Plezir #65 February 2019.

FEBRUAR 2019.

BROJ 65

Uvod

F

ebruarski dani nam protiču u mirnom ritmu. Učimo, sanjamo i stvaramo, i iz dana u dan pronalazimo načine da u svemu čime smo okupirani vidimo lepotu, mir i smisao.

U ovom „ljubavnom“ mesecu vam iznova skrećemo pažnju na brižnost, nežnost i pažnju koju posvećujemo svom biću, kako bismo stabilni, osnaženi i u skladu sa svojom prirodom živeli život smisleno. Nastavljamo priče započete u januaru.

Pričamo i o čulnosti, seksu i ljubavnim odnosima.

Razgovaramo sa ljudima koji iznova pronalaze načine da skrenu pažnju na velike probleme kojima smo kao civilizacija suočeni i, svako u svom domenu, pokušavaju da iznađu najbolja rešenja i povedu druge svojim primerom.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

2

| februar

Sadržaj

Onlajn špartanje

006

Moda

Sva lica rokokoa

098

Ekologija

Mina Milenković

014

Moda

Jovana Živković

110

Ekologija

Robin Food

022

Umetnost

Rade Tepavčević

120

Ekologija

Gde nestaju naše reke?

028

Književnost

Žensko pismo

128

Ekologija

Rob Grinfild

038

Životni stil

Crveno crna zastava slobode

138

Životni stil

Uzgajanje biljaka u vodi

066

Zdravlje

Tijana Mirović

156

Leksikon

Sara Bigović

072

Zdravlje

Josif Fidanovski

170

Plezirov šoping vodič za Dan zaljubljenih

080

Životni stil

Dodirni me...

178

Ko to tamo pakuje?

094

Životni stil

Ajn Rand

184

Ekologija

Umeće življenja

192

3

Redakcija

Teodora Kovrlija

4

| februar

Dušan Mažibrada

Milena Goševski

Andrijana Kovrlija

Marko Vajović

Anđela Đurašković

Sara Savčić

Jelena Gavrilov

Dejana Vukadinović

Jelena Cvetić

Merima Aranitović

Marija Radojković

Tamara Milovanović

Dragana Ilić

Plezir

Katarina Đošan

by Plezir

Pletivo

5

Online špartanje O

vomesečno špartanje sam želela da posvetim ljudima koji bi se mogli okarakterisati kao kreatori dobrog života. Oni, svako u svom domenu, koristeći maštu i veštine, neumorno rade na stvaranju boljeg, kvalitetnijeg i (za njihovo poimanje) smislenijeg života.

I da, ova odrednica za svakog od nas može značiti nešto drugo, ali ću vam reći ono što ja mislim da može biti put u pronalaženju spokoja i unutrašnjeg zadovoljstva. Pokušajte da oslušnete u kojim situacijama ste najrasterećeniji, šta pokreće vaše kreativne sokove i čime volite da se zanimate, pa sledeći taj glas napravite potrebne promene koje će dovesti do toga da budete zadovoljniji svojom svakodnevicom. Ukoliko to učinite, volela bih da mi pišete kako ste naučili da usmeravate svoju kreativnu energiju i koji hobiji vas čine ispunjenijim.

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

6

| februar

7

All things green Jutjub kanal All things green sam otkrila prateći trag priče o ruralnoj Švedskoj, njenim selima i konceptu rasterećenog, mirnog života poznatog kao slow living filozifija. U tom istraživanju naišla sam na prelepe fotografije i kratke videe ruralnih pejzaža koje potpisuje Marija Bat. Marija se nakon traumatičnog iskustva kada je kao vrlo mlada preživela šlog, preselila iz gradske sredine u jedno maleno selo u Švedskoj, a tu svoju promenu načina života poželela je da dokumentuje pa je nastao pomenuti kanal. Veoma su mi se dopali videi, prikazana jednostavost života, i šarm, iskrenost i neposrednost autorke koja se ne libi da javno govori o svojim zdravstvenim problemima i pronalaženju motivacije da uživa u svakom danu uprkos hroničnom bolu koji je posledica činjenice da godinama boluje od nekoliko neizlečivih bolesti. Verujem da Marijina hrabrost i pristup teškoćama s kojima se nosi mogu delovati ohrabrujuće i poslužiti kao inspiracija brojnim ljudima koji se suočavaju sa različitim tegobama i životnim izazovima.

8

| februar

Eumycota.com Johana je devojka koja je pasionirana u dokumentovanju lepote prirode koja nas okružuje, i u tom podvigu pribegava beleženju doživljenog kako putem fotografija tako i upečatljivim botaničkim ilustracijama. Do njenog bloga i Instagram naloga odvela me je pretraga termina „nature journaling “ koji sve češće viđam među postovima zanimljivih ljudi čiji rad pratim. Ideja vođenja ovak ve vrste dnevnika, koji će mnoge podsetiti na zadatke kak ve smo kao osnovci dobijali na časovima biologije dok smo pravili herbarijume i „precr tavali“ ilustracije iz udžbenika, jeste da se „vratimo korenima“ i na kreativan način približimo prirodi od koje smo se otuđili. Na Johaninom Instagram profilu i sajtu, možete dobiti smernice kako da unapredite svoje znanje i naučite da prepoznajete određene biljke ili gljive, pokupiti poneku ideju za lični umetnički projekat ili jednostavno uživati u vizuelnoj komponenti sadržaja.

Podjednako interesantan sadržaj možete pronaći i na Johaninom jutjub kanalu, na kome autorka postavlja dokumentovane st vari koje boje njenu svakodnevicu, od procesa ilustrovanja f lore i faune, knjiga koje čita, do izleta u prirodu.

9

@liskin_dol Nastavljamo u pravcu u kome smo krenuli sa ovomesečnim preporukama. Pričamo o predivnim pejzažima, nepreglednim šumskim prostranstvima, i flori i fauni koje inspirišu mladu novinarku i dizajnerku Elenu koja dolazi iz Rusije. Kako sama navodi, njeni hobiji kao što su vez, ilustrovanje i izrada različitih dekorativnih predmeta inspirisanih prirodom, postali su njen posao. Elena na svom profilu i jutjub kanalu Woodland Patterns dokumentuje kreativni proces i beleži crtice iz života koji provodi delimično u bajkovitom Sankt Petersburgu, a delimično u jednoj planinskoj kućici na obodu šume, u kojoj su joj prve komšije mede i lisice.

10 | februar

Peaceful Cuisine Na sajtu, aplikaciji i jutjub kanalu Peaceful Cuisine možete pronaći recepte za gotovo sve što vam padne na pamet a potiče iz azijske kuhinje, a videi su pravo uživanje za sva čula! „Hrana koja je dobra za ljude, sva živa bića i okruženje, i postizanje mira putem svesnih izbora koje svakodnevno pravimo birajući hranu koju jedemo“, mantra je kojom se vodi japanac Ryoya Takashima, kuvar koji prilagođava tradicionalne recepte japanske kuhinje veganskom načinu ishrane. Videi koje Rioja snima i producira su pre svega uživanje za gledanje, a jednostavnost kojom on priprema hranu i napitke, navešće vas da se i sami upustite u tu avanturu, bez obzira na to koliko iskustva ili dara za kulinarstvo posedujete.

11

Quintessence Ukoliko ste poput mene zaljubljeni u koloritne, originalne i nesvakidašnje enterijere i ne možete da u potpunosti razumete „minimaliste u bež stanovima“ mislim da ćete ovde poskočiti od radosti i uzbuđenja.

Govorim o domovima u kojima je svaki ćoškić besprekorno dizajniran i opremljen čarobnim sitnicama, pa otkriva priču interesantnih ljudi koji u njemu žive i koji se nisu bojali da se igraju bojama, teksturama i dezenima i puste mašti na volju. Blog i video kanal o kome je reč zove se Quintessence i autorski je projekat dve fantastične žene, Stacey Bewkes i Susanne Salk, koje imaju tu privilegiju, ali i dobar „nos“ da nanjuše neverovatne enterijere!

12 | februar

Primitive Technology Idea Od priče o enterijerima i uživanja u bojama, teksturama i raskošnim dezenima malo nas je zabolela glava pa se brzo selimo napolje. I da, i dalje smo u domenu gradnje i dizajniranja, samo ovog puta u potpuno drugačijem maniru. Video kanal koji želim da vam preporučim zove se Primitive Technology Idea, a dopada mi se zbog toga što pokazuje kako se primitivnim, jednostavnim sredstvima od materijala koji se nalaze u prirodi mogu napraviti izuzetno zanimljive, pametne i korisne stvari.

Ukoliko se nekada nađete u divljini, bez zaklona i prenoćišta, možda vam upravo neka od ideja koju ste ovde videli spasi život. Šalu na stranu, ne morate biti Ber Grils tip avanturiste da biste uživali i videli smisao u videima koji pokazuju kako je uz nešto mašte i malo (više) veštine, svašta moguće napraviti od elemenata koji postoje u prirodi.

13

Ekologija

Mina Milenkovic˘

Reciklaža, poznavanje prirode i mašta bez granica za srećno detinjstvo

Intervju: Dragana Ilić @_oatflake Fotografije: Mina Milenković

14 | februar

K

ada smo bili deca provodili bismo vreme na selu, u prirodi, igrali se na cvetnim poljima i livadama dok su nam omiljene igračke bile drvene lutkice i kućice koje smo imali prilike sami da osmislimo. Danas je najveći broj igračaka napravljen od plastike, deca vreme provode uz svetleće ekrane sedatirani i nesposobni da sebi stvore igračke i osmisle igru. Za igru koja razvija sva čula potrebne su igračke od prirodnih materijala. Materijala koje okružuju dete i omogućavaju mu da se upozna sa stvarnim svetom, onakvim kakav zapravo jeste.

To ne znači da igračke na baterije, tablet računare i slično treba ukloniti u potpunosti, ali bilo bi vrlo korisno zameniti ih onima koje imaju dušu, poneki krivi šav i nepravilnost, kakve fabrički proizvedene igračke nikada neće imati. Za razvoj kreativnosti, motorike i mašte, igračke su presudna stvar tokom odrastanja, naročito za decu koja imaju manje od šest godina. Tragajući za metodom koja će olakšati brigu roditelja i na najbolji način uticati na povoljan razvoj mališana došla sam do Montesori metode. Poznata po tome što stimuliše nezavisnost kod dece, ova metoda daje dobre smernice u pogledu odabira igračaka koje bude maštu, povećavaju koncentraciju i razvijaju veštine korisne za pravilan razvoj dece.

Ne pamtim kada sam poslednji put u kontekstu dečije igre čula za reciklažu, herbarijum, kućicu od šibica ili neku sličnu inovativnu ideju sve dok jednog dana nisam pronašla kreativnu i zabavnu Tonjinu mamu, Minu Milenković. Mina se profesionalno bavi fotografijom, i u u kojima možete uživati na sajtu Nacionalne Geografije, tehničar je dizajna tekstila, urednica Facebook grupe Putovanja sa decom i dopisnica za sajt Detinjarije i Najbolja mama na svetu, putnica i preduzetnica. Moju pažnju je privukla nedavno kada je uz malo mašte i dobre volje uspela da napravi kućicu od predmeta koje je imala u svom okruženju. Kućicu od kartona, ispunjenu pravim pravcatim nameštajem sačinjenim od recikliranih komada koji čine enterijer jednog doma. Od ramova za slike, zavesa, kreveta i mašine za veš, do najšarmantnijih sitnica koje kuću pretvaraju u dom.

Mina kaže da jednu takvu priprema za decu u Tiršovoj, kako bi im ulepšala boravak na klinici i izmamila osmeh. Kao veliki humanista, ona često učestvuje u različitim akcijama u cilju pružanja pomoći onima kojima je najpotrebnija.

Upravo to joj donosi neiscrpnu energiju za konstantno stvaranje i realizaciju različitih ideja.

15

Mina, ispričaj nam kada si počela da Da li elementi nastaju izdvojeno pa izrađuješ igračke za decu? Da li je za se onda useljavaju u kućicu, i gde ovo delom zaslužna uloga roditelja nalaziš sve što ti je potrebno? ili priča kreće mnogo ranije?

Napravimo ih van kućice pa onda Kao mala sam pravila razne stvari za ubacujemo u prostor i vidimo kako to svoju sobu. Volela sam na tehničkom izgleda. Često tek kada završimo vida pravim sela i gradove. Učestvova- dimo da nešto može bolje da se urala sam u divnoj akciji koja se organizo- di i sredi pa menjamo, pravimo još vala u mojoj školi prilikom koje smo i izmeštamo. Nekada i mačka priđe pravili jedan veliki grad, a ja sam kućici pa poremeti stanje i moramo isnapravila školu. Brat i ja smo često početka da slažemo, ali i to je zabavno provodili raspuste kod bake i deke na jer i ljubimci vole da se igraju. Koristiselu pa smo u igri voleli da improvizu- mo uglavnom naše materijale, reciklijemo. Nekako je to uvek bilo izazovni- ramo predmete iz kuće poput plastike, je i zanimljivije od već gotovih stvari. ambalaže, čepova.. Imamo i super Kada sam postala mama, kreativnost komšije koje nam ostavljaju stvari za je samo dostigla viši nivo i mnogo više igranje. Za karton, papir i još neke maideja se razvilo u mojoj glavi. Često je u terijale pitamo pojedine firme kojima našem dvorištu puno dece iz ulice i od ti materijali ne trebaju da nam ih daju. ničega napravimo super igru i zabavi- Tako i u vrtić često nosimo materijale mo se! pa drugari iskoriste za pravljenje raznih stvari.

Da li ideju za stvaranje dobijaš kada vidiš neki materijal?

Koliko ovako napravljene igračke pozitivno utiču na razvoj inteliZavisi. Nekada se jako brzo setim šta gencije kod dece ? bismo mogli da napravimo od datog materijala. Nekada razmišljam po par Utiču polako, ali sigurno. Vaspitačice dana. Nekada lakše nešto napravimo, nam kažu da Tonja od ničega za čas nekada teže, ali to je normalno. Trudi- napravi zanimljive konstrukcije, da je mo se da bude što zabavnije i origina- jako kreativna. Verujem da kreativnost lnije, ali ne i previše komplikovano da treba negovati i podržavati od malih detetu ne bi dosadio proces i da ne bi nogu naročito kod dece koja imaju tu odustalo. Uglavnom sve od prirodnih sklonost, jer danas je sve nekako prematerijala odmah iskoristimo i time više dostupno i sve se može kupiti, a se igramo jer sam se kao mala ja tako toliko toga možemo ručno, sami da igrala pa je to Tonji zanimljivo. napravimo i to ima svoju čar.

16 | februar

17

Postoji li mogućnost da se organizuju neke radionice za klince?

Postoji, naravno. Često sa decom iz ulice i društvom pravimo piknike, smišljamo različite igre, pravimo svašta za rođendane. Uvek smo napolju kada je lepo vreme, idemo na izlete u koje uključujemo društvo koje ovakav način zabave zanima. Na proleće planiram razne akcije.

Po kom principu biraš projekte u kojima ćeš učestvovati i zašto je ovog puta klinika u Tiršovoj tvoj izbor?

Za mnoge projekte vam treba dosta sredstava ili sponzora, a to nije baš uvek lako naći. Zato sve što mogu sama da uradim vrlo rado pokrenem, kao na primer kada smo nedavno realizovali inicijativu „Knjiga za sve” u kojoj smo imali cilj da prikupimo knjige za seoske škole i bolnice. Na veliku sreću dosta ljudi se odazvalo. Gotovo svakodnevno nam stižu paketi knjiga, što domaćih pisaca, što običnih ljudi koji žele da učestvuju. Za Tiršovu se nadam da ću na proleće uspeti da napravim par kućica da bismo mališanima ulepšali i ušareneli koliko god možemo dane koje provode u bolnici.

18 | februar

19

Za tebe bih rekla da si super mama, jer pored posla i drugih obaveza koje imaš u toku dana uspevaš da pišeš, putuješ, fotografišeš i posvetiš vreme porodici. Koliko često imaš „pet minuta” za sebe i kako ih koPriroda je sama po sebi jako lepa, in- ristiš? spirativna, zdrava i dosta od nje možemo da naučimo. Decu vodite u prirodu, To je jako bitno, jer mame su živa bića a pod tim mislim da ih stvarno odve- ne mašine. Nekako današnji sistem i dete u šumu, na proplanak, kampujte, uticaji koji postoje sa svih strana nas pešačite, krećite se i zimi i leti. Neka prisiljavaju da budemo savršene, a deca vide domaće životinje. Izađite na- svako pogreši ponekad i to je normapolje i kada je vetar i kiša. Reciklirajte lno. Odvojte za sebe vremena da odsa decom iako će vam govoriti da to ete kod kozmetičarke na tretman, da ovde u našoj zemlji i nema baš neku popijete kafu, da odgledate film. Mi svrhu. Pravite herbarijume, udomite smo navikle da dosta stvari zajedno lutalicu, idite na selo da pravite zimni- radimo, ali mora se poštovati mamino cu i berete maline. Naša zemlja je jako vreme kao kada na primer kao sada lepa, a mnogi to ne vide jer teže nekim pijem kafu i odgovaram na pitanja. :) daljim i skupljim putovanjima, a ispred nosa imaju dosta divnih planina i reka. Kako bi glasio tvoj životni moto i Odvedite decu da vide naše naciona- poruka koju bi poslala našim čitaolne parkove i sela. Krećući se našom cima? zemljom više ćete je poštovati i voleti, a deca koja se nauče toj ljubavi od ma- Živite kako hoćete, a ne kako morate. lih nogu, to će biti za sva vremena.

Tonju od malih nogu učiš koliko je važno čuvati je i koristiti resurse koje nam priroda pruža. Koji bi savet dala roditeljima, kako da usmeravaju svoje mališane?

20 | februar

21

Ekologija

Robin Food Može li tehnologija ponuditi rešenje problema bacanja hrane?

D

alibor Matijević, momak je koga su domaći mediji proteklih meseci često opisivali kao balkanskog Robin Huda zbog zasluga u kreiranju mobilne aplikacije, osmišljene s ciljem da se smanji bacanje hrane i zalihe neprodate hrane rasporede pravednije. Bacanje hrane u svetu u kome i dalje postoji ogroman broj ljudi koji iz minuta u minut umiru od gladi, goruće je etičko i ekološko pitanje koje zahteva ozbiljno angažovanje. I uprkos tome što mnoge zemlje donose propise koji stimulišu doniranje hrane siromašnim građanima i udruženjima koja vrše distribuciju hrane ugroženim kategorijama ljudi, istina je da prevelika količina upotrebljive, jestive hrane i dalje završi na deponijama češće nego u tanjirima ljudi koji su gladni. Profit je ovde osnovni razlog, a hipermarketi će češće držati hranu u svojim skladištima i na rafovima do poslednjeg dana isteka roka, radije nego da je doniraju ili prodaju za simboličan iznos. Dalibor Matijević je sa svojim timom protekle tri godine radio na aplikaciji koja pokušava da pronađe rešenje za ovaj problem. Aplikaciju je simbolično nazvao Robin Food, a pored aplikacije koja čini most između ljudi koji imaju višak hrane na zalihama i onih koji žele da je pazare po povoljnijim cenama, otvorene su i dve radnje u Sloveniji, koje građanima omogućavaju kupovinu hrane koja je jeftinija i do 90% u odnosu na onu u klasičnim marketima. I kako Dalibor navodi, ovo je tek početak, u planu mu je širenje u regiji, otvaranje više prodavnica, i pronalaženje partnera koji će mu pomoći u otvaranju banke hrane.

22 | februar

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: privatna arhiva

23

Kako se rodila ideja za kreiranje kve informacije koje mogu biti štetne aplikacije koja će se suočiti s proble- za njihov biznis. Surađujemo sa više od mom propadanja, bacanja i lošom 100 različitih kompanija. raspodelom hrane?

Da li se i na koji način vrši provera Ideja se rodila kad smo počeli sa eki- kvaliteta donirane hrane? pom da razmišljamo o tome kako velik je problem bacanja hrane. Zatim smo U blago koje se prodaje ili donira nenapravili test na tržištu sa kompanija- mamo uvid, ali sa naše strane želimo ma, i prebacivali blago s jedne na dru- kvalitetu, baš kao i za naše trgovine. gu stranu. Krajem 2016. godine nekako sam počeo razmišljati o tome šta mo- Postoji li neko ograničenje u pogležemo da napravimo za ljude, ko bi bio du hrane koja se može donirati? dobra maskota, i tako došao na ime Robin Food, koji je u 2017. godini otvo- Postoji ograničenje. Sve ovisi od zahterio dvije trgovine, usporedno sa akti- va klijenta i njegove odluke gdje i kome vnom aplikacijom. želi donirati. Robin Food tim omogućava da se to napravi efikasno i što optiMožeš li da nam ukratko objasniš malnije, sa povjerenjem u sistem. na koji način funkcioniše aplikacija Robin Food?

Aplikacija Robin Food služi kao most između kompanija koje imaju višak Aplikacija Robin Food se nalazi na hrane i običnih ljudi koji nemaju novspletu, znači njoj imaju pristup kompa- ca ni za najosnovnije potrebe. Imanije koje imaju višak, a žele ga proda- jući u vidu da najsiromašniji građani ti ili na kraju donirati. Na drugoj stra- nemaju pametne telefone niti prini imamo kompanije koje žele taj višak stup aplikaciji, kako oni mogu doći kupiti, to su uglavnom restorani, ho- do hrane koja je na velikim popustiteli, ketering firme, javne ustanove i ma? tome slično. Za donacije imamo saradnju sa humanitarnim organizacijama, Aplikacija već sada spaja humanitarne koje unaprijed porazdjele hranu, ali se organizacije koji imaju svoju mrežu ljutransparentno mora znati kome i koli- di. Sa naše strane mi ćemo pomoći da ko. Aplikacija dakle spaja proizvođače, ti ljudi stvarno dobiju tu hranu i neki distributere i trgovine koje imaju višak, pametni telefon, da mogu javiti kada sa onima kojima hrana treba. im treba hrana, identificirati se kad prime hranu, i generalno da mogu komuKo su klijenti s kojima sarađujete? nicirati sa Robin Food-om.

Između nas i naših klijenata postoji sporazum da se ne razotkrivaju nika-

24 | februar

25

26 | februar

Prvu radnju ste otvorili u Mariboru, a zatim i u Ljubljani. Kako one funkcionišu i nameravate li proširenje i na druge gradove?

Za sada funkcioniše u tih par zemalja. Još nismo tamo gdje bi morali biti i čeka nas još dug put, ali Balkan će biti na redu sa mobilnom aplikacijom, preko drugog sistema koji će biti jednostaLjudi su dobro prihvatili. Potrebno je vniji i finansijski isplativiji. malo više potpore od opštine i države, ali otvaraće se nove trgovine po Balka- U jednom od intervjua si spomenuo nu zahvaljujući partnerstvima ili kroz da je naredni korak Banka hrane postojeće trgovine. Smišljamo trenu- Robin Food i doniranje hrane u hutno neki pametan sistem. manitarne svrhe. Dokle ste stigli u ostvarivanju ove ideje?

U razmenu hrane su se uključili i međunarodni klijenti iz Velike Brita- Nismo još tamo, idemo korak po korak. nije, Irske i Poljske. Kako se vrši ra- Sada stvaramo mobilnu aplikaciju, kada spodela u ovim zemljama, da li hra- se to napravi idemo u skupljanje novana prelazi dugačak put do korisnika? ca u EU i cilj je obezbediti jake partnere, svjetski poznate, pa ćemo tada viAplikacija obavjesti korisnika ako on djeti kako možemo pokrenuti banku želi da hrana ide u druge zemlje, da će hrane koja je stvarno neophodna za trošak transporta biti viši nego trošak sve humanitarne organizacije koje se hrane. Znači tražimo i stvaramo prilike bave doniranjem hrane. na lokalnom tržištu, i uvijek je bolje donirati nego uništiti.

Od zemalja iz regiona, pored Slovenije u kojoj je aplikacija razvijena pokrivate Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. Ima li nagoveštaja da bi mogao da se uključi i ostatak regiona?

27

Ekologija

Tekst: Jelena Gavrilov @jelegav Ilustracija: Jelena Jaćimović (Jachim992) Fotografije: Tamara Milovanović @nenaspavana_tam 28 | februar

Gde nestaju naše reke?

Borimo se dok reke ne budu potpuno oslobođene

B

alkansko poluostrvo, jedno od evropskih najbogatijih oaza, suočava se sa pošasti koja preti da uništi kako prirodna bogatstva, tako i da ugrozi ljude koji naseljavaju krajeve kraj reka. Ono što predstavlja pretnju jesu projekti izgradnje mini hidrocentrala (MHE) na planinskim brzacima. Iako ovi projekti izgradnje nisu novina, prisutni su u javnosti već nešto više od deceniju, poslednjih par godina su zbog novih planova uništenja reka, veoma uzburkali savesnu, i ekološki svesnu javnost.

