Plezir magazin #42 Februar 2017. by Plezir magazin

FEBRUAR 2017.

BROJ 42

Uvod

februarskom broju maštamo, sanjamo i putujemo stazom beskrajnih mogućnosti. Pričamo o umetnosti, arhitekturi i sitnicama koje život čine posebnim. Slušamo dobru muziku i razgovaramo sa piscima, predavačima, arhitektama, dizajnerima, umetnicima koji su sledili svoje snove i odabrali da žive autentično, hrabro i ne prestaju da uče, rastu i istražuju. Razmazite sebe, igrajte se, posvetite se hobiju koji vas je činio srećnim ili otkrijte novi. Crtajte i šarajte. Čitajte poeziju i knjige koje vam prijaju. Maštajte. Fotografišite. Uprljajte ruke glinom i napravite iznenađenje dragoj osobi. Krenite na neplaniran put ili provedite čitav dan u krevetu. Nadamo se da ćemo vas našim odabirom sagovornika i tema inspirisati, zabaviti i ulepšati barem jedno popodne.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

Sadržaj

Online špartanje

Umetnost

Art journaling

Umetnost

Nataša Kekanović

Leksikon Maja Šuša

Bojan Marjanović

Životni stil Van Gog

Napisao sam knjigu

Sadržaj

Zdravlje

Smoothie izazov inspirisan zimom

Japanska kupatila

Dizajn

Ekologija

Dizajn

Životni stil

Zvezde i zeleno društvo

Jelena Milić

Editorijal

Ljubljana

Siniša Prvanov

100

PURE

Sadržaj

Životni stil

112

Snovi i maštanja

118

Marta i Marko

Umetnost

126

Životni stil

Muzika

Pop art

140

Kraftwerk

172

Keramika

Dizajn

Moda

146

Lefthanded

154

Model insajder

160

Love&lust

180

Studio Glina

Muzika

188

Teodora Kovrlija

Minja Cvetković

Novinar po profesiji, urednik i internet preduzetnik kako se to danas popularno kaže, idealista u pokušaju da ispravi sve nepravde ovog sveta i stvori svoj oblak na kome neće primećivati zlurade komentare, nezadovoljne ljude i manjak higijene u javnom prevozu. Ponekad sa previše interesovanja da bi se fokusirala na samo jednu stvar, ali kada ste novinar to se računa kao plus. Veoma uporna u svojim zamislima. Plezir je nastao iz želje da stvorim nešto drugačije, novine u kojima će biti više teksta nego slike a ne obrnuto i iz potrebe da vam saopštim kako nije sve tako sivo, talentovani ljudi koji su uradili nešto sa sobom su svuda oko vas, a posao vas (baš kao ni ništa drugo dobro u životu) neće sam udariti u glavu. Skočite i uhvatite ga sami!

Master etnologije i antropologije, ludo zaljubljen u svoju struku u toj meri da planira da uz malo sreće i mnogo truda dogodine postane i istetovirani budući doktor nauka. U prošlom životu je bila malo finija ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, pin-up, rokabili, sajkobili, tetovaže, naučnu fantastiku i treš horor filmove. Kada prokrastinira od antropologije mode i subkultura, pitanja postojanja malih zelenih i menjanja boje kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft, a potom mašta o otvaranju azila ili životu sa trinaest kučića. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastrzana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Kada bi morala da bira, životni motiv bi joj bila Hanter S. Tompsonova izjava da je život neuporedivo bolji kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno, a na umu uvek ima i da je normalnost samo iluzija, jer ono što je normalno za pauka je haos za muvu.

REDAKCIJA

SARADNICI Sara Savčić Milena Goševski Marko Vajović Nemanja Kiso

Nina Simonović Pisanje o sebi joj najteže pada. Pisanje o drugim stvarima joj je uživanje. Sebično čuva dete u sebi. Voli planine. Obožava knjige. Ne zna da li više da veruje intuiciji ili razumu. Sluša čudnu muziku. Veruje u Ljubav, dobru Kafu i Pivo. Umetnost i Univerzum. Bradu i Tetovaže. Bori se za svoje snove. Slavi život. Ne može bez čokolade. Pušta dušu da joj slobodno luta ruskim stepama. Kada poraste jedino što želi je da bude Srećna. Svoje priče voli da pripoveda kroz fotografije. Volela bi da prepešači ceo svet i ostavi svoj trag u njemu. The Force is strong with this one.

Sofija Mirčetić Merima Aranitović Marija Radojković Dejana Vukadinović Vesna Belušević Edita Šimić Irena Dvoržak Anđela Đurašković Srđan Šveljo Uroš Timić

LAYOUT:

MaKista M Ma D E S I G N

e n i l n O e j n a t r a p š

Pripremila: Teodora Kovrlija

ART JOURNALING

ko u slobodno vreme volite da bojite, crtate, skicirate i žvrljate, pišete dnevnik već godinama ili želite da ponovo počnete, obožavate papir, pečate, ukrasne i washi trake, vodene boje i kolažiranje, jednostavno rečeno volite da se igrate, art journaling je hobi koji će vas osvojiti iz prve. Za ovaj zanimljiv hobi potrebna vam je jedna sveska, malo mašte, kreativnosti i dobra volja da se zabavite. Pronađite davno zaboravljene vodene bojice, kolaž papir, pročitane časopise, pečate i nalepnice i počnite da stvarate. Vaš dnevnik će kombinovanjem

ovih tehnika izgledati originalno, a radeći na njemu svakodnevno ne samo što ćete se dobro zabaviti, osloboditi stresa i napetosti, već ćete i konačno pronaći namenu svim onim blokčićima, nalepnicama, washi trakama i drugim sitnicama koje godinama skupljate i čuvate. Na ovaj način možete ukrasiti dnevnik, klasičan planer učiniti zabavnim, crtati i uređivati dnevnik putovanja, skicirati stvari koje vas čine srećnim, beležiti pesme, recepte ili utiske o pročitanim knjigama. U nastavku sam izdvojila nekoliko zanimljivih profila na kojima možete pronaći inspiraciju za vlastite projekte i probuditi uspavanu maštu!

JOHANNA CLOUGH @littlebindy

SHAYDA CAMPBELL @shaydacampbell

ALI BROWN @alibrownie

SASHA MARTINEZ @othersashas

MERCURIALMILK @mercurialmilk

JOURNALBEAN @journalbean

FIREFLYFIPHIE @fireflyfiphie

FOXANDHAZEL @foxandhazel

Umetnost

18 l februar

Nataša Kekanović

Intervju: Teodora Kovrlija

NEMA NIČEGA SVAKODNEVNIJEG OD UMETNOSTI Nataša Kekanović je umetnica koja je svojim kreacijama stvorila jedan poseban svet satkan od velike ljubavi prema umetnosti, modi i životu. Za nju je umetnost način života, a njena platna odraz snažnih emocija, vizuelnih podsticaja i utisaka. Posmatrajući modne izražaje ona svoje utiske pretvara u originalna umetnička dela. Te emocije i veliki talenat prepoznao je i Nik Najt koji ju je pozvao da ilustruje muške kolekcije prikazane na nedelji mode u Milanu. Natašin san je nastavak karijere u Londonu, a mi smo sigurni da je pitanje dana kada će se ta želja i ostvariti

Umetnost

ŠTA TE JE INICIJALNO PRIVUKLO MODI I MODNOM DIZAJNU?

Privukla me je ideja funkcionalnosti ilustracije. Moja prva ljubav je ilustracija, linija i slikarstvo, no u meni postoji aspiracija da ono što naslikam ili ilustrujem postane živo i bude nošeno na muškarcu ili ženi, odnosno da celi ovaj sklop oživi. U slučaju modnog dizajna to se zaista dešava u realitetu, a u slučaju slikarstva slike zaista ožive, ali u imaginarnom prostoru kolektivne svesti. POSLEDNJIH NEDELJA IMALI SMO PRILIKE DA UŽIVAMO U TVOJIM ILUSTRACIJAMA SA NEDELJE MUŠKE MODE U MILANU. ISPRIČAJ MI KAKO JE DOŠLO DO TVOJE USPEŠNE SARADNJE SA POZNATIM FOTOGRAFOM NIK NAJTOM?

U julu prošle godine sam poslala na adresu Showstudija sve svoje dosadašnje materijale sa namerom da budem primećena kao ilustrator od strane Nick Knighta. U decembru prošle godine, kada sam skoro već zabora20 l februar

vila da sam im se obratila, kontaktirao me Nick lično i predložio saradnju za milanski FW. Jako me obradovao ovaj poziv i znala sam da će to biti odlično iskustvo. INTERESANTNO JE DA SI JEDAN VREMENSKI PERIOD PROVELA BAŠ U MILANU, KAKO TI SE DOPALA ITALIJANSKA PRESTONICA MODE?

Milano je neupitno metropola mode i stila. To se može videti u običnom prolazu gradom gde se može uočiti veći postotak populacije koji drži do modnih zbivanja i do modnih trendova. Samo ovaj sporadični pogled ukazuje na vizuelni mentalitet ovog grada, što ima naravno svojih boljih i lošijih strana. Arhitektonski grad je prelep i to svako ko je proveo bar jedan dan u Milanu može reći. Bila sam u Milanu zbog školovanja na Politecnico di Milano koje sam i nakon dobijene stipendije iz privatnih razloga morala prekinuti. Dugoročno se ipak vidim u Londonu, ali ovo iskustvo izrazito cenim.

KOJI JE NAJVEĆI IZAZOV U ILUSTROVANJU JEDNOG OVAKO VELIKOG DOGAĐAJA KAO ŠTO JE JEDNA OD VODEĆIH NEDELJA MODE I SVI TI FANTASTIČNI DIZAJNERI ČIJE SMO KREACIJE IMALI PRILIKE DA VIDIMO? DA LI JE BORBA SA VREMENOM NAJVEĆI PROBLEM, BUDUĆI DA TI INSPIRACIJE SIGURNO NE MANJKA?

Vreme je kategorija koja sama oslikava sadašnjost, upravo zbog vremena je sve što je vizuelno primećeno pa tako i moje ilustracije. Prostor papira je medij kojim ja unosim svoje stvaralaštvo u realitet onih koji ga promatraju, pa je tako ova dimenzija vremena nešto što zahteva uvežbanost ruke, psihe, mentalne jasnoće i stabilnosti. Ako bi iko imao pristup mojoj unutrašnjoj vizualizaciji u trenucima dok stvaram umetnost, rekao bi da je nemoguće nakon bivanja u takvom stanju vratiti se u normalan svet ali upravo je u tome ključ. Za ovo treba imati ludosti i hrabrosti da se ta ludost unese u papir i da se ona ne propituje. Tada vreme biva unešeno u prostor i sve ostaje vidljivo i sa najmanje trenja i stresa. MODA I SLIKARSTVO SU U TVOJOJ DOSADAŠNJOJ PROFESIONALNOJ KARIJERI FUNKCIONISALI KAO NEODVOJIVI DEO JEDNE CELINE. KAKO SE OVE DVE STRASTI PREPLIĆU I ŠTA JE OSNOVA KOJA IH POVEZUJE?

Slikarstvo je jako individualno i ono po sebi je nekako moja forma kojom ja bivam sama i ne razmišljam šta će drugi misliti o onome što stvaram. To je prostor u kome vežbam svoju slobodu u izražavanju onoga što nosim u sebi pred sobom. Kritički zahvati koje ovde postavljam se tiču moje ideje unutrašnjeg sveta i svega onoga što je skriveno u meni. Pitam se jel ima nečega što je ostalo neizrečeno i pokazuje li to moj rad. Kada sam uspešna u onome što ovde radim sve je u harmoniji sa unutrašnjim. Sa druge strane je moda kao jedna potpuno drugačija zver. Moda živi u čoporu, ona je svakodnevna i predstavlja kolektivni odraz mene.

Kada radim u ovoj faseti umetnosti mislim o sebi kao o mnoštvu likova koji upotpunjavaju jedan skroz novi svet gde će svako ko odluči biti deo tog sveta propitivati sve ono što ja stvaram iz jako ličnog iskustva. Postaviće se pitanje šta je ovde još sakriveno jer sve što sam stvorila se nosi pa čak i unutrašnja strana džepa na nekoj haljini. Ono sa čime ja povezujem ova dva sveta je moja odgovornost da u potpunosti propratim svoj umetnički izražaj. Da onaj naboj svesti i energije koju ulažem u nekakav projekat potpuno verno prenesem.

Umetnost

KOLIKO UMETNOST IGRA ULOGU U TVOM SVAKODNEVNOM ŽIVOTU?

Ja ću biti slobodna pa okrenuti naglavačke ovo pitanje i pitati se šta svakodnevni život ima u umetnosti? Sada smo na puno realnijem terenu gde se mogu ulice sa prolaznicima posmatrati kao svojevrstan umetnički iskaz. Jedna obična šetnja prolaznika u strogo, tiho i perfidno regulisanom centru grada može biti viđena kao svojevrstan umetnički performans. Ako uđemo u detaljniji pogled na prolaznika u centru, on može biti bilo ko. Može biti dete koje se igra u tom ukočenom prostoru, može imati plave rukave ispod nekakve zimske jakne. Slika umetnosti se lako pojavi kad god se slavi običnost i svakodnevnost na iskren način, tako da nema ničega svakodnevnijeg od umetnosti. Taj isečak svakodnevice biva umetnička slika, a lek od ludosti je upravo zamena ovog polja nemaštovitosti, stvarnim životom koji ima umetničku prirodu na svakom koraku. KAKO SE OPUŠTAŠ, SLUŠAŠ LI MUZIKU DOK SLIKAŠ I RADIŠ ILI TI JE POTREBNA POTPUNA TIŠINA?

Antički Grci bi rekli kako je muzika dionizijska, a vizuelna umetnost apolonijska. Ja sam uvek nekako raspoložena da spajam svetove pa se redovno predajem muzici da iznese sve slike koje imam u sebi. Sa druge strane potpuna tišina ako se zaista isprati do kraja uvek dovede do muzike, a isto tako i obrnuto ako se muzika isprati zaista do kraja ona dovede do apsolutne tišine. Stvar je samo

22 l februar

stepena predanja i poverenja u umetnost. Razlika između ludosti i umetnosti je samo u tome da u umetnosti nema kočnice već je ona puno predanje. OPIŠI MI TVOJ STUDIO IZ SNOVA?

Puno svetla, prostranosti i divnih materijala sa zatvorenim unutrašnjim prostorom i spoljnim balkonom. Isto tako treba biti otvoren ka svetu, ali i treba držati jasnu granicu prostora koji je isključivo prijatan za mene. Takođe i što više biljaka i rastinja. IMALA SI PRILIKE DA U OKVIRU STUDIJA RESTART SA KOLEGINICOM VALENTINOM IVOŠEVIĆ UČESTVUJEŠ U ZANIMLJIVOM PROJEKTU REDIZAJNA I RECIKLAŽE ODBAČENIH PREDMETA… KAKO JE DOŠLO DO OVE SARADNJE, PLANIRAŠ LI DA NASTAVIŠ U OVOM PRAVCU U BUDUĆNOSTI I KOLIKO EKOLOGIJA IGRA VAŽNU ULOGU U TVOM STVARALAŠTVU?

Valentina i ja smo jako dobre koleginice i nas dve se izuzetno poštujemo. Uočile smo kako u odbačenom može postojati jako puno potencijala da se njegovim uokviravanjem napravi nešto novo. Umetnost nas može jako puno naučiti o ekologiji i mislim da ovaj potencijal tek treba da bude iskorišćen. Mi smo tek malo zagrebale ovu površinu ispod koje se krije jako puno lepih stvari. Preporučujem mladim umetnicima da se bar malo okušaju na ovom planu pre nego što bilo šta drugo učine jer će im značajno proširiti vidike.

Umetnost DOMAĆA PUBLIKA JE IMALA PRILIKU DA SE UPOZNA SA TVOJIM DIZAJNOM NA BAFE-U, KADA SI NA MODELIMA SPOJILA SVOJE NAJVEĆE LJUBAVI MODU I SLIKARSTVO. PLANIRAŠ LI NOVE KOLEKCIJE I NA ČEMU TRENUTNO RADIŠ?

Trenutno nemam plan za produbljivanje mog stvaralaštva u ovom kontekstu. Moje namere su da produbim ovaj deo svog delovanja u trenutku kada osetim da je došlo vreme za to. PRATIŠ LI RAD DOMAĆIH DIZAJNERA, KAKVO JE TVOJE MIŠLJENJE O MODNOJ I DIZAJN SCENI NA NAŠIM PROSTORIMA? ŠTA SMATRAŠ NAJVEĆIM ADUTIMA, A ŠTA MANAMA?

Mislim da je zbog sveopšte digitalizacije izbrisana ideja o zasebnim modnim scenama. Mislim da se ljudi u ovoj regiji jako dobro poznaju i zna se jako dobro ko ima kapacitet da se nametne i na svetskoj sceni. Jedna moja poseta Fashion Week-u u Zagrebu i razgovor sa urednicom Tinom Lončar mi je stvarno preslikao sva događanja iz Srbije u Hrvatsku i obrnuto. Jednostavno, isti problemi muče obe sredine. Najveći adut je što je zaista lako biti zapažen ako postoji stvaran talenat i ako se pokaže volja za vidljivošću, a najveća mana je što se prosečnost ne može isplatiti niti za plaćanje stana i hrane. O uspešnim primerima se može čitati u medijima koji prate modu. NEDAVNO SI SE PRESELILA U ZAGREB. KAKVI SU TVOJI PRVI UTISCI O GRADU, IMAŠ LI VEĆ SVOJA OMILJENA MESTA I KOLIKO TI SAM GRAD I LJUDI PRUŽAJU INSPIRACIJU?

Ako ćemo u bojama kako vidim Zagreb rekla bih da je on za mene zlatno-zelen sa lepom estetikom. Mislim da sam u ovom periodu otkako sam u Zagrebu imala prilike videti jednu jako široku sliku grada i ljudi, a grad kao takav je uvek živi deo mene. 24 l februar

Umetnost nas može jako puno naučiti o ekologiji i mislim da ovaj potencijal tek treba da bude iskorišćen. Mi smo tek malo zagrebale ovu površinu ispod koje se krije jako puno lepih stvari. Preporučujem mladim umetnicima da se bar malo okušaju na ovom planu pre nego što bilo šta drugo učine jer će im značajno proširiti vidike

Umetnost

26 l februar

HOĆEMO LI USKORO IMATI PRILIKE DA POGLEDAMO NEKU TVOJU IZLOŽBU, PLANIRAŠ LI NEKE ZANIMLJIVE PROJEKTE U NAREDNOM PERIODU?

Trenutno sam ponajviše posvećena radu sa Pearly Penguines-ima. Radi se o luksuznim skulpturama pingvina koje oslikava nekoliko odabranih autora među kojima sam i ja. Radi se o zaista zanimljivom projektu jer sam deo jedne šire mreže autora. Takođe, upravo sam stigla iz Londona gde sam lično predala svoje radove SHOWstudio galeriji. Trenutno smo menadžer i ja u pregovorima sa nekoliko luksuznih hotela u Srbiji i Hrvatskoj oko izlaganja mojih radova, ali o tome za sada ne mogu detaljnije govoriti. NAJVEĆI SAN KOJI BI ŽELELA DA OSTVARIŠ U SVOJOJ KARIJERI?

Moj najveći san jeste da budem primer, inspiracija i pomoć mladim umetnicima koji se probijaju na sceni. DA LI BI ŽELELA DA PODELIŠ SA ČITAOCIMA PLEZIRA NEKI FILM, PREDSTAVU, KNJIGU, IZLOŽBU, INICIJATIVU, POJEDINCA ILI PRIČU KOJI SU TI SE DOPALI I ZA KOJE VERUJEŠ DA ZASLUŽUJU VEĆU PAŽNJU?

Podelila bih jedan jako lep instagram nalog, profil Jovana Josifovskog, domaćeg modnog ilustratora. Iskreno, lično ga ne poznajem ali eto koristim ovu priliku da ga promovišem jer mi se dopada način njegovog pristupanja ilustraciji. Sa druge strane je moja koleginica iz SHOWstudija February James koja radi takođe fantastične ilustracije i koja je isto tako dostupna na instagramu. Mislim da je to dovoljno da nekoga inspiriše na rad.

Umetnost

Intervju: Nemanja Kiso

28 l februar

Aleksandra Poguberov

Maja Šuša

DAR, RAD I HRABROST NE MOGU DA NE ISPLIVAJU

Višestruko talentovana, mlada glumica Maja Šuša niže uspešne uloge jednu za drugom, a kao umetnička direktorka Bašta festa daje svoj značajan doprinos promociji kulture i afirmaciji autora koji svojim kvalitetom zaslužuju da budu primećeni. Ona svojim primerom dokazuje da rad, talenat, istrajnost i hrabrost uvek pronalaze način da dođu do prave publike

Umetnost

Kuća je gde je kuća sa kolegom Dadom Ćosićem, autor Vladimir Đurić ISPRIČAJTE NAM O SVOJIM GLUMAČKIM POČECIMA I KADA STE SHVATILI DA JE GLUMA

šće onaj koji trenutno radiš, tako da - Jedna Luna, koja ima jednog Luku.

VAŠA NAJVEĆA LJUBAV?

Kao jako mala, već sa tri godine videla sam članove hora Branka Kockice - Brankovi „Pužići” na sceni pozorištanca „Puž” i poželela da budem njihov deo. Svo slobodno vreme provodila sam tamo, naučila osnovne zakone i pravila rada i pokušavala da smislim kako da me svi zaborave i da prespavam u pozorištu. KOJA VAM JE ULOGA BILA NAJZAHTEVNIJA, A KOJA VAS JE NAJVIŠE PROSLAVILA?

O slavi i proslavljanju uopšte i ne razmišljam, ti termini se ne nalaze u mom rečniku kada govorim o poslu. Možda je to nenormalno ili nekome neprirodno, ali nikada nije bio razlog zašto se ovim bavim. Fizički najzahtevniji proces bio je rad na predstavi Verter - ili imaš nade, ili nade nemaš u režiji Andreja Nosova, a emotivno najuzbudljiviji je najče30 l februar

UČESTVOVALI STE U OSNIVANJU INTERNACIONALNOG FESTIVALA KRATKOG IGRANOG FILMA BAŠTA FEST, KOJI SE SVAKE GODINE ODRŽAVA U BAJINOJ BAŠTI. O KAKVOM PROJEKTU JE ZAPRAVO REČ?

Bašta fest očekuje svoje četvrto izdanje, na kome već uveliko radimo. Moj kolega sa klase Jovan Jelisavčić i ja imali smo ideju o festivalu u prirodi, na otvorenom, još iz fakultetskog perioda, a onda smo nakon završene akademije odlučili da je sprovedemo u delo. Bašta fest je pre svega važan za decentralizaciju, promociju kratkog filma i mladih autora, edukaciju najmlađih, a osim toga je i prostor velike ljubavi, slobode i dobre zabave. BAŠTA FEST JE POSTAO POLIGON ZA OTKRIVANJE NOVIH TALENATA. KOGA BISTE

OD MLADIH KOLEGA GLUMACA ISTAKLI KAO IME KOJE OBEĆAVA I VEĆ SE ISTIČE SVOJIM TALENTOM?

Na prvi pogled možda deluje da su mladi kod nas bez elana i entuzijazma, a zapravo mislim da imamo mnogo talentovanih i neustrašivih imena, koja će sigurno biti važna za domaću kinematografiju - Luka Bursać, Nikola Ljuca, Ivan Bakrač, Jelena Gavrilović, Ognjen Glavonić. To su ljudi čiji su filmovi osvajali nagrade na našem festivalu ili bili njegov deo i na druge načine. Takođe, ne mogu da ne iskoristim i spomenem Vladu Gvojića, koji jedini do sada ima dve zlatne šišarke (Zlatna interpretacija - nagrada za najbolju mušku ulogu), a verujem da ne postoji glumački zadatak koji on ne bi uradio maestralno. Već smo počeli da se šalimo da ne smemo da primamo filmove u kojima on igra, jer onda ne postoji mogućnost da neko drugi dobije nagradu.

Na prvi pogled možda deluje da su mladi kod nas bez elana i entuzijazma, a zapravo mislim da imamo mnogo talentovanih i neustrašivih imena, koja će sigurno biti važna za domaću kinematografiju

ZAŠTO VAM JE U FOKUSU ISKLJUČIVO KRATAK IGRANI FILM?

Kada smo počeli da razmišljamo kakve filmove bismo voleli da prikazujemo na Bašta festu, najviše iskustva imali smo u radu na kratkom filmu, naravno igranom, jer smo glumci. Sa druge strane, osećali smo da nema puno prostora za mlade ljude i njihove radove. Takođe, glumačke nagrade za kratki film nisu uobičajena stvar, pa smo odlučili da se fokusiramo na filmove koji imaju zanimljiva glumačka ostvarenja i na taj način skrećemo pažnju osim na mlade autore i na mlade glumce. KOLIKO TRUDA JE BILO POTREBNO DA VAŠA INICIJATIVA ZAŽIVI, DA LJUDI PREPOZNAJU VAŠU ŽELJU I ENTUZIJAZAM DA STVORITE JEDAN MALI FILMSKI KOSMOS I PROSTOR SLOBODE?

Vrlo brzo i neočekivano se dogodilo sve to sa Baštom. Svako ko je posetio festival, osetio je rad, entuzijazam i veliku želju da sve bude najbolje moguće. Mislim da je to nešto na šta niko nije imun. Najveća promo-

Predstava Otvorena veza skoro pa previše! sa kolegom Aleksandrom Jovanovićem, autor Vladimir Đurić

Umetnost cija Bašte se i desila od usta do usta i putem društvenih mreža, tako da je festival postao veoma popularan među mladima. Osim toga, naš rad su prepoznali i podržali i lokalne uprave - Opština Bajina Bašta, Ustanova „Kultura”, Sportsko turistički centar Bajina Bašta, kao i Ministarstvo kulture i informisanja i Filmski centar Srbije, tako da verujem da se ipak sve to i isplati na neki način. MNOGI KAŽU DA GLUMCI VODE JEDAN SASVIM NEOBIČAN I HAOTIČAN ŽIVOT, DA LI JE TO TAČNO?

Nije to pravilo, ali često deluje tako sa strane. Mislim da emotivni sklop ljudi koji biraju da budu glumci je ponekad sklon krajnostima, ekstrovertnosti i promenama raspoloženja, pa to izgleda tako. Ali definitivno u svemu tome treba naći mir i sigurnu kućicu. NA KOM JE NIVOU KULTURA U SRBIJI I ŠTA BISTE PROMENILI DA IMATE TU MOGUĆNOST?

Nažalost, nije na impozantnom. Ali smatram da mladi treba da preuzmu stvari u svoje ruke i da je to jedini način da se nešto promeni. Ne težim ka mogućnosti da se pitam ili odlučujem o bilo čemu na državnom nivou, već da gradim svoj univerzum u kome stvari zapravo funkcionišu. Logika je jako jednostavna - dar, rad i hrabrost ne mogu da ne isplivaju. OSIM RADA U POZORIŠTU I NA FILMU, ŠTA VAS JOŠ MOTIVIŠE I ISPUNJAVA?

