Plezir magazin jun 2017. #46

JUN 2017.

BROJ 46

Uvod

U

junskom Pleziru smo se družili sa ljudima koji su nas svojim postupcima motivisali da više razmišljamo o tome šta pojedinac može da uradi. Za sebe, za druge ljude, za društvo, za planetu.

Družili smo se sa onima koji svoje znanje i veštine nesebično dele sa drugima. Imali smo tu sreću da nam se putevi ukrste sa ovim vrednim, odlučnim ljudima, sa volonterima iz čitavog sveta, sa ekolozima, sa umetnicima koji raznim bojama boje svoje i naše svetove, sa ljudima koji su bez oklevanja zaronili u nešto novo, drugačije, sa pionirima u svojim delatnostima.

Družili smo se i sa vizionarima koji su našli načina da zaostavštinu iz prošlosti, mirise i boje našeg detinjstva prilagode današnjim potrebama, očekivanjima i trendovima i od nečeg starog i zaboravljenog stvore novu vrednost, na tom putu brinući o drugima, umesto da ih samo iskoriste kako to često biva kad ljudi isključivo grabe napred, slepo prateći ambicije. Pričali smo i o modi, aktuelnim trendovima, muzici i filmu, o knjigama i pripremili raznovrsne preporuke za sve vas radoznalog duha i otvorenog uma.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin

plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

Sadržaj

Dizajn

8

Umetnost Kobeiagi ćilimi

Marina Milanović

Leksikon

Životni stil

20

28

Eko Dizajn

Ferdinand knedle

42

48

3 fantastične ideje za zeleniji dom

Ekologija Senja Vild

54

Reciklirano imanje

Sadržaj

Ekologija

68

Fotografija

Online špartanje Volonterizam

86

Životni stil

Putopis

82

90

Neprocenjiva radost davanja

Putovanja

104

Berber

Životni stil Putopis slikan čajem Šri Lanka

114

Blago vama

Sadržaj

Online špartanje

Životni stil

Moda

120

142

152

Muzika

Model insajder

Bookstagram

Životni stil

136

Ovo nije lista sa preporukama knjiga za plažu

Šta se čita u domaćim bibliotekama

146

Cargo dokumentarac

158

Modna kombinatorika

Sebastijan Ćerima

Moda

166

Fun Fun Armija

Teodora Kovrlija Novinar po profesiji, urednik i internet preduzetnik kako se to danas popularno kaže, idealista u pokušaju da ispravi sve nepravde ovog sveta i stvori svoj oblak na kome neće primećivati zlurade komentare, nezadovoljne ljude i manjak higijene u javnom prevozu.

Ponekad sa previše interesovanja da bi se fokusirala na samo jednu stvar, ali kada ste novinar to se računa kao plus. Veoma uporna u svojim zamislima.

Plezir je nastao iz želje da stvorim nešto drugačije, novine u kojima će biti više teksta nego slike a ne obrnuto i iz potrebe da vam saopštim kako nije sve tako sivo, talentovani ljudi koji su uradili nešto sa sobom su svuda oko vas, a posao vas (baš kao ni ništa drugo dobro u životu) neće sam udariti u glavu. Skočite i uhvatite ga sami!

Nina Simonović Pisanje o sebi joj najteže pada.

Pisanje o drugim stvarima joj je uživanje. Sebično čuva dete u sebi. Voli planine. Obožava knjige.

Ne zna da li više da veruje intuiciji ili razumu. Sluša čudnu muziku.

Veruje u Ljubav, dobru Kafu i Pivo.

Umetnost i Univerzum. Bradu i Tetovaže. Bori se za svoje snove.

Slavi život. Ne može bez čokolade.

Pušta dušu da joj slobodno luta ruskim stepama. Kada poraste jedino što želi je da bude Srećna.

Svoje priče voli da pripoveda kroz fotografije. Volela bi da prepešači ceo svet i ostavi svoj trag u njemu.

The Force is strong with this one.

REDAKCIJA

SARADNICI Sara Savčić

Dejana Vukadinović

Srđan Šveljo

Milena Goševski

Vesna Belušević

Sonja Lero

Merima Aranitović

Anđela Đurašković

Jelena Ranković

Marija Radojković

Monika Belovanović

Uroš Timić

LAYOUT:

MaKista M Ma D E S I G N

Dizajn

KOBEIAGI ĆILIMI TRADICIJA I MODERNOST UTKANI U VUNENE NITI

Intervju: Teodora Kovrlija Fotografije: Ada Hamza, Luka Kaše

M

alo je stvari koje možete kupiti danas i računati da je to kupovina za „ceo život“. Većina odeće i pokućstva se namerno pravi tako da vrlo brzo izgubi svoju formu i upotrebnu vrednost, usled čega smo u situaciji da iznova kupujemo iste stvari, punimo džepove vlasnicima korporacija koji su kvalitet proizvoda i cenu ljudskog rada sveli na minimum minimuma. Onda kada čujete priču da postoje ljudi koji su odlučili da rade nešto sasvim suprotno od toga, prave proizvod koji je besprekorno dizajnerski osmišljen, koji počiva na etičkim principima i koji daje priliku zanatlijama da pokažu da mašina nikada neće dovoljno dobro uraditi njihov posao kao i priliku da svojim rukama stvaraju nešto u čemu će uživati nekoliko generacija, obradujete se iz sveg srca.

Ovo je priča o dve prijateljice Ivani i Nini, ali i svim onim ženama koje svojim vrednim rukama pletu jedinstvene ćilime po imenu Kobeiagi Kilims. Ovi ćilimi nastaju u Bosni i Hercegovini u radionici gospođe Lejle po idejama arhitekte Ivane Blaž i dizajnerke i ilustratorke Nine Mršnik.

Dizajn

NA KOBEIAGI ĆILIMIMA RADITE KAO DUO, KAKO STE SE POVEZALE I DOŠLE NA IDEJU DA SVOJA ZNANJA I MAŠTU ANGAŽUJETE NA ZAJEDNIČKOM PROJEKTU?

Povezale smo se prije skoro trinaest godina kada smo bile cimerke na faksu u Italiji. Prije ovog projekta smo sarađivale na drugim projektima, tako da je ideja o saradnji na ovom projektu bila potpuno spontana.

ZAŠTO SU VAŠI ĆILIMI KOBAJAGI? 

Kobajagi je nastalo više iz šale, ne zato da bi naši ćilimi bili kobajagi.  Kobajagi je dizajn, s obzirom na to da ne radimo samo bosanske tradicionalne uzorke.

SREDSTVA ZA POKRETANJE OVOG PROJEKTA STE SKUPILE UZ POMOĆ KICKSTARTER PLATFORME. KAKVO JE VAŠE ISKUSTVO SA OVAKVIM NAČINOM PRIKUPLJANJA SREDSTAVA I ŠTA BISTE SAVETOVALI LJUDIMA KOJI NAMERAVAJU DA UZ POMOĆ OVOG I SLIČNIH CROWDFUNDING SAJTOVA PRIKUPLJAJU NOVAC?

Definitivno pozitivno. Poenta Kickstartera je promocija, ne novac. To što je dobiješ je da se vratiš na nulu, ako imaš sreće. Znamo dosta projekata koji su zbog Kickstartera išli u minus. Glede promocije je nevjerovatno. Ne vjerujemo da bi na drugi način došli do tako brojne publike u tako kratkom vremenskom periodu.

VAŠIM PROJEKTOM JEDNOM STAROM I NAŽALOST GOTOVO ZABORAVLJENOM ZANATU DALE STE NOVU ŠANSU. ZAŠTO JE ODLUKA PALA BAŠ NA ĆILIME?

Ivana je iz Bosne i u djetinjstvu je bila okružena ćilimima. Poslije rata su skoro pa nestali. Tokom zajedničkog boravka u Bosni došle 10 l jun

smo na ideju da si naručimo svaka svoj ćilim.

Tako je počela potraga za tkaljom, koja je trajala više od godinu dana. U procesu traženja smo shvatile da taj obrt skoro da ne postoji i tako smo došle na ideju da uradimo nešto glede toga.

GOSPOĐA LEJLA I NJENA RADIONICA SU MESTO GDE MAGIJA NASTAJE. KAKO STE SE UPOZNALE I KOLIKO ŽENA DANAS UČESTVUJE U ČITAVOM PODUHVATU?

Tražile smo tkalje na sve moguće načine, a jedan od načina bio je šetnja od pijace do pijace na pijačni dan u različitim gradovima u Bosni. Tako smo jednom prilikom bile na pijaci u Visokom i tamo nam je neko rekao za gospođu Lejlu i njenu radionicu. Otišle smo direkt na vrata, one su nas pozvale na kafu i tako je počela naša saradnja koja uspješno traje već više od dvije godine.

Dizajn

12 l jun

Dizajn

14 l jun

Dizajn ČINI MI SE DA PORED VELIKOG ZNAČAJA ZA OČUVANJE STARIH ZANATA I PREDSTAVLJANJE LOKALNE ZAOSTAVŠTINE GLOBALNO, VAŠ PROJEKAT IMA JOŠ JEDNU, MOŽDA I BITNIJU, STAVKU A TO JE SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO I FINANSIJSKO OSNAŽIVANJE ŽENA. DA LI STE DOBILE NEKU VRSTU POMOĆI I PODRŠKE OD STRANE DRŽAVNIH INSTITUCIJA, DA LI JE PREPOZNAT ZNAČAJ PROJEKTA?

Nažalost, ništa. Na samom početku smo kontaktirale par institucija, međutim nije bilo razumjevanja za našu ideju. Zato smo se odlučile za Kickstarter.

VUNA OD OVACA SE U ČITAVOM REGIONU VEOMA SLABO KORISTI I GOTOVO DA JE NIKO VIŠE NE OTKUPLJUJE, MNOGI POLJOPRIVREDNICI JE ČAK I SPALJUJU. KAKO SMO DOŠLI U OVAKVU SITUACIJU I PRIMEĆUJETE LI NEKE MIKRO PROMENE OD KADA STE POKRENULE OVAJ PROJEKAT?

Definitivno. Po pokretanju Kobeiagi Kilims opazile smo dosta sličnih, ako ne i istih projekata u Bosni i Srbiji. Nažalost, još uvijek postoji dosta neiskorištenog potencijala.

PRIMETILA SAM DA ĆILIMI U SVOJIM NAZIVIMA UPUĆUJU NA OSOBE KOJE SU VEROVATNO UTICALE NA NJIHOV NASTANAK. KAKVA PRIČA SE KRIJE IZA OVIH IMENA?

Imena su ženska jer je ovo nekako čisto ženski projekat, s obzirom na to da su u cijelom procesu uključene samo žene. ;) Ćilimi nose imena žena koje su nas na različite načine inspirisale tokom života.

DA LI JE DANAS U DRUŠTVU U KOME TRIJUMFUJE KONZUMERIZAM „ISPLATIVO“ PROIZVODITI NEŠTO ŠTO UZ DOBRO ODRŽAVANJE MOŽE DA NAM TRAJE I VIŠE OD STO GODINA?

Zavisi kako gledaš na stvari. Naše mišljenje je da definitvno jeste. Predmet koji se prenosi s koljena na koljeno nije više samo običan predmet, on time dobija još neku dodatnu, emotivnu vrijednost.

16 l jun

KILIM O N A & P IL LOW D A LOW E N PIL & M I KIL

U KOJOJ MERI SE VAŠA PROIZVODNJA RAZLIKUJE OD ONE TRADICIONALNE, DA LI JE U NEKOM KORAKU DOŠLO DO MODERNIZACIJE PROCESA?

Apsolutno ne, proces je isti već godinama.

Nadamo se da će tako i ostati.

KOLIKO VREMENA JE POTREBNO ZA IZRADU JEDNOG ĆILIMA?

Zavisi od veličine ćilima. Za maksimalnu veličinu koju izrađujemo, koja je 2 x 3 metra, potrebno je oko 6-7 sedmica.

NA KOJE SVE NAČINE ĆILIMI MOGU DA SE KORISTE U ENTERIJERU, MOGU LI I DA POLETE PO POTREBI?

18 l jun

A I N OW E M ILL &P IM KIL

Imena su ženska jer je ovo nekako čisto ženski projekat, s obzirom na to da su u cijelom procesu uključene samo žene. Ćilimi nose imena žena koje su nas na različite načine inspirisale tokom života Ćilimi mogu da se koriste kao tepih, prekrivač za krevet ili kauč, kao dekor na zidu..

KOLIKO ČESTO „IZBACUJETE“ NOVE MODELE ĆILIMA I DA LI MOŽEMO DA OČEKUJEMO

Nekako nam se čini da kad si vani gledaš na situaciju kući iz neke druge perspektive.

Naučiš da cijeniš i vidiš potencijal u stvarima koje možda ne bi opazio da su ti konstantno „pred nosom“.

PROŠIRENJE PONUDE?

Jednom godišnje izbacimo novu kolekciju.

To su četiri nova dizajna i na svakih par mjeseci po jedan novi dizajn, da malo osvježimo ponudu.

OBE STE STUDIRALE U INOSTRANSTVU, NAKON ČEGA STE SE VRATILE NA BALKAN I DANAS ŽIVITE I RADITE U LJUBLJANI, DOK SE PROIZVODNJA ODVIJA U BIH. ŠTA JE OPREDELILO VAŠU ODLUKU DA SE VRATITE?

GDE JE MOGUĆE NABAVITI VAŠE ĆILIME, KOLIKO DALEKO SU PUTOVALI DO SAD?

Ćilime najviše prodajemo u našoj online trgovini. Trenutno ih možete dobiti u još par trgovina u Ljubljani, Sarajevu, Beču i Kopenhagenu. Letjeli su po cijelom svijetu zahvaljujući Kickstarteru... Od Brazila, Singapura, Južne Koreje do Kanade.

Životni stil

20 l maj jun

Tekst: Sara Savčić Fotografije: Nemanja Knežević

d n a k n n i e d d r le e F TRADICIONALAN RECEPT U MODERNOM RUHU

Znate onu situaciju kada se prisetite omiljenog slatkiša iz detinjstva, zatvorite oči i možete da osetite taj miris, a emocije samo naviru.

Onda poželite da oživite taj ukus i odlučite da ga sami napravite, pa se dogodi sve suprotno od očekivanog. Kolač ne bude ni nalik onom koji ste danima u glavi zamišljali.

Ako su vaš omiljeni kolač iz detinjstva knedle, imamo priču od koje ćete poskočiti od sreće i već prvom prilikom pratiti mirisni trag koji se širi ulicom Gavrila Principa. Naime, u Beogradu se krajem prošle godine otvorilo jedno malo, porodično carstvo knedli po imenu Ferdinand knedle. O kakvim je knedlama reč otkrila nam je naša sagovornica Lana Nedeljković koja je sa suprugom stvorila mali raj za ljubitelje ove ukusne, tradicionalne poslastice

Životni stil

ISPRIČAJTE NAM KAKO STE ODLUČILI DA

GAVRILA PRINCIPA. DA LI JE U PITANJU SPLET

JEDAN TRADICIONALAN KOLAČ, POMALO

OKOLNOSTI ILI JE OVA „IRONIJA SUDBINE”

I ZABORAVLJEN, UČINITE MODERNIM I

PLANIRANA?

DOSTUPNIM I NAPRAVITE BREND OD NJEGA?

Brend je dobio ime po austrijskom caru Ferdinandu koji je ostao upamćen u istoriji po svojoj izreci „Ja sam car i hoću knedle”, jer ih je obožavao i nije ga zanimalo koje je doba godine i da li ima svežeg voća, kad ih poželi, morao bi ih dobiti. Naziv nema baš nikakve veze sa Gavrilom Principom. To je samo nevjerovatna slučajnost koja zabavlja ljude.

Može se reći da je ideja nastala iz ljubavi prema knedlama. Svi u kući jako volimo da ih jedemo, tako da sam ih često spremala, a vremenom sam počela i da eksperimentišem kako bih zadovoljila ukuse svih ukućana. Pošto nije baš jednostavno da ih napravite jer oduzima mnogo vremena, u jednom momentu sam poželela da ih kupim ili da skuvam one zamrznute, ali to nikako nije bilo to. Vođeni mišlju da nismo jedini koji bi ih češće jeli da ima neko da ih pravi za nas, odlučili smo da mi budemo ti koji će ljudima uljepšati i olakšati život kada im se prijede ova poslastica.

PROČITALA SAM DA STE SUPRUG I VI, UZ VAŠE TROJE DECE, PUNE TRI GODINE RADILI NA REALIZACIJI PROJEKTA I OTVARANJU LOKALA U GAVRILA PRINCIPA. ZBOG ČEGA JE TOLIKO DUGO TRAJALA PRIPREMA, KAKO STE PREVAZILAZILI PREPREKE I KAKO STE PRELOMILI DA JE PRAVI TRENUTAK ZA

INTERESANTNO JE SPOMENUTI DA SE

POKRETANJE ČITAVE PRIČE, NAKON TAKO

VAŠ BREND ZOVE FERDINAND KNEDLE, A

DUGOTRAJNIH I OPSEŽNIH PRIPREMA?

LOKAL JE SMEŠTEN U BEOGRADSKOJ ULICI

22 l jun

U tom periodu to nije bio jedini posao koji

Vođeni mišlju da nismo jedini koji bi ih češće jeli da ima neko da ih pravi za nas, odlučili smo da mi budemo ti koji će ljudima uljepšati i olakšati život kada im se prijede ova poslastica

Životni stil

24 l jun

Kada je kvalitet u pitanju, ne želimo da pravimo kompromise.

Koliko god bilo jednostavnije i jeftinije kupiti gotova punjenja od jabuka, višanja, kajsija - mi ipak radije pažljivo biramo voćke, ručno ih seckamo, stavljamo odgovarajuće začine, sve boje dobijamo od sušenog voća, povrća, čajeva...

smo radili, a željeli smo da obratimo pažnju i na najsitnije detalje kako bi sve imalo smisla i izgledalo baš kako smo zamislili. Da bih dobila proizvod baš kakav želim, da tijesto svaki put bude fenomenalno, da punjenje bude balansirano, dovoljno slatko a ne preslatko, dovoljno kiselo od svežine voća, a ne prekiselo i da svaki put bude identično, morala sam probati i probati, sve dok nisam bila apsolutno zadovoljna i onda bih prelazila na sledeći ukus. Pošto knedle nisu jedini proizvod koji imamo u prodavnici, sličan proces je bio i sa pravljenjem tople čokolade na štapićima. Za nju je trebalo pronaći najbolju belgijsku čokoladu, a onda se posvetiti temperiranju čokolade, dodavanju začina i izlivanju u odgovarajuće modle. Mnogo pažnje smo posvetili pronalaženju odgovarajućeg imena za brend, istraživanju tržišta, dizajnu logoa, pakovanju, a za sve to treba vremena.

Životni stil

KAKO JE IZGLEDAO PROCES RAZVIJANJA ODGOVARAJUĆE RECEPTURE I PRONALAZAK PRAVIH PROIZVOĐAČA? DA LI STE SVE ŠTO VAM JE BILO POTREBNO PRONAŠLI LOKALNO?

Što se tiče proizvođača, tu ima jedna zanimljiva priča. Prilikom posjete jednoj velikoj firmi od koje nabavljamo dosta sirovina, pošto su nam donijeli sve što nam je tog momenta trebalo, komentar je bio: „Kakve su ove knedle kada koristite ovako kvalitetne sastojke? Ne možemo da dočekamo da ih probamo!”

Tu nismo nijednog momenta imali dileme.

Kada je kvalitet u pitanju, ne želimo da pravimo kompromise. Koliko god bilo jednostavnije i jeftinije kupiti gotova punjenja od jabuka, višanja, kajsija - mi ipak radije pažljivo biramo voćke, ručno ih seckamo, stavljamo odgovarajuće začine, sve boje dobijamo od sušenog voća, povrća, čajeva...

INTERESANTNO JE ŠTO SE U VAŠOJ PONUDI

Toplu čokoladu pravimo sami, mnogi je kupuju i kao poklončiće jer je divno upakovana i ima dosta zanimljivih ukusa, od „pite od jabuka“ tople čokolade pa do onih sa šarenim bombonama za djecu ili sa pipetama punjenim rumom, bejlisom ili rakijom. Što se tiče džemova, tu sarađujemo sa gazdinstvom iz sela Vlahovo koje pravi džemove na tradicionalan način samo od ručno ubranih samoniklih plodova na planini, daleko od civilizacije i zagađenja.

ZANELI SMO SE SA PRIČOM O UKUSNIM ZALOGAJIMA I ZABORAVISMO DA SPOMENEMO PROSTOR, KOJI JE IAKO VEOMA MALI VRLO PRIJATAN I SA UKUSOM UREĐEN. ČIME STE SE VODILI KADA STE OSMIŠLJAVALI IZGLED ENTERIJERA?

Željeli smo da svima koji dođu bude jako prijatno i da se osjećaju kao kod kuće. Potrudili smo se da sitnicama i detaljima dobijemo tu domaćinsku, toplu atmosferu i rekla bih da smo u tome i uspjeli.

MOGU NAĆI NAJRAZLIČITIJE KOMBINACIJE UKUSA KNEDLI. KAKO STE DOŠLI DO OVIH

KADA JE LOKAL OTVOREN KRAJEM PROŠLE

RECEPATA I KAKVE SU REAKCIJE GOSTIJU?

GODINE U PLANU STE IMALI SVEGA PAR

KOJI UKUSI SU SE POKAZALI KAO PRAVI

ZAPOSLENIH, DOK JE DANAS, SAMO NEKOLIKO

POGODAK?

MESECI KASNIJE TIM SVE BROJNIJI. DA LI

Trudili smo se da za svakog bude po nešto, da bude i voćnih i čokoladnih ukusa. I sa makom i marcipanom, i sa prelivima i bez njih...

Ljudima je jako teško da se odluče samo za jednu knedlu, najčešće dođu, probaju a onda ponesu bar jedno pakovanje sa sobom. Teško je reći koja se izdvojila kao omiljena. Možda pijana knedla sa marcipanom, rakijom, suvom šljivom, listićima badema i prelivom od vanile.

STE OČEKIVALI OVAKAV USPEH NA SAMOM POČETKU?

