Plezir magazin #44 by Plezir magazin

APRIL 2017.

BROJ 44

Uvod

roj pred vama je nastao iz želje da sa vama podelimo naše ushićenje i radost kakvu umetnost i talentovani umetnici kod nas izazivaju. Nadamo se da smo u tome uspeli i da ćemo vas inspirisati da svoj život oplemenite nekim novim hobijem, da ćete odlazak u pozorište uvesti kao duševnu hranu kojom sebe častite barem jednom u dva meseca, da ćete prošetati do obližnje galerije i pogledati kakva se blaga tamo kriju, da ćete otvoriti vidike za vrstu muzike ili novi bend koji do sada niste slušali, da ćete svratiti na veče poezije i pružiti priliku da vas tamo osvoje neka nova imena o kojima ćete svojim prijateljima rado govoriti, da ćete pročitati fantastične preporuke naših sagovornika koji su govorili o svojim omiljenim filmovima i knjigama. Kada pustite lepe i inspirativne sadržaje u vaš život i otpustite one koji vas nerviraju, rastužuju i navode da se osećate loše i prazno, videćete kako će se čitav svet oko vas polako promeniti. U aprilskom broju smo ugostili upravo takve ljude, ljude sa kojima je razgovor lagan i teče, kao kada razgovarate sa prijateljem sa kojim sa čujete svakodnevno. Pokrećemo vas na promene, predlažemo kako da brigu o sebi i brigu o prirodi koja nas okružuje uvedete kao nešto što se podrazumeva. Vodimo vas putevima mašte, umetnosti i snova. Teodora Kovrlija, Plezir magazin

plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

Sadržaj

Online špartanje

Leksikon April

Umetnost

Katarina Topalović Umetnici žive u budućnosti

Kultura Aleksandra Jevtović

Pozorište Patos

Film Mihail Barišnjikov

Muzički filmovi

SadrĹžaj

Film

Odri Hepbern

Ogrlice Made by Jo

Moda

Uradi sam

Moda

Vez je (uvek) u modi

Uskrs

Ekologija Model insajder

Bojenje uskrĹĄnjih jaja prirodnim pigmentima

SadrĹžaj

Ekologija

108

Ego ili Eko

Ekologija

114

Putovanja

Hrana

128

Japan Stvarnost ili iluzija

Putopis Milka Organico

132

142

Whatifness

Zdravlje Art ostrva

150

Avantura Ĺživota

Teodora Kovrlija Novinar po profesiji, urednik i internet preduzetnik kako se to danas popularno kaže, idealista u pokušaju da ispravi sve nepravde ovog sveta i stvori svoj oblak na kome neće primećivati zlurade komentare, nezadovoljne ljude i manjak higijene u javnom prevozu. Ponekad sa previše interesovanja da bi se fokusirala na samo jednu stvar, ali kada ste novinar to se računa kao plus. Veoma uporna u svojim zamislima. Plezir je nastao iz želje da stvorim nešto drugačije, novine u kojima će biti više teksta nego slike a ne obrnuto i iz potrebe da vam saopštim kako nije sve tako sivo, talentovani ljudi koji su uradili nešto sa sobom su svuda oko vas, a posao vas (baš kao ni ništa drugo dobro u životu) neće sam udariti u glavu. Skočite i uhvatite ga sami!

Nina Simonović Pisanje o sebi joj najteže pada. Pisanje o drugim stvarima joj je uživanje. Sebično čuva dete u sebi. Voli planine. Obožava knjige. Ne zna da li više da veruje intuiciji ili razumu. Sluša čudnu muziku. Veruje u Ljubav, dobru Kafu i Pivo. Umetnost i Univerzum. Bradu i Tetovaže. Bori se za svoje snove. Slavi život. Ne može bez čokolade. Pušta dušu da joj slobodno luta ruskim stepama. Kada poraste jedino što želi je da bude Srećna. Svoje priče voli da pripoveda kroz fotografije. Volela bi da prepešači ceo svet i ostavi svoj trag u njemu. The Force is strong with this one.

REDAKCIJA

SARADNICI Sara Savčić

Merima Aranitović

Irena Dvoržak

Milena Goševski

Marija Radojković

Anđela Đurašković

Andrijana Kovrlija

Dejana Vukadinović

Uroš Timić

Sofija Mirčetić

Vesna Belušević

Jelena Ranković

LAYOUT:

MaKista M Ma D E S I G N

Srđan Šveljo

e n i l n O e j n a t r špa

Pripremila: Teodora Kovrlija

COLLORFUL EDITION

U mom slučaju postoji direktna korelacija između boja i dobrog raspoloženja. Dragi momci, izvinite zbog velike količine girly sadržaja koji je na pomolu, proleće i sunce je tome krivo. Ovog meseca inspiraciju tražimo u koloritnim kompozicijama, pastelnim fasadama i interesantnim muralima koji odlično komplementiraju optimističnim, raznobojnim odevnim kombinacijama. Tu su i sladoledi, kolači, jednorozi, duge, bonbonice, a sve to propisno posuto šakom šljokica.

@annaroslily

@erinsummer_

@mattcrump

@rclayton

@runnerkimhall

@sophlog

@sprinkledlife

@walltraveled

Umetnost

KATARINA TOPALOVIĆ

Intervju: Teodora Kovrlija

e v i ž i c i n t e m U u budućnos ti 18 l april

Katarina, Katja Topalović je još u najranijem detinjstvu odlučila da će biti slikarka i s tom odlukom do danas nije bilo kompromisa. Njeni radovi pričaju priče inspirisane tradicijom, folklorom, mitologijom, kao i snovima i maštanjem, a svojom slojevitošću i raskošnim koloritom zadržaće vas pogleda prikovanog u svo to bogatstvo detalja i sadržaja. Bogat unutrašnji život autorke uspešno se preslikava na njena platna zbog čega je, očekivano, naš razgovor bio veoma interesantan, i za mene, pravo uživanje

Umetnost

NEDAVNO JE ODRŽANA TVOJA DRUGA SAMOSTALNA IZLOŽBA „MAŠTARIJE I SANJARENJA“. MOŽEŠ LI DA PODELIŠ SA NAMA SVOJE IMPRESIJE, SADA KADA SU SE UTISCI SLEGLI?

Zapravo, to je bila moja treća samostalna izložba. Nepravedno izostavljam da pomenem svoju prvu samostalnu izložbu, verovatno zbog vremenske distance, 2000. godine u Sportskom centru „Šumice“ u Beogradu. Ta izložba je možda i najznačajnija, jer je odredila i definisala kuda ću dalje. Sa 13 godina sam odlučila – biću slikarka, bez kompromisa. (smeh) Izložba „Maštarije i sanjarenja“ je po svom konceptu moj mali ogled. Naime, da slike nisu potpisane lako bi bilo pomisliti da je u pitanju grupna izložba različitih autora zbog svog sadržaja od čistih ilustracija koje vuku na folklornu, psihodeličnu naivu, do ekspresivnih ulja na platnu velikih formata i sve između. Želela sam da vidim šta izaziva najjače reakcije ljudi i tako usmerim dalje stvaralaštvo. Izložba je bila uspešna, i bez sumnje sam dobila odgovor po čemu moje slikarstvo postaje prepoznatljivo i kuda dalje. KAKVE SU BILE REAKCIJE PUBLIKE I STRUČNE JAVNOSTI I KOLIKO SU POVRATNE INFORMACIJE VAŽNE ZA TEBE, KOLIKO MOGU DA UTIČU NA TVOJ RAD?

Najbitnije su mi reakcije publike koja je van slikarskih krugova u svakom smislu. To su najiskrenije i najobjektivnije reakcije. Ako ikada budem čula od te iste publike: „Ovo sam mogla ili mogao i ja“, znaću da više nisam umetnica. Jako me raduje što moje slike za sada prijaju oku posmatrača. Volim da verujem da je to zbog toga što potpiruju maštu koju ljudi često zaboravljaju u džepovima ranog detinjstva. Te povratne informacije su u ovom trenutku presudne za moj dalji rad, jer kao što 20 l april

Dešava se često da ljudi imaju definisan i isključiv stav, u smislu da ih jedna slika jako privuče, dok im je druga podjednako odbojna. Međutim to se razlikuje od osobe do osobe, slika koju neko okreće ka zidu jer ne želi da je gleda, omađija nekog drugog. To me nikada ne vređa. Uostalom, postoje slike koje i sama volim manje ili više, ili ne uopšte. Odbijanje ili negativna kritika mog celokupnog stvaralaštva, u vangogovskom smislu, se nije desila za sada, i nadam se da neće. Ako sam iskrena prema sebi, ne znam kako bih se nosila sa tim i ne volim ni da razmišljam o tome. KAKVU ULOGU PO TVOM MIŠLJENJU IMA UMETNIK U DRUŠTVU?

sam već rekla, pomažu mi da kanališem i kristališem svoje univerzalno, umetničko Ja, od mnogobrojnih koji se rađaju na mojoj paleti. Sa druge strane, reakcije stručne javnosti uvek uzimam sa rezervom. Još na Akademiji sam naučila da je često ignorisanje najveći kompliment, a neretko se javi i divljenje kada si na krivom putu, i kada se to pomeša sa dobronamernim i konstruktivnim kritikama, ja ostajem zbunjena. Zbog toga se obazirem isključivo na reakcije kolega čiji rad lično poštujem. Da ne izostavim, imponuje mi i i te kako znači interesovanje medija i portala, ma koliko bilo. DA LI SI SE U DOSADAŠNJOJ KARIJERI SUSRETALA SA ODBIJANJEM, NEGATIVNIM KRITIKAMA I NERAZUMEVANJEM I KAKO SE NOSIŠ SA TIM SITUACIJAMA?

Istu kao i uvek, od početka civilizacije. Umetnici, ne samo likovni, nikada ne žive u sadašnjosti nego u budućnosti. Tek sa distance se prepozna da su (ili da li su) bili hroničari, revolucionari, čuvari svoga vremena. Kao so, nisu neophodni za preživljavanje, ali hrana je ukusnija kad se posoli. I da nastavim u alegoriji – i sama shvatim značaj tek kada zaboravim da ponesem so u crkvu za Vaskrs. (smeh) Umetnost je pitoma i lepa, ne primorava vas da je konzumirate ako ne želite, ali vam ni ne smeta njeno postojanje. KAKO BI NAŠIM ČITAOCIMA KOJI NISU IMALI PRILIKE DA VIDE TVOJE RADOVE PRIBLIŽILA SVOJ UMETNIČKI IZRAZ I STIL SLIKANJA, PA I ISPRIČALA POZADINU IZA TVOJIH KOLORITNIH, MAŠTOVITIH DELA?

Rekla bih da su moje slike kao pesma čija melodija lako uđe u uši, pa ne obraćamo pažnju na reči. To znači da koristim kolorit i određene motive koji apsolutno dominiraju na slici kao celini, pa često posmatrač ne vidi da li je kompozicija krajnje tragična, tužna, neko bi dodao i morbidna, ili sve suprotno.

Umetnost

Kolorit je najbitniji u mom izrazu, koristim ga kao manipulaciju ili kamuflažu, da se pokažem ili sakrijem. Na primer, ljudi moje slike doživljavaju kao vedre, što je kontradiktorno činjenici da je preko 80% prekriveno crnom bojom. Zatim tu su i moji omiljeni motivi, naizgled nasumični, ali nisu. Svi su se rodili iz literature koju sam čitala kao mala. Nekako sam povezala Indijance sa našim staroslovenskim nasleđem, simbolika šara pirotskih ćilima je skoro identična sa simbolikom šara Indijanaca, religija i verovanja u oba slučaja se svode na magijsku povezanost sa prirodom, a onda sam sve to zapakovala u čipku ruskih bajki. To je jedna čudna mešavina kamenčića, bubica, šumskih bića, fantastične flore i faune, ćilima, vode, ritualnih maski, poneka zalutala ciganska marama, svetlucave zvezdane prašine, podvodnog sveta, mediteranskih leta i ruske zime u istom kadru. VRATIMO SE NA TRENUTAK UNAZAD, NA POČETAK. DA LI SE SEĆAŠ KAKO JE KRENULO TVOJE PROFESIONALNO INTERESOVANJE ZA SLIKARSTVO, KAKO SE LJUBAV PREMA SLIKARSTVU RAZVILA?

Sećam se, naravno. Prvi okidač su bile bajke koje su mi roditelji kupovali i čitali. Naročito su mi bile drage upravo ruske bajke, koje su predivno ilustrovali veliki ruski umetnici. Bogatstvo boja i detalja mi je privuklo pažnju. Dugo sam bila jedinica pa sam često bila sama, skoro sve vreme sam provodila crtajući, i od tad nisam prestala. Od svoje četvrte, pete godine imala sam samo jednu opciju čime ću se baviti i ni jednog trenutka se nisam predomislila. 22 l april

Umetnost

IMAŠ VEOMA PREPOZNATLJIV STIL, NE PLAŠIŠ SE JAKIH KOLORITA I EKSPERIMENATA SA FORMOM. KO SU UMETNICI KOJI SU NAJVIŠE UTICALI NA TEBE I ŠTA TI JE POMOGLO DA PRONAĐEŠ SVOJ STIL?

Delimično sam već odgovorila, ali pomenuću i neka velika imena. Još kad sam bila mala značaj kolorita i forme su mi objasnili Van Gog, Gogen, Matis, Lotrek, Klimt, Šagal, pa i Egon Šile, Kandinski pre apstrakci24 l april

je, od naših Milena Pavlović Barili i Lubarda, zapravo skoro svi impresionisti, ekspresionisti, fovisti. Njihova dela su mi se jednostavno dopala, bez mnogo objašnjenja i analize. Kasnije sam učila, otkrivala i nadograđivala, pogotovo na Akademiji. Moje slike nemaju sličnosti sa delima ovih velikih ljudi, ali definitivno su mi probudili iskru od koje je sve krenulo.

DA LI PRILIKOM SKICIRANJA I OSLIKAVANJA

U RELATIVNO KRATKOM ROKU SMO

JEDNOG PLATNA ILI PRILIKOM RADA NA

IMALI PRILIKE DA VIDIMO DVE TVOJE

ILUSTRACIJI RAZMIŠLJAŠ O PORUCI KOJU

SAMOSTALNE IZLOŽBE. KOLIKO VREMENA

ŽELIŠ DA UGRADIŠ U SVOJE DELO ILI TA

JE POTREBNO DA BI SE SVE SLOŽILO I

ANALIZA I KONAČNO INTROSPEKCIJA DOLAZE

KOLIKO DUGO PRIPREMAŠ IZLOŽBU?

NAKNADNO KOD TEBE?

Da. „Ciganka mi je gledala u dlan“ je otvorena 17. januara u Beogradu, a „Maštarije i sanjarenja“ 17. marta u Lajkovcu. Slučajnost, ali magična sedmica me često prati.

Dešava se i jedno i drugo. A dešava se i treće: da krenem sa početnom idejom i porukom, a onda me slučajna greška inspiriše i preorijentiše na nešto skroz drugačije.

Umetnost

U oba slučaja je bilo lako, glatko i bez žurbe. To je zato što su obe izložbe obuhvatale slike koje su nastajale nezavisno jedna od druge, dakle nisu u pitanju neke serije ili nešto slično. U tom slučaju bi mi trebalo više vremena, jer bih to osećala kao okvir, obavezu i pritisak, a to su loši uslovi za rad. TVOJE ILUSTRACIJE SU NAŠLE SVOJ PUT DO PUBLIKE U AMERICI. MOŽEŠ LI DA MI ISPRIČAŠ

26 l april

KAKO JE DOŠLO DO OVE SARADNJE I PRILIKE DA IZLOŽIŠ SVOJE ILUSTRACIJE U PROSTORU „MALA GALLERIA“ U FILADELFIJI?

I to je jedna lepa slučajnost. Gospođa koja je i vlasnica galerije je zapazila moje slike na fejsbuku, kontaktirala me i nesebično pružila podršku i promociju. Tada je odabrala ilustracije različitih motiva i pristupa. Ono što me raduje je što je sledeći put akcenat stavila na etno, folklorne motive, što znači da duh na-

šeg lepog Balkana prija i publici u Americi. To je ujedno i projekat na kome trenutno radim, i nove ilustracije će biti izložene u SAD krajem maja. ŠUMSKE VILE I DRUGA MITSKA BIĆA IZ STAROSLOVENSKE MITOLOGIJE, FOLKLORNI ELEMENTI, PAGANSKI OBIČAJI, FLORA I FAUNA, SVI ONI ŽIVE I SAVRŠENO FUNKCIONIŠU ZAJEDNO U TVOJIM DELIMA. KOLIKI JE IZAZOV

RADITI SA OVIM ODVEĆ POZNATIM MOTIVIMA I PRIKAZATI IH U NEKOM NOVOM, DRUGAČIJEM SVETLU?

To je vrlo lako, samo treba što manje znati. U početku sam temeljno proučavala staroslovensku mitologiju, religiju i običaje, ali onda bi se sve svodilo na ilustraciju pročitanog. Sada samo zagrebem površinu i pustim maštu da dalje razvija priču.

Umetnost

JAKO MI SE DOPALA SERIJA ILUSTRACIJA INSPIRISANIH BARSELONOM. KOLIKO PUTOVANJA I SUSRET SA DRUGIM KULTURAMA I UMETNICIMA UTIČU NA TVOJU INSPIRACIJU?

Hvala ti. I meni je ta mini serija veoma draga. Nažalost, ne putujem često koliko bih želela, onda bih imala legitimitet da ti odgovorim da inspiracija zavisi od toga gde putujem. Ipak, teško bi mi bilo da zamislim da mi neke severne zemlje, na primer na Skandinaviji, zagolicaju maštu u tom smislu. Barselona je to uspela jer pre svega ima sunce, mnogo sunca, more, i jedinstvenog Gaudija. Maštam o Južnoj Americi, čak i majušnim mediteranskim selima. Ali ne mora daleko ni da se ide, ponekad je dovoljna šara sa tanjira, mušeme ili kecelje. Nije kliše, ali inspiracija je svuda, mraz na prozoru i inje zimi, boje svakog godišnjeg doba, naravno drugi umetnici, ne samo likovni. Pojava Fredija Merkjurija me je oduvek inspirisala. 28 l april

Reakcije stručne javnosti uvek uzimam sa rezervom. Još na Akademiji sam naučila da je često ignorisanje najveći kompliment, a neretko se javi i divljenje kada si na krivom putu, i kada se to pomeša sa dobronamernim i konstruktivnim kritikama, ja ostajem zbunjena

Umetnost O ČEMU SANJAŠ I MAŠTAŠ I KOLIKO ČESTO SE SADRŽAJ TVOJIH SNOVA NAĐE NA PLATNU?

Postoje različite kategorije snova i maštanja. Moja omiljena je kada želim da se umirim ili opustim, tada zamišljam da sam kamičak na peščanom morskom dnu po kom se prelama svetlost. Otud motiv vode na mojim platnima. Maštam o uobičajenim stvarima, sunčanim, toplim i pozitivnim, ali ih ne slikam. Mada na ilustracijama prikazujem trenutno stanje duha, najčešće to radim kada se osećam usamljeno, onda mi bude mnogo lakše. KAKO IZGLEDA TVOJ TIPIČAN RADNI DAN U ATELJEU?

Nemam atelje, slikam u svojoj sobi. Ako bih i imala prostorije koje bih koristila samo u tu svrhu, onda bih morala da se uselim tamo, i opet bih imala isti problem – miris terpentina uvek u kosi, boje na posteljini... Ne mogu da zamislim taj koncept, odlazak u atelje i povratak kući. Pravim pauze u slikanju, ali kada slikam, ništa drugo ne radim, čak i jedem ispred štafelaja – dok slikam. I slikam do kasno u noć, dok ne osetim fizički bol od umora. Ali ipak bih volela da imam useljivi atelje. OPIŠI MI ATMOSFERU U KOJOJ NAJVIŠE VOLIŠ DA STVARAŠ. PROSTOR, SVETLOST, MUZIKA…UVEDI NAS U SVOJ SVET NA TRENUTAK I DOČARAJ TAJ MOMENAT KADA JEDNA SLIKA NASTAJE.

Najteže je krenuti. Najveća je panika kad je ispred mene belo platno ili papir. Već posle prve linije gubim pojam o vremenu i prostoru, osim svetlosti koja je najbitnija. Teško je slikati pod sijalicom, pogotovo ulje koje se presijava, ali opet volim da slikam noću kad svi spavaju. Onda oko mene razbacam sav materijal, boje, olovke, zlatne listiće, sve vrste četkica, jer „sve mi uvek treba“ baš za tu sliku. Bez muzike nikako, prvo pustim muziku, i tek onda pripremam za slikanje. Pustim nešto što mi prija ali ne odvlači pažnju, najčešće džez, rege ili klasiku. 30 l april

Umetnost KAKO BI POSAVETOVALA MALU SEBE DA IMAŠ TU MOGUĆNOST?

Rekla bih joj: „Ako želiš da ti bude lakše, uradi sve suprotno od svojih snova, ako želiš da ti bude lepše, na pravom si putu.“ KOJU SUPER MOĆ BI ŽELELA DA POSEDUJEŠ BAREM NA DAN?

Da mogu da imam sećanja jednog drveta. Na primer, postoji jedan platan na Topčideru, kod Konaka kneza Miloša, uvek sam se pitala čega li se sve on seća. Može i neko manje veličanstveno drvo, pored neke klupice, koje pamti razgovore i monologe običnih ljudi (ili ptičica, drvo valjda razume i njih). KAO UMETNIK SIGURNO ČESTO DOLAZIŠ U KONTAKT S LJUDIMA KOJI ŽELE DA KUPE NEKO TVOJE PLATNO ILI ILUSTRACIJU ALI I SA ONIMA KOJI ŽELE NEKI SPECIFIČAN MOTIV

PUBLIKU JE OSVOJILA SERIJA ILUSTRACIJA

ILI PRIČU U SVOM PROSTORU. KOJA JE BILA

SRCA KOJA SU BILA DOSTUPNA U

NAJINTERESANTNIJA, NAJORIGINALNIJA SLIKA

BEOGRADSKOM MODNOM STUDIJU POKRET

KOJU SI IMALA PRILIKU DA RADIŠ ZA KLIJENTA?

CONCEPT STORE. KAKO JE DOŠLO DO OVE

Imam dve najdraže porudžbine, oba puta su to bile serije ilustracija. Prva je kada su unuke i unuk posthumno objavili zbirku pesama za decu njihove bake, kako bi iznenadili svoje roditelje, to jest bakinu decu. Imala sam tu čast da ilustrujem pesme za štampanu verziju zbirke. Danas bih ih ilustrovala skroz drugačije, ali mi je drago što ta serija ne liči ni na šta što sam pre ili posle toga slikala. Druga porudžbina je bila deo jedne ljubavne priče, odnosno prosidbe. Mladić je želeo da u desetak slika ilustrujem vezu sa njegovom devojkom, sadašnjom suprugom, od trenutka njihovog upoznavanja. Odabrao je određene trenutke, neke obavezne detalje i pričao mi o njoj. U oba slučaja nisam imala nikakve uslove što se tiče umetničkog izražavanja, pa sam mogla da se opustim kao da slikam za sebe.

SARADNJE I DA LI PLANIRAŠ JOŠ NEKE

32 l april

INTERESANTNE SARADNJE? DA LI ĆEMO MOŽDA MOĆI DA VIDIMO TVOJE ILUSTRACIJE I NA ODEVNIM PREDMETIMA?

