Plezir Magazin Oktobar 2017 #49 by Plezir magazin

OKTOBAR 2017.

BROJ 49

Uvod

akon male pauze vraćamo se u novom odelu, sa novom energijom i velikom željom da nastavimo tamo gde smo u julu stali. Ulice mirišu na pečeni kesten, topli džemperi i mekani šalovi su zauzeli svoju poziciju u ormanima, dok iz zvučnika odzvanja omiljena muzika koja nadjačava dobovanje kiše. Znamo da je jesen tu. I pravo je vreme da pripremite omiljeni topli napitak, zauzmete udobnu pozu i prepustite se čitanju novog broja Plezira. Upravo ti rituali i trenuci samo našeg vremena bili su tema kojom smo se bavili. Analizirali smo i činjenicu da smo najednom svi prezauzeti i razmišljali koliko društvene mreže i rasipanje vremena na nebitne stvari imaju udela u tome. Putovali smo u udaljene predele, provlačili se berlinskim tunelima, ulazili u podzemne gradove, maštali, sanjali, družili se sa inspirativnim ljudima i učili. Kako vam ne bismo previše otkrili i pokvarili ugođaj ostavljamo vas da sami odaberete teme koje vas najviše interesuju. Nadamo se da ćete u broju koji smo vam priredili pronaći dovoljno inspiracije i motivacije da sebi i svojim bližnjima ulepšate naredne dane. Do sledećeg broja, pratite nas na našem sajtu i društvenim mrežama.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin

plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

2 | oktobar

Sadržaj

Ekologija

Životni stil Prva jesenja berba

Životni stil

Dizajn

Jesenje druženje sa najdražim blogerima

Umetnost To zrnce što menja sve(t)

Olga S.

Umetnost Wood All Good

Predrag Popara

Sadržaj

Muzika

Peter Ugrin

Životni stil

Kultura

116

Japanska radna etika

Životni stil

102 Ne pitaj ništa, mnogo 120

Beograd voli 80-e

4 | oktobar

Leksikon sam zauzet!

108

Dejan Stojiljković

Ko je ovde normalan?

Jelena Vuković

Sadržaj

Moda

Putopis

Umetnost

124

182 Šareni svijet Eduarda 194 Vodič kroz najzanimljivije

Putopis

Moda

142

188

Razglednica iz Indonezije: ostrvo Flores

Jerusalim – Grad neverovatnih priča i nezaboravnih doživljaja

154

Kapadokija Dolina okamenjenog vremena

170

Kobre

trendove jesenje sezone

Model Insajder Ko je Mišel Lemi?

198

Igor Galešev

Online špartanje

202

Jesenje izdanje

Tuneli podeljene

Nemačke

Teodora Kovrlija

Nina Simonović

Novinar po profesiji, urednik i internet preduzetnik kako se to danas popularno kaže, idealista u pokušaju da ispravi sve nepravde ovog sveta i stvori svoj oblak na kome neće primećivati zlurade komentare, nezadovoljne ljude i manjak higijene u javnom prevozu. Ponekad sa previše interesovanja da bi se fokusirala na samo jednu stvar, ali kada ste novinar to se računa kao plus. Veoma uporna u svojim zamislima. Plezir je nastao iz želje da stvorim nešto drugačije, novine u kojima će biti više teksta nego slike a ne obrnuto i iz potrebe da vam saopštim kako nije sve tako sivo, talentovani ljudi koji su uradili nešto sa sobom su svuda oko vas, a posao vas (baš kao ni ništa drugo dobro u životu) neće sam udariti u glavu. Skočite i uhvatite ga sami!

Pisanje o sebi joj najteže pada. Pisanje o drugim stvarima joj je uživanje. Sebično čuva dete u sebi. Voli planine. Obožava knjige. Ne zna da li više da veruje intuiciji ili razumu. Sluša čudnu muziku. Veruje u Ljubav, dobru Kafu i Pivo. Umetnost i Univerzum. Bradu i Tetovaže. Bori se za svoje snove. Slavi život. Ne može bez čokolade. Pušta dušu da joj slobodno luta ruskim stepama. Kada poraste jedino što želi je da bude Srećna. Svoje priče voli da pripoveda kroz fotografije. Volela bi da prepešači ceo svet i ostavi svoj trag u njemu. The Force is strong with this one.

REDAKCIJA 6 | oktobar

SARADNICI Sara Savčić

Vesna Belušević

Andrijana Kovrlija

Milena Goševski

Merima Aranitović

Marija Radojković

Tihana Smiljanić

Srđan Šveljo

Anđela Đurašković

Siniša Prvanov

Marija Bulatović

Uroš Timić

Monika Belovanović

Dejana Vukadinović

Jelena Ranković

Ivana Aćimić

Igor i Dragana Možek

Dušan Nešović 7

Ekologija

Prva jese berba O

ktobar je mjesec za velika spremanja i male užitke. Za slanje ljetnjih haljina na tavan i radovanje toplom pletivu. Ovo je vrijeme kada istražujemo svoja četiri zida i ponovo učimo da uživamo unutar njih. Sa knjigom u jednoj ruci i šoljom čaja u drugoj, skrivamo se ispod planine ćebadi, bezbjedno udaljeni od vjetra. Trpeze nam krasi hrana zagasitih nijansi koje oslikavaju samu jesen. U ovogodišnjem oktobarskom Pleziru odajemo počast tek ubranim plodovima i stapamo priču o hrani s pričom o eko navikama. Spremamo nešto drugačiju, a zdraviju zimnicu uz razgovor o nešto drugačijem, a zdravijem načinu života koji poštuje plodove zemlje.

8 | oktobar

enja Tekst: Anđela Đurašković

Ekologija

Jesen je doba žetve, pa se nerijetko dogodi da na stolu imamo izobilje zrelog voća i povrća koje treba pojesti u kratkom vremenskom roku. To je ujedno i pravo vrijeme da se razgovara o hrani i jednom od najvećih problema vezanih za nju: otpadu. Prosječan stanovnik Evrope i Sjeverne Amerike godišnje baci između 95 i 115 kilograma hrane. To je preko 300 grama nepotrebnog otpada po osobi dnevno, svakog dana, iz godine u godinu. Istovremeno, za 365 dana osoba nastanjena u Africi, južnoj i jugoistočnoj Aziji u prosjeku odbaci od 6 do 11 kilograma hrane. Surovi disbalans postaje još vidljiviji kada se pomene podatak da

10 | oktobar

je preko milijardu stanovnika planete gladno u ovom momentu, a da je većina njih smještena baš u Africi i jugoistočnoj Aziji. Bacanjem „viška“ hrane pokazujemo nemar prema osobama koje su je proizvele, ali i svom novcu, koji smo uložili u to što odbacujemo. Ove potrošačke navike, karakteristične za konzumeristički način života, produbljuju jaz između siromašnih i bogatih, povećavaju količinu otpada i štetnih gasova koji se oslobađaju dok hrana trune. Da bismo tome stali na kraj, moramo ponovo uspostaviti vezu s onim što jedemo. A kvalitetnijeg odnosa sa stvarnošću nema bez usporavanja tempa.

Živimo u vremenu kada sve radimo u hodu, razmišljajući o plati koja kasni, ispitu koji je preostao, voljenima koji nam nedostaju. Sadašnjost ispunjavamo brigom o sjutrašnjem danu, nesvjesni činjenice da time najviše ispaštaju naša sreća i zdravlje. Nekad se objedovalo satima, a danas pauzu za ručak jedva uguramo u petnaestak minuta, tokom kojih telefoniramo, odgovaramo na mejlove i pravimo spisak obaveza za poslije jela. Usporite, istinski pauzirajte. Izbrojite do deset. Koncentrišite se na to što jedete, radujte se svakom zalogaju i budite zahvalni što vam je na tanjiru.

Ekologija

Hrana i vi: odnos koji je izuzetak od pravila

Na globalnom nivou smo u prvih deset mjeseci ove godine bacili preko 500 miliona tona jestive hrane. Kada bismo samo jednu tonu hrane spasili od deponije, spriječili bismo 4,2 tone CO2 da dospije u vazduh. Uz nekoliko malih, a korisnih promjena u navikama, lako je postati izuzetak u ovom potrošačkom pravilu.

Birajte lokalno.

Najbolji način da budete sigurni u porijeklo i ispravnost hrane koju jedete jeste da kupujete namirnice proizvedene u vašoj okolini. Istražite sve pijace u gradu, porazgovarajte sa ljudima koji stoje s druge strane tezge o namirnicama koje prodaju i načinu na koji ih uzgajaju. Ko zna, možda nakon nekog vremena dobijete prijatelje kod kojih ćete uvijek moći da kupite najsočnije darove prirode.

12 | oktobar

Prigrlite nesavršenosti.

Voće i povrće koje nije savršeno, nije ni prihvatljivo u supermarketima širom svijeta. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama, 3 miliona tona hrane koju poljoprivrednici proizvedu ni ne stigne do prodavnica zato što „ne izgleda lijepo“. Ovo je samo pokazatelj nivoa nemara na kojem se naše društvo trenutno nalazi, dajući prednost izgledu onog što konzumiraju nauštrb zdravlja. Dajte svoj doprinos borbi protiv površnosti i odaberite voćku

čudnog izgleda. Ružno pače se u kuhinji pretvara u ukusan i zdrav objed, a to je jedino što je bitno.

Kompostirajte.

Suvi hljeb, ljuske od jaja, lišće, sjemenke – ništa od toga ne mora da završi na otpadu. Vratite ga zemlji, od koje je poteklo i stvorite plodno okruženje za rast novih biljaka. Veliku kofu sa poklopcem smjestite na balkonu ili ispod

prozora. Stavite u nju malo piljevine ili obične zemlje, koji će upiti neželjene mirise. Ovdje odlažite sav biljni otpad (peteljke, sjemenke, kore, lišće, ljuske itd.), stare začine i žitarice, talog od kafe i kesice od čaja i sva tijesta (bajat hljeb, „ćoškove“ od pice, tvrde krofne). Izbjegavajte dodavanje mesa, ribe, mliječnih proizvoda, ulja i masnoća u kantu za kompostiranje jer će usporiti proces razlaganja materije, a oštar miris koji emituju će privući insekte i glodare. 13

Ekologija Hranu na sunce! Ukoliko se dogodi da imate pun frižider zrelog voća i povrća koje ne možete sami pojesti, razmislite o produžavanju roka trajanja hrane putem sušenja. Osušeno voće i povrće čuva svoja hranljiva svojstva, a ne treba ga čuvati u zamrzivaču. Postoje tri glavna načina za sušenje hrane: na suncu, u rerni i u dehidratoru. „Sunčanje“ tankih kriški voća i povrća idealno je za dane kada nema vlage i za prostore daleko od insekata i zagađenog vazduha. Da bi plodovi bili ispravno osušeni na suncu, temperatura mora preći 30 sepeni Celzijusa, tako da ova opcija nije najpogodnija za balkansku jesen. Sušenje u rerni je lako izvodljivo u svakom domaćinstvu. Hrana se satima suši u rerni, na temperaturi ne višoj od 60 stepeni, kako sušenje ne bi preraslo u pečenje. Dok je u rerni, rotirajte je s vremena na vrijeme, kako bi se svaka strana ravnomjerno osušila. Konačno, ako je sušenje hrane nešto čemu biste voljeli češće da se posvetite, razmislite o investiranju u dehidrator rernu, osmišljenu za optimalno sušenje voća i povrća Ovakve rerne su kompaktne i neće zauzeti puno prostora, a omogućavaju sušenje minimum pet plehova namirnica istovremeno, time štedeći vrijeme (i smanjujući račun za struju).

14 | oktobar

Pretvorite druženje u gastronomski užitak. Višak hrane u frižideru može da se pretvori u savršen povod za okupljanje! Prije nego im istekne rok trajanja, sve namirnice pretvorite u ukusnu večeru za društvo ili porodicu. Istražite šta je moguće pripremiti baš sa trenutnim sadržajem vašeg frižidera. Nek vam se prijatelji pridruže u kuhinji, pa uz kuvanje razmjenjujte anegdote s posla i neke nove recepte.

Odaberite način kupovine koji odgovara vašim potrebama. Ukoliko ste neko ko nema mnogo slobodnog vremena i voli da obavlja kupovinu hrane jednom sedmično, pokušajte da pripremite obroke za nekoliko dana unapred. Onlajn prostor obiluje „meal prep“ receptima, koji će vam objasniti kako da za samo nekoliko sati spremite dovoljno raznovrsne hrane za narednih nedjelju dana. Tako ćete osigurati da sve što kupite bude dio unaprijed osmišljenog jelovnika i samim tim neće ostati zaboravljeno na dnu frižidera. Ukoliko, pak, više volite da kupujete nove namirnice iz dana u dan, odlučite se za male količine. Ne zaboravite da ishrana uvijek mora da bude u skladu s vašim načinom života.

Ekologija

Nekonvencionalna zimnica

Ovog oktobra smo odlučili da proširimo naš zimski arsenal. Teglama turšije i ajvara, obožavanim generacijama unazad, dodali smo neke nove đakonije. Ovakva zimnica daleko je od tipične, ali je savršen saveznik ako imate višak voća i povrća u frižideru ili ako tražite povod za posjetu više pijaci.

• Zdravi čips Pominjali smo sušenje hrane, a sad vam donosimo recept za najzarazniju hrskavu poslasticu – nemasni čips. Za razliku od pečenog čipsa, naša sušena grickalica ne zahtijeva masnoće, pa je samim tim zdravija alternativa onom iz kesice (slobodno napravite koju činiju više bez griže savjesti). • Potrebni sastojci: glavica kelja začini po želji: so, biber, mljevena aleva paprika, bijeli luk u prahu • Priprema: Kelj operite, osušite i uklonite stabljike sa svakog lista. Isjeckajte ih na komade i poređajte u pleh. Kelj pospite začinima po želji, pazeći da svaka strana bude prekrivena. Ukoliko koristite rernu, pecite čips od kelja dva sata na temperaturi od 40 stepeni. U dehidratoru, opredijelite se za temperaturu od 60 stepeni tokom prvih sat vremena, da bi je potom smanjili na 40 stepeni i ostavili pleh u rerni još 90 minuta. Preručite u činiju, po potrebi dodatno začinite i uživajte uz omiljeni film ili seriju.

16 | oktobar

• Čia pekmez Voće + čia sjemenke = zdrav džem, bez šećera i termičke obrade namirnica. Da, zaista je tako jednostavno i funkcioniše sa bilo kojim voćem. Potrebni sastojci: 300 grama voća po želji 3 supene kašike čia sjemenki med, javorov sirup (po izboru) Priprema: Voće usitniti u blenderu, sve dok se ne pretvori u kašu. Ukoliko želite, dodajte zaslađivač, poput meda ili javorovog sirupa, a potom i čia sjemenke. Promiješajte, sipajte u teglu i ostavite da prenoći u frižideru. Ujutru ćete imati zdrav namaz, savršen uz kafu i kroasan.

Ekologija • Voćna „ koža “ Da, dobro ste pročitali. Voćna koža (engl. „fruit leather“) je nov i popularan način da se pozabavite viškom voća. Zreli plodovi tako dobijaju novi život, koji će trajati daleko nakon berbe. Raznobojne rolnice poslužiće kao savršena zamjena slatkišima, ali i kao nova tema za razgovor sa svima koji posjete vaš dom. • Potrebni sastojci: 500 grama sjeckanih jabuka 100 grama kupina 2 supene kašike čia sjemenki Zaslađivač po želji (med, javorov sirup ili nekoliko zrelih urmi) • Priprema: Sve sastojke izblendajte u kašu, a potom preručite u pleh. Poravnajte smjesu tako da svuda bude debljine 1 cm. Stavite pleh u rernu na 40 stepeni, da se suši oko 6 sati, ili u dehidrator na dva dana. Znaćete da je „koža“ spremna ako nije ljepljiva na dodir. Osušenu koru isjecite na trake, zarolajte i poslužite. Ovako pripremljeno voće upotrebljivo je oko dva mjeseca, a ako ga zamrznete i do godinu dana.

@ala_abasi

@marutarampane 18 | oktobar

@naturallysavvy

@faridah88

@fruit.astic

Ekologija

• Sirovi paradajz sos Sve veći broj ljudi eliminiše proizvode životinjskog porijekla iz svoje ishrane. Raste i broj onih koji prelaze na tzv. „sirov“ veganski način života, koji ne dozvoljava konzumiranje hrane koja je termički obrađena. Inspirisani zdravim alternativama klasičnim receptima, koje ovakva ishrana nudi, donosimo vam recept za paradajz sos „iz blendera“. • Potrebni sastojci: 100 grama svježeg paradajza 100 grama sušenog paradajza 2 supene kašike maslinovog ulja čen bijelog luka so, biber, origano, bosiljak (po ukusu) • Priprema: Postupak je veoma jednostavan, sve sastojke staviti u blender i miješati sve dok se ne formira homogena smjesa. Sos preručite u teglu i čuvajte u frižideru. Uparite ga sa naćosima, omiljenim špagetama ili dodajte na picu. 20 | oktobar

Životni stil

Jesenje druže najdražim blo O

ve jeseni vas učimo kako da napravite najukusnije poslastice i tople napitke, maštamo, putujemo, ušuškavamo se, ugađamo sebi i svojim bližnjima, slušamo dobru muziku i čitamo interesantne knjige a sve ovo po preporuci ljudi koji ne prestaju da nas inspirišu kreirajući kvalitetan sadržaj na svojim blogovima, instagram i fejsbuk stranicama. Bez mnogo odugovlačenja, jer čeka nas čak 10 fantastičnih sagovornika sa kojima mi je bilo veliko zadovoljstvo razgovarati, pozivam vas na inspirativno druženje inspirisano jednostavnim, životnim stvarima koje doprinose da uživamo u malim stvarima i budemo srećni.

22 | oktobar

enje sa ogerima

Tekst: Teodora Kovrlija

Životni stil

Fotografije: Sonja Lazukić @sonjasillyworld

Slobodanka

Boba Stević

Iako sam jesenje dete (rođena u septembru), dugo nisam volela ovo godišnje doba. Verovatno sam ga vezivala za početak školske godine koji mi je oduvek teško padao (iako sam bila odličan đak, ali hedonista u duši od malena). Kasnije kao odrasla osoba postajem profesor pa se agonija sa školom nastavlja. Vremenom sama sebe učim (kažem učim, jer se trudim i dalje) da stvarno uživam u svim jesenjim čarima. Moj N. se divi puzavicama koje menjaju list u najlepšu crvenu nijansu dok ja unapred žalim jer će uskoro otpasti. Ali, jesen će me naučiti da uživam u trenutku koji je sada. Trenutnom zadovoljstvu. Prolaznosti kao delu prirodnog ciklusa. E u toj jesenjoj prolaznosti postoji jedna biljka koja traje celo leto, a na jesen joj ostane dosta zelenog ploda koji obično

24 | oktobar

propadne. U pitanju je paradajz i ja ću ovaj tajni recept (prenosi se kroz istoriju sa kolena na koleno) po prvi put podeliti javno sa vašim čitaocima.

Tajni recept babina ŠARENA salata: Po 3 kg paprike, krastavaca, zelenog paradajza iseckati na srednje kockice i staviti u veći lonac da se malo prokuva dok ne bude zeleno. 1/2l sirćeta, kesica bibera u zrnu, 1 konzervans i soli da bude slano (mi to znamo porodično odokativno). Mešati dok ne dobije lepu, zagasitu boju. Sipati u tegle (oko 16 malih), usput mantrati nešto lepo, a možete i pevati. Ostaviti da odstoji do ujutro. Ako nedostaje tečnosti, dosuti poklopiti i odložiti u špajz ili šupu. Da bi bila lepa mora biti ŠARENA.

Jesen mi je u stvari omiljeno godišnje doba kada je izbor garderobe u pitanju. Nekako s jeseni počnem da nosim crnu boju (iako sve u kući farbam u belo). Verovatno zbog prirode moje bazične profesije-pijanista (klasični muzičari na sceni nose uglavnom crnu boju), ja je obožavam i ona je sastavni deo mog života od moje osme godine. E sad, kad kažem crna, ne mislim crna od glave do pete već u raznim nijansama i crna kroz različite dezene (u kombinaciji sa belom + malo geometrije). Prošle jeseni sam na Malti kupila veoma povoljno Stradivarijusov džemper-kaput koji ima dva lica (crno lice sa čudnim šavovima i crno beli geometrijski print kao druga varijanta). Iz njega ne bih izlazila ni jedan dan! Imam i jednu jaknu, koja može da se nosi samo u jesenjim danima ali znate onaj dan - da nije previše hladno-ali ni toplo, da slučajno ne pada kiša i da ispod nje ostatak kombinacije bude potpuno u crnoj boji, jer je ona jako upečatljiva. Na crnoj osnovi postavljene su kao nekakve krljušti, nešto između bronze, zlatne i srebrne boje i sad dok ovo pišem verovatno zamišljate nešto jezivo ali u stvari je veoma efektan i kul komad.

KADA SE VRATIMO KUĆI NAKON NAPORNOG DANA ILI JEDNOSTAVNO ŽELIMO DA NEKE NAŠE TRENUTKE UČINIMO MAGIČNIM, NAJČEŠĆE POSEŽEMO ZA STVARANJEM PRIJATNE ATMOSFERE UZ OMILJENU MUZIKU. ŠTA PUŠTAŠ U TIM SITUACIJAMA? Muzika je potpuni „must have“ u mojoj kući i to još od malena. Deo svakodnevice sa bezbroj plejlista... Večno na repertoaru su Dianna Krall, Melody Gardot, Bebel Gilberto a od skoro i Madeleine Reyroux (fenomenalna za putovanja i slušanje u kolima).

IMAŠ LI OMILJENI RITUAL KOJI ĆEŠ U OVIM JESENJIM DANIMA SIGURNO SEBI PRIUŠTITI? Na kraju radnog dana, u povratku do kuće već u kolima smišljam da li ću piti vino Ili čaj. U zavisnosti od pića, pod: a) Ulazim u kuću (odmah u kuhinjski deo), puštam muziku, sipam vino, N. silazi niz stepenice, vatra pucketa, pre nego što sednem za najveći trpezarijski sto na svetu upalim sveću da greje aromatično ulje ili smutim svoju mešavinu od

Životni stil cimeta, narandže, anisa, pa stavim na vatru da isparava… Sedimo za stolom i pričamo do kasno u noć. b) Ulazim u kuću (odmah u kuhinjski deo), puštam muziku, stavim čaj, dok se čaj kuva uzimam kokice za mikrotalasnu (znam da su otrovne!), nakapam par kapi ulja lavande (kada završim sa kokicama), penjem se na sprat i gledamo film-ove. I tako redom a ili b varijanta + gosti koji razbijaju ponavljanje a ili b motiva.

KOLIKO SE SITUACIJA U TVOM DOMU MENJA SMENOM LETA I DOLASKOM JESENI? KOJI KOMADI SADA STUPAJU NA SCENU I ČIME BI VOLELA/VOLEO DA OVE JESENI OPLEMENIŠ SVOJ DOM? Život u kući ti omogućava korišćenje terasa i dvorišta od kojih smo mi u stvari napravili sobe na otvorenom. Jesen za nas znači prelazak u zatvorene prostorije i ušuškavanje. Svake jeseni meni iznova nedostaje novih jastuka, finih ćebadi, mekih i toplih detalja koji čine udobnim vaš enterijer. Ove jeseni definitivno kupujem sve one „krznene” detalje.

ČITANJE DOBIJA NOVU KOMPONENTU PRIJATNOSTI KADA SE TEMPERATURE NA TERMOMETRU SPUSTE. POSTOJI LI NEKA KNJIGA KOJOJ SE IZNOVA VRAĆAŠ I KOJE KNJIGE SE TRENUTNO NALAZE NA TVOM NOĆNOM STOČIĆU I ČEKAJU SVOJ RED ZA ČITANJE? Ja sam pre par meseci otkrila fenomenalnog pisca čije ime je Knut Hamsun. Trenutno sam opčinjena njime te čitam isključivo njegova dela. Iako je jesen pa potom i zima nekakav period hibernacije iliti zimskog sna u kom se čovek ušuškava, umiruje i puni baterije za neke nove početke u novoj godini, Knut vas pokreće na rad, napredak, neprestano usavršavanje. Plodovi zemlje, moja preporuka.

IDEALNO PUTOVANJE ZA TEBE OVE JESENI 26 | oktobar

BI BILO? Moje idealno putovanje je u stvari moja koncertna turneja koja je upravo počela. Otkrivam neke nove daleke gradove susednih zemalja - Bugarske, malo Transilvanije, poznatu Peštu iznova, pa zatim odlazak u severne krajeve Italije i koncerti u dvorcima gde stvarno još uvek žive baronese, a vi na raspolaganju imate svog batlera dok ste smešteni kod njih.

TAJNI SASTOJAK ZA POPRAVLJANJE RASPOLOŽENJA? -Joga -Malo vina -Deljenje i davanje -Odsustvo egoizma

Bojana

Životni stil

Fotografije: Bojana @you.can.call.me.queenb

Šupić

28 | oktobar

Ovo je doba godine u kojem nam predstoje veoma hladni dani, te jesenji modeli imaju glavnu svrhu da nas zagriju, ali to ne znači da moramo izgubiti naš urođeni osjećaj stila. Zato ukombinujete svoj omiljeni mekani džemper sa pamučnom košuljom i dobrim parom čarapa ili pak dokoljenica da biste dobili taj neobavezan i ujedno i super-kreativan izgled.

Nešto bez čega jesen ne može proći je pita od bundeve, kolač s jabukama i pumpkin spice latte. To su poslastice koje nisu komplikovane i ne oduzimaju previše vremena, a kojim ćete zasigurno usrećiti vaše bližnje.

Ja sam veliki fan indie muzike, muzike koja ima pametne i smislene tekstove, meditativnohipnotičke vibracije i u isti mah turobni senzibilitet koji se posebno dobro uklapa u ovaj jesenji period.

Životni stil

IMAŠ LI OMILJENI RITUAL KOJI ĆEŠ U OVIM JESENJIM DANIMA SIGURNO SEBI PRIUŠTITI? Maraton Gossip Girl. :) Moja jesenja playlist-a: Agnes Obel - Dorian The Civil Wars - The One That Got Away London Grammar - Sights Dean Lewis - Waves Tom Odell - Another Love Hozier - Arsonist’s Lullaby James Bay - Let it Go Daughter - Touch BANKS - Waiting Game Amber Run - I found Kodaline - High Hopes Rachel Taylor - Light a Fire SYML - Where’s My Love

30 | oktobar

KOLIKO SE SITUACIJA U TVOM DOMU MENJA SMENOM LETA I DOLASKOM JESENI? KOJI KOMADI SADA STUPAJU NA SCENU I ČIME BI VOLELA/VOLEO DA OVE JESENI OPLEMENIŠ SVOJ DOM? Kako i pri izboru odjeće tako i u uređenju enterijera mijenjam jarke i vedre boje nešto toplijim i jesenjim. Pletena vunena ćebad i udobni jastučići su neizostavan dekorativan komad. Pored toga što će izgledati lijepo imaće i svoju funkciju.

ČITANJE DOBIJA NOVU KOMPONENTU PRIJATNOSTI KADA SE TEMPERATURE NA TERMOMETRU SPUSTE. POSTOJI LI NEKA KNJIGA KOJOJ SE IZNOVA VRAĆAŠ I KOJE

KNJIGE SE TRENUTNO NALAZE NA TVOM NOĆNOM STOČIĆU I ČEKAJU SVOJ RED ZA ČITANJE?

ispovijed (Hannah Kent), Slavujeva pjesma (Kristin Hannah), Ti (Caroline Kepnes), Milk & Honey (Rupi Kaur).

„Fall weather is reading weather.” Znate onaj osjećaj kada se ušuškate u tople tkanine, dok uz šolju čaja ili kafe čitate vašu omiljenu knjigu i slušate kako kiša udara u prozore izazivajući u vama onaj osjećaj potpunog mira? - Da, pravo jesenje blaženstvo.

IDEALNO PUTOVANJE ZA TEBE OVE JESENI BI BILO? Amsterdam.

TAJNI SASTOJAK ZA POPRAVLJANJE RASPOLOŽENJA?

Knjige kojim se ja vraćam svake jeseni su Orkanski visovi, autorice Emili Bronte koja nam Bojanke za odrasle. pokazuje kako ljubav može u isti mah i spasiti i prokleti čovjeka, te Sumrak saga (don’t judge :) ) Moje preporuke za ovu jesen su: Agnesina

Životni stil Fotografije: Jovana Tomašević @jovana_tomasevic

Branislava

Antović DA LI TE JESEN INSPIRIŠE ZA ISPROBAVANJE NOVIH RECEPATA, DRUGAČIJE KOMBINOVANJE SEZONSKIH NAMIRNICA PA I PRIPREMU ZDRAVE I UKUSNE ZIMNICE KOJA MOŽE BITI I PAŽLJIV POKLON ZA DRAGE OSOBE? (PO ŽELJI DODATI RECEPT ZA JELO, POSLASTICU ILI NAPITAK KOJE SVAKE JESENI PRAVIŠ)

U ovom periodu godine volim da eksperimentišem sa toplim i slatkim napicima, zato obavezno tragam za novim ukusima i mirisnim notama. Prošle i pretprošle jeseni obožavala sam chai latte, a ono za čime ću se ove jeseni baciti u potragu jeste salep (gusti napitak koji se pravi od cveta kaćuna i pije se isključivo topao). Skoro sam ga ponovo probala u Sarajevu i iznova se oduševila ukusom, zato sam rešila da se svojski potrudim i pronađem ga i u Beogradu. Držite palčeve da mi uspe!

32 | oktobar

• RECEPT

Za napitak se koristi koren salepa koji se dobro osuši, a onda sitno samelje u mlinu, sličnom onom za biber. Tako spremljeno brašno od salepa se potom kuva u vodi. Na litar vode stavi se kašika mlevenog salepa. Kuvanjem tečnost počinje da se zgušnjava i kuva se do željene gustine. Ima slatkast miris, veoma prijatan, a može da se doda još šećera ili cimet, ko kako voli. Isti je postupak i kada salep pravite sa mlekom. SLOJEVITO OBLAČENJE PRUŽA MNOGO PRILIKE DA BUDEMO KREATIVNI KADA JE REČ O NAŠEM ODEVANJU. KOJI KOMADI TE NEPOPRAVLJIVO ASOCIRAJU NA JESEN I KAKO IZGLEDA ODEVNA KOMBINACIJA U KOJOJ SE OSEĆAŠ NAJPRIJATNIJE (NE RAČUNAJUĆI UDOBNE PIDŽAME)? Ah, da, da je dozvoljeno, pidžame dugih nogavica i rukava bi svakako odnele pobedu. :)

One su moja najjača asocijacija na jesen. Ako njih izuzmemo onda moram navesti ešarpe, kao pravi modni simbol jeseni. Bez obzira na aktuelne trendove, ešarpe su obavezan deo moje jesenje postavke u garderoberu i uvek ih sa zadovoljstvom biram kako zbog vremenskih uslova tako i zbog načina na koji zaokruže svaki outfit.

KADA SE VRATIMO KUĆI NAKON NAPORNOG DANA ILI JEDNOSTAVNO ŽELIMO DA NEKE NAŠE TRENUTKE UČINIMO MAGIČNIM, NAJČEŠĆE POSEŽEMO ZA STVARANJEM PRIJATNE ATMOSFERE UZ OMILJENU MUZIKU. ŠTA PUŠTAŠ U TIM SITUACIJAMA? Na svom YT kanalu imam listu od nekoliko desetina pesama koje mi uvek prijaju i koje mogu da slušam bez obzira na doba dana i godine. Ona je za mene uvek pravi izbor. Zove se kao i moj blog „Brana’s Divine World“ i javna je, tako da je svako

Životni stil

može preslušati, što od srca i preporučujem.

IMAŠ LI OMILJENI RITUAL KOJI ĆEŠ U OVIM JESENJIM DANIMA SIGURNO SEBI PRIUŠTITI? Netflix („Stranger Things“ čekamo sa nestrpljenjem, a onda i „The Crown“), mekano ćebence, pomenute pidžame, ukusna klopa, on pored mene i naš pas pored nas. Na svetu najlepši ritual.

KOLIKO SE SITUACIJA U TVOM DOMU MENJA SMENOM LETA I DOLASKOM JESENI? KOJI KOMADI SADA STUPAJU NA SCENU I ČIME BI VOLELA/VOLEO DA OVE JESENI OPLEMENIŠ SVOJ DOM? Generalno, nema tu velikih izmena. Najveća promena nastupa na našem stočiću u dnevnoj sobi na kojem se sa svakom novom sezonom dešava i nova postavka sačinjena od knjiga i detalja. Kupuje se više mirišljavih sveća, a i mekane prostirke se sve češće mogu videti na našem krevetu i fotelji. Jesen se u našoj kući naslućuje po ušuškanosti.

ČITANJE DOBIJA NOVU KOMPONENTU PRIJATNOSTI KADA SE TEMPERATURE NA TERMOMETRU SPUSTE. POSTOJI LI NEKA KNJIGA KOJOJ SE IZNOVA VRAĆAŠ I KOJE KNJIGE SE TRENUTNO NALAZE NA TVOM 34 | oktobar

NOĆNOM STOČIĆU I ČEKAJU SVOJ RED ZA ČITANJE? Na čekanju su trenutno „O miševima i ljudima“ Džona Stajnbeka i „Stoner“ Džona Vilijamsa, a iznova se vraćam knjizi „Time Drive – Upravljanje i organizacija vremena“ a razlog za to verujem da je jasan iz samog naslova knjige.