Prošla godina će ostati obeležena brojnim protestima usmerenim ka zaštitu životne sredine širom Balkana. Istovremeno dok su hrabre žene iz bosanskog sela Kruščica branile svoju reku od investitora koji su želeli da im je oduzmu i sagrade mini hidrocentralu, dok su se u Albaniji borili da odbrane reku Vjošu, koja je poznata i pod nazivom „Evropski divlji dragulj“, u Srbiji su se na Staroj planini ljudi iz istih ra-

zloga okupili, štiteći nekoliko reka ove bogate planine. Peticije, protesti, filmovi, fotografije, ljudi koji vole svoje domove i svoju postojbinu, bore se. Svi se bore za isti cilj da reke ponovo slobodno teku i da se zaštiti priroda.

Do danas, na području zone od Grčke do Slovenije, oko 600 mini i malih hidrocentrala je sagrađeno i mnoge reke su već zaključane u cevovode. Prema podacima RiverWatch-a, pored ovih 600 postojećih centrala, planirana je izgradnja 2,796 novih tokom narednih godina. Činjenica koja najviše bode oči, jeste da se više od trećine reka na kojima je ova betonska pošast planirana nalaze u zaštićenim zonama poput parkova prirode, nacionalnih parkova ili Natura 2000 područja. U Srbiji se planira izgradnja oko 850 mini hidroelektrana na planinskim rekama, koje se pretežno nalaze u zaštićenim područjima.

Skrivene iza imena zelena energija, mini hidrocentrale u potpunosti menjaju ekosistem, uništavajući rečni tok imaju veliki potencijal da dovedu do istrebljenja već sada ugroženih vrsta, životinja i endemičnih biljaka, među kojima neke žive samo u ovom delu sveta.

Pored toga što izgradnja MHE ima veoma negativan uticaj na životnu sredinu, ona dovodi i do uništavanja seoskih naselja i kvaliteta života ljudi koji u njima žive. Ljudi ostaju bez vode koju svakodnevno koriste, ostaju bez svog prirodnog, zdravog okruženja u kome žive i gube svoj mir zbog ogromne buke koju proizvodi rad hidrocentrale.

planinskim brzacima, koji nemaju dovoljno vodene mase za stvaranje dovoljne količine struje, a ujedno veoma štete ekosistemu, te se ni pod kojim uslovom ne mogu nazvati zelenim izvorom energije.

Proces izgradnje MHE počinje formiranjem vodozahvata i male brane.

Kada prolazite pored ovakvih gradilišta u srcu prirode, prvo što ćete ugledati jesu velike, dugačke cevi.

Budući da se radi o planinskim rekama, voda nema dovoljnu masu, te kako bi se stvorila zadovoljavajuća snaga, reka se zaključava u cevi i usmeravanjem njenog toka kroz cev dobija se pad vode potreban za pokretanje turbina. Ovakve mini hiKOLIKO JE ENERGIJA MINI HIDRO- droelektrane se uvek grade u plaELEKTRANA ZAISTA ZELENA? ninskim krajevima, zbog toga što na ovakvim mestima postoji prirodni Ukoliko pitate investitore i ljude koji nagib terena, a samim tim izgradpo svaku cenu žele da se sagrade nja je dosta jeftinija. mini hidrocentrale, na postavljeno pitanje odgovoriće vam potvrd- Kada poredimo MHE sa drugim, no, da, to jeste zelena energija - ali ne zelenim izvorima energije, mini ukoliko pitate stručnjake, odgovor derivacione elektrane nemaju nusće biti suprotan. proizvode poput termoelektrana, ali sam proces izgradnje, kao i samo Neke od država Evrope veći deo postojanje ovakvih elektrana u prisvoje energije dobijaju od energije rodi, predstavljaju direktnu opasvode, od brana koje su sagrađene nost po prirodu i biodiverzitet. na velikim, moćnim rekama, koje imaju dovoljnu snagu da proizvedu Obećani ekološki minimum o kome veliku količinu električne energi- se toliko često govori, nakon mašinje. Ovako sagrađene brane vode ske sobe, gde bi po načelu voda se kao zelena energija. Međutim, trebala da nastavi svoj tok, običkada je reč o malim, derivacionim no ne postoji. Kao što ne postoji ni hidroelektranama, one se grade na dovoljna količina vode za normalan, malim rečnim tokovima, najčešće nesmetan život i razvoj živog sveta.

Prema rečima dekana šumarskog fakulteta prof. dr Ratka Ristića „Male hidroelektrane proizvode nedovoljnu količinu energije, a nanose neprihvatljive ekološke štete, degradiraju biodiverzitet, remete režime podzemnih voda i ometaju tradicionalni život lokalnog stanovništva. Ukoliko bi Srbija napravila 856 malih hidroelektrana imala bi svega 2 do 3,5 posto proizvedene energije na godišnjem nivou.”

Kako derivacione hidroelektrane nanose više štete nego koristi, ukoliko bi Srbija zaista želela da ostvari zacrtanih 27% energije iz obnovljivih izvora, trebali bismo da se okrenemo energiji Sunca, energiji biomase, kao i boljem iskorištavanju potencijala vetro-energije na ovim prostorima.

PULS REKE/GLAS NARODA „Ne damo ni kap!“ Poslednjeg vikenda januara, u nedelju 27. januara Beogradom se čuo žubor brzih nepregrađenih planinskih potoka, čule su se pesme

koje opisuju reke od kojih ljudima životi zavise, uzvikivale su se parole nalik na Hoću reku, neću cev, vijorili su se natpisi Reke daju život, a paneli struju, Potočna pliska ne može bez potoka.

Sve se ovo dešavalo jednog sunčanog januarskog dana u prestonici Srbije. Oko 4000 ljudi zauzelo se za prirodu, izašlo je na ulice i podiglo glas protiv prodaje naših reka. Protest je simbolično započeo minutom ćutanja posvećenom svim rekama koje su ubijene tokom prethodnih godina. Ljudima okupljenim u odbrani reka obratili su se Aleksandar Jovanović, aktivista ispred ekološkog pokreta ,,Odbranimo reke Stare planine”, dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić, profesor na Biološkom fakultetu prof. dr Predrag Simović, kao i Desimir Stojanov, u ovoj priči Don Kihot koji pobeđuje vetrenjače, predsednik mesne zajednice sela Rakita, jedan od najglasnijih boraca za spas rakitske reke na Staroj planini.

Zahtevi za koje se ekološki aktivisti bore: 1. Zabraniti gradnju derivacionih 10. Formirati nezavisnu stručnu MHE na celoj teritoriji Srbije. komisiju koja će analizirati negativni uticaj na prirodnu sredinu za 2. Zabraniti gradnju bilo koje sve do sada izgrađene derivacione vrste MHE u zaštićenim područjima MHE ili one u fazi gradnje. prirode.

11. Analizirati socijalne posledice 3. Zabraniti gradnju derivacionih gradnje MHE i obavezno u obzir MHE na potocima malog protoka uzimati i interese lokalne zajednice.

4. Zabraniti gradnju većeg broja 12. Usaglasiti opštinsku politiku MHE na jednoj reci. sa pravnim aktima Republike Srbije, Vodoprivrednom osnovom i Strate5. Smanjiti subvencije za MHE, a gijom razvoja Republike Srbije. potpuno ukinuti subvencije za derivacione MHE. 13. Sagledati višenamensku ulogu malih planinskih tokova, a ne jedi6. Po hitnom postupku izraditi i no njihovu energetsku ulogu, koja usvojiti Pravilnik o garantovanom pritom služi isključivo za bogaćenje minimalnom protoku, koji će napi- privrednika. sati ljudi od struke.

14. Stručno analizirati i građa7. Napraviti novi katastar potenci- nima Srbije dati na uvid objektivne jalnih MHE lokacija sa manjim bro- podatke o tome koliko MHE zaista jem lokacija. doprinose elektroenergetskoj stabilnosti Srbije.

8. Pre izdavanja dozvola, formirati nezavisni tim biologa, hidrologa 15. Zaustaviti sve započete gradni ekologa koji će minimum dve go- je i izdavanje novih dozvola za gradine ispitivati reku i živi svet. dnju dok se sve prethodno izneto ne usvoji i obezbedi.

9. Hitno preispitati sve do sada izdate dozvole za MHE čija gradnja nije završena, već ili nije ni započeta ili je u fazi gradnje.

Ekologija

Rob Grinfild Intervju: Anđela Đurašković @andjapise Fotografije: Sierra Ford robgreenfield.tv

Momak koji pravi razliku 38 | februar

Š

ta ako bih vam rekla da postoji čovjek koji je 30 dana oblačio svoj otpad i nosio ga kroz bučne ulice Njujorka, vozio biciklo s kraja na kraj Sjedinjenih Američkih Država, zavirivao u kontejnere kako bi pokazao koliko savršeno dobre hrane bude bačeno svakog dana, bavi se „gerilskim sakupljanjem“ voća i povrća u urbanoj sredini u kojoj živi, gradi mini domove i bašte za ljude kojima su oni potrebni, obećava da nikada neće biti milioner... i ima samo 32 godine? Da, on je stvaran, ali i nevjerovatno srdačan, saosjećajan i pun razumijevanja. Kako i sam kaže, uspio je da od „pijanog momka“ postane „momak koji pravi razliku“. Dan kada ovo izdanje Plezira bude objavljeno biće ujedno i 94. dan njegovog projekta „Sloboda ishrane“, koji podrazumijeva da tokom 365 dana jede i pije samo hranu i piće koje sam uzgoji ili sakupi.

Ljudi, upoznajte Roba Grinfilda, avanturistu, ekološkog aktivistu i učitelja čiji su nastavni materijali stranice sopstvenog dnevnika i sjećanja na svoje dogodovštine.

Svako ima uzora, il’ dva. Znate, onu osobu koja učini da poželite da otkrijete svrhu sopstvenog postojanja na Zemlji i činite ono što je najbolje za vas na način koji ispunjava pluća životom i donosi dobrobit cijeloj zajednici.

Ta osoba ne mora da bude „life coach“ da bi vam to predstavljala, o ne – najčešće je to zapravo samo neko ko konstantno, dan za danom, radi male stvari koje svjedoče o usklađenosti njihovih postupaka i vrijednosnog siste-

ma. Da, svak ima makar jednog uzora.

Rob Grinfild je moj. Upravo mi je iz tog razloga čast što u februarskom izdanju Plezira mogu da vam pomognem da bolje upoznate ovog nevjerovatnog čovjeka.

Veoma je teško napisati uvod za priču o Robu Grinfildu, a da se pri tom ne dogodi da prve dvije stranice teksta ne ispune isključivo priče o njegovim fantastičnim avanturama! Prije nego ih navedem, voljela bih da vas uputim na jednu od stvari u vezi njega koje najviše osvježavaju svijet: Rob ne pripisuje njegovo uplovljavanje u život pun ovakvih poduhvata nijednom konkretnom ,,život ili smrt” iskustvu. Ne, sve promjene koje je uspio da uvede u svoj život plod su kontinuiranog obrazovanja i usklađivanja njegovog životnog stila sa vrijednostima koje su mu srcu drage, malo po malo. A u vremenima u kojima danas živimo, kada svako čeka na taj veliki trenutak koji će mu promijeniti život iz korijena da bi i sam počeo da se mijenja, kao što je to slučaj u filmovima, ohrabruje priča nekog ko je postigao sjajne rezultate pristupom „korak po korak”, i nastavlja da se razvija na isti način.

Kao što je objasnio u svom TEDx govoru, sastavio je spisak malih promjena koje je želio da uvede u svoj život, po jednu za svaku sedmicu. Prodao je svoj automobil i očistio prašinu sa bicikla. I negdje usput, ideje za avanture počele su da se rađaju. Postepeno i bez puno pompe, kao i sve drugo vezano za Roba.

39

Neke od tih avantura uključuju i:

• Stvaranje nešto više od 2 kilograma otpada dnevno – što je količina koju prosječan stanovnik SAD-a napravi svakog dana – tokom 30 dana, i umjesto bacanja, pothranjivanje tog đubreta u prozirno „kontejner“ odijelo koje je nosio tokom trajanja svog „Ja otpad“ projekta. Cilj je bio pružiti ljudima lako raspoznatljivu, fizičku predstavu o tome koliko otpada stvore svakog mjeseca i upotrebiti to saznanje u obrazovne svrhe. Na kraju krajeva, kada govorimo o potrošnji, nije li mnogo jednostavnije zamisliti Roba u odijelu od otpada nego govoriti o maglovitim ciframa?

tragao za iskrenom povezanošću s ljudima uspio je ne samo da bezbjedno stigne kući, već i da obogati svoj život neponovljivim iskustvima koja svjedoče o tome da su ljudska bića zaista u suštini dobra.

• Išao u pohod na kontejnere (engl. „dumpster diving“) i dijelio fotografije sve sjajne jestive hrane koju bi pronalazio u kontejnerima ispred supermarketa, kako bi podigao svijest ljudi o tome koliko resursa bude bačeno bez valjanog razloga. Otišao je na još jednu biciklističku turu SAD-om i tokom nje se hranio iz kontejnera. U osam američkih gradova koje je tom prilikom posjetio, u parkovima bi izlagao hranu koju bi noć ranije nalazio u tamošnjim kontejnerima kako bi obrazo• Otisnuo se na biciklističku turu SAD- vao ljude i pružio im plastične primjeom kako bi podizao svijest ljudi o va- re toga kako se traći dobra hrana. žnosti prelaska na načine života koji su bolje usklađeni s životnom sredinom. • Projekat na kojem trenutno radi: „SloIstovremeno, nastojao je da i sam stva- boda ishrane“. Počevši od 11. novembra ra što manje otpada, hranio se isključi- 2018, Rob jede i pije samo namirnice vo svježom nepakovanom hranom ili koje sam uzgoji ili sakupi, i to u urbanamirnicama koje bi pronašao u kon- noj sredini kakva je njegovo trenutno tejnerima, nije koristio neodržive me- prebivalište: Orlando, Florida. Da, dotode transporta (dakle, samo pješa- bro ste pročitali – godinu dana bez čočenje i biciklizam dolazili su u obzir) i kolade! Ono što ovaj poduhvat čini još bio je „van mreže“ – nije se oslanjao na impresivnijim je činjenica da Rob ne konvencionalnu električnu mrežu niti posjeduje sopstveno zemljište, pa hranu uzgaja u nekorištenim dvorištima i na javni sistem vodosnabdijevanja! na zapuštenim parcelama širom svog • Kupio avionsku kartu u jednom smje- okruženja, gdje je i sakuplja. Njegov cilj ru i stigao u Panamu samo sa svojom je da poduči ljude o razlozima zbog koodjećom, pasošem i snažnim uvjere- jih je naš trenutni prehrambeni sistem njem da su ljudi u svojoj srži voljni da u krizi, kao i zašto uzgajanje sopstvene pomognu drugima. Da – bez ikakvog hrane ujedno za ljude može da znači i novca! Oslanjajući se u potpunosti na povratak moći koju im je uzela korpotržište razmjene – nuđenje pomoći u rativna poljoprivreda, ali i da se pokaže zamjenu za pomoć – kao i volonter- kao iskustvo koje oslobađa, kako ljude, ske platforme poput WWOOF-a i dru- tako i njihovu vezu sa hranom. štvene mreže, ovaj mlad čovjek koji je 40 | februar

41

42 | februar

Rob čini ono u šta vjeruje. Intervju koji slijedi vas stoga neće samo inspirisati na razmišljanje o svojoj vezi sa neposrednim okruženjem i načinima na koje utičete na njega, već i na samorefleksiju o tome koliko, uopšteno govoreći, vaši postupci podržavaju vaš vrijednosni sistem. Svaki od njegovih projekata je to učinio za mene. A ni naš kratak onlajn susret nije bio ništa drugačiji.

Trenutno ste na putu prehrambene samostalnosti – uzgajate svoju hranu i konzumirate samo ono što sami spravite. Kako ste znali da je ovo pravi naredni projekat za vas nakon onih prethodnih poduhvata, i kako ste se za njega pripremali?

prerađenu hranu. Kako biste opisali ovu razliku u cijenama našim čitaocima?

Ovo je izazov, i zavisi od načina na koji vršite poređenje. Kada posmatrate stvari kao isključivo crne ili bijele veoma je lako izvesti netačne pretpostavke. Kada samo poredite hranu u prodavnicama (recimo, prerađenu zdravu hranu i uobičajenu prerađenu brzu hranu), može biti da jeste skuplja. Međutim, kada počnete da razmatrate kako da u potpunosti promijenite način na koji jedete i zapravo provedete više vremena sa hranom koju jedete, onda shvatite – zapravo, osnovne namirnice, bilo da su to žitarice ili mahunarke, su mnogo jeftinije od prerađene hrane. Ako odete korak dalje, hrana je život i život je hrana. Hrana koju jedemo utiče na nas, pa ako provedemo decenije na brzoj „džank” hrani, koja je jeftinija, na duže staze to može da znači trošenje mnogo više novca na brigu o zdravlju, zbog svih problema koje takva hrana stvara. Ja posmatram stvari holistički, gledajući mnogo širu sliku i istinski vjerujem da nas vremenom kupovina hrane koja je jeftinija a manje zdrava sustigne u određenoj mjeri. Ne uvijek – ljudska bića su otporna i nevjerovatno je šta neki od nas mogu da čine a da i dalje žive zdravo do pozne starosti. Ovakav pristup funkcioniše za neke ljude, a za mnogo njih ne.

Pa, puno je pravih misija, ovo je samo jedna od njih. Na neki način, život je kratak, i teško je odabrati najbolji način da iskoristim svoje vrijeme, ali za mene je hrana neizmjeno važna za naše postojanje. Bez hrane ne postojimo. Danas smo se udaljili od osnovnog razumijevanja svoje hrane: odakle potiče, kako dolazi do nas, kako se pravi. Mislim da je uzgajanje sopstvene hrane jedna od najvažnijih vještina koje možemo da usvojimo. Upuštanje u ovaj projekat primoralo me je da naučim kako da uzgajam i sakupljam svoju hranu, kako da je zaista razumijem. Tako da je tu to, a tu je i činjenica da je ovo projekat za koji sam znao da će privući pažnju ljudi i navesti ih da razmisle o hrani. Smatram da većina ljudi treba mnogo više Koje namirnice su toliko lake za uzgada razmišlja o njoj. jati da to svako može učiniti, bez obzira na to da li imaju veliku baštu ili Na svom blogu ste pominjali da ste mali prostor na balkonu? u prošlosti vjerovali da je previše skupo hraniti se svježom, zdravom To zaista zavisi od vaše klime i toga hranom, a da ste kasnije naučili da gdje živite; ne mogu da govorim o balje zapravo skuplje jesti zapakovanu kanskom poluostrvu jer imam isku-

43

stva samo u uzgajanju hrane u ovoj klimi. Generalno, na većini mjesta je zeleno povrće najlakše za uzgajati. Mogućnost gajenja sopstvenog „zeleniša“ znači produktivnost, bogatstvo hranljivim materijama i zauzimanje minimalne količine prostora. Kada govorimo o ljudima koji tek počinju da sade svoju hranu, zeleno povrće je definitivno ono od čega bih ja počeo.

Oblačili ste svoj otpad, hranili se iz kontejnera, živjeli u mini kući…

Kad se ideja javi, kako znate da je ona prava koju treba pretočiti u stvarnost, bez obzira na to koliko šokantno djeluje?

Nemam način na koji bih to mogao da znam, jednostavno razmislim o projektima koje osmislim i zapitam se – da li vjerujem da će ovo biti nešto što će navesti ljude da se preispitaju? Da li će učiniti da ljudi razmisle o svojim životima, da razumiju probleme koji su teški za razumjeti? Takođe, da li ću ja uživati u ovome? Da li ću dobiti nešto od ovoga, da li ću rasti i učiti? Ukoliko je „winwin”, dobro i za druge i za mene, onda je to tip projekta u koji ću se upustiti.

Ne sjećam se da sam ikada strahovao.

Jednostavno, ne sjećam se da sam ikada živio život u strahu. Za mene je sve bilo manje vezano za strah, a više za potragu za onim za šta sam vjerovao da je zaista svrsishodan život i život ispunjen smislom. Čak i kada sam tragao za novcem, i dalje je to bila potraga za životom na koji bih mogao biti ponosan i za osnovnim stvarima, kakve su poštovanje drugih i slično.

Ali ono što se promijenilo je da sam shvatio: da, to je jedan način da se živi, ali u stvarnosti ovaj način prouzrokuje ogromna uništenja drugih ljudi, drugih vrsta, Zemlje u cjelini, i nije vrijedan toga. Za mene nije vrijedno koncipiranje života oko novca i materijalnih dobara za sopstvenu dobit kada obično te dobiti budu na gubitak drugih u našem društvu. Pa, vjerujem da je jedna od stvari bila i postati manje sebičan i zaista pokušati da živim život koji je fokusiran na nekog više sem na mene.

Svi vaši projekti zasnovani su na uvjerenju da su ljudi suštinski dobra bića. Šta smatrate da treba da se dogodi da ono postane šire rasprostranjeno u eri kada se ljudi podučavaju tome da se ne oslanjaju ni na koga Često pominjete na društvenim do na sebe? mrežama da obećavate da nikada nećete biti milioner i donirate sve Pa, jedna od stvari bila bi gašenje TVšto prevazilazi finansijska ogra- a. Bez sumnje – jedan od najvećih proničenja koja ste za sebe utvrdili. blema je što naši mediji, ne vodeći raKako neko dođe od toga da čuna o proporciji, biraju priče koje su traga za finansijskim izobiljem negativne i prokazuju svijet kao opado toga da zaista ne želi više sno, nasilno mjesto. Već neko vrijeme od onoga koliko mu je potre- sam uključen u rad medija i vidim da je bno? Kako ste uspjeli da se izborite to samo obrazac po kojem funkcionisa brigom o finansijskoj sigurnosti šu. Vi ste ono čime ste okruženi, i ukokoja je toliko rasprostranjena među liko konstantno konzumirate medijski ljudima danas?

44 | februar

45

46 | februar

sadržaj koji širi nasilje i strah onda je to filter kroz koji ćete posmatrati svijet.

Ljudima koji žele da počnu da uočavaju bolji svijet preporučujem da ugase vijesti i promijene sadržaje koji dospijevaju do njihovih umova svakog dana. Naravno, puno toga bi trebalo da se promijeni u globalu kako bi se samo društvo promijenilo, ali mislim da je ovo jedan od najvećih doprinosa danas.

Kako se druženje sa drugim ljudima promijenilo za vas tokom godina, pogotovo sada kada jedete i pijete samo ono što sami uzgojite?

Da, socijalizovanje se puno promijenilo. U prošlosti je puno mojih druženja bilo u pabovima, uz alkohol ili na žurkama. Valjda je jedan od glavnih načina na koje se moje socijalizovanje promijenilo to što je postalo mnogo svrsishodnije. Umjesto da samo idem u pabove i pijem, pronašao sam aktivnosti koje volim i koje me čine boljom osobom. Njih upražnjavam sa prijateljima i koristim ih kako bih upoznao nove prijatelje. Često je moje druženje zasnovano na učenju. Na primjer, ovdje postoji grupa koja se zove „Permakultura Orlando“ i koja se sastaje svakog mjeseca. To je grupa ljudi koji uzgajaju hranu i puno sam toga naučio od njih.

Dijelim sa njima i družim se u isto vrijeme dok se obrazujem i razvijam. Stoga, moje se socijalizovanje zasniva na okruživanjem dobrim ljudima koji pozitivno utiču na mene i korišćenje svog vremena da postignem nešto više od druženja. To je samo lično moj način življenja.

ne umjesto kupovine, minimalizma i iznajmljivanja umjesto posjedovanja kao simbole siromaštva i podsjetnike na finansijsku nesigurnost i ograničenost. Koliko mislite da su ideje alternativne konzumerizmu i ambicijama zasnovanim na posjedovanju u stanju da postanu šire prihvaćene danas?

Mislim da je moguće, ali moj odgovor je da ne vjerujem da će se to desiti.

Trendovi idu u smjeru pretjerane konzumacije i zapravo osjećam da će se nastaviti na isti način. A da li je moguće – definitivno jeste, to ne dovodim u pitanje. Vidite milione ljudi kako se bude.

Doslovno, samo u posljednjih nekoliko godina, milioni ljudi otvorili su oči i uvidjeli probleme u svijetu i počeli su putovanje ka životu koji je bolji za sve – za njihove zajednice, za Zemlju u cjelosti, i za lično naše zdravlje. Stoga, vidite to, i to je veoma uzbudljivo, ali osjećam da je rasprostranjeni trend nastavak putovanja stazom koja vodi do velikog broja najvećih katastrofa na planeti. Šta mislite da treba da se dogodi kako bi se to promijenilo? O koliko radikalnoj promjeni govorimo?

Mislim da bi morala da bude potpuno radikalna. Trenutni sistemi kojima se upravljamo nisu ni blizu održivih i trebalo bi da vidimo potpuno novi način vladanja, da vidimo novu strukturu društva, da vidimo ljude kako razmišljaju mnogo drugačije. To je daleko od jednostavnog. A što se tiče puta ostvarenja toga, pa, govorimo o putu promjene cijelog svijeta, a na to ni na koji Nažalost, većina ljudi na globalnom način ne postoji jednostavan odgovor. zapadu i dalje gleda na pojedine stvari vezane za eko život, poput razmje47

Nakon što ste uspjeli u postizanju puno stvari bez oslanjanja na bilo kakvu finansijsku valutu, šta sada mislite o novcu? Kako biste posavjetovali naše čitaoce da u svoj život uvrste više aktivnosti koje ne iziskuju finansijske troškove?

