Plezir magazin broj 22 Jun 2015 by Plezir magazin

JUN 2015.

BROJ 22

Uvod

un. Mesec u kome stiže to dugo očekivano leto. Konačno se skidaju čarape, nokti mažu u jarke boje, dani su dugački i topli, jedu se jagode i trešnje, pije hladan čaj i uživa u ležaljci na suncu. Jun kao mesec kada se škola završava i počinje sloboda i raspust. Inspirisani tom dečijom slobodom i lakoćom življenja pripremili smo vam broj u kome smo se osvrnule na različite pristupe vaspitavanju dece, razgovarali o zdravoj ishrani, problemima i lepim stranama roditeljstva, naučile šta se danas sve svrstava pod alternativno roditeljstvo... Pričali smo o ilustracijama, knjigama, prošetale do Šangaja zahvaljujući priči naše saradnice.. Tu su čak četiri modna editorijala, priča o domaćem dizajnu i dizajnerima i intervjui sa veoma inspirativnim i elokventnim sagovornicima(nećemo baš sve da vam odmah otkrijemo). Prepustite se listanju naših virtuelnih stranica i obećavamo vam da ćete naći puno toga novog i neotkrivenog. Do sledećeg broja, pozdravlja vas nasmejana redakcija Plezira i naši dragi, širom planete rasuti saradnici! Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

2 jun

Sadržaj

Životni stil

Hrana

Online špratanje

TEODORA KOVRLIJA / NINA SIMONOVIĆ

Dizajn Džem od jagoda

16 Yelka - svet ilustracija

NINA SIMONOVIĆ

Sadržaj

Književnost

Umetnost

Priče koje su obeležile naše detinjstvo Vladislav Radak TEODORA KOVRLIJA

Dobrosav Bob Živković

Pin up EDITORIJAL

TEODORA KOVRLIJA

REDAKCIJA PLEZIRA

Moda

Dizajn

Moda

Fasion is future

EDITORIJAL

Ko dizajnira enterijere u Srbiji? NEMANJA KISO

Melting summer EDITORIJAL

Muzika

The Churlians MINJA CVETKOVIĆ

4 jun

Sadržaj

Životni stil

Moda

102

146

Triptih majčinstva Iva, Tamara i Danijela DANKA KOVAČEVIĆ

126

O flašicama i pelenama širom sveta

veselu, slobodnu decu TEODORA KOVRLIJA

Moda za decu kroz istoriju MINJA CVETKOVIĆ

152

TIHANA SMILJANIĆ

134 Slobodne škole za

Zdravlje

It's time to play

176

MERIMA ARANITOVIĆ / MARIJA RADOJKOVIĆ

182

EDITORIJAL

Putavanje

168 Kratka istorija Šangaja DANIJELA MILANOVIĆ

Roditeljstvo i floriterapija

186

Prirodna nega za vašu bebu Vitki Gurman TIHANA SMILJANIĆ

Zabava

196

Horoskop JOVANA LUČIĆ GAJIĆ

Teodora Kovrlija

Minja Cvetković

Sve što radim volim da radim predano i temeljno. Kao mala sanjala sam da pravim animirane filmove, ali nedostatak talenta za slikanje pokvario mi je planove. Kao nešto starija odlučila sam da ću biti novinar i konačno urednica nekog prestižnog magazina. Nakon završenog Fakulteta Političkih nauka volontirala sam , usavršavala se i prikupljala iskustva. Sa završenim fakultetom našla sam se u istoj poziciji kao i većina mladih u našoj zemlji i nisam želela da sedim skrštenih ruku I čekam posao do u nedogled, a kao beogradsko dete nenaviklo da se “lakta” odlučila sam da preduzmem nešto i stvorim sebi radno mesto. Želela sam da ostvarim svoju dugogodišnju zamisao i pokrenem online magazin koji se nalazi pred Vama. Volim da maštam, čitam, pravim planove i provodim vreme sa dragim ljudima. Uživam u malim stvarima, imam puno hobija i interesovanja što će se neminovno odraziti na sadržaj časopisa.

Sveže diplomirana etnološkinjaantropološkinja koja je, uz malo sreće i malo više truda, dok vi ovo čitate upisala i master studije. U prošlom životu je bila ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu iz perioda od dvadesetih do šezdesetih godina dvadesetog veka, rokabili, sajkobili, vintage stvari, naučnu fantastiku i treš horor filmove. Kada prokrastinira od antropologije mode i pitanja postojanja malih zelenih, menja boju kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft i mašta o otvaranju sopstvenog azila ili životu sa trinaest kučića barem. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastrzana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Bliski ljudi i ljubimci su sve što joj je potrebno za dobar dan ali ako dodate kafu, čokoladu i neku dobru knjigu uz to, velika je verovatnoća da ćete je i kroz nekoliko sati zateći u istom položaju. Kada bi morala da bira, za životni motiv bi sledila Hanter S. Tompsona i rekla da je život neuporedivo bolji kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno.

REDAKCIJA

SARADNICI Sanja Stefanović Andrijana Kovrlija Milena Goševski Nina Simonović Osnovne studije je završila u Nišu kao najbolji student u generaciji, a onda se uputila u Beograd da se usavrši na polju ruskog jezika, književnosti i kulture. U njoj se svakodnevno sukobljavaju idealista i sanjar. Mašta da svoje velike ljubavi – fotografiju, ruski jezik i pisanu reč – spoji kroz rad fotografa (a možda i urednika, hmmm...) u prestižnom modnom časopisu u Moskvi. I sve to, naravno, posmatrajući zalazak sunca sa Crvenog trga, držeći Njega za ruku. Drugi je karakterišu kao specifičnu, harizmatičnu fuziju pozitivne i kreativne energije; i kao nekog ko mnogo voli da pravi savršene male kolače. A sama kaže da smisao traži u malim stvarima, koje ujedno čine dan uspešnim – šolji zelenog čaja uz te savršene kolače, preko potrebnoj dozi inspiracije, značajnom pogledu, zagrljaju i iskrenom smehu. Vodi uspešan blog na adresi.

Danka Kovačević Danijela Milanović Srđan Šveljo Nemanja Kiso Merima Aranitović Marija Radojković Tihana Smiljanić

Layout:

MaKista M Ma D E S I G N

e n i l n O e j n a t r špa

Teodora Kovrlija

preslicavanje.blogspot.com

Ne volim kada negde kasnim niti kada za nešto što je dobro poslednja saznam. Recimo, kada „otkrijem“ neku dobru knjigu ili film i nakon prvobitnog oduševljenja shvatim da strašno kasnim jer su je mnogi pročitali/pogledali odavno. E takav osećaj sam imala kada sam otkrila domaći blog Prešlicavanje. Otkrila sam ga sasvim slučajno i sada imam puno toga da nadoknadim (čak 8 godina arhive!). Prisetila sam se knjige koju sam odavno želela da pročitam i ukucala „Atlas izgubljenih ostrva“ koji me je odveo na recenziju koja me je osvojila. Fino, nenametljivo, inteligentno napisana, dovoljno informativna da vas zainteresuje ali dovoljno pristojna da vam ne otkrije previše. Brzo sam krenula da pretražujem blog i našla na čitavo blago odličnih muzičkih lista, recenzija i priča iz različitih oblasti, a na moje oduševljenje priče su pretvorene u knjigu „39 pesama“ koja je sada na mojoj, sve dužoj, listi za kupovinu. Obavezno skoknite do bloga ukoliko već ne pratite Nebojšu Krivokuću

journal.hr

je lifestyle portal iz komšiluka i mesto na koje volim da odem i napunim baterije u trenucima odmora i dokolice. Kolumnistkinje/blogerke koje često pišu za sajt su me prvobitno privukle imajući u vidu da sam neke od njih čitala i ranije na njihovim privatnim blogovima, a onda sam usput otkrila i druge autore i zabavan, dopadljiv sadržaj. Vesti iz oblasti kao što su moda, lepota, životni stil, ekologija pripremljene i prezentovane sa stilom, razlog su ybog kog ovde često svratim na injekciju lepog raspoloženja.

marinaenterijernica.rs

je sajt koji je, kao što možete da pretpostavite iz naziva, posvećen uređenju i dizajnu enterijera. Otkrila sam ga nedavno i dopala mi se zamisao da se ljudima pruži mogućnost da za malo ili manje novca (nisam upućena u cene) nekome pomogne prilikom uređenja prostora. Postoji i sekcija sajta sa besplatnim e-mail savetima, pa ukoliko je neko tražio sajt na srpskom jeziku sa savetima vezanim za uređenje enterijera, verujem da će mu ova informacija biti od koristi.

Ostajemo u domenu dizajna i dizajna enterijera i vodim vas do Mr. Kate! Istoimeni You Tube kanal uz sajt mrkate.com pruža pregršt ideja za redizajn enterijera, nameštaja, stvari, veliki broj saveta i uradi sam sam projekata simpatične Kejt. Od Kejt se svašta može naučiti, izmeđuostalog i kako da od svog imena napravite uspešan brend. Kejt pronalazi zanimljive komade nameštaja i predmete na različitim buvljacima, pijacama i u malim galerijama i nakon dorade, popravke ili neke intervencije smešta ih u kuće i kancelarije svojih klijenata. Video snimci na kojima je prikazan izgled prostorija pre/posle uz čitav proces sređivanja uvek su zabavni i mogu vam dati ideju da i sami nešto preduzmete.

e n i l n O e j n a t r špa

Nina Simonović

Ann Lee (Annorshine) je YouTube kanal mlade devojke iz Kalifornije koja uživa u raznim DIY projektima koji oplemenjuju njen životni prostor. Moto njenog kanala je “Live. Inspire. Create“. Sebe opisuje kao DIY nindžu i zavisnika od čaja. En je pozitivna i harizmatična osoba koja na svom kanalu poziva na ispunjeniji i kreativniji život uz savete za “uradi sam” projekte vezane za dizajn enterijera.

Milin kuvar

Style Me Pretty

je domaći blog o hrani i životu koji je pre par nedelja proslavio 5 godina postojanja i inspiracija je svima nama koji se, u naletu želje za kuvanjem, pitamo – šta sad? Mila na njemu nesebično deli svoje najbolje recepte i male tajne kuvanja, sve začinjeno odličnim fotografijama i tekstovima. Svaki njen recept koji sam isprobala do sada je bio uspešan, a jednu od mojih interpretacija, džem od jagoda, možete videti u ovom broju.

je bridal & lifestyle portal koji vam kroz tematske postove pruža uvid i inspiraciju čak i u najsitnije aspekte vezane za organizaciju i dekoraciju venčanja, tematskih zabava, enterijera, a ništa od toga ne može da prođe bez DIY projekata. Čak i ako nemate određen “taj dan” u skoroj budućnosti, dobar dizajn koji ćete pronaći na ovom sajtu ne može biti na odmet.

Tekst i fotografije: Nina SimonoviÄ&#x2021;

Napravite sami dĹžem od jagoda l

1 jun

LENJO SUBOTNJE POPODNE, ODLAZAK DO OBLIŽNJE PIJACE I ŽELJA ZA FOTOGRAFISANJEM REZULTIRALI SU TUROM DŽEMA OD JAGODA – I TO VEOMA USPEŠNOM. RECEPT SAM PRONAŠLA U MILINOM KUVARU (RECEPT) I NEZNATNO GA ADAPTIRALA, U POGLEDU SMANJENJA UKUPNE KOLIČINE ŠEĆERA. AKO I VI PREFERIRATE NE PREVIŠE SLADAK DŽEM, SLEDITE OVAJ RECEPT I NE ZABORAVITE DA FOTOGRAFIJE PODELITE SA NAMA NA INSTAGRAMU UZ TAG # kuvamouzplezir

Sastojci:

1kg svežih jagoda 300g šećera 50g vanilin šećera ½ kesice želatina

Priprema:

Jagode operite, očistite od peteljki i isecite na polovine/četvrtine (u zavisnosti od veličine jagoda). Stavite u šerpu jagode, dodajte šećer i kuvajte na srednjoj vatri uz povremeno mešanje. Kada se smesa zgusnula i, otprilike, prepolovila, dodajte želatin koji ste prethodno pripremili po uputstvu sa kesice. Sipajte vruć džem u vruće, sterilisane teglice, prekrijte krpom i ostavite preko noći na sobnoj temperaturi da se ohladi. Sutradan ih zatvorite i ukrasite teglice po želji (tako je zabavnije). Vaš džem je spreman za degustiranje, fotkanje, poklanjanje...

3 jun

Dizajn

Yelka Intervju: Nina Simonović

SVET ILUSTRACIJA za dete u nama KOJE NE ŽELI da odraste

ZA SVE NAS KOJI BOJIMO SVOJU STVARNOST ŠARENIM PAPIRIMA, LEPIM FONTOVIMA, POLKA DOT PRINTOVIMA, WASHI TAPE-OVIMA, ILUSTRACIJAMA KOJE SU JEDNOSTAVNO „TOO CUTE TO HANDLE“ DEVOJKA POD PSEUDONIMOM YELKA NAS UVODI U SVOJ SVET MAŠTE I ILUSTRACIJA KOJI USPEVA DA PRETOČI U OPIPLJIVU FORMU POP-UP ČESTITKI, POZIVNICA I KUTIJA ZA POKLONE. NA MOJE VELIKO ZADOVOLJSTVO, UPOZNAJTE TALENTOVANU-NAVIŠE-FRONTOVA/KUPILA-ME-SVOJIM-ČAROBNIMSVETOM JELENU MARKOVIĆ KOJA STOJI IZA OVOG BRENDA

Dizajn

TVOJ DIZAJN, BILO DA SU U PITANJU ČESTITKE, POSTERI ILI KALENDARI, NEIZOSTAVNO MAMI OSMEH NA LICE. ZAŠTO JE U TVOM RADU BAŠ TOLIKO PRISTUNA TEMA ŽIVOTINJA I KAKO JE DOŠLO DO PROJEKTA “BUILDING A ZOO”?

Studiram grafički dizajn i jedna od omiljenih stvari kojima se bavim jesu ilustracije i dizajn pakovanja i publikacija. A životinjama sam okružena od rođenja. Smatram da je svaka vrsta životinja zanimljiva i posebna na svoj način. Tako sam i došla na ideju za projekat "Building A Zoo". Ovaj projekat sadrži različite tipove “pop-up” čestitki, kalendara i postera kombinovanih sa ilustracijama životinja. Još uvek sam na početku sa celim projektom i za sad se Zoološki vrt sastoji od par mojih omiljenih životinja. Vremenom planiram da ovaj Zoološki vrt povećam tako da uz različite tipove čestitki i ostalih publikacija ponudim što različitije vrste životinja, od nekih neobičnih i retkih do životinja i ljubimaca iz naše okoline koje su nam dobro poznate. PRIBLIŽI NAM MALO KREATIVNI PUT OD IDEJE, PREKO ILUSTRACIJE DO OPIPLJIVOG PROIZVODA U FORMI, NA PRIMER, ČESTITKE. KOLIKO DUGO TVOJA PRVOBITNA ZAMISAO PUTUJE OD PRVE DO POSLEDNJE ETAPE?

Sve zavisi od početne ideje. Krećem od skica na papiru. Trudim se da uradim što više crteža baziranih na početnoj ideji. Kada osmislim zanimljivu ilustraciju i rasklop onda crtež prebacim na digitalni format, sve pripremim, odštampam i onda sklopim. Uglavnom je potrebno par sati za realizaciju jedne čestitke.

18 jun

Vrste Ä?estitki koje izraÄ&#x2018;ujem se nazivaju interaktivne Ä?estitke i imaju cilj da animiraju i zabave osobu kojoj su namenjene

20 jun

ba da se uklope u celokupan koncept koji ta čestitka predstavlja. Takođe, osoba koja želi da naruči čestitku ima opciju da stavi svoj lični tekst ili poruku umesto onog koji je predložen na njoj tako da ta čestitka postaje personalizovana. DA LI POSTOJI RAZLIKA U IZRADI/DIZAJNU ILUSTRACIJA I ČESTITKI ZA DECU I ODRASLE? MOŽDA JE NEZAHVALNO OVO PITATI, ALI DA LI VIŠE UŽIVAŠ I LAKŠE ILUSTRUJEŠ DEČIJE IDEJE ILI SPECIFIČNE ŽELJE ODRASLIH?

Nisam primetila veliku razliku kada treba da realizujem dečije ili ideje odraslih. Uglavnom je razlika u temi ili poruci čestitke ali su ideje podjednako kreativne, zanimljive i zahtevne.

VIDNO I USPEŠNO EKSPERIMENTIŠEŠ SA RAZNIM (PAPIRNIM) FORMAMA. KOJE SVE VRSTE ČESTITKI SE MOGU NAĆI U TVOJOJ PONUDI?

Trudim se da istražim što više vrsta rasklopa i da ih onda primenim na svoje ideje. Vrste čestitki koje izrađujem se nazivaju interaktivne čestitke i imaju cilj da animiraju i zabave osobu kojoj su namenjene. PUNO TRUDA ULAŽEŠ I U SAMO PAKOVANJE PROIZVODA, TOLIKO DA ONO POSTAJE PRODUŽENI DEO PROIZVODA. NA KOJI NAČIN SE DOPUNJUJU ČESTITKA I NJENO PAKOVANJE? KOLIKO PROSTORA ZA MANEVRISANJE IMAŠ U OBA SLUČAJA?

Gotov proizvod treba da bude kompletan tako da za svaku čestitku radim i kovertu i tag karticu na kojoj se može napisati za i od koga je čestitka. Naravno, glavni akcenat je na čestitki, ali isto tako i koverta i kartica tre-

SIGURNA SAM DA, KAO I SVI KREATIVNI LJUDI,

KOJE JOŠ NOVINE U DIZAJNU MOŽEMO OČEKI-

INSPIRACIJU NE NALAZIŠ SAMO U VIZUELNIM

VATI IZ TVOJE MALE, SREĆNE RADIONICE?

STVARIMA. KAKO PRETAČEŠ NADAHNUTOST IZ

Imam dosta ideja ali malo vremena da ih sve odjednom realizujem. Pored "Yelke" završavam diplomski rad i bavim se modnim dizajnom. Trudim se da vreme i energiju rasporedim za sve obaveze podjednako. Trenutno radim na seriji pozivnica za venčanja kao i dizajnu kutija za poklone koje će se uskoro naći na Yelkinoj stranici. Takođe, uskoro planiram da otvorim sajt i Etsy shop gde bi moji proizvodi bili pristupačniji i za strano tržiste.

JEDNOG STANJA U DRUGO?

Inspiraciju nalazim u svemu oko sebe. Trudim se da oživim karaktere životinja koje crtam i inspiraciju za to uglavnom nalazim u ljudima i situacijama koje me okružuju. Nekada me može inspirisati zanimljiva rečenica iz knjige koju čitam, pesma omiljenog benda ili postupak drage osobe. Zato je ceo ovaj projekat i neki moj lični pečat koji predstavlja i deo mene i mog života.

22 jun

SA SVOJIM SESTRAMA SI POKRENULA I MODNI BREND “REILA”. U ČEMU SE SVE RAZLIKUJE DIZAJN JELENE KOJA VOLI I ILUSTRUJE ŽIVOTINJE, I JELENE KOJA DIZAJNIRA ODEĆU? U KOJIM TAČKAMA SE TA DVA PRISTUPA PREKLAPAJU?

Modni brend ”Reila” smo sestre i ja pokrenule pre tri godine i bilo nam je zanimljivo kako kroz kolekcije i revije stičemo iskustvo i gradimo stil prepoznatljiv za našu modnu marku. Isto to želim da postignem i sa dizajnom čestitki. Trudim se da izgradim lični stil u crtanju i dizajniranju koji će biti prepoznatljiv za "Yelku". YELKA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA:

PRIČE KOJE SU OBELEŽILE NAŠE DETINJSTVO Kako su tema ovog broja bila deca i detinjstvo, neizbežno je bilo da se i mi na trenutak vratimo u prošlost i podsetimo koje su nam to priče i rituali bili neizostavni deo odrastanja. Knjige prirodno čine veliki deo sećanja na moje detinjstvo i poželela sam da inspirišem devojke iz redakcije da se prisete šta su volele da čitaju kada su bile male i koja to knjiga ili priča je obeležila njihovo detinjstvo

MINJA

njige ne pamtim toliko po imenima junaka, piscima niti događajima. Pamtim ih po osećaju koji su u meni izazvale, po raspoloženju u kome sam ih čitala, po mestima na kojima sam to radila, po mirisu, čak i odeći koju sam nosila. Na taj način, svaka pročitana knjiga je za mene jedna uspomena, a retko koja uspomena iz detinjstva je snažna koliko ona u kojoj mi mama uveče pred spavanje čita po jednu priču, a na moje insistiranje neretko i dve ili tri. I sećam se, postojala je jedna koja se morala uvek pročitati. Ona se nije računala, nju nismo brojale među već pročitane za to veče. Ne, ona je bila nešto obavezno, „zadatak“ koji se mora ispuniti da bih ja otišla na spavanje. Ukoliko bi samo pokušala da je eskivira vrlo brzo bi bila „opomenuta“ od strane glasića koji bi rekao: „Mama, mama, nemoj da zaboraviš da mi pročitaš...“. Onih noći kada sam bila malo više nego simpatično razmažena mama je morala da je čita i po dva puta. Pitate se koja je to priča? Pa, tu dolazimo do onog tužnog i po malo smešnog dela – ja se ne sećam njenog imena. Vidite, knjige, priče, pesme, bajke, možda bi ipak trebalo pamtiti

makar po nazivu. Sećam se da je tu bio čarobnjak (ili je to bio patuljak?) koji je zarobio devojčicu (ili je to bila princeza?) i terao je da svakoga dana pogađa njegovo ime i ona je to radila i radila, ali bezuspešno, sve dok joj ga ptičica nije šapnula. I kao kroz maglu, ja mislim da je on imao bradu i da je njegovo ime imalo veze sa njom. I ne, ta priča nije Zli Patuljak ili Rampelstiltskin, premda priznajem da ima mnogo sličnosti. „Moja“ priča bez koje nisam mogla da odem na spavanje je bila mnogo milija i niko od likova se nije prepolovio na dva dela na samom kraju. Iz tog razloga, ako među vama dragim čitaocima ima neke dobre duše koja zna o kojoj to priči ja govorim, devojčica u meni i ja bismo vam bile mnogo zahvalne da nam pustite poruku sa njenim nazivom. Ukoliko pak ne, meni uvek ostaje sećanje na posteljinu sa kucama, mamin glas koji mi čita, moj osmeh i čistu neiskvarenu dečiju sreću u tim trenucima.

PRIČE KOJE SU OBELEŽILE NAŠE DETINJSTVO

NINA

erija romana “5 prijatelja” – Od malena sam bila opčinjena širinom svetova koji nam se nude pri svakom otvaranju knjige. Sećam se da me je ova serija romana posebno zaintrigirala svojim avanturama, a kao dete u osnovnoškolskom uzrastu “gutala” sam ih brzinom svetlosti. 5 prijatelja je serija romana britanske književnice za decu Inid Blajton (Enid Blyton). Radnja romana prati četvoro dece i njihovog psa, koji je ravnopravan član družine. Svaki roman donosi nove avanture ove petorke, novo mesto radnje i nove misterije koje prijatelji zajedničkim snagama rešavaju. Deci koja ih čitaju pružiće dinamičan svet, prepun avanture i neočekivanih obrta. Serija sadrži ukupno 21 roman, koji su izdati u periodu od 1942-1963. godine. Kod nas se mogu kupiti u Delfi i Euro-Giunti knjižarama.

