteresuje ih za dublju priču o odeći koju kupuju, o posledicama kompulzivne kupovine i pruži im nova znanja zahvaljujući kojima će preduzeti konkretne akcije i smanjiti negativan uticaj koji modna industrija ostavlja po životnu sredinu.

Prilikom digitalizovanog, personalizovanog obilaska muzeja posetilac ima priliku da uči o istorijatu održive mode, kao i o ekološkim materijalima i inovacijama u načinu proizvodnje ili recikliranja postojećih materijala. Poseban deo postavke čini deo u kome je fokus pažnje na ljudima koji su doneli velike promene inovacijama u modnoj industriji. Tu se našlo više od 50 inovativnih ideja i pojedinaca za koje svet mora čuti. Ovde možete saznati pojedinosti o značaju transparentnosti i etičkoj komponenti proizvodnje odeće, ali i zabavne podatke o tome kako nastaje biorazgradiv gliter ili haljina od gljiva. Da sve ne bi ostalo na teoriji posetioci dobijaju posebne narukvice i mogu se obavezati da će u tome da će pokušati da slede ekološki modni put. Prilikom ovog procesa skupljaju određene bodove, a ti bodovi kasnije bivaju pretvoreni u personalizovani digitalni plan koji će svako poneti sa sobom. Povremeno, u muzeju će biti dostupna i prodavnica (The Good Shop) u kojoj će biti moguće pazariti „kapsul” kolekcije koje će se smenjivati na 3 meseca. U ponudi će se naći brendovi iz čitavog sveta poznati po svom inovativnom, ekološkom pristupu. Raspon cena će takođe biti šarolik, kako bi se pokazalo da održiva moda može biti dostupna svima. Još jedna zanimljivost koja je u ponudi u ovom muzeju je i dizajn studio koji posetiocima pruža priliku da se igraju dizajnirajući majice. Ulaz u muzej je besplatan!

Dizajn

106 | oktobar

107

Moda

what’s what’s her her face, face, sofija sofija // urumovic urumovic Intervju: Katarina Đošan @eutanazija8 Fotografije: Privatna arhiva

112 | oktobar

lada dizajnerka Sofija Urumović već je postigla niz uspjeha: upisala je prestižni fakultet za modni dizajn, radila je uz Roksandu Ilinčić, dobitnica je Noizz nagrade za 2017. godinu, kreirala za H&M, a Vogue ju je prepoznao kao jednu od najboljih mladih dizajnera današnjice. Međutim, njen najveći uspjeh leži u tome što se bavi baš onim što želi i što joj je blisko od malih nogu: biti svakodnevno okružen materijalima, bojama, stvarati od njih oblik i kreirati u odnosu na tijelo. Kompleksan odnos tijelo-odijelo. Njen rad ne bježi od svog materijalnog polazišta, ne zalazi u svijet maštanja bez osnove, već upravo to materijalno transformiše i razvija samo iz sebe. Stoga ne treba da čudi podjednaka posvećenost detalju koliko i kroju, odsustvu materijala koliko i materijalu. Njeni su raniji radovi istraživanja oblika koji polazi od tijela, ali se nadograđuje kroz jedno skulpturalno viđenje svijeta; to nikad nije prosto oponašanje onog što se nalazi u prirodi. Zahvaljujući takvom pristupu kasnije se i moglo razviti shvatanje odjeće kao jednog u oblikovnom smislu nezavisnog entiteta, čak takvog da prkosi tijelu svojom plošnošću zaoštravajući odnos prema njemu, preispitujući ga i poništavajući da bi ga se proučilo. Pa ipak, nema u tome ničega nasilnog, te izgleda da se Sofija beskrajno zabavlja dok stvara: pastelne boje u novoj kolekciji i izuzetni detalji s humorističnim obrtom najbolje svjedoče o tome. Pojava ljudskog lika, koji se sada na odjeći suptilno pokazuje u vidu znakova, pokazuje da njeno interesovanje za transformaciju na relaciji trodimenzionalno-dvodimenzionalno ne jenjava i da će se u periodu koji joj predstoji tek razvijati na najrazličitije moguće načine.

strane i krenula da radim za H&M Trend. „Trend forecasting” na globalnom nivou je nešto što me jako zanima jer je moda odraz dešavanja u ostalim segmentima u društvu i uvek se poteže pitanje šta je sledeće. To bi bila neka sažeta, kratka Kao velikog zaljubljenika u boje, materijale i verzija stvari koje sam radila u ovih nekoliko goredefinisane krojeve, koji pritom obožava igru dina otkako sam zakoračila u svet mode. Bilo je nonšalantnosti i spontanosti u modi. Iskrena, izuzetno intenzivno, ali ne bih ništa menjala. šaljiva i uvek svoja u likovnom izrazu. Uz prezentaciju jedne od svojih kolekcija Zbog ogromne radoznalosti i velike želje za navela si da ti je garderoba tvoje majke jedusavršavanjem znanje sam i iskustva upijala na od najranijih uspomena. Da li je to tvoj gde god i kad god sam stigla, uvek sam želela prvi kontakt sa modom, odnosno da li je da naučim što više. Nakon upisa na ljubljans- odlučujući za razvoj tvojih interesovanja u ki NTF vredno sam radila na studentskim za- tom smjeru? dacima, zajedničkim kolekcijama i izlaganjima u sklopu kolektiva Young@SQUAT u Sloveniji kao Rekla bih da jeste, čak su neka od mojih najranijih i u inostranstvu, samostalnim kolekcijama i sećanja vezana na majčin ormar. Prvi odevni koostalim projektima i izložbama na polju mo- madi kojima sam se divila su bili upravo njeni. Po dnog i tekstilnog dizajna. Od velikog značaja je priči roditelja sam još kao jako, jako mala obožau tom momentu bilo i iskustvo rada u londons- vala odeću, bila sam u stanju da satima sedim u kom studiju Roksande Ilinčić gde sam prvi put vi- ormaru, izvrćem, razvlačim, prevrćem odeću i dela kako funkcioniše jedan svetski modni brend uživam u šarenilu materiala, tekstura, boja. i stekla uvid u sve strukture modnog brenda, Ormar je i dan danas moje najomiljenije mesto kao što su produkcija, logistika, marketing, pi-ar, u kući mojih roditelja, i dalje se čuva veliki deo distribucija, a ne samo razvoj koncepta i dizajn. te garderobe; nekako ga doživljavam kao poKasnije sam upisala master studije na prestižnom rodičnu arhivu uspomena. Rasla sam u kreaThe Swedish School of Textiles, još vrednije radi- tivnom okruženju, mama je u slobodno vreme la i razvijala likovni senzibilitet i dizajnerski izraz volela da šije pa nam je smišljala unikatne koi na kraju prezentovala svoju završnu kolekciju made, a ja sam obožavala da je posmatram kako na stokholmskoj, londonskoj, beogradskoj i be- kroji i šije i igrajući se uz nju od ostataka materlinskoj nedelji mode. Još tokom studiranja sam riala pravila nove odevne kombinacije za svoje poželela da se oprobam u nečem sasvim dru- lutke i barbike. gačijem i osmotrim modnu industriju sa druge Možeš li nam se ukratko predstaviti: kako bi najbolje opisala sebe kao modnog dizajnera i koje si formalne i neformalne obuke prošla na tom putu?

Koliko su se po tvom mišljenju tvoj ukus, osjećaj za dizajniranje i pristup mijenjali tokom vremena? Da li taj razvoj doživljavaš kao logičan i nužan ili je bilo i neočekivanih „rezova“ i preokreta? Smatram da je proces menjanja ukusa i pristupa dizajniranju sastavni deo dizajnerskog sazrevanja i formiranja vlastitog izraza. Uvek puštam da se stvari dešavaju organski, nenametnuto, pa tako i to. Vremenom sam naučila da u procesu razvoja estetskog identiteta moram da kršim i neka pravila prethodnog modnog stvaralaštva.

Kada počinješ da kreiraš, šta prvo imaš na umu? Uopštenu predstavu o kolekciji, osjećanje, raspoloženje ili konkretan odijevni predmet koji dalje razvijaš radom? Zavisi od toga šta me u tom momentu kopka i inspiriše, svaki projekat do sada je bio priča za sebe. Inspiracija je, koliko god to zvučalo kao kliše, svuda oko nas, potrebno je samo otvoriti oči. Nekada me vodi raspoloženje, uspomene, intimna osećanja, a nekada u startu polazim iz likovnih elemenata poput forme, boje i tražim odgovarajuća konstruktivna rešenja. U toku stvaranja sam otvorena za sve ideje, prepustim se toku, a kroz proces se iskristališe šta valja zadržati i u kom pravcu nastaviti priču.

Čini mi se da se u kolekciji „What’s her face“ tvoj rad pomjerio korak dalje ka shvatanju odjeće kao dvodimenzionalne površine. Kako je do ove promjene došlo i Šta te ili ko najviše inspiriše na stvaranje? šta ona govori o tvom shvatanju mode? Svet u meni i oko mene. Najveća promena u shvatanju mode se svakako desila kad sam otišla na studije u Švedsku; sama Možeš li da mi navedeš tri djela iz vizuelne promena okruženja, sistema i drugačiji način kulture koja su ti „vječita inspiracija“? pristupanja modi bili su od presudnog značaja. Svoj rad sam krenula da posmatram iz druge Yves Klein – Anthropometry performans, ceo perspektive. Ranije sam modno stvaralaštvo opus Paula Kremera i film „Faa yeung nin wa“ sa doživljavala kao sredstvo za procesovanje naj- fantastičnom narativno-estetskom stilizacijom. intimnijih osećanja, izazova, ličnih doživljaja, dok me želja za učenjem i intenzivno istraživanje vizu- Koliko je detalj bitan za tebe? Da li ga elnog izražavanja na izuzetno visokom akadems- doživljavaš kao nešto što treba prirodno kom nivou nisu naterali da modu proučavam sa da proistekne iz cjeline ili težiš da mu se filozofskog stanovišta i da na taj način pokušam posebno posvetiš? pronaći odgovore na vizuelna pitanja. When does a garment become a garment? i slična pitanja su mi Rekla bih i jedno i drugo. Detalji su od izuzetnog bila omiljena u toku istraživanja. Suština takvog značaja i perfekcionista u meni im pridaje načina razmišljanja proizilazi iz slobode različitih veliku pažnju. U većini slučajeva detalj prirodmetoda rada i slobode postavljanja pitanja. no proistekne iz celine u fazi razvoja produkta, mada se ponekad desi da me neki detalj toliko opsedne da mu se intenzivno posvetim i satima, danima pronalazim savršena rešenja i variacije na temu.

Jednom si u intervjuu izjavila kako moda treba da bude zabavna. Kako se tu uklapa ideja nosivosti, budući da mi se čini da uspijevaš da pomiriš oba ova koncepta?