I do te saradnje je došlo putem društvenih mreža. Fejsbuk i Instagram su preuzeli ulogu nekadašnje čaršije, donekle. Devojke koje su stvorile Pokret concept store, uspele su da sakupe pravo blago Alibabine pećine na maloj kvadraturi, i teško je ne zadržati se tamo makar 30 minuta. Pošto nisam imala prostor za izlaganje printova koje sam prodavala, one su mi ponudile deo zida, i sada i oni privilegovano žive zajedno sa ostalim delima, uglavnom primenjenih umetnika i dizajnera. Printovi, ne samo srca već i drugih ilustracija, su i dalje dostupni. O štampi na odevnim predmetima razmišljam duže vreme, međutim još uvek nisam preduzela konkretne korake po tom pitanju.

AKTUELNA ILI NEKA KOJU S NESTRPLJENJEM IŠČEKUJEŠ IZLOŽBA, PREDSTAVA ILI KONCERT? DA NASTAVIMO U MANIRU PREPORUKA, RECI MI KOJU KNJIGU ILI FILM BI SVESRDNO PREPORUČILA ČITAOCIMA PLEZIRA?Radujem

se Rundekovom retrospektivnom koncertu na Tašu 15. juna, ali njemu ne treba preporuka. (smeh) Takođe se uvek radujem i uvek je aktuelna velika godišnja izložba studenata FLU–a, koju studenti i profesori upriliče u prostorijama Fakulteta svakog juna. Lično smatram da je u pet najznačajnijih dešavanja u Beogradu, što se tiče likovne umetnosti.

Da se fokusiram na vizuelno, preporučila bih i sve kratkometražne animirane filmove Jurija Norsteina, „Godišnja doba“, „Jež u magli“, „Čaplja i Ždral“, „Lisica i zec“.... Svi su lako dostupni na jutjubu. I dva klasika koja volim, „Snovi“ , Akira Kurosava, i jedan dužeg naziva „Proleće, leto, jesen, zima i opet proleće“ od Kim Ki Duka. A preporučila bih jedan roman u stripu „Persepolis“, iranske umetnice Marđan Satrapi. Zabavno, poučno i predivno.

Leksikon

Aleksandra JevtoviÄ&#x2021;

34 l april

Intervju: Sara Savčić Fotografije: Oksana Toskić, Dušan Milenković

KAD UPOZNATE SVOJE STRAHOVE VIDEĆETE KAKO SE ONI BESPOMOĆNO TOPE U DUGU Aprilski leksikon nam je obojila jedna posebna devojčica, devojčica koju sam imala prilike da zagrlim jednog kišnog podneva u Bazi Crna ovca kada je malene vilenjake podučavala kako da i sami oboje ovaj svet. Ona veruje da se sve može, da je duša neuništiva i svemoćna, da je čvrsta vera dovoljna za pobedu, da je najvažnija pobeda ona nad samim sobom i da je u životu jako važno uvek stremiti više, ne u smislu ovozemaljskih trivijalnosti već u smislu mira i mudrosti. Upoznajte Aleksandru Jevtović i zaronite u njen čarobni svet

Leksikon psića kog i dan danas čuvam. Drugi je otišao traumatičnije, koncem i vratima. Pamtim i to jer sam tada dobila još bitniju stvar – Diznijev strip ,,Mala sirena“. Narednih godina sam precrtavala scene iz njega i ubeđivala sebe da je ipak vredelo. KAKO NASTAJE JEDNA ILUSTRACIJA?

NEŠTO ZA POČETAK.

Hvala na pozivu da se upišem u vaš leksikon, nisam to radila još od osnovne škole. PET REČI KOJE TE OPISUJU?

Svojeglava, kreativna, temeljna, osetljiva, odana. KADA I KAKO SI POČELA DA CRTAŠ?

Jako rano, kopirajući mamu koja je stalno nešto crtala po svojim sveskama. Do treće, četvrte godine sam počela i da čitam i pišem, kao i da konzumiram stripove u ogromnim količinama. Scene iz stripova su bile naredna stvar koju sam kopirala, do polaska u školu i sudbonosnog kontakta sa dimenzijom školskih udžbenika i lektira. U školi je to potom teklo nezadrživo. Bilo mi je jednostavno lakše da sve naučim i savladam ako to sebi lepo i nacrtam. A taj mali štreber je morao da savlada sve do tančina. KAKO SI OSTALA BEZ PRVOG MLEČNOG ZUBA?

Upornim i besomučnim klackanjem istog. Pamtim, jer sam kao nagradu dobila igračku, 36 l april

Uzmeš semenke šarenila i par rečenica (možeš da ih usitniš na reči ali nije neophodno), sve to promešaš i posadiš u mozak. Posle toga, ilustraciji su za rast neophodni: dosta svetlosti (unutrašnje), umerena količina vlage (suze radosnice su idealne, ako njih baš nema pri ruci onda mogu da prođu i obične) i dovoljno prostora za rast. Onda sedneš i čekaš. Pošto to čekanje brzo dosadi – uzmeš olovku u ruke (čisto eto da prekratiš vreme) i crtaš. Besomučno puno crtaš i ono raste!

SLATKO, SLANO ILI NEŠTO TREĆE?

KAKVE PRIČE U TEBI BUDE ŽELJU DA IH

Kiselo i ljuto. Ostalo mogu da konzumiram ali bez ikakve euforije.

PRETOČIŠ U ILUSTRACIJU?

KAKO STVARAŠ INSPIRACIJU ZA RAD?

Pažljivim posmatranjem sveta oko sebe (ljudi, situacija, neba, zgrada ...), uz puno muzike i šaku optimizma. Sve to dobro uvijem u tišinu i ostavim da odstoji. Kasnije to malo gnječim i razvlačim rukama i voila. Uvek imam višak inspiracije, a manjak fizičkih mogućnosti da to sve materijalizujem, pa ostavljam sebi beleške. Ne stvaram ja inspiraciju, ja nju samo (bezuspešno) pokušavam da usporim, primirim, prestignem, vežem za radijator, zaključam u podrum... Nestvarno je žilava. KO JE PO TVOM MIŠLJENJU UMETNIK ŽIVLJENJA?

Tu ću zaista morati da budem neskromna. Ja.

Uglavnom one u kojima je fikcija jača od realnosti. A ako u priči baš sve mora da bude realno, onda je toj priči bolje da u sebi nosi neku predivnu po(r)uku. OMILJENI CRTANI JUNAK?

Bejmaks (Big Hero 6). Držim lampu Bejmaksa pored kreveta i ne libim se da je upalim kad god je potrebno. KOJE UMETNIKE BI IZDVOJILA KAO UZORE I LJUDE KOJI SU SVOJIM RADOM UTICALI DA TVOJ STIL DANAS IZGLEDA OVAKO KAKO IZGLEDA?

Verujem da na to pitanje nikada nisam dala iste odgovore, što već govori o zaludnosti mojih pokušaja da to sada lepo definišem. O tome bih, kao istoričar umetnosti, validno mogla da pričam tek kad umrem, pa kad

Leksikon

protekne još tridesetak godina od te moje smrti. Dakle - nikako. Kao kreativac uzore konstantno pronalazim u periodu renesanse, stvaralaštvu secesionista i strip crtačima. Kada bih morala da navodim konkretna imena, koja su najduže tu, to bi bili: Mikelanđelo, Van Gog, Gustav Klimt, Egon Šile, Fridensrajh Hundertvaser, Antonio Gaudi; od aktivnih me trenutno najviše inspirišu Fernando Visente, Rebeka Dotremer i Paula Bone. MOŽE LI SE ŽIVETI OD ONOGA ŠTO S LJUBAVLJU RADIMO?

Drugačije se živeti ne bi smelo. Nije zdravo a ne može biti ni produktivno. Svi su na gubitku, i svet i ti. Vladeta Jerotić to prelepo objašnjava: „Kada bi čovek mogao da uvidi kako je uzaludan najveći deo njegovog rada kada ga ne pokreće ljubav, bio bi mnogo manje sujetan i neplodan u svojim aktivnostima“. NA KOJI MOMENAT U DOSADAŠNJOJ KARIJERI SI BILA NAJPONOSNIJA?

Nisam ponosna toliko na karijeru koliko na život. Karijera je precenjena reč. Karijeru danas imaju i starlete. A nažalost prinuđena sam 38 l april

i da srećem ljude spremne da, zbog svojih karijera, prestanu da budu ljudi. Prvenstveno jedni prema drugima. Manite me te reči „karijera“, počela sam da je vezujem za nemanje kičme i gaženje tuđih leševa. Biti ponosan na momente svog života, to u mom svetu već nešto znači. U životu sam ponosna na eto dan kada dobijem telefonski poziv u kom me neko pita da li bih odradila set ilustracija na temu čarobnjaštva i nabraja mi motive tipa: čarobnjak, slepi miš, začarana šuma, i onda dok pokušavam da skakanjem-od-sreće ne odletim kod komšija iznad ili ispod i dok pokušavam da zvučim hladno i profesionalno, taj neko doda i „Koliko bi to koštalo?“. To je doista lep momenat života na koji jesam ponosna. Ponosna sam na diplomu Arhitektonskog fakulteta u Beogradu ali nisam ponosna na svoj manjak motivacije da kreativnost više ograničavam i trošim u toj praksi. Ponosna sam na prosek 10,00 na doktorskim studijama Istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu ali nisam ponosna na činjenicu da razvlačim momenat u kom stavljam konačnu tačku na već 300 (prekobrojno) ispisanih stranica tog doktorata. Čekam onaj trenutak u kom svi vlasni-

Vrhuncem kultivisanosti smatram umeće da uspravno držiš kičmu uz saznanje da si kompletno nebitan, stoga i oslobođen svog ega. Dostojanstven, ali ne i sujetan. Vrunac kultivisanosti je spretan hod po toj tankoj granici. Stalno balansiranje ci kupljenih diploma, nekom Hari-Poterovskom-magijom volšebno propadaju u zemlju. Jer je propadanje od sramote njima evidentna nepoznanica, jelte. Ovako me koči osećaj da bih tom svojom tačkom i titulom učestvovala u njihovoj farsi a to mi je otužno.

Slobodno vreme od gledanja filmova provodim čitajući. Slobodno vreme od čitanja provodim crtajući. Slobodno vreme od crtanja provodim kao asistent. Ako je „slobodno vreme” nešto kao nekonstruktivno utrošeno vreme, to ne poznajem.

kog nevidljivog neprijatelja. Dakle grozno su agresivne. Samo kultivisanje duha dovodi do (mnogima epohalnog) saznanja da nisu žrtve ničega, da tako nešto ne postoji, da su sve to izmislili jer su ograničeni i da čitav kosmos uopšte nije protiv tebe. Kosmos baš briga. Nisi toliko bitan. Uživaj i opusti se. Vrhuncem kultivisanosti smatram umeće da uspravno držiš kičmu uz saznanje da si kompletno nebitan, stoga i oslobođen svog ega. Dostojanstven, ali ne i sujetan. Vrunac kultivisanosti je spretan hod po toj tankoj granici. Stalno balansiranje.

ŠTA TE JE POSLEDNJI PUT SLATKO

TVOJA PREPORUKA ZA PROČITATI, POGLEDATI

NASMEJALO?

I POSLUŠATI?

Trudim se da se baš svakog dana, bar tri puta, slatko ismejem. Ukoliko mi okolina ne pomaže u tome, tu sam uvek ja da me zabavim.

Za pročitati, ako postoji iko ko to još uvek nije pročitao „Dopler“, Erlenda Lua. Mislim da sam do sada kupila sigurno ceo jedan tiraž te knjige kako bih bila sigurna da će svako od mojih prijatelja da ga pročita (a da ne otme moj primerak). I neverovatno – opet ga nemam u stanu. Ne osećam se dobro bez te knjige u blizini, tako da sam prinuđena da je kupim „još samo jednom” i tako po ko zna koji put.

KAKO PROVODIŠ SLOBODNO VREME?

KOME BI PORUČILA DA SE MALO KULTIVIŠE?

Usijanim glavama i ljudima koji sebe (nesvesno) doživljavaju kao žrtve, pa su stoga i sve njihove akcije usmerene na odbranu od ne-

Leksikon Sa strane uzglavlja gde je on stajao su još i „Gerilsko ratovanje“ Če Gevare, kao bazični lajfkouč priručnik; „Devojka s pomorandžama“ Justejna Gordera, kao najlepša priča o ljubavi prema životu ikada napisana i retko dobra literatura ako se borite sa tugom posle smrti roditelja; „Gradinar“ Rabindranata Tagora, kao najukusniji koncentrat sve filozofije sveta. Sa druge strane uzglavlja su „Mali princ“, „Galeb Džonatan Livingston“ i obe „Alise“ Luisa Kerola. To da ne objašnjavam zašto preporučujem, to su moji ukoričeni idoli. Zvezde vodilje. Skoro se tim klasicima pridružio i „Život vilenjaka“ Mjurijel Barberi. Ne smem zaboraviti i „Bili“ Ane Gavalde, koja ima drugo počasno mesto zbog „puške ispod miške i ne igranja ljubavlju“ a prvo mesto trenutno zauzima beli žičani kavez na vrhu police. Tu držim sve što je kod nas objavljeno a što je napisao najbritkiji intelekt Žozea Saramaga. Kad porastem želim to – da naizgled pričajući o nebitnoj papirnoj maramici zapravo seciram do tančina neku živo pulsirajuću, bolnu tačku društva. Dok se iščita sve sa ove liste pitanje je hoće li ostati vremena za filmove. Za pogledati preporučujem uvek i svima Hortona i Big Hero 6, kao najplemenitije animirane filmove do sad osmišljene, koji leče doslovce sve. Ja sam trenutno, poslednjih par godina, u Bergman i Tarkovski fazi. I filmove gledam štreberski još od fakulteta. Ustremim se na režisera i onda skidam sve što je ikada uradio, slažem po folderima i analiziram šta je želeo da kaže. Što se slušanja tiče, većina mojih radova poslednjih par godina, nastaju uz muziku Florens Velš, Sie Furler i Džemirokvaja. Preporučila bih svima na svetu da poslušaju pesmu kojom sam bukvalno omađijana već par nedelja „Ako humrem danas bebo“, koju izvode Ana Ćurčin, Una Gašić, Ana Avramov i Marina Milošević. Nestvarna je. 40 l april

KOLIKO VREMENA PROVODIŠ U SNOVIMA I MAŠTANJIMA I KAKO SPROVODIŠ SVOJA MAŠTANJA U REALNOST?

Ja bih to nazvala vremenom u kontemplaciji ili u realnosti, a da kontempliram se trudim i kada sam u samom centru oluje koja bezobrazno kida sve okolo. Više me suštinski ne dotiče preterano. Jedino vreme kad taj kanal baš potpuno gasim i samo reprodukujem je kada sam u učionici sa studentima. U pravim snovima zapravo provodim trun vremena jer spavam jako malo. CIKLUS RADOVA „ŽENE KOJE TRČE S VUKOVIMA“ SE IZDVOJIO SVOJIM SNAŽNIM VIZUELNIM IDENTITETOM. DA LI SI INSPIRACIJU PRONAŠLA U ISTOIMENOJ KNJIZI I KAKO SI JE TI DOŽIVELA?

Pa iskreno, samo je poslednji rad iz tog niza direktno nastajao u toku čitanja te knjige. Tako sam je i doživela, kao nešto čega sam intuitivno bila svesna sve vreme, kao zbir tema o kojima sam već intenzivno razmišljala (i crtala ih), a onda se ispostavilo da postoji ta knjiga! Doživela sam je na prvom

mestu – sa oduševljenjem a ono što sam iz nje naučila je da u jednu stvar nikada u životu ne smem da posumnjam – u svoju intuiciju. Povodom apsolutno svega. Nije kao da mi je tako šta ikada padalo na pamet ali posle te knjige mi neki veliki kamen jeste pao sa srca i mnoge stvari su kliknule na svoje mesto. KOJU PORUKU ŠALJU ŽENE U TVOJIM ILUSTRACIJAMA?

Trudim se da šalju istu poruku koju mi je cilj

da šaljem i samim svojim postojanjem. Da se sve može, da je duša neuništiva i svemoćna, da je čvrsta vera dovoljna za pobedu, da je najvažnija pobeda ona nad samim sobom, da je u životu jako važno uvek stremiti više, ne u smislu ovozemaljskih trivijalnosti već u smislu mira i mudrosti. Istina je da su te žene najčešće naoružane, ne u smislu poziva na agresiju, već u smislu univerzalnih simbola snage i borbenosti. Snaga i borbenost kojima ja posvećujem svoju pažnju jesu prvenstveno one mentalne.

ŽELELA BIH DA SE OSVRNEMO NA STARIJE RADOVE KOJI SVOJOM PORUKOM NE GUBE NA AKTUELNOSTI, PRE SVEGA MISLIM NA SERIJU RADOVA POD NAZIVOM ,,BUĐAVE BAJKE“. U TOJ SERIJI SI SE OSVRNULA NA NASILJE NAD ŽIVOTINJAMA, NASILJE NAD ŽENAMA, U PORODICI, NAD MALOLETNICIMA, PROBLEM ZLOUPOTREBE NARKOTIKA. MOŽEŠ LI MALO BLIŽE DA OBJASNIŠ NAŠIM ČITAOCIMA SVOJU ZAMISAO I POTREBU DA KROZ RADOVE DOTAKNEŠ OVE TEME?

Koliko pamtim taj ciklus je bio inspirisan filmom Hoodwinked, sa sjajnom idejom da priču o Crvenkapi ispriča iz ugla svih učesnika iste. Pa se tu smenjuju verzija vuka koji je samo novinar, 42 l april

verzija drvoseče koji je samo glumac, verzija Crvenkape, njene bake, zeke i slično. (Preporučujem i to. Vizuelno nije epohalan ali je priča retko odlična.) To se preklopilo sa nekim periodom (zaboga) teškog razočaranja kad sam preispitivala sve svoje temelje. Tako su na red došle i bajke kojima sam posvetila dobar deo svog čitalačkog staža, čak i kao odraslija. Imala sam potrebu da ukažem na mogućnost raznolikih tumačenja poruka i priča koje možda smatramo fiksnim, kao i da uperim reflektor na neke probleme društva koje smatram gorućim i koji me i dan danas beskrajno rastužuju. I uvek će.

Nisam ponosna toliko na karijeru koliko na život. Karijera je precenjena reč. Karijeru danas imaju i starlete. A nažalost sam prinuđena i da srećem ljude spremne da, zbog svojih karijera, prestanu da budu ljudi. Prvenstveno jedni prema drugima. Biti ponosan na momente svog života, to u mom svetu već nešto znači

Leksikon

KAKO BI SE TI PREDSTAVILA ČITAOCU KOJI NIJE

KAKVE PLANOVE PRAVIŠ ZA NAREDNI

IMAO PRILIKE DA SE PRETHODNO UPOZNA SA

PERIOD? GDE MOŽEMO VIDETI TVOJE

TVOJIM RADOM, KOJI BI BIO JEDAN MOTIV ILI

RADOVE?

JEDAN RAD KOJI BI ŽELELA DA ISTAKNEŠ U SVOM

Zapravo sam (trenutno) u fazi kada vežbam da plan malo i nemam, za promenu. U Galeriji Omladinskog kluba „Skladište“ je upravo u toku izložba uvodnih ilustracija iz romana „Severna kapija: Duhovi prošlosti“ Danijela Jovanovića (izložba će trajati do 20. aprila). U Beogradu neke od radova trenutno možete videti u Bazi Crna Ovca (ul. Žorža Klemansoa 16) kao i u Ljubičici (Prizrenska 11/6). Naravno svi ti projekti su i na mom sajtu, fejsbuk stranici, instagramu. Ono što me sigurno čeka za vreme letnjeg raspusta jeste ilustrovanje drugog dela „Severne kapije“.

PREDSTAVLJANJU?

Istakla bih priču za decu, slikovnicu „Raduj se“ koju sam pisala i ilustrovala u periodu svog (dosadašnjeg) najvećeg beznađa, kako i dolikuje. To je nastajalo kao rođendanski poklon malom bratu i kao poruka koju bih zaista volela da sva deca ovog sveta prime k znanju čim krenu na ovaj put. Sa ove distance smem da kažem da je nastajala i kao autosugestija i da je pomogla. Verujem da će se u vremenu budućem pokazati i da je period nastanka te priče i tih ilustracija bio presek svega što sam ikada radila, i da će se moje kreativno vreme deliti na period do te tačke i onaj posle nje.

44 l april

TVOJA PORUKA ZA KRAJ?

Ne hranite svoje strahove. Potrudite se samo da ih što bolje upoznate. Videćete kako se lagano i bespomoćno tope, u dugu.

Umetnost

Tekst: Dejana Vukadinović

l i a Mih v o k i j n š i r Ba

PLES KAO SUŠTINA ŽIVOTA 1 l april

Markantni izgled i džentlmenski maniri. Ruski naglasak engleskog jezika i seda kosa. Pogled skučen između trepavica. Šeretski osmeh. Klavir i recitovanje. Umetnik. Stvaralac. Aleksandar Petrovski, lik po kome ga mnogi pamte, toliko da se često potiskuje činjenica da je njegovo pravo zanimanje ples. Pogodili ste gotovo sigurno o kome je reč. O jednom od najboljih baletana savremenog doba čije ime je Mihail Barišnjikov

glavnom glavnom gradu gradu Letonije, Letonije, samo nekoliko nekoliko godina godina posle posamo sle završetka Drugog svetzavršetka Drugog svetskog skogrođen rata, rođen je Mihail rata, je Mihail BarišBarišnjikov. po njikov. Otac Otac mu jemu po je proprofesiji sovjetski pufesiji bio bio pukovnik. Čovek kovnik. Čovek kojine biobrižan sve koji bio sve samo ne brižan i roditeljski Redodi isamo roditeljski nastrojen. Red i nastrojen. disciplina koji disciplina koji odlikuju odralikuju njegovu profesijunjegovu odrazićeprofesiju se na ponaziće seprema na ponašanje sinu. će u šanje sinu. Ovoprema će doći do Ovo izražaja doći do potonjim izražaja unastupima. Mišinim potonjim Mišinim (Miša jenastupinadima. (Miša nadimak koji je sebi rano nadenuo) mak koji jejesebi nadenuo) Majku gubi, Majku rano gubi, sagodina. samo šesnaest sa samo šesnaest Baš u tomgodina. perioBašupisuje u tom studije periodubaleta, upisujegde studije baleta, gde du pokazuje izupokazujeu izuzetnost izražavanju muzike i zetnost izražavanjuumuzike i emocija putem emocijapokreta. putem laganih pokreta. Kroz treperi pokrete laganih Kroz pokrete kojima kojima treperi na zamišljenom sceni i leti ponebu zamišljenom na sceni i leti po pozorišta. nebu pozorišta. Veličanstveno i graciozno, Veličanstveno i graciozno, poput labuda u poput labuda u potraziUčiće za slobodom. Učiće potrazi za slobodom. od najboljih. Njeod najboljih. Njegov tadašnji mentor Aleksangov tadašnji mentor Aleksandar Puškin bio je dar Puškin bio je cenjen koreograf uinstitutu Koreocenjen koreograf u Koreografskom grafskom institutu Vaganova. Vaganova.

Sovjetska era Prve korake Barišnjikov pravi u pozorištu Marinski u Sankt Peterburgu, prvenstveno osmišljenom za izvođenje opera i baleta. Pozorište posle Oktobarske revolucije postaje poznato kao teatar Kirov i tako će ostati sve do raspada Sovjetskog Saveza.

Zanimljivo je da se balet nije izvodio na sceni sve do kraja devetnaestog veka, a zahvaljujući ovoj formi umetnosti, pozorište će steći svetsku slavu. Miša osvaja zlatnu medalju na plesnom takmičenju u Bugarskoj, a godinu dana kasnije još jednu zlatnu nagradu na takmičenju, ovog puta u glavnom gradu, tada velikog Sovjetskog Saveza.

