Plezir magazin#55

APRIL 2018.

BROJ 55

Uvod

K

ao što ste se već navikli, iz broja u broj, mi primat dajemo vedrim temama i pozitivnim primerima, a negativnim ne dopuštamo da ostanu negativne već uvek postavljamo pitanje - a šta ja mogu da uradim da bi se to promenilo?

Prijatna temperatura, sunce i plavetnilo neba koje nam se ovih dana vraća u svakodnevicu na većinu nas ima baš takav uticaj. Pa pomislimo, možda ona grozna ulica koju uvek izbegavamo makar išli dužim putem ipak nije nepopravljiva. Sunce ju je već učinilo lepšom, a šta bi sve mogla da postane kad bismo i mi nešto učinili? Možda inicirali sadnju drvoreda? Upravo na taj način ćaskali smo i sa našim sagovornicima, istraživali i potrudili se da obuhvatimo veliki broj tema za koje verujemo da zaslužuju vašu pažnju.

Poveznica između svih tema, moglo bi se primetiti, je PROMENA. Promena, kao jedina konstanta. Promena koju možemo mi da načinimo kako bismo doprineli očuvanju životne sredine, promena koju donosi povratak prirodi i kroz kozmetiku, promena u tretiranju ljudi koji su sašili tvoj omiljeni komad odeće, promena odnosa prema ženama u industrijama koje se i dalje smatraju ,,muškim”. I još mnogo promena. Onih koje nam je donela tehnologija i sržno, opet, promenila naše živote.

Imaćete priliku da se upoznate i sa novim klincima koji su se uhvatili u koštac sa neizvesnošću i oberučke prihvatili odgovornost za svoj život i svoju sreću.

Oni stvaraju, vole, menjaju, premošćuju. U duhu već nekoliko veoma uspešnih Plezirovih izazova, izazivamo vas da se inspirišete listajući stranice pred vama i da se zajedno radujemo i ponosimo promenama koje pravimo.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin April, 2018. godine teodorakovrlija@gmail.com plezirmagazin@gmail.com

2 | april

Sadržaj

Onlajn špartanje

006

Muzika

Acid Radio

108

Životni stil

016

Muzika

Musicology

118

024

Leksikon

Njezvanova

126

034

Životni stil

Kaća Gaj Isakov

134

Mjanmar

142

Ženski glas u IT-u

Umetnost Ekologija

40 UrbiGo

Leksikon Ekologija

Umetnost

20 Eco koraci

30

Ekologija

4 zelene ideje

Ekologija

Pletivo

060

Ekologija

Ploging

070

Nega

Nega Životni stil Muzika

Uradi sam prirodna nega KOOZMETIK Milan Krajnc Muzički časopisi

050

074

Putopis Moda Moda

Fashion revolution week 152 Aprilski kolaž

156

Životni stil

Plaši li vas uspeh?

158

Kolumna

IT konferencija

167

Književnost

Lični horor

168

080 090 100

3

Teodora Kovrlija

Novinar po profesiji, urednik i internet preduzetnik kako se to danas popularno kaže, idealista u pokušaju da ispravi sve nepravde ovog sveta i stvori svoj oblak na kome neće primećivati zlurade komentare, nezadovoljne ljude i manjak higijene u javnom prevozu.

Ponekad sa previše interesovanja da bi se fokusirala na samo jednu stvar, ali kada ste novinar to se računa kao plus. Veoma uporna u svojim zamislima.

Plezir je nastao iz želje da stvorim nešto drugačije, novine u kojima će biti više teksta nego slike a ne obrnuto i iz potrebe da vam saopštim kako nije sve tako sivo, talentovani ljudi koji su uradili nešto sa sobom su svuda oko vas, a posao vas (baš kao ni ništa drugo dobro u životu) neće sam udariti u glavu. Skočite i uhvatite ga sami!

Nina Simonović

Pisanje o sebi joj najteže pada.

Pisanje o drugim stvarima joj je uživanje. Sebično čuva dete u sebi. Voli planine. Obožava knjige.

Ne zna da li više da veruje intuiciji ili razumu. Sluša čudnu muziku.

Veruje u Ljubav, dobru Kafu i Pivo.

Umetnost i Univerzum. Bradu i Tetovaže. Bori se za svoje snove.

Slavi život. Ne može bez čokolade.

Pušta dušu da joj slobodno luta ruskim stepama. Kada poraste jedino što želi je da bude Srećna.

Svoje priče voli da pripoveda kroz fotografije. Volela bi da prepešači ceo svet i ostavi svoj trag u njemu.

The Force is strong with this one.

REDAKCIJA 4 | april

SARADNICI Milena Goševski

Dejana Vukadinović

Marina Perić

Dušan Mažibrada

Jelena Ranković

Milica Milovanović

Sara Savčić

Vesna Belušević

Monika Belovanović Anđela Đurašković

Merima Aranitović

Marija Radojković

Ana Marija Grbić

5

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

iti b e rat o no ,m a s i r i n inu biz t n t. n o a u t k p a i e, v riv j i a p r c a va ip ite o n m d i n a i o d je av u ov s s a k j i i l lim da gu eg e t o Uko d e a t r m ju st i s n a a n am j r s l v b e v ata i o v a j k j s d o e i k sp om e a a j v v n o vu tih u i o ajto č uče a s i n l s g to raz uo nih r g s u i vi b j o r o n o o e d k Zb lik ti o eđ a o r k i k d p l o m te na .U i a o u č v a nek a i s il o zn a ći u j p o o n i t e a rt s v a e a j l o p l pom n b s e o či os n o p i e l p v g n e zo iro i k za z vaš e e e t l t ri o #p o k . v i l z e a t f o u e k i e u oj u sav v i s m e a te gr isk a t t u s ima a In te vaše n li e me d po e j tan

ONLINE ŠPARTANJE

Women on business Women on business je sajt na kome možete pronaći pregršt informacija koje mogu biti korisne za razvoj vašeg biznisa. Sajt je pokrenut pre 11 godina s misijom da na jednom mestu ponudi relevantne informacije i vesti koje mogu pomoći ženama da izgrade svoje kompanije, a pokrenula ga je Suzan Gunelije, sa čijim knjigama ste se možda susreli (Ultimate Guide to E-mail Marketing for Business, Blogging For Dummies, Content Marketing For Dummies, 30-Minute Social Media Marketing…).

8 | april

A Girls Guide to Project Management A Girls Guide to Project Management je još jedan pionirski poduhvat nastao pre više od deset godina, kada na internetu nije bilo tako mnogo blogova niti autora koji su se bavili ovom tematikom. Ukoliko ste u branši obavezno memorišite ovu adresu jer ćete na pomenutom sajtu pronaći vrlo korisne i najčešće besplatne smernice i savete. Elizabet Harin će vas osvojiti svojim jedinstvenim, ženskim pristupom temi projektnog menadžmenta.

9

Egg Marketing Blog Egg Marketing je onlajn riznica korisnih saveta iz oblasti marketinga i odnosa s javnošću.

Ovde možete pronaći pregršt korisnih saveta kako da unapredite vaš LinkedIn profil, kako da konačno ovladate Instagram ili Tviter marketingom, naučite sve o influenserima i mikroinfluenserima, biznis brendiranju i trendovima koji dominiraju u industriji oglašavanja.

10 | april

PR Couture Na sajtu PR Couture ćete naći korisnu bazu članaka, saveta, intervjua sa profesionalcima iz struke kao i brojnih besplatnih alata neophodnih za razvoj vaše karijere iz oblasti odnosa sa javnošću. Sajt je odlično koncipiran i vrlo jednostavan za snalaženje uprkos ogromnoj bazi podataka. Obavezan bookmark!

11

Beate Chalette Autorka bloga Beate Chalette insistira na individualističkom pristupu svakom preduzetniku i njegovoj preduzetničkoj priči. Na ovom sajtu vas očekuje mnoštvo raznovrsnih tekstova koji vam mogu biti korisni i interesantni u bilo kojoj fazi da se vaš biznis nalazi.

12 | april

Sue B. Zimmerman Autorka bloga Sue B. Zimmerman je preduzetnica sa dugogodišnjim marketinškim iskustvom i stručnjak za društvene mreže, specijalizovana za izgradnju brenda putem Instagrama, unapređenje polovanja i Instagram oglašavanje. Na sajtu možete pristupiti besplatnim video savetima kao i odgovarajućim brošurama u kojima ćete pronaći praktične savete kako da unapredite vaš poslovni profil i prezentaciju na trenutno najdominantnijoj društvenoj mreži.

13

Female Entrepreneur Association Female Entrepreneur Association je zajednica koja ima za cilj da osnaži i inspiriše žene, preduzetnice iz čitavog sveta, pružajući im podršku, za razvoj karijere korisne savete i pomoć u izgradnji uspešnog biznisa. Blog ove asocijacije obiluje „Kako da…“ savetima, trikovima i inspirativnim pričama ljudi koji su svoje ideje pretočili u uspešne poslove.

14 | april

Lolly Daskal Na sajtu Lolly Daskal, koja je jedna od vodećih eksperata u oblasti marketinga, uz to i pisac, kolumnistkinja i ugledna govornica, očekuje vas kvalitetan sadržaj i pregršt saveta kako da unapredite vaš posao i odnose sa kolegama.

Kroz seriju tekstova o liderima i liderstvu vrlo lako ćete naučiti da razlikujete pravo od odglumljenog samopouzdanja, kako da budete bolji poslodavac i kako da ovladate veštinama neophodnim za napredak vašeg biznisa.

15

Životni stil

ŽENSKI GLAS U IT-U

16 | april

Tekst: Nina Simonović @nina.simonn Fotografije: Razvojni centar Microsofta u Srbiji; ITkonekt

18 | april

19

20 | april

21

22 | april

23

Ekologija

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

24 | april

M

nogo ljudi voli biljke i pokušava da uzgoji mini baštu u svom domu, ali uprkos svim naporima često se dešava da te biljke jednostavno ne prežive. Ako se i vi ubrajate u „serijske ubice“ biljaka i verujete kako uz vaš stil života i zaboravnost biljke nemaju šanse, imamo jednu za vas ohrabrujuću vest. Beogradski ekološki startap UrbiGo nudi održivo rešenje za ovu vrstu problema spakovano u automatizovanu pametnu baštu koju vi kontrolišete zahvaljujući odgovarajućoj aplikaciji. Zvuči sjajno, zar ne? Konačno ćete moći da u svom domu uzgojite sve one predivne začine i biljke koje vam se dopadaju, bez straha da će ih neki vaš pogrešan korak „usmrtiti”.

Sa idejnim tvorcem ovog originalnog rešenja, Anjom Čarapić, razgovarala sam o pametnoj bašti, preduzetništvu i divnim zelenim idejama kojima je posvećena.

NAKON STUDIJA NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU, EDUK ACIJU U OBLASTI EKOLOGIJE SI NASTAVILA U HELSINKIJU. MOŽEŠ LI DA NAPRAVIŠ PARALELU IZMEĐU PRISTUPA OBRAZOVANJU I SAVREMENIM EKOLOŠKIM PROBLEMIMA OVDE I TAMO? U Finskoj sam imala prilike da svoje znanje primenim na praktičan način i da vidim koliko njihov obrazovni sistem ulaže u inovativno preduzetništvo. Takva situacija se ne dešava kod nas, već učimo dosta teorije i po unapred određenim šablonima koji se ne menjaju često. To me je podstaklo da kreiram svoje održive ideje i da probam da ih implementiram u Srbiji, Beogradu.

U J E DN OM I NTE RVJ UU SI SPOM E N U L A K AKO SI I DE J U Z A U R B IGO DO B I L A U PR AVO U H E LSI N K I J U. ŠTA J E B I LO O K I DAČ DA POČN EŠ DA R A ZM IŠL JAŠ U OVOM SM E RU? Kada sam se vratila u Srbiju nisam ni pomišljala da ću jednog dana biti preduzetnik. Jednostavno sam tražila posao koji može da iskoristi moj maksimum i sa kojim mogu da imam uticaj na društvo. Međutim, radna mesta na kojima sam bila, iako su bila dobro plaćena, samo su me kratkotrajno zadržavala tu, jer sam brzo učila posao a za neki dalji napredak moralo je da prođe neko vreme. Prosto to nije bilo to gde sam mogla da se zamislim do kraja života. Počela sam da kreiram svoje eko ideje, videla sam određene potrebe i probleme u našem društvu koje sam pokušala njima da rešim. Neke od tih ideja su propale, druge nisu bile finansijski održive, a kada sam ideju o pametnoj bašti igrom slučaja podelila sa Aleksandrom koji je drugi osnivač naše kompanije, uspeli smo da zajedno kreiramo finansijski održivu priču za proizvod koji može imati uticaj na život modernih ljudi u gradu i rešiti neke

26 | april

od problema sa kojima se svako od nas suočava - nedostatak zelenila, zdrave i domaće hrane, nedostatak prirode.

MOŽEŠ LI DA OBJASNIŠ NAŠIM ČITAOCIMA ŠTA JE URBIGO I PO ČEMU SE RAZLIKUJE OD KONKURENTSKIH REŠENJA ZA GAJENJE BAŠTICE U ZATVORENOM? UrbiGo je pametna bašta za urbane domove uz pomoć koje možete da gajite svoje začine ili mini povrće u vašem stanu. Baštica je automatizovana, odnosno ima automatsko osvetljenje i sistem za samo-navodnjavanje, tako da vam nije neophodno prethodno znanje i iskustvo. Svaki korisnik se sa svojom baštom povezuje putem mobilne aplikacije uz pomoć koje prati i gaji svoje biljke kroz neki vid igre, odnosno gejmifikaciju.

Sakupljate bedževe, učite nove stvari, komunicirate sa drugim korisnicima na mreži. To je lifestyle gedžet namenjen urbanim mladim ljudima koji vole i žele da se hrane zdravo i da ozelene svoj stan ili čak kancelariju.

KO JE SVE U OVOM MOMENTU DEO URBIGO TIMA? Aleksandar Varničić koji je CTO, iskusni softverski arhitekta preduzetničkog duha. Predrag Gajić koji je ekspert za hardver, odnosno pametno „srce” našeg proizvoda, i Milan Trajković koji je naš talentovani dizajner koji se bavi hortikulturom i vertikalnim zelenilom nekoliko godina.

PROŠLE GODINE STE OSVOJILI SOCIAL IMPACT AWARD, DA LI JE OVO ZA VAS BILO POTVRDA DA STE NA PRAVOM PUTU? Apsolutno. Ono što je najveće blago tog programa je to što smo uspeli da validiramo ideju i iz njega izađemo sa poboljšanom i izmenjenom idejom.

27

IMALI STE PRILIKE DA PRISUSTVUJETE I MEĐUNARODNOM DOGAĐAJU SLUSH, KAKVO JE BILO OVO ISKUSTVO ZA VAS, U KOM POGLEDU MISLITE DA STE OSTVARILI NAJVEĆI NAPREDAK? Slush je bio fenomenalno iskustvo i imali smo priliku da svega 4 meseca nakon što smo počeli svoju ideju i zemlju predstavimo na najvećoj startup konferenciji u Evropi i prezentujemo ideju na samoj konferenciji pred hiljadama ljudi. Napravili smo kontakte sa investitorima iz oblasti sa kojima pregovaramo, kompanijama iz celog sveta, i popili kafu sa princem Holandije koji nam je dao sjajne smernice za razvoj na tom tržištu. Imali smo petlje da konkurišemo za Slush i naš trud i spremanje se zaista isplatilo.

PRILIKOM POSETE SLUSH-U IMALI STE PRILIKU DA SE UPOZNATE SA PREDUZETNICIMA IZ CELOG SVETA. KAKVA ATMOSFERA VLADA NA OVAKO VELIKOM DOGAĐAJU? DA LI SI NAIŠLA NA LJUDE KOJI SU SPREMNI ZA SARADNJU I RASPOLOŽENI DA DAJU SAVET KAKO DA POBOLJŠATE VAŠ PROIZVOD ILI NAČIN PREZENTACIJE ISTOG? Svaki sat na Slush konferenciji smo pažljivo isplanirali kako bismo izvukli maksimum iz ovakvog događaja. Vrlo je lako pogubiti se u masi 25.000 ljudi, projekata i predavanja ali treba biti fokusiran na sopstvene ciljeve. Upoznali smo investitore i partnere sa kojima smo i dalje u saradnji i kontaktu. Saveti su uvek dobrodošli, ali mislim da osoba koja vam ih daje treba da provede neko vreme sa vama da bi zaista mogao da vam da vredan savet.

28 | april

29

ju baštu. Definisali smo jasno njihove probleme i šta za njih znači da uzgajaju bar deo sveže hrane u svom domu. Nismo se tvrdoglavo držali svoje ideje ali jesmo svoje vizije da ozelenimo urbane domove i naše živote. Trenutno predstavljamo lako portabilnu i malu pametnu bašticu na konferencijama i sajmovima, a možete je premijerno rezervisati po promo ceni na našem sajtu, i doIz mog dosadašnjeg iskustva mogu reći da biti više informacija o samom proizvodu. Polako druge države zaista podstiču mlade finansijskrećemo u prodaju i nastavljamo da usavršavamo ki da započnu svoje kompanije i da time jačaju proizvod shodno potrebama korisnika i tržišta. ekonomiju zemlje, što kod nas još uvek nije toliko često. Preduzetnici generalno nemaju granice, KAKO VIDIŠ BUDUĆNOST ZELENOG PREodakle god dolazili. Novca ima to nije problem.

DUZETNIŠTVA? Problem nastaje kada preduzetnici toliko veruju u svoju ideju i proizvode a da ih nisu testirali Zelenije i povezanije sa našim brzim tempom sa realnim korisnicima prethodno. Timovi sede života. u kancelarijama i razvijaju nešto u šta oni veruju a da nisu proverili da li zaista to nekome rešava OSIM U TIMU URBIGO, JAVNOST JE IMALA neki realan problem ili da li bi taj neko platio za PRILIKE DA TE UPOZNA I KAO JEDNU OD njegovo rešenje. Tako da su u mnogim slučajeviOSNIVAČA OMLADINSKE EKOLOŠKE ORGAma samo preduzetnici sami sebi prepreka. OstaNIZACIJE ECOHUB. DA LI SI ZADOVOLJNA lo može da se reši.

DOSADAŠNJIM REZULTATIMA KOJE JE ECO HUB POSTIGAO? KOJA TRŽIŠTA STE VI OZNAČILI KAO VAŠU CILJNU GRUPU? EcoHub je inicijativa koja je nastala pre više od godinu dana od strane mojih koleginica, Marije Zapadna Evropa. Srbija test tržište.

Ristić , Ivane Mladenović i mene, jer smo primetile da i dalje ne postoji dovoljno prakse za studente KOJE BILJKE SU POGODNE ZA OVAKAV koji studiraju ekologiju i zaštitu životne sredine na NAČIN UZGOJA I O KOJOJ KOLIČINI HRANE Biološkom fakultetu i drugim fakultetima. Htele ILI ZAČINA GOVORIMO NA GODIŠNJEM smo to da promenimo i da im pružimo praksu u NIVOU? osnovnim školama, gde u toku 3 meseca postaju eko mentori klincima i primenjuju svoje znaSvaka biljka koja se gaji u bašti ima svoj algoritam nje na praktičan način. Nismo očekivale da će se u aplikaciji koji prati njene potrebe. Za sada bašpreko 200 studenata prijaviti za ovaj program, te ta podržava 50 vrsta začinskih biljaka i povrća, uz smo izuzetno zadovoljne kojim tempom sve ide i kapacitet gajenja do 60 biljaka godišnje. koliko pomaže mladima da se isprofilišu za dalje.

Takođe, EcoHub je u saradnji sa NVO AlternatiU KOM STADIJUMU RAZVOJA SE TRENUTva organizovao i eko-meetupe koji su bili krcati NO NALAZI URBIGO I KOJI JE VAŠ NAREDNI ljudima koji su želeli da čuju novitete iz oblasti KORAK? ekologije. To nam je bio pokazatelj da radimo nešto dobro. Trenutno smo u potrazi za sponJoš uvek smo u ranoj fazi razvoja. Proizvod smo zorima za eko-meetupe jer za sada sve radimo iterirali nekoliko puta zahvaljujući razgovoru sa od našeg novca, pa nam se zainteresovani mogu ljudima iz celog sveta koji su se prijavili da testirajaviti na ecohub.rs MOŽEŠ LI DA NAPRAVIŠ PARALELU IZMEĐU DOMAĆE I SVETSKE STARTUP SCENE? ŠTA TREBA UNAPREDITI KAKO BI I NAŠI PREDUZETNICI IMALI PODJEDNAKO DOBRE ŠANSE ZA PLASMAN SVOJIH PROIZVODA I IDEJA NA VELIKA, SVETSKA TRŽIŠTA?

30 | april

31

KOME SU NAMENJENE EKO RADIONICE U OKVIRU ECOHUB-A? Studentima Ekologije sa beogradskog Univerziteta koji žele da steknu praktično iskustvo i primene svoje znanje u realnim situacijama. Svaki student dobija potvrdu o praksi na srpskom i engleskom jeziku, 1 ESPB bod koji mu se računa u saplementu diplome i naravno preporuku od našeg udruženja za dalje usavršavanje.

KOJE TRI ODRŽIVE, EKOLOŠKE IDEJE SU TE U POSLEDNJE VREME OSTAVILE BEZ TEKSTA SVOJOM ORIGINALNOŠĆU I INOVATIVNOŠĆU? Myco design lab koji proizvodi kvalitetnu odeću i predmete od micelija gljiva. Svaki komad odeće je mnogo izdržljiviji nego onaj koji sada nosimo na sebi i ima negujuća svojstva za one sa osetljivom kožom. Altum technologies iz Helsinkija i Tom Shoes.

32 | april

33

Ekologija

Plezir vam predstavlja novu kampanju za zdraviji Ĺživot:

Zeleni koraci u pravom smjeru 34 | april

Tekst:: Anđela Đurašković @andjapise

N

e možemo mi ništa da promijenimo dok to ne odobri neko gore – da li je i vama dosta ovakvih izjava? - Nama svakako jeste. Odlučili smo da svakog dana budemo jedan posto bolji u življenju u skladu s prirodom, i osmislili korake za to. Počinje se baš tu gdje ste sada. Onda kada vi to poželite. Dok god vi mislite da treba. Što se nas tiče – zauvijek, jer ova kampanja nema rok trajanja. Dakle, društvo imate. Na stranicama koje slijede, tu je i pregršt ideja odakle početi. Uplovite u eko vode za tri, dva, jedan...

Klimatske promjene jedna su od najprisutnijih i najvažnijih tema današnjice.

Međutim, dominantan pristup ovoj temi ljude stavlja pred svršen čin. Zar ne postoji ništa što možemo da učinimo? Aha, možemo, ali ne dok neko na visokom položaju ne preduzme akciju X, Y i Z? Prekrižite takve misli u svojoj glavi i okrenite novi list! Megalomanija nikome dobro nije donijela, a narod k’o narod, uvijek voli da upire prstom i tvrdi kako „oni moćni“ moraju prvi nešto da urade.