Nadali smo se da će biti ovako jer smo stvarno vjerovali da će ljudi prepoznati kvalitet, ali smo se negdje duboko u sebi malo i plašili šta ako ne bude sve išlo kako smo željeli. Tim je sve brojniji, a mi smo sve stručniji, spremni za nove izazove.

IZA SEBE U OVOM TRENUTKU IMATE ČAK DVE USPEŠNE KARIJERE, KARIJERU NAGRAĐIVANE

OSIM KNEDLI, U VAŠOJ RADNJI SE MOGU NAĆI

KARATISTKINJE I KARIJERU U BANCI. KOLIKO

I DŽEMIĆI I TOPLA ČOKOLADA VRHUNSKOG

SU VAM OVA ZNANJA I ISKUSTVA POMOGLA U

KVALITETA. DA LI JE U PITANJU VAŠA

KREIRANJU USPEŠNOG PRIVATNOG BIZNISA I

RECEPTURA I PO ČEMU SU ONI POSEBNI?

VLASTITOG BRENDA?

26 l jun

Od kako znam za sebe, trudila sam se da to što radim, radim najbolje što mogu, a sigurna sam da sam te navike stvorila i baveći se sportom, odričući se, trenirajući dva puta dnevno kako bih izvukla maksimum iz sebe.

Tako je kasnije bilo i sa fakultetom, onda i na poslu u banci gdje sam radila 10 godina, a sada i sa privatnim biznisom. Potpuno sam sigurna da se svaki trud isplati i da je sa jasnim ciljem ispred sebe lakše savladavati sve eventualne prepreke na tom putu.

KAKO STE SKUPILI HRABROST DA NAPRAVITE JEDAN TAKAV KORAK I NAPUSTITE SIGURAN POSAO ZARAD NEČEGA ŠTO JE BIO, NAZOVIMO GA TAKO, HOBI?

Bila sam potpuno spremna za nove izazove, radovala im se, imala sam cilj ispred

sebe, imala sam podršku supruga koja mi je mnogo značila i odlučila da nastavim putem koji mi se učinio perspektivnijim i zanimljivijim.

Ako je suditi po ovome do sada, nisam pogrešila.

KAKVI SU VAŠI DALJI PLANOVI I AMBICIJE ŠTO SE FERDINAND KNEDLI TIČE?

Da Ferdinand knedle svakoga dana ispunjavaju očekivanja naših gostiju u svakom pogledu. To je ono što su nam glavne ambicije u ovom trenutku.

Umetnost

Intervju: Teodora Kovrlija

Marina Milanov UGLEDAJ SE NA SEBE ALI I BUDI SAMOKRITIČAN

Marina Milanović je grafička dizajnerka i ilustratorka koja svojim slikama s posebnom strašću oživljava reči dodeljujući im putokaze koje, ukoliko pažljivo pratite, vas mogu odvesti pravcima u kojima se svakodnevne situacije prepliću s umetnošću, slike govore a reči slikaju. Dozvolila nam je da zavirimo u njen svet posredstvom skečbukova u koje beleži sve bitne trenutke kojima posvedoči, dok istovremeno kroji dobar ukus klincima koji uživaju u njenim ilustracijama i upoznaju se sa svetom posredstvom knjiga za decu

vić

Umetnost

KAKO SI PROFESIONALNO ZARONILA U SVET MAŠTE, BOJA I LIKOVNOG IZRAŽAVANJA I KADA SI ZNALA DA ĆE TO BITI POLJE U KOME ĆEŠ GRADITI KARIJERU?

Onda kad osetiš odgovornost i kad shvatiš da u tome provedeš ceo dan (nekada bogami i vikend). To onda više nije hobi, jer kada konstantno radiš i kada ti je veoma stalo do toga, potpuno neosetno uđeš u to sve, a samim tim i počneš da zarađuješ, onda znaš da moraš da preuzmeš odgovornost prema sebi prvo, da budeš tačan i savestan - ako želiš da te neko smatra profesionalcem i saradnikom. Sa tim u paketu dolaze veština i znanje, i konstantno usavršavanje. To sam lično ukapirala onda kada sam položila prijemni za Akademiju, to mi je bio veliki vetar u leđa i naravno da će mi taj trenutak ostati zauvek kao ključni trenutak u životu. Iako naravno, bez ličnog angažmana i velikog rada, džabe svaki prijemni.

LISTAJUĆI TVOJ INSTAGRAM IMALA SAM PRILIKE DA ZAVIRIM I U TVOJE SKEČBUKOVE, ŠTA ONI ZA TEBE PREDSTAVLJAJU I DA LI PONEKAD IMAŠ PROBLEM S TIM DA JAVNO DELIŠ CRTICE IZ SVOG LIKOVNOG DNEVNIKA?

To je proces koji prođeš između ličnog i javnog. Svi moji radovi, koji se tiču moje poetike su duboko lični, ali isto tako gube smisao ako ostanu samo tu, praktično nevidljivi.

Stvari postaju smislene ako dobiju svoj prostor i vreme, ali naravno, tu treba biti pažljiv.

Skečbukove radim najduže od svega i uvek me je privlačila ta forma knjige, gde možeš da vidiš gde si stao, pa ćeš znati i gde da nastaviš. Tako da i svoje crtanje u toj formi doživljavam kao crtanje u nastavcima, ali potpuno oslobođeno, jer mi je uvek važna šira slika i kontinuitet naracije. Sve je i počelo tako što su sve sveske koje sam nosila u školu bile više iscrtane nego ispisane.

30 l jun

Umetnost

Onda sam došla do toga da treba da imam jednu svesku gde ću da skupljam sve to što čujem okolo ili što mi padne na pamet. Uopšte mi nije bila ideja o sebi kao ilustratoru ili dizajneru, nego me je samo radovalo da to radim i večito nosim sa sobom i ne propustim priliku da dopunim nešto zanimljivo. ŠTA SI POSLEDNJE NACRTALA?

Gledala sam odličnu predstavu na ovogodišnjem Sterijinom pozorju, Tri zime (HNK, Zagreb, tekst: T. Štivičić), i u jednom dijalogu je išlo: kaj pričaš, kaj pričaš ti, kaj ti pričaš?, odmah sam zapisala u telefon kako bih to veče već sela da ubacim u skečbuk. Radi se o tome da mi samo nešto zasvetli u glavi kada čujem igru reči, ne mora ništa ni da znači, ali dovoljno da mi bude taman duhovi32 l jun

to ili da ima likovni potencijal. Pri samom vrhu svih mojih inspiracija su dramski tekst i pozorište.

KADA POGLEDAŠ SVOJE STARE SKEČBUKOVE ŠTA SE PROMENILO?

Manje sam sirova i to me nervira. Veština ti dođe kao blagoslov i prokletstvo. Jer naravno kada se profesionalno baviš ovim, zahteva se da nešto besprekorno uradiš. Često se vratim na te stare uradke i onda vidiš neke stvari koje izgubiš, te neke prelepe slučajnosti, jer sada suviše znaš da kontrolišeš. Mislim ne možeš sada rođenu ruku da slomiš da bi ispočetka učio da crtaš, ali je teško kada uđeš u manir.

Onda moraš da prepoznaš kod sebe opšte mesto i da ga preurediš, jer jedino tako možeš da napreduješ u kreativnom smislu.

KAKO NASTAJU KARAKTERNE OSOBINE TVOJIH LIKOVA, DA LI SE BAZIRAJU NA NEKIM POSTOJEĆIM LIKOVIMA I SITUACIJAMA ILI JEDNOSTAVNO PUSTIŠ MAŠTI NA VOLJU?

Kod mene se vrti u radovima sve ono što se vrti u realnom životu. Ljudi, događaji i situacije. Tu izostavljam knjige za decu, jer tamo postoji tekst i neki utisak o tom tekstu, atmosfera i zadata situacija. Ali u mojim crtežima generalno, uvek fascinacija ljudima okolo. Dugo me je zanimala estetika ružnog i sve te neke bizarne okolnosti, ljudi sa margine, čudni životi i dešavanja, ali kako se ti razvijaš, tako se razvijaju i tvoji pogledi na mnoge stvari. Tako da recimo sada mnogo više obraćam pažnju na ljude koji su vrlo blisko oko mene i po tome formiram i priče i karakterne osobine svih tih likova koji su neizbežni bilo šta da radim. U poslednje vreme sam dosta dekorativna i sve više koristim boju, ali imam povremene „back to black” faze, što je moja osnova koju čine rapidograf i crni tuš.

To mi je baza svega.

TVOJI RADOVI SU ČESTO PROŽETI IGROM REČI, ZAGONETKAMA, KOMENTARIMA, TIPOGRAFSKIM DOSKOČICAMA, KOLIKI IZAZOV ZA TEBE JE BIO PRELAZAK NA DRUGAČIJI VID ILUSTRACIJE I ILUSTROVATI VEĆ POSTOJEĆI TEKST I TO ZA DECU, KORIGOVATI I PRILAGODITI VLASTITI STIL DRUGAČIJOJ VRSTI MEDIJA, I NAJVAŽNIJE, NA TOM PUTU NE IZGUBITI SEBE?

To je bio jako dobar način na izađem prvi put iz svog opšteg mesta. Da budem ja, ali da se profesionalno ponašam. Što znači da stilski moraš da uradiš sve izjednačeno, da shvatiš da je urednik sa razlogom urednik i da treba da prihvatiš sugestije i smernice kao deo posla. Mislim da sam tu jako puno naučila i veoma mi je bilo značajno da uđem u knjižaru i vidim knjigu koju sam ilustrovala.

Taj put od skice do gotove knjige koja ima svoju publiku je meni lično doneo veliko zadovoljstvo.

Umetnost E sad, kako sam više ilustrovala tako sam više spajala svoje lično i to dečije, u stilskom smislu, pa su i rezultati bili mnogo zreliji.

Možda najzdraviji način da ne izgubiš sebe je verovati sopstvenoj sposobnosti da možeš tome da daš sopstvenu viziju, i biti jako uporan, a manje gledati reference po internetu kako se to radi. Ugledaj se na sebe ali i budi samokritičan.

DA LI OSEĆAŠ IZVESNU DOZU ODGOVORNOSTI KADA RADIŠ NA OVAKVIM PROJEKTIMA, BUDUĆI DA NA TVOJIM CRTEŽIMA STASAVAJU BUDUĆE GENERACIJE I MOŽDA ĆE BAŠ ZAHVALJUJUĆI NJIMA IZVESTAN BROJ DECE I SAMI POŽELETI DA JEDNOG DANA RADE TVOJ POSAO?

Naravno, to čak i često ističem kao veoma važnu stvar. Moja mama je vaspitač starog kova, i imala sam sreću da kao dete budem u prilici da listam slikovnice koje su kvalitetno ilustrovane i da uživam u tim prelepim likovnim rešenjima. Kao dete ti to ne možeš da znaš, ali to je jako važno za formiranje vizuelne pismenosti, i ukusa, kao i ljubavi prema čitanju, jer dete upravo privlače takve stvari koje mu daju neki bajkoviti svet koji ga uči dobrim vrednostima. Stvarno mislim da je pedagoški značaj dobro napisane i ilustrovane knjige neprocenjiv. E sad, ne mora svako dete da postane ilustrator, dovoljno je da bude dobro vaspitano. Ideja urednice Tijane Pavlov iz Zavoda za udžbenike i jeste bila takva sa Izokrenutom pričom, da ima pedagoško i didaktičko sredstvo, da se deca igraju tekstom Branka Ćopića, i da čitavu stvar posmatraju jako pozitivno i blisko, a da istovremeno uče da čitaju i kapiraju gramatiku. Zato je i uspeh te knjige bio odličan, jer su ljudi (čitaj: roditelji) prepoznali plemenitu nameru knjige. Uopšte neću ni da zalazim u komentar šta je sa lektirama u osnovoj školi, u svakom smislu.

34 l jun

KO SU BILI TVOJI HEROJI NA ČIJIM SI PRIČAMA, STIHOVIMA I SLIKAMA ODRASTALA?

Kao što rekoh, kako je moja mama vaspitač, i dalje odrastam na tome. Ona za svaku priliku izvuče neku pesmu ili bajku kao primer šta treba ili ne treba i to najčešće Dušana Radovića. Njegova genijalnost je neverovatna, i to koliko je on doprineo savremenoj dečijoj poeziji na našem jeziku. Iskreno, ja nisam ni znala o Dizni crtanim filmovima, to sam tek kasnije gledala. Insistiralo se više na knjigama, Zmaju, Radoviću, Ršumoviću, Ćopiću itd. I jako mi je drago zbog toga, jer se ta ljubav prema knjizi održala u meni. Dok Poletarac posmatram kao svojevrsnu relikviju, sa svojom impresivnom likovno - poetskom vizijom koju su pesnici i pisci toliko uspešno realizovali u 4 knjige - Proleće, Leto, Zima i Jesen. Tome se stalno vraćam, uvek mi da neku posebnu atmosferu.

U SVOJ CV SI ODLOŽILA VELIKI BROJ NAGRADA

PRATIOCIMA POVREMENO DELIŠ SVOJE STIHOVE

I PRIZNANJA ZA SVOJ RAD, A POSLEDNJA

KOJE KUCAŠ NA PISAĆOJ MAŠINI. KAKVU ULOGU

U NIZU JE BILA NEVENOVA NAGRADA ZA

PISAĆA MAŠINA IGRA U TVOM RADU I DA LI

ILUSTRACIJU ĆOPIĆEVE KNJIGE IZOKRENUTA

BI STIHOVI IMALI DRUGAČIJI PRIZVUK DA SU

PRIČA. NA KOJI TRENUTAK U DOSADAŠNJOJ

OTKUCANI NA TASTATURI RAČUNARA?

KARIJERI SI NAJPONOSNIJA?

Radi se o čistoj taktilnosti. Kada pišem potpuno mi je važan taj element materijalizacije, da misli postaju reč sa svojim oblikom u prostoru i da fizički vidiš ono što misliš. A čitava stvar sa pisaćom mašinom daje posebnu atmosferu, jer daje vrednost i crteža, grafike, nekog unikatnog otiska, a istovremeno imaš to da moraš dobro da razmisliš šta ćeš da pišeš, da ne napraviš grešku, jer će biti vidljiva. Digitalni prostor nam je dao šansu da brišemo greške bez tragova. Dok ovako od starta imaš neki odnos prema tome i važno ti je. Meni je vrlo važno da mogu da se isključim od svega što mi odvlači pažnju dok pišem.

Upravo ta nagrada, jer se ona dodeljuje za najznačnija ostvarenja za decu na srpskom jeziku, a dobili su je svi gore spomenuti. Neverovatan je osećaj da učestvuješ u tome, da u onome što ti je jako važno daješ doprinos i da je to prepoznato. Onda znaš da je sve imalo smisla, jer će upravo zbog te nagrade sama knjiga dobiti na još većem značaju i vidljivosti, a samim tim će doći do većeg broja dece.

PORED ILUSTRACIJE, REČI U TVOM STVARALAŠTVU IGRAJU VEOMA VAŽNU ULOGU. OTUD NA BLOGU I INSTAGRAMU SA

Umetnost Zato što kada pišem na računaru, pogled mi leti na sve strane i uvek završim na nečemu drugom, umesto da pišem. Koncentracija kratko traje, a to je opasno. Zato uvek pišem rukom (i crtam) jer tako mislim da je ispravno za mene.

DOTAKLI SMO SE POEZIJE, PA SAM SE SETILA DA SAM NA TVOM BEHANCE PROFILU VIDELA DA SI RADILA ILUSTRACIJE NA OSNOVU SVOG TEKSTA. DA LI JE ZAHTEVNIJE ILUSTROVATI VLASTITI TEKST ILI TEKST AUTORA KOGA NE POZNAJEŠ?

Dobro pitanje. Kada ilustruješ drugog autora, onda znaš da je granica dotle koliko ti razumeš taj tekst i koliko razumeš samog autora i tu ne mogu toliko da odlazim u vizuelne metafore i da filozofiram, jer moraš vrlo plastično da nacrtaš ono šta si pročitao. Dok kod sebe uvek imam neke višeznačne forme i namere i onda granice ne postoje, samo mi je važno da odaberem najbolji medij da se izrazim, da pronađem najbolju moguću formu da kažem šta mislim i kako se osećam. Nekada to budu detaljni crteži, a nekada jednostavni akrilni portreti bez prostora.

nom peru. Zbog tih serija sam ušla u prostor lirske estetike i prvi put se bavila malo drugačijim izgledom svojih likova, dopustila im da budu malo lepši i ženstveniji.

PORED LIKOVNOG I GRAFIČKOG ANGAŽMANA, ČEST SI GOST TEMATSKIH PREDAVANJA I STRUČNIH KONFERENCIJA I SPREMNO SE

NEKI OD MENI NAJINTERESANTNIJIH I

ODAZIVAŠ DA GOVORIŠ O PROBLEMIMA SA

NAJDRAŽIH TVOJIH RADOVA SU SERIJA O

KOJIMA SE STRUKA SUOČAVA. KOJI JE NAJVEĆI

CRVENOKOSIM DEVOJKAMA I NETIPIČNI LIKOVI

IZAZOV ZA ILUSTRATORE I LIKOVNE UMETNIKE

IZ BAJKI CRASH OF FAIRYTALES WORLD.

DANAS?

KAKVA PRIČA SE KRIJE IZA NASTANKA OVIH

Što više pričam o tome, sve više shvatam da su to neki univerzalni ljudski problemi i da se manje više svako suočava sa tim čime god da se bavi. Najveći izazovi su ostati vredan, fokusiran i koncentrisan na ono čime se baviš, pogotovo održati svest o samome sebi gde si i šta si i hodati sa obe noge po zemlji. Postali smo povodljivi za brzim rezultatima i još bržim reakcijama na rad. Dobre i kvalitetne stvari zahtevaju vreme i posvećenost. Hiperprodukcija, praćenje trendova i dodvoravanje dovode do lične izgubljenosti i oscilacije kvaliteta.

RADOVA?

To je jedan od primera kada sam se prezasitila crno belog crteža i samo izbacila seriju radova sa akrilom i temperama, sa crnom pozadinom i jarkim bojama. Narativno se to opet tiče nekog mog okruženja i onog generalno šta sam ja i kako se osećam. Ima tih crnih oblaka, ali i nekih lajtmotiva. Bajkovito je...Dopadalo mi se da crtam formom i da se bavim površinom i nekim čudnim prostorima.

I ta serija crteža je dobila neki svoj put, bila je primećena i nagrađena jedne godine na Zlat36 l jun

Umetnost

Uopšteno, nervira me praćenje trendova, pogotovo u ilustraciji. Generalno je ovo pitanje dosta teško... jer ja bih tu najviše da vidim šta ko ima lično da kaže o svom svetu. To me najviše zanima kod pojedinca. Uvek mi je drago da vidim nekog ko radi svoju priču i mislim da je u tome poenta, bogatiti svoj unutrašnji svet i radovi će doći, kao i volja i motivacija. Jako je važna unutrašnja ispunjenost, onda sve ostalo radi kako treba.

U ERI DOMINACIJE INTERNETA I HIPERPRODUKCIJE AUTORI IZ SVIH KREATIVNIH INDUSTRIJA SE SUOČAVAJU SA NEPREKIDNOM BORBOM ZA AUTORSKA PRAVA.

38 l jun

NA KOJI NAČIN SE TI SUOČAVAŠ SA OVOM POŠASTI I DA LI SI NEKADA IMALA NEPRIJATNIH I NEGATIVNIH ISKUSTAVA?

Ja lično nikad, verovatno na veliku sreću.

Uvek samo dobro treba pročitati sve ugovore koje vam neko da da potpišete, kako od izdavačkih kuća, tako i od svih ostalih. Ali praktično je nemoguće misliti na sve, i šta god da je na internetu, vi ne možete da kontrolišete šta se sve dešava sa tim. Znam da mi je par prijatelja spominjalo da je imalo tih problema, ali tu si nemoćan. Jedino što možeš je da se nadaš da to neće otići u nekom pogrešnom pravcu zloupotrebe, kako moralnom tako i finansijskom. I da će neko biti dovoljno ljubazan da te makar pot-

piše ako je već koristio tvoj rad u neke svrhe.

Tek ćemo se suočavati sa tim javna-privatna svojina problemima. Društvene mreže su napravile potpuni haos oko toga. Videćemo.

JEDNO OD PREDAVANJA KOJE SI ODRŽALA JE BILO NA TEMU NAPLATE SVOG RADA. KAKVI SU BILI ZAKLJUČCI OVOG PREDAVANJA I U ČEMU JE NAJVEĆI PROBLEM?

Zaključak je bio: nadajmo se boljem. Svako od nas mora da zna da ako sam sebi spušta cenu, spušta istovremeno i svom kolegi i da je to jedan od razloga zašto danas ako vas neko pozove da uradite neki dizajn, logotip očekuje da će to da dobije za neke

vrlo sitne pare. Jednostavno se ne vrednuje.

Tu smo se dosta osvrnuli na frilens vrstu poslovanja kod nas, i svako ko se bavi ovom strukom je ili prošao to ili je i dalje u tome.

Sa jedne strane možeš jako da napreduješ, jer te prosto situacija tera da budeš sve bolji i bolji, kako bi imao što više poslova, a sa druge strane taj novac nikako da stigne...

Imala sam toliko puta takvu situaciju, da sam imala jako puno urađenog, završenog posla i da sam „negde tamo” imala gomilu novca koji nikako nije „uspevao” da mi legne na račun. A tog trenutka imate 0,00 na računu.

Osećaj je užasan. Jer vas taj neko natera da se osećate kao da vam neko poklanja te pare, a ne da su zarađene velikim radom, jer vi stalno morate da ga zivkate i da ga podsećate da vam isplati honorar i najgori je taj osećaj neprijatnosti koji se neminovno pojavi. Dešavalo se da vam klijent da manje para od dogovorenog.

I stalno takva neka situacija koja dosta udara na dostojanstvo i integritet, kao da je vaš posao neka magla, jer se računa da ti voliš da crtaš i dizajniraš, pa šta je to tebi. Hobi valjda. Jer ako ti isporučiš posao na vreme, takva bi trebala da bude i isplata, koliki god iznos da je u pitanju.