Umetnost

Nove prilike and interested Be interesting Umetnost, više od posla, postaje opsesija koja ispunjava svaku njegovu životnu poru, a muzika i ples put kojim izražava svoje emosedcije i misli. Pored baleta oprobaće se i u seduspeh i na moj umetnosti, a beleži uspehe i nateleviziji. televiziji. Osvaja dve Emi nagrade za televizijske plesne nastupe. Energičan po prirodi, nikada nije mirovao. Vraća se Američkom baletskom pozorištu, ali ovog puta u ulozi umetničkog direktora.

U pohod na na Novi Novisvet svet Politička klima koja je vladala Sovjetskim Savezom, kao i strah i teror koji se preslikavaju na umetnost navode mladog Barišnjikova da napusti državu i krene ka Zapadu. U potrazi za slobodom nastaniće se u Kanadi, gde će se trudom i upornošću izdvojiti iz mase umetnika. Samo nekoliko godina kasnije svoje putešestvije nastaviće na američkom tlu, gde je veliki broj sovjetskih umetnika pokušalo da se ostvari ili bar živi bez okova. Amerika, bastion slobode i liberalnih liberalnihideja, ideja, otvara vrata Mihailu, a on to jako dobro koristi i počinje novu etapu života. Priključuje se Američkom baletskom pozorištu, da bi ga vrlo brzo napustio i priključio se Njujorškom baletskom centru. Dobija priliku da radi sa najznačajnijim imenima iz sveta plesa poput Džordža Balanšina i Džeromija Robinsa, vodećim koreografima prošlog veka. Raditi sa njima bila je čast i privilegija kojom nije svako mogao da se podiči. Sedamdesetih godina prošlog veka dominiraće na sceni najpoznatijeg noćnog kluba Studio 54, čuvenom po najboljoj atmosferi. Mestom na koje su izlazile bitne figure tadašnje pop scene. 3 l april

Jedna od njegovih boljih uloga je ona u predstavi Metamorfoze, po pripoveci Franca Kafke Metamorfoza. U njoj je pokazao koliko raskošan glumački dar poseduje. Devedesete godine posvećuje novom projektu avangardnih karakteristika, White Oak Project,, koji prati savremene tokove Dance Project u plesu. Otvoreno, slobodno i jednostavno, natopljeno elementima svakodnevnice.

Novo odlikovanje dobija krajem 2000. godine za životni rad i veliku posvećenost kulturi. Dve godine kasnije, napušta White Oak Project kako bi se posvetio novom poglavlju u karijeri. Naredni veliki projekat, projekat koji je aktuelan i danas je Baryshnikov Arts Center,, koji je vrata otvorio 2004. godine. Center Baršnjikov umetnički centar u gradu koji nikada ne spava – Njujorku. Ova kuća umetnosti okuplja umetnike iz različitih branši sa svih strana sveta. Uprkos velikom angažovanju na ovom projektu nije prestao da nastupa. Zanimljivo je i to kako ga mnogo više ljudi pamti po gostujućoj ulozi koju je ostvario u seriji ,,Seks i grad” igrajući ruskog umetnika sa kojim jedna od glavnih junakinja, Keri Bredšo, napušta svoj voljeni Njujork i seli za Pariz. Iako je nastupao u samo nekoliko epizoda poslednje sezone, njegova pojava je ostavila veliki trag u popularnoj kulturi.

Ples Ples pre pre svega svega U dugogodišnjoj dugogodišnjoj vezi vezijejesa sabivšom bivšombalerinom baleriLisomLisom Rinehar sa kojom ima troje nom Rinehar sa kojom imadece. troje Iz dece. prethodne veze, sa sa glumicom Džesikom Lang, Iz prethodne veze, glumicom Džesikom ima ćerku Lang, ima Aleksandru. ćerku Aleksandru. Iako je imao imao problema problemasa sakolenima kolenimane neoduodustaje od od scene scene i inastupa. nastupa.Ostaje Ostajeradoznao radoznaoi i neoprezan poput neoprezan poput deteta. deteta.Nepresušne Nepresušneenergije energizaza nove pohode. PrePre nekoliko godina dobija je nove pohode. nekoliko godina dostatus francuskog Oficira legije časti. bija titulu francuskog Oficira legije časti. Svetski poznat poznat i ipriznat priznatbaletan baletani glumac i glumacnastupaće oveove godine i kod nasnas (23.(23. 24 i 24 25.i 25. nastupaće godine i kod aprila), uu okviru aprila), okviruBeogradskog Beogradskogfestivala festivalaigre, igre,u u srpskoj prestonici. prestonici.Ovo Ovonije nijenjegovo njegovoprvo prvonagostupanje u Srbiji. na Balkanu bestovanje Srbiji. Svoj Svojprvi debidebi na Balkanu beleži leži 2009. godine u Novom Sadu, u svojoj 2009. godine u Novom Sadu, u svojoj 61.61. godini. zvučnog slova slova R R jasno jasno se se Tvrdo izgovaranje zvučnog govoru. Grofovski Grofovski hod hod ii uočava u njegovom govoru. se ii kroz kroz njegove njegove uloge. uloge. jaka ličnost prenose se perfekcionista, iskrenog iskrenog osmeha osmeha Radoholičar i perfekcionista, Večiti zaljubljenik zaljubljenik uu umetnost. umetnost. i živahnih očiju. Večiti uprkos godinama, godinama, jer jer ples ples Nastavlja da pleše uprkos već suština suština njegovog njegovog života. života. nisu samo pokreti već

Kultura

SMEDEREVSKO POZORIÅ TE

48 l april

PATOS Mesto gde nije potrebno da zatvorite oči da biste maštali

Tekst: Uroš Timić

Kultura

nekom trenutku razgovora sa članicom (rediteljkom i glumicom) lokalnog, smederevskog pozorišta, prosto me je bilo sramota kada na pitanje „Da li si odgledao naše nove predstave?“ nisam želeo da dam odgovor. Glumci, dobri kakvi jesu, pozvali su me na izvođenje predstave „Lepotica i zver“ u njihovoj organizaciji da propust brzo ispravim. Davnije, dok još bejasmo klinci, sećam se da sam bio redovan član publike pozorišta „Patos“ u Smederevu, ali se ta praksa negde zagubila nakon završetka osnovne škole, pa je posle srednje sasvim zamrla. Na studijama sam posećivao „Terazije“ i „Narodno“ u Beogradu i mislio da je nemoguće nadmašiti tu scenu. Karte su me čekale na blagajni tog dana, kao poklon „Patosa“ jer smo kolege pod istim krovom i namerio sam se da dam šansu lokalnom pozorištu. Već na ulazu sam se prijatno iznenadio kada sam primetio da se napravila velika gužva. Poprilično velika gužva. Dvorac, napravljen od stakla, čekao nas je na ulazu kao neka vrsta postera iz budućnosti budući da je na samom dvorcu bio istaknut naslov predstave. Kada smo konačno pušteni u salu, već tada me je čekalo iznenađenje. Na pozornici su stajale figure, sasvim nepomične sa jedne strane, a sa druge strane je sedelo nekoliko prelepih, mladih glumica koje kao da nisu primećivale publiku, već su živele u bajci koju smo došli da odgledamo. Koliko samo nisam bio u pravu kada sam pomislio da lokalna pozorišta ne mogu biti dobra kao neko veće, beogradsko pozorište. Odmah sam se setio razgovora sa Anđelkom. (glumica, profesorka glume i rediteljka) 50 l april

„Patos je POZORIŠTE. U njemu rastu talentovana deca i razvijaju se talentovani ljudi.” A koliko je samo talenta tu bilo. Ne bih vam otkrivao detalje predstave. Reći ću samo da su nepomične figure oživele, da su slike progovorile i da su lusteri vodili raspravu sa glavnom glumicom. Ajme, meni! Niti sam znao u šta pre da gledam, niti sam znao da li da obraćam pažnju na impozantnu scenu, na fenomenalne glumce, na sjajnu priču ili na nesvakidašnje efekte. Reći ću samo da je predstava bila multimedijalna i da sam ja imao utisak da sam i sam učesnik bajke. Ma šta dodati kada sam svojim očima video da je moguće teleportovati se. O, da! Sa jednog kraja scene, na drugi, za milisekund. I onda se setih ponovo razgovora sa Anđelkom:

„Najvažniji cilj Patosa je da Smederevo bude grad u kome se neguje kultura i pozorište, u kome deca i mladi odrastaju uz pozorište Patos i sve vrednosti koje naše pozorište predstavlja.” E, Anđelka, svaka vama čast. Mene ste ostavili bez teksta, ali i bez daha, i mate stalnog člana publike, ponovo. Na „Alisu” obavezno dolazim kada je budete reprizirali u maju. I jedva čekam gužvu, neizvesnost i taj osećaj kada se oduševiš nečime što ti je sve vreme pred nosem. (U mom slučaju i bukvalno jer radimo, kao što sam spomenuo, pod istim krovom).

„Gluma je bila inicijalna kapisla. Međutim, kako sam dublje ulazila u zečiju rupu, nekako sam otkrila šta zaista pozorište pruža, pored aplauza na kraju predstave. Pozorište je mesto gde nije potrebno da zatvorim oči da bih maštala.” Ja nisam držao oči zatvorene, ali sam svakako bio u bajci tih sat vremena koliko je predstava trajala i jedva čekam sledeću bajku. Ma dramu, tragediju, štagod, samo me odvedite u taj vaš svet ponovo.

Kultura

Osnovano 1986. godine u Smederevu od strane Branislava B. Čubrilovića i Vladislava Nešića, pozorište Patos jedna je od najlepših strana grada Smedereva koja je tu zbog ljubitelja kulture u tom gradu, ali i šire. Patos predstavlja svojevrsnu potrebu mladih da se okupljaju i istražuju kroz umetnost. Samim tim, već više od trideset godina, vredni ljudi iz pozorišta Patos pripremaju predivne predstave za svoju publiku. Prošle godine Patos je napunio trideset godina, što bi značilo da jubilarno ulazi, i to na velika vrata, u četvrtu deceniju postojanja. Momci i devojke, zaslužujete veliki naklon i sasvim sam siguran da su osnivači ponosni na vas i na to šta ste sve postigli.

52 l april

Uz minimalne finansije, dovedete nam Diznilend u veliku salu Centra za kulturu u Smederevu. Odvedete nas u svet bajki svojim trudom i radom. Ovi posvećeni ljudi kroje kostime, osmišljavaju scenografije, prepravljaju, presipaju i naprave nešto kvalitetno i vredno pažnje. Srećan sam što postoji ovako nešto u Smederevu i pozivam i vas da ga prvom prilikom posetite, ali i podsećam da obratite pažnju na lokalna pozorišta u vašem okruženju, možda se i vama neki biser kulture, sve vreme, nalazi pred nosem.

ŠTA ZA VAS PREDSTAVLJA POZORIŠTE PATOS?

Anđelka Vulić (glumica, profesorka glume i rediteljka): Mesto stvaranja. Pozorište Patos je upravo to mesto gde sebe stvarate, mesto gde stvarate neke tamo svetove, mesto gde neki klinci odrastaju, mesto gde mašta raste. Pozorišta su uvek postojala da bi govorila istinu i otvarala nove vidike. ZBOG ČEGA JE VAŽNO DA OPSTANE POZORIŠTE KAO ŠTO JE PATOS?

Anđelka Vulić: Zbog razvoja zajednice. Svi govore o ekonomskom razvoju, što je naravno bitno, ali na kraju dana mi imamo pune trbuhe, a postavlja se pitanje gde je duševna hrana. Stomak zakrči kada smo gladni, a šta zakrči kada nam je mozak gladan? Zajednica treba kolektivno da razvija taj alarm u mozgu koji nam poručuje da nam je potrebno da pročitamo nešto, da pogledamo film ili predstavu, da odemo na izložbu. Smederevo, moram da kažem, još uvek nije razvilo taj alarm. Još uvek je svedeno na par umetničkih oaza. Smatram da je pozorište Patos jedna takva oaza.

Film

Tekst: Nina Simonović

Filmovi o likovima koji su živeli za muziku

Sveto trojstvo scenarija, fotografije i muzike na velikom platnu. Sve ređe se sreću ostvarenja koja na harmoničan način uklapaju ove elemente. U ovom izboru sam se ipak najviše fokusirala na muziku kao jednog od glavnih ,,protagonista”, a primetićete da preovlađuje džez. Razlog za to pronalazim u činjenici da ovaj žanr muzike kinematografiji daje višeslojnost i posebnu obojenost. Pogledajte navedene filmove uz prigušeno svetlo i čašu belog vina. Oh da, i obavezno podelite sa mnom svoje favorite ili neke nove predloge

Bird (1988) Režiser: Klint Istvud Uloge: Forest Vitaker, Dajen Venora, Samjuel E. Vrajt, Kit Dejvid Biografski film o Čarli ,,Bird” Parkeru, saksofonisti koji je, zajedno sa Dizi Gilespijem jedan od osnivača bi-bap pravca u džezu. Bi-bap je u to doba transformisao džez iz muzike za igru u modernu umetničku formu. U filmu su prikazane sekvence Parkerovog života počevši od detinjstva u Kanzasu, preko uticaja na Red Rodnija koji je svirao trubu, pa sve do rane smrti u 34. godini života.

‘Round Midnight (1986) Režiser: Bertran Tavernjer Uloge: Dekster Gordon, Fransoa Kluze, Herbi Henkok Njujorški svet džeza 50-ih godina prošlog veka. Džez legenda Dekster Gordon brilijantno glumi saksofonistu koji polako gubi bitku protiv alkoholizma. Kada dobije priliku da svira u Parizu, upoznaje mladića koji je veliki poštovalac njegove muzike, i koji pokušava da spasi muzičara samog sebe. Lik protagoniste je zasnovan na biografijama džez saksofoniste Lestera Janga i pijaniste Bad Pauela. Gordon je za ovaj film osvojio Oskara za najbolju mušku ulogu, dok je Herbi Henkok trijumfovao iste godine u kategoriji za najbolji soundtrack.

Film

Thelonious Monk: Straight, No Chaser (1988) Režiser: Šarlot Zverin Uloge: Telonijus Mank, Džon Koltrejn, Džimi Klivlend Dokumentarac o životu bi-bap pijaniste i kompozitora Telonijus Manka, u kome su prikazani snimci njegovih nastupa ali i intervjui sa porodicom i prijateljima. Mank je bio poznat po svojim improvizacijama; drugi je u svetu, posle Djuk Elingtona, po broju snimljenih kompozicija i jedan je od pet džezera koji su se našli na naslovnici časopisa Time.

The Commitments (1991) Režiser: Alan Parker Uloge: Robert Arkins, Majkl Ahern, Anđelin Bol Zašto devet belih dečaka iz Dablina svira soul? Odgovor nam daje Džimi Rebit, muzički fanatik koji pravi audiciju u svojoj kući, okuplja omladinu radničke klase i osniva soul bend The Commitments. Film je adaptacija istoimene knjige Rodi Dojla, dok je osnovna glumačka postava bila neiskusna na velikom platnu, ali su odabrani zbog svog pređašnjeg muzičkog iskustva.

56 l april

A Great Day in Harlem (1994) Režiser: Žan Bah Uloge: Art Blejki, Dizi Gilespi, Sani Rolins i manje više svi najvažniji muzičari zlatnog doba džeza U leto 1958. godine, u Harlemu, Njujork, Art Kejn je napravio istorijsku crno-belu fotografiju za Esquire magazin sa 57 najznačajnijih džez muzičara toga doba. Žan Bah je priču o ovoj fotografiji pretočio u dokumentarni film, koji je '95. godine bio nominovan za Oskara za najbolji dokumentarac. Film se sastoji od intervjua sa fotografisanim muzičarima, ali i originalnih snimaka koje je Milt Hinton načinio tog 12. avgusta '58. „iza objektiva“. Ovaj dokumentarac beleži duh ere u kojoj se muzička istorija svakodnevno stvarala, i u kojoj su muzičari podržavali međusobnu kreativnost i stvaranje.

Gainsbourg: A Heroic Life (2010) Režiser: Žoan Sfar Uloge: Erik Elmosnino, Lusi Gordon, Leticija Kasta Francusko ostvarenje koje prati život muzičara i umetnika Serž Gensbura, od odrastanja u fašistički okupiranom Parizu 40-ih godina, preko sticanja slave, do ljubavnih afera sa Brižit Bardo i Džejn Berkin. Soundtrack uključuje mnoge njegove pesme koje su i same poslužile kao elementi zapleta u filmu, a česti su i nadrealni ,,isečci” koji zapravo pokazuju pravi Seržov karakter. Provokacije i skandali koji su ga pratili za života, u kombinaciji sa čitavim spektrom ne samo muzičkih već i umetničkih dela koje je ostavio za sobom, doveli su do toga da dostigne status legende. Naročito posthumno.

Film

Whiplash (2014) Režiser: Dejmijen Čezl Uloge: Džej Kej Simons, Majls Teler, Melisa Benoa Jedan od najuspešnijih filmova iz 2014. godine prati priču o ambicioznom mladiću po imenu Endru, koji želi da postane najbolji džez bubnjar. Pored muzike koja je zasluženo u prvom planu, ono što ovaj film izdvaja i čini napetim je odnos učenika sa profesorom Flečerom, maestrom džeza, koji gura Endrua do granice izdržljivosti. Pucanje po šavovima na obe strane, ritam i dobra fotografija i 5 nominacija za Oskara dovoljno govore u prilog ovom ostvarenju.

The Broken Circle Breakdown (2012) Režiser: Feliks van Groningen Uloge: Johan Heldenberh, Veerle Baetens, Nel Ketrise Nimalo lak, realan, gde muzika dopunjava scenario i odlično naglašava emotivna stanja glavnih likova. Ljubavna priča o Didije i Eliz i njihovoj opčinjenosti ,,bluegrass” muzikom – podžanrom američke kantri muzike. Kada njihova šestogodišnja ćerka premine od teške bolesti, sve ono što su gradili do tada je pod znakom pitanja. Jedno od boljih ostvarenja evropske kinematografije koje nam dolazi iz Belgije, ponelo je nominaciju za Oskara u kategoriji inostrani film.

58 l april

Youth (2015) Režiser: Paolo Sorentino Uloge: Majkl Kejn, Harvi Kajtel, Rejčel Vajs Prava audio-vizuelna poslastica, gde je svaki kadar savršena fotografija praćena odgovarajućim tonovima. Nestvarno lepi prizori švajcarskih Alpa su lagano uklopljeni sa pričom o penzionisanom dirigentu orkestra. Sorentino je jednom prilikom izjavio kako je ulogu Freda od starta namenio Kejnu i jedino je on dolazio u obzir da tumači glavnog lika. Obavezan must-see ako od filma tražite precizne kadrove, dobru montažu i odličnu muzičku podlogu.

+ BONUS DOKUMENTARNA SERIJA

Sounbreaking (2016) Režiseri: Džejm Manera, Džef Dupre, Maro Čermajef Evo i jednog dokumentarnog TV serijala o umetnosti nastanka i snimanja zvuka. U 8 epizoda narator nas vodi kroz jedan vek dugu muzičku istoriju, inovacije i eksperimente. Više od 160 intervjua sa muzičarima različitih žanrova nam daje detaljan uvid u to kako se rađa novi zvuk. Toni Benet, Erik Klepton, Mobi, Pol Makartni, Eni Lenoks, B. B. King, Ringo Star, Hans Zimer su samo neka od slavnih imena koja će vas povesti na ovo muzičko putovanje epskih razmera.

Film

Tekst: Sofija Mirčetić

PSIHOLOŠKI PROFIL LIKOVA KOJE JE TUMAČILA ODRI HEPBERN

Ona je žena o kojoj se mnogo pisalo i govorilo tokom njene duge i uspešne karijere ali i godinama potom. Ovog puta pišemo o nekim od likova koje je ova vrhunska glumica odigrala tokom karijere i o tome kako svaka mlada žena može da dobije snažne pouke i lekcije od Sabrine, Gabrijel, Holi, princeze Ane i drugih likova u tumačenju Odri Hepbern 60 l april

ta je lek kada ste potpuno izgubljeni? Da li pametne devojke mogu da budu i lepe i obrnuto? Ljubav ili dužnost, šta je važnije? Kako izgleda biti neko drugi na jedan dan? Problemi ovih devojaka su i naši problemi. Možda da zajedno potražimo rešenje?

Život, sloboda i strast

Ove odrednice vam možda neće zapasti za oko dok gledate film, ali se lako uočavaju kada sumirate utiske nakon gledanja. Mnogim, ako ne i svim junakinjama koje je Odri igrala, zajednička je jednostavna zanesenost i strast. I to ne ona koja karakteriše fatalne lepotice, niti ona koju vezujemo isključivo za muškog lika na koga je usmerena. Drugačija vrsta strasti. Strast za životom. Čista ljubav prema životu i svemu lepom što nudi, bio to Tifanijev nakit, filozofija empatije ili sloboda. Princeza Ana iz „Roman Holiday” želi da iskusi život van raskošne palate, nebrojenih prijema diplomatskih predstavnika iz čitavog sveta. Želi život u kome joj guvernanta sa ispunjenim rokovnikom nije senka svake sekunde od kad otvori oči pa dok ih ne sklopi. Želi da spava u običnoj pidžami, umesto u kompletnoj noćnoj odori sa vrpcama i čipkom. Da, najobičnija pidžama, ili đelato na trgu, kratka frizura umesto dugačkih lokni i cipele kupljene na ulici. Naizgled obične stvari ali i savršeni pokazatelji druge strane sjajne medalje zvane život princeze. Kada upozna novinara Džo Bredlija (Gregori Pek) koji će je provesti kroz Rim, Ana će konačno osetiti život van staklenog zvona. Svi su se sjatili u Rim kako bi vide-

li princezu, pitali je šta misli o ideji Evropske zajednice ili o prijateljstvu između nacija, a ona želi sve samo ne da odgovara na njihova pitanja. Barem na dan. Princeza zna i da kuva, pegla i šije, samo nikada nije imala prilike da to radi jer obično drugi rade sve za nju. „Život nije uvek ono što se nekome sviđa, zar ne? Ne, nije.“ Nekada je teško reći zbogom, a desi se da ne znate kako. Možda da okrenete glavu, odšetate, prespavate problem i budete zahvalni što ste imali prilike da na dan isprobate nešto novo, živo, uzbudljivo, baš kao i princeza Ana.