TEODORA

isam bila od one dece koju je trebalo „terati“ da čitaju, baš naprotiv. Naučila sam da čitam zahvaljujući svojoj upornosti, čini mi se, sa četiri godine. Sećam se da sam imala knjižice o svim stanovnicima Cipelgrada, omiljenog crtaća u to vreme. Moja opsesija pomenutim likovima nagoveštavala je današnju opsesiju cipelama iako tada niko ništa nije slutio. Roditelje sam više puta na dan „masirala“ da mi čitaju priče o Cipelićima, priče koje sam već dobro znala napamet i negde usput u svom tom ponavljanju i mom radoznalom gledanju u slova dok su mi roditelji čitali ja sam i sama naučila da čitam upravo zahvaljujući kratkim pričama iz Cipelgrada. Naučila sam sva slova i sricala dugo i uporno dok nisam naučila da čitam kako treba, a u tome mi je dosta pomoglo što sam već svaku priču znala napamet. Međutim, knjiga o kojoj ću vam danas pričati neće biti voljeni Cipelići već jedna dru-

ga dečija knjiga, knjiga koju sam bila u stanju da čitam iznova i iznova nebrojeno puta. Kao što sam rekla na početku, bila sam od dece koja su jako volela da čitaju. Sreda mi je kroz čitavu osnovnu školu bila omiljeni dan u nedelji budući da je to bio dan kada izlazi Mikijev Zabavnik i dan kada se tata kući vraća sa novim brojem Zabavnika i novom knjigom pozajmljenom iz biblioteke. Volela sam da čitam avanturističke romane poput Potrage za blagom, Galeba Džonatana Livingstona, Tarzana, Malog pirata i sličnih pustolovina što je bila moja omiljena tematika međutim čitala sam šta mi padne pod ruke. Za jedan rođendan, evo obećavam stižem do tog omiljenog romana, baka je odlučila da me odvede u knjižaru i prepusti mi da izaberem bilo koju knjigu na poklon. Izabrala sam dve - „Tata ti si lud“ zbog simpatičnog naziva i „Bliznakinje“, zbog nežnih roze korica u kojima se skrivala priča o dve devojčice koje su roditelji nakon razvoda (dok su još bile bebe) razdvojili, a njih dve se sreću i zapravo upoznaju u jednom letnjem odmaralištu na Bilskom jezeru. Knjiga je bila ilustrovana nejlepšim ilustracijama koje sam ja do tada videla i bilo je jasno da je moram imati. I nisam se pokajala. Iz nekog razloga ova knjiga je obeležila moje detinjstvo. Sećam se da sam je iznova i iznova čitala iako sam dobro znala svaki crtež, svaki dijalog i deo priče. Luiza i Lota, dve devojčice o kojima je pisao Erih Kestner postale su likovi kojima sam se vraćala svaki put kada sam bila neraspoložena, tužna, srećna ili mi je bilo dosadno. Tvrde, sjajne korice bile su toliko puta u mojim rukama da su se unutra i odlepile uprkos tome što su bile pažljivo čuvane i voljene. I danas, ova knjiga ima posebno mesto na mojoj prepunoj polici knjiga i kada god je ugledam živo se setim detinjstva.

Književnost

VLADISLAV

RADAK Nauka, malo emocija i humanosti će spasiti svet od propasti!

28 jun

Intervju: Teodora Kovrlija Fotografije: Eugene Kamenew, Georg Reibel

Književnost

og sagovornika nije jednostavno predstaviti budući da postoji opravdano veliki rizik da neke od njegovih brojnih talenata i dosadašnjih uspeha zaboravim da spomenem, zato vas i neću zamarati nabrajanjima nego vam predlažem da svratite do prve knjižare ili biblioteke i za sebe nabavite primerak poslednjeg romana Vladislava Radaka - „Knjiga“. Sa Vladislavom sam razgovarala o Knjizi, romanu koji vas i samim naslovom provocira, a priča se spontano proširila na teme koje nas sve okupiraju poput pitanja slobode, propasti civilizacije ili društva Velikog Brata

DA LI TVOJ NOVI ROMAN „KNJIGA“ NEMA DRUGAČIJI NASLOV ZBOG TOGA ŠTO SI ŽELEO DA PROVOCIRAŠ I NA NEKI NAČIN UPOREDIŠ JE SA BIBLIJOM KOJA U PREVODU ZNAČI KNJIGA ILI SI ŽELEO DA JE OGOLIŠ I SVEDEŠ NA NJENU SUŠTINU, A DA ISTOVREMENO SAČUVAŠ MISTERIJU?

I jedno i drugo. U književnosti pisac može provocirati samo ako vrlo brzo pokaže da vlada suštinom i da mu nije cilj da samo šokira. Dakle kao provokacija se može shvatiti do tridesete strane, tada, ukoliko čitaoca držim u šaci vreme je da mu objasnim na koje sve načine ovaj roman nije imao izbora da se zove drugačije. I izdavač je mislio da je posredi šala te se pre čitanja naoštrio da mi predloži čitav niz naziva. Posle pročitanog rukopisa nismo naziv ni pominjali. DA SE ZADRŽIM I DALJE NA KORICAMA. PODNASLOV KOJI NAS SUGESTIVNO POZIVA PITANJEM „KOLIKO KOŠTA LJUDSKA SLOBODA?“ INTRIGIRA MOŽDA I VIŠE OD NASLOVA IMAJUĆI U VIDU DA ŽIVIMO U VREMENU VIKILIKSA I ASANŽA, EDVARDA SNOUDENA I DRUŠTVU VELIKOG BRATA. ZAISTA, KOLIKO KOŠTA LJUDSKA SLOBODA I DA LI I DALJE POSTOJI S OBZIROM DA SMO I KAO POJEDINCI DOPUSTILI DA NAŠE PRIVATNO POSTANE JAVNO?

Ja sam veliki poštovalac hrabrosti i buntovništva Asanža, Snoudena (ne treba zaboraviti ni Meninga), ali oni su učinili samo mali korak ka smanjenju motiva Velikog Brata u našim životima. Drugi, mnogo veći korak moramo mi sami da napravimo i tu je srž problema na koji, s vremena na vreme, ja pokušavam da

30 jun

ukažem. Naša žrtva bi tada bila velika jer bi morali da se odreknemo čitavog stila života. Ono što je danas mnogo opasnije jeste uljuljkivanje svesti ljudi kroz medije i novu tehnologiju. Pretnja naizgled nije stvarna, jer špijunaža našeg privatnog dobra ne služi više da bi nam neko ugrozio živote ili ugrozio bezbednost naše zemlje, već da bi nam uvalili proizvod i način mišljenja. A to je mnogo gore jer dozvoljavamo da nam um bude kidnapovan. „KNJIGA“ SE ŽANROVSKI TEŠKO MOŽE DEFINISATI BUDUĆI DA JE MEŠAVINA NAUČNE FANTASTIKE, SA ELEMENTIMA DISTOPIJE, DRAME, LJUBAVNE PRIČE. ZBOG ČEGA SU DISTOPIJE OVOLIKO POPULARNE U POSLEDNJE VREME I ŠTA TE JE NAVELO DA NAPIŠEŠ SVOJU VERZIJU BUDUĆEG DRUŠTVA?

Za mene je distopija kao takva samo jedna umetnička prizma, scenografija, kroz koju studiram ljudsku psihu u ekstremnim uslovima. Rađanje distopije za mene nije iznenadni faktor već kontinualni proces koji nam se već sada polako dešava. Sve što sam uradio da bih stigao do ekstremnih uslova jeste pojačavanje temperature u „rerni“ društvenih činilaca. Ono što mi se nije sviđalo u svakom post apokaliptičnim i futurističkom romanu i filmu od Orvela, preko Asimova do Vilijama Gibsona jeste što su svi zaboravili da su ljudi - ljudi sa svim svojim dobrim i lošim osobinama. Ma koliko ljude gurali u teorijski singularitet sa mašinama, mnogi zaboravljaju da oni imaju jednu kompleksnu nepredvidivu funkciju koju mašine nikad neće imati. Zato sam i ja imao potrebu da dam svoju verziju budućnosti koja možda i nije budućnost.

Književnost PO PROFESIJI SI MATEMATIČAR, ZATIM IMAŠ POZAMAŠNO ISKUSTVO U PISANJU IMAJUĆI U VIDU DA TI JE OVO TREĆI ROMAN ODNOSNO ČETVRTA KNJIGA, BAVIŠ SE OSIM TOGA I REŽIJOM KRATKIH FILMOVA ZA KOJE SI DOBIJAO NAGRADE, MUZIČKI SI OBRAZOVAN I KOMPONUJEŠ.. DOBRO

pristup. Oni ne shvataju da živimo u svetu gde nisu svi predmeti podjednako bitni. Danas je svet drugačiji nego pre pedeset godina - lako možete da preživite ako ne možete da pretrčite ni pedeset metara ili ne znate da recitujete „Gorski Vijenac“, ali ćete vrlo teško preživeti ako ne znate da izračunate ratu za kredit.

DA LI POSTOJI NEKA OBLAST ZA KOJU SI SE ZAINTERESOVAO I DA TI NIJE IŠLO?

Da, fudbal.

KOLIKO MATEMATIKE IMA U TVOJIM KNJIGAMA I KAKO TI JE ONA POMOGLA DA POSTANEŠ BOLJI PISAC?

DA LI SE PO TVOM MIŠLJENJU GENIJALCI RAĐAJU ILI SE GENIJALAC POSTAJE NAPORNIM RADOM I TRUDOM? NA PREDAVANJU KOJE SI ODRŽAO NA TEDXNOVI SAD „MATEMATIKA NIJE BAUK SAMO IMA LOŠ PR“ GOVORIO SI O TOME DA LJUDI ČESTO IMAJU PREDRASUDE DA SE ZA MATEMATIKU MORA RODITI SA POSEBNIM GENOM, MEĐUTIM TVOJE ISKUSTVO JE DA JE RAD IPAK PRESUDAN. KOLIKO SU LOŠI PROFESORI I NEODGOVARAJUĆI, ZASTARELI PROGRAMI I LOŠA MOTIVISANOST NASTAVNIKA KRIVCI ZA LOŠE REZULTATE DECE

Uticaj matematike na umetnost je, istorijski gledano, veliki, pa samim tim i moje poznavanje iste na pisanje. Takav uticaj se ne može uočiti „na prvu loptu“. Ja koristim trikove koje sam i sam osećao kod dokazivanja velikih teorema. Iako naizgled znamo ishod, nama se čini da u jednom trenutku matematičar izvodi mađioničarski trik. Odjednom se haos pretvara u apsolutni red, publika je oduševljena i frenetično pljeska. Takvo osećanje ja pokušavam da prenesem čitaocima. Želim da imaju osećaj da su oni razrešili veliki problem i da im je rešenje sve vreme bilo ispred nosa.

SA OVIH PROSTORA I ČINJENICU DA MNOGIMA MATEMATIKA JESTE BAUK?

DA BI SE NAPISALA DOBRA KNJIGA, PROČITALA

Nije samo to problem na ovim prostorima i odgovore za strah i loše prihvatanje matematike treba tražiti u više nivoa društva. Matematika se pokazala bitnijom od drugih predmeta i nauka u obrazovanju jer je promena na bolje u predavanju u školama i univerzitetima mnogim zemljama donela izuzetno velike zaokrete u ekonomiji za vrlo kratko vreme. Mladi sa petnaest godina koji su na pravi način ulazili u koštac sa ovom naukom su kroz samo deset godina vodili zemlju – ekonomski odgovornije. Singapur je samo jedan od desetine primera. Nisu samo profesori i loši udžbenici krivi. Veliki deo odgovornosti za naše katastrofalne rezultate treba da snose i roditelji. Kod nas je ustaljeno „opušteno sine i ćale ti je imao dvojku“

SAM NEGDE, SAVETUJE SE DA IZA SVAKIH

32 jun

NAPISANIH 100 STRANICA MORA STAJATI 1000 PROČITANIH. KOLIKO SU TRAJALE TVOJE PRIPREME I RAD NA ROMANU KNJIGA I KAKO IZGLEDA U TVOM SLUČAJU PROCES PISANJA, VERUJEM DA ĆE OVO ČITATI I BUDUĆI PISCI KOJI ŽELE DA SVOJA RAZMIŠLJANJA I IDEJE UOBLIČE U SMISLENU CELINU, PA IM MOŽEŠ REĆI KAKVA SU TVOJA ISKUSTVA?

Pisanje jednog romana je kompleksna stvar koja zahteva puno odricanja, puno samoće i žrtvovanje svega što, naizgled, pisac poseduje. Za pisanje ovog romana sam se, iz specifičnih razloga, vratio i detaljno studirao preko stotinu knjiga koje su imale uticaj na mene. Za mene, proces pisanja ne uključuje samo sede-

Ono što je danas mnogo opasnije jeste uljuljkivanje svesti ljudi kroz medije i novu tehnologiju. Pretnja naizgled nije stvarna, jer špijunaža našeg privatnog dobra ne služi više da bi nam neko ugrozio živote ili ugrozio bezbednost naše zemlje, već da bi nam uvalili proizvod i način mišljenja nje za tastaturom, već višegodišnje fantaziranje o likovima, razmišljanje o njihovoj prošlosti, budućnosti, motivima, sredini… Ne postoji način da se pisanje nauči, ali jedini savet koji prekaljeni i vrsni pisci daju mladima jeste – čitajte. KOJI PISCI SU NAJVIŠE UTICALI NA TVOJE PISANJE I DOPRINELI TVOM STILU?

Vrlo komplikovano pitanje, a nadam se da se odgovor menja iz dana u dan. Samo tako mogu znati da napredujem u pisanju. Ali svakako da je to lista usual suspects-a: Mark Tven, Hemingvej, Artur Miler, Ficdžerald, Kuper, Selindžer, Stiven King, Salman Ruždi, Dž. M. Kuci, Čehov, Saramago, Pesoa, Servantes, Borhes, Markes, Ljosa, Čehov, Asimov, Mišima, Murakami, Nušić, Andrić… MISLIŠ LI DA JE PARADOKS ŠTO ŽIVIMO U VREMENU KADA NAM JE ZNANJE NIKAD DOSTUPNIJE, VREMENU U KOME JE INFORMACIJA NOVA VALUTA, DOK ISTOVREMENO ZNAMO SVE MANJE? AKO BISMO STVARI SVELI NA LOKALNI NIVO, SVEDOCI SMO SVE LOŠIJIH REZULTATA NAŠIH ĐAKA NA TESTOVIMA OPŠTE INFORMISANOSTI, A VERUJEM DA JE TAJ TREND GLOBALAN. I MI STARIJI ĆEMO, SADA VEĆ IZ NAVIKE, SVAKU POTREBNU INFORMACIJU RADIJE

POTRAŽITI NA GUGLU UMESTO DA SEDNEMO I RAZMISLIMO. MISLIŠ LI DA NAS JE TEHNOLOGIJA OTUPELA I ZAGLUPELA I DA JOJ DOBROVOLJNO PREPUŠTAMO DA RAZMIŠLJA UMESTO NAS?

Ne treba mešati obrazovanje i opštu informisanost, apsolutno je nepotrebno memorisati neke informacije za koje znamo da se kriju na četiri otkucaja na našem telefonu koji već imamo u džepu. Ipak, dekompozicija i rešavanje kompleksnih problema se i dalje ne mogu obaviti mašinama, potreban je senzibilitet koji samo ljudska vrsta poseduje. Odgovor – ne mislim da je paradoksalno to što ljudi ne znaju više neke stvari koje su bile normalne pre samo par godina, ljudski mozak ima eksponencijalni evolutivni tok, te napreduje iz dana u dan. Ipak, usled rasta populacije, sve je veći procenat onih koji su prosečni i ispod prosečni u svakom smislu. Prividna sigurnost koju sa sobom donosi kapitalistički poredak, nošen tehnološkim napretkom, dozvoljava sve veću uljuljkanost društva u trivijalnoj stvarnosti. Sa tom sigurnošću, ljudi se okreću svojim iskonskim, životinjskim potrebama: trci za seksualnim zadovoljenjima, prežderavanju, beskonačnom snu… Otud i osećaj da je narod sve gluplji.

Tema Književnost KOLIKO POSTOJEĆI SISTEM VISOKOŠKOLSKOG OBRAZOVANJA STVARA OD MLADIH LJUDI FAH IDIOTE USMERAVAJUĆI IH NA USKU SPECIJALIZACIJU?

Sve više i više, te sam spreman da vas šokiram kad kažem da je to dobra stvar. Dobra iz ugla evolucije čovečanstva. Nama trebaju eksperti u svakoj oblasti, ne renesansni, nadahnuti ljudi. Druga je stvar to što će sve više ljudi biti prinuđeno da traži partnera sa kojim neće imati o čemu da priča, kada se to beskonačno radno vreme završi.

Nema loših predviđanja, čovečanstvo napreduje krupnim koracima. Da, u potpunosti ćemo da useremo Zemlju kao planetu, ali do tada ćemo naučiti kako da perfektno živimo u datom paklu. Nama koji volimo cvrkut ptica i kristalno čiste peščane plaže to deluje kao ostvarenje svih košmara, ali će se do tada ljudi navići na datu situaciju. Već naša deca neće biti u mogućnosti da za života vide divlju životinju u prirodnom okruženju. ŠTA ĆE SPASITI LJUDSKU RASU I ŽIVOT KAKAV POZNAJEMO NA ZEMLJI?

U JEDNOM INTERVJUU SI SE DOTAKAO TOGA

Nauka. I malo emocija i humanosti.

DA POSTAPOKALIPTIČNI ASPEKT KNJIGE KOJI NAGOVEŠTAVA NAŠU SUMORNU BUDUĆNOST,

MISLIŠ LI DA ĆE PUTOVANJE KROZ VREME U

NE MORA NUŽNO DA BUDE BUDUĆNOST KAO

NAŠOJ BLIŽOJ BUDUĆNOSTI BITI MOGUĆE?

POSLEDICA NUKLEARNE KATASTROFE ILI

Ne. Duga priča.

TREĆEG SVETSKOG RATA KOJI SE DOGODIO U TVOJOJ PRIČI, VEĆ NAŠA CIVILIZACIJA

DA SE VRATIMO NA TRENUTAK U PROŠLOST

PRIRODNO IDE TIM PUTEM. MISLIM DA SU

I TVOJE DETINJSTVO. DA LI SI MOGAO DA

I GENERACIJE PRE NAŠE VEROVALE DA

ZAMISLIŠ KAKO ĆE TVOJ ŽIVOT IZGLEDATI KADA

SE TEHNOLOGIJA BRZO RAZVIJA I DA SU

SI PRVI PUT SEO ZA STO I NAPISAO KNJIGU

IZUMI KOJI SU U NJIHOVO VREME NASTALI

„PLAVA VEŽBANKA“ ILI MOMENAT KADA SI

POTPUNO FANTASTIČNI I NEŠTO ŠTO ĆE

PRVI PUT OTKRIO BOGATSTVO KOJE KRIJU

BITI TEŠKO PREVAZIĆI, PA OPET, UVEK IH JE

BIBLIOTEKE?

VREME DEMANTOVALO. ŠTA MISLIŠ KOJA ĆE

Huh, nisam baš seo i napisao prvi roman, to je više bio kontinuiran proces koji je počeo oko moje desete godine i hiljade i hiljade ispisanih strana pre Plave vežbanke. Iskreno, pisao sam katastrofa. Zaista smeće. Ali sam održao jasan nivo samokritično-

BITI SLEDEĆA FAZA UKOLIKO POSMATRAMO DOSADAŠNJI RAZVOJ TEHNOLOGIJE I PRAVAC NJENOG KRETANJA I MOŽE LI SE NEŠTO URADITI DA POSTOJEĆA LOŠA PREDVIĐANJA OKRENEMO U SVOJU KORIST?

Prividna sigurnost koju sa sobom donosi kapitalistički poredak, nošen tehnološkim napretkom, dozvoljava sve veću uljuljkanost društva u trivijalnoj stvarnosti. Sa tom sigurnošću, ljudi se okreću svojim iskonskim, životinjskim potrebama: trci za seksualnim zadovoljenjima, prežderavanju, beskonačnom snu… l

34 jun

sti koji i dan danas negujem. Nisam mogao da zamislim, iz stolice petnaestogodišnjaka, kakav će uticaj ta knjiga imati. Mnogi mi i dalje pišu kako ih oduševljava, u nekim osnovnim školama su đaci uspeli da je izglasaju kao slobodnu lektiru… Bio sam u šoku dugo vremena. Što se biblioteka tiče tu nije bilo dvojbe, kada sam pročitao samostalno prvih par knjiga, pomislio sam da je pisanje i čitanje najkulija stvar kojom čovek može da se bavi. KOJE KNJIGE I PISCI SU OBELEŽILI TVOJE DETINJSTVO I OPREDELILI TVOJ ŽIVOTNI PUT?

Tven, Kuper, Karl Maj, Ladlam, Mario Puzo, Ćopić. ROMAN „KNJIGA“ JE I DALJE „VRUĆA“ I TEK SE POJAVILA NA POLICAMA DOMAĆIH KNJIŽARA, ALI DA LI VEĆ U PLANU IMAŠ NEŠTO NOVO? DA LI SI RAZMIŠLJAO O FILMSKOJ ADAPTACIJI KNJIGE BUDUĆI DA VEĆ IMAŠ ISKUSTVA KAO REDITELJ?

Nikada ne pričam o planovima jer to donosi nepotreban pritisak i ubija osećaj apsolutne samoće koji je za pisanje potreban. Poričem da bilo šta pišem i da ću ikad ponovo pisati, pa je i moj odgovor izdavaču na to pitanje uvek negativan. Voleo bih da Knjiga pronađe svoje mesto na velikom platnu, ali ne bih želeo da učestvujem ni u jednom delu procesa stvaranja tog filma. Hemija i osećaj koji je u meni izazvalo pisanje romana Knjiga više nikad neće biti ponovljeni i to je jedna od strahota koju pisanje nosi sa sobom.

Umetnost

Intervju: Teodora Kovrlija

DOBROSAV BOB ŽIVKOVIĆ ZASMEJAĆE VAS, ZABAVITI, NATERATI DA SE ZAMISLITE. NJEGOVE ILUSTRACIJE SU POSTALE ZAŠTITNI ZNAK DEČIJIH KNJIGA, KNJIGA IZ KOJIH SE UČI, SAZNAJE, ŠALI I ODRASTA. BILO DA STE VEĆ VELIKI ILI TEK OTKRIVATE ČITANJE, NAŠ SAGOVORNIK, BOB ŽIVKOVIĆ, JE ILI ĆE OSTAVITI TRAGA NA VAŠE DETINJSTVO l

36 jun

Umetnost

DANAS VAŽITE ZA JEDNOG OD NAŠIH NAJBOLJIH ILUSTRATORA, DA LI JE BILO TEŠKO DOSTIĆI DANAŠNJI KVALITET I PREPOZNATLJIVOST? KOLIKO DUGO STE BRUSILI SVOJ STIL?