Koliko je, sa druge strane, neophodno biti upućen u savremene modne tokove da bi se stvaralo? Da li je uopšte moguće stvarati bez „spoljašnjih“ uticaja?

Volim ideju brisanja strogih granica nosivosti i tu igru u modi. Mislim da je ta neopterećena mešavina pret-a-porter komada i unikatnih komada neka logična i prirodna posledica mog proučavanja različitih aspekata mode i dosadašnjeg iskustva u industriji. Rasterećeno pristupam radu, istražujem nove metode rada, nove forme, nov vizuelni jezik i trudim se da pronađem balans između autorskog i komercijalnog pristupa. U procesu kreiranja polazim od sebe, i u želji da odevni komad zaista osetim stalno isprobavam probne modele, posmatram kako se material ponaša, unosim popravke, menjam kroj, dodajem sakrivene, neočekivane detalje i uvek posvećujem veliku pažnju izradi modela – unutrašnjost je dovršena u istoj meri kao spoljašnost.

Zavisi da li pričamo o eksperimentalnijm sferama ili modnoj industriji. Moguće je stvarati bez spoljašnjih uticaja ukoliko kroz artistički pristup istražuješ konkretna vizuelna pitanja, dok sa druge strane modna industrija igra drugim pravilima jer se sve vrti oko profita, tako da je upućenost u apsolutnu svaku poru savremenog društva neophodna. Retki su dizajneri koji uspevaju da zadovolje i jedno i drugo područje.

Misliš li da je u modi ikada moguće prevazići uticaj lične istorije, uspomena, konteksta, porijekla? Ukoliko je i moguće, da li je to po tvom mišljenju poželjno: vodi li do univerzalnosti ili bezličnosti? Smatram da jeste moguće, mada po mom mišljenju nije nužno poželjno jer – čemu bežanje od sebe samog? Radove modnih dizajnera koji kroz svoje kreacije provlače gore pomenute elemente obično posmatram sa većim zanimanjem, posebno kada uzmemo u obzir da dolaze sa svih strana sveta i sa sobom nose svoje male univerzume, koji se međusobno toliko razlikuju. Nekako imam osećaj da su slojevitiji u svom radu, koji stoga nosi veću emotivnu komponentu pa su mi zato i draži.

Kako shvataš savremenu modu, šta ona za tebe predstavlja? Pre svega je potrebno odbaciti sve infantilne predstave o modi i modnoj industriji. Moda je izuzetno interesantno područje gde se spajaju umetnost, dizajn upotrebljivih predmeta i – ako se posmatra kroz prizmu savremenih tehnologija i metodologije dizajna – čak i nauka. Nudi ogromne mogućnosti kreativnog stvaranja, ali isto tako dosta ograničenja, zavisi sa koje perspektve je posmatraš i da li se nalaziš u ulozi malog samostalnog dizajnera ili modnog giganta. U svakom slučaju mislim da današnji modni sistem jede samog sebe i da su mu potrebne velike promene, pre svega u pravcu uspostavljanja održive sheme poslovanja jer je promena industrije iz linearne u cirkularnu neophodna. Modni sistem se trenutno nalazi u neizvesnom i nezahvalnom položaju, ali optimistično verujem da će se stvari uskoro promeniti jer je svima jasno da su promene, kao što rekoh, preko potrebne.

Možeš li da se pozicioniraš u okviru trenutnih modnih tendencija ili navedeš rad nekih savremenih dizajnera koji su ti po stvaranju bliski? Generalno izbegavam da se ukalupljujem. Postoji veliki broj dizajnera, od Chalayana do Miuccie Prade, čiji rad izuzetno poštujem i volim, ali ne bih mogla da se identitfikujem sa njima, niti bih rekla da su mi po stvaranju bliski. U kojoj mjeri je za tvoj rad bitna istorija mode? Koliko je, sa druge strane, bitno insistiranje na „novom“? Svaki proces započinjem istorijskim istraživanjem jer smatram da je analiza već viđenog i urađenog jako bitna za kompletno sagledavanje šire slike koncepta, pritom tera na razmišljanje kako neke elemente ili detalje interpretirati na svež način. U modi je toliko toga već otkriveno, ali uvek može da se razvije i stvori nešto novo. Nekada je u mom kreiranju istorija

mode imala veću ulogu, danas malo manju jer u želji da kreiram nova kreativna rešenja i siluete prednost dajem vizuelnim medijima. Sa druge strane smatram da je insistranje na nečemu novom po svaku cenu nekada bespotrebno i kontraproduktivno. Potrebno je osmotriti svoj rad sa distance i objektivno odgovoriti na pitanje zašto radiš to što radiš. Možeš li da predvidiš dalji razvoj svog rada? Kakvi su tvoji planovi i ciljevi za ubuduće? Ne mogu i ne želim. (smeh) Izbegavam da pravim dugoročne planove jer me onda život demantuje, već puštam da stvari idu svojim prirodnim tokom. Trenutno privodim kraju naučno-istraživački rad na polju metodologije dizajna, a zatim započinjem nove kreativne poduhvate. Željna sam novih znanja, iskustava i izazova, pa gde me put odvede.

Moda

Valter cipele kreativnost i udobnost utkane u svaki korak

Intervju:

Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Fotografije:

Katarina MiloĹĄeviÄ&#x2021; @neko_tamo

124 | oktobar

d ,,Crvenih cipelica” Hansa Kristijana Andersena ili onih kakve je nosila Doroti u Čarobnjaku iz Oza, preko staklenih cipelica kakve je nosila Pepeljuga, čizmica iz priče o Mačku u čizmama, do plesnih cipela u Grimovoj bajci „Dvanaest princeza”, od detinjstva smo slušali priče o cipelama koje su krile magiju u sebi. Ne zaboravimo ni kultne Cipeliće, crtać o šarmantnim stanovnicima Cipelgrada na čijim avanturama smo odrastali. I kako je onda moguće ne voleti ih!?

Cipele koje nosimo slučajnom posmatraču mnogo toga otkrivaju o nama. One mogu reći koliko smo uredni, koliko vrednujemo udobnost, koliko smo samopouzdani, kreativni i čime se bavimo. Priča o cipelama je uvek priča o nama i našim izborima. Kada sam prvi put na internetu ugledala cipelice sa potpisom Valter, znala sam da ih želim u svom cipelarniku. Obratile su mi se suptilno i pozvale da dođem da se upoznamo. Sledeći korak bio je saznati iz čije mašte ove lepotice dolaze i kako su nastale. Tako sam došla do moje sagovornice, Katarine Valterović, devojke koja je pokrenula i osmislila pomenuti brend i koja iz dana u dan u svojoj radionici stvara mala umetnička dela koja sa nama koračaju kroz život.

Sećaš li se kada si se prvi put zaljubila u cipe- nje i odrastanje kao i to da su mi kolege dosta lice i poželela da postaneš dizajner obuće? pomogle da se osamostalim. Čini mi se kao da nikada nisam bila zaljubljena u njih, možda u modu, ali ne i u cipele. One su nešto mnogo veće. Zato i ne znam da li sam ikada donela onu pravu odluku da ću postati dizajner obuće. Više imam osećaj kao da smo srodne duše i da se podrazumevalo da će doći vreme kada ću moći da ih stvaram.

Pored cipelica tvoja velika strast su trčanje i planinarenje. U kojoj meri je tvoj aktivan životni stil i ljubav prema slobodnom i laganom pokretu ugrađena u svaki par cipela?

Bila si deo tima fantastične Ane Popović, kao i dizajner u okviru brenda Labrador, koliko su ti ova iskustva pomogla da pronađeš svoj dizajnerski izraz i osmeliš se u kreiranju?

Kako biraš materijale i boje od kojih će nastajati modeli?

Cipele, planinarenje i trčanje povezuje ključna reč , a to je strast. Ozbiljan je sjaj u očima i sreća kada se popnem na neki vrh, istrčim trku Možeš li da nam ispričaš kako je brend Valter i napravim novi par cipela. Sve tri stvari mi pocipele išetao iz tvoje mašte i napravio svoje tvrđuju da je potrebno veliko strpljenje i rad da prve korake na ulici? dođete do cilja, ali i da je ispunjenje nešto što će vas dalje pokrenuti. I to je ta sreća i sloboda u Moram da vam priznam da je Valter malo stidljiv pokretu. i da mu je trebalo vremena da izađe iz mašte. S obzirom na to da na cipelu gledam kao na Koje osobine bi po tvom mišljenju trebao ozbiljan zadatak, koja pored važnosti dizajna da poseduje idealan par cipela? i estetike, još važnije mora da bude udobna i ergonomski kompletna, trebalo mi je dosta rada Idealan par cipela mora da govori. Da poručui mnogo mašte da prva Valter cipela prošeta je u isto vreme da je udoban i smeo, da koketiulicama baš tako kompletna u svakom segme- ra sa podlogom ali i sa vama. Da je pomalo luntu. Tada sam shvatila da je maštanje ozbiljan i ckast i sofisticiran. Znate ono kada žene kažu da prelep posao. su “odlepile” za nekim parom cipela, e to.

Radila sam zaista sa kvalitetnim ljudima, gde smo međusobno razmenjivali različita znanja. Biti deo dizajn tima je jako zabavno, jer vidite kako mnogo uložene energije u ideju postaje stvarnost. Uvek bila najmlađa u timu, mogu da kažem da je sam rad uticao i na moje sazreva-

Što se tiče samog izbora materijala lako mi pada izbor, jer se uvek odlučujem samo za prirodne materijale. Cipele su zatvoreni sistem i zato se trudim da koristim najbolje kože kako bi stopalu bilo najprijatnije. Izbor kolorita mi je najzahtevniji ali i najzabavniji deo. Tu se potpuno fokusiram da dobijem najbolju kombinaciju, od boje konca do boje postave.