Film

Mnogi smatraju da je ideja filma o sukobu između slobode i ljubavi na jednoj, i dužnosti na drugoj strani, zapravo aktuelna dilema savremenih žena – karijera ili porodica? Ana na kraju shvata da ima obavezu prema svom narodu i roditeljima. Na pitanje novinara koji je omiljeni grad koji je posetila na svojoj turneji po Evropi Ana će naravno reći da je to Rim. Grad u kojem je zaista živela. U filmu „Funny Face” glavna junakinja Džo u jednom trenutku kaže: „Let the joy be monmental“. Gabi iz „Paris When it Sizzles” očarano objašnjava kako je došla u Pariz da živi. Dodajemo veliko Ž za moćan glagol ŽIVETI. „Svako jutro kada se probudim i vidim da je novi dan, u potpunosti poblesavim!“ Sabrina, junakinja istoimenog filma („Sabrina”), koja pati zbog neuzvraćene ljubavi u jednom trenutku pokušava da se ubije, na sreću, glavni junak je ometa u nameri da to i učini, a onda dve godine nakon toga ocu piše pismo iz Pariza u kome mu kaže kako „više nikada neće pokušati da pobegne od života, ni od ljubavi“. A upravo to je jedna od tema čuvenog filma Doručak kod Tifanija. Beg od ljubavi koja je možda flaster za ranu ili možda kavez za divlju prirodu. Verovatno vam je poznato da Odri Hepbern nije bila prva opcija za „Breakfast at Tiffany’s”. Zapravo, Paramaunt nije želeo da Odri igra ovu ulogu iako je nama danas teško 62 l april

da zamislimo nekog drugog u crnoj Živanišijevoj haljini, tijari i sa dugačkom muštiklom u ruci, kadru koji je deo pop kulture i koji poznaju i oni koji nisu gledali film. Merlin Monro je bila logičan izbor u to vreme, ali su režiseri ipak odlučili da to bude Odri. Rekli bismo da je Hepbern bila mnogo bolji ili bolje reći ispravniji izbor jer stvara potpuno drugačiji utisak o Holi Golajtli ili Lula Mej, kako je zapravo pravo ime junakinje filma. Holi je jedan od najsloženijih likova, zajedno sa princezom Anom (za koji je slavna glumica dobila Oskara) sa Odri u glavnoj ulozi. Iako Doručak kod Tifanija smatramo klasikom iz ljubavnog žanra, često zaboravimo da nije reč o tipičnoj romantičnoj komediji sa odličnom kostimografijom koja je, čini se prilično inspirisala lik Keri Bredšo. Holi Golajtli je neka vrsta njujorške starlete. U mesec dana izlazi na 26 večera sa različitim „pacovima“ kako ih ona naziva, pacovima sa prilično velikim bankovnim računima. Nekoliko puta junakinja ponavlja – „lista najbogatijih ljudi u...“. Američki naslednik ili zgodni Brazilac i budući politički kandidat, gotovo da nije važno, akcenat je na „najbogatiji“. Ali, Holi nije još jedna od goldigera i čini nam se da takav utisak proizvodi upravo Hepbern. Da je ulogu Holi igrala Merlin Monro, bilo bi drugačije. Nije da imamo nešto protiv Merlin, samo konstatujemo. Ovako, sitna, naivnog izraza lica i elegantnog akcenta, Odri je dala svoj pečat jednoj od najpoznatijih junakinja svetske kinematografije. Kod nje je sve u haosu. Počev od stana

I neustrašiva i hrabra i ranjiva

u kojem baletanke stoje u frižideru, aligator salonka u korpi sa voćem, gde kada služi kao kauč, a telefon stoji u koferu. Holi spava do podne sa tamponima za uši i maskom na licu, živi sa bezimenom mačkom (čiji noname reflektuje Holin gubitak identiteta, zato nije važno da li je Lula Mej ili Holi), pije mleko iz čaše za šampanjac, a penušac pre doručka, posećuje mafijaša u zatvoru kome, potpuno nesvesna, služi kao kurir za prenošenje tajnih poruka, pravi lude žurke za visoko društvo i njujorške umetnike... Iza svog tog sjaja, divnih toaleti i stana punog „prijatelja“ imamo jednu uplašenu devojku koja ne zna ko je, ima anksioznost (blues and mean reds kako naziva nalete straha) i koja se od svih stvari možda ponajviše plaši ljubavi. „Neću nikome dozvoliti da me stavi u kavez.“ Za Holi je pustiti nekog da je voli isto što i dozvoliti mu da je stavi u kavez. Naizgled destruktivna i dezorijentisana ličnost je zapravo ličnost koja u životu visoko vrednuje slobodu.

Na listu Odrini filmovi i šta imaju zajedničko možemo staviti – Pariz, ljubav prema životu, potom Živanšijeve kreacije, starije partnere, slobodno dodajemo i knjige i spontanu eleganciju (čak i kad igra sirotu neuku cvećarku ili ćerku šofera), hrabrost i ranjivost, dobar stil... Džo Stokton iz „Funny Face” je radnica u starinskoj knjižari opsednuta filozofijom empatije i francuskim filozofom Emilom Floberom (u pitanju je izmišljeni lik koji nema ništa zajedničko sa čuvenim Gistavom Floberom), ne voli površne stvari poput ženskih časopisa ali je spremna da se upusti u svet modelinga kako bi otputovala u magični Pariz, upoznala Flobera i slušala njegove lekcije.

Film

A kako je devojka iz mračne knjižare koja je obučena u braon i crno postala zaštitno lice renomiranog pariskog dizajnera visoke mode i novo lice jednog od vodećih američkih modnih magazina Quality? Modni časopis je krenuo sa temom lepota i intelekt a onda na inicijativu fotografa Dik Ejverija pokrenuo projekat da obične devojke uključi u celu priču. I eto je – Džo, devojka netipična za manekenku (otuda naslov filma Funny Face), zahvaljujući fotografu očaranom njenim licem ide u Pariz na snimanje velikog editorijala u toaletama pariskog dizajnera raskošnih haljina i venčanica. I tu vidimo jednu hrabru, radoznalu devojku koja veruje u znanje, empatiju i život. „Kada žena želi da igra sa muškarcem ona ga pozove“, u jednom trenutku Džo kaže Diku. Hrabra, puna života, lepa i pametna. Na pitanje da li je moguće da lepa devojka bude i pametna i vice versa mislimo da je odgovor sasvim jasan. Film ima formu mjuzikla sa veselim pesmama, odličnom kostimografijom i romantičnom notom kojoj doprinose atmosfera i noćni život Pariza.

64 l april

Osvrnimo se na tip muškarca na koje Odrine junakinje ,,padaju“. Novinar, provalnik (ali onaj koji krade umetnička dela), fotograf, još jedan prevarant (za koga se ipak ispostavlja da je policajac), pisac, pa još jedan pisac (ovoga puta filmskih scenarija), mladić iz visokog društva, bogati plejboj a zatim njegov brat koji je sušta suprotnost... Uz to, većina njih su znatno stariji od nje. Osim ove postoji još jedna zajednička karakteristika koja često opisuje odnos između likova koje je Odri tumačila i njenih muškaraca. Ona je mlada žena, relativno samostalna, ali opet ranjiva i potrebna joj je zaštita, u nekim slučajevima i pomoć. On je iskusan, ponekad „lopov i lažljivac“ ili zavodnik, ali mu treba podrška i motivacija. To je donekle klasičan obrazac zaštita ženi, podrška muškarcu. Jedno drugom su podjednako potrebni, iako će filmska kritika isticati patrijarhalni odnos i uvek podređenu ulogu žene u filmovima Odri Hepbern. To je u neku ruku tačno, ali ne u potpunosti. Moramo da pogledamo i drugu stranu. Možemo da primetimo snagu likova koje je Hepbern tako dobro tumačila i iako

postoji inferiorni položaj žene, negde manje negde više naglašen, ona se tome protivi, možda ne na tako jasan način ali ako samo malo bolje analizirate uočićete o čemu govorimo. Sabrina je od „nevidljive“ ćerke šofera koji radi kod američkih industrijskih giganata postala jaka, elegantna, samostalna žena „od sveta“, lepotica koja više nije tako nevidljiva, koja „više ne juri Mesec, već Mesec sada juri nju“, misleći na mladog gazdu u kojeg je zaljubljena od tinejdžerskih dana. Stariji Larabi brat (Hemfri Bogart) je uspešan biznismen, odgovorni stariji sin koji porodični posao nosi na svojim plećima, koji je potpuno usamljen dok mu je kancelarija postala drugi dom. Na samom početku filma je jasno da će namršteni Lajnus Larabi (koji zapravo nije mrzovoljni lik u sivom odelu) na koga Sabrina nije obraćala pažnju pored njegovog brata lepotana Dejvida (Vilijam Holden), inače trostrukog mladoženje koji se sada sprema za četvrti brak, biti naš srećan kraj. On je zapravo ljubav kakvu Sabrina zaslužuje, a ona je žena za koju nije ni bio svestan da mu je potrebna.

„My Fair Lady” je popularni filmski mjuzikl u kojem Elajza Dulitl, neuka i siromašna cvećarka postaje eksperiment uglednog profesora Higinsa koji pokušava da ispravi njen ulični akcenat i nepravilan izgovor Engleskog. Ovo je film u kojem je taj podređeni položaj mlade žene najistaknutiji. Ona je doslovno u njegovoj šaci, iako je sama došla da je nauči da govori pravilno kako bi umesto prodaje cveća na ulici mogla da radi u cvećari. Mukotrpne vežbe dikcije, ponavljanja, celodnevnog čitanja... Higins je doslovno tretira kao objekat, njegovu kreaciju, igračku i eksperiment. Elajza je uporna i grčevito se bori protiv takvog tretmana ali joj uvek izmiče da se zaista izbori za svoj položaj. Tu je i general Pikering koji stalno podseća Higinsa da pusti sirotu devojku da se odmori i da se prema njoj ponaša lepše. Na kraju, Elajza, sada kao dama savršenog akcenta i manira kaže kako je uspela zahvaljujući tome što ju je Pikering tretirao ne kao objekat već kao „nešto više od obične cvećarke“, ne kao „zgnječeni kupus u bašti“ kako ju je Higins nazvao. „My Fair Lady” je mjuzikl komedija sa snažnom porukom. Teško je, ali moguće da mlada žena u muškom svetu uspe i izbori se za svoje pravo da bude tretirana kao jednaka. „Razlika između prodavačice cveća i dame nije kako se ponaša već kako je tretirana.“ Dodajemo, uvek postoji neki Pikering i u stvarnom svetu koji žene tretira onako kako zaslužuju.

Film Čak i pisac ženskaroš previše privržen votki, Ričard Benson (Vilijam Holden) iz „Paris When it Sizzles” shvata da i posle dva katastrofalna braka ipak nije sasvim nemoralna osoba koju ne bi preporučio za ljubavnika. Gabi je postala njegova inspiracija ali i žena koju voli. Čak je spreman da zbog nje film za koji piše scenario ipak završi srećnim krajem a ne smrću glavnog junaka, jer za obojicu još nije kasno. Prisetimo se da Pol u Doručak kod Tifanija dobija inspiraciju za roman nakon što upozna Holi. Ova „uplašena devojka koja živi samo sa mačkom“ postala je njegova muza. To je Gabi za Ričarda i Džo za Dika.

Lik ćerke bogatog trgovca umetninama koji je zapravo prevarant i falsifikator umetničkih dela možda i nije upečatljiva uloga kao princeza Ana ili Elajza Dulitl ali i lik Nikol iz „How to steal a Million” ima neke zanimljive elemente koje moramo da pomenemo. Umotana u roze posteljinu pred spavanje čita Hičkoka, vozi minijaturni crveni kabriolet, izleće iz stana u gumenim čizmama i spavaćici ogrnuta bebi roze kaputom, seda u kola sa provalnikom koji je samo nekoliko minuta pre pokušao da ukrade Van Goga (lažnog doduše) iz njene vile, spremna je da iz skupe garderobe (naravno da je u pitanju Živanši) uskoči u radnu odeću čistačice i provali u muzej kako bi oca spasila zatvora... Neustrašiva i zavodljiva uspeva u svojoj nameri. Naravno da nismo zaboravili da spomenemo modu. Ovoga puta ne obraćamo pažnju toliko na sam stil već na učinak. Kako moda može da nam pomogne da se osetimo bolje? Tifanijeva radnja kad anksioznost opako pokuca na vrata, malo karmina na usnama pre nego što primimo loše vesti, isprobavanje novih komada i drastično kraća frizura kao prilika da pustite nešto drugačije u svoj život, možda otkrijete stranu ličnosti za koju niste ni znali da se krije u vama. Kada već pominjemo modu umešaćemo i neizostavan sastojak najpoznatijih Odrinih filmova – Pariz kao lek za tugu, umor, ljubavne jade ili manjak kreativne inspiracije.

66 l april

Sabrina odlazi u grad svetlosti na kurs kuvanja (čitajte – terapiju za nesrećnu ljubav) gde je naučila mnogo, ne samo kako da pravilno razbije jaje već i kako da postane neko drugi, zreliji, elegantniji. Džo želi da uči, Gabi da udiše i živi punim plućima u Parizu. Duh Francuske prestonice možete osetiti i u filmu „Charade” gde Regina Lambert pokušava da se nosi sa nasleđem svog ubijenog muža u vidu pokradenog novca i najpre četvorice a potom trojice muškaraca za njenim petama. Regina ,,pada“ na starijeg lika (Keri Grant) koji u celokupnoj „šaradi“ jurnjave, maski i lažnih

identiteta ispada dobar lik i policajac. Živopisni kadrovi Pariza protiču kroz ceo film, od hotela, preko šetališta kraj reke, metroa do pijace i žive ulice načičkane restoranima. Složenost filmskih junaka se ponekad često zapostavlja u poređenju sa npr. književnim, ali osim činjenice da su brojni filmovi rađeni upravo po knjigama (Doručak kod Tifanija kao u ovom slučaju najočigledniji primer) ne vidimo razlog da dublje ne analiziramo psihologiju vodećih likova filmova i tv serija. Romantični filmovi Odri Hepbern su prožeti zanimljivim detaljima, porukama i poukama koji idu preko srećnog kraja i poljupca u odjavnom kadru. Odrine heroine nam daju slobodu da ih tumačimo van strogog konteksta filma.

Moda

Tekst: Teodora Kovrlija

e j z e V u ) k e v u ( i d o m 68 l april

a li ste čuli za termine kao što su lančani bod, palestrina, parmski bod, prepletenac, punjeni i pljosnati bod, slikanje iglom ili rišelje? Znate li šta su okrugli i četvrtasti đerđef i čemu služe? Iako možda niste znali za „stručne“ nazive, sigurno ste se sa rezultatom ovakvog rada susreli tokom odrastanja. Svako domaćinstvo gotovo sigurno ima stolnjake, jastučnice, marame, posteljinu i druge detalje za dom ukrašene nekim od ovih tehnika ručnog rada. Naše bake i prabake su u svojim škrinjama čuvale predmete koji su nastavili da se kao deo porodične tradicije poklanjaju mlađim generacijama, ako ne i upotrebljavaju svakodnevno u domaćinstvima. Sada vam je možda već jasnije o čemu govorim. Ovog puta sam istraživala jednu tradicionalnu veštinu koja je u poslednje vreme u centru pažnje zaljubljenika u modu. Reč je o starom zanatu koji je uspelo da svoj put nađe do modne industrije i izdrži zub vremena. Pogodili ste, govorim o vezu! Sasvim slučajno sam u kućnoj biblioteci otkrila knjigu iz 1974. godine „Igla i konac“ u kojoj sam našla pregršt interesantnih primera, dobrih objašnjenja i pojašnjenja kako terminologije tako i samog procesa rada. I kako u pomenutoj knjizi autori pišu: „Ovi radovi vezilju zaista mogu da ponesu, jer su veoma dopadljivi. Oni su premostili more vremena od nekoliko vekova da bi stigli do nas i zahvatili nas svojim neuništivim dinamizmom, skrivenim ispod jednog privida koji deluje umirujuće.“ Kao i svaki ručni rad i vez ima terapeutsku funkciju, a može biti i sredstvo dodatne zarade ili razonoda.

Na internetu je moguće pronaći brojne tutorijale kako da ukrasite različite materijale uz pomoć veza, kako da iznošenoj jakni ili farmerkama date novu šansu nakon što ih ukrasite originalnim aplikacijama koje ste sami izvezli. Konsultujući pomenutu knjigu za taj poduhvat će vam biti potreban konac i okrugli ili četvrtasti đerđef. Đerđef će, iako možda deluje zbunjujuće na prvi pogled, biti od velike pomoći budući da ima funkciju da lepo zategne tkaninu i sve drži na svom mestu kako biste vi mogli da se posvetite izradi.

Moda

Ukoliko niste previše vešti s iglom i koncem, možete kupiti već gotove aplikacije koje zatim prišivate ili lepite za željenu tkaninu. Na instagramu i etsyju možete pronaći radove domaćih i stranih kreativaca koji su od igle i konca napravili prava mala umetnička dela. Najčešće možemo videti radove koji su nastali kombinovanom tehnikom ili tehnikom slikanja iglom. Ovaj rad izgleda potpuno neverovatno, baš poput slike, budući da su dobijeni elementi gotovo trodimenzionalni, što se postiže upotrebom tehnike senčenja. Različite nijanse jedne boje se nastavljaju jedna na drugu zbog čega boje izgledaju kao da se „prelivaju“.

Gucci

Iako ne možemo reći da je ikada „izašao iz mode“, vez poslednjih godina kao da proživljava novu mladost. Možemo ga videti doslovno svuda. Stranice modnih magazina, blogovi, piste kao i prodavnice koje nude „brzu modu“ u svojoj ponudi neizostavno imaju odevne predmete ukrašene ovom vrstom rada. Pogledajte samo revije koje su najavile proleće i leto tu su džins, haljine, donji veš, tašne, čak i obuća ukrašeni različitim vrstama veza. Gucci je započeo sa ovom inicijativom, a onda je lančanom reakcijom vez osvojio čitavu modnu industriju. Trend su zatim ispratili i široko dostupni brendovi poput Zare, Manga, H&M-a koji u svojoj ponudi takođe nude odeću oplemenjenu vezom. Istražujući istoriju mode naišla sam na podatak da je vez (embroidery engl.) nastao davno, čak u petom veku pre nove ere, u drevnoj Kini. Vez se opisivao kao tehnika ulepšavanja i ukrašavanja tkanina ručno, pomoću šavova u svili i prediva koje ponekad može uključivati i korišćenje šljokica, peril Ili bisera. 70 l april

Gucci

Missguided

Mango Zara

H&M Zara

Zara

Moda

Stella McCartney

U Parizu već decenijama primat drži kuća Lesage, koju je osnovao Fransoa Lezaž i slovi za jednu od najboljih kada govorimo u ručnom radu i vezu. Ova kuća neguje tradiciju dugu gotovo jedan vek (osnovani su 1924. godine) i najpoznatiji su po finom, preciznom radu kakav se može videti na kreacijama slavnih kreatora visoke mode. Najslavnija je njihova saradnja sa kućom Chanel. Kineskoj dinastiji Džou danas dugujemo zahvalnost zbog popularizacije brojnih tehnika veza koje se danas masovno koriste. Interesantno je da je u kineskom društvu vez simbolizovao moć, uticaj i bio pokazatelj društvenog staleža. Osim toga, kineski narod veliki značaj pridaje simbolici pa je na primer rascvetan pupoljak cveta šljive ne samo lep modni detalj već je tu sa ciljem da blagoslovi srećom onoga ko ga nosi. Danas simbolika ne igra toliki uticaj na naše odevanje, ali detaljima koje imamo na sebi i te kako možemo poslati željenu poruku. Osim toga, teško je zamisliti luksuzne uniforme prestižnih fakulteta ili elitnih udruženja čiji članovi na odeći nemaju izvezene ambleme kao znak pripadništva datoj skupini.

72 l april

Lesage

Chanel

D&G D&G

D&G

Elie Saab

Moda

Iako sam se ovom prilikom najviše fokusirala na vez na odeći i modnim detaljima, ništa manje atraktivan i zanimljiv vez nije ni na aksesoarima kojima „odevamo“ naš dom. Jastučnice, prekrivači, posteljina, draperije, stolice Ili fotelje pa i zidna dekoracija i lampe uz malo intervencije veštih ruku postaju za nijansu interesantniji, a svakako drugačiji. Baš kao što se može videti na pistama i deo je luksuznih kolekcija vodećih modnih kuća tako svoj doprinos ovom višestruko praćenom trendu daju i društvene mreže i kreativni ljudi koji korišćenjem ovog tradicionalnog zanata kreiraju moderna umetnička dela koja bismo rado držali na svojim zidovima ili poneli kao modni detalj. Među meni najinteresantnijim umetnicima sa čijim radovima sam došla u dodir su @lisa_smirnova, @james.t.merry, @lera.petunina, @tessa_perlow, @trueforthaus i @fiance_knowles. Iako svi znamo kako se moda stalno „vrti“ u krug i reciklira, što nas je naučilo značaju čuvanja porodičnog blaga kad su u pitanju kvalitetna odeća i modni detalji, raduje me da i stari zanati osvajaju nove generacije nudeći nešto novo, originalno i drugačije što ćemo poželeti da sačuvamo za buduće naraštaje. 74 l april

@fiance_knowles @james.t.merry

@lera.petunina

@tessa_perlow

76 l april

@trueforthaus

@lisa_smirnova

Moda

FOTOGRAF: RELJA V SIMIĆ MODELI: MARIJA ĆURČIĆ I NEVENA VUKOVIĆ (Drea Model Placement)

STILISTA: TEODORA ILIĆ ŠMINKA: JANA ŠKOBIĆ FRIZURA: MIŠKO NINIĆ

(Unlimited-hair & makeup design)

OGRLICE: MADEBYJO BODI I HELANKE: MO CLOTHING 78 l aprilDUVNJAK PANTALONE: MLADENA

J Madeby o Koloritna kolekcija FREE SPIRIT najavljuje leto

a dizajn i ručni rad odgovorna je Jovana Čović, mlada beogradska arhitekta, koja je nakon master studija u Milanu i povratka u Beograd odlučila da svoj višegodišnji hobi pretvori u nešto više. Nakon što se krajem 2016. godine stidljivo pojavio, prepoznat uglavnom po trendu koji se vratio na velika vrata ,,chokerima”, brend Madebyjo u sezonu proleće/ leto ulazi u nešto drugačijem stilu. Hladnu i svedenu zimsku kolekciju zamenjuju krupne, šarene ogrlice iz kolekcije #freespirit koja ima za cilj da razbije monotoniju i unese duh proleća u odevne kombinacije zaljubljenica u dobar stil. Ogrlice možete naći u JaneDoe Shop-u (Kapetan Mišina 17, Beograd) i Ateljeu Petlja (Višnjićeva 4, Beograd) kao i poručiti online preko instagram i facebook profila.

FOTOGRAF: RELJA V SIMIĆ MODEL: MARIJA ĆURČIĆ STILISTA: TEODORA ILIĆ ŠMINKA: JANA ŠKOBIĆ FRIZURA: MIŠKO NINIĆ

(Unlimited-hair & makeup design)

OGRLICA: MADEBYJO KOMBINEZON: TEODORA ILIĆ KAPUT: CUTCAT CIPELE: MAGDALENA KLAŠNJA & MATES

FOTOGRAF: RELJA V SIMIĆ MODEL: NEVENA VUKOVIĆ

(Drea Model Placement)

STILISTA: TEODORA ILIĆ ŠMINKA: JANA ŠKOBIĆ FRIZURA: MIŠKO NINIĆ

(Unlimited -hair & makeup design)

OGRLICA: MADEBYJO KOMBINEZON: TEODORA ILIĆ KAPUT: CUTCAT

Moda

FOTOGRAF: RELJA V SIMIĆ MODEL: NEVENA VUKOVIĆ (Drea Model Placement)

STILISTA: TEODORA ILIĆ ŠMINKA: JANA ŠKOBIĆ FRIZURA: MIŠKO NINIĆ

(Unlimited-hair & makeup design)

OGRLICA: MADEBYJO BODI: MO CLOTHING 82 l aprilILIĆ PANTALONE: TEODORA

Moda

FOTOGRAF: RELJA V SIMIĆ MODEL: NEVENA VUKOVIĆ (Drea Model Placement)

STILISTA: TEODORA ILIĆ ŠMINKA: JANA ŠKOBIĆ FRIZURA: MIŠKO NINIĆ

(Unlimited-hair & makeup design)

OGRLICA: MADEBYJO BODI: MO CLOTHING 84 l aprilILIĆ PANTALONE: TEODORA

Pripremila: Teodora Kovrlija Fotografije: Svetlana Braun, Ivana Ivanović, Dražen Žigić, Aleksandar Gligorić, Dimitrije Nedeljković, Mina Delić, Srđan Šveljo Stajling: Srđan Šveljo

86 l april

MODEL INSIDER

Srđan Klipa NAVIKLI STE DA IH GLEDATE NA PISTI, U MODNIM EDITORIJALIMA, NA REKLAMAMA A SADA ĆEMO IH UPOZNATI I VAN PISTE I SETA. PLEZIR U SARADNJI SA SRĐANOM ŠVELJOM BIRA MUŠKOG MODELA MESECA, A NA KRAJU GODINE BIRAJU SE TROJICA VAMA NAJZANIMLJIVIJIH MOMAKA I TO PUTEM GLASANJA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA. MOMCI KOJI BUDU IMALI NAJVEĆI BROJ VAŠIH GLASOVA DOBIJAJU VREDNE NAGRADE OD GARDEROBE DO AKSESOARA I KOZMETIKE. OVOG MESECA VAS UPOZNAJEMO SA SRĐANOM KLIPOM

KAKO SI UŠAO U SVET MODELINGA, KADA SI ODLUČIO DA SE OKUŠAŠ U OVOM POSLU?

