Plezir magazin mart #43 2017

mart 2017.

BROJ 43

Uvod

D

anas je nedelja, na satu je 17 i 30, i dok vam ovo pišem ne mogu da prestanem da se osmehujem zbog činjenice da se napolju još uvek nije smrklo u potpunosti.

To može da znači samo jedno. Zimu uskoro ostavljamo iza leđa, a proleće sa prvim zracima sunca donosi i novi talas pokretačke energije, optimizma i radosti. Pijace će uskoro oživeti, sveže cveće i prvo povrće je već pronašlo put do naših domova, a bašte se vraćaju u funkciju. Podstaknuti ovim promenama vredno smo radili na novim pričama, istraživali i otkrivali skrivene dragulje.

Osmehujem se i zato što smo uspeli da pripremimo jedan poseban broj u kome ćete, nadam se, uživati barem koliko i mi u njegovoj pripremi.

Posetili smo tradicionalnu tkačnicu damasta, koju su obnovile jedne vredne ruke i učinile da se ovaj tradicionalan zanat ne samo ne zaboravi nego i da nastavi da osvaja sasvim novu publiku, pre svega svojim kvalitetom i trajnošću, što je u današnje vreme retkost. Posetili smo i Bazu crna ovca u kojoj se okupljaju pisci i talentovani, preduzimljivi mladi ljudi.

Pričali smo o ženama koje zaslužuju naš naklon i divljenje jer nisu dopustile da ih odbijanja i prepreke skrenu sa puta, puta u koji su utkale svoje nade, snove i veru u bolju, ravnopravnu budućnost. Imali smo to zadovoljstvo da pričamo sa Rupi Kaur, veoma talentovanom pesnikinjom i autorkom čiji glas ima kapacitet da menja svet. Družili smo se sa jednom divnom Majom, Ljiljanom, Katarinom, sa Anom i Sinišom, sa Zoranom. Ponovo vas pokrećemo i motivišemo da se okrenete ekologiji, zdravom životu i uživate u radosti koju male stvari pričinjavaju.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin

plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

Sadržaj

Online špartanje

8

Leksikon Mart

Ljiljana Šipragić

Ekologija

Životni stil

22

28

Ekologija

Prolećno razbuđivanje

32

42

Elen Svalov

Životni stil Pinterest u službi zdravog života

50

Rupi Kaur / engleski

58

Rupi Kaur / srpski

Sadržaj

Umetnost

66

Katarina Simović Ja sam žena

96

Buntovnica današnjice

Životni stil

Životni stil

80

Životni stil

Životni stil

Maja Milocanovich

100

106

Radionica damasta

Životni stil Baza Crna ovca

116

Viktorija Vudhal

Sadržaj

Životni stil

124

Zabavni bjuti trendovi

Umetnost

130

Zdravlje

Moda

144

Model insider Zoran Jovanović

Zdravlje Dizajn smuti

152

156

Machanna Mača čaj

Životni stil Buđenje ranog proleća

164

Japan

Teodora Kovrlija

Minja Cvetković

Novinar po profesiji, urednik i internet preduzetnik kako se to danas popularno kaže, idealista u pokušaju da ispravi sve nepravde ovog sveta i stvori svoj oblak na kome neće primećivati zlurade komentare, nezadovoljne ljude i manjak higijene u javnom prevozu.

Ponekad sa previše interesovanja da bi se fokusirala na samo jednu stvar, ali kada ste novinar to se računa kao plus. Veoma uporna u svojim zamislima.

Plezir je nastao iz želje da stvorim nešto drugačije, novine u kojima će biti više teksta nego slike a ne obrnuto i iz potrebe da vam saopštim kako nije sve tako sivo, talentovani ljudi koji su uradili nešto sa sobom su svuda oko vas, a posao vas (baš kao ni ništa drugo dobro u životu) neće sam udariti u glavu. Skočite i uhvatite ga sami!

Master etnologije i antropologije, ludo zaljubljen u svoju struku u toj meri da planira da uz malo sreće i mnogo truda dogodine postane i istetovirani budući doktor nauka. U prošlom životu je bila malo finija ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, pin-up, rokabili, sajkobili, tetovaže, naučnu fantastiku i treš horor filmove.

Kada prokrastinira od antropologije mode i subkultura, pitanja postojanja malih zelenih i menjanja boje kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft, a potom mašta o otvaranju azila ili životu sa trinaest kučića. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastrzana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Kada bi morala da bira, životni motiv bi joj bila Hanter S. Tompsonova izjava da je život neuporedivo bolji kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno, a na umu uvek ima i da je normalnost samo iluzija, jer ono što je normalno za pauka je haos za muvu.

redakcija

saradnici Sara Savčić Tihana Smiljanić Sofija Mirčetić Nina Simonović Pisanje o sebi joj najteže pada.

Pisanje o drugim stvarima joj je uživanje. Sebično čuva dete u sebi.

Voli planine. Obožava knjige. Ne zna da li više da veruje intuiciji ili razumu. Sluša čudnu muziku. Veruje u Ljubav, dobru Kafu i Pivo. Umetnost i Univerzum. Bradu i Tetovaže. Bori se za svoje snove. Slavi život. Ne može bez čokolade. Pušta dušu da joj slobodno luta ruskim stepama. Kada poraste jedino što želi je da bude Srećna. Svoje priče voli da pripoveda kroz fotografije. Volela bi da prepešači ceo svet i ostavi svoj trag u njemu.

The Force is strong with this one.

Merima Aranitović Marija Radojković Dejana Vukadinović Sara Bigović Anđela Đurašković Kristina Simonović Vesna Belušević Srđan Šveljo Aleksandar Gligorić Vesna Gligorić

Layout:

MaKista M Ma D E S I G N

e n i l n O e j n a t r a p š

Pripremila: Teodora Kovrlija

Into the nature

Dok čekamo pravo proleće, buđenje prirode i svečano otvaranje baštenske sezone pravimo jedan lenji đir po instagramu. Predmet naše pažnje su profili ljudi koji neguju poseban odnos prema prirodi i u fokusu imaju bilje, pravljenje herbarijuma, uzgajanje cveća, ilustracije biljaka, korišćenje bilja u svrhu bojenja tkanine, pravljenje ikebana, vez, rad sa keramikom i uopšteno sve one lepe i kreativne stvari koje nas drže u dodiru sa prirodom i samim sobom.

Ponovo se kao podtekst priče provlači veoma jednostavna filozofija na koju želimo da vas podstaknemo, filozofija poznata kao slow living, koja nas uči da uživamo u životu, svom okruženju i malim stvarima

Elizabeth @blowyinthewind

ALICIA @botanical_threads

Cactus magazine @cactusmagazine

Haarkon / India & Magnus @Haarkon

HEATHER @heather.dawn.smith

Intuit. @intuit.crafts

Janne @jannelford

Ellen Tyn @liskin­_dol

Jenny K @livingpattern

Ania @Lunaa80

Pattie @moonriselan

Karen @Permillion44

Životni stil

Prolećno razbuđivanje

Tekst: Nina Simonović

Prvo prolećno sunce je pravo vreme za razmrdavanje i buđenje energije. Telo je tu da nosi naš um, te podjednako radite na oba i napravite sklad među njima

22 l mart

Usvojite zdrave navike

Povežite se s prirodom

Krenite malim koracima. Oslušnite svoje telo i rukovodite se svojim unutrašnjim glasom. Ako vidite da vam ne prija određena grupa namirnica, izbacite je iz ishrane. Uvedite što više svežih namirnica u vaš dnevni meni. Započnite dan sokom od ceđenog voća. Pijte više vode i zelenog čaja tokom dana. Umesto kupovnih slatkiša prepunih šećera počastite se crnom čokoladom sa što većim procentom kakaoa. Pronađite fizičku aktivnost koja odgovara vašoj ličnosti i energiji. Meditirajte. Napravite prvi korak ka boljem životu i pregrmite taj famozni 21 dan, koliko je potrebno za stvaranje navike.

Osvajajući planine upoznajemo sebe. Penjite se što više i dozvolite divljini da vam pokaže mir i ravnotežu koje već nosite u sebi.

Postoje brojna udruženja koja organizuju uspone na sve veće vrhove u Srbiji, a uvek se možete i zaputiti u obližnju šumu na laganu šetnju ili piknik sa prijateljima. Preporučujem vam da krenete od Kablara, Tornika i Povlena, preko Midžora do Rtnja i Trema. Naša zemlja krije prave prirodne dragulje, koji čekaju da ih otkriju svi koji su voljni da istražuju.

Karta za sreću Ako vam naša priroda nije dovoljna i izjeda vas „crv” za putovanjem i dalekim predelima, znate šta vam je činiti: ranac na leđa i trk po kartu. Nekome će biti dovoljna i ona u jednom smeru. Svet je previše raznolik i lep da ga ne biste bolje upoznali. Upoznajući svet upoznajemo i oplemenjujemo sebe.

Upijajte sunce S prvim danima proleća najviše volim da se zaputim u obližnji park ili na obalu reke i sednem na klupicu sa velikom kafom za poneti i omiljenom knjigom u rukama. Izdvojite za sebe sat, dva i baterije su napunjene. Ukoliko vam više prija aktivan odmor popravite stari bicikl, pronađite svoje rolšue ili rolere i iskoristite lep dan i sunce tako što ćete se provozati omiljenim ulicama i pokrenuti te uspavane mišiće.

Iskoračite iz zone komfora Osmelite se da uradite nešto što vas je oduvek plašilo. Izađite iz svoje zone komfora, pratite intuiciju, očeličite svoju volju. Sa svakim korakom dalje osetićete da ste se bezrazložno plašili. Savladavanje izazova nas osnažuje i pomaže nam da izgradimo bolji odnos sa sobom, a kao nagradu dobijate veće samopouzdanje.

Leksikon

a n a j l i j L ć i g a r p Ši

Intervju Sara Savčić Fotografije: Say Cheese Photography

Uvijek radim na tome da lijepe i slatke planove ostvarim Volim ušuškane i optimistične kutke na vebu i vrlo rado ih pratim i posećujem. Postoji jedan baš takav, mom srcu posebno drag, koji uređuje jedna šarena i lepršava Lili. Svoj kutak Lovily uređuje tako da on rasteruje kišne oblake, hladne vetrove i inspiriše na ljubav i toplinu. Naš razgovor o životnim sitnicama, i ne samo sitnicama, profesiji, inspiraciji, kao i divnim i korisnim preporukama koje će vam uveseliti ovo proleće, čitajte u martovskom leksikonu Plezir magazina

Leksikon

Nešto za početak?

Postoji li još neka ljubav osim njega, ili

Zdravo, dragi ljudi. Ja sam Ljiljana, ali tako me zovu samo kada nešto skrivim. Slobodno mi dajte nadimak po želji, ionako ih imam mnogo. Pričam uglavnom puno, radim još više. Knjige i kafa su savršen par. U prošlom životu bila sam britanska aristokratkinja, a u ovom će me ubiti perfekcionizam i svestranost. Stvorila sam svoje malo online carstvo koje se zove Lovily, pa ako biste da nešto lijepo pročitate, pogledate ili poslušate – zavirite tamo.

barem simpatija? Da li ti je ovo primarna

Pet reči koje te opisuju.

Uvijek nešto radi, uvijek nasmijana. (tako barem kažu) Kada i kako si se zaljubila u blogovanje?

26 l mart

profesija?

Postojala je zaljubljenost od samog začetka ideje i procesa kreiranja bloga, dok sam ono iz glave prenosila u stvarnost, ali se prava zaljubljenost pojavila sa prvim povratnim reakcijama nekih čitalaca. Baš to je bio razlog pokretanja bloga – to uveseljavanje ljudi lijepim i korisnim stvarima koje volim da preporučujem.

Blogovanje mi nije profesija, više neki hobi u koji ulažem mnogo vremena, ali kojem opet dajem sve vrijeme ovog svijeta da raste i razvija se. Inače se bavim digitalnim marketingom i pri kraju sam studija prava. Da, znam, spoj nespojivog, ali takva sam vam ja – šarena i radoznala.

Pamtiš li kako si ostala bez svog prvog

fotografijama, tekstovima u koje

mlečnog zuba?

čitalačka publika može da se uživi ili

Pa i ne baš, ali vam mogu ispričati priču kako sam svoju (ne)mliječnu gornju jedinicu posljednji dan raspusta polomila na pola. Ljeta sam inače provodila na rolerima, a omiljeno mi je bilo „zakačiti” se za bicikl prijateljice pa juriti niz ulicu. (Nisam bila baš neki primjer djevojčice sa kikicama i u haljinici. Prije dječak). Ne baš zgodna cesta je tada učinila svoje, tako da sam se ja prvi dan 4. razreda osnovne škole pojavila krezava i sa krastama na licu od povreda. Tome dodajte i „tuta” frizuru i trebalo bi da bude dovoljno da mi se već sada počnete smijati.

sazna nešto novo, lepo i korisno?

Odgovor na to pitanje je kombinacija svega. Ja u globalu ne volim polovične stvari, pa se i sa mojim stavovima i preferencijama kosi da kažem da je dovoljna samo jedna od navedenih stavki. Ipak, nužno je da dostavljeni sadržaj ima svrhu i bude koristan na ovaj ili onaj način, kao i da bude kvalitetan. Kada tome dodate dobre fotografije, lijep dizajn i mašnicu na vrhu – pobijedili ste. I da, veoma je bitno da iz svega stvorenog zrači vaša ličnost, realna i iskrena, onakva kakva postoji i van virtuelnog svijeta.

Kada govorimo o blogu, šta je to

Slatko, slano ili nešto treće?

što PRIVUČE LJUDE I NAVEDE IH DA SE U

Teško pitanje, jer sam zaista veliki hedonista kada je hrana u pitanju. Šta se i vidi.J

NJEGA ZALJUBE? Da li je ključ u DOBRIM

Leksikon

Mnogo volim italijansku kuhinju, ali opet – bez čokolade ne mogu, tako da je moj finalni odgovor, ako baš insistirate, slatko!

zanimljivog šta me inspiriše i motiviše pronađem upravo švrljajući po raznim sajtovima.

Ko je po tvom mišljenju umetnik

Kako nalaziš inspiraciju za rad i ima li je

življenja?

uvek?

Onaj ko savlada strah(ove) i nauči da se sve postiže radom i djelima.

Nema je uvijek. Nemoguće je da je ima uvijek. Prosto, naići će faze života kada vam nije ni do vas, a kamoli do bloga. I faze kada prosto ne ide, iako je pisanje zapravo čista praksa. Kada te drastične i rijetke momente izbacim iz jednačine, rekla bih da mi inspiracije ne manjka i da je pronalazim u svemu oko sebe – u ljudima, susretima, scenama koje vidim, filmovima i knjigama, na internetu itd. S obzirom na to da mi je i posao takav da dane provodim za računarom, dosta toga

28 l mart

Imaš li uzore i idole ? Koga ti pratiš na INTERNETU?

U suštini nemam. Postoje ljudi koji me pomalo, svako sa svoje strane, inspirišu i motivišu, ali ja idem nekim svojim putem koji sam djelimično zacrtala. Djelimično - jer se taj put stalno nadograđuje i vijuga. Ipak, često na ovo pitanje kao odgovor napišem Magi. Mislim, naravno, na Margitu Stefanović, klavi-

jaturistkinju kultnog benda EKV čiju muziku neizmjerno volim. Djelo o njenom životu koje sadrži brojne zapise, isječke iz dnevnika, pjesme i štošta drugo, a koje je napisala Lidija Nikolić (Osećanja. O.Sećanja), u mnogo čemu je bilo prekretnica. Donijelo je neka prijateljstva, nevjerovatna poznanstva i inspiraciju da uopšte počnem pisati. Da, nakon čitanja Osećanja. O.Sećanja počela sam da pišem. Što se tiče interneta i ljudi koje tamo pratim, zaista ih je mnogo. Obožavala sam vlogove Casey Neistata koji su me uvijek motivisali na rad i pokretali. Mnogo volim jutjuberku i blogerku Lily Pebbles koja je dosta slična meni u brojnim segmentima. Godinama pratim Branislavu Antović i ona mi je bila podrška pri pokretanju bloga, pa i dan danas je.

I zaljubljena sam u rad Tima Kellnera.

Njegovi kratki video zapisi su nevjerovatni.

Tu je, naravno, i niz ljudi iz struke, čemu sam u posljednje vrijeme mnogo više posvećena nego ovima gore navadenim.

Pamtiš li neki poseban trenutak u svojoj karijeri i životu do sada, neki na koji si ponosna ili baš vezana?

Teško da bih mogla izdvojiti jedan. Recimo, veliku sreću i ponos izazvalo je dobijanje prve nagrade na m:tel konkursu za najboljeg blogera u BiH. Kao poseban trenutak bih izdvojila i prvu veliku životnu prekretnicu, kada sam dobila ponudu za posao u oblasti digitalnog marketinga, što je značilo odustanak od pravničkog puta. I, evo, ne kajem se ni sekunde što je odgovor na tu ponudu bio DA. To je promjena koja mi je život uljepšala na mnogo nivoa.

Leksikon

Uskoro nam dolazi proleće, mnogima omiljeno godišnje doba. Imaš li neke posebne rituale ili planove vezane za dolazak proleća? Sprovodiš li prolećno

nom sebi, to su duge šetnje sa slušalicama u ušima i čitanje knjiga u nekim varijantama sa čokoladom, vinom i Ibrahimom Maaloufom u pozadini.

čišćenje životnog i radnog prostora, baš kao i detoks duha i tela?

Omiljeni crtani junak?

Zaista nemam, jer za bilo kakve promjene nikad nije bilo ključno vrijeme, odnosno godišnje doba. Pogotovo ne za čišćenje životnog prostora – po prirodi sam pedantna i svako malo radim generalna spremanja i raščišćavanja. Proljeće mi je omiljeno godišnje doba, tako da ga samo željno iščekujem.

Njega i sunčane zrake koje će donijeti.

Auh, ne znam. Možda Duško Dugouško.

Možda.

Može li se od ljubavi prema onome što radimo i konkretno živeti?

Može ako dovoljno želiš, jer ćeš onda pronaći i način. Način uvijek postoji.

Preporuka za pročitati,

Kako najradije provodiš slobodno

poslušati, pogledati?

vreme?

Pročitajte „Najnormalnijeg čoveka na svetu” Ivana Tokina. U isto vrijeme ćete je obožavati i nerviraće vas, isto kao i sam

Pravi odgovor na to pitanje je sa dragim ljudima. Ukoliko pričamo o vremenu posveće30 l mart

glavni junak, najnormalniji čovjek na svijetu.

Poslušajte Ibrahima Maalouf-a. On čisti dušu i stvara magiju. Po mogućnosti soundtrack koji je radio za YSL film. Ukoliko mi vjerujete, onda odvojite 11 minuta da (od početka do kraja) pogledate i poslušate ovo.

Pogledajte „The Crown” – Netflix-ovu seriju o životu kraljice Elizabete II, o istoriji, politici, engleskoj kraljevskoj porodici i životu u Londonu tih famoznih 50-ih godina.

Više možete pročitati i ovdje, na mom blogu. Šta te je poslednji put slatko nasmejalo?

Šale i pošalice radnih kolega. Tako mi je svaki dan sa njima – nasmijano do suza.

Zato nije teško ni nedjeljom raditi.

Kome bi poručila da se malo kultiviše?

Većini ljudi na internetu, a možda i van njega.

Hoće li se ostvariti neki lepi planovi u skorije vreme?

Naravno da da. Ja uvijek radim na tome da lijepe i slatke planove ostvarim. Nekada se otmu, ali uglavnom ih držim pod kontrolom.

Poruka za kraj?

Radite na svojoj sreći i uspjehu. I tražite inspiraciju svuda. Recimo na lovily.net

Ekologija

Tekst: Anđela Đurašković Fotografije: pinterest.com

u službi zdravog života 32 l mart

Mnogim ljudima je Pinterest poznat samo kao platforma za pronalaženje fotografija modnih kombinacija po posljednjim trendovima ili najljepše dekorisanih domova širom svijeta. Međutim, ukoliko se koristi na drugačiji način, ova mreža može postati vaš najbolji saveznik u održavanju zdravog, lakog i praktičnog načina življenja

Ekologija

P

interest je jedna od najpopularnijih društvenih mreža današnjice.

Preko 150 miliona aktivnih korisnika svakog mjeseca u prosjeku obavi ukupno dvije milijarde pretraga koristeći upravo ovu platformu. Imajući to u vidu, ne treba da nas čudi pojava da svi blogovi i portali koji žele da povećaju broj pregleda svojih sadržaja sve više prilagođavaju svoje sadržaje Pinterestu.

Ova dopadljiva i pregledna mreža stavlja fotografije u prvi plan. One su uglavnom propraćene kratkim opisom u kojem je naznačen sajt sa kojeg je fotografija preuzeta.

Ukoliko vam se neka objava dopadne, od pronalaženja izvora kompletnog originalnog sadržaja dijeli vas samo jedan klik. Na Zapadu, on je glavni saveznik ljudi kada je u pitanju sastavljanje lista za trgovinu i pronalaženje ideja za „uradi sam“ projekte. Kako Pinterest nije među najpopularnijim društvenim mrežama na našim prostorima, odlučili smo da vam je približimo i to iz ugla „eco-friendly“ načina življenja.

Kako Pinterest može pomoći sa eco-friendly načinom života?

Jedan od osnovnih postulata zdravog življenja je: „redukuj, ponovo koristi, recikliraj“.

Pinterest vam može pomoći da se bolje upoznate sa svakim od njegovih elemenata.

U mnoštvu fotografija kućnih ljubimaca, holivudskih zvijezda i citata poznatih, na ovoj platformi se kriju pravi biseri lako primjenljivih savjeta i projekata. Naići ćete na pregršt grafika, tabela i sličica sa objašnjenjima kako da svedete na minimum konzumaciju preparata loših po planetu, ali i konzumaciju samu po sebi. Dobićete inspiraciju za to kako da nađete novu namjenu stvarima koje već imate u domaćinstvu. Naučićete originalne načine za recikliranje proizvoda koji samo sjede u vašem domu, bez ikakve funkcije, čekajući da budu upotrijebljeni ili odbačeni.

34 l mart

Prilagođavanjem sopstvenih navika „eco-friendly“ principima pomoći ćete da manje otpada završi na deponiji pored lokalnog parka, na plaži ili pokraj rijeke. Predviđa se da će uskoro u okeanu biti više plastike nego živih bića. Svako od nas može da pruži minimalan doprinos, koji, kada se sve zbroji, može da ima veliki odjek i jak uticaj. Pinterest se nudi kao saveznik koji je besplatan i lak za korištenje. Vi odlučujete šta će se naći na naslovnoj strani vašeg profila, pa samim tim možete osigurati da su sve novosti na koje naiđete relevantne za vaš način življenja. Kreiranje tabli („boards“), tj. kolekcija objava koje ste sačuvali, može postati lako uz nekoliko metoda koje će osigurati najbolje rezultate:

l Napravite svoje kolekcije objava. Kao što su naše bake (priznajemo,a neki od nas i dan danas!) prepisivale recepte koji im se dopadnu u svoje sveske, tako vi možete ideje koje vam se dopadaju sačuvati u zasebne kolekcije. Time stvarate sopstvene riznice savjeta koji će vam služiti kao vodič u svakodnevnom životu. Neke od popularnih kolekcija su: „hrana i recepti“, „vježbanje“, „recepti za njegu lica“, „recepti za njegu tijela“, „preporuke knjiga“, „uređenje doma“, „outfit ideje“...

Otvorite svoj profil i počnite da istražujete! l Zavirite u kolekcije drugih ljudi. Ukoliko na samom početku želite da potražite inspiraciju, dobra metoda je da potražite profile svojih

prijatelja, poznatih blogera i osoba koje propagiraju zdrav život i odatle crpite inspiraciju.

Pogledajte koje sve kolekcije oni imaju, pa pothranite neke objave koje vam se dopadaju i u svoju malu Pinterest škrinju. l Pridružite se javnim kolekcijama. Ukoliko želite konstantan priliv ideja u svoju svakodnevnicu, pridružite se javnim kolekcijama na određenu temu. Podijelite sa svima svoja otkrića ili sačuvajte neka od tuđih. Opcija je mnogo, a ideja bezbroj!

Odakle početi?

Danas je u supermarketima, drogerijama, na ulicama i u našim domovima više onog što nam škodi nego onog što nam pomaže.