Kada sam izabrala da se bavim ovim poslom, gledala sam sve samo kroz prizmu glumice. Sada već vidim da i organizatorski, kreativni i edukativni rad otvaraju nove prostore koji su mi takođe zanimljivi. U poslednje vreme se bavim i pisanjem. Naravno, u svemu tome ni jednog trenutka ne odustajem od glume, već samo širim svoju sferu interesovanja, što mislim da je normalno za osobu koja se bavi umetnošću. 32 l februar

Kuća je gde je kuća sa kolegom Dadom Ćosićem, autor Vladimir Đurić

Ne težim ka mogućnosti da se pitam ili odlučujem o bilo čemu na državnom nivou, već da gradim svoj univerzum u kome stvari zapravo funkcionišu. Logika je jako jednostavna - dar, rad i hrabrost ne mogu da ne isplivaju

Umetnost

Autor Maša Seničić

34 l februar

KOJI SU VAM DALJI PLANOVI U KARIJERI I NA KOM PROJEKTU TRENUTNO RADITE?

Upravo radim na kratkom filmu Kuća je gde je kuća, čiji sam scenario pisala zajedno sa rediteljem iz Slovenije Peterom Cerovšekom i kolegom iz Hrvatske Dadom Ćosićem. Ekipa okupljena oko ovog projekta predano i bezrezervno radi, tako da verujem da će se u tome ogledati i krajnji rezultat. Uzbudljivo mi je da stvaram filmski univerzum iz korena, rad na ulozi ujedno postaje i rad na scenariju, tako da mislim da to čini da je proces mnogo specifičniji, konkretniji i potpuno naš - način na koji želim da se bavim filmom. Osim toga, radujem se početku pozorišnog života predstave Otvorena veza - skoro pa previše! sa kolegom Aleksandrom Jovanovićem, čija je premijera bila nedavno u Narodnom pozorištu u Beogradu. Radim na četvrtom Bašta festu, pratim festivalski život filmova Maleš Ivana Bakrača i Melanholični dron Igora Simića. Očekujem prikazivanje filmova Prioritet Jovane Kovanović i Prokleti pas Dragana Pešikana. Ima tu još mnogo stvari koje me čekaju i raduju, ali kao i obično, čekaju se konkursi, finansijske podrške. Najteže za glumca je kad pročita scenario, počeo bi da snima sutra, a onda tek kreću predprodukcije. :) ZA KRAJ OVOG UPOZNAVANJA ŽELEO BIH DA VAS PITAM KOJE FILMOVE VOLITE DA POGLEDATE U SLOBODNO VREME I KOJI FILM BISTE PREPORUČILI DA POGLEDAJU ČITAOCI PLEZIR MAGAZINA?

Volim filmove Gzavijera Dolana, Hanekea, često se vraćam na Bergmana, Godara, Romera. Nedavno sam gledala La la land koji mislim da treba pogledati zbog činjenice da je postao planetarni hit, a da su uspeli da u jednom tipičnom komercijalnom filmu ispričaju ozbiljnu priču (a i muzika je super!). Osim toga, svakako bih preporučila odvažan i raznovrstan program 45. Festa koji nas očekuje od 25. februara do 5. marta. Vidimo se tamo!

Umetnost

VAN GOG

Slikar iz ocˇaja

Tekst: Nina Simonović

erovatno najpoznatiji osobenjak među umetnicima i čovek koji je ovaj svet napustio potpuno nesvestan svoje veličine i nesvakidašnjeg talenta. Za samo nešto više od decenije rada naslikao je oko 2100 slika, uključujući oko 860 uljanih platna, a najviše za vreme poslednje dve godine života koje je proveo u Francuskoj. Prepoznatljiv po jarkim

36 l februar

bojama i dramatičnim, ekspresivnim potezima četkicom, postavio je osnove savremenog slikarstva i utabao put postimpresionizmu. Za života je prodao samo jednu sliku, dok ga je slava dočekala posthumno. Rođen je 30. marta 1853. godine u gradiću Zundert na jugu Holandije. Priroda koja ga je okruživala tokom detinjstva ostala mu je duboko urezana u sećanju i pratila ga celog života.

Fotografije: vangoghmuseum.nl/

Žitno polje

Vinsent (od latinske reči – onaj koji pobeđuje) je verovao da loše slika budući da je slikao drugačije od svojih savremenika i patio je zbog toga. Suptilno izražavanje četkicom i bojom mu je bilo strano. Njegov težak i nestabilan karakter ostaće prisutan u svakom potezu četkice. Crtanje je vežbao tako što je kopirao dela Delakroa i Mijea. Često se selio, menjao mesto boravka i poslove, jureći svoje snove koje kao da ni sam nije razumeo. Promene raspoloženja su mu bile česte i naprasne, pa ni lekari iz duševne bolnice nisu mogli da ustanove od čega je zapravo bolovao. Novembra prošle godine sam se našla u Amsterdamu i prva stanica kulturnog oplemenjivanja bila je Van Gogov muzej. Dočekaju vas hronološki poređani autoportreti na kojima se, pored napredovanja u tehnici sli38 l februar

kanja, neminovno vidi i uznapredovalost njegove bolesti. Tako je počelo moje putovanje kroz život ovog neshvaćenog i odbačenog genija. U svojoj mladosti Van Gog se susreo sa Rembrantovim delima u Rijks muzeju, u kome je voleo da provodi čitave dane opčinjeno proučavajući platna. Rembrantovo stvaralaštvo mu je donelo prosvetljenje i pokazalo u kom pravcu treba da nastavi da ide. U jednom od svojih pisama zaključio je da „treba više puta umreti da bi se ovako slikalo”, ali Van Gog sigurno tada nije mogao ni da sanja da će upravo on,izgubljen i višestruko razočaran čovek, postaviti temelj revolucije u istoriji slikarstva, svrgnuvši sa trona impresioniste.

Suncokreti

Umetnost

40 l februar

Ljudi koji jedu krompir

Mlađi brat Teo mu je bio najomiljeniji od petoro braće i sestara, i sa njim je imao najprisniji odnos. Godine 1873. započinje prepisku sa bratom, koja se nastavila sve do Van Gogove smrti. Osim što zahvaljujući pismima možemo mnogo bolje da razumemo njegovo stvaralaštvo, u njima nalazimo i viđenje stanja (tadašnje) scene moderne umetnosti. Potpuno iskreno i bolno, u njima nam ispoveda svoja unutrašnja previranja i usamljenost. Više od 650 pisama je Vinsent uputio Teu za vreme života. U jednom od njih, aprila 1885, Van Gog spominje svoje prvo kompleksno delo sa više figura - Ljude koji jedu krompir. Pismo je ilustrovao skicom, a za samo delo je napisao da „veruje da u njemu postoji duša”. Inače, rad na ovoj slici je tekao u više etapa. Prvo je radio studije figura i skicu, potom litografiju prema istoj, da bi na kraju potpuno završio delo na platnu. Čitav jedan zid u njegovom muzeju u Amsterdamu posvećen je istoriji ove slike. „Kome bi bila draža neka sladunjava vizija seljaka, nek’ ide svojim putem. Što se mene tiče, ubeđen sam da je gledano na duže staze bolje da budu predstavljeni ovako, u svoj svojoj sirovosti, nego da se veštački ulepšavaju da bi bili konvencionalno dopadljivi. ... Trenutno slikam i uveče, pod svetlošću lampe, da bih u tim okolnostima naučio da razlikujem boje na paleti i da bih razumeo svaki pojedini efekat koji daje noćno osvetljenje. ... Hteo sam tako da radim da bi oni koji gledaju sliku stekli pravi utisak o tim ljudima... Hranu poslužuju one iste ruke koje su okopavale zemlju.”, čitam odlomke njegovih pisama koji prate delo i dovode me do njega. Stojim ispred platna na kome je akcenat na licima i rukama seljaka. Sve muke njihovog položaja su toliko realistično prikazane da se nehotice zgrčite i zastane vam knedla u grlu.

Umetnost

No,

vratimo se ponovo njegovom životu. Prva selidba u Pariz desila se 1875. godine, kada su počele i njegove prve opsesije religijom. U to vreme je pisao Teu: „Čovek nije došao na zemlju da bi bio samo srećan i iskren. Došao je na svet da bi uradio nešto veliko za čovečanstvo”, a zatim su u pismima sledili sve češći citati i tumačenja iz Biblije. Počinje fanatično da crta i svojim crtežima oblaže zidove stana koji iznajmljuje. Njegov otac, lokalni pastor, pomaže mu da upiše Teološki fakultet u Am42 l februar

sterdamu, ali Vinsent i tu doživljava psihički poraz obzirom na to da je bio loš student, i vraća se kući. „Zarekoh se da ću se ponovo latiti olovke i da ću nastaviti da crtam. Od tog trenutka, kao da se sve promenilo”, pisao je Teu 1880. godine, kada se tek u 28. godini života odvažio i predao slikarstvu. Narednih par godina proveo je sa porodicom u Nuenenu, i to je bio jedan od (psihički) mirnijih i plodotvornijih perioda. Najviše je slikao pejzaže i seljake

levo Koliba desno Žena skuplja krompire

Nuenena, a sve pod uticajem Mijea, čijim radom je bio opčinjen. Malo sam se razočarala kada sam shvatila da Zvezdana noć nije izložena u muzeju u Amsterdamu. Kako da ne vidim uživo njegovo najveće remek delo? Naše prvo upoznavanje će morati da sačeka do posete njujorškom Muzeju moderne umetnosti... Ipak, moram vam priznati da se taj osećaj razočarenja izgubio iste sekunde kada sam ugledala Kolibu. Naslikana u Nuenenu 1885. godine, prigušenim bojama i dosta lakšim

potezima četkice. Samo jedan potez narandžastom bojom razdvaja sumorno nebo i daje slici neočekivanu toplinu. Idilična slika ruralnog života XIX veka. Sve vreme sam se pitala zašto je ova slika (nepravedno) zapostavljena i nema je u udžbenicima ili istorijama umetnosti. Godina 1886. Van Gogu opet donosi Pariz, život na Monmartru i potpunu posvećenost slikarstvu. Živeo je sa Teom koji je u to vreme vodio malu umetničku galeriju, te se zahvaljujući bratu upoznaje sa plejadom

Umetnost najznačajnijih impresionista: Tuluz-Lotrekom, Moneom, Degom, Renoarom... Organizuje i izložbu sa Gogenom. Čak i njegovi autoportreti iz tog perioda jasno ukazuju na uticaj impresionizma koji kasnije odbacuje. Godine 1888-e odlazi u Arl, na jug Francuske, gde najviše slika pejzaže i cveće, koristeći tople boje. Uskoro mu se pridružuje i Gogen kao cimer. Što zbog Vinsentovog teškog karaktera, što zbog različitih stavova prema umetnosti, njihove svađe su bivale sve gore sve dok to nije kulminiralo Van Gogovim napadom na Gogena, u kome sam sebi u napadu bunila odseca levo uvo. Shodno tome, primljen je u duševnu bolnicu gde nastavlja da stvara. Smenjivali su se trenuci ludila i lucidnosti kada bi potpuno bio obuzet slikarstvom. Nakon što se stabilizovao, seli se u Over 1890. godine, gde je za svega par meseci naslikao oko 80 platna. U 37. godini života izvršava samoubistvo pištoljem. Samo šest meseci kasnije umire i njegov brat Teo. „Mi smo u poslednjem kvartalu jednog veka koji će se završiti velikom revolucijom. Naravno, mi nećemo doživeti to bolje vreme koje će posle nje doći, čist vazduh i pravednije društvo koje će proizaći iz vrtloga tih velikih uragana. No važno je da nas ne zavara lažnost naše epohe, ili da se barem ne suočimo s teškim trenucima depresije koja guši, a obično prethodi oluji.”, napisao je Vinsent u svom poslednjem pismu bratu Teu. Da li je Van Gog zaista slikao loše za svoje vreme, ili je samo rušio granice i slikao iskreno? „Van Gogovo mesto je pored Kjerkegora i Dostojevskog: poput njih i on, ispunjen gorčinom, postavlja pitanje smisla postojanja, ličnog bivstva na ovom svetu. Naravno, on je na strani obespravljenih i žrtava: eksploatisanih radnika, seljaka koje je industrija, pored hleba i zemlje, lišila i osećanja etike i religije u poslu. On nije slikar po vokaciji, već iz očaja...“ , zaključuje Đulio Karlo Argan u svojoj Modernoj Umetnosti iz 1970. godine, a ja sam u potpunosti saglasna s njim. 44 l februar

Badem cveta

Leksikon

, j e k o u s i v o n S o n o t o v i ž e j i al o n ž a v što je

rošlog leta, jedne večeri bila sam u društvu u kojem se momak pohvalio kako je njegov otac učio sa Basarom, ali da on zato sada zna Bojana Marjanovića, mladog i uticajnog autora, dobitnika NIN-ove nagrade za roman u nastajanju 2015. godine. Dok vredno promoviše svoju drugu zbirku pesama Između dva rata, ujedno radi kao urednik magazina Lice ulice, a piše i svoj prvi roman koji ćemo, nadamo se, imati prilike da držimo u rukama do kraja ove godine.

Intervju: Sara Savčić Fotografije: Zorica Šorgić, Marko Rupena

proizvod onoga čime se godinama bavim godinama čitam, godinama sam pokušavao da pišem, godinama sam se, na ovaj ili onaj način, bavio književnošću, politikom, novinarstvom, ali i, jebiga, ljubavlju, životom, razočaranjima, srećom. Nema tu neke velike priče, naprosto, one su prirodan proizvod načina na koji sam odlučio da živim. Kao što su se neki ljudi zaposlili u apotekama ili automehaničarskim radionicama, tako sam i ja napisao te dve knjige. KOJIH 5 REČI TE OPISUJU?

Bojan Marjanović je živ čovek. NEŠTO ZA POČETAK?

Dobar dan.

PAMTIŠ LI KAKO SI OSTAO BEZ PRVOG MLEČNOG ZUBA?

AUTOR SI DVE ZBIRKE POEZIJE OD KOJIH JE DRUGA IZMEĐU DVA RATA, NEDAVNO DOŽIVELA SVOJU PROMOCIJU. KAŽI NAM KAKO SU SE RODILE OVE DVE KNJIGE?

Te dve knjige su nekako sasvim prirodan 46 l februar

Ne sećam se toga, stvarno. Pretpostavljam na neki uobičajen način za ostajanje bez svog prvog mlečnog zuba. Zub se klatio, meni je to bilo zabavno, pomagao sam mu pri klaćenju i, eto, ispao je van. Tako mu je to.

Foto: Zorica Šorgić

Leksikon

KADA I KAKO SI SE ZALJUBIO U PISANU REČ? DA LI POSTOJI JOŠ NEKA PODJEDNAKO VELIKA LJUBAV ILI BAREM SIMPATIJA, BUDUĆI DA SE TAKOĐE BAVIŠ UREDNIŠTVOM I NOVINARSTVOM?

Pa od kada sam naučio da čitam, čitanje mi je bila važna stvar. U nekim periodima života manje, u nekim više, naravno, ali uvek je bila tu. U tom prvom čitalačkom naletu, dečijem, jako su mi puno značile knjige Branka Ćopića (pogotovo Slavno vojevanje, nastavak romana Orlovi rano lete), zatim Marka Tvena, Karla Maja, Aleksandra Dime, pa zatim tu su bili i romani kao što su Dečaci Pavlove ulice, Družina sinji galeb, Družba Pere Kvržice, Tajno društvo PGC, Mali pirat, Bambusov štap, Beskućine kuće i mnogi drugi. To je bila ta neka prva, formativna intimna lektira. U tom nekom periodu sam pročitao i roman Đavo u Beču Doris Orgel, ne znam kako sam u biblioteci nabasao na baš na taj roman i nikad mu se kasnije nisam vratio, te ne znam kakav bih sad imao sud o njegovim književnim kvalitetima, ali mi je tada ta knjiga otvorila neki prostor. Naime, roman je priča o jednoj jevrejskoj porodici koja pokušava da sačuva golu egzistenciju pod naletom nacizma i upravo mi je ta knjiga pokazala da književnost može (i mora) da se bavi društvenom i političkom stvarnošću u najširem smislu. Otuda ne bih previše delio svoje „ljubavi” prema novinarstvu i prema književnosti. Važno mi je da se bavim tekstom, da se igram naracijom i da pokušam da tekstom opišem svet koji vidim. Stvarno mi je tu manje važno u kom sam žanru i formi i trudim se da, što više mogu, te granice brišem. KOLIKO PRATIŠ RAD OSTALIH MLADIH PISACA SA OVIH PROSTORA I DA LI BI NEKOGA ŽELEO DA IZDVOJIŠ?

Teško je odrediti o čemu tačno govorimo 48 l februar

VAŽNO MI JE DA SE BAVIM TEKSTOM, DA SE IGRAM NARACIJOM I DA POKUŠAM DA TEKSTOM OPIŠEM SVET KOJI VIDIM. STVARNO MI JE TU MANJE VAŽNO U KOM SAM ŽANRU I FORMI I TRUDIM SE DA, ŠTO VIŠE MOGU, TE GRANICE BRIŠEM

Foto: Marko Rupena

kada govorimo o mladim piscima, ali hajde, za potrebe ovog odgovora, neka to budu ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama. Što se tiče jugoslovenskog prostora, mislim da ima jako dobrih mladih autora i autorki. Preporučio bih ljudima da obrate pažnju na ono što su do sad napisali i na ono što će u budućnosti pisati Marko Pogačar, Rumena Bužarovska, Marko Tomaš, Lamija Begagić, Igor Štiks, Bojan Krivokapić, Ognjenka Lakićević, Olja Savičević Ivančević, Nora Verde, Asja Bakić, Ivana Sajko, Željka Horvat Čeč, Jerko Bakotin.

SLATKO, SLANO ILI NEŠTO TREĆE?

Samo da se izbegnu bljutave i bezukusne stvari, sve drugo je u redu. MOŽE LI SE ŽIVETI OD LJUBAVI PREMA ONOME ŠTO RADIMO, DUHOVNO ALI I MATERIJALNO?

Jako teško. Ipak, to nije razlog da se ne trudimo dalje da svim silama utičemo na društveno-političku stvarnost oko nas i da se trudimo da je na strukturnom nivou menjamo tako da svi mogu što lakše i što pristojnije živeti od svog rada. Ma čime da se bave. ŠTA BI PREPORUČIO ZA ČITANJE/GLEDANJE/ SLUŠANJE?

Za čitanje: Razgovori sa sobom Andresa Neumana, Korekcije Džonatan Frenzena i Ulica Eureka Roberta Maklijama Vilsona. Za gledanje: filmove kao što su Gegen Die Wand Fatiha Akina, Broken Flowers Džima Džarmuša, Paris, Texas Vima Vendersa, Chungking Express Vong Kar-Vaia, Before Sunset Ričard Linklejtera, Lost in translation Sofije Kopole, ali i serije kao što su Wire, Louie ili Peaky Blinders”. Za slušanje: gotovo sve tonske zapise koje su ostavili za sobom Nick Cave, Leonard Cohen, Tom Waits, The Stone Roses, The Clash, The Cure, Radiohead, Morphine, Violent Femmes, Tindersticks, Pixies, R.E.M., Sonic Youth, Dead Kennedys, Public Enemy, Wu Tang Clan, Haustor, Bijelo dugme, Azra, Zabranjeno pušenje, KUD Idijoti, Lačni Franc, Mostar Sevdah Reunion, Pips, Chips i Videoclips, Letu štuke, Skroz, Zoster, Jarboli, Šaban Šaulić, Vesna Zmijanac, Halid Bešlić, Toma Zdravković, Sinan Sakić i Kiša metaka. DOBITNIK SI NIN-OVE NAGRADE ZA ROMAN U NASTAJANJU 2015. GODINE. DA LI USKORO MOŽEMO DA OČEKUJEMO JOŠ JEDNO OSTVARENJE OD TEBE?

Na romanu radim, on je već sad dosta drugačiji u odnosu na sinopsis za koji sam dobio stipendiju, desetine i desetine stranica su ispisane, ali i dalje imam osećaj da je u stalnom nastajanju i nestajanju i da je još dosta mukotrpnog rada ispred mene. Ipak, nadam se da ću ove godine doći do oblika tog proznog teksta kojim ću biti zadovoljan POSTOJI LI NEKI POSEBAN TRENUTAK IZ TVOG ŽIVOTA I RADA KOJI BI POSEBNO IZDVOJIO NA KOJI SI PONOSAN?

Ponosan sam na svaki trenutak u kome nisam ispao šupak prema ljudima koje volim i koji mene vole. Mislim da je jedna od najvažnijih stvari u životu pokušati skupiti što više takvih trenutaka. KO JE PO TVOM MIŠLJENJU UMETNIK ŽIVLJENJA? KO SU TVOJI UZORI I KO TE INSPIRIŠE I MOTIVIŠE NA RAD?

Recimo, inspiriše me činjenica je Ken Louč u osamdesetoj godini i dalje čvrsto na braniku svojih levičarskih ideala i da je imao snage i elana da snimi film kao što je Ja, Danijel Blejk koji je tolikim ljudima širom sveta pokazao kakve sve nepravde generiše taj svet u kome živimo. KOJI BI SAVET DAO LJUDIMA KOJI TRAGAJU ZA OSTVARENJEM SVOJIH SNOVA, A KOME BI PORUČIO DA SE MALO KULTIVIŠE?

I jednima i drugima bih poručio da su snovi okej, ali da je život ono što je važno i da u njemu treba da budemo solidarni i da brinemo jedni o drugima. KOJE PLANOVE KUJEŠ ZA OVU GODINU?

Uobičajene stvari - da budem živ, što je moguće zdraviji, da se što poštenije bavim svojim poslom i da ljude oko sebe volim najbolje što umem.

Ĺ˝ivotni stil

50 l februar

Tekst: Uroš Timić

NAPISAO SAM KNJIGU

i šta sad? O

bjavljivanje prvog romana se nekako uvek podesi da bude „splet srećnih okolnosti“. Dobro, ne baš uvek, ali u većini slučajeva je tako. Makar to značilo i „primio sam trinaestu platu, iskoristiću je da platim izdavanje romana“. Te okolnosti naglo nestanu kada dođe na red „sindrom drugog romana“. (ako ovo nije adekvatan termin, postaće) Naime, drugi roman je taj koji, ako je prvi bio dobar treba da ga opravda ili čak, nadmaši, a ako nije, mora da opere obraz autora (osim ako prvi nije bio toliko loš da je i sam autor odustao od pisanja). Međutim, u vremenu kada je komercijala uzela maha, treba postaviti sebi i niz nekih uzvišenijih pitanja od pukog pisanja o temi koja nam se učinila interesantnom. Pa se tek nakon odgovaranja na njih, pozabaviti smeštanjem napisanog u knjižare.

Životni stil Prvo pitanje koje se nameće je: Šta je danas zahvalno pisati? U redu, slažem se da je pisanje umetnost, ali da ne bismo bili neiskreni prema sebi, apsolutno odbacujemo ideju da su sve teme aktuelne i da sve što neko napiše, odmah pronalazi put do publike. Ranganatan nas jeste učio da „svaka knjiga ima svog čitaoca“, ali Ranganatan nije doživeo da starleta objavi autobiografiju koja će završiti na top listi najprodavanijih knjiga. Stoga, ako uzmemo u obzir da je, recimo, Platon (meni omiljeni grčki filozof) dao svoja viđenja i komentare na brojna uzvišena pitanja, a starleta dala svoja rešenja na neka druga dijametralno suprotna po važnosti, da li se prosečan autor današnjice treba udobno smestiti u zlatnu sredinu, treba li da pokuša da sledi Platona ili se ipak valja okrenuti nečemu sasvim komercijalnom? U romanu Velika sveska Agote Krištof, pronađoh citat „Svaki živ čovek treba da napiše makar jednu knjigu“. Da ne solim pamet previše, nadam se da je ova uvertira o tematici bila dovoljno pikantan začin za dalja pitanja. Odabrali smo tematiku po sopstvenom nahođenju. U pitanju je nešto što se nama dopada, ali nismo sigurni da li je to komercijalno, čak nismo sigurni ni da li je kvalitetno. E, tu sada sledi onaj malo komplikovaniji deo. Uvek sam se pitao, kada čitam na kraju nekog romana „zahvalnice“ i autor nabraja imena koja su „pomogla“ u pisanju, na koji način su, zapravo, svi ti ljudi doprineli stvaranju nekog dela? Pametno je dati gotov tekst ljudima u vašoj okolini. Iako ljudi imaju tu osobinu da se okruže sebi sličnima, verujem da će te u širem krugu poznanika (kolega sa posla, komšija…) pronaći i ljude koji će o vašem rukopisu imati različita mišljenja.

52 l februar

Istovremeno, nadam se da ste, kao autor, dovoljno bistri da razlikujete dobronamernu kritiku od zlonamernog kuđenja prouzrokovanog neobjašnjivim napadom ljubomore. Kada ste sumirali utiske sa okolinom i shvatili da ste napisali nešto što bi još neko pročitao, dolaze na red ljudi koji zapravo znaju šta rade. To su recenzenti, lektori, korektori itd. Ako već nemate svog izdavača, samim tim i tim ljudi koji stoji iza vas, najbolje je konsultovati nekoga od nabrojanih profesionalaca koji će vam dati lični sud i preporučiti izdavača. Ako niste u situaciji da se posavetujete sa nekim iz te branše, siguran sam da će vam neki pisac izaći u susret i reći šta dalje da radite sa svojim rukopisom. Tekst je predat u redakciju. Po mogućstvu ne samo jednu, već nekoliko. Osim ako niste Danijela Stil, ne očekujte da će odmah svi da pohrle ka vašem rukopisu i ponude vam ugovor iz snova u pogledu štampanja, distribucije i reklame. Ne, to je težak posao, koji je u većini slučajeva prepušten autoru. Imate vodeće izdavače koji posluju tako što sami sve finansiraju, ali vaš procenat zarade je minimalan, a imate i izdavače gde je politika takva da sami sve finansirate, ali celokupna zarada je vaša. Sve zavisi od izdavača. Dobra stvar kod saradnje sa velikim izdavačima je u tome što oni imaju i svoje lance knjižara, pa vam je distribucija obezbeđena, a reklama je pojavljivanje u izlogu tih knjižara. Ako ste ipak, odlučili da idete linijom čudnog otpora (jer ne mogu reći da li je manji ili veći), onda je sve prepušteno vama. Štampali ste recimo tri stotine primeraka romana i sve je završilo u vašoj dnevnoj sobi. E, tu počinje borba. Najbolje je uhvatiti se u koštac sa svime, pa kada je bal, nek je maskenbal.