IDEALNO PUTOVANJE ZA TEBE OVE JESENI BI BILO? Iskrena da budem, ove jeseni bih da se malo skrasim i smirim u Beogradu, jer su proleće i leto bili izuzetno aktivni. Dakle, za mene bi idealna jesen bila naudisati se beogradske jeseni što smirenije i nasmejanije.

TAJNI SASTOJAK ZA POPRAVLJANJE RASPOLOŽENJA? Psi. Ništa kao oni tako brzo ne popravlja raspoloženje i vraća veru u ovaj svet. Svakog dana se iznova i iznova lično uveravam u to. Hvala mom četvoronožnom članu porodice, Srećku, što mi to omogućava.

Igor Josifović

Životni stil

Fotografije: Igor @igorjosif

(NE RAČUNAJUĆI UDOBNE PIDŽAME)? Najviše volim ili običnu majicu ili neku laganu košulju preko koje ide džemper – po mogućnosti u nekoj sezonskoj nijansi (volim tamno zelenu ili oker žutu) u kombinaciji sa omiljenim farmerkama i patikama. Kada dune vetar dodam još i šal sa etno motivima i eto meni jesenjeg outfita.

KADA SE VRATIMO KUĆI NAKON NAPORNOG DANA ILI JEDNOSTAVNO ŽELIMO DA NEKE NAŠE TRENUTKE UČINIMO MAGIČNIM, NAJČEŠĆE POSEŽEMO ZA STVARANJEM PRIJATNE ATMOSFERE UZ OMILJENU MUZIKU. ŠTA PUŠTAŠ U TIM SITUACIJAMA? Trenutno volim da slušam džez Nat King Cole-a. I to sa vinila. Nekako je poseban osećaj kada se začuje i to pucketanje kao nekada.

IMAŠ LI OMILJENI RITUAL KOJI ĆEŠ U OVIM JESENJIM DANIMA SIGURNO SEBI PRIUŠTITI? Volim da isprobam neke kolače tokom jeseni. Omiljen mi je „banana bread“ sa raznim dodacima, nekada to budu orasi, nekad šljive, ponekad čokolada. Onda sve to podelim sa kolegama na poslu koji me posle još više vole. :D

KOLIKO SE SITUACIJA U TVOM DOMU MENJA SMENOM LETA I DOLASKOM JESENI? KOJI KOMADI SADA STUPAJU NA SCENU I ČIME BI VOLELA/VOLEO DA OVE JESENI OPLEMENIŠ SVOJ DOM? Ne baš tako puno! Često su to samo detalji koje dodajem ili izmenim. Može to biti neki novi dekorativni jastuk na sofi, novo ćebe ili prekrivač preko kreveta, obavezno mirišljave sveće za toplu atmosferu kao i poneko sušeno cveće koje će potrajati tokom cele sezone. 37

Ĺ˝ivotni stil

38 | oktobar

ČITANJE DOBIJA NOVU KOMPONENTU PRIJATNOSTI KADA SE TEMPERATURE NA TERMOMETRU SPUSTE. POSTOJI LI NEKA KNJIGA KOJOJ SE IZNOVA VRAĆAŠ I KOJE KNJIGE SE TRENUTNO NALAZE NA TVOM NOĆNOM STOČIĆU I ČEKAJU SVOJ RED ZA ČITANJE? Upravo čitam knjigu o lordu Bajronu i njegovim delima. Pre toga završio sam knjigu Anais Nin sa pod nazivom „The four-chambered heart“. Sledi još i “Komo” Srđana Valjarevića.

IDEALNO PUTOVANJE ZA TEBE OVE JESENI BI BILO? Upravo sam se vratio sa idealnog putovanja. Svake jeseni odem na nedelju dana do Grčke jer volim da se još jednom ugrejem i okupam u toplom moru. Ovog puta to je bilo na Mikonosu. Pre toga sam bio na Kritu i na ostrvu Astipalea.

TAJNI SASTOJAK ZA POPRAVLJANJE RASPOLOŽENJA? Dobar film, dobra klopa i dobro društvo.

Životni stil

Irena

Fotografije: Irena @kreativice

Dvoržak DA LI TE JESEN INSPIRIŠE ZA ISPROBAVANJE NOVIH RECEPATA, DRUGAČIJE KOMBINOVANJE SEZONSKIH NAMIRNICA PA I PRIPREMU ZDRAVE I UKUSNE ZIMNICE KOJA MOŽE BITI I PAŽLJIV POKLON ZA DRAGE OSOBE? (PO ŽELJI DODATI RECEPT ZA JELO, POSLASTICU ILI NAPITAK KOJE SVAKE JESENI PRAVIŠ)

• RECEPT: RIŽOTO SA BUNDEVOM

- ŠTA ĆE VAM BITI POTREBNO:

70 g putera 1 veći crni luk 2 bela luka Obično se ljudi teško oproste od leta, što zbog 1 šargarepa mnoštva voća i povrća, što zbog laganih stvari pola celera koje nose na sebi i često zaborave da nam upravo 70 g slanine jesen donosi raznovrsnost, kako u kuhinji, tako i 600 g bundeve u garderobi. Pomislite samo: čorba od bundeve 1.5 litra supe ili vode sa đumbirom i karijem, piletina u crvenom vinu 500 g pirinča sa pinjolama i suvim grožđem, te kruške sa 250 ml belog vina čokoladom. Priznajte, u julu sigurno ne biste 50 g rendanog parmezana bili spremni da izvesno vreme provedete pored šporeta spremajući ove poslastice. Ali u jesen, - POSTUPAK: kako dani postaju sve kraći a večeri sve hladnije, dobro dođe malo grejanja pored tiganja, šerpi i Na puteru propržite crni i beli luk, šargarepu, celer i čaše vina. Što se mene tiče bundeva je namirnica pancetu (slanina). Dodajte bundevu i 250 ml supe. koja obeležava jesen. Možete kupiti njih nekoliko Dodajte pirinač i vino i dodajte so i biber. kada te ih rasporediti po sobi kao dekoraciju prostora a vino ispari dodajte kutlaču po kutlaču supe - na onda ih, jednu po jednu, stavljati u čorbu, rižoto ili taj način ćete dobiti rižoto koji se ne lepi a koji je čak i kao dodatak testeninama. sočan. Postepeno dodajte tečnost narednih 25 do

40 | oktobar

Životni stil kaputić/trenč. Ujutru sam tako zavijena kao luk, u podne ostanem samo u košulji, a uveče obučem preko sako a mantilić prebacim preko tašne. Čarape - kratke i dugačke - su moj favorit sezone. Kratke u upadljivim bojama - da naglase sandale i baletanke, dugačke što tanje, bez sjaja - da stvore iluziju golih nogu.

KADA SE VRATIMO KUĆI NAKON NAPORNOG DANA ILI JEDNOSTAVNO ŽELIMO DA NEKE NAŠE TRENUTKE UČINIMO MAGIČNIM, NAJČEŠĆE POSEŽEMO ZA STVARANJEM PRIJATNE ATMOSFERE UZ OMILJENU MUZIKU. ŠTA PUŠTAŠ U TIM SITUACIJAMA? Najdraža muzika u jesenjim danima je dobovanje kiše po okolnim krovovima ili pucketanje mirisne sveće. Muzika me opušta ali mi je uveče često potrebno malo tišine.

30 minuta.Kada je pirinač skuvan, sklonite ga sa šporeta i dodajte puter, parmezan i pospite sve iseckanim peršunom. SLOJEVITO OBLAČENJE PRUŽA MNOGO PRILIKE DA BUDEMO KREATIVNI KADA JE REČ O NAŠEM ODEVANJU. KOJI KOMADI TE NEPOPRAVLJIVO ASOCIRAJU NA JESEN I KAKO IZGLEDA ODEVNA KOMBINACIJA U KOJOJ SE OSEĆAŠ NAJPRIJATNIJE (NE RAČUNAJUĆI UDOBNE PIDŽAME)?

IMAŠ LI OMILJENI RITUAL KOJI ĆEŠ U OVIM JESENJIM DANIMA SIGURNO SEBI PRIUŠTITI? Leti ne hajem baš za kozmetikom i na lice stavljam samo vlažnu kremu i kremu sa faktorom ali zato su jesenje večeri kao stvorene za kuliranje na kauču sa maskom na licu. Ok, tih petnaestak minuta ćete izgledati kao Hanibal ali, vredi.

KOLIKO SE SITUACIJA U TVOM DOMU MENJA SMENOM LETA I DOLASKOM JESENI? KOJI KOMADI SADA STUPAJU NA SCENU I ČIME BI I kao što u kuhinji postajem smelija sa VOLELA/VOLEO DA OVE JESENI OPLEMENIŠ kombinovanjem sezonskih namirnica i začina tako SVOJ DOM? se trudim da i u garderobi kombinujem letnje sa jesenjim, staro sa novim, laganije sa toplijim. Ne treba mnogo a da nam dom „zamiriše” na Slojevito - govorile su nam bake kada smo bili jesen. I tu, naravno, ne mislim samo na obavezno mali, slojevito nam govore i sada modni časopisi. pečenje paprika. Maločas pomenute bundeve I znate šta - ne pričaju napamet! Kada se u toku različitih veličina i nijansi mogu da izgledaju dana temperature naglo menjaju dobro dođu svi odlično kao grupa na nekom ormariću ili raštrkane ti slojevi koje možete oblačiti/skidati po želji. pojedinačno svuda po stanu. Vresa je isto tako biljka koja unosi mnogo boje i teksture, a traje sve Moj recept: obučem neku letnju suknju sada do decembra. A ako baš tražite zamenu za cveće kombinovanu sa košuljom, na noge sandale sa na vašem stolu, dobro će poslužiti i lišće različitih čarapama a preko svega toga sako pa i laganiji 42 | oktobar

boja i veličina. Ukoliko tražite neku trajniju varijantu - uvek možete napraviti venac lišća od kartona.

ČITANJE DOBIJA NOVU KOMPONENTU PRIJATNOSTI KADA SE TEMPERATURE NA TERMOMETRU SPUSTE. POSTOJI LI NEKA KNJIGA KOJOJ SE IZNOVA VRAĆAŠ I KOJE KNJIGE SE TRENUTNO NALAZE NA TVOM NOĆNOM STOČIĆU I ČEKAJU SVOJ RED ZA ČITANJE? Leti nemam vremena za čitanje. Da znam, nije nešto čime bi trebalo da se hvalim ali leti vreme provodim/o napolju - po parkovima, u šumi, uveče na piću ili koncertima na otvorenom. Ali zato probam da u jesen sve to nadoknadim pa onda obično čitam one knjige koje me celo leto čekaju pored kreveta. Trenutno su to „Između činova” Virdžinije Vulf i „Valovi” .

IDEALNO PUTOVANJE ZA TEBE OVE JESENI BI BILO? Ako bih mogla negde da šmugnem, bila bi to Toskana koju sam već imala prilike da posetim u proleće ali bih jako volela da je vidim i u jesen. Italijani se tada slade svakojakim dobrotama (tartufi, vrganji) a i tada je vreme berbe grožđa.

TAJNI SASTOJAK ZA POPRAVLJANJE RASPOLOŽENJA? Kada dođu tmurni dani, ne treba očajavati već prihvatiti jesen sa svim njenim dobrim i lošim stranama. Zato, čizme na noge i u šetnju, uz obavezno skakanje po baricama.

Životni stil

Maja Bešenić

44 | oktobar

Fotografije: Maja @mycroatianhome

DA LI TE JESEN INSPIRIŠE ZA ISPROBAVANJE NOVIH RECEPATA, DRUGAČIJE KOMBINOVANJE SEZONSKIH NAMIRNICA PA I PRIPREMU ZDRAVE I UKUSNE ZIMNICE KOJA MOŽE BITI I PAŽLJIV POKLON ZA DRAGE OSOBE? (PO ŽELJI DODATI RECEPT ZA JELO, POSLASTICU ILI NAPITAK KOJE SVAKE JESENI PRAVIŠ) Veliki sam gurman, teško da mogu opisati koliko volim kvalitetno i ukusno pripremljenu hranu. To je s jedne strane, a s druge strane je to što jednako toliko ne volim kuhati iako znam kuhati i iznenađujuće dobro kuham. Ima dana kada kuham, kada sam baš raspoložena za to i svaki puta pomislim mogla bi ovo češće raditi, ali već sutradan ne znam gdje nestane ta misao?! :) Srećom, spašava me najbolja mamina kuhinja i restorani. Vjerojatno da nemam te dvije mogućnosti bila bi primorana kuhati i imala bi hrpu spremljenih recepata. Ovako se moji spremljeni recepti svode na svega par njih. Recept za Focacciu koja mi djeluje vrlo jednostavna za pripremu, a oduševi me svaki puta kada sam u Italiji. Ali nisam je još probala pripremiti.

SLOJEVITO OBLAČENJE PRUŽA MNOGO PRILIKE DA BUDEMO KREATIVNI KADA JE REČ O NAŠEM ODEVANJU. KOJI KOMADI TE NEPOPRAVLJIVO ASOCIRAJU NA JESEN I KAKO IZGLEDA ODEVNA KOMBINACIJA U KOJOJ SE OSEĆAŠ NAJPRIJATNIJE (NE RAČUNAJUĆI UDOBNE PIDŽAME)? Jeseni se najviše veselim zbog krake kožne jakne, ona mi je jedan od najomiljenijih odjevnih predmeta. Imam ih nekoliko, ali uvijek sam u potrazi za onom savršenom iz moje mašte. Često tako u mislima imam neke odjevne predmete koje ne mogu kupiti pa sve više razmišljam sašiti neke stvari sama (tj. kod krojačice). Idealna jesenska

odjevna kombinacija mi je udoban jeans, duža mekana košulja i kožna jakna. Meni zapravo materijali najviše zaokupljaju pažnju. Kada opisujem svoj idealni odjevni predmet, uvijek ga zamišljam pod prstima, a na taj način i kupujem, prvo opipam a onda tek gledam.

KADA SE VRATIMO KUĆI NAKON NAPORNOG DANA ILI JEDNOSTAVNO ŽELIMO DA NEKE NAŠE TRENUTKE UČINIMO MAGIČNIM, NAJČEŠĆE POSEŽEMO ZA STVARANJEM PRIJATNE ATMOSFERE UZ OMILJENU MUZIKU. ŠTA PUŠTAŠ U TIM SITUACIJAMA? To se zaista teško može opisati jer moj glazbeni repertoar je toliko širok da ispada smiješan. Kada ulazite u moj stan, nikada ne znate da li će svirati Aerosmith, Joksimović ili će se oriti dalmatinske klape. U svakom žanru mogu pronaći neku pjesmu koja me dirne, koja mi sjedne kao moja i vjerujte da nema pjesme koju ja ne znam. Ovisno o danu koji je iza mene i raspoloženju u tom trenutku biram žanr koji ću slušati, ali muzika uvijek svira i ja uvijek nešto pjevušim. 45

Životni stil IMAŠ LI OMILJENI RITUAL KOJI ĆEŠ U OVIM JESENJIM DANIMA SIGURNO SEBI PRIUŠTITI?

Imala sam period kada sam više čitala, ali ovaj nije takav. Vrlo malo čitam i stalno razmišljam kako moram to pod hitno promijeniti, čak imam u Kada dođe jesen, često napunim kadu toplom glavi listu knjiga koje želim pročitati. Možda da se vodom, upalim svijećice, mirisno ulje, donesem nalaze na noćnom ormariću, lakše bi posegnula laptop u kupaonicu i pustim muziku, natočim za njima. Ovako se nalaze u knjižnici i ostaju na čašu vina i uživam u opuštanju i ženskim ritualima tome „moram otići u knjižnicu“. Ista stvar mi je poslije kojih se osjećam divno i njegovano. Često trenutno sa vježbanjem. Jedno i drugo je hrana na kraju dana budem umorna i razmišljam hoću jedna za dušu, druga za tijelo i nešto što činimo li ili neću jer ipak treba to sve pripremiti, ali uvijek za sebe, a uvijek najlakše zapostavim. Ove jeseni kada si to priuštim, preporodim se. mi je izazov promijeniti tu situaciju.

KOLIKO SE SITUACIJA U TVOM DOMU MENJA SMENOM LETA I DOLASKOM JESENI? KOJI KOMADI SADA STUPAJU NA SCENU I ČIME BI VOLELA/VOLEO DA OVE JESENI OPLEMENIŠ SVOJ DOM?

IDEALNO PUTOVANJE ZA TEBE OVE JESENI BI BILO?

Puno putujem proteklih nekoliko godina i uvijek imam plan za sljedeće putovanje. Planiram Maroko ili Lisabon u 12. mjesecu, mislim da ništa Neizbježno je da se situacija mijenja jer ljeti nam prije toga zbog posla i nedostatka vremena neću je balkon produžetak stana i stalno je otvoren moći realizirati. Ali da mogu sada otići negdje zbog Brke koja obožava vrijeme provoditi vani izabrala bi Toskanu. Ovo ljeto, u 8. mjesecu, bila i gledati prolaznike. Sada kada je došlo hladnije sam na proputovanju Toskanom osam dana i to vrijeme balkon nam više nije toliko aktualan i mi je bilo jedno od najdražih putovanja. Toskana pospremila sam flamingose, ananase i ostale mi je baš onako sjela, baš je po mom guštu. Sve šarene ljetne ukrase. Ljeti nam je stan bio pun je laganini, posvećeno uživanju u životu. Jedino cvijeća iz našeg vrta, sve je prštalo bojama i zbog čega bi se voljela vratiti sada u jesen su šarenilom. Dolaskom jeseni svo to šarenilo se strahovite vrućine koje su tada vladale. Iako ja ugasi, a dekice, mekane papuče, ugodni ogrtači kao punokrvni predstavnik horoskopskog znaka i svijećice su ono za čime posežemo da se Lav obožavam vrućine, to je ipak bilo malo osjećamo ugodnije, ušuškano i toplo. Trenutno mi previše. Za guštanje u svemu što pruža Toskana, ništa ne nedostaje za ugodnu jesen, ali to se već s čašom vina u ruci, topla i sunčana jesen je idealna. sutra može promijeniti jer taman kada pomislim e, to je sada to, ništa mi ne treba, rodi se neka nova ideja! :) TAJNI SASTOJAK ZA POPRAVLJANJE RASPOLOŽENJA? ČITANJE DOBIJA NOVU KOMPONENTU PRIJATNOSTI KADA SE TEMPERATURE NA Meni osobno toliko stvari popravlja raspoloženje TERMOMETRU SPUSTE. POSTOJI LI NEKA da ne mogu biti loše volje duže od pola dana. KNJIGA KOJOJ SE IZNOVA VRAĆAŠ I KOJE Šetnja šumom s mojom Brkom, ispijanje kave KNJIGE SE TRENUTNO NALAZE NA TVOM s mojim dragim ljudima, zagrljaj voljene osobe, NOĆNOM STOČIĆU I ČEKAJU SVOJ RED ZA dobra muzika, pospremanje stana. Sve one ČITANJE? sitnice koje život čine ljepšim i na kojima trebamo

46 | oktobar

svaki dan biti zahvalni. U svemu tome samo mi nedostaje more koje bi uvijek bilo moj izbor za popravljanje raspoloĹženja jer oboĹžavam gledati u more, ta vrsta meditacije me uvijek vrati u Ĺživot.

Ivana Dagović Životni stil

Fotografije: Sonja Lazukić @sonjasillyworld

Verujem da nam je svima na vrhu liste jesenje garderobe: topli, veliki džemper. Ja sam poslednjih godina odlučila da ublažim moju obaveznu crnu za jesen i zimu sa toplim sivim tonovima. Unela sam trunku bronzane i zlatne, sa prljavom roze. Tako da ukoliko biram idealnu jesenju kombinaciju, to bi bio sivi sako od tvida, prljavo roze suknja A kroja, beli džemperić i Jesen me vrlo inspiriše u svakom pogledu. Najviše obavezni veliki mekani roze šal uz belu beretku. volim da zalutam po Kaleniću i da se vratim sa Ponovo sam se vratila rančevima, tako da već punim cegerom povrća. Bundeva je obavezna par sezona nosam mali sivi ranac sa bronzanim na spisku. Da li ću od nje praviti neku slatku pitu peruškama. Od obuće biram ravne čizme, ili picu sa belim sirom i bosiljkom - sve zavisi od baletanke ili patike - zavisi od prilike. raspoloženja. Naravno, potaž od bundeve se podrazumeva. Ono što početkom svake jeseni KADA SE VRATIMO KUĆI NAKON NAPORNOG uvodim, jeste sezona čaja i isprobavanje novih DANA ILI JEDNOSTAVNO ŽELIMO DA NEKE mešavina koje sam sakupljala tokom proleća i leta. NAŠE TRENUTKE UČINIMO MAGIČNIM, Čini mi se da je čaj sa cimetom i medom nekako NAJČEŠĆE POSEŽEMO ZA STVARANJEM poseban jesenji ritual. PRIJATNE ATMOSFERE UZ OMILJENU MUZIKU. ŠTA PUŠTAŠ U TIM SITUACIJAMA? SLOJEVITO OBLAČENJE PRUŽA MNOGO PRILIKE DA BUDEMO KREATIVNI KADA JE Huh, ove godine je izašlo tako mnogo dobrih REČ O NAŠEM ODEVANJU. KOJI KOMADI TE albuma. Osim plejlisti koje već možete pronaći NEPOPRAVLJIVO ASOCIRAJU NA JESEN I KAKO kod mene na 8tracks, preslušavam novi album IZGLEDA ODEVNA KOMBINACIJA U KOJOJ Lane Del Ray - Lust For Life, opčinjena sam SE OSEĆAŠ NAJPRIJATNIJE (NE RAČUNAJUĆI OST-om iz Blade Runner 2049, nije me razočarao UDOBNE PIDŽAME)? ni bez Vangelisa. Pripremam se za koncert

48 | oktobar

Životni stil

godine uz novi album Anatheme - The Optimist, ubacujem po koju stvar od novog Stevena Wilsona i radujem se što sam otkrila bend The War On Drugs.

IMAŠ LI OMILJENI RITUAL KOJI ĆEŠ U OVIM JESENJIM DANIMA SIGURNO SEBI PRIUŠTITI? O da, to su sigurno okupi kod nas kući. S jeseni se svi povlačimo u domove i to je nekako idealna prilika da sakupim sve moje omiljene ljude na jedno mesto, da ih udobno ušuškam na kauč i gostim domaćom kafom, čajem i nekom klopom (možda baš onom pizzom sa bundevom). Obično ili gledamo filmove, igramo društvene igre ili jednostavno pustimo gramofon da vrti neku ploču, dok mi ćakulamo o životu. Samo nam još kamin fali. :)

KOLIKO SE SITUACIJA U TVOM DOMU MENJA SMENOM LETA I DOLASKOM JESENI? KOJI KOMADI SADA STUPAJU NA SCENU I ČIME BI VOLELA/VOLEO DA OVE JESENI OPLEMENIŠ SVOJ DOM? Ove jeseni krečim. Znam, trebalo je da to uradim još proletos, ali nisam stigla. Tako da ove jeseni menjam neke ustaljene boje u kući i jako se radujem promeni. Krećem od dnevne sobe i radnog dela i uz promenu boje na zidovima, svakako će doći promena i u bojama koje unosim detaljima, ali i smena printova na zidovima. Ono što obavezno svake jeseni menjam, jesu jastučnice i šolje. Iznosim vunene i tople jastučnice, kao i veće šolje koje najavljuju kuvanje mnogo čaja. Pleteno ćebence na naslonu kauča, sveće sa aromom cimeta i vanile - označavaju smenu leta i dolazak jeseni u naš dom.

50 | oktobar

ČITANJE DOBIJA NOVU KOMPONENTU PRIJATNOSTI KADA SE TEMPERATURE NA TERMOMETRU SPUSTE. POSTOJI LI NEKA KNJIGA KOJOJ SE IZNOVA VRAĆAŠ I KOJE KNJIGE SE TRENUTNO NALAZE NA TVOM NOĆNOM STOČIĆU I ČEKAJU SVOJ RED ZA ČITANJE? Trudim se da ne ponavljam knjige, jer imam vrlo dugačku listu knjiga koje želim da pročitam po prvi put, pa znam da bi me grizla savest ukoliko bih se vratila nekoj čije stranice već vrlo dobro poznajem. Trenutno čitam Komo od Valjarevića, dok me čekaju Čovek po imenu Uve, Ubiti pticu rugalicu i Tvoj anđeo čuvar od Mirjane Bobić Mojsilović. Mama navija da čitam što pre Vrt nade - Hulija Navaro.

Prag mi je nekako oduvek bio jesenji grad. I Halštat! Tako da bih ta dva grada stavila na neku moju listu želja. Verujem da bi doživljaj jeseni bio upotpunjen baš tamo. I sigurno bih našla neki kamin, za one priče od pre par pitanja. :)

TAJNI SASTOJAK ZA POPRAVLJANJE RASPOLOŽENJA? Dobra plejlista. Omiljena šolja i u njoj aromatični čaj. Sveže cveće na stolu. Film sa srećnim krajem. Nova tašna (razumeće me mnoge žene). Kvalitetno vreme sa dragim osobama. Šetnja sa mužem. Smeh sa prijateljicom. Maženje sa mačićima.

IDEALNO PUTOVANJE ZA TEBE OVE JESENI BI BILO?

Ĺ˝ivotni stil

Milena StankoviÄ&#x2021;

Fotografije: Milena @fashionmagnolia

52 | oktobar

• RECEPT ZA ČORBU OD KARFIOLA - Priprema: Dinstati glavicu luka na puteru, desetak minuta dok ne postane mekan, ali ne sme da potamni. Dodati so i biber, zatim beli luk, muskatni oraščić i majčinu dušicu, pa karfiol (manju glavicu, iseckanu na manje cvetove) i litar supe od povrća. Kad provri, smanjiti temperaturu i kuvati oko 20 minuta tj. dok karfiol ne omekša potpuno. Onda dodati šoljicu neutralne pavlake, šoljicu mleka i šaku naribanog parmezana. Ostaviti da se kuva još nekoliko minuta, a potom izblendirati da bude lepo kremasto. Ako je potrebno, dodati još začina. Dok se čorba kuva zagrejati rernu na 180 stepeni. Iseći baget ukoso, na kriške. Premazati svako parče gorgonzolom u tanjem sloju i poređati orahe. Peći dok se sir ne istopi.

Životni stil SLOJEVITO OBLAČENJE PRUŽA MNOGO PRILIKE DA BUDEMO KREATIVNI KADA JE REČ O NAŠEM ODEVANJU. KOJI KOMADI TE NEPOPRAVLJIVO ASOCIRAJU NA JESEN I KAKO IZGLEDA ODEVNA KOMBINACIJA U KOJOJ SE OSEĆAŠ NAJPRIJATNIJE (NE RAČUNAJUĆI UDOBNE PIDŽAME)? Dolazak jesenje kolekcije mi je uvek bilo najuzbudljivije u modnom smislu. Kad pomislim na jesen prva asocijacija su glomazni džemperi, moćni kaputi. Za ovu sezonu biram udobnost pre svega. Uz džempere ili oversize kapute biram udobne čizme do članaka (ili Vans patike) i lepršave haljine. Bajkerska jakna je uvek prisutna, kroz sva godišnja doba.

KADA SE VRATIMO KUĆI NAKON NAPORNOG DANA ILI JEDNOSTAVNO ŽELIMO DA NEKE NAŠE TRENUTKE UČINIMO MAGIČNIM, NAJČEŠĆE POSEŽEMO ZA STVARANJEM PRIJATNE ATMOSFERE UZ OMILJENU MUZIKU. ŠTA PUŠTAŠ U TIM SITUACIJAMA? Muzika je sve. Trudim se da uvek nađem nešto novo i uzbudljivo. Skoro sam otkrila mladu Fibi Bridžers (Phoebe Bridgers) koja me potpuno oduševila. Tako nežna, a istovremeno moćna i mudra. Osim toga, vrtim i novi album benda War

54 | oktobar

on Drugs - A Deeper Understanding. Kad mi fali inspiracije uključim radio. Znate, onaj na internetu Radio Aparat.

IMAŠ LI OMILJENI RITUAL KOJI ĆEŠ U OVIM JESENJIM DANIMA SIGURNO SEBI PRIUŠTITI? Ćebe. Hot cider. Mirišljave sveće. Pečeni kesten. Želim da svaki dan odvojim deset minuta da sedim u miru i tišini.

KOLIKO SE SITUACIJA U TVOM DOMU MENJA SMENOM LETA I DOLASKOM JESENI. KOJI KOMADI SADA STUPAJU NA SCENU I ČIME BI VOLELA/VOLEO DA OVE JESENI OPLEMENIŠ SVOJ DOM? Jedva čekam odlazak u park u nabavku materijala, sa svojim malim pomagačem. Imam želju da jesen unesem u svoj dom. Zato se uvek opredelim za dekoraciju jesenjim plodovima i držim se te klasične palete boja – žuta, narandžasta, zelena, smeđa. Ukrasne bundeve, lišće, obavezno neki buketić cveća. I nikako bez mirišljavih sveća.

ČITANJE DOBIJA NOVU KOMPONENTU PRIJATNOSTI KADA SE TEMPERATURE NA TERMOMETRU SPUSTE. POSTOJI LI NEKA KNJIGA KOJOJ SE IZNOVA VRAĆAŠ I KOJE

KNJIGE SE TRENUTNO NALAZE NA TVOM NOĆNOM STOČIĆU I ČEKAJU SVOJ RED ZA ČITANJE? Biće nekih promena u mom životu u narednom periodu. Rešila sam da, zbog tog, budem organizovanija, da bolje koristim svoje vreme i da maksimalno iskoristim svoj životni prostor. Želim da se oslobodim nepotrebnih stvari - zato čitam Mari Kondo „Magija pospremanja koja će vam promeniti život“.

IDEALNO PUTOVANJE ZA TEBE OVE JESENI BI BILO?

Uvek sam najviše volela da putujem u septembru i oktobru. Promena temperature i menjanje prirode me raduje. Amsterdam i Lisabon su mi dugo na listi. I Toskana. Jedne jeseni ću to uspeti. Ovog septembra sam bila sam u Beču. Dočekalo me je pravo jesenje vreme – kiša, vetar, sunce… I uživala sam svaki tren.

TAJNI SASTOJAK ZA POPRAVLJANJE RASPOLOŽENJA? Šetnja meni uvek popravi raspoloženje. Posebno kad gazim po suvom lišću. Ili piknik pored vode. Dobar recept za popravljanje raspoloženja su i dobro društvo i dobro pivo.

Životni stil

Sandra

Pecić

DA LI TE JESEN INSPIRIŠE ZA ISPROBAVANJE NOVIH RECEPATA, DRUGAČIJE KOMBINOVANJE SEZONSKIH NAMIRNICA PA I PRIPREMU ZDRAVE I UKUSNE ZIMNICE KOJA MOŽE BITI I PAŽLJIV POKLON ZA DRAGE OSOBE?

Fotografije: Sandra @kototamo Marija @ ascoolaskimdeal

• Recept:

2 jaja, 200ml jogurta, 200g mlevenog maka, 80g ražanog (ili speltinog) brašna, 2,5 kašike meda, rendana limunova korica, 120ml maslinovog ulja, kašičica praška za pecivo. Sve sastojke izmešati i uliti u kalup za mafine u kojima već čeka nasečeno U jesen znam da budem baš sentimentalna, da voće po izboru. Ja sam upotrebila 4 krupnije ne kažem patetična. To je doba godine kada se nektarine. Ovi mafini se peku četrdesetak minuta porodično obično rasipamo na razne strane. Deca na 220 stepeni ili dokle čačkalica metodom ne su porasla, pa više odlaze nego što dolaze i ja se utvrdite da je testo pečeno. na to privikavam evo ima skoro desetak godina.. Valjda ću se jednom i navići. J Ali otkrila sam SLOJEVITO OBLAČENJE PRUŽA MNOGO jedan trik za te situacije. Umesto da dozvolim PRILIKE DA BUDEMO KREATIVNI KADA da samu sebe savladam takva-mračna, ja palim JE REČ O NAŠEM ODEVANJU. KOJI KOMADI rernu. Na sreću pa imam uvek koga da nahranim TE NEPOPRAVLJIVO ASOCIRAJU NA JESEN i ugađam hranom. To me čini srećnom. U jesen I KAKO IZGLEDA ODEVNA KOMBINACIJA volim da pravim pite i kolače sa sezonskim voćem. U KOJOJ SE OSEĆAŠ NAJPRIJATNIJE (NE Ovih dana to su kruške u mak testu. Neverovatno RAČUNAJUĆI UDOBNE PIDŽAME)? dobra kombinacija i to je ujedno i najpopularniji recept na blogu u poslednje vreme. Međutim sada Baš volim jesen kad su odevne kombinacije u ću vam preporučiti njegovo izmenjeno izdanje, a pitanju. Konačno mogu da se pokrijem preko to su Voćni mak mafini. Pravila sam ih s medom svih onih delova tela koji su mi tokom leta trn umesto šećera i još nekim promenama na bolje. u srcu. Doduše, to sa pokrivanjem je ranije bilo

56 | oktobar

drastičnije. Sad mnogo više forsiram udobnost i ne marim više toliko za svoje sitne i krupne nedostatke koje ionako nikakva garderoba ne može da sakrije. U jesen volim da nosim čizme, duge džempere i velike marame.