Zaključak da mnogo faktora utiče na naše zdravlje nameće se prirodno; da, tu su hrana i sport, ali tu su i vazduh koji udišemo, prostor u kome boravimo, preparati koje nanosimo na svoju kožu i zdrav stav prema sebi i svijetu. Jedna od lijepih strana Pinteresta je upravo ta što vam pokazuje da imate moć moć da odaberete ono što vam se dopada, da kažete „ne“ lošim navikama, da izmijenite svoje okruženje. Pri tom, on će uvijek biti tu kao nepresušan izvor inspiracije i to samo na klik daleko. Zato prepoznajte u svojoj sredini elemente koje treba izmijeniti, zasučite rukave i bacite se na posao! l Svojim stvaralaštvom do ljepšeg doma Svi smo makar jednom pored puta naišli na odbačenu stolicu, fotelju, šporet ili televizor.

36 l mart

Većina nas nikada se nije zapitala koji je put taj namještaj prešao, kao ni koja je njegova konačna destinacija. Želimo da vas motivišemo da nađete novu svrhu starim svarima.

Svaki će dom postati još miliji svojim stanarima ako ga krasi namještaj koji su sami napravili.

Bilo da ste u potrazi za objašnjenjima za izvođenje većih projekata ili idejama za čiju je izradu potrebno desetak minuta - na Pinterestu možete pronaći doslovno sve: kako napraviti policu za knjige od starog frižidera, dvosjed od stare komode, natkasnu od samo jedne fioke, tabure od plastične kante... Nađe se i mjesta za zanimljive detalje poput jastuka od starih košulja, stazica za kupatilo od rabljenih peškira ili ćebadi od pohabanih džempera. Ukoliko se pitate šta kucati u polje za pretraživanje, predlažemo: „DIY furniture“, „DIY home decor“, „repurposing furniture“, „uradi sam namještaj“ i slično.

38 l mart

l Lijepi i njegovani – bez nuspojava Mnogi preparati za njegu kože i kose koji se nalaze na tržištu obiluju sastojcima koji su loši po zdravlje. Često zaboravimo da je koža najveći organ koji posjedujemo, a da zbog njene sjajne sposobnosti apsorbovanja kupke i losioni kojima se njegujemo mogu imati uticaja na naše unutrašnje organe. Naša pluća i endokrini sistem posebno su osjetljivi na toksične materije, a postoji veza između pojedinih sastojaka u kozmetici i ozbiljnih bolesti kao što je kancer. Zabrinjavajuć je i uticaj tih sastojaka na svijet oko nas. U brojnim pastama za zube koriste se mikrogranule koje su toksične i na kraju najčešće završavaju u okeanu, gdje ih ribe greškom pojedu misleći da su hrana.

Kako ne bi morali da brinete o navedenim pitanjima, počnite sami da pravite svoju kozmetiku! Pinterest obiluje receptima za kvalitetne kreme za tijelo, serume protiv bora, maske za kosu, ali i za rumenila, sjenke za

oči i ruževe za usne sa prirodnim pigmentima. Pretrage koje će vas dovesti do njih su: „uradi sam kozmetika“, „DIY beauty“, „DIY natural cosmetics“ itd. l Sredstva za čišćenje dobra i po vas i po životnu sredinu Mnoga sredstva koja koristimo za čišćenje doma su štetna po zdravlje ako se udahnu ili dođu u kontakt sa kožom ili očima. To posebno važi za gelove za čišćenje kupatila i kuhinje. Zamislite samo koliko su tek loša po prirodu! Pinterest nas je naučio tome da se većina sredstava za čišćenje može veoma lako napraviti, ukoliko kod kuće imate sodu bikarbonu, jabukovo sirće, limun i eterično ulje po želji. Ista kombinacija sastojaka jednako će dobro očistiti i rernu i lavabo, a pri tom će vam uštedjeti novac. U pretraživač ukucajte: „napravi sam čišćenje“, „DIY cleaning supplies“, „DIY all-purpose cleaner“, ili „DIY laundry detergent“.

l Novo ruho stare garderobe Modu nazivaju glavnom sporednom stvari svake žene. Šteta koja u prirodi nastaje zbog „brze“ mode lošeg kvaliteta je velika i deponije su pune majčica koje smo kupovale na rasprodajama za nekoliko eura, svjesne toga da ćemo ih obući svega nekoliko puta. Kako ne biste tome dodatno doprinosili, potrudite se da uvijek kupujete manje ali kvalitetnije odjevne predmete od prirodnih materijala, koji su proizvedeni na održiv i etički ispravan način.

Međutim, ukoliko vam je dosadio trenutni sadržaj vašeg ormana, prije nego se odlučite da sve to donirate ili proslijedite prijateljima, ukucajte u Pinterest pretraživač: „DIY fashion“, „DIY clothes“, „repurposing clothes“, „napravi sam odjeća“, „uradi sam moda“ i slično. Dodajte garderobi malo boje pomoću 40 l mart

prirodnih pigmenata cvekle, kurkume, ljubičastog kupusa ili neke druge biljke. Eksperimentišite i igrajte se! Moda služi tome da oslobodite svoju kreativnost i izrazite svoju ličnost. l Darovi za najdraže Koliko se samo novca utroši na papire za umotavanje poklona, ukrasne kese i sitnice koje možda i neće biti od koristi onom kome su namijenjene? Svaki dar postaje još ličniji kad mu date svoj pečat. Obradujte drugu polovinu pismom i šoljom sa natpisom koji će samo oni razumjeti ili korpom punom recikliranih sitnica. Razmazite mališane ručno rađenim igračkama od stare odjeće, a kućnog ljubimca novim krevetom napravljenim od velikog pletenog džempera. Kod nas još uvijek postoji uvjerenje da su ručno rađeni pokloni

„jeftiniji“ po izgledu i kvalitetu nego oni kupovni.

To nije tako, a vi možete pomoći da se ta predrasuda razbije svojim postupcima. Potražite: „DIY gifts“, „DIY present“, „DIY poklon“, „uradi sam dar“. l Navike koje planeta voli Mnogo je drugih aspekata „eco-friendly“ života koji će vas učiniti zdravijima, a planetu čistijom. Potražite načine na koje možete iskoristiti nekoliko sastojaka u frižideru kojima uskoro ističe rok trajanja. Naučite šta da radite sa svim plastičnim kesama koje vam se „motaju“ po kući. Sačuvajte liste aktivnosti kojima doprinosite stvaranju boljeg svijeta. Podijelite sve što napravite sa drugima. Fotografišite sve što stvorite, okačite to na Pinterest i neka baš vaš projekat bude ono što će motivisati druge da se okušaju u ručnim radovima i recikliranju.

Ekologija

Tekst: Teodora Kovrlija

Revolucionarka XIX veka

Ekologija

D

a li ste znali da je Elen Svalov bila prva žena koja je studirala na prestižnom MIT univerzitetu? Bila je hemičarka, sanitarna inspektorka, naučnica, nutricionistkinja, pisac, jedna od utemeljivača i osnivača ekologije i utemeljivač kućne ekonomije odnosno domaćinstva. Verovala je da praktična primena nauke može promeniti svet. Verovala je da žene mogu biti šta god požele i hrabrila ih je da se otisnu u nepoznato, istražuju, bave se naukom. Zahvaljujući njenom zalaganju otvorena je prva ženska laboratorija na MIT univerzitetu u kojoj ih je ona, često bez novčane nadoknade, obrazovala i učila osnovama hemije, biologije, nutricionizma, mine-

sti. Kada sagledamo činjenicu da je Elen živela u devetnaestom veku, jasno vam je iz prve da govorimo o jednoj revolucionarnoj ženi koja je u naučnoj zajednici bila predvodnica progresa.

Rođena je u decembru 1842. u američkoj državi Masačusets.

Kao mala vreme je provodila na porodičnoj farmi pomažući roditeljima, a roditelji su bili ti koji su je obrazovali kod kuće budući da su bili nastavnici. Elen je oduvek bila veoma znatiželjna i spremna da uči. Upijala je poput sunđera sve što bi do nje doprlo. Uvek je uz sebe imala knjigu. Nakon osnovnog obrazovanja koje joj je pruženo kod kuće, u trenutku kada su roditelji procenili da nemaju više

Nakon što je dobila diplomu iz oblasti hemije na Vasar koledžu u Njujorku, trudila se da pronađe posao u struci. Pokušala je da se zaposli u nekoj od hemijskih kompanija, međutim oni nisu bili spremni da zaposle ženu. Predložili su joj da pokuša da dobije diplomu na MIT-u. Očekujući da je verovatno neće primiti tamo, poslali su je u drugom pravcu ralogije. Uspostavila je standarde koji su važili za sve. I muškarce i žene. Njena temeljna istraživanja su otkrila štetne materije u vodi, u namirnicama, vazduhu, prisustvo arsena u tapetama i tkaninama. U vreme kada je živela i radila, ljudi zaista nisu mnogo obraćali pažnju na ova pitanja niti su postojale ikakve inspekcijske kontrole baš kao ni sanitarni propisi koji bi ljude zaštitili od posledica zagađenja. Upravo te, neophodne propise je Elen uspostavila.

Zato kada govorimo o pionirima ekologije ime Elen Svalov mora biti jedno od prvih na toj li44 l mart

čemu da je nauče odlučili su da se presele u grad. Tada je kratkotrajno pohađala časove na Vestvord akademiji. Samo par godina kasnije porodica se seli u Litlton, gde je Elen nastavila da pomaže svojima, posebno ocu koji je vodio radnju i učila. Držala je časove i podučavala decu, čuvala ih i čistila skupljajući novac za studije. Nakon nekog vremena upisala je Vasar, u to vreme jedini koledž koji su žene mogle da studiraju. Nakon što je dobila diplomu iz oblasti hemije na Vasar koledžu u Njujorku, trudila se da pronađe posao u

struci. Pokušala je da se zaposli u nekoj od hemijskih kompanija, međutim oni nisu bili spremni da zaposle ženu. Predložili su joj da pokuša da dobije diplomu na MIT-u. Očekujući da je verovatno neće primiti tamo, poslali su je u drugom pravcu. Elen nije odustala, pisala je Univerzitetu s molbom da joj omoguće da ravnopravno sa svojim muškim kolegama prisustvuje predavanjima. Posle nekoliko meseci iščekivanja odgovora, primljena je kao studentkinja sa specijalnim statusom. na odseku hemije Masačusetskog instituta za tehnologiju, nakon veoma dobrih preporuka profesora sa Vasara. Njen status je bio drugačiji u odnosu na druge studente, njene muške kolege. Nije bila u obavezi da plaća školarinu i mislila je da joj je takav status dodeljen zato

što su bili svesni njene materijalne situacije, pa je logično, oduševljeno pristala na takvu poziciju. Tek tokom studija shvata da taj specijalni status nije bio ustupak njoj već neka vrsta ograde Univerziteta od njenog prisustva.

Naime, ukoliko bi se njene kolege pobunile što sa njima studira žena, uprava je uvek mogla da kaže kako je ona student sa specijalnim statusom neravnopravan njima. Da je ovo znala u trenutku kada je dobila potvrdan odgovor, sigurno je da nikada ne bi pristala na njega, navode njeni biografi. Diplomirala je 3 godine kasnije. Paralelno sa studijama na MIT-u, radila je na magistarskoj tezi na Vasaru, na kome godinu dana kasnije dobija zvanje magistra hemije nakon otkrića i izdvajanja neobičnog minerala.

Ekologija

Inicirala je pokretanje studije ispravnosti tekuće vode u državi Masačusets. Do tada se ovakve analize nikada nisu radile.

Elen je testirala preko 20 hiljada uzoraka, pažljivo dokumentujući rezultate, pokazala je da je neophodno uspostaviti standarde kako bi ljudi imali pristup ispravnoj tekućoj vodi Naredne dve godine će raditi na doktoratu na MIT-u ali ovaj naporan višegodišnji rad neće biti nagrađen doktorskom diplomom iz političkih razloga. Kako je kasnije prepričavao njen suprug, profesori nisu želeli da dozvole da doktorat iz hemije na prestižnom MIT-u prva odbrani žena.

Kao studentkinja Elen je bila veoma strastvena i temeljna. Radeći u laboratoriji inicirala je pokretanje studije ispravnosti tekuće vode u državi Masačusets.

Do tada se ovakve analize nikada nisu radile. Elen je testirala preko 20 hiljada uzoraka, pažljivo dokumentujući rezultate, pokazala je da je neophodno uspostaviti standarde kako bi ljudi imali pristup ispravnoj tekućoj vodi.

Bila je prva naučnica koja je radila ovako opsežno, važno istraživanje.

46 l mart

Ubrzo po završetku studija udaje se za profesora sa inženjerskog departmana na MIT-u Roberta Ričardsa i počinje da radi sa njim različita hemijska istraživanja i analize. Uspešne analize i dobar glas će dovesti do toga da 1879. bude prva žena kojoj je omogućeno da postane član Američkog instituta za rudarsko-metalurško inženjerstvo.

Dok je gradila svoju karijeru trudila se da podstakne i motiviše i druge žene da se odluče za karijeru u nauci. Na njenu inicijativu MIT joj dodeljuje prostor za prvu žensku laboratoriju. Odgovornost za prikupljanje sredstava i kupovinu potrebne opreme bila je samo na njenim plećima. Godine 1876. organizovala je peticiju i prikupila potreban novac od Bostonske asocijacije za obrazovanje žena, koja (asocijacija) je pristala da donira sredstva za otvaranje ženske laboratorije na MIT-u. Od dobijenog novca Elen je kupila potrebnu opremu u Evropi i ubrzo počela sa vrednim radom i podučavanjem. Ohrabrivala je žene da se odluče za karijeru u nauci i pomagala je u njihovoj obuci. Obučavala ih je u nekoliko oblasti, na polju hemije, biologije, nutricionizma i mineralogije.

Ekologija

Bila je na čelu naučne komisije koja se zalagala ZA POPULARIZACIJU OBRAZOVANJA kod kuće i jedan od koosnivača Američke asocijacije za obrazovanje žena.

Godine 1884. počinje da radi kao asistent profesora Vilijama Nikolsa u novoj laboratoriji MIT-a za sanitarnu hemiju.

Na polju očuvanja životne sredine u širem smislu bila je veoma aktivna. Bavila se ispitivanjem toksičnih materija u hrani, u kućnim potrepštinama i nameštaju, ispitivala je zagađenje vode i zalagala se za dizajniranje bezbednih i efikasnih kanalizacionih odvoda.

Inicirala je donošenje inspekcijskih zakona za bezbednost hrane.

Projekat na kome u ovom periodu počinje pasionirano da radi bila je direktna implementacija njenih naučnih saznanja i pretvaranje tih 48 l mart

znanja u alat za svakodnevni život. Nazvala je ovaj projekat kućna ekonomija, što bi se u duhu našeg jezika najjednostavnije moglo označiti kao domaćinstvo. Verovala je da je to osnova koju svi moraju znati i podrazumevalo je važna pitanja kao što su vođenje finansija u jednom domu, pravilna ishrana i svest o nutritivnim vrednostima namirnica, pravilna upotreba hemijskih sredstava u čišćenju. Znala je da je edukacija prvi uslov napretka. Znala je da uvođenjem ovog predmeta u škole buduće generacije uči praktičnim veštinama koje će značajno popraviti kvalitet njihovih života.

Verovala je da nauka može promeniti svet i da je ključ u tome da se ona približi ljudima. Zalagala se za napredak naučnog obrazovanja i povećanje brojnosti žena u nauci, što je videla kao preduslov napretka kako položaja žena tako i države.

i danas svet suočava sa veoma sličnim problemima. Setimo se samo revolucije Džejmija Olivera od pre samo nekoliko godina i njegovog zaprepašćujućeg otkrića da deca često ne umeju da prepoznaju povrće u svom izvornom obliku. Čini se da je kućna ekonomija, kako ju je Elen nazvala, svima i danas potrebna.

The New England Kitchen je nudila povoljnu, nutritivno bogatu hranu porodicama radničke klase zajedno sa instrukcijama za njihovu pripremu Godine 1890. u Bostonu je otvorena kuhinja pod njenim vođstvom.

Nazvana je The New England Kitchen. Nudila je povoljnu, nutritivno bogatu hranu porodicama radničke klase zajedno sa instrukcijama za njihovu pripremu. Tri godine kasnije otvara Rumford kuhinju na svetskoj kolumbijskoj izložbi u Čikagu, gde takođe obezbeđuje jeftine ali nutritivno bogate obroke. Tih godina je radila i kao dijetetski konsultant, nutricionista pri brojnim bolnicama i medicinskim ustanovama. Lobirala je da se u škole uvede školski ručak jer u to vreme ishrana ljudi i dece je bila na nezavidnom nivou. O obrocima dece brinuo se domar koji koji i sam nije bio informisan i obrazovan. Deca su jela nezdravo i što je možda još bitnije bez ideje da ishrana treba da izgleda drugačije. Ako zastanemo na trenutak i promislimo, primetićemo da se

Vratimo se u njeno vreme još malo i podsetimo još nekih revolucionarnih stvari koje je u svoje vreme radila. Nakon što je ozvaničila pojam kućne ekonomije i uvela ga u škole, Elen Svalov Ričards je postala predsednica američke Asocijacije kućne ekonomije. Na konferenciji „Za boljitak kuće“ ozvaničila je pomenuti pojam i ubedila nadležne da usvoje njene predloge. To je u širem smislu podrazumevalo da se profesionalizuje zanimanje domaćice i time da dostojanstvo i prizna značaj i efikasnost do tada nepriznatom zvanju. Nekoliko godina kasnije, 1882. objavila je jednu za to vreme veoma značajnu knjigu. Bila je to knjiga Hemija kuvanja i čišćenja: priručnik za domaćice. U toj knjizi ona je žene učila kako da primene naučne principe u oblastima sa kojima su svakodnevno u dodiru. Učila ih je pravilnoj ishrani, načinu odevanja, značaju dobre fizičke kondicije, higijene i drugih efikasnih praksi. Želela je da ženama uz pravilne savete omogući bolji kvalitet života, bolje zdravlje i više vremena za aktivnosti koje se ne tiču poslova u kući.

Bila je aktivna na brojnim poljima i radila sve do smrti 1911. godine. Iza sebe je ostavila veliki broj naučnih radova i nekoliko knjiga među kojima su najznačajnije: The Chemistry of Cooking (1882), Food Materials and Their Adulteration (1885), Home Sanitation: A Manual for Housekeepers (1887), Laboratory Notes on Industrial Water Analysis: A Survey Course for Engineers (1908), and Euthenics: The Science of Controllable Environment (1912).

Lifestyle

Rupi Kaur 50 l mart

Interviewed by: Sara Savčić

t a h T w o n IK r e w s n A e h T e v o Is L

She is regarded to be one of the most read and most influential young poets of today. With great honor and pleasure, we present you Rupi Kaur. Her book of poetry “Milk And Honey” achieved planetary success, however Kaur is not idle and is finalizing her second book at the moment. Even with her busy schedule, Kaur found the time to talk with us - which is the first time she has given an interview to any Serbian media outlet. We talked about her path to planetary popularity and if she met it (un)prepare, as well as love, pain, the status of women in the world, and why she named her book Milk And Honey

Lifestyle Tell us when you first felt the need to

poet”, “Instagram poet”, “pop poet”... How

write down your thoughts on paper.

difficult was it for you to open up and

As a child who read obsessively, I naturally began to write little poems from a young age. It wasn’t till middle school that I began to write poetry. I would write for friends on their birthdays, or for boys I had crushes on.

In high school, poetry became a political act.

I wrote about what I felt was wrong in the world and what I wanted to change. In university, I began to do a lot more reflection.

undress emotionally when you began

“Milk And Honey” was primarily self published and success grew day by day until the moment when Andrew McMeel Publishing bought the rights, which led to the book becoming globally popular. Has this experience taught you patience? What were your expectations when the book was published for the first time?

It definitely has. I laugh to myself thinking about it because I think it was kind of like a marriage. Coming together with them has been absolutely wonderful. But we’ve had to take a lot of time to learn about each other, how we work, and chart out a path for our future. They’re all experiences I’m deeply thankful for. They’ve pushed me forward as a person - not just “Rupi, the poet”.

When the book first got published I knew AMP would take it to a larger audience, and I was so excited about that. But never did I imagine milk and honey could become what it has today. Honestly, I am working with a team who is deeply dedicated to the message. I think that has a lot to do with how far it’s come. When people believe in something they put in that little extra touch to spread magic.

Together with your name we can often see descriptions such as “Internet

52 l mart

to share your experiences through poems with a growing audience on the Internet?

I began to post online because I felt it gave me a voice. So much of what I was writing about, I had never said out loud before, I didn’t feel I could say it out loud. Posting online was my expression. It was cathartic to share, and social media was a medium to do it through.

Much of my growth as a writer came during the time I was sharing more and more. I was studying writing and rhetoric at the University of Waterloo, reflecting more about my personal life, while attempting to understand the experiences I and the women around me were going through. So I learned about social media in the midst of all this. I believe, there’s more democratization of content with less gatekeepers than in other mediums. It can be problematic but it does allow for folk from all walks to life to have a voice.

As an artist, you write what you want to write about, and your readers gravitate towards you. There’s nothing standing in your way. This is really important for work from marginalized or underrepresented communities. People who don’t look like us are often the gatekeepers of more traditional platforms. However, there is a desire for such work and here, social media has helped in leveling out the playing field.

In what amount did social networks influence your role in society?

I think it’s given me a platform where I now have an audience- hence a responsibility to share messages that are thought provoking and will push people and critical thinking forward.

I gain strength from the legions of men and women, including the artists, organizers and resisters who fought and are fighting in the global liberation struggles in their pursuits of equality and justice

Lifestyle

I do a lot of processing and thinking. I like to joke that my mind is always on hyper drive trying to figure out emotions in regards to myself and the world.

I channel my feelings through my words. I narrow them down just by the style of my writing. Simple, small, and concise Writing is a medium that helps you

not want to cross. When and how did

explore topics such as love, violence,

this happen and how did you succeed in

pain, abuse and what it is like to be a

passing this barrier?

woman. Everything you do, you feel and

I think writing is my form of healing and also my craft. And much of my writing so far has dealt with my experiences and the experiences of those around me. This means it’s a process for me of understanding and contemplating as well as an art form. As I journey forwards, this means learning more about language and the art of writing and increasing the depth and breadth of what I’m writing about.

think truly and deeply. Who were the people that affected you the most and made you the kind of person you are today?

The struggles of my community and my nuclear family have a lot to do with who and how I am. Seeing the sacrifices my mom and dad made so that we could go to school, have food on the table, and a roof over our heads really showed us a deep unconditional love I as their daughter want to pass forward.

At a young age you moved with your family from India to Canada,

In the video Sitting Down With Rupi Kaur,

a multinational country of many

you talked about writing and how it had

races and religions. Have you or your

been your cure until the moment you

family members ever come across

had reached a certain limit that you did

any unpleasant situations regarding

54 l mart

those, and further on, have you ever experienced discrimination based upon the fact that you are a woman?

It’s quite common to come across these kinds of situations. My father is a bearded and turbaned Sikh man, so you can only imagine. English being my second language growing up and a person of colour, and coming from a different economic class than my peers allowed for a lot of reasons to pick on me- which is the norm for most people.

You celebrate women, the fight and

presented themselves. I didn’t intend to write about the topics I wrote about. I didn’t know I was writing four different sections. It was when I was done, at the end of a few years of writing I had hundreds of pieces in front of me. I started assembling them and four distinct sections presented themselves to me. So then I thought: how am I going to order them? What better way than to begin with the deeply painful topics- and end with a celebration of self. It was a natural narrative that meant - no matter how difficult a situation is, we will overcome.

resistance, the pain and survival. Who are your personal heroines?

A removal of the Instagram photograph

My mom of course is number one for me.

To bear witness to such a strong, fierce, and enduring woman has definitely expanded my opportunities for what I think I am capable of. I really gain strength from women who I see fighting entrenched forms of oppression.

I think of the women who fought in the great movements of our times, from civil rights to labor. There are so many nameless souls, who both led from the frontline and battled in the trenches. I gain strength from the legions of men and women, including the artists, organizers and resisters who fought and are fighting in the global liberation struggles in their pursuits of equality and justice.

that shows woman’s bleeding during

Many times you stated how you have embraced your experiences, pain and troubles and that it is okay to not be okay. How did poetry help you deal with

menstruation has caused a storm on social media. So even today it is socially accepted for a woman to be photographed barely dressed and does not cause this kind of reaction, but in fact does the opposite and such a natural process is considered unacceptable and is even approached with disgust. How is that possible?