Biće to i dalje jedna duga borba, što se frilensa tiče.

INTERESANTNA IZLOŽBA U KOJOJ SI UČESTVOVALA JE BILA IZLOŽBA UVEDIMO ILUSTRACIJU I STRIP U MUZEJE. ZBOG ČEGA POJEDINE INSTITUCIJE IMAJU KONZERVATIVAN STAV PREMA OVIM FORMAMA LIKOVNOG

40 l jun

IZRAŽAVANJA I DA LI LIKOVNI UMETNICI IZ POMENUTIH BRANŠI IMAJU DOVOLJNO PROSTORA DA SE IZRAZE I MOGUĆNOSTI DA IH ŠIRA PUBLIKA UPOZNA? PRIMEĆUJEŠ LI POMAKE U TOM PRAVCU?

To je bila odlična ideja kustoskinje Dragane Garić iz Muzeja Vojvodine. Stvar je jasna, kod nas se jako teško sve menja - pa i to. U svemu uvek stoje neke procedure i retko ko je raspoložen iz tih institucija kulture da razbije monotoniju muzeološke prakse. Tu direktno mislim na ilustraciju i strip koji su savršeno moderno i narativno sredstvo da se promoviše kolekcija koju muzej poseduje, jer se na taj način privlači malo drugačija publika i razbija se elitistička atmosfera. Recimo, u Novom Sadu par glavnih muzeja ima odlične programe za malu decu i predškolce i to je super, i to ima svoju pedagošku i edukativnu vrednost, dok naravno klasične postavke i izložbe uvek privlače već izgrađenu, malo stariju publiku. E, tu imamo veliki jaz, jer je srednjoškolcima i onima koji tek krenu na fakultet to neviđeno dosadno,

Uvek mi je to bilo žestoko dosadno i na isti način postavljeno. Pa sam se pitala zašto to mene odbija, a ilustrator sam, i onda shvatim da mi te priče nisu zanimljive jer mi nisu bliske, nisam mogla nikako da se povežem.

I pre jedno par godina naiđem na izdanja novosadske izdavačke kuće Komiko gde me je sve oduševilo, od crteža do teksta, i uopšte samog odabira šta izdaju i promovišu. A izdaju podjednako i muške i ženske autore, sa naracijama koje nose u istoj meri i muške i ženske likove. Tako da je tu samo važno na šta ćemo se fokusirati, a to je kvalitet pre svega.

NA ČEMU TRENUTNO RADIŠ, DA LI U SKORIJE VREME MOŽEMO OČEKIVATI NEKU TVOJU IZLOŽBU?

jer uvek sve vezuju sa nekim tradicionalnim sadržajima, dok bi ilustracija i strip bili nešto na šta bi sigurno obratili pažnju. Ali ne primećujem pomake...to je onda bio taj jedan projekat i ostalo je na tome.

POSTOJE LI RODNI STEREOTIPI U SVETU ILUSTRACIJE I ZBOG ČEGA NEMA VIŠE ŽENA KOJE ILUSTRUJU STRIPOVE NITI VIŠE ŽENSKIH LIKOVA?

Moje iskreno mišljenje (što se sadašnjosti tiče) je da nema tu ženski - muški autor, postoje samo kvalitet, odličan crtež, zanimljiva naracija i to je to. A žena u stripu ima sve više i više jer su izdavačke kuće ukapirale da stripovi nisu samo za dečake. Autorke su dale jedan potpuno osveženi prostor stripa i onoga šta bismo mogli da čitamo u stripu.

Lično, mrzela sam stripove, jer su me jako odbijali ti superheroj - dobra ženska odnosi u naraciji i način na koji je to crtano.

Radim kao grafički dizajner za kompaniju Symbol Group, bavim se dizajnersko-ilustratorskim poslovima u marketingu. Iako stignem nekad i van posla da uradim ponešto, najviše za prijatelje muzičare u čemu baš maksimalno uživam. Naravno, svoje radove uvek crtam - docrtavam i stalno nešto motam po glavi šta bih mogla sledeće da ubacim u skečbuk ili da dopišem - napišem.

Imam sto i jedan plan, kako sa prijateljima tako i sa samom sobom. U suštini, važno je imati talentovane i marljive ljude oko sebe, pa se međusobno pokrećete oko mnogih stvari. Trenutno radim na tome da završim jednu celinu sa tekstovima koje pišem, jer već imam ideje oko sledeće. Dok za samostalne izložbe nešto nemam inspiracije, imala sam prošle godine i dosta mi je za neki naredni period. Bude mi to nekako veliki stres, dosta posla i onda posle toga ništa jer se uvek svede na to da moraš sam sebi sve da finansiraš, pa se potrošiš na raznim frontovima.

Do tad, vidimo se na instagramu.

Leksikon

Intervju: Sara Savčić Fotografije: Senja Vild

Senja Vild

slepo zaljubljena u fotografij u U naš leksikon upisala se Senja Vild. Sugar addict, neustrašiva, talentovana i spremna da osvoji svet!

Saznaćete kako se zaljubila u fotografiju, šta je inspiriše, koga smatra umetnikom življenja i šta vam preporučuje da pogledate, poslušate i pročitate ovog leta

Leksikon

NEŠTO ZA POČETAK?

BUDUĆI DA JE DANAS NE SAMO KOD NAS, VEĆ I

Kafa napravljena, naočare očišćene, prsti razgibani, počinjemo!

U SVETU, FOTOGRAFIJA IZUZETNO POPULARNA I PORED ŠKOLOVANIH POSTOJI I VELIKI BROJ SAMOUKIH FOTOGRAFA, KAKAV JE TVOJ

ISPRIČAJ NAM KAKO SI SE ZALJUBILA U

STAV PO OVOM PITANJU, BUDUĆI DA SI SE

FOTOGRAFIJU.

ŠKOLOVALA U OVOJ OBLASTI NA FPU? KOJE

Slepo, nesvesno... Najverovatnije zauvek!

Uz roditelje.

PAMTIŠ LI KAKO SI OSTALA BEZ PRVOG MLEČNOG ZUBA?

Uh... Mislim da je to bio trik sa vratima i kanapčićem na zubu... Nisam sigurna, bilo je dosta tih mlečnih zuba i kvazi bezbolnih situacija u kojima su oni nestajali.

44 l jun

SU PREDNOSTI FORMALNOG OBRAZOVANJA U DOMENU UMETNOSTI?

Fakultet ne garantuje nikome da će biti bolji fotograf u odnosu na one koji ga nisu završili, ali razlika postoji. Fotografija nije samo poznavanje fotoaparata već način razmišljanja, posmatranja. Fakultet omogućava široko obrazovanje, upoznavanje različitih oblasti umetnosti.

Učimo da o fotografiji zapravo mislimo dublje i dalje od ekspozicije, blende i dubinske oštrine.

SLATKO, SLANO ILI NEŠTO TREĆE?

Sugar addict!

KOGA SMATRAŠ UMETNIKOM ŽIVLJENJA?

Mog tatu. ŠTA TE INSPIRIŠE?

Ljudi, mesta, priče, roditelji, putovanja...

OMILJENI CRTANI JUNAK?

Winnie the Pooh.

Leksikon

46 l jun

IMALA SI PRILIKE DA SARAĐUJEŠ SA DRUGIM

ŠTA TE JE POSLEDNJI PUT SLATKO

UMETNICIMA I ORGANIZUJEŠ IZLOŽBE SA

NASMEJALO?

KOLEGAMA SA FAKULTETA SA DRUGIH

Kolačić, tuđi. Slučajno. Mislila sam da je bio namenjen meni.

KATEDRI. KOLIKO TI TAKVA ISKUSTVA POMAŽU DA RASTEŠ I RAZVIJAŠ SE I DA LI SE GENERALNO RADUJEŠ SARADNJAMA ILI SI VIŠE

KOME BI PORUČILA DA SE MALO KULTIVIŠE?

SOLO IGRAČ?

Treba početi uvek od sebe. O drugima je uvek najlakše govoriti.

Zavisi od projekta. Volim da radim sama, ali volim i da sarađujem sa drugima. Tada imam priliku da učim, da posmatram stvari iz drugačijeg ugla.

PREPORUKA ZA PROČITATI/POSLUŠATI/ POGLEDATI OVOG LETA?

Pogledati film For Lovers Only, preslušati novi album Banks i pročitati Gorski Vesne Goldsvorti.

PORUKA ZA KRAJ?

Ne odustaj i ne plaši se da pogrešiš!

Eko dizajn

3

Pripremila: Teodora Kovrlija

FANTASTIČNE IDEJE ZA ZELENIJI DOM SPOJ PRIRODE I FUNKCIONALNOSTI U DIZAJNU Mosslamp je nastala kao višenamenski predmet koji oplemenjuje prostor svojim ambijentalnim svetlom i mahovinom. Marko Vučković nakon Grass lampe o kojoj smo već pisali, nastavlja u pravcu koji nam se dopada, kombinujući prirodu u dizajnu na najbolji mogući način. Neočekivani element iz prirode kakva je mahovina čini Markov dizajn jedinstvenim, prilagodljivim i dobro osmišljenim. „Mahovine su kosmopolitske vrste, ima ih na svim meridijanima i možemo reći da su pioniri u osvajanju novih staništa. Generalno, one upijaju vodu celom površinom svog tela, jer nemaju provodne elemente.

48 l maj

Za njihov rast nisu potrebni specifični uslovi, a posebno je interesantno to što u zatvorenom prostoru skupljaju atmosfersku vlagu.“ navodi Dr Milorad Vujičić, docent na Biološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu.

Marko je inspiraciju za svoj dizajn pronašao u skandinavskom minimalizmu i zen oazama.

Interesantno je spomenuti da sami možete odlučivati o izgledu vaše lampe ili lustera, pa tako osim mahovine možete dodati pesak, kamenčiće ili posudu koristiti kao akvarijum. Činija je napravljena od stakla, a u središnjem delu se nalazi otvor koji propušta svetlo. LED osvetljenje se nalazi u obruču aluminijumske podloge i nije prikačeno za činiju. Struktura reciklirane plastike podseća na morske sunđere, a dopušta lakšu cirkulaciju vode i vazduha, te je idealna za štampanje uz pomoć 3D printing tehnologije, dajući novi vid kreativnog izražavanja. Ideja je osmisliti softver uz pomoć koga bi svako mogao da odštampa svoju podlogu i time učini svoj zen kutak ličnijim.

Eko dizajn

PAMETAN VRT U KUĆI Činjenica je da ljudi provode sve više vremena u zatvorenim prostorima, mnogi se zbog posla i obrazovanja sele u gradove koji postaju sve naseljeniji usled čega živimo u sve skučenijim domovima.. Sve veći broj dece vreme provodi u aktivnostima u kući radije nego napolju na igralištima. Podstaknut ovakvim promenama životnog stila kineski industrijski dizajner sa prebivalištem u Singapuru, Haobin Lin je došao na ideju da unese više zelenila u naše domove kad je već situacija kakva jeste. Lin je kreirao modularni set koji omogućava da vrlo jednostavno prenesete vašu baštu unutra.

Le Grov je pametan vrt sačinjen od prilagodljivih modularnih komada, zamišljen kao samoodrživ ekosistem za svako domaćinstvo, za ljude koji žele da žive zelenijim životnim stilom. Za taj poduhvat je dobio ideju rođenjem ćerkice.

50 l jun

„Kada sam postao otac počeo sam sve više da razmišljam o prirodi i prirodnim elementima u domu, pa kako opcija da napustimo grad nije bila moguća za našu porodicu, počeo sam da tražim kreativna rešenja."

Posmatrajući ćerku kako se igra LEGO kockicama odlučio je da sklopiva konstrukcija može biti dobro rešenje za njegovu zamisao. Mobilni elementi koji mogu da se nadograđuju kako bašta raste i prilagođavaju se svakom prostoru osnova su ovog sistema.

Sistem se sastoji od gradivnih blokova koji u sebi poseduju interni rezervoar koji skladi-

šti višak vode i čuva je za sledeće korišćenje, čime vodi računa o količini tečnosti koja je biljci potrebna. Takođe, može biti opremljen odgovarajućom vrstom led svetala koja pružaju neophodnu svetlost biljkama čak i u prostorijama bez prozora imitirajući sunčevu svetlost.

Postoji mogućnost dodavanja posebno dizajniranog ovlaživača koji reguliše količinu vlage, što je posebno korisno za biljke koje borave u prostoru u kome se dosta greje u toku zime.

Le Grov će relativno jednostavno oplemeniti vaš dom biljkama bez pravljenja nereda i zauzimanja previše prostora.

Eko dizajn

52 l jun

Grafen

NAJEKOLOŠKIJA BOJA NA SVETU Grafen je poznat kao čudo od materijala, budući da se radi o jednom od najizdržljivijih materijala poznatih nauci. Nedavno je na internetu odjeknula vest koju su preneli gotovo svi vodeći dizajn, građevinski i eko portali, vest da je kompanija Graphestone nedavno upotrebila pomenuti materijal za pravljenje ekoloških boja.

Boja je napravljena od čistog kreča koji je kombinovan sa grafenom, čime je stvoren materijal za koji se veruje da je najtanji, najjači i sa najvećom provodljivošću. Boje na bazi kreča su na tržištu već godinama, međutim dodavanjem grafena koji ima veoma veliku provodljivost dobija se svojstvo koje boje ranije nisu imale, a to je mogućnost poboljšanja toplotne regulacije objekta na kome se nalazi. Na ovaj način se smanjuje potrošnja i potreba za grejanjem ili hlađenjem. Još jedna prednost grafena u odnosu na ostale boje u pogledu očuvanja životne sredine jeste činjenica da je tanak, a istovremeno i snažan, zbog čega je manja količina boje potrebna kako bi se postigla trajna završnica otporna na koroziju. Iz kompanije navode kako samo 1l boje može da prekrije čak 8 kvadratnih metara sa dva sloja premaza.

Baza za boju je napravljena od 98% čistog kreča, koji je poznat po svojoj moći upijanja ugljen-dioksida, usled čega boja dobija još jednu važnu pogodnost - sposobnost pročišćavanja vazduha! „Uključivanjem grafena u boje, premaze i druge građevinske materijale eksponencijalno se povećava tvrdoća, trajnost, kompresija, zatezna čvrstoća, elastičnost i pokrivenost.”

Proizvod je već dostupan i koristi se za eksterijer i enterijer, a već je upotrebljen za oblaganje zidova bolnica, hotela i škola.

Ekologija

Intervju: Teodora Kovrlija

RECIKLIRANO IMANJE VUKOMERIĆ

Priča o prijateljstvu, učenju, deljenju i snu o stvaranju održivijeg sveta

Ekologija

A

ko se vodimo idejom da je 21. vek vek informacija i da informacija i znanje donose najveću vrednost, moj sagovornik bi se tom analogijom mogao smatrati veoma bogatim čovekom. Bruno Motik, koji je bio dovoljno strpljiv i raspoložen da izađe na kraj sa mojom radoznalošću i odgovori na mnogobrojna pitanja zajedno sa prijateljima iz udruženja ZMAG nesebično deli svoja znanja i iskustva kroz niz edukativnih radionica i predavanja, kako on kaže, za sve sličnomišljenike ali i širu javnost. Njihova zamisao jeste da je znanje tu da bi se delilo, jer je ono jedini resurs koji se upotrebom ne troši već uvećava usled čega na sajtu udruženja postoji pregršt besplatnih edukativnih tekstova, priručnika i knjiga, 56 l jun

a svi oni koji žele da nauče više o permakulturi, prirodnoj gradnji, kompostu, uzgoju zdrave hrane i nizu zanimljivih programa koji se u toku godine održavaju, uvek imaju mogućnost da dođu i na licu mesta uče od ove grupe entuzijasta.

Reciklirano imanje Vukomerić je projekat koji su zajedno sproveli u delo i ono samo po sebi predstavlja jednu fenomenalnu priču koju je vrlo teško prepričati u samo nekoliko stranica. Vukomerić je smešten na tridesetak kilometara od Zagreba i predstavlja zajednicu prijatelja koji već godinama žive ono o čemu druge uče. Moguće ih je posetiti uz prethodno najavljivanje.

Nadam se da će vas priča koja sledi inspirisati da preduzmete neke korake u pravcu zelenije budućnosti.

PRIČA SA RECIKLIRANIM IMANJEM VUKOMERIĆ POČELA JE PRE VIŠE OD 15 GODINA. SEĆAŠ LI SE TIH POČETAKA I KOLIKO TOGA SE DO DANAS PROMENILO OD PRVIH KORAKA KOJE STE NAPRAVILI NA IMANJU?

Da, sjećam se s vrlo toplim osjećajem u srcu. To je bio jedan period u kojem smo izrazito puno sanjarili, pričali, družili se i maštali o boljem svjetu koji ćemo pomoći stvoriti. Od tada se promijenilo gotovo sve! Maštanje se pretvorilo u konkretan rad, sanjarenje je postalo znanje, a mi smo stasali u bolje organiziran tim ljudi koji i dalje radi na stvaranju održivijeg svijeta.

KAKO JE IZGLEDAO PROCES IZGRADNJE KUĆA KOJE SU DANAS TU, KOJI MATERIJALI SU KORIŠĆENI, DA LI STE SVE ŠTO VAM JE BILO POTREBNO PRONAŠLI LOKALNO I DA LI STE IMALI NEKU VRSTU POMOĆI, U TOM TRENUTKU ISKUSNIJIH GRADITELJA? KOLIKO JE TRAJALA IZGRADNJA I DA LI I DALJE TRAJE?

Od samih početaka zanimala nas je prirodna gradnja što znači da u što većoj mogućoj mjeri koristimo materijale kao što su drvo, slama, kamen i glina. Ti materijali ne samo da imaju znatno manji ekološki otisak od mnogih konvencionalnih materijala, nego i pružaju mogućnost da uz pomoć jeftinih, dostupnih i lokalnih materijala izradimo moderne super-izolirane objekte koji nam omogućavaju veću razinu komfora nego u konvencionalnoj gradnji.

Kada smo tek počeli s istraživanjem ovakvih oblika gradnje, u Hrvatskoj nije bilo ljudi koji bi nam mogli dati neke konkretne savjete. Prirodna gradnja, iako koristi neke od materijala koji su se koristili tisućljećima, ipak je drastično drugačija od tradicijske gradnje.

S druge strane neka struja arhitekata koja se bavi „održivom“ ili „zelenom“ gradnjom uglavnom ignorira prirodne materijale i bavi se isključivo energetskom efikasnošću pa smo pomoć potražili u inozemstvu. Na žalost niti to se nije uvijek pokazalo najboljom opcijom, ponekad su strani i skupi edukatori napravili više štete nego koristi, tako da smo kroz trnovit put učenja o prirodnom graditeljstvu uglavnom prošli sami.

Izgradnja imanja još uvijek traje jer kako rastu naše kompetencije tako rastu i apetiti pa imamo potrebu za još objekata. U planu je izgradnja jednog većeg objekta kojeg zovemo „klub“ u kojem će se moći održavati konferencije sa smještajnim kapacitetom i velikom kuhinjom za preradu hrane.

DA LI STE U OVOM TRENUTKU POSTIGLI DA KOMPLETNO IMANJE BUDE SAMODOVOLJNO I U POTPUNOSTI ODRŽIVO, NEZAVISNO OD KOMUNALNE MREŽE?

Nije nam primarni cilj biti samoodrživi. Dapače, smatram da je ideja samoodrživosti potpuna iluzija. Iako u svijetu postoje zajednice koje imaju svoju struju, vodu i drvo za grijanje, rijetke su priče koje uspjevaju zado-

Ekologija voljiti sve svoje potrebe za hranom na samoj zemlji. Mi smo ubrzo shvatili da nam to nije prioritet. Razmjena je nešto što bi trebalo oplemeniti društvo i omogućiti mu razvoj, a izolacija stvara učmalost i stagnaciju.

Umjesto toga okrenuli smo se „dobroj ekonomiji“ koja istražuje pravednije i održivije oblike suradnje i razmjene pa je samoodrživost i samodostatnost pala u drugi plan.

No, ipak moram priznati da neke od stvari koje koristimo na samom imanju i u privatnim kućama stvaraju poseban osjećaj slobode. Lijep je osjećaj kada imaš super-izoliranu kuću od slame i kada na kraju zime shvatiš da si potrošio 10 do 20 puta manje drveta za zagrijavanje nego tvoji susjedi u selu. Kada u selu nestane struje, mi i dalje imamo solarni sustav. Kišnica i podzemne vode su nakon početne investicije besplatne, a kompostni zahodi i biljni uređaji za pročišćavanje otpadnih voda nam omogućavaju da tu vodu na licu mjesta pročistimo i vratimo prirodi. I naravno, tu su vrtovi koji nam u posljednje vrijeme sve više služe za uzgoj sjemena i održavanje kolekcije autohtonog sjemenskog materijala nego za uzgoj hrane. Što se tiče uzgoja hrane nismo niti blizu zadovoljavanju svih naših potreba jednostavno zato što to iziskuje puno vremena i truda, a nama su ipak prioritetnije stvari koje radimo kroz udrugu, kao što su edukacija, umrežavanje, savjetovanja itd.

KOLIKO KUĆA JE U OVOM TRENUTKU ZAVRŠENO I KOLIKO LJUDI TRENUTNO ŽIVI I RADI NA IMANJU? DA LI POSTOJE MOGUĆNOSTI ZA DODATNO PROŠIRENJE?

Završen je edukacijski centar čije smo kapacitete prerasli pa planiramo gradnju još jednog objekta za edukaciju. Osim toga sagradili smo još 4 kuće od slame i gline, renovirali dvije već postojeće kuće građene konvencionalnim materijalima i pretvorili u primjere eko renovacije. Također neki od čla58 l jun

nova udruge su kupili gotove kuće u kojima žive. Samo Reciklirano imanje se ne može širiti ali postoji mogućnost „kolonizacije“ ostatka sela Vukomerić i okolnih sela.