KADA SE VRATIMO KUĆI NAKON NAPORNOG DANA ILI JEDNOSTAVNO ŽELIMO DA NEKE NAŠE TRENUTKE UČINIMO MAGIČNIM, NAJČEŠĆE POSEŽEMO ZA STVARANJEM PRIJATNE ATMOSFERE UZ OMILJENU MUZIKU. ŠTA PUŠTAŠ U TIM SITUACIJAMA? Muzika je uvek bila zastupljena i bitna u životu moje porodice. Skoro uvek je ima. Nisam radio tip. Volim da sebi ugodim i odaberem. Ovih dana opet mnogo slušam Bitlse. Do nedavno mi se svakodnevno vrteo Sting. Pre toga Bouvi. Led Zeppelin, Deep Purple, Pink Floyd… i sve tako u krug. Moja jesenja preporuka ako se neko pita šta sad, je uvek Blackmoores Night. Njih bih volela i uživo da čujem.

IMAŠ LI OMILJENI RITUAL KOJI ĆEŠ U OVIM JESENJIM DANIMA SIGURNO SEBI PRIUŠTITI? Nisam sigurna da li je to ritual, ali pošto se uvek nekako u jesen ponavlja, nazvaću to tako. U jesen mnogo planiram. Smišljam i fantaziram o stvarima koje će se ostvariti posle Nove godine, na proleće i u leto. Odličan način da se prežive ledeni dani. Izmaštam ja tako dosta toga. Polovinu od svega obično izgubim usput, ali valja nešto ostaviti i za dogodine. U poverenju, trenutno maštam o svojoj novoj kuhinji. Tačno znam na kojoj polici će stajati sveske i kuvari. I mnogo mi je lepa. KOLIKO SE SITUACIJA U TVOM DOMU MENJA SMENOM LETA I DOLASKOM JESENI. KOJI KOMADI SADA STUPAJU NA SCENU I ČIME BI VOLELA/VOLEO DA OVE JESENI OPLEMENIŠ SVOJ DOM?

Životni stil Kad prođe leto i ostanem licem u lice sa svojim životnim prostorom uglavnom bolje vidim nesavršenosti i nedostatke. Ali tada je i manje lepih dana za konkretne akcije, tako da uglavnom sve krupno uvek ostane za proleće. Trenutni jesenji planovi odnose se na organizovanje sitnica u kupatilu. To je jedan hitan poduhvat koji me čeka. A ostalo peglam na svoj način već godinama. Rado premeštam i razmeštam sitnije komade nameštaja u krug. To je već svima dobro poznata i vrlo efikasna metoda. Neretko posežem i za stvarima koje sam sama odbacila pre više godina. To je interesantno. Uvek se zapitam šta mi je bilo i kako nisam uočavala da je predmet tako božanstven. J Ma volim i da kupujem novo. Najviše se lepim za ramove i jastučnice. U poslednje vreme me privlače i vaze jer sam čini mi se predugo bila u tegla modu. Eto tako ja sebi začas stvorim novo omiljeno ćoše razmeštanjem. Jastuci, lampe, cveće, upaljene svećice u fenjerima… u krug u krug u krug i jesen može da počne.

ČITANJE DOBIJA NOVU KOMPONENTU PRIJATNOSTI KADA SE TEMPERATURE NA TERMOMETRU SPUSTE. POSTOJI LI NEKA KNJIGA KOJOJ SE IZNOVA VRAĆAŠ I KOJE KNJIGE SE TRENUTNO NALAZE NA TVOM NOĆNOM STOČIĆU I ČEKAJU SVOJ RED ZA ČITANJE? Uvek sam volela da čitam biografije. Letos sam pročitala jednu koja je baš ostavila utisak. ,,Kad je svet imao brkove”. Simpatično pisanje o porodici, a to tako volim. Za hladne jesenje večeri čeka me knjiga koju sam letos naivno nosila na more. Narcis i Zlatousti. A posle toga, videću..

58 | oktobar

IDEALNO PUTOVANJE ZA TEBE OVE JESENI BI BILO? Ove jeseni i svih ostalih jeseni mislim da Toskana samo mene čeka i o meni sanja. Ovo je slučajno rimovanje. Valjda.

TAJNI SASTOJAK ZA POPRAVLJANJE RASPOLOŽENJA? Čitav niz tih sastojaka i situacija postoji. I nisu tajni. Pomisao na porodicu prvenstveno, svest da sam nekome bitna i potrebna, fizička aktivnost, pa kad namažem nokte i uradim pedikir, to je onda neka nova životna dimenzija za mene. Kad obavim kontrolu kod lekara. Kad mi brat pošalje video snimke gde njegova deca pevaju Nove fosile (a to sam ih ja naučila)… i sve te lepe sitnice iz života.

Sanja Mijac

Životni stil

Fotografije: Sanja @domacica.sanja

DA LI TE JESEN INSPIRIŠE ZA ISPROBAVANJE NOVIH RECEPATA, DRUGAČIJE KOMBINOVANJE SEZONSKIH NAMIRNICA PA I PRIPREMU ZDRAVE I UKUSNE ZIMNICE KOJA MOŽE BITI I PAŽLJIV POKLON ZA DRAGE OSOBE? Jesen je moje najdraže godišnje doba i uvijek ovo vrijeme doživljavam kao novi početak. Obožavam zimske začine i uvijek jedva čekam da krene sezona kada pećnice rade punom parom i kada nam domovi mirišu na cimet i začin za medenjake. Većina zimnice je već u podrumu, ove godine jedino možda probam napraviti pekmez od bundeve i jabuke, to još do sada nisam probala.

60 | oktobar

• RECEPT: KUGLOF OD BUNDEVE I ORAHA

Ovaj kuglof možete napraviti i kao običan kolač u tepsiji ili kao tortu čije ćete kore prerezati po pola, pa nadjenuti kremom. Sastojci: 190 g brašna 1 žličica sode 1 žličica praška za pecivo 1.5 žličica cimeta pola žličice soli 175 ml ulja 200 g šećera 2 jaja 250 g pirea od bundeve 40 g sitno sjeckanih oraha Priprema: Bundevu ogulite, narežite na kockice i stavite kuhati oko 10 minuta. Skuhanu bundevu ocijedite, napravite pire i ohladite ga. Pećnicu upalite na 190C i ostavite da se grije. Kalup koji odaberete prije pečenja namastite. U jednoj posudi zajedno prosijte brašno, sodu, prašak za pecvio, cimet i sol. U drugoj posudi prvo izmiksajte ulje i šećer, zatim nastavite miksati postepeno dodavajući jedno po jedno jaje, a potom i smjesu s brašnom. Na kraju umiješajte pire od bundeve i orahe. Izlijte u kalup i stavite peći kolač oko 30-40 minuta, odnosno dok čačkalica ne izađe van suha. Napomena: Ovo su sastojci za male kalupe od 20 cm, ukoliko trebate veći kolač ili kuglof, samo poduplajte sastojke. 61

KADA SE VRATIMO KUĆI NAKON NAPORNOG DANA ILI JEDNOSTAVNO ŽELIMO DA NEKE NAŠE TRENUTKE UČINIMO MAGIČNIM, NAJČEŠĆE POSEŽEMO ZA STVARANJEM PRIJATNE ATMOSFERE UZ OMILJENU MUZIKU. ŠTA PUŠTAŠ U TIM SITUACIJAMA? Obožavamo Deezer i tamo uvijek pronađem neku random Acoustic pop/chill playlistu koja mi gotovo uvijek paše od prve.

62 | oktobar

IMAŠ LI OMILJENI RITUAL KOJI ĆEŠ U OVIM JESENJIM DANIMA SIGURNO SEBI PRIUŠTITI? Šetnje s Noom, ubundat ću ga u kolica, sebe ušuškati u deblju jaknu, šetati i disati.

KOLIKO SE SITUACIJA U TVOM DOMU MENJA SMENOM LETA I DOLASKOM JESENI. KOJI KOMADI SADA STUPAJU NA SCENU I ČIME BI VOLELA/VOLEO DA OVE JESENI OPLEMENIŠ SVOJ DOM? Dekice dolaze van na kutnu, male ukrasne bundeve dolaze na stol, a tamo u studenom već stavljamo i lampice po regalu, čisto radi atmosfere.

ČITANJE DOBIJA NOVU KOMPONENTU PRIJATNOSTI KADA SE TEMPERATURE NA TERMOMETRU SPUSTE. POSTOJI LI NEKA

KNJIGA KOJOJ SE IZNOVA VRAĆAŠ I KOJE KNJIGE SE TRENUTNO NALAZE NA TVOM NOĆNOM STOČIĆU I ČEKAJU SVOJ RED ZA ČITANJE? Trenutno samo Noi čitam knjige, iako je 9. mjeseci, zainteresiran je za njih nekoliko, pa malo pomalo nadograđujemo našu biblioteku s knjigama za njegov uzrast.

IDEALNO PUTOVANJE ZA TEBE OVE JESENI BI BILO? Negdje na neke brege - pogled koji seže u nedogled i super hrana. Nas troje.

TAJNI SASTOJAK ZA POPRAVLJANJE RASPOLOŽENJA? Duboko udahnuti i podsjetiti samog sebe da se sve događa s razlogom. :)

Životni stil

TO ZRNCE ŠTO MENJA SVE(T) Tekst: Merima Aranitović

64 | oktobar

Tekst: Marija Radojković

Kroz istoriju, ljudi u čijim rukama je bila trgovina začinima i začinskim biljkama su imali moć da upravljaju svetom, kroje politiku i crtaju mape.

anas je uobičajeno da se nalazimo „na kafi“ i uživamo u ukusima različitih aromatičnih napitaka, a posmatrano kroz istoriju, to zrnce kafe i listić čaja su pomerali granice, služili kao valuta za trgovinu, spajali kraljevske porodice i doprineli velikim delom da svet danas bude tu gde jeste. Danas su ti začini deo naše svakodnevice, tek jedno zrnce u tanjiru, marinada na komadu mesa, karakterističan ukus i omamljujući miris prepoznatljivog koktela, jedan „final touch“ bez koga ništa ne bi bilo upravo takvo kakvo jeste. Koliko često zastanete i zapitate se kako tako malo zrno može da napravi toliku razliku i kako sledeći primer iz prirode i mi na našem mikro planu možemo začiniti život? Danas u ovom obilju i bogatstvu jesenjih plodova je ponekad teško napraviti izbor. Često se pripremajući omiljene zalogaje i napitke zapitam se kako ću odabrati ono malo zrno kojim ću obojiti dan. Koristimo nesvesno čarobne reči, poput začini, pobiberi, posoli, pošećeri, preli, uvaljaj, dodaj, dopuni, ispuni. A lista darova iz prirode je nepresušna. Među najdražima tu su biberi (zeleni, crni, crveni, beli), pa svakakve začinske papričice, pa listići bosiljka, ruzmarina, lavande, majčine dušice, žalfije, mente, matičnjaka, lovora, u stopu slede zrnca kima, susama, lana, komorača, čie, a tu su i stevija, rogač, kakao, maka, pa cimet, kokos i koješta još što boji moje dane, hrani nepca i začinjava život. Često znamo da kažemo sebi da nam fali dodatak da sve oko nas dobije novu dimenziju, onaj „šmek“ sa kojim sve postaje za mrvicu bolje. Volim i popodneva, kada nemam energije pa rastopim komadić čokolade u ustima. Mmmm.

Zamislim se tako često u ovo doba godine, kao jedan ljubitelj začina koji život znače, koje zrnce da unesem u svoj dan. Ne samo u svoj tanjir i omiljenu šolju, već i poneko zrnce koje fali mojoj svakodnevici da me ispuni i podigne. Zrnce koje će dodati posebnu dimenziju, pokrenuti me, motivisati, inspirisati. Nedostatak sunca i hladno vreme ne smeju da nas obeshrabre i oneraspolože, potrebno je malo kreativnosti, odlučnosti i želje da začinimo svoj život stvarima koje nas raduju. Možete da posmatrate sebe kao jednu šolju mirisnog, kuvanog vina. Kada ga ugrejemo dodamo malo cimeta, karanfilića, šećera ili možda bibera i lovora, ono već postaje nešto posebno. Sve što dodamo u svoj život određuje ukus i jedinstvenost i odrediće našu budućnost i to šta ćemo biti. Od nas zavisi da li ćemo biti najskuplji „proizvod“ u asortimanu, hoćemo li biti ujednačen, standardizovan prosek ili nešto posebno i neočekivano. Možemo biti ono što želimo, ali pre toga moramo da odlučimo šta želimo. Sasvim sigurno možemo sami napraviti posebnost od svoje svakodnevice. Potrebno je da se malo izmaknemo iz situacije i promislimo koji nam je „ukus“ potreban i šta hoćemo, a onda preduzimamo korake u tom pravcu. Kada promenite način pristupanja životu i problemima lako ćete videti kako da od svega što vas okružuje i što vam se daje uzmete esenciju, začinite dan i postanete nasmejani i zadovoljni. Znate i sami da male stvari čine život, da sitnice stvaraju velike radosti, da je jedno zrno dovoljno snažno da da izuzetnost i posebnost prosečnom jelu.

Dizajn

WOOD ALL LEPOTA ZEMLJE Tekst: Nina SimonoviÄ&#x2021; Fotografije: Wood All Good

66 | oktobar

GOOD U MALOM

a, zaista je moguće uhvatiti i sačuvati lepotu prirode u svega par centimetara jednog komada nakita. Od dubine okeana, preko silueta drveća i planina, pa sve do galaksije i aurore borealis – Miha Debeljak uz pomoć drveta i smole već nekoliko godina stvara čaroliju u malom. Njegova radionica smeštena u Sloveniji, u prvi mah je nastala jer Miha i njegova devojka nisu mogli da priušte sebi kupovinu nameštaja za novi stan. Njegova radoznalost je vodila ka novom hobiju, a hobi je već odavno prerastao u posao koji nam omogućava da harmoniju iz prirode ponesemo sa sobom

NAJPRE NAM RECI ODAKLE JE POTEKLA ŽELJA ZA RAD SA MATERIJALOM KAO ŠTO JE DRVO? DA LI IMAŠ NEKO FORMALNO OBRAZOVANJE IZ DOMENA UMETNOSTI ILI JE OVAJ KREATIVNI POZIV PRONAŠAO TEBE? Sve je počelo pre nekoliko godina kada smo se moja devojka i ja useljavali u novi stan. Tada nismo mogli da priuštimo kupovinu novog, kvalitetnog nameštaja pa sam odlučio da ga napravim sam! Nemam umetničko obrazovanje niti sam dizajner po struci, ali čim sam počeo sa obrađivanjem drveta shvatio sam da uživam da radim sa njim i, sada kada se osvrnem, mogu reći da je to jedna od najboljih odluka koju sam ikada doneo. TVOJ DIZAJN JE VEOMA KARAKTERISTIČAN ZBOG KOMBINOVANJA DRVETA I SMOLE. MOŽEŠ LI DA NAM PRUŽIŠ MALI UVID U SAM PROCES STVARANJA JEDNOG KOMADA NAKITA? Svaki dizajn kreće sa jednostavnom idejom, a ideja i inspiracija mogu zaista biti bilo šta

Dizajn – specijalna vrsta drveta, njegova unikatna boja, oblik, prizor iz prirode. Zatim dolazi onaj zabavni deo, a to je kombinovanje tog posebnog parčeta drveta sa bojom i oblikom koji je u harmoniji sa njim. Kada su sve te stvari gotove, onda mogu da ga sečem, ručno oblikujem i poliram do finalne forme koja na izgled i dodir podseća na staklo. PRIMEĆUJEM DA SU TI POLARNA SVETLOST I PRIRODA VELIKA INSPIRACIJA. DA LI DA PUNO VREMENA PROVODIŠ U PRIRODI, I KAKO SE TO ODRAŽAVA NA TVOJ NAKIT? Volim prirodu i veliki deo inspiracije crpim iz nje, ali nažalost ne boravim u njoj onoliko koliko bih voleo. Razlog za to je što dosta vremena provodim u svojoj radionici radeći na dizajnu koji je inspirisan prirodom, što je samo po sebi ironično. :) DA LI TI RAD RUKAMA I STALNI DODIR S DRVETOM PRUŽA OSEĆAJ SLOBODE KAO I SAM BORAVAK U PRIRODI? Da, i za mene ne postoji bolji osećaj od toga da svojim rukama stvorim nešto praktično ni iz čega. KOJE VRSTE DRVETA NAJČEŠĆE UPOTREBLJAVAŠ? Koristim egzotično drvo iz svih krajeva sveta: Australije, Severne Amerike, Afrike i Evrope. Često i lokalno pronađem neke skrivene dragulje. ZBOG ČEGA VOLIŠ RAD SA DRVETOM I SMOLOM? KOJE SU NJIHOVE NAJBOLJE KARAKTERISTIKE? Volim prirodne dezene i raznolikost koju drvo ima. Svaki komad drveta je potpuno 68 | oktobar

jedinstven, i često ne znaš kako ono izgleda sve dok ga ne isečeš i otvoriš. Kada počneš da radiš na određenom komadu, drvo polako kreće da otkriva sve svoje detalje i šare, i to traje sve dok ne završiš njegovu obradu, dok nije potpuno glatko. Kod smole mi se sviđa to što pruža bezbroj mogućnosti za obradu, kao i taj završni izgled koji podseća na savršeno prozirno i sjajno staklo. OBLIK I DIZAJN TVOG NAKITA DELUJE MINIMALISTIČKI IAKO MU, U ISTO VREME, SMOLA DAJE NOVU DIMENZIJU I DINAMIKU. POSTOJI LI ODREĐENI PERIOD IZ KOG CRPIŠ INSPIRACIJU? Volim minimalistički dizajn kombinovan sa velikim kontrastom drveta i smole, zato sam se i opredelio baš za njega, ali ne bih rekao da na moj rad utiče bilo koji istorijski period. DA LI STVARANJE RAZLIČITIH BOJA I ŠARA U SMOLI PREDSTAVLJA VELIKI IZAZOV? Ponekad da, jer je teško sprečiti da se više boja pomeša u jedan veliki haos. Smola ima svoj karakter jer mnogo faktora utiču na rad sa njom. Drugačije se ponaša kada je kišovito i hladno vreme, a sasvim drugačije kada je toplo i suvo. Čak i nakon ovoliko godina rada, često se događa da neki komadi završe u smeću jer ne ispunjavaju moje standarde. POSTOJI LI ODREĐENI OBLIK, KOMAD NAKITA ILI KOMBINACIJA BOJA U ČIJOJ IZRADI POSEBNO UŽIVAŠ? Volim da pravim veće, okrugle komade sa dizajnom aurore borealis ili galaksije. Uvek sam nervozan kada treba da vidim kako je ispao finalni proizvod, jer su veoma karakteristični za stvaranje.

KAKVI SU PLANOVI ZA BUDUĆI RAZVOJ TVOJE RADIONICE? DA LI SI RAZMIŠLJAO DA PROŠIRIŠ PONUDU I NA DRUGE PREDMETE, NA PRIMER KOMADE NAMEŠTAJA? Kada budem imao više slobodnog vremena razmotriću ideju o stvaranju novih, unikatnih komada. Oduvek sam želeo da napravim veliki sto za ručavanje od drveta i smole. Zapravo, stolovi od ove kombinacije su i razlog zašto sam kupio prvu smolu. Hteo sam da vidim kako se ponaša da bih eventualno jednog dana napravio veliki sto. Tako da je nakit u stvari „nusprodukt“ moje znatiželje da vidim kako drvo i smola funkcionišu zajedno. Dopala mi se ta ideja i polako sam nastavio da istražujem dalje. Uskoro se moja radoznalost pretvorila u hobi, a hobi u posao, i ja sada ne mogu biti srećniji!

Etsy

Umetnost

Jesenja čajanka sa lutka

Olge Stamenović Č

aroban svet lutaka odavno nije rezervisan samo za najmlađe. Zečevi i miševi koji izlaze iz radionice Olge Stamenović su mnogo više od igračaka. One su podsetnik da koliko god godina imali, dokle god čuvamo dete u sebi, bića iz naše mašte imaju šanse da prežive u svetu surovih realista, problema i tereta koji nam sede na plećima. Njene lutke pričaju priču namenjenu nama, velikoj deci koja nisu zaboravila da se igraju, deci koja nisu zaboravila sa se raduju novoj haljini, deci koja nisu zaboravila da uživaju u pričama.

Devojčice i njihove lutke imaju dugačku istoriju prijateljstva i ljubavi. Lutke su one kojima poveravamo prve tajne, s njima razgovaramo, ispijamo prve „kafe“ i jedemo kolače, uz njih razvijamo svoj modni stil, ličnost i estetiku, sa njima sanjamo, putujemo i plovimo na oblacima mašte. Zbog toga je važno da sa lutkama s kojima deca odrastaju imaju emotivnu povezanost. Ono što mi se posebno dopalo u pristupu koji Olga ima prema lutkama je činjenica da ona ne pravi lutke sa ljudskim likom koje bi od najranijeg detinjstva stvarale podele na devojčice i dečake, podele po boji kože, građi ili nekim drugim fizičkim obeležjima. Olgine lutke decu povezuju sa životinjama koje su tu oko nas i koje nas podsećaju da su životinje naši prijatelji sa kojima imamo blisku vezu. Nadam se da ćemo u skorijoj budućnosti imati priliku da upravo u Pleziru najavimo izložbu lutaka Olge Stamenović gde će sva ova draga bića dobiti prostor i pažnju kakvu zaslužuju, jer kao što rekoh, dokle god čuvamo dete u sebi možemo da se nadamo da ćemo svoju decu naučiti važnosti mašte i bogatog unutrašnjeg života. A sada upoznajte Olgu i njen brend Olga S i pridružite se našem razgovoru uz šolju omiljenog napitka, svi ste pozvani na jesenju čajanku. 70 | oktobar

ama

Intervju: Teodora Kovrlija Fotografije: Nađa Stamenović

Umetnost

72 | oktobar

U PRIČE KOG PISCA BISTE SMESTILI VAŠE ZEČEVE, MIŠEVE I DRUGE BAJKOVITE LIKOVE KOJE IZRAĐUJETE?

delu procesa najviše i uživam. Pravi je izazov birati tkanine i kreirati odevne predmete kao i modne dodatke.

Zečevi i miševi su zapravo samo išetali iz knjiga Beatrix Potter i Ričarda Adamsa i razmileli se po celom svetu. S vremenom su se krpene lutke preselile i na papir, tako su nastale ilustracije u kojima su glavni junaci moji zečevi i miševi.

U IZRADI VAŠIH KRPENIH LUTAKA EKOLOŠKA ALI I EMOTIVNA KOMPONENTA SU VEOMA VAŽNE, JER ONO ŠTO JE NEKADA BILA ZAVESA U DEVOJAČKOJ SOBI, DEO KAPUTA ILI KOŠULJE, DEČIJE HALJINICE DANAS ĆE POSTATI DEO NEKE NOVE PRIČE I OSTATI SAČUVAN, UPAMĆEN I U VREMENU BRZE MODE I KONZUMERIZMA PRAVILNO I KREATIVNO ISKORIŠĆEN. KAKO STE DOŠLI NA IDEJU DA NA OVAJ NAČIN USPOMENAMA DATE NOVI ŽIVOT?

ZNAMO DA SE U BASNAMA UVEK KRIJU PORUKE NAMENJENE NAMA ČITAOCIMA, A ŽIVOTINJE FANTASTIČNO OPONAŠAJU NAŠE KARAKTERE, KAKVU PORUKU ŠALJU VAŠE LUTKE? Moje lutke poručuju da su svet životinja i ljudi blisko povezani, a ne nužno suprotstavljeni. Miševi i zečevi su po prirodi štetočine, a u mom svetu lutaka su mila i elegantna stvorenja.

KAKO SU NASTALI PRVI LIKOVI IZ VAŠE RADIONICE? Prvi lik je bio jedan zekan u pidžami, poklon mojoj ćerki za rođendan. Danas kada ga gledam, vidim sve mane i početničko neznanje, ali on je utabao put velikoj družini zečeva i miševa.

KOLIKO VREMENA, STRPLJENJA I IMAGINACIJE JE POTREBNO DA BI OD MATERIJALA NASTALA JEDNA LUTKA? U KOM DELU PROCESA NAJVIŠE UŽIVATE? Iako se možda tako ne čini potrebno je dosta vremena, strpljenja i imaginacije za izradu jedne lutke. Mnogo je tu rutinskih poslova. Odeća je najinspirativniji deo posla i u tom

U eri konzumerizma jako je teško sačuvati uspomene. Usled praćenja modnih trendova odevni predmeti kratko traju. Upotrebljeni i preoblikovani u lutke, započinju još jedan životni ciklus. Sama ideja se rodila ispred ormana pretrpanog jedanput ili nijedanput obučenom odećom. Ponekad i kupci donesu i svoj komad odeće da se upotrebi na njihovoj lutki. Osveženi novim detaljima povezuju prošlost i sadašnjost.

DA LI VAM JE PONEKADA TEŠKO DA SE OD LUTAKA ODVOJITE? Da, veoma često.

PO PROFESIJI STE ISTORIČARKA, UMETNOSTI MEĐUTIM NA ODEVNIM KOMBINACIJAMA U KOJIMA MOŽEMO VIDETI VAŠE LUTKE POZAVIDELI BI VAM I MNOGI MODNI DIZAJNERI. KAKO STE SE OBRELI U SVETU RAZLIČITIH UZORAKA, BOJA I TEKSTURA I NJIHOVOG SPAJANJA U JEDNU NEODVOJIVU CELINU?

Umetnost To je nešto što ponesete iz detinjstva. Istorija umetnosti mi pomaže da zadovoljim i zadržim estetski nivo u radu. Uprkos mojoj fascinaciji tkaninama i dezenima, morala sam biti i praktična. Jednostavno one su bile i najdostupnije i najinspirativnije. Radeći posao koji volim lako sam sve to spajala u jednu celinu.

KAKO ČUVATE DETE U SEBI? Moje lutke su čuvari mog detinjstva. Praveći ih uvek se vraćam tamo. Nadam se i verujem da će i buduće vlasnike inspirisati da sačuvaju dete u sebi.

PAMTITE LI VAŠU PRVU LUTKU, KAKO JE IZGLEDALA I DA LI JE ČUVATE I DANAS? Detinjstvo mi nije obilovalo lutkama, zato mi je lako pamtiti jednu koju je mama sestri i meni donela posle dugog boravka u bolnici. Nije bila važna njena lepota, već trenutak kada je stigla u kuću sa mamom koju smo željno čekali. Haljina joj je bila crvena na bele tufnice, pa mi je to do danas ostao omiljeni dezen. Nažalost nije sačuvana, ostalo je samo sećanje.

ŠTA MISLITE O MODERNIM LUTKAMA? KAKO I ZAŠTO SMO OD NEČEGA ŠTO JE LEPO, NEŽNO I BAJKOVITO I TREBALO BI DA KOD NAS IZAZIVA POZITIVNE EMOCIJE DOŠLI DO BEZLIČNIH, PLASTIČNIH LUTAKA SA PREDIMENZIONIRANIM GLAVAMA? DA LI JE TO ONO ŠTO KUPCI DANAS SMATRAJU LEPIM? Pojam lepote je danas široko shvaćen i pomeren u jednom pravcu koji je meni

74 | oktobar

potpuno stran, pretpostavljam da je i kupcima mojih lutaka. Današnja deca imaju preveliku ponudu. Ne kažem da je to loše, ali svakako stvar čini lako zamenjivom. Danas se insistira na drugačijim emocijama. Sklona sam pomisliti da je i tu koren nasilja među decom. Nekada su se i lutke nasleđivale kao i odeća, što je davalo neki osećaj bliskosti i povezanost generacija.

IZA SEBE IMATE NEKOLIKO GODINA ISKUSTVA U PROIZVODNJI KRPENIH LUTAKA. KAKAV JE TO SVET, DA LI POSTOJI DOSTA LJUDI KOJI SU SE ODLUČILI ZA OVAJ, POMALO NOSTALGIČAN, ROMANTIČARSKI PRISTUP IZRADI LUTAKA? DA LI STE IMALI PRILIKU DA SARAĐUJETE SA DRUGIM KREATIVCIMA I RAZMENJUJETE ISKUSTVA?

U samom pitanju leži i odgovor: nostalgičan, romantičan, nadasve kreativan svet. Nema mnogo ljudi koji se bave pravljenjem krpenih lutaka u Srbiji. Možda je bolje pitanje postoji li dosta ljudi koji bi kupili krpenu lutku?

MOŽEMO LI OČEKIVATI NEKU IZLOŽBU U BLIŽOJ BUDUĆNOSTI NA KOJOJ BISMO IMALI PRILIKE DA SE UPOZNAMO SA VAŠIM KREACIJAMA U JEDNOM DRUGAČIJEM AMBIJENTU NEGO ŠTO JE PRODAVNICA ILI SAJAM RUKOTVORINA? Nema javnog interesa za izložbe. Ne priča se o tome na pravi način. Sve je u sferi biznisa, a nema psihološkog osvrta na uticaj lutke u odrastanju deteta. Volela bih kada bi se na taj način promovisala ova lutkarska priča.

KO SU VAŠE NAJVERNIJE MUŠTERIJE, DA LI MEĐU NJIMA IMA KOLEKCIONARA?

IMATE LI POMOĆ U OSMIŠLJAVANJU SVIH ONIH BAJKOVITIH SCENOGRAFIJA U KOJIMA VAŠI VERNI PRATIOCI VEĆ GODINAMA UŽIVAJU? Scenografije privlače dosta pažnje i postale su naš zaštitni znak. Njih kao i fotografije osmišljava i realizuje moja ćerka, koja kritikom, sugestijama kao i realizacijom čini deo Olga S brenda.

PORED ZEČEVA I MIŠEVA KOJE ŽIVOTINJE SU TAKOĐE POZVANE NA VAŠE ČAJANKE? PLANIRATE LI DA UVODITE JOŠ NEKE OD ŽIVOTINJA U PRIČU? U jednom trenutku su svratile ptice i žabe na druženje, a jazavce i lisice strpljivo čekamo. Samo se čeka da imam malo više vremena, inače je ceo styling za njih već pripremljen.

Najvernije mušterije su postali dragi prijatelji u međuvremenu, i upravo je u tome lepota ovog posla. Uz svaku novu lutku se krije neko novo iznenađenje. Možda je neko kupovinom mojih lutaka baš započeo stvaranje kolekcije. Igrom slučaja znam da je jedan zečiji par završio kod pravog kolekcionara lutaka u Rusiji. To me raduje ako znamo da je tamo i pravljenje lutaka i kolekcionarstvo na najvišem nivou.

VAŠE LUTKE SU PROPUTOVALE DALEKO VIŠE OD NEKIH LJUDI, GDE SU NAJDALJE PUTOVALE? Australija, Rusija, Kanada.. to su samo neke od zemalja. Ne šalju mi razglednice kao patuljak Amelije Pulen, mada bih ponekad i to volela.

Umetnost

IMATE LI NAJDRAŽU LUTKU KOJA NIKADA NEĆE BITI NA PRODAJU I ŠTA JE ČINI TOLIKO POSEBNOM ZA VAS? Dosta je lutaka koje nikada neće biti na prodaju, ali mi je najdraži par debeljuškastih zečeva koje sam pravila namenski za sebe. Često mi prave društvo na fotografijama.

KAKO LIKOVI IZ VAŠE RADIONICE PROVODE JESENJE DANE, MOŽEMO LI DA OČEKUJEMO NEKE NOVE PRIČE OVE JESENI?

76 | oktobar

Nove priče uvek možete očekivati. Mi nekako uvek volimo da ispratimo sva godišnja doba, pa ni ove jeseni neće izostati avanture. Živimo na obodu šume, sezona je sakupljanja plodova. Evo danas su neki zekani brojali kestenje. Iznenadićemo vas nekom novom fotografijom.

GDE ČITAOCI MOGU DA SE SUSRETNU SA VAŠIM LUTKAMA? Olga S lutke se mogu videti u radnji All nut u Beogradu. Takođe ih je moguće videti kod mene lično i preko društvenih mreža kao što su Facebook i Instagram.

Umetnost

Predrag Popara

Pravi umetnik je vredno predan radnik koji otkopavajući slojeve mašta o svetu na koji nailazi

a Predragom Poparom sam imala priliku da razgovaram neposredno pre njegove izložbe Ostrvo u plamenu koja se tokom oktobra održava u Muzeju grada Beograda. Predrag je pre nekoliko godina u Bukureštu, koji je trenutno jedan od regionalnih lidera u oblasti likovne umetnosti, otvorio galeriju Funnel Contemporary Art u kojoj sarađuje sa vrsnim umetnicima. On danas živi i radi na relaciji Beograd-Bukurešt, a izložba o kojoj smo razgovarali, kao i njegov rad na postavkama u pomenutoj galeriji su pravi primer i dobar uzor kako umetnici mogu i bi trebalo da ostave sujetu po strani, sarađujući međusobno na kreiranju svetlije budućnosti od koje ćemo svi imati benefita.