The bodies of women are so sexualized that seeing a nude woman is deemed perfectly normal, while the most natural process that the body undertakes are vilified. These are layers of oppression, where patriarchy frames both how a body can be presented and the conversations that can occur about it. The use of a female body is accepted while the natural process of menstruation is classified as embarrassing and erased.

difficult situations? The book Milk And Honey is divided into four sections “The

In your opinion, what are the biggest

Hurting”, “The Loving”, “The Breaking” and

problems that women face today and

“The Healing”, that have a therapeutic

how can we all make a difference?

effect even by such organization itself.

There is a number of universal problems that impact women - however there are also a range of layers intersecting one’s femininity which compound the challenges facing women. Globally, the right to fight for women’s

Writing poetry was cathartic for me. Through the act of writing I was able to soothe my soul. I answered difficult questions by constructing poetry. The themes naturally

Lifestyle body is vital, but so is addressing systematic challenges of hunger, poverty, good governance and the right to work and having access to upward social mobility. For me, the start of many of these is providing access of education for women. While social critiques and economic theories may change, education is something that cuts across so many cross cultural and economic layers. Educating a woman is like educating an entire city.

It completely transforms a person, a lineage and a community.

You write about things that are delicate and subject to constant thinking and debating in a very casual way. How do you manage to channel your feelings and see not-so-nice things in a positive way and with so much love? Do you think that by doing so we contribute to their disappearance or convert them into something better and more beautiful?

I do a lot of processing and thinking. I like to joke that my mind is always on hyper drive trying to figure out emotions in regards to myself and the world. I channel my feelings through my words. I narrow them down just by the style of my writing. Simple, small, and concise. Those are the answers I want and that ends up being the work I produce.

I manage to see things in positivity and love only after seeing them negatively. I have to work through the anger and resentment before I get to love. I do believe that learning to see things in this way will empower us to do better and do better by each other.

You wrote about problems of refugees and migrants as well as everything your parents went through to ensure a good life for you. The topic is currently very controversial because of the migrant crisis and political decisions

56 l mart

made by many countries, which further complicates this very difficult and painful subject. How do you feel about the changes taking place before the eyes of everyone, and do you see the solution of this complicated situation?

Border’s a human construct. One of humanity never ending attempting to delineate what’s mine and what’s yours. Beyond the rallying cries of nationalism and isolationism, is a deeply sad and bitter ways of seeing the world. From imperialism to the wars of the 20th century, the same countries that were responsible for so much of the world’s carnage are the ones now trying to wash themselves of the chaos they’ve caused.

I think of this, but then I say to myself, this gets to a deeper notion of being. Of course I feel deeply saddened by the state of the world. But I challenge myself to remain hopeful. I know that the answer is love. The answer is compassion. My hope is that I can help people see beyond the privileges we hold. We are not our passports. We are not how much we have in our bank accounts.

We are people trapped together in the collective angst of life. And circumstances out of our control have given us certain lives.

It is my duty to help and provide space for someone who has been silenced or is being unheard.

Tell us, why the name Milk And Honey?

Years ago I wrote a poem about the 1984 genocide of Sikhs in India. In it there is a line about the women who lived through that terrible time. Their resilience is breathtaking.

They are the enduring survivors to the murders of their husbands and children. The survivors of betrayal. Rape. Torture. I write that they come out of that terror as smooth as milk and as thick as honey. I performed that piece around my hometown.

But it didn’t feel right in my heart to leave those words right there. In the confines of a single line in a single poem. That day a higher power was at play because I opened up a brand new journal and on the front page wrote those words. Something inside me said ‘this will be more one day’. And here we are. This is how the title ‘milk and honey’ is born.

I later discovered that ‘milk and honey’ was also used in a lot of poetry by Baba Farid. It was mentioned in many religious texts across the world. Not only this but both milk and honey were ingredients used in my family and community as healing tools. They were used as cold and flu medicine’s. Tools to heal wounds. Repair the insides.

You did the illustrations for the book.

Alongside the poems themselves, what was your inspiration while doing them?

When I first started writing, I thought there were enough writers out there just posting their poems and I wanted to take it into a different direction. Visual art was my first love and I’d forgotten that since I had started to write, so I brought that back in.

You are currently preparing your second book. Can we maybe get a little sneak preview of its content?

I can’t share anything new just yet! But sooner than you know you’ll have the entire collection. I am currently working on it day and night!

Životni stil

Rupi 58 l mart

Intervju: Sara Savčić

m a n Z v a b u j l e j a d r o v o odg Smatrana je jednom od najčitanijih i najuticajnijih mladih pesnikinja današnjice. Sa velikom čašću i zadovoljstvom, predstavljamo vam Rupi Kaur. Njena kniga ,,Med i mleko" doživela je planetarni uspeh, ali Kaur ne miruje i užurbano privodi kraju rad na drugoj knjizi. Čak i pored gustog rasporeda našla je vremena da porazgovara sa nama, prvi put za srpske medije. Razgovarali smo o tome kako je izgledao njen put ka svetskoj popularnosti, da li ju je dočekala (ne) spremna, o položaju žena u svetu, o ljubavi, patnji, kao i o tome zašto je svojoj zbirci nadenula naslov ,,Med i mleko"

Životni stil Ispričaj nam kada si prvi put osetila

Uz tvoje ime često možemo videti opise

potrebu da svoje misli pretočiš na papir.

poput „internet pesnikinja”, „Instagram

Kao dete koje nije ispuštalo knjigu iz ruku, bilo je prirodno da od malih nogu počnem da pišem kratke pesme. Tek sam u višim razredima osnovne škole počela da pišem poeziju. Pisala bih drugarima za njihove rođendane, ili dečacima koji su mi se sviđali. U srednjoj školi, poezija je postala politički orijentisana. Pisala sam o tome šta osećam da je pogrešno u svetu i koje stvari bih želela da promenim. Na fakultetu sam postala mnogo introspektivnija.

pesnikinja”, „pop pesnikinja”. Koliko ti

Tvoja zbirka Med i mleko je prvobitno objavljena kao samizdat, i uspeh i popularnost su rasli iz dana u dan do trenutka kada je Andrew McMeel Publishing otkupio prava što je rezultiralo time da knjiga postane planetarno popularna. Da li te je ovo iskustvo naučilo strpljenju? Koja su bila tvoja očekivanja kada je knjiga prvi put objavljena?

Definitivno jeste. Smejem se kada razmišljam o ovome zato što mislim da se to nekako desilo kao brak. Spajanje s njima je bilo stvarno neverovatno. Bilo nam je potrebno dosta vremena da se upoznamo sa načinom na koji svako od nas radi, porazgovaramo o našim kreativnim vizijama i isplaniramo dalje korake. Sve su to iskustva na kojima sam duboko zahvalna. Pogurala su me napred kao osobu, ne samo kao pesnikinju. Kada je knjiga prvi put objavljena, znala sam da će AMP da je predstavi mnogo većoj publici i bila sam jako uzbuđena zbog toga, ali nikad nisam ni pomišljala da će Med i mleko postati to što je danas. Iskreno, radim sa timom koji je duboko posvećen širenju poruke. Mislim da to ima mnogo veze sa tim koliko je daleko dogurala. Kada ljudi veruju u ideju onda dodaju još malo nečeg posebnog kako bi širili magiju.

60 l mart

je bilo teško da se otvoriš i emotivno razodeneš kada si počela da deliš svoja iskustva kroz pesme sa rastućom publikom na internetu?

Počela sam da objavljujem onlajn što mi je dalo glas. Mnogo toga što sam pisala, nikada ranije nisam izgovorila naglas, iz prostog razloga što nisam osećala da to mogu. Objavljivanje onlajn je bio moj način izražavanja. Bilo je nekako katarzično deliti svoja razmišljanja, a društvene mreže su bile posrednik putem kojeg sam to činila. Veliki deo mog sazrevanja kao pisca se desio upravo zahvaljujući tome što sam sve više i više delila ono što mislim.

Studirala sam pisanje i retoriku na Univerzitetu Waterloo, osvrćući se na svoj lični život i u isto vreme pokušavala da razumem iskustva kroz koja sam prolazila zajedno sa drugim ženama iz svog okruženja. Tako da sam o društvenim mrežama učila usput.

Verujem da u njihovim okvirima postoji više demokratičnosti u sadržaju i manje uređivačke politike nego u drugim medijima. To može biti problematično, ali daje svim ljudima pravo glasa.

Kao umetnik, pišeš o onome o čemu želiš da pišeš i tvoji čitaoci gravitiraju ka tebi. Ne postoji ništa što ti stoji na putu. Ovo je jako važno za rad iz marginalizovane i diskriminisane zajednice. Ljudi koji ne izgledaju kao mi su obično uređivači tradicionalnih medija. Ipak, postoji želja i za ovakvim radom i društvene mreže su pomogle da se izniveliše teren za igru.

U kojoj meri su društvene mreže uticale na tvoju ulogu u društvu?

Mislim da su mi dale platformu na kojoj sada imam publiku, ali time i odgovornost pri širenju poruka koje izazivaju razmišljanje i koje će gurati ljude i kritičko razmišljanje napred.

Ima toliko bezimenih duša, koje su se borile iz prvih borbenih redova, ali i iz rovova. Crpim snagu iz legija muškaraca i žena, uključujući umetnike i pripadnike otpora koji su se borili i koji se i dalje bore u borbama za globalno oslobođenje u svojoj potrazi za jednakošću i pravdom

Životni stil

Provodim dosta vremena razmišljajući. Volim da se šalim i kažem da je moj mozak uvek u brzom pogonu kako bi razumeo emocije koje imam prema sebi i svetu. Kanališem svoja osećanja putem reči.

Sužavam ih samim stilom pisanja. Jednostavno, kratko i koncizno. To su odgovori koji želim da ostanu kao rezultat mog rada Pisanje je medijum koji ti omogućava da istražiš teme kao što su ljubav, nasilje, bol, zlostavljanje i to kako je biti žena.

Ko su ljudi koji su najviše uticali na tebe i pomogli ti da postaneš osoba kakva si danas?

Borbe moje zajednice i porodice imaju jako mnogo veze sa tim kakva sam ja. Gledajući žrtve koje su podnosili moji majka i otac kako bismo mogli da idemo u školu, imamo hranu na stolu i krov nad glavom, pokazali su mi duboku i bezuslovnu ljubav koju ja kao njihova ćerka želim da prenesem dalje.

Mislim da je pisanje moja forma isceljenja, ali takođe i moj zanat. Ja sam pisala uglavnom o svojim iskustvima i iskustvima ljudi oko mene. Ovo znači da je pisanje za mene proces razumevanja i sagledavanja, pored toga što je umetnička forma. Kako idem napred, takođe podrazumeva učenje o jeziku i umetnosti pisanja, kao i produbljivanje onoga o čemu pišem.

Kao mala, zajedno sa porodicom si se preselila iz Indije u Kanadu, multinacionalnu zemlju, mnogih rasa i religija. Da li ste tvoja porodica i ti

U videu Sitting down with Rupi Kaur,

ikada naišli na neprijatne situacije u

govoriš o pisanju i o tome kako je to bio

vezi sa gore navedenim, ili si čak iskusila

tvoj lek do trenutka kada si dospela

diskriminaciju na osnovu toga što si

do izvesne granice koju nisi želela da

žena?

pređeš. Kada i kako se to desilo i kako si

Vrlo se često nailazi na ovakve situacije.

Moj otac je Sik koji nosi bradu i turban, tako

uspela da prevaziđeš ovu barijeru?

62 l mart

da možete zamisliti. Budući da je engleski moj drugi jezik, da imam drugačiju boju kože, da potičem iz porodice sa drugačijim ekonomskim statusom nego moji vršnjaci, to je davalo dosta povoda da me zadirkuju, što se podrazumevalo za većinu ljudi.

Slaviš žene, borbu i otpor, bol i opstanak. Koje su žene tvoje lične heroine?

Moja majka meni naravno predstavlja broj jedan. Biti svedok postojanju jedne tako jake, žestoke i trpeljive žene, definitivno je proširilo moje vidike za ono što mislim da sam sposobna. Zaista crpim snagu od žena koje vidim da se bore protiv ukorenjenih formi ugnjetavanja. Razmišljam o ženama koje su se borile u okviru velikih pokreta našeg vremena, od građanskih prava do prava na rad.

Ima toliko bezimenih duša, koje su se borile iz prvih borbenih redova, ali i iz rovova. Crpim snagu iz legija muškaraca i žena, uključujući umetnike i pripadnike otpora koji su se borili i koji se i dalje bore u borbama za globalno oslobođenje u svojoj potrazi za jednakošću i pravdom.

Mnogo puta si izjavila kako si prigrlila svoja iskustva, svoju bol i nevolje, i da je okej kada nismo okej. Kako ti je poezija pomogla da izađeš na kraj sa

kada sam završila, nakon nekoliko godina, imala sam na stotine dela ispred sebe. Počela sam da ih organizujem i tada su mi se ukazale četiri odvojene sekcije. Onda sam se zapitala kako da ih poređam. Nije postojao bolji način od počinjanja sa dubinski bolnim temama i završetka sa slavljenjem samog sebe. Bio je to prirodan narativ koji je značio da koliko god bila teška situacija, uvek ćemo je prevazići.

Fotografija koja je uklonjena sa Instagrama a koja prikazuje žensko krvarenje prilikom menstruacije izazvala je buru na društvenim mrežama.

Kako je moguće da je i danas društveno prihvatljivo da se žena na fotografiji prikaže oskudno odevena a da ne izazove ovakvu reakciju, nego baš suprotno dok se ovakav jedan prirodan proces smatra neprihvatljivim i čak mu se pristupa sa gađenjem?

Tela žena su toliko seksualizovana da se posmatranje nage žene smatra sasvim normalnim, dok se najprirodniji proces koje to isto telo ima ocrnjuje. Ovo su slojevi ugnjetavanja kojim patrijarhat uokviruje kako žensko telo može biti prikazano i koje se konverzacije o njemu mogu voditi. Upotreba ženskog tela je prihvaćena, dok se prirodni proces menstruacije klasifikuje kao sraman i briše.

ovim teškim situacijama? Knjiga Med i mleko je podeljena na četiri dela:

Po tvom mišljenju, koji su najveći

Bol, Ljubav, Slom, Isceljenje koji imaju

problemi sa kojima se žena danas

terapeutsko dejstvo već i samom svojom

suočava i kako možemo uticati na

organizacijom.

promenu?

Pisanje poezije je bilo katarzično za mene. Činom pisanja sam uspevala da umirim svoju dušu. Pravljenjem poezije sam došla do odgovora na mnoga teška pitanja. Teme su mi došle prirodno. Nisam imala nameru da pišem o temama o kojima sam pisala. Nisam znala da pišem četiri različita odeljka. Tek

Postoji veliki broj univerzalnih problema koji utiču na žene, ali postoji i čitav opseg slojeva koji presecaju nečiju ženstvenost, a koji sačinjavaju izazove sa kojima se žene susreću.

Uopšteno, pravo na borbu za žensko telo je najbitnije, ali isto tako i ukazivanje na druge probleme kao što su glad, siromaštvo, dobro

Životni stil

upravljanje, kao i pravo na rad i mogućnost napredovanja u pogledu društvenog statusa.

Po mom mišljenju, početak rešavanja svakog od ovih problema jeste omogućavanje pristupa obrazovanju za žene. I dok se društvene kritike i ekonomske teorije mogu promeniti, obrazovanje je nešto što prodire kroz mnogo kulturnih i ekonomskih slojeva. Obrazovati ženu je kao da obrazujete čitav jedan grad. U potpunosti preobražuje osobu, lozu i zajednicu.

Pišeš o stvarima koje su delikatne i predmet konstantnog razmišljanja i debatovanja, a to radiš na veoma svakodnevan način. Kako uspevaš da kanališeš svoja osećanja i čak i ružne stvari sagledavaš na jedan pozitivan način i sa mnogo ljubavi? Da li misliš da tako doprinosimo njihovom nestanku ili preobraćanju u nešto bolje i lepše?

Provodim dosta vremena razmišljajući. Volim da se šalim i kažem da je moj mozak uvek u brzom pogonu kako bi razumeo emocije koje imam prema sebi i svetu. Kanališem svoja osećanja putem reči. Sužavam ih samim stilom pisanja. Jednostavno, kratko i koncizno. To su odgovori koji želim da ostanu kao rezultat mog rada. Uspevam da vidim stvari kao pozitivne i pune ljubavi tek nakon što sam ih posmatrala kao negativne. Moram da prođem kroz ljutnju i otpor kako bih došla do ljubavi. Verujem da kada naučimo da sagledavamo stvari na ovaj način, to nas osnažuje da budemo bolji i podstičemo jedni druge.

Pišeš i o problemima izbeglica i migranata, kao i o tome kroz šta su sve prošli tvoji roditelji kako bi ti obezbedili dobar život. Tema je trenutno prilično kontroverzna imajući u vidu

64 l mart

migrantsku krizu i političke odluke koje donose brojne zemlje, što dodatno komplikuje već po sebi tešku i bolnu situaciju. Kako ti gledaš na promene koje se odvijaju svima nama pred očima i vidiš li rešenje ove komplikovane situacije?

Granica je ljudski konstrukt, jedan od večnih pokušaja čovečanstva da opiše šta je moje, a šta je tvoje. Izvan vapaja nacionalizma i izolacionizma nalaze se dubinski tužni i gorki pogledi na svet. Od imperijalizma do ratova dvadesetog veka, iste zemlje koje su odgovorne za toliko svetskih pokolja sada pokušavaju da se operu od haosa koji su izazvale.

Razmišljam o ovome, a onda kažem sebi da to sve seže jako duboko. Naravno da osećam duboku tugu zbog stanja u svetu.

Ali izazivam sebe da imam nadu. Znam da je odgovor ljubav. Odgovor je saosećanje. Nadam se da ja mogu da pomognem ljudima da vide izvan privilegija koje su nam date. Mi nismo naši pasoši. Nismo ono koliko imamo na bankovnom računu. Mi smo ljudi zajedno zarobljeni u kolektivnoj strepnji od života. I živote koje živimo dobili smo od okolnosti koje su izvan naše kontrole.

Kaži nam, zašto si odabrala ime Med i mleko?

Pre dosta godina, napisala sam pesmu o genocidu koji je izvršen 1984. nad Sikima u Indiji. U njoj postoji stih o ženama koje su preživele te trenutke. Njihov prkos oduzima dah. One su preživele ubistva svojih muževa i svoje dece. One su preživele izdaju. Silovanje. Mučenje. Pišem o tome kako su iz ovog terora izašle nežne poput mleka i guste poput meda. Izvodila sam ovo delo u svom rodnom gradu. Ali, u srcu sam tada osetila kako te reči ne treba tu da ostavim.

U okvirima jednog jedinog stiha jedne jedine pesme. Tog dana je svoju ulogu odigrala viša sila, jer sam otvorila novi dnevnik i na prvoj stranici napisala ove reči. Nešto u meni je govorilo „Ovo će biti nešto više jednog dana”.

I evo, tu smo. Tako se rodio naslov Med i mleko.

Kasnije sam saznala da se med i mleko takođe dosta pominju u poeziji Baba Farida.

Pominju se i u mnogim religioznim tekstovima širom sveta. I ne samo to, med i mleko su korišćeni kao sastojci u mojoj porodici i zajednici kao lekovita sredstva. Koristili su se kao lekovi za prehladu i grip. Za isceljenje rana i oporavak iznutra.

Ilustracije u knjizi si sama uradila. Pored samih pesama, šta te je još inspirisalo dok si ih radila?

Kada sam počela da pišem, pomislila sam kako već postoji dovoljno autora koji samo objavljuju svoje pesme i želela sam da stvari odvedem u malo drugačijem pravcu. Vizuelna umetnost je moja prva ljubav, na to sam zaboravila kada sam počela da pišem, tako da sam joj se iznova vratila.

Trenutno pripremaš svoju drugu knjigu.

Možemo li da dobijemo mali uvid u njen sadržaj?

Ne mogu još uvek ništa da podelim sa vama!

Ali i pre nego što mislite, imaćete pred sobom celu kolekciju. Trenutno radim na njoj dan i noć!

Umetnost

Katarina

JA S

66 l mart

a Simović

SAM ŽENA Intervju: Kristina Simonović Fotografije: Katarina Simović

Umetnost

K

atarina Simović ima dvadeset i tri godine i bavi se fotografijom. Katarina je žena. Sa svom snagom koju ova rečenica i sama spoznaja iste donosi, ide i njena nesebična ljubav prema drugim ženama. Želja da ih predstavi na najiskreniji i najsiroviji, a samim tim i najlepši mogući način. Da ih predstavi ne samo svetu već i njima samima. U toj spoznaji ženske snage i jedinstvenosti, ona je pronašla svoj put i pravac u kome želi da deluje. Posebnost Katarininog puta leži u tome što je i ona u tom procesu u potpunosti prihvatila sebe. Jasno je da ne bi mogla da bude toliko dobra u poslu u kome deluje da sa sobom nije u ljubavi i miru. Ne bi emitovala energiju kakvu emituje, ne bi privlačila sebi ljude sličnih kvaliteta. Refleksija njene ličnosti ne bi bila očigledna na svim ženama sa kojima je radila, niti na fotografijama kojima je uhvatila sve te trenutke ženske slobode, krhkosti i snage istovremeno. Umetnik koji ne voli svoje telo, ne može toliko dobro da slika tuđe. Ljudi koji ne vole sebe, ne mogu voleti i podržavati druge.

„Konstantno se kroz ljude povezujem sa sobom. Mislim da su sve žene sa kojima sam radila, koje su imale priliku da osete tu slobodu i povezanost sa mnom, a ne sa kamerom, na putu da sve više spoznaju sebe. Na dobrom putu da još više zavole sebe. I to je moja svrha. To je poenta mog rada. Želim da izazovem te emocije kod svih ljudi sa kojima radim.“ 68 l mart

I dalje se kroz društvo provlači, pogotovo na našim prostorima, prototip žene domaćice, žene koja je uvek na drugom mestu. Žene koja mora da bude jaka, ali da ne govori mnogo. Žene koja mora da bude stub, ali da ne izlazi iz zadatog okvira više nego što drugima odgovara. Žene koja je majka i ništa više od toga. Žene koja je seksualno biće ali ne za sebe nego za muškarca. Žene kojoj je omogućeno da bude u ravni sa muškarcem sve dok ne narušava njegovu dominantnost. Svrha koju je Katarina pronašla u svom poslu je nešto što omogućava ženama da nauče da vole sebe. Da nauče da budu individue, a ne etikete. Previše je normi koje su nam zadate, previše je očekivanja.

Mnogi žive po principu da nešto moraš.

Ne moraš ništa. Moraš ako želiš. Isključivo ako želiš. Žena koja zavoli sebe, koja poštuje sebe, ta žena će oko sebe okupiti ljude koji će je još više voleti i poštovati.

Nakon svih fotografija koje imaš iza sebe u kom trenutku i kako si se okrenula inicijalnoj, prirodnoj ženskoj lepoti? Zašto si odlučila da ONA bude u prvom planu tvog stvaralaštva?

Shvatiš u jednom trenutku da je Sunce na tvojoj strani. Da imaš magiju koju nosi tvoja sposobnost da iz te jedne žene koja se razgolitila, koja samo što ti dušu nije dala, kojoj je teško da se suoči sa svojom seksualnošću, a ispričala ti je ceo svoj život jer je osetila da može to da uradi, izvučeš upravo njenu seksualnost, predivnu kakva jeste. Žena to ume da iznese. Sa tim saznanjem kakva je ta žena, šta joj se dešava, kako se oseća, ja pravim priču. Kada upoznam ženu, tek onda dobijem poriv da saznam šta sve može da se ispriča njome na fotografijama. Na primer, ti vidiš da ona ima neki problem. Problem egzistencijalnog pitanja, koja je njena poenta na svetu. Ti nju razgolitiš i vidiš da je ona sastavljena od svih čestica koje su u svima

nama, koje svi osećamo. Ja ih osećam. Perifernim vidom obuhvatim svakoga, znam o čemu misle, kako se ponašaju, zašto se tako ponašaju, sve. Kada osećaš stvari, osećaš i žene. I ne samo žene, sve ljude. Osećaš njihov karakter, njihov mentalitet, osećaš njihovu svrhu, koju oni sami često još ne vide jer su previše zaslepljeni da bi dopustili sebi da im se dešavaju stvari koje su sjajne po njih i za njih. To je naš problem. To što mi sebi ne dopuštamo da budemo ono što jesmo i da dobijemo ono što zaslužujemo. Presudni momenat, da ga tako nazovem, bio je u toku snimanja sa jednom devojkom. Devojka koju nisam poznavala dovoljno dobro tada, kada se skinula na svetlosti, dobile smo sjajne kadrove. Svi srećni, svi zadovoljni. Međutim, ja na njenoj koži u jednom trenutku vidim signale. Ne mogu da kažem da je to bila povezanost u vidu mladeža na njenom telu ili same kože. Jednostavno je zračila nečim nesvakidašnjim.