Koji je najzabavniji trenutak u osmišljava- jednostavnom paru. Tako da ne morate da nju kolekcije? trošite vreme na jurnjavu kući da se preobujete, sami birate da li ćete „Ballerinu” nositi kao papJedan od zabavnijih delova pripreme kolekci- uču, sandalu ili papuču sa mašnom. Tri para u jeje je kada sa skice prenosite model na kalup, to dnom, što meni zvuči idealno tako da nastaje prvi korak kada vidite da ideja prelazi u rea- vljam da razmišljam u tom pravcu. lizaciju. Kasnije izbor kolorita i kombinovanje različitih tekstura. Ali najzabavniji deo je svakako Uskoro izlazi tvoja jesenja kolekcija, možeš kada vidite vaš model kako šeta na ulici i da ste li da nam otkriješ tajnu kakvu modnu jesen postali deo nečijeg cipelarnika. si za svoje kupce osmislila? Možeš li da nam dočaraš atmosferu iz tvoje Kao i letnja i jesenja kolekcija će biti vrlo jednoradionice kada radiš na novim modelima? stavna i praktična. Spoj različitih tekstura i kolorita kao i neobični detalji biće jako zanimljivi. Kada idem u radionicu, imam osećaj kao da idem Volela bih da se u budućnosti za Valter vezuje u neki moderni rudnik. Tu je blago i tu se nalaze inovativnost i udobnost. Uskoro izlazi kolekcija i kože, skice, kalupi, probni modeli, đonovi. Sve jedva čekam reakcije. stalno miriše na kožu, lepak i kafu i to je kuća ideja, cipela i muzike. Kada spremam kolekci- Gde možemo isprobati i nabaviti svoj par ju (ali i kada ne spremam) često sam tamo. Ima Valter cipela? neku posebnu energiju. Valter cipele za sada možete pronaći u Gradstor Design Hub-u kao i na Instagramu @valtershoes Praktičnost i sofisticiranost modela cipel- gde možete poručiti svoj par ili se dogovoriti ica koji asocira na plesnu salu pobrala je oko probe i dolaska u Valter atelje. ogromne simpatije, jer zamisao da sami možemo transformisati neki model i nositi ga na više načina je vrlo zabavna i inovativna. Kako si došla na ideju da kreiraš ovakav model i nameravaš li da nastaviš u tom pravcu i ubuduće? Kako nam stalno fali vremena, svidela mi se ta ideja transformacije modela i to što kao dizajner možete da ponudite više rešenja u jednom

Moda

Intervju: Anja Paspalj @anjapaspalj Fotografije: Privatna arhiva

132 | oktobar

Olivia Rose The Label Uspon nezavisnog modnog brenda

ta čini trend? Dok moda biva demokratizovana putem društvenih mreža i to što nosimo više nije jednostavno pitanje estetskog zadovoljstva, počinjemo da preispitujemo šta predstavlja komad odeće. Kada govorimo o garderobi, naše lično takođe postaje političko. Postavlja se pitanje koga podržavamo kada nešto kupimo i da li zaista želimo da budemo saučesnici brendu ili kompaniji koja ostavlja negativan uticaj na okolinu.

Olivia Rose The Label 2017. godine, dizajnerka je koja stoji iza jednog od najvećih modnih trendova na društvenim mrežama ove godine. Svojom SS’18 kolekcijom pod imenom „Engleska ruža“ odbacila je milenijalsku roze, opredeljujući se za bistriju i zahtevniju nijansu „bubblegum“ roze, vešto uspevajući da uskladi svoje teatralne komade sa aktuelnim trend komadima, kao što su minijaturne naočare za sunce i „mom“ džins.

Tokom letnjih meseci ove godine na Instagramu smo mogli primetiti pregršt postova bluza sa balon rukavima od blago presijavajućeg satena, tako fino i nežno ukrojene da deluju kao da su izašle pravo iz sna. Olivia Rouz Havelok, koja je započela modnu liniju

Razgovarala sam sa dizajnerkom engleskog porekla o ručnom radu, putu koji je prešla kako bi naučila da vodi uspešan biznis, kao i o tome koliko je važno podržavati nezavisne „slow fashion“ brendove danas.

Tvoja modna linija Olivia Rose The Label poseduje vrlo prepoznatljivu estetiku, ne može se tek tako pomešati sa bilo kojim drugim brendom, i dok u svojim editorijalima kombinuješ određene aktuelne trendove, ipak ostaješ potpuno autentična kada stvaraš svoja dela. Kako uspevaš da kreiraš trendove, umesto da ih slediš?

lepršave trake su elementi koje volim da vidim u svom dizajnu, uporedo sa mnoštvom detalja.

Svi tvoji komadi su ručno rađeni i samim time, u mogućnosti si da primiš samo 30 porudžbina nedeljno. Možeš li nam objasniti zašto si se opredelila za „slow fashion“ pristup? Da li je razlog za ovakav pristup činjenica da postajeHvala ti! Modu živim i dišem zbog čega mo sve svesniji negativnog uticaja brze imam veliko razumevanje predstoje- mode na okolinu? ćih trendova i trudim se da uvek kombinujem trend sa sopstvenim idejama Pre svega, ja uživam u bliskom odnosu i tehnikama izrade, što rezultira koma- koji imam sa svojim kupcima. Oni znadima koji imaju specifičan izgled. Volim ju da ručno pravim i dizajniram svaki da manipulišem tkaninom, koristeći se komad. To je vrlo ličan proces koji votehnikama kao što su nabiranje i plisi- lim i to je način da se zahvalim kupcima ranje materijala, na različite načine. koji biraju da podrže mali samostalan Uvek sam imala tendenciju da radim biznis. Pored toga, odlučila sam da moj stvari na svoj način, ne obazirući se brend ostane mali i da se sve ručno preterano na mišljenje i uticaje oko- izrađuje zato što postajemo sve svesniline, zbog čega mi je velika čast što ji brojnih problema koje sa sobom sam prepoznata kao neko ko trendove donosi brza moda. Nadam se da ću ne stvara. Estetika mog brenda je oduvek samo ja već i drugi fenomenalni, nezapostojala u mojoj glavi, i neverovatan je visni brendovi poput Maison Cleo i The osećaj imati kolekciju koja oslikava sve Design Studio, koji neguju ručni rad, a što jesam, a da to i ostali mogu da vide. koji vode majka-ćerka duo, biti brendovi koji će podići svest o važnosti etike i Tvoje kreacije su opisane kao miks ekologije i dobrobiti pomeranja od brze „Versailles with the trash” (od strane mode ka podržavanju nezavisnih biznišpanskog Vogue-a), i poznata si kao sa koji ulažu u sporu i etičnu modu. neko ko je zaslužan za povratak balon rukava. Odakle potiče inspiracija Možeš li da nas sprovedeš kroz proces za tvoje prepoznatljive bluze, haljine i nastanka jednog komada? suknje? Dizajniram svaki artikal sama, tako da Pet godina sam studirala dizajn teks- prvo napravim ceo šablon u svakom tila tako da imam veoma opširno zna- broju po uzorku mojih skica i provenje o tekstilu i tehnikama manipulaci- rim da li su mere tačne. Pravim uzorke i je tkaninom koje volim da implementi- prilagođavam ih sve dok nisu savršeni, ram u svoj dizajn. Volim velike i smele a ovaj deo je, sam po sebi, dosta dukomade i veoma me inspiriše Viktori- gačak proces. Sav materijal koji korisjanska era. Prenaglašeni balon rukavi, tim potiče sa lokalnog tržišta i najčešće čvrsti i strukturirani korseti i dugačke, dolazi u ograničenim količinama. Kada

je određeni komad poručen, onda zgrabim pripremljeni šablon, isečem materijal (sve obeležavam u procesu), dodam etiketu, ispeglam peglom na paru, pažljivo složim, zapakujem sve i pošaljem na svoj put. U zavisnosti od porudžbine, potrebno mi je između 3-6 sati da sašijem jedan komad. Imaš veoma specifičan, ličan pristup prema kupcima i vodiš računa o detaljima u svakom delu procesa, uključujući čak i ručno ispisane poruke koje šalješ uz svaku porudžbinu. Šta te je inspirisalo da se odlučiš na ovakav pristup u poslovanju? Želim da mi brend bude ličan i otvoren. U današnjem svetu brze mode sve je hitro i bezlično, većina ljudi uopšte ne zna gde i kako je predmet napravljen. S obzirom na to da sve ja dizajniram i ručno pravim, ljudi znaju tačno šta će dobiti, odakle dolazi i ko je napravio. Ukoliko mi je zauzet period, nekad je potrebno i do dve nedelje da mušteriji stigne porudžbina. Baš zbog toga želim da ponudim što bolji kvalitet i lični dodir, kojim pokazujem da cenim svakog kupca. Moji kupci biraju da podrže mali biznis koji vodi jedna žena i to je, po mom mišljenju, fantastično.

Veliki uspeh si postigla putem društvenih mreža, najpre putem Instagrama. Demokratizacija mode i jeste jedna od velikih prednosti Instagram aplikacije. Kakvo je tvoje mišljenje o tome kako su društvene mreže (specifično Instagram) uticale na modni svet? Instagram je masivno uticao na modni svet i veoma je kreativna platforma. Moj brend ne bi bio tu gde jeste danas da nije Instagrama. On mi daje slobodu da prikažem svoj dizajn kao i da izrazim svoj stil i estetiku brenda na neverovatan način, pružajući ljudima mogućnost ne samo da vide šta imam da im ponudim već i da imamo interakciju. Zahvaljujući Instagramu imala sam sreću da ostvarim kontakt sa velikim brojem kreativnih ljudi, što je neverovatno. Platforme kao što je Instagram mogu da pruže brojne mogućnosti ako se koriste na ispravan i autentičan način.

Ukoliko je ovo era Instagrama za konzumerizam i modu, šta je sledeće: era...? Želela bih da sledeća era bude usmerena na ljude koji podržavaju nezavisne brendove i koji su samosvesniji, ljude koji žele da znaju više o stvarima koje kupuju. Ovo ne važi samo za modu, već za sve sfere dizajna i biznisa u svetu. Šta podrazumeva princip „one woman run business“ u današnjem svetu? Mislim da je to nešto na šta treba biti mnogo ponosan. Iako sam oduvek želela da vodim svoj biznis, nisam verovala da je to ostvarivo, a kamoli da ću uspeti u tome da vodim uspešan biznis! To je mnogo težak posao, pogotovo kada naiđe period sa mnogo porudžbina. Može da postane vrlo iscrpljujuće i proguta vas. Gledajući sa vedrije strane, to me navodi da budem vrednija i da unapređujem svoj dizajn. Volim slobodu koja mi je pružena da stvaram, kao i mogućnost da rukovodim biznisom na način na koji ja to želim. Naporan rad i odlučnost me guraju da se dalje razvijam kao čovek i kao preduzetnik.

Kakve su tvoje modne preferencije? Koliko često nosiš komade iz sopstvene kolekcije? Sve više se trudim da izbegavam brendove koji promovišu brzu modu. Volim da nosim svoje komade za posebne prilike (mislim da su za to i stvoreni!). Takođe, nosim odeću koju sama pravim, ali koja ne stigne do sajta, kao što su ležernije bluze sa svaki dan. Šta je najteža lekcija koju si naučila gradeći svoj brend? Najteža stvar koju sam naučila jeste da vođenje vlastitog biznisa podrazumeva preuzimanje na sebe 15 različitih uloga. Započela sam svoj brend isključivo iz strasti i hobija i smatram da sam modna dizajnerka pre svega, ali s obzirom na to da je biznis brzo prerastao u to što vidimo danas, morala sam da naučim kako da se snalazim u različitim ulogama i da se upoznam sa drugim aspektima modne industrije, što nisam očekivala kada sam počinjala. Učiti kako da sve radiš sam je bilo vrlo teško, ali i zapanjujuće osnažujuće iskustvo! Kroz celo ovo putovanje nikad neću prestati da učim i rastem kao brend i čovek, što je po mom mišljenju najuzbudljivija stvar kada vodiš svoj biznis!