Ne bih išao toliko daleko da kažem da nemam finansijskih poveznica sa svijetom. Definitivno imam finansijskih veza, samo sam ih drastično sveo na minimum. U tome je suština – morate početi od nečega, malo po malo.

Toliko je stvari koje su nam besplatno dostupne, treba ih samo potražiti. Priroda, na primjer; to ne mora da bude neka prelijepa rijeka, jezero ili planina - može to jednostavno biti park, tačno tu, u vašem gradu. Ukoliko možete da počnete da cijenite jednostavne stvari oko sebe, neće vam više toliko trebati novac. Ukoliko možete samo da cijenite svoje odnose s ljudima – znate, veze ne traže novac. Ljudi i naši odnosi postojali su mnogo prije nego što je novac, i mogu nastaviti to da čine. Sve je u vrednovanju osnova u životu. Što više budete u stanju da duboko cijenite te stvari, više ćete uviđati da vam ne treba novac da biste živjeli ispunjavajućim, srećnim životom.

Za sebe kažete da ste od „pijanog momka” došli do „momka koji pravi razliku” postepeno, kroz obrazovanje i posmatranje. Postoje li neki sadržaji za koje vjerujete da bi pomogli da se, makar u nekoj mjeri, promijeni perspektiva i najokorelijih konzumerista?

Ljudi se istinski promijene samo ako to žele. Moraju da donesu odluku da žele 48 | februar

da se promijene. Ako su u potpunosti zadovoljni i srećni, i osjećaju da je takav život smislen, onda im zaista neću stajati na put. Međutim, druga je stvar ukoliko mogu da razmisle i uvide: „Znaš, ovo ne djeluje ispravno; osjećam da mi nedostaju neke stvari u životu; osjećam da je, na neki način, ovo samo ljuštura i da nisam cio”. Onda kažite sebi: „Ok, šta mi to nedostaje? Da li je to bolja povezanost sa ljudima oko mene? Da li je to bolja povezanost sa sredinom u kojoj živim? Da li me ova materijalna dobra koja posjedujem ispunjavaju ili ne?” Ukoliko je odgovor „ne”, onda bih predložio da možda potražite svrhu u onom što vas okružuje prije nego da ispunjavate sebe pribavljanjem materijalnih dobara.

Jedna od najkontroverznijih strana ekoloških problema je pitanje prenaseljenosti planete. Znam da otvoreno govorite o tome da ste, kada ste imali 25 godina, imali vazektomiju i odlučili da ne donosite na svijet novu djecu već da se posvetite pomaganju i podržavanju one koja već postoje. Kako ste znali da je to prava odluka dok ste još uvijek mladi?

Malo od onoga što radim zasnovano je na osjećanju koje se javlja u određenom trenutku. Sve počiva na dugoročnim osjećanjima koja posedujem vezano za određenu temu. Stoga, to je samo način na koji sam se osjećao dugo vremena. Zaista se ne sjećam da sam ikada veoma želio da sam imam djecu. To je oduvijek bilo nešto što sam osjećao, i što sam više ulazio u ovu misiju nastojanja da pozitivno utičem na svijet, više sam uviđao da je posvećivanje djeci koja već postoje, koja nemaju

49

ljude koji bi brinuli o njima, bilo mnogo bolje upotrebljeno vrijeme nego da i sam imam djecu, bilo da se radi o ostavljanju nasljeđa ili ispunjavanju sopstvene svrhe. Otkrio sam da moj život ima više smisla kada činim živote ljudi koji već postoje i traže pomoć smislenijima, nego što bi bio slučaj kada bih novo biće donio na Zemlju.

Sastavili ste spisak sopstvenih principa kojima se vodite u životu, iz dana u dan. Kako sastaviti takvu listu na zaokružen način?

Sastavljanje ovakvog spiska je nešto što radim za sebe; ne vidim ljude kako i sami to čine u većoj mjeri. Treba to da učinite samo ukoliko želite to da učinite. Ukoliko to želite, treba da odlučite kakva su vaša etička i moralna načela, zapišite ih i postarajte se za to da živite u skladu s njima. Sve se zasniva na vođenju smislenog, lično definisanog, svrsishodnog života.

Hajde da naš razgovor privedemo kraju pitanjem o vođenju svrsishodnog života: koji je vaš savjet čitaocima o tome kako da svakodnevnica postane ispunjenija aktivnostima koje životu daju smisao?

Sve se svede na to da otkrijete šta je smisleno za vas. Neki ljudi mogu da se probude svakog dana sa željom da svi-

50 | februar

raju gitaru, cio dan, svakodnevno. To za njih može biti duboko smislen život.

Za neke ljude, najviše smisla dolazi sa podizanjem djece, i to može biti najsmislenija stvar koju mogu učiniti. Za druge smisao može doći uz planinarenje, prelaženje hiljada i hiljada milja kroz šume, sa novim horizontom pred sobom svakog dana. Za svakoga je smisao drugačiji. Moj bi smisao mnogim ljudima bio besmislen, i ja to u potpunosti razumijem. Sve je u otkrivanju onog šta vam donosi dubok, ispunjavajući osjećaj svrsishodnosti. Mnogi ljudi imaju poteškoća s tim, jer mi nismo baš učeni tokom odrastanja tome da potražimo stvari u životu koje nas najviše ispunjavaju. Prije će biti da je ovako: „Hej, pronađi dobar posao, pronađi kvalitetno obrazovanje, potraži novac, možda potraži brak“, stvari poput ovih. To nisu naše ideje, to su ideje koje su nam date mahom od strane drugih ljudi. Zato treba malo da pritisnete „reset“ dugme i zaista kažete sebi: „Da, ali ja sam ja; šta ja želim? Da li me ove stvari koje sam naučen da želim i koje su podsvjesno urezane u mene zaista ono što želim ili ne?“ Ovo iziskuje vrijeme i treba da uložite mnogo energije u razmišljanje o tome.

51

Ekologija

Rob Greenfield Interview: Anđela Đurašković @andjapise Sierra Ford Photogrphy robgreenfield.tv Photogrphy

Dude making a difference 52 | februar

W

hat if I told you there is a person who wore his trash for 30 days through the crowded streets of New York, cycled across the USA, went dumpster diving to show how much perfectly good food is being wasted every day, goes guerilla urban foraging, builds tiny houses and vegetable gardens for people who need them....and that he’s only 32? Yes, he is real, but also incredibly genuine, compassionate, and understanding. In his own words, he went „from a drunk dude to a dude making a difference “.

On the day when this issue of Plezir is published, he will be on the 94th day of his Food Freedom project, which implies that for 365 days, he is going to be eating and drinking only the food and drinks he himself grows and forages. Everyone, meet Rob Greenfield, the adventurer, environmental activist, and the educator whose teaching materials are the pages from his own diary and memories of his own endeavors.

Rob Greenfield is mine. That’s why it is truly an honor to be able to help you get to know this incredible man in the February issue of Plezir magazine.

It is really difficult to write an introduction for Rob Greenfield without letting the first two pages be dedicated solely to his amazing adventures! Before listing them, let me point you to one of the most refreshing things about him: Rob doesn’t attribute embarking on a life filled with endeavors like these to any specific life-or-death experiences. No, all of the changes he made in his life are the products of continuous education and the process of tailoring of his lifestyle to the values he holds dear to his heart, little by little. And in the era where everyone is waiting for that big life changing moment we see on the movies to start changing, it is empowering to get to know the story of someone who achieved amazing results with the step-by-step approach, and still continues to grow in the same Everyone has a role model, or two. way.

You know, that person that makes you want to find your own purpose and do As he discussed in his TEDx speech, what is best for you in a way that fills he created a list of tiny tweaks to his your lungs with life and benefits the life he wanted to make, one for each whole community. They don’t have to week. Sold his car and dusted off his be a life coach to do that, oh no – it bike. And somewhere along the way, is usually just someone who repeated- the ideas for his adventures started to ly, day after day, does little things that spark. Gradually and without much of demonstrate the alignment between a fuss, just like everything else about their actions and their values. Yes, ev- Rob. eryone has at least one role model.

53

Some of those adventures include:

• Dumpster diving and sharing the photos of all the wonderfully edible food he finds in dumpsters in front of grocery stores in order to raise awareness on how much resources we are waisting for absolutely no reason. He went on another bike tour across the USA and fed himself by dumpster diving along the journey. In eight cities along the way, he would arrange the food he found the night before in parks in order to educate people and give them plastic examples of how good food is being wasted.

• Creating a little over 2 kilograms of trash per day – which is the amount an average resident of the US makes every day – for 30 days, and rather than throwing that waste away, putting it in the see-through „wastebin“ suit that he wore during the whole time the „Trash me“ project lasted. The goal was to give people the tangible, physical representation of the amount of waste that they create each month, and then to use that for teaching purposes. After all, when talking about consumption, isn’t it much easier to imagine Rob in • The project he is working on at the his trash suit than to talk about vague moment: „Food Freedom“. Starting numbers? from November 11th 2018, Rob is eating and drinking only the items he • Went cycling across the USA with the grows or gathers himself, and doing so aim to spread the awareness on living in the urban region of his current resan eco-friendlier life while at the same idence: Orlando, Florida. That’s right – time creating as little waste as possible, no chocolate for a year! What makes feeding himself only fresh unpackaged this even more impressive is that he food or what he finds in dumpsters, doesn’t own any land of his own, so he not using any unsustainable transport grows the food on unused front yards methods (so only biking and walking) and abandoned lots all over his surand being off the grid – so no using roundings and foraging. His goal is to conventional electricity or public water teach people about the reasons why supply system! the current food system is in crisis and how growing your own food can mean • Flying to Panama City with just his taking back your power from the corclothes, his passport, and a strong be- porate agriculture and prove to be the lief that people are inherently willing most liberating thing for both the peoto help others. Yes – no money at all! ple and their relationship with food.

Relying completely on sharing econo- Rob does what he believes in. The folmy - offering others help in exchange lowing interview might not only infor help – as well as volunteering plat- spire you to think about your relationforms like WWOOF and social media, ship with your environment and how this young man seeking genuine hu- your habits are affecting it, but also to man connection not only managed to self-reflect on how y much your actions get back home safely, but to enrich his stand to show your own belief system life with once-in-a-lifetime experienc- in general. Each one of his projects did es that stand to show that humans are that for me too. And this brief online encounter we had was no difference. really inherently good.

54 | februar

55

At the moment you are on your journey of food independence – growing your own food and eating only what you make yourself. How did you know this was the next project to take after your previous endeavors, and how did you prepare for it?

cessed healthy food and processed convenient junk food), that might be more expensive. But when you start to look at completely shifting the way you eat and at actually spending more time on your food, then you realize - actually, basic staples, whether it’s grains or beans, are way less expensive than buying processed foods. When you go further, food is life and life is food. The food we eat affects us so if we go decades eating junk food that’s cheaper, in the long run, it can mean spending a lot more money on taking care of our health because of all the problems that that creates. I look at things much more holistically, from a much bigger picture and I truly believe that in time, buying the cheaper food that is less healthy, to a certain extent, will catch up with us later. It doesn’t always - humans are resilient and it’s amazing what some of us can do and still live a healthy life to an old age. But it works for some people, and for a lot of them it doesn’t.

Well, there’s a lot of right missions out there, this is only one of them. In a way, life is short, so it’s hard to choose the best way to utilize my time, but for me, the food is utterly important to our existence. Without food, we don’t exist. Today, we have gotten away from the basic understanding of our food: where it comes from, how it gets to us, how it’s made. I think that to be able to grow our own food is one of the most important skills we can have. To immerse in this project has forced me to learn how to grow, how to forage my food, how to really understand it. So there’s that, and then, this is the project that I just knew would be a way to catch people’s attention and get them to think about food. I think most peoWhich foods are easy to grow, so ple need to think a lot more about it. that anyone can do it, no matter if they have a big garden or a small On your blog, you mentioned that place on the balcony? in the past, you thought that eating fresh, healthy food was too expenIt really depends on your climate and sive, but later learned that it is acwhere you live; I can’t speak for the Baltually more expensive to eat packkan peninsula because I’m only experiaged processed foods. How would enced in growing foods in my climate. you explain the difference in costs Generally, in most places, one of the to our readers? easiest things to grow is greens. To be able to grow your own greens is productive, nutrient-dense, and takes up It’s challenging and depends on how minimal space. For people that are just you compare it. When you look at getting started growing food, greens things as a very black and white isare absolutely where I would tell most sue, it’s very easy to make incorrect people to start. assumptions. When you just compare the food at the grocery store (say, pro56 | februar

57

Wearing your trash, dumpster diving, living in a tiny house… When an idea sparks in your mind, how do you know if it is the right thing to do, no matter how outrageous it appears?

I don’t have a way of knowing, I just look at the projects that I come up with and say - do I think that this is going to be something that is going to get people to self-reflect? Is it going to get people to think about their lives, understand issues that can be challenging to understand? And, also, am I going to enjoy it? Am I going to get something out of this, am I going to grow and educate myself? If it’s a win-win - it’s good for others and it’s good for me - then that’s the type of project that I embark on.

You often mention on your social media that you promise never to be a millionaire, and donate everything that exceeds the financial limitations you set for yourself. How does one go from pursuing financial wealth to actually not wanting more than one needs? How did you let go of being afraid about your financial security that’s so common about people today?

I don’t ever recall being in fear. I just don’t recall ever living a fearful life. For me, it was less about fear and more about pursuing what I thought was a truly purposeful life and an extremely meaningful life. Even when I was pursuing money, I was still pursuing a life that I could be proud of and I was pursuing basic things like respect from others and such. But what changed that 58 | februar

is that I realized: sure, that’s one way to go, but the reality is that this way is causing huge destruction to other people, other species, the Earth as a whole and it’s not worth it. It’s not worth it for me to focus my life around money and material possessions for my own gain when usually those gains come at the loss of others in our society. So, I guess one thing was becoming less selfish, and really trying to live a life that was about more than me.

All your projects are based on the belief that people are inherently good.

What do you think needs to happen for it to become a more widespread one in the age when everyone is taught to rely on no one but themselves?

Well, one thing would be turning off the TV. No question - one of the greatest problems is that our media disproportionately choose stories that are negative, that portray the world as this dangerous, violent place. I’ve been involved in the media for a while and I see that that is just a pattern running through them. You are your surroundings, and if you’re constantly consuming violence and fear-mongering media, then that’s the lens you’re going to see the world through. For people that want to start seeing a better world, I recommend turning off the news and changing the content that is coming into your mind every day. Of course, a lot would have to change overall in order to change society, but I think that this is one of the biggest contributors today.

59

60 | februar

How did socializing change for you consumerism and ownership-drivthroughout the years, especially en ambitions can be predominantly now that you’re eating and drinking adopted in the world today? only the items you grow yourself?

I think it’s possible, but the answer is that I don’t think it’s going to happen.

Yes, socializing has changed a lot. In The trends are going in the direction the past, a lot of my socialization was of over-consumerism and I actually in bars, drinking alcohol, and going to feel like it is going to continue that way. parties. I guess one of the main ways of Whether it’s possible - it definitely is, how my socializing changed is that it be- there’s no question about that. You see came much more purposeful. Instead millions of people waking up. Literally, of just going to the bars and drinking, just in the last few years, millions of peoI found activities that I love and that ple have woken up to the issues of the make me a better person. I do those world and have started down the jourwith friends and use them to make ney towards living the life that’s better new friends. Often my socialization is for everyone - for their communities, based around education. For example, for the Earth as a whole and better for there is a group here called “Orlando our own personal health. So you see Permaculture”, that meets monthly. that, and it’s very exciting, but I do feel It is a group of people that grow food like the general trend is still continuing and I learned a lot. I share with them down the path that is leading to many and I am socializing at the same time of the world’s greatest catastrophes. as I am educating myself and growing.

So my socialization is focused on being What do you think needs to happen around good people that have a posi- for that to change? How radical of a tive impact on me and using the time change are we in need of? to also achieve something more than socializing. That’s just my personal way I think that it would have to be totalof being. ly radical. The current systems that we have are not remotely sustainable and we would need to see a whole new way Unfortunately, most people in the of governing, we would need to see global West still see some things rea new structure of society, we would lated to eco-friendly living, such as need to see people thinking very diftrading instead of buying, minimalferently. It’s not remotely simple. As ism, and renting instead of owning, far as the path to do that, well, we’re as symbols of poverty and remindtalking about the path of changing the ers of financial insecurity and limentire world, so there is no simple anitations. How much do you think swer to that in any way. the ideas that are alternatives to

61

After managing to accomplish many things without relying on any monetary currency, what are your thoughts on money now? How would you advise our readers to add more activities to their lives that do not require any financial spending?

I wouldn’t go as far as to say that there’s no financial involvement. I definitely have financial involvement, it’s just that I’ve drastically minimized it. That’s what it’s all about - you have to start somewhere, little by little. There are so many things that are freely available around us, it’s just about seeking them out. Nature, for example; it doesn’t have to be this beautiful river, lake, or mountain - it can simply be a park, right in your city. If you can start to appreciate the simple things around you, then you no longer need money so much.

If you can just value your relationships with people - you know, relationships don’t need money. Humans and our relationships existed long before money ever did and they can continue to do so. It is all just about valuing the basics in life. The more that you can start to deeply appreciate those things, the more that you realize that you don’t need money to have a fulfilling, happy existence.

People really only change if they want to. They have to make a decision to want to change. If they’re completely satisfied and happy and feel deeply purposeful living that life, then I’m not really going to get in the way of that.

However, it’s another thing if they can think about it and realize: “You know what, this doesn’t feel right; sure, at moments, it feels good, but I don’t feel complete; I feel like things are missing from my life; I feel like this is, in a way, somewhat of a shell and I’m just not feeling complete”. Then say: “Ok, what’s missing from my life? Is it a better connection to the people around me? Is it a better connection to the environment that I live in? Are these material possessions fulfilling me or not?”

If the answer is “no”, then I would suggest that maybe you look at finding purpose in what surrounds you rather than trying to fill yourself with material possessions.

One of the most controversial side of environmental problems is the problem of overpopulation. I know that you speak openly about the fact that at the age of 25, you had a vasectomy performed and decided not to have children of your own but to help and support the existing children in the world. How did you In your own words, you went “from know it was the right decision for a drunk dude to the dude making a you at that relatively young age? difference” slowly, through education and observation. Are there any experiences or types of content that Very little of what I do is based on you believe would help shift the perfeelings in a specific moment. It’s all spective of even the most dead-on based on long-term feeling a certain consumerists, at least to some extent?

62 | februar

63

way. So, it’s just the way that I felt for a long time. I don’t really recall having a strong desire to have kids personally.

It was always something that I felt, and the more that I got into this mission of trying to have a positive impact on the world, the more that I realized I actually felt that dedicating myself to the kids that already exist, that don’t have people to really take care of them, would be much better usage of my time than having kids of my own, whether it be to leave a legacy or to fulfill my own purpose. I found that by fulfilling the purpose of people who are already in existence and need help brings me more purpose than bringing a new person onto this Earth.

You created a list of principles of your own to serve as a guidance through your day-to-day life and activities. How does one create such a list in a holistic way?

Creating a list like that is something I do as me; I don’t see people doing that much. You just have to do it if you want to do it. If that’s what you want, you just have to decide your morals and ethics, write them down and make sure to live by them. It is just about living a meaningful, self-examined, purposeful life.

So let’s conclude our conversation with a final question on living a purposeful life: how would you advise our readers to include more meaningful practices into their lives?

64 | februar

It comes down to finding out what you find meaningful. For some people, they can wake up every single day and just want to play the guitar, all day, every day. That can be a deeply meaningful life. For some people, the most meaning comes from raising children, and that could be the most meaningful thing they could possibly do. For some people it could come from hiking thousands and thousands of miles through the woods, having a new horizon in front of them every day. Everybody has different meanings. My meaning would be completely meaningless to a lot of people and I totally understand that and get that. It is just about finding out what brings you a deep, fulfilling sense of purpose. A lot of people have a hard time with that because we aren’t really raised taught - hey, seek the most fulfilling thing in life. It is much more of the “Hey, seek a good job, seek a good education, seek money, maybe seek marriage”, things like that. Those aren’t our ideas; those are ideas given to us by other people mostly. So you have to hit the “reset” a little bit and really say: „Yeah, but I am me; what do I want? Are those things that I’ve been raised to want and that have subconsciously been put into me really what I want or not? “ It takes time and you’ve got to put real energy into thinking about it.

65

Životni stil

Tekst: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Uzgajanje biljaka u vodi

U

koliko do sada niste imali uspeha sa uzgojem biljaka, za šta su najčešći krivci premalo ili prečesto zalivanje, možda biste mogli da pokušate nešto drugačije, uzgoj koji ne podrazumeva korišćenje zemlje. Specifičan način uzgoja biljaka bez zemlje, naziva se hidrokultura.

Kako samo ime kaže, biljke uzgajane ovom metodom rastu u vodi. Ovo nije nikakva moderna novotarija, budući da mnoge civilizacije uzgajaju biljke na ovaj način hiljadama godina unazad.

Postoje zapisi da su biljke gajene u vodi još u drevnoj meksičkoj civilizaciji, kao i da su čuveni vavilonski viseći vrtovi uzgajani upravo na ovaj način.

| februar

Kako tvrde stručnjaci, prednosti uzgoja biljaka po principima hidrokulture su brojne. Manja je mogućnost da će koren utruliti, što može zvučati neobično imajući u vidu da koren biljke satruli zbog prevelike količine vode.

Ovo mi je bilo neobično, pa sam se upustila u dodatno istraživanje. Razlog zbog kog koren neće istruliti u vodi je taj što se u hidrokulturi ne koristiti zemlja koja je razlog truljenja korena.

da, osnova (glina ili perilit), voda i naravno biljka. Na internetu je moguće pronaći fotografije koje izgledaju vrlo dekorativno jer ljudi u osnovu stavljaju i kamenčiće, međutim stručnjaci ovo ne preporučuju osim ako su kamenčići temeljno očišćeni, a i onda postoji rizik da će voda biti prepuna minerala i soli koji ne utiču povoljno na rast biljke.

Dakle, na početku bolje nemojte rizikovati i potražite već pomenute kuglice u bolje opremljenim cvećarama ili obliKada se u vodu presađuje biljka koja je žnjem rasadniku. do tada živela u zemlji, potrebno ju je prvo prethodnog dana malo pripremi- Vratimo se sada prednostima hidroti, temeljno je navlažiti, zatim sutradan kulture. Ovakav način uzgoja odgovnajpre lagano otresti, a onda i temeljno ara ne samo ljudima koji su zaboravni i oprati njen koren od zemlje. Kada ko- često borave duže vremena van kuće, ren više nema tragova zemlje možete već i svima koji imaju prebleme sa biljku postaviti u posudu sa mlakom alergijama, reaguju na prašinu, buđ vodom (bitno) i pustiti da se razvija. (koja se ponekad napravi u saksijama Koren biljke koja se gaji u vodi ostaje sa zemljom). Ovakav način uzgoja mali, ali ukoliko listovi postanu preveli- je dosta „čistiji“ i pogodan je za male ki, posle nekog vremena treba razmis- stanove i kancelarije. Pored navedenih, liti o premeštanju biljke u veću posu- kao jedna od najbitnijih prednosti du. Osim vode koja je neophodna za uzgajanja biljaka po principima ovakav način uzgoja na dno posude se hidrokulture navodi se brzina njihovog najčešće stavljaju kuglice od gline ili pe- rasta i razvoja. Imajući u vidu da su u rlit. Kuglice mogu biti različitih dime- vodi drugačiji uslovi, biljka raste brzo nzija (od 2 do 16mm) i napravljene su („kao iz vode“) i daje mnogo veće priod prosušene, pečene gline koja se nose (što je bitno ukoliko pravite baštikoristi za pružanje stabilne osnove cu sa povrćem ili začinskim biljem u biljkama. Da rezimiramo, za uzgoj kućnim uslovima ili ukoliko želite da se biljaka u vodi potrebna vam je posu- bavite profesionalnim uzgajanjem).

Za profesionalni uzgoj biljaka u vodi koriste se specijalno dizajnirani sistemi za hidrokulturu koji mere različite parametre poput visine i toplote vode i sprečavaju da se u vodi razviju alge.

Međutim, da biste uzgojili biljku na ovaj način nisu vam neophodne sve te skalamerije, potrebna vam je staklena posuda, glinene kuglice, voda i biljka.

Kada primetite da je voda usled visokih temperatura malo isparila jednostavno dospite potrebnu količinu. Ako vas brine razvoj algi u vodi, bitno je spomenuti da one nisu štetne po biljku, jedini problem je što će biljka morati da deli minerale iz vode sa svojim novim komšijama, a posuda neće izgledati podjednako dekorativno. Ovaj problem možete rešiti tako što ćete promeniti vodu, očistiti posudu i kuglice gline i naliti novu vodu ili tako što ćete biljke posaditi u posude od tamnog stakla koje nije pogodno za

nastanak algi. Biljke koje gajite na ovaj način možete povremeno prihranjivati sredstvom koje je u tečnom stanju ili u obliku kapsula koje se rastvaraju u vodi. Što se tiče održavanja, posudu u kojoj se biljka nalazi potrebno je temeljno oprati dva do tri puta godišnje.