Na pitanje koliko ljudi živi ovdje vrlo teško mi je dati precizan odgovor jer je ova priča vrlo dinamična i podložna promjenama. Svakako najmanje desetak ljudi koji su povezani s našom pričom živi u Vukomeriću, a tijekom toplijeg dijela sezone se ta brojka i udvostruči.

ZELENI DIZAJN, GRADNJA SLAMOM, EARTHSHIP, EARTHBAG I SLIČNE METODE GRADNJE UZ ZELENE KROVOVE I TENDENCIJU DA SE OKREĆEMO PRIRODNIM, OBNOVLJIVIM RESURSIMA SVE SU POPULARNIJI, ALI I

DALJE SE DOŽIVLJAVAJU KAO NEKA VRSTA ALTERNATIVE. ZBOG ČEGA JE I DALJE TAKO I IMA LI NADE DA SE STVARI OKRENU U KONTRA SMERU?

Osobno smatram da je problem u krivo postavljenim prioritetima globalnog društva.

Održivost planete i borba protiv klimatskih promjena bi trebali biti visoko na ljestvici prioriteta ako želimo da se naša vrsta održi još neko vrijeme. Umjesto toga moderno društvo ide u smjeru „razvoja“ koji je često destruktivan i kontraproduktivan. Gradnja i arhitektura su samo jedan od pokazatelja da je to tako.

Od konvencionalnog građevinskog establišmenta ne postoji sluh za gradnju s niskim ekološkim otiskom. Umjesto lokalnih i jednostavnih materijala preferiraju se skupi uređaji

kao što su komplicirani sustavi grijanja, rekuperatori, toplinske pumpe i drugi uređaji.

Ti uređaji su puno skuplji i kompliciraniji od „low-tech“ riješenja, a često rade lošije. ČITAV PROJEKAT JE I ZA VAS BIO POLJE ZA EKSPERIMENTISANJE I UČENJE KROZ PRAKSU. MISLIŠ LI DA JE TO NAJEFIKASNIJI NAČIN UČENJA I KOJE SU TO STVARI KOJE VAS JE SAMO PRAKSA MOGLA NAUČITI? KADA UPOREDITE RECIMO PRVE KUĆE NA KOJIMA STE RADILI, SA ONIMA KOJE PRAVITE DANAS U ČEMU JE NAJVEĆA RAZLIKA?

Definitivno nije najefikasniji način učenja, ali je za nas bio jedini mogući. Bilo bi puno ljepše i jednostavnije naučiti tehniku od nekoga tko ima više znanja i iskustva od tebe, no

Ekologija

pionirski rad ipak ima jednu posebnu čar.

Buckminster Fuller, američki inovator i arhitekt je jednom bio rekao: „Kada se osvrneš oko sebe i nemaš koga pitati za pomoć, znači da si na pravom putu.“ Upravo zato, još davnih dana smo se počeli baviti edukacijom. Znanja i vještine koje smo stekli širimo i omogućavamo drugim ljudima da značajno skrate svoju krivulju učenja. Kroz cijelu godinu održavamo tečajeve permakulture i prirodne gradnje i trudimo se da program bude što bogatiji.

Razlika između objekata koje smo gradili ranije i sada je svakako u kvaliteti ali i brzini izvedbe. Puno smo ekonomičniji nego ranije. (smeh)

60 l jun

KURSEVI PERMAKULTURNOG DIZAJNA SE UZ DRUGE KURSEVE I RADIONICE KOD VAS REDOVNO ODRŽAVAJU. ČEMU NAS UČI PERMAKULTURA I KAKO SE POSTAJE PERMAKULTURNI DIZAJNER?

Permakultura je interdisciplinarna metoda dizajniranja održivih i uravnoteženih sustava. Ona obuhvaća razne aspekte življenja – od stanovanja, korištenja energije, vode i drugih resursa do uzgoja hrane. Permakultura je skup znanja i vještina nam omogućavaju stvoriti sustave koji daju više od uloženog pomoću primjene obrazaca iz prirode. Dizajnira se uglavnom neki prostor, kao na primjer imanje, kuća, farma i slično, ali može se dizajnirati i balkon, zgrada, kvart ili neki drugi urbani prostor. Također, u permakulturi se dizajnira i sama zajednica jer su ljudi neodvojivi od ekosustava i struktura

koje stvaramo kroz permakulturni dizajn.

Prvi korak je svakako 72-satni tečaj permakulturnog dizajna koji je napravljen tako da vas u kratkom roku preplavi informacijama i iskustvom kako bi nakon tečaja imali vještine i bili inspirirani za stvaranje promjena u održivijem smjeru. Permakulturni dizajner se postaje jednostavno predanim radom i iskustvom. Kao i u bilo čemu drugome, prakticiranje permakulture nas čini boljim dizajnerima. Bitno je izbalansirati praksu s teorijom pa se trudimo da na tečajevima predavači uvijek pričaju iz vlastitog, praktičnog iskustva.

KAKAV SAVET BI DAO LJUDIMA KOJI BI ŽELELI DA POSTUPNO MENJAJU NAVIKE I DONOSE ZDRAVE ODLUKE I ZA SEBE I ZA PLANETU, OD ČEGA BI NAJBOLJE BILO DA KRENU?

Znam da bi očekivani odgovor na ovo pitanje bio – trebate kupiti komad zemlje, maknuti se iz grada, baciti TV u smeće, sagraditi kuću od slame i početi uzgajati hranu. No ne mislim da bi svi trebali tako živjeti i da bi svi trebali napraviti tako radikalan rez. Puno je toga što možete napraviti odmah – tamo gdje živite. Za početak možete promijeniti način kako trošite novac. Često velik dio našeg novca odlazi iz zajednice i time podržavamo velike koncerne i korporacije koje uništavaju planetu i društvo. Umjesto toga možete poduprijeti male, lokalne proizvođače kojih na sreću još uvijek ima. Prehrambene navike su također bitna stavka. Umjesto procesirane, predgotovljene, umjetne hrane možete početi kupovati „pravu“ hranu koja je rasla u zemlji i nije dovezena brodovima, šleperima

ili avionima iz nekog udaljenog dijela planete.

Manje mesa u prehrani je svakako preporuka bilo kojeg nutricionista, ali i znanstvenika koji se bavi klimatskim promjenama, jer proizvodnja mesa na konvencionalan način značajno doprinosi propadanju ekosustava.

Zatim tu je gospodarenje vlastitim otpadom i vjerujem da većina ljudi već zna da je razdvajanje otpada preduvjet za recikliranje, no još više možete postići ako kompostirate vlastiti organski otpad na licu mjesta gdje nastaje.

Na taj način stvarate kompost – preduvjet za plodno tlo uz eliminaciju oko 30% krutog otpada koji bi inače završio na deponijima.

Nevjerojatno je koliko puno možemo postići samo kroz hranu - izborom vrste hrane, gdje je kupujemo te kompostiranjem.

Također, mislim da je potrebno izgraditi određenu vrstu otpornosti u našim životima. Mislim da je ključno ovladati što većom količinom vještina koje nam mogu biti korisne. Trebamo uvesti polikulturu u naše živote umjesto monokulture, ne samo na našim poljima i stolovima nego i u našim umovima.

VAŠA ZAJEDNICA JE PROŽETA AKTIVIZMOM I BRIGOM ZA OČUVANJE OKOLINE I ODRŽIVIM NAČINOM ŽIVOTA ALI JE ISTOVREMENO I JEDAN DRUŠTVENI EKSPERIMENT. DA LI SU PRIJATELJSTVA NASTALA U OVAKVIM USLOVIMA TEMELJNIJA, DA LI JE TEŠKO FUNKCIONISATI SA VELIKIM BROJEM LJUDI U TAKO NEPOSREDNOJ BLIZINI I ISPREPLETANIM POSLOVNIM I PRIJATELJSKIM ODNOSIMA I KAKO IZGLEDA PODELA POSLA U TAKVOJ ZAJEDNICI?

Budući da smo organizirani kao horizontalna struktura, funkcioniranje ponekad stvarno može biti puno teže nego recimo u nekoj firmi ili drugoj hijerarhijskoj organizaciji. Ovakvo funkcioniranje svakako zahtjeva ulaganje više energije u komunikaciju i međuljudske odnose, ali uložena energija se isplati jer ono što 62 l jun

dobijemo zauzvrat je puno veće. Intenzivni međuljudski odnosi su ti koji nas konstantno prisiljavaju na rad na sebi, a na taj način postajemo bolje osobe. Komunikacijske vještine su izuzetno važne za funkcioniranje ovakvog kolektiva.

Jasno i direktno izražavanje i pravilna interpretacija izrečenog nisu stvari koje smo naučili u školi ili kod kuće, već je vještina koja se brusi i usavršava godinama, a važnija je i od gradnje, vrtlarenja, pisanja knjiga i držanja tečajeva. Ne mogu dovoljno naglasiti važnost rada na međuljudskim odnosima. Da, to je rad, kvaliteta ne dolazi sama po sebi. Zato je ponekad teže ali kao i sve drugo u životu – ako vrijedi, morate se malo pomučiti da bi radilo.

U SRBIJI JE KRAJEM SEDAMDESETIH BOŽIDAR MANDIĆ OSNOVAO JEDNU OD PRVIH KOMUNA NA OVIM PROSTORIMA „PORODICU BISTRIH POTOKA“ I OD TADA ŽIVI U PRIRODI I U SKLADU SA NJOM, PORED NJEGA POSLEDNJIH GODINA SVEDOCI SMO I DRUGIH POZITIVNIH PRIMERA GDE SU MLADI LJUDI PREUZELI INICIJATIVU I POKUŠAVAJU DA ZA SEBE I SVOJE PORODICE IZGRADE ŽIVOT VAN MREŽE. KAKVA JE VAŠA

Umjesto toga smatramo se dobrim susjedima i suradnicima, a u nekim slučajevima i vrlo dobrim prijateljima. Udruga ZMAG je nešto što nas veže ali i ljubav prema ovom mjestu. Nesebično dijelimo svo svoje iskustvo i znanje kroz besplatna savjetovanja i publikacije, tečajeve i radionice, ne samo sličnomišljenicima nego i najširoj populaciji.

SARADNJA SA SLIČNIM UDRUŽENJIMA, DELITE LI MEĐUSOBNO ISKUSTVA?

MOŽEMO LI OČEKIVATI TEBE I TVOJE

U Hrvatskoj postoji cijeli jedan niz ovakvih zajednica no ne mogu reći da primjećujem neku koheziju na toj sceni. Mi zapravo niti nismo komuna niti bismo to htjeli biti.

PRIJATELJE SA IMANJA U BEOGRADU NA NEKOM STRUČNOM PREDAVANJU?

Dolazimo kada nas pozovete. 

Ekologija

NA IMANJU STE USPELI DA PO

IMA LI NEKOG DUGOROČNOG REŠENJA NA

PERMAKULTURNIM PRINCIPIMA UZGOJITE

POMOLU, KAKO IZAĆI IZ OVOG ZAČARANOG

VELIKI BROJ VOĆA I POVRĆA, IMATE LI

KRUGA?

OKVIRNU PREDSTAVU KOLIKO VRSTA TU ŽIVI I

Ponekad je problem u tome što do nas dolaze samo one najcrnje informacije, a pozitivne priče se ne objavljuju u medijima jer nisu dovoljno senzacionalne da bi privukle pažnju.

Definitivno na tom području treba puno raditi i boriti se, i to na svim razinama – na terenu ali i u uredu. Evo na primjer, jedan naš član se uspio uključiti u radnu grupu Ministarstva poljoprivrede koja se bavi regulacijom GMO-a u Hrvatskoj. Takav rad je izuzetno bitan i zato su kod nas udruge koje se više bave lobiranjem i praćenjem javnih politika kao npr. Zelena akcija zaslužne za mnoge dobre stvari kojih često javnost nije niti svjesna. Na pitanje – kako izaći iz začaranog kruga, ne postoji jednoznačan odgovor jer je monopolizacija sjemena samo jedan od načina kako kapitalizam urušava temelje života.

KAKO DOLAZITE DO SEMENA?

Nemam točnu brojku jer upravo radimo na bazi podataka u koju ćemo upisati svo sjeme koje imamo u kolekciji. Nedavno smo bili i u posjeti udruzi Arche Noah u Austriji koja se od 90-tih godina bavi očuvanjem genske raznolikosti pa smo od njih naučili neke korisne stvari.

OČUVANJE BIODIVERZITETA I ČUVANJE AUTOHTONIH SORTI SEMENA JESU TEME KOJE SU STRAŠNO ZNAČAJNE, MEĐUTIM POSMATRAJUĆI TRENUTNU SITUACIJU NE SAMO U REGIONU VEĆ I ČITAVOM SVETU, STIČE SE UTISAK DA MULTINACIONALNE KOMPANIJE POPUT MONSANTA PREUZIMAJU PRIMAT I DA MALI PROIZVOĐAČI NEMAJU NIKAKVE ŠANSE.

64 l jun

radionica po školama i to je uvijek rad nakon kojeg se osjećate ispunjeno i smisleno. Prije dvije godine smo uspjeli ostvariti i suradnju s Agencijom za odgoj i obrazovanje pa smo kroz jedan projekt educirali grupu učitelja i učiteljica koje u svojim školama provode ekološki nastrojene programe. Jedan od naših članova je i sukreator kurikularne reforme koja je na žalost obustavljena promjenom vlasti prošle godine.

SA KOLEGINICOM, PERMAKULTURNOM DIZAJNERKOM, CVIJETOM BIŠČEVIĆ NAPISAO SI IZMEĐUOSTALOG I PRIRUČNIK BRIGA O TLU, ZELENI ALATI. KOJE SU TO OSNOVE KOJE BI PO TVOM MIŠLJENJU SVI MORALI DA ZNAJU KAKO BI SE SPREČILE EROZIJE TLA I EKOLOŠKE KATASTROFE KOJE SU POSLEDICA NEBRIGE?

I opet se vraćam na ono pitanje – što svatko od nas može poduzeti? Za početak možemo prestati kupovati takvu hranu. Ljudi misle da su izbori svake 4 godine. No izbori su svaki dan kada kupujemo stvari i tada biramo koga ćemo podržati.

MISLIM DA JE VAŽNO SPOMENUTI I VAŠE PROGRAME ZA DECU I PRIRUČNIK ODRŽIVE ŠKOLE KOJU JE IZDALO VAŠE UDRUŽENJE ZMAG. KAKVU SARADNJU IMATE SA DRUGIM INSTITUCIJAMA I IMA LI PROSTORA DA SE OVAKO VAŽNE IDEJE PREDSTAVE I NAJMLAĐIMA NA NEKOM VIŠEM, MOŽDA DRŽAVNOM NIVOU?

Da svakako, naše iskustvo je da su škole vrlo otvorene prema programima u kojima se djeci može osvjestiti važnost održivosti.

Postoje brojne metode gdje se kroz praktičan rad djeci mogu približiti ove teme. Mi smo održali doslovno stotine predavanja i

Osnovna stvar koju trebamo shvatiti je da je tlo živi organizam. Umjesto da na tlo gledamo kao na podlogu iz koje rastu biljke, moramo shvatiti da je život u tlu taj koji omogućava uzgoj zdrave, ekološke hrane koja jedino može nahraniti naš organizam. Zdravo tlo = zdrava hrana = zdravi ljudi.

Konvencionalna poljoprivreda uopće ne prihvaća važnost života u tlu pa poljoprivredno tlo postaje sve više nalik na pustinju. Količina humusa znatno opada iz godine u godinu, a gubitak plodnosti konvencionalna poljoprivreda pokušava nadomjestiti kemijskim sredstvima, sve dubljim oranjem i drugim destruktivnim praksama. Umjesto toga trebali bismo se okrenuti očuvanju života u tlu.

Postoje znanstvena istraživanja koja pokazuju da živo tlo kojim se gospodari na ekološki način spriječava eroziju, otpornije je na sušu jer ima veći kapacitet zadržavanja vode, daje jednake prinose kao i konvencionalna poljoprivreda, a hrana uzgojena na taj način sadrži značajno veću količinu mikronutrijenata (vitamina i minerala).

Ekologija

EDUKATIVNI CENTAR ZA PERMAKULTURU I TEHNOLOGIJE ODRŽIVOG RAZVOJA JE JEDNA OD NAJVAŽNIJIH STAVKI NA IMANJU. KAKO SU KONCIPIRANA PREDAVANJA, KOME SU NAMENJENA I KO SU PREDAVAČI, DOVODITE LI GOSTUJUĆE PREDAVAČE?

Edukacija je namijenjena svim zainteresiranim građanima ili organizacijama. Edukacija je koncipirana na razne načine – od jednodnevnih praktičnih radionica do višednevnih tečajeva, pa sve do permakulturne akademije koja traje cijelu jednu sezonu. Iskustva su vrlo raznolika, na tečajevima često imamo splet raznih struka i životnih stilova – od urbanih dizajnera i arhitekata do poljoprivrednika i građevinskih poduzetnika. Mnogo je pojedinaca koji već imaju neki komad zemlje i žele se preseliti ili započeti s uzgojem hrane za vlastite potrebe ili za prodaju. Tu su još i već spomenute škole, a nedavno smo radili niz predavanja i radionica za seniore.

Budući da je edukacija okosnica naše udruge, mi često i privlačimo ljude koji su skloni bavljenju edukacijom pa među našim članovima imamo stručnjake za određena područ66 l jun

ja koji onda budu predavači na našim programima. Naravno ponekad dovodimo i vanjske predavače, recimo prošle godine smo održali radionicu „Restoration Agriculture“ koju je vodio Mark Shepard, svjetski poznati permakulturni stručnjak koji je poznat po tome što uzgaja hranu za tržište na velikim površinama prema principima permakulture.

POKRIVATE ŠIROK SPEKTAR TEMA NA VAŠIM RADIONICAMA OD GRADNJE, ORGANSKOG UZGOJA HRANE, OBNOVE ZEMLJE, PRIPREME KOMPOSTA, IZRADE PRIRODNE KOZMETIKE DO RECIMO KERAMIKE. PRAKTIČNO, UČITE LJUDE VEŠTINAMA KOJE IM OMOGUĆAVAJU SAMOSTALNO FUNKCIONISANJE, NEZAVISNO OD SISTEMA I KONZUMERISTIČKOG DRUŠTVA. KAKAV JE ODZIV, PRIMEĆUJEŠ LI DA SE STVARI POSLE OVOLIKO GODINA KOLIKO SI UKLJUČEN U ČITAV PROJEKAT MENJAJU I DA SVE VEĆI BROJ LJUDI POSTAJE SVESTAN NEOPHODNOSTI PROMENE?

Svakako odaziv je sve veći. U posljednjih nekoliko godina više nismo sami na ovoj sceni pa primjećujemo da u Hrvatskoj postoji sve

više ljudi koji nude ovakve programe. Definitivno primjećujemo da je održivo življenje sve veći trend i nadamo se da neće ostati samo trend već da će se transformirati u dominantni način života.

DA LI SU VAŠA VRATA OTVORENA ZA VOLONTERE KOJI BI ŽELELI DA DOĐU I PROVEDU NEKO VREME, UČEĆI OD VAS I SA VAMA. KAKVI SU SMEŠTAJNI KAPACITETI NA IMANJU?

Upravo zbog smještajnih kapaciteta volontere primamo na kapaljku, no tijekom godina ipak je kroz imanje procirkulirao značajan broj ljudi. Radimo na tome da povećamo smještajne kapacitete pa je plan da kroz EVS projekte dovedemo volontere iz drugih zemalja koji bi na imanju ostali i malo duži vremenski period.

NA KRAJU MORAM DA TE PITAM - ŽIVOT VAN MREŽE, REALNOST ILI UTOPIJA?

Život van mreže nije moguć zbog toga što se ne možemo izolirati niti od društva niti od ekosustava.

Život van mreže bi možda bio moguć jedino na Marsu ako uspijemo nekako gore dovesti vodu i kisik, a i tada vjerujem da bi postojala neka komunikacija i interakcija s planetom Zemljom.

No šalu na stranu, održiviji život u većem skladu s prirodom je naša realnost koju živimo.

VOLONT Ekologija

TERIZAM n i č a n o ka vota ži

Tekst: Anđela Đurašković

Živimo u eri u kojoj se sve pretvara u instant proizvod za potrošnju, pa ne bi trebalo da nas čudi to što su se savremena shvatanja određenih pojmova udaljila od svojih izvornih značenja. Tako je ekologija od nauke o domu (grč. „oikos“ - dom) izgubila vezu sa nama, i svela se na nešto spoljnje, strano - okruženje, zelenilo i životnu sredinu.

Volontiranje je, pak, postalo faza kroz koju mladi ljudi moraju proći kako bi stekli radno iskustvo i postali spremni za zaradu na tržištu rada, stoga većina ga doživljava kao sve sem svojevoljan čin (lat. „voluntarius“ - svojevoljno).

Ovog mjeseca vas vraćamo suštini kroz razgovor sa pojedincima koji ruše stereotipe i čine planetu, naš dom, boljim mjestom za život – upravo kroz volonterski rad

Ekologija

B

ila je subota, 22. april i cio svijet je slavio Dan planete Zemlje. U prohladno predvečerje, ljudi svih uzrasta su se okupili u bašti „Ekologika“ kako bi prisustvovali prezentaciji „Ekologija Indijanaca“, koju su domaćini organizovali u saradnji sa međunarodnom organizacijom „Nova Akropola“. Pored ljubavi prema prirodi, udružio ih je i volonterizam, koji čini okosnicu njihovih života.

Svi su saglasni u jednome: volonterizam se danas većinom pogrešno shvata. Poslodavci ga često zloupotrebljavaju kako bi dobili besplatnu radnu snagu, a mladi ljudi ga prihvataju kao obavezu, i pasivno obavljaju svoje dužnosti ne razmišljajući o tome šta rade, maštajući o danima kada će početi da zarađuju i neće više morati da volontiraju.

Srećom, postoje mjesta na kojima volonterizam i ljubav idu ruku pod ruku. Postoje ljudi koji vjeruju da je put do sreće popločan nesebičnim radom u oblasti koja vas zanima.

Da čak i najmanje aktivnosti mogu da imaju veliki učinak i da nikada nije kasno da počnete da ih sprovodite u djelo. Takve ljude ćete naći na stranicama koje slijede.