Umetnost

Raspored njenih mladeža mi je zapao za oko, detalji na njenoj koži. Ja sam to htela da ostavim tako kako jeste, da ne preradim ništa naknadno, osećala sam da nema potrebe. Međutim, znajući da kanadska firma za koju radim to ne podržava, da sve mora da bude „čisto“ , ja to skinem sa fotografija.

Pošaljem sve fotke prerađene. Međutim, slučajno sam jednu preskočila na kojoj je njena koža ostala baš takva kakva jeste, i oni to prihvate. Fotografiju koja nimalo nije zahvaćena fotošopom. To mi je bio klik. Tu sam pomislila da želim da probam nešto novo.

Kada probaš nešto novo, kao i sve u životu što radiš, imaš strah. Intenzivan strah od toga šta će biti sa tim. Ja više nemam taj strah. Sada samo idem i ne zanimaju me zidovi. Ne vidim više prepreke, ne postoje.

Kada se skineš go prvi put u životu i postaneš svestan svog tela takvog kakvo jeste, ti shvatiš jednu stvar. Shvatiš kakva si ti žena!

U jednoj situaciji zamrznula si celu Takovsku ulicu, tri trake, tramvaj koji eto žena vozi (simbol), plava žena (ponovo simbol)! A ja plava, poželjna, u bundi i na štiklama stojim na sred Takovske, pred punim šetalištem.

Moj prijatelj, Zoran Ćumura, (obožavam ga, genijalan je) zaustavlja tri trake, a ja šetam kao gospođica, skidam se polako, ljudi gledaju, ZAMRZNUT KADAR. Postojim ja i niko više. Kada naučimo da postojimo samo mi i niko van našeg reona, tad smo samo svoji.

Tad se upoznamo sa sobom najviše i najbolje i samo tada postojimo. U harmoniji sa sobom. To je ono ključno. Kad naučiš da voliš sebe, tada za tebe više ništa nije bitno na ovom svetu. Tada sve možeš. U tom trenutku možeš biti i kiša i sunce i zemlja i nebo i svi mogući slojevi svega što postoji u Univerzumu. Niko ti ne može ništa. Ništa i niko ti ne može stati na put. I shvatiš da ne postoji nijedna droga, ne postoji ništa na ovom sve70 l mart

tu što tebe može da poveže sa tvojim višim ja, sem tebe same. Moja viša inteligencija koja je Afrodita, koja stoji iznad mene, na tronu lavine koja se sliva sve vreme, a ja stojim ispod nje kao neki prosjak. Stojim i gledam je, kao neki sićušni mrav, a ona je na tronu.

Tada mi je bilo nezamislivo. Ja na tronu?! I postavljam joj pitanja, a ona odgovara kako dolikuje jednoj boginji. I daje mi odgovore koje ja zapravo već znam u biti, ali bežim od njih zato što sva realnost koja se dešava oko mene, oko nas i ne puštamo je da prođe. Umesto toga, zadržavaš je u sebi.

Kada zadržavaš sve u sebi-pucaš. Zato završavamo kako završavamo. Zato smo na lekovima, zato se drogiramo, zato pijemo, zato pravimo sranja koja pravimo. A onda razgovaram sa svojim višim ja, koja je jedna dametina, gospođa iz 18. veka, a ja kao mravić. I u jednom trenutku mi kaže, lutko seansa je završena ali ti mene uvek možeš da pozoveš. Ja sam uvek prisutna u tvojoj glavi. I šta shvatiš? Ja u sebi imam i žensko i muško i Jin i Jang. Ja sama sadržim sve što mi je potrebno za rast. Dok se ne iskristališe slika muškarca, mog muškarca, koji je stvoren za mene i stoji u daljini, moju pažnju će imati samo devojke. Devojke iz kojih želim da izvučem najbolje, šta je ono što one jesu. To je ujedno i ono čega se one plaše. Plaše se sebe. Mi žene se plašimo sebe i svojih postupaka. Kako ćemo da odreagujemo, šta ćemo da uradimo i šta će neko, zaboga, u ovom svetu da kaže za nas. Plašimo se sopstvene snage koja nam je urođena. Postoje osobe koje su sebe spoznale jako rano. Ja sam sebe spoznala sa 23, a zamisli kako je onima koji nikad ne spoznaju sebe, a imaju recimo 50 godina.

I ne mogu vratiti vreme koje je prošlo. Ne mogu vrati svoju mladost, zato što je pojela sve što je mogla da pojede.

Umetnost Šta misliš da feminizam predstavlja?

Kada si jedno sa sobom kao ženom i kao individuom?

Ja sam najbolja verzija sebe kada sam slobodna. Tada najbolje funkcionišem. Kada nemam nekog ko će mi crpeti energiju na pogrešan način. Muškarci kao energetski vampiri. Izvinite, volim vas, ali je tako. Na neki način ne možete da nam parirate. I toga se treba osloboditi. Naći nekoga ko prihvata vašu snagu, a ne crpi je. Više sebi ne dozvoljavam luksuz da budem povređena od bilo koje osobe koja se nalazi u mom životu.

Mogu da zadržim nekoga ili da pustim. Stvar izbora.

72 l mart

Nisam pristalica današnjeg feminizma kao takvog. Nisam pristalica političkih namera i svega što nas danas okružuje, ali feminizam u srži ima jednu sjajnu stvar. Činjenica je da je pojava feminizma zasnovana na prihvatanju sebe kao žene. Prve feminstkinje su spoznale svoju snagu shvatanjem rečenice: Ja sam Žena. Napravile su bitan iskorak. Ali kad su one napravile iskorak, dolazeće generacije su napravile pet koraka unazad, ugasivši taj pokret i njegovu energiju kada su se razjedinile. Ne potpuno, ali dovoljno da ga sputaju. Dovoljno da se to oseti u društvu danas i toga će uvek biti. Ne očekujem da se sve žene oko mene ujedine i budu jedinstvene. Isto tako znam da ako sutra pozovem deset žena u svoj stan od 36 kvadrata, poskidam ih u tom prostoru, te žene će biti kao jedna. Celokupna jedinka. Što znači da je jedna žena jedan Univerzum. Njena materica je materica Zemlje, koju je Njegoš sjajno objasnio. Nisam ga isprva razumela na pravi način. Čitala sam ga na prekide, ali njegova rečenica mi je ostala urezana u pamćenju i vodim se njom često. Naveo je da je sve nastalo iz jedne male čestice, iz mikrokosmosa.

I nismo mi u ovom životu zgrešili da bismo morali da živimo život kakav živimo, nego su naše duše negde nekada napravile grešku zbog koje mi sada živimo život na Zemlji, onakav kakav jeste sada.

Nisi feministkinja?

Ne u negativnom smislu. Nema potrebe.

Volim muškarce. Pre mog puta u Aziju, u decembru prošle godine, doživela sam jednu sjajnu stvar. Prišao mi je dečko, pružio mi čašu vina i sklonio se. I ja nahođenjem svoje ženstvenosti i seksualnosti, prirodno, priđem da mu se zahvalim. U tom trenutku on meni kaže: „Znaš kako, ja sam tebi kupio piće, ali tvoja energija je prejaka za mene. Ja sa takvom ženom kao što si ti nikad ne bih mo-

gao da izađem na kraj. Zapravo, ovo piće sam ti kupio ni sam ne znam zbog čega. Ti kad si meni prišla, meni su kolena zaklecala. Način na koji ti igraš na podijumu, to tvoje ludilo...To neće nijedan muškarac znati da iznese pored sebe.“ Trenutak u kome si shvatila da želiš da oslobodiš žene svega što im je nametnuto, bar na momenat, kroz umetničku fotografiju je bio korak na tvom trenutnom putu. Koliko je trebalo da spoznaš sebe kako bi mogla da koračaš u ovom pravcu?

Kada se počelo sve to dešavati, izložbe, organizovanje projekata, ja sam počela zapravo da primećujem ljude oko sebe koji su mi jako bliski, a ja sam ih nekako svojom

Sve žene su jedinstvene na svoj način, sve su savršene, onakve kakve jesu u biti. Onakve kakve su rođene. Sa deset kilograma više, sa deset kilograma manje, one su savršene. Upravo tu se rodio moj egzistencijalni poriv da iz svake žene sa kojom radim izvučem njen potencijal, njenu lepotu

Umetnost

negativnošću odgurnula od sebe. Mislim da je to moralo tako da se desi, da bih ja došla do ovog nivoa na kome jesam trenutno. I ovaj nivo će se tek nadograditi, jer ja svojoj umetnosti i svom rastu kao individue ne vidim kraja. Shvatila sam jednu bitnu stvar: u svakoj nesavršenosti se krije sloboda, toliko savršena da ti zapravo od jedne žene možeš stvoriti osobu koja je slobodna da svoje telo prezentira onakvo kako jeste, bez straha šta će reći bilo ko i bez straha da ono nije dovoljno dobro. Sve žene su jedinstvene na svoj način, sve su savršene, onakve kakve jesu u biti. Onakve kakve su rođene. Sa deset kilograma više, sa deset kilograma manje, one su savršene. Upravo tu se rodio moj egzistencijalni poriv da iz svake žene sa kojom radim izvučem njen potencijal, njenu lepotu.

Nemam problem da kažem sve što mislim. Žene osećaju moju emociju, način na koji im 74 l mart

govorim svoje mišljenje. To je isto sa svlačenjem pred bilo koji shooting. Način na koji se žena skida, to je jedna potpuna sloboda.

I kada je posmatraš, kada se oslobodi svih tih materijalnih stvari i ostane samo čovek od krvi i mesa, ona je slobodna da radi šta god poželi. Čak i da se dodiruje pred kamerom. Da dodiruje svoje grudi koje nikad tako slobodno nije dodirivala. Jer joj je bilo neprijatno. U tom momentu stupa moja svrha. U tom trenutku slobode, do izražaja dolazi moj egzistencijalni poriv da sve žene uhvatim u trenutku njihove egzistencijalne ravni. To je ugao koji ja posmatram tako da skineš ženu i ona ostane naga pred tobom, ali ne sa strahom, nego sa satisfakcijom. Ja sam danas doživela sledeću stvar, fotografisala sam dve devojke koje su se spontano, međusobno nameštale, dodirivale se leđima, a ja sam samo bila treće lice koje je držalo kameru i

ovekovečilo te trenutke. Same su znale kako žele da se predstave. Sunce u kadru je napravilo potpuni ka-bum sa njima. Pritom je meni sunčeva energija sve što mi je potrebno. Ne moram da jedem, sve dok je Sunca.

Tada sve ispliva iz mene. U tim momentima sam shvatila da sam i ja jebeno perfektna žena. Da više nemam problem da se skinem bilo gde, bilo kada.

Zašto se žene oslobode toliko pred tobom, kako otkrivaš njihovu ženstvenost?

Zato što su sve žene sa kojima radim i koje želim da ovekovečim fotografijom zapravo moja refleksija. Sve žene sa kojima sam radila, sve te fotografije su zapravo ja. Vaše emocije, svi uhvaćeni kadrovi, to sam ja. Znači da sam ja zapravo ceo taj univerzum žena koje sam fotografisala. Nakon te spoznaje,

ti zapravo počneš da ceniš i voliš to što si žena i što postojiš. Naša utroba je sama srž zemlje, jako jezgro koje daje sve ostale refleksije. Žene su bića koja će uvek biti dominantna, šta god radile u životu. Nama samo može neko biti potčinjen ili biti deset lestvica iza nas. Ne postoji muškarac koji može da se nosi sa tim.

Lajt motiv moje priče, koju još uvek gradim i koju ću nastaviti i ko zna gde ću stići, jeste rečenica koju sam čula od muža svoje bliske drugarice koja glasi: „Ja ako umrem, umreću od ljubavi prema tebi, ako to bude infarkt to će biti od ljubavi prema tebi.“ i odbijam da mislim da je to poseban slučaj. Verujem da je to ono što ženi treba i što ljudima treba. Ta vrsta iskrene, intenzivne ljubavi dve jedinke.

Danas se vozim osamdesetčetvorkom, prevelika gužva, vruće je, moja anksioznost dolazi do potpunog izražaja.

Umetnost

U jednom momentu u autobus ulazi jedan par. Ona ima otprilike 60, a on 65 godina. Jedna elegantna dama, sa prefinjenim staračkim pegama. On stoji pored nje i oni ćaskaju. I to rade toliko intimno da ti prosto poželiš da zamrzneš taj trenutak i da zauvek imaš tu sliku u glavi. I to postoji. Taj intenzitet, ta prefinjenost ljudskih osećanja čak i kad godine pregaze sve i iscrpe te. I ne može više niko da me ubedi u suprotno. Ne može niko da me ubedi da ne postoji ljubav koja traje ceo život. Mediji nam plasiraju sliku sveta i međuljudskih odnosa koji nisu dobri. Plasiraju nam priče nesrećnih ljudi i svi govore o tome kako je sve loše. Ne slažem se sa tim. Mislim da se samo manje govori o dobrim stvarima i dobrim ljudima.

76 l mart

Nisam pristalica današnjeg feminizma kao takvog.

Nisam pristalica političkih namera i svega što nas danas okružuje, ali feminizam u srži ima jednu sjajnu stvar. Činjenica je da je pojava feminizma zasnovana na prihvatanju sebe kao žene. Prve feminstkinje su spoznale svoju snagu shvatanjem rečenice: Ja sam Žena

Umetnost

78 l mart

Populacija Zemlje broji 7.125 milijardi ljudi. Ne žena, ne muškaraca, već ljudi.

Ljudi koji su spoznali svoje mesto pod Suncem i onih koji nisu. Ljudi koji žive teško, onih koji žive lagodno. Ljudi kojima je rečeno da ne smeju da osećaju ili moraju previše da osećaju u zavisnosti od toga šta im je među nogama. Dečaka i devojčica kojima je rođenjem nametnut put kojim trebaju ići. Tinejdžera koji se plaše odluka jer im se ukazuje na to da ne mogu da ih donose sami, ostavljajući ih u ambisu snova koje ne jure i osećanja koja potiskuju, kako bi napravili mesta za nametnute vrednosti i odluke donete umesto njih. Odraslih koji zaborave šta su želeli dok im nije rečeno šta moraju.

Vodeći društveni i politički sistem nalaže da se pažnja usmeri ka lošim ljudima, negativnoj energiji, nekvalitetnom ili siromašnom načinu života. Lakše je manipulisati ljudima ukoliko im postaviš sliku koju mogu gledati samo iz jednog ugla. Lakše je ubediti ljude da stagniraju jer su uplašeni. Kada dovedeš čoveka do stadijuma u kome je on zahvalan samo zato što se probudio ujutru, pobedio si. Tu nema prostora da se on kao individua izdigne. Da prestane da se plaši i da počne da pokušava da se menja. Samim tim da pokušava da menja ljude oko sebe. Sistem oko sebe. Da uviđa stvari, da razmišlja svojom glavom. To je ono u čemu su žene ponekad pronicljivije od muškaraca. To je razlog zašto su ućutkivane toliko dugo.

Kada skinemo i tu etiketu žena-muškarac i kada ogolimo ljudsko biće, tada će ravnopravnost biti moguća. Tada će više ljudi biti zahvalno što se probudilo ujutru ali ne iz straha već iz želje za životom. Želje za promenom sa ambicijom i strašću. To će biti trenutak kada će promena u društvu početi da se primećuje i tada će njen intenzitet uzeti maha i uticati na

devojčice kojima govore da fudbal nije za njih, na dečake kojima brane da se igraju sa lutkama. Tada ćemo težiti da budemo bolji kao ljudi, a ne kao muškarci ili žene.

To je ravnopravnost kojoj treba da težimo. To je način života kome treba da hrlimo. Zarad devojčica i dečaka koje ćemo dovesti na ovaj svet i biti zaduženi da im ukažemo kako da budu što bolji ljudi, bez obzira na to šta imaju između nogu.

Ne propustite da posetite izložbu fotografija Art of Row, moje sagovornice Katarine Simović 23. marta u beogradskom klubu Ben Akiba.

Životni stil

80 l mart

Maja h c i v o n a c o l Mi Tekst: Teodora Kovrlija

Fotografije: Maja Milocanovich

Pokušavam biti slobodna, igrati se i prepustiti se stvaranju

Majine radove sam otkrila sasvim slučajno putem instagrama i istog trenutka se zaljubila u nežne, bajkovite slike na kojima dominiraju prelepe, snažne, samopouzdane žene, kao i u toplinu kojom fotografije na njenom blogu odišu. Uz to Maja je neverovatno lepa, prijatna i zanimljiva osoba i nisam mogla da dočekam da naš razgovor podelim sa vama. Pričale smo o slikarstvu, modi, fotografiji i foto projektu Streetstyle Pula i koječemu još što okupira dane ove talentovane umetnice iz Pule

Životni stil Kako si se pronašla u umetnosti, kada si shvatila da je slikarstvo profesija kojom želiš da se baviš?

Slikati i crtati sam počela još kao jako mala, zapravo se ni ne sjećam točno kada. Otkad znam za sebe crtam i slikam i uvijek sam nešto kreativno radila. Išla sam u školu primijenjenih umjetnosti i dizajna i nakon srednje škole nekoliko godina nisam baš crtala - osim neke čestitke i tako neke slične stvari za poklone i onda kada sam se malo odmorila, sam se 2013. godine vratila tome i malo ozbiljnije se počela baviti umjetnošću.

Kojim rečima bi nam najpre dočarala svoj stil i pristup umetnosti?

Zapravo nisam sigurna da li još imam neki svoj određeni stil i dalje volim puno eksperimentirati… Mada mi ljudi znaju reći da je moj stil već jako dobro prepoznatljiv. Mislim da je ilustrativan, pomalo bajkovit. Volim da je sve prozračno, sanjivo, pokušavam da zrači emocijom, posebno u očima (ako se radi o portretima). Što se tiče pristupa, sve više i više pokušavam biti slobodna, igrati se i prepustiti se stvaranju u tom smislu da ne razmišljam da nešto odradim tehnički savršeno ili točno, već da jednostavno bude ono što u tom trenu osjećam. Čak i ako to znači da postoje nekakve „greške”.

Kako tvoja osećanja i raspoloženja utiču na tvoj rad, možemo li pročitati neke tvoje životne faze i borbe na tvojim platnima?

U svakoj mojoj slici i ilustraciji se definitivno mogu vidjeti moji osjećaji i raspoloženja i rekla bi da oni najviše utječu na moj rad. I na svakoj slici se vidi točno životna faza u kojoj sam bila, barem ih ja vidim i znam točno šta mi se u tom trenu događalo u glavi. Postojao je jedan trenutak u kojem je moj dečko trebao otići na brod, period kada su sve moje cure imale suze na licu i sidra su bila posvu82 l mart

da, pa se tako jedno našlo i na meni u obliku tetovaže. Jedino što bi možda mogla izdvojiti kao nešto zanimljivo je to što mislim da većina ljudi najbolje i najviše stvara kada je u nekakvoj depresiji ili u nekom tužnom periodu u životu, dok ja najviše toga stvorim kad sam sretna i zadovoljna i ispunjena i u takvim trenucima kada se dobro osjećam najviše radim i proizvodim svoje najbolje radove.

Na tvojim platnima dominiraju snažne ženske figure, šta nam one poručuju?

Nedavno sam o tome pisala u jednom postu na Instagramu pa se ne bi baš htjela do riječi ponavljati… U svim mojim postovima koje objavljujem naime uvijek možete pročitati malo poduži caption i mnogo puta znam pisati o tome što osjećam i o tome što stvaram. Ali rekla bi da je čak odmalena u mojim najranijim crtežima uvijek žena bila ta koja je zaokupljala moju pažnju i uvijek je moj cilj bilo da istaknem ljepotu i snagu žene. Jako mi je

važno da se žene pronađu u tim slikama i da se osjećaju poželjno i lijepo kada ih gledaju te da se što je više moguće oslobode i budu ono što zaista jesu bez nekakvih zadrški.

Ko je najviše uticao na tvoj način slikanja?

Kao prvog slikara koga bi defintivno istaknula i kao mog najdražeg slikara rekla bi da je to bio Klimt. On je uvijek imao potrebu slikati žene i pokazati neku njihovu posebnost i snagu. Također, često je koristio zlato, jake boje, mnogo detalja i bio veoma zaigran na svojim slikama te mislim da je proučavanje njegovih radova ponajviše utjecalo na mene, te se to može primjetiti u zapravo skoro svim mojim radovima. Istaknula bi naravno i Fridu Kahlo čiji stil možda toliko ne sliči mome, ali uvijek sam bila jako inspirirana sa time što je ona slikala sebe, što je slikala sa toliko emocija i što se kroz ceo njen rad oseća feminizam, nekakva drskost i odvažnost.

Životni stil Da imaš priliku da uživo porazgovaraš sa nekim od umetnika (živih ili ne), ko bi to bio i zašto? Šta bi ih pitala?

Morat ću ponoviti svoj prijašnji izbor - Frida Kahlo i Klimt definitivno, možda čak i više on nego ona. Naime, ja sam se njemu odmalena divila i što se tiče radova uvijek mi je bio zanimljiv, ali nedavno sam čitajući njegovu biografiju saznala da smo jako jako slični i to me baš fasciniralo i oduševilo jer sam shvatila da postoji razlog zbog čega me toliko privlačio.

Neću sada nabrajati sve stvari, ali postojalo je par sitnica s kojima sam se mogla totalno poistovjetiti. Jedna od tih bila je koliko on voli samoću i koliko je zapravo bio povučen u sebe i svoj svijet i koliko malo je zapravo bio sa ljudima - s čime se ja definitivno mogu poistovjetiti puno više nego što ljudi shvaćaju. Također, volio je biti u prirodi, volio je vrtlariti, bio je opsjednut Japanom i proučavanjem Japana, što je još jedna stvar koja mene odmalena drži. Tako da mislim da bi se ja i on definitivno slagali i mogli održati jedan jako jako lijep razgovor.

Kako izgleda tvoj tipičan dan, imaš li Kreativni ljudi i umetnici imaju

neke svoje rituale u kojima posebno

tendenciju da svet vide drugačije

uživaš?

od ljudi kojima je leva hemisfera

Trenutno se moj tipičan dan sastoji od većinom posla, jer radim nekakvu međusmjenu u trgovini pa mi to stvarno uzme jako puno vremena, ali nadam se uskoro da će moj dan opet izgledati kako je prije izgledao i kako ja preferiram da bude. To je definitivno da bi se dobro osjećala rano buđenje. Jako, jako, jako puno mi je važno kako ću provesti doručak. Volim samu sebe zavesti, ja to tako kažem, u vrijeme doručka. Volim spremiti sebi i dečku nešto fino za jesti, volim napraviti dobru kavu i volim da cijeli taj ritual baš onako dosta dugo potraje, nekad i do 2h.

U to vrijeme volim proći po svom planeru, zapisati neke ideje i prolistati po Instagramu, blogovima i možda i YouTubeu malo. Ako je dan stvarno po mome onda ću popodne ide-

razvijenija i shodno tome prepoznaju lepotu u različitim pojavnim oblicima. Šta tebe najviše inspiriše i pobuđuje želju da stvaraš?

Na mene jako jako može utjecati baš ljepota i stvarno me ona može dirnuti i pokrenuti.

Tako da je ona nešto što mene definitivno najviše inspirira i što me može dotaknuti. Nekad su to velike lijepe stvari kao zalasci sunca ili dani u prirodi, putovanja, velike ljubavne priče, a nekad su to stvarno male stvari kao zrake sunca koje mi ulaze kroz prozor, cvijet ili nečija lijepa haljina, neki mali lijep trenutak kojeg sam doživjela sa dečkom. Većinom su to sitnice, ali inspirira me u biti ljepota života i snaga emocija.

84 l mart

alno provesti u šetnji sa dečkom i sa psima, a zatim se vratiti doma u ono najljepše vrijeme - kada mi zrake sunca ispune cijelu sobu te nekoliko sati slikati, raditi nešto kreativno, okinuti neke fotkice, popiti čaj, zapaliti malo shishu, slušati dobru muziku. U biti se cijeli moj dan sastoji od toga da pokušavam što više biti opuštena i uživati u malim stvarima.

Večer volim provesti doma u krevetu, gledati neku dobru seriju (tipa Office), pojesti nešto fino i ušuškati se što ranije za spavanje.