Fashion

Interview: Anja Paspalj @anjapaspalj Photography: Private archive

142 | jul

Olivia Rose The Label The rise of the independent fashion brand

hat constitutes a trend? As fashion becomes democratized through social media and what we wear is no longer simply about aesthetic pleasure, but about what those pieces stand for, our personal in regards to clothing is too becoming political. The question arises of who we are supporting when we buy something and whether we want to be backing a brand or company that is leaving a negative impact, especially on a large scale. During the summer months of 2018, the Instagram masses exploded into a plethora of posts picturing a very memorable style of blouses; blouses with puff sleeves, donned in satin, and so whimsically structured that

they felt as if out of a dream. The designer behind one of the biggest social media fashion trends of this year is Olivia Rose Havelock, who founded her independent British clothing line Olivia Rose The Label in 2017. In her SS18 collection, named an â&#x20AC;&#x153;An English Roseâ&#x20AC;?, she ditched millennial pink, opting for a brighter and more demanding bubble gum shade, somehow managing to match her theatrical pieces with current fads such as tiny sunglasses and mom jeans. I spoke to the English designer about handmade work, learning how to run a business, and what it means to support independent, slow fashion brands today.

Your clothing line, olivia rose the label, has an extremely recognizable aesthetic. It can’t be mistaken for anything else. And while you implement certain trends in your editorials, you remain completely authentic with the design of your own pieces. How do you go about creating trends, instead of following them?

I try to show off in my designs, along with lots of detailing.

All your items are handmade, so you are limited to receiving 30 orders per week. Can you explain to us why you chose this slow-fashion approach? Does it have anything to do with the fact that we are becoming more aware of the impact fast fashion has on the Thank you! I live and breathe fashion, environment? so I feel that I have an understanding of upcoming trends and always try to More than anything I enjoy having that mix trends in with my own design ideas closer connection with my customers. and techniques, which creates piec- They know I hand make and design eves that look very distinct. I love to use ery item myself. It is a very personal fabric manipulation such as shirring process that I love as I want to thank and pleating and gathering, a running my customers for supporting a small, theme throughout all of my designs, independent business. Aside from this, which are always used and developed I choose to keep my brand small and in many different ways. I have always handmade because the fast fashion danced to the beat of my own drum industry and the problems it is causso I am very honored to be recognized ing in so many different ways is someas “setting trends”. My brand aesthetic thing that people are becoming more has always been within my mind, so it and more aware of. I hope that not only feels amazing to have a collection that me, but other amazing independent really captures everything that I am for brands such as Maison Cleo and The people to see. Design Studio, which are both mother-daughter duo independent brands Your creations are reminiscent of so that hand make everything, can bring many things – they’ve been called a more awareness to the environmental mix of “versailles with the trash” (by and human rights benefits of moving vogue spain), as well as the brand that from fast fashion to supporting indehas brought back puff sleeves. What is pendent businesses and investing in the inspiration behind your structured slow and ethical fashion. blouses, dresses, and skirts? Can you run us through the process of I studied textile design for 5 years so I creating a piece? have a really wide knowledge of textile and fabric manipulation techniques I design every item myself so I create that I like to implement throughout my the full pattern in every size from my designs. I love big bold statement piec- sketches and make sure all the measurees and am very inspired by the Victori- ments are correct. I make samples and an era so things like oversized puffed adjust them until they are perfect; this sleeves, tight structured bodices, and in itself is quite a long process. All my long flowing straps are something that fabrics are sourced locally and usually

come in very limited amounts. Once an item is ordered, I grab my pattern paper, cut out the fabric (marking down darts, etc), I then stitch on the labels, steam iron the item, fold it carefully, package everything, and then send it on its way. Depending on the item, I spend between 3 - 6 hours sewing just one piece. You have a very personal approach to your customers and are meticulous in every step, including hand written notes for everyone that places an order. What made you decide to implement this approach in your work? I like my brand to be more personal and open. In todayâ&#x20AC;&#x2122;s world of fast fashion everything is very quick and impersonal, and most people have no idea where or how an item was made. Since I design and hand make everything, people know exactly what they are getting, where it is coming from and who it was made by. It can sometimes take up to two weeks for a customer to receive their item when I am going through a busy period. But because of this I like to have as much quality and personal touches as possible as I appreciate every customer that buys from me. They are choosing to support a one woman run business and that, to me, is amazing.

You have achieved great success, partially thanks to exposure through social media, specifically instagram, and this is one of the benefits of ig, democratizing fashion. What is your take on how social media, specifically instagram, has affected the fashion world? I think Instagram especially has massively affected the fashion world. It is such a creative platform to be on. My brand would not be where it is today without Instagram, it gives me the freedom to show my designs and express my style and brand aesthetic in such an amazing way, where people get to see and can interact with it. The creative people on Instagram that I have been able to connect and work with have been amazing. It can bring so many opportunities if used in the correct, authentic way. If this is the era of ig for consumerism and fashion, what do you think is next â&#x20AC;&#x201C; the era ofâ&#x20AC;Ś? I would like to think that the next era will be that of people supporting more independent brands and being more aware, wanting to know more about what they are buying. Not only in fashion but in all aspects of design and business in the world.

What does it mean to be a one woman run business today? I think being a one woman run business in todayâ&#x20AC;&#x2122;s world is something to be very proud of. I always wanted to but never thought that I would have been able to run my own business, never mind a successful one! It is very, very hard work, especially when I am going through a busy period. It can sometimes be very overwhelming. But on the plus side it pushes me to work harder and develop and improve my designs more. I love the freedom I have to create and to be able to steer my business in whatever direction I choose. The hard work and determination makes me grow more as a person and as a business owner. What are your personal sartorial predispositions? Do you wear pieces from your own line? I try more than ever to stay away from fast fashion brands. I do like to wear my designs on special occasions (I think thatâ&#x20AC;&#x2122;s what my designs are made for!). I also wear clothes that I make myself but that donâ&#x20AC;&#x2122;t make it onto the website, such as more casual blouse designs for every day.

What has been the toughest lesson youâ&#x20AC;&#x2122;ve learned (or are still learning) while building your own brand and breaking into the fashion industry? The toughest lesson I have learned is that running a business all by yourself consists of doing around 15 different job roles. I started my brand purely out of passion and as a hobby, and I class myself first and foremost as a fashion designer. Since the business grew so quickly into what it is recognized as now, I have had to learn very quickly how to handle many different job roles and aspects of the fashion industry that I would never have expected to happen. Learning how to do everything alone without any help is very hard, but also amazing and empowering! The most exciting thing about running my business is that throughout this whole journey I never stop learning and growing as a brand and as a person.

Moda

152 | oktobar

Sloboda i draperija moda antičkog svijeta Grčka i Rim

Tekst: Katarina Đošan @eutanazija8

no što danas znamo o modi antičkog svijeta dugujemo na prvom mjestu umjetnosti i ponekom spisu koji govori o običajima antičkih civilizacija.

Ono što je najspecifičnije za antičku grčku odjeću pak nije boja, već upravo oblik, odnosno njegovo nepostojanje. Grčka moda je, posmatrana iz ugla savremene mode, čak ne-moda; ona negira oblik tiO modi Antičke Grčke saznajemo ugla- jela na način na koji ga, recimo, ponegdvnom kroz vajarska djela i skulpture te je negiraju i dekonstruktivističke modne slikarstva sa vaza, budući da je zidno struje koje se javljaju u poslednjih dvaslikarstvo nesačuvano do današnjih dana. To nije slučaj sa umjetnošću Rima, gdje je, „zahvaljujući” erupcijama Vezuva, kada su čitavi gradovi bili zakopani u drevna vremena, a potom i otkopani prethodnih vijekova, pronađen veliki broj potpuno očuvanih umjetničkih djela, između ostalog i fresko-slikarstva. Razlika u proučavanju mode ove dvije civilizacije i dva široka vremenska perioda zbog prirode pronađenih dokaza mora postojati. Treba imati u vidu da je sva boja sa skulpure, koja je primarni izvor poznavanja grčke mode, vremenom nestala; tamo gdje se još u tragovima nalazila bila je doslovno brisana s kraja 18. i tokom 19. vijeka da bi se uklopila u romantizovanu sliku Antičke Grčke koja je sva čista, bijela i jednostavna. Nasuprot tome, slikarstvo Rima je ostajalo netaknuto, te su i dokazi ostali u izvornom stanju. Naknadno je međutim utvrđeno da je i grčka civilizacija i te kako njegovala ljubav prema boji, kako u najranijim vremenima tako i u tzv. klasičnom periodu 5. vijeka p. n. e. i kako u modi tako i u arhitekturi ali i svim drugim oblastima vizuelne kulture. Čak se čini da je ta sloboda u upotrebi materijala i oblika išla još dalje nego što se razvijala kod Rimljana; i rimska je boja kao i draperija negdje ukrućena kao i rimski duh, po prirodi osvajački.

desetak godina. Djeluje ishitreno praviti ovakva poređenja, budući da istorijski razmak stvara jaz koji je dao potpuno drugačije shvatanje mode uopšte. Ipak, da bismo lakše shvatili šta antička moda jeste

možemo poći od toga šta ona nije, a ona na prvom mjestu nije mimezis, odnosno oponašanje (prirode). Mimezis je upravo ono na čemu se, bili mi svjesni ili ne, zasniva naše shvatanje odjeće. Kada se odjeća kreira, ona se kreira tako da isprati oblik tijela, i to u smislu oponašanja. Tako i jakna i majica i pantalone i haljina suštinski prate liniju tijela, bez obzira na mogućnost manjeg ili većeg odstupanja. Mi gotovo da ne prepoznajemo kao odjeću ono što nema oblik tijela, ono što nije ukrojeno, oblikovano, precizno i jasno, tako da tim oponašanjem nedvosmisleno ukazuje na svoju funkciju. Odjeća nam je danas kod za funkciju, koji može biti više ili manje čitak; čak i onaj dizajn koji odbija prostu imitaciju oblika tijela ipak referiše na njega; i skulpturalna, avangardna modna djela ipak su osmišljena tako da stabilnošću oblika mogu biti nošena samo na jedan način. Upravo to je koncept koji antička moda ne poznaje, posebno moda Antičke Grčke. Odjeća je ovdje shvaćena kao potpuno nezavisan element, koji, naizgled paradoksalno, svoju nezavisnost zasniva na mogućnosti prilagođavanja tijelu.

Govoriti o odjeći kod Grka znači govoriti o njenom veličanstvu draperiji. Draperija je tkanina složena u nabore, odnosno takva da svojim slobodnim padom izaziva stvaranje nabora. Da bi se to postiglo, odjeća nije krojena, već su se koristile slobodne površine materijala u raznim odnosima.