A šta ako bi prvi korak preduzeo svako od nas? Tiho, stidljivo, praktično nevidljivo. Promjenom jedne navike; možda ishrane? Ili metode prevoza? Šta ako bismo danas počeli, od sitnih stvari? Uključili i najbliže u svoj mini projekat, kojim se štiti planeta jednako koliko se i pojedincu vraća svijest o ogromnoj moći koju posjeduje. Moći da bira. Da mijenja. Da utiče. Da odlučuje. Ali ne preko noći, već postupno.

Takvi dugoročni planovi traže jednako dugoročne korake za njihovo ostvarenje. Zbog sjajnih reakcija na naše prethodne izazove, ovog proljeća smo u Pleziru osmislili kampanju koja će trajno biti tu, kojoj se možete priključiti kad god nabasate na ovaj broj magazina, tekst na sajtu ili našim društvenim mrežama, i u kojoj nema perfekcionizma, već se vrednuje i najmanji napredak, iz dana u dan. Umjetnost malih koraka. Dok trepnete, to će biti sjajan život vođen načelima prirode.

#ponedeljakbezplastike Naša nedelja počinje radno, podizanjem svijesti o jednom o najspornijih materijala današnjice: plastici. Trećeg marta ove godine naišla sam na video koji me je izuzetno rastužio, snimljen prilikom zaranjanja u vode oko ostrva Bali. Gledah sve one kese i ambalažni otpad, kao da sam mogla da ih osjetim među prstima; kao da sam bila na plaži, tamo negdje kod kuće, tik uz granicu između Crne Gore i Albanije. Sadržaji poput ovog, koji prikazuju posljedice čovjekovog (potpuno pogrešnog) uvjerenja da je na vrhu piramide života, samo me podsjećaju na to da je moć svake moje navike mnogo veća nego što djeluje.

Procjenjuje se da će do 2050. u svjetskom okeanu biti više plastike nego živog svijeta. Već danas tragovi mikroplastike mogu se naći na svakoj plaži na planeti, u organizmima riba koje obitavaju u najdubljim morskim špiljama, ali i u većini flašica vode za piće napravljenih od plastike.

Ta riba će na kraju završiti u tanjiru, a flašica vode u rukama tokom vrelih ljetnjih dana. Veoma brzo postaje jasno da je, baš kao i sve na svijetu, i ovdje na djelu jedan kružni proces, u kojem posljedice u krajnjoj liniji sežu do glavnog odgovornog – čovjeka. I stoji da možda ne mogu puno da učinim da plastika koja je već u svjetskom okeanu izgubi na obimu, ali i te kako mogu da se potrudim da smanjenjem oslanjanja na ovaj štetan materijal ne doprinosim uvećanju problema.

Zato naša nedelja počinje sa platnenim cegerima, papirnim kesama, keramičkim flašama za vodu i staklenim teglama. Na početku je dobro organizovati mini izazov za sebe, poput onog koji smo tokom marta osmislili sa Karli Rouz Bergman, i samo prikupljati plastiku koju koristite tokom sedam, deset ili mjesec dana. Čega najviše ima? Da li su to slamčice, činije voćnih kupova, omoti od čokoladica, kese čipsa?

Samo poznavanjem sopstvenih obrazaca potrošnje znaćete odakle da krenete. Pa ako su problem kese – kupite (ili sašijte!) cegere svih veličina i stavite po jedan u svaku tašnu koju imate. Ako su to činije – ponesite sa sobom metalnu kutiju za ručak za ponijeti i u prodavnicama tražite da vam porudžbinu zapakuju u nju. Probala sam, moguće je – osmijeh i ljubazno pitanje zaista rade čuda! Ako su to čaše za kafu sa aparata nabavite šoljicu od bambusa, koja je za višekratnu upotrebu. Pođite od sebe. Istražite svoje navike. Nakon toga i moguće alternative koje će ih učiniti podnošljivijim za životnu sredinu.

#utorakbezmesa Stanica: kuhinja.

Predmet koji tretiramo: način ishrane.

Poljoprivreda je za oblast zaštite životne sredine važna jednako koliko i energetika. Zvuči zbunjujuće? Možda u prvi mah, ali, srećom, sve je više resursa koji osvjetljavaju polje odnosa između klimatskih promjena i prehrambene industrije. Prema istraživanju koje je sproveo tim sa univerziteta u Oksfordu, kolektivni prelazak na ishranu baziranu na biljkama za posljedicu bi imao redukciju u emisiji gasova staklene bašte za dvije trećine i osam miliona ljudskih života bilo bi sačuvano do 2050 (od smrti uslijed dijabetesa, visokog holesterola i sl.). Naravno, ne možemo očekivati ovako velelepne rezultate ukoliko je promjena manjeg obima, ali nema razloga zašto svako od nas ne bi uradio nešto što je dokazano dobro po zdravlje ljudi i planete.

Dakle, izbacivanje namirnica životinjskog porijekla iz ishrane. To je teško, pogotovo na našim prostorima, gdje je biljno jelo prije svega shvaćeno kao prilog onom glavnom – mesu – pa tek onda kao obrok za sebe.

Pošto ne volimo ekstreme, odlučili smo da vas u svijet biljaka uvedemo postupno. Neka jedan dan u nedelji bude prostor za eksperimentisanje ishranom bez mesa. Očistite prašinu sa starih kuvara, aktivirajte alatke za pretragu recepata onlajn, odaberite rokovnik u koji ćete upisivati sve nove recepte na koje naiđete. Ukoliko ste već vegan ili vegetarijanac, to ne znači da je utorak dan u kojem smo vas izostavili. Naprotiv – na vama je da osmislite originalan pristup temi ishrane koji bi se uklopio u vaš način života i obaveze. Možda ćete utorkom jesti samo presnu hranu. Ići na pijacu. Pozivati sve svoje prijatelje, mesojede i biljojede, na ukusan veganski obrok spremljen kod kuće. Dijeliti svoje recepte sa drugima.

Pozivamo vas da u svakom koraku našeg eko puta pronađete sebe i ne ustručavate se da naše predloge koristite samo kao bazu sa sopstvenu, originalnu nadgradnju u kojoj ćete uživati.

#slavinesusredom Da li ste ikada čuli za „nulti dan“? U pitanju je pojam koji označava trenutak kada česme presuše, a voda postane luksuz. Stanovnici Kejptauna vezuju ga za blisku budućnost, jer stručnjaci već mjesecima unazad prognoziraju da će snabdijevanje vodovodnog sistema, koji je već u lošem stanju, u potpunosti biti onemogućeno uslijed dugih sušnih perioda. Zabrinjavajuće prognoze navele su lokalne vlasti na preduzimanje drastičnih mjera tretiranja problema, od kojih je jedna ograničavanje dnevne upotrebe vode na nepunih 50 litara po stanovniku. Poređenja radi, prosječan stanovnik Srbije potroši i do 300 litara vode tokom samo jednog dana. Zamislite samo: u ovom trenutku, na drugom kraju svijeta, ugostitelji u Kejptaunu upozoravaju turiste da se tuširaju svega devedesetak sekundi, ni trenutak duže.

Teško je zamisliti da bi voda, materija od koje je satkan najveći dio naših bića, mogla da nestane. A ipak, tako je. Svakom devetom stanovniku planete nedostupna je čista voda za piće, a čak trećina svjetske populacije nema pristup toaletu. U njihovo ime, srijedom otvaramo diskusiju na temu čuvanja vodnih resursa, a zatvaramo slavine.

Kako sve možemo čuvati vodu? Prije svega, mijenjanjem brčkanja u kadi za brzo tuširanje. Postavljanjem „štedne glave“ na slavinama i tuš bateriji (engl. „faucet aerator“), koja propušta vazduh u mlaz vode, i time smanjuje vašu prosječnu potrošnju ovog resursa za do 50%. Pranjem sudova, voća ili povrća u činiji punoj vode, umjesto pod otvorenim mlazom. Zatvaranjem česme tokom šamponiranja kose, čišćenja lica ili tijela, pranja zuba. Popravljanjem cijevi koje propuštaju, slavina iz kojih voda curi čak i kada su zavrnute. Prosipanjem vode „viška“, koja je ostala na dnu čaša nakon što su gosti otišli u baštu umjesto u lavabo. Ukoliko imate uslova za to, pokušajte da prikupljate i filtrirate kišnicu. I uvijek pronalazite nove načine da sačuvate vezivno tkivo svega što postoji.

#četvrtakzaljude Vikend je blizu, ali radna nedelja još uvijek nije gotova: zašto onda ne biste malo uživanja unijeli u nju, tik pred kraj? Želja nam je bila da duh ležernosti subote i nedelje namamimo koji dan ranije, i uparimo ga sa zelenim pričama. Zato smo osmislili #četvrtakzaljude kao eko korak koji će vam pomoći da ukrstite puteve sa zanimljivim osobama i njihovim inicijativama.

Ideja je jednostavna: kontaktirajte makar jednu osobu iz eko svijeta! To može biti omiljeni zeleni bloger, lokalna nevladina organizacija, stručnjak čiji rad poštujete, kompanija čiji vas ekološki segment poslovanja zanima. Pošaljite im poruku, pozovite ih na šolju toplog razgovora, onlajn ili oflajn. Uvedite eko teme u svoje svakodnevne razgovore sa najbližima. Proćaskajte sa komšijama o tome šta može biti učinjeno u vašem kraju. Prefarbajte klupe ispred zgrade. Ponesite nekoliko velikih saksija sa izdržljivim biljkama na najbliže stajalište gradskog prevoza. Pokrenite onlajn kampanju o pitanju koje vam je važno. Pođite na izlet u prirodu; posmatrajte ptice, učite o nacionalnim parkovima i zaštićenim prirodnim dobrima svoje zemlje. Upišite onlajn kurs iz oblasti zaštite životne sredine (Coursera i FutureLearn imaju divne besplatne obuke!). Nahranite svoj entuzijazam praktičnim djelima – i nikad, nikad, ne prestajte da budete radoznali.

#petakupatikama Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije (WHO), transport je jedan od glavnih izvora zagađenja vazduha, kojem se pripisuje oko sto hiljada prevremenih smrtnih slučajeva godišnje samo u Evropi. Istovremeno, upravo su motorna vozila jedan od najvećih emitera CO2, štetnog gasa koji doprinosi efektu staklene bašte. Iako konstantan razvoj tehnologije na drumove stavlja električna vozila sa sve manjim uticajem na životnu sredinu, ostaje činjenica da su takvi automobili prevelika investicija za veći dio planete. Pritom, sama činjenica da im je pogon na struju ne znači nužno da su vozila neškodljiva – bitan faktor je i način na koji je proizvedena električna energija koja ih pokreće. Otud je naš peti korak vezan za patike, i simbolički i doslovno.

Ubrzavamo metabolizam pred odmor – pješačenjem. Vožnjom bicikla do posla. Učenjem: da li ste raspoloženi da stanete na skejt? Druženjem: ako niste u mogućnosti da na posao idete bez automobila, pozovite kolege da umjesto svojim kolima, do iste destinacije stignu sa vama (engl. „carpooling“). Korišćenjem gradskog prevoza umjesto sopstvenog. I sve u svemu, skretanjem pažnje na uticaj saobraćaja na zagađenje prirode.

#uradisamvikend Glavno pravilo zero-waste života je: ne kupuj, već napravi (engl. „Don’t buy it, DIY it“). Vikend je zato prema Plezirovim koracima prožet samo jednom vrstom energije: stvaralačkom. Pomislite samo na sve što možete napraviti, i time poštedjeti sebe akumuliranja nepotrebne ambalaže, izbjeći moguće štetne sastojke, ili uštedjeti nešto novca sa strane. Od poslednjeg u nizu Plezirovih koraka za eko život, ovo može postati rutina u kojoj ćete uživati sa porodicom i prijateljima. Čaj, kolači i vrijedne ruke.

A šta prave te ruke? Opcija je bezbroj! Ako nam ne vjerujete, samo uskočite na Pinterest. Iskoristite plastične kese kao pletivo za zanimljive korpe za pijacu. Posadite začinsko bilje u stare metalne konzerve. Pripremite masku za lice od sastojaka koje imate u frižideru, a sredstva za čišćenje domaćinstva od onih koji su u ostavi. Pođite u šoping zavirivanjem u sopstveni orman. Prekrojite staru haljinu, pretvorite pamučne majice u nekoliko dekorativnih jastučića za omiljeni kutak za čitanje.

Ušuškajte tu i stočić napravljen od starih drvenih paleta. I eto vaše zen oaze za tili čas – ćoška za odmor jednako koliko i za druženje. I pokoji razgovor sa eko prefiksom.

Na kraju, ostaje nam samo da vam uputimo pozivnicu da nam pišete, fotkate, snimate. Pokažite nam kako Plezirovi eko koraci nalaze svoje mjesto u vašoj svakodnevnici. Šta kuvate? Šta pravite? Kako štedite vodu? Redovno se družimo na Instagram pričama, dijelimo vaše savjete i anegdote iz naših pokušaja da živimo ekološki na brdovitom Balkanu.

Pridružite nam se! @plezir_magazin

Ekologija

4 zelene ideje koje su me oduĹĄevile Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

50 | april

R

aduje me što sve veći broj pojedinaca, kompanija i država uviđa značaj zaštite životne sredine usled čega se okreću održivim izvorima energije, netoksičnim, održivim materijalima i originalnim eko rešenjima koja će smanjiti naš negativan uticaj na životnu sredinu. Čak i giganti poput Mekdonaldsa (na zahtev potrošača od maja ove godine će svi Mekdonalds objekti u Britaniji biti bez plastičnih slamki) ili Starbaksa (Starbaks je nedavno raspisao konkurs kojim je ponudio 10 hiljada $ pojedincu ili kompaniji koja bude osmislila 100% biorazgradive čaše za kafu) se uključuju u ovu utakmica, za šta se nadam da nije samo prolazni trend već dugoročna, svesna i odgovorna odluka. Iz meseca u mesec sve je više zanimljivih inicijativa i pametnih rešenja koja će našu svakodnevicu učiniti zelenijom, a ovo su četiri ideje koje su me oduševile u aprilu.

51

Sprout – zasadi olovku U svetu se svake godine proda oko 14 milijardi grafitnih olovaka. Kada se te olovke potroše većina njih završi na otpadu. Danska kompanija Sprout je zbog toga došla na ideju da proizvede specijalne grafitne olovke koje ćete nakon što im prođe radni vek moći da zasadite i doslovno im date novi život. U donjem delu gde je obično smeštena gumica sada će se u specijalnoj kapsuli čuvati seme za 14 različitih, ne GMO vrsta povrća, začinskog bilja i cveća.

Tako iz vaše olovke nakon relativno kratkog perioda mogu izrasti čeri paradajz, bosiljak, korijander, peršun, lavanda i druge biljčice. Postupak je vrlo jednostavan, olovku „posadite” u saksiju sa zemljom, a onda je uredno zalivajte 7 dana i to je to! Zrna će početi da klijaju, a na vama je da se potrudite da ovi izdanci porastu u zdrave biljke. Zabavno, zar ne?

52 | april

53

Gumdrop – prvi aparat na svetu koji reciklira žvakaće gume Žvakaće gume i njihovo otklanjanje su ozbiljan problem komunalnih službi svih velikih gradova.

Pojedine zemlje su zbog toga preduzele drastične mere i zabranile žvakanje žvakaćih guma. Iako postoje, mašine koje mogu da odlepe ugažene žvake sa asfalta su vrlo skupe i ne mogu ih svi gradovi priuštiti, a sam proces otklanjanja istih je dugotrajan i neekološki budući da se potroši velika količina energije kako bi se jedan deo oblepljen žvakama očistio. I nakon toga sve te žvake završe na otpadu. Ali i ovo će se, nadam se, uskoro promeniti. Britanska kompanija Gumdrop je osmislila prvi aparat na svetu koji reciklira žvakaće gume i od njih pravi potpuno nove predmete koji će imati svoju svrhu. Kako iz kompanije navode, od recikliranih žvaka nameravaju da prave gumene đonove za cipele, gumene čizme i druge proizvode. Za sada na sajtu možete naručiti, šoljice napravljene od recikliranih žvakaćih guma, gumirane olovke, frizbije, lenjire, češljeve, escajg, kutije za hranu za poneti i druge sitnice. U Britaniji su postavili specijalne okrugle pink kante u koje se bacaju žvake i kada je kanta puna, taj materijal se koristi za izradu navedenih predmeta. Iskreno se nadam se da će i ostatak sveta ubrzo uvideti prednost ovakvog rešenja i omogućiti da se ova ideja omasovi.

54 | april

55

Gana gradi puteve od plastičnih kesa Prema poslednjim podacima u Gani se samo 2% plastičnog otpada reciklira, ali ako ideja firme Nelplast Ghana Ltd bude zaživela, verujem da će ovaj broj biti mnogostruko veći. Pomenuta kompanija ima misiju da od plastičnih kesa pravi puteve u Gani. Da, puteve, dobro ste pročitali.

Nelplast Ghana Ltd je firma koja se bavi reciklažom plastičnog otpada koji zatim pretvara u gradivni materijal nakon čega se u formi blokova kasnije koristi u izgradnji puteva i krovova. Rukovodstvo kompanije ima viziju da plastiku umesto kao problem tretira kao resurs, zbog čega su sebi zadali cilj da podignu stepen reciklaže u svojoj zemlji na 70%. Odlična ideja, zar ne?

56 | april

57

LifeStraw – prenosivi filter za vodu Kompanija iz Švajcarske Vastergaard već godinama slovi za jednog od lidera u oblasti pročišćavanja zagađene vode i njenog pretvaranja u pijaću.

LifeStraw tehnologija je razvijena pre trinaest godina i za to vreme se pokazala veoma efikasnom, posebno značajna u upotrebi u zemljama u razvoju u kojima ljudi nemaju pristup izvorima bezbedne pijaće vode, ali i u oblastima koje su bile pogođene prirodnim nepogodama i katastrofama. Posebno zanimljiv i koristan proizvod je LifeStraw filter u obliku cevčice koji je namenjen za jednu osobu.

Ovakav, prenosivi filter omogućava korisniku da direktno pije vodu u svom izvornom obliku tako što automatski pročišćava svu tečnost koja kroz cevčicu prođe, otklanjajući 100% bakterija, protozoa i drugih nečistoća iz vode. Ova spravica ne zahteva električno punjenje, a jedna cevčica može da filtrira i do 4 000 litara pijaće vode.

58 | april

59

Jastuci: Pletivo by Plezir @pletivo_by_plezir Shop @ Etsy shop PLETIVObyPlezir

M

oderni, elegantni, ručno pleteni jastuci idealan su poklon za sve zeleno orijentisane i društveno odgovorne kupce.

Pletivo je brend koji se obraća novoj generaciji potrošača, ljudima koji kupovini pristupaju odgovorno, razmišljajući o uticaju koji ona ostavlja na planetu, lokalnu ekonomiju i pojedince koji su uključeni u proces proizvodnje.

Posebnost Pletivo by Plezir brenda oslikava se i u tome što su kupcima na raspolaganju male serije proizvoda proizvedene u skladu sa etičkim i ekološkim principima.

Reciklirani pamuk je materijal koji nas je osvojio svojim izgledom, praktičnošću i formom ali i činjenicom da sve i da poželimo da ponudimo serijsku proizvodnju (a ne želimo), svako klupko poseduje svoj karakter, usled čega boja može varirati. Jastuci su nakon pletenja ispunjeni prirodnom vunom ovčica sa domaćih farmi, kupljenom direktno od proizvođača. Svaki jastuk poseduje metalni rajsferšlus koji omogućava jednostavno skidanje i vraćanje navlake radi pranja. Što je najvažnije, svaki jastuk iz Pletivo

by Plezir manufakture je unikatan i s ljubavlju ručno ispleten.

Sve informacije o cenama i mogućnostima porudžbine možete dobiti putem mejla pletivobyplezir@gmail.com, kao i u Etsy shopu i na Instagramu.

Ekologija

Plogging Tekst: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

70 | april

fitnes rutina o Ĺživotnoj

g

koja brine sredini

Ž

ivotne filozofije potekle iz skandinavskih zemalja poslednjih godina osvajaju svet u treptaju oka. Hygge, Lagom i Lykke se prepoznaju i praktikuju u celom svetu, a simbolizuju ugađanje sebi i svojim najdražima, uživanje u malim ritualima, balans ili potragu za srećom. U poslednje vreme, ovim naširoko popularnim konceptima pridružio se i jedan relativno nov, koji u svojoj suštini spaja fizičku aktivnost i očuvanje prirode! U pitanju je ploggoing, originalna društveno odgovorna ideja koja nam dolazi iz Švedske.

Plogging je pre dve godine nastao kao izvedenica od reči plocka upp što znači pokupiti i reči jogga što znači džogirati.

U svetu u kome se lagano gušimo u plastičnom otpadu inicijative poput ove imaju veliki potencijal da dovedu do promene.

Uznemirujuće slike rečnih korita zatrpanih otpadom, okeana i mora u kojima kese i flaše plutaju ili šuma koje koristimo kao deponije, mogu se videti svuda i iziskuju da svi zavrnemo rukave i raščistimo sav taj haos oko nas. Zato nije neobično što je plogging oberučke dočekan širom sveta, usled čega se plogging klubovi masovno otvaraju ne samo širom Švedske već i u Britaniji, Francuskoj i Kanadi. Na društvenim mrežama plogging takođe ima veliki broj pokolnika, zbog čega je haštag #plogging sve popularniji na instagramu, a na facebooku postoji sve veći broj grupa na kojima ljudi dele fotografije kesa prepunih plastične

ambalaže koju su prilikom trčanja u svom kraju prikupili. Čak se i predsednik Islanda oprobao u ovom sportu.

Istraživanja su pokazala da ploggingom sagorevate u proseku oko 288 kalorija za samo pola sata, budući da su uz trčanje u ovaj trening uključeni i istezanje i čučnjevi.

Poređenja radi, klasičnim trčanjem sagorite oko 235 kalorija. Vin-vin situacija, zar ne?

Uz to, ako se organizujete sa porodicom, prijateljima, kolegama ili komšijama, plogging vam može pružiti priliku da razvijete bliskost, timski duh i bolje odnose sa ljudima iz vašeg okruženja.

U Srbiji i dalje ne postoje organizovani klubovi, ali to vas ne sprečava da kada sledeći put krenete u prirodu obujete svoje najudobnije patike i ponesete kesu ili ceger u koji ćete prikupiti sav plastičan otpad na koji budete naišli prilikom uobičajenog trčanja omiljenom rutom. Pripremite se na to da ćete dodatno aktivirati i rad mišića ruku, jer otpada nažalost ima gde god se okrenete, a vi ćete se iz vaše uobičajene rute vratiti sa prepunom kesom ili dve. Možete krenuti sami ili napraviti svoj tim i ujedno se dobro zabaviti dok praktikujete fizičku aktivnost, a obližnju šumu ili kvart kojim trčite činite lepšim i čistijim. Ukoliko već praktikujete ovu aktivnost ili poželite da to radite nakon čitanja ovog teksta, pišite nam i označite nas na društvenim mrežama, interesuje nas kakva je situacija po pitanju otpada u prirodi u vašem mestu.