Sad dok ovo pišem shvaćam da zvučim kao neka baba, ali eto ne sramim se toga - volim sve što vole stari i cijeli cilj mog života je da mi bude opušteno, ugodno i da mi je lijepo.

Također, nedavno smo krenuli na tango pa nam neke večeri završe sa plesom, a dosta dana znam i raditi vlogove pa mi editiranje i snimanje istog zauzme dosta od dana, ali to jako volim i stvarno uživam tako da mi to i

dalje spada pod te lijepe stvari koje me opuštaju.

Opiši mi svoj slikarski atelje iz mašte i prostor u kome sebe vidiš u budućnosti?

Moj idealni atelje bi definitivno bila jedna ogromna prostorija sa staklenim zidovima, usred nekog vrta, po mogućnosti koji je prepun biljaka i cvijeća. Dakle bilo bi idealno da sam usred neke džungle. A najbitnije od svega mi je da ima krcato, krcato svjetla. Opsjednuta sam sa sunčanom svjetlošću i to je ono što najviše utječe na moje raspoloženje.

Dakle bitno mi je da bude svjetlo i puno biljaka i neki prostor koji je ispunjen dobrom energijom i dobrom muzikom i puno više od toga meni ne treba. Zapravo onda to ni ne treba biti džungla ili neko mjesto na nekom udaljenom otoku, može to biti i usred Pariza, neću se ljutiti.

Životni stil

Pored slikanja, moda i fotografija su takođe tvoje velike ljubavi.

Prošle godine si pokrenula novi blog Milocanovich, takođe praviš videe za svoj jutjub kanal na kome pratioci imaju prilike da uživaju u tvojim dnevnim vlogovima, snimcima sa putovanja i snimcima u kojima pokazuješ nastanak svojih slika…ispričaj mi malo o ovim hobijima.

Bloganje je već jedan dugi niz godina moja velika ljubav. Također i moda, doslovno otkad znam za sebe. A YouTube sam pokrenula prošle godine, mada bi i za to rekla da sam sigurno 5 godina nekako pripremala samu sebe da započnem s tim.

Ne znam kako bi o tome pričala i ne gledam to kao hobije nego na nešto što je zaista ogromni dio mene. Nije mi to nešto novo, 86 l mart

otkad znam za sebe zanimala me moda, stil, fotkanje, dokumentovanje stvari na bilo kakav način i kreativno izražavanje. Pa bilo to kroz odjevnu kombinaciju ili neku veću stvar kao što je slika, fotografija ili video. To su oduvijek bili ključni dijelovi mene i ono što me napravilo osobom koja danas jesam. Sav svoj džeparac sam već kao prvašić trošila na kupnju filmova i razvijanje fotografija, svoj prvi blog pisala sam sa 12 godina, dakle prije 18 godina na livejournalu. Kao mala kupila sam si diktafon na kojem sam sama sa sobom vodila nekakve radio emisije što bi usporedila sa današnjim rađenjem vloga, a na slikama sam još u osnovnoj crtala djevojke i modne kombinacije koje bi htjela kreirati, tako da se sve to provlačilo kroz cijeli moj život i nešto je što zapravo mene definira kao osobu i što je neizostavni dio mene.

Životni stil Pomenuti blog nije tvoj prvi blog, a aktivna si na različitim društvenim mrežama i platformama. Kako se društvene mreže i blogovanje prepliću sa tvojim stvaralaštvom?

Tako je, moj prvi blog je zapravo bio kako sam spomenula ovaj na livejournalu, a to je bio zatvoreni blog kojeg su čitali 30 - 50ak osoba/prijatelja iz cijeloga svijeta. Imala sam nakon toga još nekoliko blogova. Imala sam blog na blog.hr-u, imala sam blog kojeg sam pisala kada sam neko vreme živjela u Frankfurtu, o svom iskustvu kao Au-pair dadilja. A onda sam, kada sam se vratila kući započela sa svojim najdugovječnijim blogom, a to je Inwithdnew. Na tom blogu sam pisala o svom životu općenito, o savjetima koje sam htjela podijeliti, svemu što volim i sigurno dvije godine sam skoro svaki dan objavljivala outfit dana. U jednom trenutku činilo mi se da me taj blog više ne predstavlja, nije mi donosio nekako zadovoljstvo pa sam ga ugasila. No nakon nekih pola godine, ponovo mi se stvorila želja da dijelim malo više toga sa svojim čitateljima pa sam pokrenula blog Milocanovich. Od tada pokušavam što redovitije pisati, mada me mučilo što donedavno nisam imala fotoaparat pa me nekako to sve bacilo nazad, ali sada sam napokon i to riješila pa namjeravam biti malo aktivnija.

Društvene mreže su jako bitne meni osobno. Volim tu povezanost koju stvaram sa mojim pratiteljima. Jako jako volim podijeliti nešto što me obraduje i volim kad uspijem prenijeti tu svoju emociju i uzbuđenost, sreću oko nečega na neku drugu osobu. To je nešto što me zapravo najviše nagrađuje u cijelom procesu.

Nedavno si postala ambasador Shoebox-a, možeš li da mi ispričaš kako je došlo do ove saradnje i koliko ti je ona značajna?

88 l mart

Pa suradnja se zapravo desila na Instagramu. Oni su objavili natječaj u kojem su rekli da trebamo objaviti sliku sa jednim njihovim cipelama te su izabrali one koje su im se najviše svidjele. Odabrali su 3 cure koje će ih predstavljati cijelu ovu godinu i imati mogućnost izabrati svaki mjesec cipele. Naravno da mi ta suradnja puno znači. Ako nismo shvatili - znači dobijam svaki mjesec besplatne cipele što je vjerujem san svake djevojke bez obzira na to da li je ona nešto puno u modi ili ne. Mada je meni puno značajnije od besplatnih cipela u svemu tome to što imam priliku izraziti se kreativno. Što svaki mjesec mogu te cipele pofotkati, smisliti neke nove ideje, što svaki mjesec imam poseban zadatak koji sam si zapravo sama postavila i nekakav izazov da od svake fotografije napravim neku malu zanimljivu priču, a to je nešto što meni zapravo u svemu tome najviše znači i baš bi voljela sve više takve stvari raditi.

Shoebox je jedan divan brend u kojem sam i ranije kupovala, a imaju nevjerojatno lijep odnos sa kupcima i suradnja me veseli, jer su osim što imaju lijepe cipele i divni ljudi. Pa kao moja prva značajna suradnja, drago mi je da su to baš oni.

Životni stil

90 l mart

U povoju je i novi projekat Streetstyle Pula na kome ćeš beležiti najuspešnije odevne kombinacije svojih sugrađana.

Koliko je Pula inspirativna s modne tačke gledišta i kako si došla na ovu zamisao?

Streetstyle Pula sam zapravo započela prošle godine u 11. mjesecu, međutim vrlo brzo nakon toga ostala sam bez fotoaparata, pa mi je stvarno bilo jako glupo bilježiti odjevne kombinacije građana sa mobitelom, tako da sam ja to neko vreme stavila na pauzu.

Srećom, ta pauza se desila u onim najhladnijim mjesecima pa zapravo i nisam toliko puno propustila jer su svi bili zabundani u jakne i čizme i nije se toliko pazilo na modu.

Ovo vrijeme sada je pravo da opet krenem u akciju, tako da je sve dobro ispalo.

U Puli je definitivno manja koncentracija ljudi koji prate modu i koji imaju dobar stil nego u nekim većim gradovima, što ne znači da ih nema. Ima ih, mislim sve više i više i mislim da bi i neka motivacija bila kad bi se to zabilježilo i pohvalilo, što je moj prvobitni cilj sa cijelim projektom. Pula je grad prepun predivnih žena i mislim da i one trebaju imati svoju priliku da zablistaju. Moja prva ideja da to napravim zapravo je nastala 2012. ili 2013. godine ali tada sam možda bila malo sramežljivija što se tiče pristupanja ljudima i fotografiranja, jer čak i vođenje samo mog bloga je tada još bilo dosta ismijavano i čudno. Evo sada su se ljudi puno više priviknuli i na blogove i na Instagram, na socijalne mreže i Internet općenito pa mislim da je pravo vrijeme da se to pokrene. Vidjela sam da nitko drugi u gradu nije krenuo sa time, pa sam odlučila ja krenuti. Taj projekt me stvarno posebno veseli i jako sam sretna sa tom interakcijom koju imam sa ženama kada ih fotkam. Obično se stvarno oduševe i vesele tome da je neko pohvalio njihovu odjevnu kombinaciju i meni to jako puno znači.

Kako bi opisala svoj modni stil? Postoji li neki komad koji godinama opstaje uprkos promenama?

Mislim da je moj modni stil dosta jednostavan, u nekim stvarima čak i klasičan, no opet volim i tu neku boho-gypsy i romantičnu notu u svemu tome.

Naravno da se nekad to mijenja i zavisno o godišnjem dobu i mojim obavezama na poslu na kojem jesam i čime se bavim većinu dana. Sve više i više me pere jedna jako ženstvena vibra i za njom se nekako najviše sada vodim.

Definitivno postoje komadi koji se provlače sigurno petnaestak godina kroz moj stil i koji su nekakva konstanta. To su uvijek bile potrgane traperice, velike muške košulje, po mogućnosti bijele, mislim da bijelih košulja imam oko 25 komada. Jako volim kukičane stvari, pernate, čupave, sve te stvari koje su onako malo funky i drukčije i s kojima zapravo jednostavnoj kombinaciji dam neki poseban pečat.

Mislim da je paleta boja koja se provlači jako puno godina kroz moju odjeću definitivno - bijela, sve pastelne boje, nježne, ženstvene i metalik, zlato. To su neke stvari koje me već godinama privlače.

Životni stil Da li radije biraš odeću sa potpisom mladih dizajnera ili više uživaš u vintage šopingu?

Volila bi zapravo puno više podržati naše mlade dizajnere, no nekako nisam u zadnje vrijeme bila u financijskoj situaciji da si to i priuštim. Dizajnericu koju bi definitivno istaknula je Manuela iz Fashion disordera, koja radi jako jako lijepe stvari i čije su jedne ružičaste culotte hlače ove zime bile jedan od najljepših odjevnih predmeta koje sam u životu posjedovala i zbog kojih se u biti jako veselim proljeću. No osim toga i nekoliko shoppinga u H&M-u tokom godine, ja stvarno moram reći da najviše kupujem u 2nd hand i trift shopovima. To je zapravo jedna moja velika ljubav i uzbuđuje me ta potraga za blagom, kako ja to volim reći. I zapravo sam onako smart shopper i volim tu činjenicu da za 30 kn mogu naći Ralph Lauren košulju koju ću nositi sljedećih 10, 15 godina. Prošla sam jako jeftino, a pronašla sam odličan komad koji uz to skoro nitko drugi osim mene neće imati. Tako da, 2nd hand shopping je moja jedno jako jako velika ljubav i nešto što me veseli. Šta je poslednje čime si sebe počastila?

Kako sam rekla, ja inače jako malo trošim na odjeću, rijetko kad će to biti neka malo veća svota. Nešto za što sam izdvojila malo više nego što bi inače bile su jedne roze plišane hlače sa širokim nogavicama sa stranice Missguided. Te su hlače bile stvorene za mene i ja sam ih jednostavno morala imati bez da čekam nekakav popust ili da negdje nađem slične takve. Nešto su najljepše na svijetu i to je baš bilo onako čašćenje. Osim odjeće kupila sam si nedavno fotoaparat, napokon sam odvojila nešto novaca da uložim u to, što mi je zapravo jako jako bitno za sve čime se bavim. Tako da to je bila moja neka posebna investicija ali i definitivno čašćenje jer mi to čini veliko zadovoljstvo.

92 l mart

Spomenuli smo Pulu u kojoj živiš, povedi nas brzinski u jedan mini obilazak i preporuči najdraža mesta koja moramo obići kada budemo došli u Pulu.

Ja nisam neki čovjek od velikih izlazaka, kafića i višenja po restoranima. Ako dođete u Pulu, kupite si nešto u trgovini i odite na Lungomare, odite bilo gde uz more, odite u šumu, odite na Kamenjak. Priroda je nešto najljepše što Pula ima za ponuditi i nešto što zapravo mene čini zaljubljenom u Pulu svaki dan. Tako da, eto, ako jeste u Puli - samo odite prema moru.

Životni stil

Praviš li često planove, šta okupira

Da li bi želela da preporučiš čitaocima

tvoju pažnju u poslednje vreme?

Plezira neku knjigu/pisca, muziku koju

Ja sam totalni frik za organizaciju i za planove, imam 3 ili 4 rokovnika i bilježnice u koje trenutno zapisujem stvari. Volim zapisati sve, nije da se krećem po nekom nenormalno isplaniranom spisku, ali volim zapisati sve svoje ideje i stvari koje bi voljela napraviti u dogledno vrijeme. I jednostavno samu sebe motivirati i inspirirati za nekakve nove projekte. Radim na nekoliko novih stvari od kojih nažalost o nijednoj još trenutno ne mogu ništa reći, no vrlo brzo ćete o nekima doznati putem Instagrama. Veliko veselje i uzbuđenje mi predstavlja ovo ljeto za koje pripremam jedan poseban projekt, za kojeg se nadam da ću ga uspjeti ostvariti u sljedećih nekoliko mjeseci. I također, bit će sve na Internetu, ali ima naravno veze sa umjetnošću i sa mojim radovima, pa eto - stay tuned.

ne možeš da prestaneš da slušaš, film

94 l mart

koji iznova gledaš?

Kao najdražeg pisca ikad izdvojila bi Murakamija i sve njegove knjige, ali posebno Ljetopis ptice lutalice i Norvešku šumu. Najbolja muzika na svijetu je naravno ona od Frank Oceana i J. Colea, ako netko još nije njih slušao neka počne jer to je jako, jako pametna životna odluka.

Moji najdraži filmovi su Ghost world, Lost in Translation i Waitress - među ostalima. Imam ih dosta ali to su neki koji su me zapravo najviše dotaknuli u životu.

Nešto najljepše na svijetu što ćete ikad pogledati je korejska drama Goblin koju preporučam svima, mada mi je žao što je dijelim jer bi htjela da zauvijek ostane samo moja i da samo ja uživam u ljepoti. J Ali eto vam.

Streetstyle Pula

Životni stil

Buntovnica

Sisters Are Doin’ It for Themselves

96 l mart

Tekst: Sara Bigović

današnjice

Pre nego što zaronite u čitanje predlažem vam da zastanete na trenutak i pustite da vas kroz tekst vodi pesma koja je na neki način lajtmotiv onoga što sledi: Eurythmics ft. Aretha Franklin - Sisters Are Doin’ It for Themselves

Ž

ene širom sveta se još uvek bore za rodnu ravnopravnost i veća prava, a obeležavanje Dana žena i sve polemike koje se tim povodom pokrenu, samo su još jedan podsetnik da borba i dalje traje.

Podsetnik da je baš sada vreme da se punim gasom krene u toliko željeno menjanje i (pre) oblikovanje današnjice.

Posmatrajući istoriju i slušajući priče naših baka, poredeći okolnosti u kojima su one živele i radile, jasno je da su stvari krenule uzlaznom putanjom, međutim, ne treba se zavaravati da smo blizu cilja. Žena je i dalje neretko diskriminisana u društvu i uglavnom etiketirana ukoliko odluči da iskorači i bude svoja. Upravo zato, većina žena vraća se korak nazad, u masu. U masu koja joj izjeda potencijal, urušava snove i nameće svoja unapred utvrđena pravila ponašanja. Ti mali iskoraci i te, naizgled, male lične revolucije koje vremenom pretenduju da postanu sve veće i snažnije, zapravo su ključ ove ženske borbe. Ne prepuštajte ih nekoj drugoj, drage devojke i žene, pokrenite ih upravo vi.

Da, baš ti koja sad čitaš ove redove.

Možeš. Veruj mi da možeš. Kada shvatiš da, kao žena, možeš biti šta god poželiš, molim te pričaj o tome sa svojom mamom, bakom, sestrom, prijateljicom. Širi taj ženski bunt u sebi i oko sebe.

Ovaj tekst zamisli kao osobu, ali ne bilo koju, već kao najnasmejaniju osobu koja filtrira u tebi snagu i energiju za koju nisi ni znala da postoji. Zamisli da je to osoba koja ti svaki dan daje vetar u leđa i poručuje: Možeš! Ona koja ne priznaje rečenice koje počinju sa „ne umem”, „ne mogu”, „ne znam” i koja te ne-

prestano podstiče na testiranje sopstvenih granica.

Učini da ta osoba budeš ti.

Hej, baš ti, koja misliš da ne možeš!

Ovo je poruka za tebe čija porodica nije opstala i koja si sa ćerkom u naručju i šačicom preostalih snova u džepovima, odlučila da je vreme da iskoračiš. Teško je shvatiti koliko posvećenosti, emocionalne snage i petlje je potrebno posedovati da bi bila osoba koja to može. I zato je ovo ponajviše za tebe, jer si snažna i ludački hrabra.

Ovo je za tebe, pametna i hrabra ženo koja rušiš barijere u tradicionalno muškim oblastima.

Za tebe u čijim rečima i delima ne postoje barijere i koja iz dana u dan demonstriraš svoju istrajnost.

Ovo je za tvoju baku koja je trpela i tebe koja si „prekinula tradiciju sumorne ženske pokornosti”.

Ovo je za vas dve koje ste, svaka na svoj način, doprinele promeni. Ti si sada nosilac iste. Sada ona mirno posmatra ovaj, za nju neverovatan obrt i smeška se.

U svom Ženskom rodoslovu Ljiljana Habjanović Đurović rekla je: „Sa babe na unuku nasleđivale smo jad, kao što neke druge žene nasleđuju nakit, porodične portrete i srebrninu. Ja sam danas bogata naslednica krvave antologije ženskih bolova”. I zato tebi posvećujem posvetu u ovoj knjizi „...da bude blistava perla na niti svog ženskog rodoslova”. Tebi, jer znam da hoćeš.

Ovo je za tebe koja nisi imala detinjstvo o kome dete sanja. Za tebe koja si morala da budeš odrasla sa tako malo godina.

Životni stil

Ovo je za tvoju snagu da ne posustaneš, odlučnost da se boriš i ljudskost i toplinu koju si oduvek nosila sa sobom i u sebi. Zatim je prosledila dalje.

Ovo je za tebe koja se još uvek tražiš. Pronađi svoju heroinu. Posmatraj pažljivo, ona je vrlo često u tvojoj blizini. Neretko, to si upravo ti. Budi samouverena i ne dozvoli nikome da te ubedi da nešto ne možeš.

Da, možda jesi jedna žena u ovom ogromnom prostranstvu koji se zove svet, ali ne zaboravi da imaš mogućnost da svojim glasom i akcijama podstakneš neverovatne promene. Nikada ne potcenjuj svoju sposobnost uticaja.

Ne dozvoli da ti mediji i okolina nameću „idealne fizičke proporcije” i da u tom (ne)ispunjavanju tuđih očekivanja izgubiš sebe. Suprotno, prihvati sebe i svoje telo baš takvim kakvo jeste. Nauči da lepota dolazi u svim oblicima, veličinama i životnim stadijumima. Taj put nije nimalo jednostavan ali međusobno osnaživanje može i te kako da ga ubrza.

Ne dozvoli da ti ta ista sredina nametne „idealno vreme da se ostvariš kao majka” ili „idealno vreme da osnuješ porodicu”. Još važnije, ne dozvoli da ti se nametne misao da si nepotpuna kao žena ukoliko isto ne ostvariš. Zapamti: ne postoji pravo i idealno vreme, ono je za svaku ženu trenutak kada naprosto oseti da želi. Možda ta želja nikada ne bude lično tvoja i to će takođe biti apsolutno u redu. Osluškuj sebe, a ne druge oko sebe.

Umesto truljenja u disfunkcionalnoj i toksičnoj vezi, budi snažna žena koja se neće plašiti da ostane bez muškarca. Biti sama ne znači biti usamljena. Upravo ta „samačka” verzija tebe naučiće te da stvoriš u sebi svog najvećeg oslonca, jer na kraju dana, ti i jesi ono što ti ostaje.

98 l mart

Važno je i ne zaboravi da čuvaš drugoj ženi leđa. Iskustvo nas uči jednu veoma bitnu stvar, a to je da društvo neretko međusobno suprotstavlja žene. U tom smislu, od velikog značaja je da pomažeš drugoj ženi, bez sujete i suparništva. Žene, nismo se probudile danas da bi bile mediokriteti! Svaka od nas je predodređena za nešto veliko, ma šta to značilo za svaku ponaosob. Neka uspeh žena oko tebe bude tvoj najveći pokretač i inspiracija da i sama dostigneš svoje ciljeve. I ne zaboravi: neke od najčvršćih veza u životu možeš ostvariti upravo prijateljstvom sa drugom ženom.

Vežbaj afirmacije. Kada se osećaš demoralisano reci sebi: „Znam šta radim” ili „Mogu da ostvarim sve ono što zacrtam u svojoj glavi”.

Ceni svoje kvalitete. Budi u stanju da navedeš ono u čemu si dobra. Zapiši na papir.

Podeli svoje talente sa svetom. (Na)uči ili uradi nešto novo, drugačije. Izađi iz svoje zone komfora, tu zapravo počinje magija življenja. „Fake it ’til you make it”. Čak i ako se ne osećaš moćno i samopouzdano, vežbaj da se ponašaš tako. Vremenom, to će postati tvoja navika i možda najvažnije, to ćeš postati ti.

Zapamti da kao samosvesna žena, ti sama sebe definišeš i postavljaš sebi granice. Ko kaže da nemaš potencijala? Ko kaže da ne možeš biti najbolja? Ko kaže da nisi vredna?

I za kraj najvažnije: nikada ne zaboravi da sanjaš! Brzina današnjeg života i stečene rutine neretko od nas mogu napraviti žene-robote koje mehanički obavljaju unapred određene radnje. I zato, s vremena na vreme prikoči i jednostavno - sanjaj. Na dnevnom nivou. Svakoga dana. Koliko god želiš. Snovi te mogu odvesti gde god poželiš a ti se sama potrudi da ih pretočiš u realnost!

Životni stil

Ba z a Crna ovca

Tekst: Sara Savčić Fotografije: Miloš Ljubičić

Lepo je kad ste nekome kuća 100 l mart

Životni stil

U

jednoj ulici na Dorćolu nedavno su se udomile crne ovčice koje, sada već preko tri godine, pratimo i čitamo u okviru portala Blacksheep.rs.

Sada su te priče oživele zajedno sa osmesima, kreativnošću i toplinom dve devojčice, jednog dečaka i brojnih saradnika njihovog portala.

Tijana Banović i Hristina Petrović su duša i srce ove male oaze čije kutke brižno ušuškavaju, kao i sve njene posetioce. O nastanku Baze crna ovca, njenom daljem razvoju i planovima pročitajte u razgovoru koji sledi.

Hristina: Prvo, želela bih da se zahvalim vama, Plezircima: ovo je, zvanično, naš prvi intervju iz Baze (i moj prvi intervju, inače). Osećaj je čudan, prilično. U glavama nam je žurka. Jednog dana smo presrećne i ne možemo da verujemo da je jedan san dosanjan. Već sledećeg, nametne se pitanje: „I šta sad?” No, mislim da je upravo taj nemir ono što nas pokreće i ne dozvoljava idejama da se ulenje.

Tijana: Blacksheep.rs nam je oduvek pružao osećaj bliskosti i smisla. U Bazi, između četiri zida, bliskost i smisao su dobili ruke, noge i srce. Jedno su lajkovi i „glave” u vidu brojeva na analitici, a sasvim je nešto drugo kad tim glavama ugledate oči u Bazi.

Drage naše crne ovčice, prvo da vam

Put ka ostvarenju sna i otvaranja Baze

ČESTITAM što ste se izborile i napokon

Crna ovca nije bio nimalo lak. Ispričajte

iskoračile iz virtuelnog sveta! Kakav je

nam kako ste se odvažili na ovaj podvig i

osećaj imati svoj kutak između 4 zida?

KAKO JE IZGLEDAO vaš put ka cilju?

102 l mart

Hristina: Nije. O tome, svakako, više može reći Tijana, ona je u ovoj priči onaj Don Kihot, koji se pre tri i po godine odvažio na borbu protiv vetrenjača. Meni je ta borba delovala najsmislenije moguće i, bez mnogo razmišljanja, pritrčala sam u pomoć.