Ne postoji „najbolji ilustrator“. Ne postoji jedan, najbolji crtež, savršeno lep i tačan prikaz sveta ili teksta pa da se svi ilustratori takmiče da ga nacrtaju. I budu najbolji. Umetnost je ličan pogled na svet, koliko je umetnika toliko je i tačnih odgovora. Toliko je „najboljih ilustratora“. Ja sam samo „Najbolji-Bob-među-ilustratorima“. Crtam šta vidim, kad hodam, kad slušam, kad čitam. Danas je to skoro 50 godina crtanja. Ljudi su navikli na mene, roditelji današnje dece su odrasli na mojim crtežima. SVI MI SMO KAO KLINCI VOLELI DA CRTKAMO I ŠARAMO, KADA STE VI SHVATILI DA JE TO LJUBAV ZA ČITAV ŽIVOT I DA MOŽE BITI VAŠA PROFESIJA?

Otprilike kada mi je majka rekla: „od tebe nikada, ništa neće biti“ i kada me je otac pitao: „kad ćeš početi nešto normalno da radiš?“. Dok sam smišljao neki (pametan) odgovor, shvatio sam da ja, zaista, ne znam ništa drugo da radim i da sam nadrljao ako od crtanja ne budem uspeo da preživim. Crtanje mi je autobiografija, zabava, beg, uteha, radost i profesija.

38 jun

SA RAZVOJEM TEHNOLOGIJE I POSTOJEĆIM NAPRETKOM ČINI SE DA ZA UMETNIKE GRANICE VIŠE I NE POSTOJE, UKOLIKO IMATE

CRTAM ŠTA VIDIM, KAD HODAM, KAD SLUŠAM, KAD ČITAM. DANAS JE TO SKORO 50 GODINA CRTANJA. LJUDI SU NAVIKLI NA MENE, RODITELJI DANAŠNJE DECE SU ODRASLI NA MOJIM CRTEŽIMA

RAČUNAR I INTERNET ZA VAŠE RADOVE NEMA VIŠE PREPREKA. KOLIKO SE VREME KADA STE VI POČINJALI DA CRTATE SUŠTINSKI RAZLIKOVALO ZA UMETNIKE I KOJI BI BIO SAVET ZA MLADE ILUSTRATORE DA SE IZBORE ZA SVOJE MESTO U TAKO JAKOJ KONKURENCIJI KOJA JE DANAS GLOBALNA?

Kompjuter je alat koji služi da se ne usvinjiš dok farbaš kao sa temperama. Nikoga fotošop nije učinio umetnikom, kao ni air-brush pre kompjutera, ni rapidograf, ni flomaster, ni rajsfeder, tehnička, ni obična olovka, ni ugljen. Preplašeni starci su balavili protiv tehnologije od kada je pećinski čovek prestao da maže rukama po zidovima i uzeo papirus u ruke. To je napredak, to je sutra, strašne reči koje plaše lenje profesore, tetke-kustose po pustim galerijama, male izdavače željne moći u svojim zatvorenim tržištima. Nema granica znači da više nismo osuđeni da crtamo za 200 ljudi za koliko je odštampano primeraka knjige ili koliko je ljudi ušlo u galeriju kad izmoliš izložbu. Nema granica znači da vaš rad može videti 2000 ljudi ali i 200.000 ljudi. Neko od njih će ga i ceniti, a jednog dana i platiti. Na nama je samo da budemo dobri.

Tema

40 jun

ŠTA JE NAJVEĆI NEPRIJATELJ INSPIRACIJE? ROKOVI, VIDEO IGRICE, DRUŠTVENE MREŽE? KAKO VI OSTAJETE FOKUSIRANI I ODAKLE CRPITE NOVE IDEJE I PREKO POTREBNI HUMOR?

Nema neprijatelja. Inspiracija je refleks. Inspiracija je odgovor i dolazi svaki put kada čujete pitanje. Svaki put kad vas nešto uzbudi, zasmeje, rasplače, razbesni, bilo kako isprovocira. Ne treba vam fokus da biste crtali, to bi značilo da vam treba fokus kad vas pitam „koliko je sati?“.

ILUSTROVALI STE VELIKI BROJ KNJIGA ZA DECU I NA VAŠEM HUMORU I IDEJAMA ODRASTAJU GENERACIJE, RAZMIŠLJATE LI

U VAŠOJ BIOGRAFIJI IMATE POZAMAŠAN

PONEKAD O ODGOVORNOSTI KOJA JE PRED

BROJ NAGRADA, UČESTVOVALI STE U

VAMA? IPAK VI NA NEKI NAČIN UČESTVUJETE

RAZLIČITIM PROJEKTIMA, DA LI SEBI ZADAJETE

U ODGOJU DETETA, FORMIRANJU NJEGOVIH

NEKE CILJEVE ILI SU SE SVE LEPE STVARI U

STAVOVA I IDEJA O RAZLIČITIM STVARIMA?

VAŠOJ KARIJERI DOGAĐALE SPONTANO?

Na nama je bilo da napravimo današnjicu i mi smo zasrali. Sutra je na deci. Svet mogu spasiti samo deca kada preuzmu naše uloge koje smo tako amaterski odigrali. A deca će odrasti u ljude kakvim ih mi vaspitamo i kako ih mi naučimo. Nema strašnijeg i važnijeg posla na svetu od rada sa decom i rada za decu. Ja umirem od straha i mogu samo da se nadam da je moje najbolje dovoljno dobro za njih.

Spontano. Da razmišljam i planiram sigurno bih davno sve upropastio. Najčešće su ljudi sa kojima radim bolji i pametniji od mene. Moja sreća je što me sve inspiriše, sve provocira, sve zanima tako da nemam svoje teme, svoj izbor nego se muvam i „gde mi mesto nije“. Tako sam crtao gomilu događaja, akcija, knjiga mnogo većih od mene, mog sveta i mojih snova.

PARALELNO SA KARIJEROM DEČIJEG ILUSTRATORA RAZVIJA SE I VAŠA KARIJERA ILUSTRATORA NAUČNE FANTASTIKE I FANTAZIJE. IMA LI NEKE RAZLIKE ZA VAS KAO UMETNIKA U PRISTUPU I KAKAV JE BIO OSEĆAJ ILUSTROVATI KULTNE ROMANE POPUT GOSPODARA PRSTENOVA? DA LI JE ZANIMLJIVIJE RADITI NA POZNATIM TEMAMA I TEMAMA KOJE SU IZ OBLASTI KOJE PRIVATNO ČITATE ILI VAM JE DANAS IPAK VEĆI IZAZOV ILUSTROVANJE TEMA KOJE IZISKUJU DODATNO ISTRAŽIVANJE?

Mislim da sam dva puta zaplakao u javnosti. Prvi put je bilo kad su mi saopštili da ću crtati za Tolkina. To je fantastika kad u životu postanete deo sopstvenog sna. Tog trenutka sam (prilično rano) štriklirao u notes „smisao života=ispunjeno“.

42 jun

Za ilustraciju, to je jedan od 3 jednako lepa izazova. Prvi izazov je fantastika. Crtati karakondžule i zmajeve je kao susret sa najdražim prijateljima, znamo se, volimo se, siti se ispričamo. Drugi izazov su nepoznate teme i zadaci o kojima ništa ne znam i nikada nisam ni razmišljao. Kao reklame za preparate-protiv-gljivičnih-oboljenja-kukuruza-u-klipu-starosti-od-2-nedelje. Drugovi bi opet trubili o zmajevima, opet iste anegdote iz srednje skole, ali, „Aman, KAKVE GLJIVICE I KAKO SE TO CRTA? Da li navijamo za gljivice ili kukuruz?“. Nove teme su kao teška ukrštenica, ne moram da je rešavam, ali je izazov da je rešiš a zadovoljstvo je veliko. Treći izazov je svađa sa zadatkom-temom, kad miniraš tekst i ilustracijom se svađaš sa piscem (ali to je tajna).

Tema

POSTOJI LI NEKI ROMAN ILI OBLAST KOJU IMATE ŽELJU DA NAM PRIKAŽETE NA SVOJ NAČIN A JOŠ UVEK NISTE IMALI PRILIKE? NA ČEMU OVIH DANA RADITE?

Ostaje mi neispunjena ambicija da budem Tarzan, balerina i padobranac, visok i plav (možda sve zajedno, odjednom?), a u poslu sam davno nadmašio sopstvena očekivanja i ambicije. Trenutno radim novo izdanje knjige „50 logičkih grešaka“, kampanju za pomoć azilantima grupe 484, knjigu „Admiralov dnevnik“ Dragana Lukića, evropsku konferenciju „Za svet bez nuklearnog oružja“, prvu knjigu Jelice Greganović za decu i gomilu stvari kojih sad ne mogu da se ni setim a za koje će da me grde što kasnim. ŠTA JE U VAŠEM SLUČAJU KLJUČ ZA DOBRU SARADNJU SA PISCEM I DA LI VAM JE NEKA KNJIGA ILI PROJEKAT ZADAO POSEBNU MUKU?

Biram pametnije pisce od sebe, tako ja nemam problema sa njima, nikakvih. Oni imaju ogromne probleme sa mnom. Jedina knjiga koja me je mučila, jedina koje sam se plašio i zbog koje sam brinuo a ispala je najbolja je „Sex za početnike“. DA STE DANAS U POZICIJI DA MALOM BOBU ŽIVKOVIĆU DATE NEKI ŽIVOTNO VAŽAN SAVET, ŠTA BISTE MU REKLI?

„Baš te briga što imaš trojku iz likovnog, prekini da cmizdriš!“ (samo što ja nikada nisam bio „mali“..i onda sam bio najdeblji u razredu).

44 jun

FASHION

FUTURE IS

@ Serbia Fashion Week Novi Sad Photo: Mina Delić Style: Srdjan Sveljo Šminka: INGLOT Team + Tijana Miletić Frizure: Unitech Team HVALA KOMPLET EKIPI MODELA KOJA JE UČESTVOVALA NA OVOJ REVIJI U KLUBU QUARTER!

design by Sonja MaruniÄ&#x2021;

design by JSP, Jelena i Svetlana ProkoviÄ&#x2021;

design by Milica VukadinoviÄ&#x2021;

Tema

design by LAGAMI

Tema

design by Srdjan

JankoviÄ&#x2021;

Ä&#x2021; i v o n a Ĺž o B n a v e t S y b n g desi

Tema

design by George Styler

desig

Ä&#x2021; i v o n a k e K a ĹĄ a t a N y b n

design by Nenad

RandjeloviÄ&#x2021;

j i T y b n g desi

Ä&#x2021; i v o p o P a l i M i a an

Tema

design by Ivan D

žolić

Tema

design by Nevena KragiÄ&#x2021;

jewellery by Cyber Coffee Design

design by Nikola DjuriÄ&#x2021;

Fotograf i stilista: SANJA STEFANOVIĆ Šminka: JELENA KRSMANOVIĆ Model: JELENA DONČIĆ ZA FOX Hvala mnogo: Splavu HOT MESS BEOSPORT-U kupacikostimi.rs

p u n i P 8 e l a t fairy

Tema

Fotograf: Andrijana Kovrlija

Model: Minja CvetkoviÄ&#x2021; a.k.a.

Miss Psycho Cat Haljina: British Retro

Zahvaljujemo se Luna parku Zemun Kej na ljubaznosti i ustupljenom prostoru

74 jun

Tema

76 jun

Tema

78 jun

Tema

82 jun

Tema

84 jun

Dizajn

Tekst: Nemanja Kiso

86 jun

KO DIZAJNIRA ENTERIJERE U SRBIJI? Čast mi je i zadovoljstvo da vam u ovom tekstu predstavim arhitekte i dizajnere enterijera (moje drage kolege), koji originalnim idejama i svojim istančanim stilom oduševljavaju pristalice neprikosnoveno modernog stila u enterijeru. Koliko puta ste sigurno boravili u savršeno dizajniranim objektima poput hotela, restorana, luksuznih vila, butika, kafića i diskoteka diveći se originalnim idejama, mudrim rešenjima i različitim stilovima a da niste znali ko potpisuje taj originalni dizajn? Iza njih stoji veliko iskustvo i ime koje je stečeno napornim radom i konstantnim inovativnim rešenjima, pa se njihovi radovi lako prepoznaju na ovim prostorima. Po mom mišljenju, oni su mađu najboljim dizajnerima enterijera u našoj zemlji, a danas ću vas upoznati sa njihovim najznačajnijim ostvarenjima.

1. Dejan Babović

Dejan Babović je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1988. godine. Realizovao je preko dvesta projekata javnih i privatnih objekata različitih gabarita, kao i desetak projekata objekata. Njegovi najznačajniji projekti su Hotel Park u Doboju koji je nastao rekonstrukcijom hotela Bosna. Od nekadašnje fasade, Dejan je sačuvao samo konstruktivni kostur koji je obložen staklenim panelima sa strukturom drveta. Jasne geometrijske forme i minimalistički korpusi tek u naznakama nagoveštavaju luksuz enterijera. Restoran Devetka, Dejan nam ovim projektom pokazuje da je moguće zadržati lik tradicionalne planinske kuće i da ovakav savršeno oblikovan prostor može pripadati prirodnom okruženju, Cafee Escape - na prvi pogled, rešenje ovog enterijera privlači pažnju svojim koloritom i upotrebom širokog spektra materijala ukomponovanih u jednu celinu, Cafee Space – futurizam, transparentnost i igra svetla kao osnovne odlike prostora. Različite vrste podne, zidne i plafonske rasvete omogućavaju segmentirano korišćenje i stvaranje uvek drugačijih efekata i atmosfere.

88 jun

2. Predrag Sofronović

Predrag Sofronović je diplomirao na fakultetu Primenjenih umetnosti u Beogradu gde je kao student generacije ostao na fakultetu i radio kao asistent u nastavi, a kasnije osnovao sopstvenu firmu-design office (Studio Sofronović) za projektovanje, opremanje enterijera i proizvodnju nameštaja. U njegovim projektima preovlađuju oštre linije, jednostavnost i minimalizam, a kao takvi ističu se poslovno-prodajni objekati kompanije Samsung, InterMax objekat kućne tehnike, Idejno rešenje filijale Vojvođanske Banke, dva butika obuće Primo Valore (Knez Mihajlova 47 i Kralja Petra 50), diskoteka Madonna u Požarevcu... Gospodin Sofronović svoja idejna rešenja izvodi ručno, poput skica i u vidu perspektiva.

90 jun

Aleksandar Mijatović

Aleksandar Mijatović je diplomirao na fakultetu Primenjenih umetnosti u Beogradu, a zvanje redovnog profesora dobio je 2009. godine za oblast Unutrašnja arhitektura na pomenutom fakultetu. Punih 25 godina Aleksandar se bavi projektovanjem i konsaltingom u oblasti enterijera, eksterijera i arhitekture. Izveo je preko 400 autorskih projekata na teritoriji Srbije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Grčke, Španije, Nemačke, Paname... Kada projektuje neki ugostiteljski objekat za njega najbitnija i prva stavka je funkcionalnost. Druga bitna stvar na koju obraća pažnju kada su ugostiteljski objekti u pitanju su gosti. Aleksandar smatra da se svaki gost lokala mora osećati kao kod kuće, čak i prijatnije od toga, a to je dug proces stvaranja stalnih gostiju. Njegovi najznačajniji projekti su Hotel Balkan, Restorani (Amfora, Balsac, Dorian Gray, Duomo, Franš, Golub, Kazamat, Iguana, Leonardo, Mala fabrika ukusa, Na ćošku), Caffe Restorani (Bacio, Biblioteka, Ceger, Coffe room, Iron, Kandahar, Nero, Oknobar, Monin, Oko, Petit, Princess, Klub Kasina, Klub Keneddy, Klub Mactire...) Gospodin Mijatović smatra da između njega i kolega ne postiji konkurencija budući da svako ima svoj stil i pristup po kome se prepoznaje.

92 jun

Vladimir Gugl

Vladimir Gugl je takođe diplomirao na fakultetu Primenjenih umetnosti u Beogradu. On je sigurno jedan od najtraženijih dizajnera u Srbiji. Godine 1993. je počeo da se bavi projektovanjem, a prvi projekat iznad zemlje, kako sam kaže, je Soho bar. Zatim je usledilo i dizajniranje lokala na Dorćolu, a onda i restorani Tribeca i Que pasa. Ljudi ga uglavnom pamte i prepoznaju po restoranima Monument, 4 sobe, Akademija, Industrija, restoranu Sinđelić, hotelu Crystal. Vladimir se pri dizajniranju restorana okreće prirodnim materijalima, ekologiji, te u njegovim enterijerima preovlađuju materijali poput drveta, opeke i kamena. Odličan primer je dizajn dva caffee restorana Boutique u Knez Mihajlovoj ulici i na Trgu republike. Svojom kreativnom vizijom stilski razigranog prostora Vladimir Gugl je realizovao ovaj enterijer pod uticajima primenjene pop estetike. On se vešto poigrava kombinovanjem različitih stilova ali i materijala u enterijeru što se vidi na primeru još jednog njegovog autorskog rešenja, dizajnu koji se može videti u restoranu Monte Cristo u Beogradu.

94 jun

Muzika

THE CHURL l

96 jun

LIANS

Intervju: Minja Cvetković Fotografije: studio Rex images, fotograf Predrag Ilić i privatna arhiva

MALI ROKERI SA VELIKIM TALENTOM I PLANOVIMA

Muzika

ni su najmlađi autorski bend u Srbiji, kreativni su, energični, puno vežbaju, uče, stignu i da uživaju u svojim godinama i da se zabavljaju, sanjaju velike snove koje trudom, radom i voljom verujem da mogu i da ostvare. Oni su deca, ali sviraju i rokaju na sceni kao odrasli. Oni su The Churlians. Krajem prošle godine održali su promociju benda pod sloganom Razmenimo Energije sa željom da na nas starije prenesu svoju energiju, upornost, motivaciju i kreativnost, a mi sa njima da podelimo naše iskustvo i savete. Nakon što sam imala priliku da ih tada upoznam i radim sa njima, moram priznati da, ako je sumnja kada se spomenu njihove godine ikada i postojala, ona je definitvno tada otklonjena i zamenila je potpuna sigurnost da ovaj mladi četvoročlani bend svojom snagom volje i neizmernim talentom ima svetlu muzičku budućnost ispred sebe.

98 jun

Bend The Churlians čine Nikola Džoni Ranković (autor, vokal i gitara), Đurađ Đuričić (bubanj), Grigorije Griša Avramović (gitara) i Pavle Petrović (bas gitara). Đurađa ste imali prilike da upoznate kao finalistu takmičenja „Ja imam talenat“, a ujedno je i stalni član bubnjarske postave Dragoljuba Đuričića sa kojim je imao na stotine nastupa širom Srbije i regiona. Griša je nastupao sa bendom Master Blastersi i zajedno sa najstarijim od ove četvoke, Pavlom Petrovićem, koji pleni stavom na bini pokazujući svima novi bas stil, pohađa školu roka i popa. Džoni je dvostruki pobednik takmičenja „Obračun bendova“, a sa svojim prijateljima je 2013. godine organizovao rok koncert na kome je sav prihod otišao za pomoć Lani Nikolić za šta je dobio i nagradu Beograda za herojsko delo te godine. Za ovaj broj, proćaskali smo sa njim o saradnji sa čuvenim Vojislavom Aralicom, snimanju albuma, prijavi za ovogodišnju Gitarijadu... Verujem da vas ova Dečurlija neće ostaviti ravnodušnim.

DŽONI, KAŽI NAM KAKAV JE OSEĆAJ SNIMATI ALBUM I RADITI SA JEDNIM POZNATIM PRODUCENTOM KAO ŠTO JE VOJISLAV ARALICA? KAKO JE UOPŠTE DOŠLO DO TE SARADNJE?

Osećaj je odličan, a rad veoma poučan. Da bi radio sa njim, moraš prvo da si odličan đak i u školi i u svemu drugom, kao i da si uporan, tačan i profesionalan. U svemu tome smo se pronašli, a tek posle sleduje ono što se podrazumeva, a to je da dobro znaš da odsviraš svoj instrument, doneseš ozbiljne autorske tekstove i muziku, bar u četiri verzije i da ih on onda na svoj genijalni način upakuje. IAKO SI VEOMA MLAD, DO SADA SI IMAO PRILIKE DA SARAĐUJEŠ SA MNOGIM POZNATIM MUZIČARIMA NA NAŠIM PROSTORIMA. MOŽEŠ LI NEKI NASTUP DA IZDVOJIŠ KAO NAJDRAŽI I KAŽI NAM SA KIME BI JOŠ ŽELEO DA SARAĐUJEŠ OD DOMAĆIH I STRANIH IZVOĐAČA, A NISI JOŠ UVEK IMAO PRILIKE ZA TO?

Kao najdraži nastup u saradnji sa poznatim muzičarima sa naših prostora izdvojio bih nastup u Kraljevu, na Trgu srpskih ratnika, gde sam svirao sa mojim bendom „The Churlians“. Bili smo predgrupa velikog „Van Gogh-a“, a ceo događaj je bio organizovan u okviru Davis cup-a. Nisam još uvek imao prilike da popijem čaj sa Jimmy Page-om (Led Zeppelin), ali radim na tome. To je zato što obožavam da pijem razne vrste čajeva.

Tema Muzika

PROMOCIJA BENDA THE CHURLIANS JE BILA PRE NEKOLIKO MESECI. DA LI SE SITUACIJA OD TADA PROMENILA, DA LI STE DOBILI JOŠ NEKE ZANIMLJIVE PONUDE I MISLIŠ LI DA SU LJUDI UVIDELI DA STE VI KADA STANETE NA BINU I TE KAKO OZBILJNI I DA SVIRATE KAO ODRASLI?

Promocija je samo doprinela da saznaju da postojimo. Mislim, da nas ljudi posmatraju kao atrakciju kada nas ugledaju prvi put na bini, a razlog je što smo deca, a i zbog mog glasa, koji je još uvek dečiji (nisam još mutirao), ali se vrlo uozbilje kada čuju kako zvučimo, isprate tehniku svirke i upali im se lampica da sviramo autorske a ne kopirane stvari i da je svaki naš rif i solo potpuno originalan, uprkos tome što u rock&roll-u kažu da je već sve smišljeno. A pri tome svi imamo oko jedanaest godina. Ipak vadi nas iskustvo (smeh). Zvuči kao šala, ali imamo bar četiri pet godina nastupa iza sebe. Đurađ, na primer, dvesta nastupa do sada.

100 jun

KAKVI SU DALJI PLANOVI SA TVOJIM BENDOM? PRIJAVILI STE SE ZA GITARIJADU U ZAJEČARU I SVI VAM DRŽIMO PALČEVE DA PROĐETE, ALI PODELI SA NAŠIM ČITAOCIMA ŠTA NAM JOŠ PRIPREMATE, MOŽDA NEKU SVIRKU U SKORIJE VREME?

Nastupićemo u junu u jednom konzulatu, na Gitarijadi krajem jula (ako prođemo), a u avgustu na festivalu Rock Village 2015. Leto je i raspust, pa ćemo se truditi da što više sviramo, jer za bend je dobro da vežba, da imamo svoj svet druženja i razmene. ZA KRAJ, KAŽI NAM KAKO ČLANOVI BENDA THE CHURLIANS PROVODE VREME KADA NE SVIRAJU, NE SNIMAJU I NISU NA PROBAMA?