Nega

74 | april

Napravite sami prirodne preparate za negu

Z

a sve one koji vole da znaju šta se konkretno nalazi u preparatima koje koriste za negu i koji žele da sami naprave preparate kojima će negovati svoje telo, pripremili smo nekoliko recepata koje smo nedavno isprobali i čijim učinkom smo bili veoma zadovoljni.

Puter za telo Sastojci: ·½ šoljice šea butera ·½ šoljice kokosovog ulja ·½ šoljice bademovog ili maslinovog ulja ·1 kašičica argan ulja ·10 kapi eteričnog ulja limuna ·10 kapi eteričnog ulja pomorandže Priprema: Šerpu sa vodom stavite na ringlu i uključite na srednju temperaturu, a staklenu činijicu stavite odozgo na šerpu kako bi para zagrevala sadržaj koji stavite u staklenu posudu. Na pari zatim u staklenoj činijici pomešajte sve navedene sastojke izuzev eteričnih ulja. Lagano umešajte sve sastojke nekoliko minuta, a onda ostavite da se smeša prirodno ohladi.

Nakon toga stavite činijicu u frižider da se krema rashladi i malo otvrdne. Nakon otprilike sat vremena (smeša bi trebalo da se stvrdnula ali ne u potpunosti. Izvadite činijicu iz frižidera i smešu umutite mikserom dok ne dobijete glatku penu. Prilikom mućenja dodajte eterično ulje. Umućenu smešu prespite u čistu staklenu teglicu sa poklopcem i stavite u frižider na petnaestak minuta. Nakon toga koristiti po želji.

75

Tonik za lice Sastojci: ·1 kašičica jabukovog sirćeta ·4 kašičice filtrirane vode ·1 šoljica proceđenog biljnog čaja ·1 kašičica hidrolata ruže ·3 kapi eteričnog ulja ruže ili pomorandže ·2-3 kapi eteričnog ulja lavande ili čajnog drveta Priprema: Pomešajte sve sastojke i sipajte ih u staklenu ambalažu. Nije potrebno držati ga u frižideru.

Koristite tonik tako što ćete ga stavljati na tupfer svakodnevno ili možete lice osvežavati sprejem nakon umivanja.

Napomena: nevezano za to kakav tip kože imate, pre upotrebe tonika testirajte sredstvo na jednom delu kože kako biste proverili reakciju vaše kože na jabukovo sirće.

78 | april

Osvežavajući prirodni dezodorans Sastojci: ·3 kašičice kokosovog ulja ·2 kašičice šea butera ·3 kašičice sode bikarbone ·10 kapi eteričnog ulja (naš predlog su pet kapi eteričnog ulja lavande i pet kapi eteričnog ulja limuna) ·Staklena posudica sa zatvaračem/teglica, čista prazna kutija od dezodoransa Priprema: Izmerite precizno sve sastojke. Na pari u staklenoj činijici otopite šea buter i kokosovo ulje.

Mešajte lagano. Nakon što su se ovi sastojci otopili skloniti sa strane, dodati sve preostale sastojke i dobro promešajte. Eterična ulja dodajte na samom kraju. Zatim sipajte smešu u odgovarajuće posudice i ostavite da se zgusne. Preporučujemo da dezodorans čuvate u frižideru zbog teksture.

Napomena: ukoliko prelazite na prirodan dezodorans sa antiperspiransa, budite spremni na to da je telu potebno malo vremena da se navikne. Nekoliko puta nedeljno radite piling pazuha i više puta u toku dana nanosite dezodorans na čistu kožu.

79

J

O

N

A

Ć

I

I

J

S

T

O

O

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

O

V

A

N

T

I

D

A

N

E

L

A

A

N

K

V

I

Č

Osećaj stvaranja nečeg svežeg i lepog što budi sva čula je neverovatan!

B

eskompromisan kvalitet, vrhunski dizajn i poštovanje prirode i životne sredine vrednosti su kojima nas je brend KOOZMETIK osvojio. U trenutku kada su se na našem tržištu pojavili, prirodna kozmetika visokog kvaliteta proizvedena u Srbiji nije postojala. I to su kupci prepoznali, usled čega je KOOZMETIK vrlo brzo pronašao svoje mesto na policama ljubitelja kvalitetne, prirodne nege, baš kao i u njihovim srcima. Od tog prvog zaljubljivanja te 2015. godine, odnos sa starim ali i novim kupcima, prerastao je u ljubav. Pravu pravcijatu. Zahvaljujući konstantnom radu na recepturama, inovativnosti, optimizmu i posvećenosti Jovana Antić i Danijela Stanković, osnivačice ovog brenda, napravile su jedan ozbiljno dobar kozmetički brend za koji s ponosom možemo reći da dolazi iz Srbije. Sa ovim vrednim, posvećenim ženama imala sam zadovoljstvo da razgovaram o filozofiji brenda koji su stvorile, njihovoj ljubavi prema prirodi, zelenom preduzetništvu kao i lepim planovima na čijem ostvarenju rade

za stvaranje nove ideje i njenu primenu u stvarnosti. Komplementarno radno iskustvo nam je mnogo pomoglo, učile smo jedna od druge i dopunjavale u različitim aspektima biznisa: od vizuelnog, preko marketinškog i ekonomskog dela do razvojnih elemenata poslovanja. Volimo da radimo na sebi i trudimo se da znamo svaki aspekt biznisa koji vodimo. Zbog toga smo počele da putujemo i da se upozajemo sa različitim kozmetičkim brendovima, išle smo na kurseve i edukacije za prirodnu kozmetiku, mnogo smo čitale i sada se trudimo da kroz konstantno učenje uvek budemo u toku i znamo kako da od onoga što nam priroda daje stvorimo najbolje preparate za našu kožu. Osećaj stvaranja nečeg svežeg i lepog što budi sva čula je neverovatan.

Srećne smo da kroz KOOZMETIK proizvode to osećanje i radost širimo na druge ljude.

KOJE SU TO VREDNOSTI KOJE BREND KOOZMETIK ŽIVI?

Tri vrednosti nas vode od stvaranja KOOZMETIK ISPRIČAJTE NAM KAKO SU EKONOMIST- brenda i trudimo se da ih održimo svakog dana KINJA I ARHITEKTA ODLUČILE DA UPLOVE i svakim našim postupkom. To su: U AVANTURU PROIZVODNJE PRIRODNE KOZMETIKE? MINIMALIZAM - Pronaći suštinu u haosu svakodnevice. Pročistiti je. Poboljšati kvalitet života.

Obe smo pristupile prirodnoj kozmetici iz jed- Uštedeti vreme i energiju. Bez kompromisa: DA nog veoma ličnog iskustva – iskustva korisnika. svemu sto je prirodno. NE svemu sto šteti našem Kozmetika je fetiš svake žene. Nas dve smo ljubi- organizmu. telji prirodnog izgleda i prirodne kozmetike i godinama smo živele u inostranstvu gde smo imale HOLISTIČKI PRISTUP - Duboko verujemo u pokontakta sa različitom viskokvalitetnom kozme- vezanost svega u prirodi, da je podjednako važtikom. Vrativši se u našu zemlju shvatile smo da no hraniti telo, um i emocije. Nastojimo da širina tržištu Srbije ne postoji tako nešto, što nas mo svoje vidike, da budemo aktivni i pozitivni. je pomalo i razočaralo. Tada smo došle na ide- Da volimo sebe i da tu ljubav prenosimo dalje. ju – pa zašto ne proizvoditi i prodavati kvalitetnu i prirodnu kozmetiku koja pored nege, vodi SUŠTINA - Svedenost. Minimalistički i pročišćeni računa o zdravlju? Pošto dolazimo iz drugačijih dizajn. Pažljivo birani sastojci. Vrhunski kvalitet. profesija za mnoge, baš kao i za vas, bilo je čud- Ručna izrada. Zdrava pakovanja. Odbacivanje sveno što se upuštamo u takvu vrstu buznisa, ali to ga što je suvišno i nepotrebno i čuvanje samo je zapravo bila prednost u otpočinjanju i stvara- najboljeg. nju novog brenda. Imale smo različite veštine 82 | april

83

ČIME VAS JE SVET PRIRODNE KOZMETIKE KAKO DOLAZITE DO SASTOJAKA, DA LI JE OSVOJIO? MOGUĆE PRONAĆI SASTOJKE ZADOVOLJAVAJUĆEG KVALITETA U NAŠOJ ZEMLJI? Priroda nas osvaja iz dana u dan. Ona daje sve ono što čoveku treba, samo je bitno da zna- To je tema kojom se često bavimo jer, nažalost, u mo kako da je koristimo i da joj uzvratimo jed- našoj zemlji ne možemo da nađemo sve sirovine nakom ljubavlju i dobrotom. Naučile smo da koje bi mogle da zadovolje standarde kvaliteta prirodna kozmetika daje dugoročne rezultate koje primenjujemo. Zato većinu sirovina uvozii omogućava da na površinu izađe naša pra- mo, ali se obradujemo kada nam se jave domaći va lepota. Mi smo srećne da kroz KOOZMETIK proizvođači i uvek smo voljne da testiramo i osproizvode najefikasnije koristimo prirodne sas- tvarimo nove saradnje. tojke, a svoju zahvalnost prirodi manifestujemo kroz reciklažu, korišćenjem prirodnih materija- BREND KOOZMETIK SE NA TRŽIŠTU POla koji ne zagađuju okolinu, štednjom energije i JAVIO U OKTOBRU 2015. GODINE I OD TADA na kraju, širenjem ovih vrednosti na sve one koji JE NJEGOVA POPULARNOST U KONSTANTvole prirodu, prirodnu kozmetiku i KOOZMETIK. NOM PORASTU. ŠTA JE PO VAŠEM MIŠLJENJU PRAVI RECEPT ZA USPEŠNO POSLOVAKAKO SU NASTALE RECEPTURE, DA LI STE NJE, KAKO OSTATI INTERESANTAN STARIM IMALE POMOĆ PRILIKOM OSMIŠLJAVANJA KUPCIMA I PRIVOLETI NOVE? I TESTIRANJA? Da bismo ostale interesantne kupcima moramo Prvobitne recepture, kao i inspiraciju za stvara- biti interesantne sebi samima. Uvek se obradunje smo otkrile u inostranstvu, a pre svega uz jemo novoj ideji, novom pristupu, novim ljudipomoć tehnologa iz Grčke i Engleske. Kasni- ma i pozitivnoj energiji za koju volimo da kažeje smo uz angažovanje domaćih stručnjaka iz mo da je to „proizvod“ koji najviše recikliramo. oblasti medicine, farmacije, stomatologije i dru- Pazimo na svaki aspekt proizvodnje, od kvalitegih srodnih oblasti modifikovale i finalizirale ceo ta sirovina pa do finalnih pakovanja i vizuelnog proces. Moramo priznati da su naša osetljiva, i predstavljanja. Svake godine na jesen volimo da tokom procesa učenja istančana, čula bila final- obradujemo kupce novim proizvodima. Otkrićeni test za teksturu i mirise proizvoda. Stvaranje mo vam da se za jedan ovogodišnji proizvod današnjih KOOZMETIK proizvoda trajalo je ne- u našoj laboratoriji već danima oseća pregršt koliko godina. prirodnih i luksuznih mirisa. I da ne zaboravimo, nove kupce najčešće osvajamo preko uzoraka INTERESANTNO JE SPOMENUTI DA SE OD i testera proizvoda koje dajemo besplatno na POČETKA SVI PROIZVODI PRAVE RUČNO. U našim prodajnim mestima, a moramo priznaČEMU JE PREDNOST OVAKVOG PRISTUPA? ti da nas i preporuke onih koji nas koriste čine ponosnim.

Glavna prednost je čuvanje svežine i aktivnih dejstava prirodnih sastojaka koji u ovakvom KOJI SU TO PROIZVODI NA KOJE STE NAJnačinu proizvodnje daju svoj maksimum. Da PONOSNIJE? bismo očuvale svežinu proizvoda proizvodimo u malim serijama i trudimo se da uvek imamo Teško pitanje jer nas zaista svi naši proizvodi optimalne količine proizvoda za zadovoljenje čine ponosnim. U skladu sa jednim od postulata, tržišnih potreba. bez kompromisa smo kada je u pitanju kvalitet, a paleta proizvoda je pažljivo odabrana i pokri-

84 | april

85

va svaki aspekt nege. Imamo liniju za negu lica, tela, kose i specijalne proizvode. Svaki proizvod ima nešto sto ga razlikuje od sličnih na tržištu, mada svaka od nas ima neki u koji je posebno zaljubljena… Volimo jako kompakt šampon, dezodorans, kapi za zube, serum, mleko za telo.

ZA „KAPI ZA ZUBE“ STE DOBILE PATENT ZAVODA ZA INTELEKTUALNU SVOJINU REPUBLIKE SRBIJE. KAKO JE NASTAO OVAJ, SADA VEĆ ČUVENI PROIZVOD? Kao što smo već napomenule, asortiman naših proizvoda je jedinstven i tu je svoje mesto morao naći jedan ovakav proizvod namenjen oralnoj higijeni i zdravlju zuba. Istraživale smo i otkrile da na tržištu ne postoji proizvod koji je potpuno prirodan, a koji pomaže kod osetljivih desni i uklanjanja naslaga sa zuba, a da ne šteti sluzokoži usta i usnoj duplji. Mešavina ulja kantariona, lovora, čajnog drveta i mente prevazišla je naša očekivanja kada su u pitanju ovi problemi.

Klinička i naučna ispitivanja u našoj zemlji, ali i inostranstvu dokazala su široki spektar dejstava.

Na 100% prirodan način i bez ikakvih neželjenih dejstava Kapi za zube vraćaju prirodnu belinu i blistavost, ublažavaju tegobe osetljivih desni, smanjuju šanse za nastanak karijesa, osvežavaju dah, unapređuju oralnu higijenu zbog čega se preporučuju odraslima i deci starijoj od tri godine, kao i osobama sa parodontopatijom i korisnicima ortodontskih aparata.

JEDNA OD ODLIKA PRIRODNE KOZMETIKE JESTE DA NE OBEĆAVA ČUDA I NE SLUŽI SE MARKETINŠKIM TRIKOVIMA, JER PRAVILNA NEGA IZISKUJE VREME I STRPLJENJE. DA LI JE TEŠKO OBJASNITI OVAKO NEŠTO KUPCIMA NAVIKLIM DA SE REZULTATI VIDE SADA I ODMAH?

86 | april

Nikada nismo umorne od tog „posla“. Zdravlje je najbitnije, a koža je najveći čovekov organ i moramo je hraniti zdravo. Rezultate nećemo videti sada i odmah, ali rezultati neće izostati i biće trajni. Naše telo i organizam će nam zbog biti zahvalni. Bitno je da ta poruka dođe do svesti ljudi kako bismo i život učinili kvalitetnijim.

VEOMA BITNU STAVKU IDENTITETA VAŠEG BRENDA ČINI BRIGA ZA ŽIVOTNU SREDINU. NAIME, PAPIR OD KOGA SU SAČINJENI OMOTI JE 100% RECIKLIRAN, A VEĆINA VAŠIH PROIZVODA SE NALAZI U TAMNOJ STAKLENOJ AMBALAŽI KOJA DOPRINOSI DA PROIZVODI ŠTO DUŽE OSTANU SVEŽI NА PRIRODAN NAČIN. DA LI JE MOGUĆE PRONAĆI PROIZVOĐAČE ODGOVARAJUĆE AMBALAŽE U NAŠOJ ZEMLJI ILI JE UVOZ I DALJE JEDINO REŠENJE? I ovde je uglavnom slično kao i kod sirovina, u najvećoj meri uvozimo ambalažu koja čuva svežinu naših proizvoda. To je i u skladu sa našim vrednostima i odanosti prirodi koja nam omogućava da budemo uspešni i istrajni u kvalitetu.

KAKAV JE VAŠ STAV NA TEMU ZELENOG PREDUZETNIŠTVA, KAKVA JE POSLOVNA KLIMA U NAŠEM REGIONU KADA JE REČ O OVAKVOM PRISTUPU POSLOVANJU? Zeleno preduzetništvo je kod nas još uvek u začetku, ali se svest o njegovom značaju sve više širi, kao i svest o neophodnosti zaštite prirodne sredine, očuvanju i pravilnom korišćenju prirodnih resursa. Osim što mi poslujemo po principima ze lenog preduzetništva, trudimo se da taj koncept širimo dalje kroz interakciju sa drugim saradnicima, klijentima, zatim kroz edukacije, radionice i svakodnevnu komunikaciju. Zele-

87

no-održivo poslovanje kao princip je danas neophodan faktor pre svega zaštite, a zatim i unapređenja prirodne sredine i po našem mišljenju uskoro će biti i obavezan za sve kompanije koje budu želele da drže korak sa svetskim trendovima.

MOŽETE LI DA NAM ISPRIČATE NEŠTO VIŠE O PROJEKTU RECYCLE POSITIVE ENERGY? Multidisciplinarnost, kreativnost i sveobuhvatno razmišljanje je ono sto nas razlikuje od drugih. Tako je i nastala ideja za projekat RECYCLE POSITIVE ENERGY koji je prvobitno bio zamišljen kao kampanja za 2017. godinu, ali je u međuvremenu za nas postao i ideja, princip, edukacija i filozofija koju stalno primenjujemo u razvoju našeg biznisa. Inicijalna poruka koju smo želeli da prenesemo je da kada se svakodnevno susrećemo sa stresom i problemima i u ličnim i profesionalnim okruženjima, ono što čini razliku jeste pozitivan stav u svakom trenutku koji se na kraju višestruko isplati i vraća. Kroz razradu projekta aktivnosti koje smo preduzeli su mnogo šire. Mi ne razmišljamo o biznisu samo u brojkama, ceo naš tim uživa dok stvara, i pozitivna energija uložena u rad, proizvodnju, marketing i komunikaciju u praktičnom smislu biva prepoznata od korisnika naših proizvoda što donosi benefit za celo društvo kroz promociju zdravih navika, i povećanje duhovnog i fizičkog blagostanja.

PLANIRATE LI PLASMAN VAŠIH PROIZVODA VAN DOMAĆEG TRŽIŠTA? Svakako. Naši proizvodi se već izvoze u Crnu Goru, a potpisali smo i ugovor sa kompanijom iz Francuske za izvoz na evropsko tržište. Ovo

88 | april

je jedan sveobuhvatan projekat koji je od nas zahtevao i sertifikate o kvalitetu iz Evropske Unije koji su neophodni za izvoz na to tržište.

Moramo da se pohvalimo da su rezultati analiza pokazali da KOOZMETIK proizvodi ispunjavaju najviše standarde kvaliteta za prirodnu kozmetiku. U pregovorima smo i sa kompanijama iz Sjedinjenih Američkih Država i zemljama Skandinavije, pa se nadamo skorijoj realizaciji i izvozu na svetsko tržište. Apropo ove teme, naše proizvode već koristi veliki broj ljudi iz inostranstva, pa tako skoro na svakodnevnom nivou primamo online porudžbine i šaljemo paketiće u Japan, UAE, Australiju, Kinu, Veliku Britaniju itd.

Pošto smo jedina srpska kozmetika koja je zastupljena u Free shopu na aerodromu, verujemo da su nas na ovaj način upoznali „svetski putnici“ i prepoznali naš kvalitet.

MOŽEMO LI DA OČEKUJEMO NEKE LEPE NOVITETE U BLIŽOJ BUDUĆNOSTI, NA ČEMU TIM KOOZMETIK TRENUTNO RADI? Naravno, kako smo napomenuli i ove godine radimo na lepim stvarima. Pored nagoveštenih mirisa u našoj laboratoriji, luksuzne linije, planiramo i više proizvoda za muškarce, mini setove za putovanja. Obećavamo da ćemo se kao i do sada truditi da ispunimo očekivanja, proizvodimo prirodno, zdravo i mirisno.

89

Životni stil

R

A

J

N

C

Pobednik samo srcem dobro vidi

Intervju: Jelena Ranković @desiderata_traveller

90| april

Fotografije: Miroslav Petrović

K

MILAN

U

brzano vreme u kojem živimo stvara nove probleme, dileme, lične i poslovne krize, ali i sasvim nova zanimanja koja ih tretiraju i rešavaju. U razgovoru sa trenerom poslovnih veština i korporativnim trenerom Milanom Krajncom pokušali smo da saznamo šta muči modernog lidera danas i zašto im on za obaveznu literaturu predlaže Malog princa, a kao najvažnije seminare šetnju pored mora i osluškivanje prirode

91

DA SMO SADA U LIFTU I IMATE TOLIKO VRE- ljno da znamo ono što nam je struka, sve ostalo MENA DOK TRAJE VOŽNJA, KAKO BISTE SE dođe samo po sebi, prirodno se posloži. Onda su PREDSTAVILI? vaša priroda i vaš biznis u istom ritmu.

Rekao bih vam da spajam nevidljivo i vidlijivo u jedan skladan svet. Kao trener poslovnih veština i korporativni trener prepoznajem u ljudima ono što nevešto sami godinama ili čitav život pokušavaju da pronađu. Učim ih mentalnim vežbama kojima će postići totalnu reorganizaciju života i doći do samih sebe, do toga da počnu da žive autentične živote. Ja im samo pokažem kuda da krenu i oni posle sve rade sami, osveste svoj život i sebe u celosti. To bih vam ispričao do drugog sprata i onda bih dodao da sam završio fiziku, radio nekoliko godina kao profesor, potom završio psihoterapiju i da trenutno pišem doktorat na temu „Lični uticaj gradonačelnika na razvoj grada” na Univerzitetu za mir UN (The European center for Peace and Development). Kada bi se vrata otvorila, dodao bih da ako vas zanima nešto više možete da me pronađete na Linkedinu.

ZA NEUPUĆENE, ŠTA SU TO BIZNIS VEŠTINE? Na svetu postoje škole u kojima dobijate opšte obrazovanje i neke životne veštine, ali ne baš konkretne alate za ono što ćete raditi, što će biti vaš budući posao. Svi možemo naučiti sve što je potrebno da postanemo stručnjaci za bilo šta, ali poenta je da postanemo stručnjaci baš za ono što je naša priroda, za šta smo rođeni. Potrebno je prvo da sami sebe dobro upoznate, svoju suštinu, ko ste i šta konkretno želite od života.