78 | oktobar

Intervju: Teodora Kovrlija

Umetnost NA PRETHODNOJ IZLOŽBI KOJOJ SU BEOGRAĐANI MOGLI DA PRISUSTVUJU PRE DVE GODINE – GENEZA, BAVIO SI SE PITANJEM RAZVOJA SAVREMENOG ČOVEKA I NJEGOVIM PROMENAMA KAKO NA NIVOU DUHOVNOG, TAKO I NA NIVOU BIOLOŠKOG BIĆA. KOJA TEMA ĆE BITI ZASTUPLJENA NA IZLOŽBI OSTRVO U PLAMENU KOJA SE OVOG OKTOBRA ODRŽAVA U NAŠEM GLAVNOM GRADU? Moja samostalna izložba „Geneza“, održana pre dve godine u galeriji ULUS, bavila se pitanjima razvoja i evolucije čoveka u okruženju koje mu se nameće brzim razvojem tehnologija koje ga menjaju na svim nivoima, kako na duhovnom tako i na fiziološkom. Ovog puta pod naslovom „Ostrvo u plamenu“ sledi jedan logičan nastavak razvoja mog rada koji se neprekidno i bavio čovekom kao središnjom figurom, iako to ne izgleda tako obzirom na to da je moje slikarstvo više u apstraktnijoj formi. Kod ove izložbe sam naziv govori o kulminaciji energija koje teže ka sagorevanju a time i dubinskom čišćenju koje nam je svima duboko potrebno. Ta tema je bila samo povod da okupim različite umetnike koji bi imali jedan zajednički likovni jezik, gde bi naša vizuelna konverzacija bila delimični odgovor na temu izložbe. KO SU UMETNICI KOJE ĆEŠ UGOSTITI NA IZLOŽBI? Umetnici gosti dolaze iz našeg komšiluka i to su mladi stvaraoci iz Rumunije i Italije. Naravno akcenat je ipak na Rumunima jer je to negde i potpuno logičan izbor zbog činjenice da sa njima najviše sarađujem obzirom na to da vodim sopstveni izlagački prostor u Bukureštu. Umetnici koje predstavljam Beogradskoj publici su Dan 80 | oktobar

Maciuca (Kluz, Rumunija), Rudy Cremonini (Napulj, Italija), Bogdan Vladuta (Bukurešt, Rumunija), Petrica Stefan (Temišvar, Rumunija). Igrom spleta okolnosti ovo je sjajna prilika da se u Beogradu vide sve tri slikarske škole koje postoje u Rumuniji. Imati tu priliku je zaista sjajno jer sva tri rumunska autora dolaze upravo iz ta tri centra koji danas čine tu čuvenu rumunsku scenu. POSLEDNJIH GODINA ŽIVIŠ NA RELACIJI BEOGRAD-BUKUREŠT I SVEDOK SI VELIKOG USPONA RUMUNSKE UMETNIČKE SCENE. U ČEMU JE KLJUČ USPEHA RUMUNSKE KULTURNE POLITIKE I MOŽEŠ LI ČITAOCIMA KOJI SU SLABIJE UPUĆENI DA OPIŠEŠ TRENUTNU SITUACIJU TAMO? Nigde pa ni tamo nije uopšte misterija šta je ključ uspeha. To je uvek veoma jednostavna stvar. Kao i običnom životu rad i zajednička saradnja protkana neposrednošću, podržana od društva i države je ključ svakog uspeha pa tako i ovog na njihovoj savremenoj vizuelnoj sceni. Mogućnosti postoje, volja takođe i naravno pojedinci koji dajući primer društvu i državi mogu promeniti stvari na bolje, ali samo onog trenutka kada i sama država donese nacionalni plan za kulturu i tim planom omogući razvoj naše savremene vizuelne scene. U BUKUREŠTU SI OSNOVAO UDRUŽENJE FUNNEL CONTEMPORARY ART U OKVIRU KOGA SARAĐUJEŠ SA BROJNIM UMETNICIMA KOJE PREDSTAVLJAŠ U SVOJOJ GALERIJI. KO SU UMETNICI ČIJA DELA SU NAŠLA MESTO U GALERIJI I KOJI SE ZAHVALJUJUĆI „LEVKU” SLIVAJU U PRIČU KOJU ŽELIŠ DA ISPRIČAŠ POSETIOCIMA?

Umetnost Obzirom na to da sam i sam umetnik, moja inicijalna ideja je bila otvoriti svoj atelje i dati toplu dobrodošlicu kolegama koji žele saradnju bez da čekaju serviranje projekata ili uslova podržanih od institucija. Izbor umetnika u mojoj galeriji je za sad ipak sveden na moje prijatelje i umetnike koje sam upoznao vremenom, ali naravno ovo neće biti i konačni odabir. Moj fokus se sve više pomera na mlađe autore koji bi trebali da budu lojalni galeriji sa kojom sarađuju i da ostvare zajednički rast.

dogodi da i nemam osećaj da sam promenio sredinu u kojoj živim. Ovde prvenstveno mislim na taj fenomen „sivih” gradskih fasada, ali ako se osvrnemo na umetničku scenu tu takođe možemo videti neke paralelne situacije. Jedna od najboljih paralela koju bih izdvojio je nepostojanje razvijenog i edukovanog tržišta savremene umetnosti. Ovde prvenstveno mislim na nedostatak promocije i prostora u medijima za ovu specifičnu granu kulture za koju je potrebno više medijske pažnje i rada na edukaciji.

SA KIME OD SAVREMENIH UMETNIKA BI VOLEO DA SARAĐUJEŠ?

SVI SMO MANJE-VIŠE SVESNI NEZAVIDNE SITUACIJE U KOJOJ SE KULTURA NALAZI, DA SI U PRILICI DA ODLUČUJEŠ ŠTA BI PREDLOŽIO KAO NAJBOLJI LEK ZA AKTUELNO STANJE?

Ima dosta sjajnih umetnika sa kojima bi bilo interesantno sarađivati na nekom od projekata. Teško je izdvojiti konkretno jednog autora ali recimo da bi uopšte došlo do saradnje koja iziskuje obostrano angažovanje potrebno je više zajedničkih osobina koje bi dovele do jedne kompaktne saradnje koja ima smisla. Kao umetnik koji ima otvoren pristup za saradnju trenutno imam nekoliko autora sa kojima bih voleo da sarađujem a jedan od je i Rinus van de Velde. KOJA POSTAVKA JE TRENUTNO AKTUELNA U TVOJOJ GALERIJI U BUKUREŠTU? Trenutno u izložbenom prostoru u Bukureštu je instalacija radova mladog umetnika i diplomca na bukureštanskoj akademiji umetnosti Pandele Radu. BUDUĆI DA, KAO ŠTO SMO VEĆ POMENULI, ŽIVIŠ NA RELACIJI SRBIJA-RUMUNIJA, MOŽEŠ LI DA NAPRAVIŠ PARALELU IZMEĐU KULTURNE SCENE TAMO I OVDE? Sličnosti između naše dve zemlje se ogledaju u balkanskom temperamentu i sklonosti ka umetnosti i muzici. Često se 82 | oktobar

Mislim da bi za početak bilo dovoljno isključiti iz rečnika svakodnevnog opisa tu konstantno ponavljanu frazu loše situacije i ove profesije kao nesrećnog izbora pojedinca. Mislim da bi prestanak ponavljanja te fraze sigurno promenilo situaciju na bolje, jer bi obični ljudi drugačije percipirali umetnika i njegov rad. Uz stalnu konotaciju nesretnog slučaja stvara se neka averzija ka umetnosti uopšte. A neznanje i neinteresovanje dovodi širu publiku do slepe ulice koja obično biva izbegavana. Zato spas vidim u edukaciji a manje u ponavljanjima stereotipa o čudacima koje je teško razumeti. MLADI UMETNICI KOJI SU TEK IZAŠLI SA UNIVERZITETA NEMAJU MNOGO PRILIKE DA SE PREDSTAVE DOMAĆOJ PUBLICI, KAKO BI IH POSAVETOVAO? DA LI REŠENJE PROBLEMA VIDIŠ U UMREŽAVANJU UMETNIKA I LIČNOM ANGAŽOVANJU NA PROJEKTIMA KOJI FAVORIZUJU REGIONALNU SARADNJU? DA LI JE TO DOBAR PUT? Za sve one mlade ljude koji žele i imaju

IZBOR UMETNIKA U MOJOJ GALERIJI JE ZA SAD IPAK SVEDEN NA MOJE PRIJATELJE I UMETNIKE KOJE SAM UPOZNAO VREMENOM, ALI NARAVNO OVO NEĆE BITI I KONAČNI ODABIR. MOJ FOKUS SE SVE VIŠE POMERA NA MLAĐE AUTORE KOJI BI TREBALI DA BUDU LOJALNI GALERIJI SA KOJOM SARAĐUJU I DA OSTVARE ZAJEDNIČKI RAST.

volje da istraju u ovoj profesiji, moj savet je da edukuju publiku i ljubitelje umetnosti uopšte. To je neophodan korak ka trajanju samog umetnika na sceni. Time će povećati interesovanje onih ljudi koji žele da se uključe u ovaj biznis i pokrenu neka nova izlagačka mesta širom zemlje i samim tim stvoriti više prostora na sceni za sebe i svoje kolege. KOJA ZEMLJA IMA NAJDINAMIČNIJU

LIKOVNU SCENU U OVOM MOMENTU? Teško je to navesti, ali recimo da su to svakako Kina, Amerika i Velika Britanija. IMAO SI PRILIKU DA SE SA SVOJOM GALERIJOM PREDSTAVIŠ NA NEKOLIKO SAJMOVA UMETNOSTI. ŠTA SI NAUČIO TOM PRILIKOM? DA LI NAŠE GALERIJE MOGU DA PARIRAJU SVETSKIM PO KVALITETU? 83

Umetnost Naravno da mogu iako je produkcija nešto lošijeg kvaliteta i obima, a ako gledamo svetski poznate galerije ta poređenja su nepotrebna. Iskustvo u tom poslu je neuporedivo veće na zapadu nego kod zemalja Istočne Evrope što je i razumljivo obzirom na period komunizma koji je ostavio posledice na razvoj umetnosti i kulture u tim zemljama. Ali to svakako nije ugušilo osobenosti tih naroda koji su svoj umetnički izraz još više razvili i izneli u punom sjaju i snazi kroz velika umetnička imena koja su danas aktuelna. NA KOJI MOMENAT U DOSADAŠNJOJ KARIJERI SI NAJPONOSNIJI? U dosadašnjoj karijeri sam najponosniji na istrajnost u ovoj profesiji koja ima svoje lepote a i mane. U KAKVOJ ATMOSFERI VOLIŠ DA STVARAŠ I DA LI TI JE POTREBAN OKIDAČ ILI IMAŠ VIŠE IDEJA NEGO VREMENA? Atmosfera u kojoj volim da stvaram je mir i tišina u prostoru koji ima visinu i meni potrebne elemente za rad. A okidač je kvalitetno belo platno. Tad zaista sve prestaje da bude bitno i za mene se kontakt sa svetom gole egzistencije za to vreme briše. To je manje više doživljaj svih nas u ovoj profesiji koji stojimo ispred platna, samo je pitanje talenta i snage koliko ko duboko može da se otisne. Vreme kao i ideje iziskuju ljubav i žrtvu. GLEDAJUĆI JEDAN ALBUMA SA RADOVIMA KOJE SI POSTAVIO NA FEJSBUKU NISAM MOGLA DA SE NE NASMEJEM NA KOMENTAR NA SLIKU NA KOJOJ SI I DALJE RADIO U TOM MOMENTU, A KOJI JE GLASIO NEŠTO POPUT „GOTOVA JE, OSTAVI JE“. BUDUĆI DA SE BAVIŠ 84 | oktobar

APSTRAKTNOM UMETNOŠĆU I SVE TVOJE SLIKE POSEDUJU SLOJEVITOST I SLOŽENOST, KOJI JE TO MOMENAT U KOME OSEĆAŠ DA JE ZAISTA GOTOVA? Da, to jeste dobro pitanje. Opet bih ponovio da to uvek i isključivo zavisi od talenta i snage koliko se umetnik može otisnuti u dubinu i da nam iz nje donese suštinu a ne samo skicu te situacije. Sujeta u profesiji leži u tom momentu ko je i koliko izdržljiv u datoj situaciji. KOLIKO JE ZA UMETNIKA TEŠKO DA SE ODVOJI OD SVOG DELA I BAVI SE NJEGOVIM TUMAČENJEM, POSEBNO UKOLIKO SE BAVI APSTRAKTNIM SLIKARSTVOM? Pravi, istinski umetnik, ako možemo tako da ga nazovemo, nije neko ko voli da opisuje, on je više znatiželjan i vredno predan radnik koji otkopavajući slojeve mašta o svetu na koji nailazi, podupirući ono što je već otkrio. Oni koji vole da opisuju svoj rad mene ne fasciniraju. KOJU SLIKU BI VOLEO DA SI TI NASLIKAO? Onu koja me čeka. SPOMENULI SMO AKTUELNU IZLOŽBU OSTRVO U PLAMENU KOJU BI ČITAOCI PLEZIRA OBAVEZNO TREBALO DA POSETE, NA ČEMU JOŠ RADIŠ U POSLEDNJE VREME? Radim na svojoj novoj izložbi koja će se desiti početkom maja ali naravno o njoj ću pričati uskoro, a do tada obavezno posetite moju aktuelnu izložbu u Muzeju grada Beograda (od 6. do 31. oktobra) i uživajte u slikama koje smo stvarali poslednje dve godine.

Muzika

Peter Ugrin

Čvrsto verujem u kulturnu saradnju na svim nivoima na Balkanu

vog mladog muzičara iz Slovenije domaća publika je imala prilike da sluša dva puta na Nišvillu i uživa u koncertima koje je odsvirao sa dva različita sastava, bendovima Artbeaters i Big Bandom Gverillaz, od kojih svaki nosi posebnu harizmu, individualni izraz i – njegovu violinu. Peter Ugrin ne veruje u definisanje i strogo deljenje žanrova i to može da se oseti u njegovom muzičkom izrazu koji je fuzija klasike i džeza, ali veruje u to da je muzika vreme zapisano u zvuku i refleksija jednog perioda. I mi u redakciji ove jesenje dane neizostavno bojimo dobrom muzikom, pa će se na našoj plejlisti sigurno naći „Life Compass On!“, novi album Artbeatersa, o kome smo između ostalog pričali sa našim muzičkim gostom iz Slovenije.

NASTUPAO SI NA NIŠVILLU DVA PUTA, 2013-E SA SASTAVOM ARTBEATERS I OVE GODINE SA BIG BANDOM GVERILLAZ. PUBLIKA U NIŠU JE BILA ODUŠEVLJENA VAŠIM NASTUPIMA, A OVOGODIŠNJI JE VEĆINI LJUDI JEDAN OD OMILJENIH. DA LI STE SVESNI UTISKA KOJI STE OSTAVILI NA NAS I KAKO JE SVE TO IZGLEDALO IZ VAŠEG UGLA? Nišville Festival je u poslednje dve godine svojim širenjem programskih događaja na celu tvrđavu ušao u novo poglavlje evropskih i balkanskih festivala. Drago mi je što sam na glavnoj pozornici premijerno svirao 2013. godine sa mojim sastavom Artbeaters i da smo sada u 2017-oj, sa Big 86 | oktobar

Bandom Gverillaz, ponovo bili deo programa glavne bine Nišvilla, nudeći slušaocima celovitiji i još bolji program. Oba ova koncerta ću zapamtiti kao nešto posebno, a ovogodišnji posebno jer mislim da smo ostavili vrlo dobar utisak. Ne znam da li je naš koncert jedan od omiljenih, ali vrlo mi je drago ako ima istine u tome. :) KO SU TVOJI FAVORITI SA NIŠVILLA? KAKO BI OKARAKTERISAO MUZIČKU PONUDU FESTIVALA? Nemam svojih favorita jer volim sve tipove džez muzike, od mejnstrima do alternative, a Nišville stvara dobar miks svega toga. Možda se čak i još više oseti poštovanje

Tekst: Nina Simonović Fotografije: Jože Požrl

svetske mejnstrim džez baštine što je, rekao bih, dobro u današnjoj poplavi alternative. Činjenica je da festival ostaje lojalan publici i implementuje i ceni saradnje na lokalnom nivou, ali takođe posvećuje veliku pažnju izboru svetskih izvođača. MUZIČKI KRITIČARI SU OPISALI TVOJ BEND ARTBEATERS KAO PRIPADNIKE „WORLD JAZZ” PRAVCA, KOJI U SVOM DELOVANJU OBJEDINJUJE MNOGO ŽANROVA. KAKO BI DEFINISAO PRAVAC BIG BANDA GVERILLAZ, I KAKO PRISTUPAŠ STVARALAŠTVU U SVAKOM OD BENDOVA? Artbeaters je džez grupa koja izvodi isključivo originalnu muziku i kompozicije su plodovi našeg iskustva. Muziku ne želimo nikako da definišemo, a pojedinci su nam baš zbog te široke fuzije svih žanrova dali oznaku World Jazz. Novi album „Life Compass On!“ za razliku od prvog „Garden Of Adventure“ zvuči potpuno drugačije - druga atmosfera,

druga priča, nova poruka koja je proizvod naših promišljanja i emocija. Veliku težinu novom zvuku sigurno daje i potpuno novi sastav muzičara, kao i proširenje u kvintet. Za razliku od Artbeatersa, Big Band Gverillaz izvodi originalnu muziku Franka Zappe, koja je za ovu priliku instrumentalno aranžirana za big band sastav. Na samom kraju, u program Zappe, ubacio sam i dve lične kompozicije sa Artbeaters albuma Life Compass On! aranžirane posebno za big band. STEKAO SI ZAVIDNO OBRAZOVANJE I VEĆ GODINAMA GRADIŠ USPEŠNU KARIJERU U MUZICI. DIPLOMIRAO SI KLASIČNU VIOLU NA LJUBLJANSKOJ MUZIČKOJ AKADEMIJI, STUDIRAO DŽEZ VIOLINU U NJUJORKU, DOBITNIK SI PREŠERNOVE NAGRADE. KOLIKO JE FORMALNO OBRAZOVANJE UTICALO NA FORMIRANJE TVOJIH STANDARDA U STVARANJU UMETNOSTI? Počeo sam sa klasikom i nakon akademije 87

Muzika nastavio sa džezom. To iskustvo obrazovanja unutar džeza i klasike daje mi mogućnost da i danas nastavljam profesionalnu karijeru u domenu ozbiljne klasične muzike, a isto tako i u džezu. Ovaj moj muzički, hibridni sistem, dva velika stuba klasične muzike i džeza nastavljam i kao predavač na Konzervatorijumu za muziku i balet u Ljubljani gde predajem klasičnu violu, a na Muzičkoj Akademiji izborni predmet džez violine. Međutim, nadam se da standarde moje umetnosti ne stvaraju samo obrazovanje i nagrade. Više verujem u to da su naš način života, iskustva i uspomene iz detinjstva ti zbog kojih sviramo na određeni način, a ne nužno škola i pravac obrazovanja. KAKO SE SVETSKA I EX-YU DŽEZ SCENA MENJALA TOKOM SVIH OVIH GODINA, OD TRENUTKA KADA SI UŠAO U SVET MUZIKE DO DANAS? KAKAV JE POLOŽAJ DŽEZA U SVETU DANAS? POSTOJI LI KULTURNA SARADNJA U REGIONU MEĐU UMETNICIMA?

88 | oktobar

Mislim da je to više pitanje za muzičke, tj. džez istoričare nego za mene. Ovde bih dodao da se nadam da će se u budućnosti povećati kulturna saradnja među svim državama na Balkanu. Ne samo muzičara, nego i organizacija i ministarstava kulture. Imamo sličan mentalitet i naše zemlje mogu da proizvedu veliki broj savremenih muzičkih talenata. Stvarno verujem u tu kulturnu saradnju na svih nivoima. A kultura ovako snažnih kapaciteta o kojoj ja pričam nema nikakve veze sa politikom, ideologijom ili verom. Mislim da to nije samo utopija, već sasvim realna budućnost. TVOJ OTAC JE BIO JEDAN OD VEOMA CENJENIH REGIONALNIH MUZIČARA. DA LI JE NJEGOVA KARIJERA UTICALA NA TO DA SE I TI OPREDELIŠ ZA MUZIKU? VERUJEŠ LI DA JE DANAS TEŽE ILI LAKŠE STVARATI DŽEZ MUZIKU NEGO U NJEGOVO VREME?

Kada imam priliku da popričam sa džez/ pop muzičarima iz perioda života mog oca, onima koji su sarađivali sa njim ili koji su ga poznavali, a ima ih dosta na teritoriji bivše Jugoslavije, svi mi kažu isto - da su njihova vremena za džez ili bilo koju muziku bila najbolja. Tada ne samo da je bilo više dobrih džez svirki, već je i mentalno ova vrsta muzike imala veći integritet u društvu. Ali danas, u vremenu interneta, bilo koja vrsta muzike je dostupna svakome. Rezultat toga je da se potpuno promenio pristup slušanja, a i sam način plasiranja džeza danas je potpuno drugačiji. Možda se donekle izgubila intima u načinu na koji se mi džezeri izražavamo i sve je postalo šou za internet. Ja

ne verujem u takav, moderan pristup i zbog toga ni nemam Facebook. ČEMU MOŽEMO DA SE NADAMO U NAREDNOM PERIODU OD ARTBEATERS-A, A ČEMU OD BIG BANDA GVERILLAZ? KAKVI SU VAM PLANOVI ZA BUDUĆNOST? Sa Artbeatersima smo u fazi da što bolje promovišemo novi album „Life Compass On!“, tako da se nadam da ćemo u skorije vreme imati priliku da učestvujemo na što većem broju festivala. A Gverillazima posle velikog projekta o Zappi treba kraći odmor i onda nastavljamo dalje sa novim programom.

Životni stil

Beograd voli osamdesete B

Tekst: Dejana Vukadinović Fotografije: Goranka Matić, Bane Đorđević

ili su to dani obojeni zlatnim bojama. Dani kada kultura nije bila skrajnuta i kada je odlazak u bioskop bio kult, a kupovina i slušanje gramofonskih ploča normalna stvar. Bila je to decenija za kojom danas osećaju nostalgiju podjednako oni koji su je živeli i oni koji je danas žive kroz muziku, film i artefakte tog doba.

Beograd je još tada imao obrise metropole, jer su se sve važne stvari dešavale na filigranskim pločnicima ovog grada. Početak ere „novog talasa” označava izdavanje muzičke ploče Paket aranžman na kojoj su se našli Šarlo Akrobata, Idoli i Električni orgazam, koji simbolizuju muziku osamdesetih godina prošlog veka. Sa njom započinje revolucija u muzičkom svetu i danas je to jedan od najznačajnijih i najboljih albuma jugoslovenske rok scene.

• Beograd otvara vrata novim muzičkim imenima U godinama koje su usledile pojavila su se nova imena, organizovani su muzički festivali i razmenjivala se muzika od Vardara do Triglava. Nije bilo trgovinskih ratova i sujete, barem ne među muzičarima. Paket aranžman je izdao zagrebački Jugoton, koja je bila i ostala najveća diskografska kuća na prostorima naše bivše države. Iz Šarla Akrobate nastaje Katarina II, koja ubrzo menja ime u Ekatarina Velika i ostaje jedan od najuticajnijih bendova tog doba. To su bile godine kada su migracije muzičara iz jedne 90 | oktobar

u drugu grupu bile uobičajena stvar. Zato ne treba da vas iznenadi činjenica da je jedan muzičar u nekoliko godina umeo da promeni više bendova, uz to i nazivi bendova su se često menjali. Ekatarina Velika tada postavlja određene muzičke standarde na koje su se drugi ugledali, standarde koje je i danas teško dostići. Goran Marković, koji je tih godina stasavao u jednog od najboljih domaćih filmskih režisera, jednom prilikom je rekao da su pesme Ekatarine Velike realna slika Beograda. Pravi uvid u osećanja mlade osobe tih godina treba tražiti u stihovima ove beogradske grupe. Pored Studentskog kulturnog centra,

Ĺ˝ivotni stil

92 | oktobar

omladina uporište nalazi u Domu omladine na uglu današnje Dečanske i Makedonske ulice. Bili su to dani kada je Bijelo dugme osvajalo publiku širom bivše Juge, a Zdravko Čolić je važio za najpoželjnijeg zeta. Iako prvi solo album izdaje deceniju ranije, publiku trajno osvaja tokom ove zlatne dekade, albumom Zbog tebe. Od tada on važi za srpskog Džejms Dina i nastavlja da niže uspehe. Mišo Kovač, koga svi pamtimo po pesmi Ostala si uvijek ista, osvaja prvo beogradsku publiku, a tek kasnije sugrađane svog Šibenika. Veliku ljubav prema Beogradu osećao je i veliki Arsen Dedić koji je voleo i Zagreb i Ljubljanu, ali je Beograd osećao i voleo javno i otvoreno. Teza da su se srpska prestonica i ovaj šansonijer strastveno voleli je potpuno tačna.

• Filmske priče koje i danas žive Da su to bile zlatne godine i u drugim sferama kulture, svedoči činjenica da je jedan od najvećih pozorišnih festivala bio Bitef, koji je tih godina na najbolji način spajao elemente klasične dramaturgije i avangardnih formi pozorišnih komada kojima je opčinjavao publiku. Bitef i danas uprkos brojnim preprekama nastavlja da čuva tu tradiciju. Filmska ostvarenja nastala tih godina i danas privlače pažnju kako kritičara sedme umetnosti tako i publike. To su priče koje su vremenski aktuelne, koje oslikavaju vreme koje je ostalo zamrznuto u nekom kutu, kada je Beograd imao bioskopske sale koje su se redovno punile.

Životni stil • Vreme kada je Jugoslavija bila živa To je vreme kada su se ulice lagodnije prelazile, kada je Fića predstavljao privilegiju. Kada su zvonarice bile u modi, a kupovale se u Trstu. Kada je Geneks bio simbol Novog Beograda, a Koštana simbol Vranja, gde se pravila najbolja obuća na prostoru cele Jugoslavije. Kada u Nišu cveta elektronska industrija, a Dolina hipika predstavlja glavno mesto u gradu. Osamdesete su godine kada je svet u Hladnom radu, a Jugoslavija u miru. Kada bratstvo i jedinstvo nije floskula već način bivstvovanja.

• Još samo par godina za nas Zanimljivo je posmatrati sa današnje distance kako su mnogi umetnici u tom periodu predosetili da će doći do dramatičnih raskola i kako su svoje strahove i razmišljanja utkali u dela koja će postati vizionarska i vanserijska. Svi oni su odrastali pod velikim nebeskim svodom i verovali u ideale. Bila su to deca šezdesetosmaša koji su se borili za slobodnije i pravednije društvo, deca koja su želela da stvaraju čuda i koja su pre svega verovala u neki drugačiji svet, svet bez granica. Deca koja su znala da hodaju sa dignutim rukama i dodiruju Beograd. U zagrljaju dveju reka Dunava i Save, živi Beograd. Grad koji je voleo i voli osamdesete iskreno, otvoreno i javno i čeka da se ponovo čuje ona radosna vreva koja je harala iznad grada i svakog dana ponosno pevala: Beograde, Beograde, svi vole tvoje nasmejane ulice.

• Beograd se budi i sasvim živi Decenija kada Jugoslaviju napušta Josip Broz Tito, kada lagano kreće cepanje velike države i kada mladi koriste te pukotine da konačno kažu po koju reč. Kada zapadna moda ulazi na velika vrata, pa dame imaju šatirane frizure, zavezane u rep, a muškarci furaju duge kose i brade po ugledu na rok zvezde. Šezdesete godine su otvorile širom svoja vrata slobodi, a osamdesete su tu slobodu živele punim plućima. Svaka pora imala je novu energiju i nadahnuće. Aleksandar Žikić, jedan od istaknutih rok novinara ilustrovao je Beograd tih godina u svojoj knjizi Mesto u mećavi, rečima da su to bili dani promena i da je naša prestonica pulsirala tim otkrovenjem. Beograd tada živi. Svaki dan je početak nečeg novog, svaki dan je novo buđenje. Svet osamdesetih godina dobija najbolji neamerički košarkaški tim, koji tri puta u periodu od 1989. do 1991. godine donosi zlato Jugoslaviji. 94 | oktobar

• Gramofon, kaseta i stari televizor U znak sećanja na ovu deceniju u Beogradu se ove godine održao projekat „Beograd voli 80-e!“. Podeljen u pet segmenata podsetio je na urbanu poeziju, filmska ostvarenja, fotografije i muziku koja je simbol i pečat Beograda te decenije dvadesetog veka. Izložba autorskih fotografija i fotodokumenata „#nofilter a svetski“, bila je postavljena u „Božidarcu“ u velikoj sali. Hronološki postavljene, fotografije na najbolji način čuvaju svedočanstvo zašto Beograd voli osamdesete. U prostoriji tri sa tri, smešteno je važnih deset godina viđenih kroz objektiv velikana koji su uspeli da ulove i za buduće generacije sačuvaju duh i energiju glavnog grada. Dva ulaza i jedan prozor, belo postolje na kome su izložene kasete i stari kasetofon. U uglu jedan gramofon i stari televizor koji su nekada bili sastavni deo svakog domaćinstva, a danas opstaju kao čuvari uspomena. Fotografije sijaju, jer Beograd je tada sijao. Kako je napisao Goran Skrobonja u svom romanu Kada kažeš da sam tvoj: „kao da tada nije bilo kiše, kao da nije bilo tmurnog, nesnosnog vremena i košave koja se uvlačila u kosti i misli.“ . Na izmaku ovih zlatnih godina ujedinjuju se Zapadna i Istočna Nemačka, dolazi do raspada velikog Sovjetskog Saveza, a Beograd gubi svoj dobro poznati sjaj. Neke nove političke strukture počinju da šire svoj uticaj i gase svetlo osamdesetih. I kako to obično biva, zatvara se jedna etapa. Dobro jutro, Beograde odavno se ne čuje, a neki novi klinci nastavljaju da se bore u godinama koje slede.

Ĺ˝ivotni stil

Japanska radna etik

96 | oktobar

Tekst: Vesna Belušević (Cukuba, Japan)

Životni stil

opšteno je mišljenje da Japanci previše rade. U Japanu se duže ostaje na poslu nego u drugim zemljama, međutim, ima mnogo razloga za to. Sam koncept japanskih kompanija se suštinski razlikuje od kompanija u Evropi ili Americi. Većina japanskih kompanija praktikuje tradicionalan način zapošljavanja zasnovan na vernosti „do kraja”. Što duže radite na istom mestu plata će vam biti veća, a unapređenje zagarantovano, pod uslovom da puno ne protivrečite. Osobe koje često menjaju posao nisu cenjene i kolege nemaju puno poverenja u njih. Zbog toga skoro svi pribegavaju tome da stegnu zube i bez obzira na lično nezadovoljstvo ostanu verni svom poslodavcu. Za Japance pronaći posao znači pronaći kompaniju.

Na poslednjoj godini studija počinje potraga za poslom. Prednost imaju oni sa elitnih univerziteta. Državni univerzitet u Tokiju, TOKJODAIGAKU - University of Tokyo (skraćeno TODAI) je najprestižniji u Japanu, a od privatnih VASEDA ili KEIO, širom otvaraju vrata uspešnoj karijeri i zagarantovanoj budućnosti. U Japanu osnova društva nije pojedinac već grupa. Niko vas neće pitati šta ste studirali već gde radite. I portir i direktor će reći da rade za Tojotu. Time obaveštavaju sagovornika kojoj grupi pripadaju. Zato je ceremonija razmena vizitkarti, MEŠI, pri upoznavanju vrlo bitna jer se na taj način zna ko je na kakvom položaju i kako se ko kome obraća.

U Japanu osnova društva nije pojedinac već grupa. Niko vas neće pitati šta ste studirali već gde radite. I portir i direktor će reći da rade za Tojotu. Time obaveštavaju sagovornika kojoj grupi pripadaju. Zato je ceremonija razmena vizitkarti, MEŠI, pri upoznavanju vrlo bitna jer se na taj način zna ko je na kakvom položaju i kako se ko kome obraća.

98 | oktobar

Većina Japanaca će vam reći da radi za Tošibu, Hondu ili Tojotu, a samo nekolicina će navesti svoje zanimanje (uglavnom su to lekari jer se ovaj posao veoma visoko kotira). Za njih je ime kompanije važnije nego titula ili vrsta zanimanja. Zaposleni u velikim kompanijama kao što su Micubiši, Hitači i Soni su veoma ponosni na čuveno ime. Pripadnost grupi je daleko važnija od samog posla. Pojedincu je veoma bitno što je njegova grupa uspešna i što pomaže Japanu da bude bogata i stabilna država. Svaki uspeh Japana građani ove zemlje vide kao svoj lični i trude se da doprinesu jačanju svoje grupe i svoje zemlje. Kompanije nisu samo mesto za posao. Tamo se druži, bavi sportom, ruča i večera. Velike kompanije imaju zgrade sa stanovima za zaposlene, naravno sa minimalnim stanarinama

i daju kredite sa niskim kamatnim stopama svojim zaposlenima. Često imaju hotele na moru i planinama kako bi omogućili zaposlenima i njihovim porodicama odmor po povoljnim cenama. Svi zaposleni imaju dva puta godišnje zdravstvene sistematske preglede. Kompanija brine o zdravlju zaposlenih, jer lakše je sprečiti nego lečiti. Zaposleni se zajedno bave sportom u sportskim centrima i bazenima izgrađenim u okviru kompanija. Učestvuju u zajedničkim sportskim takmičenjima, idu na zajedničke, organizovane izlete ili posete karaoke barovima. Posle završenog radnog dana odlaze na večeru ili piće. U Japanu je važnije koliko ste u stanju da se uklopite sa kolegama u harmoničnu celinu nego koliko ste stručni.