Veći deo tog drugog vremena, provodimo u osnovnoj školi (jer to je po zakonu (smeh)) i svaki od nas je odličan đak. Druge, razno-

vrsne aktivnosti započeli smo svi još pre par godina, na primer, Đurađ svira klavir, ima časove bubnja sa profesorom Berklee College of Music Markom Đorđevićem i trenira rukomet, Griša ide na časove gitare i trenira fudbal, Pavle ide na časove basa i na časove gitare i svira sa Grišom u školskom bendu škole roka i popa Master Blaster, a ja idem na časove produkcije, gitare kod Branka Trijića, na časove teorije muzike koje pohađam na engleskom prema programu britanske muzičke akademije, idem na kurs engleskog, čitam biografije muzičara, časopise o gitarama i efektima, jedrim, vozim quad, putujem. Svi volimo da gledamo muzičke filmove, slušamo muziku drugih bendova i učimo vrednosti muzike koja je iza nas bluz, džez... a jedan od nas stigne i da misli na devojčice. Vi pogađajte koji?

Ĺ˝ivotni stil

102 jun

TRIPTIH MAJČINSTVA

Iva, Tamara i Danijela

Danijelu takođe ne poznajem lično, baš kao oja majka ima ni Ivu, ni Tamaru. Ali mi je odnekud izronio njen troje djece. Ja veganski recept i ja kliknem. Kad tamo, mama sama još nisam vegan, mama jedne Iskre, žive njih troje i kerupostala majka, ša Nuška, baš onako kako ja zamišljam život a ni tetka. Kada jednog dana. Nikako bez psa, a ni bez mace. su mi se drugarice porađale, bila sam daleOtkrio mi se čarobni svijet mame koja se bori ko hiljadama kilometara. Kada su prolazile za kvalitetniji život svake majke, a tako i usamljenosti nakon porođaja, ja to nisam svakog djeteta. Danijela, da li bi htjeznala. Nisam ih tako često zvala, jer la da mi odgovoriš na par pitanja? nisam htjela da “smetam”. A onda Pitala bih te, ako si ti vegan, da li je Tamara napisala priču i prodrje i Iskra onda vegan? mala me za ramena, skoro me rasplakala. Pa sve sam radila Jasno vam je da su sve tri pogrešno! Tamara, da li bi htjela pristale da ispričaju dio svoda mi odgovoriš na par pitanja? je priče, jasno vam je i da ovo Pitala bih te kako si takav pustoTekst: neće biti klasičan intervju. Dok lov, a i tako divna majka, može li Danka Kovacevic smo se dogovarale oko svega, to zajedno? Iskri je rastao zub, Tamara se spremala za ljetovanje, a Iva je malo spavala i A onda je Iva okačila sliku na Instagram. puno bila uposlena, sve sa Severom na “glaDojila je Severa na nekom zidiću, možda trovi” (ako pratite Ivu na Instagramu, jasno vam toaru. I gledala u objektiv, blago nasmješeno. je). Bilo je to jedno tako uzbudljivo i zanimljivo Baš sam nekoliko dana prije toga odlučila stvaranje. Sve ih veže jedna stvar. Dula. Žena da javno, na svom fejsbuk profilu objavim fokoja pomaže pri porođaju, a nije babica. Ona tografiju australijskog izdanja Elle, gdje preje više drugarica i dobra vila. divna žena doji svog sina. A evo je sad naša O dulama možete sve saznati na zvaničžena radi to isto. O, koja sreća! Iva, da li bi nom sajtu dula.rs htjela da mi odgovoriš na par pitanja? Pitala bih te kako sa sinom u naramku napraviš sve TRI MAJKE PRIČAJU O TOME KAKO one magične ogrlice, a moje perle stoje u laMOŽE I DRUGAČIJE, U ZEMLJI SRBIJI dici već evo godina druga?

Životni stil

IVA NOVIČIĆ:

Deca treba da se igraju i samo igraju Fotografije: Tamara Zidar i Nasmej se ptičica

104 jun

vu već dugo doživljavam jako blisko, a sve zbog njenog bloga koji tako predano vodi. Na stranu to što obožavam njen nakit i rukotvorine, ipak su njena kreativna pisanja i želja da na porodu pored sebe ima dulu, presudila da se ona nađe među mamama koje ovdje imaju šta da kažu. Ona je mama sa punim radnim vremenom, a Sever, njen sin, dijeli sa njom studio “Iva did it”, dok je ćerka Iskra u vrtiću, a tata na svom poslu. Ona je majka kod koje poštujem što “gleda svoja posla”, trudi se da da svoj maksimum svaki dan, nije zapostavila sebe i nije klasična ni u jednom smislu.

u novi studio, a dani su prepuni druženja i kreativnosti. Dan počinje najčešće oko 6. U studiju sam nešto posle 7 i tamo sam do oko 15h, u zavisnosti od Severovog spavanja. Pokušavam da se držim muževljevog radnog vremena, kako bismo sinhronizovali i razdvojili vreme za rad i vreme za porodicu. I mislim da je u tome ključ. Jedna od najvećih prijatnosti tokom stvaranja studija je bilo iznošenje poslednje perle iz stana. Konačno sam prekinula kontinuirani fokus na nakit - fokusom na porodicu. Duplirala sam elan za poslom, radost ka njima i kompletno se preporodila.

Iva, kroz Iva did it blog ljude koji je prate uvodi i jednim dijelom u priču o svojoj svakodnevici, pojedinim životnim dešavanjima, te je doživljavaju snažno i lično. Moj najveći utisak je njeno balansiranje između majčinstva i kreativnog zanata kojim se bavi. Preselila je svoju radionicu

Kroz njene fotografije i postove dobila sam utisak da sve što radi, radi sa nevjerovatnom posvećenošću i predanošću. Zanimalo me je kako su, prvo Iskra, a potom i Sever, uticali na njeno stvaranje i kreativnost? Bez potpune posvećenosti nema najboljih rezultata. Ne samo u poslu, već u životu uopšte. Deca zahtevaju

Životni stil

apsolutnu pažnju i odatle smo iznedrili prvo roditeljsko pravilo: ne pokušavaj da uradiš bilo šta kada si sa njima. Nije neizvodljivo, ali je manje frustrirajuće kada se ne trudiš. Nemam osećaj da su Iskra i Sever imali direktan uticaj na moje stvaranje, ali njihova sreća i naša porodična harmonija su moja osnovna motivacija. Na Ivinom Instagram profilu svaki dan osvanu neke strašno zanimljive i tople fotografije. Nisam mogla a da se ne zapitam, da li Iva kroz neke od njih, kao što je dojenje sina u gradu ili ćerkino kreativno igranje pokušava da dopre do mama koje su u sličnim životnim fazama kao i ona? Svesno, ni malo, ali ako to svejedno napravi nekakav korak napred za ovu sredinu, smatraću to svojim velikim uspehom. Volim da gledam svoja posla; nekad možda i previše. Tako ignorišem stvarnost i zanesem se. Meni je logično i normalno, tako sam opuštena i tako funkcionišem. Radost je proporcionalna želji da to sa svetom podelim, pa verujem da ljudi doživljavaju na pravi način. Divno je ako je nekome bude motivacija da nešto kod sebe promeni na bolje.

Zanimalo me je da iz prve ruke saznam šta znači imati na porođaju dulu, nekoga ko je, uz muža, tu uz tebe svim svojim bićem. Odluka je bila logičan nastavak toka života, sredine i celokupnog mog razvoja. Moja dula je pre svega moj prijatelj, pa je podrška tog tipa bila prirodan rezultat našeg odnosa. Neizmeran je i neobjašnjiv intenzitet emocija koji se dešava u tom trenutku. Utisci o porođaju su toliko veliki i jaki da još uvek ne mogu da ih sagledam, objasnim i definišem do kraja. Naročito u sredini u kojoj je porođaj kod kuće potpuni tabu.

Samu sebe uhvatim kako nekad nepotrebno i potpuno pogrešno odreagujem, ali pokušam kasnije da sagledam grešku sa strane i ispravim je. Problem je kada ne uviđamo gde grešimo i ne prihvatamo sugestije l

106 jun

IVINA YOUTUBE PRIČA O DULI.

Koliko je potrebno da se čita i istražuje o pedagoškom odgoju djece? Kako njegovati dječiju osobenost i individualnost, kako ojačati umjetnički pristup djetetovom igranju? Iva čita, ali vjeruje i u intuiciju. Kada dođem do momenta gde ne znam kako da odreagujem i rešim situaciju, nagomilam literaturu, a onda vremenom uradim onako kako mi intuicija kaže. Nisam pristalica određene teorije, već prilagođavam različita mišljenja i predloge pre svega sebi, a potom i deci. Ispred svega je dogovor sa mojim mužem. Stalno analiziramo, posmatramo, razgovaramo i pokušavamo da napravimo najbolji pristup i rešimo problem na najbolji mogući način. Ono što stalno imam na umu je da deca treba da se igraju i samo igraju. To je ono što ja stalno radim i nikada ne želim da prestanem, pa mi je motivacija njih da rade isto neiscrpna. Iva, smatraš li da smo kao društvo i dalje izuzetno tradicionalni i teško usvajamo promjene, kada su odgoj djece i navike u pitanju? Mislim da je u našem društvu generalno prisutna krutost koju je teško izmeniti. Opet, određeni krug ljudi dokazuje suprotno, pa to daje nadu. Samu sebe uhvatim kako nekad nepotrebno i potpuno pogrešno odreagujem, ali pokušam kasnije da sagledam grešku sa strane i ispravim je. Problem je kada ne uviđamo gde grešimo i ne prihvatamo sugestije.

Najnovija Unicef kampanja se, na primjer, zasniva na borbi da svako dijete ima pravo na besplatno predškolsko obrazovanje. Da li si pristalica da djecu čuvaju baka i deka ili je vrtić najbolje rješenje? Naučila sam da deca treba da idu u vrtić. I mislim da treba da idu, ali kada je došao momenat da Iskra krene, bilo je teško. Prevazišli smo krizu i sada je sve onako kako bi trebalo da bude. Mislim da deca u vrtiću imaju veću širinu nego kada provode vreme samo sa bakom ili dekom i da je okruženost vršnjacima neophodna iz mnogo razloga. Baka i deka su tu da ugađaju, da dozvoljavaju i ispunjavaju želje, dok je vrtić mnogo realnija sredina. Mislim pre svega na neudobnosti koje bake i deke ne bi dozvolili. Tamara je nedavno pisala o osjećaju usamljenosti nakon porođaja i ja sam se zapitala da li sam zapostavila svoje drugarice nakon što su se porodile?

Životni stil

Razmišljala sam: neću da smetam, treba im mir, sad imaju druge prioritete. A u stvari… Osećaj usamljenosti u tom periodu je gotovo neminovan. Naročito sa prvim detetom. Možda čak ni prisustvo sadržaja nije od pomoći dok mama sama ne odluči da se pokrene. A taj put ume da bude dug, jer nekad ne znaš šta te muči i zašto se osećaš loše. Meni je ljubav prema poslu pomogla da se pokrenem, sa Severom možda i prerano. Zato sam posle prva dva-tri meseca rada odlučila da stanem, lenjo budem sa svojom bebom, a potom se vratim poslu bez žurbe. Imaš novi studio, u kreativnom si zanosu, a u studiju ti društvo najčešće pravi Sever. Da li to znači da nema

108 jun

izgovora ukoliko se nešto želi ili ti je prirodno da se sa bebom u naručju igraš sa perlama? Izgovora svakako nema. Rad sa bebom nije lak, ali je izvodljiv. Stalno izmišljam nove stilove rada, načine na koje ću ga zabaviti i biti produktivnija. Nekad sarađuje, nekad ne. Nekad mislim da je sve potpuno pogrešno, a onda se zaokruže rezultati pa dokažu suprotno. Ja nemam televizor. I svi mi se čude, a onda sam pročitala da ga nema ni Iva. Ali kako, kad ima dva mališana? Gdje gledaju crtaće? Nemamo televizor od početka zajedničkog života. Deca su još uvek mala da bi ga poželela, ali sam svesna da će u jednom trenutku

Osećaj usamljenosti u tom periodu je gotovo neminovan. Naročito sa prvim detetom. Možda čak ni prisustvo sadržaja nije od pomoći dok mama sama ne odluči da se pokrene. A taj put ume da bude dug, jer nekad ne znaš šta te muči i zašto se osećaš loše. Meni je ljubav prema poslu pomogla da se pokrenem, sa Severom možda i prerano doći na red. Mislim da treba da se sretnu sa sadržajem koji mi ignorišemo, ali za to sada nije vreme. Kada bude, listaćemo kanale, komentarisati i učiti tu stranu života. Svaki dan pokušavam da budem bolja prema ljudima oko sebe, da razvijam svoju empatiju. Ima li nešto što ja kao pojedinac, neko ko nema dijete, mogu uraditi kada sretnem tebe ili neke druge majke u prolazu, čega ni nisam svjesna, a tebi bi pomoglo? Nekad mi je dovoljan samo iskren osmeh u prolazu, a nekad mi ne bi značio ni orden za majčinstvo dok nosim Severa i jurim za Iskrom na bicikli posle neprospavane noći i dve temperature. Svaki dan je različit, pa se i potrebe menjaju. U svakom slučaju jako cenim svest nekoga ko nema decu o izazovima kroz koje prolaze roditelji. Iva, srećno ti dalje, u najljepšoj životnoj ulozi! Hvala ti! Jako mi se dopada čime si se sve pozabavila i na koji način.

Životni stil

TAMARA ZIDAR:

Sav trud koji uložite u svoje dete se isplati Fotografije: Tamara Zidar i Marica Blečić

mala sam pozitivnu tremu pred intervju sa njom, jer Tamara Zidar je u najmanju ruku svestrana. Dovoljno je da pogledate par njenih fotografija, pa da vam bude jasno sa kakvom kreativnom ženom imate posla. Zna kako da stvori, ali i zabilježi savršen trenutak, zna šta je avantura, stiže sve i ima tri sina, a još nema ni trideset. Vodi blog Geravodeli, osnivač je Putospektive, jedna je od nekoliko dula u Srbiji, ali ona, uz podršku i znanje, sa sobom nosi i fotoaparat. Tada se u njoj budi majka, koja kroz objektiv hvata momente gdje za jedne život počinje, a za druge dobija smisao.

110 jun

Priča o nastanku Geravodeli bloga nije pretenciozna. Dešavalo se sve spontano, a danas, Tamaru čitaju i oni koji imaju i koji nemaju djecu, jer na njene tekstove se teško ostaje imun. Iskrenost i emocija je ono što karakteriše njen stil. U startu nije bilo ideje. Domen geravodeli.com sam dobila za rođendan od bivšeg momka, sadašnjeg muža, a geravodeli je nickname koji koristim već 15 godina, još iz doba irc-a i icq-a. Prvi tekst koji je nastao je bio mini putopis sa našeg prvog zajedničkog putovanja. Pre njega sam o Egiptu slušala samo iz iskustva ljudi koji su tamo putovali preko turističkih agencija, a kako smo mi naš put samostalno organizovali, imali luksuz da

gledamo i radimo samo ono što nas zanima, za kraće vreme i za manje para, bez nepotrebnih obilazaka škole papirusa, tepiha, parfema zbog vodičevog procenta, poželela sam da to naše iskustvo podelim i sa drugima kako bi ih eventualno ohrabrila da i oni spakuju ranac i krenu u samostalno istraživanje. Formu bloga je dobio veče pred naš put u Šri Lanku sa prvencem koji je tada imao 6 meseci. Shvatili smo da nam je jednostavnije da pišemo i delimo iskustva preko bloga, nego da svakom članu porodice ili prijateljima pojedinčano odgovaramo i šaljemo nove informacije o našim planovima i aktivnostima. Pet godina kasnije, na blogu pišem o svemu što me dirne i što me inspiriše. Cilj mi je da pišem i sa bloga prašinu brišem dokle god u

tome uživam i ne želim da mi ikada postane obaveza. I ne, neću vam reći šta znači geravodeli. ;) Ako biste me pitali za lično mišljenje, rekla bih da je njen blog vrlo inspirativan, edukativan i drugačiji. Zanimalo me je da li razmišlja o uticaju koji ostavlja na žene i majke koje je prate i kakve su povratne rekacije? Povratne informacije dobijam skoro pa svakodnevno i puno mi znače, pogotovo kada mi kažu da su se u mojim tekstovima pronašli. Volim da izazovem emocije svojim tekstovima, fotografijama, filmovima… I kod sebe i kod drugih. Nije retkost da i sama plačem ili se smejem dok kucam tekst.

Životni stil

Kada bi trebalo da ti nabrojim sve tekstove koje imam na blogu - ne bih umela. Oni uglavnom nastaju oko 3 ujutru, kada dobijem inspiraciju, a sutradan ih pročitam još jednom, prosledim mužu na lektorisanje i puštam. Retko kada im se vraćam i čitam ponovo, tako da se desi da belo gledam u sagovornika kada mi citira neku rečenicu ili deo mog teksta. Onda se oduševim ili iznenadim kada shvatim da sam smislila i pisala nešto tako genijalno ili pak glupo. :) Ali imam pravilo da tekstove ne brišem, makar u zemlju propala od blama što sam ikada i pomislila da ih napišem. Tekstovi sa putovanja mi puno znače. Jednom godišnje ih čitam i smejem se i plačem u isto vreme (iz ovog teksta bi se moglo zaključiti da ja to često radim (smeh)), prisećam avantura i posebnih trenutaka i shvatam da bih polovinu tih stvari zaboravila da ih tada nisam zapisala. Zato kao papagaj uvek po-

112 jun

navljam svima da zapisuju (za sebe) bitne stvari. Iskustva sa porođaja, prva putovanja, ali i same misli jer pisanje može biti terapeutski. Volim da pišem o majčinstvu iz mog ugla. Fotografijama prikazujem lepšu stranu roditeljstva, a rečima onu drugu. Tamara priznaje i ono što mnogi prećute, što iz straha od samog sebe, što od okoline koja je sklona da olako osudi. Nije mi problem da kažem da sam sa prvim detetom bila jako usamljena. Nije mi problem da kažem da sam se osećala kao da radim sve pogrešno. Da sam mislila kako su sve druge majke veće majke od mene. Da ponekad nisam znala ni šta ću sa sobom ni sa detetom i da sam se pitala šta mi je sve to trebalo. Poneke majke (i očevi) me osude, ali se većina u svemu tome pronađe i smatram da je to jako bitno. Jer je identifikacija problema i saznanje da nisu usamljeni u svojim osećanji-

Poseban je osećaj prisustvovati porođaju. Pravi koktel emocija koji je nemoguće drugde doživeti. Dulin put do većine porodilišta i mama u Srbiji je prepun prepreka, rupa, pukotina i sve ih treba savladati. Ne odustajemo i nadamo se da će jednog dana svaka majka koja poželi moći da ima svoju dulu i podršku uz sebe. Jer, šta je u životu bitnije od rađanja novog života?

ma već polovina njegovog rešenja. Prvi tekst koji je izazvao super rekaciju mama je baš govorio o tim izazovima na početku roditeljskog puta, a poslednji je čitaocima toliko bio interesantan i intrigantan da je završio i u štampanom izdanju dnevnih novina. No ja paralelno sa tim tekstovima primerom pokazujem da se sve da promeniti, da je jako bitno da na roditeljskom putu ne izgubite sebe (po cenu podočnjaka), da je moguće sa bebom imati uzbudljiv, aktivan i ispunjen život i da je sve stvar dobre organizacije. I dobrog izbora životnog partnera, naravno, ali tu već ne mogu pomoći. :) Putovanja su njena velika ljubav i inspiracija, ali i način življenja. Porodično su, sa sinovima kao bebama, obišli Bali, Šri Lanku, Singapur, Indoneziju, Maleziju... Iako postoje roditelji koji se boje dalekih destinacija, idu linijom manjeg otpora i često biraju all inclusive hotele, sa zabavljačima za djecu, Tamara kaže da svoja putovanja prilagođavaju djeci, ali i prirodi i uslovima. Mi se na daleke destinacije sa decom usuđujemo zato što sa tim putovanjima imamo iskustva. Obišli smo neke zemlje Afrike i Azije dok smo još bili momak i devojka, tako da sa svakim sledećim putovanjem imamo okvirnu ideju o imamo okvirnu ideju šta nas očekuje na nekoj sledećoj desinaciji iz tog dela sveta. Od početka naše veze nismo išli na standardna letovanja/zimovanja i odmore niti smo naša putovanja zvali odmorom. Kada smo u Dubaiu odlučili jednom da probamo luksuzni resort/all inclusive odmor, nakon tri dana smo se spakovali i krenuli dalje jer smo shvatili da to nije za nas. Bilo nam je dosadno i suvoparno. Više volimo akciju i samo putovanje kao konstantan proces.

Životni stil

114 jun

Činilo mi se i da je ugavnom doživljavaju kao “alternativu” u majčinstvu, međutim… Mislim da je za početak bitno definisati šta je to alternativno. Da počnemo od samog rođenja deteta i porođaja. Ako danas majka ima želju i potrebu da bude u prijatnom ambijentu tokom porođaja, da je poštuju svi koji tom činu prisustvuju, da može da pojede i popije nešto tokom kontrakcija, da bebu nakon porođaja drži na grudima i odmah je podoji, da se odloži presecanje pupčane vrpce makar 15 minuta kako bi beba dobila iz posteljice svu svoju krv - ona se smatra alternativnom. Ako detetovu prehladu prvo pokuša da izleči prirodnim lekovima, čajevima i blijnim preparatima - ona je alternativna. Ako nosi bebu u marami i ne smatra da novorođenče pokušava plačem da je manipuliše - ona je alternativna. Ako svoju bebu doji gde god i kad god je bebi potrebno i ne obazire se na osuđujuće

Daleke destinacije mogu biti naporne zbog dugog puta do tamo, ali jednom kad sletite, život se nastavlja normalno. Često su smeštaj i hrana u nekoj azijskoj zemlji povoljniji od, recimo, Grčke, ali je potrebno malo se žrtvovati u avionu. Takođe, uz malo planiranja, moguće je naći i povoljne avionske karte, pa samo putovanje ne mora biti skupo, kao što se inače smatra poglede okoline - ona je alternativna. Ako deci dozvoljava da se prljaju, skaču po baricama, penju po drveću i leže na travi ona je alternativna. Ako se trudi da dete hrani što zdravije, ako ga vodi sa sobom na izložbe, u pozorište i ako nije opterećena standardima i kalupima po kojima se deca odgajaju - ona je alternativna. Ako je sve ovo gore navedeno tačno - mi jesmo zbilja alternativna porodica. Biti dula znači biti odgovoran, saosjećajan, prepun podrške i ljubavi. Tamara ima sve to, ali kaže i da treba savladati mnogo prepreka da bi se došlo do većine porodilišta i mama u Srbiji. Moje lepo iskustvo sa prvog porođaja me je zainteresovalo da više istražujem o toj temi. Nisam planirala da postanem dula, već sam na kurs otišla sa idejom da što više saznam koliko o fiziologiji porođaja, toliko i o onom nemedicinskom delu koji je velika pomoć majkama pre i tokom samog porođaja. Ubrzo sam dobila priliku da prisustvujem kućnom porođaju i vizuelno ga beležim, što je bila neverovatna čast, privilegija i zaista predivno iskustvo. Nisam ni slutila da ću samo godinu dana na-

kon toga biti dula svojoj najboljoj prijateljici, tako da mogu slobodno reći da je moja misija ispunjena, čak iako se moja “karijera” dule sutra završi. Poseban je osećaj prisustvovati porođaju. Pravi koktel emocija koji je nemoguće drugde doživeti. Dulin put do većine porodilišta i mama u Srbiji je prepun prepreka, rupa, pukotina i sve ih treba savladati. Ne odustajemo i nadamo se da će jednog dana svaka majka koja poželi moći da ima svoju dulu i podršku uz sebe. Jer, šta je u životu bitnije od rađanja novog života? Kratki film “Rađanje porodice” gdje je kao fotograf/videograf prisustvovala prirodnom porođaju u vodi, izazvao je nevjerovatne reakcije u regionu. Film je uradio više stvari za godinu dana koliko je bio dostupan nego sve knjige i tekstovi u Srbiji o trudnoći i porođaju. Promenio je i mene, moj pogled i pogled mnogih drugih ljudi na temu porođaja. U filmu je prikazan porođaj kakav bi trebao biti - lepo, nežno, intimno i prijatno iskustvo, a ženama je to bilo bitno da vide, u moru horor priča i loših iskustava iz porodilišta, kako bi se i same probudile, pobunile, informisale i počele da rade nešto na poboljšanju njihovog tretmana u porodilištima.