Onda na osnovu toga sami odaberete koje veštine su vam neophodne da dođete do željenog cilja. Biznis veštine bi trebalo naučiti na početku života, jer je njihova suština u tome kako zavoleti i voleti samog sebe, kako razumeti ljude i kad ne pričaju, kako prepoznati znakove i signale iz okoline… Ako imamo to razvijeno kod sebe, plus da sebe dobro poznajemo, onda je u biznisu dovo-

SPOJILI STE NAUKU, PSIHOLOGIJU I BIZNIS VEŠTINE, KAKO TO IZGLEDA U PRAKSI? Iz radnog okruženja se tačno može prepoznati šta ljudi nose duboko u sebi. Kroz razgovor osvestim kod njih da to što ih okružuje je zapravo ogledalo njihove unutrašnjosti. Onda polako zajedno kopamo, menjamo njihov svet, prvo spolja. Nakon nekog vremena počnu sami da se menjaju iznutra, svoj pogled na svet i ugao posmatranja problema. Učim ih da se osvrnu na prirodu, kako bi to ona odradila i rešila. Kad počnu da osluškuju prirodu, počnu da dobijaju i odgovore. Znači biznis je u suštini samo odraz podsvesti svakog čoveka, puno nerešenih stvari, naučenih stereotipa iz detinjstva, mnogih kompelksa koje vučemo kao breme. Naš biznis je zapravo slika nečega što smo želeli, što smo preživeli, šta smo uradili da bi se dokazali roditeljima, da bi pripadali, bili prihvaćeni… Ta davnašnja želja polako postaje naš način života. Posao nas obuzme 24 sata i odjednom se desi da nemamo prostora ni za šta drugo, da sebe razvijamo, da imamo slobodno vreme i tako malo po malo postajemo rob tog svog biznisa. Ako nemamo prostora, da lično porastemo onda sve naše slabosti, mane, sve što je krhko u nama ide u taj biznis proces. I tako danas biznis u suštini postaje nešto loše što nas uništava kao čoveka, a ne dobro koje nas nadahnjuje. Vrlo brzo sam shvatio, da je u osnovi biznisa samo ljudska psihologija. Ako postoji problem, mora da postoji i rešenje. I moj je zadatak da im pomognem da slože svoje lične kockice, da odvežu te komplikovane čvorove unutar sebe. Za to sam izabrao najbolji mogući alat – prirodu. Jedan holistički pristup. Ako dobro pogledate, priroda nikad nije u stresu, i stalno sve odradi kako treba. Razne prirodne procese, preneo sam u biznis procese

93

i njihovom primenom ljudima su počeli da se BALAŠEVIĆ U PESMI KAŽE: „OLUJNO JE TAMO menjaju životi na bolje. Sve postaje baš kako tre- GORE, GDE NAS NIJE PUNO STIGLO…”NA ba, bez stresa i sve u pravo vreme.

OSNOVU VAŠEG ISKUSTVA KAKVI VETROVI I NEDAĆE PRETE ONIMA KOJI STIGNU DO NA SPISKU VAŠIH KLIJENATA SU BROJNI DI- VRHA? REKTORI, TOP MENADŽERI, PA I PREDSEDNIK PERUA. DELUJE DA STE SE OPREDELILI Tamo sija sunce! Jer kad se oslobodiš okova svoDA RADITE ISKLJUČIVO SA LIDERIMA ŠIROM je prošlosti, onda stvarno osetiš, kao da si se poSVETA. ZAŠTO? novno rodio. Ljudi, koji su na samom vrhu ne smeju imati ni jednu nerešenu stvar iz prošlosti, Kod sebe sam prepoznao da imam jaku energiju jer je onda to njihova bol i patnja. Kad si na vrhu i da mogu uticati na ljude kojima je potrebna ta ti si „najsvetlije biće” i svaki dan suočavaš se sa energija, da bi napravili promene. Shvatio sam da brojnim napadima i pokušajima da te svrgnu sa ako želim promeniti svet, onda moram da radim trona oni koji bi da zauzmu tvoju poziciju. Ako je sa onima koji imaju najviše uticaja. Ako je neko lider u miru i skladu sam sa sobom imun je na sve više od dve i po godine na vodećem položaju napade. Ako postoji nešto nerešeno iz prošlosti onda njegova ličnost neminovno utiče na okoli- onda to postaje sve veći problem. Koliko je dobar nu. I što je više na poziciji, veći je njegov uticaj. pogled sa vrha, toliko je teško ostati tamo i opstati.

Lider stvara plodno okruženje u kojem će svaki pojedinac usavršavati svoje prednosti. Zato je bit- KOJI SU NAJČEŠĆI RAZLOZI DA VRHUNSKI no, da onaj, ko je na najvišoj poziciji - predsednik, MENADŽERI DOĐU DO KRITIČNE TAČKE U najviše radi na sebi. Tada će sve krenuti u pozi- ŽIVOTU I KARIJERI I VAMA SE OBRATE ZA tivnom smeru, sve će biti bolje, jer ljudi će dobiti POMOĆ? sampouzdanje i veru u sebe. Zato je najbitnije, da vođa veruje u sebe, ne da pokorno sluša druge. Jednostavno izgube balans između privatnog i Sve je zapravo povezano. poslovnog života, između onoga ko su zapravo i kako se predstavljaju u javnosti. Kažu da se dečaci DA LI SE KAO LIDER RODIŠ ILI NEKO MOŽE od odraslih muškaraca razlikuju po ceni igračaka.

DA TE NAUČI KAKO DA POSTANEŠ VOĐA? Volim tu rečenicu jer ti možeš biti na vrhu, imati puno novca, dobar auto, skupa letovanja i sve Rodiš se sa tim. To bi trebalo da prepoznaju beneficije moćnika, ali ako nisi razrešio svoje uroditelji, učitelji u školi i razvijaju tu osobinu kod nutrašnje dileme, ako nisi dozvolio tom dečaku deteta od ranog perioda. Najbitnije je da ljudi žive da postane autentičan muškarac uvek ćeš biti rob svoju suštinu, to što imaju u sebi. Biti lider nije svog detinjstva. Potrebno je odgovoriti svom ununišta loše, jer su ljudima jednostavno potrebne trašnjem uplašenom glasu, odupreti se porukavođe. A sistem školstva nije napravljen tako da ma koje stižu iz spoljnog sveta i samo osluškivati podržava lidere, nego stvara robove i poslušni- sebe. Prekinuti sa starim obrascima ponašanja. ke. Ljudi koji se nekako toga oslobode, osveste Ljudi koji dolaze kod mene ne znaju kako da presvoju autentičnu prirodu, traže različite načine da kinu taj začarani krug u kojem se vrte godinama. pojačaju svoj unutrašnji glas. I tako dođu do nas Kroz razgovor preko psiholoških i fizičkih vežbi, trenera, koji ih vodimo, tamo gde zapravo želi nji- ja im polako otvaram oči i na kraju uvide gde je hovo srce. problem i onda sami intuitivno pronađu rešenje.

95

ŠTA VAS NAJVIŠE ISPUNJAVA U POSLU KOJI RADITE? Kada vidim da u ljudima ponovno počne sijati život. Kroz svoj rad ja svakog dana spasim jedan život. I to je moja velika radost! Puno ljudi kao da živi u mračnoj rupi samo da bi preživeli i njihov vek izgleda kao vožnja vozom od prve do poslednje stanice na kojoj izađu i onda tek kada se osvrnu vide sve šta su propustili. A propustili su divnu prirodu, zalaske sunca, trenutke sa svojom porodicom, gledanje u nebo, da čuju svoj dah, da se smeju celim svojim bićem, da se raduju običnim malim strvarima… Upravo je to moj posao, da ih pre tog momenta vratim u život. Pravi život!

U BEČU STE UČESTVOVALI U „FUCKUP NIGHT“ (NOĆ PROPASTI) GDE SU SE OKUPILI PROPALI PREDUZETNICI KOJI SU PRIČALI O SVOJIM NEUSPESIMA KAKO BI OHRABRILI DRUGE. KOJE SU VAŽNE PORUKE SA TAKVOG JEDNOG SEMINARA? Najvažnija poruka je - Samo slušajte sebe, ne druge.

Svi ti ljudi su krenuli svojim putem i onda kad još nisu dovoljno bili u balansu povukla ih je neka nerešena situacija iz detinjstva koja je bila jača i glasnija nego njihov pravi unutrašnji glas. I tako su skrenuli sa puta i pali duboko. Ali kad su ponovo oslušnuli sebe, vratili su se i postali su još jači.

Važno je znati da nije potrebno da padnemo da bi postali snažniji i moćniji. Ako od samog početka slušamo sebe, možemo biti na vrhu sa kojeg nas je teško svrgnuti.

S DRUGE STRANE NEDAVNO STE BILI PREDAVAČ NA SKUPU 5TH GLOBAL FAMILY OFFICE INVESTMENT SUMMIT U ABU DABIJU, GDE SU PRISUSTVOLI PREDSTAVNICI KRALJEVSKIH PORODICA, TOP MENADŽERI, LIDERI IZ RAZNIH OBLASTI… KOJE SE PRIČE PRIČAJU NA TAKVOM MESTU?

U suštini nema razlike. Oni znaju da biti lider znači menjati srca i svest ljudi. Oni su proaktivni, vrlo svesni svog postojanja, bitisanja na zemlji i toga da ne može da se živi samo od danas do sutra, nego vekovima. Znaju da prošlost ne mogu da promene, ali zato budućnost mogu. Oni pokušavaju da povežu probleme na jednom kraju sveta sa rešenjima na drugom. Zato prenose poruku celom svetu da treba da živimo kao samosvesna odgovorna bića na ovoj planeti kako bi je ostavili u što boljem stanju za naredne generacije.

NEKO JE REKAO DA SE BOGATI LJUDI OD OBIČNIH RAZLIKUJU SAMO PO TOME ŠTO SU BOGATI. DA LI JE TO TAČNO? KOJE MUKE NJIH OBIČNO MUČE? Neko je takođe duhovito primetio kako je stres odavno postojao, samo sada je udario na elitu pa se stoga smatra pristojnom bolešću! Šta je uopšte danas bogastvo? Gde god da pogledamo, izgleda da novac vlada. Ali to je samo spoljašnja fasada.

Statusni simboli, samo su simboli. Ako poseduješ isključivo novac, ti zapravo nemaš ništa, tvoj život nema smisla. Takvi ljudi su vrlo nesrećni, i vrlo brzo, ako ne naprave nešto kod sebe, ako se ne trgnu, mogu sve da izgube. Na svetu se menja energija i neće biti više podrške za ljude koji imaju samo novac, a izgube sebe na tom putu.

Uspešni će biti oni ljudi koji, kako piše u Malom princu, žive srcem.

KREIRALI STE METOD PUT POBEDNIKA KOJI SE SASTOJI OD 7 KORAKA LIČNE I POSLOVNE TRANSFORMACIJE I TAJ PROGRAM PRIMENJUJETE NA LOŠINJU. RECITE NAM NEŠTO VIŠE O TOM PROJEKTU? Kod nekih lidera sa kojima sam radio vrlo brzo sam shvatio da su postali vođe po nekom slučaju, a sad kad su stigli do vrha gube koordinate i ne snalaze se. Oni ne žive autentične živote, već

sve što znaju učili su od drugih, jer su mislili da tako treba, da su to sigurni koraci ka uspehu. Oskar Vajld je rekao da se svi valjamo u blatu, ali da samo neki gledaju u zvezde. Put pobednika ih uči kako da zaborave sve dosadašnje obrasce ponašanja, kako da se pročiste i stvore prostor za lični napredak, kako da dosegnu te zvezde.

Jer danas je pravi lider, onaj koji vodi po svojim osećanjima, a ne kako je naučio nešto što mu je drugi nametnuo. Zato radimo na čišćenju emocija, spoznaji lične istine, promeni energije, buđenju svesti. Za to je idealno ostrvo Lošinj u Jadranskom moru. Ono ima prijatnu klimu, ali i posebnu energiju, da ni jedna otrovna zmija nije mogla tamo da preživi iako su pokušale. Individualno pristupam svakom čoveku, ne otkrivam im unapred proces rada jer lideri vole da sve drže pod kontrolom i da upravljaju, a ja želim da ih opustim, da im priredim blaženo iskustvo, da osete mir u duši, da probude emotivne blokade, da se konačno osete slobodno.

Da se sete odakle su došli i gde su krenuli! U knjizi pričam svoju priču, koja me je dovela do ovoga što radim danas. Želeo sam da pokažem kako sam spojio prirodu, psihologiju i posao u jedno, kako sam do toga došao iskustvom i znanjem i da bez toga nećemo moći dugo dalje, jer je svet prepun đubreta. Sa mojim načinom počinjemo čišćenje prvo svoje savesti, koja ima najviše otpadaka, a onda polako i okoline. Ovom knjigom ljudima vraćam život koji su izgubli na svom putu, koji je vodio neko drugi.

DA LI POSAO SME DA BUDE VAŽNIJI OD PRIVATNOG ŽIVOTA?

Ne, posao je samo podrška životu. Ali previše ljudi živi da bi radilo. Nije prirodno biti rob biznisa. Ako ti je smisao života samo posao, polako počinješ u svemu više manje da tražiš negativne stvari, gde je greška, šta sve još treba uraditi, gde može još bolje, i tako ideš dublje i dublje i na kraju dođeš do zasićenja, „pregoriš” i od tebe ostane samo JESTE LI RADILI SA ŽENAMA LIDERIMA I DA biljka.

LI SU ONE KOMPLEKSNIJI KLIJENTI? PREDLOŽITE NAM NEKE KNJIGE, FILMOVE, Danas sve više odgovornih mesta preuzimaju ČASOPISE I SEMINARE KOJI NAM MOGU POžene, što nije loše, ali na žalost nije dobro za njih. MOĆI DA RAZVIJEMO VEŠTINE I OSTVARIMO Barem ne na način, kako to mnoge dame rade. PROFESIONALNE CILJEVE. One ne smeju voditi biznis na muški način, jer žene su te koje zavode i na taj način trebaju vodi- Dovoljno je da pogledate oko sebe i sve ćete sazti kompaniju i ljude. Potrebno je da osveste da su nati o sebi. Idite među ljude, družite se sa prijateone nešto najlepše na svetu i da se bez njih ne ljima, sami šetajte po šumi, pored vode, pričajte može. To će im podići samopouzdanje. A onda bi sa svojom senkom, osluškujte vetar… To su vam muškarci morali, da počnu raditi na muškarcu u najbolji seminari. Od filmova preporučujem Konsebi. Tada bi bili u balansu. Ali sada smo u cirkusu! takt - za one koji nikad nemaju vremena, Veliki um - za one koji su stalno u konfliktu i problemiPISANJE KNJIGE PODSEĆA NA DAVANJE ma, Don Huan de Marco - za one koji su zaboraPOKLONA. ŠTA VI SA SVOJOM NOVOM KN- vili na sebe.

JIGOM „DINAMIČKI MODELI UPRAVLJANJA” DARUJETE ČITAOCIMA?

KAŽU DA JE CILJ BEZ PLANA SAN, A PLAN BEZ CILJA ČISTO GUBLJENJE VREMENA. ŠTA JE NAJVAŽNIJE KADA PRAVIMO POSLOVNI PLAN? San je najvažniji, jer ako nemamo to, ništa ne možemo postići. Puno ljudi ima snove, ali je malo onih koji znaju napraviti iz toga plan. Zato je potrebno da ljudi koji imaju snove (vizionari) i oni koji znaju da naprave planove postanu tim. Bitno je da su svesni da jedan bez drugog ne mogu i da niko od njih nije važniji i vredniji. I oni koji to shvate, oni su pobednici.

KOJI JE VAŠ ŽIVOTNI MOTO? Svi odgovori su u nama. Dakle, nije potrebno da tražimo odgovore po čitavom svetu ili svemiru, sve imamo u sebi, veoma blizu. Samo to treba da osvestimo i čujemo.

KOJI JE VAŠ NAJVEĆI POSLOVNI USPEH DO SADA I ŠTA SU VAM PLANOVI ZA BUDUĆNOST? Živim kako sam oduvek maštao, duboko i svesno osećam svaki svoj korak. Želim da što više ljudi tako živi, da budu samosvesni. Zato sam i krenuo putem kojim želim da otvorim oči ljudima, da im pružim mogućnost da se „ponovo rode”, da budu zaista duboko srećni, slobodni i uspešni, da žive svoju suštinu.

Muzika

Imaju li muzicki casopisi buducnost?

100| april

V

est da štampano izdanje New Musical Express muzičkog časopisa prestaje da izlazi iznenadila je mnoge i otvorila je brojna pitanja. Da li je ovo kraj ili početak jedne epohe? Prirodan proces ili neizbežna posledica digitalizacije? Da li je internet odneo konačnu pobedu ili nas čekaju produžeci? Na našim prostorima, specijalizovanih magazina ovog tipa praktično da više i nema. U trafikama i knjižarama se može pronaći tek poneki primerak inostranih muzičkih časopisa. Muzičke vesti danas uglavnom žive na internetu. Veliki broj portala, sajtova i Fejsbuk stranica, uz poneku radio emisiju (koja se ponovo može pronaći na internetu), savremeni su prozor u muzički svet za najveći broj ljudi.

Tekst: Dejana Vukadinović

Časopisi – prozor u vrli, novi svet Za generacije, rođene u drugoj polovini prošlog veka, muzički časopisi predstavljaju omiljenu razonodu. Štivo koje se guta pogledom i sredstvo kojim putuju u neki drukčiji svet. Svet velikih pozornica i rok grupa koje su publiku bacale na kolena. Časopisi prenose atmosferu sa koncerata, donose intervjue tada velikih faca, kreiraju top liste pesama koje su bile u samom vrhu kako po slušanosti tako i po aranžmanu. Zato ne iznenađuje što je ove generacije najviše pogodila vest da NME prestaje sa štampom. Za generacije rođene u poslednjoj dekadi prošlog veka, štampa možda ima neku nostalgičnu notu, jer i oni pamte štampane primerke sa posterima i vrućim intervjuima velikih imena muzičke industrije. Dok deca dvehiljaditih znaju pre svega za internet. Novine percipiraju kao papir, koji može, ali ne mora nužno postojati. Sve što ih zanima nalazi se na mreži. U nekoliko klikova, dolaze do informacija i to bez potrebe da izađu napolje.

Zašto trošiti vreme i ići do trafike kada sve možeš pročitati, dok si još u krevetu – argument je koji često savremena mladež voli da upotrebi u svoju korist i u odbranu interneta. Naravno, uvek postoje izuzeci.

Prvi broj New Musical Express magazina (NME) izlazi davne1952. godine. Osvrnemo li se na te godine, ne možemo a da ne primetimo da se u ovo vreme odvijala prava revolucija kada je reč o muzičkim časopisima. Možete li pojmiti šta je ovo značilo za mlade tog doba? Mogućnost da se na neki način približe svojim idolima, da saznaju više a sve u želji da se identifikuju s njima.

Svaki broj se željno iščekivao, a u međuvremenu prepričavao sadržaj prethodnog. Časopisi su imali posebnu draž.

Sredinom šezdesetih godina pojavljuje se Rolling Stone, a dvadeset godina kasnije i Spin.

Zanimljivo je da se Rolling Stone i dalje drži, te se njegovi primerci još uvek mogu naći na kioscima širom planete.

SFRJ muzička scena rame uz rame sa svetskom Nekadašnja velika država SFRJ nije zaostajala za svetskim trendovima, te su omladinci imali priliku da čitaju o velikim britanskim i američkim zvezdama i na maternjem jeziku. Pored inostranih novina koje su se uvozile, pokrenuto je i nekoliko domaćih časopisa, koji su ponosno stajali rame uz rame uz NME i Rolling Stone.

Prvi jugoslovenski muzički časopis izlazi 1966. godine (a Rolling Stone tek 1967. što vam govori da ne samo što nismo zaostajali za drugima, već smo uveliko bili ispred mnogih). Bio je to magazin Džuboks. Nikola Karaklajić bio je prvi urednik. Časopis je u potpunosti bio posvećen muzici, što se može shvatiti i iz naziva same novine.

Koliko je to bilo veliko, značajno kako sociološki, tako i kulturološki, govori podatak da je prvi broj rasprodat za samo tri dana, a tiraž je brojio oko 100 000 primeraka. Kada je britanska grupa Rolling Stones osvanula na naslovnici ovog časopisa, on je nestao u trenu.

Publiku rok časopisa u SFRJ uglavnom su činili tinejdžeri i ljudi srednjih godina koji su slušali ovu vrstu muzike. Reportaže sa koncerata, najave najnovijih albuma, kao i poklon dodaci u formi postera grupa ili solo izvođača ispunjavali su unutrašnjost ovih magazina.

Džuboks iliti naš NME, pošto su ga tako doživlja vali svi koji su ga čitali, prestaje da izlazi posle 39. broja, da bi 1968. godine krenulo štampanje Mini džuboksa koji se gasi samo godinu dana kasnije. Pored muzičke tematike, bilo je i sadržaja za one koji su pokazivali interesovanje za modu.

Međutim, Džuboks nije nestao u potpunosti, te se nekoliko godina kasnije, vraća na velika vrata. Milena Dravić i Zdravko Čolić našli su se na naslovnoj strani povratničkog broja. Časopis počinje da izlazi u izdanju izdavačke kuće Dečje novine iz Gornjeg Milanovca.

103

Slobodno možemo reći da je pojavom novog talasa magazin doživeo najveći uspon. Za ovu muzičku instituciju pisali su Gordana Škondrić, Dinko Tucaković, Petar Janjatović i Aleksandar Žikić. Na temeljima Džuboksa nastaju svi potonji muzički magazini. Zanimljivo je da je kolekcija drugog serijala ovog štiva od 1974. do 1985 objavljivana na sajtu Popboks. Ovo je bio prvi slučaj da se nešto iz pred-internet perioda objavljuje na internetu. Da li su ovo bile prve naznake digitalizacije muzičkih novina - pitanje na koje i danas nemamo odgovor.

ROCK – jedan od najvažnijih časopisa jugoslovenske rok scene Programska i umetnička direktorka Dok’N’Ritam festivala koji se pre svega bavi afirmacijom muzičko - dokumentarnih filmova, Sandra Rančić, pripada generaciji koja je željno čekala dan kada su izlazili njihovi omiljeni magazini. Ona odrasta uz časopis Rock. Kako sama napominje atmosfera među mladima je bila takva da se živelo od broja do broja. Radovali su se i s uzbuđenjem iščekivali nove priče njihovih omiljenih izvođača. Razgovaralo se o sadržaju novog, ali su se prepričavali i prošli brojevi. Skupljali su se posteri i lepili po zidovima soba u roditeljskim domovima. Sandrin prvi poster bio je poster grupe Duran Duran.

Tada Rock 82 (ubrzo samo Rock) izlazi kao deo Stripa 82, u sklopu Politikinog zabavnika sredom. Sandra se seća da su to bili uzdužni formati, mekih korica. Rock se smatra jednim od najuticajnijih i najvažnijih časopisa jugoslovenske rok scene, pa prirodno sve što se dešavalo je bilo zabeleženo na stranama ovog časopisa.