Tijana: Sa prijateljima koji vole da pišu sam pokrenula blog. Ideja u samom začetku nije bila ni revolucionarna, ni inovativna – s obzirom na to da je svaki treći sajt na svetu blog. Mislim da je trik bio u konceptu, inatu i upornosti. Bilo nam je važno šta ljudi imaju da napišu i kako se osećaju, a ne njihov CV. Dok su svi jurili oformljene pisce, kolumniste i blogere, mi nikog nismo jurili. Odlučili smo da ih stvaramo. Da kreiramo zajedno sadržaj, da učimo jedni od drugih, da se ispravljamo i hrabrimo. Želeli smo da pored toga što smo pružili pipke (da ne kažem papke) u online-u, da se proširimo i na offline prostor.

Kad se male ruke slože, sve se može, sve se može. Da li ste imali neku pomoć sa strane, nekoga bez koga cela ova priča ne bi bila moguća?

Tijana: Jedan moj profesor je pre par godina rekao: „Ukoliko želiš da postaneš dobar pisac, moraš da pišeš.” I mi smo pisali. Godinu dana, dve godine, pa smo se prijavili na Superste.net program i nismo dobili sredstva.

Nastavili smo da pišemo, pa smo se opet prijavili i dobili sredstva koja su nam bila potrebna za realizaciju ideje Baza Crna ovca. Međutim, ukoliko je bilo ko od vas nekada dobio neki novac, zna da tek kad ga dobije – počinje žurka. Lični test, test za tim, test za živce… Meni je drago što na ovoj žurki đuskamo sa divnim igračima iz Erste banke, Dokukina i Trag fondacije, sa mentorima i ljudima koji su uz nas, koji imaju strpljenja da nam pokazuju korake i da nam ne dozvoljavaju da padnemo.

Životni stil

Baza ne bi bila baza bez Hristine. Sa jedne strane uređuje sadržaj na Blacksheep-u, onda trči u Bazu, osmišljava nove događaje, dočekuje predavače, polaznike kurseva i sve one koji nam navrate na čaj. Baza ne bi bila Baza bez Nikole i njegove ekipe koja je dva meseca pravila police, farbala i krečila zidove. On brine i o brojevima, Hristina o bojama, a ja se uglavnom slikam i držim govore. Šalu na stranu, njih dvoje su me naučili da budem bolji čovek.

Tu je i jedna Srbijanka, Srđan, Đurđa, Željko, Milan, Sanja, Aleksandar, Stefana, Mina, Tamara, Sara, Nataša, Ivan, Stefan, Vladica i Jelena. I hvala im.

Hristina: Mislim da je dobro što smo različite. Tijana je impulsivnija i glasnija, produktivnija je pod pritiskom. Ja sam neko ko više promišlja i analizira pre delanja, najbolje radim kada niko ne gleda i ne očekuje. Nekad je potrebno da me razbudi, nekad je potrebno da je stišam i zaustavim. Tako da, nalazimo se negde na sredini - tu uglavnom leži rešenje za svaki problem, makar je do sada bilo tako.

Tijana: Upravo u toj različitosti leži jedinstvo. Ja sam se već bacila u nešto, dok Hristina promišlja, a Nikola računa koliko će to da nas košta.

Tipično za svaku priču, neka peripetija

Ko je bio zadužen za uređenje Baze u

mora da postoji. Kako ste se borili sa

Žorža Klemensoa 16? U kom STILU JE

eventualnim preprekama na koje ste

osmišljen prostor u kojem se okupljaju

nailazili? Kako savladavate i pobeđujete

crne ovčice?

104 l mart

probleme koji usput iskrsnu?

Često slušamo priče o omladini koja je posrnula. Već tri godine, svakodnevno se uveravam da nije sve to baš tako. Na otvaranje su nam došle crne ovčice svih delova Srbije i Bosne.

Smejali smo se puno i glasno, pričali o knjigama, o pisanju, o umetnosti i kulturi uopšte. Ti ljudi postoje, verujte mi, prilično su stvarni i prilično sam sigurna da mogu da promene sve(t).

Bilo je čarobno Hristina: Baza je u fazonu industrijskog dizajna, čiji je poklonik Tijana. Opet, pošto smo crne ovce, tu se priča ne završava. Oh, ponovo moram da se dotaknem naših razlika. Nisam mogla da se pomirim s prostorom i svega tri boje u njemu, tako da, Baza nam je svakim danom sve šarenija i življa, što me opasno raduje.

Tijana: „Štap i kanap dizajn” sa primesama kreativnosti i ruku koje neke stvari nisu ni znale da umeju, dok se nisu prsti upleli sa ovom pričom. Kažu da najviše naginjemo na industrijski dizajn, i da se kod nas osećaju kao kod svoje kuće. Lepo je kad ste nekome kuća.

Postoji li neki kutak u novom domu koji je vašem srcu posebno drag?

Hristina: Ćoškić za plakanje, jer su tamo šljoke.

Tijana: Prvo je bila klupica za maštanje, a sada je to „učionica u nastajanju”. Kažem u nastajanju, jer sam danas upravo prešla na crtanje novog zida. Mislim da je to lepota svake priče gde nemate novac da angažujete neke mnogo moderne dizajnere ili majstore.

Angažujete svoj mozak i kreativnost, pa sami sebi budete i fizički radnik i dizajner. Tako se najbolje uči. Za većinu stvari nisam ni znala da (ne)umem dok nismo otvorili vrata Baze.

Kako je proteklo svečano otvaranje Baze?

Hristina: Često slušamo priče o omladini koja je posrnula. Već tri godine, svakodnevno se uveravam da nije sve to baš tako. Na otvaranje su nam došle crne ovčice svih delova Srbije i Bosne. Smejali smo se puno i glasno, pričali o knjigama, o pisanju, o umetnosti i kulturi uopšte. Ti ljudi postoje, verujte mi, prilično su stvarni i prilično sam sigurna da mogu da promene sve(t). Bilo je čarobno.

Tijana: Dodaću samo da smo imali i rakiju i sarme na otvaranju. Šta za vas znači prostor koji ste napravili, kako nameravate da ga koristite i šta sve lepo možemo očekivati da će se događati u kući Crne ovce u budućnosti?

Tijana: Življenje jednog sna, ideja koja se sprovodi u delo, ideja koja ne ostaje samo na rečima. Trenutno se u Bazi održavaju različita okupljanja kreativnih ljudi, izložbe, promocije knjiga i lepih reči. Održavamo kurseve i radionice – od kreativnog pisanja, do blogeraja, pisanja scenarija za kratkometražni film, kriminalističkog romana, kreativnog novinarstva i poetske radionice. Zarad postizanja samoodrživosti, a u saradnji sa uličnim umetnicima, ilustratorima, dizajnerima i slobodnim crtačima, „nacrtali smo” majice, cegere i bedževe koje smo smestili u dizajnerski ćoškić Baze i time smo nedavno pokrenuli akciju „Umetnik za umetnost”.

Životni stil

Priča o damastu

Kako se blizu Sombora ručno tka kvalitet 106 l mart

Tekst i fotografije: Tihana Smiljanić

K

ad sam u srednjoj školi tražila način da se razlikujem od drugih odećom, mama mi je ponudila dve bluzice od pamuka koje je nosila njena majka kad je bila mlada. Bile su krute i, iako su mi se dopadale jer su bile lepe i unikatne, na kraju sam odustala od nošenja. Nisu bile ustručene i tkanina je bila gruba. Ali i dalje ih čuvam i volela bih da ostanu u porodici. Jer, moja pokojna baka je bila mlada davno, a ima li boljeg dokaza kvaliteta od nečeg što je toliko dugo ostalo u savršenom stanju, kakvo je bilo i tada?

Znamo i sami da to danas nećemo naći u svojim ormarima. Koliko para, toliko i muzike, to je svima jasno. Zapravo, ovo važi za sve sfere života. Mnogo sam se selila u prethodnih nekoliko godina, mnogo puta morala da kupujem stvari za kuću i odlučivala se za najpovoljnije iz logističkih razloga. Dva jeftina jastuka odavno su završila na nekoj nemačkoj deponiji, jer prosto više nisu imali nikakvu upotrebnu vrednost. Živimo brzo i neizvesno i teško se odlučujemo da uložimo u kvalitet.

Osim što nam je teško ili nemoguće izdvojiti više novca nego za nešto znatno lošije, čini mi se da u stvari imamo poteškoća i sa nalaženjem kvaliteta kao takvog.

Životni stil Jer, kad se izbor svodi na velike trgovinske lance, na njih se oslanjamo i ne znamo za drugo. Ipak, uz malo kopanja i najčešće metodom reklamiranja „od usta do usta”, možemo da dođemo do suvog kvaliteta. Ja sam jedno takvo zanimljivo mesto pronašla u svom zavičaju, i u pitanju je zanatska tkačnica.

U Bezdanu, selu dvadesetak kilometara od Sombora, nalazi se tkačnica svilenog damasta Novi Novitet – Dunav. Ova zanatska radionica jedina je koja i danas čuva tradiciju ovog mesta, poznatog po tkanju svilenog damasta. Iz radionice izlaze stolnjaci i posteljina koje možete naći u brojnim restoranima i hotelima širom zemlje, Balkana, pa i sveta, a i u mnogim domovima koji će dočekati više godina nego oni koji ih kupuju.

108 l mart

Iskorak u prošlost

Tkačko zanatstvo kakvim se bave u Bezdanu potiče iz Češke i Mađarske, odakle je preneto na naše prostore krajem 19. veka, zajedno sa opremom – razbojima. Kad uđete u prostor ove radionice, osećate se kao da ste zakoračili u prošlost. Nije ni čudo, objašnjava mi Jelena Petković, vlasnica tkačnice: 18 razboja koji ovde postoje rađeni su ručno u Češkoj krajem 19. veka, kao i dve motalice. Zapravo, svi razboji i obe motalice, kao i celokupan proces proizvodnje, predstavljaju kulturno dobro pod zaštitom države otkako je 2005. godine to rešenje doneo Gradski muzej Sombor u saradnji sa Muzejom nauke i tehnike iz Beograda. Ova tkačnica je uvrštena u turističku ponudu sa područja grada Sombora, a i u Evropske tekstilne rute i Tematske turističke rute u Evroregiji Dunav-Kriš-Moriš-Tisa.

Osim toga, proizvodi tkačnice damasta smatraju se umetničkim i starim zanatima i imaju odobrenje za korišćenje oznake „proizvod starog znata”, a 2008. godine tkačnica je bila dobitnik nagrade za luksuzni suvenir Srbije „Turistički cvet”, koji svake godine dodeljuje Turistička organizacija Srbije. Eto originalne ideje šta da poklonite nekome ko ne živi u Srbiji!

Zašto damast?

Kada sam svom dobrom prijatelju, koji veoma voli i ceni fine stvari, pričala da ću napisati ovaj tekst, oduševljeno me je pitao: „Kod nas postoji tkačnica damasta?”. Mladi ljudi uglavnom ne razmišljaju mnogo o posteljini i verovatno se vode najpovoljnijim.

Međutim, zaista ima istine u onome „nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari”.

Damast, inače dobio ime po glavnom gradu Sirije, odakle vodi poreklo, od davnina je

bio poznat kao dobar izbor za posteljinu. U početku je damast bio izrađen isključivo od svile, dok se danas isti izraz koristi za tkanine različitog sastava ali karakterističnog dizajna i sedefastog sjaja u istoj boji u kojoj je i materijal. Tako se ovaj naš, bezdanski damast, pravi od pamuka i svile i prepoznatljiv je po svojoj punoći i gustini materijala. „Baš zahvaljujući nepromenljivosti svojstava vlakana čak i posle više desetina godina pranja na visokoj temperaturi, ova posteljna će vas dugo služiti,” objašnjava mi Petkovićeva, i dodaje: „Prvi put sam videla ove stolnjake kod sestre, jeli smo paprikaš, a ona je rekla: Ne brinite ništa, sve se pere! Samo je važno da se poštuje proizvodna deklaracija i u tom slučaju naši proizvodi zaista dugo traju.” I obližnje čarde, u koje dolaze i Somborci i turisti na vrhunski riblji paprikaš, imaju na svojim stolovima bezdanske damastne stolnjake i nadstolnjake – i na njima nema masnih ili crvenih fleka.

Životni stil Bezdanski damast kroz istoriju Selo Bezdan pod današnjim imenom po prvi put se u pisanim dokumentima pominje 1579. godine, kao selo sa deset porodica.

Poveljom carice Marije Terezije Bezdan je 10. aprila 1772. dobio status „slobodne i kraljevske varošice”, što je bila privilegija koja se plaća. Selo je tada imalo 400 kuća, a osim poljoprivredom i ribarstvom, stanovništvo se bavilo i zanatstvom, najviše tkačkim.

Bezdanska tkačka tradicija unapređena je i izmenjena dolaskom umetničkog tkača Janoša Šmita 1871. godine. Šmit je napustio dotadašnji rad s kudeljom i lanom i prešao na tkanje damasta od specijalno obrađenog lana iz Češke i Engleske. Tkalo se tada najsavremenijom tehnologijom – koja je u upotrebi i danas.

Nakon Drugog svetskog rata, bezdanski tkači udružili su sredstva i 1951. osnovali tkačku zadrugu Dunav na mestu na kom se ova radionica i danas nalazi. Tokom vremena, naziv i organizacioni oblik preduzeća menjan je više puta. Jednom integracijom dobio je naziv Novitet Dunav – tkačnica svilenog damasta, a sadašnja vlasnica, koja je tkačnicu izbavila iz stečaja, zbog zakonske obaveze da promeni ime, dodala je „novi”, te se danas ovo mesto zove Novi Novitet Dunav.

Ipak, jedna stvar se ne menja, a to je način na koji se damast pravi još od pretprošlog veka, kao i kvalitet koji opstaje.

Kakve veze imaju ručno tkanje i računari?

Nemaju direktne. Ali kako onda ručno nastaju dezeni kojima se svakako možemo diviti zbog njihove kompleksnosti? Naime, ovde možete naći cveće, geometriju, pahuljice, zvezdice, tufnice, pa čak i lavove, palme, jelene, ružu sa devojkom, svetog Georgija koji ubiva aždahu. Ovi dezeni formiraju se pomo110 l mart

ću bušenih kartica, kojih se možda sećate s časova informatike. Ovaj najjednostavniji digitalni način skladištenja podataka izmišljen je upravo za potrebe stvaranja dezena u tkanju još 1801. godine, a vremenom su svoje mesto pronašle za čuvanje i obradu podataka u različite svrhe. Danas su one uglavnom izašle iz upotrebe jer su ih zamenili mnogi moderniji uređaji – ali u ručnom tkanju i dalje nalaze mesto. Da bi jedan dezen našao mesto na jednom, recimo, stolnjaku, potrebno je da u niz bude sašiveno 250–300 bušenih kartica, izrađenih od prešpan kartona, dužine 40 cm – a i tada je niz šema za borduru ili sredinu dezena, jer svaki damast ima svoju celinu atlasnog dela (glatke, ravne površine), bordure dezena i sredinu dezena.

Kako nastaje ručno tkani damast?

Onaj ko poseti ovu tkačnicu može da prisustvuje i samoj izradi – i ostane impresioniran skladom i brzinom kojom tkač koristi obe ruke i noge. Naime, tkanje se obavlja nizom sinhronizovanih pokreta: levom rukom nabija se gustina niti, desnom pokreće čunak koji nosi potku levo-desno po širini, desnom nogom na šamli otvara zev, dok se levom diže i spušta šamla koja ubacuje karticu dezena. Šamle, takođe zvane i podnoške, drvene su letve, osam komada jedna do druge.

Noga klizeći prelazi sa jedne na drugu, te svaku treba pritiskom odraditi za prepletaj tkanja.

Ako vam je ovo zvučalo zbunjujuće, ne brinite: potrebno je i bar minut netremičnog gledanja da shvatite šta se tu sve dešava. Ove pokrete treba uraditi celih 28 puta da bi se istkao jedan centimetar damasta.

Istkani damast namotava se na valjak koji se nalazi ispod brda razboja. Ovaj valjak može da drži do 30m damasta, koji se nakon toga iseca i dorađuje. Od ostataka koji nastaju prilikom krojenja stolnjaka i posteljine odnedavno se izrađuju krpare, i to na posebnom razboju; ipak, kaže gospođa Jelena, gledaju da iskoriste što više istkanog damasta umesto da ga bace, jer su skupi i rad i materijal. Tako se, na primer, na stolnjacima prave veći rubovi – što i lepše izgleda.

Životni stil

Kad je dobar materijal, dobar je i proizvod Pitala sam gospođu Jelenu Petković odakle se nabavljaju svila i pamuk za izradu damasta. Dok je nekad bilo jednostavnije, kad je sve bilo domaće, pa je, na primer, pamuk dolazio iz Yumca, sada je pamuk italijanski, a svila bugarska, dok je karton za bušene kartice iz Nemačke. Baš zato što biraju visokokvalitetne materijale, priča mi gospođa Jelena, i konačan proizvod mora da bude dobar. Inače, bezdanski damast je brend i ima zaštitu geografskog porekla, baš kao i sjenički sir, užička pršuta i pirotski ćilimi. „Mislim da ne postoji zemlja do koje nije stigao bezdanski damast,” kaže Petkovićeva. „Trenutno se prave dva programa: ugostiteljski (salvete, nadstolnjaci i stolnjaci) i po-

112 l mart

steljina (jastučnice, plahte i navlake za jorgan – dunju). Naši proizvodi mogu se naći u najelitnijim hotelima i restoranima i drugim objektima širom zemlje i sveta i za njih možemo da utkamo amblem ili monogram u proizvod.”

Pokazujući mi različite (predivne!) komplete posteljina i stolnjake, Jelena mi objašnjava da raspolažu sa tridesetak boja i dezena, koji nisu zavisni jedno od drugog.

Najpopularnije su, kaže, pahuljice – kao i bakarnobraon boja. Za one koji bi bezdanski damast da kupe kao poklon, dolazi i posebna ukrasna kutija, sa logom, pečatom i slikom stare radionice, na kojoj se vidi razboj s bušenim karticama – isti koji se koristi i danas. Zapravo, ovo je jedino mesto gde je razboj uopšte u upotrebi. Svi ostali muzejski su eksponati.

Životni stil

Nije ni čudo: održavanje razboja teško je i skupo. Otkako je gospođa Petković kupila tkačnicu, osposobljena su dva razboja koja nisu radila više od 20 godina. Na osposobljavanju je radilo šest ljudi tokom šest meseci, između ostalog i jedan radnik kog sam videla na delu. „On obučava nove radnike, jer poznaje svaku karakteristiku razboja, zna kako se opravljaju… sve zna! On je montirao opravljene razboje. Razboji imaju po nekoliko stotina igala kroz koje prolaze bušene kartice… on je sve igle izvadio, prebrisao, očistio posle namontirao nazad.”

Proizvod ne može da se proda bez priče, kaže mi gospođa Jelena, ma koliko kvalitetan bio. Naglašava da to zna i na ličnom

114 l mart

primeru, jer je proizvodnja damasta pre ove poslovne prilike nije interesovala. Teško je poverovati, jer mi o svom proizvodu i njegovoj istoriji strastveno priča. Ako vas put nanese u severozapadni kraj zemlje, ne propustite priliku da i sami vidite kako nastaje jedinstveni ručno tkani damast, za koji se moja sagovornica šali da toliko traje da to za proizvođače i nije dobro! Priznaćete, nešto nesvakidašnje u periodu kad se proizvodi i prave tako da traju samo nekoliko godina. A ako vam se ulaganje u, na primer, posteljinu, čini previše velikim – napustite Bezdan s ukrasnim jastučićem koji se pravi za turiste i to će vas možda posle lakše navesti da odrešite kesu i častite se nečim što traje.

Životni stil

Viktorija Vudhal

Liderka, političarka, brokerka, borac za ženska prava,

žena čiji su stavovi bili daleko ispred XIX veka u kome je živela i prva žena koja se kandidovala sa predsednika SAD

Tekst: Dejana Vukadinović

Životni stil

I

ako nije fiktivni lik, živela je život junaka Dikensonovih romana, okružena razvratom. Zlostavljanja i nomadski način života od nje su načinili jaku, čvrstu i dinamičnu ženu. Bila je žena ispred svog vremena, politička aktivistkinja i sifražetkinja. Rođena je u Ohaju, kao jedno od desetoro dece porodice Vudhal. Osnovnu školu upisuje u osmoj godini i uspeva da se zadrži u njoj nepune tri godine. Ostaje upamćena kao prva žena koja se kandidovala na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država – Viktorija Vudhal.

Spiritualizam i nomadski način života

Od mesta do mesta, od grada do grada Viktorija provodi svoje detinjstvo prateći oca koji je zarađivao tako što je prodavao prazne priče i varao ljude takozvanim lekovitim napicima. Viktorija i njena sestra su služile da upotpune priču tako što su proricale sudbinu i izvodile spiritualne performanse. Način života koji su vodili ostavlja dublje posledice po potonji život ove mlade Amerikanke. Kako ju je otac zlostavljao, Viktorija spas pronalazi u spiritualizmu. Vremenom će biti sve bolja i bolja, usavršavajući tehnike i metode posla koji pretvara u porodični biznis.

Sa petnaest godina stupa u brak sa muškarcem dvostruko starijim od nje. Iako je nosio titulu lekara zapravo je bio alkoholičar, ženoljubac i zavisnik od droge i pretvarao je Viktorijine 118 l mart

dane u krugove pakla. Jedanaest godina koliko je bila u braku predstavljaju jednu mračnu etapu njenog života. Iz prvog braka Vudhal ima dva deteta. Kako je muž sve novce davao na svoje zavisti, bila je prinuđena da radi duplo više kako bi izdržavala decu. Zbog toga je vremenom usavršavala svoje vidovnjačke sposobnosti, radeći i na tehnikama i metodama kako bi zadržala jedini posao koji joj je u tom trenutku bio dostupan. Bile su to godine kada je položaj žena bio na marginama i kada se do iole pristojnog posla jedva dolazilo. Jedino rešenje videla je u razvodu.

Vremenom postaje pobornik slobodne ljubavi u pravom smislu te reči i slavljenja ženskog tela. Ubrzo staje na ludi kamen po drugi put sa čovekom koji deli ljubav prema spiritualizmu i slobodnoj ljubavi. Sredinom devetnaestog veka, samo nekoliko godina posle završetka Američkog građanskog rata, seli se u Veliku jabuku i započinje novo poglavlje. Oholost i oštrina u stavu i ponašanju koje stiče boreći se u detinjstvu za goli opstanak, konačno dolaze do izražaja.

Poglavlje Njujork: Nedeljnik i brokerska firma U tom periodu njena sestra upoznaje političara Kornelija Vanderbilta koji im pomaže da otvore brokersku firmu. U to vreme bilo je nepojmljivo da žena poseduje akcije u jednoj firmi, a kamoli da ima i sopstvenu. Sestre Vudhal pokazuju umeće u investiranju i poslovanju, što je za mnoge iz krugova elite bila prava magija, pa su ih često nazivali začaranim posrednicama.

Okosnicu njene kampanje čini zalaganje za jednaka ženska prava, regulaciju monopola, nacionalizaciju železnice, osmočasovni radni dan, direktno oporezivanje, ukidanje smrtne kazne i pružanje socijalne pomoći najugroženijim osobama u društvu.

Bile su to poprilično progresivne ideje ako se razmotri politički i društveni kontekst

Životni stil

U tom trenutku, a u pitanju je 1871. godina Şene joť uvek nemaju pravo glasa, pa tako kandidatkinja Vudhal na dan glasanja nije imala mogućnost da glasa za sebe 120 l mart

Sledeći korak je bio osnivanje nedeljnog časopisa Woodhull and Claflin’s Weekly. Bile su to godine kada štampa dobija na značaju i kada novinarstvo postaje profesija. Prva zvanična vest u formi koju danas poznajemo kao osnovnu faktografsku formu koja odgovara na pet novinarskih pitanja, nastaje u ovom periodu. Bila je to vest o ubistvu Abrahama Linkolna.

Nedeljnik Vudhal imao je oko 20 000 pretplatnika. Slobodno se može reći da je bio levičarskog karaktera. U društvenim krugovima okarakterisan je kao glasilo sa najnaprednijim mislima. Prva engleska verzija Komunističkog manifesta štampana je upravo u ovim novinama.

Prvi ženski kandidat za predsednika države I umesto da nastavi sa lagodnim životom, uživajući u prosperitetu koji su joj donosile novine i firma, Viktorija Vudhal odlučuje da se aktivno uključi u političku kampanju i bori se za najviše mesto u državi – mesto predsednika države. Time postaje prva žena koja se kandidovala za ovu poziciju, čime je otvorila put potonjim kandidatkinjama koje su se odlučivale na ovaj korak. Ne treba zaboraviti činjenicu da u tom trenutku, a u pitanju je 1871. godina žene još uvek nemaju pravo glasa, pa tako kandidatkinja Vudhal na dan glasanja nije imala mogućnost da glasa za sebe. Žene su pravo glasa na američkom tlu dobijale parcijalno i sporo. Devetnaestim amandmanom Ustava Sjedinjenih Američkih Država žene će dobiti pravo glasa na celoj teritoriji države.