Modelingom sam počeo da se bavim početkom 2016. godine i to na nagovor drugarice. Bio je u Subotici kasting za jednu modnu agenciju na kojem sam se pojavio i prošao odmah. PORED MODE I MODELINGA KOJE SU TVOJE DRUGE STRASTI, ČIME SE BAVIŠ U SLOBODNO VREME?

Volim i da odem sa društvom u bioskop, klub Ili nešto treće, sve zavisi od toga kako se dogovorimo i šta nam bude interesantno tih dana. Volim da odem i u teretanu posle napornog dana da se malo opustim uz trening.

Moda

FILM/KNJIGA/MUZIKA/VIDEO IGRA KOJA OKUPIRA TVOJU PAŽNJU I ŽELIŠ DA IH PREPORUČIŠ ČITAOCIMA PLEZIRA?

Od filmova preferiram samo horore, kao na primer „The Conjuring”. Volim da čitam krimi knjige, omiljena mi je „Gomora”. Muzika i strana i domaća, a najdraža igra mi je GTA. OMILJENO MESTO NA SVETU, GDE VOLIŠ DA ODEŠ KADA ŽELIŠ DA SE ODMORIŠ OD NAPORNOG DANA I STRESA?

Na Palićko jezero, negde blizu vode, da gledam zalazak sunca. DESTINACIJA IZ SNOVA?

Definitivno Dubai. OMILJENA SARADNJA/FOTKANJE/ PRIŽELJKIVANA SARADNJA?

Trenutno fotkanje editorijala „Black Angel” koji je stilizovao Srđan Sveljo. KAKO BI OPISAO SVOJ STIL ODEVANJA?

Elegantan

88 l april

DA LI U SVETU MODELINGA VLADA SUJETA I LJUBOMORA I KAKO SE SA TIM BORIŠ?

Vlada i to velika. Ja se sa tim borim jednostavnim kuliranjem, ne dozvoljavam da me to dotiče i mislim da bi tako trebali i svi ostali. Treba svako da bude svoj, da ne glumi nekog ko nije, jer iz tih razloga dolaze u problem sa samim sobom pre svega! KAKO SE GRADI SAMOPOUZDANJE, DA LI JE BILO TRENUTAKA KADA TI JE BILO NELAGODNO ISPRED OBJEKTIVA ILI NA PISTI I KAKO SE SA TIME SUOČAVAŠ?

Bilo je naravno na početku kao i svakom drugom koga znam, ali s vremenom sam to prevazišao i sve mi je postala rutina. Smatram da se samopouzdanje kao i sve gradi vremenom ukoliko smo dovoljno jaki da verujemo u svoje ciljeve i da ne dozvolimo da nam ih drugi pokvare i naruše na bilo koji način to za šta se borimo. KAKO SE NEGUJEŠ/ODRŽAVAŠ KONDICIJU I VODIŠ BRIGU O SVOM IZGLEDU?

Zdrava ishrana, bez slatkiša iako ih ja obožavam. Redovni treninzi i što manje stresa.

Uradi sam

Pripremila: Irena DvorĹžak @Kreativice

UskrĹĄnje dekoracije

90 l april

ZEČIĆI – VAZICE Ukoliko ste slični meni, pa više volite kajganu nego tvrdo kuvano jaje i ne volite da jaja farbate već da ih samo ukrašavate - onda je ovaj uradi sam projekat kao stvoren za vas! U pitanju je jednostavan projekat za koji će vam biti potrebni: l jaja l papir l makaze l lepak l tempere l cveće Projekat počnite tako što ćete jaja pažljivo razbiti samo na vrhu koristeći nož i od belanca i žumanca napraviti dobar doručak! Niko ne može da bude kreativan sa praznim stomakom. Zatim ljuske dobro operite i ostavite da se osuše. Od papira napravite nekoliko postolja za vaše buduće zečiće - vazice, zečije uši kao i obruče na koje ćete lepkom te uši zalepiti. Za sve pomenuto vam je potrebna jedna dugačka traka od papira koju ćete potom iseći i zalepiti u željenom obimu. Jaja ukrasite temperama, ponovo, po vašoj želji, a kada se tempere dobro osuše, flomasterom im nacrtajte oči, nos i usta. Zečićima zalepite uši, nalijte vodu i stavite neko manje i lakše cveće kako se vaše vazice ne bi prevrnule. I to je to! Cveće možete da iskoristite za ukrašavanje stola za vaš uskršnji doručak. Sve što treba da uradite jeste da iz parka ili svoje bašte donesete grane trešnje ili jabuke u cvatu i napravite buket koji će krasiti centralni deo vašeg stola. Na tanjire stavite po jednu ozelenelu grančicu i zanimljive salvete koje će upotpuniti dekoraciju. I to je sve! Uživajte u proleću, svim njegovim bojama i mogućnosti da budete kreativni!

Uradi sam

92 l april

Kreativice O dizajnu, uradi sam projektima, uređenju enterijera, putovanjima, receptima i zanimljivim mestima možete čitati na blogu Kreativice

Ekologija

94 l april

Pripremila: Teodora Kovrlija

Fotografije: Andrijana Kovrlija

BOJENJE USKRÅ NJIH JAJA

prirodnim pigmentima

Ekologija

96 l april

Ekologija

98 l april

Ekologija

100 l april

Ekologija

102 l april

Ekologija

104 l april

Ekologija

koliko ste odlučili da ove godine probate nešto drugačije, prirodno, i umesto kupovnih boja iz kesice upotrebite prirodne pigmente za bojenje uskršnjih jaja, donosimo vam proverene recepte. Mi smo se malo igrali i isprobali kakve boje će dati namirnice koje sasvim sigurno svako od vas ima u svojoj kuhinji. Boje koje dobijete na ovaj način, ne samo što su prirodne, pa samim tim nema bojazni od unošenja štetnih materija u organizam, već istovremeno bojenju daju sasvim novu draž budući da nikad niste sigurni kakvu ćete boju na kraju dobiti, a i teško je ponoviti i napraviti dva identična jaja. Uprkos onoj narodnoj da liče kao „jaje jajetu“. Boja zavisi i od podloge, odnosno prirodne boje jaja koja koristite. Ja sam ovog puta za jaja koja ćete videti na slikama koristila bela jaja. Ukoliko želite i vi bela jaja a ne možete da ih nađete u svojoj okolini ili ne želite da izdvojite veći novac za jaja samo radi boje, predlažem vam da se poslužite jednim jednostavnim trikom i prilikom kuvanja jaja pred kraj u vodu dodate malo sirćeta, a zatim krpicom nežno odstranite pigment. Računajte da će jaja nakon uklanjanja prirodne boje biti za nijansu osetljivija (barem sam ja imala takvo iskustvo kada sam ovo radila pre par godina), pa budite obazriviji prilikom bojenja. Da se vratim na temu, ukoliko koristite žuta jaja računajte da će vam neke boje ispasti drugačije nego na belim jajima. Na primer crveni kupus će belim jajima dati plavičasti pigment, a žutim zeleni. Moj savet je da se igrate, eksperimentišete i sami otkrijete kakve boje želite. Za svetlije, nežnije boje jaja držite u lončetu sa bojom dvadesetak minuta do pola sata, za intenzivniju boju i duže. Ja sam 106 l april

želela da jaja dobiju patinu i teksturu pa sam u vodu sa bojom dodavala listiće i cvetiće čaja od hibiskusa, jaja koja sam bojila kupusom sam umotavala u liske i okretala ih više puta, isto kao i ona koja sam bojila u lukovici crvenog luka. Ona su ispala najtamnija, bordo-braon, a najkraće su provela u vodi. Za žuta jaja sam koristila kurkumu i jako sam zadovoljna kako su ona ispala, boja je veoma ujednačena i ima lepu patinu, pa jaja izbliza deluju blago peskirano. Nežnu boju lavande sam dobila korišćenjem cvekle kao pigmenta. Nakon što je cvekla skuvana u loncu sačuvala sam vodu u kojoj se kuvala u jednoj tegli i posle par

dana sam je ugrejala i dodala malo jabukovog sirćeta. Za roze boju planiram da koristim cveklu koju ću iseći slajserom na tanke kriške koje ću umotati oko jaja i prokuvati ih tako. (za ovu priliku nisam imala pri ruci više cvekle) Prilikom bojenja sam pokušala da dobijem oranž pigment od nekoliko kora pomorandže i šargarepe ali boja je bila previše prozirna pa sam odustala od farbanja jaja dobijenim pigmentom. Za kraj imam samo još jednu napomenu, ne preterujte sa količinom vode koju dodajete povrću ili voću, računajte da ćete u nju dodati i jabukovo sirće pa ne želite da vam boja bude previše bledunjava. Kada je povrće, voće, čaj ili šta ste već koristili kao pigment malo otpustilo boju, iz

šerpice u kojoj ste prokuvali vodu i navedene sastojke sve prebacite u lončiće (poput metalnih lončića za mleko) kako bi jaja lepo zaronila u vodu i bila ravnomerno pokrivena. Ne zaboravite da podelite sa nama slike putem društvenih mreža ukoliko budete bojili jaja na ovaj način.

PIGMENTI KOJI SU KORIŠĆENI ZA BOJENJE JAJA:

Žuta - kurkuma, voda, jabukovo sirće Sivo-plava - Ljubičasti kupus, voda, jabukovo sirće Zlatno-braon - hibiskus čaj, sirće Lavanda - cvekla, sirće Bordo-braon - crveni luk, voda, sirće

Ekologija

Eko ego? Tekst: Anđela Đurašković

ILI

Ovog mjeseca vam donosimo jedan drugačiji, introspektivan način gledanja na ekološki održive načine življenja. On se bavi odnosima dvaju sila unutar svakog od nas: one koja se hrani kratkotrajnim užicima i one koja traži kvalitet na svim poljima života, koja je mnogo zahtjevnija, pa samim tim često i zapostavljena. U nastavku slijede neki od razloga zbog kojih vam preporučujemo da „zazelenite“ svoju svakodnevnicu. Oni samo potvrđuju da život u skladu s prirodom hrani ono najbolje u nama 108 l april

ećina tekstova o ekologiji na koje naiđete sugerisaće vam da je glavni razlog zbog kojeg bi trebalo da pređete na „eco-friendly“ način života davanje doprinosa dobrobiti planete i svih njenih stanovnika. I iako je to istina, zapazili smo da ovakav pristup temi kod mnogih stvara (pogrešan) utisak da treba da žrtvuju sopstvenu lagodnost zarad nekog drugog, čime su sami na gubitku. Zato smo se odlučili za drugi pristup temi: polazimo od nas. Ako bolje pogledate, shvatićete da je upravo usklađivanje sopstvenih obrazaca ponašanja sa ekološki preporučljivim življenjem ono što dovodi do osjećaja povezanosti sa zajednicom, jačanja optimizma i samopouzdanja, kao i eliminisanja svega suvišnog – i spolja i iznutra.

Kada smo postali takvi egoisti?

Čovjek nije oduvijek gledao na prirodu isključivo kao na resurs za eksploataciju. Uvjerenje o ljudskoj nadmoći u odnosu na prirodu javlja se u 16. vijeku, s jačanjem snage naučne misli, a njenim utemeljivačem smatra se filozof Frensis Bekon. Bekon je vjerovao da priroda nije sila kojoj dugujemo život, već obilje resursa koji su naši za prisvojiti. Kako je ovo stanovište dobijalo na značaju, počele su se mijenjati ljudske predstave o određenim prirodnim pojmovima. Tako, na primjer, ideja izvora kao života biva zamijenjena uvjerenjem da je izvor isto što i bogatstvo sirovinama. Ova promjena dala je vjetar u leđa ranim ko-

lonijalnim pohodima. Danas, vjekovima kasnije, kompletan konzumeristički sistem u kojem živimo oslanja se baš na to: konstantnu potrošnju svega što nam je dostupno.

Zašto je to pogrešno?

Naše potrebe rastu iz dana u dan, ali ne i zadovoljstvo životom. Povećavaju se samo količina otpada koji proizvodimo, temperatura Zemlje, bogatstvo bogatih i siromaštvo siromašnih. Postaje sve jasnije da je naš odnos prema okolini onaj koji je pogrešan, te da njegovom promjenom možemo pokrenuti talas napretka u društvu. Predstava čovjeka kao vrste na vrhu piramide mora biti smijenjena slikom čovjeka kao karike u krugu unutar kojeg su sva bića ravnopravna. Ovo stanovište, koje mnogi smatraju prevaziđenim, zapravo je jedino ispravno iz više razloga. Ljudska bića imaju visoko razvijenu svijest, koja ujedno sa sobom donosi i viši stepen odgovornosti, jer je baš nama data privilegija da biramo smjer u kojem će se kretati razvoj planete. Postaćemo mnogo bolji u vršenju te dužnosti ukoliko ponovo usvojimo gledište da smo i mi dio cijele priče, a to je osnovni postulat ekološkog načina življenja. Ono je slično proljećnom čišćenju, koje je karakteristično za ovo doba godine: odbacujemo sve teško i nepotrebno i okrećemo se rastu. U nastavku teksta vam izdvajamo vodeća polja na kojima ćete osjetiti promjene na bolje ukoliko se odvažite na ono što se popularno naziva „svjesnim“ životnim stilom (engl. „conscious lifestyle“).

Ekologija

Prednosti „zelenog“ življenja Bolje ste raspoloženi.

Neke od ključnih odlika zdravog života ujedno podstiču vašu rasterećenost i dobro raspoloženje. Provođenje više vremena u prirodi i na suncu, istrajnost u pridržavanju usvojenih principa, kvalitetnije teme za razgovor sa bliskim ljudima, koncentrisanje na trenutak i iskustvo, a ne na predmete i površne stvari – sve to ujedno eliminiše stresne prilike iz vašeg života i čini vas zadovoljnijim sobom. Svaki slobodan trenutak željećete da popunite stvarima koje vas čine srećnima. To može da uključuje sve: od malenih stvari poput sađenja začinskog bilja u staklenim teglama, do promjene posla i bavljenja nečim što istinski volite.

Postajete „imuni“ na reklame.

Minimalistički pokret dobio je na snazi u posljednje vrijeme, pa je internet preplavljen tekstovima tipa „Kako da sa 10 odjevnih komada napravite 30 modnih kombinacija“, ili „Kako da spakujete sve što vam treba za mjesec dana putovanja u samo jedan ranac“, i sl. Kvantitet postaje nebitan, pa možete da priuštite sebi komade od kvalitetnih materijala koji će trajati godinama. Nema više dana kada ne znate šta da obučete, jer svi odjevni predmeti se lako međusobno kombinuju. Nema mozganja šta da promijenite u stanu, jer nema nereda ni nagomilanih predmeta. Novi telefon se kupuje kada postojeći zakaže, a ne kada izađe noviji model. Nije bitno šta je u trendu od garderobe, šminke ili dekor komada, jer vaš dom, orman i neseser već zadovoljavaju vaše trenutne potrebe i prilagođeni su vašoj svakodnevnici. Apsolutno svaki element u priči odražava vaš karakter, što vam istovremeno eliminiše razlog za brigu o tome da li sve izgleda kako treba – već znate da je odgovor potvrdan. 110 l april

Štedite novac.

Ova se stavka nadovezuje na prethodnu. Činjenica da u garderoberu imate mali broj vanvremenskih komada, u neseseru kvalitetnu šminku koja funkcioniše u svim prilikama, te da što je moguće više proizvoda pravite sami, na duže staze, vam čuva budžet. To znači da ćete kroz nekoliko mjeseci biti u mogućnosti da investirate u stvari za koje osjećate da će doprinijeti vašem zdravlju i sreći. To može biti putovanje, nova knjiga, zdravija hrana (koja je, nažalost, uvijek skuplja od nezdrave), solarni paneli, električni automobil, članarina za kurs koji već dugo želite da upišete, češći odlasci u bioskop, pozorište, operu... Opcija je bezbroj! Kada

stavite kvalitet na prvo mjesto, postaje lako razlučiti šta je želja, a šta potreba, pa samim tim postaje jasnije gdje vrijedi uložiti novac.

Imate više slobodnog vremena.

Kada eliminišete višak namještaja, stare papire, nenošenu garderobu, sezonske kataloge, šminku kojoj je istekao rok i igračke koje su vaša djeca prerasla, shvatite da ste istovremeno smanjili gomilu za pranje i površinu za čišćenje. To vam na mjesečnom nivou pruža još nekoliko sati za stvari koje volite. Dodajte tome sve vrijeme koje nećete provesti čitajući tekstove o poznatima ili na rasprodajama i odjednom vaš raspored može da

ugosti novi hobi, putovanje ili češće druženje sa voljenim osobama.

srednjost i površnost prestaju da O budu prihvatljivi.

Odstranjivanjem viškova iz svog života stvarate prostor za fokusiranje na sopstvene vrijednosti. Zapitajte se šta vam je zapravo bitno? Čemu ste već dugo željeli da se posvetite, a niste imali vremena ili društvo za tu aktivnost? Koje teme za razgovor sada djeluju previše površno ili u potpunosti nebitno? Vremenom ćete početi da uviđate da vas životi poznatih više ne zanimaju. Ni mediji koji su puniji reklama nego kvalitetnog sadržaja.

Ekologija

Odjednom ćete tražiti više i od svojih sagovornika. Šta oni misle o vezi između ishrane i globalnog zagrijavanja?

I mate veću kontrolu nad svim stvarima koje utiču na kvalitet vašeg života.

Čitate etikete na prehrambenim proizvodima kako biste osigurali da nema vještačkih sastojaka, previše šećera ili soli. Provjeravate da li je garderoba od prirodnih materijala. Ukoliko niste u stanju da na tržištu nađete ono što vam je potrebno, ne ustručavate se da ga sami napravite. Istražujete koji su sastojci loši po vaše zdravlje i zašto. Raspitujete se o posljedicama koje bi planirana izgradnja nekog objekta u vašem okruženju mogla da ima po mještane. Nije vas strah da kažete „ne“. Ni da podignete glas protiv nečeg što 112 l april

je pogrešno. Naprotiv, crpite snagu iz činjenice da se pridržavate svojih zdravih principa u svim sferama života i to vas motiviše da nastavite dalje istim žarom.

Zdraviji ste.

Hranite se organskom hranom, voće i povrće kupujete na lokalnoj pijaci. Bavite se sportom, možda čak i meditirate. Njegujete se pravim sastojcima. Svaki sastanak sa dragim ljudima u stanju ste da proživite na najbolji mogući način jer se fokusirate baš na njih i na sadašnji trenutak. Boravak u prirodi dokazano služi kao dvosmjerni „ventil“ kroz koji se oslobađamo negativne energije, a crpimo pozitivnu. Sve su ovo ključne komponente zdravog života, u kojem vam svaki novi dan započinje s osmijehom.

Potražićete istomišljenike onlajn, u fejsbuk grupama ili na blogovima. Imaćete želju da budete edukator koji će drugima pojasniti sve prednosti minimalizma, zdrave ishrane, održivih metoda proizvodnje električne energije, razmjene dobara i usluga, i, što je najvažnije, zajedničkog djelovanja za opšte dobro restaje da bude važno šta drugi P misle.

Onog momenta kada odlučite da aktivno preuzmete odgovornost za sve sfere svog života, naići ćete na pregršt komentara tipa: „A šta će ti to?“, „Sve je to OK, ali nemoguće je u našem gradu/zemlji/regionu“, „Ali ne možeš ti tu ništa da promijeniš. Zašto da se uopšte mučiš?“, i nastaviti dalje uprkos njima. Vremenom, oni će postati samo šum u pozadini na koji nećete obraćati pažnju.

Budi se radoznalost.

Počeli ste zdravo da se hranite i odjednom čitate sve što ima veze sa poljoprivredom i ekološkom održivošću. Pročitali ste koliko štete „brza moda“ nanosi planeti, pa istražujete koji su to mali lokalni brendovi koje vrijedi podržati. Svaka nova promjena vuče novu

potrebu da se sazna koji je najbolji mogući izbor u datoj situaciji. Nije li to sjajan osjećaj? Odjednom nije bitna samo ekološka ili zdravstvena komponenta pomaganja planeti. Hvatate sebe kako tražite nove načine za doprinošenje društvu u cjelini. Više vas ne zanimaju samo inicijative koje imaju veze s prirodom, pa pažljivije vršite odabir medija koje pratite. Priključujete se inicijativama za borbu protiv siromaštva, zaštitu ugroženih grupa stanovništva, borbu protiv korupcije... Što ste posvećeniji ispravnim upravljanjem svim karikama života, uočićete da će radoznalost u oblastima od važnosti samo da raste. Ne sputavajte je.

ača osjećaj povezanosti sa J zajednicom.

Biće prilika u kojima nećete moći svoje ciljeve da ostvarite sami, već će vam trebati „pojačanje“. Sa komšijama ćete pokrenuti inicijativu za razmjenu predmeta koji vam više nijesu potrebni. Potražićete istomišljenike onlajn, u fejsbuk grupama ili na blogovima. Imaćete želju da budete edukator koji će drugima pojasniti sve prednosti minimalizma, zdrave ishrane, održivih metoda proizvodnje električne energije, razmjene dobara i usluga, i, što je najvažnije, zajedničkog djelovanja za opšte dobro.

Život postaje kreativniji i opušteniji.

Iako preuzimanje pune odgovornosti za svoj život zvuči kao stresan posao, shvatićete da ste tek nakon što to učinite u stanju da se istinski opustite. Jer znate da ste na ispravnom putu. Jer crpite energiju iz zdravih navika. Jer sami stvarate svoje okruženje. Jer se ne opterećujete nevažnim stvarima. Jer kvalitetno provodite svaki minut. Jer ste okruženi divnim ljudima. Jer ste u stanju da sagledate cijelu sliku. Jer više niko ne može da vam nametne svoje interese kao javne. Jer živite život punim plućima. Vraćanje prirodi zapravo je vraćanje sebi.

EGZOTIKA U I biljke se B ka o i ljudi

Ekologija

Intervju: Teodora Kovrlija

mogu navići na promenu sredine

Milka Tamamović je pravnica i ekonomistkinja, osnivač Društva prijatelja Kine, bavila se padobranstvom u mladosti, a poslednjih godina je angažovana organska baštovanka u čijoj bašti rastu egzotične biljke iz čitavog sveta. U priči koja sledi saznaćete kako je Milka došla do semena starog čak dva milenijuma, kako je uspela da uzgoji neke vrlo interesantne, egzotične vrste i koliko je za zdravu budućnost značajna organska proizvodnja i ekologija 114 l april

U BANJALUCI

Ekologija KADA JE POČELO VAŠE ISTRAŽIVANJE O ZDRAVOJ, ORGANSKOJ HRANI I UPOZNAVANJE SA NEOBIČNIM SORTAMA VOĆA I POVRĆA, KAO I RAD NA OČUVANJU RAZNOVRSNOSTI SEMENA?

Zadnjih dvadeset godina se interesujem za ekološko gajenje povrća i voća, a onda počinje i sakupljanje neobičnih i pomalo egzotičnih biljaka, prije svega, jer asortiman ponude na našim pijacama je zaista skroman. Sve je oskudno, svega 4-5 sorti paradajza, možda toliko paprika i pasulja, 2 sorte krompira bijeli i crveni, hercegovački, glamočki i ljevčanski i to sve proizvedeno od uvoznog holandskog sjemena, luka poznajemo 3-4 vrste, kao i kupusa i salata. Imala sam jaku potrebu za još puno vrsta različitih jestivih biljka i tako sam počela pomalo gajiti, testirati i skupljati biljke, sjemena i sadnice. Spoznala sam da zaista možemo gajiti i u našoj klimi bar još stotinjak povrtlarskih i voćnih vrsta. ŠTA VAS JE OSVOJILO U PROIZVODNJI ORGANSKE HRANE?