Jordan Clark

Ranganatan nas jeste učio da „svaka knjiga ima svog čitaoca“, ali Ranganatan nije doživeo da starleta objavi autobiografiju koja će završiti na top listi najprodavanijih knjiga

Životni stil

Štampali ste tri stotine primeraka romana i sve je završilo u vašoj dnevnoj sobi. E, tu počinje borba. Najbolje je uhvatiti se u koštac sa svime, pa kada je bal, nek je maskenbal 54 l februar

Ovde odmah treba spomenuti distribucijske kuće. One su spona manjih izdavača i knjižara i one se brinu da vaša knjiga ipak završi u knjižari, umesto da skuplja prašinu u vašem domu. Imate i opciju onlajn prodaje, kao i prodaje na promocijama. Zapravo, prodaja romana na promocijama koje biste eventualno organizovali je veoma isplativa, ali o tome nešto kasnije. Najbolje rešenje u ovoj situaciji je da se deo tiraža stavi u knjižare, a deo sačuva za prodaju na promocijama i poklanjanje putem časopisa, portala i blogova. Sama činjenica da imate napisan roman (ili dva) vas čini kompetentnim da se o vama piše kao o autoru. Lično sam se se angažovao oko reklame na taj način što sam kontaktirao sve ljude iz okruženja koji imaju dodira sa marketingom, koji su me zatim povezivali sa drugim ljudima i tako se krug samo širio. I pre nego što trepnete imate kontakte u svojim rukama i mogućnosti za reklamu. Lepo je i pokloniti knjigu čitaocima nekog magazina, a još lepše (ako niste na spisku u otkupu Ministarstva, a budimo realni NISTE) pokloniti romane bibliotekama, a uz poklone pošaljete tim bibliotekama i mejl u kome im se bliže predstavite i najavite knjige koje stižu. Pozabavimo se sada organizovanjem promocija. Krenimo od manjeg zalogaja. Poznajete sigurno nekoga ko zna nekoga ko ima pristojan prostor u kome bi bilo moguće organizovati promociju. Promociju romana manje-više možete držati svuda, bitno je da imate publiku. Nesumnjivo je najlepše držati promociju pri udruženjima književnika, u bibliotekama (kojima ste prethodno poslali mejl da ste im poslali knjigu na poklon), ali je takođe izvrsno iskustvo održati promociju i u punom kafiću, recimo.

Sve su to značajna iskustva. UVEK imajte u tim situacijama desetak romana koje ćete prodavati po nešto nižoj ceni nego što je u knjižari. Ma, UVEK imajte i jedan primerak romana kod sebe. Dogode se nepredviđene situacije (recimo da vas neko neplanirano upozna sa urednikom kulture u „Politici“) i potrebno je imati primerak romana koji ćete sasvim suptilno pokloniti toj osobi. Još ćemo se nakratko osvrnuti na dizajn korica. Ovo je možda i najuzbudljiviji deo jer tom prilikom vaše „čedo“ dobija lice, ali taj izbor vrlo često nije u potpunosti prepušten vama. U većim izdavačkim kućama vi imate pravo da date „sugestiju“, mada češće se dešava da dobijete nekoliko rešenja od kojih birate jedno. A dešava se da samo jedno i dobijete. Kada su u pitanju manje kuće, imate mogućnost da vam neko ko za tu kuću radi uradi korice, a imate i opciju da angažujete nekoga u vašoj režiji. U obe situacije će se vaše mišljenje u potpunosti uvažiti. Nemam iskustva sa gotovim koricama predatim u veliku izdavačku kuću i mislim da je to ono što se tamo ne praktikuje iz razloga što je princip da se poštuju izvesna pravila i prepoznatljiv izgled izdanja date izdavačke kuće koji oni nemaju običaj da krše. I ono što je verovatno najvažnije naglasiti svim autorima i budućim autorima – čitajte! Ne može roman da bude dobro napisan ako autor nije dovoljno načitan. Dovoljno načitan i što bi se „narodski“ reklo – potkovan. Dakle, ako pišete istorijski roman, iako je fikcija u pitanju, trudite se da temeljno istražite period u kome se radnja odvija kako ne bi došlo do kontradiktornosti, grešaka, propusta. Čitanje, istraživanje i razgovori sa eminentnim ljudima su uvek dobar recept za pripremanje romana. Srećno!

Zdravlje

Detoks:

SMOOTHIE IZAZOV INSPIRISAN ZIMOM Blogerke koje rado pratimo na njihovim Instagram profilima @Kuzivancija i @Biosvijet, nam donose tri recepta za smoothie napitke inspirisane zimom! Ovo je njihov 4. smoothie izazov, pri čemu je svaki bio inspirisan namirnicama karakterističnim za određeno godišnje doba. Nutritivno bogati, božanstvenog ukusa #21zimskismoothie je izazov na koji morate odgovoriti. Idealan je za sve one koji nemaju vremena za uravnoteženu i pravilnu ishranu. Ukoliko želite da očistite svoje telo i kvalitetno ga nahranite, obožavaćete ove smoothije!

Recepti i fotografije: Edita Šimić

56 l februar

KIWILICIOUS SMOOTHIE • 1 banana • 2 kivija • 1 žličica PlanetBIO pšenične trave (ili PlanetBIO PERFECTLY clean mješavine) • 1 žlica PlanetBIO chia sjemenki • 1 žličica PlanetBIO baobab praha (po želji) • 2 datulje (ili 1 žličica meda) • 1 cijeđeni grejp • 1 manja štanga celera • Prstohvat kardamoma • Led + voda po potrebi Zelen, ukusan, moćan, bogat okusom i sastavom ovaj smoothie se brine za vašu probavu, kožu i cjelokupno zdravlje. Kivi je odličan izvor vlakana koja održavaju probavni sustav zdravim. Unos vlakana je odličan način da probavni sustav oslobodite od toksina. PlanetBIO pšenična trava je jedan od najboljih zelenih prahova na planeti, uz ječmenu travu, klorelu i spirulinu. Također, vaša dnevna doza vitamina C je zajamčena! Kiselkastog, ali svježeg okusa, ovaj smoothie potiče mršavljenje i čini vas sitim.

Zdravlje

58 l februar

SUPER GREEN SMOOTHIE • Šaka raštike (kelja) • Šaka matovilca • Šaka blitve • 1 naranča • 1 banana • 1 kruška • Kriška limuna s korom • 1 žlica bučinih sjemenki • 2 žličice PlanetBIO PERFECTLY clean • 2 žličice PlanetBIO baobab praha • 1 žlica lanenog ulja • Prstohvat kardamoma • Voda + led Turbo zeleni smoothie oduševiti će vas okusom i bojom, a sastojci kojima obiluje idealni su za detoksikaciju i čišćenje organizma uz pregršt vitamina i minerala! Zeleno lisnato povrće, svježe sezonsko voće i PlanetBIO superfood dodaci poput baobaba (vitamin C, željezo i vlakna) i mješavina PERFECTLY green (4 najmoćnije zelene namirnice – spirulina, klorela, pšenična i ječmena trava uz dodatak aloe vere i mente) čine ovaj smoothie toliko moćnim da ćete ga poželjeti uvrstiti u omiljene! Uz dodatak zdravih masnoća iz lanenog ulja i sjemenki bundeve ovaj smoothie postaje pravi cjelovit obrok!

Zdravlje

60 l februar

PURPLE SMOOTHIE • 1 banana • 2 žlice šumskog voća (zamrznutog) • 1 žličica meda • 1 žličica PlanetBIO sirovog kakaa • 1 žličica PlanetBIO Perfectly BALANCED mješavine • 1 žlica badema • 1 žličica kokosovog ulja • 2 dcl biljnog mlijeka + led Moj smoothie nikako nije mogao proći bez čokolade, a sirovi PlanetBIO kakao jednostavno nema konkurencije. Sadrži manje masnoća i više proteina te je bogat mineralima poput cinka, željeza i magnezija. Kao velika obožavateljica ayurverde morala sam dodati žličicu Perfectly Balanced mješavine koja je savršena kombinacija Ayurvedskih biljaka i zagrijavajućih začina. Uz okus šumskog voća ovaj smoothie zaista ima okus sladoleda! Vaše jutro ne može bolje započeti!

Ekologija

PREKO ZVIJEZDA DO ZELENIJEG DRUŠTVA Tekst: Anđela Đurašković

Prepoznajemo ih po izvanrednim ulogama, anđeoskim glasovima i umjetnosti koja odolijeva zubu vremena, ali zašto ne bismo i po naporima koje ulažu u pretvaranje svijeta u bolje mjesto za život svih nas? Na stranicama koje slijede pronaći ćete neke od najvećih ekoloških aktivista u svijetu poznatih. Svako od njih je dobitnik brojnih nagrada vezanih za očuvanje životne sredine, uspio je da skrene pažnju javnosti na ovu temu iz svog ugla i time nas učinio korak bližima epitetu zdravog, ekološki održivog društva. 62 l februar

eonardo Dikaprio je osoba kojoj dugujemo zahvalnost što je u protekloj godini tema globalnog zagrijavanja dobila na značaju. Svojim dokumentarnim filmom „Prije poplave” (Before the flood) uspio je da ekološke probleme planete Zemlje učini razumljivim svima, bez obzira na nivo obrazovanja i prethodnu upoznatost sa ovom oblašću. Međutim, manje je poznato da je Dikaprio ekološki aktivista već skoro dvije decenije. Sa samo 24 godine osnovao je sopstvenu fondaciju za promovisanje ekološke osviještenosti, sa fokusom na globalnom zagrijavanju. U međuvremenu je intervjuisao neke od najmoćnijih ljudi svijeta kako bi čuo njihovo mišljenje o ovom problemu, donirao novac brojnim inicijativama koje doprinose dobrobiti planete i trenutno radi na novim projektima koji nastoje da učine zdrave načine života primamljivim i dostižnim. Šailin Vudli je najmlađa zvijezda na našoj listi, ali nipošto nije manje zaslužna da bude tu. Iako ima samo 25 godina, smatraju je jednom od najperspektivnijih mladih glumica i na TV ekranima je već od 2001. godine. Poznata po ulogama buntovnice u seriji fimova „Divergentni“ („Divergent”), Šailin je u 2016. pokazala da i u privatnom životu umije da podigne glas protiv nepravde. Učestvovala je na protestima protiv izgradnje Dakota cjevovoda, kojim bi se, ukoliko se izgradnja završi, uskratio pristup pijaćoj vodi brojnim urođeničkim plemenima iz Ajove i Dakote i ugrozila njihova naselja. Zbog svog učešća u protestima glumica je uhapšena u oktobru iste godine. Otad je svaku priliku za javni nastup iskoristila da skrene pažnju javnosti na događaje ovog tipa, o kojima se malo šta može pročitati u popularnim medijima, kao i na važnost poštovanja prirode i očuvanja životne sredine.

Ekologija

Ian Somerhalder je jedan od malog broja holivudskih glumaca koji može da se pohvali da se dosljedno ponaša u skladu sa onim što propagira. Poznati vampir iz serije „Vampirski dnevnici” („The Vampire Diaries”) član je brojnih organizacija koje se bave zaštitom prava životinja, podizanjem ekološke svijesti i osnaživanjem LGBTQ zajednica širom svijeta. Sam je osnivač Ian Somerhalder fondacije, kroz čiji rad edukuje ljude o važnosti podizanja kvaliteta života za sva bića na planeti, suprotstavljanja genetski modifikovanoj hrani, zaštiti biodiverziteta i prelasku na obnovljive izvore energije. Učestvovao je u radu na Džejms Kameronovoj dokumentarnoj seriji „Godine opasnog načina življenja” (Years of Living Dangerously), za čije potrebe je otputovao u Afriku i izvještavao o najopasnijim posljedicama iskopavanja uglja. Jedan je od Ambasadora dobre volje „Programa za Životnu Sredinu Ujedinjenih Nacija” (UNEP). Da profesija kojom se bavite i inicijativa za koju se zalažete uopšte ne moraju biti srodne pokazala je manekenka Žizel Bundšen, koja je takođe ambasadorka dobre volje UNEP-a. Zanosna Brazilka bori se za zaštitu južnoameričkih prašuma, pa je 2012. učestvovala u akciji sađenja 50 hiljada stabala u Rio de Žaneiru, u prethodno opustošenoj oblasti. Kao i njen kolega Ian, Žizel je učestvovala u radu na doku-seriji „Godine opasnog načina življenja”, a ima i sopstveni eko-blog putem kojeg edukuje čitaoce o važnosti reagovanja na dešavanja u svijetu koji možemo promijeniti na bolje. Ima svoju liniju ljetnje obuće „Ipanema”, koja je napravljena od recikliranih materijala, a dio profita od prodaje donira organizacijama za zaštitu životne sredine. 64 l februar

Malo ko je pokazao da voljom i istrajnošću može da u potpunosti transformiše svoj brend kao dizajnerka Vivijen Vestvud. Prije nekoliko godina pank diva je izjavila kako su joj se prioriteti izmijenili, te da su ekološke teme u žarištu njene pažnje. Svjesna toga da modna industrija počiva na konzumerizmu, Vivijen svoje napore ulaže u to da sopstvenu modnu kuću učini samoodrživijom, a kreacije ekološki prihvatljivijim po pitanju materijala, ali i načina proizvodnje. Sarađivala je sa Grinpisom na kampanji za očuvanje Arktika, a trenutno je aktuelan dokumentarac „U ovoj klimi” (In this climate), u kojem je prikazan i intervju sa njom. Sting je u novu godinu zakoračio sa spotom za pjesmu „Jednog divnog dana” (One fine day), u kojem prikazuje sve ekološke probleme sa kojima se trenutno suočavamo: glečere koji se tope, polarne medvjede koji ostaju bez staništa, političare koji se prepiru, biljke koje nestaju. Pjevač je izjavio da je ova numera svojevrsna satira usmjerena ka osobama koje negiraju postojanje globalnog zagrijavanja. Britanska rok zvijezda refrenom poručuje „nadam se da ćemo se probuditi pametniji jednog divnog dana”, a privatno je izjavio kako se toplo nada da su skeptici u pravu, jer mu se ne dopada tempo kojim se bavimo sa ekološkim problemima. Osnovao je Fond za zaštitu prašuma, čiji se prihodi preusmjeravaju na zaštitu tropskih prašuma, kao i urođeničkih plemena koja su u njima nastanjena. Poznato je da dio prihoda od svojih koncerata izdvaja za donacije u ove svrhe i uvijek se rado odaziva svim pozivima da održi humanitarni koncert.

Ekologija Marina Abramović zauvijek će ostati upamćena kao jedan od pionira performansa kao grane umjetnosti, koja aktivno uključuje i posmatrače u samo umjetničko djelo. Tokom proteklih decenija je u nekoliko navrata došlo do preplitanja njenog stvaralaštva sa inicijativama za očuvanje planete. Najslikovitiji primjer toga je njen performans „Tomasove usne” (Lips of Thomas), tokom kojeg nožem urezuje zvijezdu petokraku u svoj stomak, bičuje se dok ne utrne, pojede kilogram meda, popije litar vina, a onda leži na krevetu od leda satima, sve dok je publika ne odnese odatle. Ono što mnogima može djelovati neshvatljivo ili odbojno zapravo je umjetničin način da, između ostalog, skrene pažnju i na krhkost ledenih struktura. Marina je u više navrata isticala kako planeta Zemlja umire, te da zbog toga umjetnici ne smiju stojati po strani, već ići za problemima i podizati svijest ljudi o njima. Udružila je snage sa Vivijen Vestvud, Mark Rafalom, Šer i drugim zvijezdama u dokumentarnom filmu „U ovoj klimi”, u kojem govori o gorućim klimatskim problemima. Mnogi se iznenade kada čuju da se Džesika Alba u posljednjih nekoliko godina fokusirala na preduzetništvo; konkretnije: na proizvodnju preparata za njegu i domaćinstvo bez toksina. Brend, simbolično, nosi naziv „Iskrena kompanija” (The Honest Company) i u ponudi imaju široki asortiman proizvoda za čišćenje kuće, njegu kože i kose, kao i liniju za bebe. Zanosna glumica objasnila je kako je počela da obraća pažnju na kvalitet proizvoda koje koristi iz dana u dan i okruženja u kojem živi nakon što je postala majka. Željela je da svojim kćerkama pruži kvalitetne, a zdrave alternative svemu što se nudi i tu se rodila ideja o osnivanju sopstvene firme. Alba je poznata kao donatorka brojnim ekološkim organizacijama. Takođe je i autorka knjige „Iskren život” (The Honest Life), u kojoj sa čitaocima dijeli svoje trikove za „eco-friendly” životnu filozofiju u svim oblastima: pripreme hrane, uređenja doma, odabira garderobe i njege tijela. 66 l februar

Kada pomislite na revoluciju načina ishrane, na pamet vam može pasti samo jedna osoba – Džejmi Oliver. Poznati kuvar ušao je u naša domaćinstva putem malih ekrana i za kratko vrijeme nas pridobio svojom pristupačnošću, ljubavlju prema pripremi hrane i fokusu koji stavlja na zdravu ishranu. U 2005. godini upustio se u radikalan poduhvat reforme načina ishrane učenika u školskim menzama širom Britanije i time pokazao štetu koju nam pričinjava brza hrana, te da novije generacije često i ne umiju da prepoznaju povrće u svojoj sirovoj formi. Tokom godina nastavio je da se bori za zakonom kažnjiv pretjeran unos šećera i nezdravih supstanci u hranu za djecu i učenike. Zajedno sa Gordonom Remzijem promoviše inicijativu „Velika riblja bitka” (Big Fish Fight), koja se bori za održive načine ribolova, a zaštitno je lice mnogih ekoloških nevladinih organizacija. U fokusu njegovog rada je osiguravanje budućnosti u kojoj će svima biti obezbijeđen pristup zdravoj, lokalno proizvedenoj hrani, bez obzira na njihove prihode. Ovaj tekst ne bi bio potpun bez priče o ženi koja pozajmljuje glas samoj Majci Prirodi - Džuliji Roberts. Poznata holivudska glumica je za potrebe serijala „Priroda govori” (The Nature is Speaking) udružila snage sa kolegama Harison Fordom, Kevin Spejsijem, Penelopom Kruz, Robert Redfordom i Edvard Nortonom. Svako od njih govori u ime neke od najvećih sila prirode, a najviše je odjeka imao baš Džulijin spot, u kojem Majka Priroda poručuje: „Meni ljudi zaista nijesu potrebni, ali ja njima jesam. Hranila sam vrste veće od vaše i izgladnjela vrste veće od vaše. Vaši postupci odrediće vašu, a ne moju sudbinu.” Glumica je poznata po učešću u filmskim ostvarenjima koja se bore za veće uvažavanje prirode već dugi niz godina. Godine 1998. učestvovala je u snimanju dokumentarca o ugroženoj vrsti orangutana sa Bornea, dok je 2000. provela dvije nedjelje trčeći za divljim

konjima i spavajući u šatoru, dok je snimala dokumentarac o vrijednosti koju divlji konji imaju za mongolske farmere i nomade. Trenutno je jedno od zaštitnih lica brenda kompanije „Earth Bio Fuels” i bori se za promovisanje prelaska na čiste izvore energije.

Ĺ˝ivotni stil

68 l februar

JAPANSKI RITUAL KUPANJA

Tekst: Vesna Belušević (Cukuba, Japan)

Kad se uveče vrate kući posle napornog dana, umorni japanski muževi promrmljaju tri reči: furo (kada), meši (jelo) i neru (spavanje). Hrana i spavanje se mogu preskočiti, ali kupanje nikada. Kupanje je za Japance velika strast

elika većina Japanaca ima kadu u kući, ali za razliku od naših kada u koje se može leći čitavom dužinom tela, japanske kade su male, tek oko metar i nešto dugačke, metar široke i oko osamdeset centimetara duboke. Poslednjih desetak godina novi stanovi i kuće imaju sofisticirane kade, automatizovane, sa raznim senzorima i programima da se napune vodom, ugreju do željene temperature, da izabranom muzikom obaveste korisnika da je sve spremno i da umilnim glasom upozore da je pod klizav i da se pažljivo uđe u kupatilo. U novijim kupatilima je u zidu ugrađen televizor otporan na vodu jer se u kadi provodi dosta vremena. Pre nego što se uđe u kadu, dobro se izriba i opere i čist se ulazi u vodu koja je oko četrdeset pet stepeni, kao da želite dobrovoljno da se ošurite.

Tako vrela voda izvuče sve brige, sve bolove i svu hladnoću. Posle kade ste spremni samo za krevet. Ista voda se koristi za sve članove porodice, tako da prva osoba koja ulazi u kadu uživa u najčistijoj i najtoplijoj vodi. Domaćica je uvek poslednja na redu. Japanska kupatila nemaju grejalice. Kad smo došli u Japan prve zime nismo znali na koji način da ugrejemo kupatilo već smo se smrzavali dok smo se tuširali. Posle su nam objasnili šta treba da uradimo. Kada se napuni vrelom vodom i para ugreje kupatilo i nije hladno dok se tuširate ili, kako oni rade, zalivate lavorom uzimajući vodu iz kade. Japanci su izuzetno štedljivi, pa se ta ista voda posle koristi za prvo pranje veša. Postoje specijalna creva koja spajaju mašinu za veš i otvor na kadi. Ovde se uvek trudi da se sve iskoristi do maksimuma i da se skoro ništa ne baci.

Životni stil

Nekada veoma popularna javna kupatila sento (u bukvalnom prevodu gotovina za vruću vodu) su sve manje posećena. Sento se sastoji od zajedničkih kupaonica, odvojenih po polovima. Nakon dobrog ribanja se ulazi u veliku kadu u kojoj pored vas može da sedi, naravno kao od majke rođen, vaš komšija ili potpun neznanac. U kadi neko voli da meditira i da se prepusti sopstvenim mislima, mada je sasvim pristojno razgovarati, ali ne preterano glasno. Japanci kažu da je jedino odnos između dve nage osobe pošten. Japanci su navikli da budu goli pred drugima u kupatilu. Oni sami kažu da se vide goli, ali da se ne gledaju. To se nikako ne bi moglo reći za strance. Mnogi stranci koji su išli u gradska kupatila su se osećali nelagodno, što zbog kulturne razlike, što zbog čestih, doduše diskretnih, pogleda koji su im Japanci upućivali. Nije potpuno jasno da li je to iz znatiželje ili da se ne uradi nešto što ne bi bilo onako kako njihovi običaji nalažu. 70 l februar

Onsen je banja, ili izvor vrele vode, a u Japanu ih ima na hiljade jer su vulkani uvek bili ovde vrlo aktivni. U neposrednoj blizini onsena su sagrađeni hoteli i restorani. Onseni su centar domaćeg turizma, mada u poslednje vreme ima dosta stranaca koji se predaju ovoj vrsti uživanja. Japanci vole onsene i posećuju ih sa poslovnim partnerima, prijateljima i porodicom. Postoji izreka koja kaže da porodica koja se kupa zajedno ostaje zajedno. Japanci nisu skloni da pokazuju prema članovima porodice nežnosti kao što je ljubljenje ili grljenje. Oni se kupaju zajedno i na taj način iskazuju telesnu bliskost. Dok su deca mala kupaju se svi zajedno, a kad porastu, majke sa ćerkama, a očevi sa sinovima. Ima raznih vrsta zatvorenih onsena, zajedničkih ili individualnih, u zavisnosti koliko vam je dubok džep, a oni otvoreni, u prirodi se zovu rotenburo. Japanci se potpuno predaju kupanju i postoji uverenje da njihovoj dugovečnosti ne pomaže samo zdrava hrana, odlična preventivna medicina već i dugo, relaksirano banjanje. U javnim kupatilima i onsenima je zabranjen pristup svima koji imaju tetovaže. U Japanu se članovi japanske mafije (jakuza) tetoviraju kao simbol pripadnosti grupi i kao odraz hrabrosti zbog izdržljivosti bola prilikom tetoviranja. U Japanu su tetovaže još uvek stigma i povezuju se sa podzemljem i nezakonitim radnjama. U poslednjih godinu dana su počele da se prodaju nalepnice za telo koje pokrivaju tetovaže. Razlog tome je sve veći broj stranaca koji želi da ide u onsene, ima i sve više mladih Japanaca koji nisu deo mafije, a tetoviraju se zbog sveprihvaćenog trenda u svetu, a to je i deo priprema za Olimpijadu 2020. godine.

Verovatno je organizatorima Olimpijade bilo jasno da velik broj sportista ne bi bio u mogućnosti da ide u onsene i neko snalažljiv se setio nalepnica. Uvek praktični i spremni na kompromis, Japanci su u nalepnicama pronašli način da zarade, drže do svoje tradicije i normi i da izađu u susret svima koji žele da probaju svakodnevno japansko uživanje.

Dizajn

Insajderski vodiÄ?:

72 l februar

Tekst i fotografije: Irena DvorĹžak

Dizajn

riznajem - bila je to ljubav na prvi pogled! Malene, čiste ulice, tajanstveni kutci, šarenolike, sabijene kućice koje se oslanjaju jedna na drugu kao da jedna drugoj stalno nešto šapuću i ogovaraju, reka koja ih razdvaja, crta i određuje glavna dešavanja u gradu, te tvrđava koja sve to sa brda nadgleda. Zvuči bajkovito? I baš kao u svakoj pravoj bajci i ovde morate da pobedite strašnog zmaja koji prema legendi čuva grad i predstavlja njegov simbol, pređete četiri velike reke koje teku iz Robove fontane, pobedite strah i zavučete se u mračne ulice i bićete nagrađeni velelepnom arhitekturom, zanimljivo uređenim enterijerima i još zanimljivijim prodavnicama. Samo morate biti strpljivi i otkrićete da se u maloj Ljubljani krije veliki dizajn.

Robova fontana

74 l februar

Formadoma

Pustite korak jer je sve što bi trebalo da obiđete smešteno u samom srcu grada, samo par koraka daleko. Najstarija ulica u gradu vijuga paralelno sa rekom i krije neke od najboljih prodavnica sa svi onim »neophodnim« sitnicama. Tu je uvek nasmejani Smile koncept store u kome vas, kako samo ime kaže, čeka veseli dizajn stranih i domaćih dizajnera. Ukoliko želite nešto svedeniji dizajn slovenačkih autora onda obavezno svratite u Formadoma. Tamo ćete naleteti na vlasnika Mihu koji će vam strpljivo objasniti ideju, način izrade i materijale koji stoje iza svakog komada koji se nalazi u prodavnici. Šetamo dalje i nalećemo na Gud shop – radnju koja je među domaćinima poznata po sloganu »sve je gud (good)« - pozitivna filozofija koje se drže vlasnici, a koja se odnosi i na sve zanimljive stvarčice u radnji. Među policama poznatih marki za uređenje doma - Bloomingville, House Doctor, Ferm Living svoje su mesto izbo-

Smile concept store

Gud shop

rili i domaći autori kao što su Teja Ideja, Boo, Vila Malina, Numokk, Tri gore... Šetamo dalje i zaustavljamo se pred uvek šarenim i razigranim izlogom Babushkaboutique. Teško fokusiramo pogled na samo jednu stvar jer u ovoj radnji možemo da pronađemo štošta – od zanimljivih držača za vaše vazdušne biljke pa sve do Hana Karim naušnica i broševa. Idemo dalje... Šta? Već ste umorni? Ok, idemo na kafu u Pritličje, mesto na koje se možete vratiti i uveče na piće i lajv DJ sešne. Jede vam se nešto slatko? Svratite u Lolitu i uživajte u slatkom ambijentu ukrašenom Nika Zupanc trešnjama od crnog, ručno duvanog stakla i izvrsnim slatkišima. Više biste voleli da pojedete nešto konkretno? Zavirite u Robba restoran – prostor za čije su uređenje arhitekte iz studija AKSL osvojile prvo mesto za Enterijer godine u okviru Meseca oblikovanja – događaja za koji se isplati posetiti Ljubljanu u mesecu novembru.

Babushkaboutique

Pritličje

Robba 76 l februar

Slaščičarna

Lolita

Dizajn

Ako želite da spojite lepo sa korisnim zavirite u neke od ljubljanskih muzeja, pogledajte zanimljive izložbe te razmišljajte šta sve niste kupili (a trebali ste) u nekim od njihovih zanimljivih kafića. Zanimljiv pogled vam pruža kafić Mestnog muzeja, kavarna Moderne galerije može da se pohvali pržionicom kafe, te više od 40 vrsta čajeva. Tu možete popiti kafu napravljenu »slow drip« postupkom na koju ćete morati da pričekate nekih dvadesetak minuta ali ćete zato za to vreme čuti sve o poreklu i načinu pravljenja kafe koja će se na kraju naći u vašoj šoljici.