Odjeća se kod Grka sastojala od platna, kopči za platno i kaiševa. Platna su najčešće pravljena od lana ili vune, bila su uglavnom pravougaono sječena i velikih dimenzija. Kopče odnosno fibule su bile male, u bronzi ili zlatu (zavisno od statusa onog ko odjeću nosi), dok su kaiševi nošeni često ali nisu bili obavezan dio antičke odježde. Prva dva elementa su srž antičkog odijevanja: to je odijevanje koje se zasniva na obmotavanju, prebacivanju materijala i njegovom kopčanju; to je moda bez kroja. Materijal slobodno pada niz tijelo ili od tijela, tako da su čak i rukavi koji se javljaju na peplosima ili tzv. jonskim hitonima slobodnopadajući i postoji veći broj načina da se jedan te isti odijevni predmet iznese. Nikakva ideja o naivnom podražavanju tijela kao vodilji stvaranja kod Grka ne postoji:

Hegel je dobro zapazio da je upravo odbijanje da odjeća prosto prati tijelo davalo na izražajnosti i doprinosilo dramatičnosti svakog pokreta. Odbijanje proste simetrije kao glavnog načela oblačenja (što je nužno za odijevanje koje oponaša tijelo čovjeka) još je jedna od bitnih odlika antičke grčke mode, a koja takođe doprinosi stvaranju utiska pokretnosti odjeće koja se nosi. I premda su donje haljine (hitoni i peplosi) bile uglavnom svjetlijih boja i jednostavne, ogrtači su bili uvijek bojeni, čak izuzetno dekorativni. To ipak ne znači da je odjeća bila lišena funkcionalnosti ili da nije odavala društvene kodove tog vremena. Jer, recimo, žene su uz nanose draperija morale da nose i velove svaki put kada su napuštale

kuće, uprkos današnjem uvreženom mišljenju da je to stvar „primitivnog istoka”; nasuprot tome, muškarci su mogli da hodaju polugoli, često samo u nabranim ogrtačima (himation). Obuća je bila jednostavna, uglavnom su se nosile sandale (ono što mi nazivamo „rimljanke”), a kosa je u klasičnom periodu pa i nakon toga (helenistički period) podizana u punđe ili sklanjana ukosnicama sa lica tako da je puštena samo pozadi; nošene su dijademe, kosa je često bila u pletenicama, ali je cjelokupni izgled zahvaljujući dosta slobodnom padu odjeće i kose odavao utisak jednostavnosti, nepretencioznosti; Grčka antička moda je potpuno fluidna, amorfna i asimetrična, a odjeća tu vodi samostalan život na takav način da i ljepota tijela dolazi do izražaja u svojoj strogosti i pravilnosti.

Iako je umjetnost Antičkog Rima naizgled slična, ona joj nalikuje samo po preuzimanju nabora, draperija, odnosno odnosa kopči i platna – ali je ovdje taj odnos više formalan nego suštinski. Radi se o tome da je osnov rimske odježde potpuno ukrojen komad po načelima oponašanja tijela: to je tunika. Materijal koji dolazi preko tunike tj. donje haljine (toga za muškarce i pala za žene) je nabran, obmotava se i jeste na kopčanje, ali je sama tunika ukrojena: ima rukave, jasno određenu dužinu i oblik. To znači da materijal koji se prebacuje preko samo daje iluziju kretanja, odnosno to kretanje sada ne izražava samo tijelo, budući da je pokret već blago sputan donjom haljinom. Pa ipak, mimezis nije cilj barem u formalnom smislu, on se dakle čak izbjegava pokazati; više se čini da je funkcionalnost bio odlučujući element za drugačiji pristup oblačenju žitelja antičkog Rima. Međutim, ne može se govoriti o funkcionalnosti u pogledu rimskih frizura, a u odnosu na grčke, jer one su mnogo strožije zamišljene, čak i naročito onda kada su kitnjastije, raskošnije. Teže da se podižu u visinu, kosa je zategnuta i umjesto nonšalancije ovdje se javlja utisak odlučnosti i samosvijesti; različit duh naroda dao je različito shvatanje mode, te se pokazuje da naizgled slična odjeća nosi dosta razlika, odnosno ostavlja potpuno različit utisak na posmatrača.

Objašnjeno je kako smo u razumijevanje temelja antičke mode (koja se zasniva na draperiji, odnosno materijalu koji slobodno pada i stvara nabore) pošli od savremene mode. Ovdje sada treba učiniti suprotno: poći od antičkog da bi se vidjelo šta to možemo reći o temelju savremene mode, te njenim ograničenjima. Mimezis kao temelj mode danas, odnosno mode kakva više ili manje postoji već vijekovima, jeste faktor koji je ograničavajuć koliko i neophodan. U društvu koje nije estetski zasnovano, a to je društvo današnjice, funkcionalno je primarno; odjeća koja oponaša tijelo omogućava mu veću pokretljivost, nosivost, jer ne postoji prepreka ili bilo šta što se ne da obuzdati, bilo šta što zaista slobodno pada i mijenja položaj nezavisno od našeg. Upravo tamo gdje je funkcionalnost dovođena u pitanje, dekonstruktivizam je imao najplodnije tlo za svoj razvoj; sve drugo je prosto poigravanje formom, preuveličavanje oblika, jedno narušavanje linije tijela toliko očevidno da još više ukazuje na to da je nemoguće pobjeći od iste te linije tijela. Tamo gdje je semantička vrijednost odjeće dovedena u pitanje dekonstruktivizam je dostizao svoj vrhunac, jer se pokazalo da odjeća nije samo oblik ili ne-oblik već i značenje. Da li savremena moda može odbaciti poznavanje majice, razoriti odnos odjećatijelo na nivou značenja i izvojevati slobodu kakvu je Grčka imala gotovo neutra-

lnom materijalnošću svoje odjeće? Ili bi vraćanje mode na temeljni odnos materijala i tijela kroz bezobličnost ubilo i samostalnost mode kao institucije, kao industrije, koja se sada temelji ne na nosivom i jednostavnom, već upravo na kompleksnom odnosu forme i ne-forme, uvažavanja oponašanja tijela i narušavanja tog oponašanja? Arhitekta Piter Ajzenman je, u svojim arhitektonskim ekperimentima s kraja šezdesetih godina, u čuvenoj Kući VI postavio stepenice da vise sa plafona. Njegov je dekonstruktivistički pristup zahtijevao ne to da se sada kaže da stepenice vise sa plafona odnosno da nisu funkcionalne, već da je taj stepeničasti oblik plafona koji je sada stvorio jedan novi plafon i ništa više. Želio je da zaboravimo da taj konkretan oblik nazivamo stepenicama, te da omogućimo da se on kao takav nađe bilo gdje, odnosno da ne bude vezan za svoju funkciju. Zapravo je time potvrdio to koliko mi značenje vezujemo uz oblik, čak i kad oblik izgubi funkciju zbog koje je dobio značenje. S tim u vidu, zaključujem da bi danas i haljina nastala od komada materijala (obmotavanjem i kopčanjem) bila samo to: haljina nastala od ogrtača. Jer mi smo oduzeli moć transformisanja i slobodu koju su Grci još dozvoljavali svojoj odjeći; mi znamo samo za konačni oblik, oblik čije su granice upravo granice njegove funkciije odnosno njegovog značenja.

Moda

Intervju: Dragana IliÄ&#x2021; @_oatflake

162 | oktobar

Bezgranicna maštovitost u igri materijalima

iladin Eraković je divan čovek, mladi dizajner, tvorac koji je počevši od nule uspeo da izgradi brend, stekne zaradu i dokaže da se trudom i radom snovi mogu ostvariti. To je bio glavni motiv zbog kojeg sam želela da pišem baš o njemu i prenesem vam priču iz zanatske radionice Mikiki Bagz. Samouk, odlučan i hrabar, Miladin je mesecima iznova pravio torbe, proučavao modele, materijale i usavršavao tehniku izrade. Stan je pretvorio u radionicu, a prvi proizvodi izazvali su pozitivne reakcije što je uticalo na realizaciju ideje da osnuje Mikiki Bagz i pokrene online shop. Svoj posao radi sa uživanjem i tu ljubav, tokom izrade prenosi na proizvod, pažnju posvećuje svakom detalju i rado ispunjava zamisli i očekivanja budućih vlasnika torbi, ranaca i novčanika. Miladin nam se pohvalio da uskoro otvara lokal u Savamali i ostvaruje jednu od životnih želja, a to je izlog ispunjen raznovrsnim ručno izrađenim modelima kvalitetnih i jedinstvenih torbi, koje sam proizvodi. U priči koja sledi pročitajte o čemu smo ćućorili dok smo ispijali kafu.

Kada se javila ideja o šivenju i izradi interesovalo ih je više nego garderoba. To torbi? je ono što je počelo da pravi Mikiki Bagz. Bilo je tu dosta uspeha i neuspeha, u poTorbe nisu bile ono od čega sam kre- četku sam svaku torbu pravio po nekoliko nuo, u početku sam imao ideju samo puta, dok na kraju ne dobijem to što sam da pravim sebi majice i pantalone. Kada hteo i to je bilo najvrednije učenje. Tada sam mašinu kupio jedino sam znao da je sam razumeo kako je raditi za drugu osouključim i isključim. Bile su mi potrebne bu, za nečija očekivanja, za tuđe želje. nedelje samo da razumem kako tehnički deo funkcioniše, desetak dana sam samo Šta utiče na izbor materijala i dizajn? konac mrsio. Može zvučati smešno, ali ja nikoga nisam imao da mi to pokaže, ljudi Kada sam odlučio da se izrađivanju touglavnom imaju neki kurs, školu ili u po- rbi u potpunosti posvetim, da mi to više rodici nekoga ko se bavio nečim sličnim, ne bude hobi nego zanimanje, obećao ja sam bio sam, a nije bilo ni para ni vre- sam sebi da nikada neću reći da od nekog mena za kurs šivenja. No, kada sam sa- materijala nešto ne može. Ja tako torbe vladao tehnički deo, ostalo je samo da pravim od svih materijala, neke krotim, uradim sve ostalo. Zaista je počelo kao neke ojačavam, ali koristim sve. U poslehobi, nisam žurio, želeo sam da mi ova dnje vreme mi je koža dosta u fokusu. To aktivnost umanji stres, a ne doda novi. je unelo novu energiju u radionicu, nove Torbe sam krenuo da pravim nešto ka- alate, nova znanja. Moj rad je otvorenog snije, kada mi je zatrebala torba. Mnogi- tipa, to znači da svako ko naručuje može ma je ideja bila zanimljiva, naročito peh uticati na dizajn, veličinu, boju, materijal s prvim rancem: pravio sam ga jednom, torbi, a pored toga može zatražiti i da se pa drugi put, pa treći, da bih ga tek iz ne- napravi potpuno novi model, nova torba. koliko pokušaja na kraju i napravio. To je Naravno da se može dobiti model isti kao zainteresovalo moje prijatelje, te su izra- što je na sajtu, ali ja kupce uvek ohrabruzili želju da i njima nešto napravim, za- jem da kažu ako imaju neke želje.