Životni stil

Iako dojenje na javnom mjestu svakog dana dobija nove pristalice među mamama, i dalje se ono smatra tabuom, te su mnoge majke izložene komentarima i “pogledima”. Pitala sam Tamaru kako da poboljšamo stvari i šta je sa onim tradicionalnim “babinama” i sličnim vrijednostima? Naša deca imaju naviku da nam kažu “moje telo želi da jede” ili “moje telo sada želi da gleda crtani” tako da bi isti savet i ja mogla da dam pratite svoje telo (i biće). Ne obazirite se previše na okolinu, dojite svoju bebu kada i gde želite, okružite sebe ljudima sličnim vama i sve te stvari koje radite biće vam sasvim normalne. Što se tiče babina, smatram da imaju i te kako smisla jer je mami i bebi potrebno neko vreme dok se povežu i upoznaju, bez neželjenih saveta, nepotrebnih komentara i puno ljudi u kući. Svaka majka intuitivno zna kako treba da se ponaša sa svojom bebom i ako joj to neko poremeti, dolazi do konfuzije, zbunjenosti i nezadovoljstva. Inženjer/programer, fotograf, dula, svjetski putnik, avanturista, supruga, majka. Ona toliko toga (po) stiže, a otkriva mi i gdje crpi inspiraciju kada je ponestane. Sve to tako nabrojano zvuči veoma pretenciozno. :) Imam nesebičnu podršku muža koji bezuslovno veruje u mene i moje ideje. Takođe je i najbolji tata, pa ja već sada (kada najmlađi ima 4 meseca), mogu sama da odem na neku svoju aktivnost, radionicu, hor, posvetim se sebi i napunim svoje baterije. U pro-

116 jun

seku malo spavamo oboje, kako bi, nakon što deca zaspu, stigli da se posvetimo nama zajedno, ali i pojedinačno. To nam je veoma bitan segment života - naše vreme bez dece. Takođe se oboje bavimo poslovima koje volimo i koji nas ispunjavaju, tako da na posao i ne gledamo kao na obavezu već kao nešto što nam daje inspiraciju. Pretpostavljam da pomaže i to što sam ja još uvek u dvadesetim pa mogu da izdržim ovaj tempo, a tek ćemo videti kako će biti za 5-10 godina kad mi iscure podočnjaci. Sreća pa postoje naočare za sunce. :) Kaže da je nezahvalno djeliti savjete o vaspitanju djece, ali vjeruje da se sav uložen trud kad-tad isplati. Veoma je nezahvalno deliti savete jer i sama ne smatram da je naš način vaspitanja savršen, ali ono što smo do sada uspeli da saznamo jeste da je doslednost, u kombinaciji sa ljubavlju, poštovanjem, posvećenosti, postavljanjem granica, slušanjem, strpljenjem i davanjem dobrih primera jedan od boljih recepata. I jako, jako bitna stvar - sav trud koji uloži-

te u svoje dete se isplati. Svaka kockica koju ste sa njim zajedno složili, svaki crtež koji ste zajedno nacrtali, priču pročitali - sve to ima i te kako smisla, iako možda u nekim trenucima ne izgleda. Ne očajavajte ako ne vidite rezultate odmah, nagrada tek dolazi. Majke i majčinstvo su tema, ali šta je sa očevima? Volim da zamišljam roditelje kao jedan tim, sa super moćima, koji sve mogu, znaju i umiju, ali Tamara zna kako je u realnosti. Ne bih previše da ga hvalim, uobraziće se, ali bez njega mnoge stvari ne bi bile ovakve kao što su sada. Počevši od dece. Sigurno ne bi ovako izgledali da nije on bio uključen u proces njihove proizvodnje. :) Iako za odgajanje dece nije neophodan tim, sa njim je lakše, interesantnije, zabavnije i sigurnije. Jer imamo jedan drugoga da ukažemo na greške koje pravimo ili se zamenimo kada jedan počne da gubi strpljenje. A i kako bih inače mogla sama da isečem 80 noktiju (ukljućujući i moje)? :)

O planovima na poslovnom planu, sa Putospektivom i putovanjima… Da sve nastavi da se odvija u pravcu u kom je do sad išlo. Mi najverovatnije ka istoku, Putospektiva ka tome da ostane ono što i sada jeste, jer ima najbolju publiku i podršku, ima dobru priču, a majstori obično umeju da kažu “ako nije pokvareno - ne diraj”. E, tako i sa Putospektivom. :) Što se tiče poslovnog plana, trenutno pripremam dva sajta. Jedan će biti moj fotografski portfolio na kom ću najzad prikazati sve svoje najbolje radove, a i redovno objavljivati nove, a drugi je... pa to ćete videti kada za to dođe pravo vreme. :) I na kraju, nisam mogla a da je ne pitam: kako si? Umorno, ali i srećno što sam uspela da završim ovaj intervju pre 3 :) Tamara mi se zahvalila, a ja sam (p)ostala njen pratilac, dok je bloga i pisanja. I dok je nas.

Životni stil

DANIJELA BIRTA ČKONJEVIĆ:

Uz ćerku i ja rastem kao roditelj

anijela je borac. Ali i hedonista i arhitekta, osnivač sajta mati.rs, potom bloga Veganjamcije.com koji nas uči biljnoj, veganskoj ishrani. Ali prvo je majka jedne Iskre i žena koja ruši predrasude. Kada sam trebala da krenem u realizaciju priče sa Danijelom, nisam znala odakle da krenem sa pitanjima. Sve me je zanimalo. Što zbog mene same, što zbog svih majki koje je Danijela inspirisala. Znala sam da se nalazim “oči u oči” sa hrabrom ženom, koja ostvaruje svoje naume. Danijela, ti si po struci arhitekta, a po pozivu majka jedne Iskre. Da li se pitaš zašto sam baš tebe odabrala kao sagovornika danas? Možda da biste čuli na koji način se jedna mama-arhitektica trudi da izgradi najbolje moguće temelje i stabilne osnove za dalji razvoj i nadogradnju svog deteta? :)

118 jun

U pravu si! Krenućemo od promjena. Jednu veliku promjenu u tvom životu napravila je keruša Nuška, koju si usvojila sa ulice. Tada si postala vegan. Kakav je tvoj životni stil i šta sve veganstvo nosi sa sobom, kao filozofiju? Kerušu Nušku smo udomili pre 5 godina kada je bila malo, crno, razroko štene koje niko nije želeo. Posle čitavog detinjstva priželjkivanja da imam psa - želja je konačno bila ispunjena. Unela je veliku radost i promenu u moj život a inicirala je i da sasvim drugačije gledam na životinje. Duboko sam osetila da je nepravedno i pogrešno da, dok Nušku tretiram sa bezgraničnom ljubavlju i poštovanjem, druge životinje jedem i time učestvujem u njihovom ubijanju, eksploataciji u mučenju. Pas i mačka su podjednako životinje kao i krava, svinja, ovca, koza ili riba. Imaju emocije, osete radost, strah, bol, ljubav i žele da žive.

Još tokom trudnoće sam dosta čitala i pripremala se za roditeljstvo. Otkrila sam ideju privrženog roditeljstva (eng. Attachment parenting) koju sam odmah intuitivno prepoznala i prihvatila kao pristup meni blizak. Oslanjam se na svoje osećaje, srce i praćenje deteta Donela sam odluku da više ne budem deo patnje, nasilja i nepravde prema životinjama. Osetila sam da je veganstvo jedino rešenje, zasnovano na etičkim principima. Pored biljne ishrane, veganstvo se zalaže za pravljenje saosećajnih izbora u korist životinja i kada kupujemo odeću, obuću koja nije od kože životinja, da kozmetika i preparati za čišćenje nisu testirani na životinjama itd. Veganstvo je najbolji izbor koji možemo doneti za životinje, našu planetu (racionalno trošenje resursa), rešavaje problema gladi u svetu ali i naše lično zdravlje, jer biljnu vegansku ishranu kao najzdraviju preporučuje i Svetska zdravstvena organizacija.

A onda je stigla Iskra. Razmišljala sam o tome da li je i Iskra vegan, ako ste i vas dvoje? Pa sam se onda pitala da li ti se ishrana u trudnoći izmjenila i u toku dojenja? Kada je keruša donela veliku promenu možete zamisliti tek šta se dogodilo sa Iskrinim dolaskom? Potpuno sam se transformisala, uz sve radosti, izazove i novine koje dolaze sa roditeljstvom. Pošto je veganstvo stav zasnovan na etičkim uverenjima - Iskra je suviše mala da bi ga shvatila ali ga oseti, kao i sva deca, jer pokazuje neverovatnu ljubav i nežnost prema životinjama, pre svega prema njenoj Nuški.

Životni stil

Svakog meseca organizujemo i radionice, predavanja i druženja na razne teme koje se tiču trudnoće, porođaja, dojenja i ranog roditeljstva. Učestvovale smo i u nedavnoj regionalnog inicijativi “Sloboda rađanju”. Ponosne smo što smo deo promena ka stvaranju boljeg, humanijeg, nežnijeg i na pravim informacijama zasnovanog pristupa rađanju, dojenju i roditeljstvu Uz nas se hrani raznovrsnom biljnom hranom s tim da je pokazala želju da proba i neke mlečne kravlje proizvode i dopali su joj se pa joj ih umereno nudimo. Mi joj nikada nećemo braniti da nešto pojede ali ćemo joj objasniti zašto mi to ne jedemo. Imaće naš primer u kući ali i slobodu i podršku da izgradi svoje stavove i uverenja. Ipak, i dalje joj je omiljena hrana moje mleko. Tokom trudnoće i sada tokom dojenja nisam menjala ishranu. Mnogo svežeg zelenog lisnatog povrća i voća, što manje obrađivanog, uz zdrava ulja i žitarice jeste ono što inače jedemo. Uz to svakodnevno obavezno koristimo raznovrsne super-hrane kao što su alge spirulina i hlorela, speltina trava, chia semenke itd. Dobra krvna slika i odlično zdravlje svih nas u porodici je pravi pokazatelj da sve dobro radimo.

120 jun

Tvoj porođaj je bio vrlo specifičan. Imala si podršku supruga, dule, fotografa, najbližih… Već negde na polovini trudnoće sam, sumirajući mnoge pročitane knjige i tekstove na temu rađanja, završivši obuku za dulu ali i osluškujući sebe, svoje želje, telo kao i bebu - odlučila da želim da se porodim prirodno, kod kuće. Duboko verujem da telo žene zna šta treba da radi i kako da rodi bebu. Želela sam dostojanstven i neometan porođaj kojim ja aktivno upravljam a ne dehumanizovan i pun rutinskih i opasnih intervencija porođaj u bolnici. Htela sam da mojoj bebi pružim siguran, nežan i human dolazak na svet. Suprug Ivan mi je bio izuzetna podrška tokom priprema, a posebno tokom samog porođaja. Prenela sam mu mnoga svoja dula znanja i on je aktivno učestvovao, ohrabrivao me i tešio. Moje iskustvo rađanja bi bilo nepotpuno bez njegove ljubavi i nežnosti. Veliku podršku i osećaj sigurnosti sam dobila od moje babice i dule Divne Miljković, koja je mnogo doprinela svojom profesionalnošću, pažljivošću i poverenjem u snagu rađanja. Neprekidnu ljubav i pažnju sam dobijala i od svoje mame i sestre. Mama je presrećna što je prisustvovala rođenju svoje prve unuke a sestru sam inspirisala za njen porođaj.

Veliku zahvalnost dugujem i Tamari Zidar, na podršci, fotografijama i porođajnom videu, čijim smo objavljivanjem zajedno uspele da dirnemo i ohrabrimo mnoge, ali i da utičemo na podizanje svesti i promene na polju rađanja u našoj zemlji. Svakoj mati podršku dati. Šta sajt mati.rs ima što neki drugi portali o roditeljstvu nemaju? Mati.rs je stranica koju sam pokrenula sa svojom dragom prijateljicom i koleginicom dulom Jasminom Lolin, sa željom da dodatno informišemo, inspirišemo, osnažimo i podržimo trudnice, mame i tate. Ohrabrujemo žene da se prepuste svojim instinktima, ro-

diteljskoj intuiciji, osluškivanju svog tela i deteta, sa nepokolebljivom verom u svoju moć rađanja i dojenja. Na sajtu Mati.rs objavljujemo inspirativna porođajna iskustva mama i tata, koji su svoje bebe dočekali kod kuće ili u porodilištu. Moć deljanja ovakvih priča je ogromna i neverovatno korisna za buduće roditelje. Svakog meseca organizujemo i radionice, predavanja i druženja na razne teme koje se tiču trudnoće, porođaja, dojenja i ranog roditeljstva. Učestvovale smo i u nedavnoj regionalnog inicijativi “Sloboda rađanju”. Ponosne smo što smo deo promena ka stvaranju boljeg, humanijeg, nežnijeg i na pravim informacijama zasnovanog pristupa rađanju, dojenju i roditeljstvu.

Životni stil

Dupli standardi na Balkanu. Kako protiv njih? Danijelini životni izbori se mnogima strašno dopadaju, mnogi ih ne razumiju. Ona, pak, gleda svoja posla i živi svoj život. Živimo u veoma zbunjujućem vremenu punom protivurečnih i suprotnih informacija, poruka i saveta. Nisam sa lakoćom dolazila do mnogih svojih odluka i izbora i često su im prethodila duga istraživanja, traženje zdravih uzora i česta preispitivanja. Neke naše odluke su dočekane sa čuđenjem ili neodobravanjem okoline koja često nije podržavajuća za bilo šta drugačije, ali isto tako smo mnoge inspirisali, naveli na razmišljanje i promene. Ja poštujem svačiji izbor i isto tražim za uzvrat. Takođe, primećujem da se svest podiže i da je sve više nama sličnih pojedinaca, roditelja. To me ohrabruje i veoma raduje. Nova iskustva, nedoumice, briga. Sve su to sastavni djelovi roditeljstva i majčinstva. Sa kim ti razgovaraš kad dođe do toga? Imaš li neku preporuku za mame koje ovo čitaju? Osluškivanje potreba svog deteta i reagovanje u pravcu njihovog zadovoljenja, sa mnogo ljubavi, pažnje i poštovanja je zasigurno moja glavna majčinska vodilja. Još tokom trudnoće sam dosta čitala i pripremala se za roditeljstvo. Otkrila sam ideju privrženog roditeljstva (eng. Attachment parenting) koju sam odmah intuitivno prepoznala i prihvatila kao pristup meni blizak. Oslanjam se na svoje osećaje, srce i praćenje deteta. Razumem i prihvatam potrebe svoje ćerkice, poštujem ih i smatram bitnim, a ona se oseća zaštićeno i voljeno,

122 jun

uvaženo i zadovoljno. Iskra spava u porodičnom krevetu, praktikovali smo bespelenaštvo, uvek smo reagovali na njen plač, nosili je kad i koliko je želela, dojiću je dokle god ona to želi, itd. Neko će sve to nazvati “trendovima” a ja smatram da su to vrednosti koje su nekada bile uobičajene i norma i nadam se da će opet biti tako. Iskra je dočekana sa ljubavlju. Ime joj govori toliko toga. “Kapacitet za ljubav se oblikuje u trenutku rođenja“ , kaže poznati francuski lekar Mišel Oden. Baš tako je i bilo - Iskra je dočekana sa mnogo ljubavi i radosti, ušuškana u mom toplom naručju, zaštićena i voljena u tihoj porodičnoj atmosferi, dojena je u prvom satu. Mnogo je dokaza da deca formiraju sliku o sebi i svetu koji ih okružuje od najranijih trenutaka svog života kao i da je ono što se

odigra između deteta i roditelja u prvim godinama života zapravo osnova poverenja i snage svih kasnijih odnosa i potencijala. Iskra je samostalna, samosvesna i uvek nasmejana devojčica velikog srca. Uz nju i ja rastem kao roditelj, od nje mnogo učim te me neverovatno inspiriše da radim na sebi. Moje omiljene knjige o roditeljstvu su “Ljubi me mnogo”, “Zbogom pelene”, “The Continuum Concept”, knjige La Leće Lige kao i naslovi iz Pozitivne discipline. Kada imam neku nedoumicu, uglavnom je rešavam ličnim preispitivanjem, posmatranjem Iskre i stavljanjem u njenu ulogu, ali i čitanjem, istraživanjem i razgovorima sa mužem i prijateljima sličnih uverenja. Sviđa mi se to što sve više majki viđam kako nose svoje bebe blizu grudi, često u maramama za nosanje, a i ti si jedna

od njih. Iza te marame krije se čitava jedna psihologija. Mene zanima tvoje lično iskustvo? Prve mesece Iskrinog života sam posmatrala kao nastavak trudnoće i trudila sam se da joj tranziciju koju je prolazila dolaskom u ovaj naš svet iz njenog matičnog sveta - mog stomaka, učinim što nežnijom. Spavala sam kraj nje, držala je kožu na kožu, dojila je na zahtev, reagovala na svaki njen plač i traženje pažnje. U tom periodu sam već počela da koristim marame za nošenje, a one su i dalje deo naše svakodnevnice. Istovremeno blizina, roditeljski dodir, zajedničko kretanje ali i uključenost deteta u sve porodične aktivnosti mogući su bezbednim korišćenjem kvalitetnih nosiljki i marama. Nošenje pozitivno utiče i na društvene, emotivne i fizičke asprekte detetovog razvoja, potpomaže povezivanje deteta i roditelja.

Životni stil

Veruj svojim instinktima, svom telu i svojoj bebi jer ti si specijalista za nju. Više slušaj sebe, manje druge. Dopusti sebi i da ponekad pogrešiš. Budi nežna prema sebi i svojim potrebama. Živi u sadašnjem trenutku i budi zahvalna na svakom uvidu, lekciji i izazovu koju ti majčinstvo donese Dokazano je da nošena deca manje plaču, više uče, da su stabilnija , samostalnija i društvenija. Nošenje je takođe veoma praktično. Koliko sam samo puta spremila stan, prošetala Nušku ili skuvala ručak dok je Iskra bezbrižno spavala u marami. Ne znam da li više Iskra ili ja uživamo u nošenju. Njam njam. Veganjamcije. Krenulo je na nagovor prijatelja, a razvilo se u blog gdje Danijela piše veganske recepte i oduševljava čak i one koji ne vjeruju da se bez jaja i mlijeka može napraviti nešto ukusno. Svoju veliku kreativnu energiju često nemam vremena, a ni mogućnosti da ispoljim negde drugde osim u svakodnevnim aktivnostima i igri sa Iskrom ili u pripremi hrane. Već dugo me porodica i prijatelji, oduševljeni mo-

124 jun

jim kulinarskim igrarijama, nagovaraju da napravim food blog a to se konačno i dogodilo, prošlog meseca, pokretanjem sajta Veganjamcije.com. Prijatno sam iznenađena i inspirisana velikim interesovanjem, odzivom i podrškom, kako vegana tako i onih drugih. Pored recepata, na sajtu se mogu naći i majice sa veganskim motivima, a na predlog mnogih ću organizovati i radionice pripreme ukusnih biljnih obroka. Trudnoća, majčinstvo i bebe me neprekidno inspirišu i uskoro pokrećem još jedan kreativni i stvaralački projekat. Bićete obavešteni! ;) Pitanje koje žudi za pozitivnim odgovorom. Koje aktivnosti su danas dostupne majkama, a kojih ranije nije bilo u tolikoj mjeri? Da li stvari idu na bolje?

Da, stvari definitivno idu na bolje i radosna sam što imam priliku da doprinesem tome, kao dula i buduća liderka La Leće Lige Srbije. Danas mame imaju mogućnost da lakše dođu do informacija i podrške vezano za svoje izbore i želje. Organizuju se druženja i radionice za trudnice, mame i njihove bebe. Imaju priliku da razmene iskustva rađanja i informacije, podrže i pomognu jedna drugoj u izazvnim trenucima roditeljstva, nauče da koriste marame za nošenje ili dobiju prave savete vezane za dojenje. Žene se povezuju i udružuju, što smatram jako bitnim jer od nas kreće ta energija i inicijativa promena. Da imaš mogućnost da svim budućim majkama ovog svijeta šapneš nešto na uho, šta bi im rekla?

Ĺ˝ivotni stil

Tekst: Tihana SmiljaniÄ&#x2021;

O flašicama

i pelenama širom sveta

godinama sam kada sve češće primam vesti o venčanjima i bebama svojih prijatelja i poznanika. Neretko pomislim da su mladi ljudi koji odluče da postanu roditelji u Srbiji zaista hrabri – jednog dana zajedno razgovaramo o lošoj perspektivi koju imamo i plati koja nam nije dovoljna, a već sledećeg neki od njih hvataju se u koštac s kolicima, pelenama, kašicama i ostalim neophodnim stvarčicama koje uzrokuju da mi čeljust padne svaki put kad slučajno bacim pogled na njihovu cenu u supermarketu. Naravno, nije problem samo u novcu, te smo i mi odrasli

uglavnom zadovoljni što se retko razboljevamo jer to znači retko sretanje sa srpskim zdravstvenim sistemom – preimućstvo koje sigurno nemate ako ste roditelj malog deteta, a ni priče iz škola nisu ohrabrujuće. Međutim, isti ti mladi ljudi s početka priče nekako se bore i uspevaju, navodeći me na pomisao – pa je li zaista onda toliko loše? U isto vreme imamo različite poluinformacije o tome kako je „u belom svetu“, koje su sve sličnosti sa našom zemljom, pa i priče o zemlji Nedođiji u kojoj je sve podređeno detetu. O tome gde je zaista istina što se tiče mnogih stvari u vezi s trudnoćom i roditeljstvom razgovarali smo sa šest sasvim običnih majki koje trenutno decu odgajaju u Srbiji, Kanadi, Americi, Grčkoj i Austriji.