Za početak, dok se još ne upoznate sa hidrokulturom koristite sobne biljke koju su najlakše za održavanje u pomenutim uslovima. Idealne su difenbahija (Dieffenbachia), kalatea (Calathea) i ukrasni bambus (Dracaena sanderiana). Kada budete imali više iskustva sa ovakvim načinom uzgoja, možete u svojoj vodenoj baštici posaditi i pojedine vrste orhideja, kao što su Phalenopsis, Paphiopedilum, Cymbidium, Oncidium, Dendrobium. Vrlo dekorativne i interesantne za ovakav način uzgoja mogu biti i lukovice zumbula, lala i amarilisa. Srećno!

Leksikon

Intervju: Sara Savčić @sara_savcic Fotografija: Privatna arhiva

72 | februar

Sara Bigović Žena koja kišu pretvara u dugu

N

avikli ste da se iz broja u broj u naš Leksikon upisuju ljudi sa zanimljivim i nesvakidašnjim životnim pričama, pozivima i pogledima na život. Ovog meseca se u Leksikonu družimo sa jednom mladom ženom čiji ružičasti svet snova ima mnogo nijansi, podtonova i slojeva o kojima se ona ne ustručava da govori javno. Sara Bigović je autorka Instagram bloga ,,thesakizza” i cenimo je iz mnogo razloga, a najviše zbog iskrenosti i hrabrosti da bez filtera govori o svojoj ranjivosti, unutrašnjim olujama i strahovima, podjednako kao i o lepim trenucima koji život čine autentičnim.

Draga Saro, malo su nam se odužili ovi sivi zimski dani, tako da neretko tražimo utočište u tvom ružičastom Instagram kutku. Kako sebi podižeš raspoloženje kada imaš težak dan?

Uvek me obraduje saznanje da moj Instagram kutak izaziva tako lepe emocije kod ljudi. Ipak, važno je reći da sam se od samog starta trudila da to parčence onlajn prostora bude smislenije od puke estetike ili „lifestyle” preporka.

Mesto gde se stvari nazivaju pravim imenom. Realno. Stvarno. Katkad sivo, ali katkad obojeno najlepšim roze nijansama. Baš kao i sam život kao takav i rolerkoster u koji nas neretko ubaci. Iako naizgled obojen, mikrosvet koji sam kreirala na Instagramu nikada nije imao za cilj forsiranje ružičastog sveta u kome je sve idealno. Imao je i ima za cilj da nas iz petnih žila tera da živimo živote kakve priželjkujemo, one koji će nam na kraju dana izgledati obojeno. Na tom putu uvek je bilo sasvim u redu da kažemo da

nismo okej. Važno mi je da posvetim nešto više redova ovome sa željom da pošaljem poruku da niko od nas ne živi savršene živote provučene kroz omiljeni filter. Svi možemo da imamo težak dan i unutrašnje oluje. Neke su jače od prethodnih, ali neka ih, i one nas uče tonu lekcija. S tim u vezi, moj odgovor na tvoje pitanje jeste da se ne trudim uvek da sebi instant nabacim osmeh. Nekad sebe prosto pustim, jer se ne stidim nijednog osećaja koji prođe kroz mene ili pak odluči da se tu zadrži neko vreme. Svi ti osećaji nas čine živima, ali pre svega - svojima.

Ti si na kraju dana sve što ti je ostalo, i zato, ne fejkuj.

Okej je ne biti okej.

Okej je da se povučeš ali da imaš misao o povratku.

Da znaš kako da kišu pretvoriš u dugu.

Ispričaj nam kako je nastao tvoj mali, ali lepo praćeni kutak na internetu?

Nastao je sasvim spontano, u trenutku kada sam imala potrebu da svoje misli pretočim u reči, a kako sam oduvek bila više digitalno orijentisana, Instagram mi se činio kao prava platforma za tako nešto. Bez ikakvih dubljih planova, strategija ili svesti da bi to sutra mogao da prati veći broj ljudi. Zapravo, i dan danas nemam osećaj da skoro šest hiljada duša prati i podržava moj razvojni proces i sve što na tom putu stvaram. Jako sam im zahvalna na interakciji na tome što svakog dana izdvajaju malo vremena da mi upute lepu reč.

73

Zanimljiv je fenomen da ljudi misle kako je „influenserima” život uvek ružičast i kako im je uvek sve lako na dohvat ruke. Kako u realnosti život „influensera” zapravo izgleda?

Na koji način ti dolaziš do saradnje sa određenim brendom i kako izgleda taj proces?

Pre svega moram da istaknem da ne volim da koristim termin „influenser” kada opisujem svoje zanimanje, iako ga je nametnula industrija, te suštinski nemam ništa protiv istog. Ipak, radije se „definišem” kao kreator sadržaja na društvenim mrežama.

Ja sam i dalje u procesu pretvaranja svog posla snova u javu, ali ono što je karakteristično ukoliko se odlučite za ovaj put jeste činjenica da postajete gospodar svog vremena (što obećavam da nije uvek tako bajno kao što zvuči), odgovornosti vam se utrostručuju, ne postoji jedan isti dan niti šablon po kom se odvija. Dinamično i izazovno okruženje u kome se ja pronalazim. Kada je reč o saradnjama sa brendovima, do istih je došlo kada su kompanije počele da prepoznaju ono za šta sam se od početka trudila da prezentujem na Instagramu - kvalitet iznad kvantiteta. Brojke u današnje vreme ne znače mnogo ukoliko nemate ono što se zove integritet. Kada su klijenti počeli da prepoznaju moj fokus na kvalitetan sadržaj, tada je došlo i do toga da su počeli da me kontaktiraju sa željom da radimo zajedno.

Zagovornica si ideje da treba podržati domaće brendove. Možeš li nam reći nešto više o „Podrži domaće” konceptu?

Pre skoro dve godine i sa mnogo ljubavi započet je moj mali serijal „Podrži 74 | februar

domaće” u kome mi je jedini cilj bio da pružim podršku našim kreativnim ljudima koji su bili dovoljno hrabri da otpočnu nešto svoje. Zahvaljujući istom, imala sam sreću i zadovoljstvo da me kontaktiraju sjajni domaći brendovi koje, pre svega, odlikuje kvalitet, a potom i kreativnost te „odskok” iz mase načinom na koji pristupaju poslu. To su ljudi vredni naše pažnje i podrške, tako da mi je uvek posebno drago kad mi neko napiše da je putem mojih priča saznao za pojedine domaće brendove.

Misliš li da cenimo dovoljno lokalne proizvođače i male domaće brendove?

Nažalost ne, upravo zato se i javila moja želja da učestvujem u širenju svesti o tome, onoliko koliko je u mojoj moći kao pojedinca. Mislim da nikad nije bilo više sjajnih, originalnih i kreativnih brendova na domaćem tržištu - kao u ovom trenutku. Svaka delatnost je takoreći pokrivena pa tako svima poručujem da više obrate pažnju na domaće proizvođače.

Koji su tvoji omiljeni domaći brendovi, bilo da je u pitanju moda, hrana ili nešto treće?

Volim brendove iza kojih stoji posebna priča. Volim kad osetim delić nečije duše i kreativnosti na parčetu tkanine.

S tim u vezi, kada govorimo o modi, posebno mesto zauzima moja draga Zaga, dizajnerka koja stoji iza brenda Zagloveart. Takođe vredni pažnje, imajući u vidu trud koji ulažu u svoje stvaralaštvo jesu brend Maruška i dizajnerka Tijana Žunić. Izdvojila bih i mali bajkoviti brend Kod tetke kao sjajan izbor ukoliko tražite jedinstven poklon za nekog dragog klinca ili pak

75

76 | februar

klinca u sebi. Prethodnog leta sam realizovala i svoju prvu saradnju sa turističkom agencijom Odeon World Travel te moram da priznam da mi ista spada u jednu od dražih kolaboracija imajući u vidu jednostavnost u komunikaciji i činjenicu da sam imala potpunu slobodu u kreiranju sadržaja tokom putovanja na Kosta Doradu.

nja smatram da nema boljih učitelja od roditelja, odnosno porodice. Na internetu se u dobi odrastanja mogu edukovati, čuti nešto interesantno ili se inspirisati.

Na koji način bi želela da ostvariš svoj doprinos digitalnoj eri, i šta bi iz pozicije koju imaš volela da promeniš ili barem osvestiš kod ljudi koji Prošle godine si uspela da se plasir- prate tvoj rad? aš u finale WDA u kategoriji “Rising Star of the Year 2018”. Da li se ne Jedinim pravim doprinosom digitalnoj što promenilo u tvojoj karijeri od tog eri smatram hrabrost da se zauzme trenutka? čvrst stav i širi glas, te podiže društvena svest ukazivanjem na različite Nije se mnogo promenilo sem možda probleme. Mislim da nam fale ljudi veće prepoznatljivosti kod kompanija i koji uspeh na društvenim mrežama brendova. Moram da priznam da mi je ne posmatraju samo kroz prizmu lične sama nominacija, a potom i prolazak promocije već uviđaju važnost promou finale WDA bilo prilično značajno cije kvalitetnih pojedinaca, ideja i akcija kao svojevrsno priznanje mog dosada- koje imaju viši cilj. šnjeg rada.

Gde Sara voli da odluta kako bi Kako vidiš ulogu „influensera”, pre napunila svoje baterije? svega na mlade koji se ugledaju na svoje idole koje iz dana u dan prate? Idealan scenario bi bio pakovanje kofera i pravac put neke nove destiVidim je kao veliku odgovornost, te nacije, barem na par dana. Ništa me smatram da oni koji se obraćaju mlad- ne okupa srećom kao saznanje da ima treba posebno da vode računa mi predstoji novo putovanje. Kako je o primerima koje daju. Važno je reći, nemoguće da svaki put kad mi zafali mislim da mladi ne treba da traže idole energije zaista i otputujem negde, koje će opsesivno pratiti i oponašati, svaki trenutak sa dragim ljudima, nekako na društvenim mrežama, tako ni posredni razgovori začinjeni iskrenu životu. Moje mišljenje je da ne pos- im osmesima i duge šetnje pod zvetoje ni uzori, ni idoli, ni autoriteti već zdanim beogradskim nebom - sasvim samo učitelji, a u godinama odrasta- su dovoljni da se resetujem.

77

#PLEZIRLEKSIKON Pamtiš li kako si ostala bez prvog tako i može živeti. Sve drugo je puko mlečnog zuba? preživljavanje.

Nisam mogla da se setim, ali zato ima ko jeste - mama kaže da sam svoj prvi mlečni zub izgubila na letovanju sa vrtićem u Bečićicima i da sam ga donela u džepu od teksas jakne. Moram da priznam da ne sumnjam u autentičnost ove priče.

Preporuka za čitanje/slušanje/gledanje?

Knjiga koju toplo preporučujem tokom ovih sumornih dana jeste „Čovek po imenu Uve” koju sam dobila na poklon od moje drage Brane, a koja je sa razlogom izazvala poziSlatko, slano, ljuto ili nešto četvrto? tivne reakcije među čitaocima.

Hm, kao knjiški Bik u pogledu hedonizma prema hrani, najrealnije bi bilo da kažem sva tri! Ipak, istina je da slatko i slano ne bih odvajala, dok u ljutom uživam, ali mi ne prija. (znam kako zvuči) (smeh)

Moram da priznam da dugo nisam našla vremena za neki dobar i kvalitetan film, ali one koje uvek volim iznova da pogledam su Engleski pacijent, Boja purpura, Reka uspomena, Hačiko, Nedodirljivi i Lion. Takođe, ovih dana sam ponovo počela da gledam nepriKoga smatraš umetnikom življenja? kosnovene „Prijatelje”, seriju koja sa godinama ne gubi na vrednosti, naSvakog čoveka koji je uspeo da bude protiv, imam utisak da nas sve više svoj plezir u ovo ludo vreme. Onog vezuje za sebe. koji je hrabar i ima dovoljno petlje da prigrli sebe, duboko oslušne svoje Kada je reč o muzici, neprestano mogu unutrašnje „ja” i dela prema tome. da slušam Honne i ZHU. Onog koji izlazi iz svoje zone komfora.

Onog koji ima herca. Onog koji sanja, Šta te je poslednji put slatko nasmeali i stoji čvrsto sa obe noge na zemlji. jalo?

Onog koji od malo zna da napravi čitav svet. Onog koji se nadam da ću postati. Ljudi. Uvek ljudi.

Omiljeni crtani junak?

Poruka za kraj?

Nemam omiljenog crtanog junaka ali “Here sleeps a girl with a head full of zato imam omiljeni crtani film – „Lep- magical dreams, a heart full of wonder otica i zver”. and hands that will shape the world.”

Može li se živeti od ljubavi prema onome što radimo?

Moje duboko uverenje je da se samo

78 | februar

79

Plezirov šoping vodič za Dan zaljubljenih

U

slavu ljubavi i Dana zaljubljenih pripremili smo za vas šoping vodič koji promoviše odgovornu potrošnju, kupovinu smislenih poklona i podršku fantastičnim brendovima, zanatlijama i biznisima kao alternativu kupovini u bezličnim šoping centrima i trgovinskim lancima. Uz poruku da ljubav treba proslavljati svakog dana i truditi se da ni ljubav a ni bližnje ne uzimamo zdravo za gotovo, i malim znacima pažnje činiti život lepšim, pozivamo vas da potražite inspiraciju za poklončiće dragim ljudima na stranicama koje slede.

Zebrew brewery

M Contemporary Jewelry

MAYDAY DESIGN

Koly Socks

Home Made Company

Minima porcelain jewelry

Manifest Design

Pletivo by Plezir

Slatkišar

Fotografija: Višnja Milić

Moj Šešir

MEM

Parfums Balint

Gospođa Mirkov

Ko to tamo pakuje?

G

odinama smo tu da upakujemo vaĹĄe poklone onda kada vam je to najvaĹžnije. Prepoznajete nas po velikom izboru materijala, kreativnom duhu, profesionalizmu, velikom izboru balona i kutija, a pre svega po maĹĄtovitosti koja ne poznaje granice.

S tim u vezi, postoje datumi posebno obeleženi u kalendaru kada vam je naša pomoć potrebnija nego inače, a jedan takav je upravo pred nama. Dan zaljubljenih je podsetnik da slavimo ljubav, i prethodnih godina smo u to ime za vas dekorisali poklone crvenim papirom, mašnama, srcolikim perlama, vezivali balone u obliku srca za plišane mede i čokolade. Vi ste bili maštoviti u izboru poklona, mada je bilo i trenutaka panike i traženja pomoći od nas u poslednji čas što nas je navelo da spojimo ono što radimo najbolje sa rešenjem vašeg problema. Kao rezultat toga nastale su čokoladice. I kao što već naslućujete, to nisu obične čokolade.

Zamislite da možete čokoladicom da poručite voljenoj osobi koliko vam znači.

Ona uzima vaš poklon, sve vreme se smejući zbog balona koji ste joj poklonili, jer ste

probudili dete u njoj. A onda ugleda čokoladice sa ispisom: ,,Najdraža moja, osećam magiju kada si tu.” Možete biti sigurni da oduševljenje neće izostati. Ono što je bitno je da je ovo samo jedan od desetine ispisa, a mi vam uvek preporučujemo jednostavno ,,Volim te”, jer se u jednostavnosti krije suština. I da sažmemo - ne časite časa, jer se Dan zaljubljenih bliži. Za tu priliku pakujemo vaše poklone što u papir, što u kutije, kese, pa čak i u balone. Nudimo veliki izbor čokoladica, sa ljubavnim, duhovitim i visprenim ispisima, upakovanih u kutije, celofan, papir, dekorisane mašnama i ostalim detaljima.

Ko to tamo pakuje se nalazi u prizemlju TC-a Novi Merkator od 9-22h, a za sve vaše posebne želje posetite nas u našem predstavništvu u Ul. MIilentija Popovića 18/2.

Naš kontakt telefon je 063 777 11 77.

Ne zaboravite, romantika je uvek u modi.

Moda

Tekst: Katarina Ä?oĹĄan @eutanazija8

Sva lica Rokokoa 98 | februar

R

okoko se često naziva poslednjom fazom baroka. Takva je (gotovo isključivo stilska, odnosno formalistička) podjela umjetnosti po sebi problematična, ali baš tamo gdje se ona prihvati neophodno je praviti razliku između ova dva perioda. Barokno, istina, počiva na iluzionizmu, ali je ono tektonsko uvijek jasno naglašeno. Barok je iluzoran, dramatičan, scenski, ali se nikada ne dovodi u pitanje stabilnost. Iluzorne predstave i dalje odišu time, zapravo, toliko odišu stabilnošću i izgledaju realno da nam se, na primjer, zaista čini da postoji otvor u tavanici, da su stepenice zaista dugačke, a ne nešto lažno, čisto optičkim sredstvima postignuto.

Ono što se vidi posjeduje svoju čvrstinu, čvrstinu koja je narušena upravo u rokokou. Rokoko ne zna za varke, on prije svega počiva na dekorativnosti.

Dekorativno je u rokokou toliko naglašeno, preuveličano, toliko je na njemu akcenat – da se gubi granica od jednog ornamenta do drugog. U tom smislu, gubi se i stabilnost. Rokoko je atektoničan, prozračan, lebdeći, svijetao, ne poznaje kontraste, on je fluidan. Iz tog razloga, ako se usvoji periodizacija istorije umjetnosti koju prihvata tradicionalna nauka, neophodno je naglasiti razliku između ova dva perioda.

Ta razlika, međutim, nije samo umjetnička. Mnogi su istoričari umjetnosti težili da pokažu kako socijalna i kulturološka promjena uvijek nosi i umje-

tničku, odnosno kako se promjena dešava na jednom širem nivou nego što bi se moglo misliti. Rokoko je, recimo, za razliku od baroka, mnogo više vezan za plemstvo nego za crkvu, a centar širenja pomjera se iz Italije u Francusku.

Moda je, čini se, dobila na značaju kakav nikada ranije nije imala, jer crkva nikada i nije imala mnogo sa modom (sem u fukoovski shvaćenom konceptu zabrane), ali plemstvo oduvijek jeste.

Stoga je francuski apsolutizam značio pomijeranje akcenta na profano, umjesto sakralnog, i dvor je postao istinski centar zbivanja. Tu su se stvarali modni trendovi („dizajneri“ su živjeli uz vladare), odatle su se širili (udajama, putovanjima, umjetnošću, zabavama), praćenjem trendova potvrđivao se status, i tako dalje.

To je takođe vrijeme kada su se otvorili putevi za Kinu, i kada je Istok, ali ne samo modno ili po pitanju umjetnosti već stil života kakav se sreće na Istoku uopšte, postao uzor za Zapad, posebno Francusku. Posebno je prihvaćena i njegovana istočnjačka istančanost, ukus, bitnost estetike, ljepote, njege.

Pa i dekoracija, posebno brižan odnos prema uređenju enterijera, takođe se može povezati sa ovim uticajem.

Upravo je osamnaesti vijek, vijek rađanja Estetike kao nauke; ona se doduše kao takva razvila na prostorima da-

našnje Njemačke, ali se stil života, ono „živjeti estetski“, istinski primilo najviše u Francuskoj. Tu treba tražiti korijene prepoznatljivog francuskog stila, njege kao životnog principa, vjere u suptilno, istančano i lijepo. Tu u bliskim odnosima sa istočnjačkim kulturama. Pa ipak, morala je postojati prirodna naklonost ka tom aspektu da bi baš on toliko zaživio, kao što je jasno da je samo u Njemačkoj mogla da se razvija takva nauka o lijepom.

Tako se razvila i francuska kozmetika, šminka, manična upotreba parfema. Šminkanje je postalo dio svakodnevnog života, i to šminkanje i njega u nizu koraka, kompleksna, kakva je i dan danas njega na Istoku (dobar primjer je trenutna pomama za korejskom kozmetikom i principima njege).

Ali ne samo da se razvila ta iskonska potreba za ljepotom, već su se i istočnjački ideali preuzimali. Zapad danas ima svoje „lijepo“, tjelovježbu i preplanulost. Istok, baš kao i nekad, uglavnom insistira na svijetlom tenu.

Upravo je svijetao ten bio ideal ljepote u 18. vijeku i u Evropi zahvaćenoj apsolutizmom. To se postizalo i njegom, odnosno tretmanima izbjeljivanja kože (na primjer kiselinama), ali i šminkom.

U osamnaestom vijeku puder je bio bijele boje, čist, a boja se često nanosila i kao farba za lice. Ta je boja, svakako, bila otrovna, i mnogo je mladih

žena umiralo od „prešminkavanja“. Ono što je fascinantno je činjenica da je to barem od sredine vijeka bilo poznato ljudima, ali to nije sprečavalo žene da se šminkaju, žene raznih doba. Tek je krvava revolucija ugasila banalno umiranje do tada tako rasprostranjeno.

Tada se umiralo iz velikih razloga, revolucionarno...

Svijetao ten je dakle tokom 19. vijeka bio imperativ, ali, to je tek jedan od elemenata koji su se primjenjivali u kozmetici tog doba. U svakoj kutijici za šminku, a bilo ih je raznih, od onih jednostavnih drvenih do onih izrađenih u dragom kamenju, postojala su osnovna tri make-up elementa. Sem toga, nezaobilazni su bili i parfemi, a treba pomenuti i da narativ o užasnoj higijeni u ovo doba nije sasvim istinit, tako da parfem nije bio, kako se to olako misli i kaže, puko maskiranje smrada od nekupanja. No vratimo se na kozmetičku kutiju: tu je već pomenuta bijela boja za ten, potom karmini ružičastih boja, i na kraju „flasteri“ za lice. Ruževi su tada, kao što se ponegdje koristi i sada, bili korišteni i za usne, i kao rumenilo, i kao sijenka za oči. Jedna te ista boja kontrastirala je sa bojom tena, ali i dalje svijetla, na isti način razbijajući oblik lica, dopuštajući da se jedan dio doslovno stapa u drugi. Lice je korišteno kao platno, a jedini kontrast koji je postojao bio je onaj koji je postizan trećim elementom, tzv. flasterima odnosno naljepnicama za lice.

Naljepnice-flasteri za lice svakako se nisu sada prvi put pojavile.

Uglavnom u vidu komadića platna (u osamnaestom vijeku od satena, somota, svile) koji se lijepi na lice, u prošlosti su se koristili za prekrivanje nesavršenstva lica, akni, ožiljaka, opekotina, itd. Ova funkcija se zadržava i u doba rokokoa, ali ona nije primarna. Primarno je, kao što bi moglo biti i očekivano, ono dekorativno, imperativ ovog perioda. Tamni materijal je, isječen u vidu malog kruga, često lijepljen tako da liči na mladež. Budući da je osamnaesti vijek vrijeme rađanja neoklasicizma i prosvetiteljstva, između ostalog buđenja i antičkih ideala, mnogi čestu pojavu lažnih mladeža vide kao posljedicu poznavanja antičkih mitova odnosno njihovih raznih interpretacija.

Jedna od njih govori o tome da je Venera, boginja ljepote, majka Erosa, najljepša od svih boginja – imala na obrazu jedan mladež. Iako je mladež vid nesavršenstva, boginju je zapravo učinio još ljepšom. Popularnost mita zaista je mogla dovesti do popularnosti upotrebe flastera za lice. U prilog tome ide i činjenica da su se pjege, shvatane na isti način kao „nedostatak“, u rokokou za razliku od mladeža – prikrivali. Ideja o poznavanju mita kao uzroku upotrebe flastera ipak ne objašnjava njegove druge funkcije i oblike. Jer, flaster nije postojao samo u vidu kruga, već i u vidu zvijezde, srca, trougla, kvadrata, polumjeseca itd.

Raznolikost oblika koja bi ukazivala na dekorativnu igru nije jedina raznolikost koja u pogledu flastera za lice postoji. Krucijalan je bio položaj.

Položaj je u socijalnoj funkciji, u funkciji razdvajanja klasa i različite političke pripadnosti. Tako se mogu javiti zapisi iz tog perioda o svađi dvije žene na zabavi, svađi zbog toga što im se flaster nalazio na različitim obrazima, jednoj na lijevoj, a jednoj na desnoj strani, odnosno – imale su različita politička shvatanja. No ta oznaka je prije svega imala seksualnu funkciju.

Da li je neko „lakog morala“ ili nije, koliko je zavodljiv, koliko seksualan ili čak da li se bavi prostitucijom – zavisilo je od

broja naljepnica na licu. Veliki broj je značio da je žena prostitutka, samo jedna je značila aseksualnost i staromodnost, a idealan broj je uglavnom bio 2-3 naljepnice, na određenom dijelu lica. Posebno su dio oko usta isticale kokete, a dio oko očiju naglašavao je časnost one koja ih nosi.