Kavarna Mestni muzej

Subotom obavezno posetite gradsku pijacu smeštenu u samom srcu grada pod Plečnikovim kolonadama te se skrivenim stepenicama spustite do mesta na kojem su se nekada prodavale ribe, a danas se prodaje umetnost...I to na kilo! Dobra vaga je galerija koja promoviše mlade autore te ne pridaje toliko značaja samoj težini umetnikovog imena koliko njegovoj kreativnosti i samom procesu stvaranja umetničkog dela.

Moderna

78 l februar

Dobra vaga

Za neka skrovitija mesta ćete ipak morati da se malo udaljite od samog centra grada. Prošetate se do Tobačne – stare fabrike duvana koja krije Trije kosi – prodavnicu koja pronalazi, obnavlja i prodaje vintidž komade nameštaja. Ukoliko ste u potrazi za starom Rexovom stolicom ili lampom iz 60-ih i 70-ih, ovo je mesto za vas. Na kraju predahnite i popnite se žičarom na tvrđavu i bacite pogled na grad koji leži ispod. Ko zna – ako budete dobro gledali možda otkrijete neko novo, skriveno mesto koje krije dobar dizajn. Ako vam to pođe za rukom molim vas obavestite o tome i mene! KREATIVICE O Ljubljani, dizajnu, uređenju prostora te putovanjima, receptima i zanimljivim mestima možete čitati na blogu Kreativice.

SINIŠA Dizajn

Intervju: Teodora Kovrlija

NOVA RENESANSA ĆE DOĆI SA ISTOKA

PR 80 l februar

RVANOV

Dizajn

iniša Prvanov je, kao što ćete u nastavku saznati, jedna veoma svestrana osoba koja se dizajnom i arhitekturom uspešno bavi dugi niz godina i ima priliku da kao predavač svoje znanje i iskustvo deli sa studentima širom Azije. Ekologija i zeleni dizajn su tema o kojoj rado govori i pravac kojim se trudi da usmerava investitore da se za ovakva rešenja opredele. Bez mnogo odugovlačenja predlažem vam da pročitate intervju u nastavku i upoznate sagovornika koji mi je zadao težak zadatak da u samo jednom razgovoru sažmem sav opus njegovog delovanja VELIKO MI JE ZADOVOLJSTVO KADA IMAM PRILIKU DA RAZGOVARAM SA TALENTOVANIM, SVESTRANIM LJUDIMA KOJI USPEVAJU DA USPEŠNO BALANSIRAJU NA VIŠE RAZLIČITIH POLJA? IPAK, NIJE LAKO NAJAVITI TAKVOG SAGOVORNIKA. VI STE ARHITEKTA, DIZAJNER,

VAŠA KOMPANIJA ART MATTERS VEĆ 18 GODINA IMA SEDIŠTE U ATINI. KAKO STE ODABRALI OVAJ MEDITERANSKI GRAD KAO STALNU ADRESU? ČIME VAS JE ATINA OSVOJILA I PO ČEMU JE GRČKA SPECIFIČNA I TAKO PRIVLAČNA LJUDIMA SA NAŠIH PROSTORA?

Grčkom sam bio opčinjen od najranijeg detinjstva. Klasičnom arhitekturom, geometrijom, umetnošću, mitologijom. Po dobijanju IKEA nagrade, davne 1994, moj san se i ostvario. Odlučio sam da svoje poslediplomske studije završim u Atini, a već koju godinu kasnije osnivam svoju dizajn kompaniju koja i danas uspešno funkcioniše. Atinu doživljavam kao svoju bazu i sklonište. Grčki mentalitet i način života su bliski našem. Blaga klima, prelepa priroda i grčki temperament je ono što mi pogoduje i što me inspiriše. Atina je jedinstveno mesto gde se nikada nisam osećao strancem.

SLIKAR, RESTAURATOR, PREDAVAČ, BAVITE SE AMATERSKI FOTOGRAFIJOM, PIŠETE POEZIJU

IMAJUĆI U VIDU BOGATO RADNO ISKUSTVO I

A IMALI SMO PRILIKE DA U JEDNIM DNEVNIM

PREGRŠT USPEŠNIH PROJEKATA KOJI SU IZA

NOVINAMA UŽIVAMO I U VAŠIM PUTOPISIMA. DA LI

VAS, MOŽETE LI IZDVOJITI NEKI PROJEKAT NA

SAM NEŠTO PROPUSTILA DA SPOMENEM, KAKO

KOJI STE NAJPONOSNIJI, NEKI KOJI VAM JE BIO

BISTE SE VI PREDSTAVILI ČITAOCIMA PLEZIRA?

NAJVEĆI IZAZOV I NEKI KOJI VAM JE POSEBNO

Pre svega zahvaljujem vam se na pozivu i ukazanom poverenju. Biće mi veliko zadovoljstvo da sa vašim čitaocima podelim svoje ideje i razmišljanja. Sebe bih ukratko opisao kao skromnu, vrednu i radoznalu osobu. Nekoga ko veruje u nauku, obrazovanje i svetlu budućnost. Svestranost, odnosno multidisciplinarnost, je došla u zrelijim godinama više kao potreba da se kreativno izrazim koristeći razne medije. Danas je to više nego neophodno. Nešto se može predstaviti crtežom i slikom, ali ponekad mora i rečju. Verovatno je to ključni razlog zbog kojeg se poslednjih godina bavim pisanjem i pedagoškim radom.

DRAG?

82 l februar

To je svakako moj poslednji projekat izveden krajem 2016. godine, renovacija kruzer broda – Cosmos (Kozmos). Projekat je bio limitiran standardima brodskog inženjerstva. Izrada enterijera kabina, paluba je iziskivala posebne materijale i vođenje računa o vibracijama i kinetici plovila. U početku nimalo lako. U izvođenju enterijera volim izazove, tako da me je to dodatno iniciralo. Ponosan sam jer sam uspeo da se izborim sa svim problemima i porinem svoj prvi „ploveći enterijer“.

Dizajn

SPOMENULA SAM NA POČETKU DA IMATE BOGATO ISKUSTVO KAO PREDAVAČ. OVAJ POSAO VAM JE OMOGUĆIO DA NEKO VREME PROVEDETE U VIJETNAMU, MONGOLIJI I KINI. MOŽETE LI DA NAM ISPRIČATE MALO VIŠE O VAŠIM ISKUSTVIMA I OPIŠETE NAM ŽIVOT U POMENUTIM AZIJSKIM ZEMLJAMA?

Da, početkom 2012. neočekivano pružila mi se prilika da radim kao univerzitetski predavač u Mongoliji. Nisam se pokajao i sledećih godina sam živeo i radio u Kini i Vijetnamu. U početku sam se morao prilagoditi pre svega klimi, ali i jeziku i budističkoj tradiciji. Aziju karakteriše ogromna populacija, pretežno mladih ljudi. Ogromni prirodni potencijali, veliki industrijski i ekonomski rast ali i veliki problemi kao što su socijalne razlike i zagađenost. Većina azijskih naroda ne posvećuje veliku brigu pojedincu, dok porodica i danas zauzima najviše mesto. Svakodnevni život 84 l februar

nije lak. Prosečne plate su niske ali su nasuprot tome i troškovi života enormno mali. Ljudi su skromni i nemaju velike prohteve. Azijati vole društveni život i uveče su restorani i kafei prepuni. Karaoke su nesumnjivo jedna od najomiljenijih zabava u gotovo čitavoj Aziji. Mongoli i Vijetnamci su puni duha, nasmejani i uvek spremni da pomognu. Vrednosti i kodeksi koji su odavno zaboravljeni u Evropi. KAKO SU OVA ISKUSTVA UTICALA NA VAS I OBLIKOVALA VAS KAO DIZAJNERA?

Najviše u pristupu problemu i filozofiji životnog prostora. U enterijeru volim da praktikujem Japanski minimalizam i mir. U eksterijeru posvećujem brigu okolini, pažnju detaljima i vrsti biljaka koje koristim. Što zbog ravnoteže, što zbog samog značenja. U konstruktivnom smislu trudim se da što više upotrebljavam tradicionalne, možda zaboravljene

materijale, kao što su puno kontinentalno i tropsko drvo, ratan, različite vrste kamena i vodu. Vodu kao termalni i kinetički element. ŠTA JE OSTAVILO NAJSNAŽNIJI UTISAK IZ POMENUTIH ZEMALJA? PRAVITE LI ČESTO

drugoj. Postoji obostrana želja da se to prebrodi i da se razmenjena iskustva praktično primene. Neka vrsta simbioze dveju civilizacija, dva koncepta, je svakako izvodljiva, ali će proći još dosta godina. Nadam se da će taj proces biti što kraći.

PARALELE U ODNOSU NA ŽIVOT, ARHITEKTURU I KULTURU U EVROPI I AZIJI?

KOJI SU NAJVEĆI IZAZOVI SA KOJIMA SE

Azijska predanost poslu, želja za znanjem i beskrajno strpljenje. Zapravo sve ono što su i osnovni postulati istočnjačke filozofije i mudrosti. Da, trudim se da sve to primenim pre svega na profesionalnom planu ali i u svakodnevnom životu. Moram da napomenem da sam veoma srećan sto sam neko vreme proveo na tim prostorima, jer sam dosta naučio i verujem oplemenio sebe. Paralelu je teško napraviti. I pored velikih dostignuća nauke, uprkos internetu, dostupnosti informacija, naše kulture i dalje nedovoljno znaju jedna o

ARHITEKTE I DIZAJNERI U AZIJI SUOČAVAJU I U ČEMU SE PO VAŠEM MIŠLJENJU OGLEDA BUDUĆNOST DIZAJNA?

Možda u ponekim zemljama jugoistočne Azije, nasleđeni obrazovni sistem koji je jedna od najvećih kočnica napretku. Kao što je u Laosu, Kambodži, Mjanmaru. Takođe prisutan je problem političke korupcije što se odražava i na trend gradnje. U arhitekturi, najveći problem je tehnička nekvalifikovanost i neobučenost izvođača. Međutim svi ti nedostaci se poslednjih godina veoma

Dizajn

GOTOVO SAM UBEĐEN DA UKOLIKO BUDE BILO NOVE RENESANSE U BUDUĆNOSTI, DA ĆE ONA OVOG PUTA DOĆI SA ISTOKA. MNOGO JE PRIMERA KOJI JASNO UKAZUJU NA TO

86 l februar

brzo prevazilaze, a nove generacije grabe da uhvate korak sa zapadnim trendovima. Gotovo sam ubeđen da ukoliko bude bilo nove Renesanse u budućnosti, da će ona ovog puta doći sa istoka. Mnogo je primera koji jasno ukazuju na to. Budućnost dizajna globalno je u spoju nauke, tehnologije, ergonomije i estetike. Ukratko funkcija! Ono što je i osnovni zadatak dizajna. Neopterećenost nepotrebnom dekoracijom i efektom. Rešiti konkretan ljudski problem. Nebitno da li je to enterijer prodavnice, komad nameštaja ili možda invalidska kolica. Ponuditi rešenje i proizvesti univerzalan proizvod dostupan svakom džepu i korisniku širom planete.

Azija trenutno najviše ulaže u obrazovanje od bilo koje regije u svetu. Raspolažu neograničenim resursima i nesumnjivom namerom da to i sprovedu. To nije želja za dominacijom, već potreba. Većina azijskih zemalja radi na kreiranju efektnijih obrazovnih programa. U visokom školstvu proces je sažetiji, kraći, efektniji. Uz obavezno znanje minimalno dva strana jezika i radno iskustvo u industriji. To nesumnjivo donosi rezultate i regrutuje se kadar spreman za najkompleksnije zadatke u oblasti arhitekture i dizajna. Gotovo je izvesno da će u budućnosti najelitnije obrazovne institucije na polju dizajna biti upravo u Aziji: Singapuru, Koreji i Japanu. Ne u Evropi i Americi.

U DECEMBRU PROŠLE GODINE STUDENTI U NOVOM SADU NA FTN-U SU IMALI PRILIKE DA

PRATITE LI RAD DIZAJNERA I ARHITEKATA SA

PRISUSTVUJU VAŠEM PREDAVANJU. KAKVI

OVIH PROSTORA I KOGA BISTE RADO POHVALILI

SU VAŠI UTISCI NAKON OVOG PREDAVANJA,

I IZDVOJILI?

KOLIKO NAŠI STUDENTI U SVOM ZNANJU I

Da i to sa velikom pažnjom. Impresioniran sam radom naših mladih dizajnera pod okriljem dizajn Inkubatora Nova Iskra. Izdvojio bih rad arhitekte i dizajnerke Irene Kilibarde i njene inovacije na polju dizajna nameštaja i upotrebe novih materijala. Moram napomenuti da sam i dugogodišnji fan našeg poznatog industrijskog dizajnera Branka Lukića.

STRUČNOSTI MOGU DA PARIRAJU SVOJIM KOLEGAMA IZ AZIJE?

Prelepo iskustvo. Zahvaljujući prof. dr Mileni Krklješ, mom domaćinu, organizovali smo jedno korisno predavanje o dizajnu, iskustvima iz Azije i profesionalnoj praksi tokom i posle studija. Poslednji deo je bio upravo i najuzbudljiviji. Šta i kako po dobijanju diplome? Kako napraviti pravu strategiju? Kako se usavršavati? Kako krenuti sa svojim biznisom? Kako komunicirati sa klijentelom? Naši studenti mogu uspešno parirati svojim azijskim kolegama. Naši fakulteti se i dalje dobro rangiraju u svetu. Respekt postoji. Naravno i dalje treba ulagati u infrastrukturu i osvežavati nastavne programe. Ponekad rad u učionici sam po sebi nije dovoljan. Teoretski deo traži i adekvatno praktično iskustvo. Studente što više treba voditi na gradilišta, u radionice, fabrike. U ČEMU SU SUŠTINSKE RAZLIKE U PRISTUPU OBRAZOVANJU, IZ VAŠEG ISKUSTVA?

ZELENA ARHITEKTURA I EKO DIZAJN SU VEOMA ZNAČAJNO POLJE VAŠEG INTERESOVANJA. MOŽETE LI DA NAPRAVITE PARALELU IZMEĐU TEHNOLOGIJE I MOGUĆNOSTI KOJE SU SE KORISTILE KADA STE VI POČINJALI SVOJU KARIJERU SA MOGUĆNOSTIMA DANAS?

Pre samo desetak i više godina mnogi od pojmova iz oblasti zelenog dizajna se nisu čak ni pominjali. Koncepti kao što su racionalno korišćenje energije i termalna masa, osobine materijala da zadržava i akumulira višak toplote iz okoline, a zatim da postepeno tu akumuliranu toplotnu energiju otpušta kada temperatura okoline opadne. Takođe sistemi pasivnog solarnog dizajna se do pre

Dizajn koju godinu u našoj zemlji praktično nisu ni koristili. Ne samo zbog naših klimatskih uslova, već zbog neinformisanosti tadašnjih graditelja. Danas je situacija daleko bolja. Pre svega zahvaljujući sve dinamičnijem propagiranju zelene arhitekture i pristupu informacijama. Ne samo nauka već i internet dali su svoj sudbinski doprinos tome. I to je ohrabrujuće. Danas su u svetu u masovnoj upotrebi termalni elementi koji koriste vodu i geotermalnu energiju. Podovi su sve savršeniji, a pasivno solarno grejanje koristi se sistemima koji apsorbuju toplotnu energiju sunca. Inovacije na polju građevinske stolarije, prozora koji sprečavaju gubitak toplote, puno su pomogle. Insistira se na korišćenju nezaobilazne LED rasvete i korišćenju prirodnih materijala kao što su puno drvo, bambus, konoplja, pamuk, kamen. DA LI VI U VAŠIM PROJEKTIMA PRIMENJUJETE PRINCIPE ZELENE GRADNJE?

Naravno. Najviše u stambenoj arhitekturi. Insistiram na korišćenju prirodne ventilacije, protoka svežeg vazduha i stvaranju mikro klime putem zelenih zidova. To prati i adekvatno korišćenje prirodne rasvete, otvorenim tavanicama tipa –„Sky Light“ i svetlarnika. Eksterijer je najveća „poslastica“. Iziskuje pravilnu upotrebu prirodnog kamena, hortikulture i vode kao termalnog i kinetičkog elementa. IMALA SAM PRILIKU DA NA INTERNETU NAIĐEM KOJI JE IZ VAŠE PERSPEKTIVE NAJVEĆI IZAZOV

NA ZBIRKU PESAMA KOJE STE PISALI. KOLIKO

KADA GOVORIMO O SVEOBUHVATNOJ PRIMENI

DUGO VEĆ PIŠETE POEZIJU I DA LI JE TO JEDNA

EKOLOŠKOG DIZAJNA I GRADNJE?

OD STVARI KOJE RADITE „ZA SVOJU DUŠU“?

Ubediti investitora, odnosno vlasnika objekta u efikasnost primene održivih materijala i odgovarajućih tehnika u gradnji. Zapravo ubediti ga da svako ulaganje u LED rasvetu, solarnu energiju i prirodne materijale donosi ogromne uštede, ali na duge staze. Radi se o jednom dugotrajnom procesu prihvatanja novih normi i naravno opet se vraćamo na neophodnost edukacije.

Baš ste me prijatno iznenadili. Trudio sam se da to ostane neprimećeno. Pišem, odnosno zapisujem, ono što primećujem i čujem u svakodnevnim situacijama. Činim to već godinama. Na putovanjima, u metrou, rano izjutra uz kafu. Kao neka vrsta tajnog agenta. Naravno to nije moja ambicija. Verovatno samo potreba da zabeležim i pohranim ta razmišljanja u neku od svojih fioka.

88 l februar

Možda nekome budu bile od koristi. Možda baš neko bude prepoznao sebe.

ČLAN STE UDRUŽENJA LIKOVNIH UMETNIKA I PRIMENJENIH DIZAJNERA VOJVODINE I IZMEĐU OSTALOG SE BAVITE I DEKORATIVNIM

KOJE KNJIGE SE TRENUTNO NALAZE NA VAŠEM

SLIKARSTVOM. MOŽETE LI MALO BLIŽE

NOĆNOM STOČIĆU?

DA MI DOČARATE KAKO IZGLEDA OVAJ

Knjiga turskog pisca Orhana Pamuka Čudnost moga uma, i Do kraja zemlje knjiga izraelskog pisca Davida Grosmana. Prva knjiga se bavi jednom životnom pričom iz Istanbula krajem prošlog veka. Preispitivanja o vremenu, identitetu i smislu života. Druga knjiga je priča o izraelsko-palestinskom konfliktu očima jednog deteta.

ASPEKT VAŠEG RADA, DA LI RADITE SLIKE PO NARUDŽBINI I KOJE MOTIVE NAJČEŠĆE SLIKATE?

Da. Igrom slučaja, pre dvadesetak i više godina morao sam pronaći rešenja za renovaciju jedne interesantne vile iz 19. veka. Enterijer je tražio restauraciju prvobitnog stanja i oslikavanje tavanica.

Dizajn

Pošto ni posle mesec dana niko nije želeo da se prihvati tog posla, što zbog kompleksnosti slika, što zbog straha od visine, posla sam se latio ja. I tako je to i krenulo. Zidne slike su postale jedna od karakteristika mojih enterijera. Slike su uvek u kontekstu stila i funkcije enterijera. Ponekad su to tavanice koje traže još koji metar visine ili zid kome nedostaje još metar dubine. Ponekad se radi na efektu, a najčešće na adekvatnoj zidnoj dekoraciji koju ta vrsta enterijera zahteva. Teme su mahom preuzete iz perioda baroka i neoklasicizma, starih venecijanskih majstora Tiepola i Veronezea. Postupak i sama izrada tavanica je kompleksan i fizički veoma naporan posao. Obavlja se na identičan način kao i pre pet vekova. Često na velikoj visini i toploti ali po završetku sve se to zaboravlja. Kao na kraju pozorišnog komada, zavesa pada, pokoji aplauz i osećaj beskrajnog zadovoljstva. KADA RADITE NA RESTAURACIJI KULTURNO I ISTORIJSKI ZNAČAJNIH OBJEKATA, KOJI SU NAJVEĆI IZAZOVI SA KOJIMA SE SUOČAVATE I

90 l februar

KOLIKO JE POZNAVANJE EPOHE U KOJOJ JE OBJEKAT NASTAO, KULTURE I DRUŠTVENOG KONTEKSTA POTREBNO KAKO BI SE OVAKAV PODUHVAT USPEŠNO PRIVEO KRAJU?

Restauracija starih reprezentativnih objekata obično traži neophodno vreme za istraživanje. Istraživanje prvobitne namene prostora, epohe, stila i korišćene tehnike. Naravno tu su i specifični zahtevi novih vlasnika koji se moraju prihvatiti. Rekao bih da je svakako najveći izazov vreme. Rad je timski, a proces se sastoji iz više delova. Najznačajnija je primena adekvatnih podloga, materijala i boja iz istog perioda. Konzervacija je poslednji deo ovog procesa. Sačuvati i učiniti jedno delo vanvremenskim. KO JE NAJVIŠE UTICAO NA VAŠ RAD?

Pre svega moji učitelji na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, prof. Aleksandar Saša Ajzinberg, prof. Slavko Stupar i prof. dr Georgios Parmenidis. Na polju arhitekture i dizajna nesumnjivo arhitekte Tadao Ando i Ričard Mejer.

KOJI JE PO VAŠEM MIŠLJENJU NAJBOLJI NAČIN DA

NA ČEMU TRENUTNO RADITE, ŠTA U

SE PREDSTAVI NEKI PROJEKAT, A UJEDNO I SAVET

POSLEDNJE VREME OKUPIRA VAŠU PAŽNJU?

MLADIMA?

Ovih dana radim na spremanju predavanja, pošto početkom februara preuzimam poziciju redovnog profesora na Bilkent Univerzitetu u Ankari. Pažnju? Rekao bih trenuci provedeni sa mojom porodicom i prijateljima.

Bilo koji način kojim ćete ubediti svog klijenta u kvalitet svog rada. Kao što već i rekosmo: slika i reč. Saveta imam mnogo. Naveo bih možda desetak za koje verujem da su i životni: • Budite autentični. Najjače oružje je vaša individualnost i nepokolebljivost. • Radite što više. Više od bilo koga. • Isključite kompjuter i konektujte se sa stvarnim ljudima. • Pravite stvari svojim rukama. Inovativnost bez zanatstva nije dovoljna. • Putujte što više. Učite stvari koje ne pišu u udžbenicima. • Budite originalni. Bilo gde i u bilo kojoj situaciji. • Trudite se da ne radite za glupe ljude, jer će te jednog dana postati jedan od njih. • Verujte svom instinktu i intuiciji. • Ako zlatna pravila funkcionišu, samo napred. • Ukoliko ne, savet br. 2 je svakako najkorisniji za vašu karijeru.

Fotografija: Alex Grymanis za Evermore Cruises, Boris Pilipenko za Goldenport Management Ltd. Izvođači: arh. Georgios Nousias, Blue Lagoon Villas II, Mykonos, Greece arh. Nguyen Bao Phan, King Town Grand Hotel, Nha Trang, Vietnam. arh. Mitar Davidović, Beograd, Srbija Stručni asistent: arh. Eleni Papadimitiou

Dizajn

Jelena Milić NE POSTOJI DRUGA ŠANSA ZA PRVI UTISAK Sa velikim zadovoljstvom smo u novom broju Plezira ugostili jednu sjajnu, inspirativnu mladu damu, koja trenutno blista na čuvenom Tondži univerzitetu u Šangaju u kome boravi radeći na svom doktorskom radu iz oblasti arhitekture. Pozivam vas da upoznate Jelenu Milić i saznate više o njenom profesionalnom razvoju i višegodišnjem životu u jednoj od najvećih i najmnogoljudnijih metropola u svetu - Šangaju, inspirišete se njenim entuzijazmom i saznate više o mogućnostima koje su otvorene za studente arhitekture spremne da uče i napreduju

92 l februar

Intervju: Sara Savčić Fotografije: Alena Lukina

Dizajn ZDRAVO JELENA. ZA POČETAK BIH VOLELA DA TE MALO BLIŽE PREDSTAVIM NAŠIM ČITAOCIMA. TI SI UŽIČANKA, ARHITEKTA, KOJA SE 2012. GODINE OBRELA U DALEKOJ KINI, TAČNIJE ŠANGAJU. ISPRIČAJ NAM, KAKO SE TO DESILO?

2011. godine sam diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa projektom hotela od 100.000m2 na (čuvenom) beogradskom priobalju, kod profesora Radomira Stopića. Pošto u arhitektonskom dizajnu imam preference ka projektima koji su velikih razmera, još ranije mi se javila želja da se oprobam u sredini koja je u tom trenutku bila najpoznatija po projektima velikih razmera – Kini. Kada sam prvi put čula za Stipendiju stranih vlada i fondacija koja je nudila nekoliko zemalja u koje bi budući studenti mogli da odu na stručno usavršavanje, Kina je bila jedna od ponuđenih sa kojom je Srbija imala saradnju. Prijavila sam se na doktorske studije iz oblasti stanovanja na jednom od najpoznatijih fakulteta za arhitekturu i urbani dizajn u Kini – CAUP (College of Architecture and Urban Planning) na Tondži univerzitetu (Tongji University). U Šangaj sam stigla 2012. godine u septembru, gde i danas živim. PRE ODLASKA U KINU NA DOKTORSKE STUDIJE, RADILA SI U OKVIRIMA MATIČNOG FAKULTETA, ZATIM U LONDONU, PA JE USLEDILA PRAKSA U IZRAELU. KAKO JE ODLUKA PALA BAŠ NA TONDŽI UNIVERZITET I DALJE OBRAZOVANJE NA STRANOM I TOLIKO EGZOTIČNOM I VERUJEM IZUZETNO TEŠKOM I ZAHTEVNOM JEZIKU?

Arhitektonski fakultet Tondži Univerziteta je jedan od tri najpoznatija fakulteta na kojima se može studirati arhitektura u Kini. Univerzitet ima jako izraženu saradnju sa većinom svetski poznatih škola. U prvoj godini boravka u Kini imala sam priliku da u univerzitetskom amfiteatru prisustvujem predavanju 94 l februar

Normana Fostera, što je za mene tada bilo jedno ogromno iskustvo. Studenti koji ovde dolaze na razmenu su iz Nemačke, Engleske, Francuske, Italije, Amerike, Australije... Profesori koji trenutno predaju na CAUP-u su uglavnom kineske nacionalnosti, ali su svi studirali širom sveta i naposletku se vratili u svoju zemlju. Moja mentorka, Zhou Jingmin je studirala u Japanu, Engleskoj i Kanadi pre povratka u Kinu. Master program u oblasti arhitekture i urbanog planiranja je dostupan na engleskom jeziku, ali osnovne i doktorske studije su i dalje dostupne samo na kineskom. Što ne znači da u budućnosti neće napraviti program na engleskom. SADA JE VEĆ PROŠLO DOSTA VREMENA OD TVOG DOLASKA I SIGURNO SI SE LEPO ADAPTIRALA NA TAMOŠNJI ŽIVOT I RITAM RADA. DA LI SE SEĆAŠ SVOJIH PRIPREMA ZA ODLAZAK, DA LI SI IMALA NEKIH BOJAZNI? KAKVA SU TADA BILA TVOJA OČEKIVANJA I JESI LI ZADOVOLJNA SVEUKUPNIM DOSADAŠNJIM ISHODOM BORAVKA U ŠANGAJU?