Kroz život ih vodi uvjerenje da ako drugima darujete nešto plemenito, bez ikakvih ličnih interesa, oni će to prepoznati i odgovoriti vam na isti način. Ovi ljudi su nas nadahnuli pričama o dalekim kulturama povodom Dana planete Zemlje. Povodom junske Nedjelje volontera, mi ćemo vas njihovim.

70 l jun

Patrik Milošević

Međunarodna organizacija „Nova Akropola“, predstavništvo Podgorica Recitovanje Šekspira, ovladavanje vještinom retorike, pohađanje časova grnčarije, diskutovanje o filozofiji dalekog Istoka, drevnih Egipćana ili starih Grka – sve je to moguće na jednom mjestu, ušuškanom na podgoričkom Trgu nezavisnosti. To mjesto je međunarodna volonterska organizacija „Nova Akropola“, koja se bavi filozofskim, kulturnim i društvenim temama. Njeno predstavništvo u Podgorici vode Patrik Milošević i Marta Mihičić, koji su se prije nepune dvije godine iz rodne Rijeke preselili u glavni grad Crne Gore da bi ovdašnjem stanovništvu stvorili kutak za sprovođenje plemenitih ideja u djelo.

Za Plezir, Patrik je objasnio kako se volonterizmom počeo baviti prije skoro dvije decenije. Tada se, kaže, još uvijek osjećalo nasljeđe socijalizma i nekako je bilo prirodno da čovjek uzme učešća u aktivnostima od društvenog značaja. Godinama je volontirao u „Novoj Akropoli“ paralelno sa redovnim poslom, da bi neposredno pred selidbu u Crnu Goru napustio radno mjesto i u potpunosti se posvetio onome za šta osjeća da je nje-

gov pravi poziv. Predavanju filozofije i buđenju onog najboljeg u ljudima. Na svojim predavanjima ističe jedan aspekt filozofije, koji se u današnje vrijeme rijetko pominje - da samo znanje o vrlinama i mudrosti ne znači ništa, ako se ne dopunjava praktičnom primjenom tih vrlina u svakodnevnom životu.

Vjeruje da svaki čovjek može naći to što ga suštinski ispunjava, ako zaviri u sebe i odluči živjeti u skladu s tim što tamo nađe. Patrik to svakako čini.

KADA STE PRVI PUT POČELI DA VOLONTIRATE?

Prvi susret sa „Novom Akropolom“ se desio prije nekih 18 - 19 godina, u jednom prelomnom razdoblju u mom životu, kada se moj stari način života trošio i nesvjesno se javila potreba za nečim drugim, što će me više ispunjavat i što bi dalo dodatni smisao svakodnevnici. Znao sam da su neki moji prijatelji išli tamo i tako sam došao u kontakt sa školom. To je sve krenulo nesvjesno, susretom sa dubokim idejama koje te diraju. Cijela filozofska škola je bazirana na volonterskom pristupu djelovanja. Zahvaljujući određenim predavanjima, čitanju i, naravno, uključivanju vlastitog pokretačkog motora, vremenom se

Ekologija

od nečega što me oduševlilo intelektualno i emocionalno došlo do nečeg praktičnog.

KADA STE ZNALI DA JE VOLONTIRANJE U OKVIRU NOVE AKROPOLE ZA VAS NEŠTO VIŠE OD LIJEPOG HOBIJA?

Isto kao i sva duboka pitanja i unutarnji izbori koje činimo, ni ovo nije bilo naglo ni brzopleto, niti se pojavilo kao neki bljesak. Nastalo je kao posljedica akumuliranog iskustva, truda i slaganja prioriteta. Da bi to uopšte prešlo u način života, prvo mora u čovjeku bit prisutno uvjerenje da je to što čini vrijedno. Mora postojati dublja empatija prema idejama. Onda njih počneš navoditi kao prioritet, jer si ih počeo prepoznavat mentalno, emocionalno i praktično, i onda one počinju zauzimat veći dio tvog života.

Danas sam predavač koji je ujedno i učenik, jer se čovjek cijeli život obrazuje, uči, istražuje. Uvijek mora biti prisutna ta učenička pozicija, gdje si otvoren sa jednom unutarnjom skromnošću, u suočenju s svojim manama, ali si spreman da budeš dobrohotan prema novom, prema baštini koju znanje svijeta donosi i da to nasljeđe nesebično daš dalje, jer kakva je korist od držanja određenih stvari za sebe?

KAKO STE SE ODLUČILI DA SE ODVAŽITE I PRESELITE U CRNU GORU, KAKO BI, VOLONTERSKI, UČESTVOVALI U DOVOĐENJU NOVE AKROPOLE U PODGORICU? DA LI VAM JE BILO TEŠKO DA SE PRILAGODITE NOVOJ

tad vidi da put koji je izabrao može još dublje „zaorat“, dat sebe još više, jer su to prave godine za to. Bila je to jedna ozbiljna odluka, donijeta u saradnji sa onim iskusnijima.

Ja sam njome apsolutno zadovoljan. Nekako te sudbina stavlja u odnose u kojima ti, zbog onog što predstavljaš i činiš, dolaziš u kontakt sa ljudima sličnih afiniteta. Upoznao sam nove ljude, počeo radit nove aktivnosti – predstave, predavanja, kurseve, izlete... Da je to prepoznalo samo dvoje ljudi – i to je dobro. Bolje nego da je ta potreba ostala skrivena u meni.

SREDINI I NAČINU ŽIVOTA?

Pa, moram priznati, to uvijek čovjeku naizgled djeluje spontano, međutim, spontanost u stvari ne postoji. Postoji više jedna intuitivna životna, ili neki put trenutačna slutnja, koja ti da poticaj da još u tebi ima snage i entuzijazma, ali i stupanj zrelosti (pošto sada imam 43 godine). Na neki način, čovjek 72 l jun

DA LI MISLITE DA SVAKI ČOVJEK, BEZ OBZIRA NA GODINE, STEPEN OBRAZOVANJA I BRANŠU, MOŽE NAĆI NAČIN DA DA DOPRINOS DRUGIM LJUDIMA ILI DRUŠTVU KROZ VOLONTERIZAM, A DA ISTOVREMENO UŽIVA U TOME?

U tibetanskom budizmu ima jedno lijepo učenje koje govori o doktrini oka i doktrini

Ključna je svjesnost, jer ako neko to čini samo radi dobrovoljnog đira, njega će to nakon dvije akcije proć, a sljedeći put nešto drugo biti prioritet.

Kada čovjek počne činit nešto, a da razumije zašto to čini, onda to počne biti dio njega i sljubljuje se s tom idejom kroz praksu srca, nešto slično onom što Egziperi pominje u „Malom princu“. Mislim da se čovjek mora malo više okrenuti svom srcu. Ne bavljenju isključivo sobom, već da zaviri u svoju nutrinu, u svoju dušu i da će tamo naći sve.

Mislim da će se stvari pojavit same, jer naša pažnja (selektivna i pasivna) i naša interesovanja počnu reagirat na ono za šta se mi počnemo interesirat. Još ako mi počnemo tražiti nešto što bi čovjeka ispunjavalo, sigurno ćemo ga nać! Govoriti o tehnikama za to nema smisla, sve dok čovjek ne počne slušati svoj glas. On će mu pokazati sve, ako ga čovjek želi čut. Prva točka je krenut u potragu, druga je sukobit se sa strahom od promjene i treća ne odustat.

VOLONTIRANJE SE NA OVIM PROSTORIMA NAJČEŠĆE VEZUJE ZA MLADALAČKO DOBA I PERIOD U KOJEM MLADI LJUDI STIČU RADNO ISKUSTVO KROZ VOLONTERIZAM,

KAKO BI KASNIJE BILI BOLJE OSPOSOBLJENI ZA TRŽIŠTE RADA. ŠTA VI MISLITE O OVOM STANOVIŠTU, I ČINJENICI DA ONO ISKLJUČUJE VELIKI DIO POPULACIJE, KOJI VIŠE NIJE U STUDENTSKOJ DOBI?

Jasno mi je zašto u ovom globalističkom svijetu, gdje se reduciraju i ideje, pokreti i razmišljanja, u jednom pomasovljenju ljudi prihvaćaju ono što je moderno, pa tako prihvaćaju i volonterizam. Naravno, čast izuzecima, ali globalna slika je to da ljudi traže iskustva za stavit u CV. Mislim da sam ideal volonterizma često nije adekvatno prezentiran, a kada bi bio, onda bi, siguran sam, veći spektar ljudi to prepoznao. Ovako, stariji će reć da je to za mlade, da je to za idealiste, da se treba držat zarade, dok neki od njih ostaju neispunjeni u poznim, staračkim godinama, a ne vide kako bi se mogli uključiti u društvo, jer općenito društvo jako slabo brine o starijim ljudima.

Ekologija

U tibetanskom budizmu ima jedno lijepo učenje koje govori o doktrini oka i doktrini srca, nešto slično onom što Egziperi pominje u „Malom princu“.

Mislim da se čovjek mora malo više okrenuti svom srcu.

Ne bavljenju isključivo sobom, već da zaviri u svoju nutrinu, u svoju dušu i da će tamo naći sve

S druge strane, mladi rade po trenutnim željama i impulsima okoline. Jedan mali broj ljudi to prepoznaje kao način života, iz ljubavi. Ključna je svjesnost, jer ako neko to čini samo radi dobrovoljnog đira, njega će to nakon dvije akcije proć, a sljedeći put nešto drugo biti prioritet. Kada čovjek počne činit nešto, a da razumije zašto to čini, onda to počne biti dio njega i sljubljuje se s tom idejom kroz praksu.

NA JEDNOM OD PREDAVANJA POSVEĆENOM EKOLOGIJI I NAČINU ŽIVOTA AMERIČKIH INDIJANACA, OBJASNILI STE KAKO SE TRADICIONALNO EKOLOGIJA SHVATALA KAO BRIGA O SVIM ŽIVIM BIĆIMA KOJA NASTANJUJU PLANETU, DOM SVIH NAS. GDJE SE MIRE BRIGA O DOMU U TOM ŠIREM SMISLU I VOLONTERIZAM?

Interesantno je da je ideja kosmopolitizma, koja je danas svedena na pečate u pasošu, kroz stoički filozofski sustav upućivala na iste 74 l jun

ideje kao i američki Indijanci. To je tradicionalna slika svijeta, koja je čovjeku koji je živio u tom društvu dolazila rođenjem. Briga o onom oko mene dolazi kroz svijest o onom zajedničkom, onom „odozgora“, da smo ja i svijet oko mene povezani, i moje činjenje bude ishod toga. Danas, kad toga nema, čovjek mora krenuti od sebe. Kao što ja volim da mi bude čist radni sto, stan, ulica, prirodno je da i neko drugi to tako vidi, a da svi zajedno možemo da utičemo na grad, grad na državu, država na svijet. To je kosmopolitski stav, koji nas dovodi do maksime: „Misli globalno, djeluj lokalno“. Sve kreće od pojedinca. Ne mora volonterstvo uvijek bit konkretna akcija. Može bit topla riječ, da čovjek povremeno odluči odnijeti starom susjedu kafu, popričat ispred zgrade, da gradi svijest o tome da nismo sami i da svijet može biti onoliko bolji koliko se ti počneš trudit da svoju stvarnost uljepšaš tako što ćeš pomoć drugom.

Aleksandar Novović

Baštenska inicijativa „Ekologika – Mareza“ Na desetak minuta vožnje od centra Podgorice nalazi se oaza mira. Smještena u prigradskom naselju Mareza, ona kao da nije dio užurbane betonske priče poput grada kojem pripada. Tempo je sporiji, okruženje zelenije, a vazduh ispunjava smijeh ljudi svih uzrasta. Djeca pokušavaju da zavire u štalu, grupa ljudi zaliva biljke, a gosti iz inostranstva radosno ćaskaju s domaćinima na engleskom jeziku. Svi su oni došli kako bi, kao volonteri, dali svoj doprinos razvoju prve urbane bašte na teritoriji Crne Gore.

Prije četiri godine je moj sagovornik, Aleksandar Novović, zajedno sa svojom djevojkom Kristinom i grupom istomišljenika odlučio da se upusti u društveno-korektivni projekat kroz vraćanje prirodi. Kao diplomirani politikolog, prepoznao je da stvaranje modela društveno odgovornog i ekološki održivog domaćinstva može imati odjek u zajednici kakav ustaljeni obrasci društvenog djelanja nisu u stanju da izazovu. Tako je nastala baštenska inicijativa „Ekologika: Od

vrta gradu“, potpuno volonterski projekat koji svim ljudima zelenog srca i dobre volje daje priliku da se bave urbanim vrtlarstvom.

Aleksandar ističe da su volonteri ovdje porodica – koliko rade domaćini, toliko rade i oni. Kroz brojne djelatnosti i saradnju sa osnovnim školama i srodnim nevladinim organizacijama, ovaj vrijedan tim nastoji da podigne svijest o važnosti prelaska na održiva domaćinstva, spašavanja prirodnih resursa, zaštite ugroženih i endemskih biljnih vrsta i adekvatne edukacije. I naravno, sve te aktivnosti boje u toplu sliku, kakva postoji samo ondje gdje ljudi rade ono što zaista vole.

NVO „ECO LOGIC“ I BAŠTENSKA INICIJATIVA „EKOLOGIKA MAREZA“ FORMALNO POSTOJE VEĆ TRI GODINE, A NEFORMALNO STE POČELI SA RADOM VEĆ GODINU RANIJE. DA LI JE OD POČETKA IDEJA BILA DA SE STVORI PROSTOR NA KOJEM ĆETE POMIRITI VOLONTERIZAM I NAČIN ŽIVOTA U SKLADU S PRIRODOM?

Jeste, samo što nismo znali kako ona treba da izgleda. Imali smo „sirovu“ ideju i u hodu

Ekologija

smo učili kako ta ideja postaje komunikativna kroz ustaljenu terminologiju. Socijalno preduzetništvo, volonterizam. Mi o tome ništa nismo znali. Prve godine nas je bilo šestoro, sa potpuno internom željom i snovima o izgradnji nečeg lijepog. Poslije godinu dana, shvatili smo da ako želimo da pokrenemo ozbiljniju priču, moramo da osnujemo NVO, da sve to formulišemo i ozvaničimo. Nakon što smo formirali NVO, napravili smo i Fejsbuk stranicu i po prvi put se usudili da pozovemo ljude koje ne poznajemo da dođu. Tako se počela graditi naša priča. Sa porukom „Od vrta gradu“ pokušavamo da promovišemo induktivni metod, od pojedinačnog ka opštem, i da kroz talas pojedinačnih dođemo do većeg, lokalnog ili globalnog rješenja.

Znali smo da želimo da imamo farmu, prostor gdje se ljudi okupljaju i da dovedemo strance, jer nam je potrebna njihova energija.

Nismo ih percipirali kao volontere, već kao ogroman energetski boost, koji nam stiže iz potpuno druge mentalitetske sredine. U jednom trenutku smo shvatili da smo se obreli u globalnom svjetskom volonterskom pokretu koji je vezan za organske farme, takozvani WWOOF. Toliko smo se u njega zaljubili da nekad, čak i ako nam ne treba pomoć na imanju, prihvatimo da ljudi dođu. Sa sobom su donijeli toliko priča, jer su to mahom ljudi koji mnogo putuju i koji već znaju dosta toga o stvarima kojima se mi bavimo. To je nevjerovatno iskustvo i žalimo što trenutno nemamo uslova da snimimo dokumentarni film o „WWOOF-ingu“ u Podgorici.

KAKO SE RODILA IDEJA DA POSTANETE DOMAĆINI VOLONTERIMA PREKO PLATFORME

KOJEG SU UZRASTA I STRUKE NAJČEŠĆE

„WWOOF“?

VOLONTERI KOJE STE DO SADA UGOSTILI?

76 l jun

WWOOF-eri su većinom mlađi, negdje do 35 godina. Uglavnom je to bila kombinacija ljudi koji su završili društvene nauke i željeli da upoznaju život sa ove strane i ljudi koji se bave zaštitom životne sredine. Što se naših ljudi tiče, tu baš nije postojalo pravilo. Prve godine bili su to mladi, druge godine su počeli da dolaze i stariji, a ove godine smo ugostili sve profile ljudi, mahom sa društvenih nauka.

samo ako radimo i mi. Ako ja ne radim, ne rade ni oni, jer to ne bi imalo smisla. Danas možeš da sretneš na tone mladih ljudi koji volontiraju, ali često se dešava tužna činjenica (zbog koje oni nisu krivi, jer tako sistem funkcioniše) da volontiraju zbog CV-ja. To nije volonterizam nego sakupljanje poena. Takav je sistem, jer izvrće ruglu i obesmišljava neke mnogo dobre ideje.

NA KOJE SVE NAČINE LJUDI MOGU DA DAJU

ŠTA ZA TEBE PREDSTAVLJA VOLONTERIZAM?

SVOJ DOPRINOS BAŠTI „EKOLOGIKA“?

Sve aktivnosti koje radim su volonterske.

Imali smo sreću da pokrenemo volontersku priču sa ljudima izvani i to je za nas bilo prije svega iz mentalitetskih potreba. Sa ljudima odavde ne možeš da iziskuješ kontinuitet i obavezivanje u volontiranju. Kod stranaca nema: „Ja to ne znam“, „Ja to nikada nisam radio“, „Ja nijesam siguran“... Oni sve urade.

Ljudi na imanju rade četiri sata dnevno i to

Pošto smo mala farma i ne tražimo doslovnu pomoć, shvatili smo da će ljudi najbolje da nam pomognu tako što će, ako su na istoj frekvenciji s ovom pričom, uz nju ili u okviru nje da realizuju svoje snove. Ljudi samo treba da shvate da je „oikos“ dom.

Mahom se ekologija shvata kao sinonim za pojam zaštite životne sredine, a zapravo je zaštita životne sredine samo jedna od oblasti

Ekologija

PROJEKTU ILI OTVORE VRATA SVOG DOMA

kojima se bavi ekologija. U okviru inicijative za zdrav dom treba da afirmišu svoje afinitete. Konkretno, sociolog ovdje može da nađe mnogo materijala vezanih za društvene aspekte ekologije. Arhitekti bi materijal bio kako da se organizuju prostor ili prirodni servisi za ljudske odnose i napravi ambijent za čovjeka. Za umjetnika, biologa, tehnologa – za sve je ovo priča o domu. Svi u okviru tog doma imamo svoje profesije i struke, samo treba da ih shvatimo u širem kontekstu, a ne kao izolovane, prihvatimo ih kao dio cjeline i afirmišemo se. Time si ti doprinio i gradu, i prirodi, i ugroženim vrstama i srećan si čovjek – a i mi smo. ŠTA BI PORUČIO LJUDIMA KOJI IMAJU ŽELJU DA ZAPOČNU RAD NA NEKOM VOLONTERSKOM

78 l jun

DRUGIM LJUDIMA, ŽELJNIM VOLONTIRANJA?

Kao domaćin, prvo raščisti sa sobom ne postoji perfektan gost. Kada pričamo na tom ličnom planu, odnosno intimnom doživljaju, stvari su najzanimljivije. Svaki detalj koji može biti neugodan prihvati kao takav. Ima stvari koje su neugodne do bola, ima stvari koje te baš začude ili čak uvrijede, ali su na kraju samo kulturološka razlika i moraju da se prevaziđu. Nevjerovatno je veće sve ono što se dobije. Kada je u pitanju samo putovanje, otići na ovakve stvari je veliko iskustvo. Mi smo posjetili farmu WWOOF-era koji su prethodno bili kod nas. Bili smo tamo 12 dana.

Radili smo s njima u bašti i upoznali mnogo ljudi iz ove branše. To je bilo 12 dana bogatstva.

Linda Staponites

WWOOF volonterka Iako je u baštu „Ekologika“ pristigla samo dva dana prije našeg susreta, volonterka Linda Staponites mi je izgledala kao stari član ove zelene porodice. Udobno smještene u velike fotelje, sa po čašom domaćeg soka od žalfije u rukama, razgovarale smo o radu na farmi i tome šta je prethodilo njenoj odluci da se uključi u WWOOF-ovanje, platformu koja volonterima omogućava da rade na farmama širom svijeta. Rodom iz Amerike, Linda se prije nekoliko godina preselila u Evropu radi školovanja. U Pragu je završila magistarske studije menadžmenta životne sredine, ali zbog nepoznavanja češkog jezika nije mogla da nađe puno prilika za volontiranje. Zanimale su je samo inicijative koje čine da se osjeća kao da zaista pomaže nekome, pa se WWOOF činio kao sjajna opcija. Posjeta farmi u Crnoj Gori je ujedno i njeno prvo WWOOF iskustvo, nakon kojeg će volontirati na još dvije farme u regionu. Po osmijehu koji joj nije silazio s lica, i entuzijazmu sa kojim priča o ovoj temi, lako je zaključiti da je ovo tek početak njenog istraživanja svijeta kroz volonterski rad.

KADA SI PRVI PUT ČULA ZA WWOOF? ŠTA TE JE PRIVUKLO OVOM VOLONTERSKOM PROGRAMU?

Čula sam za WWOOF 2011. godine, kad je moja prijateljica pošla na farmu u Italiji. Imala je lijepo iskustvo i naučila mnogo novih vještina. Recimo kako da pravi vino, kozji sir, itd.

Sve mi je to djelovalo veoma zanimljivo. Cio život sam stanovala u gradovima, pa iako sam željela da posjedujem biljke, nisam mogla imati baštu. Ovo je dijelom bio i razlog zbog kojeg sam željela da WWOOF-ujem, kako bih naučila više o baštovanstvu i životu na farmi.

KAKO SI SE ODLUČILA ZA VOLONTIRANJE NA FARMI U CRNOJ GORI I KAKAV JE OSJEĆAJ BORAVITI U POTPUNO DRUGAČIJEM OKRUŽENJU?

Prošle godine sam bila na putovanju kroz Hrvatsku, i veoma su mi se dopali ljudi, hrana, pejzaži i kultura. Pretpostavila sam da će Crna Gora biti jednako zanimljiva, ali manje „turistička“, za šta sam smatrala da je bolje.