Može se reći da je lijepljenje naljepnica na lice u osamnaestom vijeku na neki način slično današnjem tetoviranju i ukrašavanju tijela pirsinzima. Funkcija je, kao i danas, višestruka – socijalna, estetska, ali i lična, intimna, značeći različito za svakog pojedinca.

Moda

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Serbia Fashion Week; Privatna arhiva

Jovana Živkovic

Kreatorka nakita inspirisana snažnim ženama 110 | februar

J

ovana Živković je dizajnerka nakita brenda Spes Line, stvorenog izuzetno zahtevnom tehnikom ručnog rada u kome se nakit izrađuje od kanapa, a dodaju se dekorativni elementi kao što su perlice i Swarovski kristali tehnikom poznatom kao soutache. Kako Jovana kaže, bilo je potrebno šest godina konstantnog rada i unapređivanja da bi komadi koje danas možete pronaći u njenoj radionici izgledali ovako dobro. Ova umetnica ne veruje u brza rešenja, već isključivo strpljenjem, vrednim rukama i maštom stvara komade od najkvalitetnijih materijala koji su stvoreni da traju godinama, ulepšavaju i čine posebnim svečane trenutke ženama iz čitavog sveta.

Veština izrade dekorativnih elemenata od gajtana korišćena za dekorisanje odeće, poznata pod imenom soutache, postoji od kraja 16. veka i možemo je videti kroz istoriju mode i odevanja, kako na svečanoj odeći tako i na uniformama, da bi izraelska dizajnerka Dori Csengri krajem osamdesetih napravila pravu modnu revoluciju kada je ovu tehniku počela da upotrebljava u izradi nakita. Kako si došla u dodir sa ovom tehnikom i na koji način si je savladala?

riste u izradi nakita. Pre ove tehnike pravila sam nakit koji se lakše izrađivao i materijalima koji su mi bili dostupni u okruženju. Soutache tehnika mi je pomogla da razumem ručni rad, trud i maštu koju je potrebno da uložiš da bi napravio nakit. Trebalo mi je dosta vremena da je savladam, mada i posle šest godina još uvek učim i trudim se da kvalitet izrade zadovolji svačije standarde. Na našim prostorima je teško pronaći kvalitetan kanap kao i materijale, a sam način izrade zahteva vežbu, kao i kod svih zanata.

Ova tehnika ima svoje istorijsko uporište u ruskoj i francuskoj tradiciji, gde se pojavljivala u formi „ruske pletenice“, ili kao šesnaestovekovna tehnika tkanja „gallon“ u prestonici glamura, a mene vizuelno dosta asocira na elemente kakve možemo videti i u tradicionalnoj odeći sa ovih prostora. Da li si inspiraciju za svoje savremene komade tražila u tradiciji ili ona potiče iz nekih drugih izvora?

Oduševilo me saznanje da su ljudi još u to vreme ukrašavali odeću ovim kanapom kao i sam način na koji su ga primenjivali. Nisam pronalazila inspiraciju u tradiciji, uvek mi je bila interesantna modernija forma. Trudim se da moje Upravo tako, otkrila sam njene ra- kreacije uvek budu u korak sa vredove. Ona je bila moja inspiracija menom, kako dizajnom tako i makao i mnogima koji ovu tehniku ko- terijalima.

111

112 | februar

Koje materijale koristiš u izradi nakita, i možeš li da nas malo bolje upoznaš sa ovom tehnikom izrade nakita?

Ljubav prema ovoj tehnici se rodila zbog činjenice da je ograničena samo količinom mašte. Imate slobodu da kreirate kako god želite, kombinujete boje i dodajete druge tehnike. Nakit izrađujem od najkvalitetnijeg kanapa koji nakitu daje čvrstu fomu, koristim poludragi kamen kao i Swarovski kristale. Uvek sam se vodila mišlju da vreme koje je potrebno za izradu jednog komada (a to ume da bude i po nekoliko dana) ne zaslužuje jeftine, nekvalitetne materijale, već one, što trajnije i kvalitetnije. Nakit u ovoj tehnici se ručno šije, i njegova vrednost je baš u toj preciznosti i sporoj izradi.

Kada kreiraš određeni komad da li se prepuštaš naletu inspiracije ili od početka procesa imaš jasnu viziju u pogledu palete boja, perlica i kamenčića koje ćeš koristiti?

U početku je to bio čist nalet inspiracije. Krenem u jednom pravcu i završim u drugom. Međutim, pošto sam od nedavno počela da spremam kolekcije, one zahtevaju viziju boja i dizajna od samog starta.

114 | februar

Kada bi u kratkim crtama trebalo da opišeš svoju dizajnersku viziju, odnosno priču koju želiš da nam ispričaš koristeći se aksesoarom, kako bi ona glasila?

Uvek sam kreirala za ženu sa stavom i izraženim karakterom. Takva žena mi je uvek simbolizovala lepotu, originalnost i luksuz. Ovakva vrsta rada je za sve one koji žele da izraze sebe kroz nakit koji na sebi nose.

Imala si priliku da učestvuješ na Serbia Fashion Weeku, kakvi su tvoji utisci sa ove vremenske distance, da li ti je ovo iskustvo pomoglo u profesionalnom razvoju?

Serbia Fashion Week je bio jedan važan korak za mene. Izazov da moju kreaciju pokažem na sceni. Za mene i jedan vid testa da oprobam svoju kreativnost i spremnost da dam maksimum u tom trenutku.

Kada spremate kolekciju potrebno je da mislite o svemu, i da budete spremni za rad pod pritiskom jer nemate mnogo vremena na raspolaganju. Najveća nagrada je kada na kraju sav svoj trud vidite na sceni. Pored toga što je to bio korak u mom razvoju, na takvim manifestacijama upoznajete mnogo ljudi iz sveta dizajna, pravite nove kontakte i stičete drugačije

115

116 | februar

iskustvo. Zahvaljujući SFW i predsednici, gospođi Svetlani Horvat, prošle godine je moja ogrlica bila izložena u Kini na najvećem sajmu kreativnih industrija „Design & Creativity Week, Chengdu” kao jedan od predstavnika iz Srbije.

Svim mladim dizajnerima koji žele da promovišu svoj brend i rad preporučujem prijavljivanje na SFW.

snažnim karakterom, buntovnu i seksepilnu. Kolekcija je bila napravljena od printane italijanske svile.

Koristila sam tri printa inspirisana mojim nakitom. Crveni, plavi i zlatno-zeleni. Kako bih postigla oštrije forme i malo začinila dizajn dodala sam čipku od eko kože, što je bio jako interesantan spoj materijala.

Trenutno vredno radiš na novoj Osim u izradi nakita, nedavno si kolekciji, možemo li dobiti jedan se okušala i u dizajniranju odeće, prijateljski uvid iza scene, i saznati koja je vrlo upečatljiva sa izraženim šta se sprema u tvojoj radionici? dezenima, što je u izvesnom smislu bio hrabar korak imajući u vidu da Kako bi neki rekli „Nije važno napraje tvoj nakit takav da će ga većina viti revoluciju već evoluciju“. Tako ljudi poneti u svečanim prilikama da ja razmišljam na sličan način, ali na jednostavnijim toaletama kako smatram da nova kolekcija treba bi on došao do izražaja. Možeš li da da bude još bolja od prethodne u mi ispričaš malo više o ideji kojom pogledu izrade, detalja i koncepta same kolekcije. Ovog puta će akcesi se vodila? nat biti malo više na ručnoj izradi i Kada je u pitanju odeća vodila sam detaljima na modelima. se idejom da je teško napraviti nešto što već nije viđeno, a da ima Gde naši čitaoci mogu da vide vaš pečat. Modna industrija se celokupnu ponudu tvog brenda Spes danas toliko brzo transformiše da Line? je nemoguće ispratiti sve njene promene. Smatrala sam da se ne Ove godine imam dosta toga u treba voditi logikom da to mora- planu, i to ću vam otkriti u nekom ju da budu komadi za svaki dan, narednom druženju, a do tada sve koje biste obukli na poslu. Nakit je moje radove možete videti na ekstravagantan i odeća je morala Fejsbuku, Instagramu i online sajtu da prati taj stil. Kreirala sam, kao Etsy.com. što sam već spomenula, za ženu sa

118 | februar

119

Umetnost

Intervju: Dragana Ilić @_oatflake Fotografije: Privatna arhiva

Rade Tepavčević Njegovi psi pričaju umesto svojih vlasnika

120 | februar

B

olji život kao poruka koju je advertajzing decenijama nosio u sebi, izgubila se i utemeljila na principima koji nisu ni blizu prefiksa kreativnog i umetničkog. Proizvodi su počeli da liče jedni na druge, a zahvaljujući konzumerizmu koji je zavladao svetom mnogi su počeli da se osećaju poput zatvorenika u tamnicama. Samo onaj ko je u stanju da preispituje svet oko sebe i iznedri nove ideje, poput mladog umetnika Radeta Tepavčevića, može se izdvojiti.

Ovaj mladi novosadski slikar bavi se grafičkim dizajnom i ilustracijom, i uspeva da kroz satirične prikaze odnosa ljudi prema životinjama prikaže društvo u kome živimo. On humorom skreće pažnju na iskrivljen sistem vrednosti i savremeno doba konzumerizma, čime se ubraja među izuzetno zanimljive mlade autore koji svojim delovanjem pokušavaju da doprinesu promeni. Da se vrate iščezle vrednosti, a da se pritom ne zaluta u okean površnosti. Kao autor koga privlači street art estetika, slikarsko platno često podjednako uspešno menja ceradom.

Njegovo delovanje možemo povezati sa simbolima i mehanizmima oglašavanja koje svakodnevno viđamo, koji ga inspirišu, i koje zadiru u dubinu problematike savremenog urbanog života. Njegovi radovi, na prvi pogled deluju pojednostavljeno, međutim pravilnim čitanjem poruke jasno je da se oni dotiču ozbiljnih tema i otvaraju brojna pitanja koja postavljaju mladi ljudi.

Počeo je da izlaže 2014. godine i do danas je realizovao 7 samostalnih i preko 20 grupnih izložbi i osvojio prestižne nagrade. Izložbom radova „Tattoo” čiji je cilj bio ogoljavanje savremenih advertajzing trikova iza-

122 | februar

zvao je veliko interesovanje javnosti. Ironičnim slikama i sloganima koje je prikazao, uputio je nedvosmislenu kritiku kapitalizmu i pozvao na buđenje, bunt protiv mehanizma koji nas guta iz dana u dan.

Ukoliko se osvrnemo na proteklu godinu, tvoje ime se moglo čuti dosta često u pozitivnom kontekstu. Možeš li da nam kažeš kako je izgledala protekla godina iz tvoje vizure?

Protekla godina je za mene veoma značajna i teška. Realizovao sam četiri samostalne i oko desetak grupnih izložbi. Sad, kad se osvrnem i pogledam unazad bila je to godina poznanstava, druženja i godina mog umetničkog sazrevanja.

Reklamne poruke su bile inspiracija za izložbu Tattoo. Zbog čega je pas odabran kao glasnogovornik ovih poruka?

Pas je za mene najbliža veza između čoveka i životinje. Kada jednom psu dam osobine čoveka i postavim ga u određenu situaciju dobijemo efekat ogledala i sliku o samim vlasnicima. Često se na izložbama ljudi prepoznaju u nekim od situacija.

124 | februar

Živimo u vremenu konstantne potrebe za stvarima, za posedovanjem materijalnog što se odrazilo na sve sfere društva i života. Koliko je za tebe u ovom kontekstu važno osvajati nagrade i priznanja ili zadovoljiti očekivanja publike?

Osećaš li tu vrstu pritiska kao umetnik?

Da li umetnici u Srbiji imaju dovoljno prostora i dobrih prilika za komunikaciju sa publikom?

Uvek može više, ali društvene mreže su tu da popune prazan prostor.

Kako gledaš na umrežavanje i saradnju sa umetnicima različitih profila, možeš li videti sebe u Nagrade su uvek značajne, one po- takvoj sradnji i sa kim bi saradnja tvrđuju kvalitet i daju snagu za dalje. bila moguća?

Mišljenje publike je za mene veoma važno, jer obrađujem teme u kojima Naravno, mislim da je to odlična stvar. ista ta publika može da se pronađe. Uvek može da se otkrije nešto novo, Često posle nekih komentara i u svemu može da se nađe neka nova različitih shvatanja slika dobijem pokretačka energija. ideje za naredne radove. Mali pritisak uvek postoji, ali to se prevaziđe posle Motivacija i inspiracija su sastavni realizovane izložbe. deo karaktera svakog mislećeg čoveka, ali nekada ih je teško proPripadaš mladoj generciji umetni- naći. Šta tebe gura napred svakog ka za koju više nema geografskih jutra kada se probudiš? prepreka niti granica zahvaljujući razvoju moderne tehnologije i Pokreće me neizvesnost koju donosi interneta. Kako je to uticalo na dan, druženje i pozitivna energija. likovnu scenu u Srbiji?

Sigurno već pripemaš razne proMislim da je uticalo pozitivno. Ume- jekte u ovoj godini. Da li pas ostaje tnici ne moraju više da izlažu u galeriji glavni junak i kada možemo očekida bi njihov rad bio vidljiv. Meni su vati novu izložbu? društvene mreže u tome najviše pomogle.

U ovoj godini pripremam još nekoliko izložbi. Pas i dalje ostaje glavni motiv, Postoje li neke odlike lokalne scene jer još uvek osećam potrebu da se koje su tebi posebno zanimljive? izražavam na taj način. Uvek, paralelno, sa ovom temom, obrađujem i Možda je to humor i pozitivna druge teme kojima se bavim. energija koju umetnici prenose na svoja dela.

126 | februar

Književnost

Tekst: Jelena Cvetić @jelena_cvetic10

128 | februar

Traganje za ženskim pismom u srpskoj književnosti

O

vaj naizgled nežni pojam predstavlja uspostavljanje dinamične i na izvestan način ekstrovertne konture oblikovanja ženskih misli, osećanja i intime na jednako otvoren, elokventan i podrazumevajući način kao što se to kroz književnost oduvek i činilo (u manjoj ili većoj meri), ali isključivo iz muškog ugla.

še: „Govoriću o ženskom pismu: o onome što će ono činiti. Trebalo bi da se žena ispiše, da žena piše o ženi i da privede ženu pismu, od koga su, na isti način kao i od svojih tela, one nasilno udaljene; iz istih pobuda, na osnovu istoga zakona, sa istim smrtnim ciljem. Trebalo bi da žena iznese u tekst – kao i na svet, i u istoriju – svoj sopstveni pokret.”

Pesnikinja En Sekston prikazuje sebe kao majku, kao uplašenu ženu, kao nedozrelu ličnost obolelu od depresije. U svojoj poeziji, ova Amerikanka prikazala je intimne strahove koji su povezani sa materinstvom i odgovornošću koje ono nosi. Upravo se ovakav tip tabuiziranih tema, odnosno strah žene od materinstva, strah od ženstvenosti i svih njenih sačinilaca, kao i nerazumevanje ženskog izbora slobode uslovljene saFeministički pokret je doveo do mno- moćom zataškavaju u kulturi i sociogih promena u društvu, a u knjiže- loški odbacuju kao pojave. vnosti je manifestovan kroz prodor autorki i njihovih stavova o knjiže- Žensko pismo je na polju stila i leksike vnosti, ali i samom pisanju, odno- u potpunosti drugačije od muškog sno ženskom iskazu. Nezaobilazno pisanja i standardne upotrebe jezika. je spomenuti Virdžiniju Vulf koja Ono je, na izvestan način, jezički u raspravi Sopstvena soba iznosi je- eksperiment, već samim tim što dnostavnu i nepobitnu tvrdnju: „Knji- unosi novine u književnost, izražavaževnost je otvorena za sve”, Simon jući potrebe žena, njihovu telesnost de Bovoar koja preispituje položaj i senzibilnost. Moguće je posmatražene u društvu u knjizi Drugi pol, za- ti ga kao vid oslobađanja, kao posetim u anglo-američkoj kritici Ilejn ban, jednako važan literarni iskaz. Šouvolter, koja uvodi pojam ginokri- Poetički je anti-institucionalizovano tike kao i Elen Siksu, predstavnicu i, nasuprot tradicionalnom muškom francuske feminističke škole koja u pisanju, odnosno literaturi ograničesvom delu Smeh meduze uvodi po- noj na principe, zakone, žanrovske jam ženskog pisma, a zatim i nepo- i stilske odrednice odupire se strosredno objašnjava šta ga karakteri- gim okvirima kojima je pisanje u osŽensko pismo ne podrazumeva ženskog autora niti ženske teme.

Svakako da je moguće govoriti iz aspekta ženskog autorstva na ovu temu, kao i nekih tematskih elemenata koja se mogu prirodnije vezati za ženski rod, ali upravo zato jeste važno istaći da to nije prioritet ženskog pisma. Ono predstavlja poetičku kategoriju i na taj način se mora i tumačiti.

novi sklono, proširuje izvan kalupa i odlikuje intuitivnom spontanošću. U ženskom pisanju karakterističan je emocionalan iskaz ali ne u vidu sentimentalnosti, već spleta ženskih intenziviranih osećanja, sukobljenih sa pokušajem ućutkivanja i potrebe da se kompletno izraze, kao i nesumnjive pozicije Drugog u marginalizovanom prostoru u odnosu na maskularna kulturološka prostranstva obeležena obimnim stvaralaštvom i utemeljenim filozofskim sistemima.

U savremenoj književnosti nosilac ženske poetske reči je Elena Ferante.

U Napuljskoj tetralogiji, Ferante prikazuje spoljne (istorijske, sociološke, demografske) okolnosti koje su deo maskularne dominacije u zajednici dva pola, predstavlja kompleksnost odnosa dve žene, i to iz pozicije žene, čime se poetski izraz predočava u prikaz ženskog doživljaja stvarnosti.

To nije samo glas Drugog, to je nametljiv fokalizatorski zaokret ka ženi, njenim doživljajima, mislima, besu, progresu, osećanjima i razvoju.

U delu Dani napuštenosti imanentna ženska iskustva dobijaju novu, zaokruženu formu, otvoreno istaknutu, istovremeno oslikavajući neophodnost intime i potrebu za javnim govorom.

Očigledna je potreba da se među književnim glasovima osete ženske reči, ton i misli, da se sinhronizovano prikažu kao deo mejnstrim kulture.

Iako se može tvrditi da je to odavno već tako, činjenica je da i dalje ima više muških autora, bar kad je reč o afirmisanim umetnicima, kao što je činjenica da se ne služe sve autorke prednostima ženskog pisma.

130 | februar

Razvoj ženske književnosti u okviru srpske literature nije bio progresivan. Ukoliko se pogleda vek unazad, prisutna su samo dva kanonski odobrena imena – Isidora Sekulić i Desanka Maksimović.

Na samom početku ovog milenijalskog doba, pojavljuje se zbirka provokativnog grafičkog zapisa Mačke ne idu u raj, koncipirana kao antologija savremene ženske poezije, koju je priredila pesnikinja Radmila Lazić. Obuhvata stvaranje autorki kroz prethodnih trideset godina, od neoavangarde ranih sedamdesetih do postmodernizma kasnih devedesetih. Antologiju odlikuje urban senzibilitet, pesnički jezik veoma blizak svakodnevnom govoru, kao i istaknute osnove ženskog pisma koje su izdvojile zastupnice francuske feminističke teorije, kao i suprotstavljanje muškoj falogocentričnoj tradiciji pisanja. Jasan, hronološki i emotivno vođen predgovor Radmile Lazić odgovara na moguća pitanja o uzroku nastanka ovako neophodne antologijske zbirke. U njemu ističe šta je zapravo istinska potreba pesnikinja koje se na ovim stranicama pojavljuju i onih koje će tek pisati i ujedno teži ostvarivanju osnovne potrebe za ovakvim knjigama – afirmaciji literature koju pišu žene, jedinstvenog dela sveukupne literature, polnih (francuska feministička teorija), rodnih (anglo-američka feministička kritika) odredbi, psihodinamičnosti ženske kreativnosti u stvaralaštvu, sirovom pristupu, zahtevanjem uvažavanja razlika, preispitivanjima, sukobljavanju sa intelektualnim i umetničkim patrijarhatom

naviknutim na sopstvena pravila, detabuiziranju i ugrađivanju sebe u poeziju.

U savremenoj srpskoj književnosti postoje brojni ženski glasovi koji ukazuju na krupne promene. Radmila Lazić u svojim pesmama takođe teži lirski stilizovanom žargonskom govoru, otvorenom izražavanju ženske seksualnosti, uživanju u ženskoj moći. Preispituje svoj položaj

Radmila Lazić

kroz teme majčinstva, muško-ženskih odnosa, sagledava sebe kroz date događaje, bolno suočavanje erosa i tanatosa, oslobođenu volju da kao žena ipak čini šta želi („moje telo – moja domovina”) i da se napokon oslobodi stida, opterećenosti etikom i estetikom i prihvati sebe. U zbirci Poljubi il ubi drugi ciklus nosi naziv „Žensko pismo”.

Ana Ristović

Ognjenka Lakićević; foto: Milena Goševski

Milena Marković

Još jedna važna pesnička figura, Milena Marković, dramaturškinja i pesnikinja, poeziju piše ispovedno, zaneseno, ponekad stvara iluziju monologa prepunog događanja koji su doveli do nečega čime poentira na kraju jedne faze u pesmi, pa zatim iznova, pri čemu se susreću njene impresije, reminiscencije, uticaji iz spoljnog sveta, bezvremene ljubavi i naizgled nečujne patnje, svest o prilikama u kojima živi, sigurnost u sopstvene nesigurnosti, strahove i snagu koja iz svega proizilazi stvarajući prodoran lirski glas lišen svake ravnodušnosti i nepotrebne nade.

Ana Ristović gaji simpatičan manir naslovljavanja zbirke određenom pesmom iz zbirke prethodnice, te tako pesma Oko nule izaziva više znatiželje nego sama zbirka. Posmatranje pokušaja feminističkog izokretanja sveta podupire se iznošenjem činjenica kao produkta zavaravanja, a one se skrivaju ili prihvataju kao neminovnost.

Pesmom iz ove zbirke koja je jedina svrstana u ciklus „0” (obratiti pažnju i na završni stih pesme „Majčinski pravedna”) sa naznakom stepena i nosi naziv „Ženska strana” ukazuje se na uvek decentralizovan, tačnije marginalizovan položaj žene u javnosti, društvu, na ulici. Ona je „Uvek na kilometar do/Uvek iza ugla/Uvek ne-tako-daleko/Uvek u samom predvorju”, svugde sem u centru. Njen

pesnički glas opterećen je stanjem u društvu, utemeljenim problemima koji se tiču siromaštva, rasizma, neprihvatanja ničega izvan tradicionalnih okvira, ali pre svega nezahvalne uloge žene u društvu čiji svaki izbor jeste pod uticajem različitih okolnosti na koje ne može da utiče, izbor bez mnogo slobode.

Ognjenka Lakićević čini se piše brzo, jer se njeni stihovi tako čitaju, dok se emocije naslagane u njima postepeno zgušnjavaju u čitaocu, kulminirajući ličnom patnjom koja odnekud (podsvesti/prošlosti) iznikne. Narativnost njenih pesama otkriva zapitanost, aktivizam, unutrašnje borbe sa sobom i svetom, težnju ka pravičnosti i (ne)snalaženje sa odsustvom iste, živopisnost scenografije i prostora nastajanja pesme. Čini se kao predstavnica ženskog poetsko-muzičkog glasa koji ne prestaje da treperi, kao proizvod reakcije na spoljnu okolinu i sopstvenu ljudsku usamljenost ustaljenu u ženskoj koži. Izražena je potreba za drugim, nikako viđenje sebe kao drugog, što predstavlja veliki iskorak kad je reč o ženskom pismu.

Iskreno izjašnjavanje o nedovoljnosti sebe sebi jeste nešto što je, iako čest motiv u književnosti pri pomenu ljubavi, ovde depatetizovano i sklono da, dobro poznajući sebe, traži jednu drugu vrstu preokupacije.

133

Roman Arzamas, za koji je uručena NIN-ova nagrada pre tri godine Ivani Dimić, dotiče se bolne teme i perioda zahtevnog za prevazilaženje, i može se pomenuti kao predstavnik ženskog pisma, ne samo zbog osnovne teme već i zbog toga što navedeni roman nije ostvaren kao klasičan model romana, već ima istak nutu dramsku (dijalošku) formu. Ono o čemu je bilo pomena i prilikom dodeljivanja nagrade ovom romanu, ali što je ponovo važno istaći, jeste retkost ove teme – odnos između majke i ćerke – u našoj književnosti. Iako se različiti vidovi odnosa obrađuju, svakako, partnerski, ali i odnosi između roditelja i dece, od Turgenjeva, Dostojevskog, Tolstoja, Kiša, preko Barn-

134 | februar

sa (Nije to ništa strašno); Albaharija, do Erlenda Lua (Dopler), Osterovog Otkrivanje samoće, Gorderovog pisma/priče sinu u Devojka s pomorandžama, Ulmanovih Nespokojnih i brojnih drugih dela gde se kroz preispitivanja u odnosu otac – sin, otac – ćerka, sin – otac, sin – majka, majka – sin, majka – deca, preispituju pojedinci, svesni usložnjenosti sopstvenog sistema vrednosti koji su samostalno izgradili, a koji im je delom usađen. Otud Arzamas, naročito u srpskoj književnosti predstavlja iskorak koji je možda tematski načet nešto ranije, ali veoma retko i nedovoljno ,,razrađen”, čime ova tema dobija na krhkosti i naivnosti.