164| oktobar

165

166| oktobar

Koliko slobode za prilagođavanje videti fotografije torbi iz različitih uglova daješ kupcima prilikom porudžbine? sa cenama i tamo se mogu poručiti gotovi modeli. Ukoliko neko želi torbu izrađenu Potpuno sam radim na izradi svake torbe. po sopstvenim potrebama i željama, Sam osmislim model, sam nabavim ma- može mi pisati preko bilo koje društvene terijal, sam je napravim, sam je promo- mreže ili svratiti direktno u moju radionicu višem, sam je i prodam. Jedino kada kupac da popričamo o torbi. Pojedine modele radođe sa idejom modela kakav želi, tada naca mogu da napravim i za jedan dan, ali zajedno osmišljavamo torbu. Trudim se postoje modeli za koje mi je potrebna da svako ko poruči torbu dobije baš ono skoro cela nedelja. Takva je, na primer, pušto zamisli. Svako može uticati na dizajn, tna torba za odela, Garment. Ona se cela materijal ili boju torbe. Mnogi moji kupci rasklapa i poseduje nešto poput duplog su u mojim ručno rađenim torbama videli dna, gde se smešta odelo kako se ne bi vrhunac svog ličnog stila i modnog izra- gužvalo tokom puta, a kada se ponovo za, imali su posebne želje i nacrte, pa su sklopi postaje klasična putna torba. Za nju torbe dostizale cenu i od nekoliko stotina mi je potrebno oko pet radnih dana. evra. Sve moje torbe dostupne su na sajtu, Kako najlakše doći do željenog a više fotografija svih modela u svakoproizvoda? dnevnim situacijama možete videti društvenim mrežama Ja vodim online biznis, sve radim preko interneta. Preko Instagram i Facebook stranice promovišem svoje proizvode, a imam i svoju internet prodavnicu na sajtu mikikibagz.com. Na sajtu se mogu

Životni stil

Knjige kao vodici kroz promene S

menjivanje godišnjih doba nalikuje promenama u našim životima. Koliko god se nekad trudili da ostanemo u određenom stanju, promena se ipak dogodi, jer jedino je ona sigurna. Ako svesno prihvatimo ovu činjenicu, onda možemo i da se menjamo u pravcu koji nama prija i koji će nam doneti dobrobit i blagostanje. Naše promene su krenule davno. Još kada nismo bile svesne tačno u kom ćemo pravcu ići, bilo je jasno da je promena vezana za prirodu. Tamo gde smo mogle svojom nogom da kročimo, otkrivale smo je „iz prve ruke“, a tamo gde nismo mogle ili još nismo stigle putovale smo kroz imaginaciju, čitajući i zamišljajući, bogateći na taj način svoj svet i iskustvo.

168 | oktobar

Tekst: Merima AranitoviÄ&#x2021;

Tekst: Marija RadojkoviÄ&#x2021;

169

NAŠI PUTEVI NAS ODREĐUJU

UZ BAHOVE KAPI I ŠOLJICU ČAJA

Sve što radimo u životu definiše nas. Ono za čim naša duša žudi javlja se već u ranom detinjstvu. No, onda nam se na putu nađu prepreke koje nas proveravaju: da li smo dovoljno posvećeni, da li nam duša i dalje vibrira na isti način kao kad smo onako mali i neopterećeni, poželeli da krenemo putem koji će biti naša životna misija. Definišu nas i ljudi koje na tom putu srećemo. Nekad nam otvaraju vrata, a nekad ih treskom zatvore, provocirajući nas da tražimo prozor. Nekada nam put bude težak i putovanje tom stazom se rastegne toliko da pomislimo da ne možemo dalje, ali ipak idemo. Tada sa sigurnošću znamo da smo zaista predodređeni za ono o čemu sanjamo, ali i da su alati koje smo dobili učenjem i iskustvom dobri i da nam pomažu da prevaziđemo i lične izazove.

Kad se osvrnemo na do sada pređeni put, možemo reći da su nam možda najznačajniji vodiči bili i, i dalje jesu, upravo knjige. Obe imamo široku lepezu interesovanja i zanimanja, pa bi priča o knjigama mogla da se oduži. Stoga smo rešile da ćemo vam ovog puta o knjigama koje su nam značajne pisati iz cvetnog ugla (šta bi se dobro uklopilo uz Bahove kapi i šoljicu čaja).

170| oktobar

Da bismo mogle da budemo od koristi onima koje podučavamo i kojima pomažemo da bolje razumeju svoju suštinu pomoću darova prirode, prvenstveno smo upoznavale sebe. Taj proces i dalje traje – jer kao što rekosmo – samo je promena trajna, pa se tako i mi menjamo učeći i otkrivajući.

171

SLATKE MUKE PREPORUKE Teško nam je da preporučimo nekoliko autora i kažemo da su nas oni podstakli da istrajemo u svim promenama. Rekle bismo da je knjiga sastavni deo života, da nas ona uvek prati, usmerava i pomaže u kretanju, nekada direktno, a nekada suptilno iz prikrajka i senke. Veliki je broj autora koji su uticali na nas i svakom od njih se rado vratimo u nekom trenutku. Knjiga može biti svašta. Knjiga kao buđenje, kao podsvest, kao motivacija, kao ideja, kao prijatelj, kao učitelj, kao podrška, kao inspiracija, knjiga kao poklon, kao oslonac, kao podmetač. Knjiga ima bezbroj uloga u životu jednog čoveka. Nama je apsolutno nezamenljiva. Miris knjige, olovka za podvlačenje najbitnijeg, uz to šoljica čaja ili limunada, ponekad i rashlađena čaša vina budu sasvim dovoljne da započnemo neku ličnu promenu. Otvorim nekada intuitivno knjigu da proverim šta mi taj dan poručuje.

172| oktobar

NEKOLIKO KNJIGA SA NAŠIH POLICA

se, kao i Bahova terapija mora razumeti i praktikovati kao komplementarna metoStručna literatura na srpskom jeziku da – a ne kao magija koja će nas spasiti od na temu Bahovih kapi je prilično osku- svega lošeg. dna. Prevedena su dela dr Baha i nekoliko savremenih autora. Kod nas se, za sada, Berni Zigel i fantastična knjiga: „Ljubav, pisanjem stručne literature najviše bavi medicina i čuda“. Knjigu je pisao lekar, jedan od naših učitelja, Milena Kostić, onkolog, i mi bismo je toplo preporučile psihološkinja, Bahov praktičar i neko i lekarima i pacijentima, ali i praktičarima ko godinama obučava nove generacije raznih metoda. Naučile smo gde je naša Bahovih praktičara. snaga, kakav pacijent, klijent – čovek ide ka ozdravljenju, a kako izgleda kad sami Volimo i da pratimo blogove s autorskim sebe otpišemo. Kakav lekar, praktičar, ali tekstovima, jer oni uvek daju neki novi i prijatelj treba da budemo onom kome uvid i pristup određenoj temi. No, pored treba pomoć, podrška, nega. literature usko vezane za cvetne esencije i fitoterapiju, navešćemo nekoliko knji- Ridiger Dalke – lekar i psihoterapeut. ga i autora koji su nama bili od izuzetnog Kao i kod prethodnog autora, privukla nas značaja u formiranju stava i odnosa pre- je činjenica da je na put holizma krenuo iz ma ljudima sa kojima radimo i koji s po- klasične medicine. Ono čemu nas i jezik uči verenjem otvaraju svoj unutrašnji svet da je sve oko nas dualnost i da jednu strapred nama. nu priče ne možemo razumeti ako nemamo sa čim da je poredimo, da lepotu, zdraLujza Hej je neko ko je u jednom trenutku vlje, svetlost, radost, bogatstvo možemo u potpunosti promenio naš način razmi- razumeti samo ako znamo i njihov opozit, šljanja i bila dobar oslonac da se ponovo upravo svojim knjigama ilustruje dr Dalke. podignemo i shvatimo da nismo bespo- Bogato medicinsko iskustvo podstaklo ga moćne. Izuzetna žena, pisala je s lakoćom, je da bolest počne da posmatra iz sasvim verujući u to da svako sebi može pomoći drugog ugla – kao priliku da se menjau određenom periodu života. Ono što je mo, da radimo na sebi, da preispitujemo bitno napomenuti jeste činjenica da je sebe i svoje stavove. Navešćemo samo njen rad često zloupotrebljavan, često dve njegove knjige: „Bolest kao dogovor nuđen kao alternativa medicini. Lujza Hej duše“ i „Bolest kao put“.

173

„Um iznad medicine“, dr Lise Rankin je još jedan iskorak iz klasične medicine. Dr Rankin je u jednom trenutku napustila konvencionalnu medicinu – razočarana u sistem, u pristup lečenju i pacijentima, da bi se nakon nekoliko godina vratila medicini, ali iz drugog ugla – posmatrajući čitavog čoveka, ne samo njegovu bolest. Potkrepljujući svoje pisanje brojnim primerima ona nas uči da ne možemo telo posmatrati odvojeno od duha i duše. Fizički deo bez emocionalnog i mentalnog jednostavno ne funkcioniše. Irvin Jalom zauzima značajno mesto na našoj „profesionalnoj“ polici. Njegova terapeutska praksa, pristup životu, jednostavnost kojom piše a koja je i njegov životni kredo – uticali su na naš odnos prema životu. Spoznaja da je život sastavljen od patnje i lepih trenutaka između, oslobađa nas večite težnje za srećom i nerazumne potrebe da stalno budemo dobro. Spoznaja da se u svakom trenutku osećamo baš onako kako treba, je potpuno

174| oktobar

oslobađajuća. I kad patim i kada plačem i kada se smejem i radujem ja se osećam baš kako treba u tom trenutku. Probajte, kad sledeći put pomislite da neko osećanje nije primereno – a vi samo sebi recite – osećam se baš onako kako treba u ovom trenutku. I biće vam lakše. Opuštenije. Prihvatljivije u krajnjem slučaju. NAŠ IMAGINATIVNI I REALNI SVET Za kraj bismo samo dodale i to da su nas sve knjige koje smo od detinjstva pročitale oblikovale i bile podrška, uteha i vodič. Kreirale su naš imaginativni svet, zahvaljujući njima putovale smo kroz vreme i prostor, stvarale sopstvene životne istine, razbijale stereotipe i učile kroz iste. Često su nas baš naša ubeđenja i uvreženi stereotipi o određenim ljudima i predelima navodili da ih istražujemo, potvrđujemo, a još češće razbijamo. Ovo predstavlja samo deo naših biblioteka. Neka druga tema će nas odvesti na nove police i u nove priče, a do tada se nadamo da smo vam dale neke nove ideje za čitanje.