Volim stvaranje novih iskustava, tako da zaista uživam u vremenu koje provodim ovdje.

Ekologija Savladavam brojne nove vještine dok istovremeno učim o kulturi. Biti okružen ljudima alternativnih pogleda na svijet i drugačijeg načina življenja je poučno. Lijepo je, jer čini da se osjećam ne samo kao turista, već kao neko ko postaje integrisan u zajednicu i kulturu. ŠTA JE ZA TEBE VOLONTERIZAM?

Mislim da je zanimljivo to što kad volontiraš, u suštini pomažeš drugima, ali je jedan od razloga zbog kojih ja to radim i to što čini da se dobro osjećam (što je, rekla bih, donekle sebična namjera, ali sa pozitivnim ishodom). Vjerujem da volontiranje treba češće da praktikujemo i da ljudi koji su situirani treba da pomognu onima kojima je pomoć potrebna.

I sama treba više da radim ono što propagiram, i da češće pomažem. Desi se da nekad nemam vremena i tada doniram novac organizacijama i fondovima (uglavnom „Oxfam“-u ili „Charity water“-u), ali osjećam da je neposredno pomaganje ljudima bolje za sve koji su uključeni u to.

KOJE SU PREDNOSTI, A KOJE MANE UČESTVOVANJA U PROGRAMIMA POPUT OVOG?

Mislim da su najveća prednost ljudi koji sa vama dijele svoje ideje i kulturu. Što više putujem, to mi svijet djeluje manji, a ja se osjećam bolje povezano sa ljudima. To čini da osjećam kao da živimo na jednoj planeti, a ne u odvojenim zemljama. Mislim da bi više ljudi trebalo da volontira, kako bi svijet učinili manje bezobzirnim i mjestom sa manje mržnje. Mana bi mogao biti ekološki uticaj koji putovanja ostavljaju na životnu sredinu. Na primjer, ja sam ovdje i učim kako da bolje živim u skladu sa prirodom, ali sam do ovog mjesta došla avionom, koji ostavlja velike posljedice na ekosistem.

Nadam se da će moja iskustva ovdje to da nadomjeste na neki način.

80 l jun

KOJI BI SAVJET DALA SVIM LJUDIMA KOJI ŽELE DA SE OPROBAJU U WWOOF-INGU?

Oprobajte se u WWOOF-ovanju, 100%! Ja sam malo pristrasna jer sam do sada posjetila samo jednu farmu i to je ova kod Aleksandra i Kristine, koji su me naučili mnogo čemu, ali se nadam da će moje buduće farme biti jednako dobre. Kao što rekoh, mislim da je to najbolji način za putovati, a ne biti samo turista.

POSTOJI LI MJESTO ZA SVAKOG OD NAS U PLEMENITOM SVIJETU VOLONTERIZMA?

Iz bogatog iskustva mojih sagovornika, lako je zaključiti da je najbolji volonterski program onaj koji će vam omogućiti da se bavite onime što volite, istovremeno čineći svijet boljim. Činjenica je da je većina volonterskih programa danas namijenjena mladim ljudima studentske dobi, i da je često starosna granica do 28 – 30 godina postavljena kao jedan od kriterijuma u procesu prijavljivanja. Ipak, ne dajte da vas to obeshrabri! Ne svodi se volontiranje samo na čekanje da vas neko prihvati kao učesnika na određenom projek-

tu. Sa prijateljima pokrenite akciju čišćenja grada, učestvujte u stvaranju audio biblioteke za slijepe, pomozite Crvenom krstu da potrepštine podijeli ugroženom dijelu stanovništva, WWOOF-ujte, priđite organizaciji čiji se ideali poklapaju sa vašim i pitajte kako možete da pomognete.

I znajte da se pravi smisao i radost volontiranja nalaze sa druge strane puta, na koju dospijevaju samo oni koji ignorišu pitanja tipa: „Šta će ti to, kad te niko ne plaća?“. Jer se, na kraju, prava sreća ne može vrednovati materijalnim mjerilima. Najbolji put do nje je upravo kroz nesebično dijeljenje s drugima onoga što imaš.

Životni stil

Neprocenjiva radost davanja Tekst: Merima Aranitović

Tekst: Marija Radojković

„Jedini način na koji možeš uneti smisao u život jeste posvetiti se ljubavi prema bližnjem, posvetiti se zajednici koja te okružuje, stvaranju nečega što će tvom životu dati svrhu i smisao.”

Tomas Man

Životni stil

Ž

ivot svakog od nas ima svoj smisao, čak i onda kada ga sami obesmislimo, čak i kada prestanemo da verujemo u svrhu svog postojanja. Ima smisao i kada se zapitamo - čemu sve ovo i do koje granice čovek može da istrpi? Smisao je preneti nekom svoje iskustvo, naučiti nekog da ceni trenutke, oprostiti, povezati ljude, pokrenuti na akciju.

Nijedan čovek nije ostrvo. Delimo isto tlo, dišemo isti vazduh, pijemo vodu iz zajedničkih izvora i svima isto sunce sija. Zemlja rađa plodove svima. Priroda ne razlikuje ni pol, ni boju kože, ni količinu novca na bankovnom računu. Ona je svima majka. Mi smo ti koji svojim nemarom učinimo da nam se nekad pričini da nas priroda ne voli, zaboravljajući da joj zagađujemo tlo, da ne brinemo o čistoći vode, da smo joj sekli šume, menjali tokove reka, iskopavali utrobu zarad sitnih zadovoljstava.

Neko će reći - pa nije bogatstvo koje se na taj način stiče malo i beznačajno. Složiću se, ali je zadovoljstvo ipak sitno. Jer sreća ljudska ne leži u gomilanju materijalnih dobara do granica nebrojivosti. Nismo mi, rekoh već, ostrva i ništa naša sreća ne znači ako je nemamo s kim podeliti. Čak su se i banke dosetile da u reklamnim kampanjama pričaju o neprocenjivim stvarima. Osmehu deteta, zagrljaju, zalasku sunca, podeljenom ručku, empatiji.

Desi se tako da u jednom trenutku zaboravimo da smo deo sveta koji nas okružuje.

Zaboravimo na ljude oko nas, zaboravimo prirodu. Smetnemo s uma one koji nemaju koliko imamo mi, one koji su bez posla, bez adekvatnog smeštaja, kojima treba naše malo da bi i oni imali dovoljno. Zaboravimo u svom blagostanju one kojima stanje nije toliko blago kao nama. Uzimamo zdravo za gotovo ono što imamo.

84 l jun

A šta mogu ja da uradim?

Možemo li drugačije? Možemo li mi učiniti nešto neprocenjivo, novcem nenaplativo?

Naravno da možemo. Ako se pitate šta to svako od nas može, uzmite parče papira i postavite sebi jednostavno pitanje: šta ja to umem?

Sastavite spisak svojih znanja i umeća od kojih i drugi mogu da imaju koristi. Umete da mesite, krečite, podučavate, fotografišete, organizujete i motivišete ljude... Možete, recimo, jednom mesečno umesiti kolače i odneti ih u starački dom ili svratište... Ili okrečiti hodnik na svom spratu da svima bude lepo, a da novac koji stanari prikupljaju za održavanje ode u neke druge namene. Možete podučavati komšijsku decu jednom nedeljno. Napraviti humanitarno fotografisanje i prodati svoje fotografije kako biste skupili novac za neki plemenit cilj.

Mnogo toga što inače radite, ako podelite sa drugima, može biti njima od neprocenjive koristi, a vama na radost. Darivanje i deljenje su uzvišeni čin koji bi svako od nas trebao da praktikuje. Svako od nas može da pronađe ličnu svrhu i da doprinos svetu u kom živi.

Recept za ljubav i sreću Ne postoji univerzalni recept za pronalaženje ličnog puta ka tom neprocenjivom. Reći ću vam kako ja to radim. Tražim ga i nalazim u ličnim preispitivanjima. Razmišljam o tragovima koje su na mene ostavili svi oni ljudi koje sam znala, kojih više nema, a pamtim ih upravo po tim neprocenjivim stvarima. Znam koju su svrhu u mom životu imali. Od svakog sam nešto važno naučila - neki su me učili prvim koracima i rečima, drugi su me učili da postanem osoba kakva jesam, ispravljali gde je trebalo, krivili gde je bilo isuviše pravo, ulivali samopouzdanje, utkali sebe u reči, misli, dela.

Iz dnevnika praktičara cvetnih esencija Svi smo se u životu susreli s nekim ljudima koji nisu sposobni da dele. Ne vide svrhu u volontiranju, humanitarnom radu, ne vide razlog da daju bez naknade. Često su kritički nastrojeni, uplašeni da ako se suviše bude davalo drugima, neće ostati dovoljno za njih.

Strah od kataklizmi, od bolesti, siromaštva, zavist, uskogrudost, preterana kritičnost, samoljublje, ljubomora, apatija samo su neki od razloga zbog kojih se osećaju kao da su na ostrvu – otuđeni od ostatka sveta, nesposobni da pomognu, da čista srca vide svoju okolinu, da razumeju one koji se raduju suživotu i s ljubavlju se odnose prema ljudima i okruženju.

Takvi ljudi nikad ne dođu kod praktičara zbog toga što ne pomažu drugima, što ne volontiraju, no tokom razgovora s njima vrlo se brzo uoči da u njima postoji neka blokada zbog koje su u gardu prema svom okruženju. Neka trauma ih je blokirala pa ne mogu da ostvare pozitivan odnos sami sa sobom, a samim tim nemaju dobar odnos ni sa svojom okolinom.

Umesto da dele, oni gomilaju. Umesto da daruju oni grabe za sebe bojeći se da će za nešto ostati uskraćeni. Kada počnu da rade na sebi, polako, korak po korak, ljubav počinje ponovo da dobija svoj čist oblik, razvezuju se potreba za gomilanjem, odbacuje se strah od nemanja. Vraćaju se u ravnotežu i spremni su da daju i dele i vole čitavo svoje okruženje. Radost neprocenjivog useljava im se u srca.

Floriterapija je dobar izbor za sve one koji bi želeli da rade na sebi, na uravnoteženju, prihvatanju sebe kao dela prirode. Paleta esencija je veoma široka i tek kroz razgovor sa klijentom možemo da damo pravu kombinaciju za pronalaženje smisla, povratak empatije i ljubavi kao baze za srećan život.

Ukoliko ljubav nije pobegla iz vašeg srca, vi ste srećna osoba, međutim ako osećate da imate praznine, pronađite svog praktičara cvetnih esencija i poradite na sebi. Videćete – osećaj je neprocenjiv.

e n i l n O e j n a t r špa

Pripremila: Nina Simonović

Bilo da samo tražite inspiraciju kuda na sledeće putovanje, skupljate hrabrost da se otisnete u svet kao solo putnik/ca ili već imate jasno definisane prioritete poput duhovnih ili gastronomskih tura naredne online adrese su odlična polazna tačka za vas NOMADasaurus Ališa i Džered su već bili svetski putnici kada su se upoznali u Vankuveru. Odatle su krenuli na 40 000km dugo putovanje kombijem kroz Kanadu, a zatim i na 15 000km dugo putovanje motorom kroz Jugoistočnu Aziju gde su se i verili, unutar najveće pećine na svetu. Ovaj australijski par trenutno zajedno istražuje Južnu Ameriku, a potom idu na Antarktik. Njihov sajt je idealno mesto ukoliko ste u potrazi za inspiracijom i savetima za duža putovanja.

Eat With je zajednica koja omogućava ljubiteljima gastro turizma da pronađu svoju narednu idealnu destinaciju.

Naime, ovaj sajt predstavlja mrežu andergraund gastronomske scene i spaja lokalne kuvare-amatere sa ljubiteljima dobrog zalogaja. Birajte između 650 kuvara u 200 gradova širom 50 zemalja, koji su kreirali više od 1 500 menija i održali oko 11 000 večera. Ako i vi volite da eksperimentišete u kuhinji, možete se prijaviti kao host-chef i eto prilike za druženje sa svetskim putnicima.

The Great Projects Prva misija ove zajednice bila je spašavanje orangutana na Borneu. Danas su uz pomoć volontera i lokalnih vlasti proširili svoju delatnost na četiri kontinenta i više od 35 projekata.

Njihove eko-ture se fokusiraju na spašavanje ugroženih životinja, a za nepunih pet godina su sakupili više od 600 000 funti donacija za očuvanje životinjskih vrsta i njihovih prirodnih staništa. Za naše standarde ovakva volontiranja su prilično skupa, ali zauzvrat ćete dobiti neprocenjivo životno iskustvo i satisfakciju da činite dobro delo za planetu.

Counscious Journeys U želji da služi kao spona između istočne i zapadne kulture i razvija održivi turizam Tibeta, ovaj projekat je pokrenuo lokalac koji je odrastao u polu-nomadskom selu u centralnom Tibetu. Može vam pomoći da odsednete u domovima lokalaca, volontirate u tibetanskim zajednicama ili da vas povede na duhovno putovanje kroz ovu zemlju.

Hip camp se najjednostavnije može opisati kao „Airbnb za kampove i farme”. Za sada je baza dostupna samo za posede u Severnoj Americi i obuhvata kako javne parkove tako i privatne posede, te na taj način podržava i ekonomiju deljenja i podstiče ljude da više vremena provode u prirodi. Lako možete pronaći lokaciju koja savršeno odgovara vašim potrebama, a možete se i prijaviti za volontiranje na nekom od kampova i rančeva.

Escape Here je online baza korisnih članaka i saveta razvrstanih po destinacijama i tipu putovanja. Ono po čemu se razlikuju od sajtova ovog tipa su kategorije poput: sportska putovanja, avanturistička ili istorijska putovanja, potcenjene destinacije i tome slično. Pronađite niz korisnih saveta na temu pakovanja i šta činiti kada vam kasni let ili pročitajte listu sa 15 mesta koja ne možete posetiti čak iako želite.

Be My Travel Muse sajt je riznica saveta i putopisa za sve solo putnice iz pera Kristin Adis, koja već skoro pet godina sama obilazi svet i živi sa lokalnim stanovništvom. Autorka je knjige „Conquering Mountains: How to Solo Travel the World Fearlessly” u kojoj možete saznati kako da prevaziđete strah od solo putovanja, ostanete bezbedne na putu i šta je zaista potrebno jednoj ženi u torbi tokom višemesečnog putovanja.

Putopis

Razglednica sa

Tekst i fotografije: Jelena Ranković @desiderata_traveller

Šri Lanke PUTOPIS SLIKAN ČAJEM

Šri Lanka je zemlja lepote i šarma. Osmeha. Divote.

Ali i kontrasta. Slatko gorkih priča. Plaža i planina. Kao i čuvenih plantaža čaja i veštih žena koje ga beru i prave.

Putujući po ostrvu koje mi je obuzelo sva čula, imala sam osećaj kao da sam upravo otkrila TV u boji na čijem programu se emituju istovremeno Nacionalna geografija, 24 kitchen i Mala nevesta i sve to uz šolju cejlonskog čaja koji više nikada neću piti sa istim mislima

Putopis

S

uza Indije kako je još nazivaju zbog oblika i pozicije, je relativno mala zemlja koja se prostire na 65,610km kvadratnih, ali u njoj toliko toga možete videti i doživeti. Čudesan miks naroda, religija, burne i bogate istorije dalje ali i bliže, kao i klimatskih razlika na veoma maloj udaljenosti.

Pored prelepih plaža, značajan deo ostrva zauzimaju plantaže čaja i to na tri područja Dimbula, Nuwara Eliya i Uva. Posle resetovanja na suncu odlazim na osetno hladnijih 2000m u gradić Ela i istražujem dalje ovaj skriveni dragulj Indijskog okeana. U okolini su brojne plantaže čaja i fabrike koje odavno želim da posetim i saznam nešto više o ovom napitku. U svetu se godišnje proizvede tri miliona tona čaja. Šri Lanka je posle Kine, Indije i Kenije četvrti proizvođač na planeti.

Čaj sa mirisom buržoaskih salona Pisac Konan Dojl rekao je da su plantaže čaja Cejlona takav spomenik hrabrosti kakva je i statua lava na polju u blizini Vaterloa. Priče o cejlonskom čaju, koji se i dalje naziva po starom imenu države, blago mirišu na britanske buržoaske salone, zahvaljujući činjenici da je Šri Lanka bila engleska kolonija, kao i činjenici da su dva Škota promenila čajnu industriju na ostrvu i upisali je na svetsku mapu. Istorijski podaci kažu da je prve plantaže na ostrvu organizovao Džems Tejlor koji je 1867. godine zasadio oko 80 hektara čaja donetog iz Kine.

Tejloru je bilo potrebno šest godina da svet sazna o novom „cejlonskom čudu“. On je 1893. godine na Svetskom sajmu u Čikagu proslavio ime cejlonskog čaja kvalitetom i autentičnom aromom. Do sedamdesetih godina plantaže su vodili Englezi, a 1971. godine je izvršena reforma i one postaju državne. Danas su u privatnom vlasništvu bogatih porodica Šri Lanke.

92 l jun

Čuveno Liptonovo odmorište Vizija Ser Tomasa Liptona koji je takođe posedovao brojne plantaže, bila je da omogući većini da uživa u ovom aromatičnom napitku. Umesto da krene u prodaju velikih drvenih sanduka, kako se u to vreme čaj dopremao sa Cejlona, odlučio je da manje količine upakuje u kutijice sa sloganom „Oaza čaja u vašoj šolji”. Danas je Lipton čaj jedan od najpopularnijih i najprodavanijih brendova na svetu. Sakupljaju čaj iz celog sveta, a fabrika se nalazi u Dubaiju gde se proizvede najmanje pet milijardi kesica čaja godišnje. Nemaju fabriku na Šri Lanki, ali zato u znak sećanja postoji Liptonovo odmorište ili Lipton’s Seat koji je najpoznatiji vrh na brdu Poonagala u Badula distriktu, blizu mesta Haputale. Na putu ka vrhu je poznata fabrika čaja Dambethanna kao i nepregledna zelena polja.

Putopis

Da bi se stiglo potrebno je od fabrike preći još 8km krivudavog puta koji, čini se, nije obnavljan od vremena kolonijalizma. Odlična šansa da se uverim ko stoji iza proizvedenih tona čaja. Srećem žene koje beru čaj, ne prekidajući rad ali prateći me pogledom, osmehom i po kojim pozdravom, dok ih fotografišem. Ne govorimo isti jezik, ali komuniciramo očima i osmehom. Kao i pre mnogo godina i danas se bere isključivo ručno. Lepe Tamilke sa karakterističnim nakitom na nosu, narukvicama i tačkama na čelu su nezamenjivi deo svake šolje čaja koje se ispijaju širom sveta.

Branje je ženski posao Uz put promiču citati, mudrosti o zaštiti prirode, važnosti uzajamnog poštovanja, motivacione rečenice koje su u potpunom neskladu sa životnim standardom i zaradom radnika. Mogla bi ovo biti priča o romantičnoj vožnji valovitim beskrajnim zelenim poljima čaja, ali ovo je bitter sweet simfonija koju izvode svetske korporacije i žene. Najveću zaradu od čaja ova zemlja je ostvarila 2014. godine kada je vrednost izvezenog čaja iznosila 1,63 milijarde dolara. Ipak, sve te priče sa više nula zapravo započinju ovde, na poljima čaja. U listiću koji je ubrala jedna žena Tamilka. Jer mašina ne može da zameni njene spretne i tople ruke. Jer ni muškarac ne može da je odmeni. Jer niko osim Tamilki ne može da radi na poljima čaja. A ta nezamenljivost se plaća manje od tri dolara na dan!

Tamilce su inače Englezi davnih dana doveli sa juga Indije jer su bili vešti i iskusni u branju, a Sinhalezi na Šri Lanki, nisu želeli time da se bave. Zbog velikih vrućina žene rade na poljima rano ujutru ili u kasnijim popodnevnim satima.

94 l jun

Dok ručno beru listove platnene džakove drže oko glave ili na ramenima. Beru se samo sveži, mladi listovi sa zelenih stabljika dok se oni stariji i krupniji ostavljaju na žbunu.

Ako se bere golim rukama, posle nekoliko godina ostavlja na šakama ostaje trag boje koji ne može da se skine.

96 l jun

Zbog velikih vrućina žene rade na poljima rano ujutru ili u kasnijim popodnevnim satima. Beru se samo sveži, mladi listovi sa zelenih stabljika dok se oni stariji i krupniji ostavljaju na žbunu

Stroga pravila rada i života Zanimalo me je kako izgleda život jedne Tamilke, na šta sam dobila veoma precizne odgovore bez imalo sentimentalnosti. Radno vreme je od 8 do 17h. Pauza za ručak je jedan sat. Zarađuju 400 rupija dnevno što je manje od 3$. Moraju da uberu 20kg čaja na dan. Ukoliko ne ispune normu, dobijaju manje novca ili mogu da ostanu prekovremeno.

Rade svim danima osim nedeljom. Nemaju godišnji odmor osim kada je neki bitniji tamilski praznik. Dobijaju besplatnu zdravstvenu zaštitu, školstvo, kao i malo zemlje koju mogu da obrađuju. Žive u svojevrsnim komunama. Svako naselje ima svoj hindu hram. Ćerke nasleđuju radno mesto majke i kada

se udaju i one dobijaju kuću i zemlju. U fabrikama i na svim poljima na ostrvu je ista visina zarade.

Posle prelaska nekoliko rampi i plaćanja taksi za ulazak, zatičem žene koje mere nabrano lišće čaja. Gruba lica ne obraćaju pažnju na mene dok ih slikam. Saznajem da je za 1kg čaja potrebno 5kg listova kao i da se tako ubrano lišće šalje dalje na preradu u fabrike i nema se vremena za poziranje. Stižem konačno do vrha gde je Ser Lipton posmatrao svoje plantaže i pijuckao čaj sa prijateljima. Pogled na doline, zelenilo i planine malo koga ostavljaju ravnodušnim.

Putopis

Obilazak fabrike čaja Nekoliko dana kasnije vozom odlazim u mesto Nuvara Elija (Nuwara Eliya) ili Mala Engleska kako ga još zovu. To je planinsko mestašce na visini od 1.868 metara, oko kojeg se nalazi 95 odsto svih plantaža Šri Lanke.