Za ovu muzičku enciklopediju, a slobodno je tako možemo nazvati, pisali su vrsni poznavaoci muzičke scene – Petar Lukić, Dušan Vesić, Ivica Kovačević, pomenimo samo neka od brojnih imena. U neku ruku Džuboks je bio preteča

104 | april

svega onog što će Rock kasnije simbolizovati. Tri godine kasnije Rock postaje časopis per se. Da bismo već 1988. dobili nešto slično, ali drugačije Pop Rock. Pop Rock ne piše i ne izveštava samo o našim, lokalnim i regionalnim izvođačima, već verno prenosi zbivanja sa svetske muzičke scene.

Sandra već sa 13. godina zna da želi da se bavi rok muzikom iz ugla novinara. Bila je jedna od retkih koja već tada dobija priliku da objavi svoj prvi tekst ,,Kad srce kaze Roken”, posvećen devojkama koje su volele sve što svet rok’n’roll-a nosi sa sobom, ni manje ni više u časopisu koji je bio njen prozor u svet. Redakcija Pop Rock časopisa bila je smeštena u Makedonskoj ulici iznad kafane Šumatovac. Kako sama kaže, bilo je to vreme kada su upravo specijalizovani časopisi bili inspiracija mnogima da svoje karijere posvete svetu rok’n’roll-a. Mnogi, danas veliki, rok novinari i kritičari pekli su zanat u redakcijama ovih časopisa.

Valja pomenuti i druge muzičke novine koje su obeležile poslednje decenije dvadesetog veka.

Postojao je Ritam koji je pokrivao alternativnu muzičku scenu bivše Jugoslavije. Pop – kulturni i muzički magazin koji je izlazio jednom mesečno. Potom je tu Ukus nestašnih koji 1996. godine počinje da izlazi u Beogradu. Poslednji broj izašao je 2002. godine, a prvi glavni odgovorni urednik Aleksandar Žikić, danas je rok novinar i kritičar.

U godinama ekonomske inflacije i ratova časopis koji počinje da izlazi nosi simbolično naziv Heroina. To je još uvek bio jugoslovenski časopis. Imamo i Magazin Vreme, čiji je urednik Petar Luković i koji je u to vreme koštao 2 000 000 dinara, a pomenimo i srpski muzički časopis Rok Ekspres. Bio je tu i Polet u kome su se pisale kritike, recenzije albuma i kolumne koje su pre svega donosile lični stil. Huper, Ćao, kao i Bravo bili su naslednici muzičkih časopisa.

105

Da li je ovo početak ili kraj?

New Musical Express, posle 66 godina štampanja prestaje da postoji u toj formi. Džuboks, Pop Rock i Rock se mogu naći jedino u domovima kolekcionara koji su odrastali uz njih ili pak ostavili traga u njima svojim pisanjem. Vraćamo se pitanjima sa početka. Da li je ovo početak ili kraj jedne epohe? Da li se rok časopisi sele u drugi svet? Da li su internet, ekonomska kriza, manjak oglašivača, uz pad kupovine glavni krivac za ukidanje ovakvih magazina? Da, internet preuzima primat, ali statistike pokazuju da je televizija i dalje primarni izvor informisanja ne samo kod nas nego i u čitavom regionu. Ne možemo a da ne pomenemo ono čuveno, što već prelazi u floskulu, da publika čita i gleda ono što joj se servira. Da li je to zaista tako? Ovo je analogno sa pitanjem ko je stariji kokoška ili jaje.

Prema rečima novinarke Sandre Rančić, problem je što je prisustvo rok muzike u sredstvima informisanja izrazito malo, skoro da i ne postoji. Na televiziji takvog sadržaja gotovo da nema, a u dnevnim novinama najčešće postoji svega nekoliko pasusa posvećenih nekom koncertu ili novom albumu skrajnutih među poslednjim

106 | april

stranama, tamo negde između sporta i vremenske prognoze. Zato se publika okreće portalima, jer portali nude ovu vrstu sadržaja. Oni su današnjoj publici ono što je Pop Rock bio 80–ih. „Ovo je istorijski proces koji traje“, napominje novinarka. „Stvari se ponavljaju, štampani mediji će ponovo zaživeti“, dodaje Sandra pomalo optimistično. „Verovalo se da će i radio potpuno izumreti, kada se pojavila velika kutija, ali se to na kraju nije desilo. Radio se sve više sluša. Koliko je radio bitan dovoljno je da se vratimo u ne tako daleku prošlost, u period 90–ih kada se rok muzika jedino mogla čuti preko radija. Nama samo preostaje da sačekamo i vidimo kuda će nas odvesti ovaj napredak civilizacije“, završila je Sandra svoju priču.

Ne mogu a da ne odlutam u taj neki drugi svet, kada su redovi ispred kioska bili veći od onih u supermarketima. Kada su se novine kupovale dok su još vruće, tek izašle iz štampe, a korzoi bili puni mladeži koja je raspravljala o bitnim stvarima. Miris novina postaje stvaran i dok čitam nedeljni uvodnik znam da ovo nije vreme kao pre, da je vreme za promene, u borbi sa silama, dok dobuje kiša, uz vetar i zastave…

107

Muzika

Acid Radio: Muzičko buđenje iz zimskog sna 108| april

Intervju: Anđela Đurašković @andjapise Fotografije: Nada Vojinović @nadavojinovic

O

tuđenost, nesklad između „ja“ u ogledalu i onog koje se ogleda u drugima, nemogućnost da se starijim generacijama oproste kolektivni propusti, a ovim tek stasalim apatija – svaka pjesma na novom albumu mladog podgoričkog benda „Acid Radio“ istovremeno kao da proziva i poziva na promjene. Lansiranje prvijenca na domaće muzičke talase pružilo mi je priliku da sa osnivačem benda, Lukom Boškovićem, proćaskam za aprilsko izdanje Plezir magazina. O muzici. O ljudima koji je slušaju. I onima koji žive da je stvaraju.

Ovim intervjuom zvanično kršim sva osnovna pravila novinarskog zanata: prekoputa mene, u stolici namijenjenoj sagovornicima, sjedi osoba sa kojom dijelim život. Nepristrasnost? Otišla kroz prozor. I dok mu kroz smijeh deklamovah načela etičkih kodeksa, čisto da potvrdim da ih znam, sjetih se Kaporove „Une“. Prepričah mu redove koji o intervjuu govore kao o dosijeu, a o novinaru kao osobi koja treba da provede mnogo vremena sa ličnošću kojom se bavi.

Mali onlajn kutak za informacije o Luki Boškoviću, osnivaču benda „Acid Radio“? Mogla bih ga ispuniti sa toliko anegdota! Uvidom u to kako su krajem 2015. četiri druga ventil od poslovnih i studentskih obaveza pronašla u nedeljnim okupljanjima uz instrumente, bez ikakvih obave-

110 | april

za. Pričom o talasu oduševljenja koji bi uslijedio svaki put kada bih stihove, koje je Luka bilježio u sveščicu kad god bi inspiracija došla u posjetu, prepoznavala kao zaokružene cjeline unutar već snimljenih numera. O satima i satima razgovora koji bi uslijedili svaki put kada bih ga zamolila: „E, hajde da pričamo o ovom tekstu!“ Da, toliko definitivno mogu. Uostalom, pravila ponekad služe i da bi se kršila, zar ne!? A ja za ovaj prekršaj imam lijep povod: krajem marta ove godine „Acid Radio“ je svoj album prvijenac, koji nosi ime benda, izdao za muzičku kuću „Metropolis“. Deset pjesama, pet na našem, a pet na engleskom jeziku, tematski čine izazov za „status quo“ u društvu. U koštac sa uljuljkanošću uhvatili su se Miloš Pupović, bubnjar, Damjan Vujošević, basista, Radoje Albijanić, vokal, i moj sagovornik, Luka Bošković, gitarista i prateći vokal. Luka takođe potpisuje tekstove svih numera na albumu, zajedno sa Damjanom i muziku, dok iza aranžmana stoji cio četverac.

Za aprilsko izdanje Plezira zamolila sam ga da sve te stihove pretoči u rečenice. Da se udobno zavali u fotelju za intervjuisanje. Da pomirimo naša dva posla, dva različita vida ljubavi prema riječima. Da se, kobajagi, uozbiljimo. A zapravo pratimo u kojem će smjeru razgovor teći širom otvorenih očiju.

111

KAKO STE VAS ČETVORICA ODLUČILI DA NEDJELJNO DRUGARSKO „DŽEMOVANJE“ PRETVORITE U OZBILJAN RAD NA AUTORSKOM MATERIJALU BENDA KOJI DANAS ZNAMO KAO „ACID RADIO“?

LJSTVO SOBOM JEDNAKO KOLIKO I NEZADOVOLJSTVO DRUŠTVOM. OTKUD IDEJA DA CIO ALBUM POSVETITE BAŠ TOM OSJEĆAJU TJESKOBE, I TO I NA MATERNJEM I ENGLESKOM JEZIKU?

„Acid Radio“ je od početka trebalo da bude autorski projekat započet s prijateljima, radi uživanja u muzici koju sami stvaramo. Prvi mi je u pomoć priskočio dugogodišnji prijatelj i bubnjar Miloš Pupović. Počeli smo isključivo sa studijskim radom, ali nakon što su nam se pridružila još dva dobra druga, Damjan Vujošević na bas gitari i Radoje Albijanić na vokalima, odlučili smo da sve to prenesemo i u prostor za probe, što se pokazalo kao pun pogodak. Iz tog neobaveznog drugarskog džemovanja su brzo izašle i prve pjesme koje smo zabilježili na live demu „Axis Of Rotation”, kako bi ljudi znali da postojimo, a nakon toga smo polako otpočeli i rad na svom studijskom albumu koji je nedavno izašao za muzičku kuću „Metropolis“.

To je jednostavno nešto što je prirodno izašlo tematski kao refleksija društvene situacije, kako na kolektivnom tako i na individualnom planu.

U suštini svi mi koji žurimo da mijenjamo svijet možemo i moramo da poboljšamo sebe prije svega, da apatiju i letargiju zamijenimo nadom i zainteresovanošću kako bi nam svima bilo bolje.

Za bilingvalnu varijantu smo se odlučili jer nam je primarna domaća odnosno regionalna publika. U tom ambijentu se najprirodnije osjećamo, a i smatramo da je malo domaćih bendova koji ozbiljno i kvalitetno rade ovu vrstu muzike, sa dozom posvećenosti koja će slušaoca natjerati da ne promijeni kanal ili stanicu. A ako se sve to svidi i nekom strancu, nećemo se buniti (smijeh).

POSTOJI LI NEKA PJESMA NA ALBUMU KOJA DA LI STE OD POČETKA ZNALI U KOJEM TI JE POSEBNO DRAGA? AKO DA, ZAŠTO BAŠ MUZIČKOM PRAVCU ĆETE SE RAZVIJATI? ONA I ŠTA JE POSLUŽILO KAO INSPIRACIJA KOJI SU VAŠI UZORI I IZVORI INSPIRACIJE ZA NJU? NA GLOBALNOJ MUZIČKOJ SCENI? Ako baš moram jednu da izdvojim, onda neka Pa znali smo da će muzika biti rok/metal usm- to bude „Fobija”. Iz više razloga. Prije svega, to jerenja, s obzirom na to da je to nešto što privat- je kompozicija sa kojom smo otpočeli rad benno najviše slušamo, ali nismo žanrovski ograniče- da, kolektivno je aranžirali; prvi trenutak u kom ni - ono što prirodno izađe iz nas na probi i svidi smo svi kliknuli, osjetili se kao jedno, počeli da nam se to i bude zvučno zabilježeno kasnije. Što uživamo zajedno, pogledali se, osmjehnuli i taj se tiče uzora, tu je uvijek nezaobilazna Metallica osmijeh nas od tada prati. Inspirativno, iza nje (svaka njihova inkarnacija), zatim ex-Yu rock od se krije pitanje samospoznaje i duhovnosti na A do Š, kao nešto na čemu smo se svi podigli, neki način. Pjesma prati analognog čovjeka u i nakon toga sve ostalo, da ne izdvajam nikog digitalnom svijetu, koji nije siguran koji je put isposebno. Ne slušamo bukvalno „od Silvane do pravan. Da li onaj koji mu je u djetinjstvu usađen Nirvane”, ali sve između ta dva ekstrema dolazi u vaspitanjem kao pravedan ili ovaj novi, koji sve to obzir. I Nirvana, naravno (smijeh). odbacuje? Da li ljudi stvarno vjeruju u onu društvenu sliku koju brižljivo grade godinama i prezVAŠ PRVIJENAC JE U MEDIJIMA OKARAK- entuju je spoljnom svijetu, uvjeravajući i sebe u TERISAN KAO „TEMATSKI ZAOKRUŽE- tom procesu? Da li u onih desetak minuta prije NA CJELINA“, KOJA TRETIRA NEZADOVO- nego utonemo u san, kada smo sami sa sobom

112 | april

113

ma gdje bili, i dalje lažemo sebe ili možda u tom trenutku odložimo masku pored kreveta i shvatimo neke stvari onakvima kakve jesu i priznamo ih kao prvi korak ka poboljšanju?

DA LI SADA, NAKON ZAVRŠENOG RADA U STUDIJU, IMATE U PLANU NASTUPE UŽIVO? Naravno, u toku su pripreme za nastupe u svrhu promocije tek izašlog albuma. Uskoro treba da bude gotov i prvi spot za već pomenutu „Fobiju“, koji radi Milutin Jovančić – Mita iz bendova Block Out i Čovek Vuk. Najvjerovatnije ćemo sačekati da spot izađe iz njegovog studija pa da onda organizujemo tematske večeri na kojima ćemo publici prezentovati spot i odsvirati album u cjelosti; da li sami ili u saradnji sa još nekim bendom, to ćemo odlučivati u zavisnosti od situacije.

Za sada su u planu takva dešavanja u Beogradu, Podgorici i Nikšiću, ali radimo na tome da i ostali veći gradovi, u kojima bi publika bila zainteresovana da čuje i vidi to što radimo, budu dodati na mapu.

KAKO OCJENJUJEŠ MUZIČKU SCENU U CRNOJ GORI I REGIONU U CJELINI? Muzička scena u Crnoj Gori se sastoji od nekoliko prijateljskih bendova kojima entuzijazam ne posustaje, bez obzira na okolnosti. Ti bendovi su dominantno stacionirani u Nikšiću, kao glavnom gradu kada je rok muzika u pitanju, i u Podgorici, a nekoliko njih i u Baru. Scena je mala ali djeluje zdravije nego ikad u poslednje vrijeme; valjda zato što se do sada iščistila i na njoj su ostali samo ljudi koji ozbiljno ulažu trud i vrijeme u muziku, ako pričamo o undergroundu, što ova muzika realno i jeste. Koliko mogu da vidim, situacija je

114 | april

vrlo slična i u regionu. Ima bendova koji mogu da ponude mnogo i da se potrkaju sa bilo čim što izađe na Zapadu. Samo se iskreno nadam da će istrajati u svom radu jer nam je potrebno što više takvih ljudi i sastava.

S DRUGE STRANE, DA LI PUBLIKA NA NAŠIM PROSTORIMA DAJE PROSTORA ZVUKU KOJI JE MALO MANJE „MAINSTREAM“?

Po meni su su oduvijek postojale dvije vrste publike ovdje. Ona koja guta sve što se servira iz mainstream mašinerije i plasira u medijima i javnosti, bez obzira koji žanr da je u pitanju. Nekad je to bio rok, danas su to neke druge stvari. Zbog toga i ne krivim ljude za opadanje popularnosti naše muzike; oni jednostavno prihvataju onaj put kuda krene većina da ne bi bili odbačeni. Sa druge strane, postoje ljudi koji uvijek žele da čuju nešto drugačije, nešto novo, ljudi koji se vode ličnim doživljajem u umjetnosti. Njih je prirodno manje, a ovo čime se mi bavimo upravo oni i iznose, i veoma smo im zahvalni na tome. Takođe ih je zbog toga i teže zadovoljiti - oni će vam odmah reći ako nešto nije kako treba, što nam samo daje dodatni polet u radu.

UKOLIKO POJEDINAC ILI GRUPA ODLUČE DA UĐU U SVIJET MUZIKE NE KAO IZVOĐAČI TUĐIH, VEĆ STVARAOCI SOPSTVENIH NUMERA, NA ŠTA SVE TREBA DA BUDU SPREMNI? U KAKVIM SE USLOVIMA SNIMA ALBUM I SA KOJIM SE PREPREKAMA TREBA SUOČITI? Kao i u bilo kom kreativnom procesu, ne samo u komponovanju, potrebno je da pojedinac ili grupa budu iskreni u izrazu, da stvarno vole ono što rade. Nije pametno voditi se ničim tuđim; treba

115

biti samo svoj i naći ljepotu u jednostavnosti, ako ni zbog čega drugog onda zbog situacije u kojoj primate negativnu kritiku. Ako ste ispoštovali sve gore navedeno nećete morali sebe da pitate: „Pa zašto nisam uradio ono što sam stvarno zamislio?“. Sa takvim stavom nikakva odricanja ni prepreke - a ima ih mnogo - ne predstavljaju problem. Što se tiče snimanja albuma, u poslednje vrijeme je tehnologija napredovala do te mjere da sve možete da snimite i realizujete kod kuće uz donekle minimalna ulaganja. Mi smo u potpunosti ispoštovali taj „DIY“ pristup uz veliku pomoć našeg producenta Branka Jugovića, koji je bio zadužen za miks i mastering.

KOJI SU VAŠI PLANOVI ZA PREDSTOJEĆI PERIOD? Kao što sam već pomenuo trenutno smo u pripremama za promocije uživo i u iščekivanju spota. Nakon toga ćemo nastaviti da radimo ono što najbolje umijemo, a to je da makar jednom nedjeljno prođemo kroz vrata prostora za probe, iza kojih ostaje sve negativno i materijalno, i da sviramo muziku koju volimo, dok god uživamo u tome zajedno.

116 | april

117

Muzika

Tijana Sekulić i Marijana Olbina: Musicology je ljubav

Intervju: Sara Savčić @sara_savcic Fotografije: Aleksandar Zec 118 | april

U

moru festivala koji zapljuskuju Beograd u mom srcu jedan zauzima posebno mesto. Ukoliko iz nekog neverovatnog razloga niste čuli za Musicology festival, molim vas da taj propust ozbiljno shvatite i potrudite se da što pre nadoknadite propušteno. O tome gde i kako da to učinite više ćete saznati od moje dve divne gošće, Tijane Sekulić i Marijane Olbine, žena kojima možemo zahvaliti na prilici da uživo uživamo u muzici koju stvaraju Gregory Porter, Mario Biondi, Brand New Heavies, Hindi Zahra, Incognito i mnogi drugi.

KADA SE KAŽE MUSICOLOGY FESTIVAL, NA ŠTA PRVO POMISLITE? :)

je i to što smo mi rasli kako je Musicology rastao, učili najviše na svojim greškama, sticali iskustvo ali i prijatelje, sledbenike, istomišljenike.

Marijana: Po mom mišljenju, najznačajniji momenat je trijumf prvog koncerta serijala. Nakon dve godine održavanja festivala Musicology na terenima Kalemegdana, desila se prelomna tačka. Shvatili smo da nije dovoljno da se okupljamo 4 dana godišnje. Prosto, duši nisu dovoljna 4 dana, već moramo da je hranimo čitave godine. Takođe, želeli smo da se okrenemo drugačijoj vrsti koncerta, intimnijim i manjim, jer se kontakt publike i izvođača potpuno izgubio.

A ako nema te kružne energije, koncert postaje samo šou, a uživanje u njemu postaje isključivo divljenje nečijoj muzičkoj virtuoznosti. Mi smo želeli pravi old schooll doživljaj. Osećaj da gotovo možeš da dodirneš izvođača, a vrlo često i da uhvatiš njegov pogled. Mislim da je to ono što je potpuno odvojilo Musicology Barcaffe Sessions od drugih festivala i koncertnih prostora.

Tijana: Krv suze i znoj. (smeh) Šalim se, naravno, ali prva pomisao je neverovatna količina pozitivne energije, truda i rada. Musicology je projekat na koji smo svi u firmi ponosni, nešto što želimo da ostavimo Beogradu, našoj deci i nešto po čemu želimo da nas ljudi zapamte. Želimo i da se ljudima, kad neko pomene Musicology, razvuče osmeh na licu kao nama. Musicology je KAKO JE DOŠLO DO IDEJE DA SE NAPRAVI KONCEPT FESTIVALA KOJI ĆE TRAJATI NEKOdobra energija ovog grada!

LIKO MESECI? Marijana: Da, definitivno! Musicology je jednom rečju - ljubav. Drago mi je što primećujem Tijana: Mi smo pre svega, to uvek volim da nada Musicology na taj način vidi sve više ljudi. To glasim, vlasnici kluba BITEFARTCAFE, koji ove je naša mala niša dobre muzike i sigurna zona godine gazi sedamnaestu sezonu?!? Ne krijem da sam na klub emotivno najslabija i najponodobrog ukusa. snija. Bitefartcafe je taj koji je i iznedrio MusiOD OKTOBRA PROŠLE GODINE USPEŠNO cology festival, a pretprošle godine smo slavili GAZITE PUTEM DRUGE SEZONE KONCERT- petnaesti rođendan kluba i želeli smo da na neki NIH SERIJALA. KADA VRATITE FILM UNAZAD, način proslavimo Bitefartcafe. To smo i uradili, ŠTA BISTE IZDVOJILE KAO NAJZNAČAJNIJE razvukli smo festival sa četiri dana na serijal koji traje nekoliko meseci i umesto 4 velika koncerta MOMENTE? imamo 12 manjih u jednoj sezoni, i sve koncerte Tijana: Druga godina serijala, ali četvrta godi- smo uradili u klubu, osim Gregory Portera jer na Musicology pokreta. Apsolutno svaki koncert je interesovanje bilo toliko da smo ga prebacili nam je i najznačajniji koncert, jer samo mi zna- u Dom sindikata. Klub je osnova svega. I to se mo koliko truda, rada, želje i volje stoji iza organi- pokazalo kao odlična stvar, jer je ljudima bolje i zacije svakog pojedinačnog koncerta. Značajno prijemčivije da jednom mesečno kupe karte za

koncert. Kao što je Marijana rekla, intimnost je nešto što smo dobili i apsolutno svi muzičari su oduševljeni konceptom, time koliko im je publika blizu, na dodir od njih.

FESTIVAL JE UGOSTIO MNOGA EMINENTNA IMENA MUZIČKE SCENE REGIONA I SVETA. KAKO ZAPRAVO IZGLEDAJU PREGOVORI SA MUZIČKIM ZVEZDAMA PRE NEGO ŠTO ĆE VAM DOĆI U GOSTE? Tijana: Miša voli da kaže da on „peca’’.(smeh) Mi smo mali festival bez ikakve pomoći države i grada, naši budžeti su prilično ograničeni i jedini način da dovedemo neko veće ime jeste da ga „upecamo’’ dok je na turneji po Evropi, ukoliko ima prazne dane u rasporedu. Nekada ti pregovori ili bolje rečeno „nagovori“ traju i po dve, tri godine.