Životni stil

PRVI KORACI TRUDNICE Novosti za majku počinju, prirodno, čim ostane u drugom stanju. Pošto su zdravstveni radnici važan izvor podrške, ili bi barem tako trebalo da bude, pitali smo majke kakvo je bilo njihovo iskustvo u tom aspektu trudnoće. Odgovori, naravno, variraju. Najmanje oduševljenja odlazi na iskustva u Srbiji, gde su majke rekle da je podrška bila korektna s obzirom na to kakvi su uslovi rada, dok je nekad zavisila i od konkretne osobe – Tamara iz Beograda se žali da je ponekad imala osećaj da je na teretu onima od kojih je očekivala da je informišu. Predusretljivošću i profesionalnošću veoma su zadovoljne bila Dragana iz Grčke i Una koja je trudnoću održavala u Austriji, a nama se posebno svidelo iskustvo Danijele iz Kanade: „Onog momenta kad se ustanovi trudnoća, porodični lekar vas šalje u tzv. Maternity clinic, gde specijalisti u potpunosti preuzimaju trudnicu i vode računa o svim, pa i najsitnijim detaljima vezanim za trudnoću. Obično je to tim od 10 lekara koji se menjaju svaki put kad trudnica ide na preglede, pošto je cilj da se trudnica upozna sa svim lekarima i ne uspaniči ako se slučajno na porođaju ne pojavi lekar kod kog je uvek išla na preglede.“ U slučaju Sjedinjenih Američkih Država jasno je - dobijaš ono za šta platiš, pošto je zdravstvo uglavnom privatno. Međutim, u slučaju niskih prihoda u porodici, trudnice se kvalifikuju za novčanu podršku države, a limit zavisi od države do države. Ukoliko buduća majka upada u okvir, dobiće besplatnu zdravstvenu negu tokom trudnoće, porođaja i do 60 dana nakon porođaja, što uključuje posete lekara, testove, ultrazvuk i lekove.

Za većinu majki sa kojima smo pričali porođaj nije bio stresno iskustvo. Izgleda, međutim, da se o porodiljama posebno vodi računa u inostranstvu, jer su sve žene sa kojima smo razgovarali ispričale da trudnice tamo imaju odvojene sobe, sestru na raspolaganju sve vreme, doktora koji često dolazi da je proverava (na svakih pola sata u Kanadi), dok je na porođaju dozvoljeno da prisustvuje muž bez nadoknade, ili, u slučaju Kanade, i još jedna osoba koju trudnica odabere. Često u sobi postoji i dodatan ležaj za bebinog oca, tako da porodica može da bude zajedno tokom celog procesa. Beba je sa majkom stalno, a po potrebi odnosi je osoblje ako majka želi da se okupa ili odmori. Posle porođaja sestre pokazuju majci kako pravilno da doji bebu, menja pelene i povija je, kupa, čisti pupak... U Americi, kako priča Mihaela, pre rođenja majke se pitaju o željama za plan porođaja, koji se potom ispisuje na tabli u sobi i osoblje se toga drži dok god ne predstavlja nikakvu opasnost po majku ili bebu; ona je tako želela prirodan porođaj, izbegavanje carskog reza, kontakt s bebom koža-na-kožu odmah po porođaju i isključivo dojenje, bez veštačke hrane. Porodilje takođe mogu da dobiju svoje matične ćelije i posteljicu, odbiju vakcinacije, biraju između različitih tipova anestetika i dobiju lekove koji izazivaju porođaj.

Životni stil

KRENULI SMO KUĆI Beba je stigla na svet, babice i pedijatri su vas uputili u osnove brige o novorođenčetu, rane su zacelile koliko su mogle i – krenuli ste kući. U nov život, vas troje! Osim očiglednih novotarija, treba se pozabaviti i tehnikalijama poput porodiljskog odsustva (u Srbiji zakonski tri meseca posle porođaja) i odsustva za negu deteta (pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva). Ono što nekima može zvučati iznenađujuće jeste da kod nas i očevi mogu uzeti odsustvo za negu deteta – samo, doduše, ako ga majka ne koristi. „Zapravo“, objašnjava Hana, „zakon ne favorizuje koji će roditelj koristiti odsustvo zbog nege deteta, ali u neuporedivo većem broju koriste ga majke.“ Međutim, stvarnost je nekada okrutnija od zakona, pa pojedini poslodavci ne poštuju zakonsko pravo i majke su onda prinuđene da se vrate na posao mnogo ranije. Okolnosti su posebno nenaklonjene majkama u Americi, gde je dozvoljeno neplaćeno odsustvo od 12 do 16 nedelja, ali se mnoge majke vraćaju na posao svega nekoliko dana nakon porođaja zbog finansijskog aspekta. Naše sagovornice iz Grčke i Kanade bile su zadovoljne situacijom u svojim zemljama – naime, u Kanadi porodiljsko odsustvo iznosi godinu dana i plaćeno je, a otac može da uzme odsustvo od tri meseca, dok god nije na odsustvu u isto vreme kad i majka; u Grčkoj je odsustvo koje iznosi otprilike četiri meseca plaćeno, a potom je moguće uzeti još odsustva na minimalnoj prosečnoj zaradi, pa dobiti odsustvo čak i kad se majka vrati na posao, pri čemu može da bira želi li svoje slobodne sate iskoristiti u celini ili u delovima.

IZ DANA U DAN Bilo nam je drago da čujemo da su očevi bili najveća podrška novim mamama, a dragocenu pomoć pružale su i bake i deke. Hana nam je ukazala na servis „Halo beba“ koji joj je pružao utehu tokom odgajanja prvog deteta – verujemo da će nekome biti koristan. Okupljanje ljudi sa sličnim interesovanjima u Americi našlo je svoju primenu čak i kod gajenja dece, pa nam je tako Mihaela rekla da su društvene grupe poput crkvenih i grupa koje okupljaju mame takođe popularne, a danas ne treba zaboraviti ni internet zajednicu. Naravno, uz svu pomoć i podršku, odgoj malog deteta izazov je koji traje. Ponekad, ni uz najbolju volju i najveće napore stvari ne idu kako bismo mi želeli, što je iskusila jedna naša sagovornica: „Koliko mi je porođaj bio lak i divno iskustvo, toliko mi je dojenje predstavljalo noćnu moru, koja je na kraju kulminirala mastitisom.“ Promenjen tempo života mučio je i druge naše sagovornice, a sa povratkom na posao, teško je bilo uskladiti dete sa obavezama. „Ranije mi nije predstavljalo problem da radim po 12 ili 15 sati dnevno, a sada ipak moram da napravim balans“, priča Dragana. „Iako me ponekad neki projekat ponese, i želim da ostanem u kancelariji do kasno kako bih sve završila i osigurala da je sve urađeno kako treba, sada imam prirodni alarm koji me podseti da me kod kuće čeka neko kome sam potrebnija nego klijentu ili projektu. Mada, moram da priznam da me ta činjenica čini efikasnijom na poslu, jer se trudim da za manje vremena uradim više stvari, kako bih posle mogla da mirno odem kući i

posvetim se sinu.“ Mihaela se osvrnula i na finansijski aspekt i iskustvo odgajanja bebe u Sjedinjenim Državama, za koje kaže da je potpuno iscrpljujuće i stresno, jer porođaj košta od pet do sedam hiljada dolara za one koji se ne kvalifikuju za besplatnu zdravstvenu negu, a konstantan je strah od gubljenja posla. Ipak, naše sagovornice se slažu da s vremenom uviđaju da prevaziđeni problemi postaju neuporedivo manji u odnosu na one koji nailaze. „Kada pogledam unazad, a ćerka mi uskoro puni tri godine“, priča Una, „njenih prvih šest meseci bili su mi najbezbrižniji period. Samo je jela, spavala i punila pelenu.“ Dotakli smo se i vaspitanja i pitali smo naše sagovornice jesu li primetile da je u zemljama u kojim žive popularno imati neke posebne ideje vodilje u vaspitanju? Kažu da nisu stekle takav utisak, a načela svake mame sa kojom smo razgovorali lakonski je obuhvatila Danijela: „Zna se šta se može, a šta ne može, sme ili ne sme.“ A čim se razgovor okrene na decu koja više nisu bebe, neizostavna je tema vrtića. Koliko se vrtići u svetu razlikuju od vrtića kod nas? Uglavnom nisu primetne značajne razlike, rekle su nam majke. Postoje brojni vrtići, dvojezični, trojezični, oni koji se fokusiraju na muziku i umetnost, oni koji praktikuju različite pedagoške metode... U Grčkoj, kaže Dragana, do mesta u vrtiću nije teško doći ako se izdvoji novac, a privatna obdaništa su kvalitetnija od državnih. U Kanadi, državni vrtići ne postoje, a do mesta je vrlo teško doći, posebno ako je u pitanju obdanište u centru grada.

Životni stil OD KOLEVKE PA DO GROBA U nekim zemljama izuzetno je popularno informisati se o školama godinama unapred – u Kanadi i Grčkoj, gde Dragana uz smeh navodi da se o školi razgovara još dok je dete u stomaku. Mihaela kaže da se u Americi mladi roditelji ponekad ciljano presele kako bi bili u određenom okrugu i tako „dobili“ željenu školu. Naše sagovornice iz Srbije opuštenije su u ovom pogledu i slažu se da do škole ima još vremena.

PREDNOSTI I MANE S obzirom na geografsku raspodeljenost naših sagovornica, bilo je prirodno da ih priupitamo o, po njihovom mišljenju, najvećim prednostima i manama roditeljstva u zemljama u kojima žive. Prednosti je bilo mnogo više! Mana Amerike svakako je u nepostojanju plaćenog roditeljskog odsustva, bila je kategorična Mihaela, a Tamari smeta forsiranje podele rodnih uloga kod nas još od pelena. Danijela je kao veliku prednost Kanade navela predusretljivost na svakom ćošku, kao i novčanu pomoć države koju dete dobija od rođenja do svoje sedamnaeste godine, bez obzira na primanja u porodici. Dragana je kao prednost Grčke navela klimu i more, dok Mihaela ipak nema šta da zameri medicinskom aspektu roditeljstva, odnosno tome koliko se o majci dobro vodi računa. Najtiše su bile naše sagovornice iz Srbije, a kako Tamara kaže: „Ako bismo gledali u kontekstu socio-ekonomske situacije, prednosti nema, naprotiv! Ali zato u onom užem kontekstu, koji se odnosi na život koji se trudimo da sami sebi omogućimo uprkos uslovima i (ne) prilikama u kojima se nalazimo kao građani Srbije – prednosti su ogromne!“

Za kraj smo pitali majke šta bi volele da im je neko rekao pre nego što su se upustile u avanturu zvanu roditeljstvo.

Danijela (Kalgari, Kanada): „Nikad čovek ne

može sve da predvidi, igramo na sreću više nego što mislimo.“ Dragana (Atina, Grčka): „Ništa :)“

Una (Novi Sad): „Da ne paničim kada se prvi

put razboli.“

Mihaela (Noksvil, SAD): „Zaboravite sva oče-

kivanja, svako dete je drugačije. Uštedite novac unapred. Pridružite se grupi mama, da mogu da vam skuvaju nešto dok se oporavljate. Budite informisani o svojim pravima i opcijama. Ovo će biti nešto najteže što ste ikad uradili, ali sve je lakše i lakše svakog dana. Verujte instinktima. Izađite i idite na koncert dok još možete.“

Hana (Novi Pazar): „Da je teško i da će biti

trenutaka kada ću misliti da sam najgora majka u istoriji vremena. Ali da nisam, da će vreme velikih odricanja brzo proći i da ću pamtiti samo lepe stvari.“

Tamara (Beograd): „Volela bih da mi niko ni-

šta nije pričao, osim onoga što sam pitala“

Životni stil

SLOBODNE ŠKOLE

DECU ZA VESELU, SLOBODNU

134 jun

Tekst: Teodora Kovrlija

igurno ste barem jednom kao dete maštali o školi bez uobičajenih časova, nemotivisanih profesora, dosadnog gradiva, školi u kojoj ćete svakog dana imati po nekoliko časova fizičkog, likovnog i muzičkog. Škola u kojoj bi sve bilo podređeno detetu, u kojoj se više igra, a komplikovani zadaci uče kroz praksu. Ne to nije utopija, zaista postoje ovakve škole i u stvarnosti. Zato vam u ovom broju pišemo o školama koje neguju drugačiji pristup i u koje deci nije mrsko da odlaze, a rezultati koje deca postižu u najvećem broju slučajeva su bolji od rezultata koje imaju deca u konvencionalnim školama. Danas ćemo vam pričati o Valdorf (Waldorf) školi, Montesori (Montessori) programu i Slobodnoj školi Samerhil (Summerhill). Ove škole nisu nikakva novotarija, a iza njih stoji višedecenijska tradicija i iskustvo. Holistički pristup, odnosno celovit pristup vaspitanju deteta polazi od ideje da je dete jedinstveno i celovito biće. Samim tim, pristupa mu se individualno i ciljano da se razvijaju njegove sposobnosti na najprirodniji način.

Životni stil

VA L D O R F

Valdorfska pedagogija se ne fokusira samo na intelektualni razvoj deteta već uporedno razvija njegove stvaralačke i radne navike, emotivnu inteligenciju, proširuje vidike i interesovanja, jača volju i motivaciju. Kako kažu Valdorf vaspitači i predavači cilj je naučiti dete da ume da upotrebi glavu, ruke i srce u različitim situacijama u životu. Utemeljivač ovog pedagoškog pristupa je Rudolf Štajner, austrijski naučnik i reformator. Prva Valdorfska škola je 1919. godine osnovana u Študgartu. Od samog početka rada škole primetan je uticaj Marije Montesori (o čijoj školi ćemo isto pisati u daljem tekstu) i Elen Kej, a obe su zagovarale pristup koji polazi od deteta. Rudolf Štajner je osmislio školski program koji će odgovarati razvojnim fazama svakog deteta, program koji neguje maštu i naglašava individualnost dece. Verovao je da ško-

136 jun

la treba da vodi brigu o potrebama dece, a ne o potrebama koje odgovaraju zahtevima vlada ili ekonomija, te je napravio školu koja podržava slobodno, kritičko razmišljanje, kreativnost i stvaralački duh. Današnje Valdorf škole rade po principima koje je Rudolf definisao. Nastava se odvija u više različitih pravaca, veoma je važan duhovni razvoj deteta (bitno je reći da se deci ne nameće ni jedan sistem verovanja niti religija), nastava umetnosti i praktičan rad, insistira se da u grupama nema diskriminacije, a deca dolaze iz različitih socijalnih sredina. Znanje se ne vrednuje ocenama i nema ponavljanja razreda, a deci različitih mentalnih kapaciteta se omogućava da uče u grupi, sa grupom i od grupe. Za vreme trajanja školovanja uče se strani jezici, euritmija (koja objedinjuje muziku, govor, telesne vežbe i scenski nastup), prirodne nauke, ručni rad.

RUDOLF ŠTAJNER JE VEROVAO DA ŠKOLA TREBA DA VODI BRIGU O POTREBAMA DECE, A NE O POTREBAMA KOJE ODGOVARAJU ZAHTEVIMA VLADA ILI EKONOMIJA, TE JE NAPRAVIO ŠKOLU KOJA PODRŽAVA SLOBODNO, KRITIČKO RAZMIŠLJANJE, KREATIVNOST I STVARALAČKI DUH U Valdorfskoj školi nema udžbenika zato što se veruje da učenici bolje uče iz praktičnog iskustva i putem slušanja nastavnika. Učenici imaju svoje beleške koje se ispisuju tokom cele godine i koje su upotpunjene crtežima i tekstom i predstavljaju svedočanstvo svega onoga što su deca u toku godine, čula, videla i naučila. Velika pažnja se pridaje socijalizaciji i pravilnom razvoju deteta. Učenik od 1-12 razreda boravi u jednom kolektivu koji u idealnom slučaju vodi isti nastavnik. Iako ne postoji sistem ocenjivanja kao u konvencionalnoj školi roditelji su kontinuirano obavešteni o napretku deteta putem čestih roditeljskih sastanaka i iscrpnih izveštaja, s tim da se kod deteta ne razvija takmičarski duh niti pritisak velikih očekivanja. Dete se lepo, postepeno razvija i uči, napredujući tempom koji njemu odgovara. Deca koja zaostaju za gradivom imaju pomoć nastavnika

u vidu privatnih dopunskih časova, a deca koja idu ispred svoje grupe od nastavnika dobijaju dodatne zadatke kako bi se ispratio njihov razvoj i usmerio u dobrom pravcu. Valdorfski vrtići predstavljaju dobar početak za svako dete i uvod u sistem obrazovanja. Mališani uživaju u prijatnoj atmosferi toplog, udobnog uređenja igrajući se i usvajajući vrednosti kao što su red, ritam i harmonija. U vrtiću deca učestvuju u svim dnevnim aktivnostima pa tako sa vaspitačima seckaju povrće, mese hleb i kolače, čiste prostor u kome se igraju, popravljaju polomljene igračke, šiju lutke, organizuju lutkarske predstave. Vaspitač je osoba koja će svojim primerom učiti i usmeravati decu kroz rad i igru. Na ovaj način se deca angažuju i prirodno se razvijaju, uče i stiču potrebne veštine, a neminovno im se razvijaju i različite vrste inteligencije, od socijalne do emocionalne.

Životni stil

Ono što će vas možda iznenaditi je činjenica da se električni uređaji ne koriste u Valdorf vrtiću već se podstiče bliskost i ljudski kontakt. Vaspitači deci pevaju i cviraju umesto da im puste radio, čitaju im priče umesto gledanja crtanog filma, a deca na ovaj način koristeći svoju maštu zamišljaju i stvaraju svoje slike i prizore. Ovaj period razvoja je važan za kasnije kada će deca učiti da samostalno rešavaju logičke i matematičke zadatke. Deca provode puno vremena u prirodi u igri i upoznavanju sa svetom oko sebe. Važan aspekt u razvoju je i učenje o ekologiji, zaštiti životne sredine i pozitivan odnos prema prirodi. Igračke koje se koriste u svakodnevnoj igri su izrađene od prirodnih materijala poput drveta, vune, voska.. Brojne poznate ličnosti i uspešni ljudi iz sveta biznisa, naučnici i profesori univerziteta su završili Valdorf škole širom sveta. Neka od interesantnijih imena sa liste su holivudske glumice Nastasja Kinski, Dženifer Aniston i Sandra Bulok, nemački pisac knjiga za decu Mihael Ende (Beskrajna priča)... U Beogradu od nedavno postoji Valdorf centar. Budući da je sve veći broj roditelja

138 jun

bivao zainteresovan za Valdorf pedagogiju, prirodno se stvorila potreba da se otvori mesto na kome će se roditelji bolje upoznati sa programom i idejama koje propagira ovakav sistem obrazovanja deteta. „Na ivici Košutnjačke šume u prostranoj i svetloj kući sa divnim dvorištem, opremljen je prostor u kojem deca predškolskog uzrasta mogu da pohađaju program koji prolaze Valdorf predškolci širom sveta, a roditelji mogu da pohađaju radionice, predavanja, konsultacije i zajedničke aktivnosti sa decom. U centru rade obučene Valdorf vaspitačice, a oko njih je tim stručnjaka i entuzijasta koji ulažu napore da se omogući da što više dece i odraslih imaju koristi od ove lekovite pedagogije. Radi se na pripremi dokumentacije i plana i programa za akreditaciju predškolske ustanove i plan je da deca od sledeće školske godine u ovom prostoru mogu da pohađaju i predškolski program.“ ZA VIŠE INFORMACIJA POGLEDAJTE SAJT VALDORF PEDAGOGIJA www.valdorfpedagogija.org.rs

MONTESORI

Montesori sistem ističe važnost razvijanja urođenih potencijala svakog deteta i njegov prirodan razvoj. Veruje se da dete prirodno poseduje motivaciju za napretkom i učenjem. Za razvoj deteta su važni senzitivni periodi, kojih po doktorki Mariji Montesori, osnivaču ove škole, postoji 6. Ti periodi se odnose na period razvoja jezika, pokreta, društvenosti, reda, percepcije i finih pojedinosti. Ukoliko se neki period „propusti“ odnosno zanemari u datom momentu kasnije je znatno teže nadoknaditi propušteno. Program Montesori škole osmišljen je tako da se uz adekvatne vežbe i materijale sve sposobnosti podjednako razvijaju. Marija Montesori (1870-1952) je bila prva žena lekar u Italiji. Nakon završenih studija medicine radila je u jednoj psihijatrijskoj klinici u kojoj se susrela sa decom koja su imala smetnje u razvoju. Primetila je da ta deca nemaju odgovarajući tretman i što je više bila u kontaktu sa njima više joj se činilo da njihov „problem“ nije medicinske nego pedagoške prirode. Naime, Marija počinje da kreira didaktičke materijale koji će pomoći da deca sa smetnjama u razvoju ponavljanjem određenih postupaka vežbaju, uče i razvijaju svoje sposobnosti. Uvela je mnogo novina

i začela drugačiji pristup pedagogiji. Nakon što se specijalizovala za pedagogiju, svoj rad usmerava ka deci predškolskog uzrasta. Godine 1907. je u siromašnom predgrađu Rima otvorila „Dom deteta“ (Casa dei bambini), školu za decu uzrasta od 4-7 godina. Marija je verovala u dečiju, prirodom datu inteligenciju. Ona decu doživljava kao individualna, celovita, aktivna bića željna znanja i spremna da uče kroz igru i rad. Deca učenjem i pravilnim usmeravanjem se postepeno razvijaju do svog prirodnog maksimuma.