Videla sam kako izgleda berba čaja i sada je bilo vreme da saznam nešto više o procesu prerade. Obilazim fabriku čaja Blue Fields i tamo opet zatičem isključivo žene radnice, dok, kažu, muškarci navodnjavaju polja. Čak je i vodič kroz fabriku devojka koja mi je ispričala nešto više o preradi i tipovima čaja. Iz te faze sam zapamtila da su crni i zeleni čaj potomci iste biljke, razlika je samo u stepenu fermentacije. Razgledali smo sve delove fabrike: odeljenje fermentacije, sušionice, kako se seče i pakuje.

98 l jun

Kada listovi čaja sa polja stignu u fabriku prvo se peru i suše. Listovi se potom stavljaju na sunce gde oksidiraju i tako se dobija crni čaj, a ako se preskače sušenje i oksidacija te listovi sveži i zeleni idu u dalju obradu onda dobijamo zeleni čaj. Listovi trpe tri operacije: termičku obradu, rolovanje i sušenje. Kod crnog čaja fermentacija se odvija do kraja. Zavijanje ili rolovanje crnog čaja razlikuje se od zavijanja zelenog. Blago zavijeni listovi daju blag ukus. Čvrsto zavijeni pak daju jak ukus čaja. Zavijanje se odvija ručno ili mašinski.

Naredna faza je mlevenje i još neki procesi pre samog pakovanja i distribucije. Najskuplji je beli čaj koji se dobija od izdanaka odnosno pupoljaka listova koji se vibracijom odvajaju od listova.

Putopis

100 l jun

Putopis

Istina i lepota u šoljici Vrste čaja variraju ukusom, a time i kvalitetom i cenom s obzirom na listove pa su čajevi od manjih listova jači, a time i kvalitetniji. Što se finije iseče, aroma je jača. Čaj mora da sadrži tri komponente: boju, ukus i aromu.

Da bi se dobio prvoklasan čaj, listovi moraju biti prerađeni najkasnije dan posle berbe. U fabrikama se mešaju listovi sa različitih plantaža. Tako proizveden čaj, od velikih i celih, ručno savijanih i potom prirodno sušenih listova, znatno je cenjeniji i poznat je kao Orange Pekoe. To je unikatan, prvi i najstariji način proizvodnje. Samo crtež lava sa krunom i natpis „Pure Ceylon Tea-packed in Shri Lanka“ garantuje njegovo poreklo.

102 l jun

U sklopu fabrike je čajdžinica gde sam probala različite tipove čaja. Na kraju sam svratila u prodavnicu gde su svi čajevi, nelogično, bili 300% skuplji nego bilo gde. Kao i svi turisti sa ostrva sam ponela različite vrste čaja sa idejom da ću tako ipak malo doprineti boljitku života ovih žena sa polja čaja i njihovih porodica.

Sa svakom šoljicom cejlonskog čaja pomislim na osmehe žena koje sam sretala i slikala. Pokušavam da to sećanje pomirim sa parolom na ulazu u fabriku koja kaže - Čovek koji nema čaj u sebi, nije sposoban da otkrije istinu i lepotu. Da, istina i lepota. Dve teme za ozbiljno razmišljanje.

desiderata.co Ja sam Jelena Ranković. Volim da putujem, pišem, fotkam i vežbam jogu. U večitoj potrazi za smislom, do sada sam obišla nekoliko krugova oko planete. Moj blog desiderata.co je moja privatna kolekcija divnih momenata, mesta i ljudi koji su mi obojili život i učinili ga lepšim i zanimljivijim.

Volela bih da vam posluži kao početna inspiracija za neko putovanje, da dobro pogledate svet oko sebe, dole ka zemlji i visoko ka nebu i da na kraju napišete svoju priču.

Fotografija

Berber Photographer: Varvara Shuravina Muah&style, idea: Ann Lotan Model: Alina Savinkina Location: Island Djerba (Tunisia)

Životni stil

114 l jun

Tekst: Vesna Belušević (Cukuba, Japan)

BLAGO VAMA. ŽELIM I JA MUZIČKI ČAJNIK Japanci gaje posebnu vrstu ljubavi prema robotima, raznim vrstama mašina i automatizaciji u svakodnevnom životu. Toliko ih vole da im daju neke karakteristike ljudskih bića. Grejač za vodu će vas piskavim glasom opomenuti da je voda proključala, aparat za pravljenje pirinča će vam poznatom melodijom Betovena ili Bitlsa (a često i pesmom po sopstvenom izboru) staviti do znanja da je pirinač skuvan. Kada uđete u kupatilo, brižni glas će vas upozoriti da je pod klizav, a kada završite sa pranjem će vas podsetiti da se automatski uključuje mašina za sušenje vazduha. Mašine za veš i sudove, frižideri, bojleri i usisivači, vam ne samo olakšavaju život već ga istovremeno uveseljavaju propratnom muzikom i obasipaju vas korisnim informacijama i brižnim upozorenjima

Životni stil

J

edno popodne sam u stanu držala čas engleskog grupi dece i na pola rečenice me je Jukiko, moja desetogodišnja učenica, prekinula rečima: „Blago vama!“.

Ta misao, izrečena iz nebuha, me je potpuno iznenadila. Nisam mogla da shvatim na čemu bi mi Jukiko zavidela. Ona mi je onda veoma stidljivo rekla da mi zavidi na električnom čajniku. Naime, kad je voda dostigla određenu temperaturu iz mašine su se razlegli zvuci Betovenove kompozicije „Za Elizu“. Potpuno naviknuta na taj zvuk, nisam ni primetila da je čajnik uradio svoj posao.

Jukiko je tužnim glasom saopštila da čajnik u njenoj kući samo promeni boju sijalice kad se voda ugreje.

Kada sam pre dvadeset šest godina došla u Japan, začudila sam se prevelikom broju automata za prodaju pića, hrane i svakakvih, često nezamislivih, drangulija. Po nekim statistikama pre dvadesetak godina je postojao jedan automat (Japanci ga nazivaju ĐIDOUHANBAIKI, u bukvalnom prevodu mašina za prodavanje) na deset stanovnika. Iz mnogo razloga broj automata se smanjio, ali je cifra još uvek veoma impresivna.

Japanska nacionalna turistička organizacija kaže da danas na svakih dvadeset tri stanovnika postoji jedan automat. Ima nešto više od pet miliona i pet stotina hiljada automata za prodaju, daleko više nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu. Procenjuje se da se za godinu dana na ovaj način proda roba u vrednosti od neverovatnih pedeset milijardi dolara.

116 l jun

Prvi automati za prodaju su se pojavili u Japanu krajem devetnaestog veka i tada su se u njima prodavale samo cigarete. Najveći bum su automati doživeli šezdesetih godina prošlog veka kada su velike kompanije za prodaju pića počele da postavljaju sve više automata u ruralnim delovima zemlje. Daleko jeftinije i praktičnije im je bilo održavanje

PRVI AUTOMATI ZA PRODAJU SU SE POJAVILI U JAPANU KRAJEM DEVETNAESTOG VEKA I TADA SU SE U NJIMA PRODAVALE SAMO CIGARETE. NAJVEĆI BUM SU AUTOMATI DOŽIVELI ŠEZDESETIH GODINA PROŠLOG VEKA KADA SU VELIKE KOMPANIJE ZA PRODAJU PIĆA POČELE DA POSTAVLJAJU SVE VIŠE AUTOMATA U RURALNIM DELOVIMA ZEMLJE

automata nego otvaranje prodavnica. U automatima se ne prodaju samo limenke i plastične flaše raznih pića, uključujući i alkoholna (nekad je to bio raj za maloletne prestupnike, ali je danas kontrola pooštrena i alkohol se može kupiti tek kada čitač na mašini očita lični dokument), već se prodaje mnogo vrsta hrane, pelene, sanitarni ulošci, kozmetika,

kondomi, čarape, kravate, rukavice i šalovi, donji veš, crtani romani, časopisi, knjige, razglednice, pisma, marke itd. U bolnicama se nalaze i automati za prodaju cveća i zaštitnih sterilisanih maski i rukavica. U sportskim centrima se u automatima prodaju maske i kape za plivanje, mali peškiri za efikasno upijanje znoja, podmetači za jogu, teniske

Životni stil

loptice i raznovrstan sportski pribor. Ispred hramova se nalaze automati koji prodaju amajlije, horoskopska predviđanja za narednu godinu i blagoslovene olovke koje kupuju studenti pred važne ispite. Naravno, postoje i „nevaljali“ automati koji su na ivici zakona, morala i dozvoljenog. Tek uveče, kada padne mrak (preko dana su prekriveni da znatiželjni maloletnici ne bi zavirivali) prodaju se pornografski časopisi i raznorazni pornografski rekviziti, a za one devijantnog seksualnog ponašanja, upotrebljavani donji veš koji je pripadao mlađoj generaciji.

Sve ove mašine ispuštaju različita svetla i zvuke kada kupite nešto. Neke mašine vas mame i ako se približite umilni glas će vam se obratiti sa IRAŠAIMASE (dobrodošli) i upitati da li biste radije čaj ili kafu. Kada kupite našto taj isti glasić će vam se najljubaznije zahvaliti, a sve će biti propraćeno odgovarajućom muzikom i šarenim svetlima.

Ispred mnogih fabrika, automati se zahva118 l jun

ljuju na portugalskom i španskom zbog toga što mnogo radnika dolazi iz Južne Amerike (druga ili treća generacija Japanaca rođenih u Brazilu ili Peruu, a sada se vraćaju u zemlju svojih predaka zbog veće mogućnosti za zapošljavanje).

Najnoviji automati za prodaju imaju velike ekrane koji pored tastature za izbor robe i instrukcija za plaćanje imaju opcije da informišu kupce o prognozi vremena i svežim zbivanjima u Japanu.

Japan je zemlja sa vrlo niskom stopom kriminala, uključujući i sitan kriminal. Vandalizam je ovde veoma retka pojava i automati su srećno odrađivali svoj radni vek i onda zamenjivani novom i modernijom braćom. Automati imaju svetlu budućnost u Japanu, jer stanovnici ove zemlje imaju slabost prema tehnologiji, automatizovanim mašinama, a ĐIDOUHANBAIKI je odlična spona između prodavaca koji žele da prodaju svoju robu u svako doba dana i noći i kupaca koji žele da im ista bude na raspolaganju kad god im se prohte.

e n i l n O e j n a t r pa

š

Pripremila: Teodora Kovrlija

#bookstagram

N

edavno sam čitajući tekst na stranici magazina Forbs koji se bavio pitanjem Da li instagram podstiče čitanje? i sama počela da preispitujem svoje navike. Pratim redovno nekoliko instagram naloga blogera koji bloguju o književnosti i zaista uživam u tim kratkim preporukama koje vas brzinski upute u sadržaj novih naslova, pritom, propraćene vrlo zanimljivim fotografijama. Zapitala sam se koliko na moju odluku da kupim neku novu knjigu može uticati ovakva preporuka.

I iskrena da budem, odgovor je - popriličan.

Nemojmo se zavaravati da više puta viđena slika neće u našem mozgu ostaviti trag koji će biti dovoljan podsticaj da sledećeg puta kada se nađemo u knjižari ili budemo skrolovali stranicama omiljene onlajn knjižare nećemo poželeti da dodamo u „korpu“ pomenutu knjigu.

Fenomen poznat kao #bookstagram, već neko vreme je česta tema među izdavačima, književnicima i ljubiteljima pisane reči. Blogeri koji bloguju o svojoj pasiji – knjigama, sve češće ili u potpunosti prelaze na instagram ili paralelno sa blogom razvijaju blizak odnos sa

svojim pratiocima i grade zajednicu ljubitelja knjige upravo na instagramu. Ovu prednost su prepoznali i veliki lanci svetskih knjižara, pa tako ne zaostaju za najpopularnijim blogerima po broju pratilaca niti kvalitetu prezentovanog sadržaja.

Pored toga, znaju da prepoznaju vrednost ovakve neposredne preporuke, pa prirodno razvijaju blizak odnos sa blogerima kojima redovno šalju nove naslove u nadi da će im se oni dopasti nakon čega će ih prezentovati svojoj čitalačkoj publici. Naši izdavači i dalje kaskaju u ovom pogledu, ali zato postoji sve veći broj blogera koji vode kvalitetne instagram naloge posvećene upravo knjizi.

Da li dobar #shelfie može zameniti selfi pitanje je sad. Bookstagram zajednica je sve brojnija, a instagram platforma veoma pogodna za ovakav vid promocije. Čitaoci osećaju izvesnu bliskost sa ljudima čije naloge prate i veruju njihovim preporukama. Među predlozima koje sam u ovomesečnom javljanju izdvojila naći ćete naloge koji na različite načine podstiču našu maštu i radoznalost, otkrivaju nove uzbudljive naslove i vode kroz čaroban svet knjige viđen očima čitalaca.

Iva

@bibliovca

Subway Book Review

@subwaybookreview

Books Books Books ♡ Siobhan

@thehalcyondaysofsummer

Belletrist

@belletrist

Culture Trip Books

@culturetripbooks

Charlotte

@what.i.read

Juliet

@julietslibrary

Folded Pages Distillery

@foldedpagesdistillery

Tiffany

@biblionatic

thebibliotheque

@thebibliotheque

Bluestocking Bookshelf

@bluestockingbookshelf

Silke Wadskjær Mølgaard

@silkreads

cici

@therusticwindow

Anna Hoyle

@annahoyleart

Životni stil

136 l jun

OVO NIJE LISTA SA PREPORUKAMA „KNJIGA ZA PLAŽU“ Tekst: Sonja Lero

Savremeni domaći pisci

U

mberto Eko svojom knjigom Beskrajni spiskovi upućuje na ideju da su spiskovi gotovo stalna estetska kategorija u istoriji književnosti, umjetnosti i kulture, ali i pojava prisutna u svakodnevnom životu, oblik koji je možda svoj vrhunac dobio u Spisku nad spiskovima (World Wide Web), a koji nastaje ili iz želje da se prikaže postojanje nečeg nesagledivog ili iz praktičnih razloga. U nastavku slijedi upravo jedan spisak, nevelik i okrenut praktičnosti, zasnovan u potpunosti na ličnom čitalačkom iskustvu i oblikovan, vjerovatno više nego što mislim, izborom određenog trenutka u vremenu (vjerovatno bi mi u nekom drugom momentu neki drugi pisci ili neki drugi naslovi pali na pamet), a određen željom da se koji red posveti savremenim domaćim književnicima i književnicama.

Životni stil

Berislav Blagojević

TIŠI OD VODE Berislav Blagojević autor je nekoliko knjiga, pisac čiji je roman Bumerang ove godine uvršten u širi krug izbora za NIN-ovu nagradu, a za nacrt romana Tiši od vode 2012. godine dobio je stipendiju Fonda Borislav Pekić. Riječ je o romanu zasnovanom na višestrukom preplitanju – na planu intertekstualnosti (gdje Danilo Mišić, junak romana, vodi poseban dijalog sa Danilom Harmsom), na planu intermedijalnosti (gdje susrećemo prožimanje književnog i muzičkog, jer je tekst romana često prekidan unošenjem stihova pjesama izvođača kao što su Azra, Led Zeppelin, Pink 138 l jun

Floyd, Queen, Dire Straits, Joe Cocker, Leonard Cohen i mnogi drugi, koji se na različite načine dovode u vezu sa romanesknim sadržajem), ali i na narativnom planu, koji se odlikuje prisustvom različitih naratora, perspektiva i vremenskih perioda, na osnovu čega dobijamo potpuniji uvid u različite periode iz života likova. Glavna nit romana prati poslijeratni život Danila Mišića, pacijenta 36918, koji se bori sa posljedicama jednog tragičnog slučaja iz rata, i njegove supruge Radmile, koja svim silama nastoji da pronađe spas, za sebe i njega, negdje izvan Danilovog neprekidnog preispitivanja i vraćanja u prošlost.

Tanja Stupar Trifunović

SATOVI U MAJČINOJ SOBI Tanja Stupar Trifunović nagrađena je za roman Satovi u majčinoj sobi 2016. godine Evropskom nagradom za književnost, prije toga nagradom Zlatna sova, a knjiga je ušla i u uži izbor za NIN-ovu nagradu. Riječ je o romanu koji na veoma neposredan, lirski obojen i ogoljen način tretira i problematizuje pitanje ženskog identiteta, nudeći priču o pričanju i pisanju, sjećanju i vremenu, istosti i promjenama, majci i kćerki, ali upotrebljavajući i svojevrsni princip ogledala, koji lik žene umnožava, daje glas različitim njenim ulogama, te otvara mjesto i za pretkinje.

Marko Tomaš

REGATA PAPIRNIH BRODOVA Svi oni koji vole poeziju, pogotovo onu koja teži iskrenosti, ogoljenosti i ne bježi od trenutka u kojem je nastala, trebalo bi, ako već nisu, da se upoznaju sa zbirkom Regata papirnih brodova. Tomaša često prati odrednica pank pjesnik i da, njegova poezija jeste prilično sirova, narušava očekivane poetičke obrasce, a onome što njome iskazuje Tomaš prilazi bez nepotrebnog uljepšavanja istine, bez jeftinog zavaravanja kojem nema mjesta u istinskoj i iskrenoj potrebi za stvranjem. Marko Tomaš ovom zbirkom nudi stihove koji rušenjem grade. I prirodu poezije i onog ko ih čita. Želim da posječete prst na rub ove stranice.

Ovoj skromnoj knjizi nedostaje malo prave krvi.

Marko Tomaš, Svijest o tekstu

Životni stil Bekim Sejranović

TVOJ SIN HUCKLEBERRY FINN Tvoj sin Huckleberry Finn Bekima Sejranovića knjiga je koja već svojim naslovom uspostavlja vezu sa književnim predloškom, ali se istovremeno od njega prilično udaljava: umjesto Misisipija – dobijamo Savu i Dunav, umjesto nestašnog dječaka – naratora vezanog za lik, koji nam već negdje na početku daje katalog droga i opojnih sredstava. Ovo je roman o odrastanju i bijegu od odrastanja, roman potrage za sobom i bijega od sebe, stranosti i nepripadanja, roman koji čitaocima nudi čvrsto isprepletenu mješavinu autobiografskog i fiktivnog, ispripovijedanu jezikom koji u potpunosti odgovara temi i načinu na koji joj se prilazi.

Zoran Živković

BIBLIOTEKA

Onima koji vole fantastiku i ideju mozaičkog romana svakako preporučujem neku od knjiga Zorana Živkovića. Za potrebe ovog teksta, neka to bude Biblioteka, knjiga o mnoštvu knjiga, uz malo Borhesa i Kiša i uz mnoštvo smjehovnog i fantastičnog. Taman kad se u posljednjem dijelu javi pomisao da je stalno variranje motiva biblioteke postalo malo pretjerano, taj šesti dio oduševi time što obuhvati svih pet prethodnih, a i samu knjigu, onakvu kakvu je mi kao čitaoci u tom trenutku držimo u rukama. Raznolikost mnoštva neobičnog i neočekivanog karakteriše ovu knjigu i to jeste odlika fantastike, ali ovdje nije riječ o onoj naučnoj. I onda postaje jasnija piščeva rečenica iz predgovornog teksta Enciklopediji naučne fantastike – Ako vas ikada na nekom kvizu upitaju ko je naš najveći pisac naučne fantastike, bez oklevanja odgovorite „Zoran Živković“ zato što je to tačan odgovor koji se očekuje, iako je sasvim pogrešan...

140 l jun

Sonja Lero, autorka bloga Zlatnoruna

Slađana Nina Perković

KUHANJE

Svima koje zanima preporuka nečega što je baš novo – kad kažem novo, mislim na knjigu koja je objavljena ove godine, autorku kojoj je ova prva knjiga i novu izdavačku kuću koja je knjigu objavila – možda bi mogla biti zanimljiva upravo ova zbirka – Kuhanje. I ne, nisu ovo nikakvi recepti ni kulinarski savjeti, ovo je zbirka sačinjena od 12 relativno kraćih priča, ženskih priča – jer autorka u svim tekstovima nudi prostor ženskim glasovima u najrazličitijim pozicijama i iz raznolikih perspektiva. Priče tretiraju obične i gotovo tipske situacije – kuvanje ručka, farbanje kose, pisanje pisama, pletenje i razgovore na klupi u parku, ali autorka vrlo vješto od njih pravi i te kako neočekivane obrte (pa tako jedan od njih, onaj iz naslovne priče, čitaocu nudi scenu o kuvanju muževljeve glave, motiv koji leluja negdje na granici između maštanja i realnosti), ostvarujući prelaz od tragičnog ka smjehovnom, običnog svakodnevnog ka grotesknom i apsurdnom, banalnog ka suštinskom.

Preporuke knjiga i izdvajanje onoga najzanimljivijeg u dobrim djelima početne su ideje na osnovu kojih se razvio blog Zlatnoruna. Od tada je prošla već koja godina, a blog prerastao u jednu klasičnu svaštaru, mjesto na kojem je i dalje moguće naći štošta o književnosti, ali uz to i pokoji osvrt na aktuelne serije i filmove, stidljive pokušaje uključivanja muzike, približavanje i osvjetljavanje divnih online kutaka i interesantnih projekata. Moglo bi se reći da se Zlatnoruna kreće ka tome da postane jedan ogroman spisak svega i svačega vrijednog spominjanja.

Životni stil

Tekst: Uroš Timić

Šta se čita u domaćim bibliotekama?

142 l jun

N

e tako davno čuo sam u jednom neformalnom razgovoru između dvoje mladih, da je čitanje traćenje dragocenog vremena. Tvrdili su kako bi vreme moglo pametnije i produktivnije da se iskoristi. Razgovor teče dalje i dolazi se do zaključka da je zanimljivije odigrati jednu partiju onlajn (zaboravio sam joj naziv) igrice, nego to vreme provesti čitajući. Produžio sam dalje ne želeći da slušam nastavak razgovora. Želeo sam da verujem da je razgovor kojem sam kao nemi posmatrač prisustvovao, izuzetak, a ne pravilo.