Životni stil

Japanci misle da je život igra u kojoj ljudi teže ka sreći. Časovi koji se provedu na poslu su mnogo duži nego časovi provedeni baveći se sportom ili nekim hobijem. Zbog toga je važno uživati u radu i imati skladne odnese sa kolegama. Najtužnije iskustvo za svakog Japanaca je dan penzionisanja. Vreme za penziju je u periodu između šezdesete i šezdeset pete godine života, u zavisnosti od poslodavca. Posao je za svakog Japanca centar i smisao života. Kada se penzioniše, Japanac postaje usamljen i ne zna šta će sam sa sobom i svojim vremenom. Oni koji nisu našli honorarni posao posle penzionisanja mogu da se učlane u OB KURABU (Old Boys Club). Matične kompanije organizuju takve klubove kako bi se pomoglo penzionerima da se lakše prilagode novom životu i da se ne osećaju zapostavljenim i nepotrebnim posle penzionisanja. Kompanije su čvrsto „upletene“ u živote svojih zaposlenih i posle prestanka radnog odnosa. Starija generacija Japanaca je išla na godišnje odmore retko, što nije slučaj sa mlađim sunarodnicima. Mlađi Japanci putuju dosta po svetu, ali ta putovanja su retko kada duža od nedelju dana. Oni ne žele da svojim odsustvom preopterete kolege obavezama. Zapravo, oni ne bi ni znali šta da rade posle nekoliko dana odmora. Često su me pitali posle mog dvonedeljnog odmora da li sam se dosađivala i umorila na tako dugačkom odmoru. Početkom devedesetih godina mnoge kompanije su počele da menjaju sistem zapošljavanja. Sklonosti mladih su se menjale i odnos baziran na vernosti nije više ostao slepo primaran. Iako je bilo sve više mladih koji su počeli da traže zanimljivije ili bolje plaćene 100 | oktobar

U Japanu je važnije koliko ste u

poslove, velika većina je nastavila tradiciju svojih roditelja. Za vreme velikih recesija kolege bi se odricale dela svojih zarada kako ne bi došlo do otpuštanja. Mnogo privremeno zaposlenih je ipak dobilo otkaze, ali uz obećanje da će ih posao čekati kad se ekonomija oporavi. Zapadnjacima izgleda strašno što Japanci provode toliko mnogo vremena na poslu, međutim Japanci misle da zapadnjaci ne mogu da uživaju u poslu, već im rad liči na mučenje i otaljavanje. Japanci su ubeđenja da rad nije težak i mučan proces već nešto čemu se radujemo i u čemu uživamo.

stanju da se uklopite sa kolegama u harmoniÄ?nu celinu nego koliko ste struÄ?ni.

Ĺ˝ivotni stil

Ne pitaj niĹĄt mnogo sam 102 | oktobar

ta, zauzet!

Tekst: Tihana Smiljanić @wanderingpolkadot

asnim sa ovim tekstom. I sramota me je što kasnim. Nije to (samo) zato što sam neodgovorna, nego zato što ne stižem. Pre neki dan sam nekome rekla da mi je jedan od osećaja istinske sreće kad ne radim ništa, možda gledam film ili seriju, znajući da sam obavila sve stavke sa svoje to-do liste. Pokušala sam u misli da prizovem kad sam taj luksuz imala poslednji put. Mislim da je bilo 2012.

103

Životni stil Ovo nije samo moja odlika. Svi smo počeli da bivamo prezauzeti, i ne samo to: ponosimo se time što smo prezauzeti! Tovarimo na svoja pleća nove i nove zadatke pre nego što smo završili stare, i ličimo na mahnitog Belog Zeca koji drži sat u ruci i ponavlja: „Kasnim, kasnim!” Ipak, ko od vas sme da kaže da ne troši vreme skrolujući feed na društvenim mrežama, ili da ne odgleda u cugu tri epizode serije, a ono što je obaveza završiće već noćas do 3? Ja ne smem. I jasno mi je da sam negde pogrešno skrenula. Iskreno, na vreme sam shvatila da je ponosno odgovaranje „izvini, ne mogu, imam previše obaveza” pozivu na kafu, zato što moram ili mi je sinulo da moram da uradim ovo ili ono, zaista bezveze. Nakon jednog vremena, i to ne tako kratkog, u kom sam mislila da je zapravo baš super što sam toliko prezauzeta jer to znači da sam ozbiljna i radim mnogo stvari – jednostavno sam se umorila od tog osećanja. To što sam prezauzeta samo znači da ne umem da raspolažem svojim vremenom ili ne znam kad je dosta ili sebe precenjujem – ili sve zajedno. Jednom sam tekst za Plezir pisala u avionu. Za neke druge magazine pisala sam u hotelskoj sobi, umesto da šetam nepoznatim gradom. I mislila sam da sam baš kul. Sad mislim da je ta osoba potpuno nesposobna da poređa prioritete i zrelo se nosi sa svojim obavezama. Mislila sam da će sa promenom stava prirodno doći i promena okolnosti. Tu sam se prevarila. I dok sada više nisam ponosna na svoju oh tako strašnu zauzetost, jer ja sam zauzeta, ja sam bitna, sad me je samo sramota. Zauzetost je ostala ista – ili taj željeni osećaj zauzetosti, a potom i bitnosti? – a lista stvari koje moram ili „moram” da uradim nikad duža. 104 | oktobar

I znam da nisam jedina. Fenomenom prezauzetosti bavili su se i Huffington Post, The Atlantic, pa i korisnici društvene mreže Quora. Svi se slažu u jednom: zauzetost je danas statusni simbol. Ni društvene nauke nisu ostale imune na prezauzetost: o ovome su pisali Silvija Beleca (Silvia Bellezza), profesorka na Poslovnoj školi Kolumbija, zajedno sa Neru Paharija (Neeru Paharia) i Anat Kajnan (Anat Keinan) s Harvarda. U njihovom članku u Journal of Consumer Research ovi autori kažu da je želja da se bude prezauzet izazvana percepcijama da zauzeta osoba poseduje željene karakteristike ljudskog kapitala: kompetenciju i ambiciju. Osim toga, ovakvu osobu percipiramo kao retku i traženu na tržištu rada. Ali, kao što se zapitala autorka Ejmi Raup (Aimee Raupp) sa Hafington posta, ako smo svi retki i traženi, onda zapravo niko nije redak i tražen, zar ne? Drugim rečima: ako smo svi zauzeti, šta to uopšte znači? Ni moja procena da se mnogo moje zauzetosti svodi na gubljenje vremena (koje mi valjda dozvoljava da dišem između zadataka?) nije usamljen slučaj. Ako bismo obratili pažnju na svoj život i pomno pratili sve što radimo tokom, na primer, jedne nedelje, shvatili bismo da najverovatnije 1520 procenata toga možemo da izbacimo a da ništa ne pati. To je bar mišljenje Volasa Čepmena (Wallace Chapman), televizijskog i radijskog voditelja koji se, nakon prepoznavanja ovog simptoma kod sebe, posvetio sporom životu, čitavom jednom pokretu koji poručuje da usporite i obratite pažnju na svoj život ovde i sada. Na tekstove o sporom življenju nailazila bih s vremena na vreme, i dok mi neki saveti deluju isfolirano, poput onoga da se usredsredite na žvakanje hrane baš svaki put – zaboga, hrana je gorivo, ne moram da

pri punoj koncentraciji jedem dvadeset puta nedeljno, svake nedelje – ima i onih koji su i više nego smisleni. Tako, na primer, kažu da budemo „prisutni” kada smo sa porodicom i prijateljima. I zaista, da li vam smeta kad sedite s nekim na kafi, a on ne može da se odvoji od svog telefona – ili ste možda i sami takvi? Odložite telefon. Notifikacije će biti tu i za dva sata, a osoba s kojom ste konačno našli vremena za kafu neće. Naravno, ako vam je interesantan koncept sporog življenja, istražite ga. Možda se ne slažete sa mnom i mislite da je dobro biti prisutan i u, recimo, gradskom prevozu. :) Naravno, neki ljudi zaista jesu prezauzeti, i bilo bi ružno od mene da negiram u Srbiji u ovo vreme one koji rade dva posla da bi preživeli, ili iz istog razloga na jednom rade duže smene nego što je zakonom dozvoljeno. Ovde ipak reč nije o njima, nego

o nama „običnjacima” koji ne moramo da budemo toliko zauzeti: koji ne moramo da pišemo blog, ne moramo da nekom netako-bliskom učinimo uslugu koja će nam oduzeti ceo dan, ne moramo da pročitamo sve članke koje smo bukmarkovali od 2014. naovamo, a koje, naravno, nismo pročitali jer nemamo vremena. U pitanju je zaista začarani krug – ili običan točak u kom smo ništa više do hrčka, ubeđeni da radimo nešto smisleno. Koji je uopšte razlog što smo u ovom vremenu takvi? Autorka Vašington Posta Brigid Šulte (Brigid Schulte) ističe da ne postoji jedan usamljen razlog koji je doveo do ovakvog stanja stvari. To vam je sigurno poznato: troškovi života su sve viši i treba ih podmiriti, a prihodi ne rastu istim tempom. Poslovi su zahtevniji (setite se svih oglasa za prave supermene!). Tehnologija je i te

SVI SMO POČELI DA BIVAMO PREZAUZETI, I NE SAMO TO: PONOSIMO SE TIME ŠTO SMO PREZAUZETI! TOVARIMO NA SVOJA PLEĆA NOVE I NOVE ZADATKE PRE NEGO ŠTO SMO ZAVRŠILI STARE, I LIČIMO NA MAHNITOG BELOG ZECA KOJI DRŽI SAT U RUCI I PONAVLJA: „KASNIM, KASNIM!”

105

Životni stil kako doprinela bržem tempu života. Uzmimo samo mobilne telefone: koliko se uopšte često odvajate od njih? A koliko vam je tokom dana isključen internet? Usudiću se da pretpostavim odgovor. Da li mislite da je to neophodno? I nije samo u telefonima stvar, iako sam odavno već prepoznala kod sebe nemogućnost da odgledam film potpuno fokusirana i ne posežući za ovom stvarčicom koja me kontroliše. Trebalo je da brojim koliko sam puta pišući ovaj tekst – dakle, samo pišući, ne prethodno istražujući tokom pripreme – otvorila internet pretraživač samo da „bacim pogled”. Ovde je važno istaći da tekst pišem u veoma udaljenoj vremenskoj zoni u vreme kada vi spavate, te isto tako spavaju i moji kontakti na društvenim mrežama. Ali me to ne sprečava da milion puta otvorim tviter. Šta znam, možda neko upravo sada pati od insomnije – i ja to moram da znam istog

106 | oktobar

trenutka. Naravno, jasan mi je besmisao cele situacije. I svejedno ne pomaže. Ali hej, ja sam zauzeta! Ljudi pametniji i stručniji od mene kažu da danas zauzetost nosimo kao kakvu medalju: znak da se uklapamo u onaj kul deo društva, da smo važni i vredni. Imati previše obaveza čak čini ljude srećnim, piše Kristofer Ši (Cristopher Hsee), psiholog i profesor bihejvioralnih nauka na Univerzitetu u Čikagu, u časopisu Psychological Science. Dosada čini da se ljudi osećaju jadno. A kad se ta dosada prekine nekim bitnim aktivnostima, oni zapravo postanu srećniji. Ovoga se sećam iz svojih ranijih dana na fakultetu, kad sam zaista bila najsrećnija kad ne znam gde ću pre. Svašta je patilo tada, moja ishrana ponajviše (svi smo nekad živeli na pljeskavicama i slatkišima?), ali ja sam bila srećna. A ovo mi je potvrdila i moja najbolja drugarica, projektna menadžerka jednog pozorišta, za koju znam da pada s nogu oko svake premijere i

festivala tog pozorišta. Kontaktirala sam je želeći da od nje dobijem potvrdu za svoj tekst. „Ja se tada osećam sjajno”, kratko je rekla. Povukla sam se: nije mi značilo mnogo za ugao koji ovde zastupam. Ipak, očigledno je da i dalje postoje ljudi koji ne sagorevaju. Da li je to samo pitanje vremena – ostaje da se vidi. U međuvremenu, pročitala sam nešto što me duboko zamislilo. Arijana Hafington, osnivačica i urednica Hafington Posta, u svojoj knjizi Thrive: The Third Metric to Redefining Success and Creating a Life of Well-Being, Wisdom and Wonder zapisala je da zapravo ne postoji nagrada za onog ko radi najviše sati u toku nedelje ili zarađuje najviše novca. Na kraju krajeva, svi ćemo završiti mrtvi. Jeste brutalno, ali u tom momentu zaista neće biti bitno koliko smo bili zauzeti, nego koliko smo radosti uneli u tuđe živote i koliko smo svet učinili boljim, makar neki njegov mikro deo. Morbidno, ali ne možemo reći da nije istinito.

I, šta sam ja zaključila? Ne mnogo. Godinama već pokušavam da „očistim” svoj raspored pa ne uspevam. Ipak, ako me je zaista sramota što sam zauzeta i što se više ne snalazim u svojim obavezama – a u momentu kad ovo pišem, čak i nemam posao – moram da probam da učinim nešto po tom pitanju i da me bude manje sramota. Od same sebe. Kud ćeš veće motivacije?! I zato, kada ovog vikenda ili bar u ponedeljak završim sve tekstove za druge ljude, neću na sebe preuzimati pisanje novih bar do novembra – osim onih koji moj blog osvežavaju bar donekle redovno. Oktobar ću iskoristiti da nađem posao i prebacim blog na novu platformu. U novembru ću se pozabaviti nekim drugim stvarima. A dotad? Ponekad ću ugasiti tabove s društvenim mrežama ili staviti telefon na airplane mode. Samo ponekad – toliko zasad mogu sebi da obećam. 107

Životni stil

KO JE OVDE NORMALAN? Kontroverzna tema kroz istoriju i kinematografiju

ojam normalnosti je nešto što su mnogi pojedinci i teorijski pristupi pokušali da definišu. Norma, kao što i pretpostavljate, se može definisati kao statistički prosek, kao nešto što je najzastupljenije. Međutim, svesni smo da ono što je učestalo nije uvek i ono što bismo okarakterisali kao normalno. Tu već nailazimo na jedan od problema u samom definisanju pojma. Primera radi, u određenim kulturama potreba za isticanjem se smatra znakom patologije, dok je u individualističkim kulturama ona shvaćena kao „normalna“. Drugi, malo dramatičniji primer za to bi bila stopa porodičnog nasilja. Prema istraživanju iz 2010. godine na prostoru Srbije ta stopa iznosi 54, 2%, stoga bi prema ovakvom određenju nasilno ponašanje u porodici trebalo smatrati normalnim.

108 | oktobar

Tekst: Andrijana Kovrlija

109

Životni stil Kao što se može i naslutiti, bez određenog konteksta, o normalnosti se ne može razgovarati. Za početak, normalnost ćemo staviti u kontekst čoveka. Kada se osvrnemo na istoriju, susrećemo se sa raznovrsnim shvatanjima i s njima u vezi i različitim tretmanima onih koji su svrstavani van okvira normalnosti. Pa tako, znamo da su oni koji su smatrani „čudnima“ u srednjem veku spaljivani na lomačama, stavljani u položaj skitnica i proterivani iz gradova. Period za koji je karakterističan početak zatvaranja u institucije je XVII vek, kada je otvoreno Opšte prihvatilište u Parizu. To nije bila medicinska ustanova, pre bi se mogla opisati kao polu-sudska i ljudi su zatvarani iz različitih razloga, između ostalih i da bi se izbegao sablazan društva. Do XVIII veka se o njima nije razmišljalo kao o ljudima kojima je potrebna pomoć, pa su tako i korišćeni tretmani bili fizičko mučenje, okivanje u lance, zatvaranje u tamnice, crkvena sirotišta i tome slično. Dakle, metode su podrazumevale usmerenje na telesno, ne duševno. (telo, ne dušu) Izuzetak je bila prva duševna bolnica koja je osnovana 1409. godine u Valensiji, sa ciljem „izolovanja duševno obolelih u ime sigurnosti drugih“. Krajem XVIII veka dolazi do Prve revolucije u psihijatriji. Tada „čudni“ ljudi počinju da se posmatraju kao ljudi koji se mogu prevaspitati. Žan Eskirol (1772-1840) se zalaže za Zakon o zaštiti duševnih bolesnika i izgradnju prikladnih psihijatrijskih ustanova. On je bio i prvi predavač psihijatrije. Za XIX vek je karakteristično izdvajanje „umobolnih“ u azile. To je bilo u svrhu 110 | oktobar

brige za društvo, pa nam je tako u amanet ostavljeno objašnjenje i sledeće shvatanje „...ludak, kao ljudsko biće prvobitno obdareno razumom, više nije kriv što je lud; već ludak, kao ludak, i u okviru te bolesti za koju više nije kriv, mora da se oseti odgovornim za sve ono što u toj bolesti može da ugrozi moral i društvo, i da se samo na sebe ljuti za kazne koje dobije.“ Krajem XIX veka, koji inače važi za vek procvata medicine i pojave mnogih otkrića na planu fiziologije i patologije, dolazi do shvatanja da su „čudna“ ispoljavanja ljudi posledica neurološkog oboljenja mozga. Francuski neurolog Šarkó je svojim metodama sugestije uspevao da izazove različite histerične oduzetosti kod nekih

pacijenata, i za njega se vezuje početak razmišljanja o psihološkom poreklu mentalnih poremećaja. Frojd je proveo neko vreme kod njega, i nakon boravka je konstatovao da su mu se najviše dopala Šarkoova istraživanja histerije, koja je imao priliku da posmatra, kao i to što su za rezultat dobijene iste karakteristike kao i kod histerije nastale usled traume. Bečki neurolog je svojim daljim istraživanjima ustoličio teoriju i metodologiju kojom je stvorio novu sliku o psihičkom funkcionisanju čoveka i razvio posebnu metodu lečenja putem razgovora - psihoanalitička psihoterapija. Doprinos S. Frojda predstavlja Drugu revoluciju u psihijatriji. XX vek odlikuje razvoj psihofarmakologije i socijalne psihijatrije, gde

se pojava socijalne psihijatrije smatra Trećom revolucijom u psihijatriji. Takođe, polovinom XX veka u Italiji se osniva Pokret Demokratske psihijatrije. Ovaj pokret je okupio stručnjake, levičarske partije, sindikate, studente, sudije, zatvorske vlasti, građanstvo, NVO.(Ukoliko vas je ova tema zainteresovala, predlažem da pročitate knjigu Mišel Fuko-a „Istorija ludila iz doba klasicizma”.) Ukratko rečeno, to je istorija shvatanja normalnosti i tretmana ljudi koji se nisu smatrali pripadnicima kategorije normalnih. Kako su mnogi filmovi snimani sa željom da ukažu na različite društvene probleme i fenomene, mnogo ih je nastalo sa tematikom „duševno obolelih“. Samo neki, uspeli su da na pravi način proniknu u suštinu i verodostojno prikažu situaciju. 111

Životni stil U filmu „Girl, Interrupted“ kao i u filmu „One Flew Over the Cuckoo’s Nest“ slikovito je prikazan tretman koji se bazirao na psihofarmakološkoj terapiji, gde se postepeno uvodi i psihoterapija kao vid lečenja uz primenu lekova. Dakle, radnja je smeštena u šezdesete godine XX veka. Okruženje je prikazano kao klasična totalna institucija. Važno je razumeti da je duševna bolnica jedna nova socijalna sredina za one koji postaju njeni korisnici, novi životni ambijent unutar koga osoba treba da nađe načine da zadovolji svoje potrebe i definiše sebe kao bolesnika. Tih godina, zanemarivalo se sve ono individualno i bilo kakve navike, preferencije ili želje štićenika nisu uzimane u obzir. Sve ove institucije funkcionišu po totalitarnim principima koji podrazumevaju: kolektivni tretman, kontrola svih potreba, jaz između osoblja i „zatočenika“, onemogućena socijalna pokretljivost. Ove institucije se funkcionalno i fizički izdvajaju iz socijalne sredine po

samoj arhitekturi i lokalitetu; celokupan život u totalitarnoj instituciji odvija se pod kontrolom autoriteta; sve dnevne aktivnosti su strogo utvrđene od strane nadređenih; u ovakvim ustanovama postoji asimetrična raspodela moći, prostorni, socijalni i psihološki jaz koji je dodatno naglašen drugačijim načinom oblačenja onih koji su zaposleni i onih koji su štićenici (beli mantili, „ludačke“ košulje). Kako se nikakav vid individualnosti ili nepokornost nije tolerisao je takođe veoma dobro prikazano u oba pomenuta filma. Skrenula bih pažnju i na različite uloge koje osobe prihvataju u totalnim ustanovama – za koje su ova dva filma odličan primer. Naime, neki ispoljavaju regresivno, detinjasto ponašanje, beskompromisnu tvrdoglavost koja podrazumeva odbijanje svake saradnje sa osobljem, zatim kolonizacija - odnosno brižljivo negovanje jedne od aktivnosti koju pacijent prenosi

U FILMU „GIRL, INTERRUPTED“ KAO I U FILMU „ONE FLEW OVER THE CUCKOO’S NEST“ SLIKOVITO JE PRIKAZAN TRETMAN KOJI SE BAZIRAO NA PSIHOFARMAKOLOŠKOJ TERAPIJI, GDE SE POSTEPENO UVODI I PSIHOTERAPIJA KAO VID LEČENJA UZ PRIMENU LEKOVA. DAKLE, RADNJA JE SMEŠTENA U ŠEZDESETE GODINE XX VEKA. OKRUŽENJE JE PRIKAZANO KAO KLASIČNA „TOTALNA INSTITUCIJA“ 112 | oktobar

iz svog spoljašnjeg života, i na kraju konvertitizam, odnosno prihvatanje uloge perfektnog pacijenta koji izvršava sve ono što osoblje od njega zahteva. Primer za asimetričnu podelu moći kao i specifičnu arhitekturu ustanove se može primetiti i u filmu „Shutter Island“, posebno ako obratite pažnju na „c odeljenje“ koje je koncipirano poput najsurovijih i najozloglašenijih zatvora. Međutim, kada odgledate film do kraja, primetićete određene metode koje su tih godina polako počinjale da se primenjuju i testiraju, a nisu ustaljene i karakteristične bile u kontekstu tog vremena. Drugu perspektivu i uvid u drugačiji tretman nam nudi filmsko ostvarenje „La pazza gioia“ u kome institucija nema takav izgled, već oblik ranča, gde oni koji rade ujedno i žive tu i sve to stvara mnogo zdraviji odnos i pruža mogućnost štićenicima da se osećaju ne

kao pacijent, broj, ćelija, već kao kompletna osoba, koja se bori sa nekim problemom. Radnja filma je smeštena u sadašnjicu, što nam pruža uvid u promene do kojih postepeno dolazi. Može se uporediti i način oslovljavanja, dok su se sredinom XX veka štićenici nazivali pacijenti ili „ludaci“, u filmu „La pazza gioia“ vidimo drugačiju perspektivu, te se oni sada nazivaju gostima pansiona. Ovaj film prati glavnu junakinju i upoznaje nas sa njom kao celokupnom ličnošću, što podrazumeva njen dotadašnji način života, želje, planove - ne samo u terminima njenog poremećaja ili bolesti. Još je Hipokrat naglašavao da je važno koja ličnost ima bolest, a ne koju bolest ima ličnost, što je od izuzetnog značaja kada govorimo o individualnom tretmanu. Pored odnosa u samom pansionu, radnja se bazira na dve junakinje, potpuno različite na prvi pogled, koje se udružuju oko istog cilja. Navedeni filmovi prilično verodostojno predstavljaju kako je sve to nekada

„LUDILO PREDSTAVLJA POVRATAK IZGUBLJENOM KONTAKTU SA SAMIM SOBOM (PRAVO JA). AKO NAM JE JEZIK LUDAKA ČUDAN I NERAZUMLJIV, TO ZNAČI DA SMO SE UDALJILI OD SVOJE PRAVE PRIRODE“

113

Životni stil zaista izgledalo, a kakve okvire poprima danas. Daju nam priliku da sagledamo promene koje su se dogodile na ovom polju u prethodnom periodu. Naravno, ni do jedne promene ne dolazi preko noći, stoga su se razni tretmani preplitali sa onima iz prethodnih perioda uprkos novim saznanjima. To, rekla bih, nije ništa neobično jer se i sami, složićete se, susrećemo sa ovim problemom. Usvajanje promena je dugačak proces. Pojava antipsihijatrije, naglašava problematiku kategorizacije ljudi u normalne/nenormalne kao i različite faktore i uticaje koji na isti utiču. Jedan od predstavnika ovog pokreta, Ronald Leng, je rekao – „Ludilo predstavlja povratak izgubljenom kontaktu sa samim sobom (pravo Ja). Ako nam je jezik ludaka čudan i nerazumljiv, to znači da smo se udaljili od svoje prave prirode“. Na početku sam pomenula kontekst. Stoga, svaku od ovih metoda i shvatanja vazno je sagledati u kontekstu vremena kada su bile aktuelne. Moguće je da će za vek ili dva, već o nekim, nama poznatim i opšteprihvaćenim metodama govoriti uz čuđenje i zgražavanje nad nehumanošću naših postupaka. Ono na šta bih volela da obratite pažnju dok budete gledali pomenute filmove je nešto što se naziva „sindrom institucionalizma“. Sindrom institucionalizma je skup pojava kao što su apatija, gubitak inicijative, gubitak interesovanja, submisivnost, gubitak interesovanja za budućnost, deterioracija ličnih navika, gubitak individualnosti (Barton R.). To je jedan od velikih problema koji se javlja kod osoba koje duži vremenski period provedu u okruženju mentalne ustanove. Naime, umesto da se osobe osposobljavaju za ponovnu integraciju u društvo, one se trajno 114 | oktobar

od njega odvajaju i prihvataju na sebe „etiketu pacijenta“ usled čega dolazi do potpunog gubitka civilnog identiteta. Takođe, htela bih da kažem i par reči o našem uticaju na način na koji se gleda na osobe koje imaju „duševnu bolest“. Velike su, nažalost i danas, razlike između odnosa i stava prema ljudima koji imaju neku organsku bolest, i onima koji imaju psihičku, duševnu. Često kada se pomene da neko ima čir na želucu, rak, baš se tako i kaže - „on/ona ima …“. Međutim, kada se govori o psihičkim poremećajima, neretko ćemo čuti „on/ona je shizofreničar, on/ona je bipolaran/na….“. Na ovaj način, implicitno kao da okrivljujemo osobu zbog njene bolesti/odnosno poremećaja, a sa druge strane tu bolest pripisujemo njemu ili njoj kao osobi, kao nešto što ga u potpunosti definiše i kategorizuje. Još jedna stvar koja je blisko vezana za prethodne dve je stigma. Kao studentkinja psihologije, imala sam neobičnu situaciju gde je ona (stigma)

DRUGU PERSPEKTIVU I UVID U DRUGAČIJI TRETMAN NAM NUDI FILMSKO OSTVARENJE „LA PAZZA GIOIA“ U KOME INSTITUCIJA NEMA TAKAV IZGLED, VEĆ OBLIK RANČA, GDE ONI KOJI RADE UJEDNO I ŽIVE TU I SVE TO STVARA MNOGO ZDRAVIJI ODNOS I PRUŽA MOGUĆNOST ŠTIĆENICIMA DA SE OSEĆAJU NE KAO PACIJENT, BROJ, ĆELIJA, VEĆ KAO KOMPLETNA OSOBA, KOJA SE BORI SA NEKIM PROBLEMOM. RADNJA FILMA JE SMEŠTENA U SADAŠNJICU, ŠTO NAM PRUŽA UVID U PROMENE DO KOJIH POSTEPENO DOLAZI.

direktno bila vezana za moju koleginicu. Naime, dok smo čekale početak predavanja ispred Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici, drugarica kod sebe nije imala upaljač. Nekoliko prolaznika kojima je pokušala da se obrati i zatraži upaljač samo su okretali glavu, sklanjali pogled i ubrzavali hod. Ovo nam govori donekle o stavu ljudi prema onima koji su korisnici psihijatrijskih usluga. Mnoga istraživanja su pokazala da ljudi karakterišu one koji imaju psihijatrijsku dijagnozu, to jest njihovo ponašanje kao nepredvidivo, agresivno i čudno. Ovo i te kako utiče i na odlučivanje onih koji imaju neki psihološki problem da se obrate za pomoć jer se javlja opravdani strah od osude društva, smanjenja mogućnosti za zaposlenje i još mnogih stvarnih ili anticipiranih posledica. Bolest ili problem, kog god da je porekla, jeste situacija kada se obraćamo za pomoć kada sami nismo u stanju da pomognemo sebi ili drugom. Zato, kao što je NORMALNO otići kod lekara radi nekog

problema organske prirode, apelujem na svakoga od vas da učinimo NORMALNIM odlazak kod psihologa ili psihijatra kada se javi problem psihičke prirode. U nedeljniku „Vreme“ pre nekoliko godina Dragan Jugović, koji je kao psihijatrijski pacijent lečen 33 godine, govori o tome kako se sam suočavao sa svim pomenutim problemima i teškoćama i kako je pobedio autostigmu. Svako od nas je zadužen da teži promeni na bolje, stoga shvatite i prihvatite svoju ulogu u edukaciji kako mlađih generacija tako i promeni stavova roditelja, prijatelja, rođaka. Postoji mnogo načina da se i sami edukujete kako putem filmova, knjiga tako i putem mnogih članaka do kojih lako možete doći, zato u vremenu interneta i dostupnosti informacija nemate izgovora za neobaveštenost. Jer, tiče vas se.

115

Kultura

Dejan

Intervju: Uroš Timić

Stojiljković

Vreme kvazi pisaca i potkupljivih književnih kritičara

ejan Stojiljković je srpski pisac i strip scenarista. Trenutno je jedan od omiljenih pisaca domaće publike svih uzrasta i dobitnik brojnih nagrada. Sa romanom „Konstantinovo raskršće” 2009. ulazi u najuži izbor za Ninovu nagradu. Piše romane, novele, priče i drame, a uradio je i scenario za TV seriju „Senke nad Balkanom” u saradnji sa Vladimirom Kecmanovićem i Danicom Pajović. O novom romanu „Olujni bedemi”, pisanju, hiperprodukciji i potkupljivim književnim kritičarima razgovarali smo sa Dejanom jednog kišnog oktobarskog dana POĐIMO OD VAŠEG POSLEDNJEG ROMANA „OLUJNI BEDEMI“ KOJI JE NASTAVAK ROMANA „DUGE NOĆI I CRNE ZASTAVE“. ŠTA MOŽETE DA NAM KAŽETE O IDEJI ZA ROMAN I KAKVE SU ZA SADA REAKCIJE NA NJEGOV NASTAVAK? Roman je već prokrčio sebi put do čitalaca, u

116 | oktobar

štampi je drugo izdanje, nepunih deset dana posle objavljivanja, a ušao je direktno na prvo mesto Lagunine top-liste najprodavanijih knjiga. Nisam očekivao takav uspeh, izgleda da će biti veći hit od svog prethodnika, romana „Duge noći i crne zastave”. Već od samog početka sam planirao serijal romana, tako da je „Olujni bedem” u stvari deo petoknjižja. DA LI JE JEDNOM PISCU NEOPHODNO DA SE OPROBA KAO ROMANOPISAC DA BI UPOTPUNIO SVOJU BIBLIOGRAFIJU? U KOJOJ KNJIŽEVNOJ VRSTI SE NAJBOLJE SNALAZITE I ŠTA JE ZA VAS NAJTEŽI PODUHVAT? Nije neophodno da se oprobate kao romanopisac, možete da pišete priče i novele. Roman je najteža književna disciplina a istorijski roman je najteža disciplina u toj disciplini. Ne postoji lak poduhvat, sve je

podjednako teško ako imate ambiciju da napišete vredno književno delo. Meni lično, najteža forma je minijatura. Najviše volim da pišem pripovetke, tu se nekako osećam rasterećeno. Smatram da je, u stvari, najteže pisati za decu. Njih ne možete da prevarite i zavedete stilom ili filozofiranjem, oni nepogrešivo prepoznaju dobru i lošu knjigu. I zbog toga se divim mom prijatelju Urošu Petroviću.

samo jedan cilj - da ispričam zanimljivu priču. Sve ostalo se sklopilo kasnije, i izdavač, i tiraži i nagrade.

KADA STE PISALI PRVI ROMAN DA LI STE OČEKIVALI USPEH KOJI JE ON POSTIGAO?

Kao zanimljivo iskustvo koje je prešlo u naviku. Pisali smo i seriju „Senke nad Balkanom” za Bjelogrlića.

Nisam uopšte očekivao da će biti objavljen, a kamoli da će postići ovakav uspeh. To se prosto desilo. Primećujem da mnogi misle da je „Konstantinovo raskršće” pisano planski, da imitira trendove, kopira neke uspešne inostrane knjige, ali kad sam je krenuo sa pisanjem te isprva novele, imao sam

KOJE VAŠE DELO JE NAJBOLJE OCENJENO OD STRANE ČITALAČKE PUBLIKE, A ZA KOJE STE OČEKIVALI VEĆI ODJEK?

„NEMANJIĆI“ SU ROMAN O KOME SE MNOGO GOVORILO. KAKO BISTE PROKOMENTARISALI SARADNJU SA KOLEGOM VLADIMIROM KECMANOVIĆEM SA KOJIM STE PISALI ZAJEDNO I ROMAN „KAINOV OŽILJAK“?