Marijana: Tu treba dodati i da smo poprilično izbirljivi. Volimo da dovedemo i legende kao što su Brand New Heavies ili Incognito, ali budućnost i cilj ovog serijala je sticanje potpunog poverenja naše publike, kako bismo mogli da radimo koncerte i izvođače, poput Bernhofta, na primer. Izvođače i bendove koji izuvaju iz patika, ali naša publika prosto nije preterano upoznata sa njihovim radom. Zato smo i započeli kampanju „press play“, čija je ideja bila da sugerišemo našim posetiocima da poslušaju muzičare koje im predlažemo ili dovodimo i da, ukoliko im se dopadne to što čuju, dođu na koncert. Tako su svi prisutni na koncertu norveškog izvođača, Bernhofta, sa koncerta izašli u potpunoj neverici. Takvih izvođača ima mnogo, ali moramo da znamo da za njih postoji interesovanje i da nam naši gosti veruju da smo napravili dobar izbor.

Naravno, na nekoj zlatnoj sredini su izvođači poput Gregori Portera, koji su i aktuelni i interesantni i muzički uzbudljivi i oni su posebna poslastica za organizatora, a naročito za PR-a.

POSAO PR-A PODRAZUMEVA GOMILU VEŠTINA POPUT KOMUNIKACIJSKIH, PREGOVARAČKIH I ORGANIZACIONIH. ŠTA SVE DOLAZI U TOM PAKETU I KOJE SU TO LEPE, ALI I MANJE LEPE STRANE POSLA? Marijana: Komunikacija je predivan posao, čak i kada komunicirate sa teškim ljudima. To je poseban izazov. Kao mali koncertni serijal, bez velikog budžeta za PR i marketing aktivnosti, mi smo neka vrsta žonglera i mađioničara. Vrlo često umemo da kažemo kako bi nam bilo dosadno da imamo veliki budžet. Ovako moraš da upotrebiš maštu, smišljaš, dovijaš se i snalaziš. Što je opet sa druge strane uzbudljivo i tera te da razviješ neke veštine koje bi u drugom slučaju zakržljale i da naučiš mnogo novih stvari, na primer, da budeš i grafički dizajner i kopirajter i stručnjak za SEO i ostalo što je već deo tvog posla. Lepo je kada upoznaš ljude koji shvataju značaj Musicologya i žele da nam pomognu.

Lepo je kada mogu da govorim o koncertu i izvođaču i predstavim ga široj javnosti. Lepo je kada nam dođe izvođač i kada sa njima razmenimo iskustva, mnogo smo od njih naučili. Ružnih stvari ima, naravno, ali one padaju u senku pored svih onih lepih.

Tijana: Tako je. Lepe strane posla su kad otvorite vrata kluba i nasmejani gosti ulaze, ili kad muzičari konačno izađu na binu. I aplauzi i reči zahvalnosti, i sav taj dobar vajb nakon koncerata jesu zaista vetar u leđa i to je ono zbog čega sve to radimo. Manje lepo je to što se dešava da nas ponekad mediji ignorišu jer nisu čuli za izvođača, bez obzira da li je on dobio Gremi nagradu, i zavisite od toga. Manje lepo je kad se ne poštuju muzičari i priča se ceo koncert. Manje lepo su ružni komentari i žao nam je kad ih ima, ali hvala Bogu uvek su velikoj manjini i to shvatamo kao deo posla. Na kraju dana one lepe strane uvek prevagnu na tasu. Kao i uvek za sve u životu.

U AKTIVNOM PROMOVISANJU FESTIVA- 2007. godine. Meni je to bilo magično, došla sam LA UČESTVUJETE VAS DVE. KAKO FUNK- iz marketinške agencije i radnog vremena od 9 CIONIŠETE KAO TIM? do 5 i sedenja u mračnoj kancelariji i odjednom - ja organizujem koncert i to u Domu sindikata!

Tijana: Večno ću biti Miši zahvalna što je MAGIJA! zaposlio Marijanu, jer ne samo što poseduje sve kvalitete dobrog PR MANAGERA, Marijana je ČUVENI STE I PO ORGANIZOVANJU SJAJNIH pre svega dobar i ispravan čovek, a to je najbi- AFTER PATIJA NA KOJIMA BUDE JOŠ RASPEtnije. Nas dve smo potpuno različite, i baš zbog VANIJE I OPUŠTENIJE NEGO NA SAMOJ SVIRtoga, zbog dopunjavanja onoga što ona druga CI. KAKVI SU UTISCI I KOMENTARI GOSTUnema, mislim da smo poprilično dobar tandem. JUĆIH MUZIČARA I BENDOVA, ŠTA ONI KAŽU Iako sam starija i duže u poslu, mnogo toga sam ZA MUSICOLOGY? naučila od nje. Evo i jedno srce za koleginicu. <3 Tijana: Recimo jedan od najslađih komentara Marijana: Vau, nemam šta da dodam. Šalim se, je bio kada je Sajmon iz Brand New Heavies imam. Ovo mi je šesta godina u Bitefartcafeu i doslovce rekao: „You made me feel like a James tu sam odrasla i profesionalno se formirala, a Ti- Bond!“ Zaista se potrudimo oko svakog muzjana je mnogo uticala na moje uobličavanje. Ne ičara i svake osobe koja putuje sa njima, posle mislim samo na to što sada ponekad obujem i nam se danima zahvaljuju i često oni utiču na nešto što nisu starke, pa čak i nekad stanem na menadžera da im ponovo bookira koncert kod štiklu. (smeh) Tijana je neko od koga može puno nas. da se nauči i generalno neko ko je šest godina pre nego što sam ja došla praktično sama vodi- A to je baš lepa satisfakcija kada znate da oni la ceo PR i marketing. Ona je jedna žena zmaj i žele da se vrate. Gregory Porter nam je pevao na često joj se i muškarci sklanjaju sa puta. Svakod- afterpartijima i posle koncerta na Kalemegdanevno učimo jedna od druge, razmenjujemo nu i posle koncerta u Domu sindikata. Ne znam znanja i iskustva i zajedno napredujemo. To je kako smo to izveli, ali popeo se na našu malu valjda i suština. binu i poklonio nam pesmu za kraj.

POSTOJI LI NEKI KONCERT KOJI BISTE POSEB- Marijana: Da, kažu da Gregori to nikada ne NO IZDVOJILE? radi. Nemojte pogrešno da me shvatite, ne zato što je umislio da je velika zvezda, nego baš naObe: Gregory Porter na Kalemegdanu, Mario Bi- suprot. Zato što je toliko skroman da ne želi da ondi oba koncerta u klubu, svaki koncert Kezian se eksponira posle koncerta. Međutim, bilo mu Jones, a radili smo ih četiri koliko pamtimo, onaj je toliko prijatno da je oba puta u Beogradu čuveni koncert na kiši Dirty Loops, Incognito, napravio izuzetak. To je jedno srce od čoveka.

Bojan Zulfikarpašić..uf teško je izdvojiti jedan.

KAKO BISTE DEFINISALE MUZIKU KOJU PROTijana: Evo recimo, prvi koncert koji sam orga- MOVIŠE FESTIVAL? nizovala na početku rada u Bitefartcafeu, Roy Ayers u Domu sindikata, mislim da je to bio april Marijana: Zapravo definicije nema. Musicol-

ogy Barcaffe Sessions je slobodna forma i ne ograničavamo se ni u kom pogledu, kao što je nemoguće ograničiti ni muziku. Bitno je samo da prepoznamo umetničku vrednost izvođača.

Tijana: Dodala bih da mi Musicology i zovemo festival DOBRE muzike, nije toliko bitan pravac koliko nam je važno da, kao što je Marijana već rekla, ima umetničku vrednost, kvalitet izvođenja i da je taj neko umetnik, a ne folirant i one hit wonder. Trudimo se i da pomognemo mladim muzičarima, klincima koji studiraju da organizujemo radionice sa muzičarima koji nam dolaze, da izbliza dodirnu i popričaju sa svojim idolima.

avion i nisu se ukrcali sa ostalima? Dakle, bilo je izvesno da neće ni stići na koncert, pa smo već počeli da tražimo zamenu za njih. Na sreću, stigli su. Dvadeset minuta kasnije nego što je koncert trebalo da počne. Ali dobro, zato je svirka i žurka bila nikad bolja. Nas troje negde jesmo srž organizacije, ali čitava Bitefartcafe ekipa je tu da sve sprovede u delo na samo veče koncerta, kao i naša koleginica Zorica iz računovodstva, bez koje bismo bili izgubljeni i naša doskorašnja koleginica Nadežda Dimitrijević, koja je nastavila sa internacionalnom DJ i bukerskom karijerom, ali nosi Musicology u srcu.

ISTINSKI SE RADUJEMO DOLASKU LEPOG VREMENA A S TIM U VEZI NE MOGU DA SE NE SETIM SJAJNIH NASTUPA NA VAŠEM SUMMER STAGE-U I VEĆ ME SVRBE TABANI. ŠTA NAM LEPO SPREMATE U NAREDNOM PERIODU?

KO STOJI IZA KULISA FESTIVALA OSIM VAS DVE I MIŠE RELIĆA? U ORGANIZACIJI SJAJNIH DOGAĐAJA KOJE NAM PRIREĐUJETE, DA LI SVE UVEK IDE GLATKO ILI NAILAZITE I NA POTEŠKOĆE? POSTOJI LI I NEKA ANEGDOTA KOJU BISTE PODELILE SA NAMA? Marijana: U trenutku kada ovo pišemo, još uvek nam nije stigao potpisan ugovor, ali je Tijana: Pa suštinski, nas troje. (smeh) Miša se jedan koncert kome se posebno radujemo gotčesto šali: „Dajte nam evropsko prvenstvo u fud- ovo pa siguran. Naravno, ceo klupski program balu da organizujemo i to ćemo levom rukom.’’. premeštamo u predivni Summer Stage među kalemegdanskim zidinama, ali pratite nas, jer Recimo situacija sa festivala 2015. godine. Sada ćemo uskoro objaviti lepe novosti. mi je smešno, ali tada nije bilo smešno ni malo, kad me je pozvala hostesa sa aerodroma da mi KAKVI SU VAM DALJI PLANOVI ŠTO SE javi da u avionu kojim je trebalo da dođe Grego- SAMOG FESTIVALA TIČE? ry Porter nema ni njega ni njegovog benda, nikoga. Ja sam u tom trenutku kupovala ćevape za Tijana: Deo planova smo ostvarili ove sezone, Brand New Heavies i počela da plačem u sred a to je da se proširimo na region, ove sezone je ćevabdžinice, u neko doba noću, a mene čovek to Slovenija, od sledeće se nadamo da osvajamo koji peče roštilj teši.. Ne mogu ni da zamislim šta hrvatsko tržište, a za dalje ko zna. (smeh) Držimo je pomislio da mi se dogodilo. Sutradan je prvi se toga da nam dolaze samo dobri muzičari i da stigao saksofonista Yosuke Sato, i izgrlila sam ga mi damo sve od sebe da budemo besprekorni kao najrođenijeg. Kad je Gregory stigao kasnijim u organizaciji i dobri domaćini. Ljudi to osećaju, avionom pokazivala sam mu sede zbog njego- cene i zbog toga Musicology pokret raste. vog kašnjenja. (smeh) Marijana: Vidimo se na praznicima dobre muzike!

Marijana: Čekaj Tićo, a to što su klavijaturista i prateći vokal Brand New Heavies zakasnili na

Leksikon

Intervju: Sara Savčić @sara_savcic Fotografije: Danilo Đelević, Lazar Ilić

Nataša Gardašević Njezvanova Budi promjena koju želiš da vidiš 126| april

V

eliko zadovoljstvo mi je što sam u aprilskom leksikonu imala priliku da ugostim jednu sjajnu ženu, zabavnu, svoju i neprikosnoveno duhovitu. Osobu na čiji Instagram profil mnogi od nas rado odlaze po malu ili malo veću dozu rasterećujućeg smeha kako bismo se humorom suočili sa svakodnevnim brigama. Njen šarm, humor i harizma osvojili su čitav region, njeno ime je Nataša Gardašević, a znate je kao Njezvanovu.

NEŠTO ZA POČETAK? Koje god pitanje da imate, na svako je ljubav tačan odgovor.

NJEZVANOVA IZ PERA DOSTOJEVSKOG NAM JE POZNATA, ALI ISPRIČAJTE NAM KAKO JE NASTALA VAŠA NJEZVANOVA? Njezvanova postoji dugi niz godina, davno prije Instagram popularnosti, još prije desetak godina sam prvo na Fejsbuk nalogu bila Njezvanova, pa onda na Tviteru dok sam ga koristila, a Instagram je bio dobra eskalacija lika koji je sam sebe stvorio iz mene.

DA LI JE OVO VAŠ NAČIN DA SE NEDOVRŠENA PRIČA O NJEZVANOVOJ NASTAVI? Sve su priče nedovršene, i sve jeste naš način da nešto kažemo, uvijek.

KAKO SE PREPLIĆU OSOBINE OZBILJNE PRAVNICE I DUHOVITE, KRITIČNE ŽENE BEZ DLAKE NA JEZIKU? IMATE LI UTISAK DA SE STALNO PRAVE TE PODELE U KOJIMA MOŽEMO BITI SAMO JEDNO ILI DRUGO I GDE JE U SVEMU TOME NATAŠA GARDAŠEVIĆ?

Vi meni recite kako se prepliću ta dva lika, ne gledam ja sebe nego vi mene. (smeh) Oba ta lika je Nataša, unutra nedje. Kao i treći lik koji smo napravili, Malibu barbie, dje sam ja prototip ljepotice modernog doba, serija fotografija kojima sam dala naziv „mogu no neću“ svjedoči tome.

Njezvanova je moj ego. Prgava, pravedna, moja.

U SVOJIM KLIPOVIMA NA VRLO NEPOSREDAN I DUHOVIT NAČIN KRITIKUJETE DANAŠNJE DRUŠTVO, SA AKCENTOM NA BALKAN I CRNU GORU, ZBOG ČEGA VAS POREDE I SA GENIJALNIM MUŠKIM SASTAVOM THE BOOKS OF KNJIGE I SRPSKOM INSTAGRAM SENZACIJOM DINJA. DA LI STE OČEKIVALI OVAKO POZITIVNE REAKCIJE I VELIKI ODZIV LJUDI IZ CELOG REGIONA NA VAŠE VIDEE I DA LI STE IMALI UZORE U NEKIM KOMIČARIMA? Davanje bez očekivanja ičega zauzvrat je jedini stoprocentno precizan recept za sreću, iako ne postoji definicija ničega što je zbilja veliko, kao što je recimo ljubav, ovo bi bilo recimo najbliže nekoj definiciji ljubavi. Ljubav uvijek, ali uvijek donosi plodove. (smeh) Nisam ni pratila komičare ranije, tako da je odgovor na pitanje da li sam imala neke uzore - ne. The Books of Knjige su mi maestralni, obožavam ih.

KAKO SE NOSITE SA ODGOVORNOŠĆU KOJU SA SOBOM NOSI OBRAĆANJE TAKO ŠIROKOM AUDITORIJUMU? Svako od nas dobije tačno onoliko koliko je u stanju da podnese. Snalazim se najbolje što znam, pazim na to koliko je do mene. Velika masa ljudi sluša šta pričam, sa jedne strane je to opterećenje, ali je i moć da utičeš na ljude na dobar način.

Jako sam zahvalna na toj privilegiji i gledam da što obazrivije vladam njom.

POVRŠNOST, MALOGRAĐANSTVO, RASIPNIŠTVO, POREMEĆEN SISTEM VREDNOSTI… SVE SU OVO TEME KOJE NAS DOTIČU I BRINU. MISLITE LI DA ZBOG ČINJENICE DA NAM JE DANAS LAKŠE NEGO IKADA PRE DA SVOJA RAZMIŠLJANJA PODELIMO SA VELIKIM BROJEM LJUDI ZAHVALJUJUĆI DRUŠTVENIM MREŽAMA, DO PROMENE MOŽE DOĆI ILI JE SAMO LAKŠE UJEDINITI SE SA ISTOMIŠLJENICIMA DOK OVI DRUGI SURFUJU DRUGIM VODAMA? Do promjene uvijek može doći. Budi promjena koju želiš da vidiš je otprilike ono što mene pokreće. Sve je moguće i sve se i mijenja. Samo fokus treba staviti na dobro, a ne na loše, bez obzira na to koliko je možda loše brojno veće i učestalije. Ono čemu dajemo energiju, raste.

ZA RAZLIKU OD OPSEŽNOG LITERARNOG STVARALAŠTVA KAKVO JE, RECIMO, STVARALAŠTVO DOSTOJEVSKOG, SVET JE DANAS POSTAO ROB KRATKIH FORMI, A LJUDI NESPREMNI DA POSVETE PAŽNJU NEČEMU DUŽE OD PAR MINUTA. KOLIKO JE PO VAŠEM MIŠLJENJU INTERNET SA AKCENTOM NA DRUŠTVENE MREŽE DOPRINEO OTUĐENJU LJUDI I ODSUSTVU FOKUSIRANOSTI?

DA SKRENEMO MALO SA OZBILJNIH TEMA, IZ ŽENSKOG UGLA MORALA SAM DA PRIMETIM DA IMATE VRLO INTERESANTAN I POMALO VICKAST STIL ODEVANJA KOJI DODATNO DOPRINOSI VAŠOJ ULOZI NJEZVANOVE. KO ILI ŠTA UTIČE NA VAŠ STIL I DA LI SE I PRIVATNO NA TAJ NAČIN IZRAŽAVATE ILI JE TO NEŠTO ŠTO EKSKLUZIVNO RADITE ZA SVOJE PRATIOCE? Taj vickasti stil je dio mog karaktera, ne podliježem masovnom priklanjanju trendovima, moda jeste stvar karaktera i ličnosti. To je moj stav. Zato mislim da je masovno praćenje trendova takođe vid alijenacije i masovne indentifikacije koja je vid bezličnosti. Ne radim specijalno za pratioce, sve što su ikad od mene čuli ili vidjeli sam prava ja. Ista takva sam uživo privatno, nema razlike. Tu iskrenost su i prepoznali.

BUDUĆI DA GOTOVO SVAKODNEVNO ZASMEJAVATE LJUDE, KO ILI ŠTA JE VAS POSLEDNJI PUT SLATKO NASMEJALO? Lucija. Moja bratanica. Slatko me nasmije svaki dan.

PAMTITE LI KAKO STE OSTALI BEZ PRVOG MLEČNOG ZUBA?

Generalizacija je majka većine grešaka. Svaka medalja ima dvije strane, isto kao što utiče na Ne volim ništa mliječno, vegan sam. otuđivanje ljudi, isto se tako na primjer sjećam u odrastanju da smo morali da zovemo radio da SLATKO, SLANO ILI NEŠTO TREĆE? čujemo neku pjesmu i da čekamo CD da stigne u muzičke šopove da bismo čuli muziku koja nam Lubenica, japanska jabuka i urme. se sluša, nismo mogli kao danas prosto upaliti jutjub. Sve ima i dobre i loše strane, pa i internet.

KO JE VAŠ OMILJENI CRTANI JUNAK? Paja patak.

PET REČI KOJE VAS OPISUJU? Iskrena, pravična, nestrpljiva, brza i neustrašiva.

MOŽE LI SE ŽIVETI OD LJUBAVI PREMA ONOME ŠTO RADIMO? Ja mogu.

PREPORUKA ZA PROČITATI, POSLUŠATI, POGLEDATI? Pročitati Razgovore s bogom, Nil Donald Vols, čuti Leonarda Coena muziku za True Detective

i pogledati Kid duk Kima „Proljeće, ljeto, jesen, zima, proljeće“.

DA LI JE ZA VAS HUMOR NAJOŠTRIJE ORUŽJE? Smijeh je lijek. Oružje ne liječi. Smisao za humor je način da se ukaže na istinu, koja često zaboli.

Najlakše ju je servirati kroz šalu.

PORUKA ZA KRAJ? Ne vjerujem u kraj.

Životni stil

Katarina Gaj Isakov Lepota života na njen način Intervju: Sara Savčić @sara_savcic

134| april

K

aća Gaj Isakov je osoba koja svoju kreativnost i maštovitost ispoljava na brojne načine, i retko kada miruje. Svojevremeno smo se zaljubili u njene zabavne stripiće i fotografije, danas uživamo u njenom iskrenom, jednostavnom i životnom pisanju na ličnom blogu. Dopadaju nam se i njene haljine i venčanice skrojene za neke divne, posebne žene koje sebe ne vide ukalupljene. Nedavno je počela da šije i lutkice i postala ambasadorka lepote za brend Oriflejm. I sve to Kaća radi na SVOJ način.

Neodoljivo. Šarmantno. Zato vam predlažem da se udobno smestite i uživate u spontanosti i harizmi ove divne žene.

TVOJ BLOG I DRUŠTVENE MREŽE SU UVEK PREPUNI VEDRIH BOJA I POZIVAJU NA DOBRO RASPOLOŽENJE, UPRKOS SVIM VREMENSKIM I DRUGIM PRILIKAMA I NEPRILIKAMA. KADA SMO POSLEDNJI PUT RAZGOVARALE BILA SI POSVEĆENA DIZAJNIRANJU HALJINA, POSEBNO VENČANICA. KAKO TEČE TVOJA DIZAJNERSKA PRIČA I KOLIKO SI ZADOVOLJNA POSTIGNUTIM DO SADA?

Pa bila sam spremna da odustanem jer imam malo dete i rekla sam sebi ok, posveti se lutkicama to je manje stresno, to je manje posla.

Odbijala sam mlade koje su me pitale za haljine.

I onda sam jednim negativnim događajem doDRAGA KAĆA, NIJE BILO PRILIKE DA SE bila vetar u leđa.

DRUŽIMO NEKOLIKO MESECI, PA PRVO DA ISKORISTIM PRILIKU DA TE PITAM - KAKO SI I POZITIVNE REAKCIJE DEVOJAKA I ŽENA ŠTA SE SVE DESILO OD NAŠEG POSLEDNJEG KOJE TE PRATE I PODRŽAVAJU, SU VERUJEM, RAZGOVORA? IMALE VELIKOG UDELA U TOME DA NASTAVIŠ DA SE USAVRŠAVAŠ I KREIRAŠ HALJINE KOJE E nekada imam utisak da vreme stoji i da nig- ĆE ŽENAMA NEZADOVOLJNIM MEJNSTRIM de ne idem i da je sve mirno, a nekada jurim na PONUDOM DATI PRILIKU DA SE POVODOM 600 strana. Imam sastanke sa mladama, primam NJIMA BITNIH DATUMA OSETE POSEBNO. narudžbine za Sanjalice lutkice, izmišljam nove KOLIKO JE ZA TEBE PRIVATNO ZNAČAJNO TO lutkice Šmizle, i još neke potpuno blesave koje ŽENSKO UMREŽAVANJE I PODRŠKA? ne znam kako ni da nazovem, farbam po 10m platna u plavo pa maltretiram komšinicu ispod, Ali bukvalno ovo je jedini razlog zbog koa i onu ispod nje dok se tih 10m platna cedi i jeg imam instagram. Ja se sa svima dopisusuši onako po prolećnom snegu. A nekada se jem, na svaku poruku odgovorim, 99% ljudi sve utaji i uživam u prvim pravim rečenicama na mom instagramu koji me zaista prate su svoje dvogodišnje ćerkice. žene, pogotovo one koje imaju decu ili tre-

136 | april

ba da se udaju. Ja se bavim temama jedne mame i ništa više. Kako zalepiti papuču, kako sam se raspametila kad sam izvalila koliko su ekstra vakuumske kese, kako napraviti ceger, šta ima u second hand shopu... Dakle male, svakodnevne sitnice. I zabavne su samo ljudima poput mene. Zato i nemam stotine hiljade pratilaca već realne ljude sa kojima komuniciram. Mislim, ja ne mogu ni da na prste navedem koliko puta me je spasio neki savet, ma kao probaj taj lepak, probaj taj proizvod, probaj ovo, zovi ovog, evo ti broj telefona ovog stolara. Male stvari, ali opet bitne.