175

Putovanje

Tekst: Marija Bulatović

@brk_salvadora_dalija

Knjige koje inspirišu na putovanja

”

„Čovjek je nomad po srcu svom, po misli svojoj, po idealima svojim. On je nomad po volji Božjoj, koja ga je stavila među ogromna prostranstva neba i zemlje. Davnašnja i današnja strast, da se leti, putuje bez putanja i stanica i granica, to je proboj nomadstva čovječje prirode. Volja Božja: to su staze i rijeke, putovanja i sretanja i nizovi života i drugova; a ne države i granice, kolje i bajoneti, palanke-tamnice u kojima slobodnog čovjeka kao miša davi gospodar, susjed, običaj, kritika. Tristan od množine želja nije mogao da umre; a svaki čovek ima krik onog pesnika koji je zapisao: Ili asketstvo ili putovanja, jer ništa drugo nema!” Isidora Sekulić

177

Naslov: Engleski pacijent Pisac: Majkl Ondači Izdavač: Laguna Iako je film Engleski pacijent daleko poznatiji od svoje pisane verzije, ovoj knjizi definitivno treba dati šansu. Dirljiv i predivno napisan roman ovjenčan Bukerovom nagradom koji će vas uvesti u svjet afričkih pustinja i beduinskih plemena i odneti do neslućenih dubina ljudskih osjećanja. U ovom lirskom romanu Majkla Ondačija putevi četiri slomljena bića ukrštaju se krajem Drugog svjetskog rata u napuštenoj italijanskoj vili. Bolničarka Hana, ojađena sveprisutnom smrću, opsesivno njeguje svog poslednjeg preživjelog pacijenta. Osakaćeni lopov Karavađo pokušava ponovo da pronađe sebe. Povučeni indijski miner Kip traži skrivene bombe u predelima gde ništa nije bezbedno. Svakoga od njih na različit način opseda tajanstveni engleski pacijent koji, izgoreo do unakaženosti, leži u sobi na spratu sam sa svojim uspomenama. Kroz cijelu priču provjejavaju sećanja tog bezimenog čovjeka – na zabranjenu ljubav, plamenu strast i rušilački gnev - a tajne koje će se razotkriti zauvjek će promeniti sve likove. Naslov: Zakotrljaj me oko sveta Autor: Snežana Radojičić Izdavač: Laguna Kad se knjiga „Zakotrljaj me oko sveta prvi put pojavila“, čitaoci su masovno pohrlili na njenu promociju. Htjeli su da se uvjere da je zaista jedna žena s Balkana, kao što piše u ovom romanu, krenula na dalek put biciklom, sa saputnikom koji joj je bio gotovo potpuni stranac. Kako je u pitanju priča puna obrta, njenoj dramatičnosti dodatno doprinosi činjenica da je zasnovana na istinitom događaju. Snežana i Brajan su mjesece proveli između Slovačke, Poljske, Ukrajine, Srbije i Turske, upuštajući se u uzbudljive epizode sa lokalnim stanovništ-

178| oktobar

vom, što je njihovu neizvjesnu avanturu putovanja učinilo još neizvjesnijom. Bez mnogo novca, često bez udobnog prijenoćišta – u šatoru, kod nepoznatih ljudi, ponekad i bez ikakvog konačišta – dvoje junaka zajednički sazrjevaju u uslovima potpuno različitim od onih na koje su bili navikli. Ostvarujući svoj životni san putovanja oko sveta, Brajan bodri Snežanu da prekorači svoje dotadašnje granice, pa ona s vrjemenom stiče mudrost koju će sažeti u nekoliko riječi: sve što čovek ima jeste ovaj trenutak, sada. Ipak, razlike u mentalitetu dvoje glavnih junaka i teške okolnosti s kojima se sreću namjeću pitanja da li će dvoje putnika ostati zajedno, hoće li Snežana odustati ili će smoći snage da nastavi dalje sama? Naslov: Sakupljač svjetova Autor: Trojanow Ilija Izdavač: Buybook „Sakupljač svjetova“ je roman inspirisan životom i djelom Richarda Francisa Burtona, britanskog istraživača, pustolova, oficira, diplomate, špijuna, putopisca i prevoditelja. U romanu su opisane tri velike avanture ovog britanskog časnika: putovanje Indijom završeno izvještajem o britanskim vojnicima koji su u bordelima posjećivali dječake; putovanje na hadž u Meku, prerušen kao indijski doktor, u vremenu kad je Evropljanima bio zabranjen pristup tom svetom mjestu; i istraživanje velikih afričkih jezera s Johnom Hanningom Spekeom u potrazi za izvorom Nila. Priču o putovanju Indijom Burtonov sluga diktira pisaru; u Arabiji kadija, guverner i šerif istražuju Burtonov hadž, dok u Istočnoj Africi njegovu ekspediciju prepričava glavni vodič... Sir Richard Francis Burton govorio je dvadeset devet jezika, i preveo Kama sutru i 1001 noć na engleski.

intimna ispovjest, ilustrovani atlas, zbirka čuNaslov: Put oko svijeta za 100 dana Autori: Nino Bojić, Vlado Jovičić i Blažo Milić dnih sudbina, popis malih tajni i sramota. Bantustan je putopis, roman, atlas i enciklopedija. Izdavač: Vijesti Priča o mjesecima provedenim na motorima, od Podgorice, preko Rusije, Mongolije, kroz Sibir, do Aljaske i Kanade, a potom kroz cijelu Evropu, nazad do Podgorice. Čak 40 000 kilometara, 100 dana na motorima, podvig tri Podgoričanina vrijedan divljenja. Nino Bojić, Vlado Jovičić i Blažo Milić su ljeta 2010. krenuli na dalek put, ali sa namjerom da se vrate doma. Krenuli su na istok, a vratili se sa zapada! Proveli 100 dana na motorima. Prešli 40 000 kilometara. Tokom njihovog puta, pratili smo svakodnevne izvještaje na sajtu.

Naslov: 1000 dana proljeća Autor: Tomislav Perko Izdavač: Vlastita naklada „Nakon gotovo pet godina putovanja po pet različitih kontinenata, legao sam na ležaljku u jednom ribarskom selu na obali Ekvadora, i bacio se na pisanje knjige. Bio sam odlučan u namjeri da sve što znam o putovanjima stavim na jednu hrpu, i time odgovorim na pitanja koja mi mnogi već godinama postavljaju:

Kako je moguće putovati gotovo besplatno? Koliko je moj način putovanja siguran? Naslov: Ni ovde ni tamo Koji su mi najgori, a koji najljepši trenuci na cesti? Autor: Bil Brajson Na koji se način može zaraditi putujući? Izdavač: Laguna Kako pronaći sponzore? Kakve su reakcije roditelja i okoline? Kao i brojni drugi pripadnici njegove generaciZašto uopće putujem? je i Bil Brajson je početkom sedamdesetih pro-

putovao Evropu s rancem na leđima, u potrazi za prosvetljenjem, pivom i ženama. Dvadeset godina kasnije odlučuje da se uputi tragom svoje zlatne mladosti, natovaren mapama i starom odjećom i obogaćen britkim humorom. Plod ovog putovanja je„Ni ovdje, ni tamo“, zabavno, bespoštedno lucidno i grohotno smješno hodočašće od zamrznutih bespuća Skandinavije do uzavrele gungule Istanbula, s usputnim stanicama u brojnim evropskim prestonicama i varošicama – brutalno iskren i duhovit pogled iz turističke perspektive na Stari kontinent po Brajsonu.

Pošto je na sva ta pitanja nemoguće odgovoriti jednostavno, kratko i sažeto, krenuo sam odgovarati na jedini mogući način – prepričavanjem svoje životne priče. Na puno opširniji, iscrpniji i intimniji način od onog kojim sam godinama dijelio svoje priče s ekipom preko fejsbuka, bloga i jutjuba. Pisao sam o studentskim danima, o vremenu kad sam imao cijenjeni i odlično plaćeni posao brokera, o naizgled bezizlaznim financijskim problemima, o preokretanju života naopačke, o prvim upućivanjima na cestu s ruksakom na leđima, te o pronalaženju puta kojeg ću slijediti idućih godina – putujući. Pisao sam o autostopu po nebrojenim državama, Naslov: Bantustan: Atlas jednog putovanja spavanju u domovima neznanaca, kampiraAutori: Marko Đedović, Uroš Krčadinac, nju pored ceste, hranjenju po supermarketima Lazar Pašćanović i ispijanjima pivi na klupicama, volontiranju, Izdavač: Klub putnika brojnim anegdotama koje su me zadesile na Bantustan je stoperski zapis od Balkana do juga putu, prirodnim ljepotama koje su me ostaAfrike. Bantustan čine priče i crteži, intervjui i vljale bez daha i o predivnim ljudima koje sam mape, pjesme i dokumenti. Bantustan je istovr- susretao usput. Pisao sam o ljubavi.” jemeno udžbenik za samostalna putovanja, 179

Putopis

Upoznajte Tajland iz drugog ugla putevima lokalaca i autentičnim iskustvima Tekst i fotografije:

Nina Simonović

@nina.simonn

- Kojom turom si ti ovde došla? - Kako to misliš, kojom turom? - Pa, preko koje agencije putuješ? - A, to. Ne putujem ja preko agencija, došla sam ovde sama. - Kako to misliš sama? - Lepo, sama. Kupila kartu, spakovala se i došla.

180 | jul

U moru Tajlanda za 9 dana, Puketa za 15 dana i Last minute Krabija koji su najčešće u ponudi po promotivnim cenama, ja sam želela potpuno drugačiji Tajland za sebe. Autentični, iskreni, lokalni. Želela sam džungle severa, njihovo zelenilo i najčistiju i najukusniju hranu lokalno uzgojenu. Želela sam lekcije i mudrost koja može da se ponese samo iz budističkog hrama ako imate tu sreću da neko vreme živite životom jednog budiste. Želela sam iskrene osmehe na licima dece u malom selu u kom niko ne priča engleski. Želela sam divlje plaže na kojima vas presreću krda divljih konja koja slobodno galopiraju hipi-ostrvom. I što je najvažnije, želela sam da to sve iskusim sama. Šezdeset dana da upoznam kulturu, prepustim joj se i ponovo pronađem sebe. Da li sam uspela u tome? O da, i dobila sam mnogo više nego što sam mogla da zamislim jer, legenda kaže, oni koji se usude na kraju bivaju nagrađeni. Da budem potpuno iskrena, dugo nisam znala kako da pristupim ovoj priči i iz kog ugla da vam o njemu pišem. Tajland za mene nisu Puket i Krabi, nisu barovi na krovovima nebodera u Bangkoku, nije ni jahanje slonova. Tajland je za mene najčistiji osmeh, ogoljena istina i sjaj u očima. Hajde da se vratimo na tu hladnu beogradsku februarsku subotu kada je stara Nina ostala iza ,,boarding gate-a” dok je ova nova oberučke prigrlila nepoznanicu koja joj je išla u susret.