Najveći odjek je imao roman „Konstantinovo rasrkšće”, i danas me prvo po njemu

117

Kultura

identifikuju. Publika, definitvno najviše voli „Duge noći i crne zastave”. Mislim da su moje najbolje knjige „Leva strana druma” i „Znamenje anđela”. Prva zato što je lična i autobiografska, druga zato što sam se oko nje najviše potrudio. „Znamenje” je pratio taj negativan vajb vezan za pozorišnu predstavu „Konstantin” gde je dosta toga ispolitizovano i spušteno u tabloidno blato. Opet, ta predstava je osvojila dve Sterijine nagrade od ukupno četiri koje je Narodno pozorište u Nišu dobilo u poslednjih pola veka. KO JE DEJAN STOJILJKOVIĆ KADA NE PIŠE? Brižni otac i suprug pre svega. Kolekcionar stripova i gramofonskih ploča. Navijač „Radničkog” i „Arsenala”. Veliki fan grupa New Order, EKV, Depeche Mode, Killers... VRLO ČESTO SE DANAS MOŽE ČUTI REČENICA „DANAS SVAKO PIŠE“. DA LI BISTE SE SLOŽILI SA TIME? KO SU PO VAŠEM MIŠLJENJU KVALITETNI, AKTUELNI, DOMAĆI PISCI? 118 | oktobar

Da, slažem se sa tim. Svako piše. I to nije dobro. Tehnologija je učinila da svako ko ima kompjuter može od sebe da načini pisca. Ljudima dosadi da pecaju, igraju mali fudbal, skupljaju salvete, pa eto, krenu da pišu. I to loše. Plate da im se štampa knjiga i onda preko noći postaju „književnici”. Postoje neverovatno koliko je u Srbiji takvih amatera. Ono što je bizarno i smešno jeste koliko ti ljudi sebe shvataju ozbiljno. Misle da su činjenicom da im je knjiga publikovana postali ravni sa profesionalnim i značajnim piscima, vide sebe barabar sa Basarom i Albaharijem. Kapiram da to prija sujeti, ali to je samoobmana, u kojoj ih podržavaju porodica i prijatelji, izdavač i štampar koji im uzima pare i pokoji profesor književnosti ili korumpirani kritičar. Hvala Bogu, ovih potonjih ima u dostatnim količinama, glavne osobine recentne srpske kritike, u većini slučajeva, su nekompetentnost, nadobudnost i nadasve korumpiranost. Većinu možete kupiti za pivo i pljeskavicu a oni „ozbiljniji” što su večiti članovi raznih žirija i komisija se prodaju za sto evra. Što se tiče domaćih pisaca, pravih pisaca naravno, od srednje generacije, meni lično su najznačajniji Goran Petrović, Vlada Pištalo i Svetislav Basara. Od žanrovaca, definitivno, Goran Skrobonja. Od mojih ispisnika - Nikola Malović, Vlada Kecmanović, Uroš Petrović, Srđan Srdić. Od pesnika - Zvonko Karanović i Milena Marković. DOBITNIK STE BROJNIH NAGRADA I KOLIKO GOD DA SVE ONE ZNAČE SIGURNO IMATE NAJDRAŽU? Miloš Crnjanski za „Konstantinovo raskršće”, pre svega zbog samog imena nagrade. Crnjanski je mnogo uticao na mene. Ovih dana smo za trilogiju „Nemanjići” dobili nagradu „Dositejevo pero” koju dodeljuje žiri sastavljen

od dece. Čovek ne može a da ne bude ponosan na jednu takvu nagradu. ŠTA OČEKUJETE OD MEĐUNARODNOG BEOGRADSKOG SAJMA KNJIGA OVE GODINE? Isto kao i svake godine: druženje sa čitaocima i kolegama, jurnjavu po štandovima, kupovanje knjiga i stripova. DA LI PIŠETE SAMO U ODREĐENO DOBA DANA ILI INSPIRACIJA MOŽEDA NAIĐE BILO KADA? I ŠTA NAJČEŠĆE SLUŠATE DOK PIŠETE?

i Vangelisa, naročito na gramofonu. Volim i klasičnu muziku, pre svih - Mocarta. Pišem uglavnom ujutru, poput Andrića, ranije sam pisao noću ali mi to više ne ide. ŠTA BISTE PORUČILI MLADIM KOLEGAMA PISCIMA, A ŠTA LJUDIMA KOJI NISU PROČITALI NIJEDNU VAŠU KNJIGU? Mlađim kolegama bih poručio da budu strpljivi i da je čitanje značajno koliko i pisanje. A ne treba zanemariti ni životno iskustvo. Nikad od štrebera nije bilo dobrog pisca. Ljudima koji me nisu čitali bih poručio da se ne zamajavaju mojim knjigama, ako baš ne moraju, uvek su tu Gejmen, Andrić i King.

U poslednje vreme dok pišem slušam Ludovika Einaudija, genija na klaviru. Ali volim da pustim i Majka Oldfilda, Žan Mišel Žara

“Većinu domaćih književnih kritičara možete

kupiti za pivo i pljeskavicu a oni „ozbiljniji” što su večiti članovi raznih žirija i komisija se prodaju za sto evra“

119

Leksikon

Jelena Vuković Umjetnost je svuda oko nas i božanstven je osjećaj prigrliti je

susret Sajmu knjiga za koji uveliko pripremamo spiskove i liste želja, odlučili smo da u oktobarskom leksikonu ugostimo jednu crvenokosu devojčicu, čije pesme i priče imaju snagu da nas ponesu u neke druge svetove. Njeno ime je Jelena Vuković i imali ste prilike da je bolje upoznate u januarskom Pleziru, a povod za novo druženje je njena nova knjiga „Zbirka loše poezije“. O tome šta možete da očekujete od zbirke, šta je za Jelenu sloboda i kako je odlučila da se otisne u nomadske vode u potrazi za unutrašnjim mirom i inspiracijom za novu knjigu, saznaćete u nastavku

120 | oktobar

Pripremila: Sara Savčić Fotografije: Jelena Jovićević

NEŠTO ZA POČETAK… Nikada nisam bila dobra sa počecima, više sam neko ko zablista za kraj. Zovem se Jelena Vuković i pišem. Autorka sam romana Vodi me na vodu i Zbirke loše poezije. Za dvadesetak dana idem na istok, živjeću u ruksaku neko vrijeme kako bih napisala novu knjigu. I da se ne lažemo, postala neko za nijansu ispunjeniji, srećniji i hrabriji.

PAMTIŠ LI KAKO I KADA SI OSTALA BEZ PRVOG MLEČNOG ZUBA? Ne sjećam se kada je to bilo, ali znam da me je te večeri posjetila vila Zubić. Tada sam mislila da vile ne postoje.

KAKO NASTAJE PESMA? Sklopim oči, nekada uz tišinu, drugih puta uz pratnju dobrog bluza i osjećam. Ruka je u tim trenucima direktan nastavak moje duše. Poezija je prepuštanje. Slobodan pad. Obično

koristim tehniku kanalisanog pisanja. Pišem ono ispod misli, ispod očekivanog i smišljenog. Ne ispravljam napisano. Ako ima smisla, ima.

SLATKO, SLANO, LJUTO ILI NEŠTO ČETVRTO? Ljuto. Uvijek ljuto.

KOGA SMATRAŠ UMETNIKOM ŽIVLJENJA? Onu sebe koja je učinila da želim biti prisutna u sebi i u svijetu, jer nije uvijek bilo tako.

ODAKLE STIŽE INSPIRACIJA I IMA LI JE UVEK? Kada sam inspirisana, ja slikam, plešem i molim profesore muzike po Kotoru da mi kažu da violina ipak nije najteži instrument i da nije kasno. Kada sam inspirisana, planiram putovanja. Penjem planine. Posebno sam 121

Leksikon ljubazna i ljudima govorim da ih volim. Imati potrebu za pisanjem je moje prirodno stanje. To radim ne zato što želim već zato što moram.

Ja sam odrasla u svijetu Diznijevih princeza i mijenjam najdražu u zavisnosti od raspoloženja.

surove banalnosti i da sve ono što je činilo moj život u datom trenutku, više ne bude tu. To je bio emotivni, životni, jako ličan krah od kog se i dalje oporavljam. Sve u meni je trenutno u jako specifičnom stanju i ne želim praviti novi plan. Mislim da je ovo trenutak u životu kada je on sasvim suvišan jer ja više nemam želja sem unutrašnjeg mira i nadam se da ću ga na ovom putu pronaći. Ne postoji mapa za takvu želju.

MOŽE LI SE OD LJUBAVI PREMA ONOME ŠTO RADIMO I KONKRETNO ŽIVETI?

NOMADSKI ŽIVOT SA SOBOM DONOSI I MNOGO NEIZVESNOSTI, DA LI SI SPREMNA I KAKO SEBE HRABRIŠ?

U zavisnosti od toga što uradimo sa tim. Ja nikada nisam živjela od poezije, ali jesam od pisanja članaka o putovanjima, za koje sam se opredjelila u online svijetu.

Čini mi se da ni za jednu veliku stvar u životu nisam bila spremna, a onda krenem i shvatim da sam spremna oduvijek.

OMILJENI CRTANI JUNAK?

PREPORUKA ZA PROČITATI, POSLUŠATI, POGLEDATI? Čitaj Školice Hulia Kortazara i obrati pažnju na poeziju Rada Drainca. Ako želiš slušati ono što ja slušam trenutno onda Rodriguez - Sugar man. Gledaj À bout de souffle.

ŠTA TE JE POSLEDNJI PUT SLATKO NASMEJALO? Prvi snijeg. Danas. Na Durmitoru.

OTKAZALA SI STAN U KOTORU I KUPILA KARTU U JEDNOM SMERU, IMAŠ LI MENTALNU MAPU KUDA DALJE I FILOZOFSKI I DOSLOVNO? Ja sam neko ko cijelog života ima savršeno uređenu mentalnu mapu i ko uvijek ima plan. A onda se dogodilo ovo ljeto. Dogodio se život. Još uvijek nisam sigurna zašto, ali se postarao da svaki plan koji sam imala smrvi do 122 | oktobar

NOMADI PUTUJU SA LAKIM PRTLJAGOM, ŠTA ĆEŠ NEIZOSTAVNO PONETI SA SOBOM I ZA KOJE KNJIGE ĆEŠ NAĆI MESTA I U NAJMANJEM KOFERU?

Nosim nešto garderobe, obuće, kozmetike i to je sve. Sigurna sam da ću pola tih neizostavnih stvari koje su potrebne backpackeru koji putuje na duže vrijeme zaboraviti. Neću nositi knjige, jer kada pišem, a na putu ću aktivno pisati, ja ne čitam druge autore. Prirodno mi je da tada budem u nekoj vrsti karantina i da moja jedina inspiracija bude ovaj univerzum u meni.

KOJA SU TVOJA OČEKIVANJA I PLANOVI ZA KNJIGU KOJU ĆEŠ PISATI UŽIVAJUĆI U SLOBODI NOMADSKOG ŽIVOTA? Kako nemam plan za put, nemam ga ni za knjigu. Sve što znam je da ću 3. novembra otići u Istanbul za koji sam jednom propustila let jer januar bio nikada ljepši u Kotoru. Zatim 13. novembra idem u Indiju gdje ću se zadržati dva mjeseca, a onda, ne znam. Imam neke zemlje na umu, ali ću odlučiti gdje idem dalje, kada dođe trenutak da se ide. Knjiga će pratiti moj tok misli, lični rast, događaje na putu, sva ta mjesta i ljude koji će mi ukrasti srce. Jedini plan je fikciju ostaviti kući i živjeti život koji će

biti umjetnost vrijedna koričenja.

ŠTA JE ZA TEBE SLOBODA? Biti sposoban da se kroz svijet krećeš bos. Naučiti ko si ispod ega, a onda biti to. Odsustvo straha. Nedosanjani san.

NEDAVNO SI OBJAVILA ZBIRKU PESAMA POD NAZIVOM ZBIRKA LOŠE POEZIJE. ŠTA ČITAOCI MOGU DA OČEKUJU OD ZBIRKE? Zbirka loše poezije je mala knjiga stihova koje sam pisala poslednjih godina, a koji se dopadaju ljudima koji vole da me čitaju, pa sam ih skupila na jedno mjesto. To je moja prva zbirka poezije i svojevrsno ogledalo mog rasta iz djevojčice u ženu.

PORUKA LJUDIMA ŽELJNIM KULTURE? Zašto željnih, pa umjetnost je svuda oko nas i božanstven je osjećaj prigrliti je. Onda ne moraš biti željan kulture, jer ti si kultura.

123

Putopis

ostrvo

Flor

Razglednica iz Indonezije

124 | oktobar

res Tekst i fotografije: Jelena RankoviÄ&#x2021; @desiderata_traveller

125

Putopis

Kolekcija srećnih momenata Ako si rođeni putnik avanturista onda je Flores prava bajka za koju ti nisu potrebni filteri na instagramu, fotošop, bombastični naslovi i izmišljene avanture kojima ćeš zadiviti ljude. Zato što je na ostrvu koje reklamiraju sloganom Istražite neobično, sasvim normalno da prvu jutarnju kafu popiješ na vrhu vulkana, da izbliza gledaš tradicionalnu borbu bičevima i odeš u goste strašnim komodo zmajevima. Pre odlaska dobro je znati: Flores je jedno od približno 18.000 ostrva u Indoneziji. Nalazi se u jugoistočnom delu, u pokrajini Istočna Nusa Tengara (East Nusa Tenggara). Pored njega su popularne destinacije Bali i Lombok, ali ga još uvek nije zahvatio talas masovnog turizma. Svojevremeno je bio portugalska kolonija, a od nekadašnjih kolonizatora su nasledili katoličanstvo, melodična imena kao i samo ime ostrva koje u prevodu znači cveće. Leži na

126 | oktobar

vatrenom prstenu, oblasti u Pacifiku koja je dom za više od tri četvrtine aktivnih ili neaktivnih vulkana na svetu. Na Floresu koji je dužine oko 450 km i ima oblik zmije, postoji 14 vulkana koji su sjajna scenografija za prave avanture. Flores je ostrvo različitih kultura, koju čini pet etničkih grupa i 12 etničkih podgrupa. Ovde su otkriveni i ostaci praistorijskog čoveka visokog jedan metar (homo floresiensis) u pećini Liang Bua, koje popularno nazivaju hobitima. Na ostrvu možete uživati u vodama kristalno bistrih jezera i vodopada, u spektakularnim

lokacijama za ronjenje, misterioznim pećinama, tradicionalnim selima i zanimljivim običajima lokalnog stanovništva. Bilo da idete sami ili sa vodičem, turu treba organizovati tako da u svakom mestu provedete po nekoliko dana kako biste videli i sakupili pravu kolekciju neobičnih doživljaja u ovom čudesnom i jedinstvenom kutku sveta.

127

Putopis

Skrivene plaže i čuda prirode Do ostrva se može doći avionom ili brodom. I mi iz Denpasara na Baliju iz drugog pokušaja polećemo za Maumere. Ovde nije ništa neobično da avioni kasne ili da let bude otkazan. Indonezija ima svoj ritam, svoj tempo, svoj sat. I tome se još samo turisti čude. Maumere je glavni grad Sika distrikta gde se nalazi jedan od tri aerodroma, kao i najveća luka gde pristaju brodovi iz cele zemlje. Okružen je sa puno prirodnih čuda i znamenitosti, zabačenih sela i plaža pa je odlična početna stanica za dalje putešestvije. Motorom obilazimo okolinu i dolazimo do Koka plaže, po mišljenju mnogih, najlepše na ostrvu. Čisto more, beli pesak, hladno pivo, kokosi, tek ulovljena riba na tanjiru i bez gužve. Savršenstvo! Priroda je podelila plažu na dva dela. Jedna je sa talasima dobra za surfovanje, druga je stvorena za kupanje i lenčarenje na toplom pesku. Pravo blago, kojem želim od srca da tako i ostane. Skriveno i prelepo.

128 | oktobar

129

Putopis

130 | oktobar

Jezera gde odlaze duše mrtvih

u sklopu istoimenog nacionalnog parka, na nadmorskoj visini od 1.639 metara, a poslednji put je eruptirao 1968. godine. Danas je miran i dopušta geolozima, fotografima i turistima da ga svakodnevno posećuju, proučavaju i dive se Odlazimo dalje u mesto Moni i kako nismo njegovoj lepoti. Kelimutu potiče od reči „keli” što rezervisali na vreme, jedva pronalazimo smeštaj. znači planina i „mutu” što znači zajedno. Avgust je inače sezona kada ima najviše gostiju iz celog sveta, a smeštaja po Floresu baš i nema Za stanovnike Floresa ovo je sveta planina, mnogo. Moni, samo po sebi, osim nekoliko mesto predaka, jer veruju da duše mrtvih odlaze restorana ne nudi ništa spektakularno, i svi smo u jedno od tri jezera u zavisnosti od toga kako tu samo zbog čuda prirode, vulkana Kelimutu su se ponašali u toku života. Shodno tome, i njegova tri neobična jezera. Popularnost ove jezera se zovu - Tiwi Ata Mbupu (Jezero starih destinacije u Aziji je ogromna i turistički forumi ljudi) i ono se nalazi 1,5 km zapadno od druga je svrstavaju u top 20 svetskih atrakcija. dva. Karakteristično je po najvišoj temperaturi Kelimutu jezera su u trci za ulazak u „7 čuda vode kao i po beloj peni usled pojačanih prirode” i upravo će na taj način, prema termalnih aktivnosti. Druga dva jezera su jedno prognozama, privući pažnju globalnog pored drugog i zovu se Tiwu Nua Muri Kooh Tai turističkog tržišta. Vulkan Kelimutu nalazi se

131

Putopis

(Jezero mladića i devojaka - gde odlaze duše onih koji su mladi umrli) i Tiwu Ati Polo (Jezero zlih duhova ili začarano jezero koje nastanjuju zle duše). Iako su deo istog grebana i nalaze se na istoj planini, od istog vulkana sa istim sastavom tla, jezera često menjaju boje koje variraju od crvene, braon, crne, tirkizne, zelene i plave, nezavisno jedan od drugog. Varijacije boja je nemoguće predvideti. Nauka kaže da nema ništa natprirodno niti mistično u ovim jezerima. Ona menjaju boje prema hemijskim reakcijama koje proizlaze iz minerala sadržanih u jezeru, podstaknutih aktivnošću vulkanskog plina.

132 | oktobar

Kada smo stigli bio je još uvek mrak. Staza do vrha je dobro obeležena, čak postoji i izbetoniran deo. Uspon nije previše zahtevan. Čekanje izlaska sunca na vrhu vulkana je jedno od onih osećaja zbog kojih zaboraviš umor, to što ti je hladno, neudobne krevete i hranu koja ti nije uvek po volji i kažeš glasno vredelo je! I srce ti je puno jer za te momente se živi i putuje. Posle slikanja isključiš aparat ili telefon i samo duboko dišeš i upijaš magiju prirode. Grupa biciklista koje smo sreli je pevala himnu Indonezije što je dodatno doprinelo lepoti trenutka. A popila sam i jednu od boljih kafa na čitavom putovanju, najsličniju našoj domaćoj, gorku i jaku od koje ti srce zalupa jače.

Tradicionalna sela

Iz ovog mesta krenuli smo ka mestu Badžava (Bajawa) u čijoj okolini se nalaze tradicionalna sela. Bena selo u podnožju planine Inerie, najpoznatije je i najposećenije u Ngada okrugu. Sa svojim impresivnim kamenim figurama i drevnim svetinjama, kao i tradicionalnim kućama, ono je najbolji primer Ngada kulture. Sastoji se od dva paralelna reda tradicionalnih, visokih kuća sa krovovima od slame. U centru sela su dve svetinje Ngadhu i Bhaga, po jedan za svaki klan iz sela. Ngadhu je otelotvorenje muškog pretka klana i simbolizuje snagu i potenciju. Bhaga, ženski simbol je mala koliba koji podseća na minijaturu tradicionalne kuće. Ona simbolizuje utočište i žensko telo. Velike kamene ploče u centru sela služe za komuniciranje sa precima kao i često žrtvovanje životinja. Kuće su ukrašene lobanjama i rogovima bivola i svinjskim čeljustima koje su žrtvovane u različitim ceremonijama. Danas se ipak živi malo modernije. Prodaju se

ulaznice za posetu sela i vidno je da je turistička organizacija poradila na njihovom imidžu i popularizaciji. U kućama smo zatekli uglavnom starije žene koje su prodavale svoje tkanje, pletene korpe i ukrase od kokosa. Ogromni zvučnici, posteri fudbalskog tima, žene sa crvenim ustima od opojnog lišća koje žvaću, ali i prostorija u kojoj živi kućni duh u koju nije moguće ući, pokazuju mešavinu modernosti i tradicije. Svaka kuća je mala prodavnica i sve te starice koje su tu sedele su pokazivale prstima da traže pare. I deca su trčala oko nas i vikala: „pare, pare...“ što je obojilo moj doživljaj ovog mesta. Posle posete selima sa sličnom arhitekturom Tololela i Gurusina, otišli smo na kupanje na tople izvore Malanage, za koje se veruje da imaju lekovita svojstva. Ono što je zanimljivo i čini ove izvore jedinstvenim je to što sa jedne strane teče vruća voda, a sa druge je hladan izvor, pa se tako kupaš u mlakoj vodi u prirodnom bazenu. Naravno i ovde se plaćaju ulaznice pod nazivom donacije.

133

Putopis

134 | oktobar

135

Putopis

Ritualna borba bičevima Odlazimo dalje ka mestu Velenga (Waelengga) na plažu Mbalata sa svega četiri bungalova, dugačkom peščanom plažom, vulkanom u pozadini i nama kao jedinim gostima, bila prava oaza za odmor i predah. Domaćin Francisko nam je predložio da idemo da gledamo tradicionalnu borbu bičevima koju su izvodili u čast proslave dana nezavisnosti Indonezije. I to mi je bio najbolji doživljaj jer nije bilo nešto što je uvežbano za turiste. Oni su se veselili, pili i pevali za svoju dušu, ne obraćajući posebnu pažnju na nas. Bili smo jedini stranci koji su posmatrali ovaj mali spektakl pun simbolike, glavni element Mangarai (Manggarai) kulturnog identiteta koji se naziva caci - ritualna borba bičem. Caci igraju muškarci i uvek su dva protivnika,

136 | oktobar

s tim što je jedan obično iz drugog sela. Gledaoci veoma glasno podržavaju i navijaju za svoje favorite. Caci igrači imaju obaveznu opremu koja se sastoji od biča, štita, maske i štapova. Svaki element poseduje simboliku: bič napadača je napravljen od ratana, sa ručkom pokrivenom kožom i simbolizuje muškarca, falus, oca i nebo. Okrugli štit onoga koji se brani predstavlja ženu, matericu i zemlju. Napravljen je od bambusa, ratana i prekriven je bivoljom kožom. Kad god bič pogodi štit, muški i ženski elementi su ujedinjeni što simbolizuje seksualno jedinstvo i stvaranje novog života. Igrači da bi se zaštitili pokrivaju glave drvenom ili kožnom maskom i umotavaju se krpom i kozijim krznom. Rogovi na maskama

137

Putopis

predstavljaju snagu bivola. Na sebi imaju pantalone i tradicionalno tkanje - songket. Oko pojasa i na nogama nose zvona koja proizvode specifičan zvuk. Gornji deo tela ostaje go i otkriven. Posle znaka, duel između biča i štita počinje. Borci svojim plesom podižu tenziju gledalaca. Napadač pokušava da udari svog protivnika bičem. Međutim, iako je pogođen ne znači automatski da je izgubio utakmicu. Važnije je u koji deo tela je pogođen. Pogodak u glavu i na licu znači izgubljenu utakmicu; pogodak na leđima je pobeda i dobar znak jer je obećava da će naredne godine žetva biti bogata. Veruje se da je krv koja je prolivena ranama izazvanih bičevima dar precima, koji će za uzvrat, osigurati plodnost zemljišta i blagostanje.

138 | oktobar

139

Putopis

Opasni komodo zmajevi Potom smo se uputili ka mestu Labuan Badžo (Labuan Bajo), ali pre toga smo svratili do jedinstvenog polja pirinča u kružnom obliku nalik paukovoj mreži i plantaže kafe po kojoj je Flores poznat. Zatim brodom na ostvo Rinka (Rinca) koje nastanjuju komodo zmajevi koje i nazivaju pametnim mašinama za ubijanje. Nedavno su stručnjaci dokazali da nisu bakterije u pljuvački ono što ugriz reptila čini smrtonosnim, nego žlezde u kojima zmajevi proizvode pet različitih vrsta otrova. Sa izgledom poput gigantskog guštera, ova stvorenja lako dostignu dužinu do 3 metra i težinu od oko 90 kg, umeju da plivaju i mogu da se kreću brzinom do 20 kilometara na sat. Komodo zmajevi nisu aktivni lovci pa za svoje žrtve najčešće biraju slabe i povređene životinje. Interesantna je činjenica da ovaj predator prati žrtvu i do par dana nakon ujeda pre nego što ona postane njegov plen. Komodo zmaj je ugrožena vrsta koju je moguće pronaći samo na ostrvima Komodo i Rinka u nacionalnom parku. Uz ozbiljna upozorenja i pratnju rendžera naoružanog drvenim štapom, prošetali smo ostrvom i videli brojne velike i male zmajeve. Na sreću, site i nezainteresovane za radoznale turiste. Kako Nacionalna geografija tvrdi ovi kopneni krokodili, kako ih još nazivaju, tokom protekle 41 godine su ubili četvoro ljudi. Ove životinje radije jedu tela preminulih ljudi, zbog čega stanovnici ostrva na kojima oni žive stavljaju kamenje na grobove svojih bližnjih ne bi li zaštiti njihove ostatke. Potom smo se vratili u Labuan Badžo u kome sam bila pre nekoliko godina, ali gotovo da nisam mogla da ga prepoznam. Sećam se da smo tada čekali da otključaju aerodrom i rasteraju krave sa piste kako bi poleteli. Sada je na istom

140 | oktobar

mestu ultra moderan aerodrom. I verujem da će, kada sledeći put dođem na Flores, sve biti za nijansu drugačije. Zato se iskreno nadam da će Flores uspeti da sačuva svoju jedinstvenost i da neće pokleknuti pred modernim trendovima, jer bi tada ritam mogao da se ubrza, a time i vreme koje ovde nekako prijatno stoji. Ja sam Jelena Ranković. Volim da putujem, pišem, fotkam i vežbam jogu. U večitoj potrazi za smislom, do sada sam obišla nekoliko krugova oko planete. Moj blog desiderata.co je moja privatna kolekcija divnih momenata, mesta i ljudi koji su mi obojili život i učinili ga lepšim i zanimljivijim. Volela bih da vam posluži kao početna inspiracija za neko putovanje, da dobro pogledate svet oko sebe, dole ka zemlji i visoko ka nebu i da na kraju napišete svoju priču.

141

Putopis

Jerusalim Grad neverovatnih priÄ?a i nezaboravnih doĹživljaja

142 | oktobar

Tekst i fotografije: Ivana AÄ&#x2021;imiÄ&#x2021; @ivana_acimic

143

Putopis

oseta Izraelu i Jerusalimu mi je delovala nestvarno sve do trenutka kada sam spakovala kofere i krenula. Pri pomisli na ovaj deo sveta imala sam hiljadu misli, očekivanja i asocijacija na burnu istoriju, religiju, kulturu, sva ta arheološka nalazišta, večite sukobe i avanturu.

U centru muslimanske četv (Via Dolorosa) i ovde se čes veliki deo dana jako živa i nu

Izrael često mnogima zvuči kao mitska zemlja o kojoj se raspredaju razne legende i priče od kojih su neke lepe, neke pomalo zastrašujuće, a neke fascinantne i samo ih srcem možemo slediti. Ako se pitate šta je istina, reći ću vam sve ovo i još mnogo toga. Izrael je jedna moderna vojna država koja ima mnogo toga da pokaže i pruži turistima iz celog sveta. On poseduje savremene metropole ali i neverovatno istorijsko i kulturno nasleđe, sveta mesta koja pobuđuju interesovanje vernika tri velike svetske religije, prelepe pejzaže, kulinarske zalogaje koji vas neće ostaviti ravnodušnim, ljubazne ljude i neverovatan spoj Bliskog istoka i moderne Evrope. Ovo putovanje je za sve one koji nemaju predrasude, žele da obiđu svet i dožive, saznaju i nauče više nego na bilo kom času istorije. Ovo magično putovanje počinje dolaskom na aerodrom nazvan po ocu države, Benu Gurionu, i važi za jedan od najsigurnijih na svetu. Nasuprot svim pričama koje kruže po internetu o otežanom ulasku u Izrael, moj ulazak u zemlju je bio sasvim jednostavan i brz. Pri ulasku sam dobila karton sa dozvolom za boravak koji je od tog momenta postao važeći dokument koji sam stalno nosila sa sobom. Jerusalim je bio grad od koga sam želela da otpočnem svoje istraživanje Svete zemlje i gde sam bazirala svoj izraelski dom tokom perioda koji sam provela proučavajući ovo malo, a neverovatno parče zemlje oko kojeg su se otimale tri svetske religije. Jerusalim je izraelski kulturni i duhovni centar koji posetiocima omogućava beskonačne prilike za sagledavanje iz najrazličitijih uglova i mogu vam sa sigurnošću reći da je teško u svetu naći grad kao što je Jerusalim, u kome samo jednim prelaskom 144 | oktobar

ulice možete zakoračiti iz modernog života u prošlost i izgubiti se. Grad proroka i kraljeva, različitih biblijskih ličnosti, mesto hodočašća sveto za hrišćane, judaiste i muslimane, svakako treba doživeti i dopustiti da vas polako očara i osvoji, a kada se to desi onda ste nepovratno zaljubljeni u ovo mesto prepuno starih i novih rana, šarenoliko, užurbano, veselo, toplo i energično. Jerusalim se sastoji od novog dela grada i drevnog Jerusalima opasanog visokim kamenim zidinama u koji možete zakoračiti kroz jednu od sedam kapija koje vode u stari grad. Postojeći zidovi starog grada su živi primer arapsko-islamske arhitekture, a izgrađeni su za vreme Sulejmana Veličanstvenog. Sam stari grad je podeljen u četiri kvarta od kojih je muslimanski kvart najveći i prostire se od Lavlje kapije do Damask kapije. U sklopu ovog dela

vrti počinje put kojim je išao Isus Hristos noseći krst ka Golgoti nazvan put bola sto možete susreti sa hodočasnicima koji idu tragom Isusa Hrista. Ova četvrt je udi vam da okusite orijentalne specijalitete ili testirate veštinu cenjkanja kupujući na arapskoj pijaci začine, čajeve, suvenire i rukotvorine.

145

Putopis

grada nalazi se i Hramovno brdo (Morija), gde se nalazi džamija Al Aksa i svetilište Kupola na steni koje zauzimaju posebno mesto u islamu, jer se po predanju odatle prorok Muhamed vazneo na nebo. Morate ih videti i posetiti, a njihove crna i zlatna kupola dominiraju panoramom grada i nalaze se na svim fotografijama i razglednicama Jerusalima. Specifična teritorija gde se nalaze ove svetinje uzrok je neprestanih sukoba između Arapa i Jevreja jer i jedni i drugi polažu pravo na Hramovnu goru. Ulazak na ovu svetu teritoriju je dozvoljen posetiocima samo sa jednog mesta i u tačno određenoj satnici kada slobodno možete prošetati oko ovih impozantnih arhitektonskih objekata. Kao i na svim mestima posebnim 146 | oktobar

iz religijskih pobuda neophodno je prikladno se obući, što znači pokriti ramena i kolena. Preporučujem vam da jednu laganu maramu uvek imate pri ruci jer će vam dobro doći za ulazak u svetilišta sve tri religije, a zaštitiće vas i od jakog sunca. U centru muslimanske četvrti počinje put kojim je išao Isus Hristos noseći krst ka Golgoti nazvan put bola (Via Dolorosa) i ovde se često možete susreti sa hodočasnicima koji idu tragom Isusa Hrista. Ova četvrt je veći deo dana jako živa i nudi vam da okusite orijentalne specijalitete ili testirate veštinu cenjkanja kupujući na arapskoj pijaci začine, čajeve, suvenire i rukotvorine.