Tema Životni stil

MONTESORI PROGRAM JE DANAS JEDAN OD NAJRAZRAĐENIJIH I NAJŠIRE ZASTUPLJENIH PROGRAMA RADA SA DECOM PREDŠKOLSKOG UZRASTA U SVETU, PRETRPEO JE NIZ OSAVREMENJIVANJA I BROJNE ADAPTACIJE U SKLADU SA POTREBAMA POJEDINIH ZEMALJA I LOKALNIH ZAJEDNICA Godine 1909. Marija je na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva i posmatranja dece i njihovog razvoja napisala i objavila knjigu „Otkriće deteta“ (Il Metodo) koja je nakon što je postigla ogroman uspeh širom sveta, nazvana Montesori Metod. Montesori program je danas jedan od najrazrađenijih i najšire zastupljenih programa rada sa decom predškolskog uzrasta u svetu, pretrpeo je niz osavremenjivanja i brojne adaptacije u skladu sa potrebama pojedinih zemalja i lokalnih zajednica. (Svaka Montesori škola ili vrtić prihvata plan i program koji je propisalo ministarstvo zemlje u kojoj se otvara). Plan i program je isti, a metoda kojom se savladava gradivo je ono što razlikuje običnu od Montesori škole. U Montesori programu deca se igraju ali istovremeno uče kroz sistem uloga. Igračke sa kojima se igraju su osmišljene na taj način da deca koristeći ih imitiraju rad odraslih stavljajući se u njihove uloge. Deca na ovaj

140 jun

način uče i gube predrasude prema bilo kom zanimanju. Igračke su materijali koji na “nevidljiv” način usmeravaju decu ka akademskim predmetima, uče ih jezicima, čitanju, matematici... Deca se motivišu na učenje na zanimljiv način. U Montesori vrtićima i školama socijalni razvoj deteta je mnogo sličniji situacijama iz realnog života budući da su grupe mešovite i čine ih deca različitog uzrasta i različitih mentalnih sposobnosti. Na ovaj način se od detinjstva uče poštovanju različitosti i toleranciji. Grupe su podeljene (3-6, 6-12. 12-15 godine) i na ovaj način mlađa deca uče ne

samo od nastavnika nego i od starije dece. Učitelj lekcije predaje individualno svakom detetu a nakon toga deca i sama učestvuju u nastavi tako što podučavaju svoje mlađe drugare. Izbor šta će se učiti ili raditi određenog dana mogu da naprave deca ali ih nastavnik usmerava po potrebi. Deca kroz učenje razvijaju kreativnost budući da u učenju koriste iskustva iz stvarnog života i različite materijale i tehnike. Visok akademski nivo je norma od koje se ne odstupa, a zahvaljujući dubokoj koncentraciji (termin “koncentracije” je Marija uvela u pedagogiju i dokazala da je predrasuda da deca ne mogu da budu foku-

sirana na jednu aktivnost duže vreme) koju deca dostižu ali i tome što se motivišu da istražuju u budu radoznali, rezultati pokazuju da su deca imala bolje rezultate od vršnjaka iz konvencionalnih škola. Kao i Valdorf škole i Montesori škole su veoma popularne širom sveta, a s godinama su iznedrile veliki broj uspešnih ljudi. Neka od interesantnih imena ljudi koji su završili Montesori škole su Ana Frank poznata po čuvenom dnevniku koji je pronađen nakon Drugog svetskog rada, Fridensrajh Hundertvaser poznati umetnik i arhitekta, Džeklin Kenedi Onazis bivša prva dama Amerike, prinčevi Vilijam i Hari, Džulija Čajld poznata kuvarica i TV zvezda, Gabrijel Garsija Markes pisac i Nobelovac, Helen Keler politička aktivistkinja i pisac, Džordž Kluni američki glumac, glumci Džon i Džoan Kjuzak, pop zvezda Bijonse Nouls... Montesori društvo postoji već godinama u našoj zemlji, a na njihovom sajtu možete videti listu akreditovanih vrtića i detaljnije se obavestiti oprogramima, mogućnostima i svim detaljima vezanim za Montesori. Interesantno je da možete uključiti neke od Montesori metoda i samostalno „kod kuće“. ZA VIŠE INFORMACIJA POSETITE SAJT MONTESORI DRUŠTVA WWW.MONTESORI.ORG.RS

Tema Životni stil

SAMERHIL

Slobodna škola Samerhil je jedan od najznačajnijih eksperimenata u reformskoj pedagogiji. Škola je nastala 1921. godine, a njen osnivač britanski pedagog Aleksandar S. Nil (1883-1973) je čovek koji je doneo nove ideje i nov pristup školskom obrazovanju. Nil je verovao da je ključ obrazovanja u tome da vaspitava slobodne, srećne ljude. Škola je prvo osnovana u blizini Drezdena, u Nemačkoj, 1921. godine, ali je zbog nekonvencionalnog programa nastave ubrzo zabranjena. Godine 1924. Samerhil se preselio u Englesku i uspeo da zadrži svoj inventivan, demokratski, eksperimentalan karakter. Nil je dete posmatrao kao individuu kojoj škola treba da se prilagođava a ne, kako je uvreženo mišljenje, da dete treba prilagoditi školi. Samerhil je zamišljen kao škola internatskog tipa u kojoj će se deca razvijati u slobodne, srećne individue neopterećene pritiscima društva i nametnutim pravilima kakva postoje u konvencionalnim školama. Nil je pre nego što je otvorio vrata Samerhila radio kao učitelj u konvencionalnim školama i tada je shvatio da je takav pristup potpuno pogrešan i da su učitelji

142 jun

i nastavnici iz svoje nemoći nametnuli deci beskompromisan autoritet, strah od istog i opterećenot ocenama i roditeljskim očekivanjima. Po njegovom mišljenju ovakav sistem produkuje odrasle ljude koji će se ceo život nekoga ili nečega plašiti i povijati pod autoritetima bez mogućnosti da se razviju u slobodne pojedince koji znaju šta žele od svog života. Cilj obrazovanja je po Nilovom shvatanju isti kao i cilj života - biti srećan. Samerhil je zamišljen kao škola za decu uzrasta od 5-15 godina. Najveće inovacije u školi su tzv sistem demokratskog samoupravljanja u kome su se deca pitala podjednako kao i osoblje i ostali odrasli i svaki

glas je podjednako vredeo. Ovakav sistem je decu učio od najmlađeg uzrasta koje su vrednosti demokratije ali i pružao im priliku da zaista odlučuju o važnim i nevažnim pitanjima. Učenje kroz praksu je najbolji i najdelotvorniji vid učenja. Osim samoupravljanja, Samerhil se razlikuje od konvencionalnih škola i po tome što ništa nije obavezno. Ukoliko dete ne želi da ide na časove ono nije obavezno da to čini. Iskustvo je pokazalo da su deca posle nekoliko dana ili meseci u ekstremnijim slučajevima samostalno odlučila da se pridruže svojim vršnjacima i redovno se vratila na časove. Prvobitni šok nakon otkrivene slobode brzo bi ih popustio i deca bi u

potrazi za svojim interesovanjima nakon igre odlučila da se vrate učenju. Deca na ovaj način postižu bolje rezultate jer nisu primorana da sede i uče, a ne postoji ni strah od kazne ili loše ocene. Uloga učitelja se takođe razlikuje od one kakvu učitelji imaju u konvencionalnim školama. Oni sa decom imaju ravnopravan status. U Samerhilu nema kazni ni zabrana. Kazna se smatra samo pokazivanjem nemoći odrasle osobe koja nije u stanju da na miran način motiviše dete da se ponaša na adekvatan način. Pored osnovnog nastavnog programa koji podrazumeva ovladavanje čitanja i pisanja, računanjem i osnovnim matematičkim principima, postoji program koji je zasnovan na trenutnom interesovanju učenika. Podrazumeva prirodne nauke, geografiju, strane jezike i slično a deca samostalno biraju kojim časovima žele da prisustvuju. Po želji deca se mogu baviti baštovanstvom, slikanjem, naučnim eksperimentisanjem, glumom.. sve je stvar njihovih potencijala i interesovanja. Jedna od retkih školskih obaveza je prisustvovanje nedeljnom sastanku, na kome se zakoni i pravila škole donose, menjaju i o kojima se diskutuje. Samerhil škola postoji i danas, a njome rukovodi Nilova ćerka. Za razliku od prethodne dve, Montesori i Valdorf škole, Samerhil se nikada nije proširio van Britanije jer su se roditelji često protivili tako velikom uticaju škole spram roditeljskom uticaju koji se minimizira i prevelikoj demokratiji koja je deci ostavljala previše slobode. Kritičari navode da Samerhil nije iznedrio mnogo uspešnih ljudi, a Nil im je svojevremeno poručivao da će radije vaspitavati srećne čistače ulica nego nesrećne naučne radnike. Ukoliko vas je zainteresovala priča o Samerhilu preporučujem vam da pročitate knjigu A. S Nila „Novi Samerhil“.

Moda za decu

146 jun

kroz istoriju KROZ ISTORIJU, DRUŠTVA SU IMALA ODREĐENA OČEKIVANJA OD DECE, OČEKIVANJA KOJA ĆEMO NAJJEDNOSTAVNIJE REČENO NAZVATI SOCIJALIZACIJOM. OD DECE SE OČEKIVALO DA SE PONAŠAJU I DA IZGLEDAJU NA ODREĐENI NAČIN. ODEĆA JE IGRALA VAŽNU ULOGU U CELOM TOM PROCESU, A ISTORIČARIMA MODE, ANTROPOLOZIMA ILI JEDNOSTAVNO BILO KOME KO SE INTERESUJE ZA TU TEMU, POGLED U EVOLUCIJU ODEĆE ZA NAJMLAĐE GOVORI DOSTA O TOME KAKO SE MENJAO I SAM PROCES SOCIJALIZACIJE, STEPEN OČEKIVANJA OD DECE, NJIHOVA ULOGA I ZNAČAJ U DRUŠTVU, RODNE ULOGE I TAKO DALJE.

Tekst: Minja Cvetković Sve do ranog dvadesetog veka mogla se uočiti zajednička karakteristika dečije odeće, a to je da je nedostajala jasna razlika između odeće za dečake i odeće namenjene devojčicama. Na taj način, rodne uloge nisu iskazivane niti kroz boju odeće, niti kroz njen kroj i dizajn. Ovakav pristup dečijem odevanju ne treba da nas čudi kada se ima u vidu da su duži vremenski period muškarci i žene svih uzrasta nosili relativno sličnu odeću – vrstu ogrtača ili tunike. To se promenilo onog trenutka kada su muškarci počeli da nose pantalone, ali van „odraslog sveta“ situacija se nije drastično promenila. Tako se mnogima danas čini da su dečaci bili odeveni u odeću za devojčice, odnosno u haljine i suknje, ali oni su jednostavno nosili ono što se u tom periodu smatralo pristojnom i pre svega udobnom odećom namenjenoj deci.

Tema Moda

148 jun

Kada govorimo o bebama, najduže kroz istoriju se održao običaj takozvanog imobilisanja novorođenčadi na taj način što bi se oni, odmah po rođenju, umotali u vrstu lanenog zavoja koji je preko pelena prijanjao uz telo. Razlog za to bio je taj što je čvrsto na snazi bilo verovanje da je bebama taj zavoj neophodan da bi ih držao pravo, u suprotnom deca bi rasla savijena i deformisana. Tek u osamnaestom veku javila se određena medicinska skeptičnost u delotvornost ove metode, kao i nove ideje da bi bebe, zapravo, trebalo da nose laganu odeću koja će im omogućiti slobodu kretanja. Tako su u modu uvedene duge haljine koje su bebe nosile od svog rođenja do petog meseca. Ova praksa je 60-ih godina 18 veka zamenjena uskim bodijima i kratkim suknjama nošenim od strane oba pola. Kada bi dečak napunio dovoljno godina, došlo bi do onoga što se u istoriji naziva breeching, odnosno, do situacije kada mladi dečak po prvi put oblači pantalone koje su se smatrale prigodnom odećom koja odgovara njegovoj novoj fazi života. Simbolično, breeching je označavao period kada otac dečaka postaje više uključen u njegovo odgajanje i socijalizaciju. Deceniju kasnije, iako breeching ritual nije bio napušten, dečaci uzrasta između tri i sedam godina, počeli su da nose takozvana "skeleton odela", koja su se sastojala od pantalona dužine do zgloba i kratke jakne koja se nosila preko košulje sa velikom kragnom. Pantalone, koje su preuzete iz niže klase i vojne odeće, smatrane su kao tipično muškom odećom, ali u isto vreme pantalone ove dužine razlikovale su dečake ovog uzrasta od tinejdžera i odraslih koji bi nosili pantalone dužine do kolena. Do 1800. godine odeća se podelila u tri različite faze, svaka namenjena određenom uzrastu dečaka – novorođenčad u komotnoj odeći nalik haljinama i suknjama, mladi dečaci u "skeleton odelima" i stariji dečaci u košuljama sa širokom kragnom koju su nosili sve do tinejdž dana.

Skeleton odela su krajem 1820. godine zamenila tunika odela koja su se sastojala od tunike do kolena nošene u kombinaciji sa dugim pantalonama i koja su bila u modi sve do 1860. godine. Tokom ovog perioda smatralo se da dečaci i dalje nisu prošli kroz breeching ceremoniju. Prošli bi je tek kada bi počeli da nose pantalone bez tunike preko, što se događalo kada bi napunili šest ili sedam godina. Tada bi dobili kratku jaknu dužine do struka, koju su nosili do tinejdžerskog uzrasta, nakon čega su konačno mogli da obuku žaket koji je simbolizovao njihovu potpunu modnu zrelost. Za razliku od odeće namenjene dečacima, odeća za devojčice nije pretrpela tako drastične transformacije. Žene su vekovima nosile suknje i haljine od dana kada rođenja pa sve do njihove starosti. Najveća razlika između mode namenjene devojčicama i ženama bila je u tome što su devojčice nosile kraće haljine i suknje, i to najkraće po rođenju pa bi se dužina polako produžavala dok ne dođu u pubertet. Tokom 1820. godine u modu su uvedene takozvane pantalets, bele pamučne pantalone dužine do članka koje su nosili dečaci ispod haljina. Kada su njih počele da nose i devojčice nastao je pravi skandal jer su pantalone bile nešto što je bilo rezervisano isključivo za muški pol, nešto lišeno bilo kakve ženstvenosti i smatrano da ne pristaje devojčicama. Postepeno, njihovo nošenje je uvedeno i u modu za devojčice, ali isključivo kao donji veš, jer na taj način nije pretilo da zadire u aspekt muške mode.

150 jun

Tokom dvadesetog veka situacija se promenila. Prvobitno namenjene isključivo dečacima i muškarcima, pantalone su postale prihvaćene i podjednako nošene od strane ženskog pola. Do četrdesetih godina dvadesetog veka žene svih uzrasta nosile su ih podjednako i kod kuće kao na neformalnim javnim događajima, ali od njih se i dalje očekivalo da za crkvu, školu, prijeme, zabave, pa čak i kupovinu, nose haljine ili suknje. Tek od sedamdesetih godina pantalone postaju prihvatljive za sve prilike, a danas se jedna vrsta njih, na primer farmerice, smatra i uniseks odećom. Što se adolescencije tiče, ona je kroz istoriju predstavljala važan korak i vreme razdvajanja dece od roditelja. Ipak, ovo nije bilo modno propraćeno jer su sve do nedavno deca, kada bi postali tinejdžeri, samo preuzimali odevne navike svojih roditelja i nosili odeću identičnu njihovoj. Džez generacija dvade-

setih godina je bila prva koja je počela da uvodi promene u ovakav modni obrazac, a pedesete su preokrenule situaciju zahvaljujući nastanku tržišta namenjenog tinejdžerima i razvitku rokabili subkulture. Međutim, odeća koju su oni tada nosili nije ostavila uticaja na odeću nošenu od strane „odraslih“ stoga bi oni po završetku puberteta vrlo brzo izašli iz svojih suknji sa pudlicama i tufni i prigrlili modu roditeljske kulture. Iz tog razloga, mnogi istoričari mode veruju da su šezdesete te koje su pomutile jasne granice između odeće za decu i odrasle. Farmerice, mini suknje, šarene muške košulje, svi ti predmeti rado nošeni od strane tinejdžera tog perioda ostavili su uticaja na mejnstrim kulturu roditelja koji su ih postepeno takođe prigrlili. Iz tog razloga, smatra se da je baby boom generacija šezdesetih i omladinska potkultura hipika, ta koja je pokrenula današnji trend relativno istovetne odeće za male i velike.

Tema

Fotografije: Milena Goševski

Una, Nina i Petar Odeća: Gugadžina i Škrabac Modeli:

Pomoć oko stilizovanja dece: Tatjana, Marko, Aleksandra,Vlada, Andrijana

152 jun

Gugadžina

Kačket-Gugadžina

Gugadžina

154 jun

Majica-Škrabac Ogrlica-Gugadžina Suknjica-Gugadžina

Sako/dux-Gugadžina Majica-Škrabac Helankice-Gugadžina

Kačket-Gugadžina

Tema

Ĺ krabac

156 jun

Gugad탑ina

158 jun

Majica-Škrabac Pantalonice-Gugadžina Gugadžina

Gugadžina

Haljinice- Gugadžina Majica- Škrabac Pantalonice-Gugadžina

Ĺ krabac

160 jun

Gugad탑ina

Kačket-Gugadžina

Gugadžina

162 jun

Gugad탑ina

Tema

Majica-Škrabac Suknjica-Gugadžina

164 jun

Gugadžina

Sako/dux-Gugadžina Majica-Škrabac Helankice-Gugadžina Majica-Škrabac Ogrlica-Gugadžina Suknjica-Gugadžina

Majica-Škrabac Suknjica+helanke-Gugadžina

Tema

166 jun

Haljinice- Gugadžina Majica- Škrabac Pantalonice-Gugadžina

Putovanja

KRA IST TK ORI A JA

Šangaj (Shanghai上海) je najveći grad u Kini i jedna od najvećih svetskih metropola sa preko 20 miliona ljudi. Smešten je na ušću reke Jangce (Chángjiāng长江) i administrativno je opština Narodne republike Kine sa statusom provincije. Na samom početku Šangaj je bio ribarski i tekstilni grad, a dobio je na važnosti u 19. veku zahvaljujući dobrom položaju luke i kao jedan od retkih gradova koji je bio otvoren za trgovinu sa strancima od 1842. godine, ugovorom iz Nanjinga (Nánjīng南京). Grad je procvetao kao centar trgovine između istoka i zapada, a od 1930. Godine postao je i multinacionalni centar za finansije i biznis. Napredak Šangaja je prekinut nakon 1949. godine kada su komunisti došli na vlast i stopirali strane investicije. Ekonomske reforme iz 1990. godine su doprinele ponovo intezivnom razvoju i finansiranju Šangaja, a u 2005. godini Šangaj je postao najveća svetska cargo luka kao i turistička destinacija sa bezbroj hramova, nebodera i drugih atrakcija. Dva karaktera u imenu Šangaja „Shanghai” (上, shàng i 海, hǎi) doslovno znače „gore, na ili odozgo” i „more”, drugo značenje, pogotovo u mandariskom, glasi “ići na more” što ima veze sa statusom luke koji grad ima. Malo poetičnije ime za Šangaj je Hǎishàng (海上) i najčešće se koristi za termine vezane za šangajsku kulturu i umetnost. Šangaj se često naziva i grad Shēn (Shēnchéng申城 ). Grad ima nekoliko nadimaka u engleskom jeziku poput „Pariz Istoka”.

168 jun

A J A A G A ŠAN 的历史短海上

Tekst: Danijela Milanović

Putovanja

ISTORIJA

Do 1842. godine Šangaj je bio malo ribarsko mesto. Nakon Prvog opijumskog rata Britanci su otvorili šangajsku luku za stranu trgovinu. Selo se ubrzo pretvorilo u grad koji je preimenovan u autonomnu koncesiju čije rukovođenje su preuzeli Britanci, Francuzi i Amerikanci, potpuno nezavisno od kineskog zakona. Prisustvo svakog od ovih kolonijalista doneo je određenu kulturu, arhitekturu i društvene norme. Iako Šangaj ima i tipično kineski deo grada, mnogi rođeni Šangajci biraju da žive u delovima bivših kolonijalista. Tako je nastalo mešanje kultura koje je oblikovalo Šangaj i njegovu otvorenost za zapadni uticaj. Šangaj je postao važan industrijski centar i trgovačka luka koja privlači ne samo strane biznismene već i kineske migrante iz različitih delova zemlje. Na svom vrhuncu, Šangaj je bio idealno mesto za živeti - imao je najbolju umetnost, najdivniju arhitekturu i najjači biznis u Aziji. Sa plesnim holovima, bordelima, sjajnim restoranima, internacionalnim klubovima, Šangaj je bio grad koji je ugađao svakom hiru bogataša. Pored obilja kojeg je bilo u Šangaju zapravo je niža klasa bila ta koja je svojim radom čuvala grad. Pariz Istoka je postao poznat kao mesto poroka i razvrata. Usred ovog glamura i degradacije Komunistička partija je održala svoj prvi sastanak 1921. godine. U periodu od 1930. do 1940. godine grad okupiran od strane Japanaca. Žurka je bila gotova. Do 1943. godine, u burnim godinama Drugog svetskog rata, većina stranaca je pobegla a Šangaj je prepušten Japanu. Uprkos kraju rata, borba je nastavljena između nacionalista i komunista što je kulminiralo u trogodišnji građanski rat za preimućstvo u Kini. Nacionalisti predvođeni Čang Kai Šekom, Chiang

Kai Shek ( Jiǎngjièshí 蒋介石 ) bili su spremni da na čelu Kine vide čak i Japance samo ne komuniste i Mao Cedunga, Mao Zedong ( Máozédōng 毛泽东 ), dok su se komunisti zalagali za očuvanje jedinstva zemlje. Komunisti su objavili pobedu 1949. godine i osnovali Narodnu republiku Kinu, nakon čega je i ono malo stranaca što je ostalo napustilo zemlju. Odvojen od spoljnog sveta u kome se osećao udobno, Šangaj je zaspao dubokim snom. Moda, muzika i romansa su ustupili mesto uniformisanosti i realnosti komunizma. Period od 1950. godine do 1980. protekao je u sprovođenju Petogodnišnjih reformi, period je obeležen još glađu i sušom, reformama i represijama. Šangajska industrija se borila svih tih godina. Građanima Šangaja su nametnute velike takse od strane komunističke vlasti. Njen politički doprinos ima daleko veće posledice. Grad je postao poput bureta baruta za vreme Kulturne revolucije i baza neslavne Četvoročlane bande koju je predvodila žena Mao Cedunga, Điang Ćing, Jiang Qing ( Jiāngqīng 江青). Godine 1967. oni su uhapsili i usmrtili mnoge šangajske vođe, a Crvena straža je ugušila sve one koji su se zalagali za “Četiri stara”: stare ideje, stari način života, tradicija i razmišljnje.

Putovanja Iako je 1972. godine Kulturna revolucija još uvek besnela, u Šangaju je održan istorijski sastanak koji je postavio temelje sadašnje Kine. Premijer Džou Enlai, Zhou Enlai ( Zhōu’ēnlái 周恩来 ) i predsednik SAD, Ričard Nikson su potpisali sporazum, koji je omogućio da dve zemlje normalizuju odnose i ohrabrio Kinu na otvorene razgovore sa ostatkom sveta. Dvadeset godina kasnije, 14. Kongres Komunističke partije je unapredio ekonomski koncept, otvarajući širom vrata stranim investicijama. Danas je Šangaj ponovo postao kineski grad koji je najotvoreniji ideološki, socijalno, kulturno i ekonomski, nastoji da vrati internacionalizam koji ga je definisao pre Kulturne revolucije. Šangajski put za povratak zlatnog sjaja počeo je 1990. godine kada je kineski lider Deng Sjaoping, Deng Xiaoping ( Dèngxiǎopíng 邓小平 ) odabrao, kao motor za ekonomsko obnavljanje zemlje, da parira Hong Kongu. Ako je Kina zmaj, rekao je Deng, onda je Šangaj glava. I zaista, grad je postao još jednom lider u svetskom biznisu. Prigrlio je konkurenciju i ekonomiju i za samo nekoliko godina postao - domaćin nacionalnoj berzi, grad koji ostvaruje petinu bruto društvenog proizvoda zemlje i čini važnu industrijsku bazu nacije.