Feminističke ideje tada izlaze iz skrivenih podruma i bivaju sve glasnije u društvu. Bilo je nekoliko struja unutar samog pokreta, ali sve one su se borile za izjednačavanje položaja žena u društvu koje se posmatralo isključivo kao muško.

I žene su građani i imaju jednaka prava Viktorija je vodila aktivnu kampanju. U jednom od svojih javnih nastupa branila je stav da žene već imaju pravo glasa i da to garantuje 14. i 15. amandman američkog Ustava kojim je deklarisano da su žene građani i da imaju pravo da učestvuju i u pitanjima kao što je oporezivanje, jer su i same predmet istog. Stav i čvrstina koju pokazuje ovim nastupom obezbeđuju joj lidersku poziciju unutar sifražetskog pokreta.

Okosnicu njene kampanje čini zalaganje za jednaka ženska prava, regulaciju monopola, nacionalizaciju železnice, osmočasovni radni dan, direktno oporezivanje, ukidanje smrtne kazne i pružanje socijalne pomoći najugroženijim osobama u društvu. Bile su to poprilično progresivne ideje ako se razmotri politički i društveni kontekst. Pokret je kandiduje 1872. godine.

Životni stil

122 l mart

Borbena do kraja. Snažnog karaktera, željna pažnje i publike.

Liberalnih misli i velikih ambicija. Slobodarskog duha i lepršave prirode. Ptica koja uvek leti i doseže nove visine Stranački protivnik u trci, Daglas, nikada se nije pojavio kako bi došlo do ravnopravnog duela. Čak ni na stranačkoj konvenciji. Postoje zapisi da je on podržavao protivkandidata iz Republikanske stranke, Granta, koji na tim izborima i pobeđuje.

Na samom početku kampanje Viktorija uživa potpunu podršku članica pokreta, tada već značajnih imena u krugovima zagovornica feminističkih ideja. Tokom kampanje podrška postepeno opada. Tome doprinosi njena konstantna potreba da bude u centru pažnje, javna nastupanja i isticanje sebe u prvi plan. Članicama pokreta to počinje da smeta, te se nezadovoljstvo ispolava kroz odsustvo podrške. Ispostavilo se da su je dominantna priroda i velike ambicije koštali podrške, pa i pobede. Kao posledica gubljenja podrške njeno ime se nije našlo ni u publikaciji posvećenoj pokretu za ženska prava.

Ime Vudhal pojavljuje se na izbornim listićima u samo nekoliko država. Tome su doprinele i kontroverze koje su pratile njen privatni život i afere koje su joj pripisivali, žuto novinarstvo kako su nazivali njene novine ali i previše otvoreno razmišljanje za jednu ženu. Njen način života nije bio u skladu sa društveno propisanim vrednostima i normama, a i odudarao je od religijskih normi što je u to vreme bilo od značaja, jer je religija bila jedan od važnijih stubova društva. Ono što je dodatno uticalo na njen poraz, osim toga što je žena, jesu svakako i njeni stavovi kada je reč o ekonomiji koji očigledno nisu bili po volji tadašnje elite, budući da je bila očigledan zagovornik komunističkih gledišta. Za američko društvo to je bilo neprihvatljivo. Prema zvaničnim podacima nije osvojila nijedan glas, međutim prema rečima mnogih istoričara taj podatak bi trebalo uzeti sa rezervom.

Dan izbora i zatvorska ćelija

I’m a free lover

Sa druge strane, način života koji je vodila obija joj se o glavu u ovom trenutku. Njeni liberalni stavovi po pitanju ljubavi i snažna podrška otvorenim seksualnim odnosima koji su tada bili sve, samo ne društveno prihvatljivi, nisu nailazili na razumevanje. Uslediće još teži period za mladu Vudhal. U jednom trenutku bila je prinuđena da spava u prostorijama redakcije jer nije mogla da iznajmi ni sobu u Njujorku.

Njen časopis objavljuje priču o bruklinskom svešteniku Bučeru i njegovom lagodnom i svakako neprimerenom svešteničkom životu.

Nažalost, to stvara bumerang efekat i ubrzo je njujorška policija zatvara. Viktorija dan izbora dočekuje u zatvorskoj ćeliji. Slobodno možemo reći da su ovo bili počeci negativne kampanje koja će u kasnijim izbornim ciklusima dobijati samo drugačiju formu.

Svoje putešestvije nastavlja preko bare u Ujedinjenom Kraljevstvu. Svoj prvi javni nastup na engleskom tlu, održaće u školi gde će otvoreno govoriti o seksualnom životu i slobodi istog. Svog trećeg muža upoznaje upravo posle ovog predavanja. Nastavlja život u prirodi gde i otvara seosku školu. Viktorija napušta ovaj svet 1927. godine. Ostaje verna svojim idealima do kraja i ostaje verna slobodnoj ljubavi. Život ove progresivne i napredne dame bio je inspiracija mnogim potonjim umetnicima. Osamdesetih godina prošlog veka nastaje mjuzikl koji prati njen život, a komponovana je i opera o njoj.

Borbena do kraja. Snažnog karaktera, željna pažnje i publike. Liberalnih misli i velikih ambicija. Slobodarskog duha i lepršave prirode. Ptica koja uvek leti i doseže nove visine.

Lepota

Zabavni bjuti trendovi

U

koliko niste bjuti blogerka niti profesionalna šminkerka, verovatno vam je šminkanje postalo dnevna rutina koja se sastoji iz nekoliko uvežbanih koraka koje možete izvesti i žmureći, pa se šminkanje na neki način podrazumeva poput jutarnjeg pranja zuba. Ovakav pristup je nesumnjivo praktičan kada kasnite i imate svega nekoliko minuta na raspolaganju ali ako govorimo o malim ritualima, trenucima koje treba da odvojimo za sebe i ugađanju sebi, što je nešto što je poželjno uvrstiti u

124 l mart

Tekst: Teodora Kovrlija Fotografije: Instagram

dnevnu „rutinu”, onda savetujemo da ostavite praktičnost po strani i poklonite sebi koji minut više. Zato je naš predlog da umesto brzinskog petominutnog šminkanja skuvate sebi šolju omiljenog čaja ili kafe, pustite muziku koju volite i petnaestak-dvadesetak minuta posvetite sebi. Nije ovde toliko reč o šminkanju ili lakiranju noktiju koliko o ritualima koji čine da se dobro osećamo i da budemo prisutni, fokusirani i u skladu sa sobom. U potrazi za idejama kako da ovu našu dnevnu rutinu pretvorimo u zabavan ritual izdvojili smo nekoliko bjuti trendova koji su nam delovali interesantno za isprobati.

@milkmakeup

@genevievejauquet

Neon ajlajner

Tek ste usavršili izvlačenje običnog crnog ajlajnera ili i dalje imate poteškoća da izvučete savršenu liniju koja će pratiti vaš kapak, a mi vam već uvodimo novine. Ne brinite, postoji veoma jednostavan trik kojim se mnoge devojke služe prilikom izvlačenja linije oka.

Potrebni su vam samo plastični samolepljivi obeleživači kakve recimo koristimo prilikom učenja ili komad selotejp trake kojim ćemo trasirati željeni put linije. Kada imate ovakav putokaz uopšte i ne morate imati mirnu ruku, dovoljno je da ivicu trake iskoristite za povlačenje linije koja izlazi izvan linije kapka.

Nakon toga skinete selotejp ili traku (nežno) i ostaje vam savršeno iscrtana linija. Kad smo ovo rešili, želimo da vas ohrabrimo da iskoračite korak dalje i isprobate ajlajner u boji, pa zašto ne i neonski. Nemojte odmah da se zaprepastite, ružičasti ili limun žuti ajlajner ne moraju da izgledaju psihodelično ukoliko to ne želite i sami ne napravite kontrast sa recimo crnom senkom koja će pojačati ovaj efekat. Ukoliko volite dramatičan izgled i želite da se igrate bojama, leto koje nam predstoji i tople noći u đuskanju do zore na nekom festivalu ili plažnom baru su kao stvorene da isprobate nešto drugačije.

@marioncameleon

@marioncameleon

@patmcgrathreal

Pegice

Da, dobro ste pročitali! Poslednjih nekoliko godina ste sigurno primetili da je po časopisima i na fotografijama ekspanzija modela koji imaju pegice, što prirodne što naknadno digitalno dodate. Ova „prirodnost” je kao i mnoge druge stvari u modnoj i kozmetičkoj industriji u najvećem broju slučajeva stvar propagande i jedna velika šarena laža u koju dobrovoljno pristajemo da verujemo. No, ukoliko ste oduvek želeli da imate pege ili da pegice koje dobijete preko leta opstanu i u zimskim mesecima ima nekoliko mogućnosti kako možete postići ovakav izgled. Prva je trajna tetovaža, što je očito i najekstremniji primer među ponuđenim opcijama, mada broj devojaka i muškaraca koji se u poslednje vreme odlučuju za ovakvu tetovažu naglo raste u čitavom svetu. (Nešto poput zvezdica na licu pre par godina.) Ipak za one malo manje radikalne postoje različiti setovi sa pri-

126 l mart

@thevalgarland vremenim tetovažama koje mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko meseci. Najpraktičniji i najjednostavniji način da se poigrate sa ovim trendom jeste da se poslužite olovkom za obrve u nekoj prirodnijoj, braonkasto mat nijansi ili da kupite olovku koja je ciljano napravljena za crtanje pegica(obezbediće dužu postojanost na licu). Nekoliko svetski poznatih brendova poput Topshop-a imaju u svojoj ponudi ovaj proizvod. U tren oka možete dodati mladež, poneku tačkicu ili pegicu koja će dati dozu šarma vašem licu.

Šljokice

Gliteri, sitne ili krupne šljokice, diskretan sedef, koju god vrstu sjaja da preferirate možete biti sigurne da će vaš mejkap biti u trendu u mesecima koji dolaze. Kao i u svemu u životu važno je imati stila i umerenosti, jer cilj šminke jeste da vas ulepša a ne da od vašeg lica napravi karikaturu i zato budite oprezne sa šljokicama, osamdesete su daleko iza nas. Sudeći po nedavno prikazanim revijama na vodećim nedeljama mode, šljokice se mogu nositi kao deblji ajlajner ispod donjeg kapka, preko čitavog kapka, na usnama ili na noktima. Naravno ne istovremeno! Opredelite se za nijansu koja pristaje boji vašeg tena i očiju i ukrasite svoje lice svemirskom prašinom kako joj mnogi zaljubljenici u šljokice rado tepaju.

@violette_fr

@genevievejauquet

@genevievejauquet

@patmcgrathreal

128 l mart @annesophiecosta

@annesophiecosta

@violette_fr

@nail_unistella

@nail_unistella

Buketić cveća na noktima

Za ovaj predlog će vam biti potrebna pomoć sestre, komšinice, najbolje drugarice što je i lep povod da na miru popijete kafu, ispričate se i zabavite stvarajući nešto kreativno i zabavno. Za „cvetni manikir” možete koristiti minijaturne latice cveća koje ćete dodati na nalakiranu osnovu, a zatim premazati prozirnim lakom. Mogućnosti za igru i eksperimentisanje su beskrajne, a finalni rezultat zavisi samo od vaše mašte i strpljivih, preciznih ruku.

@nail_unistella

Dizajn

Tekst: Sofija Mirčetić

Dizajn smuti Prigrlimo pastelne, šarene novitete koje donosi dolazak nove sezone Da je ovo rad nekog osnovca verovatno bi počeo rečima „proleće je stiglo a sa njim i...“ , ali kako nije reč o školskom sastavu u nastavku umesto ptičica i sunca slede vesti, modne saradnje, nove kolekcije, knjige, noviteti u uređenju enterijera. Sve one uzbudljive stvari zbog kojih poželimo da poskočimo od sreće kada ih spazimo u izlozima ili u brižljivo osmišljenim kampanjama. Sunce i proleće bude novu kreativnu energiju i navode nas na (ponekad) neracionalno trošenje. Ipak treba proslaviti kraj duuuge zime! Serviramo vam šareni prolećni šejk, ili ako ćemo da se okrenemo zdravijoj ishrani, prolećni smuti u koji smo umešali novitete iz sveta mode, enterijera, zabavne literature

130 l mart

Karneri na doslovno svemu!

Ukoliko još uvek niste shvatili, moda poslednjih godina radi za nas. Znamo da vam zvuči čudno imajući u vidu brojne kampanje protiv modne industrije ali ako stvari pristupimo iz ugla varijeteta proizvoda i modnih komada koji nam se nude možemo reći da nam svakodnevne novosti koje dolaze iz ovog sveta i te kako idu na ruku.

Ako ste ovog proleća zamišljali sebe u laganoj, dugačkoj haljini sa mnoštvom karnera ali ste pomislili da će u eri patika, uskih suknji i krop majica to izgledati čudno, imate jedan razlog više da se oraspoložite. Karneri, ovoga puta nisu samo na majicama i bluzama već svuda. Doslovno.

Top shop bele čizmice do gležnja, Majkl Kors (Michael Kors) klač torbe sa drvenim detaljima i nekoliko redova volana, potom lepršave haljine čiji su rukavi i naramenice obrubljeni karnerima koje možemo videti kod mnogih dizajnera, samo su neki od primera. Rebeka Minkof (Rebecca Minkoff) je kolekcijom za proleće 2017. ispunila vaš san o ženstvenim, boho i udobnim haljinama. Ako ste razmišljali o karnerima u stilu Fride Kalo imate našu podršku, a i zeleno svetlo modnih dizajnera.

132 l mart

Zara Larson za H&M Švedska sedamnaestogodišnja pevačica Zara Larson slovi za zvezdu u usponu, a sudeći po zaraznom ritmu njenih pop pesama sa dozom repa možemo samo potvrdno klimnuti glavom. Plavokosa pevačica i jedna od top 30 tinejdž influensera prema Tajmsu, sklopila je saradnju sa poznatim brendom H&M za koji kreira kolekciju u cilju promocije svog albuma So Good. I album i kolekciju možemo očekivati na proleće. Zara najavljuje „razigranu i pomalo glamuroznu“ liniju garderobe, a na osnovu njenog stila oblačenja i objavljenih „snik pikova“ predviđamo kolekciju sa koordinatama: teksas, roze, bomber, šljokice, krop... 18. mart, datum zvaničnog lansiranja Zara Larsson for H&M kolekcije se bliži, a nama ostaje da sačekamo i vidimo da li smo bili u pravu.

134 l mart

Fendi Ako vam je raspoloženje sa dolaskom sunčanog vremena u punom cvatu onda ćete se odlično slagati sa novitetima iz Fendija. Pastelno roze, cveće, perforacije i 3D elementi, pertle na torbama, pruge, karneri. Nova kolekcija je praktično materijalizacija proleća i leta. Vezene košulje i haljine biće hit u predstojećoj sezoni, a motiv vezenih cvetova možete preneti i na torbice, čak i cipele. Ovakvi komadi nam ne dolaze samo iz Fendija, oni su svuda samo ako malo bolje pogledate. Miranda Pristli verovatno prevrće očima na motiv cveća na garderobi u prolećnoj sezoni, ali zato pobornice romantičnog stila ushićeno tapšu. Fendi Peekaboo torba u novoj kolekciji dolazi preobučena u prolećno ruho, sa pertlanjem od šarene vrpce sa strane i obmotanom maramom oko rukohvata dok torba srednje veličine nalikuje na ispletenu korpicu od kože i platna sa velikim 3D cvetovima. U ponudi su i odvojeni kožni kaiševi za torbe koje možete prikačiti na bilo koji komad sa zakačkama. Usmerite pažnju i na trend nošenja jedne minđuše samo ovog puta duplirajte veličinu naušnice.

Zejn Malik za Giuseppe Zannoti Nismo sigurni da li je ovo godina tinejdž zvezda u dizajnerskim vodama, ali dokle god se dobro snalaze u kreiranju nemamo ništa protiv. Bivši član benda One Direction, Zejn Malik u saradnji sa čuvenim dizajnerom cipela Giuseppe Zannotijem plasira kolekciju muške obuće koju opisuju reči: rok, koža, rajferšlus, metalni detalji, opasno i pomalo buntovnički. Dovoljno je da obratite pažnju na stil mladog pevača i odmah će vam biti jasno šta možete da očekujete od modnih komada sa njegovim pečatom i potpisom. Kolekciju čini pet modela cipela u maslinastim, braon i crnim nijansama. Cena para se kreće u rasponu od 750 do 1300 dolara, zavisno od modela.

136 l mart

D&G poziv na krstarenje Ukoliko sudite po naslovu moramo odmah da vam kažemo da nije u pitanju pravo krstarenje svetskim morima, već Dolce Gabbana kolekcija Marina praktično priziva leto i njegove noći da dođu što pre.

Plavo-bele pruge, od diskretnih do predimenzioniranih, od horizontalnih do vertikalnih, zlatni nautički motivi sidra, šortsevi sa visokim strukom i krupnim dugmićima, majice sa kragnicama... Treba li da pominjemo bogato ukrašene pantalone i jakne?

Ako već insistirate ukratko ćemo vam reći o čemu se radi. Vez i zakrpe u formi ananasa, sirena, sidra, srcadi. Na kolenima, na leđima, na ramenima ili poklopcu torbe, Marina kolekcija je za sve one koji vole klasični morski stil koji u D&G verziji pleše na granici kiča, kažemo na granici, nikako preko nje. Poželećete da već danas spakujete kofer i otputujete negde gde je toplo i miriše na more.

Zara Home Bez namere da promovišemo pomahnitali konzumerizam moramo da vas upitamo: „Da li vam se ikada dogodilo da kliknete na new arrivals i pomislite kako vam je potrebno apsolutno sve?" Ako je odgovor odričan, onda vam ne preporučujemo da pregledate novitete iz Zara Home-a jer je moguće da će se vaše „Ne“ pretvoriti u veliko „O da“. Cvetni prekrivači, držač za peškire u formi merdevina, metalni bokali za vodu nalik na stare vrčeve... Ako zaplivate kategorijom Zara Home Kids naći ćete pačvork heklane prekrivače, drvene klackalice i bajkovite pamučne pidžame. Moramo da spomenemo i podmetače za jelo u obliku sove, praseta i žabe. Tu ćemo stati jer ako pređemo na kolekciju za novorođenčad moguće je da preteramo sa deminutivima.

138 l mart

Homenature Svaki dizajner enterijera će vas posavetovati da novac ulažete u ključne i konkretne komade poput sofa, tepiha ili stolarije. Homenature prodajni lanac je mesto gde ćete pronaći kvalitetne i luksuzne komade od drveta, kože, porcelana, stakla i drugih materijala, baš one u koje treba da investirate.

Ovo je proverena stanica za sve koji prate trendove u domenu uređenja životnog prostora. Sofisticirano, elegantno i sa ukusom, ali i skupo! Niste zaista očekivali da ćete kristalni tanjir premazan rubom od srebra dobiti za sitne novce? U ponudi su i podmetači za čaše od kvarca sa dvadesetčetvorokaratnim zlatnim obodom, set držača za kupatilo od kvarca ili ratana, mekani pamučni peškiri, platneni prekrivači, kao samo delić svega što Homenature nudi. Priroda u kući, baš kao što i ime brenda kaže. Ljubitelji svetlih i krem tonova, ovo je vaša stanica.

140 l mart

Mesto za SLOBODNE umetnike i LJUBITELJE NJIHOVOG RADA Kada čujemo da neko govori o malim radionicama, kućnom biznisu i samostalnim, moramo dodati i hrabrim, umetnicima dobro načuljimo uši. Sajt Minted podržava upravo ovaj koncept promocije svih onih koji su zaplivali nesigurnim vodama sopstvene biznis inicijative. Na ovoj internet adresi možete kupiti čestitke i pozivnice, papirnu galanteriju i zidnu umetnost, nameštaj i kućne dekoracije... Minted zajednica ima globalni domašaj i prostire se na više od pedeset zemalja. Šta to izdvaja Minted od sličnih sajtova? Organizovanje takmičenja u različitim umetničkim oblastima (kreiranje posteljine, čestitki za diplomiranje, crtanje grafika...), onlajn glasanje, rangiranje učesnika i prodaja pobedničkih komada. Praktično svako može da učestvuje kako u takmičenju tako i u selektovanju prodajne ponude Minteda. Obavezno pogledajte šta to umetnici iz različitih zemaja sveta imaju da ponude i ohrabrite se da pokažete svoju umetnost bez obzira na to šta industrija ima da kaže!

Knjiga iz poslastičarnice Da li imamo dovoljno knjiga o organizaciji žurki, savetima za hostese, dekoraciji za svečanosti ili bontonu, koje istovremeno služe kao savršena dekoracija za kafe stočić?

Verovatno da, ali kada knjiga iz ovog žanra stiže iz čuvenog poslastičarskog lanca Laduree onda pravimo izuzetak (zapušili smo uši na ono „da je to samo još jedna knjiga“ pomenutog žanra). Nova knjiga Laduree Savoir vivre: The Art of Fine Living svojim izgledom i sadržajem privlači koliko i neki od ukusnih kolača koji stižu iz istoimenog poslastičarskog lanca. Stilizovane flat lay fotografije, ilustracije i poučni saveti (šta obući za odlazak u pozorište, kako stilizovati neki komad, kako tretirati gosta...) usmeriće vas da naštelujete svoj život na „francuski način“.

Privlačnost francuskog načina života i trikovi kako da svojoj svakodnevici date taj „šmek“ spakovani su u kutiju koja prija oku. Prava ukoričena škrinja svega i svačega izdeljena na tri odeljka – Jutro, Dan i Veče pomaže vam da u život unesete dozu spontane elegancije i francuskog šika (smatrali ovo mitom ili ne). Propratni saundtrek prilikom otvaranja ilustrovane roze kutije sa knjigom bio bi zvuk otvaranja i točenja penušca. Autor knjige je vrsni poznavalac francuskog ugostiteljskog umeća, istoričar Maud Hacker.

142 l mart

Novi roman Sofi Kinsele Moj (ne tako) savršeni život (My not so perfect Life) je najnovije delo autorke Sofi Kinsele poznate po serijalu romana o avanturama Kupoholičarke. Keti je nova književna junakinja koju ćemo voleti naprosto zato što je junakinja našeg doba, ere u kojoj je došlo do ekspanzije društvenih mreža. Iako svi znamo da život nije ono što predstavlja savršeni kadar na Instagramu skloni smo da poverujemo kako se svi zabavljaju osim nas (podignite ruku ako se prepoznajete). Spremite se da u novom romanu zajedno sa Keti precrtate reč savršeno i vidite lepo u svakodnevnom i nesavršenom, ali na zabavan način i u Kinselinom stilu, kroz komediju. Nije moguće da čitate neki od romana ove bestseler autorke, a da ne saosećate sa njenim simpatičnim junakinjama koje uvek kriju neku od slabosti koje možemo prepoznati i kod sebe. Štivo za sve „kupoholičare“, „instagramere“, „sanjare“, možda i „perfekcioniste“ i one koji veruju da je trava uvek zelenija u tuđem dvorištu.

Stabilo Pastelni markeri Ukoliko su vam dosadili klasični neonski markeri recite „konačno“ na novitet iz Stabila. U pitanju je 6 markera u pastelnim duginim bojama. Nežne i suptilne boje uneće svežinu u tu nepreglednu gomilu papira ispred vas, dok će vam drugačiji kancelarijski/školski materijal dati inspiraciju da budete produktivniji. Osim toga, odlični su i za bojenje većih površina u bojankama (za odrasle). Možete ih pronaći u svim bolje snabdevenim knjižarama po ceni od oko 150 dinara po komadu.

Moda

Model insider

Zoran Jovanović 144 l mart

Pripremila: Teodora Kovrlija Fotografije i stajling: Srđan Šveljo

Moda

Prošlog meseca smo započeli novu rubriku u kojoj ćemo vam svakog meseca predstaviti po jednog muškog modela iz malo drugačijeg ugla. Navikli ste da ih gledate na pisti, u modnim editorijalima, na reklamama a sada ćemo ih upoznati i van piste i seta.