Jedno popodne obavezno izdvojite da posetite i ogromnu botaničku baštu u kojoj možete videti preko 6 200 različitih biljnih vrsta na jednom mestu,ali i slediti biblijsku stazu i osmotriti biljke i drveće koje pominju redovi ove svete knjige.

nalaže da svoju najdragoceniju želju napišete Bogu na komadu papira i ostavite u pukotinama Zapadnog zida koji je ostatak neprežaljenog jevrejskog svetog hrama koji su Rimljani uništili tokom svoje okupacije Jerusalima. I želja će vam se ostvariti. U ovoj četvrti se nalaze i arheološke iskopine rimske ulice Cardo iz vizantijskog doba i neki od fenomenalnih jevrejskih muzeja. Hrišćanska četvrt se graniči sa muslimanskom, jermenskom i jevrejskom i poseduje dve kapije Džafa i Novu kapiju, a počela je da se razvija u doba Vizantije oko Bazilike Svetog groba, najsvetijeg mesta za hrišćane. Bazilika Svetog groba ima nekoliko nivoa i obuhvata i nekadašnju Goglotu gde je Isus Hrist bio raspet. Fascinantno je da se danas o njoj brinu četiri različite hrišćanske dominacije i da je non-stop prepuna turista i hodočasnika. Jermenska četvrt je najmanji deo starog Jerusalima i nalazi se nasuprot hrišćanske četvrti, a ovde možete

Prodavnica nazvana Sveta Zemlja će vas osvojiti ponudom čajeva i začina. Poželećete ih sve. Kupite biblijski začin isop poznat još i kao zantar, a predanje kaže da se najbolje slaže uz hleb i maslinovo ulje. Jevrejska četvrt grada sa svojim centralnim trgom Hurvom je posebno mesto za obići jer svojom čistoćom i mirnom atmosferom odudara od ostatka starog grada. Njoj pripadaju čak dve kapije Jerusalima: Zion i Dang, a graniči se sa Jermenskom četvrti i prostire se do Zapadnog zida poznatijeg kao Zid plača gde svakodnevno veliki deo Jevreja judaističkog opredeljenja dolazi da se pomoli Bogu u dva odvojena prostora, muškom i ženskom, a tradicija 147

Putopis

pronaći neverovatno posuđe i suvenire od keramike i posetiti radionice gde ovi izvanredni majstori izrađuju keramiku, boje i vajaju različite oblike. Za velikog ljubitelja šolja kakav jesam ovo je bilo neizmerno zadovoljstvo. Uskim i krivudavim ulicama starog grada je prelepo šetati i lutati i gubiti se jer ćete svakog puta pronaći nešto novo i fascinantno, međutim najbolje je prvo obići Jerusalim sa plaćenim vodičima koji će vam najznačajnije tačke grada pokazati i propratiti istorijskim i posebnim kazivanjima i legendama. Ili se možete pridružiti nekoj od besplatnih tura koje organizuje turistička organizacija grada. Stari Jerusalim je košnica prepuna zvukova, mirisa, ukusa i boja i nikada vam neće dosaditi da prolazite njenim kamenim putevima i zaneseno gledate u ljude i fasade. Ni novi deo Jerusalima ne zaostaje svojim mozaikom ljudi svih doba i nacionalnosti koji ovaj grad nazivaju svojim domom. Ovaj deo grada je počeo da se razvija od 1860. godine. Ovde možete pronaći neobične radnje, jevrejske dizajnere i nezaobilaznu 148 | oktobar

jevrejsku pijacu sa malim restoranima. Nikako nemojte zaobići carstvo alve jer su svoje ime zaslužili, a od ponude različitih ukusa će vam se zavrteti u glavi. Tu su još i restorani jevrejske ali i svih drugih svetskih kuhinja, prodavnice suvenira, muzeji, kafići i mesta za izlazak, galerije, šarenoliki svet prepun energije. Deo grada koji posetioce podjednako očarava i intrigira kao i stari deo grada. Jerusalim u svojoj ponudi ima i Biblijski zoološki vrt u kojem sam provela više od pet sati obilazeći životinje koje su velikim delom puštene i možete im prići i uživati u razgledanju prelepe prirode, možete se voziti vozićem kroz sam vrt ili poput mene provesti nekoliko sati u prelepom vrtu u kome žive najrazličitije ptice u kome sam uživala hraneći različite vrste papagaja. U ovom vrtu postoji i replika Nojeve barke. Jedno popodne obavezno izdvojite da posetite i ogromnu botaničku baštu u kojoj možete videti preko 6 200 različitih biljnih vrsta na jednom mestu, ali i slediti biblijsku stazu i osmotriti biljke i drveće koje pominju redovi ove svete knjige.

149

Putopis Nikako ne smete propustiti ni obilazak Maslinove gore odakle se pruža neverovatan pogled na panoramu starog grada i Jerusalimske krovove. Zatim tu je i veliki broj hrišćanskih crkvi i katedrala koje će vas oduševiti svojom arhitekturom, prelepi maslinjaci i Getsimanski vrt. Nedaleko od starog grada nalazi se i Vrtni grob za koji se veruje da je mesto gde je Isus Hristos bio sahranjen. Ulaz je besplatan i ljubazno osoblje će vam ponuditi i audio vodič na srpskom jeziku. Još jedno mesto koje nikako ne smete propustiti, je mesto na kome imate priliku da se vratite u prošlost i zavirite u Davidov grad koji krije arheološko nalazište Jerusalima iz doba jednog od najpoznatijih vladara, cara Davida. Preporučujem vam da platite turu jer će vas ljubazni vodič voditi iskopinama zidina Jerusalima cara Davida, ostacima carske palate i kuća i na kraju ćete moći da prođete uskim i niskim tunelom za vodu proroka Jezekilja u dužini od 533 metra dok vam voda dopire do kolena, ali doživljaj je jedinstven jer ste doslovni uronili u istoriju, opipali je i osetili. Na kraju ovog puta naći ćete se u Silomskom bazenu. Za ljubitelje kupovine, Jerusalim nudi veliki broj tržnih centara u kojima možete naći poznate evropske i američke brendove ali i izraelske, a ja vam preporučujem Mamila Bulevar tržni centar na otvorenom, koji se može uporediti sa Rodeo Drajvom u Los Anđelesu, a pored radnji duž šetališta su izložena umetnička dela slike i skulpture koje možete na licu mesta kupiti i poneti kući. Tu je i najčuveniji brend sa proizvodima sa Mrtvog mora Ahava koji u svojoj radnji ima izložene figure ljudi napravljenih od soli, a ponuda proizvoda će vam izmamiti sve pare iz novčanika. Tu je i radnja izraelskog lanca moderne garderobe Castro ali i atelje najpoznatijeg izraelskog dizajnera Ronen Chen-a. Na vama je da odaberete da li ćete sa sobom poneti jedinstveni komad mode dizajniran i proizveden u Izraelu, neobičan nakit, umetničko delo, neki antikvitet, začine, čajeve, poslastice ili od svega po malo. Težak je izbor znam.

150 | oktobar

151

Putopis

152 | oktobar

Koliko god vremena izdvojili za razgledanje biće premalo da biste videli i doživeli Jerusalim zato će ovo za mene svakako biti grad kome ću se rado vraćati da ga iznova istražujem na svoju ruku ili uz ljubaznu pomoć turističke organizacije Tourist Israel koju vam preporučujem, čiji vodiči vam stoje na raspolaganju čitavo vreme, a nude i veliki izbor izleta kroz Jerusalim, Izrael i susedne zemlje. Izrael ima još mnogo toga da ponudi posetiocima, a samo neka od mesta koje treba obići su oaza u pustinji Ein Gedi sa neverovatnim vodopadima, čudesa Mrtvog mora, planina i tvrđava Masada sa koje možete uživati u neverovatnim pogledima na izlazak ili zalazak sunca, zatim Tel Aviv i još mnoga mesta koja sam posetila, a koja pripadaju nekim drugim poglavljima.

Ivana Aćimić Diplomirani master Arhitekta i dizajner enterijera. Zaljubljenik u modu i putovanja, kao i dobre knjige, muziku i filmove i sam život pa je iz entuzijazma prema stvarima koje voli nastao i blog Ivanasworld. Trudi se da od života stvori sopstvenu bajku. Očarana svetom i putovanjima kao i knjigama i arhitekturom, a omiljena stvar joj je ispijanje čaja koji je pravi mali ritual. Nepopravljivi optimista koji ne može da živi bez svojih kućnih ljubimaca. Propagira male stvari koje život čine lepšim.

153

Putopis

KAPADOK DOLINA OKAMENJENOG VREMENA

Tekst: SiniÅ¡a Prvanov (Bilkent Univerzitet, FADA/IAED, Ankara, Turska) Fotografije: Ana Prvanov

154 | oktobar

KIJA

apadokija je drevni naziv velike regije u središtu Anadolije, doline Goreme i Urgupa, širom sveta poznata svojim prirodnim kamenim vrhovima i pećinskim crkvama. Drevna Anadolija ili Mala Azija, veliko poluostrvo na kojem se danas nalazi moderna Turska, sastoji se od nekoliko regija. Jedna od najvažnijih bila je Kapadokija. Izvorno, ovo područje je obuhvatalo današnje pokrajine Kiršehir, Nevšehir, Aksaraj, Nigde, Kajseri, Malatiju, istočni deo Ankare, južne delove Jozgata i Sivas, kao i severni deo Adane. U ranoj istoriji Kapadokija je bila sused Jermenije na istoku, Galatije (rimska provincija) na severozapadu, Ponta na severu, Kilikije na jugu, Frigije i Likaonije na zapadu. Drugim rečima, regija je geografski bila oivičena Crnim morem na severu, planinama bikova na jugu, rekom Kizil na zapadu i Eufratom na istoku. Sa petnaest stotina crkava koje datiraju iz perioda ranog hrišćanstva, zadivljujućom konfiguracijom prirodnog krajolika i gradovima koju su uklesani u stene, multietničkom i multi-verskom kulturnom baštinom, Kapadokija je najvažnija atrakcija Turskog turizma, ali u priči o Kapadokiji neophodno je pojasniti činjenice o njenom narodu, ogromnoj zemlji, istoriji, kulturi, navikama i turističkim perspektivama.

155

Putopis

ISTORIJSKA POZADINA KAPADOKIJE Prva iskopavanja na ovom području počinju krajem XIX veka kada su pronađena i prva naselja koja datiraju još iz perioda 5900-3200 godine p. n. e. Sledili su iskopi iz 1906. i 1925. godine. Ovde su otkriveni i jedinstveni glineni tableti koji su doprineli konačnom rasvetljavanju drevne Anadolijske teritorije koja je bila jedna od središnjih tačaka svetske arheološke literature. Uspon Mesopotamije koja je dolaskom Asiraca izvršila vladarski i politički uticaj nad središnjom Anadolijom, je veoma važan period u istoriji ove regije. Tokom III veka p. n. e. Arkadijski kralj Sargon iz Mesopotamije napredovao je u srce 156 | oktobar

Anadolije kako bi zaštitio trgovce iz svoje zemlje. Asirci su saznali za bogatstvo ove regije i vrlo brzo uspostavili trgovačke centre nazvane karums, koje možemo prevesti kao „luka” ili administrativno središte. Tada je osnovano trinaest karuma kao deo bogate mreže komercijalne aktivnosti Asiraca koji su se širili od Egejskog mora pa sve do doline Inda. Trgovina između Anadolije i Asirskih trgovaca je nastavljena narednih 150 godina. „Kapadokijski tableti” otkrivaju da su Asirci bili iskusni trgovci koji su održavali dnevnu poslovnu korespondenciju sa svojim centrom moći, Asurom. Trgovinski sporazumi i ugovori o brakovima koji su takođe pronađeni među glinenim tabletima, dosta govore o istoriji ovog regiona.

Naredno veoma bitno poglavlje u istoriji Kapadokije predstavlja period vladavine Hitita, drevnog naroda koji je živeo na području današnje Sirije. Fascinantna kultura Hitita jednako je raznobojna poput kamenih crkava građenih mnogo vekova kasnije. Za razliku od Likije, Lidije i mnogih drugih starih zemalja Anadolije, Kapadokija nije dobila ime po narodu. Veruje se da je ime izvedeno iz drevne persijske reči „tukha” ili „dukha” i prevodi se kao zemlja divnih konja. Konji u Kapadokiji su bili veoma cenjeni, a Asirska i Persijska imperija su uzimale danak u konjima i mazgama baš odavde. Sledeći veoma važan period u istoriji ove regije predstavlja dolazak Aleksandra Makedonskog (polovinom IV veka p. n. e.). Makedonska vladavina u ovoj oblasti je okončana 281. godine

p. n. e. uspostavljanjem nezavisnog kraljevstva Kapadokije, koja će potrajati sve do 17. godine nove ere. Tokom ovog razdoblja istorija ove regije je bila burna i obeležena brojnim intrigama. Dinastija Arijarat koja je vladala Kapadokijom tog vremena, tradicionalno je tražila političke saveze kroz brakove između moćnih porodica i pokrainskih kraljeva. Kapadokija postaje bojno polje za lokalne borbe vlastodržaca, kao i mesto sukoba između Pontske kraljevine i Rimskog carstva. Borba za političku dominaciju se nastavila sve dok Kapadokija nije postala rimska provincija u 17. godini nove ere. Rimljani ostaju i opstaju u ovim krajevima sve do IV veka nove ere. Nakon teškog perioda rimske vladavine nad Kapadokijom, regiju je nasledila Vizantija. Konstantin I (Konstantin 157

Putopis Veliki) je proglasio Vizant (Konstantinopolj) za glavni grad u 330. godini nove ere. Vizantijski carevi i lokalni stanovnici Kapadokije tog vremena su uspostavljali striktna pravila protiv iznenadnih napada centralnoazijskih vojski i time napravili sistem obrane koji se sastojao od nekoliko elemenata: upravljanje temama, optičko upozoravanje, izgradnja dodatnih utvrđenja, dobra mreža vojnih i prometnih puteva i veoma poznata mreža podzemnih gradova, što je i centralna tema ovog priloga. Sistem upravljanja po „temama“ je osiguravao raspodelu zemljišta generala koji su bili odgovorni caru za zaštitu svake „teme“, od kojih je jedna bila Kapadokija. Zemljište je ostalo pod kontrolom generala koji su mogli samostalno delovati s obzirom na regrutovanje, zapovesti i odabir odgovarajuće odbrambene strategije. „Optički sistem upozorenja” je uspostavljen postavljanjem požara i svetiljki na vrhovima označenih brežuljaka i planina u pokrajini. Ovaj sistem je prenosio poruke sve do velikog svetionika u Konstantinopolju, kako

158 | oktobar

bi prestoni grad carstva bio obavešten o tačnom trenutku neprijateljskog napada. Mnoge tvrđave, dvorci i čuvari su bili postavljeni na strateške pozicije poput prolaza i izvora, a povezivali su i glavne gradove. Osim ovih odbrambenih mera, stanovnici Kapadokije su isklesali podzemne gradove za zaštitu pravednog carstva, ali i svojih porodica. Od IX veka Anadolija svedoči dolasku nomadskih, turskih plemena iz srednje Azije, koja su nastala u regiji Ural-Altaj i veoma brzo se razmilela po prostranim područjima od Kine do Evrope. Vizantijci i relativna sigurnost su prevladavali sledećih pedeset godina u vreme vladavine Konstantina Porfiregeneta (945-959) i Konstantina Dukasa (900-1070). Od druge polovine IX veka do 1071. godine vizantijska Kapapadokija je uživala svoje zlatno doba, a većina crkvica i fresaka potiču baš iz ovog razdoblja. Zatim dolaze Turci Seldžuci koji osvajaju teritorije zapadno od njihovog carstva u Iranu. U XI veku su

napali Malatiju, a zatim i Sivas. Kada su 1070. godine razorili Kajseri, današnji administrativni centar Kapadokije, Vizantijski car Roman IV Diogen je napravio očajnički pokušaj da spasi Kapadokiju i 1071. stigao je na čelo ogromne vojske sa kojom je otišao na istok kako bi se iste suprotstavio seldžučkoj vojsci u bici kod Mancikerta. Vizantijska vojska je tada poražena s teškim gubicima, a Kapadokija prelazi u ruke Turaka.Time je ova teritorija nepovratno izgubljena u hodnicima vremena. Tokom XI veka Seldžuci su izabrali Iznik za svoj prvi glavni grad, a kasnije su se preselili u Konju nakon što su krstaši zarobili Iznik i dali grad ponovo Vizantincima. Tokom sledećih vekova Anadolija postaje bojno polje za Seldžuke i krstaše koji su ovuda hitali na svome putu na putu ka

Svetim Zemljama. Zavladao je mračni srednji vek. Tokom vladavine Kejhusreva i Aladina Kejkubada u XIII veku, Seldžuci su uživali u zlatnom dobu tokom koga stižu do Mediterana i Crnog mora gde grade svoja prva brodogradilišta, ali takođe i veličanstvene karavansaraje, medrese (škole) i džamije. Do sredine XIII veka Mongoli počinju da napadaju različite delove carstva, a na kraju i Anadoliju. Kajseri je bio zarobljen i opljačkan od strane Mongola, pod čijom su dominacijom Seldžuci ostali do 1302. godine. Seldžučko carstvo je bilo prvo tursko carstvo utemeljeno na Anadolijskom tlu. Iako se njegov uspon i pad dogodio u manje od dva veka, ovo carstvo postavilo je temelje osmanske (otomanske) kulture i umetnosti čiji se uticaji prate sve do danas.

159

Putopis NAJIMPRESIVNIJE LOKACIJE KAPADOKIJE Kapadokija je danas nezaobilazna turistička destinacija i deo sveta koju bi svaki strastveni putnik morao uvrstiti u svoj „putnički portfolio”. Prvo mesto koje svakako treba obići je podzemni grad Derinkuju (Derinkuyu) koji je jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta. Sa svojih jedanaest nivoa dubine, 600 ulaza, 20 km tunela koji ga povezuju s drugim podzemnim gradovima, ovaj kompleks može da ugosti na hiljade ljudi. To je zaista jedinstveni podzemni grad, s prostorijama za spavanje, stajama za stoku, bušotinama, spremnicima za vodu, jamama za kuvanje, ventilacionim kanalima, zajedničkim sobama, kupatilima i grobnicama. A Derinkuju nije jedino mesto ovakve namene.

160 | oktobar

U Kapadokiji je poslednjih decenija otkriveno više od četrdeset podzemnih gradova i 200 podzemnih objekata od kojih su mnogi međusobno povezani tunelima. Ipak, većina ljudi nije živela u podzemnim gradovima sve vreme. Ispod gradova je postojala ogromna mreža tunela, koji su povezivali svaki dom u tom području s gradom. Kada je područje bilo napadnuto, porodice bi bežale u svoje podrume, prolazeći kroz mračne tunele nakon čega bi se okupljale u podzemnom gradu. Strani vojnici su mogli da budu zarobljeni u postavljene zamke koje su bile skrivene u lavirintima hodnika, a postojali su i otvori kuda su mogla da ulete koplja. Najraniji počeci izgradnje tih tunela i komora nisu poznati, ali kako smo već pomenuli na početku ovog priloga, veruje se da su ih izgradili Hititi (c.1200 p. n. e.), međutim

moguće je da datiraju još daleko do vremena koje je prethodilo metalu, jer se veruje da su tuneli isklesani kamenom, dakle bez upotrebe metalnih alata. Zabeleženo je da su većinu nižih nivoa iskopali rani hrišćani kako bi im pružili utočište od progona - prvo u rimsko doba, a kasnije i od Seldžuka. Ovo izuzetno graditeljsko delo duguje svoje vanvremensko obeležje pre svega specifičnim karakteristikama vulkanskog kamena Tufa koji se naširoko koristio u izgradnji tog vremena zbog svoje izuzetne mekoće. Sledeća lokacija koju treba posetiti je varošica Nevšehir (Nevşehir). Mesto u kome je vreme zaustavljeno postojbina je najvećeg i najvažnijeg podzemnog grada u čijim smo lavirintima gubili dah istražujući svaku prostoriju, hodnik, kameni natpis i dobili veoma bolnu upalu mišića. Nevšehir je ovih dana predmet naučnog

161

Putopis istraživanja i poprište velike borbe restauratora i konzervatora od strane turske vlade i uz pomoć fonda UNESCO-a (Pariz, Francuska). Naime, inicijativa lokalnih vlasti i Bilkent Univerziteta iz Ankare je jedan sveobuhvatan projekat zaštite ovog jedinstvenog mesta, po uzoru na inovativnu konstrukciju izgrađenu u našem Lepenskom Viru, u Srbiji, kako bi odoleo uticajima klimatskih promena i neumitnom „zubu vremena“. Otvoreni muzej Goreme (Göreme), takođe mezimče UNESCO-ove svetske kulturne baštine, područje na kome se danas nalazi ovaj jedinstveni muzej, u istoriji je važan vizantijski centar i kompleks monaških naselja koje je u sedamnaestom veku postalo hodočasničko mesto. Dolina je ukrašena ranohrišćanskim i

162 | oktobar

vizantijskim crkvama uklesanim u bajkovite „kamene dimnjake”, od kojih je preko trideset sa izuzetno očuvanim freskama. Takođe, obavezno treba posetiti i veliku mrežu podzemnih gradova u Kajmakliju (Kaymaklı). Podzemni grad je građen tokom VI i VII veka i pružao je utočište za vizantijske hrišćane koji su često zajedno sa životinjama provodili i nekoliko meseci u ovim skučenim i klaustrofobičnim prostorima. Sve je bilo pažljivo projektovano kako bi se sprečilo otkrivanje i blokiranje invazije, s velikim kamenim pločama koje su se mogle pomerati kako bi zatvarale ulaze grada. Mnogi od prolaza su prilično uski, s niskom tavanicom, a ponekad mogu biti i veoma neugodni, posebno tokom letnje sezone.

163

Putopis TRDICIONALNA JELA KAPADOKIJE Kapadokijska kuhinja je takođe izuzetna atrakcija. Gotovo sva jela su pripremljena u tradicionalnom tandiru (tandoori). Očekujte ukusnu kuhinju koja će verovatno uključivati bulgur čorbu (bulgur çorbası) pripremljenu sa finom seckanom zelenom paprikom i belim lukom, uronjenu u domaći umak od paradajza. Bulgur çorbası je lagan dnevni obrok koji se kombinuje s najmirisnijim kiselim i slatkim krastavcima. Kajseri manti (Kayseri mantı) je jelo koje se najčešće služi u specifičnoj posudi od gline kako bi zadržalo ukus. Mleveno meso se meša sa kimom i lukom pre kuvanja, a salsa paradajz daje prijatnu kiselkastost na iznenađujuće slatki ukus neizostavnog belog luka. Desert, koji je inače specijalnost turske tradicije, je po pravilu poznata halva (un-helvasik), pripremljena sa dodatkom domaćeg pekmeza od grožđa. Takođe, treba spomenuti i pide, testo u obliku ogromnog oka s različitim prelivima i lokalnim tulumovim sirevima. Kao i pašrmu, hladno rezanu govedinu koja je odstojala na suncu i prekrivena je lukom.

164 | oktobar

165

Putopis

VINARSTVO Vinarstvo je oduvek bio deo svakodnevnog života u Kapadokiji. Reč je o tradiciji koja se razvijala tokom hiljada godina vladavine Hitita, drevnog naroda čije su metode kultivisanja grožđa razvijale i druge civilizacije koje su živele na tom području. Tokom osmanske vladavine, nemuslimanima je bilo dopušteno da nastave proizvodnju vina, iako samo za ličnu upotrebu. Danas se na tom području nastavila tradicija vinogradarstva, sa proizvođačima srednjeg i malog obima koji proizvode lokalno reprezentativno vino sa autohtonim sortama grožđa Emir i Narince (belo grožđe), kao i Kalecik Karası, Boğazkere i Öküzgözü (crveno grožđe), sorte grožđa koje daju izuzetne rezultate (ukus), kao što su Širaz i Cabernet Sauvignon. Vulkanska stena tufa daje poseban šmek Kapadokijskim vinima. Vinarstvom se trenutno bave i porodice koje poseduju jedan do dva hektara zemljišta, a država im dozvoljava proizvodnju do 400 litara vina za kućnu potrošnju. Budući da je zemlja brežuljkasta i neujednačena, do većih vinograda teško je doći. Preko sela İbrahimpaşa leži Pancarlik, gde možete videti tradicionalne vinograde koji rastu kao grmlje, dosta drugačije nego u Evropi. Vozeći se malo dalje prema rubu ove regije imaćete priliku da uživate u zadivljujućem pogledu na čitavu Kapadokiju: stene, vrtove belog i crnog duda i oraha koji pokrivaju drevna korita reka, kao i ostatke krstaških srednjevekovnih utvrđenja. Čitav predeo neodoljivo podseća na predele sunčane Toskane u Italiji.

166 | oktobar

167

Putopis

168 | oktobar

LET BALONOM Jedan od najupečatljivijih i posebnih načina na koji se doživljava Kapadokija je odozgo, iz vazduha. Ranoranioci će golim okom primetiti jutarnje nebo ispunjeno šarenim nizom balona koji radoznale turiste vode visoko. Ovo je zaista spektakularan doživljaj i takav izlet treba ostaviti za sam kraj posete Kapadokiji. Baloni kreću u zoru, vrlo rano izjutra, tako da možete uživati u izlasku sunca, ali i zbog sigurnosnih razloga budući da se vetrovi pojačavaju i postaju nepredvidivi kasnije tokom dana. Nemojte se igrati kada je u pitanju bezbednost i pre puta se raspitajte o pouzdanosti firme koja organizuje putovanje. Morate biti sigurni da letite sa pouzdanom firmom koja neće škrtariti kada je u pitanju sigurnost. Mi vam možemo preporučiti „Anadolian Baloons” kao jednu od najstarijih i najcenjenijih u Kapadokiji. Na kraju ovog priloga izostavili smo manje-više obavezan zaključak uz želju da posetite Tursku i upoznate njene okamenjene pejzaže, jer verujemo da slike govore više od hiljadu reči.

169

Putopis

Tuneli podeljene

NemaÄ?ke Kopanje i puzanje ispod Berlinskog zida 170 | oktobar

Tekst i fotografije Igor i Dragana MoĹžek @tripblogpost

171

Putopis

anas je to atrakcija. Interesovanje je veliko, a rezervacije obavezne. Čak je i fotografisanje zabranjeno. Naravno,nemoguće je uvući se u pravi tunel. Svi su nestali. Urušili se. Uglavnom pod naletom vode. Mnogi od ukupno 79 iskopanih urušili su se još u toku samog lopatanja. Drugi neposredno posle prolaska prvih begunaca. Bilo kako bilo, puzanje par metara ispod Berlinskog zida je dugi niz godina bio jedan od najpopularnijih načina da se iščupate iz komunizma i odete u taj toliko bolji život na zapadu. Moramo napomenuti, bilo je Nemaca koji su već posle par dana molili da ih prime nazad. Izgleda da kapitalizam tada nije bio, kao što ni danas nije za svakoga.

172 | oktobar

Podzemlje u prvim mesecima Berlinskog zida Avgusta ‘61. započela je opštenarodna akcija. Cigle i bodljikave žice ređale su se duž berlinskih ulica. Tih haotičnih dana dogodio se jedan od najsmešnijih momenata, zapravo, možda i jedini smešan momenat u istoriji ove građevine. Dok su DDR-ovci marljivo radili na podeli grada, Konrad Šuman je odlučio da u životu ima bitnijih stvari od ideologije. Njegov skok preko bodljikave žice i dezertiranje je za sat vremena obišlo svet. Mediji su taj podvig nazvali „skokom u slobodu”, i naravno, iskoristili ga u propagandne svrhe. Preko noći se fotografija našla na bilbordima svih velikih gradova. Ovaj dečko u mnogome podseća na našeg Bahrudina Kaletovića koji je 90-ih imao slično mišljenje o besmislu podela. „Oni kao hoće da se otcepe, a mi im kao ne damo.” Kad vas neko ogradi zidom visine 3.6 metara i dužine 155 kilometara morate biti dovitljivi u namerama da pobegnete.Berlinci to definitivno jesu bili. Prva podzemna bežanja išla su utabanim trasama kroz metro tunele. 173

Putopis Vremenom im je, podrazumeva se, doskočio Štazi. Kolosek svake stanice bio je popločan metalnim bodljama a električni vodovi ogoljeni. Bežanje kroz metro nakon podizanja Berlinskog zida podrazumevalo je, dakle, da ćete završiti ili izbodeni ili sprženi usled strujnog udara. Neretko oba. Ukoliko ste bili sitnije građe, imali ste veće šanse za uspeh ako se zavučete u kanalizaciju i bukvalno kroz govna zaplivate do tog divnog kapitalizma. „Ture” je organizovala Girman grupa, sačinjena od studenata prava Univerziteta Zapadni Berlin. Ni ovakve akcije nisu iznenadile Štazi. Promenili su šahtove u celom istočnom Berlinu. Bili su teški preko 100 kilograma. Kako ni to nije bilo dovoljno da se zaustave ideološke migracije kroz fekalije, Štazi je naknadno postavio i rešetke kroz kanalizacione odvode. Fizički, ni detetu više nije bilo moguće da se provuče. Naravno, ni govna nisu mogla da odu, al’ to je bio manji problem. Tih godina je u Berlinu više stotina ljudi radilo samo na poslovima održavanja kanalizacije. Krajnje interesantan koncept za otvaranje novih radnih mesta!

174 | oktobar

Pionirski poduhvati na periferiji Prvi tunel kopan je oktobra ‘61 na samom severu Berlina. Tunel je bio uzak i kratak, svega tridesetak metara dužine. Pošto se nalazio na dubini ne većoj od 3 metra napredovalo se veoma sporo. Tako plitko kopanje poprilično je odzvanjalo na površini, te je svaka patrola mogla da čuje šta se dešava. Zato je više ljudi bilo angažovano na osmatranju, nego na samom kopanju. Ulaz u tunel bio je u kuhinji doma koji se nalazio na samoj granici, tik pored zida. Najveći problem bilo je pitanje šta raditi sa svom tom silnom iskopanom zemljom. Jedino efikasno i neupadljivo rešenje bilo je da se spavaće sobe na spratu

doslovno zatrpavaju i da ljudi spavaju na zemljanim brdašcima svega metar od plafona. Drugi, komšijski tunel nastao je u inat prvom koji je bio toliko uzan da se kroz njega moglo proći isključivo na sve četiri. U istoriju je ušao kao definitivno najponosniji tunel Berlina. Te ‘62. Maks Tomas je odlučio da sa svojih 80 godina ne želi puzeći da napusti svoj dom. Osim ponosa, verujemo da je na tu odluku uticao i bol u krstima i kolenima. U dogovoru sa ostalim penzionerima započeo je kopanje iz svog kokošinjca. Tunel je bio visine preko 170 centimetara i kroz njega je dvanaestoro ljudi bez klečanja otišlo u kapitalizam, na Mek i Koka-Kolu. To je priča o prva dva. Usledilo je još 77 pokušaja i najveći deo njih vezan je za strogi centar Berlina i famoznu Bernauer ulicu.

175

Putopis

Bernauer ulica Ispod Bernauer ulice u jednom momentu se nalazilo čak 15 tunela. Tu se decenijama odvijala nevidljiva igranka. Studenti sa zapada su uz finansijsku pomoć mnogih država kopali ka istoku. S druge strane, Štazi je u obrnutom smeru istovremeno dubio svoje prisluškivačke krtičnjake. Definitivno najodvratnija ulica podeljenog grada kojom su dominirali zacementirani prozori i porušene zgrade, žičane ograde i kontrolni tornjevi. Danas se tu uzdiže metalni zid posvećen ubijenim Berlincima. Da se ne zaboravi nijedan hitac koji su Nemci ispalili na svoje sunarodnike. Ova igranka zahtevala je neka totalno nova pravila. Zbog velikog broja kontrolnih tornjeva akcije nikako nisu mogle da se organizuju blizu samog zida. Na zapadu se prvo razbijao temelj u nekom od podruma a zatim se kopalo preko 150 metara kako bi se stiglo do podruma neke od zgrada na istočnoj strani, najčešće do onih koje su se nalazile u drugom ili čak trećem redu od zida. Ni tehnika nije mogla biti ista. Put je vodio ispod temelja četvorospratnica, pa se nije moglo kopati plitko. S druge strane, zbog prirodno visokog vodostaja u gradu nije se smelo ići ni preduboko. Sve u svemu, bitno je da se kopalo, na ovaj ili na onaj način. Užurbano i u dosluhu sa istočnim Berlincima. Najspektakularniji tunel nosio je ime 29. Kopali su ga studenti Mašinskog i Građevinskog fakulteta. Pošto im je ponestalo novca za nastavak projekta napravili su dogovor sa američkom NBC televizijom. Prosta računica. Vi kopate, mi snimamo. Malo ljudi zna da su se u to vreme dve televizije, CBS i NBC utrkivale koja će pre da ekranizuje te napaćene ljude. Na molbu predsednika Kenedija CBS je odustao. Njegova poruka je glasila: „Svako stanje je bolje od novog rata. Nas

176 | oktobar

uopšte ni ne zanima Istočna Nemačka. Taj sistem će sam od sebe kad tad da se uruši.” Za NBC nikakva molba nije bila dovoljna. Dokumentarac The tunnel (1962) osvojio je čak 3 Emmy-a i stekao slavu kao jedan od najnagrađivanijih.

177

Putopis

178 | oktobar

Tragikomične tunelske priče Istini za volju, tunelske priče su najčešće priče o neuspehu. Urušavanju. Izdajama i doušnicima. Brutalnim kaznama Štazija nad građanima Istočnog Berlina koji su nakon nedelja žestoke torture dobijali i nekoliko godina zatvora. To je ipak bilo doba kada je informacija vredela više od života. Barem na istoku. Srećom, nisu sve neuspešne priče tragične. Neke su bile krajnje komične, a neke su zapamćene kao gotovo neverovatne. Sve proističe iz valjane informacije i znanja koja posedujete. Ukoliko ste vrlo malo znali o terenu i kopanju, velike su šanse bile da prođete baš kao grupa studenata kojoj je pošlo za rukom da u jednom pohodu na istok probije vodovodnu cev. Srećom, pripadala je Zapadnom Berlinu. Vlast im je rado pripomogla zavrnuvši cevi u tom delu grada. Međutim, ni to baš nije od velike koristi ukoliko nastavite da kopate ko sivonja, pa izbušite i vodovod u nadležnosti Istočnog Berlina. Tako se zbog nekoliko pametnjakovića tih nedelja niko nije kupao u berlinskom kvartu Mitte. S druge strane, ukoliko znate mnogo o terenu i kopanju, onda biste se verovatno pridružili grupi momaka koji su na samom jugu grada kopali tunel uz indirektnu američku podršku. Jedini problem predstavljala je činjenica što je tunel vodio do trezora banke. A možda to i nije bio problem. Momci su i tako od samog početka planirali da ga opljačkaju. Nisu samo građani kopali sa zapada. To potvrđuje tunel koji je popularno nazvan „gluvi telefoni”. Kopali su ga Britanci, njihova vojska lično kako bi prisluškivali Štazi. Ipak, imajući u vidu da se Štazi redovno zavlačio pod zemlju pokušavajući da radi isto to, sve tehnike su im bile dobro poznate. Znali su da na 5 metara dubine sede četvorica Britanaca prikupljajući informacije iz jedne od ispostava tajne policije DDR-a. Štazi ih, međutim, nije razotkrio već je angažovao posebnu jedinicu čiji je zadatak bio da sedi u prisluškivanoj prostoriji i doslovno lupeta gluposti.