Ivana Dimić

Ovogodišnji izbor za NIN-ovu nagradu osigurao je nastavak tradicije ženskog pisanja i već time što su se u najužem izboru našle četiri autorke: Branka Krilović (Prekasno), Jelena Lengold (Odustajanje), Saša Savanović (Deseti život) i Lana Bastašić (Uhvati zeca). Poslednji navedeni roman je možda u najvećoj meri ostvario ono što bi bilo podrazumevano u ženskom pisanju: žensko viđenje sveta, odnosa među ljudima, osećanja prema domovini, prijateljstvu i sukobljavanju sa životom, kao i izgrađenu svest o nepromenljivim stvarima koje dovode do određenih unutrašnjih promena. Detaljno je prikazan i višeslojno usložnjen odnos između dve prijateljice koje se posle vremena odvojenosti vraćaju jedna drugoj, neizvesne kako će to podneti. Ujedno je ostavljen prostor za produbljivanje pojedinačnih likova, uporedo i njihovog odnosa, time opravdavajući određene izbore, stavove i konceptualizujući način ponašanja oba ženska lika, kako jedne prema drugoj, tako i prema sebi i sopstvenim životnim okolnostima. Deseti život je generacijski ženski glas bunta, lika-posmatrača. Ironizovan odnos prema majci pokazatelj je otpora prema položaju figure majke u društvu koji se reflektuje i na ženski glas lika koji je u centru pažnje.

Svakako, tu je i slika ženskog opozita u vidu drugarice, sačinilaca njiho-

136 | februar

vog odnosa, primetno je nagomilano nezadovoljstvo brojnim elementima koji čine jedno društvo i kritički odnos prema situacijama u kojima se osoba ženskog pola može osetiti ugroženom. Roman Odustajanje je centralizovan oko glavne junakinje kroz tri životna razdoblja i sve ono što se kroz njih dešava, odnosno na koji način to gradi naposletku nju kao zrelu ženu. Važno je i predstavljanje majke u okviru porodice, kao i njenog uticaja na proces formiranja glavnog lika. Roman Prekasno je pisan u velikoj meri iz muškog ugla, s fokusom na osvetljavanje muško-ženskih odnosa.

Rad na ovu temu teško je i nasloviti tako da mu se pridaje mogućnost konačnosti, jer književnost će se neprekidno stvarati, a autorke će integrisanim individualnostima davati sve jasniju konturu kako će se u srpskoj književnosti razvijati žensko stvaralaštvo i žensko pismo. Esencijalna potreba ženskog pisma i uopšte ženske književnosti je da se prirodno posmatra, čita i proučava kao neodvojiv deo literature koji se suprotstavlja bilo kakvom centru moći i teži oslobođenju od mogućnosti marginalizacije i dodatnog pominjanja u okviru binarnog sistema, prividno osvajajući veštačku autonomnost.

Branka Krilović; foto: Predrag Dedijer Jelena Lengold; foto: Miloš Lužanin

Saša Savanović

Lana Bastašić; foto Juan Diego Valera

Životni stil

U

prethodnom broju Plezir magazina imali ste priliku da se upoznate sa osnovama anarhističkih ideja, teoretičarima anarhizma, ali i onima koji su te ideje sprovodili u delo. Pokušali smo da „razbijemo“ predrasude koji važe za one koji sebe nazivaju anarhistima. Saznali smo za Prudona, Bakunjina, Maknoa, naučili koja je razlika između boljševičkih levičara u Rusiji i onoga za šta su se zalagali anarhisti. Takođe, imali ste priliku da saznate nešto i o ljudima koji su „na terenu“ pokušali da ostvare ciljeve ovog pokreta. Sa druge strane ukazali smo i na konstantnu borbu establišmenta protiv njihovih plemenitih ideja i slobode, što ne treba da čudi jer se snaga buržoazije krije u pokorenoj i neslobodnoj radničkoj klasi.

Kada smo privodili kraju prvi deo teksta, obećali smo da ćemo se u nastavku pozabaviti i prvim revolucijama koje su izveli pripadnici ovog pokreta, revolucije čije su ideje odjeknule širom sveta i nagovestile mogućnost izgradnje boljeg i pravednijeg društva. U poslednjem, trećem poglavlju koje sledi, pročitajte koji su to oružani sukobi u cilju osvajanja slobode bili značajni za našu malu kvazi-analizu ovog plemenitog pokreta.

| februar

Je suis anarchiste!

Crveno crna zastava slobode

Tekst: Marko Vajović

Poglavlje 3.

Za zemlju i slobodu!

Zanimljivo je da se socijalnom sukobu, o kome će na početku teksta biti reči, ne pridaje značaj kao što se to čini sa revolucijama u Rusiji ili Kini, ali ono što treba na ovom mestu naglasiti jeste da je to bila prva revolucionarna borba u 21. veku. Prvi pokušaj osvajanja slobode koji je sproveden prema anarhističkim principima i ciljevima dogodio se u Meksiku krajem 1910. godine, za koju revoluciju neki teoretičari anarhizma navode da ne može u svojoj osnovi biti revolucionarna jer je, kako smatraju oni, bila nacionalno oslobodilačka, dakle težila je stvaranju jedne nacije iz mnoštva entiteta koji su živeli tada na tlu Meksika, a nacionalno oslobođenje nikada nije bilo deo anarhističke agende.

Ako ostavimo ove teorijske rasprave po strani, videćemo da su predvodnici revolucije bili braća Magon, Enrike i Rikardo Flores i njihova Meksička liberalna partija. Rikardo Flores je bio tvorac manifesta koji je objavljen neposredno pre izbijanja revolucije i koji je uticao na anarhističke pokrete širom sveta zagovarajući radikalnije mere protiv ugnjetavača. Propagirao je agrarnu reformu na taj način što je ohrabrivao farmere, koji su do tada živeli na ivici egzistencije i bez izgleda za bolju budućnost, da sa puškom u ruci zauzmu za sebe komad zemlje jer to i onako pripada njima. Ovakvom radikalnom pristupu prethodilo je teško siromaštvo domorodačkog stanovništva koje je u gladi zbrisalo čitave porodice ne birajući uzrast. Svi oni su robovali latifundistima koje nije bilo briga da li će zemljoradnici imati čime da nahrane sebe i svoje najbliže.

Meksička revolucija je imala i internacionalni karakter, u njoj je učestvovalo više desetina italijanskih anarhista, pripadnici svetskog radničkog pokreta (IWW) zatim Afroamerikanci radikalnih pogleda na svet čak i jedan Kinez, što ne treba da vas čudi jer je, kao što sam već spomenuo, i sam anarhistički pokret bio internacionalnog karaktera, baziran na solidarnosti.

Uspesi braće Magon i čuvenog meksičkog borca i vojskovođe Emilijana Zapate u revolucionarnim akcijama, nisu ostali neprimećeni. Ema Goldman je u ovom sukobu uzela aktivno savetodavno učešće, Kropotkin je napisao rad o prednostima gerilske borbe, a Džek London objavio je seriju kratkih priča inspirisan događajima u Meksiku. U Sjedinjenim Državama, Argentini, Kubi, Italiji anarhistička javnost bila je oduševljena uspesima gerilske vojske nagoveštavajući, kako su tada smatrali, uspostavljanje novog poretka. U cilju selekcije novih boraca za pravedničku borbu, čuveni švedski anarhista Joe Hill (Joel Emmanuel Hägglund) spevao je pesmu Should i ever be a soldier, kao specifičan poziv novim regrutima.

Iako je meksička revolucionarna borba bila levičarska, libertarijanska, socijalna, postmodernistička i odvažna, ona kao takva nije bila pošteđena unutarnjih podela, jer kako je tekao sukob profilisale su se dve, naizgled nepomirljive frakcije.

Jedni su bili urbani anarhisti, radnici stacionirani u gradu sa avangardnim pogledom na svet, a drugi su bili

Enrike i Rikardo Flores Magon

Emilijano Zapata sa borcima

Ovu kropovati fotos je do jaja

seljani koje su ovi potonji smatrali reakcionarnom masom koja koči napredak pod uticajem katolicizma, te umesto da preispituju svoju poziciju oni bivaju izmanipulisani što ih automatski, po njihovom mišljenju, čini retrogradnim faktorom.

U tom razdoru između dve frakcije, državne poluge vlasti videle su svoju šansu, i verovale da bi najbolje bilo stvoriti vojsku koja će se na bazi tih različitosti, dakle ideološki i ostrašćeno, boriti protiv neistomišljenika. Prekretnica u ovoj klasnoj borbi koju zovemo revolucija je bila 1916. godina i osnivanje Crvenih Bataljona, formiranih od strane urbanih anarhista koji će se zdušno boriti protiv Emilijana Zapate i njegove vojske, što će u očima anarhista ostati upamćeno kao klasna izdaja jer su se svrstali uz buržoasku vojsku sa kojom će sprovoditi masakr nad nedužnim stanovništvom.

Ovakav nepravedni ishod meksičke revolucije nije bio adekvatno propraćen u drugim zemljama sa dubokom anarhističkom tradicijom iz razloga opravdane „zauzetosti“ radnika koji su bili preokupirani borbom u Prvom svetskom ili Velikom ratu, ali je revolucionarna pošast ipak „zakucala“ na vrata u carskoj Rusiji tražeći u njoj slobodu govora, slobodu udruživanja i predaju vlasti narodu, što predstavlja samo neke od ciljeva koji su bili postavljeni na početku 1917. godine - na početku boljševičke revolucije. Anarhisti u Rusiji i boljševici bili su spremni da zarad većeg cilja prevaziđu razlike iz Prve internacionale i ideološke sukobe između Marksa i Bakunjina kako bi pokušali da započnu promene koje bi mogle imati velikog uticaja i na ostatak sveta.

Emiliano Zapata

Na početku revolucionarne aktivnosti u Rusiji izdvojio se Vladimir Ilič Uljanov poznatiji kao Lenjin, koji tada u svom delovanju nije bio prepoznat kao dogmatski marksista ili kao harizmatični despot, a njegova partija u svom nazivu nije imala termin „komunistička“ (Ruska socijaldemokratska radnička partija). U svom delu Šta da se radi? (Что делать?) izneo je stavove koji su bliski bili libertarijanskim, otvoreno je govorio protiv Svete unije (Union sacrée dogovor francuskih radnika levičara sa vladom oko prevazilaženja sukoba za vreme Prvog svetskog rata) i odbacivao ideje državnog militarizma, ali ono što se posebno dopalo ruskim anarhistima bilo je njegovo poreklo. Lenjinov stariji brat Aleksandar Uljinov je bio obešen 1887. godine zbog planiranja atentata na Aleksandra III, tadašnjeg vladara carske Rusije. Svemu ovome je bila dodato i njegovo delo objavljeno 1917. godine pod nazivom Država i revolucija u kome se zalagao za ukidanje države, što je navelo ruske anarhiste da pomisle da je Lenjin na njihovoj strani.

Način delovanja u Oktobarskoj revoluciji koja je podrazumevala neposrednu akciju, dovela je do invazije na Zimski dvorac (službenu rezidencija ruskih careva) što je bila još jedna potvrda anarhistima da sa boljševicima imaju istu agendu. Čak je i Malatesta (italijanski revolucionar) imao simpatije prema boljševicima, a Kropotkin se vratio u Rusiju misleći da se revolucija sprovodi prema libetarijanskim principima.

Federacija anarhista je ubrzo preuzela kontrolu nad delovima Moskve, a libertarijanski duh je cvetao. Međutim, anarhistička organizacija koja je bila odlučujući faktor u sprovođenju Oktobarske revolucije, nije se nalazila glavnom gradu Rusije. Ona je bila locirana

na teritoriji današnje Ukrajine, Krimu i njen rukovodilac je bio Nestor Makno, najznačajnija ličnost anarhističkog pokreta u 20 veku. Uspeo je da hiljade seljaka organizuje u dobro obučenu i treniranu vojsku koja je bila u stanju da kontroliše teritoriju jednaku veličini današnje prosečne evropske države, na čijoj teritoriji je živelo više stotina hiljada duša. Njegova Revolucionarna Ustanička Armija Ukrajine koja je brojala preko 40.000 ljudi u jesen 1919. godine, nakon ofanzive kontrarevolucionara, spasila je boljševike i produžila život revoluciji u Rusiji. Međutim, tada se dogodio Kopernikanski obrt, i boljševici polako počinju zaboravljati prvobitne revolucionarne ideje koje su privukle Kropotkina, Maknoa, Emu Goldam na njihovu stranu. Lenjin u Moskvi objavljuje da će se obračunati sa svima koji imaju drugačije gledište od njegovog, a Trocki uzima u ruke „gvozdenu metlu“ kojom treba radikalno počistiti militantne grupe pre svega misleći na anarhiste. Sprovođenje ovog plana nije teklo lako imajući u vidu baštinu koju su iza sebe ostavili anarhistički borci za slobodu. Bilo je potrebno najpre pribaviti saglasnost naroda koji se do juče zajedno borio za iste ciljeve sa anarhističkim grupama.

Tada Trocki, kao komesar komunističke partije, u pomoć priziva novo oružje, propagandu. Shvativši da je to najbolji način obračuna sa protivnicima, i ubrzo dobija saglasnost da se obračuna sa preostala dva snažna uporišta anarhista. Prvo je stradao grad Kronštat u kome su mornari, ranije slavljeni kao uzdanice revolucije postali zakleti neprijatelji Sovjetskog Saveza. Centralni komitet partije smatrao je da u tom gradu postoji opasna simbolika i trebalo ga je što pre uništiti. Trocki je poslao Crvenu armiju koja je za svega nekoliko dana pregazila svoje protivnike.

Trocki

Vladimir IliÄ? Uljanov - Lenjin

Za razračunavanje sa borcima Nestora Maknoa odlučili su se za drugačiju taktiku. U pomirljivom tonu sastali su se nedaleko od Sevastopolja, svilen gajtan su im spremali, a da toga Maknoovi vojnici nisu ni bili svesni, jer oni nikada nisu čuli za izreku „čuvajte se boljševika kada donose darove.“ Na zabavi začinjenoj alkoholom i kozačkim plesom tokom noći svi oficiri Maknoove vojske bili su likvidirani čime je sprovedena boljševička agenda totalnog obračuna sa neistomišljenicima koji su bili iskreni i odlučni u svojim plemenitim namerama. Treba reći da boljševizam na čelu sa Lenjinom i kasnije Staljinom nije bio ništa drugo do despotski državni kapitalizam koji se represijom, nasiljem i likvidacijama obračunavao sa svima koji nisu nosili isti bedž ili istu zastavu kao i oni. Za staljinizam se sa ove vremenske distance može reći da je bio jedan od dva zla izroda kome je kapitalizam svesno udahnuo život. Drugi iz te zle koalicije, fašizam, tek je nadolazio i bazirao se na principima koje je kapitalizam propagirao kroz imperijalističko delovanje.

Makno Nestor

Perfidan i nasilan, fašizam je počeo da zavodi radničku klasu i niži srednji sloj koristeći se argumentima anarhoteoretičara, njihovim simbolima pa čak i stilom oblačenja anarhista kako bi bili prijemčivi običnom narodu. Krajnje desničarski pokret Action Française koji je osnovao Šarl Moras (Charles Maurras) pozivao se na učenje oca anarhizma Prudona kako bi pridobio radničku klasu i privukao ih na svoju stranu. Ova organizacija će kasnije postati kolevka fašističkog pokreta u Francuskoj. Zatim tu je i Benito Musolini, bivši nastavnik i novinar, osnivač Nacionalne fašističke partije, koji je oblačio svoju miliciju u crne košulje anarhističkog pokreta Boljševik Dibenko i Makno

i koji je bio anarhista pre Prvog svetskog rata. U svojoj mladosti Duče je bio u kratkoj vezi sa italijanskom aktivistkinjom i anarhistkinjom Ledom Rafanelli koja je u svojim dvadesetim prešla u islam. Libertarijanci su, i pored ove fasade, prepoznali podle namere fašista i još jednom počeli organizovano da deluju samo sada protiv, kasnije će se ispostaviti, najnasilnije organizacije u istoriji čovečanstva.

Kako anarhizam više nije bio glavno jelo na meniju Evrope, sistemi širom sveta su davali sve od sebe kako bi potpuno ugušili glas anarhista i ovaj pokret.

Sredinom dvadesetih godina 20. veka, anarhizam je stajao na slabašnim nogama, neorganizovan i bačen na margine društva. Bila mu je potrebna organizacija i veća solidarnost među brojnim grupama, ali što je još važnije, ličnost oko koje će se ponovo okupiti i krenuti u borbu protiv najvećeg zla u istoriji čovečanstva koje se širilo Starim kontinentom. Ovde ponovo uvodimo u priču Nestora Maknoa, ukrajinskog anarhistu koji posle boravka po poljskim i rumunskim zatvorima stiže u glavni grad Francuske i 1927. godine saziva internacionalni kongres na kome su prisustvovali anarhisti iz Rusije, Italije, Poljske, Bugarske i Kine. U to vreme Makno je bio više skoncentrisan na događaje u Španiji i pokušaj obračuna vlasti sa narodom koji je negovao iskonske anarhističke vrednosti. Svojim aktivizmom u toj zemlji izdvojio se Buenaventura Durruti sa kojim je Makno razmenio iskustva u Parizu u koji se Durruti sklonio bežeći od španskih vlasti. Fasciniran odlučnošću i inteligencijom ovog Španca, Makno mu je poklonio njegov politički Manifest i obećao da ukoliko dođe do revolucije u Španiji može računati na njega i njegovu vojsku.

Duruti u sredini

Revolucionarka

Duche

Imajući u vidu njihov aktivizam, ne čudi to što je sledeća borba za slobodu i ravnopravnost započeta baš u Španiji, jer ako malo pročeprkate istorijske događaje na Iberijskom poluostrvu shvatićete da je libertarijanski duh tamo već uveliko stanovao i da su ljubitelji ovih ideja pod takvim principima živeli gotovo ceo vek. Kada je u Španiji izbila revolucija 1936. godine, ljudi su bili spremni. Ne treba zaboraviti da su Španci u to vreme, ali i pre toga, imali veoma organizovan, najveći anarho-sindikalni savez radnika poznatiji kao CNT (Confederación Nacional del Trabajo) koji je brojio oko milion i po Španaca uključujući u tu brojku i polovinu populacije Katalonije, i danas slobodarski nastrojene španske pokrajine.

Na početku revolucije u Španiji libertariijanci su ostali bez svoje prve uzdanice. Maknoa je smrt sprečila da ispuni obećanje dato Durutiju, koji se nakon njegove smrti vratio u Španiju 1936. godine. To je ujedno bila i izborna godina u toj državi, a anarhisti nisu imali svog predstavnika na izborima već su svojim sledbenicima sugerisali da glasaju za španski narodni front. Milioni simpatizera ovog pokreta odazvali su se apelu i glasali pa je tako levica, uz tesnu većinu, zajedno sa socijalistima, republikancima i šačicom komunista formirala vladu Španije. Odmah je usledila munjevita reakcija s desna, general Franko je naredio garnizonima vojske širom zemlje da se dignu na oružje, čime je građanski rat u Španiji zvanično počeo gde je na jednoj strani bio progresivni front, a na drugoj fašistički pokret.

Vlada, na čelu sa Narodnim frontom, umesto pokušaja da spreči militantnog diktatora Franka u njegovom nastojanju da preuzme kontrolu nad zemljom, daje ostavku nekoliko nedelja nakon izbora i time šalje signal anarhistima da je opet došao čas u kome će se latiti oružja i braniti svoju slobodu od ugnjetavača imajući u vidu da je Frankova vojska držala polovinu zemlje pod svojom kontrolom. Pokret je tražio od ljudi da se odazovu i pomognu u odbrani, a narod im je odgovorio potvrdno i u velikom broju, naročito u Katalonskom okrugu stavio se na raspolaganje Durutiju koji je sa ogromnim uspehom na početku građanskog rata vodio svoje vojnike. „Na barikade!“ bio je njihov poklič, a volja za otporom koju je ova maksima izazivala kod naroda, bila je jača od Frankovih pukova i garnizona.

U oslobođenim predelima zemlje cvetao je kolektivistički duh, ljudi su radili jedni za druge i jedni pored drugih, princip „svakome prema potrebama“ bio je sproveden na terenu, a anarho-komunizam je postao uređenje koje je dominiralo u takvim zajednicama. Zemlja, hleb i rad su deljeni među populacijom, solidarnost je obnovljena i upravo je to među njima stvorilo čvrsto zajedništvo i neraskidivu vezu. Na taj način je jedan od najvećih kolektivističkih eksperimenata započeo svoj život. Danas nezamislivo, ali u oslobođenim predelima zemlje anarhisti su odustali od korišćenja novca, ukinuli su takav način trgovine verujući da novac kvari i korumpira. Sve je bilo podređeno „običnom“ čoveku i njegovim potrebama.

Fašisti, potpomognuti krupnim kapitalom, spremali su konta-ofanzivu želeći da nasilje i strah budu dominantni u odnosima među ljudima. Spremali su se za napad, naoružavali, a u tom snabdevanju fašističkih falangi zdušno je učestvovao Henri Ford snabdevajući Frankovu vojsku oklopnim vozilima, čime je direktno učestvovao u ishodu ove revolucije. Uz podršku italijanskih fašista i nemačkih nacional-socijalističkih trupa, tok rata u Španiji nije tekao na vodenicu anarhista. Kao odgovor usledio je obračun fašista sa običnim svetom. Na hiljade ljudi u Sevilji je bajonetima izbodeno na ulicama, Gernika je takođe bio grad koji je pod bombama nemačke Luftwaffe usmrtio na hiljade dece, žena i muškaraca. Posle ovakvog pokolja, anarhisti su zatražili pomoć od „zapadnih demokratija“ koje su sve do jedne ostale neme na njihove vapaje za pomoć. Međutim, pravdoljubivi ljudi, kojih je i te kako bilo, okupljeni iz Argentine, Alžira, Belgije, Italije, Francuske, Rusije i tadašnje Jugoslavije, muškarci i žene odazivali su se na apele za pomoć i priključili u borbi protiv najvećeg zla koje je zadesilo čovečanstvo.

U tom masovnom odzivu i naletu entuzijazma, ratna sreća je prešla na stranu revolucionara koji su uspeli da odole žestokim napadima koji dolazili s desna. Čak je i Džordž Orvel odgovorio na poziv priznavši da nije ni znao da anarhizam kao ideja postoji, a kamoli da se sprovodi u praksi. U teoriji, napisao je on, to je bila savršena jednakost, a čak i u praksi nije bila daleko od toga.

U oslobođenim gradovima u kojima je libertarijanski duh vladao, sve forme neproduktivne birokratije bile su ukinute, „šefovanje“ nije postojalo kao opcija već su se odluke donosile u savetima radnika, a procesom proizvodnje

vladao je kolektivizam. U Kataloniji je čak 75% proizvodnih pogona bilo bazirano na samoupravljanju. Javni prevoz, hoteli, restorani, pekare, stari zanati, u svim navedenim poslovima upravljano je na isti način kao i velikim pogonima i to bez opadanja kvaliteta i efikasnosti. Ema Goldman, čuvena teoretičarka anarhizma, zapisala je: „Kolektivizacija industrije i zemljišta u Španiji pokazala se kao najveće dostignuće bilo kog revolucionarnog perioda. Vaša revolucija će zauvek izbrisati ideju da je anarhija stanje haosa i straha. Štaviše, ako Franko ipak odnese pobedu nad nama i ako mi budemo istrebljeni, posao koji ste vi započeli nastaviće da živi.“ To je značilo da je anarhizam kao uređenje moguć ako većina ljudi veruje u njegove principe, kao i da je društvo bez autoriteta ili uz minimum autoriteta ostvarivo.

Nakon ovih uspeha, četvorica simpatizera ovog pokreta postali su članovi nove vlade republike Španije i upravo je to bio preokret na koji su Frankove pristalice čekale. Njihova stvarna moć da deluju u korist pokreta bila je minimalna i sa tendencijom okretanja protiv ideoloških principa anarhizma, što će se kasnije desiti, a ovaj čin je kod Durutija, predvodnika libertarijanaca, prepoznat kao delo izdaje. Ne samo Franko, već i staljinisti priželjkivali su ovakav scenario, i ta podela im je dobro došla kako bi oslabila polazne pozicije anarhista i razjedinila ih u pogledu ciljeva revolucije. Nakon njegove misteriozne smrti anarhizam je, kao teorija uništenja autoriteta vlasti, polako počeo da kopni i na njegovo mesto stupio je komunizam, sa strategijom osvajanja političkog uticaja zarad ostvarivanja pojedinačnog ili ako ne pojedinačnog onda dobra užeg kruga ljudi.