181

Odlučila sam da mi prva stanica bude Chiang Mai, najveći grad na severu Tajlanda i glavni grad nekadašnjeg kraljevstva Lanna. Sletela sam u šest ujutru, što mi je pružilo priliku da iz predivne bašte Wat Phra Singh hrama posmatram izlazak sunca i grad koji se lagano budi, dok ga još nisu napali turisti sa selfi štapovima. Već prvog dana boravka u ovoj tropskoj zemlji uverila sam se koliko ljutu hranu Tajlanđani jedu. Kao neko ko nije mogao da priđe čak ni ljutom kečapu a kamoli pravom čiliju, zadovoljila sam se klot pirinčem bez ikakvih začina nakon što sam isplakala partiju od ljutine jednog umaka (da se razumemo, 2 meseca u određenoj sredini učine svoje tako da sam na kraju dovukla kući zalihe tajlandskog čilija da mi istog slučajno ne usfali!). Inače, nedelja popodne u Chiang Maiu je uvek rezervisana za Nedeljni market – događaj koji traje satima, za vreme koga se zatvore sve veće ulice Starog grada kako bi lokalne zanatlije izlagale svoje rukotvorine. Sve vrvi od boja, zvukova i mirisa, jer na svakom ćošku su, naravno, tezgice sa uličnom hranom. Tog popodneva sam čak uspela da gvirnem u jedno dvorište i vidim kako izgleda lokalna svadba sa živom muzikom, ali i da prisustvujem sceni intoniranja himne preko radija na ulici. To je momenat kada svi moraju da se ukopaju u mestu i prestanu sa svim što su do tog trenutka radili kako bi odali počast kralju. Ko se protivi ovom običaju i nastavi svoje kretanje rizikuje da bude uhapšen jer, na kraju krajeva, Tajlanđane šalju u zatvor za sve moguće i nemoguće stvari. Jedna od prvih kulturoloških lekcija uspešno savladana!

182| oktobar

183

184| oktobar

Narednih dana sam se borila sa džet-legom, a kafa i sunce su dosta pomagali u tome. Inače, Tajland ima veoma dobru i kvalitetnu kafu tako da, kada se nađete u ovoj zemlji, iskrena preporuka je da probate lokalno zrno. Zalepiće vam se za dušu. U danima koji su usledili, polako sam otkrivala Chiang Mai i okolinu. Obišla sam mesta poput nacionalnog parka Doi Suthep gde se na vrhu nalazi istoimeni hram sa neverovatnim pogledom na grad u podnožju. Tu sam prvi put videla kako izgleda primiti blagoslov od budističkog monaha. Nošnja njihovih monaha je inače prepoznatljiva po jarko narandžastoj boji. To su zapravo najobičnije ogromne krpe kojima se oni uviju, a simbolizuju jednostavnost i otuđenje od materijalizma. Narandžasta boja je izabrana iz jednostavnog razloga što je pre 2500 godina bilo najlakše obojiti tkaninu prirodnim putem u tu boju koja se i dan danas zadržala kod budista u jugoistočnoj Aziji. Tibetanski budisti, na primer, imaju crvenu nošnju. Ono što mislim da je već svima poznato je da svi moraju da se izuju pre ulaska u hram, što dovodi do gomilanja obuće ispred ulaza. I to ne samo ispred hrama – ispred pojedinih restorana pa čak i prodavnica, barova, a obavezno ispred nečijeg doma. I ne, ne bojte se da će vam neko ukrasti obuću u međuvremenu. Tajlanđani su možda materijalno siromašni, ali su zato duhom izuzetno bogata nacija i tvrdim jedna od najsrećnijih.

185

Kad smo već kod teme gomilanja, mislim da je teško rečima dočarati saobraćaj u Aziji, a Chiang Mai je prosto predivan u tom organizovanom haosu. Prvih nekoliko dana mi je trebalo po nekoliko minuta da pređem ulicu jer pešačkog prelaza nema, niko od vozača ne staje, a pritom voze i u suprotnoj traci. Pregršt skutera koji se provlače između automobila, gomila tuk-tukova koji jure i ljudi koji jednostavno krenu preko ulice pa se već nekako i ti tu „prebaciš“ na suprotnu stranu. Ono što je najlepše, vremenom vam sve to dođe nekako prirodno pa više i ne obraćate toliko pažnju na svu tu gungulu na ulici.

186| oktobar

187

188| oktobar

Kako sam na Tajlandu boravila od sredine februara do sredine aprila (i za sve to vreme išla uzduž i popreko kroz zemlju), vratila sam se nazad u Chiang Mai pre odlaska, gde sam tri dana zaredom provela slaveći tajlandsku Novu godinu koja uvek pada sredinom aprila Songkran. Bilo je to 72 sata neprestane žurke na ulicama. Tada se sve prodavnice zatvore, ali vlasnici veoma ljubazno nude crevo sa vodom prolaznicima. Najveća gužva je oko bedema starog grada gde se buradima izvlači voda iz reke kako bi se svi polivali. Tajlanđani su sve to podigli na još viši nivo pa su ulice tako ta tri dana zakrčene kamionetima u čijim gepecima se nalazi po bure ledene vode i jedno desetak ljudi pride. Rat pištoljima na vodu u punom sjaju! Jednostavno ne postoji način da i milimetar vaše odeće ostane suv čim kročite na ulicu za vreme Songkrana. Međutim, na tadašnjih 40°C ovakav način proslave zapravo prija. Malo iscedite majicu i šorts i nastavljate dalje. Ako prelazite ulicu očekujte kofu vode preko glave (sreća pa ovde u Pleziru ne kačimo video snimke, inače biste bili osuđeni da gledate i slušate moju ciku i vrisku), a može vam se dogoditi i da vam neka nasumična osoba u prolazu namaže glinu preko face (za sreću i blagostanje). Svakako je u vreme Nove godine na Tajlandu najunosniji posao prodaja vodootpornih futrolica za telefon i novčanik. Preduzetnici, nemojte reći da vam nisam dala ideju!

189

No, da se osvrnem i na jedan od ključnih razloga zašto sam se zapravo zaputila na Tajland. Određeno vreme sam provela u jednom budističkom hramu u seocetu na severu zemlje, gde sam živela poput svih tamošnjih budista. Živeli smo u istom selu, meditirali u istom hramu, jeli istu hranu. Spavala sam na podu poput njih, odrekla se materijalnih stvari i prihvatila njihovu belu odeću. Odrekla sam se i kontakta sa spoljašnjim svetom i meditirala u potpunoj tišini 10 dana. To je verovatno najdivnije i najčistije iskustvo koje sam do sada u životu imala, a kako je to putovanje prilično lično, možda ću jednog dana biti spremna da ispričam nešto više o svemu tome. Za sada neka ostane samo na ovome.

190| oktobar

191

192| oktobar

Tako duhovno pročišćenoj, novoj Nini trebalo je slično okruženje za nastavak ovog putovanja. Logičan izbor je pao na još manje seoce u središtu zemlje, neokaljano turistima i propagandom agencija, „iza 7 gora“ gde se na prstima obe ruke mogu pobrojati ljudi koji znaju engleski, ali gde su lokalci najiskreniji i veoma prijateljski nastrojeni. Tamo sam jela najukusniju hranu na Tajlandu (ćao supo od pirinča!, ćao Pad Thai!; a kada smo već kod hrane – slobodno mi se javite za savet na kojoj tezgici u Chiang Maiu se kupuje najbolji smuti!). Tamo sam stekla i svoju tajlandsku porodicu u kojoj mi je deo srca ukrao jedan maleni dečak. Postala sam tetka koja šalje poklone i neku čudnu srpsku hranu poštom iz tamo neke Evrope! U tom selu sam se šišala kod lokalnog brice iz plemena koji ne razume ni „da“ ni „ne“ na engleskom, ali svejedno smo se savršeno dobro sporazumeli rukama i gestovima. Na kraju je čak i izvadio mobilni za zajednički selfi, a tek kasnije sam shvatila da sam ja prva (i verovatno jedina) ženska osoba, pritom bela, koju je on ikada šišao. Vidite, tražila sam jedinstveno lokalno iskustvo – dobila sam ga, čak i uspela da ga ja podarim nekome. To je lepota ovakvog načina putovanja.

193

Teška srca sam se odvojila od ovog parčeta zemlje i zaputila na jug, vodeći se mišlju da bi trebalo da (p)osetim i neko ostrvo kada sam već tu. Iskreno, nikada nisam bila morski tip, a boravak na severu mi je veoma prijao (te sam čak razmišljala i da ostanem ovde sve do kraja putovanja), tako da sam sigurna da se sve to projektovalo i na niz ne tako srećnih događaja, koji su me pratili na putu od sela do Koh Phangana. Stigla sam na ostrvo izmučena i izgladnela posle 24 sata putovanja (da, 24h!) i onesvestila se od umora. Ujutru sam sedela pored mora, doručkovala i rekla ostrvu: „Dobro, hajde pokaži mi zašto toliko vrediš. Da vidim šta je najbolje što možeš da mi pružiš“. I, dobila sam svoju slobodu baš tu na tom hipi ostrvcetu. Osećaj sreće, ispunjenosti i bezbrižnosti se tako lako uvuče pod kožu da sam ja, zakleti ljubitelj planina, jedva prepoznala sebe. Nisam želela da se odreknem tirkizne vode, bosonogog hodanja i života na plaži. Otkazala sam povratni let za Srbiju i ostala 3 nedelje duže od planiranog. Verovatno jedna od najboljih odluka u životu, a samo zato što sam slušala ono što mi instinkt u tom trenutku poručuje.

194| oktobar

195

196| oktobar

Poslednjeg dana me je ispratilo najpurpurnije praskozorje, ostrvo je tačno znalo gde da me pogodi, ali nisam bila tužna. Znala sam da ćemo se uskoro opet sresti. Neka mesta vas jednostavno uvek zovu nazad, i to je skroz okej. Tu je vaš centar, tu je vaša sloboda. Svako putovanje vas promeni, ali neka od njih vas potpuno preporode. Evo odbrojavam dane kada ću opet bosonoga da šetam ovim parčetom raja i oslobodim novootkrivenog hipika u sebi koji je strpljivo čučao u Evropi prethodnih 6 meseci.

60 dana Tajlanda u brojkama:

• ~22.500 pređenih kilometara • 8 letova • 4 vožnje ferijem • beskonačno mnogo buseva/songthae wa/tuk-tukova • (samo) 2 hičhajka • 13 kreveta • 2 šišanja • nebrojeno ujeda komaraca i pojedenih porcija pirinča • svakodnevno upoznavanje sebe • 1 najveći, najiskreniji osmeh

197

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net