Nedugo potom, našao sam se u društvu starije osobe koja je govorila o tome kako ima dvoje dece od kojih je jedno od malena bilo „navučeno“ na knjige, a drugo potpuno nezainteresovano. Danas, dete koje je čitalo, ne samo da ima razvijeniji vokabular kojim upravlja sa lakoćom, razvijeniju moć opažanja i intuiciju, već ima i glasan stav i jasno razvijeno kritičko mišljenje. Dakle, odgovor na pitanje zašto čitati bi glasio: da biste rasli!

Najčešći razlog zbog kojeg mladi razvijaju svojevrstan otklon prema knjigama i čitanju jesu lektire. „Lektire su dosadne i ne razumemo ih“. Naravno, ne odnosi se na sve. Prilično je jasno da su Romeo i Julija nesrećno zaljubljeni par čiji kratki životi su se završili tragično zbog loših porodičnih odnosa, ali šta čekaju glavni junaci knjige „Čekajući Go-

doa“, to je već malo zahtevnije štivo, a mladima je uglavnom najbitnija ocena koju će dobiti kada budu odgovarali dok njihov doživljaj priče ostaje sekundarna stvar. Žalosne i komične su situacije koje se događaju u bibliotekama kada korisnik sasvim neinformisan, umesto poznatog Šekspirovog „Hamleta“, od bibliotekara traži lektiru „Omlet“. Isto tako, nije nesvakidašnje da korisnik vrati dramu „Romeo i Đulijeta“ pod izgovorom da to nije knjiga koju je tražio, već „Romeo i Julija“. Koleginica iz jedne veće gradske biblioteke pamti situaciju kada se korisnik pojavio sa zahtevom „Trebala bi mi ona zelena knjiga“. Nama ostaje da se nadamo da je u pitanju samo znak raspoznavanja, a ne stvar od krucijalne važnosti u ukusu ovog korisnika. Zlatni presek bi bio, recimo, beletristika uzbudljive radnje, jasnog sadržaja i još preciznije forme koja će omladini privući dovoljno pažnje da bi izabranu knjigu pročitali do kraja, a koja će, istovremeno, imati kakav-takav poučni karakter, pa makar to bilo i nekoliko nepoznatih reči koje će kasnije čitalac potražiti u rečniku (ili na Guglu) i njima obogatiti svoj vokabular. S obzirom na to da sam i sam radnik biblioteke, slobodan sam bio da porazgovaram sa kolegama iz struke i manje-više, situacija u svim ovim ustanovama kulture je ista. Naime, grupa ljudi koji se najviše knjigama okreću kao hobiju i vidu popunjavanja slobodnog vremena jesu stariji građani.

Životni stil Oni se okreću „laganom“ štivu, ljubavnim romanima i političkim temama, te je njima omiljena književnica Nora Roberts, u stopu je prati Danijela Stil, a od domaćih autorki predvodi Jelena Bačić Alimpić. Istorijski i ratni romani su popularniji kod starije muške publike.

Ne računajući lektire, po statistici koja se vodi u gradskim bibliotekama, mlađi korisnici vole da ispune dan dobrim trilerom, krimi romanom i sličnim žanrovima. Agata Kristi je i dan danas veoma popularna, ali primat imaju skandinavski pisci koji svojim trilerima okupiraju pažnju velikog broja čitalaca.

Kako odmiče proleće i bliže se topliji dani, posetilaca u bibliotekama ima sve manje, ali oni koji dolaze, vole da knjige koje uzimaju okarakterišu kao „romane za plažu“ i to su uglavnom ljubavni romani i sve popularnija erotska književnost. Vrelo sunce, pesak, more i dobar erotski roman su nezaobilazan recept današnjice. Krunu popularnosti odnosi saga „Pedeset nijansi siva“, a sa ovim romanom i neki koji do sada nisu bili popularni a iz istog su žanra, izbili su u prvi plan, te se i nekoliko domaćih autora/autorki oprobalo, sasvim uspešno u ovoj vrsti književnosti. Bibliotekari su saglasni da je najveća potražnja za knjigama u jesen i zimu. Tada je, složićemo se i najlepše ušuškati se u svojim domovima, piti čaj i uživati uz knjigu.

Zanimljivo je spomenuti, recimo, da veliki broj čitalaca knjige raspoznaje po izdavaču i biraju romane isključivo određenog izdavača. Da li je stvar marketinga u pitanju ili nešto drugo, na nama je da procenimo. Naime, u velikim izdavačkim kućama kada se pojavi neki upečatljiv naslov, pored toga što bibliofili razgrabe isti za nekoliko dana, pomenutom naslovu samo zato što se pojavio u izlozima popularnih knjižara neverovatno poraste potražnja i u bibliotekama nezavisno od toga da li je u pitanju ponovljeno ili prvo izdanje.

144 l jun

Moderno doba donosi brojne vidove zabave kao i mnoštvo savremenih vidova informisanja, zbog čega često možemo čuti polemike da knjiga kao medij gubi na popularnosti.

Uprkos popularnosti e-izdanja i audio knjiga, uvek će biti mnogo onih koji će se držati hartije i tradicije. Ponekad nam se učini da ne postoji izvesna „kriza čitanja“ s obzirom na to da su knjižare gotovo uvek pune posetilaca, sajmovi knjiga beleže rekorde posećenosti.

Ipak, treba uzeti u obzir koliko ljudi zapravo te knjige čita, a koliko njih ih samo ređa na policu kao deo dekoracije ili čuva dok se ne ukaže prilika da knjigu nekome poklone.

Knjiga, gde svrstavamo i romane „za plažu“, ne sme biti smatrana zamenom za „praznu bateriju na telefonu“, jer osim svoje zabavne funkcije, ona je sredstvo koje pored toga što traje mnogo duže od mobilnog telefona, tableta ili računara, ima i dalekosežniju ulogu.

Knjiga je tu da poduči, da obrazuje. Knjiga nije sredstvo kojim se barata lako, ali jeste sredstvo kojim svako može da barata ukoliko je voljan da se otvori svemu što knjiga i književnost pružaju.

Lepo je i zanimljivo kada sa prijateljima možete da razgovarate o omiljenim piscima i delima i preporučujete jedni drugima tek otkrivene pisce ili pesnike. Vredi širiti priču o književnosti kao stilu života, jer nas čitanje oplemenjuje na mnogo nivoa. Profesori i bibliotekari, uz roditelje igraju važnu ulogu u formiranju čitalačkog ukusa, te ne bi trebalo da im problem predstavlja savetovanje, preporuka i pomoć u pronalaženju adekvatne knjige za osobu koja je u potrazi, a nema previše iskustva. Svaka knjiga može naći svog čitaoca i svaki čitalac može sebi pronaći odgovarajući knjigu, samo mora biti spreman da pusti mašti na volju.

Muzika

SLIKE KOJIMA SE PREVODI MUZIKA

Tekst: Dejana Vukadinović Fotografije: Jovan Nedeljkov za festival muzičkih dokumentaraca Dok’n’Ritam

On cijeli život sanja kako odlazi niz rijeku starim parobrodom koji vozi sol i nosi jednu davnu nikad prežaljenu ljubav, tanku dugačku cigaru i par mamuza od zlata. Sanja da je Šejn, skriven iza lažnih imena, tražeći Enu, u predgrađu, u večitoj borbi sa silama.

K

ažu da muzika uvek pronađe svoj put da dopre do ljudi, na ovaj ili onaj način. Kao i to da neke muzičke grupe i pevači pobeđuju vremenske sile, ponosno stojeći na vrhu muzičke planine.

Oni koji su odrastali uz pesme izvođača s kraja sedamdesetih godina prošlog veka, na prostoru nekadašnje Jugoslavije, ostaju privrženi upravo tom ritmu i načinu života, koji ih vraća setno u neka lepša i srećnija, njihova vremena i koji snažno odoleva novim talasima i vetrovima. Privrženost ispoljavaju pisanjem stručnih knjiga, objavljivanjem recenzija ili feljtona koje posvećuju grupama ili izvođačima ovog perioda. Pojavljuju se albumi sa crno – belim fotografijama koje su ponekad i jedini dokaz iz tog vremena. Organizuju se tematske večeri, a oni najhrabriji upuštaju se u snimanje muzičkih dokumentaraca, posebnog žanra dokumentarnog filma koji je u našoj zemlji skoro na marginama.

Muzika Muzički dokumentarci su svedoci jedne epohe Muzički dokumentarni filmovi u poslednjih šest godina su dobili tri Oskara, , što dokazuje koliko su značajan deo sedme umetnosti. Na prostoru nekadašnje velike države, Jugoslavije, postoji svega nekoliko festivala posvećenih ovoj vrsti dokumentarca. Među najpoznatijim izdvaja se DORF, festival koji postoji već deset godina i održava se u Vinkovcima.

Značaj festivala posvećenih muzičkim dokumentarnim filmovima ogleda se u podizanju svesti o žanru i afirmaciji istog. Muzički dokumentarac ne predstavlja samo puku biografiju na čijem stvaranju se okupi nekoliko bližih saradnika kako bi pričali hvalospeve o junaku o kome se snima film, niti je svrha filma da pusti traku sa hitovima iz prošlosti. Istini za volju to je posebna slagalica sačinjena od nekoliko hiljada sitnih delova koji čine mozaik reči i tonova. To je album sa posebnim pesmama koje povezuju ispričano i skriveno. On sadrži lični pečat i emocije koje se konstantno prepliću stvarajući pokretne slike, slike koje pevaju i govore. Za one najhrabrije, to je način da se oduže velikanima koji su ispunjavali njihove dane i bojili gradove, bili i ostali večita inspiracija.

Poezija u slikama Cargo je dokumentarac posvećen čoveku koji prkosi vremenu i nastavlja da plovi svojim omiljenim brodom kojim upravlja gitarom i neverovatnim spojem vizuelnih motiva i poezije.

To nije biografski film, to nisu puke priče o pevaču koji simbolizuje jedno vreme. Sama ideja nastaje pre nekoliko godina. Prva radna verzija postoji, ali film još nije završen. Ovaj muzički dokumentarac nastaje i stvara se spontano, beležeći jedinstvene trenutke iz karijere Darka Rundeka, velikana domaće muzičke scene.

Metaforičan naziv vezuje se za brod sa kojim se ovaj veliki čovek svakodnevno bori.

148 l jun

Rediteljka filma Biljana Tutorov govorila je o samoj ideji i njenoj realizaciji u okviru panela održanog na drugom festivalu muzičkog dokumentarnog filma, Dok’n’Ritam, u okviru posebne sekcije Work in progress koja predstavlja muzičke dokumentarce u nastajanju.

To i jeste jedan od ciljeva ovog festivala, afirmacija i promocija muzičkih dokumentaraca kao izdvojenog žanra, a posebno, domaće

produkcije muzičkih dokumentaraca. Biljana je završila istoriju umetnosti u Belgiji, a potom nastavila studije filma u Parizu. Snimila je nekoliko dokumentaraca i pored rada na Cargu, angažovana je i na drugim projektima. Premijera filma Cargo se očekuje sledeće godine, mada datum nije preciziran, ono što je sigurno jeste da će biti deo trećeg Dok’n’Ritma.

Muzika

Kako je rediteljka konstatovala snimanje je trajalo nekoliko godina, tako da su neki snimci amaterski, jer je koristila običnu kameru, ali je smatrala da se u tim sekvencama može bar na trenutak videti i osetiti atmosfera.

Ona želi da putem filma prenese taj neobičan spoj poezije i muzike i da koristeći slike prevede njegovu poeziju, poeziju čoveka koji ne prestaje da svira i njiše se kao grana na vetru. Poeziju Darka Rundeka, koji u nekom kutu, u beloj košulji i sa šalom od svile nastavlja da svira po haustorima, stvarajući čuda.

150 l jun

Pomalo stidljiv i uvek u svom svetu, Darko povezuje vizuelne motive i poeziju. Stidljivost i neka mirna seta u očima su ono po čemu se izdvaja i ono zbog čega svakim nastupom izazove lavinu emocija u publici. Skromnost koja prati njegovu pojavu i iskrene emocije sa kojom izvodi svaku pesmu i svaki nastup su upravo one osobine zbog kojih se ljudi vraćaju njegovoj muzici.

Generacijski jaz se briše onog trenutka kada Rundek iz grla pusti svoj hrapav glas.

Tada prestajemo da se plašimo buke i prepuštamo se njegovim rukama, jer to što svira to

su ruke. I dok on svira, mi se tražimo. Mi novi tražimo neki znak, a oni koji ga pamte po Eni i Čudnim mislima traže ono vreme, davno zaboravljeno u magli. Iako je prošlo 20 godina od izdavanja njegovog albuma Apokalipso, čini se da on odoleva vremenu. Njegove pesme i dalje pričaju aktuelnu priču. A on? On vešto skriva svoju intimu, čuvajući je samo za sebe daleko od očiju javnosti.

Prema rečima rediteljke upravo to je bio jedan od težih delova u radu na ovom filmu.

Nije bilo lako zaviriti u samu srž, a i kada bi to

uspela bilo je to samo na čas. Cargo se zato s nestrpljenjem iščekuje da nam odškrine vrata i povede kroz Rundekov svet.

Eto zato su nam potrebni muzički dokumentarci, da nam prenesu te unutrašnje svetove. Zato su to dragoceni arhivski materijali.

Margita Stefanović, ikona rok scene i svakako jedna od najuticajnijih rok umetnica iz tog perioda govorila je da je muzika putokaz koji ti pomaže da se vratiš. Prema tome, muzički dokumentarci su vozovi kojima putujemo kroz vreme.

Moda

Tekst: Monika Belovanović

Modna kombinatorika

9 TRENDI KOMADA ZA LETO PRED NAMA

Kako temperatura na termometru raste sve je teže razmišljati o modi. Hedonizam se odvrće na maksimum,, važna je samo udobnost i uhvatiti svaki zrak sunca i iskoristiti dan uz dobro društvo. Zato modnu matematiku svodimo na svega nekoliko činilaca i biramo ključne komade koji će vaše odevne kombinacije učiniti atraktivnim, zabavnim i drugačijim. Leto diktira boje pa se prepuštamo igri i spajamo različite stilove, boje i dezene puštajući mašti da nas vodi kroz tople i uzbudljive letnje dane

Pic Pic Clothing plisirana mini suknja

Plisirana suknja ili tenisica je komad koji morate imati ovog leta. Svedeno i u isto vreme seksi. Nakon nekoliko sezona dominacije midi modela plisiranih suknji, svedoci smo povratka u velikom stilu ovog legendarnog modela u mini varijanti. Na vama je samo da odaberete odgovarajuću boju.

Greška kardigan/ kimono

Komad koji bi se trebao naći u ormaru svake devojke. Greška nudi kardigane u nekoliko modela i više dezena. Naš favorit je cvetni kimono, savršen uz jednodelni kupaći ili uz jednobojne helanke.

Moda

O’ Clock sat

Kežual gumeni sat italijanskog brenda, proizvodi se u raznim bojama i zanimljiv je zbog toga što se kaiš sata može menjati u skladu sa odevnom kombinacijom ili raspoloženjem. U jednom potezu imaćete potpuno novi sat, iznova i iznova.

Pic Pic Clothing kupaći kostim

Jednodelni unikatni kupaći koji ističe figuru tela i može poslati različite poruke, zavisno od printa. Mi smo se odlučili za pastele koji izvrsno pristaju uz preplanuli ten.

154 l jun

Minja Tarle ranac

Ranac geometrijskog oblika se može naći u tri letnje boje: roze, žutoj i metalik srebrnoj. Sve neophodne ženske stvarčice mogu stati u njega, a interesantan dizajn učiniće vaš outfit originalnim tokom čitavog dana.

Moda

No sugar naočare

Predmet bez kog nikuda ne krećemo ovog leta. No sugar naočare retro dizajna i visokog kvaliteta. Nismo mogli da se odlučimo pa smo izdvojili tri trendi modela za ovu sezonu.

156 l jun

Volim Sijetl Trippy kačket

Beli kačket sa minimalistički izvezenim natpisom Trippy savršeno prati sve letnje obojene avanture. Štiti od sunca i daje završni pečat svakom stajlingu.

Lom Slides papuče

Papuče veoma zanimljivog, jednostavnog dizajna i udobnog kalupa, popularno nazvane natikače. Pogodne za svaku priliku. Ovog leta u modi je pre svega udobnost. I to nam se sviđa!

Madera Jewerly ogrlica

Ono što karakteriše ovaj brend jesu vesele boje i zanimljivi geometrijski elementi. Naš izbor je ogrlica koja se može nositi na dva načina i divno se uklapa uz gotovo svaki letnji autfit.

Model insajder

Seb

bastijan Ćerimi

Pripremila: Teodora Kovrlija Fotografije: Igor Mađinica, Srđan Šveljo

Stajling: Srđan Šveljo

Navikli ste da ih gledate na pisti, u modnim editorijalima, na reklamama a sada ćemo ih upoznati i van piste i seta. Plezir u saradnji sa Srđanom Šveljom bira muškog modela meseca, a na kraju godine biraju se trojica vama najzanimljivijih momaka i to putem glasanja na društvenim mrežama.

Momci koji budu imali najveći broj vaših glasova dobijaju vredne nagrade od garderobe do aksesoara i kozmetike.

Ovog meseca vas upoznajemo sa Sebastijanom Ćerimijem, modelom koji zna da je put do uspeha popločan strpljenjem i radom, koje neizostavno mora pratiti samopouzdanje

Model insajder KAKO SI UŠAO U SVET MODE,

I ŽELIŠ DA IH PREPORUČIŠ

KADA SI ODLUČIO DA SE OKUŠAŠ

ČITAOCIMA PLEZIRA?

U OVOM POSLU?

Omiljena knjiga mi je „Fifty Shades of Grey”, predobra knjiga. Omiljeni film „Don’t mess with the Zohan”, a što se tiče muzike, volim old school R’n’B muziku.

Pa iskren da budem, od malena sam maštao o tome da budem fotomodel, a ujedno je to bila i želja moje majke. Zato me je pre tri godine jedna drugarica prijavila na jedan konkurs. Rekla mi je: „Ja ću te prijaviti, ti baš imaš potencijala da budeš model.” Bio sam u fazonu, ma gde će mene da prihvate ROM sam.

Međutim, posle nedelju dana mi je stigla poruka da su moje fotografije pregledane, pa sam otišao na kasting, ali ništa od toga nije bilo. Jednog dana je moja majka na fejsbuku videla da se organizuje kurs za manekene, prijavila me je, ja sam otišao, završio taj kurs, dobio diplomu i tako sam počeo da radim kod Tamare Bakić, sa kojom sam potpisao ugovor.

OMILJENO MESTO NA SVETU, GDE

TRENUTAKA KADA TI JE BILO

VOLIŠ DA ODEŠ KADA ŽELIŠ DA SE

NELAGODNO ISPRED OBJEKTIVA

ODMORIŠ OD NAPORNOG DANA I

ILI NA PISTI I KAKO SE SA TIME

STRESA?

SUOČAVAŠ?

Mene baš smiruje reka. Riba sam u horoskopu i baš me smiruje i prija mi kada sednem a ispred mene reka.. Zagledam se i pustim misli da me vode, tamo gde želim da budem.

Što se tiče samopouzdanja, uvek je na najvišem nivou i nebitno da li ću proći ili ne na nekom kastingu, nikada nisam dozvolio da mi motivacija padne.

Samopouzdanje je ključ svega.

Ako nemaš samopouzdanja za bilo šta u svom životu, onda ne treba ni da radiš. Imam samopouzdanje jer od kada sam potpisao ovaj ugovor, znam da vredim i znam da ću uspeti u onome što sam čitavog života sanjao.

DESTINACIJA IZ SNOVA?

Destinacija iz snova je definitivno Amerika. Los Anđeles, Majami ili Čikago…

PORED MODE I MODELINGA, KOJE

PRIŽELJKIVANA SARADNJA?

SU TVOJE DRUGE STRASTI, ČIME

Omiljena saradnja do sada mi je bila sa Srđanom Šveljom i Igorom Mađinicom.

Moja najveća strast je sport.

Volim da treniram, više nego išta na svetu, ali sam prestao jer je bilo par komplikacija u mom životu. Ali uvek posle loših stvari bude sve bolje, tako i kod mene.

Pored posla modela radim i kao operater na nemačkom jeziku i uživam u tom poslu.

FILM/KNJIGA/MUZIKA/VIDEO IGRA KOJA OKUPIRA TVOJU PAŽNJU

160 l jun

KAKO SE GRADI SAMOPOUZDANJE, DA LI JE BILO

OMILJENA SARADNJA/FOTKANJE/

SE BAVIŠ U SLOBODNO VREME?

moje snage i baš zbog toga nikada neću odustati. A ljubomorni ljudi mogu da budu samo ljubomorni. Da je Sebastijan biti lako, Sebastijan bi bio svako. (smeh)

KAKO SE NEGUJEŠ/ODRŽAVAŠ KONDICIJU I VODIŠ BRIGU O SVOM IZGLEDU?

DA LI U SVETU MODELINGA VLADA SUJETA I LJUBOMORA I KAKO SE SA TIM BORIŠ?

I te kako vlada sujeta i ljubomora, ali ja nisam od onih koji kada dobijaju loše komentare ili dožive nešto loše, odustanu.

San mi je da jednog dana budem najtraženiji model. Tome sam posvećen svakim atomom

Što se tiče ishrane zdravo se hranim, trudim se da svakodnevno treniram, jer mi je važno da izgledam dobro, da svakome stane dah kad me vidi. (smeh). Želim ujedno da dodam da nije uvek bitan samo fizički izgled, mora čovek da ima i nešto u sebi, a na tome se radi celog života.

162 l jun

Model insajder

164 l jun

Moda

FUN FUN

ARMY

PHOTO & STYLE: Srđan Šveljo MODELS: Nađa Mišić, Igor Petrović, Vladan Lilić, Saša Spasovski, Nemanja Dučić, Danko Scopulović, Stefan Durlić, Milan Marinković FASHION: FUN FUN prsluci, Milica Vukadinović, Tijana Pavlov, Devergo, Puma, Adidas, Lutkart, Vintage, Zara, KAP, Mirjana Šarac

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net