179

Putopis

Mi sm je naĹĄ j

180 | oktobar

mo Dragana, Bagira i Igor, a TBP (Trip Blog Post) ša autoterapija. Putujemo jer moramo, a pišemo jer želimo da podstaknemo druge da učine isto.

Šta je ostalo u Bernauer ulici? Ostao je death strip. Mali deo koji je u originalu očuvan i ograđen. Ostao je deo Berlinskog zida kroz koji prolaznici pokušavaju da čkilje između betonskih ploča. Mesto gde na krkače stavljaju decu kako bi pogledali preko zida, verovatno nesvesni da rade isto ono što su decenijama Berlinci radili pokušavajući da baki i deki pokažu novorođenče ili roditeljima da su im se deca uzela. Ponekad da ne pokažu ništa, već samo da ukrste poglede sa bližnjima koje im je ideologija obrisala iz života. Ostali su grafiti. Metalni pločnici na mestu svakog tunela. Sećanje na samo 300 uspešnih bežanja i nebrojeno mnogo uhapšenih, mučenih i ubijenih zbog pokušaja da urade isto. Ostale su šipke na mestu nekadašnjeg zida koje vremenom rđaju, baš kao što vremenom treba da zarđa svaka ideja o podeli i ugnjetavanju. Nama je ostala i vizitka od Berliner Unterwelten E. V. organizacije koja grčevito ne dozvoljava ovim događajima da izblede. Priča ispričana uz pomoć Turističke organizacije Nemačke i Berliner Unterwelten E.V.

181

Umetnost

Šareni svijet

Eduarda Kobr G

rafiti i murali predstavljaju neke od najkontroverznijih vidova kreativn Kakav god stav imali o njima, ne možete ih ne primijetiti. I upravo ta m pošalje poruka koja će zasigurno doprijeti do velikog broja ljudi, uz go vanu anonimnost autora, doprinijela je tome da nastanu razni varijeteti ova izražavanja. Tako smo istovremeno svjedoci uličnih umjetničkih djela, snaž poruka, ali i vandalizma, neukusa, nebuloza.

182 | oktobar

Tekst: Marija Bulatović

nog izražavanja. mogućnost da se otovo zagarantoakvog vizuelnog žnih društvenih

183

Umetnost U CENTRU PAŽNJE SVJETSKE JAVNOSTI NAŠAO SE 2016. GODINE ZAHVALJUJUĆI MURALU LAS ETNIAS, NASLIKANOM U ČAST OLIMPIJSKIH IGARA U RIO DE ŽANEIRU. OVO DJELO ČINI PET PORTRETA NA KOJIMA SU OSLIKANI PREDSTAVNICI DOMORODAČKOG STANOVNIŠTVA PET KONTINENATA. MURAL, OSIM OČIGLEDNE ESTETSKE VRIJEDNOSTI, NOSI VEOMA SNAŽNU PORUKU, KOJU SMO SUDEĆI PO SKORIJIM DOGAĐAJIMA ZABORAVILI - DA SMO SVI MI, UPRKOS BROJNIM RAZLIKAMA, JEDNO.

Jedan od autora koji stvaraju prave dragulje ulične umjetnosti je Eduardo Kobra. Porijeklom iz Brazila, Kobra udahnjuje život najčešće bezličnim i oronulim urbanim površinama širom svijeta. Ipak, u centru pažnje svjetske javnosti našao se 2016. godine zahvaljujući muralu Las Etnias, naslikanom u čast Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru. Ovo djelo čini pet portreta na kojima su oslikani predstavnici domorodačkog stanovništva pet kontinenata. Mural, osim očigledne estetske vrijednosti, nosi veoma snažnu poruku, koju smo sudeći po skorijim događajima zaboravili - da smo svi mi, uprkos brojnim razlikama, jedno. Mural se našao i u Ginisovoj knjizi rekorda, kao najveći mural na svijetu. Kobru karakteriše prepoznatljiv stil koji počiva na kombinovanju geometrijskih oblika i jarkih boja koji uz odgovarajuću upotrebu linija, tekstura i sjenki, zajedno kreiraju fotorealistični efekat. Za temu murala najčešće uzima osobe koje su ga inspirisale, a samo neki od primjera su murali Majka Tereza, 2Pac Shakur, ali i trinaestogodišnja balerina iz favela ili kolege muralisti. Značajne istorijske ličnosti i događaji kao inspiracija 184 | oktobar

takođe nijesu rijetkost i često se nalaze na lokacijama gdje njihov kontrast sa sadašnjošću veoma dolazi do izražaja. Jedan od najboljih primjera za ovo je projekat Walls of Memories, koji prikazuje Sao Paulo tokom dvadesetih godina prošlog vijeka. Kobra je imao za cilj da ovim djelom ukaže na važnost njegovanja prošlosti, budući da smatra da narod Brazila nema poštovanja prema onome što je nekad bio. Jačina kolorita jednaka je jačini poruke koju njegova djela šalju. Pošto je i sam odrastao u siromašnom predgrađu Sao Paula, veoma rano je imao prvi kontakt sa uličnom umjetnošću i sa

društvenim pojavama koje podstiču njen nastanak. Zahvaljujući odrastanju na ulici, suočio se sa svim opasnostima koje takav život nosi, što je u značajnoj mjeri doprinijelo oblikovanju njegovog stvaralačkog pravca. Istovremeno, došao je do spoznaje da ulica može biti izvanredna umjetnička galerija. Ovakvo viđenje mu je pomoglo da njegov talenat, trud i poruka dođu do velikog broja ljudi, ali i da umjetnost približi onim slojevima društva koji su zbog egzistencijalnih problema interesovanje za nju gurnuli u zapećak. Svoj umjetnički put započinje tokom ekspanzije hip-hop pokreta i to crtanjem Pichação grafita.

185

Umetnost

186 | oktobar

187

Umetnost Ovi grafiti su osamdesetih godina prošlog vijeka bili veoma popularni među mladima koji su umjesto političkih slogana sprejevima ispisivali svoja imena na gradskim fasadama. Kasnije počinje imitirati neke od svojih uzora u crtanju grafita, da bi na kraju konačno pronašao stil koji ga danas odlikuje. Koliko je porijeklo uticalo na njega najbolje se može vidjeti u konstantnoj borbi za buđenje svijesti o društvenim problemima. Upravo je Brazil bio domaćin Svjetskog prvenstva u fudbalu 2014. godine. Svjetski mediji su neprestano brujali o ogromnim količinama novca koje su uložene, kao i brojnim malverzacijama koje su sprovedene da bi se takmičenje održalo. Brazilska vlast je, bez sumnje, kod mnogih izazvala ogorčenje, pa tako ni Kobra nije izuzetak. Bunt je iskazao na sebi svojstven način i kao proizvod toga nastao je mural pod nazivom Welcome to Real Brazil. Na njemu je prikazan starac, prosjak, koji simbolizuje siromaštvo do kojeg je dovela korupcija. Zvuči poznato? Da njegova djela ne krase samo zidove ne tako lijepih kvartova, dokaz je Ballerina. Ovaj mural označava portret ruske balerine Maje Plisetskaje, jedne od najznačajnijih balerina dvadesetog vijeka, a nalazi se u Moskvi i to u Tverskom distriktu. Dio grada u kojem se nalaze neke od najvažnijih kulturno-umjetničkih ustanova na svijetu, poput Stanislavski i Boljšoj teatra, nije izabran slučajno.

188 | oktobar

U procesu stvaranja projekata ovog samoukog muraliste učestvuje tim ljudi. Ideja i dizajn pripadaju isključivo njemu, dok mu se u tehničkim stvarima poput pripreme podloge, iscrtavanja već pomenutih specifičnih geometrijskih oblika, farbanja i slično pridružuje ekipa umjetnika koji, poput Kobre, imaju interesantne životne priče. Upravo to, kao i činjenica da je svaki milimetar njegovih murala oslikan ručno, doprinosiupečatljivosti finalnog proizvoda. Iako njegova djela krase zidove Dubaija, Tokija, Rima, Minesote i mnogih drugih

svjetskih metropola, Kobra je morao da pređe trnovit put do stvaranja olimpijskog murala u svojoj rodnoj zemlji. Ovakav vid izražavanja smatran je ilegalnim, pa je zbog svojih aktivnosti hapšen u više navrata. Osim vlasti, ni javnost nije gajila toleranciju prema Kobri, štaviše zalazilo se u krajnost omalovažavanja njegovog lika i djela. Danas, nakon više od 20 godina istrajne borbe, Kobra sarađuje sa vlastima na raznim projektima i priznat je kako u umjetničkim krugovima, tako i u javnosti.

ZAHVALJUJUĆI ODRASTANJU NA ULICI, SUOČIO SE SA SVIM OPASNOSTIMA KOJE TAKAV ŽIVOT NOSI, ŠTO JE U ZNAČAJNOJ MJERI DOPRINIJELO OBLIKOVANJU NJEGOVOG STVARALAČKOG PRAVCA. ISTOVREMENO, DOŠAO JE DO SPOZNAJE DA ULICA MOŽE BITI IZVANREDNA UMJETNIČKA GALERIJA. OVAKVO VIĐENJE MU JE POMOGLO DA NJEGOV TALENAT, TRUD I PORUKA DOĐU DO VELIKOG BROJA LJUDI, ALI I DA UMJETNOST PRIBLIŽI ONIM SLOJEVIMA

DRUŠTVA KOJI SU ZBOG EGZISTENCIJALNIH PROBLEMA INTERESOVANJE ZA NJU GURNULI U ZAPEĆAK.

189

Moda

Tekst: Teodora Kovrlija

190 | oktobar

KO JE MIŠEL LEMI?

riča o Mišel Lemi je mogla da počne od kraja i ne bismo pogrešili ukoliko bismo je predstavili kao muzu i ženu Rika Ovensa, međutim izostavili bismo neke daleko važnije stvari zbog kojih je ona toliko posebna. Njen lik je dovoljno upečatljiv i prepoznatljiv da ako ste je jednom videli, nećete je nikada pobrkati sa nekom drugom ženom. Na čelu ima prepoznatljivu vertikalnu crnu liniju koja kreće od korena kose, preplanuo ten, na zubima često nosi zlatne navlake, a njeni prsti su tetovirani i oplemenjeni velikom količinom prstenja, dok su vrhovi prstiju uvek mat crni zahvaljujući prirodnoj boji japanske biljke slične kani. Odeća koju nosi je avangardna pa njena pojava izgleda kao deo performansa. Uvek u rukama drži cigaretu, kaže to je navika na kojoj može da se zahvali Godaru i njegovim filmovima.

„Na prstima uvek nosim sedam, ponekad i osam prstenova. Osmi je ogroman kristal koji nosim na desnom palcu ali kada je tu ne mogu da kucam tako da ga nosim samo u specijalnim prilikama. Prstenje je prva stvar koju stavljam na sebe čim se probudim, čak pre nego što napravim jutarnji čaj.“ objasnila je jednom prilikom u intervjuu za Another magazin. I pojasnila zbog čega prste boji u crno „jednom prilikom sam shvatila da farbom za kosu mogu da obojim svoje nokte u crno. Oduvek sam mrzela lak za nokte ali volim svoje crne nokte“. Ko je Mišel Lemi, žena koja čim se pojavi aparati počinju da škljocaju, a iza njenih leđa šapatom odzvanja: „čarobnica“, „veštica“… ? Mišel je poreklom alžirka. Rodila se ’44. godine i odrasla u Francuskoj, u vreme Drugog svetskog rata. Potekla je iz imućne umetničke porodice i od detinjstva bila 191

Moda okružena interesantnim ljudima i umetnošću, antikvitetima i restauratorima. Primera radi, Mišelin deda je svojevremeno izrađivao modne detalje za Pola Poarea. Detalji iz njene prošlosti su prilično kontradiktorni i nejasni budući da Mišel radije govori o stvarima koje su aktuelne, a u intervjuima često daje neodređene odgovore vezano za njenu prošlost. U toku života je promenila mnogo zanimanja i proživela doslovno nekoliko života. Nakon studija Prava, šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka provodi kao branilac okrivljenih u krivičnom postupku. Međutim, njen nemirni nomadski duh nije bio spreman da miruje. U to vreme sa prijateljicom nastupa po pozorištima i bavi se striptizom. Mogli bismo reći da je buntovna Mišel rođena za performera.

Krajem sedamdesetih odlučuje da napusti dotadašnji život i seli se u Los Anđeles. U Americi se posvećuje modnoj karijeri i osniva vlastiti brend „Lamy“. Njen modni stil je uvek bio drugačiji. Estetika pomenutog francuskog režisera novog talasa ju je inspirisala. Kako kaže i kao dete se često oblačila neobično i roditelji bi je prilikom izlaska iz kuće upitali „Gde si takva pošla?“. Mišel za sebe kaže da je njena duhovna sestra Šeherezada sa kojom se identifikuje ne samo po arapskim korenima već i zbog načina kako je pričajući svoje priče iz noći u noć otkupljivala svoj život. Ona podjednako uživa u pripovedanju i veruje da kada bi joj ponestalo priča i kada bi prestala da priča, sigurno bi i sama nestala.

Iz potrebe da pripoveda proistekla je i potreba da sebe iznova „izmišlja“. Inspiracija za pokretanje vlastitog brenda bila je nužda. Francuski način oblačenja (iako masovno hvaljen kao najbolji), bio joj je jednostavno dosadan, predvidljiv i običan. Amerikanke su se s druge strane previše doterivale. Njena hipi priroda, nemiran duh i ljubav prema afričkim plemenima, egipatskoj civilizaciji i Bliskom istoku, čine spoj koji određuje i njen modni i životni stil. U jednom od retkih osvrta na svoju prošlost ispričala je deo biografije „Bila sam učesnica studentskih protesta u Parizu ’68. godine, a ranih sedamdesetih sam želela da budem Bob Dilan. Svoje tridesete sam provela živeći Kalifornijski san okružena umetnicima, kada sam rodila ćerku Skarlet Ruž. Moje četrdesete su bile preduzetnička era u Los Anđelesu kada upoznajem mog dragog, Rika Ovensa, sa kojim ću provesti svoje pedesete uživajući u zajedničkom životu.“

192 | oktobar

San da postane Bob Dilan se možda nije ostvarila ali pevačka karijera nije ostala samo san budući da Mišel ima više izleta u muzičke vode. Poslednjih godina je snimila duete sa Zebrom Katzom, sa Tangiers, sa FKA twigs i Bobi Vudsom, a krajem septembra je na Red Bull Music Academy Paris festivalu predstavljena njena izložba i muzički projekat „Montage of a dream deferred”. Njena muzika je neobična, gotovo koliko i njen način odevanja i definitivno nije nešto što će se svideti većini. U ovom projektu je pored drugih umetnika učestvovala i njena ćerka Skarlet, koja, kako kaže, peva glasom ptice koja ne postoji, dok se u pozadini čuje Mišel kako udara u boks vreću, smeje se, recituje i govori. Muziku sa izložbe možete poslušati ovde. Paralelno sa radom na vlastitom modnom brendu, koji se vremenom razvio pa je 193

Moda otvorila i fabriku u LA, razvija još jedan unosan posao. Devedesetih godina je vodila dva kultna restorana koja je pokrenula u svojim preduzetničkim danima. U dokumentarcu Rick, Michele, and Scarlett koji je snimio njen prijatelj Jan Šarp možemo upoznati Mišel iz perioda kada je vodila restoran „Les Deux Cafes“. Pre nego što je restoran otvoren na tom mestu je bio običan parking, jedna od najcrnjih tačaka losanđeleskog podzemlja i poprište mafijaških obračuna. Ipak, njena odlučnost i upornost u potpunosti su transformisali ovo mesto. Nakon što je kupila kuću sagrađenu početkom dvadesetog veka i uz pomoć šlepera je prenela na pomenuti patking, uspela je da od lokacije koje su se ljudi klonili napravi mesto u kome se okupljala elita. Šarenolika plejada likova počinje da doživljava Mišelin restoran kao svoju kuću. Mesto je odisalo mediteranskim šmekom i poput magneta privlačilo najrazličitije umetnike, performere i intelektualce. Mišel bi povremeno nastupala i izvodila neke od svojih pesama. U pomenutom dokumentarcu se mogu čuti izjave gostiju koji su ujedno i Mišelini prijatelji, a koji su govorili o tome koliko je za njih to mesto posebno. Međutim, već tada se videlo da se Mišel zasitila i ovog poziva. Kako njena ćerka Skarlet u filmu navodi, Mišel je neko ko stalno teži novim izazovima. Ona je neko ko voli da stvara i uživa u novim stvarima. Tako je i kultni restoran 2003. zatvoren, a Mišel se 2009. seli u francusku prestonicu. Naravno sa Rikom Ovensom. Ova ljubavno-poslovna veza traje više od dvadeset godina. Mišel upoznaje Rika kada je on došao na razgovor za posao u okviru njenog modnog brenda. Rik je tada bio mladi dizajner sa aspiracijom ka dizajnerskoj karijeri, tih godina se bavio izradom dezena. Neobično

194 | oktobar

prijateljstvo je posle nekoliko godina preraslo u ljubavnu vezu, a zatim i u brak. Rik i Mišel su, iako neobičan, po mnogo čemu idealan spoj - kako u poslu tako i u životu. Njihov zajednički intervju uvršten je u nedavno objavljenoj knjizi: Fashion Together: Fashion’s Most Extraordinary Duos on the Art of Collaboration. Par je govorio o tome kako funkcionišu kao kreativni duo, ali i kao partneri u životu i poslu. Jedan od dobrih primera za takvu saradnju je linija nameštaja pod Rikovim imenom. Sve je počelo tako što im je nakon preseljenja bio potreban nameštaj. Kada su se 2009. uselili u bivše kancelarije nekadašnjeg francuskog predsednika Fransoa Miterana, u dvadeset godina napuštenom prostoru nisu pronašli mnogo upotrebljivih komada. Kako oboje imaju veoma sličan ukus i sklonost ka gotovo skulpturalnim komadima najbolje rešenje je bilo da sami naprave nameštaj. Ovaj projekat oboje doživljavaju kao zajedničko dete. Krenuvši da stvaraju komad po komad, stvorili su popriličnu količinu ekstravagantnog nameštaja pa je par odlučio da prilikom predstavljanja Rikove modne kolekcije u prostoru izlože i nameštaj. Verovali su da će ti komadi nameštaja biti upotrebljeni samo za tu priliku kao deo scenografije, , međutim nakon što su ljudi videli pomenute komade ispostavilo se da za njih postoji veliko interesovanje. Mišel je u ovome pronašla svoju strast i novi projekat koji gotovo u potpunosti ona vodi, pronalazi neobične, retke materijale i zanatlije iz čitavog sveta koji će njihove zamisli sprovoditi u delo. Ona u potpunosti učestvuje u kreativnom procesu, kako u odabiru i nabavci materijala i nadgledanju izvođenja radova, tako i pri organizaciji izložbi, promocija, muzejskih postavki. Mišel je i kolekcionarka vudu lutaka, neobičnih

predmeta i umetnosti, a ukoliko želite da zavirite u njen svet i vidite pomenuti stan u kome živi sa Rikom, pogledajte ovaj video. Čini se da je njen talenat za pronalaženje neobičnog, retkog i unikatnog ovom saradnjom još jednom uspešno kanalisan.

Pored muzike i plesa, organizovanja različitih umetničkih performansa, sklonosti ka dizajnu i umetnosti, Mišel ima još jednu veliku pasiju. Verovali ili ne, neumorna Mišel je strastvena ljubiteljka boksa. O ljubavi prema boksu i tome kako da zadate pravi udarac govorila je u video intervjuu za Njujork Tajms. U vremenu kada mnoge žene pokušavaju da dostignu nametnuti ideal lepote, sakriju bore i svoje godine, a neke druge se trude da budu „drugačije“ ali sve na isti način, Mišel je izmislila sebe. Ona je sebe stvorila i pustila da je vreme oblikuje. I ne obazire se na šaputanja iza leđa.

195

Moda

VODIČ KROZ NAJZANIMLJIVIJE TRENDOVE JESENJE SEZONE

Tekst: Monika Belovanović

akon leta u kome smo uživali u materijalima tropskih i floralnih motiva, laganim haljinama na preklop i velikom povratku teksasa, sa jesenjim, hladnijim danima postojeći garderober i vlastiti stil nadograđujemo mekanim i toplim slojevima odeće koji nam daju dosta prostora za igru, eksperimentisanje i izražavanje. Jesen mnogi doživljavaju kao jedno od najmelanholičnijih godišnjih doba (verovatno zbog sve te kiše), međutim odevni komadi ove sezone to sigurno neće biti. Raznovrsnost boja, dezena i materijala obećava šarenu, razigranu jesen u kojoj sve vrvi od inspiracije. Osvrnite se oko sebe i inspiraciju potražite u prirodi koja obiluje najlepšim nijansama oker, oranž, crvenkaste i boje vina. Oslobodite svoju kreativnost i kombinujte nijanse na način kako to niste radili do sada, igrajte se formom, teksturama i proporcijom, ali najvažnije od svega prilagodite aktuelne trendove vašem stilu i građi.

196 | oktobar

MILENIJAL PINK I DISKO SE VOLE Manija zvana milenijal pink, Barbie i ciklama nijanse, nemaju nameru da se sklone sa modnog trona ni ove sezone. Šljokice u velikim količinama, disko kao inspiracija i devojački nežan, romantičan i pomalo bezbrižan stil srednjoškolke je izgled koji je jedan od vodećih trendova sezone. Ukoliko se ne prepoznajete u potpunosti u opisu, dovoljno je da odaberete samo jedan detalj kako biste vašem stilu udahnuli dozu nežnosti.

@monki

@localheroes

@miumiu

@pollyplume

@lazyoaf 2

@lazyoaf

@lazyoaf 3

197

Moda PREDIMENZIONIRANE JAKNE, DUHOVITI I DOVITLJIVI NATPISI Vreme je da izvadimo stare puf jakne koje smo davno spakovali verujući kako zauvek ostaju u devedesetim. Možete ih kombinovati sa dubokim čizmama preko kolena u jarkim bojama (jer obuća u boji je ove sezone hit) i ležernim duksericama obogaćenim dovitljivim natpisima. Sportski stil, udobnost i ušuškanost odavno nisu bili toliko u trendu!

@localheroes

@reserved

@lalaberlin @lalaberlin

ODELA ZA SVAKU PRILIKU

@off_white 2

@replay

@off_white

@vetements_official

Stilizovana odela ležernog, gotovo muškog kroja su sudeći po aktuelnoj ponudi brendova nešto što je preporučljivo imati u garderoberu. Bilo da se spremate za neformalni dnevni izlazak, poslovni ručak ili večernji izlazak, birajući odelo koje odgovara vašoj građi i boji tena teško možete da pogrešite. Da ne govorimo o samopouzdanju koje je nemerljivo kada na sebi nosite klasik kao što je odelo. Ovakav izgled odaje utisak stabilne, samostalne žene koja zna šta hoće!

BARŠUNASTI SOMOT I PLIŠ Bez obzira na to da li se nalaze na odeći, obući ili detaljima, mekani, baršunasti materijali poput pliša i somota su zvezde ove sezone. Možete ih kombinovati samo u vidu detalja, ali i za kombinaciju od glave do pete u obe varijante izgledaće fenomenalno!

ŠARENE EŠARPE Ne zaboravite da su detalji ključ svake odevne kombinacije i jagoda na torti koja krasi čitavu modnu priču. Sa ešarpama ove jeseni nećete pogrešiti, a naš izbor je koloritna ešarpa životinjskog dezena. Mrnjau!

@miumiu

@pollyplume

@lindex @lalaberlin

199

Model Insajder

Igor Galešev Pripremila: Teodora Kovrlija Fotografije: Contrast light Ranko Đurović

Navikli ste da ih gledate na pisti, u modnim editorijalima, na reklamama a sada ćemo ih upoznati i van piste i seta. Plezir u saradnji sa Srđanom Šveljom bira muškog modela meseca, a na kraju godine biraju se trojica vama najzanimljivijih momaka i to putem glasanja na društvenim mrežama. Momci koji budu imali najveći broj vaših glasova dobijaju vredne nagrade od garderobe do aksesoara i kozmetike. Gost naše rubrike ovog oktobra je Igor Galešev, momak koji se podjednako dobro snalazi kao muzički producent i kao model.

200 | oktobar

Model Insajder KAKO SI UŠAO U SVET MODELINGA, KADA SI ODLUČIO DA SE OKUŠAŠ U OVOM POSLU? Drug koji je model je postavio na instagram sliku sa mnom i onda me je njegova agencija kontaktirala i pitala da li bih želeo da se bavim modelingom. Odgovorio sam da bih želeo da probam. PORED MODE I MODELINGA KOJE SU TVOJE DRUGE STRASTI, ČIME SE BAVIŠ U SLOBODNO VREME? Pored modelinga bavim se produkcijom elektronske muzike koristeći FL Studio. FILM/KNJIGA/MUZIKA/VIDEO IGRA KOJA OKUPIRA TVOJU PAŽNJU I ŽELIŠ DA IH PREPORUČIŠ ČITAOCIMA PLEZIRA? Film - Inception, knjiga - How To Win Friends And Influence People, muzika - The Weeknd, Rae Sremmurd, video igra - Dota 2.

OMILJENO MESTO NA SVETU, GDE VOLIŠ DA ODEŠ KADA ŽELIŠ DA SE ODMORIŠ OD NAPORNOG DANA I STRESA? Za to imam više varijanti - teretana, moja prazna kuća sa ogromnim zvučnicima i moja soba u kojoj sviram klavir. DESTINACIJA IZ SNOVA? Havaji, jednostavno zbog najboljih plaža. OMILJENA SARADNJA/FOTKANJE/ PRIŽELJKIVANA SARADNJA? Ako bih imao prilike da na nečemu radim sa The Weekndom, to bi bilo fantastično! KAKO BI OPISAO SVOJ STIL ODEVANJA? Običan. Najčešće nosim crne farmerke, crnu/belu majicu i crni duks. DA LI U SVETU MODELINGA VLADA SUJETA I LJUBOMORA I KAKO SE SA TIM BORIŠ? Rekao bih da nisam dovoljno dugo u svetu modelinga da bih to osetio, a iako budem osetio, verujem da neću obraćati preveliku pažnju na to, više ću paziti na svoje ponašanje. KAKO SE GRADI SAMOPOUZDANJE, DA LI JE BILO TRENUTAKA KADA TI JE BILO NELAGODNO ISPRED OBJEKTIVA ILI NA PISTI I KAKO SE SA TIME SUOČAVAŠ? Za samopouzdanje je važno biti zahvalan za sve što nam je pruženo. U nezgodnim trenucima duboko disanje uvek može pomoći. KAKO SE NEGUJEŠ/ODRŽAVAŠ KONDICIJU I VODIŠ BRIGU O SVOM IZGLEDU? Idem u teretanu četiri do pet puta nedeljno. Koristim 16 : 8 plan ishrane.

202 | oktobar

203

e n i l n O e j n a t r a šp

Pripremila: Teodora Kovrlija

Jesenje izdanje I ovog meseca sa vama delim uzbudljiva otkrića, omiljene naloge na instagramu i ideje koje verujem da zaslužuju vašu pažnju

204 | oktobar

@_smartify je aplikacija koja omogućava prepoznavanje umetničkih dela jednostavnim skeniranjem mobilnim telefonom nakon čega vam daje vam informacije o slikaru, imenu dela i priču koju možda niste znali, a koja će vam pomoći da bolje razumete sliku ili objekat ispred koga se nalazite. Aplikacija je nešto poput Shaz-

am-a (prepoznavanje muzike) samo u domenu likovne umetnosti. Iako je na tržište izašla tek nedavno mogu se pohvaliti uspešnom saradnjom sa velikim svetskim muzejima i galerijama. Ukoliko želite da produbite svoje poznavanje umetnosti, pripremite se na vreme i skinite pomenutu aplikaciju pre narednog odlaska u muzej. 205

@The_bohemian_introvert za razliku od mnogobrojnih profila u kojima instruktorke joge izvode sve moguće i nemoguće asane na prelepim lokacijama i čitavi profili im se baziraju na vlastitoj promociji i pretvaranju sebe u brend, ova devojka se odlučila za drugačiji pristup. Ni na jednoj slici nećete moći da vidite njeno lice, ali to u krajnjem slučaju nije ni važno, jer kako sama kaže imate priliku da je upoznate na jednom dubljem, ličnijem nivou putem njenih tekstova i komentara kojima su fotografije propraćene, ali i putem umetnosti koju koristi kao priliku da svoje fotografije dodatno personalizuje. Potpuno osvežavajuće, zar ne? @milena. gosevski hvala na ovom divnom otkriću! 206 | oktobar

@Madewin Madelin je pasionirana vegetarijanka, ljubiteljka prirodne kozmetike, francuske kinematografije i zagovornica odgovorne kupovine i reciklaže. Njen instagram i jutjub kanal volim zbog smisla za estetiku po kojoj se izdvaja. Filmići koje snima su veoma dobro montirani, a atmosfera i stil koju neguje su veoma bliski mom senzibilitetu. Uz to, interesantna rubrika u kojoj takođe uživam je #girlfriday u okviru koje svakog petka predstavlja jednu interesantnu gošću.

@Esteelalonde

@Grouppartner je bruklinski studio koji je osnovao Isak Nikols. Njegov rad se bazira na prihvatanju razlčitosti koja dolazi u svim bojama i formama. Muške i ženske biste po kojima je prepoznatljiv, mogu biti veoma dekorativan komad ako ih koristite kao saksije za biljčice ili kao šolje u dnevnoj upotrebi. Tu su i lica koja imaju čitav spektar emocija a koje su suštinski veoma jednostavni komadi. Ukoliko volite keramiku i dopadaju vam se predmeti koji su drugačiji, autentični i sa izvesnom dozom humora i autoironije, pomenuti studio ima sve navedeno.

ima novi podkast i zove se The Heart of It with Estée Lalonde. Este je blogerka i jutjuberka sa dugogodišnjim stažom koja uprkos ekspanziji novih lica uspeva da ostane interesantna, aktuelna i autentična. Podkast koji realizuje u saradnji sa @radiowolfgang je nedavno pokrenut i do sada su emitovane tri epizode. U poslednjoj, Este je ugostila Madlen Marš, istoričarku sociologije sa posebnim interesovanjem za istoriju kozmetike. Sa Madlen, koja je pasionirani kolekcionar kozmetičkih preparata i poznavalac, vodila je veoma interesantan i edukativan razgovor o kolekcionarstvu, stereotipima i muzejskim postavkama koje nam pokazuju promene koje su se u društvu odigrale u poseldnjih stotinak godina, posredstvom šminke i kozmetike. 207

@Thefirstmess nakon Este, još jedna kanađanka je našla put do ovomesečnog špartanja. Ukoliko kao i ja pokušavate da sebe disciplinujete da se hranite zdravije, a za taj poduhvat vam je potrebna vizuelna inspiracija, Laura je tu da vam pomogne. Ona je zagovornica zdravog života, a njena filozofija se zasniva na upotrebi velike količine sezonskog voća i povrća, eksperimentisanju sa ukusima i jednostavnom životu koji podrazumeva usporavanje i fokusiranje na bitne stvari. Laura iza sebe ima bogato iskustvo u pisanju tekstova na temu zdravih obroka za relevantne sajtove, a njen blog je više puta proglašavan za najbolji u svojoj kategoriji. Ukoliko budete imali prilike da se domognete njenog kuvara, verujem da ćete biti na dobrom putu da se preobratite u zagovornika zdrave ishrane. 208 | oktobar

@Miruburgman moja zaljubljenost u keramiku uzima danak, jasno mi je. Međutim, nisam mogla da se oduprem porivu da sa vama podelim profil umetnice koja pravi najšarmantnije tanjiriće, šoljice, posudice i figurice na svetu! Ne znam da li sam u životu videla lepše i zabavnije tanjire. Miriam Brugman dolazi iz Brazila, a ako kao i ja uživate u keramici, ilustracijama i bojama, znate šta vam je činiti. Na Etsy profil vam uopšte ne preporučujem da idete, rizikujete da u zanosu potrošite i nekoliko narednih plata. Nemojte posle da kažete da vas nisam upozorila!

@radiooooo_com je verovatno najbolje otkriće koje sam imala u poslednjih nekoliko meseci. Reč je o sajtu koji funkcioniše kao radio i kao vremenska mašina. Odaberite bilo koju zemlju na svetu, odaberite dekadu od 1900. do danas i imaćete priliku da slušate pesme koje su u tim zemljama, tih godina bile popularne i slušane. I to nije sve (dobro, sada već zvučim kao prodavac telemarketinga), ukoliko želite možete dati i svoj doprinos ispunjavanju fonoteke vaše zemlje i predložiti neke od omiljenih pesama. Genijalno, zar ne?

@Caseykaui je fotografkinja, muzičarka u bendu @tigersinthesky (nedavno su objavili svoj prvi album) i zaljubljenica u vintage odeću i detalje. Kejsi je u ovomesečnom špartanju zato što svet vidi na neverovatno lep način. Njen svet je pun nežnih boja, prelepih pejzaža i prizora koji će vam pobuditi maštu i odvesti vas kuda god poželite. 209

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net