Naravno, znala sam da program traje nekoliko godina, tako da je zapravo postojao miks osećanja – uzbuđenje i strah od nepoznatog. Nisam se puno raspitivala, jer znate kako kažu - ne postoji druga šansa za prvi utisak. Tako da sam želela da na moje mišljenje o Šangaju ne utiče mišljenje drugih koji su već bili tamo. Naravno da sam znala osnovne stvari potrebne za svakodnevni život, ali to je bilo to. Odlučila sam se da odem i vidim sama za sebe, tako da eto. Ispostavilo se da sam bila u pravu, pošto je Kina zemlja koju možeš da voliš i ne voliš na 100 načina i upravo zato je dosta nezgodno slušati iskustva drugih ljudi. Zbog brzine života i velikog broja ljudi (25 miliona samo u Šangaju), promene su neminovne i treba se navići. Takođe, grad je veliki, protok ljudi je strahovit, tako da svako kreira neku svoju svakod-

nevnicu. Nema monotonog dana, tako da stranci koji su pre živeli ovde, često gledaju da se vrate, ako ništa, onda barem turistički. Šangaj za većinu ljudi zaista ima magijsku privlačnost. ŠTA BI BILO INTERESANTNO VIDETI UKOLIKO SMO PRVI PUT U ŠANGAJU? KAKVO JE TVOJE MIŠLJENJE O TAMOŠNJOJ ARHITEKTURI, IMAŠ LI NEKI OMILJENI DEO GRADA KADA JE O ARHITEKTURI REČ?

Postoje odrednice koje su „opšta mesta” u turističkoj ponudi grada. Zbog mog iskustva kao arhitekte i gledanja grada kroz modele u umanjenim razmerama, ja uvek preporučujem ljudima koji su novi u gradu da sednu u BigBus sa otvorenim krovom i provedu dan razgledajući Šangaj „sa visine”. Druga prilika da se sagleda ceo grad je poseta jednoj od visokih kula u Pudongu, gde sa 90.

sprata možete da sagledate predeo kilometrima ispred vas. Zalazak sunca sa visine od 500m je nešto zaista neopisivo. Što se tiče arhitekture, Šangaj je grad bogat istorijskim nasleđem, ali i modernom arhitekturom koja se graniči sa naučno fantastičnim filmovima. Što bi rekli, za svakoga po nešto. Francuska koncesija je fantastičan primer kolonijalne arhitekture u duhu Evrope, sa vilama starim i do 100 godina. Ulice su prepune kafića i drvoreda, subjektivni osećaj šetnje Dorćolom, ali na kineski način. Sa druge strane, Shanghai expo, Lujiazui i Shanghai Hongqiao su centri moderne arhitekture gde se mogu videti najnovija dostignuća u oblasti tehnologije gradnje, materijala i slično. Projekat Sky SOHO poznate arhitekte Zahe Hadid je upravo završen. Slike tih koncepata sam gledala za vreme studiranja u Srbiji, a sad imam priliku da ih vidim uživo.

Dizajn

Evo baš pred Novu godinu (ovu internacionalnu), saznala sam da sam jedan od dobitnika stipendije predsednika Tondži Univerzieta (President Scholarship of Tongji University) za istaknute strane studente koji studiraju na ovom univerzitetu. Moram da napomenem da stranih studenata iz godine u godinu ima sve više, a veliki procenat upravo čine oni koji su na razmeni (jedan semestar do 2 godine). Što se tiče profesionalnog razvoja, arhitektura je u Kini unosna profesija i situacija sada posle četiri i po godine boravka ovde se dosta promenila. Strane arhitekte su pre 10 godina posmatrali kao daleko kompetentnije u sferi dizajna, ali Kinezi nisu bili lenji i vrlo brzo su učili od stranih kolega koje su radile za njihove firme. Postoji veliki broj državnih i privatnih kineskih firmi koje su izuzetno kvalitetne i imaju projekte veličina i budžeta koji bi u manjim zemljama bili prava retkost. U tom smislu mislim da jedna mlada osoba koja želi da uči ima priliku da se oproba u oblastima koje su, na primer u Srbiji, bile rezervisane za 1% najpoznatijih stručnjaka. Ovde se izuzetno brzo radi i donose odluke, tako da prilika za praksu ne manjka.

nog dana. Grad je toliko raznolik, da zavisno od toga gde živite, može vam trebati mesec dana da samo posetite svaki restoran u krugu od 2km od svog stana. Takođe, često potpuno nenadano upoznam zanimljive osobe ili posetim događaje koje ne bih imala prilike da sam na drugom mestu. Kada sam tek došla, moram priznati da mi se Šangaj i te kako svideo, tako da nisam bila na „prinudnom putu”. Sve što je bilo različito sam pokušala da razumem i stavim u perspektivu. Moja prva godina ovde je provedena u učenju kineskog jezika, tako da je to bila ogromna pomoć i jedan od osnovnih razloga zašto i dan danas volim da živim ovde. Ako možete makar malo da progovorite ili prepoznate kineske karaktere u prodavnici, frizerskom salonu, restoranu, već se osećate kao jedan deo priče, niste izolovani. Časove kineskog jezika bih TOPLO preporučila svima koji se planiraju otisnuti put Kine i žele da ostanu duže ovde. Kako savladati jezik? Pa nikad ga nećete potpuno savladati, ali dobar početak su kursevi koje nude lokalni univerziteti u trajanju od godinu dana. Kada sam pohađala te kurseve, moj fokus je bio samo i isključivo na učenju kineskog jezika, potrebna je upornost i jasan cilj da bi se za tako kratko vreme naučila osnova koja vam je potrebna da biste dalje mogli sami da se usavršavate. Nažalost, časovi od po jedan sat, dva puta sedmično to neće moći da vam pruže.

JAKO SAM RADOZNALA DA SAZNAM KAKO

MOŽEŠ LI DA PODELIŠ SA NAMA ŠTA TE

IZGLEDA JEDAN TVOJ TIPIČAN DAN MEĐU

JE PO DOLASKU NAJVIŠE ODUŠEVILO, A

KINEZIMA I OSTALIM STRANCIMA KOJI ŽIVE I

ŠTA RAZOČARALO, TJ. NEŠTO ŠTO NISI

RADE U ŠANGAJU. NA ŠTA TI JE BILO NAJTEŽE

OČEKIVALA DA ĆE TAKO BITI? DA LI SU SE

DA SE NAVIKNEŠ I DA LI, OSIM DRAGIH LJUDI,

TVOJA RAZMIŠLJANJA MENJALA PROTOKOM

POSTOJI JOŠ NEŠTO ŠTO TI TAMO NEDOSTAJE?

VREMENA?

KAKO SI USPELA DA SAVLADAŠ JEZIK I

Pošto sam došla sama i nisam nikoga poznavala te 2012, bilo je vrlo bitno naći mrežu prijatelja i potruditi se da upoznam nove ljude

KAO STIPENDISTA KINESKE VLADE POSTOJI LI NEKI POSEBAN TRENUTAK KOJI BI ISTAKLA I NA KOJI SI POSEBNO PONOSNA? KAO ARHITEKTA, KAKVE SI SVE MOGUĆNOSTI U OKVIRU SVOG BORAVKA U KINI UVIDELA KAO DOSTUPNE ZA PROFESIONALNI NAPREDAK I RAZVOJ?

PREVAZIĐEŠ TU BARIJERU?

Lepota Šangaja je u tome što nema tipič96 l februar

LEPOTA ŠANGAJA JE U TOME ŠTO NEMA TIPIČNOG DANA. GRAD JE TOLIKO RAZNOLIK, DA ZAVISNO OD TOGA GDE ŽIVITE, MOŽE VAM TREBATI MESEC DANA DA SAMO POSETITE SVAKI RESTORAN U KRUGU OD 2KM OD SVOG STANA u svom okruženju. Tako da me je pri dolasku na Tondži oduševila različitost ljudi i običaja. Pored drugova iz Kine, tu si bili ljudi iz Nepala, Kenije, cele Evrope, Malezije, Vijetnama, Kazahstana... Zato što stranih studenata koji nisu bili na razmeni (dakle, Tondži im je bio matični univerzitet) nije bilo puno, svi smo se držali zajedno i pomagali. Često nismo bili najspretniji u praćenju različitih kineskih procedura, nivo jezika nije bio dovoljan, pa su stariji studenti pomagali i objašnjavali nam kako da završimo neke potrebne aplikacije, prijave i slično. Dosta prijatelja iz tog prvog perioda je odavno diplomiralo i vratili su se u svoju zemlju, ali smo i dalje u kontaktu. Takva prijateljstva nisam očekivala, a ispostavilo se da je to jedna od najdragocenijih stvari koje mogu da kažem da mi je Kina pružila.

Dizajn PROŠLE GODINE SI POSETILA ŠVEDSKU GDE SI U OKVIRU KONFERENCIJE NA POZNATOM LUND UNIVERZITETU IZLOŽILA SVOJ RAD NA TEMU MOGUĆNOSTI STANOVANJA ZA MLADE U SRBIJI, A POSETILA SI I NEKE OD NAJNOVIJIH OBLIKA TAMOŠNJEG KOLEKTIVNOG STANOVANJA. DA LI NAM MOŽEŠ MALO PRIBLIŽNIJE PREDSTAVITI OVU TEMU?

Što se tiče stambene gradnje, Švedska je zemlja koja ima dosta inspirativnih primera iz oblasti socijalne stambene gradnje. Ja sam konkretno posetila projekte iz oblasti kohausinga (cohousing) u gradovima Lund i Malmo, koji su nastali udruženim snagama lokalne samouprave i organizacije građana, koji su upravo inicirali da se na taj način reše njihove stambene potrebe. Moj rad predstavljen na konferenciji IAPS (International Association of People Envirnoment Studies) je zapravo eksplorativno istraživanje kome je cilj da ispita da li bi mladi ljudi u Srbiji želeli da žive u ovakvom obliku stambene zajednice. Rezultati su bili uglavnom pozitivni i mislim da je to jedna od ideja za budućnost - kohausing u Srbiji! KAKO ŽIVE MLADI LJUDI U KINI U ODNOSU NA MLADE U SRBIJI? DA LI MOŽEŠ DA NAPRAVIŠ PARALELU IZMEĐU ŽIVOTA I POSLOVNIH MOGUĆNOSTI U SRBIJI, EVROPI I KINI?

Zbog ubrzanog ekonomskog razvoja i urbanizacije koja je zadesila Kinu u poslednjih 20 godina, mladi ljudi iz ovog podneblja su i te kako naviknuti i spremni na promene. Mislim da su bolje spremni za rad u globalnom okruženju, iz jednostavnog razloga što su dosta stvari videli iz prve ruke. Šangaj je, mogu slobodno da kažem, svetska metropola, sa metroom koji je jedno remek delo transportnog dizajna, sa najvećim brojem internacionalnih kompanija u regionu, sa arhitekturom koju grade najpoznatije arhitekte našeg vremena. Kada odrastate u takvom 98 l februar

okruženju, percepcija onoga što je moguće, postaje dosta fleksibilnija. Smatram da naši mladi ljudi imaju veliku želju i da su sposobni da brzo uče, ali da im je potrebna mnogo veća izloženost svetskim tržištima, nego što trenutne prilike u Srbiji dopuštaju. BEZ OBZIRA NA USPEHE, VERUJEMO DA TVOJ PUT NIJE UVEK IŠAO SASVIM GLATKO. ŠTA TE JE MOTIVISALO I POKRETALO U TRENUCIMA KADA TI JE BILO TEŠKO? KAKO SI USPEVALA DA PREVAZIĐEŠ TAKVE SITUACIJE? KAKO ODRŽAVAŠ KONTAKT SA PORODICOM I DRAGIM LJUDIMA?

Kao što sam već rekla, važno je stvari staviti u perspektivu. Odakle si došao i kako si počeo, a gde si sad. To je nešto što me je

Transformacija kineskog društva i ekonomije je fenomen o kojem se dosta piše. Upornost i istrajnost koju ova nacija ima je teško rečima opisati. Napredak je na prvom mestu, a taj napredak ne podrazumeva samo tebe kao individuu, već tebe i tvoju porodicu, ali i tvoju državu. Svi koji su bili ovde i koji su trenutno ovde će se sigurno složiti sa mnom ovo je jedan poseban trenutak u istoriji sveta i ja sam presrećna što mogu da ga doživim iz prve ruke. KAKVI SU TVOJI DALJI PLANOVI I STREMLJENJA ŠTO SE PROFESIONALNOG, ALI I PRIVATNOG ŽIVOTA TIČE? POSTOJI LI IDEJA O POVRATKU U SRBIJU, UŽICE ČAK? KOJI BI BIO TVOJ SAVET MLADIM LJUDIMA KOJI SE NALAZE NA PREKRETNICI SLIČNOJ ONOJ NA KOJOJ SI SE TI NAŠLA PRE 4 GODINE?

konstantno motivisalo, kao i podrška porodice. Svi mi koji smo van zemlje razumemo šta znače ti višečasovni razgovori preko Skajpa sa porodicom i prijateljima. Poslednjih godinu dana sa svima sa kojima sam u kontaktu razgovaram preko kineske aplikacije koja se zove wechat i koja je apsolutna fantazija. Tako da svi dragi čitaoci koji imaju prijatelje u Kini ili planiraju tamo da se presele, evo još jedne tople preporuke - napravite wechat, bez toga ne postojite. KADA SAD STANEŠ I SABEREŠ SVE UTISKE, KAKO TI JE OVO ISKUSTVO I AVANTURA POMOGLA DA SE RAZVIJEŠ I SAZRIŠ KAO ARHITEKTA, ALI I KAO MLADA ŽENA? ČEMU TE JE NAUČILA KINA UNUTAR, ALI I VAN UNIVERZITETA?

Prvi plan je da doktoriram ove godine, što se nadam da ću i uspeti. Kina, ali i Azija su mi i dalje zanimljive, ali videćemo koje će se prilike ukazati za budućnost u Srbiji ili Aziji. Velika želja mi je da studentska razmena Kine i Srbije bude na još višem nivou, specijalno za studente mog bivšeg Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Savet za mlade jeste da sami moraju videti šta žele, neće sve biti onako kao što su zamislili, nije ni meni bilo, ali se nekako sve kockice slože i opet budeš zadovoljan. Uvek postoji način da se ostvare ciljevi i energiju treba usmeriti u tom pravcu. Za sve koji žele da dođu u Kinu i žive ovde, bitna informacija je da je vizni režim dosta olakšan, tako da građani Srbije mogu doći u posetu na mesec dana bez vize.

PURE Photographer: Natalee Wine Mua, style, idea: Ann Lotan Models: Karina, Kira & Alex

Ĺ˝ivotni stil

IzmeÄ&#x2018;u jave i sna

Gledam oblake kroz prozor, zatvorim oči, oni i dalje plove mojim mislima. I više nisam u ovoj sobi, pred praznim ekranom - u mislima sam hiljadama kilometara daleko od stvarnosti, od zime, od trenutnog nedostatka inspiracije.

Tekst: Merima Aranitović

Tekst: Marija Radojković

Životni stil

vog puta pričamo o sanjarenju, snovima, svetu u koji možemo da se sklonimo i kad je stotinu ljudi oko nas - da na trenutak zastanemo, presaberemo se, odmorimo, opustimo i vratimo relaksirani u stvarnost. Pričamo o lepoti koju možemo stvoriti samo ako dopustimo sebi da se ponekad odvojimo od ovog ovde i sada. O trenucima u kojima smo samo svoji, u kojima nas niko ne osuđuje, ne smeje se našim smelim idejama. Pričamo o lepoti sanjarenja, čarobnim trenucima između jave i sna, o svetu u kojem kreiramo i u stvarnost donosimo najbolje delove sebe. Pogledaš rumene obraze deteta dok spava. Smeši se. Maše ručicama, zasmeje se, guguče i proživljava neku svoju radost. Ono sanja i kad se probudi, samo iz jednog sna zakorači u drugi. Kad se probude, mališani utrče u svoje viđenje stvarnosti i nastave da snevaju. Ne znaju deca granice između jave i snevanja. U jednoj školi, u klupi do prozora sedi jedan dečak i zamišljeno gleda kroz prozor. Odsutan iz stvarnosti on raste kroz snove. Vidi neke neistražene predele, bori se s divljim zverima, trči poput vetra. Jedna učiteljica razume i nežno ga vraća u stvarnost. Dvoje mladih u prepunom gradskom prevozu se drže za ruke na zadnjoj platformi i nesvesni ljudi oko sebe, smeškaju se jedno drugom. Oni sanjare o svom budućem životu. Možda sanjaju o svom kutku? Možda planiraju venčanje? Ili čekaju prinovu? Jedna baka sedi u svojoj fotelji, plete i s vremena na vreme se osmehne. Nekad joj i oko zasuzi, ali ona ne haje. Ona je u mislima sa svojom decom, zamišlja kako li provode dan, kako su unuci. Vraća se u neke dane 114 l februar

kada su joj svi bili na oku i sve češće se u tim trenucima zadržava. Tamo su svi skupa i tamo je potpuna i srećna. Jedan čovek leži u bolnici. Uslovi i nisu za radost, ali on gleda u jednu tačku, negde iznad glava bolesnika. On vidi sebe izlečenog i zdravog. Zamišlja kako radi nešto oko svoje kuće, kako sa ženom ide na put, kako mu ona kuva omiljeno jelo. Vidi svoju porodicu celu i na okupu. On u svojim mislima vidi sebe celovitog.

U jednoj školi, u klupi do prozora sedi jedan dečak i zamišljeno gleda kroz prozor. Odsutan iz stvarnosti on raste kroz snove. Vidi neke neistražene predele, bori se s divljim zverima, trči poput vetra. Jedna učiteljica razume i nežno ga vraća u stvarnost U KOJU GRUPU SE VI UBRAJATE? Da li ste, čitajući prethodne redove prepoznali sebe u nekom od opisa, ili ste pomislili – ma, o čemu ona to priča – ko još ima vremena i snage da sanja? Ja sam u ovoj grupi realnih sanjara, ali poštujem i one koji s obe noge, potpuno racionalno posmatraju svet. Naša stvarnost ne bi bila ovakva da nema ljudi iz obe grupe. Svet, kakav mi poznajemo, davno bi nestao da ga sačinjavaju samo sanjari ili samo realisti.

DA LI STE IKADA RAZMIŠLJALI O TOME? Slušajući snimke motivacionih govornika sa TED konferencija došla sam do jedne utešne istine. Savremeno društvo nepravedno osuđuje sanjare. Nema razumevanja za ljude koje ne drži mesto, koji menjaju zanimanja – i taman kad pomislite da su u nečemu došli do vrhunca, oni idu dalje. Napuštaju sigurnost i opet prate neki svoj san. Drugi, reklo bi se, od malena tačno znaju šta će da rade i idu sigurno ka svom cilju.

Životni stil

Oni su srećni samo kad mogu da se bave onim za šta smatraju da su predodređeni ili rođeni. I čitavog života, iz dana u dan, usavršavaju tu svoju delatnost i rade dok god im snaga to dozvoljava. Kroz istoriju, sećate se, sanjari su maštali, videli ono što običan svet ni zamisliti ne bi mogao, crtali, opisivali, prepoznali nešto što će promeniti svet i okrenuti ga naglavačke. Svi su oni radili mnogo stvari, osmišljavali, motivisali, pokretali i išli napred. Oni su istraživači, projektanti, inovatori, vizionari. A onda na scenu stupaju oni marljivi i vredni ljudi koji snove pretvaraju u stvarnost. Ljudi koji sade, grade, prodaju, tešu, vare, leče, operišu. Njihov rad je merljiv i zato ih društvo više vrednuje. Zbog merljivosti i naplativosti i „sigurne” budućnosti, roditelji uče decu da je vreme da prestanu da se zanose, maštaju, sanjaju. Zbog merljivosti učitelji teraju decu da budu fokusirana na času, da imaju uvek odgovor i da barataju činjenicama, da iz svakog predmeta budu jednako dobri. Zbog merljivosti ljudi često upadnu u stanja tuge, depresije, melanholije jer počne prebrojavanje ko je koliko puta bio, zvao, pitao... umesto da prihvate stvari na koje ne mogu da utiču. Zbog merljivosti neki ljudi ne pokušavaju da uključe svoje želje, nadanja, optimizam u lečenje već se samo prepuste lekarima i posle iste optužuju da im nisu pomogli. A niko im nije rekao da je pola leka u njihovim glavama. Da će sarađujući s lekarom sigurnije stići do cilja. Možda će i vama sada biti lakše da prihvatite ljude iz svoje okoline i da ih ne osuđujete ako nisu poput vas. Možda će i vas neko bolje razumeti. Naravno, ne treba brkati bežanje od stvarnosti, lenjost ili inertnost sa snovima i sanjarenjem. Možda će neko bolje razumeti svoje dete koje po čitav dan nešto crtka, mašta ili ono drugo koje povazdan nešto radi i gradi i, čini 116 l februar

se, ni o čemu ne mašta. Kako nas u detinjstvu usmere tako ćemo se i kasnije u životu opredeljivati za ono čime ćemo se baviti. Ako neko podrži naše snove i pusti nas da se razvijemo u ono što nam je dato – za nas će važiti ona izreka - mi na poslu i ne radimo – jer ćemo raditi ono što volimo. Ako nas neko pusti da istražujemo svoje domete i mogućnosti - nećemo se bojati ni promena niti izazova. CVETNA POMOĆ Roditelji su nas vaspitavali onako kako su najbolje znali i umeli. I u školi su nas učili s željom da postignemo što više u životu. Prijatelji, partneri, okolina uticali su na nas pokušavajući da nas prilagode sebi. Tako su jedni već od detinjstva učeni da budu svesni sebe i svojih mogućnosti, da se razvijaju prema svojim afinitetima i željama. Oni su danas u skladu sa sobom i rade upravo ono što ih raduje. Drugima su roditelji ulili strah od budućnosti, strah da ako ne uče nešto isplativo, ako ne rade nešto što donosi novac, čak i ako to ne vole, ne mogu biti uspešni i neće biti srećni. Oni i dalje sebe vide u nekoj drugoj priči, ali nemaju hrabrosti niti podrške da se otisnu i slede svoj san. Isto tako, neki roditelji ne mogu da se oslobode onog što su njima roditelji preneli – ne mogu da se opuste i puste dete da raste u srećnu osobu. Grize ih savest, stalno se preispituju jer i oni su zarobljeni u kavezu i nikako da sklone rešetke i krenu u pravcu svojih želja. Za njih su cvetne esencije dobar izbor i mogu da im pomognu da shvate sebe, da otkriju svoje želje, otklone blokade i krenu na najlepši put – put ostvarenja snova. Ako i vi sanjate, ali nemate snage ili hrabrosti da to pretočite u javu i da to bude vaš životni put, obratite se svom praktičaru cvetnih esencija. Sanjajte, maštajte i uživajte u svakom trenutku svog života.

Neki roditelji ne mogu da se oslobode onog ĹĄto su njima roditelji preneli â&#x20AC;&#x201C; ne mogu da se opuste i puste dete da raste u sreÄ&#x2021;nu osobu. Grize ih savest, stalno se preispituju jer i oni su zarobljeni u kavezu

Životni stil

a t r a M a m a M a v o n s a t a r v otvara g o n a v a p s u g o sv a k r a M a ć i č n si Intervju: Teodora Kovrlija

Fotografije: Marta Rojnič, Smiljka Boškov

Dok mali Marko bezbrižno spava njegova mama Marta krevet u kom on sanja pretvara u pozornicu na kojoj se odvijaju predstave, o kojima će kada bude bio malo stariji, rado slušati. Marta Rojnič je neposredno po povratku iz porodilišta počela da beleži snene avanture svog Malog princa. Danas, 17 meseci kasnije Marko je veseli dečak čije avanture na javi i u snu ne prestaju da inspirišu njegovu maštovitu majku koja pažljivo beleži objektivom i pričama posebne trenutke njegovog odrastanja 118 l februar

Fotografija: Smiljka BoĹĄkov

Životni stil KAKO SI DOŠLA NA IDEJU DA MARKOVE SNOVE OVEKOVEČIŠ NA JAVI? KADA SU POČELE NJEGOVE SNENE AVANTURE?

Zbirka Markovih snenih avantura nastala je iz želje da mom dečaku podarim što lepše i vernije zabeležene te nežne momente njegovog ranog detinjstva, da mu dočaram magiju vremena koga se on kasnije neće sećati, a u kome beskrajno uživamo razmenjujući ljubav svakog trenutka. Među mnogobrojnim fotografijama kojima sam krenula da beležim Markove dane odlučila sam da uslikam i njegove mekane snove dok ih java ne odnese. Po dolasku iz porodilišta netremice sam ga posmatrala dok je spokojno i zadovoljno spavao i razmišljala sam šta tako mala beba može lepo da sanja. Na osnovu ekspresija na licu kao i njegovog meškoljenja vizualizovala sam, uz pomoć posteljine i pokrivača na kojima je spavao, avanture u koje bi se upustio. A on je nastavljao zadovoljno da spava ploveći mirno svetom snova. Ove fotografije su spontano počele da nastaju nedugo nakon što smo napustili porodilište. Mislim da je prva slika iz opusa Markovih snova nastala sa njegove nepune dve nedelje i nastaju i dalje, evo već 17 meseci, koliko moj dečak sada ima. Fotografije prate Markovo odrastanje – od majušnog novorođenčeta do velike bebe koja sada radosno i spretno trči i istražuje svet. U ovoj foto seriji ima i jedna predstava sušenja veša gde je prikazano koliko je Marko porastao – na žici se suši odevni predmet za novorođenče, zatim potkošulja za bebu od 3 meseca, pa ona koju je nosio sa 6 meseci i na kraju je Marko u majici veličine 12 meseci. Na početku, krevet na kome spavamo i na kome nastaju ove scenografije je bio veliki, imala sam dovoljno prostora da napravim sve što sam zamislila, ali kako je Marko rastao, moje platno se smanjivalo, krevet je postajao sve manji. Sada već moram da prilagodim zamisli prema Markovoj veličini. On je već veliki dečak i ima preko 80 zabeleženih snenih avantura. 120 l februar

Životni stil

NAJLEPŠI MOMENTI OD KADA SI POSTALA

KAKO OSMIŠLJAVAŠ SCENOGRAFIJE I KOLIKO

RODITELJ SU SIGURNO ONI NEZABELEŽENI, ALI

VREMENA TI JE POTREBNO DA SVE PRIPREMIŠ?

KOJA OD MARKOVIH SNENIH AVANTURA TI JE

Marko i njegovo detinjstvo su neiscrpan izvor inspiracije. Teme snova se zasnivaju na njegovim dnevnim dogodovštinama, aktivnostima, igrama i istraživanjima. Sanja ono što ga okružuje. Jednoga dana se igrao sa snežnom kuglom pa je prilikom popodnevnog odmora snivao da se našao u takvoj veseloj, novogodišnjoj i čudesnoj kugli. Svi Markovi snovi izgrađeni su od mekanih posteljina, toplih ćebadi, glatkih jastučnica, platnenih pelena, šarenih marama i ponekog bebećeg odevnog predmeta. Slike nastaju u ugodnom ambijentu naše spavaće sobe, a scenografija se postavlja na krevet. Razlog za to je dvostruk: ovde je polazna stanica Markovih snova – sve se dešava u mirnoj, udobnoj i toploj atmosferi kreveta na kome on inače spava, a ja imam na dohvat ruke iz

NAJDRAŽA?