Nakon sloma revolucije i monstruoznog obračuna sa pokretom anarhista, Španija je na silu naterana da se privoli fašistima i njihovoj agendi. Staljinistička Rusija je, uporedo sa Frankovim ljudima, vršila propagandu nazivajući anarhiste sitnom buržoazijom koja se obračunava među sobom u nadi da će opstati. Zemlje Zapadne Evrope svojim nedelovanjem, fašisti u Italiji i nacisti u Nemačkoj, staljinisti u Rusiji kao da su bili ujedinjeni u želji da zbrišu ovu ideju, kao da su svi skupa želeli da propadne. Njihova želja je bila da se potpuno izbriše sećanje i simbolika koje su pripadnici anarhističkog pokreta ostavili iza sebe, da izbrišu sve njihove pobede u bitkama za ukidanja države, valute i autoriteta u cilju izgradnje boljeg društva.

Ukoliko se sa ove vremenske distance osvrnemo na sve ono što su anarhisti radili u svojoj iskrenoj želji poboljšanja uslova života običnog radnika, ukoliko sagledamo kolike su žrtve anarhisti podneli u dva svetska rata započeta zbog preraspodele moći, Durutijeve reči danas odzvanjaju kao eho: „Oduvek smo živeli u siromaštvu i možemo nastaviti živeti tako još neko vreme, ali ne zaboravite da smo mi, radnici, jedini generator bogatstva. Mi upravljamo mašinama, mi kopamo ugalj iz rudnika, mi podižemo zgrade i gradove. Znamo da će buržoazija od tih gradova pokušati da napravi ruine, ali mi se ne bojimo ruina i rušenja jer mi nosimo Novi svet u našim srcima.“.

Duruti u sredini

Franko 154 | februar

Orvel drzi kuÄ?ence

Zdravlje

Tijana Mirović Intervju: Sara Savčić @sara_savcic Fotografije: privatna arhiva

156 | februar

Ne treba svako da ide na psihoterapiju, ali svako treba da se bavi sobom

V

eliko mi je zadovoljstvo što mi se ukazala prilika da razgovaram za Plezir sa jednom od bitnijih osoba koje su obeležile moju adolescenciju. Njena predavanja i razgovori „jedan na jedan“ značajno su mi pomogli da osvestim svoje strahove i nesigurnosti, a onda i naučim kako da budem hrabra i prevaziđem ih. Utoliko mi je bilo draže saznanje da Tijana danas svoje znanje i razumevanje nesebično deli sa ljudima koji se za pomoć i podršku obrate Psihološkom savetovalištu Mozaik. Upoznajem vas ovom prilikom sa profesorkom dr. Tijanom Mirović, sa kojom sam imala priliku da načnem nekoliko vrlo važnih tema koje mogu biti od velike koristi svima vama koji se suočavate sa najrazličitijim krizama, promenama i teškoćama u ovom trenutku, ali i svima vama koji razumete da je prevencija i edukacija izuzetno važna u pogledu mentalnog zdravlja.

Draga Tijana, želim da vam se zahvalim što ste pristali da budete moja gošća, sigurna sam da će se nakon ovog razgovora mnogima promeniti mišljenje o psihoterapiji, koja je i dalje u našem društvu tabu tema. Želela bih da počnemo razgovor pričom o vašem angažovanju u Psihološkom savetovalištu Mozaik. Koji su uslovi bili potrebni za nastanak savetovališta kao što je Mozaik?

Hvala vama na prilici da pričamo o psihoterapiji i tako dodatno razbijamo ta-

bue. Da bi se otvorilo psihološko savetovalište, potrebna je posebna dozvola Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a da bi neko dobio tu dozvolu, mora da ima adekvatan prostor za rad i da bude psiholog sa položenim stručnim ispitom. Nakon toga, potreban je dobar stručni tim, puno motivacije i pomalo kreativnosti.

Savetovalište okuplja stručnjake različitih profila. Možete li nam objasniti kako usmeravate ljude koji vam se obrate za pomoć, jer verujemo, nije svaki terapijski pristup pogodan za određene tegobe i probleme?

Da, mi na osnovu psihoterapijskog iskustva i rezultata istraživanja koja ispituju efikasnosti psihoterapije znamo da su neki psihoterapijski pristupi pogodniji za određeni tip problema.

Ukoliko potencijalni klijenti ne znaju šta bi bio najbolji pristup za njihov problem i zatraže naš savet mi im ga i damo. To se ipak ne dešava toliko često jer danas ljudi puno čitaju i istražuju i sami, konsultuju blogove i slično, tako da se jave sa konkretnim zahtevom tipa „želim Kognitivno-Bihejvioralnu terapiju“ ili „želim da zakažem kod tog i tog terapeuta“. Imajući to u vidu, mi na sajtu imamo dosta detaljan opis psihoterapijskih pristupa koje nudimo, dodatne aktivnosti kojima se bavimo kao i biografije svih naših saradnika.

157

U vašem savetovalištu se bavite različitim problemima, i mislim da je vrlo važno da se odmah suočimo sa uvreženim mišljenjem velikog broja ljudi koji odbijaju da potraže stručnu pomoć i ne žele da idu kod psihologa „zato što nisu ludi i ne žele da ih neko kljuka lekovima”. (ovo je stav koji često možemo čuti). Da li biste mogli da nam pomognete i pojasnite razliku između psihologa, psihoterapeuta i psihijatra i njihovih pristupa tretiranju problema?

Na sreću, stigma oko traženja profesionalne pomoći sve se više smanjuje.

Postoji velika razlika između vremena pre 10 - 15 godina kada smo mi počinjali sa ovim poslom i sada. Sve je više kvalitetnih blogova i tekstova na temu mentalnog zdravlja i razbijanja stigme oko mentalnih bolesti. Zahvaljujući tome, tribinama na ove teme i drugim akcijama, sve je veći broj ljudi koji razumeju da psihoterapija i psihološko savetovanje ne služi samo za otklanjanje simptoma već i za unapređivanje života i za lični rast i razvoj. Samim tim, sve je veći i broj ljudi koji traže pomoć. Da odgovorim na vaše pitanje, psihoterapeut je dakle neko ko pomaže ljudima da otklone simptome, reše probleme koje imaju i unaprede kvalitet života koristeći znanja stečena kroz edukaciju iz nekog psihoterapijskog modaliteta. To znači da je psihoterapeut osoba koja je nakon fakulteta (obično nakon završene psihologije, medicine, socijalnog rada i sl.) završila dodatnu (najčešće četvorogodišnju) edukaciju iz nekog od psihoterapijskih pristupa (npr. iz Kognitivno-Bihejvioralne terapije, Psihoanalitičke psihoterapije, Tra-

158 | februar

nsakcione analize itd.). Uobičajeno je da ovaj vid edukacije uključuje i obavezne sate rada pod supervizijom, ali i rada na sebi kroz obavezne sate lične psihoterapije. Psiholog postajemo kada završimo psihologiju na Filozofskom fakultetu. Ovaj vid obrazovanja priprema nas za širok spektar psiholoških delatnosti koja uključuju i psihološko testiranje i procenu, psihološko savetovanje, preventivni rad, istraživački rad, kao i praktičan rad na različitim mestima od škole i obdaništa, do različitih kompanija, institucija socijalne zaštite, vojske i policije, nevladinog sektora, sporta, klinika i savetovališta. Psihijatar je neko ko je završio Medicinski fakultet i specijalizirao Psihijatriju. Kao i svaki lekar, psihijatar se primarno bavi postavljanjem dijagnoze i lečenjem lekovima. Neki psihijatri završe dodatnu psihoterapijsku edukaciju ili subspecijalizaciju iz psihoterapije, nakon čega kombinuju farmakoterapiju (lečenje lekovima) i psihoterapiju.

Ko su ljudi koji vam se najčešće obraćaju i šta su tegobe sa kojima se ljudi savremenog doba suočavaju?

Mi radimo sa najrazličitijom populacijom klijenata. Najviše je mladih i onih srednjih godina, ali dolaze i adolescenti i stariji ljudi. Moj najmlađi klijent je imao 10 godina, a najstariji 82. Češće dolaze žene, ali je broj muškaraca u značajnom porastu. Većina naših klijenata je visoko obrazovana, ali ima sve više i onih sa srednjom, pa i osnovnom školom. Pošto smo mi privatno savetovalište, dolaze ljudi koji mogu to sebi da priušte, ali i studenti

159

koji se odriču drugih stvari da bi došli i radili na sebi. Imala sam čak i klijentkinju koja je uzela keš kredit i taj novac investirala u psihoterapiju. Striktnih pravila dakle nema, dolaze svi oni koji prepoznaju da imaju problem, žele da rade na sebi i spremni su da potraže pomoć. Kako radimo sa različitim kategorijama ljudi, tako radimo i sa različitim tegobama. Pošto mi u savetovalištu najviše praktikujemo Shema terapiju, Kognitivno-Bihejvioralnu i Porodičnu terapiju, najviše dolaze ljudi da anksiozno-depresivnim simptomima, poremećajima ličnosti, raznim traumama, bračnim ili porodičnim problemima.

Dolaze naravno i ljudi koji nemaju konkretne simptome već žele da unaprede kvalitet života, odnose prema sebi i prema drugima. Često radimo i sa ljudima koji dolaze kako bi naučili neke konkretne veštine, poput nekih od komunikacijiskih veština, veština javnog nasupa, tehnika učenja, veština planiranja vremena i slično. Neki pak dolaze jer žele da prestanu sa nekm štetnim ponašanjima poput prejedanja, odlaganja, zanemarivanja sebe i slično.

terapeuta ili taj i taj pristup. Ako pitaju nas, mi ih uglavnom savetujemo na osnovu problema koji imaju, odnosno u zavisnosti od toga šta žele da promene ili nauče. Važno je i koju vrstu promene žele, da li je cilj da otklone neki simptom ili problematično ponašanje ili žele da naprave „veliko spremanje“, što u prevodu znači da žele da promene neke aspekte ličnosti ili da naprave velike životne promene. Neki psihoterapijski modaliteti bolje rade sa jednim tipom promena, a drugi sa drugim. Pristupi koji tretiraju konkretan problem zahtevaju manji broj seansi (pa i manju investiciju u smislu energije, vremena i novca), dok oni pristupi koji rade na dubinskoj promeni traže i veće investicije i više strpljenja. Stoga je veoma važno da se prilikom savetovanja klijenata u vezi sa pristupom koji bi za njih bio pogodan uzmu u obzir i svi ovi faktori, a posebno klijentovi ciljevi, želje, mogućnosti i motivacija.

Jedno od vaših polja delovanja i profesionalno usmerenje je Shema terapija. Da li biste našim čitaocima mogli da kažete koje su odlike ove terapije i Praksa poznaje mnoštvo različitih mo- kome je ona namenjena? dula psihoterapije koji imaju svoje osobenosti. Kako vi savetujete klijente Shema terapija je psihoterapijski prida se odluče za određeni modul koji će stup koji je osmišljen kako bi se tretirali poremećaji za koje se pretpostabaš njima odgovarati? vlja da su nastali tokom ranog razvoKao što sam rekla, veliki broj klijenata ja ili kasnijih traumatskih iskustava, dođe spreman, u smislu da zna gde je i tako da se prevashodno bavi problezašto došao. Neki pročitaju informacije mima kao što su poremećaji ličnosti, na našem sajtu, neki konsultuju forume kompleksni post-traumatski stresni i/ili stručnu literaturu, a neki dođu po poremećaj i slično. S obzirom na to da preporuci pa traže konkreno tog i tog svi imamo neke štetne obrasce koje

160 | februar

ponavljamo, shema terapija može da se koristi i za promenu tih obrazaca kod ljudi koji nemaju pomenute ili bilo koje druge dijagnoze. O tome koje sve obrasce (sheme/životne zamke) možemo da imamo, kako da ih prepoznamo i kako da ih menjamo govori knjiga „Osmislite život iznova – Shema terapija u praksi“ koju smo 2018. izdali u saradnji sa Psihopolisom.

Kako mi kao posmatrači, porodica, prijatelji ili komšije, možemo pomoći i motivisati osobu koja je prošla kroz teško, traumatično iskustvo da prepozna da joj je potrebna pomoć i obrati se stručnom licu?

Ilustracija: Alexandra Nechita

Ilustracija: Lucy Calhoun

Veoma je teško gledati kako neko koga volimo pati, a još je teže ako taj neko nije motivisan da potraži pomoć. Ukoliko im predložimo da potraže pomoć, a taj neko to odbije, počinjemo da osećamo strah i bespomoćnost od kojih se često branimo pojačavanjem pristiska (držimo pridike, ucenjujemo i slično) ili povlačenjem i odustajanjem tipa „ma baš me briga, radi šta hoćeš“. Nijedna od ovih strategija nije dobra – pritisak najčešće rađa još veći otpor, a odustajanje šalje poruku da smo ljuti, a da je ta osoba kriva i sama u tome što joj se dešava. Ono što može da pomogne je da tu osobu saslušamo, da pokažemo da je razumemo, da pokažemo da ima našu podršku i da je ne osuđujemo, da pokažemo strpljenje i smirenost kao i to da jesmo tu i da ćemo biti tu i tokom terapije i posle nje. Jako je važno i da ohrabrujemo, negujemo nadu i da budemo tu – prisutni, bliski, topli i uključeni.

161

U radu sa izbegličkim porodicama, multi-etničkim i siromašnim porodicama suočenim sa teškim životnim krizama kao što su izbeglištvo, gubitak, adaptacija na novu sredinu, trauma, stres, anksioznost i depresivnost imate bogato profesionalno iskustvo. Koliko se rad sa ovakvim ljudima razlikuje u odnosu na uobičajenu praksu i kako vam je to iskustvo pomoglo u boljem razumevanju ljudi?

u zavisnosti od toga da li postoji neka aktuelna ili skorašnja kriza i trauma ili ne. Ukoliko postoji, onda je fokus u radu na obradi tog traumatskog iskustva i na adaptaciji na krizu. Simptomi i problemi koje vidimo tretiraju se kao normalna reakcija na nenormalnu situaciju pa je rad u značajnoj meri usmeren na to, odnosno na pitanje kako na zdrav način izaći na kraj sa takvom situacijom...Kako iskoristiti postojeće resurse...Kako preživeti.

Teško je dati neki opšti osvrt za ovako različite kategorije ljudi. Ono što može Najvažnija stvar koju sam ja naučila iz da se kaže je da je postoji razlika u radu rada sa izbeglicama i drugim ljudima

162 | februar

koji su doživeli traumu jeste upravo to – kako preživeti. Iako su ih zadesile razne grozote, iako se tlo pod nogama izmaklo u trenu, iako su prošli kroz puno bola i pravi mali lični pakao, ovi ljudi su sve to uspeli da prežive i da nastave život dalje. Mnogi od njih su iz svega toga izašli jači i sa puno novih resursa. Za mene lično, to je bila važna lekcija da se i iz najgoreg može izaći zdrav i da smo zapravo mnogo jači nego što mislimo. Danas to iskustvo i te priče rado delim sa klijentima koji misle da ne mogu da se izbore i da nakon nekih iskustava nema dalje. Priče

o ljudima koji su preživeli nedaće i izrasli iz njih vraćaju nadu i hrane veru da i mi možemo ne samo preživeti, već i stvarno biti dobro.

Osim što ste individualni, takođe ste i porodični psihoterapeut. Koji su to problemi koji iziskuju uključivanje čitave porodice u terapiju?

Uključivanje porodice u terapiju može biti od koristi kod najrazličitijih tipova problema. Ono je posebno važno, a možda i neophodno tamo gde je problem koji klijent ima zapravo simptom

163

nefunkcionalnog i nezdravog porodičnog sistema. Tada problem postoji ne zato što je ta jedna osoba bolesna, već zato što porodica ne funkcioniše na zdrav način. Posebno je važno da se porodica uključi onda kada je dete osoba koja nosi simptom ili problem.

moć od okoline, od psihoterapeuta, duhovnika ili bilo koje druge osobe od poverenja. U svakom slučaju ne treba da čeka da problem poraste i postane neizdrživ. Kao i u klasičnoj medicini, i u psihoterapiji je „bolje sprečiti nego lečiti“, a ako već moramo da lečimo, bolje je da lečimo dok je problem u početnoj Da li su češći slučajevi da pojedinci i fazi. porodice dođu kod vas i obrate vam se sa duboko razvijenim problemom ili Mnoga istraživanja su pokazala da je onda kada je problem na svom zače- pored specifičnih tehnika, upravo psitku? Da li mislite da je odlazak na psi- hoterapijski odnos ono što „leči”. Koje hoterapiju nešto što treba raditi samo su specifičnosti tog odnosa i kako se kada imamo problem ili ju je neophod- on razlikuje od odnosa sa članovima no uvrstiti u redovnu praksu održava- porodice ili prijateljima koji nam takonja mentalne higijene? đe žele dobro i žele da pomognu? Češće je da klijenti dođu pošto se problem već razvio, ali je značajan broj i onih koji dođu dok je problem u začetku. Sve je više i onih koji dođu preventivno. To znači, da dolaze kako bi proverili da li je sve u redu, kako bi preispitali neke svoje osobine, odnose, odluke i tome slično. Mislim da je to dobra praksa i da je mentalna higijena jednako važna kao fizička. To ne mora da znači da svako treba da ide na psihoterapiju, ali svako treba da se bavi sobom. Svako treba da nađe vreme da se poveže sa sobom, zapita sebe kako je, da li su mu potrebe zadovoljene, da li živi smisleno i u skladu sa svojim vrednostima. Ukoliko je odgovor na sva ova pitanja da, onda toj osobi treba samo povremena „kontrola“ sličnog tipa. Ukoliko osoba proceni da nije dobro i da joj potrebe nisu zadovoljene, treba da radi na tome da ih zadovolji i da živi život koji je zadovoljavajući i vredan življenja. Ako ne može na tome da radi samostalno, treba da traži po-

164 | februar

Ima stvari koje su slične u svim pomenutim tipovima odnosa, jer je nevezano od toga ko je u odnosu, dobar odnos onaj koji uključuje brigu, pažnju, podršku, validaciju, granice, uvažavanje, reciprocitet i slično. To su dakle osobine koje treba da krase i dobar psihoterapijski odnos. Razlika u odnosu na ostale odnose je u tome što je psihoterapeut profesionalac koji može da vidi nešto što dugima promiče. Dobar psihoterapeut vidi i ono što je iza naših zidova i odbrana. Takođe, psihoterapeut ima i profesionalnu distancu koja mu omogućava da stvari vidi objektivno. Naši prijatelji mogu u želji da nas zaštite savetovati da radimo nešto što je upravo suprotno od onoga što nam treba. Takođe, mogu biti nesvesni svojih problema (ili pozicija) te ih tako projektovati u nas. Mogu nam tako, nuditi savete ili komentare koji važe za njih, ali ne i za nas. Jedan moj klijent je to objasnio na sledeći način: „Kada sam donosio odluku da li da se razvedem, pitao sam

165

166 | februar

sve bliske prijatelje šta misle. Svašta su mi govorili, ali sam na kraju shvatio da niko od njih nije govorio o meni, već o sebi. Oni koji strahuju od razvoda i promena govorili su mi da bi to bila greška, a oni slobodni ili razvedeni, govorili su mi da je to za nas najbolje rešenje.

Niko pritom nije stvarno razmislio o tome kome to savetuje i da li je to moja ili njihova priča“. Pošto kroz edukaciju i lični rad mora da radi na sebi, terapeut zna koje su njegove priče i vrlo svesno štiti klijenta od toga. Ne navija ni za jednu opciju, već pomaže klijentu da dođe tamo gde on (klijent) želi ili tamo gde je za njega zdravo da bude.

Pored rada u savetovalištu, godinama ste radili kao profesor u srednjoj muzičkoj školi, a sada i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Kakva su vaša iskustva u radu sa mladima, sa kakvim izazovima i krizama se oni danas najčešće suočavaju?

Ako pitate moje studente reći će vam da im je najveći problem to što su na kraju teškog fakulteta, a bez jasnih izgleda šta dalje. Mnogi osećaju strah od toga da neće uspeti da se zaposle i žive od onoga za šta su se školovali. Osećaju da su puno uložili, a da je malo izgleda da će im se to vratiti. Tako uz strah osećaju i beznadežnost, bespomoćnost i tugu. Često čujem i da se malo druže, da su usamljeni, da previše koriste psihoaktivne supstance, da im je teško da nađu partnera/partner-

ku koja želi vezu, a ne samo seks i tome slično. Puno je tema i puno problema.

Koliko vam je pedagoški rad pomogao u ličnom i profesionalnom razvoju, posebno kako imate dodira sa mladima koji su posvećeni umetnosti?

Veoma mi je pomogao. Raditi sa mladima, pa još i talentovanim mladim ljudima zaista je i inspirativno i divno!

Pošto se još uvek razvijaju i traže, mladi ljudi često pokazuju i veću otvorenost za promenu. Tako nekada i mala pomoć može da napravi veliku promenu. Svest o tome ohrabruje i motiviše i vas (kao stručnjaka) da idete dalje.

Učvršćuje vas u ideji da je promena moguća i da to što radite ima smisla.

Ima tu još nešto - kada radite u školi mnoga deca porastu tu pored vas. Vežete se i vi za njih i oni za vas. Ja na primer i dalje negujem odnose sa nekom decom (sada odraslim ljudima) kojima sam predavala. Sa nekima se družim, sa nekima sarađujem, neke pratim po koncertma. Sa klijentima nemate tu vrstu odnosa, pa je to stvarno lepa nadogradnja. Uz sve ovo, pedagoški rad u muzičkoj školi i na Fakultetu muzičke umetnosti, naučio me je kako da budem dobar predavač, odnosno kako da zainteresujem i unapred nemotivisanog slušaoca i kako da teške stručne termine prevedem na „običan“ i svima razumljiv jezik. Naučila sam još i da volim muziku i da je slušam njihovim srcima i dušom.

167

U okviru savetovališta Mozaik redovno se održavaju interesantne radionice i predavanja. Kome su namenjeni i kako zainteresovani mogu da vam se pridruže?

smo doživeli i najvažnije od svega prikupljamo vaše priče. Ideja je da se ove priče objave i da se kroz njih pomogne drugima da uvide da nisu sami i da se trauma doživi, ali i preživi. Iskoristiću ovu priliku da pozovem i vaše čitaoMi imamo programe koji su otvoreni ce da se priključe ovoj našoj akciji i da za sve, programe koji su namenjeni ko- (anonimno) podele svoju priču. legama (psiholozima, psihoterapeutima i slično) i programe za biznis sektor Iskoristiću priliku da se na kraju ra(kompanije, odnosno zaposlene u tim zgovora vratim na temu psihoterapije. kompanijama). Imamo programe koji Možete li da date savet svima onima se plaćaju i one koji su besplatni. Od koji se suočavaju sa teškoćama i nisu besplatnih bih posebno izdvojila „Mati- sigurni da je psihoterapija pravo rešene sa psihoterapeutom“ koji se održa- nje za njih? va jednom mesečno (poslednje nedelje u mesecu od 11-13h) i koji je dobra Mogu da dam savet i to u jednoj reči: prilika da u neformalnoj atmosferi, uz „Probajte!“. Psihoterapija nije rešenje čaj ili kafu, u grupi od desetak ljudi, za svakoga, ali jeste za veliki broj ljudi. popričate sa našim psihoterapeutima I kada to kažem, ja ne pričam samo iz o temi koja je tada „na tapetu“. To je ugla nekoga ko je imao puno prilike da sjajna prilika da ljudi koji nikada nisu vidi koliko se ljudi menjaju i koliko dobibili na terapiji posete savetovalište, jaju od psihoterapije, već i iz ugla nekovide kako sve to izgleda i pitaju sve što ga ko je i sam bio klijent. Ako vas nešto ih interesuje i o psihoterapiji i o temi žulja, ako niste srećni uradite nešto da kojom se tada bavimo. Za neke ljude, to promenite. Uradite nešto za sebe. to je i prilika da podele svoju priču i do- Na psihoterapiji ili negde drugo, samo uradite. Život je jedan i vredi ga lepo biju bar neki vid podrške. odživeti. Vredi brinuti o sebi i pobrinuZnajući koliko je važno da se priča po- ti se za sebe. Ima li važnijeg zadatka? deli, u oktobru smo počeli sa akcijom Ima li zaista šta preče? Neko će mož„Trauma naša priča“. Ideja je da svi za- da reći da je preče brinuti o deci ili o jedno otvorimo priču o traumama koje drugim ljudima ili o poslu, zaradi... resmo doživeli: o ratovima, bombardo- alnost je ipak da ako mi trpimo i nismo vanju, izbeglištvu, bolesti, mobingu, dobro, onda trpe i sve te druge veoma nasilju, diskriminaciji i slično. U sklopu važne stvari. te akcije organizujemo besplatne tribine i seminare, pripremamo knjigu i vebsajt, snimamo intervjue sa kolegama koji rade s traumom, prikupljamo statističke podatke o traumama koje

168 | februar

NovogodiĹĄnje rezolucije

169

Zdravlje

170 | februar

Intervju: Katarina Đošan @eutanazija8

Josif Fidanovski Seks bez ljubavi je nesvesni pokušaj čoveka da stigne do ljubavi 171

J

osif Fidanovski je diplomirani psiholog, kognitivno-bihejvioralni terapeut, psihoseksualni terapeut, savetnik za partnerske odnose, član Evropske Seksološke Federacije (EFS) i zastupnik udruženja Seksin u Beogradu. Primarni predmet njegovog naučnog istraživanja jeste seks, u jednom širem smislu, i to još od diplomskog rada naovamo. Glavno polje djelovanja mu je psihoseksualna terapija, odnosno pružanje pomoći tamo gdje postoji seksualna disfunkcija i narušen partnerski odnos. Svom radu pristupa holistički, zaobilazeći prepreke i predrasude zapadnjačke, strogo pozitivističke i specijalističke nauke.