Plezir u saradnji sa Srđanom Šveljom bira muškog modela meseca, a na kraju godine biraju se trojica vama najzanimljivijih momaka i to putem glasanja na društvenim mrežama. Momci koji budu imali najveći broj vaših glasova dobijaju vredne nagrade od garderobe do aksesoara i kozmetike. Ovog meseca vas upoznajemo sa Zoranom Jovanovićem

146 l mart

Moda

Kako si ušao u svet modelinga, kada si odlučio da se okušaš u ovom poslu?

U svet modelinga sam ušao kada me je prijatelj pozvao na reviju i nekako mi se sve to dopalo. Posle nekog vremena sam shvatio da mogu uspeti u tome.

Pored mode i modelinga koje su tvoje druge strasti, čime se baviš u slobodno vreme?

U slobodno vreme se uglavnom bavim sportskim aktivnostima, najčešće je to fudbal.

Film/knjiga/muzika/video igra koja okupira tvoju pažnju i želiš da ih preporučiš čitaocima Plezira?

Omiljena knjiga koju bih izdvojio je „Moć podsvesti“. Volim da slušam narodnu muziku, a preporučio bih da pogledate film „Plaćenici“.

Omiljeno mesto na svetu, gde voliš da odeš kada želiš da se odmoriš od napornog dana i stresa?

Barselona mi je omiljena. Prelep je grad i voleo bih da jednog dana odem turistički.

Posle napornog dana mesto gde bi najviše voleo da odem je sigurno moj krevetac!

Destinacija iz snova?

Španija Omiljena saradnja/fotkanje/ priželjkivana saradnja?

Uglavnom volim fotkanje u nekom sportskom izdanju ili u donjem vešu.

148 l mart

Kako bi opisao svoj stil odevanja?

Mnogo ljudi hvali moj stil odevanja. Ljudi vole kad me vide u sportskom izdanju, a i ja se jednostavno osećam mnogo opuštenije kad sam u nekoj trenerci ili sportskom duksu.

Da li u svetu modelinga vlada sujeta i ljubomora i kako se sa tim boriš?

Ima naravno mnogo ljubomornih koji ti pričaju da nisi ti za to, zavide uglavnom jer ne vole tuđi uspeh. Ja jednostavno ne obraćam pažnju na takve ljude. Njihove zlonamerne reči ne mogu me uvrediti time što će mi reći da ja nisam za to ili da neću nikad uspeti.

Imam neki cilj u glavi i idem ka tome, imam pored sebe ljude koji veruju u mene i to mi mnogo znači.

Kako se gradi samopouzdanje, da li je bilo trenutaka kada ti je bilo nelagodno ispred objektiva ili na pisti i kako se sa time suočavaš?

Prvi put kad sam imao reviju bilo mi je u glavi „jaoo kako ću ja sad to, ne mogu, plašim se i imam tremu“ ali čim sam izašao na pistu, osećao sam se potpuno drugačije od onoga što sam očekivao. Osećao sam se opuštenije zato što sam imao neki intimni osećaj da me je publika prihvatila.

Kako se neguješ/održavaš kondiciju i vodiš brigu o svom izgledu?

Naravno, izgled mi je jako bitan prvenstveno zbog sebe pa posle i zbog drugih. Treniram redovno svako jutro i bavim se sportom.

Životni stil

Buđenje ranog proleća 152 l mart

Tekst: Merima Aranitović

Tekst: Marija Radojković

Životni stil

O

ve godine sam sebe iznenadila i još jednom dokazala da se zaista stalno menjamo, da idemo različitim pravcima i da je nekako ta promena „jedina konstanta u našem životu“.

Jednostavan primer za ovu tvrdnju jeste da bih do pre neku godinu na pitanje koje mi je omiljeno godišnje doba bez razmišljanja rekla „leto“ i krenula da nabrajam da uz to leto ide u paketu „letovanje, more, plaža, pesak, putovanja, uživanje...“ a zapravo sam shvatila da više nije tako. Danas bih sa velikim osmehom rekla „proleće“.

Zapravo ja volim sunce. Ne, ne, samo malo ja ne volim sunce, ja obožavam sunce. Sunce je za mene izvor energije, poput dopinga koji mi priroda nesebično daruje. Pošalje mi te tople zrake koji pristižu kroz prozor, nekada me probude, nekada me ogreju, zagrle i uvek ožive. Ponekad pomislim, kada uporedim ponašanja ljudi oko sebe, da zimu preživljavamo, a da živimo ostalih meseci u godini. Neka mi ne zamere ljubitelji zimskih sportskih aktivnosti, ne mrzim ovo godišnje doba samo posmatram i poredim ono što vidim oko sebe.

Sa buđenjem ranog proleća svi se poskidamo, oslobodimo nekog nevidljivog tereta i naprosto poletimo. Poželimo da vreme provodimo na suncu, da upijamo sve(t) oko sebe. Bašte lokala po gradovima, salaši, etno sela, planine, evropske prestonice, daleke destinacije, letnjikovci, svi oni mame da se prepustimo hedonizmu. Sednemo, zavalimo se i lice okrenemo ka suncu.

154 l mart

Zatim krećemo sa planovima za ostatak godine. Možemo i da se prisetimo onih novogodišnjih želja i ciljeva od pre nekoliko meseci, jer prolećno sunce donese i nove inspiracije i motivaciju da poklonimo sebi još po neki uspeh i da pomerimo granice i učinimo divne stvari za sebe. Odjednom ta novogodišnja lista postane lakša za realizaciju, čini nam se skromnom i dopisujemo još po neku stavku na nju.

Idući ulicom, hodamo na prstima, na trenutke poletno skakućemo, sanjamo otvorenih očiju, zaljubljujemo se i vraćamo veru da je i nemoguće ostvarivo. Pa ko ne bi voleo to buđenje ranog proleća.

A ima i onog prolećnog umora, da budemo iskreni. Pospanost, tromost ali i lenjost se negde provuku u toku nedelje. Opominju nas sa svih strana o značaju detoksikacije od brojnih toksina koje skladištimo tokom zimskog perioda.

I zaista, podržavamo i potvrđujemo i nas dve da je to neophodno, zašto čuvati sve ono što ti nije potrebno. Hajde da kao što čistimo kuhinju, presložimo ormar, prepakujemo cipelarnik, operemo zavese, tepihe, hajde da se tako ponašamo i prema svom najvećem i najvernijem prijatelju, sebi, svom telu i umu.

Zavirimo čega tu sve ima, razmislimo šta nam je potrebno, selektujmo i oslobodimo se viška. I nekako najprirodnije je da to radimo sada, uz proleće i tu novu energiju koju donosi ovo doba godine. Vratimo osećanje bistrine uma, opuštenosti, relaksacije, nove energije, poletnosti, pokrenimo sebe u svim onim pravcima u kojima nas čeka neko lepo osećanje i ostvarena želja.

Nije teško, za ovo treba samo malo volje i pokretačke energije. Vežbice za telo kao i za dušu. Paleta mogućnosti je razgranata: yoga, tai chi, meditacija, trčanje, cycling, teretana, fitness, pa čak i intenzivni treninzi, borilačke veštine, sve prema temperamentu i ukusima.

Bitno je da pokrenemo telo. Zatim sve dobija smisao kada se u priču uvede i briga za um i duh. U moru holističkih tretmana cvetne esencije su samo jedna od stvari koje mogu uticati na prolećni umor i uspavanost. One nam na nežan i suptilan način pripomognu da „procvetamo“ i ostvarimo sve ono što smo zamislili i poželeli.

Zato vas nas dve pozivamo da narednih dana razmislite o tome šta vam to nije potrebno i poradite na tome da višak uklonite, napravite iskorak. Promenite navike koje vam ne idu u prilog i koje vas opterećuju. Uradite neke stvari koje ste dugo odlagali, počevši od onih jednostavnijih. Pronađite neku fizičku aktivnost koju volite i pokrenite energiju, koju imate u sebi, da prostruji kroz telo. Zatim izađite napolje na prve zraka sunca i uhvatite trenutak rađanja proleća. Na suncu i svežem vazduhu napravite planove za naredni period. Znate i sami da vaše vreme dolazi, da ga uvek vi kreirate. Zato hajde neka ovo bude jedan od lepših perioda vašeg života, da to ne bude crtež kao do sada, već jedno umetničko delo VAS kreatora sopstvenih izbora.

Ako negde stanete i niste sigurni kuda dalje, da li tokom pomenutog čišćenja ili kreiranja novih planova, setite se da smo tu, rado ćemo vam pomoći da ostvarite svoj maksimum.

Do sledećeg ostvarenog cilja pozdravljamo vas sunčanim osmehom.

Zdravlje

na

h a c t n aM

Matcha ˇcaj

156 l mart

Intervju: Teodora Kovrlija

Ljubitelji japanskog Matcha čaja će se sigurno obradovati vešću da je i kod nas moguće nabaviti kvalitetan Matcha čaj. Ne morate više čekati da vas život i put navedu u Japan, niti moliti prijatelje i poznanike da vam iz inostranstva donesu malo ovog magičnog zelenog praha. Za to možemo zahvaliti Ani i Siniši koji su Matcha čaj uvezli iz Japana.

Oni su svoju zajedničku kreativnu viziju ugradili u jedan zdrav, ukusan proizvod sa dugom tradicijom koji su nazvali Matchanna.

U razgovoru za Plezir, Ana nam je otkrila kako su oni otkrili Matchu, odakle čaj potiče i kako se uzgaja i proizvodi, koje dobrobiti naš organizam ima od redovnog konzumiranja ovog napitka, kao i koji su to njeni i Sinišini omiljeni dnevni rituali.

Zdravlje Kada ste se vi prvi put susreli sa japanskim matcha čajem?

Prvi susret sa Matcha čajem je imao Siniša u jednom od Matcha barova u San Francisku. To je, može se tako reći, bila i ljubav na prvi „ukusni” pogled. U celom pokretu koji se zalaže za zdraviju ishranu i proširenje svesti da ono što je zdravo može i te kako biti atraktivnog ukusa i izgleda, naša ljubav prema Matchi je prvo krenula od ukusa čaja i njegove raznolikosti. Kada se taj prvi utisak udružio sa neverovatno pozitivnim delovanjem na naš organizam postao je deo svakodnevnog rituala uživanja. Šta vas je osvojilo kod OVOG čaja i kako ste odlučili da matchu dovedete u Srbiju?

Umirujuć ukus i vidan efekat na celokupno zdravlje. Mi smo osetili promene u opštem stanju organizma i raspoloženju nakon redovnog uživanja u čaju i to nas i jeste ohrabrilo da ga ponudimo ljudima oko nas. Prvo smo ga poručivali za sebe, a nakon toga došli na ideju da ga i uvezemo jer je prilično teško doći do Matcha čaja izuzetnog kvaliteta koji zaista čini organizmu ono što obećava.

Matchanna je simbolika za neku našu filozofiju koja isključuje toksine što kroz otrove kojima se hranimo, preko nezdravih odnosa koje gajimo nih oboljenja. U odnosu na zeleni čaj postoji neko grubo poređenje da jedna šoljica Matcha čaja ima onoliko antioksidanasa koliko i 10 šoljica rinfuznog zelenog čaja. Ukus je neuporediv. Matcha čaj ima puniji i bogatiji a blaži ukus, nama lično atraktivniji.

Kako vi upotrebljavate matcha čaj?

Pored konvencionalnog načina pripreme kao toplog napitka, često možemo naići i na recepte za pripremu matcha sladoleda i raznih poslastica. Postoji li neki recept koji biste želeli da podelite

Koji su najveći benefiti redovnog

sa nama i našim čitaocima?

konzumiranja matcha čaja i DA LI je

Mi ga najčešće konzumiramo u njegovom originalnom obliku, razmućenog u običnoj vodi prokuvanoj na 80 stepeni, iz jednostavnog razloga što se na taj način najbolje oseti autentični ukus čaja i nutritivne vrednosti razviju pun potencijal.

Recept za Matcha smuti sa borovnicom je jedna od toplih preporuka zbog velikog broja antioksidanasa. Za ovaj smuti je potrebna čaša svežih ili smrznutih borovnica, dve kašike meda, malo sveže mente, jedan ceđeni limun i kašičica Matcha praha. Sve to stavite u blender sa malo vode i izmiksate. Ova količina je dovoljna za dve osobe i može se piti u bilo koje doba dana!

ovakav zeleni čaj INTENZIVNIJEG UKUSA i bogatiji antioksidansima u odnosu na zeleni čaj u rinfuzi?

Matcha čaj je neverovatno zdrav, to je najbolji uvod kada god govorimo o njemu. Dobar je za srce, bogat je hlorofilom pa hrani krvna zrnca, čini dobro za metabolizam. L teanin utiče na alfa talase u mozgu čime se postiže stanje mira i balansa, pozitivno utiče na raspoloženje onih koji ga redovno koriste. Matcha čaj ima izuzetno povoljan učinak na kompletan izgled kože, njenu elastičnost i čistoću, generalno zbog visokog broja antioksidanasa pruža jake imune odbrane, jača organizam i štiti od broj158 l mart

Zdravlje

Kako nastaje i odakle potiče vaš Matchanna matcha čaj?

Matchanna čaj dolazi direktno iz Japana, sa jedne male porodične plantaže iz Nishio regije. Ovo područje jeste jedno od najpoznatijih po proizvodnji najkvalitetnijeg Matcha čaja na svetu. Ono po čemu je ovaj čaj poseban je to da su sami uslovi odgajanja vrlo specifični i mala promena može da utiče na kvalitet, a pod time se misli na hranljivost čaja. Čaj raste sakriven pod zaklonom bambusa kroz koji se limitirano propuštaju zraci svetla (na ovaj način se produžava vreme sazrevanja lista što utiče na pospešivanje produkcije hlorofila). Mladi izdanci su natkriveni da bi se izbeglo izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti čime se smanjuje brzina fotosinteze i usporava rast biljaka. Na ovaj način se stimuliše hlorofil i brojnost aminokiselina, a time pojačava zelena boja čaja. Ručno birani listići se dehidriraju kako bi se sprečila oksidacija i osiguralo da zadrže vibrantno zelenu boju.

160 l mart

Dehidriranje varira od procesa do procesa ali obično traje dvadesetak sekundi ili malo duže. Dehidracija se radi 20 sati nakon branja listića i to dok potpuno ne nestane vlažnost. Ovakav proizvod se zove „tencha” i kao takav se odlaže u drvene kutije čekajući dalji proces. Odvajaju se samo najzdraviji listići, ujednačeni po veličini i boji, zatim se očiste i odstrane sve nepravilnosti i potom mrve u najsitniji prah. Tencha se, potom, mrvi između granitnog kamenja, u mikro prah koji je puderaste konzistencije. Granitno kamenje za mlevenje je temeljac za najfiniji Matcha prah više od osam vekova.

Sama proizvodnja čaja je skupa što utiče na njegovu cenu.

U odnosu na zeleni čaj postoji neko grubo poređenje da jedna šoljica Matcha čaja ima onoliko antioksidanasa koliko i 10 šoljica rinfuznog zelenog čaja. Ukus je neuporediv

Zdravlje

162 l mart

Koliko su vam privatno važni mali, dnevni rituali i kako se priča o matchi nadovezuje na to?

Mi obožavamo dnevne rituale! Negde se za ta sitna uživanja vezuju najlepše i najtoplije emocije. Naša je filozofija da svaka aktivnost pa i ona najmrskija može da se lakše dovrši ukoliko se u istu unese neki prateći užitak koji, sam po sebi, čini prijatnost. Nas dvoje smo veliki ranoranioci i dan započinjemo sa šoljicom Matcha čaja, pa i u onim trenucima jakog umora kada ustati rano nije baš najprirodnije stanje, ispijanje Matchanne je taj inicijalni korak ka boljem raspoloženju, asocijacija na zahvalnost za novi početak dana i činjenicu da ga započinjemo zajedno.

Već neko vreme radimo na novom sajtu na srpskom jeziku za koji očekujemo da će uskoro ugledati svetlost dana. Sa Koozmetikom je saradnja posebno draga zato što su dame koje su pokrenule taj brend, u svakom pogledu sjajne, a proizvodi su im perfektni. Šampon koji je rezultat zajedničkog projekta je odlično ocenjen i voleli bismo da sa njima nastavimo saradnju.

Koncept vašeg brenda se zasniva na zdravoj ishrani, preporukama za redovnu fizičku aktivnost i aktivnom, avanturističkom životnom stilu. Da li su

Koja je bila vaša zamisao kada ste

ovo vrednosti koje i privatno negujete

pokrenuli brend Matchanna i kako ste

i da li su one doprinele da se brend

zadovoljni postignutim rezultatima?

razvije i naraste?

Matchanna je simbolika za neku našu filozofiju koja isključuje toksine što kroz otrove kojima se hranimo, preko nezdravih odnosa koje gajimo. Matcha čaj je zaista malo blago, preko vrlo zanimljivog izgleda do, najvažnije, neverovatnog efekta na zdravlje pojedinca.

Matcha čaj su tradicionalno ispijali japanski monasi pre meditacije pa je negde Matcha čaj i odličan simbol zdravom okretanju sebi, introspektivnom sagledavanju vlastitih vrlina i manjkavosti sa ciljem da se prve pojačaju, a druge svedu na minimum.

Volim da kažem da je naš cilj UMERENOST. Činjenica jeste da se trudimo da jedemo što zdraviju hranu ali nam nije prioritet da znamo poreklo doslovno svake namirnice ili da neke posebno forsiramo ili izbegavamo. Ukusan kolač možda nije zdrav ali je hrana „za dušu” i u nekoj prihvatljivoj razmeri će doneti lep užitak što je i te kako važno za dobro raspoloženje i balans. Isto je i sa putovanjima i učenjem novih veština ili aktivnosti! Jedan normalan, zdrav pristup i briga samo onda kada je zaista neophodno, uvek dovode do dobrog izbora i odlične zabave. Ideja da se ni u čemu ne preteruje i ne traže idealni uslovi da bi čovek počeo dobro da se oseća i čini nešto produktivno i dobro za sebe je nosilac mentalnog zdravlja i stabilnosti osobe.

KAKVI SU VAŠI NAREDNI PLANOVI? Imali ste priliku da sarađujete sa domaćim brendom prirodne kozmetike Koozmetik, da li imate u planu još neke zanimljive saradnje?

Životni stil

Obična stvar na japanski način

164 l mart

Tekst: Vesna Belušević (Cukuba, Japan)

U

Japanu je koncepcija kupatila potpuno drugačija nego u drugim delovima sveta.

WC šolja je uvek u odvojenoj prostoriji, nikad zajedno sa kadom. Sama ideja da se nužda obavlja u istoj odaji u kojoj se kupa je za Japance do skoro bila nepojmljiva. Pošto sve više Japanca putuje po svetu, navikavaju se na jednu prostoriju za dve radnje, mada se često žale na neuredne, nehigijenske i nepraktične odaje koje služe za obavljanje najčešćih ljudskih potreba.

Japanci koriste za klozet stranu reč koju su prilagodili svom jeziku – TOIRE. Postoje dve vrste WC šolja. Japanska tradicionalna šolja je zapravo čučavac, jedino što je oblik drugačiji od onog kakav smo viđali u drugim delovima sveta; dugačak, ovalan otvor, najčešće bez oznaka za stopala. Do skoro su se japanski tradicionalni klozeti retko viđali, međutim u poslednje vreme dolazi do renesanse istih jer nova medicinska istraživanja ukazuju na zdraviji i prirodniji položaj tela i unutrašnjih organa pri obavljanju velike nužde. Što se tiče klozeta koji su dobili od zapadnjaka, to polako prerasta u posebnu nauku.

U prošlosti su klozeti bili tabu tema, ali je tehnologija WC šolja toliko napredovala da se slobodno priča o njima, reklamira na televiziji, pa je čak i nezvanično proglašen dan klozeta u Japanu koji se obeležava 10. novembra (u Japanu se prvo piše mesec, pa onda dan).

Taj dan proslavljaju planeri, dizajneri i prodavci WC šolja. JTA (Japan Toilet Association) je udruženje koje se opredelilo za taj dan. Zašto baš 10. novembar? To je igra reči u japanskom jeziku. Novembar je jedanaesti mesec, a broj 11 podseća na slova II, što je na japanskom reč za dobro. Broj deset se može čitati kao TO. Uz malo mašte IITO se može produžiti u IITOIRE što bi na japanskom značilo dobar klozet.

Životni stil

Odlazak u moderan klozet se može porediti sa odlaskom u 22. vek. Kompanija TOTO je najzaslužnija za razvoj tehnologije WC šolja i svojim izumom washlet ili kako Japanci izgovaraju vošureto je promenio čitav pristup obavljanju prirodnih potreba. U japanski klozet se nikad ne ulazi bos ili u sobnim papučama (izuzetak su, naravno, javni klozeti).

U klozetu vas čekaju plastične papuče koje su uvek okrenute tako da samo lagano skliznete u njih. Poklopac se automatski diže i čeka vas udobna, već sterilisana daska koja je ugrejana do željene temperature. Misli se o najsitnijim detaljima, pa čim sednete na dasku, automatski se čuje zvuk žubora vode koji prikriva neprijatne zvuke koji bi mogli da dopru iz intimne prostorije, a oni probirljivi mogu sami da izaberu muziku po želji.

Sa jedne strane WC šolje se nalazi tastatura koja pre podseća na pilotsku kontrolnu tablu. Onima koji nisu imali prilike da isprobaju japanske sofisticirane WC šolje, pilotske komande mogu delovati jednostavnije nego odabir pravog dugmeta na tastaturi WC šolje. Po završenoj radnji, automatski se povlači voda tako da senzori procenjuju, gotovo bez greške, koliko je vode potrebno i pod kojim pritiskom. Štednja je svuda prisutna u ovoj bogatoj zemlji. Sa unutrašnje strane se nalaze otvori za razne vrste sprejeva vode; jačina i vrsta mlaza, temperatura vode, a zatim i sušilica sa dodatkom dezodoransa stoji na raspolaganju korisnicima. Za one koji se ne usuđuju da se upuste u istraživačku avanturu tu je rolna WC papira i izbor zvuka pri povlačenju papira. Za mene je neprevaziđen ugođaj pružila rolna za toalet papir koja ispušta zvuke Betovenove Ode radosti kad god se povuče papir. Simpatično, čudno ili olako smišljeno....ko bi znao. Betoven se sigurno okreće u grobu.

166 l mart

Po završetku posla poklopac se automatski spušta (opet se misli na uštedu energije), a voda u kotliću se često puni „otvoreno“, tako da se tu peru ruke kako bi se uštedelo i na potrošnji vode.

Toto muzej toaleta

Uskoro bi trebali da se pojave na tržištu novi modeli „vošureta“. Ako držite u ruci daljinski merač u koji unesete nekoliko podataka, na tastaturi će se pojaviti kolika vam je telesna temperatura, krvni pritisak, puls i BMI (indeks telesne mase). Ako razvoj tehnologije WC šolja bude napredovao istom brzinom uskoro će pameću prevazići moderne telefone, a zasigurno i neke korisnike istih.

JTA (Japan Toilet Association) čine lekari, dizajneri, inženjeri, programeri, vodinstalateri i mnogo dobrovoljaca i svi se trude da što više poboljšaju performans i kvalitet WC šolja. Na severu ostrva Kjušu u mestu koji se zove Kitakjušu, gde je i centrala kompanije TOTO, 2015. godine se otvorio muzej klozeta.

U velelepnoj građevini koju je finansirala već pomenuta kompanija možete proučiti istorijski razvoj klozeta i isprobati najnovije modele koji su ponos ove uspešne kompanije i primer visokog nivoa održavanja higijene. Kao suvenir možete kupiti priveske

u obliku WC šolje i toalet papira ili amajliju u obliku zlatnog izmeta, a među decom su omiljeni šeširi u obliku izmeta. Razlog ovakve „nastranosti“ je igra rečima. Zlatni izmet se na japanskom kaže KIN NO UNKO. Un, početni slog reči unko što znači izmet, isto znači sreća. Pa nek’ se posreći svima koji nose takve amajlije! Nije čudo da se prodalo nekoliko miliona amajlija ovog formata. Iste amajlije se prodaju na Nariti, najvećem japanskom aerodromu i mnogi turisti u neverici gledaju i snimaju te suvenire, a oni hrabriji ih sa smeškom kupuju.

Mnoge poznate svetske ličnosti su bile očarane i sa mnogo hvale govorile o iskustvima nakon boravka u Japanu i isprobavanju „pametnih“ WC šolja. TOTO je snabdeo svojim najnovijim i najboljim proizvodima sve luksuzne hotele. Nadajmo se da će do sledeće Olimpijade u kompaniji TOTO svi dobro zavrnuti rukave i da će svim posetiocima i na ovom polju ulepšati boravak u ovoj fascinantnoj zemlji.

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net