Nisam sigurna da bih mogla da navedem ili izdvojim jedan san jer iza svakog leži neka bajkovita priča. Ima nekoliko fotografija koje opisuju moja tepanja Marku – kada je zaspao u kofici meda, igrao sa medenjacima, bio krofnica, našao se u tegli bombonica, ulepšao buket cveća... Možda mi je to najdraža – kada je snivao da je moj najlepši cvet. Planiram da mu, kada malo poraste, prepričavam te zgode kroz koje je prolazio kao sasvim mali. Nadam se da će mu te priče, propraćene ilustracijama naravno, u kojima je on glavni junak biti omiljene uspavanke. A kada bude stariji nadam se da će mu biti mila uspomena i da će ga opominjati da nikad u potpunosti ne odraste – da zauvek sačuva svoju dečju razigranost, radoznalost, pozitivnost i maštu. 122 l februar

Pravim fotografije kada Marko zaspi popodne i kada mi svetlosni uslovi to dozvole jer je difuzno prirodno sunčevo svetlo ono što pruža nežnost i istinski sneni karakter Markovih avantura i te blage senke našeg ormara, raznobojne tkanine koje oblikuju njegove avanture. Često me pitaju koliko je teško napraviti ove fotografije, koliko mi je vremena potrebno i kako pored svih obaveza mlade mame stižem da se i time bavim. Istina je da zaista nije toliko zahtevno – obično cela akcija traje oko 15 minuta da uz pomoć različitih tkanina predstavim njegove snove i fotografišem. Marko prespava ceo ovaj proces, a kada se probudi okružen je istom posteljinom u kojoj je i zaspao. DEŠAVA LI SE DA SE JUNAK SNENIH AVANTURA TOM PRILIKOM PROBUDI I KOLIKO JE ZAPRAVO KOMPLIKOVANO DA SE POGODE IDEALNO SVETLO, ŽELJENA POZA I BESPREKORNA SCENOGRAFIJA U KOJOJ MAGIJA NASTAJE?

Odgovor na ovo pitanje je možda i praktična strana suštine ovakvog koncepta fotografisanja. Živahnost beba je, svakako,

velika inspiracija za neposredne, autentično spontane fotografije i beleženje neprocenjivih trenutaka, a u isti mah predstavlja izazov za ostvarivanje prethodno osmišljene ideje – bebe su najdivniji nepredvidivi manekeni. Njihov odmor je jedini period kada vam pružaju mogućnost planiranja kadrova i duže ekspozicije. Marko je izuzetno razigran mali dečak, te kada dođe vreme za odmor on zadovoljno, čvrsto, mirno i lepo spava. Ali istina je da postoji preduslov za nastanak ovih fotografija i on je zapravo vremensko-svetlosni. Pravim fotografije kada Marko zaspi popodne i kada mi svetlosni uslovi to dozvole jer je difuzno prirodno sunčevo svetlo ono što pruža nežnost i istinski sneni karakter Markovih avantura i te blage senke. Naravno, uvek sam vrlo oprezna da ga ne probudim, njegovi snovi su mi dragoceni.

Životni stil

Otkrio mi je zašto je život predivan. Imam više snage, volje i hrabrosti. Podsetio me je na davno zaboravljenu veštinu koja se zove zaista živeti u sadašnjosti. DA LI MARKO DANAS KADA JE VEĆ MALO STARIJI, VIŠE SARAĐUJE ILI JE JOŠ TEŽE SPROVESTI SVE ZAMISLI U DELO?

VERUJEM DA JE ONO ŠTO ĆE SIGURNO INTERESOVATI SVE RODITELJE, KAKO IMAŠ TOLIKO ENERGIJE, POZNATO JE DA MALE BEBE SPAVAJU ISPREKIDANO PA RODITELJI ČESTO GRABE SVAKI MOMENAT NE BI LI I ONI MALO

Njegova saradnja je pasivna, Markova protagonistička uloga podrazumeva da zaspi i nešto lepo sniva. U poslednje vreme, kako raste njegov istraživački duh, sve se više trudi da te popodnevne dremke izbaci sa dnevnog reda jer mu zapravo oduzimaju dragoceno vreme od ispitivanja raznoraznih čuda koje ovaj svet nudi. U tom smislu mi je sada teže da ostvarim sve zamisli koje imam, a imam ih mnogo. Kada je bio sasvim malen dešavalo se da spava i po četiri puta tokom dana. Sada se to svelo na maksimum jedan odmor dnevno.

DREMNULI?

Moji dani sa Markom su toliko sadržajni, puni radosti, zbivanja, novina i veselja da se uopšte ne setim da razmišljam o umoru. On mi daje snagu, volju, a ako mi ponestane energije pozajmi mi malo svoje! Šalu na stranu, istina je i da je Marko velika spavalica pa imam dovoljno vremena da odmaram pored njega. ČEMU TE JE MARKO NAUČIO?

Dok ja Marka mazim, čuvam i učim on meni otkriva tajne života. 124 l februar

KAKAV JE MARKO DEČAK, DA LI MU POKAZUJEŠ FOTOGRAFIJE NA KOJIMA SU ZABELEŽENE NJEGOVE SNENE AVANTURE I KAKO NA NJIH REAGUJE?

Marko za par dana puni 18 meseci i već je velika beba koja polako sastavlja složenije reči. Jako je mio, razigran, veseo, pun energije i izrazito zabavan, stalno nas zasmejava. Iz prikrajka mu se svaki dan zahvalim što je moje dete. Sreća, ljubav i ispunjenost koju mi je on uneo u život neopisivi su. Neumoran je i uživa u istraživanju sveta oko sebe,

svako novo otkriće donese neizmerno zadovoljstvo i ogroman osmeh na njegovo lice i iz tog razloga, kada dođe vreme za odmor, Marko čvrsto i mirno spava te mi dozvoljava da napravim ove scenografije koje fotografišem. Uživam i upijam svaki dragoceni trenutak sa njim, proteklih 17 meseci bili su najlepši period u mom životu. Znam da je predivno vreme tek ispred nas i neopisivo mu se radujem! Pokazujem mu fotografije, ali on je još uvek mali da bi mu one držale pažnju. Za sada samo ume da prstićem pokaže bebu na slici i onda brže-bolje ponosno krene da mi demonstrira kako je naučio da ugasi taj monitor. PLANIRAŠ LI DA GA VIŠE UKLJUČIŠ U ČITAV PROCES KAKO BUDE BIVAO STARIJI, MOŽDA DA NASTAVITE SA AVANTURAMA NA JAVI KOJE ĆEŠ TI BELEŽITI?

Nadam se, volela bih da ovoj seriji dodam još fotografija, ali kako stvari stoje mislim da će polako njegove avanture iz sveta snova prelaziti u javu. Naravno, sve će to moj objektiv zabeležiti! Beskrajno se radujem tom vremenu koje dolazi i Markovom aktivnom učestvovanju u zabavnom procesu stvaranja naših fotografija. IMAŠ LI NEKI SAVET KOJI BI VOLELA DA JE TEBI DAT KADA SI POSTALA MAMA?

Zapravo ima ih više! Volela bih da su mi rekli da mi 4 eksterne memorije neće biti dovoljne za tu količinu fotografija koju ću na-

praviti za godinu dana! Šalu na stranu, volela bih da mi je neko rekao da će sva ta briga iz neizvesnosti i pitanja kako ću se snaći nestati u prvom trenutku susreta sa bebom. Da ću intuitivno znati. Volela bih da su mi rekli da će se sve što moje dete oseća transkribovati na mene kao pod lupom uvećano. Njegovo odlično će mi biti najveće uzbuđenje, osećanje prijatnosti kod Marka će mi biti više od najlepšeg zadovoljstva, a loša osećanja ili tuga će mi predstavljati najtežu srcobolju. Ono što niko sigurno nije mogao da mi objasni i da je pokušao jeste ta bezuslovna ljubav koja će se roditi sa njim.

POP

ROJ LIHTENŠTAJN Bilo da pratite i volite umetnost ili samo raspoznajete radove slavnih slikara, pop art je pravac koji ćete lako prepoznati i sa kojim ste sigurno upooznati. Ovaj umetnički pokret iz sredine pedesetih godina prošlog veka do te mere je ušao u popularnu kulturu da je sa njom postao celina. Gotovo je nemoguće napraviti rez pa reći ko je na koga više uticao, pop art na društvo i svet koji danas poznajemo, reklamnu industriju i industriju zabave ili obratno. Tekst: Ono što je sigurno, umetnici koji su iznedrili pop art postali su Teodora Kovrlija superzvezde čija slava ne jenjava. Potrošačko društvo je bilo u nastajanju i umetnici koji stvaraju u ovom periodu nisu mogli da zanemare obrt koji se na prečac desio pa i sami počinju da ga komentarišu na svojim platnima. Inspiracija je dolazila iz supermarketa, sa ulica, bilborda i neonskih reklama koje su ih najednom okruživale, reklama u časopisima i na televiziji.

Umetnost

op art nastaje u specifičnim okolnostima, u Američkom društvu koje se užurbano oporavljalo od Drugog svetskog rata. Ljudi su bili siti rata, privreda se ponovo podiže, ovo je period uzleta masovnih medija, pojave televizije. Ulice Njujorka, grada iz kog su potekli najpoznatiji predstavnici pokreta Endi Vorhol, Roj Lihtenštajn i Robert Raušemberg bile su pozornica svetskih događaja. Promene koje su se desile bile su podsticaj i inspiracija da umetnici koji se nisu međusobno poznavali samostalno krenu u eksperimente koji će se zasnivati na veoma sličnim principima, u to vreme revolucionarnim za umetnost. Pop art nastaje i razvija se paralelno u Britaniji i Americi, ali Američki umetnici su ti koji su ga učinili globalno poznatim. U fokusu moje pažnje ovog puta je Roj Lihtenštajn, umetnik čiji revolucionarni stil i pristup umetnosti i danas izaziva oštre polemike. Za jedne je on vešti imitator i plagijator, za druge jedan od najvećih umetnika dvadesetog veka. Ipak ono što niko ne može da ospori jeste njegov uticaj na moderan dizajn, modu, reklamnu industriju i umetnost naravno. MAŠINE, DEHUMANIZACIJA Promene u društvu koje se odigravaju svima pred očima su bile veoma inspirativne za umetnike. U tim okolnostima nastaje pokret koji je spontano nazvan pop art. Roj je pokušavao da korišćenjem različitih tehnika sakrije trag ljudske ruke, odnosno trag četkice, nastojao je da svoja platna u potpunosti dehumanizuje. Upotrebom tačkica koje simbolizuju trag sito štampe približio se na korak željenoj formi. Vorhol je prestao da koristi slikarsku četkicu u potpunosti, a umetnička platna u jednom trenutku po njegovim nalozima izrađuju asistenti upotrebom štamparske prese. Pravac kojim je društvo krenulo snažno su prigrlili i prikazali u izvornom obliku. Ujedno su bili kritičari, produkti i odraz ovakvog društva. 128 l februar

DA SE UPOZNAMO Roj Lihtenštajn je rođen 1923. godine u Njujorku. Kao dečak je bio pomalo stidljiv, ali uvek odlučan u svojim namerama. Dok je odrastao od roditelja nije imao veliku podršku po pitanju slikanja, smatrali su da nije predodređen da se bavi umetnošću. Počeo je ozbiljnije da se zanima za umetnost i crta u tinejdžerskim danima. Upisuje umetnički fakultet u Ohaju ali rat prekida njegove studije kada biva regrutovan u ratno vazduhoplovstvo. Suprotno herojima koje je kasnije često slikao, Roj nikada nije pilotirao avionom. Umesto toga obavljao je kancelarijski posao kao crtač mapa. Služeći državi na ovom zaduženju, njegov pretpostavljeni je prepoznao Lihtenštajnov talenat, pa bi mu često naređivao da kopira crtane likove iz novina kako bi ih on kasnije kačio na pano. Roj je ovaj posao smatrao glupim i dosadnim, ni ne sluteći… Na kraju rata iskoristio je priliku da ode u Pariz, obilazio je brojne muzeje i galerije pa

Umetnost

130 l februar

tako jednom prilikom odlazi do kuće u kojoj je živeo njegov idol Pikaso, međutim kada je trebalo da pozvoni uplašio se i produžio dalje. Po povratku u Ameriku završava studije. U to vreme, u umetnosti, je bio dominantan apstraktni ekspresionizam i umetnici poput Džekson Poloka i Vilijema de Kuninga. Njihova umetnost nije imala mnogo dodira sa svakodnevnim životom. Skulptor Tom Dojl, Rojev kolega sa fakulteta i prijatelj prepričava, kako se još tada znalo da će nešto veliko biti od njega. „Izgledao je kao da zna nešto što mi ne znamo, bio je tako drugačiji.“ Uvek je bio šaljivdžija, voleo je da zbija šale na račun američkih institucija, posebno vojske. U njegovom ranom radu prepoznavao se luckasti duh, a površno gledajući, njegove slike su se mogle protumačiti kao još jedna studentska kopija Pikasa. Ipak kada biste malo bolje pogledali u njegove radove, mogli biste pronaći mnogo inovativnih detalja i poruka. Istina je da je Roj tih godina tražio sebe i svoj stil... Kasnije će praviti i omaž delima slavnih slikara, između ostalih i njemu omiljenog Pikasa. Poredeći svoj stil sa stilom vodećih slikara tih godina njegove slike su delovale detinjasto, no on se nije previše obazirao na to. Bio je inspirisan mnogo vise njujorškim umetnicima poput Roberta Raušemberga i Džaspera Džonsa koji su slikali banalne predmete u duhu čistog realizma. Godine 1949. oženio se Izabel i iz tog braka dobio dva sina. Preselili su se u malo mesto blizu granice sa Kanadom jer je jedino tamo u to vreme mogao da nađe posao predavača. U to vreme radio je različite poslove, dizajnirao izloge i reklame, radio kao grafički dizajner i tome slično. Ovaj period nije bio dobar za njega i njegovo stvaranje, prijatelji kažu da ni on ni Izabel nisu bili srećni i da je izgledao kao da besciljno pluta. Izabel se odala alkoholu, a on je imao krizu identiteta. Potpuno je bio bez ideja šta i

na koji način bi trebao da slika. Rojev i Izabelin brak je bio poput tinejdžerskih dramatičnih romansi a ti motivi se se često sreću u njegovim kasnijim radovima. Brak Roja i Izabele je bio buran, na trenutke romantičan ali se ipak okončao u suzama razvodom. U tom periodu imao je fazu u kojoj je slikao u duhu apstraktnog ekspresionizma, međutim plodovi tog rada kasnije su bili uništeni. Ovo su bile godine u kojima je i Amerika bila uzdrmana pojavom masovne kulture a Roj ponovo preispituje staru ideju da se umetnost može stvarati i od drugih stvari, a ne samo od apstraktnih zamisli. Godine 1955. počinje da radi kao asistent na Njujorškom umetničkom fakultetu, pa ga ovaj angažman uvodi u mirnu luku stvaranja u kojoj će svetu oko sebe podariti pregršt fenomenalnih pop art instalacija. VELIKI ZAOKRET U NAČINU SLIKANJA I BUM Prvo delo u pop art maniru osmislio je i naslikao 1961. godine a na njoj su u tom stilu bili prikazani Miki Maus i Paja Patak. Slika je nastala kao odgovor na izazov mlađeg sina koji je tvrdio da tata ne može da nacrta ništa tako zanimljivo kao što su crtani filmovi.

Umetnost

Roju likovi poput Miki Mausa i Mačka Feliksa nisu bili nepoznanica, međutim do ove slike su na platnima bili prikazivani u znatno drugačijem maniru, u formi skice. Ovog puta Roj je odlučio da pokuša nešto novo, želeo je da slika deluje moderno, skoro mehanički bez mnogo slikarskih, umetničkih poteza i valera. Ipak veštom posmatraču iz blizine posmatrano ne mogu promaći tragovi grafitne olovke koje je Roj ostavio na platnu pre nego što je sliku podebljao bojama. Kasnije se na brojne načine trudio da taj „trag umetnika” odstrani sa svojih platna. Ono što se tada prvi put pojavljuje na ovoj slici, a kasnije će postati njegov zaštitni znak jesu tačkice koje se mogu primetiti na licu Mikija i Paje. Tu su i osnovne boje, snažne linije i nezaobilazni oblačić karakterističan za stripove. Završenu sliku je okačio u studiju i posmatrajući je shvatio, više se neće vraćati „staroj", prevaziđenoj tehnici slikanja. Setio se vlasnika Grin galerije Lio Kastela za koga je pomi132 l februar

slio da bi jedino on bio dovoljno lud i hrabar da ovu sliku izloži u svojoj galeriji ili barem razmotri tu mogućnost. Kasteli je video sliku i rezonom „ukoliko mi se ni malo ne dopada verovatno je u pitanju nešto veliko“, odlučuje da podrži Roja i izloži sliku. Interesantno je bilo da je u galeriju tih dana navratio i Endi Vorhol koji se odmah obratio Kastelu i rekao mu da i sam nešto slično radi. Bilo je začuđujuće da ljudi koji se međusobno ne poznaju dolaze istovremeno na sličnu ideju i počinju da inspiraciju traže u animiranim i strip junacima. Endi je brzo odustao od toga da strip koristi kao izvor inspiracije jer nije želeo da bude proglašen Rojevim sledbenikom. Vorhol se potom okreće drugim motivima (umesto Supermena kog je obradio na početku svoje karijere fokusirao se na konzervu supe), ali o ovome nekom drugom prilikom. Roj je razmišljajući o ovoj koincidenciji da dvojica umetnika koja se međusobno ne

poznaju dolaze na sličnu ideju pomislio ovo mora biti neki novi pokret! I bio je VIŠE NEGO U PRAVU. Pop art je stigao!!! Sam način nastajanja popularnih slika iz šezdesetih, po kojim je Roj široko prepoznatljiv, je veoma interesantan. On je u reklamnim pamfletima, novinama i stripovima tražio inspiraciju za svoje slike. Među omiljenim stripovima iz kojih bi isecao komade su bili ratni stripovi 60-ih. Sekao bi ono što mu se učini interesantnim i dovoljno upečatljivim da bi moglo da funkcioniše kao slika. Nakon što bi odlučio koju će scenu obraditi, on bi je skicirao u veličini jednakoj odsečku iz stripa i projektovao bi ga na belinu zida da bi procenio kako će slika izgledati u toj veličini. Zatim bi svoju skicu projektovao na platno i grafitnom olovkom ocrtavao konture. Naposletku, na dnevnom svetlu bi popravljao projektovane linije i menjao ono što je mislio da treba, uređivao detalje dok ne stvori celokupnu sliku. Serija radova koja je javnosti najpoznatija su njegove interpretacije stripova iz šezdesetih. Uplakane, melodramatične lepotice i snažni ratni motivi, eksplozije…

KONTROVERZE OKO PLAGIRANJA Mnogo polemike u pogledu stvaralaštva Lihtenštajna, izazvao je komentar jednog drugog umetnika i strip crtača Vilijama Overgarda koji je optužio Roja za plagijat. Povod za ovakvu reakciju je segment Overgardovog stripa koji je, po njegovom mišljenu, otrgnut iz konteksta i ugrađen u delo Lihtenštajna. Vilijam se pismom obratio Roju da mu se „zahvali“ što vidi svoje delo u Gugenhajmu, istovremeno je poslao pismo Njujork tajmsu sa originalnom i Rojovom verzijom da sami uporede. Zaista, izmene koje je Roj učinio u odnosu na originalnu sliku bile su neznatne, međutim on ovo nikada nije ni poricao. Objašnjenje koje je usledilo polazi od stava da Lihtenštajn samo transformiše vizuelne podsticaje na koje naiđe, u nešto što bi se moglo smatrati umetnošću i što bi se kao finalni proizvod moglo okačiti u galeriju kao eksponat. Zajednica strip-crtača je pokušala da uzvrati udarac izložbom u poznatoj nju-

Umetnost jorškoj galeriji ali slab odziv im je potvrdio ono što su i sami slutili. Javnost nije bila na njihovoj strani. Nakon što je osvojio Američku umetničku scenu Roj kreće u pohod na Britaniju. Izložbom u londonskoj Tejt galeriji, dobio je priliku da bude prvi Amerikanac, koji će samostalno izlagati u pomenutoj galeriji. Veliki broj ljudi je pohrlio da vidi to čudo od umetnika o kome je čitav svet brujao. Konzervativne struje i mecene Tejt galerije nisu bili ni malo zadovoljni onime što im je Lihtenštajn servirao. Međutim, britanska publika ga je prihvatila sa oduševljenjem. Osvojio ih je inovativnošću svojih slika, tema, tehnikama kojima ih je izrađivao. Roj se u to vreme sve više trudio da njegova dela imaju što manje sličnosti sa klasičnim umetničkim slikama. Već spominjane tačkice bile su deo svake slike kako bi imitirale sito štampu i podsećale na finalni produkt print mašine kao simbola hiper produkcije. Roj je želeo mehanički, jednodimenzionalan izgled svojih dela. Kako u jednom intervjuu kaže, baš kao u štamparijama želim da stvorim utisak matematičke preciznosti. I boje koje upotrebljava su veoma čiste, jarke, upečatljive. Kako bi proces nastanka slike dodat-

134 l februar

no depersonalizovao, došao je na rešenje da posao umetanja tačkica na platnu rade asistenti. Oni bi lepili šablone i bojili preko njih valjkom na delu koji bi im on naznačio. Kasnije bi se on vraćao i nastavljao sa slikanjem. Tvrdio je da skiciranjem tačkica gubi dragoceno vreme, a posmatrajući delo očima konzumenta dok u stvaranju istog učestvuju asistenti, može uočiti njegove slabosti i menjati ga u procesu nastajanja. Radi veće preciznosti uvodi rotirajući štafelaj u svoju redovnu praksu. On mu omogućava da vrti platno i priđe slici sa svih strana podjednako, posveti se više detaljima i kompoziciji. Ironičnost i mehanički izgled dela učinili su Roja omiljenim provokatorom i satiričarem šezdesetih. On je u tom svetu smatran najboljim umetnikom nove generacije, međutim kritičari ga oštro nazivaju najgorim umetnikom u Americi! U intervjuu iz 1963. Roj je izjavio kako je želeo da umetnost učini dostojnom prezira tako da niko ne poželi finalni produkt na svom zidu, u domu ili poslovnom prostoru. Jasno je da je uradio nešto sasvim suprotno. Njegove slike već tada, u njegovim četrdesetim

godinama dostižu cene i do 4 000 dolara. Roj nije morao da čeka godinama kako bi postao priznat ili da poput mnogih izvanrednih umetnika napusti svet ne dobijajući feedback od okoline u kojoj je stvarao. Nije poput mnogih umetnika postao slavan i cenjem tek nakon smrti već je plodove svog rada kusao sa slašću. Godine 1964. upoznaje Dori koja je radila kao kustoskinja u jednoj galeriji. Kritičari veruju da je upravo ona, plavokosa, glamurozna lepotica koja će mu kasnije postati žena, onaj lični pečat na slikama koji obično ne stavlja. Veruje se da su motivi na slikama koje je često koristio, a to su prelepe plave žene, insinuacija i omaž koji je ukazivao svojoj muzi. Slika na kojoj su prikazani muškarac i plavokosa žena kako stoje i gledaju u platno i u laganoj konverzaciji tela, pitaju se da li će on postati poznat, pokazala se proročkom. Dori međutim ne potvrđuje ove navode u intervjuu koji je dala nakon njegove smrti i kaže da je Roj voleo žene i da bi ona volela da je plavuša sa slike ali ne može reći da li mu je ona bila inspiracija ili generalno Rojeva ljubav prema lepim ženama.

Roj je često bio ironičan i prema sebi, ne samo prema stvarima iz okruženja. Jedan od takvih primera je Slika lupe. Na slici se mogu videti tačkice po kojima je prepoznatljiv i koje su tu da ilustruju „mašinski“ efekat, međutim kada pogledate u tačkice koje su prikazane ispod lupe, vidimo ih logično uveličane te nam ih prikazuje u svojoj ne savršenosti zbog toga što su oslikane rukom.

Umetnost

BUMERANG EFEKAT Mnoge slike šezdesetih godina kao motive imaju potpuno banalne, potrošne svakodnevne predmete i one su na svoj način odraz ali i kritika tadašnjeg društva. U pomenutoj seriji slika, naići ćemo na prikaz bočice spreja za kosu, ženske noge koja demonstrira otvaranje kante za smeće, žensku ruku koja sunđerom briše površinu ili sliku muškog obuvenog stopala koje se ocrtava kako bi obućar uzeo veličinu. Roj u jednom intervjuu kaže kako ove predmete, bilborde i flajere viđamo svakodnevno. Svi navedeni predmeti prikazani na platnu, postali su svojevrsna scenografija svakodnevnog života, mnogo prirodnija i uobičajenija nego prizor pejzaža i zelenila. Prirodno je da se oni kao sveprisutni pojave i u umetnosti. Roj je koristio reklamnu industriju kao nepresušni izvor inspiracije, a zatim industrija, povratno poput bumeranga, koristi njega i njegovu popularnost, pa nastaje začarani krug koji 136 l februar

traje od sredine šezdesetih do danas, budući da Rojova popularnost ne jenjava. Reklamna industrija uzima nazad ono što je umetnik od nje pozajmio i uzdiže ga i veliča kao svog tvorca. Na osnovu svega do sad iznetog, vidi se da je Lihtenštajn koristeći jednostavnu formu u izražavanju i koristeći predmete svakodnevice perfidno i mudro od sebe pravio brend. Često je dolazio na ideje za koje je bilo potrebno neko vreme da se realizuju. Ogledala su bila jedna od tih ideja za koje je trebalo da prođe neko vreme da mu se iskristališe zamisao. Želeo je da ih predstavi grafički tako da jasno ukazuju na predmet koji je na slici, a da istovremeno zadrži svoj stil, što nije bilo jednostavno. Veoma je intersantan i vredan pomena autoportret Lihtenštajna koji je veran print svog titulara iako je u potpunosti lišena njegovog prisustva.

Na slici možemo videti belu majicu bez tela, bez ikakvih vidljivih oznaka sa neispisanom etiketom, a umesto lica na slici je ogledalo. Iako umetnik nijednim gestom nije prisutan, jasno nam je da je reč o autoportretu. Upravo ovakvi radovi dokazuju da je uspeo u svojoj zamisli, uspeo je da sebe učini dovoljno autentičnim da prepoznajući njegov stil banalnog i nasumičnog prikazivanja predmeta postavljenih u određeni kontekst zapravo i saznajemo šta je prikazano na slici i o kome je reč. Još jedna od veoma originalnih ideja koje je tokom karijere dobio bili su i odrazi. Ono što nam u muzejima često smeta kada želimo da napravimo fotografiju jer nam staklo pokvari planove ili izlog koji ne dopušta da fotografišemo tema su koja se Roju učinila primamljivom. Jedne noći naglo se probudio sa idejom da bi mogao da na svojim platnima počne da slika odraz kakav obično nastaje kada bezuspešno pokušavamo da fotografišemo sliku kroz staklo. Poželeo je da taj "nevidljivi" deo slike simbolično prenese na svoja platna. Taj odraz su upravo one praznine koje možete primetiti na Rojevim kasnijim radovima.