U intervjuu za Plezir magazin pričali smo o odnosu seksa i ljubavi, predrasudama i zabludama, o seksu kao tabu temi i sličnim pitanjima koja su bitan pokazatelj stanja psihe pojedinca i stupnja razvoja društva.

psihoseksualnu terapiju, jer ne mogu da izdrže „muku” koja ih je snašla, a i psihoterapija ipak sve više postaje „normalna” stvar za većinu ljudi.

Nikada mi niko nije rekao da ide na psihoseksualnu terapiju. Da li ljudi zaista ne dolaze masovno jer nisu svjesni problema, ne vjeruju takvom pristupu, i lakše im je da probleme rješavaju „instant” na svoju ruku? Ili zapravo veći broj ljudi dolazi nego što priča o tome?

Šta je zapravo psihoseksualna terapija? Kakvim se sve metodama služite da biste došli do rezultata?

Ljudi su od pamtiveka tražili instant izlečenja, jer kada čovek ima neki problem on želi da smesta nestane situacija u kojoj se našao. Pa tako i danas, većina pribegava brzim „rešenjima”, ali mnogi od njih se vremenom jave terapeutu, jer je razgovor sa stručnjakom veoma lekovit. Ljudi se boje da učine prvi korak i otvore se u vezi sa najintimnijim aspektima sebe, ali dosta se toga promenilo. Iz godine u godinu sve više ljudi traži 172 | februar

Ko najviše dolazi? Ima li to veze sa godinama, polom ili pak tipom seksualne disfunkcije?

Dolaze podjednako i muškarci i žene različitih uzrasta, bez obzira na godine ili tip seksualne disfunkcije. Ipak, najčešće su to muškarci i žene u kasnoj adolescenciji ili srednjeg životnog doba, koji imaju probleme sa uzbuđivanjem, seksualnom željom i „bolnim” odnosima. Erektilna disfunkcija, prevremena ejakulacija kod muškarca, kao i vaginizam kod žena su dosta česti u mojoj praksi.

Tu su i razne vrste seksualne zavisnosti, depresije, kao i problemi u partnerskom/ljubavnom odnosu.

Psihoseksualna terapija je integrativna metoda za povećanje intimnosti između partnera i njihove seksualne funkcionalnosti. U početnom delu upoznavanje se odigrava kroz intervju i upoznavanje sa seksualnom istorijom pacijenata, pa se radi dalje na identifikaciji pozadinskih misli i osećanja kroz različite tehnike i vežbe, koje oni dobijaju za domaći zadatak, od vođenja dnevnika do različitih tehnika relaksacije. U drugom delu terapije, kada postanu stabilniji u odnosu na svoj problem, krećemo da razrađujemo seksualno/ljubavni deo kroz specifično konstruisane genitalne vežbe za smanjenje seksualne

173

174 | februar

anksioznosti i povećanje sigurnosti osobe ne osećaju potrebu da seksuana tom planu. lno opšte na „odrasli” način. Takva ponašanja su beg od ljubavi i intimnoNa sajtu „Udruženja Seksin“ piše sti, što predstavlja glavni imenitelj svih da je većina seksualnih problema seksualnih zavisnosti. psihičkog porijekla. Budući da seks ima bitnu ulogu u životu svakog Pa ipak čini se da bi odmah postapojedinca, da li je moguće fro- lo jasno ako se javi neki problem jdovski tvrditi da je i većina psihič- seksualne prirode, vjerovatno zato kih problema povezana sa seksom? što se seks na prvom mjestu povezuje sa nagonima i čulnosti, i doSeks i psiha su nerazdvojivi, oni se življava kao nešto čija je priroda prepliću i utiču jedno na drugo od skoro isključivo fizička. Zbog toga, najranijeg uzrasta. Psihoseksualni vjerujem da mnogi nisu ni svjesni razvoj podrazumeva da dete integri- da imaju problem. Kako dolazi do še zdrava razvojna iskustva da bi ima- osviješćenja problema seksualne lo normalan pogled na svoju seksua- prirode? lnost kroz različite faze odrastanja.

Tačno je da psihički status jedne Ljudi generalno potiskuju svoje proosobe utiče na seksualno funkcioni- bleme. Ne morate da budete potpusanje, ali i da problemi u seksualnom no svesni da biste videli ono što je razvoju takođe ugrožavaju mentalno deo vašeg života, već da ne negirate stanje osobe. Frojdovo stanovište je ono što postoji. Pravo osvešćivanje danas u neku ruku prevaziđeno, Ma- dolazi kad se krene na terapiju, jer sters i Džonsonova su pokazali da tada po prvi put osetite, uz pomoć ne mora postojati dublja neuroza iza terapeuta, da ne morate više da beneke seksualne disfunkcije. Proble- žite od sebe i problema. mi sa seksom automatski ne znače da imate psihički poremećaj, ali u Na vašem sajtu je takođe moguće mnogim slučajevima mogu ukazati pronaći i izjavu o tome šta je dona „dublje” razvojne probleme. bar seks – onaj u toku koga se sa partnerom osjećate dobro prije, za Seksualno devijantna ponašanja vrijeme, i nakon samog čina. Da li je poput fetišizma i voajerizma su onda po vašem mišljenju svaki seks toliko dio pop kulture da ih ne koji ne uključuje partnera (u punom samo prihvatamo već i veličamo, smislu te riječi) nezadovoljavajuposmatramo kao nešto kul. Kako ći? Mislim na masturbiranje, seks je u teoriji ali i u praksi uopšte mo- za jedno veče, itd…? guće definisati „pogrešno” u seksu i oko seksa, odnosno koji su kriteri- Seks koji nije u kontekstu ljubavi, jumi za to? U kom trenutku pojedi- može obavljati „posao” izvesno vrenac treba da se zapita? me, ali suštinski nikada ne ispuni čoveka. Zapravo, takav oblik seksa je samo To su oblici seksualno devijantnog nesvesni pokušaj čoveka da stigne do ponašanja, zavisničkog su tipa, pa te ljubavi.

175

Ipak mnogi ljudi, a posebno muškarci, strogo razdvajaju seks i ljubav. Mnogi čak tvrde da je nemoguće imati dobar seks sa ljubavnim partnerom. Da li bi takvo shvatanje upravo bilo znak nekakvog psihičkog problema ili prosto predrasuda?

Da, to može biti znak psihičkog problema, posebno kod ljudi koji nikada nisu imali dužu vezu. A kod ostalih je u stvari iskrivljeno uverenje o seksualnosti zbog površnog pristupa istoj. Da bi razumeli dubinu ljubavi i seksualnosti, oni moraju da se potrude, da investiraju u tom pravcu, a neki ljudi nisu sazreli za taj poduhvat. Mnogi čak ni ne žele da krenu u tom pravcu. Oni se zapravo ponašaju kao mala deca, igraju se jednom igračkom, pa kad im dosadi, pređu na drugu. Tako nikada ne spoznaju svoje mogućnosti u integraciji ljubavi i seksa.

Koje su još česte predrasude u pogledu seksa sa kojima se često susrećete? Budući da su to uglavnom razmišljanja sa kojima smo suočeni vrlo rano, kako je i da li je uopšte moguće ikada ih se sasvim riješiti?

Postoje mnogi mitovi i predrasude, poput neophodne veličine muškog penisa da bi žena bila zadovoljena, zatim da seks mora biti spontan odnosno bez reči i planiranja, da žene koje su „dobre” u krevetu nisu za brak, da je u redu ako si promiskuitetan (iako nisi tinejdžer), da je seks opasan, prljav, da je pogrešno masturbirati itd.

Psihoseksualna terapija sistematskim

176 | februar

pristupom otklanja veliki broj predrasuda, tako što ljudi vremenom shvate da mogu izgraditi drugačiji odnos prema seksualnosti koji je afirmativan i ne inhibira njihovo funkcionisanje i zadovoljstvo na tom planu.

To insistiranje na međuodnosu i harmoniji seksa i ljubavi moglo bi se nazvati holističkim pristupom, koji Zapadu već dugo vremena nije blizak. Koliko su na vaše djelovanje i shvatanje seksa uticala istočnjačka učenja, ako jesu?

Taj „zapadnjački” pristup ne dovodi čoveka do istine, jer su čoveku potrebni i ljubav i seks da bi bio u balansu. Zapravo, samo u harmoniji između ta dva aspekta čovek može da sazreva optimalno. Istok je upoznao obe strane medalje, ne forsira ni jednu, jer je svaka podjednako važna. Egzistencija se kreće kroz suprotnosti, pa čak i ako vam se čini da su seks i ljubav suprotne stvari, vreme je da ih povežete, konektujete i da ne forsirate samo jednu.

To je za vašu dobrobit.

Budući da ljudi dolaze da bi našli pomoć, ali je seks prilično tabuizirana tema, zanima me da li pacijenti često pribegavaju neistini na seansama? Je li se desila neka naročito simpatična laž koju biste podijelili sa nama?

Većina klijenata se brzo opusti i krene iskreno da se izjašnjava. Naravno, neki sakriju ponešto ili se ne sete sve da iznesu (niti je to moguće u kratkom

periodu). Jedan klijent je dugo skrivao svoje pravo ime i prezime, da bi nakon izvesnog vremena (kako se terapija odvijala i išla u pravcu njegove sve veće autentičnosti) došao i rekao mi da mu je to veliko opterećenje, da ne može više da laže i potom se ponovo predstavio. Tako sam ja krenuo da radim sa „novom” osobom.

Iako je jasno da knjiga ne može zamijeniti razgovor niti psihoseksualnu terapiju, ipak bih voljela da nam

za kraj intervjua preporučite neko kvalitetno štivo na temu seksa, seksa i ljubavi.

Na polju muške seksualnosti izvanredno je štivo Nova muška seksualnost, autor je Berni Zilbergeld. Takođe cenim Ošo-ve knjige: Seks, Biti zaljubljen, itd… Potom, Formule ljubavi - od Milivojevića. Vreli seks i Vrele veze od Trejsi Koks – za one koji vole novinarski, šaljivi stil pisanja.

177

Životni stil

Dodirni me...

Da li ste za jednu brzu igricu?

Hajde, uzmite par trenutaka i probajte da se prisetite koliko različitih kultura poznajete koliko ljudi poznajete, i koliko različitih osobina možete u jednom minutu nabrojati? A zemalja kada krene jedan minut, onih 60 sekundi tog jednog minuta čini li vam se kao i meni da dužina reči koju hoću da izgovorim u tom nabrajanju ne dozvoljava da to uvek bude punih 60 pojmova u jednom minutu? I, zapravo, tako možemo u krug i u beskonačno, da nabrajamo šta god postavimo

| februar

ispred sebe, sve do jednog trenutka i jedne brzalice koja će nastati u nabrajanju. Probajte sada i sa osobom koja se nalazi pored vas dok ovo čitate.

Videćete kojom brzinom izazivate osmeh i radost u igranju i nabrajanju. I onda u jednom trenutku tog nabrajanja našeg/ vašeg sagovornika, osobu sa kojom smo u beskonačno nizu tih reči samo dodirnemo, dodirnite je. I taj trenutak staje.

Jedna sekunda i jedan dodir su dovoljni da prekinu beskonačni niz.

Tekst: Merima Aranitović

Tekst: Marija Radojković

179

Jeste li nekada razmišljali o toj magiji dodira? Gde nastaje i nestaje prostor intimnosti jedne osobe? Gest rukovanja je jedini trenutak dodira u kojem, na našim prostorima, pozdravljamo nekog, onako automatski. Sve ostalo je ulazak u „naš lični prostor“.

Sa druge strane, svima je poznat i određen broj kultura u kojima je i sam čin tog rukovanja i dodira već zadire u trenutak lične, intimne komunikacije.

Podsetimo se sada magije dodira i nežnosti. Kao deca, igrali smo igru sa odraslima, u kojoj bi kada nas nešto zaboli tražili momenat pažnje ispunjen nežnošću i tada bi nas naši bližnji poljubili da prođe. Sećate se toga?

Bili smo mali i verovali da je dodir lekovit. I jeste, lekovit je!

Kada naiđe trenutak ranjivosti i bola, ne toliko fizički koliko mentalno, najdelotvorniji lek je zagrljaj. Ima posebnosti i u tome da dok šetamo, držimo se za ruku sa dragom osobom.

180 | februar

Ko ima kućnog ljubima poznata mu je draž grljenja i maženja sa njim. To nevino, divno stvorenje koje nas momentalno ispuni toplinom i ljubavlju, uživa baš kao i mi u tom dodiru.

Kada prođu oni burni dani, puni jurišanja, traženja, postizanja, dostizanja i oklevanja kuda ćemo, ima li nas na nekoj mapi, dođemo do tačke kada bismo samo otrčali u intimnost i sigurnost našeg doma, da podelimo trenutak nežnosti. Da uđemo u svoj svet, zastanemo, udahnemo da vidimo kuda dalje. Ili momenat kada ostvarimo nešto na čemu smo dugo radili, posvetili se svim bićem da uspemo i dođemo do cilja, našeg ličnog trona, pa tada poželimo da je neko blizak nama tu da podelimo taj trenutak. Svaki trenutak slavlja podjednako kao i tuge ispunjen je ljudima koji su nam bliski, sa kojima delimo nežnosti i intimnosti i puštamo ih u svoj svet.

181

182 | februar

Nema veze sa kulturom kojoj pripadamo, nije bitna ni država u kojoj živimo, sve one koje možemo nabrojati u tih 60 sekundi, u njima sve različitosti nestaju, kada pomislimo na dodir, zato što svi mi posedujemo tu nežnost u sebi koju nosimo i negujemo. Svuda na ovom svetu i u svakom trenutku, podjednake radosti i tugovanja postoji deo nas koji je nežan, lagan, na staklenim nožicama.

To je onaj deo naše duše i istinske ljubavi koja nas čini posebnim i drugačijim. Svako od nas ima potrebu za ljubavlju i ljudima koji će nas voleti i koje ćemo voleti.

Da li ste nekada probali da zaustavite svađu i raspravu tako što ćete prići osobi i zagrliti je? Sigurno zvuči ne-

obično, ali zagrljaj je neverovatno moćan alat. To je najčistija emocija koju nekom pružate.

Zagrljaj i dodir su toliko moćni, magični i čarobni da ni jedna izgovorena reč nema tu snagu, toliku širinu u značenju i taj nivo emocije koji mogu izazvati.

Vrhovima prstiju prođite po površini kože, izazovite nekoga i videćete moć koju posedujete u deset tačaka na vrhovima vaših prstiju... Dozvolite sebi da priđete i da vam priđu. Hajde onda da započnemo nabrajalicu na drugačiji način. Dodirni nekog, probudi najčistiju emociju koja postoji u srži svakog od nas. Priđi i privuci pažnju vrhovima prstiju. Hajde!

183

Životni stil

Ajn Rand Žena koja je verovala u slobodu

Tekst: Dejana Vukadinović

| februar

N

a početku dvadesetog veka u carskoj Rusiji rođena je Alisa, u uglednoj lekarskoj porodici. Otac je bio farmaceut i imao je svoju apoteku. Rano je zavolela pisanje, zbog čega je sa samo devet godina odlučila da će u životu biti pisac. Dolaskom boljševika na vlast, njen otac gubi svoju apoteku, koja pada u ruke komunista. Porodica biva prinuđena da se spašava, te beži na Krim kako bi finansijski mogli da se oporave.

Nekoliko godina nakon boljševičke bure vraćaju se u Peterburg, gde mlada Alisa upisuje fakultet. S obzirom na to da je pokazivala simpatije prema zapadnjačkoj kulturi, imala je problema sa prihvatanjem komunističke ideologije koja je bila alfa i omega u svim sferama društva. Odbijala je da je prihvati smatrajući da nanosi štetu čitavom društvu. Mišljenje nije promenila ni u godinama koje su sledile.

Studije je posvetila istoriji i izučavaju američke kulture i politike, te je njena privrženost ideji slobode i individualizma, karakteristična za zapadni svet, sve više bujala. Svesna da nikada neće biti tako slobodna u društvu u kome je ideal kolektivizam donosi odluku da napusti zemlju. Odlaskom iz zemlje neće samo promeniti svoj život nego i ime. Tako će Alisa postati Ajn Rand.

185

Američki san Pobunjeni Atlas bilo je njeno najvažnije delo, i u njemu i u njemu se skreće pažnja na negativne strane zaje dništva. Predstavljena je budućnost Amerike u kojoj je kreativna industrija na marginama, dok su nesposobni ti koji su u centru. Glavni junak je umetnik koji se bori za slobodu i slobodno delovanje organizovanjem štrajka kako bi se poštovale ekonomske slobode radnika. Već u ovom delu naslućuju se ideje koje su u političkom smislu najbliže idejama klasičnog liberalizma. Prema rečima kritičara, reč je o vizionarskom štivu sa jasnom Prvo čedo Rendove nosi naziv Janu- porukom. arska noć. To delo će prema rečima mnogih kritičara biti uvod u ono Filozofija Ajn Rand po čemu će postati popularna, a to je ideja individualizma. Inspirisana ko- Provokativni naslov njene knjige Vrlina munizmom u kome je odrastala piše sebičnosti jeste manifest njene filodelo s naslovom (u slobodnom pre- zofije i ideologije koju je i odlučno vodu) „Živimo“. Reč je o romantičnoj predstavljala i „nametala“. Nametala, tragediji u kojoj se osvrće na brojne jer nije pristajala na kompromise i uvek probleme i nedaće koje kolektivizam se borila za svoje ideje. ostavlja za sobom. Večita borba pojedinca i ideje zajedništva obele- Ajn Rand je verovala da se čovek žiće opus Ajn Rand. rađa slobodan, bez okova kao tabula Na poziv rođaka koji su živeli u Čikagu, Alisa kreće na životno putovanje. Dobija zeleno svetlo sovjetskih vlasti da poseti rođake, međutim ona kupuje kartu u jednom smeru. Odlučna da postane scenaristkinja, počinje da uči engleski jezik.

Ubrzo se seli u Holivud gde je uočava jedan od velikih režisera. Spletom okolnosti poput onih iz filmskih scenarija, ona dobija ulogu statistkinje u njegovom filmu i tu kreće njen „Američki san“. Upoznaje budućeg supruga Frenka Oukonora sa kojim će ostati sve do smrti.

186 | februar

187

188 | februar

rasa bez ičeg lošeg u njemu. Odrastanjem, čovek kreira svoje navike, izborom koje donosi samostalno, nezavisno od drugih. Niko se ne rađa kao nesocijalno biće, već to postoje isključivo svojom voljom. U njenom učenju, koje će kasnije nazvati objektivizam, Randova ističe da je čovek herojsko biće i da sebičnost nije nemoralna osobina. Štaviše, to je dobra osobina, jer čovek treba da sledi svoje interese kako bi se ostvario, umesto da robuje drugima.

To je ireverzibilan proces. Niko nije rođen da čini druge srećnim na uštrb sopstvenih interesa. Samo kada smo srećni i ostvareni možemo druge učiniti zadovoljnim – jedan je od vodećih principa njenog učenja.

Kreativan čovek motivisan je željom da uspe, a ne da željom da pobedi druge Drugi, podjednako važan princip kojim se Randova vodila jeste razum. Sve što činimo rezultat je racionalnog razmišljanja. Razum je sredstvo kojim se služimo pre nego što donesemo ključne odluke. Uzimamo u obzir sve faktore, posledice i na osnovu toga se odlučujemo na poslednji korak.

Produktivnost, kao treći stepenik u njenoj misli, odnosi se na ideju da čovek mora da stvara gorepomenute osobine da bi preživeo. Tu su i iskrenost, pravda, odnosno sposobnost da se svakom sudi i kritikuje na osnovu njegovih vrlina, mana i sposobnosti.

Sve ostalo je čista nepravda.

U ovim principima jasno se vide obrisi liberalnih mislilaca. Ideje o slobodi i pravdi, prisutne kod Džona Stjuarta Mila i Adama Smita koji si se za-

lagali za slobodno tržište i državno neuplitanje u sferu ekonomije, Ajn će deliti sa njima. U njenom rečniku se visoko vrednuju reči nezavisnost i integritet. Čovek mora i treba da postupa u skladu sa svojim mogućnostima. On treba da dela u skladu sa ciljevima koje želi da ostvari, nezavisno i samostalno.

Integritet je sposobnost da se stane uz neku ideju Ajn Rand je inspirisala mnoge mislioce i imala veliki broj sledbenika. Među njima vredi pomenuti Nataniela Brandena sa kojim je osnovala Institut u kome su se izučavale njene ideje. Bilo je to vreme krupnih promena na globalnoj sceni. Feministički pokret, antiratni pokret i ekološki pokret bili su u usponu, te su njene ideje imale važan uticaj na njihovu borbu, posebno u delu koji se odnosio da smo svi mi slobodni da delamo. Osim poslom, Ajn i Nataniel su bili i emotivno povezani. Njihov institut je bio mesto odakle su se slobodno širile ideje ka drugim centrima, zbog čega su njene ideje našle put i do Kongresa.

Nakon što su se emotivno razišli i Institut je prestao sa radom, a Ajn je tražila potpunu kontrolu nad njim.

Njene ideje bile su najbolje prihvaćene kod ljudi iz sveta biznisa. Jedan od glavnih razloga za naraslu popularnost bila je u tome što su poslovni ljudi u njenom učenju nalazili opravdanje za sistem koji su drugi kritikovali i osuđivali kao nemoralni akt poslovanja, eksploatacije i robovlasništva u novom ruhu. Ajn u kapitalizmu nikada nije videla zlo, već slobodnu formu poslovanja.

189

Pitanje nije ko će me pustiti, već ko će me zaustaviti Kritike nisu izostale. Pridike su stizale kako sa levog tako i sa desnog centra, što se i očekivalo, s obzirom na to da je živela u vreme velikih podela u društvu i tvrdog konzervativizma koji je vladao ne samo u Americi nego i u Engleskoj, dok je komunizam i dalje bio na snazi u Sovjetskoj Rusiji. Kritikovala se i njena ideja „sebičnosti“ koja se posebno kosila sa religijom. (Ajn Rand se izjašnjavala kao ateista). Verovanje da treba služiti svojim interesima u suprotnosti je verovanju da svoje interese treba ostaviti po strani kako bi se služilo Bogu i onima kojima je to potrebno.

Svet koji želiš, može se osvojiti, jer postoji i stvaran je Pored uspeha knjiga koje su stekle kultni status i globalnu popularnost, Ajn Rand nikada nije bila zadovoljna u potpunosti. Nezadovoljstvo je proizlazilo iz činjenice da nikada nije dobila priznanje i odobrenje vodećih mislilaca tog doba. Danas se njene ideje izučavaju na fakultetima, postoje brojne nevladine organizacije koje s u se posvetile učenju i širenju njenih ideja. Pomenimo na primer Cato Institut u Vašingtonu ili Ajn Rand Institut koji je osnovao Leonard Pajkof u saradnji sa ekonomistom Evdardom Snajderom. Uprkos neprihvatanju akademske zajednice tog doba, njeno ime danas stoji rame uz rame sa dobitnicima Nobelove nagrade Miltonom Fridmanom i Fridrihom Hajekom i inspiri-

190 | februar

še nove generacije. Prema anketi koju je biblioteka kongresa svojevremeno sprovela, knjiga koja je najviše uticala na živote ljudi devedesetih godina prošlog veka bila Pobunjeni Atlas. Njen roman se po uticaju na američko društvo nalazi odmah iza Biblije.

Ajn nikada nije izgubila akcenat i nakon toliko godina provedenih u Americi.

Ostaće širom sveta upamćena kao Ruskinja koja je verovala u slobodu pojedinca, imovine i prava na život, za koja prava se borila svojim najjačim oružjem – rečima.

Sloboda znači ne postavljati suvišna pitanja, biti bez očekivanja, a uvek biti samostalan i nezavistan.

191

Ekologija

192 | februar

Umeće življenja Zdrave grickalice 300g rendane bundeve 300g ražanog brašna 100g kukuruznog brašna 100g brašna od bundeve 1,5dl mleka ½ kvasca 1 prašak za pecivo 1 kašičica soli 1 kašičica šećera 30g putera *pomešajte suve sastojke, prodinstajte sveže rendanu bundevu na puteru, dodajte kvasac u toplo mleko i prašak za pecivo i od sastojaka umestite testo.

Testo pecite 15 minuta na 200C°

Lagom [’là:gom] ni premalo ni previše

Pletivo by Plezir prirodna vuna niti od recikliranog pamuka metalni rajsferšlus ljubav 193

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net