IPAK, PORED SVIH LEPIH, SVEDOCI SMO I ONIH MANJE LEPIH TRENUTAKA KOJI SU TAKOĐE DEO ŽIVOTA. JEDAN OD TAKVIH BIO JE I TRENUTAK O KOME SI NEDAVNO PISALA NA BLOGU I U KOME SI OPISALA JEDNU VRLO EMOTIVNU SITUACIJU KOJA SE TIČE VEČITE TEME INSPIRACIJA/KRAĐA IDEJA U KOJOJ SI SE NAŠLA. KAKAV JE EPILOG OVE NEPRIJATNOSTI I ŠTA SI IZ OVOG ISKUSTVA NAUČILA? Ma epilog je da je sva ta drama nebitna, dotična će nastaviti da stvara i ja joj želim sreću. Moja haljina je tu bila najmanje bitna, ali stavljanje fotografije prelepe haljine od fazon 20m svile stranog dizajnera i lupanje svog imena preko dotične haljine na koju sve žene odlepljuju, a odlepljuju zato što misle da je tvoja, to nije ok.

Dakle to spada pod tipično Instagram #inspiration pecanje ljudi. Ok, okačiću prelepu sliku sa pinteresta, potpisati sebe na slici i ko je glup da ne proveri daće sve od 200e do 800e za nešto što em što nije unikatno, a em što i ne postoji. E sad,

to pecanje preko Instagrama mi je jedan običan buvljak i to je ok al ako je haljinče 2000din. Ne 800e, za tuđu haljinu i fotografiju. Moja haljina ovde je bila najmanje bitna, muka mi je bre više od toga sa venčanicama, još davno sam na blogu pisala kako, kada sam išla na sajam venčanja u Beogradu, u Hajatu, imala sam utisak kako sam iz Beograda ušla na Beverli Hils. Mislim haljine od po 1000e za iznajmljivanje i sve puno. Nije mi jasno. Nisu mi jasne sneg bele haljine koje su sve iste i to obasipanje kristalima. Ne razumem od čega? I kako? Baš sam bila šokirana pred svoje venčanje. Tako da učinilo mi se da postoji jedna mala niša odnosno rupa odnosno grupa nas, koje volimo boje pastelne i malo drugačiji fazon i želimo nešto malo maštovitije i lepršavije, a da ne damo 4 plate na isto za IZNAJMLJIVANJE. Nepravde za venčanja su užasne u Srbiji, počevši od haljina, preko sala, do fotografa koji ucenjuju mladence. A sve košta toliko da ti pozli. Tako da generalno, upravo sam završila konsultaciju sa mladom koja se udaje u šumi u okolini Šapca. E TO JE MOJA MLADA! To mi je ekipa.

TRENUTNO TVOJ STIL ODLIKUJU NEŽNE, ROMANTIČNE, ŽENSTVENE KREACIJE. KOLIKO SU SE TVOJ STIL I INSPIRACIJA MENJALI TOKOM GODINA I ŠTA JE NAJSNAŽNIJE UTICALO NA TVOJ STIL? KOJA JE BILA NAJLUĐA ODEVNA KOMBINACIJA KOJU SI PONELA? Najluđa kombinacija je haljina od roze zlatnih šljokica koju sam nosila na venčanju moje kume. Cela je od šljokica. Obožavam je. Al ono, retko da može bilo gde da se nosi. Inače sam u farmerkama, majici i džemperu i to je to.

137

JOŠ JEDNA OD ZANIMLJIVIH NOVOSTI U POSLEDNJE VREME JE TO DA SI POČELA DA SE BAVIŠ I IZRADOM LUTKICA POD NAZIVOM SANJALICE. KAKO SE RODILA OVA IDEJA? MOŽEMO DA NASLUTIMO DA JE VELIKOG UDELA U TOME IMALA I TVOJA ĆERKA ANA?

Ja sam nekako druga žena posle Ane, a opet sam ista. Ne znam kako da objasnim. Nisam ista, a jesam. Ana je moj vazduh. Rekla bih da nisam nežnija, rekla bih da sam vrednija. I organizovanija. I možda malo drčnija. Želim da je naučim da bude jaka i vredna. Mada sada sa dve poprilično je rmbadžija, a opet tako mila i medena.

Ideja se rodila tako što sam želela da se rešim Jako sam ponosna na nju iako još uvek realno restlova od prošle kolekcije haljina. Ana je tu ništa nije postigla osim jednom kada je usisala jedino bila inspiracija jer prošle godine nismo se pola hodnika. setili na vreme i nismo imali na more da je vodimo. Elem, počela sam da šijem sa idejom da se KAKO SE NOSIŠ SA TEŠKIM DANIMA KADA rešim restlova na kreativan način i da, nadam se, BAŠ NIŠTA NE IDE ONAKO KAKO SI PLANIRAove godine uspemo da odemo na more i mislim LA? KOJI JE TVOJ RECEPT ZA PREVAZILAŽEda ćemo uspeti. Bila nam je jako teška i napor- NJE DNEVNIH NEGATIVNOSTI? na godina, ali definitivno pozitivna sa svetlom Pa nemam recept. Izuzetno loše podnosim. A budućnošću. onda i svi oko mene to loše podnose. Al dobro, MORAM DA PRIMETIM DA JE DOSTA TOGA NA ti dani dođu i prođu. Šta ćeš. Trudim se da kao ČEMU TRENUTNO RADIŠ I ČEMU SI POSVEĆE- ne klonem, jer ako klonem teško se dižem opet NA INSPIRISANO POLETNOŠĆU I NEŽNOŠĆU. nazad. Mada sada su tu Ana i Dule, moj suprug, MISLIŠ LI DA JE SVE ONO ČIME SI TRENUTNO uvek mi pomognu.

OKUPIRANA POSLEDICA PROMENE KOJU TI JE MATERINSTVO DONELO?

138 | april

139

PRE NEKOLIKO DANA SI POSTALA JEDNA OD AMBASADORKI LEPOTE ZA BREND ORIFLEJM. ISPRIČAJ NAM KAKO JE DOŠLO DO OVE SARADNJE I KAKVA JE #LEPOTANAMOJNACIN? Pa kontaktirala me je devojka sa super idejom.

Jasna. I svidelo mi se. Oriflejm je preuzeo rizik. Jer ja nisam influenser ja sa njima bukvalno sarađujem kao kreativni saradnik, imamo određeni broj ilustracija i kreativnih blogpostova koje smo zajedno osmislili. Bukvalno su mi dali šansu i prostor da se izrazim na jedan drugačiji način.

Podržali su mene i sve to što ja radim, a i neke druge, isto tako ne baš poznate a veoma interesantne profile žena. Zaista sam oduševljena time kakav su tim. Veoma prijatna i lepa ekipa.

I RANIJE SI NA SVOM BLOGU PISALA TEKSTOVE NA TEMU MEJKAPA I DAVALA SAVETE DEVOJKAMA I ŽENAMA O NEZI KOSE I KOŽE. KAKO SI TI VREMENOM SAZREVALA PO TOM PITANJU I KAKO SE TI PRIVATNO NEGUJEŠ, KAKVU ŠMINKU PREFERIRAŠ?

E što sam starija, manje šminke koristim. Puder za izuzetno suvu kožu, dobra krema protiv bora, maskara, lepe obrve, malo rumenila, malo lajnera i malko senke neke blage, malo karmina i za kraj malo hajlajtera. (smeh) Upravo sam opisala punu facu šminke. Ništa se nije promenilo, osim što mi je posle porođaja koža od mešovite postala neverovatno suva.

140 | april

ŠTA NAJVIŠE ZAMERAŠ DEVOJČICAMA, MLADIM DEVOJKAMA, ALI I VREMEŠNIM ŽENAMA KADA JE O ŠMINKANJU REČ?

Ne zameram ništa. Verujem da svi treba da rade sa svojim licem šta žele. Jeste da me malo nervira što su u tutorijalima po jutjubu dominantni izuzetno mladi ljudi kao uticajni, ali dobro biće nešto i za nas od 35 kad-tad. Jer kao, meni puder koji je dobar nekome od 17 godina bukvalno ništa ne znači.

PROLEĆE NAM JE KONAČNO STIGLO, DA LI IMAŠ NEKI DOBAR SAVET ZA NAS LJUBITELJKE LICKANJA I MACKANJA, KAKO DA GA SPREMNE DOČEKAMO? Ma kako hoćeš. Mada iskreno, možda nije za lice ali ja za proleće planiram da furam kimono.

Kimono u svim bojama, samo kimono i to onaj dugački sa džepovima kao što sam napravila za Oriflame događaj odnosno lansiranje nove poruke „Lepota na moj način”. Samo planiram od lagane viskoze da šijem, toliko je lagan kroj da mislim da bi svako mogao da ga odradi.

KAKVE LEPE PLANOVE KUJEŠ ZA PERIOD PRED NAMA? Joj. Ne znam. Nadam se da ću i sebe iznenaditi.

141

Putopis

Vecni osmeh zacaranog kraljevstva (I deo) Tekst i fotografije: Vesna BeluĹĄeviÄ&#x2021; (Cukuba, Japan)

142 | februar

D

olazak u Jangon iz Tokija krajem februara bio je dosta veliki šok za organizam jer od plus pet stepeni se treba brzo aklimatizovati na preko plus trideset pet stepeni.

Iako je vrlo jednostavno dobiti vizu za Mjanmar (preko interneta), sam ulazak traje dosta dugo jer svega dva do tri službenika opslužuju na stotine putnika koji su stigli u isto vreme. Večni osmeh koji je trajni pratilac stanovnika Mjanmara nije vidljiv na licima imigracionih službenika kojima je vernost višedecenijskoj vojnoj diktaturi odnela taj, u Mjanmaru uobičajen, pečat lica.

Put od aerodroma do centralnog dela Jangona može da traje od četrdeset minuta do dva sata u zavisnosti od doba dana i saobraćaja. Ono što putnici iz Japana odmah primete su uvezeni polovni automobila iz Japana.

To znači da se volani automobila nalaze na desnoj strani što je normalno jer se u Japanu vozi levom stranom puta. Međutim, u Mjanmaru se vozi desnom stranom tako da je takva kombinacija dosta nezgodna, pogotovo prilikom obilaženja. Posebno je čudno, pogotovo nekome ko je putovao po jugoistočnoj Aziji, potpuno odsustvo motociklista u celom Jangonu. Kruži priča da je pre desetak godina jedan motociklista naleteo na automobil važnog generala i da su posle toga dvotočkaši zabranjeni na ulicama Jangona. S druge strane priča se da je zabrana tu iz sigurnosnih razloga, zbog previše saobraćajnih nesreća i brojnih povređenih. Vozi se dosta haotično uz stalno trubljenje, pa se na kraju ne zna ko koga i zašto upozorava.

Jangon ima bezbroj kružnih raskrsnica kojima u pomoć stižu semafori koji na malim ekranima odbrojavaju preostale sekunde zelenog svetla. To svakako pomaže pešacima da pređu ulicu jer pešačkih prelaza nema.

Naši početni samostalni pokušaji da pređemo ulicu nisu bili preterano uspešni sve dok se nismo približili lokalcima i pratili njihove radnje. Za nekog ko dolazi iz Japana, gde se prelazi samo na zeleno i strpljivo čeka na crveno na jasno obeleženim prelazima, prelaz ulice u Jangonu može da deluje kao mala avantura.

Kao i u mnogim drugim delovima jugoistočne Azije, tako je i u Mjanmaru veoma rasprostranjena upotreba betela, zeljaste biljke iz porodice bibera. Mnogi (pogotovo stariji) stanovnici Mjanmara žvaću betel koji ostavlja crvene tragove na zubima i ustima.

Zbog toga su često osmesi koje smo videli bili crveni i nimalo privlačni za gledanje.

Upotreba tanake je nešto što razlikuje Mjanmar od drugih, okolnih država. Tanaka je žućkasto-beličasta samlevena kora drveta koja se u kombinaciji sa prahom samlevenog korena drveta i vode meša u kremastu smesu koja se stavlja na lice. Žene u Mjanamaru koriste tanaku već više od hiljadu godina.

Krema se nanosi na čelo, nos i obraze i veruje se da pomaže kod otklanjanja bubuljica i tamnih fleka, hidriranja i osvežavanja kože, a u isto vreme hladi i štiti od sunca. Skoro sve devojke i žene koriste tanaku, a takođe i mnoga deca, čak i poneki muškarci.

Ono što svakako zbunjuje turiste je način na koji meštani privlače njihovu pažnju. Prodavci hrane i suvenira na ulicama prizivaju potencijalne mušterije proizvodeći ustima zvuke poljupca. Krajnje iznenađujuće za nekog iz Evrope, ali čovek se brzo navikne na sve, pa i na ovaj način privlačenja pažnje, jer pozadina je samo želja da se proda roba ili primami u restoran.

Na nas su posebno dobar utisak ostavili ljudi. Niko se ne dere, ne gura, nema nepri-

stojnih, niko ne pljuje i ne prosi. U Jangonu koji ima više od pet miliona stanovnika, videli smo svega nekolicinu prosjaka. Niko nije nametljiv i dosadan kao u nekim zemljama jugoistočne Azije gde se ne može disati od prodavaca suvenira.

Iako je Mjanmar siromašna zemlja, kriminala skoro da nema. U Jangonu nemojte brinuti da će vas džeparoši opelješiti. Mnogo je opasnije šetati noću neosvetljenim ulicama gde je asfalt pun rupčaga, a kanali za kanalizaciju nezaštićeni. Moj suprug je zaboravio skupe naočare za sunce na jednom od spomenika, ali se nije tačno sećao mesta.

Posle dva časa smo se vratili da pogledamo da li ćemo kojim srećnim slučajem uspeti da ih pronađemo i kad smo već hteli da odustanemo od traženja, dva bosonoga dečkića su prstima upirala u pravcu naočara. Htela sam da im ostavim nešto novca iz zahvalnosti, ali su deca učtivo odbila novac. S druge strane sa znatiželjom su prihvatili japanske bombone.

Jangon nije mesto za ljubitelje noćnog života i provoda. Skoro sva mesta za izlazak se za-

tvaraju najkasnije u deset uveče. Verovatno ima uvučenih mesta gde se skupljaju stranci i lokalci koji vole noćni provod, ali u svakom slučaju takvih mesta ima veoma malo.

Nema potrebe da naglašavam koliko su ljudi uslužni i spremni da urade sve za gosta bez očekivanja napojnice, koje često i odbiju. Hotelsku sobu su nam čistili dva puta dnevno i sve usluge su obavljali na vrlo nenametljiv način. Jedino iskustvo očekivanja novčanog priloga su bili kontakti sa najmlađim monasima i iskušenicima. Oni su prilazili turistima i skupljali novčane priloge za hramove i manastire. Očekuje se od svakog muškarca budističke religije da dva puta u toku života bude iskušenik. Prvi put kao dečak oko desete godine i drugi put kao odrasla osoba, posle dvadesete godine. Dužina boravka u manastiru i hramu je proizvoljna; neko ostaje svega nekoliko dana, nedelja ili meseci, a neko se odluči da to bude životno zanimanje.

Deci iskušenicima je dozvoljeno da se igraju, gledaju TV i da se zabavljaju kad završe svoje dužnosti, ali one koji se odluče da postanu monasi i sveštenici, čeka stroga disciplina, vredno učenje, rad i poštovanje principa budizma.

Mjanmar je najpobožnija budistička zemlja i smatra se da oko 90% stanovništva praktikuje teravada budizam koji je daleko stroži i zahteva veću posvećenost i disciplinu nego druge struje budizma. Ne zna se tačan broj monaha, iskušenika i sveštenika, ali se procenjuje da ih u Mjanmaru ima između pola miliona i milion.

Obilazak pagoda i hramova u Jangonu je ulazak u zemlju začaranog kraljevstva.

Iako Mjanmar nije kraljevina još od druge polovine devetnaestog veka, tradicija je izuzetno snažna i živa i poseta pagodama nas vraća u stara vremena. Samo pogled iz aviona koji sleće na jangonski aerodrom pruža uvid u to koliko pagoda i hramova vas očekuje. Najpoznatija je sigurno Švedagon Paja (paja je pagoda), najsvetiji budistički hram koji svi budisti iz Mjanmara i okolnih zemalja žele da posete barem jednom u životu. Istorija Švedagon Paje je bogata i šarolika, a mnogi veruju da je najstarija stupa na svetu, prvi put sagrađena pre dve i po hiljade godina. Ipak, arheolozi veruju da je mlađa, ali bez obzira na procene, sigurno je jedna od najznačajnijih i najlepših budističkih građevina. Svaka knjiga ili brošura o Mjanmaru na naslovnu stranicu stavlja Švedagon Paju. Ista ima svoju repliku, Upatasanti Paju, koja je završena 2009. godine i nalazi se u Napitou, od 2006. godine, glavnom gradu Mjanmara, ali je za nekih tridesetak santimetara niža od svoje, mnogo starije sestre koja se uzdiže, sva u zlatu, devedeset devet metara iznad svoje osnove.

Švedagon Paja je vidljiva iz gotovo svakog centralnog dela Jangona, a nalazi se pored Narodnog trga i parka koji su centar skupljanja i mladih i starih. Sa Narodnog trga pruža se velelepan pogled na pagodu. Švedagon Paja menja svoju boju zlata u zavisnosti od doba dana i vremenskih prilika. Pagoda je izuzetno fotogenična i u roku od nekoliko sati možete da napravite brojne fotografije različitih boja i nijansi.

začuđuje svojom lokacijom. Ko bi očekivao da se oko dve hiljade godina star hram, sav u zlatu nalazi usred kružne raskrsnice i da je okružen radnjama i modernim zgradama?! U ogromnom gradu kao što je Jangon sve je moguće.

Za one koje imaju više vremena i snage da se bore sa vrelinom, na desetine pagoda i hramova je na raspolaganju za obilaske, kao i nekoliko muzeja.

Veliki trg ispred Švedagon paje je centar raznih zbivanja; političkih i zabavnih. U večernjim satima raznobojno osvetljena fontana i igra vodom je praćena preglasnom muzikom iz ogromnih zvučnika. Na momente se magija prošlosti pomeša sa svakodnevnicom 21. veka, pogotovo kada po treći put u roku od sat vremena iz zvučnika zatrešti Despasito i ostali novokomponovani hitovi.

Nijedan turista u Jangonu nije zaobišao Bogjoke Market (među strancima poznat po starom nazivu - Scott’s Market), tipičan primer kolonijalne arhitekture. Tu se nalazi više od dve hiljade prodavnica gde se mogu pronaći antički predmeti, lokalni zanatski proizvodi, nakit od žada, rubina i raznog dragog kamenja, galerije slika, prodavnice odela i svakakve robe strane i domaće, restorani i prodavnice hrane — ukratko beskrajan izbor svega i svačega na jednom mestu po vrlo povoljnim cenama. Cenkanje nije samo dobrodošlo, već je i obavezan deo folklora. Ne cenkati se je isto kao i pojesti bljutavo jelo.

Ulazak u Švedagon Paju se naplaćuje samo strancima i to je uvedeno tek pre nekoliko meseci. Cena je deset hiljada ćata (oko sedam američkih dolara). Novac ubira vlada i mnogi stranci se bune jer ne žele da finansiraju nedemokratsku vladu. Međutim, očito je da su sredstva dobro uložena, jer se pagoda odlično održava. Za razliku od japanskih hramova gde se skidaju samo cipele i u koje se ulazi u čarapama, u sva svetilišta u Mjanmaru se ulazi potpuno bos. Zbog toga, a naravno i toplog vremena, skoro svi su obuveni u papuče ili tipične mjanmarske „japanke“. Postoje i pravila oblačenja, pa kratke pantalone i obnažena ramena nisu dobrodošla. Stanovnici Mjanmara su vrlo skromno i prikladno obučeni u svim prilikama. I muškarci i žene najčešće nose tzv. londži, parče tkanine koja se obmota oko struka i doseže do članaka.

Iz svake radnje izviruju nasmejana lica koja privlače lokalno stanovništvo i strane turiste i svi su vrlo raspoloženi da se upuste u razgovor, posavetuju vas o kupovini i uživaju u šalama i opuštenom ćaskanju.

Naš trodnevni boravak je brzo proleteo i pored velike vrućine i isparenja automobilskih gasova. Verovatno bismo napustili Jangon sa većom tugom da nismo znali da ćemo se posle desetak dana opet vratiti na dva dana nazad i imati priliku da ponovo vidimo sve nijanse zlatnih pagoda.

Sledeća destinacija bila je Bagan, grad toliko Botatong i Sule Paja su još dve od mnogih pa- drugačiji od Jangona, ali isti po osmesima ljudi goda koje nikako ne smete zaobići ukoliko se začaranog kraljevstva, a o njemu i drugim avannađete u ovom delu sveta. Sule Paja posetioce turama iz ove zemlje čitaćete u narednom broju.

Moda

Tekst: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Fashion revolution week Nedelja modne revolucije 23. 04. - 29. 04.

152| april

O

ve godine se obeležava peta godišnjica od velike nesreće u fabrici Rana Plaza u Bangladešu, kada se usled svesnog neodržavanja i ignorisanja loših uslova na radnike urušila zgrada fabrike tokom radnog vremena. Tom prilikom život je izgubilo 1138 ljudi, a više od 2500 ljudi je povređeno.

Organizacija Fashion revolution u njihovu čast svake godine obeležava nedelju tokom koje sprovodi čitav niz aktivnosti kojim edukuju potrošače učeći ih da uvek razmišljaju o tome ko pravi njihovu odeću i u kakvim uslovima. Zbog čega neka majica košta 300 dinara na sniženju i ko je taj ko izvlači deblji kraj u ovoj računici? Koji procenat od ovih 300 dinara dobija osoba koja je sašila tu majicu?

Haštag #whomademyclothes? podseća kako potrošače tako i zaposlene u modnoj industriji na značaj transparentnog poslovanja u lancu proizvodnje i distribucije.

Šta se promenilo u međuvremenu?