Umetnost

138 l februar

Problemima kojim se bavio treba pridodati odstranjivanje poteza četkice i pitanje na koji način to učiniti. Sigurno vam je poznata serija slika u kojima je Roj jednostavno ilustrovao taj potez. Taj isti potez koji je toliko želeo da odstrani i učini neprimetnim na slikama, potez kojim su se pripadnici apstraktnog ekspresionizma prepoznavali i delili na dobre i loše on je zeleo da ogoli, izdvoji i prikaprikaže sa sebi svojstvenim cinizmom. Taj kliše pokret, na početku kada je počeo da slika govorio je da ga asocira na komad slanine. Vremenom je nakon puno truda i rada uspeo da postigne ono što je želeo. Savršen pokret koji deluje kao da je deo mašine a ne čoveka, iluzija da je u pitanju jedan jednostavan pokret. Roj je eksperimentisao ne samo na svojim platnima već i sa formom. Pravio je skulpture, murale, crtao aktove, svoje interpretacije poznatih dela… Kako sam kaže, bilo mu je jako zanimljivo da na keramičke 3D figure lica i skulpture po-

kuša da primeni tehniku „tačkica“. Ono po čemu je bio poznat su ravne slike, a sada je nešto slično radio na opipljivim trodimenzionalnim licima. U ovoj formi sve dobija drugi oblik. Moćne eksplozije dobijaju dubinu, slojevitost, a tačkice postaju rupice. Sledeća faza su bili kineski pejzaži koji dobijaju suptilne, pastelno-nežne tonove i izgledaju znatno drugačije od koloritnih slika na koje smo navikli. Te tačkice su ukazivale na delikatnost, maglovitost oslikanih predmeta. Paralelno sa radom po kom se proslavio, tih produktivnih šezdesetih, Roj eksperimentiše i sa modernom umetnošću. On radi svoje interpretacije slavnih dela svojih prethodnika. Kako sam kaže dok je radio na njima gubi predstavu čije su to slike i pokušava da platna prilagodi svom stilu i napravi njemu svojstvenu organizaciju, ali završna slika vrlo jasno implicira na delo, stil ili umetnika koji su obrađeni ili parodirani. U jednom razgovoru za medije kaže da je radio svoje intervencije i parodirao samo ona dela koja mu se dopadaju, od umetnika kojima se divio. To su bile slike Pikasa, Mondrijana, Monea. Sam Roj ih naziva idiotske verzije. U kasnijim godinama, tokom sedamdesetih i osamdesetih, na platnima kombinuje mnoštvo ideja na koje je dolazio tokom godina. Često su tu reference na neki istorijski period, poznate slike, već pominjani odrazi, tačkice, linije…ovi radovi su veoma kompleksni i slojeviti uprkos njegovom linearnom stilu od kog ne odstupa. Godine 1997. usled komplikacija sa upalom pluća Roj Lihtenštajn je preminuo.

Muzika

KRAFTWERK

140 l februar

FENOMEN KOJI I DALJE TRAJE

Tekst: Marko Vajovi}

Muzika

raj Drugog svetskog rata doneo je kosmopolitskoj zajednici rekompoziciju sveta koji se ujedinio u ideji osiguranja blagostanja i održivog mira. Velike sile su shvatile da umesto vojnoj industriji primat treba dati masovnoj kulturi koja je trebala da bude tačka oslonca u budućoj komunikaciji između naroda i nacija. Najlogičnije sredstvo u postizanju zadatog cilja i vezivno tkivo daljeg prosperiteta, svakako bila je globalizacija. Globalizacija, kao sociološki fenomen, započeće samo nekoliko godina posle okončanja najvećeg sukoba u istoriji čovečanstva, omogućila je masovnu ekspanziju pokreta koji šezdesetih godina prošlog veka osvaja Britaniju i Ameriku. Reč je o pop artu. 142 l februar

Svoje prve korake pop art je načinio u Engleskoj, međutim do opšteg prihvatanja i uspeha moraće da pričeka do prodora na američku scenu. Ova dva pokreta na dva kontinenta, odvijali su se nezavisno jedan od drugog, pa su mladi umetnici u Americi bez znanja o dešavanjima u Britaniji u stilu pop arta vizuelno ispoljavali svoj pogled na tadašnji svet. Kada je dobio na težini i kada su mu njujorški umetnici, poput Robert Raušemberga, Roj Lihtenštajna i Džasper Džonsa ali i nezaobilaznog Endi Vorhola, udahnuli život i učinili pop art besmrtnim, bilo je vreme da se kontinentalna Evropa upozna sa ovim fenomenom koji i danas ima ogroman uticaj na poštovaoce mas-kulture. Sa istočne obale Sjedinjenih Država pop art, nalik cunamiju, zapljuskuje obalu Zapadne Nemačke praveći veliku pometnju u ionako podeljenoj zemlji.

Prve godine prodora pop arta služile su artikulaciji njegovih osnovnih premisa, pa su umetnici koji su ga praktikovali i dalje u ovom pokretu tražili sopstveni izražaj. Kopernikanski obrt dogodio se pojavom elektro-pop zvuka i pionira ovog pravca, sada već čuvene grupe „Kraftwerk“ čiji domašaj tadašnja scena nije ni slutila. Osnovani 1969. godine, svojim radom ukazuju na to kako će muzika zvučati ili kako bi trebala da zvuči u digitalnoj eri koja se približavala. Uticaj Kraftwerk-a je rastao u svakoj narednoj godini, a njihovo stvaralaštvo je bio kritički osvrt na pop muziku i šoubiznis, ali to nije sve, u suštini njihovog izražaja je traganje za značenjem umetničkog proizvoda i to šta on kao takav postaje u eri hiperprodukcije. Na samom početku bili su eksperimentalni rok bend pa im je britanska muzička kritika možda i podsmešljivo nadenula ime za takav pravac, Krautrock (grubo rečeno „švapski rok“), jer naravno nisu zadovoljavali visoke standarde engleske muzičke scene. Zbog toga je retko ko mislio da će „Kraftwerk“ ostaviti bilo kakav trag u pop kulturi.

Muzika

Postaće ono što su danas, profilisaće svoj ukus i pravac na četvrtom po redu albumu „Autobahn“ iz ’74. godine, mini-remek delu elektronske muzike. Ovaj album bio je „Never Mind the Bollocks“ elektronskog žanra, revolucionaran po mnogo čemu, a čitava koncepcija počivala je na ideji humanizacije produkta post industrijske ere, kompjuterskog softvera koji kreira masovnu (ili modernu nisam siguran) umetnost. Bili su neobični po mnogo čemu. Prikazujući svoj finalni proizvod publici u nastupima stajali bi nepomični pored elektronskog aparata za proizvodnju zvuka i bili sušta suprotnost rok muzičarima. Stojeći u stavu mirno oni su humana instalacija, neobičan performans koji se ne zasniva na klišeu, konceptualna 3D prezentacija u koju je uložen ogroman napor. S druge strane, kada se govori o kompozicijama, stvaralaštvo ovog sastava je 144 l februar

fuzija svojevrsnog industrijskog popa i avangardnog pogleda na muziku, a performansi umetnička instalacija. Izražavanje kroz koncept pop arta omogućilo im je vrtoglavi uspeh, sleteli su na pop scenu tog doba pravo niotkuda poput čuda koje se retko viđa. (Nemačka tog doba je bila opčinjena pop artom kao jednom vrstom ekspresije i kritike konzumerističkog društva. Najveći broj kolekcionara umetničkih dela pop art umetnika živeo je baš u Zapadnoj Nemačkoj). Mnogi umetnici kojima je pop art bio forma izražavanja, u takvoj muzici pronašli su neiscrpnu inspiraciju upravo zbog sposobnosti stvaralaca iz Kraftwerk-a da blagodeti modernog doba i tehnološka dostignuća upodobe sebi i ličnom shvatanju stvarnosti, a da ipak takav pristup bude prihvaćen i od pop komune koja je bila gladna novih ideja.

Verovatno sva fascinacija ovim bendom od strane umetnika tog doba polazi od na izgled jednostavnog pitanja koje su sebi postavljali: Koliko daleko su ovi momci spremni da idu? Tadašnja inteligencija bila je znatiželjna i želela je da što pre stigne u budućnost koja je pripadala programerima i inženjerima zvuka. U svojoj suštini projekat „Kraftwerk“ bio je utopijski ideal, ekstremno eksperimentalan i pod velikim uticajem konstruktivizma pa su se članovi benda i umetnici, futuristi susreli negde u budućnosti ujedinjeni u matrici „Kraftwerk“-a. Nakon albuma koji ih je koncepcijski odredio, usledio je niz podjednako dobrih, vrsnih ostvarenja („Radio-Activity“, „Trans-Europe Express“, The Man-Machine“ su samo neki od njih), a na koricama vinila uočljiva su dela velike umetničke vrednosti u stilu pop art-a. U kreiranju sopstvenog identiteta nisu se

oslonili isključivo na talenat, u svoju muzičku konstrukciju ugradili su klasični ruski konstruktivizam, semiotiku ali i dadaizam kao i post-modernu kojom negiraju apsolutne istine i zagovaraju alternativni pristup svetu. U svom radu nikada se nisu odrekli stvaranja, kreirali su muzičke forme kojima su istraživali svet manipulacije u kojem su živeli. Počeli su veoma stidljivo ali ambiciozno, te stoga ne čudi da se u jednom trenutku pojavio komentar da Kraftwerk postaje uticajniji od Bitlsa, komentar koji sa današnjeg aspekta postaje sve više i više istinit. I danas na živim nastupima sublimiraju svoj višedecenijski rad pružajući fanovima širom sveta 3D ugođaj visoko kvalitetnim i inteligentnim izvedbama, ostavljajući prostor publici da njihov performans dožive potpuno drugačije od početne zamisli.

Moda

Lefthanded

UMETNOST NA LEĐIMA Intervju: Teodora Kovrlija 146 l februar

Fotografije: Lefthanded fotografije su nastale u saradnji sa blogerkom Anđelom Rončević @andelaroncevic koja je ponela modele Lefthanded

V Moda

iki Vičić voli stripove, jarke boje, humor i sve ovo iz prve možete prepoznati u njenom radu pogledom na ponudu brenda Lefthanded. Njene tašne i rančevi su obojeni šaljivim dosetkama i optimizmom, koji su najbolji začin svake odevne kombinacije. Ono što nećete znati iz prve jeste da je Viki po struci pravnica koja svoju kreativnost usmerava kroz modernu umetnost koju možete poneti na sebi. ISPRIČAJ MI PRIČU O NASTANKU TVOG BRENDA LEFTHANDED. BUDUĆI DA SI PO PROFESIJI PRAVNICA, KAKO SPAJAŠ KREATIVNU I OZBILJNU, SVE PO PROPISU, STRANU LIČNOSTI?

Iako mi se danas čini da je Lefthanded nastao odjednom i spontano, ipak to nije bilo tako. Oduvijek sam imala potrebu zadovoljiti svoju čežnju da se ozbiljnije počnem baviti kreativnim izražavanjem i odgovoriti izazovu da to pretvorim u posao. Otkada znam za sebe uvijek sam nešto sama radila, oblikovala, ukrašavala, izrađivala... Torbe su se pojavile nedavno i spontano, kao spoj više aspekata mene: volim lijepe i originalne asesoare, volim uličnu ali individualističku modu, volim boje, volim stripove, a osobito volim humor. Iako sam i odvjetnica, ta profesija ne isključuje kreativnost. Ja osobno smatram da su za odvjetnika važne i poželjne kvalitete kreativnost, ležernost i otvoreni um. 148 l februar

Torbe su se pojavile nedavno i spontano, kao spoj više aspekata mene: volim lijepe i originalne asesoare, volim uličnu ali individualističku modu, volim boje, volim stripove, a osobito volim - humor

SVE TORBE, RANČEVI, NOVČANICI I DRUGI AKSESOARI KOJI SE NALAZE U PONUDI LEVORUKE SU TVOJIH RUKU DELO, OD ŠIVENJA DO RUČNOG OSLIKAVANJA. DA LI SI IMALA PRETHODNOG ISKUSTVA U OVAKVOJ VRSTI KREATIVNOG IZRAŽAVANJA?

Jesam, nema što nisam radila ili se barem nakratko primila da pokušam raditi - sve što se može oblikovati rukama. Bilo je i konkretnih iskustava: prije petnaestak godina, pa i nešto više, radila sam kolekcije nakita. To je bila jedna lijepa i uspješna epizoda u mom životu, koje se rado sjetim i danas. Nakit više ne radim, osim samo iznimno ponekad. Osjetila sam da je taj dio mene zadovoljen, da je bilo dosta i da želim dalje i da želim nešto novo. STRIP, POP ART U INTERPRETACIJI FENOMENALNOG ROJ LIHTENŠTAJNA, U KOMBINACIJI SA DOSTA HUMORA PREPOZNATLJIVE SU ODREDNICE TVOG STILA. ČIME TE JE OSVOJIO KONCEPT POP ARTA I KOJU PORUKU ŽELIŠ DA POŠALJEŠ SVOJIM RADOVIMA?

S pop artom se volim otkada sam bila dijete, to je bila ljubav na prvi pogled. Kad bi me se pitalo, to je upravo i moj način kako bih se izražavala. Bilo koji prostor bih ukrasila sličicama u tim vrištećim bojama, s jednostavnim crtežima u obliku stripa. Takvo nešto, veselo, vrišteće zabavno bih stavila na sebe (tako su i nastale moje torbe). A poruka koju ćete čuti od mene je uvijek ista - zabavite se ljudi, smijte se kadgod možete, budite djetinje duše i dopustite si spojiti (naoko) nespojivo. I da, poruka bi mi bila da se otkačimo od modnih diktata i prihvatimo vlastitu individualnost.

Moda

150 l februar

LEFTHANDED SE ZA SADA POZICIONIRAO

KOJE MATERIJALE TRENUTNO KORISTIŠ U IZRADI?

KAO ORIGINALAN BREND KOJI BIRAJU

KAKO IZGLEDA PROCES NASTANKA JEDNOG

KREATIVNE, ORIGINALNE DEVOJKE KOJE

KOMADA, MOŽEŠ LI UKRATKO DA NAM OPIŠEŠ

VOLE DA SE IGRAJU SA MODNIM DETALJIMA,

KONCEPT OD IDEJE DO REALIZACIJE?

A ISTOVREMENO IMAJU DOVOLJNO

Za torbe koristim umjetnu kožu, a u manjoj mjeri (za sada samo po narudžbi) i pravu kožu. Ideje mogu doći spontano, u bilo kojem trenutku. Međutim, većinom je i to dio rasporeda, u ranim jutarnjim satima uz kavu smišljam i tekstove i koncepte svega što bih mogla ubaciti. Sve to odmah i zapisujem. U samom procesu izrade tu je, naravno, kreativni dio, ali uz samo oblikovanje ideje treba voditi dosta računa o tehničkim problemima i detaljima. Ovo iziskuje još više vremena i posla nego sam kreativni dio.... Svoje vrijeme ulažem i u učenje, istraživanje i edukaciju - kako unaprijediti sve što radim, svoj proizvod.

AUTENTIČNOSTI I SMISLA ZA HUMOR DA PREPOZNAJU ORIGINALAN IZRAZ. PLANIRAŠ LI DA PROŠIRIŠ SVOJU PONUDU I ZA MUŠKI DEO PUBLIKE?

Hvala! :) Kako sam žensko, za mene je bio prirodan početak da krenem sa ženskom kolekcijom. To je bio lakši dio posla. Muški dio populacije mi je, što se mode tiče, oduvijek bio interesantan i intrigantan. I da, veoma bih rado proširila svoju liniju i na muškarce.

Moda

S pop artom se volim otkada sam bila dijete, to je bila ljubav na prvi pogled. Kad bi me se pitalo, to je upravo i moj način kako bih se izražavala. Bilo koji prostor bih ukrasila sličicama u tim vrištećim bojama, s jednostavnim crtežima u obliku stripa INTERESANTNO MI JE BILO KADA SAM PROČITALA DA IMAŠ POMALO NEOBIČNU NAVIKU DA SE PRILIKOM PERSONALIZOVANIH PORUDŽBINA TRUDIŠ DA SE FOKUSIRAŠ NA KOMUNIKACIJU SA OSOBOM ZA KOJU RADIŠ, A NE TOLIKO NA NJEN VIZUELNI ASPEKT (NEMAŠ OBIČAJ DA ZAVIRIŠ NA PROFIL PORUČIOCA). KAKO SE OVO POKAZALO U PRAKSI? PRETPOSTAVLJAM DA JE ZA OVAKAV

zaokružena. Ja nemam mira sve dok nisam zadovoljna. Samo jedan jedini detalj, koji se možda čini neprimjetan ili zanemariv, može biti odlučujući u kompletnoj priči. Iskustva s ljudima imam, pretpostavljam da mi to uveliko pomaže i u ovom radu. No kada zamišljam proizvod za osobu, ja prvenstveno povezujem odgovore koje dobijem od te osobe, kako bi izgledala idealna slika za tu osobu.

PRISTUP POTREBNO BITI DOBAR PSIHOLOG I IMATI DOSTA ISKUSTVA U RADU SA LJUDIMA.

KAKVI SU PLANOVI ZA 2017. GODINU I GDE NAŠI

To se pokazalo u praksi kao najbolji, usudila bih se reći i jedini način. Onaj ko nudi svoju uslugu treba se prilagoditi željama svog kupca, no to mora imati svoje granice, jer ako ih nema, sve što radite gubi svoj smisao i identitet (uostalom i brend kao takav). Kod primanja narudžbe je potrebno ostaviti si dovoljno prostora za vlastitu intervenciju, da cijela kompozicija bude kako treba, da bude

ČITAOCI MOGU PRONAĆI TVOJE RADOVE?

152 l februar

Planovi su mi dalje razvijanje posla, lagano proširenje linije proizvoda, plasman i u nekim trgovinama. Trenutno se moji radovi mogu pronaći u zagrebačkom Vila shopu i u beogradskom Kolabsu. Kako rekoh, nadam se skorom proširenju.

Moda

Foto: SrÄ&#x2018;an Ĺ veljo, Foto editor: Marko154 Perak

l februar

MODEL INSIDER

Ostoja Jeftić

Pripremila: Teodora Kovrlija

Fotografije: Mina Delić, Svetlana Braun, Srđan Šveljo foto editor: Marko Perak

Ovim brojem započinjemo novu rubriku u kojoj ćemo vam svakog meseca predstaviti po jednog muškog modela iz malo drugačijeg ugla. Navikli ste da ih gledate na pisti, u modnim editorijalima, na reklamama a sada ćemo ih upoznati i van piste i seta. Plezir u saradnji sa Srđanom Šveljom bira muškog modela meseca, a na kraju godine biraju se trojica vama najzanimljivijih momaka i to putem glasanja na društvenim mrežama. Momci koji budu imali najveći broj vaših glasova dobijaju vredne nagrade od garderobe do aksesoara i kozmetike. Rubriku započinjemo sa Ostojom Jeftićem, prvim modelom koji će odgovoriti na naša pitanja

Moda

Foto: Srđan Šveljo, Foto editor: Marko Perak

KAKO SI UŠAO U SVET MODELINGA, KADA SI

FILM/KNJIGA/MUZIKA/VIDEO IGRA KOJA OK-

ODLUČIO DA SE OKUŠAŠ U OVOM POSLU?

UPIRA TVOJU PAŽNJU I ŽELIŠ DA IH PRE-

U svet modelinga sam ušao sasvim slučajno, otišao sam sa drugarom na kasting za jesenji fashion week prošle godine, prošao i tada je sve počelo.

PORUČIŠ ČITAOCIMA PLEZIRA?

PORED MODE I MODELINGA KOJE SU TVOJE DRUGE STRASTI, ČIME SE BAVIŠ U SLOBODNO VREME?

Student sam druge godine biomedicinskog inženjerstva na Fakuletu tehničkih nauka u Novom Sadu, pored toga obožavam sport, pogotovo fitnes.

156 l februar

Teško se odlučiti za omiljeni film ili knjigu, jer zaista postoji pregršt kvalitetnih i vrednih izdanja, ali ću izdvojiti „Ubiti pticu rugalicu”, od Harper LI i film „The Pursuit of Happyness”, sa Vil Smitom u glavnoj ulozi. Što se tiče kompjuterskih igrica, ne igram ih, a muziku ne bih mogao da navedem, svako ima sluh za ono što voli, a ja zavisno od raspoloženja slušam različite žanrove.

Foto: SrÄ&#x2018;an Ĺ veljo, Foto editor: Marko Perak

Moda

DESTINACIJA IZ SNOVA?

Svakako Italija...Pogotovo Milano. Još od detinjstva veliki sam ljubitelj fudbalskog kluba Milan. OMILJENA SARADNJA/FOTKANJE/ PRIŽELJKIVANA SARADNJA?

Nisam dugo u svetu modelinga da bih mogao da izdvojim neku saradnju, takođe, nemam ni toliko iskustva ali bih naveo Srđana Švelju kao veoma profesionalnog i korektnog... A što se tiče saradnje u budućnosti koju priželjkujem, možda angažman za neki sportski brend… KAKO BI OPISAO SVOJ STIL ODEVANJA?

Veoma opušten, pomalo sportski...Ali, isto tako, volim da se obučem elegantno za neku specijalnu priliku.. Osećam se lepo u odelu. DA LI U SVETU MODELINGA VLADA SUJETA I LJUBOMORA I KAKO SE SA TIM BORIŠ?

Za sada nisam to primetio...Javiću vam kada budem imao više iskustva. KAKO SE GRADI SAMOPOUZDANJE, DA LI JE BILO TRENUTAKA KADA TI JE BILO NELAGODNO ISPRED OBJEKTIVA ILI NA PISTI I KAKO SE SA TIME SUOČAVAŠ? Foto: Svetlana Braun

OMILJENO MESTO NA SVETU, GDE VOLIŠ DA

Svakako. Vladala je trema prvi put na pisti i ispred objektiva ali vremenom i iskustvom, sve se prebrodi. Mislim da ne postoji stvar koju vreme ne može da pobedi.

ODEŠ KADA ŽELIŠ DA SE ODMORIŠ OD NAPORNOG DANA I STRESA?

KAKO SE NEGUJEŠ/ODRŽAVAŠ KONDICIJU I

Nemam omiljeno mesto, mislim da je bitnije s kim ćete biti na nekom mestu. Meni je sasvim dovoljno da odem sa devojkom na šoljicu kafe u obližnji kafić i bude mi dobar relaks od napornog dana.

VODIŠ BRIGU O SVOM IZGLEDU?

158 l februar

Redovnim treningom. Takođe, nije mi strano da povremeno posetim zdravu hranu ili apoteku i dopunim svoju ishranu nekim vitaminom ili biljnim kompleksom.

Foto: Mina DeliÄ&#x2021;

Dizajn

Love&Lust Pripremila: Teodora Kovrlija

160 l februar

Tatjana Ostojić

Mlada dizajnerka novom kolekcijom No signal nastavlja u pravcu „retro futurizma“ po kome je prepoznajemo. Igrom i spojem različitih tekstura, originalnom formom i plavičastim tonovima postignut je sklad i zaokružena jedna modna bajka. Retro print No signal na jaknicama, vraća nas u detinjstvo i inspiriše na igru. Ovog puta, pravljenjem originalnih stajlinga. Tatjana nam je objasnila kako je došla na inspiraciju za novu kolekciju. Estetika i kolor kolekcije NO SIGNAL zasnovani su na zaobljenim formama i vedrim bojama posebno inspirisani dizajnom enterijera Vernera Pantona. Ponegde se javljaju i oštriji oblici i estetika karakteristična za osamdesete godine. Kolekcija je nastala pod uticajem sci-fi stripova i knjiga, ekranizacija sci-fi filmova i serija koji su eksplodirale tih godina shodno težnji ka futurizmu. Na prvi pogled kolekcija je nepretencioznog i vedrog karaktera, nalik digitalnoj eri u kojoj živimo, eri koja je direktna posledica naglog tehnološkog napretka. Ipak na dubljem nivou značenja se postavlja pitanje - da li je ta budućnost kojoj se teži zaista savršena?

Dizajn Tijana Žunić

U aktuelnoj kolekciji kreatorke Tijane Žunić po prvi put se, uz odevne komade, mogu naći i torbe. Ideja je bila da devojkama i ženama koje nose njene modele, predloži kompletan stajling. Boje u kojima su dostupne su crna, siva i svetlo plava. Izrađene su od kvalitetne prirodne kože i dostupne u dva različita modela. Svaki model ukrašavaju metalni elementi koji prate detalje na odevnim komadima iz nove kolekcije. Osobenost ovih torbi je u tome što uprkos malim dimenzijama u njih možete smestiti sve što vam je potrebno, a oba modela se mogu nositi na ramenu ili u ruci. Elegantnog dizajna i lako uklopivih boja, upotpunjuju svaku odevnu kombinaciju.

ABO i Ana Ljubinković

Sestre Ljubinković nastavljaju da sanjaju pastelne snove. Novi modeli oksfordica po kojima je ABO prepoznatljiv su obogaćene kajšićima u pastelnim i detaljima u metalik tonovima. Kolekciju karakterišu nežni, puderasti tonovi komada koji se mogu nositi u svakoj prilici. U odnosu na vaše afinitete oni mogu akcentovati celokupan autfit. Najnoviji dodatak u ponudi sestara Ljubinković je pink šeširić sa nežnim, veženim detaljima trešnjinog cveta i ptičicama, kao stvoren za dolazeće prolećne dane.

Dizajn Hota Hota

Druga kolekcija Hota Hota nakita Momentum Ane i Dragana Jankovića je pobrala brojne simpatije. Nastavljajući svojim prepoznatljivim pravcem koji odlikuje minimalizam i nenametljivi vizuelni sklad, nova kolekcija nas još dalje vodi u istraživanje sveta idealnih formi i harmonizovanih proporcija. Uvođenjem implicitnog

pokreta, dinamike i fluidnih formi još više dolazi do izražaja delikatna igra haosa i reda, sirove snage i prefinjene harmonije. Hota Hota nakit autora nagrađen je na Međunarodnoj izložbi „Umetnost u minijaturi“ MajdanArt, 2016. i 2014. godine i do sada je izlagan u okviru više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i regionu.

Moj šešir

Moj šešir je mala radionica šešira koja nudi interesantne komade koji će upotpuniti svaku odevnu kombinaciju. Maša nam je ispričala kako je došla na ideju da počne sa izradom šešira. Sve je krenulo tako što sam prvi šešir dekorisala za sebe. Nakon završenog fakulteta došla sam na ideju kako da iskoristim slobodno vreme i usmerim svoju kreativnost. Kako je internet prodaja sve popularnija kod nas rešila sam da napravim FB i Instagram stranicu i pokrenem prodaju. Vrlo brzo su ljudi počeli da se raspituju i naručuju šešire. Da li sa već odabranim dekoracijama ili dekoracijama po želji kupaca, šeširi su počeli da se prodaju. Podrška drugarica je od početka tu, za ideje ili pravljenje fotografija. Ljudi koji ne naruče šešir, tu su da pohvale. Prija mi jer mi to daje elan da radim i stvaram više, bolje i lepše.