Prije svega izazov. „Ovnovi ” jednostavno uživaju u nemogućim misijama i samo im nemojte reći da je nešto nemoguće, jer rado skaču u akciju da opovrgnu tu tvrdnju. Većina poljoprivrednih stručnjaka i proizvođača tvrde da bez hemije nema kvalitetne proizvodnje niti ozbiljne finansijske dobiti. Brzo sam povezala da u hrani koju konzumiramo ima mnogo hemije, kako u sirovom voću i povrću tako i u mesu jajima, mlijeku. Velika količina hemije tako dospijeva u naš organizam, skuplja se, taloži i uzrokuje zdravstvene probleme. KOJI JE PO VAŠEM MIŠLJENJU RAZLOG ZBOG KOGA NA PIJACAMA IMAMO TAKO SUŽEN IZBOR, NE SAMO ORGANSKOG, NEPRSKANOG VEĆ I UOPŠTENO VOĆA I POVRĆA AKO ZNAMO DA U ZEMLJAMA IZ KOJIH SU POTEKLI POSTOJI SIJASET PODVRSTA I RAZLIČITIH SORTI, A NAMA SE PRODAJU SVEGA NEKOLIKO VRSTA PARADAJZA, KROMPIRA, PASULJA, KUKURUZA, JABUKA…?

116 l april

Ako kupac ne zahtijeva i ne traži nove vrste neće ih ni trgovac nabaviti. Proizvođači kao i trgovci razmišljaju samo o dobiti. Proizvedi puno, prodaj što više i po što većoj cijeni. Veletrgovac procjenjuje na čemu najviše može zaraditi i to kupuje na svjetskoj pijaci za lokalna tržišta. Što proizvoditi ili kupovati 50 vrsta kupusa, lakše je nabaviti nekoliko ustaljenih vrsta i to je to. Sigurno prolazi kupus za ribanje i kupus za kiseljenje, krompir crveni i bijeli, a isto tako je i sa svim ostalim vrstama. Dobit se ne stavlja na kocku. Zato smo mi ugroženi i ostaje nam ili da sa čežnjom gledamo u prebogate slike tropskih pijaca ili da sami krenemo u avanturu proizvodnje novih vrsta. NAJNEOBIČNIJE SORTE KOJE SU NAŠLE PUT DO VAŠE BAŠTE?

Puno ih je i sve su pomalo neobične i svaka ima svoju višestruku vrijednost. I estetsku, i prehrambenu i zdravstvenu. Kivano rogata dinja, batat slatki krompir i marakuja su me oduševile prelijepim cvijetom, pa onda plodom, ukusom i jednostavnom njegom. Lubenice žutog i narandžastog mesa izvanrednog su mirisa i ukusa, šumske jagode crvene ili bijelo-žute koje se mogu jesti u sred zime, kukuruz sjajnog crnog zrna nevjerovatne prehrambene vrijednosti, li - či paradajz ukusa i izgleda sličnog trešnji, voće pepino krupnog, ukusnog slatkog ploda, feijoa grm koji daje prelijepe i ukusne plodove i cvjetove koji se tope na jeziku kao najfinija krema, bezbroj zelenih biljaka sličnih zelenoj salati ili kupusnjačama svih boja i oblika listova. Stotine sorti paradajza svih boja, oblika i veličina. Paleta čili paprika sa svih kontinenata. Popis je zaista dug. Mnogi ljudi gaje egzotike a da toga i nisu svjesni, a i pojma nemaju da su veoma ukusne i korisne u ishrani. Markuja je poznata kao ukrasna biljka, Isusov vijenac prelijepo je jestivo voće. Cvijet Adam i Eva ogromnih listova je izvanredna jestiva biljka u tropima poznata kao taro, šparoga koja se desetljećima gaji u

baštama kao zelenilo za bukete cvijeća je isto tako delikatesna hrana dostupna rijetkima koji imaju novaca da je sebi priušte. KOLIKO JE TEŠKO DOĆI DO PRIRODNOG, NEMODIFIKOVANOG SEMENA I SEMENA NEKIH, ZA NAŠE PROSTORE, EGZOTIČNIH BILJAKA I KAKO UH VI NABAVLJATE? DA LI PRODAJETE I SEMENA U VAŠEM ONLAJN MARKETU?

Ne priznajem da postoje beskorisne i korovske biljke, svaka je sa razlogom stvorena samo joj treba otkriti namjenu

Teško jeste, ali nije nemoguće. Malo ljudi zna da su biljke kao što su kukuruz, riža, soja, pšenica, paradajz, krompir, mrkva u velikom procentu (skoro 98% registrovanih vrsta) već GMO kontaminirano. To je zaista teško prihvatiti i istini pogledati u lice, stručnjaci se grčevito bore da dokažu suprotno ali na žalost i oni lagano odustaju i predaju se jer uviđaju istinu. Sav taj posao je obavljen još prije 60 godina tj. pedesetih godina prošlog vijeka. Svjetska glad tih godina je otvorila Pandorinu kutiju genetskih istraživanja i ta sjemena su pod parolom da čovječanstvo izbave od gladi u budućnosti lagano dospjela skoro do svakog dijela planete. Postoje banke čistog sjemena ali su ta sjemena veoma često nedostupna, veoma strogo se čuvaju daleko od znatiželje sjemenoljubaca. Ipak Božija promisao uradi nemoguće stvari i čovjeku na neshvatljiv način otkrije zlatne riznice. Nađena je glinena posuda zatvorena u nekoj pećini u Latinskoj Americi sa sjemenom nekoliko vrsta pasulja koje je proklijao i dozvolio čovjeku da se ponovo sretne sa tim blagom poslije 2 milenijuma. Naučno nemoguće, ali sjemenke su dale svoj rod i lagano se vraćaju u život ljudske zajednice. Te sjemnke su vrlo rijetke, ali su postale ipak dostupne. Došla sam do njih i od 3 sjemenke koje sam dobila u prvoj godini dobila sam 7 mahuna sa po 3-4 sjemenke i tako je lagano krenulo. Već ove godine očekujem da ću ga moći i probati. Do sada sam ga 4 godine gajila samo da bi umnožila tu sortu. Našla sam isto u nekoj staroj kutijici moje majke pakova-

Ekologija

nje paprike, paradajza i neke tikve stare bar 30 godina. Limene kutijice sa sjemenkama se sjećam iz djetinjstva. Taj paradajz je proklijao i dobila sam prelijep plod. Naziv mi je nepoznat, jednostavno u literaturi nisam našla opis sa svim tim karakteristikama, nisam znala da je takva klijavost moguća ali eto i to sam naučila kroz iskustvo. Sjeme je čuvalo svoju klijavost i pričekalo da ga nađem da nastavimo život dalje zajedno. Nešto sjemena dobijem u razmjeni, našto kupim a najviše dobijem od poznanika i prijatelja iz cijelog svijeta. U svojoj ponudi imam dosta sjemena, 99% iz moje vlastite proizvodnje, dio prodajem, a dio poklanjam. Volim sresti ljude za koje mislim da će biti dobri domaćini mojim biljkama i koji će nastaviti dijeliti dalje. IMATE LI MILJENICE MEĐU BILJKAMA KOJE PROIZVODITE I PO ČEMU SU ONE TAKO POSEBNE?

118 l april

Sve, baš sve su mi drage, samo neke budu zaista posebne zbog načina na koji dođem do njih, zbog ljudi koji su mi ih darovali pa na neki način malo više mjesta ili pažnje zauzmu, ali zaista sve su drage i svaka ima svoju svrhu i namjenu tj. svaka je po promisli višoj stvorena i u mom srcu smještena. Ne priznajem da postoje beskorisne i korovske biljke, svaka je sa razlogom stvorena samo joj treba otkriti namjenu. U VAŠOJ BAŠTI STANUJU BROJNE EGZOTIČNE VRSTE. KAKO ODLUČUJETE KOJE VRSTE ĆETE UVRSTITI U PONUDU I KAKVA JE POTRAŽNJA ZA ORGANSKIM, EGZOTIČNIM VOĆEM I POVRĆEM?

Imam puno egzotičnih vrsta, samo su neke drvenaste biljke i treba puno strpljenja i vremena da prođe da bi se dobio plod, ali to je normalno. Strpljivo čekam. Postoji puno jednogodišnjih egzotika koji se lako gaje u sezoni i daju plod na radost svih. Kako šta pristiže,

tako pomalo dijelim prijateljima i poznanicima na degustaciju. Kad ljudi saznaju da gajim kivano, batat, gorku dinju-karelu, pepino, kumkvat, fizalis, tamarilo, tomatillo, steviju, plavi krompir, marakuju… javljaju se, traže plodove i koriste ih u svojoj ishrani. Dosta se javlja zainteresovanih za sjetvu i gajenje tih biljaka i to me posebno raduje. Prije svega raste interesovanje za organski gajeno voće i povrće, a onda još ako su tu i egzotici i nije ih teško gajiti onda je zaista to velika radost i za mene ali i za uzgajivače. Za stalno gajenje biram biljke koje zaista imaju izvrstan ukus dobar, snažan zdravstveni efekat ili daju solidne prinose u našim uslovima. Sve prvo ispitam a poslije tog sigurno mogu da dam pravu informaciju o biljci. VAŠ PRIMER POKAZUJE DA ČESTO IMAMO PREDRASUDE DA NEKE BILJKE SIGURNO NE MOGU OPSTATI VAN SVOG PRIRODNOG STANIŠTA. NA KOJI NAČIN SE BILJKE PRIRODNO PRILAGOĐAVAJU NOVOJ SREDINI?

To vam je kao poznata priča o orlu kog je izlegla u svom gnijezdu kokoška. Orlić se s tugom divio veličanstvenoj ljepoti orla koji je samouvjereno vladao nebeskim visinama. Pojma nije imao da je i on isti takav, odrastao sa ko-

koškama mislio je da je kokoška. Tako je i kod nas, neko je nekad napravio podjelu i stavio granice i zone uspjevanja, ljudi se uglavnom toga pridržavaju. Mi koji nismo baš ukalupljeni imamo hrabrosti ili ludosti da pokušamo nemoguće, a onda se ispostavi da je potpuno moguće. Često ti plodovi dobiju dosta na kvalitetu u našoj klimi. Kivano dobije dosta tvrđu koru pa se može daleko bolje i duže čuvati nego njegov rođak iz Afrike, slično je i sa batatom. Neke biljke imaju više šećera, neke su ljepše obojene… Svaka klima daje svoj pečat i neki novi kvalitet postojećem. Isto je i sa čovjekom. Ljudski rod je potekao iz rajskih prostora bujne vegetacije kojom se hranio, a onda su se ljudi razišli po cijeloj planeti i svaka ljudska zajednica se navikla na nove uslove okruženja pa su naselili, preživjeli i opstali i u surovoj tajgi Sibra i u pustinjama žarke klime. Čovjek je čovjek bilo gdje da jeste ali se prilagodio i sad ima specifičnosti prostora u kojem živi. Ipak, ja imam osjećaj da mi svi negdje duboko u svojim genima pamtimo to prošlo vrijeme, zato nas egzotici toliko privlače iIi brzo osvajaju. Toliko puta sam probala potpuno nepoznat plod, sigurno ga nikad nisam vidjela ali me veoma privukao, a ukus mi je dao neopisiv osjećaj užitka i utisak da mi jeveć poznat od prije.

Ekologija MNOGIMA ĆE BITI IZNENAĐENJE (BUDUĆI DA SMO DO SADA NAJVIŠE GOVORILE O ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI) INFORMACIJA DA STE VI ZAPRAVO EKONOMISTA PO STRUCI, ISTOVREMENO STE I PREDSEDNICA DRUŠTVA PRIJATELJA KINE I IMATE ČITAV SPEKTAR ZNANJA I RAZLIČITIH ISKUSTAVA U RUKAVU. DA LI BISTE HTELI DA NAŠE ČITAOCE MALO BOLJE UPOZNATE SA VAŠOM BIOGRAFIJOM?

U mladosti nekako dozvolimo da nas roditelji uguraju u nekakav šablon. Završim gimnaziju, a pojma nemam šta tačno hoću jer htjela bih sve (kao i danas sve trope bih prenijela ovdje da mogu). I likovnu akademiju i vazduhoplovstvo i medicinu i arheologiju. Rok za odluku kratak i nekako me slome i upišem pravo, kratko sam radila u struci, dospijem nekim slučajem u ekonomski sektor a o ekonomiji pojma nemam, znala sam šta je mjenica. Silom prilika morala sam učiti, slagati kockicu po kockicu i zaista sam ušla u svijet finansija, tu oblast baš dobro savladala, ali problem sa kolegama ekonomistima, a ja pravnik je uvijek bio konflikt i omalovažavanje. Onda upišem ekonomiju i formalno verifikujem svoje znanje više iz inata nego neke silne potrebe (ovnovski karakter) (smeh). Kasnije odem na postdiplomske studije jer me je ta oblast veoma privukla, željela sam još znanja, a i da bih bila sigurna da sve dobro razumijem, da slučajno nešto nisam propustila ili preskočila. Kažu, čovjek vrijedi koliko znanja različitih u životu sakupi. Pojma nemam da li je

to tačno. U mom slučaju se nije pokazalo kao vrlina, jer sam sticajem okolnosti možda baš zbog toga i ostala bez zaposlenja prije šest godina. Ni na jednom konkursu nisam prošla. Poslodavci visoko ocjene moje sposobnosti, ali vrijeme rođenja i moje godine su za njih bile moja velika mana. Sijeda vlas u kosi, posebno žene, je veliki nedostatak na našem Balkanskom prostoru. Ekonomska kriza je uveliko gazila ovim prostorom. Bilo je malo straha i talasanja u duši. Svaka odbijenica kao javni šamar zaboli ali prođe, a onda sam odlučila da prestanem da primam šamare i okrenula se svojoj velikoj ljubavi, biljkama, i od tada živim svoj stvarni život i egzotični san. Radim puno, ali punog srca i duše. Kinezi su me naučili da dostojanstveno nosim svoj život i da dostojanstveno upravljam njime. Sa koliko sam se elana u mladosti bavila padobranstvom i družila se sa oblacima i pticama, radila u struci, i sa koliko sam snage i energije spajala privrednike, pravila diplomatske prijeme, putovala skoro sama i otvarala gvozdena vrata mnogih institucija po svijetu, sa istom lakoćom i radošću radim ovaj baštovanski posao. Gospodar sam svog vremena, slobodno kreiram poslove oko biljaka koje gajim, eksperimentišem, uživam u svijetu egzotika kao dijete u novogodišnjem paketiću. Sreća je samo što porodica sve ovo toleriše. Prije dvadeset godina sam osnovala Udruženje prijatelja BiH i NR Kine. Radila sam

Ako se družite sa prirodom nećete imati potrebe za mučenje tijela u sparnim i zagušljivim teretanama, neće biti depresije, visokog pritiska, dijabetesa i još podosta nevolja koje prati savremeni način ubrzanog življenja

120 l april

predano na povezivanju celokupnog regiona sa Kinom u privrednom i kulturnom smislu, organizovala ko zna koliko izložbi i kulturnih događaja širom regiona. U početku me naši poslovni ljudi i oni iz vlasti nisu shvatali i bilo je dosta komplikacija. Ipak sam istrajno povezivala konce gdje je to god bilo moguće. Odvela sam nekoliko privrednih delegacija od 1999. god pa na dalje u posjetu Kini. Naši ljudi tek kad su došli tamo i vidjeli kako ta zemlja izgleda su shvatili da je vrijeme tamo zaista teklo, kad je kod nas stalo dok smo preživljavali bratoubilačke ratove. Svijet se razvijao i rastao. Mi nismo izgubili 10 godina već pola vijeka. Pouku opet niko nije izvukao i dalje smušeni se vrtimo u krug i nikako da se odlijepimo i krenemo naprijed. Cijeli naš region je možda najljepši dio planete. Znam da će se malo ljudi složiti sa mojim mišljenjem, ali ja sam sigurna u to. Ovaj prostor ima sve što je čovjeku potrebno. Dobru i mješovitu klimu, dobru zemlju, mnogo vode, rastinja još uvijek ima. Mentalno i fizički jakih i zdravih ljudi. Imamo i duše i energije, samo malo više ljubavi i puno patri-

otizma, ne lokalnog već opšteg, regionalnog, planetarnog i ljudskog nam treba. Previše je pasivne energije i čekanja da nam neki stranac „investitor” donese novi i bolji život. To se nikad neće desiti. Kina me je naučila, da je snaga u svakom čovjeku. Pojedinci ne čekaju da ih država „pogura”, sami kreiraju i stvaraju poslove. Država je stvorila dobar ekonomski ambijent, okvir za razvoj poslova i poslovanja, dala priliku i šansu skoro svakom pojedincu da nešto uradi sa svojim životom. Iako je klima surova i zemlja oskudna, kreativni su, vrijedni. Svaki komadić zemlje je zasijan. Tu je ili plastenik ili ribnjak ili voćnjak. Svi nešto rade, proizvode, stvaraju novu vrijednost. Zelene pijace su prepune svim mogućim vrstama voća i povrća, na stotine vrsta gljiva, isto toliko riba i morskih plodova. Zaista toliko izobilja, a toliko stanovnika i svi uspiju da se nahrane, rade i zarade. Odgovornost za vlastiti život mora da preuzme svaki pojedinac, koliko god to sada izgledalo nemoguće, to je jedini izlaz. Svako mora da nađe snagu u sebi da se pokrene i analizira šta u ovim momentu može da uradi

Ekologija sam na najbolji mogući način. Svako ima neku vrlinu, neku stručnost, neko znanje i iz tog stvori sebi kakvu takvu egzistenciju i lagano je gradi i usavršava podižući cijenu svojih djela i proizvoda, vještina i umjeća. Ko pasivno nastavi da čeka umrijeće čekajući i nikad neće poletjeti. Ostaće jadni mali orlić-kokoška koji nikad neće shvatiti da je baš on veličanstveni orao, vladalac nebeskih prostranstava. PO ČEMU JE KINA TOLIKO ZNAČAJNA ZA VAS I ŠTA BISTE ISTAKLI KAO NAJVEĆU VREDNOST KOJU STE USVOJILI OD KINESKOG NARODA?

Od kad znam za sebe privlačili su me neobični ljudi i civilizacije. U jednom momentu života su mi zaista dosadile balkanske ratne i poratne priče. Parale su mi uši i sva ostala čula i nadmetanja „vođa” ko je kome više grobnica iskopao i zla počinio, ko je više a ko manje kriv.. Slomila sam nešto u sebi. To nešto lokalno. Morala sam naći izlaz iz pakla i vječne uzročno posledične mržnje u jednom narodu između rođene braće istog izgleda, istog jezika, iste tradicije, samo različitih načina na koji se gospodu Bogu obraćaju. Svi su se kleli u beskrajnu ljubav prema Bogu stvoritelju. Sa imenom božijim na usnama okreće se i u ime njegovo protiv brata rođenog samo zato što mu brat nosi ime Ilija, Alija ili Josip. Kakvi smo mi to ljudi i šta nam se to vjekovima dešava. Ciklično zlo ponavlja se u sve stravičnijem i svirepijim nedjelima. Bilo mi je dosta, okrenula sam se prema tada najudaljenijoj i nedokučivoj civilizaciji NR Kini. Zadivila me njihova spoljna politika, odmjerena, definisana, dosledna. Dio svog života, skoro 20 godina, sam posvetila tom divnom narodu, njihovoj kulturi, kuhinji, tradicionalnoj medicini, Feng shui principima življenja u skladu sa prirodom i okruženjem. Oni imaju veoma razvijenu svijest za kolektivno dobro, čak i kad to remeti nekakav životni tempo i plan, pojedinac ga prihvata jer je svjestan da je to njegov doprinos opštem dobru cijele populacije. Nisu 122 l april

sebični i „sitne šićardžije“ kao što je to kod nas čest slučaj. Uvijek misle i na onog drugog, jer su svjesni potrebe balansa u životu, poslovanju, pa i u međuljudskim odnosima. To mi je iz korjena promjenilo život. Svijet sam sagledala na drugačiji način, nekako mi je sve postalo jasno i prilično jednostavno. Shvatila sam mnogo toga što mi je do tog vremena bilo nerazumljivo. Religija, odnos prema prirodi, kulturi, ekonomiji. Ekonomski uspon te velike zemlje je tako jasno isplaniran i kreiran od rukovodstava sa ogromnom dozom patriotizma. Zapad priča o ljudskim pravima, zagađenju ali koja je to zemlja zapadnog svijeta tako bajkovita i tako demokratična da ima legitimitet da bilo kome može prigovoriti? Kina poštuje druge narode, njihove politike sve dok ne narušavaju interese drugih naroda, ne bombarduje druge, ne otima teritorije i bogatstva, ne razara pola planete. Kinezi su jedini narod na planeti koji je u obilazak svijeta išao sa brodovima punim poklona, a ne oružjem i emisarima. Raznolikost i kreacija su prisutni u svim segmentima njihovog društva. Fleksibilni su, prihvataju dosta novog ali opet nekako ostaju

svoji i autentični. Turističku ponudu su razvili do perfekcije i ostvaruju ogromnu dobit iz te oblasti. Od svega su uspjeli da naprave atrakciju. Od stijene, neobično ukrivljenog drveta.. Sve u svemu, narod su koji bih uvijek poželjela u svojoj blizini.

urade da pojasne kako da razriješite sve svoje dileme i nedoumice. Treba uzeti u obzir brojnost stanovništva i ogromne potrebe za hranom. Masovna proizvodnja mora primjenjivati neke tehnološke procese to razumijem, ali veoma vode računa o svim mogućnostima eko proizvodnje, čistoće sjemenskog materijala, koliko god neupućeni pričaju kojekave priče, oni veoma vode računa o tome. Bezbroj instituta za poljoprivredu rade i posvećuje veliku pažnju obnavljanju prirodnih resursa šuma i zelene mase. U zadnje vrijeme puno uvoze organsku hranu iz cijelog svijeta i interesuju se za proizvodnju takve hrane. Organska hrana je u prosjeku skuplja od konvencionalno proizvedene čak 4-5 puta. Spomenuću poslovicu koja govori o asortimanu kineske prehrambene liste „Kinez jede sve što leti, a nije avion, sve što stoji na zemlji i ima 4 noge a nije sto i stolica i sve što je pod vodom a nije podmornica.”. Bukvalno je tako, jedu pomalo, ali mnogo različite hrane. U JEDNOM INTERVJUU STE REKLI KAKO SU LOŠA ISHRANA I NEZAPOSLENOST NAJVEĆI PROBLEMI SA KOJIMA SE LJUDI SUOČAVAJU

DA LI STE NEKE INTERESANTNE SORTE VOĆA I

I UZROK DEPRESIJE KOD LJUDI. NAMEĆE

POVRĆA DONELI IZ KINE I KAKAV STAV KINEZI

SE LOGIČAN ZAKLJUČAK DA BI ORGANSKA

IMAJU PO PITANJU ORGANSKE POLJOPRIVREDE,

PROIZVODNJA VRLO LAKO MOGLA DA REŠI

KOLIKO JE ZASTUPLJENA U DRUŠTVU?