Zbog činjenice da sve veći broj ljudi postavlja pitanja o procesu proizvodnje, zaposlenima i uslovima u kojima radnici rade, velike kompanije osećaju pritisak. To za rezultat ima pozitivnu promenu: firme počinju da menjaju svoje ponašanje i osmišljavaju kampanje kojima bi opravdale svoj ugled u javnosti i vratile kupce koji su počeli da bojkotuju kupovinu od ovakvih brendova.

Prema podacima sa sajta Fashion revolution ovo su rezultati njihove petogodišnje kampanje: · 2 miliona ljudi je prošle godine uzelo učešće u kampanji · više od 100 000 ljudi je na društvenim mrežama postovalo sadržaj sa haštagom #whomademyclothes? pitajući brendove da izađu u javnost i transparentno iznesu podatke o svom poslovanju · 2 416 brendova je odgovorilo na zahteve potrošača za većom transparentnošću · više od 150 velikih brendova je pokazalo kako izgledaju fabrike u kojima se njihova odeća proizvodi · radnici, farmeri i fabričko osoblje je postalo vidljivije putem društvenih mreža. Više od 3600 proizvođača se oglasilo sa haštagom #imadeyourclothes · uslovi rada u brojnim fabrikama u Bangladešu i Kambodži su se drastično popravili, a inspekcije su obišle više od 2000 fabrika · minimalne dnevnice za radnike su se neznatno povećale u Bangladešu i Kambodži, ali i dalje treba raditi na ovom pitanju

154 | april

· brendovi počinju da smanjuju upotrebu toksičnih hemikalija, a mnogi od njih najavljuju da su posvećeni cilju da do 2020. godine uklone štetne hemikalije iz svog lanca proizvodnje Kako vi možete da doprinesete?

Edukacijom. Postavljanjem pravih pitanja i insistiranjem na transparentnosti kompanija koje proizvode odeću. Odbijanjem da kupujete u lancima koji ne žele da promene način svog poslovanja. Većom brigom o odeći koju već posedujete. Kupovinom vintage ili second hand odeće. · U toku trajanja ove nedelje na društvenim mrežama možete postaviti pitanje brendovima #whomademyclothes?

Foto: Model @renee.elizabethpeters asks #whomademyclothes

· Možete nositi odeću naopako kako biste pokrenuli razgovor o etiketi. · Možete organizovati predavanja ili skupove (sav materijal je dostupan na sajtu Fashion revolution) · Napraviti blogpost, video ili se pridružiti izazovu „Love story” koji podrazumeva da napišete priču o komadu odeće koji za vas ima posebnu emotivnu draž. · Napraviti filmsko veče i sa prijateljima pogledati neki od dokumentaraca posvećenih ovoj temi poput „The True cost” U narednom broju pričamo o utiscima i rezultatima ovogodišnje „Fashion revolution week“ koja se održava od 23. do 29. aprila u celom svetu.

Do tada pratite zvanični sajt i kampanju na društvenim mrežama. I Srbija je deo ove revolucije, pa sva zbivanja na domaćem terenu pratite na zvaničnoj FB i Instagram strani Fashion revolution Serbia.

155

Moda

Aprilske modne igrarije

Tekst: Monika Belovanović @mistiquemonique

D

ošlo je vreme da odložimo zimsku odeću i uskočimo u lagane stvari kreirajući samo našu prolećnu čaroliju. Lepo vreme dalo nam je inspiraciju za jednu „kežual hudi” modnu kombinaciju.

1. Udoban „mom jeans”

Ovo je model koji ističe figuru, a zahvaljujući „apa-drapa” dizajnu daje jednostavnom

outfitu kul zaokret! (Levi’s) 2.

„Crop top” duks ili majica Kako stoje stvari goli stomaci su trend koji ćemo gledati još nekoliko sezona. Širi modeli dukserica jarkih boja koje ističu vaše trbušne mišiće pun su pogodak ove sezone, a ništa manje zanimljivi su i mrežasti modeli majica inspirisani devedesetim godina- ma prošlog veka. (GCDS, Tommy Hilfiger)

3.

Gumena torba/ranac Gumene torbe ne prestaju da nas oduševljavaju ni ove modne sezone. Mnogi brendovi u svojoj ponudi imaju modele napravljene od ovog materijala, a nama se posebno dopao roze ranac sa Melissa potpisom. Kombinacija jednostavnog i ekscentričnog dizajna pravi je začin svake modne kombinacije. (Melissa)

4. Retro cool patike

Skejt patike, minimalističkog dizajna savršeno se uklapaju i uz džins i uz ženstvene

suknjice. (Vans) 5. Naočare

Klasika i svedenost su proveren recept jer nikada ne izlaze iz mode. (Rayban)

I u ovoj modnoj sezoni inspiraciju tražimo u svom okruženju i biramo isključivo autentičnost umesto uniformisanosti. Zato ne propustite priliku da eksperimentišete različitim stilovima, bojama, teksturama i modelima i naravno dobro se zabavite usput!

156| april

Životni stil

PLAŠI LI VAS USPEH?

N

iste zadovoljni. Neprestano se žalite ljudima u najbližem okruženju kako ste nesrećni, nezadovoljni, kako niko ne prepoznaje vaše vre- dnosti. Svima pričate kako biste vi, samo da vam neko omogući, čuda napravili, kako biste umeli bo- lje, zaradili više od nekog iz vašeg okruženja. I tako iz dana u dan pričate, ali u trenutku kada vam neko predloži da probate ili vam se ukaže prilika da uradite nešto sami, vi se povlačite. Strah od neuspeha? Iznenadićete se, ali većina ljudi se više plaši uspeha nego što razmišlja o mogućem porazu. Zašto, pitate se?

Tekst: Merima Aranitović

158 | april

Tekst: Marija RadojkoviÄ&#x2021;

Čitav život sanjate da započnete sopstveni posao. Ostvarili ste sve preduslove – našli zgodan poslovni prostor, sredili ga, imate fantastičnu ideju, ali posao nikako da krene i počne da vam donosi benefit. Postajete nervozni. Sve vas počinje iritirati – i dobronamerni saveti i još jedan dan koji je prošao bez vidljivih rezultata.

Kao da vas svi sabotiraju. Povlačite se u sebe i kada vaši najbliži pokušaju da vam daju savet – vi se samo brecnete – i kažete – vidiš da mi ne ide. Ipak ja nisam za ovo. Nisam dovoljno velik igrač, politika u sve meša prste, najbolje će biti da odustanem. I tako iz dana u dan, dok i ljudi oko vas ne počnu da veruju da je zaista tako. Vreme trošite na sabotiranje sebe, na samosažaljenje i lagano, ali sigurno zatvarate sebi vrata ka svima koji bi vam mogli pomoći ili vas malo pogurati.

Ili pokušavate da nađete savršenog partnera i nikako da ga nađete. Izlazite s prijateljima, ali se svaki izlazak završi razočarenjem. Opet nikog niste upoznali. Onda počnete da pitate prijatelje imaju li oni nekog koga bi vam preporučili, pa krenete da tražite preko interneta. I uspete najzad da nađete nekog ko bi odgovarao vašim visoko postavljenim standardima (zbog kojih prijatelji i izbegavaju da vas sa nekim upoznaju – jer precenjujete sebe). Prođe prvi, drugi, treći sastanak – sve zaliči na ljubav, i odjednom vi opet sami. Na pitanje šta ovaj put nije valjalo – odgovarate da je ta osoba neodgovorna, neuredna, ima loše navike... I tako u krug, dok svi koji vas znaju ne dođu do zaključka da ste stvarno baksuzni u ljubavi – toliko je želite, a ona vam izmiče. Počnu da vas sažaljevaju, ali vas niko više „ne tera“ na dosadne sastanke jer se unapred zna da ta neka osoba nije nikako dobra za vas.

160 | april

ŠTA JE TO U LJUDSKOM BIĆU? Sve ovo su simptomi straha od uspeha. Neko bi rekao – a zašto se toliko trudimo da nešto uradimo, da bismo to u nekoliko poteza srušili i na taj način sabotirali sebe?

O ČEMU SE RADI? Vaspitani smo da smo bića sa ograničenjima.

Veoma rano nas roditelji i okolina nauče gde su naše „granice“ preko kojih ne možemo. Onda dođemo u godine kada bismo te granice mogli da srušimo ili ih barem razmaknemo, ali tada shvatimo da su ta ograničenja vrlo dobra slamka i dobar izgovor za sve naše neuspehe. Nisam dobar, nisam sposoban, nisam spreman, moje je prošlo, neka, dobro je i ovako... postaju naš modus vivendi i mi životarimo, grickamo dane poput miševa, gradimo neka fiktivna gnezda u koja se ušuškavamo i odatle cvilimo. I svi nas sažaljevaju i kažu – pa stvarno, bolje i ne može. I vremenom i zaborave na nas. Jer, oni dobro plivaju u vodama uspeha i nemaju vremena za one koji sami sebe u toj vodi dave.

IMA JEDNA PEĆINA STROGA...

Uspeh ume da deluje veoma zastrašujuće. Ako ste vaspitani i naviknuti da se od strašnih stvari skrivate, umesto da se sa njima uhvatite u koštac, eto razloga zašto ste još uvek prikovani za svoje sigurno gnezdo i dobre izgovore.

A, setite se samo - kad ste bili deca i kad ste se spuštali biciklom niz strme ulice, pentrali se na nepristupačna mesta, potukli se sa nekim duplo jačim od sebe – zašto ste to radili. Pa da biste

dokazali i drugima i sebi da ste jači od svog straha i da za vas nema ograničenja. Tu nije bilo porodice da vam šapuće u uho – ti to ne možeš – već samo onih sličnih vama koji su kao i vi pobeđivali strah i stavljali se na stranu hrabrih i uspešnih.

Setite se i škole. Sigurno je bilo predmeta i nastavnika koji su vam ulivali strah, ali vi zbog toga niste odustajali od škole. Suočavali ste se sa njima, čak i po cenu da odete na popravni ispit, samo da biste dokazali da ste u stanju da naučite i pokažete da ste uspešni i da možete.

Setite se i prvog sastanka sa osobom koja vam se dugo sviđala. Skupljali ste hrabrost da joj samo nešto kažete. I kad bi vam odgovorila, bili biste ponosni na sebe – jer bili ste jači od straha.

ALI, NISMO VIŠE DECA...

Sve su to dečje igrarije, reći ćete vi. Jesu, složiću se ja. Sve su vam bile dobar reper da možete, ali ste se posle svake vraćali u toplo okrilje porodice i sladili se svojim malim uspesima. Ako je vaša porodica u tim vašim detinjim uspesima videla klicu budućeg uspešnog čoveka vi danas i nemate mnogo razloga da čitate ovaj tekst jer ste na TI sa uspehom. No, ako su roditelji u svakoj vašoj igrariji i svakoj stvari koju deca normalno rade pobeđujući strah, stvarajući svoje mesto u društvu, stvarajući svoju mapu za budućnost, videli samo opasnost, grdili vas, kažnjavali, govorili da ćete ozbiljno biti kažnjeni ako opet dođete u neku takvu situaciju, vi ste danas preplašena odrasla osoba koja se boji uspeha. Jer, nikada vam niko nije rekao kako

162 | april

je lepo sa druge strane. Kako je lepo kad radite stvari za sebe i kada ste u tome uspešni. Kad odradite dobar posao, kad uveče imate dovoljno da isplatite i sebe i radnike i još da ostavite nešto sa strane. Kada možete da pravite planove. Kada ste u vezi sa osobom koja deli vaša interesovanja i koja vas podstiče da budete još bolji i samouvereniji. Kada imate dobru i veselu porodicu, decu...

KAKO DA POBEDITE STRAH OD USPEHA? Ponekad je dovoljno da priznate da ste se uplašili. Priznanje donosi olakšanje i opuštanje.

Više niste u grču da čitavom svetu treba da glumite gubitnika jer ne znate šta biste sa uspehom. Priznajte najbližima da ste uplašeni, zatražite pomoć od njih, a ako je i to malo – potražite pomoć psihologa ili psihoterapeuta koji će vam pomoći da se razvežete od starih obrazaca i krenete napred. Upamtite – u redu je osećati strah.

Takođe, tu smo i mi, praktičari, i čitava paleta cvetnih esencija koja vas nežno može pogurati iz vaše čaure i pomoći vam na vašem putu ka uspehu. ŠTA DA RADIM KAD USPEM? Nekim ljudima je mnogo lakše da ostanu u zoni komfora nego da iskorače u svet uspeha. Ostati anoniman, ne mrdati iz svog malog udobnog sveta, nekim se ljudima čini kao bolja i jednostavnija opcija. Neuspeh nam pruža alibi da i dalje ne izlazimo iz onih dečjih granica.

163

Uspeh podrazumeva izlazak iz zone komfora, izlazimo iz anonimnosti i sigurnosti, rizikujemo da budemo kritikovani, ali s druge strane, uspeh nam donosi osećaj da smo jači od svojih ograničenja, da odluke donosimo sami, da smo sposobni da pružimo više i sebi i svojoj porodici. Uspeh je osećaj samopouzdanja i vere u sebe. Uspeh ne postižemo da bismo drugima pokazali šta možemo – uspeh je samo naš, naša odgovornost, ali i sloboda. Mogu sve i umem sve, samo mi je nebo granica, i sve odluke su moje.

Ljudski je preispitivati se da li ste spremni za sledeći izazov. Ljudski je osećati se baš onako kako se osećate, ali je isto tako ljudski i biti radoznao i širiti svoje vidike. Svaki novi korak i novi stepenik je novi izazov. Na vama je da odlučite hoćete li ići napred ili ćete stagnirati i vremenom početi da nazadujete.

OTVORITE PROZOR KA SVETU Promenite način razmišljanja. Počnite od danas da o sebi mislite kao o zadovoljnoj i uspešnoj osobi. Pred spavanje se zahvalite za sve one stvari koje ste tog dana uradili, zamislite sve mogućnosti koje sutrašnji dan donosi i sa radošću utonite u san. Svaki novi dan je nova prilika. Budite i vi na TI sa uspehom – on će vam samo omogućiti da bolje i kvalitetnije organizujete svoj život, da ne strepite svakog trenutka već da unosite radost i zadovoljstvo kako u svoj, tako i u živote svojih najbližih. Na vama je samo da odlučite kako želite da proživite ostatak života – grickajući dane kao miš u svojoj sigurnoj zoni ili otkrivajući sve svoje divne mogućnosti – spremni za let i beskrajne širine.

I NA KRAJU, DA SUMIRAMO – ŠTA VAM TO USPEH DONOSI: Bićete jači i samouvereniji i sa radošću ćete obavljati svakodnevne obaveze. Ljudi će u vama početi da gledaju dobitnika, a dobitnik privlači druge dobitnike. Ljudi će vam verovati i rado sarađivati sa vama.Bankovni račun će vam se „podebljati“. Vaš uspeh će vam otvoriti nova vrata i doneti nove mogućnosti.

164 | april

165

Kolumna

Zašto sam na IT konferenciji želela da budem robot a ne žena?

Rubrika je nastala kao deo saradnje između Plezir magazina i ARGH! radionice kreativnog pisanja pod mentorstvom književnice Ana Marije Grbić.

166 | april

Tekst: Marina Perić

V

eče pred IT konferenciju na kojoj će stručnjaci ceo dan držati predavanja o aktuelnim temama, uspaničeno tražim šta ću obući, i kada shvatim da nemam ništa odgovarajuće, pozajmljujem od komšinice nekakvu crnu suknju iznad kolena i crni sako. Pogledam se u ogledalo, ne prepoznajem sebe i mrzim ceo svet što to moram da nosim, ali nemam izbora, pošto mi je direktorka rekla da je pred klijentima i kolegama ne brukam u mom standardnom gunju.

jer nemam trenutak zabeležen, nego bi me neko čak mogao optužiti da sam umislila, i nisam dobro procenila. I tako sam počela da fantaziram o nekom drugom vremenu i prostoru u kome bi moja oružja bila jača. Razmišljala sam kako bi bilo sjajno da na svojim zenicama imam nekakav čip koji će momenat nepovratno zabeležiti i da nakon toga mogu da priložim čip kao dokaz i kažem „Aha! Ovaj čovek me je neprimereno gledao!”. Taj čip, ne samo da bi morao imati sposobnost beleženja, već bi morao biti pametniji od mene, i da na neki način, superiorniji od Sutradan dolazim na prepunu konferenciju, i ljudskog uma, dođe do konačnog zaključka. dok mi direktorka govori da odlično izgledam, ja samo razmišljam o tome kako mi je nepri- Kako se uopšte odvija proces zaključivanja? Najatno u toj crnoj suknji iznad kolena i kako će kon što naša čula prikupe informacije, mozak svi gledati u moje noge. Pogledam oko sebe i određenim tehnikama te informacije obrađuprimetim da su sve malobrojne žene u suknja- je. Međutim, ljudski mozak je opterećen ma, međutim, i dalje se osećam neprijatno. ličnim karakteristikama, iskustvom, intuicijom, prošlošću, strahovima ili željama čoveka, koji ga Predavanja traju, posle svakog sledi pauza, i ometaju da realno dođe do zaključka. Sa druge onda se opet ulazi u salu gde se nanovo zauz- strane, taj idealni robot, odnosno idealni čip, ne imaju mesta. Svaki ulazak u salu, znači da po- bi patio od svih slabosti običnih smrtnika, već novo moram da tražim novo mesto za sedenje. bi samo na osnovu mnogo prikupljenih ulazUlazim, vidim mesto pored izvesnog gospodina nih parametara, i potom kompleksnih formula i i ljubazno zapitam da li je slobodno. Onda me tehnika, na kraju doneo tačan zaključak. on pogleda i uz opasan smešak uputi ONAJ pogled. „Zdraaavo. Naravno, sedi.” Dok traje pre- Fantazirala sam tako, a onda shvatila da sa tredavanje, povremeno pogledava prema meni nutnim dometom nauke i tehnologije, roboti i ponešto prokomentariše. Slična situacija se jedva mogu da razlikuju jabuku od kruške, i to ponavlja posle svake pauze, i svaki put sa novim samo sa određenim stepenom uspešnosti. Zagospodinom. I uvek je tu ONAJ isti pogled, po- pitala sam se, koliko će brzo napredovati naugled koji misli da može da me kupi. To je onaj ka, i da li ću jednog dana doživeti da na zenice isti pogled koji mi je uputio neugledni pijanac stavim veštačkog pomoćnika koji je pametniji na dnu Balkanske kada sam imala 19 godina, i od mene? Pre nego što sam pokušala da odgopotom upitao: „Koliko ti košta?”. vorim, probudio me je aplauz koji je značio da ću izaći na pauzu, popiti sok i pojesti parče pite, Pijanac na dnu Balkanske i IT stručnjak na kon- i onda se ponovo vratiti u salu i upoznati sa ferenciji imaju isti pogled, ONAJ pogled. Pomi- novim gospodinom. slila sam tada kako bih taj pogled rado zabranila, ali suočila sam se sa tačkom prostor-vremena u kojoj se nalazim, i razočarano shvatila da sa Marina Perić je rođena 1985. godine u Zatrenutnim oružjem, ne mogu ništa da uradim. dru. Programer. Diplomirala na ElektrotePrvo, ne mogu ni da dokažem da je taj pogled hničkom fakultetu u Beogradu. Piše poezineprimeren. Ne samo da ne mogu da dokažem, ju devet godina.

Književnost

Tekst: Milica Milovanović

168 | april

Rubrika je nastala kao deo saradnje između Plezir magazina i ARGH! radionice kreativnog pisanja pod mentorstvom književnice Ana Marije Grbić.

U

ateljeu majka detetu šmirgla lice do samih kontura kostiju. Krv kaplje po laminatu, otpadaju komadi mesa.

Dete mirno sedi. Ni glas ne pušta. Ne plače.

Kopa mu oči. Krv na njenim rukama, dovodi ga do neprepoznatljivosti.

„Nema veze, bitno da je sad sve po starom, pomoći ću ti oko priče“, govori Uroš dok ustaje i crta horor scene po svom platnu.

„Milice, ti si najbolja majka na svetu, ne moram da budem živ uopšte, ako me ljudi neće zaista doživeti. Ne želim da počneš da misliš kako se umetnost uči, ona se živi, oživljava, ona je jedino mesto na kojem možemo da budemo slobodni.” Izgovara lobanja bez usana, izdišući dim cigarete, podnoseći bol bez ijednog jauka.

Pevaju i šale se na račun proklete krivine o kojoj im pričaju stalno. Te neko je tamo doživeo saobraćajku, te video zmije, te duha u beloj haljini.

GLUPA ISTINITA PRIČA:

U Marićima se slavi slava, 21. novembra. „Milice, ponovi mi samo, zašto ovo radiš?”, Gomila dece i odraslih se nalivaju alkohonapokon progovara dete. lom, ukrštaju čaše i pevaju. Devetoro mladih se upućuje do Medveđe, četiri kilome„Uroše, izvini, moja priča ima previše karak- tara asfaltiranog, jedva osvetljenog puta tera”, kroz suze govori majka. kroz šumu daleko, ne bi li kupili cigarete.

Odmah iza krivine je Medveđa i svetlo. Na putu ugledaju mrtve pse, rasporenih stomaka, sa iscurelim crevima, samo polovinama tela, okrenutih glava, beživotnih očiju.

„Našla sam olovku na tavanu, jesi li ti juče grebao njom po patosu ili su mi se u kući po- Vraćaju se, puše pljuge, smeju se i igraju. javili duhovi?” pita Milica, bojeći mu pono- Čuju pse kako cvile. Dolaze do krivine na vo lice i ljubeći ga. kojoj mrtvi psi odjedanput oživljavaju, vuku svoja prepolovljena tela ka njima i Uroš odgovara, sa blagim osmehom koji se okreću svoje polomljene vratove. ponovo nazire na licu: „Ja sam, toliko volim umetnost i tebe da sam hteo da provučeš Trče ka kući. Nemanji spada patika sa noge kroz priču sliku olovke koju su ti poslali u i polubos ne zaostaje za družinom. inbox. Nisam baš toliko posesivan iako sam i sam umetnik, da te progonim kao duh. „Psi vampiri? Prokleta krivina?” raspravljaSamo sam želeo da se setiš zašto pišeš. ju prestrašeni.

Vidiš, znam da pišeš na tastaturi, ali odakle oni znaju da mi baš tom olovkom nisi Ujutru se vraćaju po patiku. gulila lice? Ipak si ti pisac i njom stvaraš i uništavaš. A ima li većeg horora od zabora- Nema je. va, nestajanja, bezličnosti?”

Mora da su je psi odneli. „Oprosti što sam uopšte pokušala da te obezličim, ali nemoj da kriviš nikoga drugog sem mene, moram da naučim da se kon- Milica Milovanović je rođena 1992. gotrolišem dok pišem. Oživeću te u knjizi! A dine. Završila medicinsku školu. Jedan za sad ću napisati neku glupu priču ”govori od 10 finalista Valjevskog poetskog Milica nezainteresovano. konkursa „Desanka Maksimović”.

169

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net