Dizajn Sklop

Ekipa sklopera Nataša i Vladimir, prepoznatljivi po originalnim lampama s karakterom i pričom, sastavljenim od recikliranih delova i ponovo vraćene u život, sada imaju novu mini kolekciju koja nas je oduševila svojom Kosmičkom lepotom. Skloperi su nam ispričali kako je kolekcija nastala i kako za nju možemo da se zahvalimo ledenoj zimi i debelom minusu. Nataša i Vladimir su čekajući da malo otopli i buvljaci ponovo prorade došli na ideju da iskoriste džak cementa koji ih je posmatrao iz prikrajka. Da napravimo lampu od betona? - pitao se Vladimir. Nataša je malo slegla ramenima i pomislila - ubi ga ovaj mraz, a tata Bata je sa njegovog

radnog stola viknuo - Može, samo smislite oblik i ja pravim kalup! Radost i igra je krenula, peć je bubnjala, formule se upisivale, svojstva betona proučavala....Test uzorci su krenuli da se nižu i svaki novi odlivak je bivao sve bolji. Počeli smo da se povezujemo sa kosmosom i krenule su da se stvaraju planete. Veliki prasak, Super Nove, Nebule, sve se to dešavalo u našoj maloj radionici, na periferiji Beograda. Prva je zasijala Planeta S, pa Planeta H, pa planeta R. Naravno i lusteri, visuljci. Nekoliko projekata je još u fazi testiranja i o njima ćemo u nekom narednom javljanju. Ideja nam je da iz Sklop-a mogu da se ponove neki projekti na zahtev naručioca. Naravno ostajemo u domenu malih serija, smeli smo da kažemo - autorskih otisaka. Možemo da radimo projekte koje kasnije, uz dogovor sa naručiocem, ne bi ponavljali. Polje rada je široko i razne varijante se otvaraju. Naša igra ne prestaje i stalno eksperimentišemo i nastavljamo da sklapamo nesklopivo. Naša trenutna stanica je Svetleći Beton! 166 l februar

Kiara de.zen

Kiara de.zen je domaći home decor brend koji promoviše ručni rad i individualistički pristup svakom komadu. Poslednji dodatak ponudi su nežni, plišani jastučići sa veženim printom. Uz plišane jastučiće izvrsno će se uklopiti pastelno roze puf koji će vrlo brzo postati omiljeni deo vašeg enterijera. Za ovaj dezen jastučića inspirisala me je priroda, njena stabilnost i jednostavnost. Dugo sam crtala drveće, šume, stabla, tražeći pravi način da iskažem suštinu drveta koju volim - snagu, razgranatost, postojanost. Iz tog razloga nisam želela da ovo drveće ukrasim lišćem i nabujaliom krošnjom. Želela sam da postignem minimalizam dezena, a kontrast jednostavnoj crnoj štampi i živost dezena istaknut je predivnim pliš materijalima u „dubokim“ pastelnim bojama. - ispričala nam je Jasna, autorka brenda Kiara de.zen.

Dizajn

Wood&still home design

Wood&Steel Home Design je još jedan mladi home decor brend na tržištu. U njihovom fokusu je dizajn, izrada i distribucija nameštaja od punog drveta u kombinaciji sa čelikom. U ponudi ćete naći kvalitetne komade od prirodnih materijala, a Marija nam je ispričala kako je sve krenulo. Oduvek crtam, pravim svašta, ali do sada je to bilo isključivo za ličnu upotrebu ili prijateljima, sve dok nije došao momenat da renoviramo stan. Zapeli smo kod trpezarijskog stola jer nikako nismo mogli da nađemo da nam odgovara i materijal i dimenzije i cena. Tada sam rešila da napravimo sto za nas, usred moje visoko rizične trudnoće, 168 l februar

napravila sam plan, skice, ali je ostalo na tome dok se ne porodim jer sam sve vreme ležala. Čim sam bila u prilici krenula sam sa izradom stola. Krajnji rezultat je bio čak bolji od očekivanog i tu se rodila ideja o poslu u junu prošle godine jer smo zaista bili jako zadovoljni krajnjim ishodom. Od velike pomoći mi je bilo to što je moj suprug, Balša, godinama radio sa drvetom, imao je firmu dok je živeo u Italiji tako da mi je to za početak bila sjajna osnova, a i ogromna podrška i tako je počela naša priča i nastao Wood&Steel. Prvo smo za prijatelje napravili po neki komad, sačekali reakcije, isprobali sve što nas je interesovalo i shvatili da se

to što radimo ljudima sviđa i da smo dostigli kvalitet u izradi da možemo da počnemo sa radom. Što se materijala tiče mi sve pravimo od punog drveta u kombinaciji sa čelikom. Ploča stola može biti napravljena od oraha, hrasta, trešnje, jasena, javora ili bukve. Čelična konstrukcija se plastificira i zbog estetike, ali i zbog trajnosti i kvaliteta. Naša ideja je da kupcima ponudimo nameštaj od visoko kvalitetnih materijala, modernog dizajna po pristupačnim cenama. Lepota našeg nameštaja ogleda se u korišćenju punog drveta za izradu tako da je svaki komad jedinstven i unikatan jer je svako drvo, svaka daska drugačija.

Dizajn

Sonja Bajić

Art a porter - Štampana umetnost za enterijere

Kada u jednu jednačinu umetnete ljubav, prelepe ilustracije i romantične tekstove, rezultat ne može da bude ništa manje nego fenomenalan. Sa svim romantičnim dušama i pasioniranim ljubiteljima uređenja enterijera želimo da podelimo jedan zanimljiv projekat na kome su se udružile kreativne i talentovane dame. Inspirisana ljubavlju nastala je kolekcija „Prava ljubav“ u okviru umetničke platforme Art a Porter, po ideji i kreativnoj direkciji Marije Simeunović. To je umetnička priča ispričana nežnim stihovima, a kroz štampanu umetnost za vaš dom, kreirana od strane grupe sjajnih i talentovanih dizajnerki. Priča koja kroz umetnost izrađenoj u štampi vrhunskog kvaliteta, slavi pravu ljubav – svaki dan. Stihove je napisala Ivana Smolović i otpevala ih u pesmama ben170 l februar

dova Ika i On Tour, dok su tri dizajnerke i umetnice: Monika Lang, Aleksandra Jovanić i Sonja Bajić, napravile radove sa stihovima po svom izboru i senzibilitetu. Sonja Bajić, ilustratorka čiji radovi ne prestaju da nas oduševljavaju (upoznali ste je kao deo družine Kakva Ženska) nam je ispričala kako je došlo do ove saradnje. Mislim da je ideja promovisanja umetnika iz zemlje na ovaj način sjajna! Art a porter me je kontaktirao i predložio da uradim nešto na temu stihova Ivane Smolović (bendovi Ika i On Tour) i to me je puno obradovalo jer Ivanin rad baš dotiče - tekstovi njenih pesama su blagi i čudesni i na svakojake načine se mogu razumeti. Zadatak je bio da budem romantična što i nije teško - naročito kad je inspiracija ovako dobra! Radovi se mogu pogledati i naručiti na sajtu i stvarno super izgledaju u enterijeru!

Sonja Bajić

Aleksandra Jovanić

Sonja Bajić

Životni stil

TRADICIJA SUSREĆE

moderan dizajn Tekst: Sofija Mirčetić

Ako umesto markica, upaljača ili sveća sakupljate šolje i tacnice, ako volite fin porcelan i pomalo grubu glinu, nakit i figurice i ako vam nije svejedno iz čega pijete čaj i kafu ili jedete kolače, onda ste na pravoj stanici jer vas vodimo direktno u svet brižljivo izrađenog porcelana i oblikovane gline. Nema masovne produkcije niti mnogo duplikata (svaki komad je makar za nijansu različit), samo rad veštih ruku koje proizvode magične komade koji prijaju oku, a i srcu. Odabrali smo nekoliko inostranih i domaćih radionica i umetnika na čije proizvode treba da obratite pažnju 172 l februar

Daniel Pedersen

Niz zečiju rupu pravo u porcelansku zemlju čuda! Smallwild shop je radionica Daniel Pedersen koja će vas ostaviti bez reči. Figurice jednoroga, medveda, jelena, sova samo recite omiljenu životinju, za sve ostalo će se pobrinuti autorka. Izjednačavanje keramičkih i porcelanskih ukrasa sa kičom je odavno prestalo „da bude stvar“, ovakve komade želite na polici sa knjigama, radnom stolu, kuhinjskom pultu. Male dimenzije, folklorni ukrasi, cveće i metalik detalji sa finom završnom glazurom čine komade sjajnim, posebnim i odličnim izborom za poklon. Mada, sigurni ste da jednoroga sa dugom želite da poklonite nekome, a ne zadržite za sebe? Tako smo i mislili.

Životni stil The Ceramic studio

Ako volite osećaj pod prstima pri dodiru sveže gline upućujemo vas na rad studija u Engleskoj koji vodi umetnica Lejla Folvel. Studio pored galerije, ujedno i prodajnog prostora (gde svoje predmete izlažu lokalni umetnici Tim Kolard i Rijan Malin), organizuje radionice modeliranja gline i podučavanja grnčarskih tehnika. Grupa obično broji oko deset ljudi što stvara prisnu, prijateljsku atmosferu i mogućnost bolje komunikacije između polaznika. Kurs je otvoren za sve, što znači i amatere i vične grnčare koji mogu da priskoče u pomoć neveštima. Pored običnih časova, studio neretko organizuje i specijalne radionice, a za one sa ispunjenim agendama tu su i nedeljne sesije. Zanimljiv način da se opustite pre haotičnog poslovnog ponedeljka, zar ne? Lejla Folvel pored keramike radi i grafike, a bavi se i fotografijom. Preporučujemo da posetite blog Ceramic studija za insajderske fotke i kadrove sa radionica. Ko zna, možda se u vama probudi želja da prisustvujete ili čak sami organizujete neku privatnu grnčarsku radionicu.

174 l februar

Back Bay Pottery

Ananas je dugo slovio kao najatraktivnija biljka u svetu uređenja enterijera. Priznajemo, malo nam je dosadio, ali za kaktuse, omiljene biljke blogera (i lenjih baštovana), nismo baš tako sigurni. Čak i kada nam se na tren učinilo da smo navikli na kaktuse i sukulente u svim mogućim oblicima i varijacijama pojave se šolje. Back Bay Pottery se bavi ručnom izradom keramičkog posuđa, a među kvalitetnom ponudom pečene grnčarije ćete pronaći i zelene šolje u obliku bodljikavih pustinjskih kaktusa ili one oslikane motivom ove biljke. Srce su nam ukrale i velike šolje od pečene gline premazane mešavinom boja nalik na mlečni put i beskrajna prostranstva Kosmosa. Imate problema da se odlučite između kaktusa i svemira? Šta kažete da posadite kaktus u šolju sa motivom galaksije, znate i sami da su šolje multifunkcionalne. Danas za kafu, sutra kao saksija.

Životni stil

Studio Glina

Ako ste nekada pomišljali kako bi uzana ručka od divne, porcelanske šoljice dobro izgledala kao prsten, onda vas upućujemo na rad studija Glina. Fino izrađeno prstenje i minđuše u monohromatskim bojama sa metalik premazom. Ako ste ljubitelj minimalizma i geometrije na pravom ste mestu. Cena nakita je krajnje pristupačna (uvek uzmite u obzir činjenicu da je u pitanju ručni rad, kad god kupujete od malih, privatnih radionica, tek tada ćete videti da ponekad za mas-produkciju dajete i više novca nego što bi trebalo). Visoka punđa i porcelanske minđuše, srebrni sat i masivni prsten u kombinaciji belo-zlatno? Da! Ručno izrađen porcelanski nakit sa primesom plemenitih metala možete nabaviti na nekoliko mesta: Mikser House, Supermarket Concept Store, Gradstor Design Hub u Beogradu i Misha Concept Store u Novom Sadu.

176 l februar

Marija Seman

Gallery 1250 – savršeno nesavršeni komadi

Prvi utisak na šolje domaće umetnice Marije Seman je savršeno nesavršene i apsolutno savršene za popodnevni late. Ručno izrađene i unikatne šolje sa geometrijskim šarama i komadi neobičnog oblika za sve one koji „krše pravila“. Perfektan obim? Zaboravite na precizne dimenzije. Pored šolja Marija pravi i druge predmete od keramike poput zvončića i novogodišnjih kugli. Po svoj komad možete otići u Gallery 1250. Na sada već dobro poznatom mestu za sve ljubitelje modernog ručnog rada ćete sresti i radove Igora Stanglickog. Šolje sa srebrnim obodom, neobični pokali, tacnice koje vape da na njih izložite najlepše prstenje ili najukusnije kekse ili ih jednostavno okačite na zid. Ručno izrađeni tanjiri, posude i šolje će automatski privući pažnju nesavršenim, autentičnim izgledom. Tanjiri koji su iscrtani isprekidanim linijama koje vam sugerišu proporciju vašeg obroka (1/2 salata!), šolje i posude čije je dno obojeno crnom, razlivenom bojom koja podseća na talog kafe samo su deo kolekcije ovog mladog umetnika koji bavi i grafikom i skulpturalnim nameštajem.

Igor Stanglicki

Životni stil

Iva Brkić

178 l februar

Iva Brkić

Od umetnika čije radove možete naći na pomenutoj adresi izdvajamo i Ivu Brkić sa šoljama koje nalikuju starinskim, keramičkim lončićima za mleko. Tufne, pruge, pastelne boje, nautički motivi, debeljuškaste i vitke šolje... To su upravo one šolje u koje morate da sipate nešto toplo i uronite papirnatu slamku ili u njima poslužite belu kafu uz doručak. Komadi pomenutih umetnika ulaze u kategoriju „za kolekcionare“.

Grnčarija iz Zlakuse

Nije na odmet da vas podsetimo na jedno posebno mesto u Srbiji – Zlakusu, prestonicu srpske grnčarije. Grnčarstvo je tradicionalno porodični posao u ovom kraju, a pekači i glineni odnosno „zemljani“ lonci su gotovo legenda, institucija. Priča se da su jela mnogo ukusnija kada se spremaju u ovim posudama. Pored posuđa za pripremu hrane grnčari prave i figurice, šolje, saksije, ćupove i vaze, svetiljke... Veličine variraju od naprstka do metra visine. Mesto ima preko deset grnčarskih domaćinstava koja već dugo, doslovno peku tradiciju i zanat u isto vreme. Radionice su ujedno i prodavnice i galerije, a mala je verovatnoća da ćete izaći sa samo jednim ručnim radom. Iskombinujte glinene posude sa modernom dekoracijom i imaćete savršen ekelektičan kutak u svom domu. Možda nećete spremati đakonije u loncu ali možete da ga napunite lavandom, sušenim cvećem ili iskoristite kao saksiju. Tradicionalna grnčarija i keramički pehari za vino su već označeni kao trendovi za 2017. godinu, imajte to na umu.

Polimerska glina

Za kraj smo odlučili da priteknemo u pomoć svima koji silno žele da se igraju glinom ali „nisu baš za to“. Glavna sirovina malih Etsy radnji, polimerska glina dolazi u svim bojama i odličan je izbor za one koji naprave haos kada rade sa pravom glinom tako da se ceo kreativan proces završi sa grumenom osušene gline u korpi za otpatke. Možete praviti figurice, priveske, nakit, podmetače za čaše, otprilike sve što vam padne na pamet, a nema bolje riznice uputstava, ideja i inspiracije od Pinterest-a i Etsy-ja.

Dizajn

PORCELAN KAO JEDNOSTAVAN I UPEČATLJIV NAČIN MODNOG IZRAŽAVANJA 180 l februar

Intervju: Sara Savčić Fotografije: Studio Glina

U novom broju Plezira, imala sam priliku da razgovaram sa Biljanom Čučković, autorkom fantastičnog nakita od nežnog porcelana s potpisom Studio Glina. U nastavku saznajte kako je nastao ovaj kreativni studio, kako Biljana hrani svoju kreativnost i puni baterije i koji noviteti u ponudi nas očekuju tokom ove godine

Dizajn

DRAGA BILJO, ISPRIČAJ NAM KAKO SE RODILA TVOJA LJUBAV PREMA PRAVLJENJU NAKITA I KADA SE DOGODILA ODLUKA DA POKRENEŠ SOPSTVENI BREND? POSTOJI LI NEKA POSEBNA PRIČA O TOME KAKO JE STUDIO GLINA DOBIO SVOJE IME?

Verovatno još kada sam bila devojčica. Prvi pokušaji su bili kada sam „pozajmila“ maminu ogrlicu od perlica i od nje napravila novu. Zapravo, prvo se desila ljubav prema keramici, a tek onda i ideja da se od nje, pored ostalog, može napraviti i nakit. Završila sam obuku kada sam imala dvadesetak godina i tada sam već maštala o tome da se time bavim. Stvari su krenule u drugom pravcu, ali sam, petnaestak godina kasnije, rešila da ostvarim svoj san. Ceo život sam imala potrebu za stvaranjem, da nešto napravim svojim rukama. Naziv Studio Glina se sam nametnuo. Rođena sam u gradiću u Hrvatskoj koji se zove Glina, a to je i naziv materijala u kome sam se pronašla. KOJE MATERIJALE SVE KORISTIŠ PRI PRAVLJENJU I KAKO ZAPRAVO IZGLEDA CEO TAJ PROCES?

Koristim porcelan, a to je fina vrsta gline koja se peče na visokoj temperaturi. Proces izrade se sastoji iz nekoliko faza. Najpre se predmet oblikuje, zatim suši, obrađuje i peče prvi put. Nakon toga se nanosi glazura i ponovo peče na visokoj temperaturi. Poslednja faza je nanošenje zlata i platine, koje se isto peče, po treći put. U izradi minđuša na kraju lepim pozadine od titanijuma koje su hipo-alergene. Proces je dugačak i ponekada traje i nekoliko nedelja. Konačan izgled, boje, dimenzije, vide se tek nakon završnog pečenja, te je sve to vreme prisutna neizvesnost. 182 l februar

Dizajn

184 l februar

PRVO SE DESILA LJUBAV PREMA KERAMICI, A TEK ONDA I IDEJA DA SE OD NJE, PORED OSTALOG, MOŽE NAPRAVITI I NAKIT. ZAVRŠILA SAM OBUKU KADA SAM IMALA DVADESETAK GODINA I TADA SAM VEĆ MAŠTALA O TOME DA SE TIME BAVIM. STVARI SU KRENULE U DRUGOM PRAVCU, ALI SAM, PETNAESTAK GODINA KASNIJE, REŠILA DA OSTVARIM SVOJ SAN

Dizajn

IMATI SVOJU LINIJU NAKITA OSIM DIZAJNERSKOG I STVARALAČKOG DELA PODRAZUMEVA I GOMILU DRUGIH, MOŽDA MALO MANJE ATRAKTIVNIH OBAVEZA I POSLOVA. KAKO SI SE SNAŠLA U TOME, IMAŠ LI JOŠ NEKOGA KO TI POMAŽE?

Taj deo nije nimalo zabavan i kreativan, ali je neophodan, pa se trudim da mu pristupim bez otpora. To je deo posla. Lepo bi bilo da to radi neko drugi, kako bih ja mogla više da se posvetim stvaranju, ali za sada sve obavljam sama.

Volim jednostavne i čiste forme u onome što nosim, ali i u onome što me okružuje. Svoj životni prostor sam uredila u skladu sa tim. Detalji su samo komadi nameštaja iz nekog prošlog vremena, što stariji to bolji, a biljke su tu da unesu život i toplinu. Tako i nakit u stvari pravim za sebe, u skladu sa svojom estetikom svaki komad i sama nosim. Ne postoji dan da izađem iz kuće, a da nemam na sebi nešto iz svoje kolekcije. Bez obzira na minimalizam, smatram da je ipak dovoljno upečatljiv i primetan.

TVOJ NAKIT ODIŠE JEDNOSTAVNOŠĆU I ELEGANCIJOM, A UOKVIREN JE RADOM SA

POSTOJE LI DANI KADA NISI RASPOLOŽENA

GEOMETRIJSKIM OBLICIMA I FIGURAMA. DA LI

ZA RAD I ŠTA TE TADA MOTIVIŠE I POKREĆE?

I PRIVATNO FAVORIZUJEŠ JEDNOSTAVNOST I

IMAŠ LI NEKE SPECIFIČNE RITUALE, NAJDRAŽU

MINIMALIZAM KADA SU MODNI I ŽIVOTNI STIL U

MUZIKU ILI NEKU FORMU RELAKSACIJE KOJA TI

PITANJU?

U TOME POMAŽE?

186 l februar

Kada je lepo vreme i oko mene sve ozeleni teško mi je da sedim u zatvorenom prostoru. Tada volim da izdvojim vreme za svoju baštu gde sadim povrće, voće i cveće. Jutarnja kafa uz Pinterest, joga, vreme posvećeno životinjama, druženje sa prijateljima...

na pomenutim mestima i u planu su saradnje sa još nekim galerijama. U pripremi je i online prodavnica, tako da će poručivanje biti pojednostavljeno, u odnosu na ovo preko društvenih mreža. NOVE KOLEKCIJE, IDEJE, POSLOVNI PLANOVI

TVOJ NAKIT SE MOŽE PORUČIVATI PUTEM

ZA 2017. GODINU...? ŠTA OČEKUJEŠ OD SEBE U

DRUŠTVENIH MREŽA, NERETKO TE VIĐAMO NA

OVOJ GODINI?

RAZNIM BAZARIMA U VREME PRAZNIKA, A TVOJ

Očekujem mnogo novih ideja. U planu su i neke novine što se nakita tiče, ali i proširivanje asortimana na posudnu keramiku. Dakle, Glina neće više biti samo nakit, već će obuhvatati i upotrebne predmete za kuću. Stay tuned!

RAD JE STALNO PRISUTAN U MIKSER HOUSE-U, SUPERMARKETU, ZATIM GRADSTORU, OD NEDAVNO I MISHA CONCEPT STORE-U U NOVOM SADU...DA LI ĆEMO MOŽDA USKORO IMATI PRILIKU DA NEGDE UGLEDAMO I GLINA RADNJU?

Jeste to konačna želja većine nas koji nešto stvaramo, ali trenutno ne vidim to kao mogućnost. Za sada nakit može da se kupi

Muzika

LAURA PERGOLICI

MUZIKOM KROZ ŽIVOT Tekst: Dejana Vukadinović

Sićušne građe, snažnog glasa ona osvaja publiku već prvim stihom. Rej Ban naočare i kožna rok jakna kakvu je svojevremeno nosio Bob Dilan, danas su njeni zaštitni znaci. Samopouzdanje i jake emocije u svakom bitu i taktu. Dubok bariton koji se lagano pretvara u alt. Kovrdže pokrivaju sitno, ovalno lice, crne kraće čizmice ili ravne cipele i kožna jakna. Minđuše sa priveskom krsta. Velika tetovaža na grudima. Brod. Sloboda. Odlično zviždi i svira ukulele. Svetu je poznata pod nadimkom LP, a njeno pravo ime je Laura Pergolici (Laura Pergolizzi). 188 l februar

S Muzika

krivena iza kulisa, probijala se kroz muzičku džunglu. Pisala je pesme za druge paralelno stvarajući svoje pesme,nadajući se da će ih možda nekada otpevati u nekom lokalu između oblakodera. Rođena u Hantingtonu na Long Ajlandu početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada je rok kao muzički pravac doživljavao svoje zlatne godine. Majka joj je bila operska pevačica pa su note bojile njeno odrastanje. Kako tada nisu postojale društvene mreže i platforme poput You Tube-a i iTunes-a, svoje omiljene muzičke heroje slušala je preko starog, raštimovanog radija koji je u to vreme bio zaista vredna stvar. Rodno mesto napušta nedugo posle majčine smrti i započinje svoje pustolovine u Velikoj jabuci. Sabirno mesto svih važnih muzičkih imena, gde nastaju ikone rok scene, činilo se kao odličan početak i prvi korak u njenoj karijeri.

Into the wild

Pisala je pesme i za druge umetnike. Cheers poznate pop pevačice Rijane napisala je upravo Laura, kao i Beautiful People koju je komponovala za Kristinu Agileru i prema kojoj oseća posebnu emociju sa kojom se povezuje više nego sa drugim pesmama. Neobičnog izgleda, uvek drugačija i samo svoja, odlučuje da se upusti u samostalnu avanturu. Pesmom Into the Wild izlazi na scenu i počinje da osvaja snažnim vokalnim sposobnostima. LP uvlači u pesme neprimetno. Taktom i rečima sa kojima se svako može u nekom trenutku identifikovati. Muzika nije samo posao, to je način života i večiti izvor energije u kome pronalazi snagu i volju da ide dalje i bori se za svoje mesto u tom čudnovatom svetu.

The Ukulele Sessions

Laurin verni pratilac je ukulele koji je naučila da svira slušajući Bitlse putem interneta. Rad Bitlsa je značajno uticao na pevačicin život i rad. 190 l februar

Da se snovi ostvaruju pokazuje upravo nastup nazvan Ukulele koji su činile njene obrade pesama velikih imena poput Džefa Baklija i Kurt Kobejna u kojima je nalazila inspiraciju prilikom kreiranja sopstvenih albuma. Njena muzika pripada indi pravcu mada ima elemente i roka, sa primesama popa, što se da osetiti u njenim počecima. Klubovi između oblakodera nisu više samo prazna slova na papiru već stvarnost u kojoj se ona daje u potpunosti i u kojoj uživa.

Let’s raise glass or two

Postaje poznata širom sveta autobiografskom pesmom Lost on you koju posvećuje bivšoj devojci. Iskrena i emotivna kao LP, numera osvaja brojne top liste, a slušanost mnogih radio stanica se zahvaljujući ovoj pesmi znatno povećala. Pesme su nastavile da se nižu i osvajaju publiku od Aljaske do Kine. Vođena instinktom i emocijama seli se u grad Anđela gde se nalazi njena nova partnerka. Živi na relaciji Njujork – Los Anđeles i uživa u tome. Iz stare godine izlazi sa novim albumom, dok joj se u skrivenom kutku glave već nalazi novi projekat. Nema stajanja. Jednom prilikom izjavljuje da će svet biti znatno lepši kada svako bude radio ono što želi da radi. Privezak na minđuši nema nikakve veze sa religijom. Voli muška odela i ima unikatne čarapice sa imenima ruskih klasičara. Drugačija je u svakom smislu. Areta Frenklin, Edit Pjaf, Dženis Džoplin i Pet Benetar samo su neke muzičke dive kojima se LP divi i kojima se zahvaljuje na vanvremenskim hitovima. Dženis Džoplin XXI veka, uvek je svoja i različita. Scena je njena kuća. Muzika put kojim se penje do zvezda, a glas najjače oružje kojim pogađa ljude. Pesme su krila kojima leti i koje nosi gde god da sleti. Živi slobodno i pleše ulicama Zapadne obale. Skriveni osmeh na njenom licu odaje spokoj i zahvalnost. Kovrdže prate ritam njenih koraka. Ona je spoznala sebe i radi ono što je oduvek želela – PEVA!

PESMOM INTO THE WILD IZLAZI NA SCENU I POČINJE DA OSVAJA SNAŽNIM VOKALNIM SPOSOBNOSTIMA. LP UVLAČI U PESME NEPRIMETNO. TAKTOM I REČIMA SA KOJIMA SE SVAKO MOŽE U NEKOM TRENUTKU IDENTIFIKOVATI

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net