OBA OVA PROBLEMA. ZBOG ČEGA SE ONDA

Donijela sam dosta neobičnih i rijetkih biljaka, sjemena ali i tehnologije gajenja. Veoma cijene organsku hranu, posvećuju veliku pažnju razvoju takve proizvodnje. Mnogo novca ulažu kao društvo u obuku stanovništva za samostalnu proizvodnju voća i povrća, ali i svake druge proizvodnje. Ne postoji tajna ili procedura u poljoprivredi ili privredi koja običnom stanovniku nije dostupna bilo u obrazovnom školskom programu ili u procesu samoobuke. Što god poželite možete učiti, na kursevima uz obilje video materijala i pomoć velikog broja vrlo stručnih ljudi iz svih oblasti. Prenose vrlo konkretna znanja i spremni su zaista sve da

VIŠE LJUDI NE OKREĆE ZDRAVOJ ISHRANI I PROIZVODNJI ORGANSKE HRANE?

Loša ishrana hranom koja je dopunjena opasnim materijama i prepuna je često nepotrebnom hemijom zbog čega strada fizičko, a posebno psihičko tijelo čovjeka. Ovakav život je osuđen na patnju jer otrovi djeluju skriveno, tiho ali sigurno i temeljno. Ljudi su sve više nervozni, agresivni ili potpuno nezainteresovani. Ni djeca nisu pošteđena i u najranijoj dobi pokazuju pomenute simptome i psihičke poremećaje. Ovih dana objavljena je informacija da 10% ukupnog stanovništva u BiH pati od psihičkih poremećaja. To je strašna informaci-

Ekologija

ja. U toj situaciju su najugroženija djeca, ona najviše pate. Poneko se upita šta se to dešava, otkud toliko poremećenih, agresivnih, ,,nastranih” ili otkud toliko bolesnih da ni djeca nisu pošteđena. Šta nam se dešava? Zašto su ljudi depresivni? Ima puno razloga za to, ali nedostatak zaposlenja i loša ishrana su ipak najveći uzrok. Ako počnemo proizvoditi hranu, obrađivati zapuštenu zemlju i tako zapošljavati naše nezaposlene i riješili bismo najveće probleme. Sigurna sam da je buđenje naroda počelo i sve više mladih počinju sami gajiti svoje povrće i voće, uče i stariji, ali to je proces koji će trajati. Strani investitori neće donijeti nikakav džabni novac, „dušu će nam uzeti“, zato mi trebamo sabrati vlastite snage i resurse i proizvesti dovoljno hrane za nas, ali i za izvoz. Budite sigurni da je svijet gladan zdrave i čiste hrane i spreman je da dobro plati za nju. Imamo mnogo zapuštene prazne zemlje, mnogo nezaposlenih. Biti „seljak“, proizvođač 124 l april

hrane, to je veoma plemenito i zahvalno zanimanje koje puni dušu, malo umara tijelo, ali i bistri i oslobađa um. Ako se družite sa prirodom nećete imati potrebe za mučenje tijela u sparnim i zagušljivim teretanama, neće biti depresije, visokog pritiska, dijabetesa i još podosta nevolja koje prati savremeni način ubrzanog življenja. Mogućnosti ima puno, gajenje starih autohtonih biljaka ili gajenje egzotika nije ni bitno, važno je da je to organski način gajenja, bez hemije, u čistoj zemlji, bez opasnih hemijskih dodataka. Važno je da to može donijeti solidan profit i osposobiti veliki broj domaćinstava da solidno žive od svog umjerenog rada. Evropa je spremna prihvatiti kvalitetan, organski proizvod i solidno platiti za to. Šta nam je još potrebno? Treba nam državni aparat da to sve uobliči i pomogne proizvođaču da svoj proizvod dobro upakuje, da pomogne da dođe do potrebnih certifikata i da neko or-

ganizuje otkup i nadgleda i prati proizvodnju. Moraju se mobilisati sve institucije i svi raspoloživi resursi moraju biti stavljeni na raspolaganje malom organic proizvođaču. Realno, svako domaćinstvo može da sa vrlo malo mehanizacije obradi 4 dununa zemlje (0,4 ha), to daje mogućnost da se podigne stotine hiljada domaćinstava u regionu i da se ekonomski osnaže. To su mala ulaganja po domaćinstvu. Daleko manja nego što su izdvajanja za zapošljavanje lica na godinu dana kod poslodavaca u iznosu oko 2 000e. Kada bi ta sredstva bila upućena u domaćinstva, daleko bi bio bolji efekat u količini stvorene nove vrijednosti. Ovo je jedini način na koji možemo za 2-3 godine oporaviti našu ekonomiju, ne dirajući bilo kog velikog proizvođača na velikim parcelama. Još jednom napominjem riječ je o malim porodičnim gazdinstvima koja mogu postati veoma profitabilna. Naša ekonomija nema snagu da proizvede avione, kamione i ko zna

šta ali imamo ogroman potencijal u našem zdravom seljaku, koji je spreman da radi i po suncu i po kiši i ljeti i zimi, i nije mu ništa teško. Pomozite seljaku da vrati dostojanstvo i sebi i poljoprivredi, a time i našoj kompletnoj ekonomiji. Strani investitori, silne industrijske zone i još mnogo toga su samo zablude u ovoj našoj realnosti. Čuvajte svoju zemlju, ne dajte je trovačima, čuvajte svoje radnike i ne prodajte ih u roblje. Okrenite se domaćim investitorima, razvijajte prerađivačke kapacitete za preradu naše zdrave hrane u našim industrijskim zonama, uposlite i seljaka i radnika i dajte im dostojanstvo da svojim radom obezbjede u svom okruženju izdržavanje svojih porodica. Zaustavite odlazak stanovništva u pečalbu po svijetu, dajte im mogućnost i šansu da prežive ovdje i da grade bolji život za sebe i buduća pokolenja. Ovo su zaista rajski prostori, prebogati, samo otvorite oči, pogasite televizore i okrenite se radu. Samoorganizujte se, pravite

Ekologija

zadruge, gajite bilo šta ali na organski način i sve će se prodati. Ljudi u gardovima su gladni, umorni su od jednolične, mrtve hrane i žele zdravu, svježu, energetski ispravnu hranu. Nahranite svoje stanovništvo i proizvedite za izvoz. Tako će se vratiti dostojanstvo zemlji, ljudima i budućnost će biti izvjesnija.

kad god im je to potrebno. Prenos znanja me čini veoma sretnom. U SRBIJI SE POVREMENO ORGANIZUJU RADIONICE I KURSEVI ORGANSKOG BAŠTOVANSTVA, SVE POPULARNIJE SU ZAJEDNIČKE BAŠTE, SVAKODNEVNO SE OTVARAJU ONLAJN ORGANSKI MARKETI,

MISLITE LI DA JE PROBLEM U EDUKACIJI? DA LI

A VODEĆI SUPERMARKETI IAKO I DALJE

IMATE UTISAK DA NEDOSTAJE POTREBNA SVEST

STIDLJIVO, IMAJU BAREM JEDAN ODELJAK U

I ZNANJE O ZNAČAJU ZDRAVE HRANE?

KOME SE PRODAJE ORGANSKO VOĆE I POVRĆE.

To tvrdim. Zdravi ljudi nemaju svijest o potrebi da brinu o svojoj ishrani, da razmišljaju o tom šta jedu i kog kvaliteta. Da se informišu i zapitaju odakle im hrana stiže i kakvog je kvaliteta, kako je gajena. Veliki broj ljudi je potpuno nezainteresovan. Mali broj je onih koji imaju razvijenu svijest i zaista ulažu napor da uče pa i da sami gaje ili kupuju organsku hranu. Uglavnom mladi, posebno mladi roditelji se iz straha za zdravlje djece okreću zdravijem načinu života i odlaze često van grada, čak se i trajno sele u manje sredine zbog zdravijih navika i kvalitetnijeg načina života i obrazovanja djece na drugačiji, prirodniji način. To je motiv bar meni da uložim maksimum energije da prenesem znanje i iskustvo, da ohrabrim svakog novog baštovana i budem mu podrška

KAKVA JE SITUACIJA PO TOM PITANJU U BOSNI I

126 l april

HERCEGOVINI?

U Srbiji jeste stidljivo, ali evidentno prisutno i to je ono što me raduje i želim da ih bude sve više. U Bosni i Hercegovini isto tako ta priča nalazi svoje mjesto i to zadnje 2-3 godine. Svake godine ide uzlaznom linijom. Puno je malih bio šopova, pa malih baštovana koji prodaju ponešto svojih viškova i oni se nekako organizuju u zadruge i udruženja, počela je i priča o gradskim baštama. Uglavnom, krenulo je, kotrlja se Organiko priča. Želim da napomenem da i dalje ljudi budu oprezni i provjeravaju etikete i sami prave procjene kako u marketima tako i na policama. Bilo bi dobro kad bi svaka porodica u gradu mogla da ima nekog „svog” pouzdanog seljaka, da obilazi ponekad

i učestvuje u radu i tako uči ali i stiče povjerenje da je sve zaista onako kao proizvođač tvrdi. Jednostavno, mora učiniti napor i malo razmišljati, a ne samo uzeti rečeno „zdravo za gotovo”, ipak novac gospodari ljudima i njihovim djelima. KOJE SU NAJVEĆE ZABLUDE KOJI LJUDI IMAJU PRE NEGO ŠTO SE UPOZNAJU SA PRINCIPIMA ORGANSKE PROIZVODNJE?

Prva misao im je, to ne postoji, nemoguće je proizvesti u današnje vrijeme, u našim uslovima, preteško je, komplikovano je i ako je kupac, onda, preskupo je. Ništa od toga nije tačno. Postoji takva proizvodnja, veliki broj ljudi kreće u zasnivanje vlastitih vrtova za svoje potrebe, neki odlaze u prirodu i sakupljaju samoniklo bilje presađuju ga i drže na terasama, balkonima i pred ulazima. Kreću mini urbani vrtovi, vertikalni i krovni vrtovi. Sade gdje god stignu, mjesto cvijeća sve je više paradajza, paprika, mladog luka, mrkve i začinskog bilja po balkonima. Nije uopšte teško raditi taj posao, jer kada znate da radite dobru stvar za sebe i porodicu, mislim da nije teško odvojiti dnevno pola sata ili sat za svoju bašticu. Oni koji kažu da je skupo, reći ću vam, zaista nije, a ako im je skupo neka postanu proizvođači

i tako riješe taj problem. Organska proizvodnja je svuda u svijetu jako cijenjena, uveliko je hit baviti se malom eko poljoprivredom. Permakultura ima sve više pobornika. Očito je da opšta, kolektivna svijest lagano kreće uzlaznom linijom. Veliki preokret u razmišljanju o ovoj temi života i suživota sa prirodom, podizanja zavičajnih imanja i gajenja sopstvene hrane, kao i organsko baštovanstvo pokrenula je Ruskinja Anstasija i „Zvoneći kedri Rusije”. U Srbiji postoji udruženje Hektar zemlje Srbije, u Bosni isto tako ta priča se lagano širi, a svijetom se prenosi i širi kao epidemija dobrih namjera da probudi svijest o vlastitoj moći svakog pojedinca da upravlja svojim životom i da kreira svoju zdraviju, sretniju i ljepšu stvarnost. Sloboda je blagoslov koji nam je prastvoritelj dao, zato pozivam sve ljude da razmisle o svom životu, o vrijednostima koje su im najbitnije, da se okrenu prirodi, dobru i kreiranju svojih malih vrtova, svojih oaza za zdravlje duše i tijela, kako svoje, tako i cijele porodice i sveukupnog stanovništva.

Hrana

ŠOKUHIN SAMPURU

Stvarnost ili iluzija

Tekst: Vesna Belušević (Cukuba, Japan)

Ogladneli turista bi se osećao u Japanu potpuno izgubljen da mu u pomoć ne priteknu ,,šokuhin sampuru’’, plastične replike hrane koje su postavljene u izlozima restorana. U bukvalnom prevodu, šokuhin znači namirnica, a sampuru je engleski ,,sample’’ prilagođen japanskom jeziku 128 l april

japanskom postoji izreka koja kaže da se prvo jede očima, pa se prema tome izuzetno obraća pažnja na prezentaciju hrane. Pre ulaska u restoran gosti dobro prouče šokuhin sampuru, pa je i Japancima lakše da se odluče šta će naručiti, a strancima koji ne čitaju japansko pismo su replike hrane pravi spas. Iz izloga restorana vam se smeši pica sa topljenim sirom, raznovrstan suši i činija ramena (kineski rezanci u supi sa mesom i povrćem) iznad koje lebdi par štapića koje pridržava samo par rezanaca. Pored toga je krigla piva sa čvrstom penom zamrznutom u vremenu i nekoliko vrsta sladoleda koji se nikada neće istopiti. Kako i bi kad je sve napravljeno od plastike. Sve izgleda nadrealno, čak lepše nego prirodno, tako da vam odmah proradi voda u ustima. Restorani u Japanu kupuju plastične replike hrane i ponosno ih izlažu u prozorima kako bi reklamirali pravi izbor hrane, privukli goste savršenom prezentacijom i olakšali im da se što pre opredele šta da naruče. Japanski vizuelni meni datira iz prve polovine dvadesetog veka. Priča se da su Japanci počeli da stavljaju šokuhin sampuru u izloge svojih restorana pedesetih godina prošlog veka kako bi, u to vreme retki, turisti mogli da se snađu i da znaju kakva ih hrana očekuje unutra.

PRIČA SE DA SU JAPANCI POČELI DA STAVLJAJU ŠOKUHIN SAMPURU U IZLOGE SVOJIH RESTORANA PEDESETIH GODINA PROŠLOG VEKA KAKO BI, U TO VREME RETKI, TURISTI MOGLI DA SE SNAĐU I DA ZNAJU KAKVA IH HRANA OČEKUJE UNUTRA

Hrana

Međutim, replike nas zapravo vode u japanske Alpe, u živopisan gradić Guđo Haćiman gde se se krajem devetnaestog veka rodio Takizo Ivasaki, otac plastičnih modela hrane. Sam gradić je i danas centar šokuhin sampuru u kom se nalazi kompanija Be-i-Co koju je osnovao gospodin Ivasaki. Tu se nalazi na desetine radionica za izradu plastične hrane i na više desetina prodavnica koje nude sve što vam mašta poželi. Dvadesetih godina prošlog veka gospodin Kavasaki je počeo da pravi replike hrane koristeći parafin. U početku, te replike nisu trajale dugo jer se parafin izložen toploti topio i menjao boju, ali se vremenom prešlo na dugotrajnu smolu, a od osamdesetih godina se koristi plastika za pravljenje modela hrane. Posle Prvog svetskog rata, kad je Japan već otvorio svoja vrata prema ostatku sveta, hrana iz Evrope i Amerike je ušetala na novo tržište. Japanci koji su živeli u viševekovnoj izolaciji su u početku bili skeptični prema novoj vrsti hrane, tako da je izum gospodina Ivasakija razbio predrasude i razmekšao nepoverljive Japance da se prepuste novim, neisprobanim paletama ukusa. Posle Drugog svetskog rata, američki vojnici su bili veoma zahvalni pronalazaču replika koji im je olakšao da izaberu i probaju nešto novo i egzotično. Učenje zanata izrade hrane od plastike traje godinama. Šegrti počnu prvo sa rezancima od heljde („soba”), zatim pređu na suši i krljušt od ribe i konačno, kada savladaju razne tehnike, kao diplomski rad izlože plastičnog jastoga ili pohovanu šniclu sa sitno seckanim kupusom koji deluju toliko ukusno da bi preobratili i okorele vegane i oterali ih u greh. 130 l april

Zapadnjaci u poslednje vreme su sve više gladni plastičnih replika. Iako se u Evropi i Americi mušterije ne privlače na isti način kao u Japanu, plastične replike hrane postaju popularne u galerijama, prodavnicama suvenira i zabavnim parkovima. Generalno, nije u evropskom i američkom duhu da pro-

Kapabaši je ulica u Tokiju u blizini Asakause (poznate po najstarijem tokijskom hramu) koju stranci nazivaju „Kitchen Town”. U toj ulici se prodaje sve što je povezano sa restoranima, kafeima, sudovima i priborom za jelo. Tu se nalazi i pola tuceta prodavnica koje prodaju šokuhin sampuru, a ako kuvari i vlasnici restorana ne mogu da pronađu šta im odgovara uvek mogu da naruče iz Ivasakijevog rodnog grada ono što im je potrebno. U taj gradić stiže sve više zainteresovanih iz celog sveta kako bi učestvovali u nekom od mnogobrojnih kurseva pravljenja plastične hrane. Liste čekanja su sve duže i potrebno je rezervisati mesto i nekoliko meseci unapred. Danas je zanat pravljenja veštačke hrane prerastao u vrstu umetnosti, a sigurno prerasta i u veoma lukrativnu industriju.

vedu sate i godine praveći nešto što ne bi dalo grandiozniji rezultat. Za izradu istih su potrebne godine znojenja i umeće vajara, ali u minijaturnoj formi, kao i beskrajno strpljenje u čemu su Japanci vrsni majstori, a uz to šalju u svet nešto što je isključivo „Made in Japan’’.

Ne prave se replike hrane samo za restorane, te minijaturne verzije obroka najčešće postaju privesci za ključeve, navlake za telefone, magneti i razni suveniri. Tako da u Japanu možete pisati olovkom u obliku celera ili špargle, nositi privezak u obliku pečene kobasice, staviti na frižider magnet koji izgleda kao čokoladni kolač i smestiti svoj mobilni telefon u futrolu koja podseća na omlet ukrašen kečapom. Radnje koje prodaju suvenire trljaju ruke jer je prodaja replika hrane odletela nebu pod oblake. Modeli plastične hrane izgledaju toliko stvarno da mnogima počnu da krče creva pri samom pogledu na hranu, međutim ima i onih koji bi radije da preskoče ručak kad pogledaju te replike. Uostalom, ne kaže se bez razloga da o ukusima ne vredi raspravljati. Meni su šokohin sampuru toliko bizarni da im mesto vidim na platnima Salvadora Dalija gde je lebdeća stvarnost zamagljena iluzijom i gde nikad ništa ne truli.

Putopis

Razglednica iz Japana:

NaoĹĄima i TeĹĄima Ostrva umetnosti

132 l april

JAPAN JE JEDNA OD ONIH ZEMALJA KOJE NIKADA NE MOGU DA VAM DOSADE. I KOLIKO GOD PUTA DA ODETE NIKADA NEĆE PRESTATI DA VAS IZNENAĐUJE. ČAK I KADA ŽIVITE TAMO. JER JAPAN JE PLANETA ZA SEBE. HOLISTIČKO DRUŠTVO. POŠTOVANJE ČOVEKA PREMA DRUGOM ČOVEKU. POŠTOVANJE PRIRODE I UMETNOSTI. AKO ŽELITE SVE TO DA OSETITE NA JEDNOM MESTU PREDLAŽEM ODLAZAK NA OSTRVA NAOŠIMA I TEŠIMA KOJA NA SRED MORA U SVOJOJ PRELEPOJ PRIRODI KRIJU NAJVREDNIJE PRIMERKE SAVREMENE UMETNOSTI OVE ZEMLJE I TIŠINU KAO NAJBOLJEG UČITELJA.

Tekst: Jelena Ranković @desiderata_traveller Fotografije: Jelena Ranković, benesse-artsite.jp

Putopis

strva Naošima i Tešima su godinama bila mirna ribarska mesta. A onda su se setili kako da ih ožive i naprave od njih destinacije koje će turisti, ali i Japanci rado posećivati. I kako da u sve to još uključe i lokalno stanovništvo. Projekat je započet početkom devedesetih i do sada su ova ostrva postala svetski poznata po svojim muzejima, skulpturama, instalacijama, kolekcijama savremene umetnosti okruženim brdima i morem. U pitanju je jedinstveno mesto na svetu gde priroda, umetnost i arhitektura dopunjuju jedni druge. I taj proces nije završen, jer još uvek nastaju nova umetnička dela. Priroda, arhitektura i umetnost čine harmoničnu celinu, korespondiraju jedno sa drugim, dopunjuju se, plešu neki divan ples koji će vas zavesti samo ako umete da se upustite u tu igru slušanja vetra i gledanja u nebo. Letim od Tokija do grada Takamatsu. Odatle brodom do ostrva Naošima koje se prostire na 8.13km² i na njemu živi oko 3000 ljudi. Ostrvo je moguće prepešačiti, obići ga biciklom ili iznajmljenim autom. Divno mesto na planeti gde možete uživati u prirodi, umetnosti, bez šljaštećih atrakcija, skupih restorana, šoping molova. Sve je svedeno, čak su 134 l april

i malobrojni lokalni restorani mali umetnički projekti, svaki jedinstven i poseban na svoj način. Sve na ostrvu inspiriše. Možete jasno osetiti prirodu umetnosti i umetnost prirode. Ono što je karakteristično jeste da su sve muzeje radili u kooperaciji jedan odabran umetnik i arhitekta. I da je sve besprekorno uklopljeno u ambijent u kome se nalazi. Sva umetnička dela su u savršenom skladu sa prirodom. Ne menjaju je, samo je oplemenjuju. Zato je doživljaj svakog objekta drugačiji u različitim godišnjim dobima i u različitim delovima dana. Kada padne kiša ili sneg, kada nebo promeni boju svako umetničko delo dobija novu dimenziju. Na ostrvu Naošima postoje brojni muzeji i umetnički prostori, skulpture i instalacije, i ja sam obišla neke od njih. Najpoznatija pop art umetnica Jajoi Kusama jedinstvenog stila i planetarno poznata po tufnama i umetničkim delima, napravila je dve tufnaste bundeve 1994. godine. Žuta je najslikanija i oko nje se najviše može čuti kawai uzvika oduševljenih posetilaca. Postala je simbol ostrva Naošima i najčešći motiv na suvenirima. Nalazi se izdvojena ispred Benesse hotela i muzeja. Crvena bundeva u koju je moguće i ući nalazi se na drugoj strani ostrva. I ništa nije manje bajkovita i atraktivna za slikanje. U tom delu nalaze se i druge figure poput geometrijske strukture koju je napravio arhitekta Sou Fudžimoto u koju može da se uđe, i koja noću postaje posebno zanimljiva usled specijalnog osvetljenja. Ono što je lepo jeste da osim muzeja koji imaju radno vreme, sami možete lagano da šetate ostrvom i da nesmetano istražujete muzeje na otvorenom i uživate u prirodi, umetnosti i tišini.

Benesse House muzej Benesse House muzej je napravljen 1992. godine kao jedinstveni koncept muzeja i hotela baziran na ideji, kao uostalom i sve na ostrvima, koegzistencije prirode, umetnosti i arhitekture. Dizajnirao ga je čuveni arhitekta Tadao Ando. Ceo kompleks se nalazi na vrhu brda odakle se pruža pogled na more. Radovi, slike, skulpture i instalacije se nalaze unutar zgrade dostupne samo gostima hotela, ali i po parku i duž obale. Tako da tokom šetnje možete videti koloritne skulpture francuske umetnice Niki de Sen Fal, holandskog skulptora i slikara Karel Apela.

136 l april

Chi chu muzej Chi chu muzej je sagrađen 2004. godine kao mesto za redefinisanje odnosa između prirode i čoveka. Muzej je izgrađen uglavnom pod zemljom kako bi se izbeglo da na bilo koji način poremeti i zakloni prirodni krajolik i pogled na Seto Inland more. Pre ulaska u muzej, inspirisana Moneovim slikama, napravljena je bašta sa lokvanjima i cvećem, poput predvorja svega što se može videti i doživeti u muzeju. Zabranjeno je dodirivanje zidova i eksponata, fotografisanje, snimanje ili crtanje u muzeju. Strogo je zabranjeno i korišćenje mastila i flomastera. Naravno u vremenu instagrama, veoma je teško obuzdati i kontrolisati sve posetioce koji krišom ipak fotografišu. Dela umetnika Kloda Monea, Džejmsa Tirela, Valtera De Marije su u stalnoj postavci u ovoj građevini iz delova koju je dizajnirao arhitekta Tadao Ando. Uprkos tome što je, pre svega podzemna građevina, muzej propušta obilje prirodne svetlosti koja menja izgled delima i kako vreme u toku dana prolazi.

Siv beton, plavo nebo, zeleno rastinje i otvoren prostor odakle prodire prirodno svetlo čine ovaj muzej jednim velikim i uvek drugačijim umetničkim delom. U muzeju se nalazi pet čuvenih slika Lokvanja impresioniste Klod Monea koje je radio do pred kraj života. Smeštajući ih u mozaik svetlosti, vešto i suptilno slika hvata i prikazuje na stotine različitih nijansi boja. Uglovi iz kojih dopire prirodno svetlo, materijal od kojeg je izgrađen prostor galerije brižno su odabrani. Obavezno je izuvanje i oblačenje belih plišanih papuča koje upotpunjuju osećaj i doživljaj Moneove slikarske vizije, dubine i finoće. Spojem svih čulnih doživljaja ispred ovih velikih formata gotovo možemo da opipamo tu slikarevu poetičnost. Kažu da je Mone da bi ostao mlad i svež lokvanje slikao do kraja života. Interesantno je da je jedna japanska umetnica istraživala šta je Mone voleo da jede i kuva budući da je on tokom života skupljao recepte. Ona tvrdi da ukoliko upoznamo navike umetnika, i znamo više o njegovom svakodnevnom životu, bolje ćemo razumeti njegov rad. Ona često drži predavanja o Moneu i njegovim delima, a potom posetioci u kafeu muzeja mogu da probaju kolače pravljene po umetnikovom receptu.

Putopis

U drugom prostoru sa brojnim stepenicama nalazi se delo umetnika Valtera De Marije. Prostor sadrži kuglu od 2,2 m u prečniku i 27 geometrijskih oblika. Prirodna svetlost dolazi sa plafona i proizvodi dramatične promene u zavisnosti od toga koliko je sati i gde se nalazi sunce. Mogući su i noćni obilasci muzeja i tada je doživljaj svega potpuno drugačiji. Chi chu je jedan od muzeja za koji mnogi ljudi koji su ga posetili tvrde da je nešto najlepše što su ikada videli. Teško je prepričati doživljaj.

138 l april

Lee Ufan muzej Lee Ufan muzej je nastao iz saradnje korejskog umetnika minimalizma i filozofa Li Ufana veoma cenjenog u Japanu i Evropi, i arhitekte Tadao Andoa. Njihov rad daje osećaj mira ali i dinamike. Korišćenje betona, čeličnih ploča i kamenja gde je intervencija umetnika svedena na minimum, ostavljaju prostor za naš doživljaj gde i sami postajemo deo neobične instalacije.

Naoshima Bath Naoshima Bath je fantastičan objekat koji je zapravo javna kupaonica koju je napravio umetnik Šinro Otake. Ideja je da to bude mesto gde posetioci mogu da se okupaju ali i razmene ideje sa drugim turistima i lokalnim stanovništvom. Postoje muški i ženski deo koji su upotpunjeni brojnim mozaicima, slikama i figurama. Na ovom mestu, tvrde, umetnost možete iskusiti bukvalno celim telom.

Putopis

Ostrvo Tešima Na ostrvo Tešima odlazim brodom. Pedantno planiram svaki minut kako bih mogla da obiđem sve što želim i da još stignem na avion za Tokijo. Na sreću, u Japanu svaki minut možete da isplanirate. Ali bukvalno. Iznajmljujem električni bicikl i bez napora stižem prvo do Yokoo House muzeja, a potom i do Tešima art muzeja koji se nalazi u pirinčanim poljima, na vrh brda. Inače na ostrvu koje se prostire na 14.49km² živi oko 900 ljudi. Uglavnom starijih ljudi koji se bave zemljoradnjom.

Teshima Yokoo House Teshima Yokoo House, nastala je u saradnji umetnika Tadanori Joko i arhitekte Juko Nagajama. Oni su renovirali staru tradicionalnu kuću i zen baštu sa malim bazenom sa koi ribama, ofarbali kamenje efektnim, jarkim bojama i napravili filozofsku zonu koja poziva na razmišljanje o životu i smrti. U svom radu arhitekta Juko Nagajama koristi crveno staklo. Crvena simbolizuje krv i život, i kada gledamo svet kroz crveno staklo pravimo jasnu granicu između običnog i neobičnog, između života i smrti.

Tešima art muzej Tešima art muzej ili Matrix kako ga još nazivaju, napravljen je 2010. godine zajedničkim radom i kreativnom vizijom poznate umetnice Rei Naito i arhitekte Rjue Nišizava. Nalazi se na brdu s pogledom na more u delu pirinčane terase koja je obnovljena u saradnji sa lokalnim stanovništvom. Liči na kap vode u trenutku pada. Strukturno, zgrada se sastoji od betonske školjke bez stubova. Prostor je dugačak oko 60m i sa maksimalnom visinom od 4,5 metara. Dva ovalna otvora omogućavaju da se čuje vetar, cvrkut ptica i svi spoljni zvuci kao i da se vidi nebo, oblaci, šuma, ptice i svetlost. U unutrašnjem prostoru, kapljice vode neprekidno izviru iz zemlje i pod određenim uglom se kotrljaju i spajaju poput srebrnih perli. Kada se nakupe barice one se sliju kroz male otvore na podu što s vremena na vreme proizvodi specifičan zvuk. Na plafonu je okačena jedva primetna lelujava providna traka. Zabranjeno je pričanje i fotografisanje. Na ulazu je obavezno izuvanje. U prostoru možete da ostanete koliko želite, možete da šetate, ležite sedite, meditirate, molite se… Ova postavka, u kojoj su priroda, umetnost i arhitektura u harmoniji, menja se pod uticajem godišnjih doba i protoka vremena. U sve to je uključena i nepredvidiva priroda. Zvuk vetra, kiša, sneg, ptice i insekti koji nesmetano mogu baš kao i vi da budu posetioci, ali i deo postavke. Ovo je nešto najlepše što sam videla i doživela u životu. Nešto poput molitve ili meditacije. Teško je prepričati i opisati osećaj blaženog mira, spokoja, tišine, jedinstva sa prirodom. Raduje i sama pomisao da je neko osmislio nešto ovako lepo i da je nečija mašta postala opipljiva stvarnost u kojoj komotno možeš da šetaš, dišeš duboko, maštaš i budan sanjaš.

Ja sam Jelena Ranković. Volim da putujem, pišem, fotkam i vežbam jogu. U večitoj potrazi za smislom, do sada sam obišla nekoliko krugova oko planete. Moj blog desiderata.co je moja privatna kolekcija divnih momenata, mesta i ljudi koji su mi obojili život i učinili ga lepšim i zanimljivijim. Volela bih da vam posluži kao početna inspiracija za neko putovanje, da dobro pogledate svet oko sebe, dole ka zemlji i visoko ka nebu i da na kraju napišete svoju priču.

Putovanja

Whatif

ŠTA AKO NAPOKON URADIMO NEŠTO ŠTO SANJAMO, UMESTO DA SE PITAMO ŠTA SVE MOŽE DA POĐE NAOPAKO?

Intervju: Teodora Kovrlija 142 l april

ifness

Putovanja

nja i Strahinja su dvoje mladih ljudi koji su odlučili da ostave sve sumnje po strani i upuste se u jednu hrabru, neko bi rekao i pomalo ludu, avanturu obilaska sveta bez ušteđevine. Na put su krenuli sa mnoštvom ideja, spremni da se prilagođavaju situaciji i uživaju u iskustvima koja na tom putu prikupe. Odluka je pala da prva stanica bude Kambodža, a šta se sve dogodilo od kad su kupili kartu u jednom smeru i pristigli tamo, na koji način su se snašli za smeštaj i hranu i zašto bi trebali da prestanete da previše planirate i razmišljate o svemu što bi moglo poći naopako i krenete da delate, pročitajte u priči koja sledi KUPILI STE KARTU U JEDNOM SMERU ZA PUT OKO SVETA I KAMBODŽA JE VAŠA PRVA STANICA. KAKVI SU PRVI UTISCI I ZAŠTO STE

Kada se rodila ideja za Whatifness, nismo puno razmišljali i u to me je suština cele priče. Shvatili smo da preveliko razmišljanje uglavnom dovodi do besomučnog odlaganja i na kraju do odustajanja

ODLUČILI DA KRENETE BAŠ OD KAMBODŽE?

Nismo puno vagali. Želeli smo da živimo na plaži za male pare i Gugl je rekao Kambodža. Ovde ima toliko toga što ostavlja jak utisak na nekoga ko je zamišljao samo kokos i beli pesak. I dobar i loš. Evo ispričaćemo vam jedan naš tipičan dan. Budi nas zvuk neke životinje koja nam nije poznata, ali zvuči kao kockasta patka. Posle doručka (pirinač sa jajima i gamborima ili za hrabre embrion od patke) sednemo na moped koji vozimo bez dozvole, i uključimo se u hektični saobraćaj pun dece od 5 godina, na istim takvim mopedima. Vozikamo se tim motorčićem, bez mape i plana, i tako nekad završimo kao posmatrači glamurozne kambodžanske svadbe a nekad na plaži sa košarkaškim terenom na pesku. U tome je lepota lutanja. 144 l april

PRATILI SMO PREKO DRUŠTVENIH MREŽA VAŠU MINI KAMPANJU ZA PUT DO DŽAKARTE KOJI BI VAM OMOGUĆIO DA GLASATE NA IZBORIMA. KAKAV JE EPILOG, DA LI VAM JE AIR ASIA IZAŠLA U SUSRET?

Ideja je od starta bila nerealna, ali ipak moguća. Internet je bio na našoj strani, ali nas Air Azija nije čula. Ali bez obzira na to, mislimo da je kampanja uspela jer je poslala dobru poruku. Zato nas je verovatno i zadesio udar dobre karme, pošto je vlasnik naših bungalova poželeo da napravimo promo video za njegov smeštaj. Tako smo zaradili pare za nastavak putovanja. NA BLOGU SMO MOGLI DA PROČITAMO POST U KOME STE VELIKODUŠNO SA ČITAOCIMA PODELILI VAŠE ZABAVNE, ORIGINALNE IDEJE

ZA POKRETANJE RAZLIČITIH BIZNISA OD KOJIH

KAKVA FILOZOFIJA SE KRIJE IZA WHATIFNESS?

STE PO SVOJ PRILICI ODUSTALI. KAKO STE

Šta ako napokon uradimo nešto što sanjamo, umesto da se pitamo šta sve može da pođe naopako.

PRELOMILI DA JE PUT OKO SVETA SA 500 EVRA DOBRA IDEJA I DA WHATIFNESS MOŽE DA ZAŽIVI?

Nama takve ideje za biznis padaju na pamet svakog dana. Neke od njih su verovatno potpune budalaštine, a neke rudnik zlata, ali prosto nisu imale taj „ne mogu da spavam noćima efekat”. Ali kada se rodila ideja za Whatifness, nismo puno razmišljali i u tome je suština cele priče. Shvatili smo da preveliko razmišljanje uglavnom dovodi do besomučnog odlaganja i na kraju do odustajanja. Verujemo da svi imamo više takvih primera nego zuba i prstiju zajedno.

NA KOJI NAČIN PLANIRATE DA SE SNALAZITE ZA SMEŠTAJ, HRANU, NASTAVAK PUTOVANJA?

Strahinja se svako veče maskira u karabinjera stripera i izvodi svoju tačku na lokalnom šetalištu dok ja prodajem ručno pravljene čokoladne bananice turistima. Šalimo se malo, ali ni ovo neće biti odbačeno ako baš zagusti. Za sada smo bungalov na reci platili tako što smo vozdigli iz pepela žalostan marketing tog prelepog resorta. Za hranu smo platili tako što smo osvežili njihov meni novim fotografijama hrane. Zatim smo im snimili i promo video – pošto su nam za to platili, odatle ćemo platiti nastavak putovanja.

Putovanja

146 l april

KAKVE SU BILE REAKCIJE PORODICE I

SOLIDNOG DŽEPARCA?

PRIJATELJA KADA STE IM SAOPŠTILI DA STE

Potpuno slučajno, ali da. Obišli smo brdo mesta po Srbiji i regionu, na vrlo jednostavnu foru – samo smo prestali da trošimo novac na maratonske izlaske i prebacili ga u budžet za mini putovanja. Nismo bili izviđači u mladosti, a ne gledamo ni Bear Grylls-a, tako da nismo obučeni za preživljavanje u nemogućim uslovima, ali nam te veštine nisu ni neophodne. Međutim, svašta smo naučili na ovim akcijama, npr. da vulkanizer prima alkoholno piće kao legitimnu valutu za bušnu gumu, ako se nema para. Osim ako ne idete na Mars da uzimate uzorak vode, naš savet je da samo kupite kartu i krenete, a Univerzum će se postarati za sve ostalo.

KUPILI KARTU U JEDNOM SMERU?

Ne možemo da kažemo da su se baš frapirali. I ranije smo ih iznenađivali sa pomalo neortodoksnim idejama tako da smo ih vaspitali da se avanturistički pristup podrazumeva. Mislimo da su shvatili da poslovna sigurnost i posao u struci nisu više toliko važni koncepti pošto su jednako neizvesni kao i naš slobodniji pristup zarađivanju. DA LI STE PRE OVOG PUTOVANJA IMALI NEKU VRSTU PRIPREME, FIZIČKE I/ILI MENTALNE? DUGA PEŠAČENJA, KAMPOVANJA, PRETHODNA PUTOVANJA BEZ PLANA I

Putovanja

NAJNEKORISNIJE VEŠTINE KOJE STE PONELI SA

KAKO STE UĆUTALI SVE ONE GLASOVE KOJI

SOBOM NA PUT OKO SVETA?

VRIŠTE ŠTA AKO..?

Strahinja ume da skuva minut pire za 58 sekundi a Anja je vešta u brzom smišljanju nadimaka za svaku životinju koju vidimo usput.

Nismo ih ni ućutkali, nego ih svakodnevno okrećemo naopačke tako da prerastu u „šta ako se nešto strava dogodi?”. Evo na primer, pošto smo nakon 3 nedelje skoro potrošili svih 500e, upali smo u blagu paranoju „Šta ako ne uspemo da iskombinujemo nikakve pare?“. Ali, kako to obično biva, kad se najmanje nadate, stvari se obrnu. Pošto su naši domaćini videli naš klip za Džakartu, poželeli su i oni da imaju promo video i za to su nam platili.

NAJKORISNIJE VEŠTINE KOJE STE PONELI?

Brzo porađamo raznorazne ideje, umemo da ih pretočimo u priču – bilo blog post ili scenario za video klip. Sve to fotkamo ili snimimo, smontiramo i ispromovišemo na netu. Ali najvažnija veština je da sve to zavaljamo usput u zamenu za smeštaj, klopu ili novac našim azijskim ugostiteljima, koji su sva sreća malo operisani od estetike i smisla za marketing. Ako bude prilike, postaćemo gerilski poslastičari, feng šui konsultanti ili dizajneri enterijera, pošto zajedno stavljamo na sto gomilu veština. 148 l april

ANJA NAM JE SVOJU KREATIVNOST POKAZALA KAO JEDAN OD OSNIVAČA ORIGINALNOG BRENDA DASKKA, STRAHINJA SE BAVI KOPIRAJTINGOM, PA IZ OVE JEDNAČINE VIDIMO DA VAM KREATIVNOST NE NEDOSTAJE… KAKO STE USKLADILI VAŠE POSLOVNE ANGAŽMANE

I DA LI STE SVE STAVILI NA ČEKANJE DOK JE U TOKU AVANTURA WHATIFNESS?

Daskka je ostala u kompetentnim rukama i radi punom parom. Strahinja je nastavio da se bavi svojim poslom, samo iz drugačije kancelarije. DA LI WHATIFNESS POSMATRATE KAO AVANTURU SA ODREĐENIM ROKOM TRAJANJA ILI TEŽITE DA ONA POSTANE NAČIN ŽIVOTA?

Whatifness je oduvek bio naš način života, samo je sada konkretizovan. Nismo u tripu da menjamo svet ali se nadamo da ćemo barem nekoga inspirisati, da bez preteranog razmišljanja isprati barem neki svoj san, umesto da pravi deponiju bačenih ideja. VAŠ SAVET ZA SVE NEODLUČNE I STRAŠLJIVE KOJI BI DA POKUŠAJU NEŠTO SLIČNO?

Anjin savet je da ne treba „pre-planiravati’’ stvari od koraka A do koraka Š, nego se za-

ustaviti na B, a za ostalo verovati sebi da se dovoljno sposobni. Strahinjina mantra je: „Ko ne rizikuje, ne pije šampanjac.“ NAJLEPŠI MOMENAT KOJI STE DOŽIVELI NA PUTOVANJU DO SADA?

Kad nas je probudio neugašeni srpski alarm dok smo se ljuljali na hemoku našeg bungalova na reci. Samo smo ga ućutkali i vratili se ljuljuškanju. KOJA JE VAŠA NAREDNA DESTINACIJA?

Jedno ostrvo u Indoneziji (malo misterioznosti nikad nije na odmet). Za nastavak avantura pratite Anju i Strahinju na društvenim mrežama i blogu.

Zdravlje

UMETNOST ŽIVLJENJA ILI

avantura života

Tekst: Merima Aranitović

Tekst: Marija Radojković

Da li ste kreatori sopstvenog života ili ste puki posmatrači? Da li je život za vas jedna čarobna avantura u koju ste ušli rođenjem ili je samo puki niz dana koje otaljavate bez volje? Umete li da uživate u trenutku?

150 l april

Zdravlje

eći deo života provela sam koristeći fraze - mrzim, kako me nervira, diže mi pritisak, ide mi na živce, ne volim... i ponavljajući svakodnevno te reči bila sam pod konstantnom tenzijom. I bila sam izvan ravnoteže - jer nerv(ira), živci su mi bili napeti, pritisak večito visok, broj otkucaja srca daleko iznad dozvoljene granice, stomak u grču, disanje plitko. Zbog toga mrzim i ne volim energija nije tekla nesmetano kroz organizam. Meni je bilo loše, a ništa se u svetu oko mene nije, zbog mene, menjalo. Pritisak je bio visok, ali zbog toga nisu prestajale stvari koje su do toga dovodile. Mrzela sam i ne volela a oni, koji su bili meta mojih reči, to nisu ni znali, jer misli koje su me zaokupljale štetile su samo meni.

Da li vam je poznata neka od ovih situacija? Telefonirate prijateljici i žalite se na - recimo službenicu u banci koja je bila neljubazna prema vama. ,,...znaš, žao mi je što nisam zvala njenog šefa. Ona će meni, glupača jedna... pa ko je ona da meni... ma, ko zna kako je ona tamo uopšte i dospela... zapamtiće ona mene... “ I dok to pričate osećate kako vam postaje sve toplije, kako vam se oko glave steže obruč, kako imate utisak da ćete da se srušite, i vi, u stvari, svojim rečima najpre štetite sebi - podižete pritisak, sužavate krvne sudove, dovodite se u fazu hiperventilacije, a žena za šalterom i dalje radi svoj posao. Dobro ili loše. Ali, radi. Ili, gledate vesti i psujete i vreme i Boga i voditelja koji previše ili premalo emocija unosi u sve to - a od svega toga štete imate samo vi. Izazivate simptome slične prethodno navedenim. Pa pogledate sledeću vest - poginuli ljudi u nesreći i vi opet sočno opsujete, i vozača, i ko ga je učio da vozi i sve one koji 152 l april

imaju auto i ko im ga dade... a oni niti vas čuju, niti imaju koristi niti štete od vašeg bogoradanja. Samo ste vi u toj situaciji u šteti.

Prepoznajete se? Ne kritikujem vas. Isto sam radila i ja do pre neku godinu - a onda sam sela i razmislila. Šta je to što utiče na moje zdravlje? I shvatila da su to moje misli. I od onda sam krenula da ih menjam. Reč mrzim ne postoji u mom rečniku. Život je toliko čudesan da nemam vremena da ga trošim na mržnju. Jednostavno - što mi se ne dopada pokušam da promenim, ako ne mogu da promenim jednostavno prihvatam kao deo onog manje lepog zbog čega će mi lepo biti još lepše. Sintagme diže mi pritisak i jako me nervira takođe su u fazi brisanja. Jednostavno sam shvatila da pridavanje važnosti određenim situacijama ili ljudima dovodi do pritiskanja i nervoze. Sada radim na tome da ništa više ne dobije takav značaj. Jutros sam na trenutak uklizila u jedno od takvih raspoloženja pa sam se povukla na terasu, zatvorila oči i fokusirala se na trenutak. Razmišljala sam - JA SADA SEDIM NA TERASI, DIVAN JE I SUNČAN DAN I MENI JE LEPO. U SVOM ŽIVOTU ŽELIM ZDRAVLJE, LJUBAV, BLAGOSTANJE. I najednom je slika onoga što me je pomerilo iz ravnoteže počela da bledi. I dok su se u jednom trenutku dobra i loša misao mimoilazile - klikne mi - mi smo ti koji čvrsto grlimo loše misli. Mi smo ti koji možemo i da ih otpustimo. Bez njih samo nemamo alibi da se bavimo tuđim brigama i problemima - jer dobijamo mnogo vremena za sebe. Oni koji grle loše misli, izgleda da se jednostavno boje suočavanja sa sobom i sopstvenim životom.

Oni koji grle loše misli, izgleda da se jednostavno boje suočavanja sa sobom i sopstvenim životom Šta vi možete da uradite? Ne gledajte više loše vesti. Ne čitajte crne hronike. Ne slušajte priče o smrti, bolestima, zlim ljudima. Vaš unutrašnji svet neće biti bogatiji ako upijate tugu, tim ljudima nećete pomoći, a sebe ćete izmestiti iz ravnoteže. Vesti pratite u meri da budete obavešteni i tačka. O tužnim stvarima slušajte samo ako možete konkretno da pomognete - da li je to humanitarna akcija ili pomoć prijatelju. Ljude koji se neprestano žale na život, sudbinu, koji namerno proprate svaku nesreću ne bi li se još malo napojili tuđim čemerom odstranjujte iz života - nemate vremena za njih. Ima toliko divnih, pozitivnih, dragih bića kojima možete da posvetite svoje vreme. I još jedna bitna stvar - vreme za sebe.

Sebično zvuči, ali nije tako. Čovek treba sat vremena za sebe dnevno, jedan dan u nedelji, jedan vikend u mesecu... Ako i ne uspete svaki put da svaku od ovih stvari ispunite, barem težite tome. Poštujte sebe i volite sebe. Izbacite negativne misli, izbacite negativne reči, izbegavajte negativne ljude. Život je suviše vredan da biste ga traćili na besmislice i da biste sebe dovodili u stanje bolesti zbog negativnog stava.

Budite sebi dobri pa ćete biti dobri i drugima. Svaku negativnu misao odmah zamenite pozitivnom - sada mi je dobro. Postavite prioritete i pronađite vreme za sebe. Taj sat, dan, tu nedelju... Nije teško, ali ne može preko noći. Korak po korak. Ni u lošu fazu niste došli u jednom trenutku. I do nje vas je vodio put popločan negativnim mislima i besmislenim brigama.

NEŽNO MILOVANJE CVETNIH ESENCIJA Cvetne esencije mogu biti ta nežna ali odlučna ,,ruka” koja će vas pogurati da se vratite u balans. One će vam pomoći da sebe vidite u pozitivnom svetlu, da prestanete da se žalite, sažaljevate. Zaštitiće vas od uticaja ljudi oko vas, biti prva pomoć u kriznoj situaciji. Pomoći će vam i da se odvažite da krenete u nove životne avanture, da shvatite da ste vi kreatori svog života i da samo od vas zavisi kako ćete proživeti ono što vam je dato. Želimo vam srećan početak proleća i pozivamo vas da krenete u najlepšu avanturu zvanu život. Ako vam treba pomoć u bilo kojoj fazi, slobodno se javite, cvetne esencije su tu za vas.

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net