172 jun

Ekonomske reforme iz 1990. godine su doprinele ponovo intenzivnom razvoju i finansiranju Šangaja, a u 2005. godini Šangaj je postao najveća svetska cargo luka kao i turistička destinacija sa bezbroj hramova, nebodera i drugih atrakcija

Putovanja

KULTURA

Zbog toga što Šangaj ima status kulturnog i ekonomskog centra Istočne Azije u prvoj polovini 20. veka sve što je smatrano modernim u Kini rodilo se u Šangaju. Na primer, prvo motorno vozilo je voženo u Šangaju, prve vozne šine su postavljene kao i moderna kanalizacija. Ovaj grad je bio i intelektualno bojište između socijalističkih pisaca koji su bili koncentrisani na kritički realizam – njegovi predstavnici su bili Lu Sun, Lu Xun ( Lǔxùn 鲁迅), Mao Dun, Mao dun ( Máodùn 茅盾 ), Dženg Nian, Zheng Nian ( Zhèng niàn 郑念) i više “buržoaskih”, romantičarski nastrojenih pisaca kao što su Šao Sunmei, Shao Xunmei ( Shàoxúnměi 邵洵美 ), Je Linfeng, Ye Lingfeng ( Yèlíngfèng 叶灵凤) i drugi. Pored literature, Šangaj je začetnik i kineske kinematografije i pozorišta. Kineski prvi kratki film “Komplikovani par” (難夫難妻, Nanfu Nanqi, 1913.) i prvi fikcioni film “Siroče koje spasava svog dedu” (孤兒救祖記, Gu’er jiu zuji, 1923.) - oba su producirana u Šangaju. Talenat i strast šangajskih režisera koji su pratili teme iz Drugog svetskog rata i Kulturne revolucije u Kini su umnogome doprineli razvoju Hongkongške filmske industrije. Šangaj se može pohvaliti i sa nekoliko mu-

174 jun

zeja od regionalne i nacionalne važnosti. Šangajski Muzej umetnosti i istorije sadrži najbolje kolekcije kineskih istorijskih artefakta u svetu- uključujući i važna arheološka nalazišta iz 1949. godine. Šangajski prirodnjački muzej je takođe visoko kotirani muzej. Pored istorijskih artefakta postoje i kulturni artefakti koji uključuju cheongsam- moderno sašivene tradicionalne kineske/mandžurske qipao (Chinese: 旗袍) haljine. Cheongsam se dobro slagao sa modernim zapadnim kaputom i šalom a oslikavao je jedinstvenu modu Istočne Azije. Kako se menjala zapadna moda tako se i dizajn ovih haljina menjao. Do 1940. godine cheongsam se šio u crnoj boji, od somota a uz njih su se sparivale kape. Po završetku Komunističke revolucije ova a i druge mode u Šangaju su prekinute. Oštro je kažnjavan onaj koji nije nosio komunističku uniformu a žene koje bi članovi komunističke partije na ulici zatekli obučene u zapadnu odeću bile bi iscepane i ponižene na licu mesta. Kao što je slučaj sa šangajskom arhitekturom tako i lokalni dizajneri teže da naprave miks zapadnog i tradicionalnog dizajna. Danas, lepota i šarm, žive pored kiča i komercijale. Od kolonijalne arhitekture do kranova neonkama osvetljenih i nebodera koji štrče u panorami grada, Šangaj simbolizuje grad paradoksa, različitosti i promene.

Zdravlje

Tekst: Merima Aranitović

Tekst: Marija Radojković

Roditeljstvo I FLORITERAPIJA l

176 jun

CVETNE ESENCIJE SU PRIRODNI NAČIN DA SE VRATIMO U BALANS. ONE SU JEDNA OD DOBRIH TERAPIJA ZA POPRAVLJANJE EMOCIONALNIH PROBLEMA U PORODICI JER KADA JE JEDAN ČLAN PORODICE IZVAN BALANSA TO UTIČE I NA OSTALE ČLANOVE. OVA VEZA JE POSEBNO IZRAŽENA IZMEĐU RODITELJA I DETETA TE SU CVETNE ESENCIJE SJAJAN IZBOR ZA HARMONIZACIJU EMOCIONALNIH STANJA, PREVAZILAŽENJE BLOKADA I KAO POMOĆ U ZDRAVOM RAZVOJU DETETA

Zdravlje

Cvetne esencije su veoma dobre za otklanjanje mnogih problema sa kojima se majke i očevi susreću dok su im deca mala, od jačanja veze sa detetom tik po rođenju, do smirivanja, spavanja, protiv apatije, problema sa mokrenjem, alergija na određenu hranu, strahova, ljubomore, nesigurnosti, astme, koncentracije, lenjosti.. Za svaki od ovih "problema" ne postoji jedna kombinacija cvetnih esencija, već je bitan razgovor sa roditeljem da bi se otkrili uzroci nekog disbalansa, a na osnovu toga praktičar pravi idealnu mešavinu. Prvo na šta treba obratiti pažnju jeste da deca do sedme godine imitiraju svoje roditelje. Deca se u ovom periodu formiraju kroz porodični model te je veoma bitno kakvu sliku baš u tom periodu odašiljete deci. Mnoge emocionalne traume sa kojima se mogu susretati tokom života nastaju upravo u ovom dobu.

178 jun

Roditelji veoma dobro znaju i osećaju da deca reaguju na njihovo ponašanje. Ukoliko je majka dobro raspoložena, nasmejana, vesela i dete je takvo. Ako je majka uplašena, nesigurna, nervozna – dete će opet biti njena slika. Vaše dete je vaše ogledalo – pogledajte ga kako se ponaša i videćete sebe. Radoznalo, razdragano dete – znači da ste vi opušteni i u skladu sa sobom. Uznemireno, nervozno, plačljivo – vi ste izvan balansa – nešto vas muči, plaši. Uplašeno dete – nedostaje mu topline i zaštite u domu. Dete treba da vidi sklad u roditeljskom ponašanju da bi moglo da ga imitira i na taj način stekne navike za ceo život. Morate ga naučiti da ide na spavanje uvek u isto vreme, a ono će već po prirodnom ritmu da se budi ujutru. Dajte mu dovoljno tečnosti, redovne obroke, ali poštujte i vi sve ono što od svog deteta očekujete. Slušajte kvalitetnu muziku, gledajte sa njim emisije za decu, nađite vreme da čitate i radite stvari koje vama prijaju. Neka i vaše dete za to vreme lista slikovnicu. Naučite da ga da to radi u miru i tišini, da vežba koncetraciju i strpljenje. Uživanje je dvostruko – vi ćete pročitati svaki dan nekoliko strana omiljene knjige, a i vaše čedo će steći dobru naviku. Naravno, vodite računa o tome koliko dugo vaše dete može da obavlja određenu aktivnost. To zavisi od uzrasta ali i karaktera deteta. Nemojte ga primoravati ni na šta jer ćete postići suprotan efekat.

Još jedna stvar koje roditelji treba da su svesni. Ako želite da odgajite slobodno, radoznalo, srećno dete važno je da razumete razlike između vas. Prvo ono je plod vas i vašeg partnera, drugo ne odrastate u istom miljeu, i na kraju, setite se sebe kad ste bili dete. Dete vas imitira i očekuje podršku u svom razvoju. Ako vam se ne dopada u kom pravcu se razvija, razmislite kakvu mu vi sliku pružate, možda je baš od vas pokupio negativne obrasce ponašanja. Ako odbija nešto da jede, razmislite da li ste vi pred njim rekli za nešto da ne volite i nećete, ili se ne odvaja od televizora, da li vi ili neko u vašoj kući po čitav dan sedi i gleda sve na što je na programu, ako se nekorektno ponaša prema gostima ili prema nepoznatim ljudima, razmislite od koga je to moglo da vidi i usvoji. Kad postanete roditelj imate priliku da korigujete i svoje ponašanje. Samo posmatrajte svoje malo ogledalo, rastite zajedno, pružite svom potomku okruženje u kom će moći da se razmahne i razvije sve svoje kreativne potencijale. Učestvujte zajedno u aktivnostima, šetajte, vežbajte, idite na bazen, u bioskop, pozorište, družite se sa prijateljima.

Zdravlje

Kakva je uloga terapije

cvetnim esencijama?

Floriterapeuti preporučuju da se deci daju što jednostavnije kombinacije cvetnih esencija jer kod njih ne postoje zamršeni uzroci koje treba dugo razrešavati. Deci samo treba pomoći da ojačaju, da se osamostale, da steknu navike, da se koncentrišu, da se oslobode određenih strahova, da im probudimo radoznalost, da im pomognemo ako se ulenje, da ih umirimo, razvijemo kreativnost, ulijemo sigurnost, damo im osećaj da su sposobni, da mogu, da neko bdi nad njima i njihovom bezbednošću, oslobodimo osećaja ljubomore, rivaliteta... PREPORUČUJEMO CVETNE ESENCIJE: Strawberry, Iris, Holly, Wild Rose, Magnolia, Angelica, Buttercup, Chamomile, Fairy Lantern, Lavender, Cherry Plum, Violet, Peach, Agrimony, Gentian, Yarrow, Elm, St. Joh’s Wort, Cerato, Penstemon, Blackberry... Cvetne esencije kod dece daju brže rezultate jer kod njih još uvek nisu narušeni energetski zapisi, još uvek nije došlo do dubokih trauma i dugotrajnih emocionalnih blokada. Ako odlučite da svoje dete harmonizujete cvetnim esencijama, pomoći ćete mu da se pravilno razvija, na vreme ćete ga usmeriti u dobrom pravcu, a samim tim ćete mnogo uraditi za čitavu porodicu – jer kao što rekosmo porodica je srećna i zadovoljna samo ako su svi njeni članovi u emocionalnom i fizičkom balansu.

180 jun

Nega

PRIRODNA NEGA ZA VAŠU BEBU

Sophie la Girafe Baby

oditelji male dece veliku pažnju posvećuju tome šta njihovo mezimče unosi u organizam - kakvu hranu jede, da li je prskana ili ne, od kakvih materijala su nastale igračkice sa kojima je svakodnevno u kontaktu, kako da se pravilno razvija, a podjednako važna i velika briga je kakvu kozmetiku i preparate nanose na nežnu dečiju kožu. Znamo da je koža najveći organ i da sve štetne materije iz kozmetike lako apsorbujemo putem nje. Zbog toga je korišćenje prirodne kozmetike skoro pa neizbežno.

Prirodni preparati koji u sebi ne sadrže štetne materije, ukoliko poseduju odgovarajuće sertifikate, garantuju da dete neće dobiti iritaciju, da će biti adekvatno negovano, čisto, mirisno i zadovoljno. Jedan od takvih poizvođača je linija organskih proizvoda Sophie la Girafe nastala u Francuskoj, a dostupna je i kod nas. Specijalna linija za najmlađe napravljena od visoko kvalitetnih prirodnih, organskih sastojaka. Pažljivo birani sastojci kojima je posvećena posebna pažnja garancija su kvaliteta.

Ona je žirafa uz koju je odraslo mnogo francuskih beba. Sophie je rođena pre više od pet decenija, a po zanimanju je glodalica koja pomaže bebama da lakše prebrode izbijanje zubića i razvijaju se uz igru. Sophie je toliko popularna da se u Francuskoj godišnje proda više komada ovih glodalica nego što se rodi beba. Izrađena je od prirodne gume i oslikana pomoću prehrambenih boja. Ona zadovoljava najstrožije kriterijume sigurnosti u zemljama u kojima se proizvod prodaje. Sophie la Girafe je odličan izbor ne samo za dete nego i za životnu sredinu. Sophie žirafica je nedavno dobila pojačanje u vidu kvalitetne, sertifikovane organske kozmetike za negu osetljive dečije kože - Sophie la Girafe Baby Cosmetics.

Nega

Liniju proizvoda je osmislila majka dvoje dece koja radi sa ekološkim i sigurnim proizvodima za bebe. Dugogodišnje profesionalno iskustvo u radu sa najuglednijim svetskim kozmetičkim brendovima omogućilo joj je i "behind-the-scenes" pristup svetu kozmetike, a posebno u sferi razvoja proizvoda i poslednjih inovacija. Inspirisana poznatom glodalicom Sophie la Girafe, ova kozmetika primenjuje svoje znanje i iskustvo za stvaranje kvalitetne, sigurne i ekološke, prirodne nege za decu. Sophie proizvodi sadrže najkvalitetnije sastojke birane širom sveta. Pogodni su i za bebe sa osetljivom kožom, a osvojiće vas svojim blagim, nežnim mirisom pa ćete poželeti i sami da ih koristite.. Bebina koža je neuporedivo tanja i osetljivija od kože odrasle osobe, samim tim deca su osetljivija na potencijalne iritacije uzrokovane diskutabilnim sastojcima koji se nalaze u velikom broju konvencionalnih proizvoda za negu kože. Sophie la Girafe Baby pro-

Hvala vam! Naš sin nam, konačno, dopušta da mu peremo kosu nekoliko puta nedeljno! -Paola, Helsinki, Finska

Najbolji odnos cene i kvaliteta namenjen bebama. Kada bi se proizvodi istog kvaliteta sa vrhunskim sastojcima prodavali odraslima – njihova cena bi bila dosta skuplja. -Jeanette, Kopenhagen, Danska izvodi su visoko kvalitetni proizvodi koji su za svoj kvalitet dobili ECOSERT. ECOSERT garantuje da su proizvodi provereni, prirodnog porekla i iz organskog uzgoja. Za razliku od većine konvencionalno proizvedene kozmetike ovi proizvodi ne sadrže štetne materije niti potencijalne alergene. Prirodni, sa pažnjom birani sastojci čine filozofiju ovog francuskog brenda. Sastojci poput organskog belog čaja, organske vodice lavande, organske nordijske borovnice i luksuznih ulja pokazali su se veoma učinkovitim i prijatnim za nežnu dečiju kožu.

Dobila sam tester Sophie la Girafe Kupke za lice i telo. S obzirom na to da nemam decu, rešila sam da proizvod isprobam na sebi. Jako mi se dopada miris, prefinjen je i blag istovremeno. Moja koža, koja je sklona atopijskom dermatitisu odlično reaguje na kupku nakon tuširanja, iako posle nje ne nanosim nikakav hidrirajući proizvod, što se već duže vreme nije dogodilo. -Anna, Espo, Finska

Organski beli čaj - beli čaj sadrži polifenole koji štite kožu od spoljašnjih iritacija, posebno štetnog dejstva UV zraka i zagađenja. Beli čaj jača dečiju kožu i održava njenu elastičnost. Organska voda lavande - lavanda ima ne samo umirujuća i lekovita svojstva već je i prirodan izvor antiseptičkih i antiupalnih svojstava. Uljni ekstrakt organske nordijske borovnice - istraživanja su pokazala da prirodna svetlost duge, svetle severne noći, kao i niske zimske temperature pokreću proizvodnju aktivnih sastojaka koji se mogu naći u bobičastom voću koje raste u severnim krajevima i koje je pokazalo dokazane prednosti u nezi kože. Uljni ekstrakt nordijske borovnice, jedan je od najmoćnijih prirodnih antioksidanata. Organska luksuzna ulja - Sophie la Girafe Baby koristi veliki broj organskih ulja u dečijoj nezi kože, posebno maslinovo i suncokretovo ulje, zajedno sa uljem jojobe i uljem koštica kajsije. Ona pružaju izuzetno kvalitetnu ishranu kože zbog masnih kiselina i vitamina i vrlo su ugodne strukure. Sophie la Girafe Baby proizvode možete pronaći na sajtu Puritybox.com

Zdravlje

Vitki Gurman KAKO HRANITI ZDRAVU I SREĆNU DECU

(I NJIHOVE RODITELJE)?

Tekst: Tihana Smiljanić

Vitki Gurman mesto je na domaćem online nebu koje sigurno niste omašili ako ste ikada poželeli da pročitate po koju informaciju o zdravoj i pravoj ishrani. U nekoliko godina postojanja blog koji piše Maja Petrović postao je jedan od vodećih autoriteta u ovoj oblasti. Ako prošvrljate blogom, biće vam jasno i zašto: autorka izgleda bolje od mnogih tinejdžerki, ali ne zato što, kako je uvreženo mišljenje, jede samo salate – naprotiv, uživa u dobroj hrani, kako u njenom konzumiranju, tako i spremanju, a sa čitaocima nesebično deli recepte, tips & tricks i svoje iscrpno znanje nutricionizma. Pre nekog vremena došla je na ideju da sprovede anketu o tome kako se hrane deca u domaćim vrtićima i pozvala roditelje da joj jave šta to njihova deca tamo jedu. Rezultati ankete, nažalost, nisu takvi da se njima možemo hvaliti. Ovo je bio povod da sa Majom popričamo o ishrani u obdaništima, ali i ishrani dece uopšte. A ponešto korisno naći ćete za sebe čak i ako niste roditelj.

ŠTA VAS JE NAVELO NA SPROVOĐENJE ONLINE ISTRAŽIVANJA O ISHRANI U VRTIĆIMA?

Za mnoge tekstove na blogu mogu da zahvalim svojim čitaocima. Ne mogu baš sve da ispratim sama, a oni me odavno obaveštavaju o određenim problemima na koje smatraju da treba da obratim pažnju. Zbog tema koje obrađujem na blogu, a i zato što moji bratanci idu u obdanište, ova tema mi je bila jako važna. Istraživanje koje sam odradila je izazvalo veliku pažnju ljudi, koji su slali jelovnike i bilo mi je drago što postoji veliko interesovanje. DA LI STE BILI IZNENAĐENI REZULTATIMA, ILI STE IH OČEKIVALI?

Na moju veliku žalost – očekivala sam ih. Beli hleb umesto pečenog krompira ili kuvanog integralnog pirinča. Margarin umesto maslaca ili pavlake. Kolutići salame ili viršla umesto jaja. Keks koji sadrži margarin umesto domaćeg kolača s jabukama... ZBOG ČEGA JE OČEVIDAN NEDOSTATAK

Problem obdaništa je što najveći deo kalorija iz većine njihovih menija dolazi iz praznih kalorija, tj. skrobnih namirnica (hleb, pirinač, testenina) i šećera. Znači, unos nije „limitiran“ nego preteran

KREATIVNOSTI U VRTIĆIMA? DA LI MISLITE DA JE NOVAC RAZLOG ZAŠTO JELOVNICI NISU ZDRAVIJI? AKO NIJE, ŠTA JE?

Pomenula sam „zamene“ u prethodnom pitanju upravo zato što ni one nisu skupe. Novac, dakle, nije izgovor. Krivci su neznanje, nezainteresovanost, a možda i tenderi za firme koje rade ketering. Neznanje me ipak najviše boli. Neverovatno je koliko ljudi misli da je Plazma zdrava hrana za decu (a sadrži margarin, soju, šećer, belo brašno, veštački dodate vitamine). Ovo je zemlja gde pojedini nutricionisti i dalje fotokopiraju dijete u kojima ima viršli i pilećih salama, a doktorka sa VMA agresivno reklamira margarine – pa vam bude jasno gde smo se i koliko zaglavili.

ŠTA JE NAJVEĆA GREŠKA KOJA SE PRAVI U VRTIĆIMA A ŠTA JE ZA POHVALU?

Davanje margarina deci je najčešća i meni najgora greška, a slede mesne prerađevine. Premalo voća i povrća. Premalo jaja, koja su jeftina, a nutritivno bogata hrana. Poslednje može da se ispravi brzo. Ono što je najčešće (ne uvek) pristojno jeste ručak, jer deca dobiju i supu, i neko meso s prilogom i salatu. Nisu sva obdaništa ista, pa u nekima nema salate ili im opet daju prerađevinu – riblje štapiće, drugo pohovano meso ili picu.

Pojedini roditelji misle da će nešto da uskrate deci ako im ne daju sok, sladoled, grickalice... i tačno, uskratiće im šansu da budu gojazni, tromi, lošeg imuniteta i da jednog dana bacaju pare na preparate za mršavljenje. Sekirajte se ako ste detetu uskratili ribu i trešnje, a ne napolitanke i igračku iz lanca fast-food restorana.

Rezultati su poražavajući, ispada da nema ko da ispravlja te greške. Ako se edukacija ne uvede u škole, biće samo gore. Svakako da ovo „ne“ ide na račun većine. Ima i prehrambeno osvešćenih ljudi koji saniraju štetu pravom hranom kad dete dođe kući. Ali je ovo manjina i cela priča je prepuštanje slučaju. Koje dete ima sreće – ima. Koje nema, nikom ništa... POSTOJE LI NEKI TRIKOVI KOJIMA SE ŠTETA MOŽE POPRAVITI I NA LICU MESTA – NA PRIMER, UČITI DETE DA NE JEDE HLEB UZ RUČAK?

KOJE SU POSLEDICE OVAKVE ISHRANE U VRTIĆIMA?

U Srbiji nemamo apsolutno nikavu edukaciju o ishrani. Dete nema gde da nauči ni najbazičnije stvari. Kad pođe u školu ima obaveze – pa obdanište, posebno starije grupice, predstavljaju idealno vreme i mesto za ovakvu vrstu edukacije. Skoro sam držala predavanje u Visokoj školi za nutricioniste u Zemunu i rekla im da bi bilo divno da imaju program gde bi studenti završne godine radili sa decom u vrtićima. Makar neke najosnovnije i najopštije stvari: recimo, važnost voća i povrća, upoznavanje sa namirnicama... Ono što je deci prihvatljivo i što su „opšta mesta“. Trenutno nema saradnje između vrtića i ove visokoškolske ustanove, što je šteta. DA LI JE MOGUĆE „POPRAVITI ŠTETU“ BALANSIRANOM ISHRANOM KOD KUĆE?

Ugavnom ne. Vidite, ja sam radila mini online istraživanje, ali smo imali i pravo i ozbiljno istraživanje o prehrambenim navikama odraslih u Srbiji.

Odličan predlog. :) Tako može da se ograniči unos praznih kalorija i „sačuva prostor“ za više nutritivno bogatije hrane, koja bi se davala detetu kad dođe kući. Na primer, učiti dete da ako ima pirinač ili testeninu – nema potrebe da uzima hleb. Da pojede manje hleba, a zatraži više salate. Da skida salamu s hleba ili ne pojede viršlu. Pa sve to nadoknaditi i nagraditi kod kuće npr. nekim ukusnim omletom sa sirom i povrćem za večeru.

Zdravlje

ČESTO PROČITAM SAVET DA SE TREBA HRANITI ONAKO KAKO BISTE HRANILI SVOJE DETE. DA LI ZDRAVA, BALANSIRANA ISHRANA ZA DECU IPAK TREBA DA SE RAZLIKUJE OD ISHRANE ODRASLIH, I KAKO?

Deca su aktivnija i sebi mogu da priušte nešto više praznih kalorija od odraslih koji npr. sede u kancelariji. Meni postojanje limitiranih količina praznih kalorija (šećer, beli pirinač, pa i ponekad beli hleb) u delu dana kada su deca aktivna – nije toliki problem. Mnogo me više brinu margarini, prerađevine, obilje aditiva. To nema šta da traži u ishrani dece, pa čak ni „umereno“. Umereno je reč koja se koristi za neprejedanje pravom hranom. Nije reč kojom se opravdava kljukanje dece ovim stvarima. Problem obdaništa je što najveći deo kalorija iz većine njihovih menija dolazi iz praznih kalorija, tj. skrobnih namirnica (hleb, pirinač, testenina) i šećera. Znači, unos nije „limitiran“ nego preteran.

Što se masti tiče, i zvanični nutricionizam koji je do skoro bio potpuno „lipofobičan“ slaže se da deci ne treba ograničavati masti u ishrani do punoletstva – ali to moraju da budu prirodne masti iz maslaca, pavlake, punomasnog mleka ili jogurta, jaja, mesa. Ne masti iz štetnih zejtina i margarina, koje su dominantne u vrtićima. VIŠE STE PUTA NA BLOGU POMENULI KAKO STE ODRASLI MISLEĆI DA JE REDOVNO SLEDOVANJE SLATKIŠA JEDNO MALO "ŽIVOTINJSKO CARSTVO" SUBOTOM. ZAŠTO DANAS DECA JEDU MNOGO VIŠE SLATKIŠA? KAKO DA REAGUJE RODITELJ ČIJE DETE TRAŽI SLATKIŠE, ILI JE VEĆ DOVOLJNO VELIKO DA IH SAMO UZME IZ OSTAVE / KUPI NA ODMORU?

Moja mama je tako kupovala čokoladu i nikada mi slatkiš nije bio nagrada. Nisam imala ni šta da uzmem iz ostave, a voća na stolu je uvek bilo. Deca jedu industrijske slatkiše zato što im to neko daje i zato što su tako naučeni.

Davanje margarina deci je najčešća i meni najgora greška, a slede mesne prerađevine. Premalo voća i povrća. Premalo jaja, koja su jeftina, a nutritivno bogata hrana

PRIMERIMA KAD SU RODITELJI SUVIŠE POPUSTLJIVI, A DECA SUVIŠE SLOBODNA, PA TO ZAVRŠI TAKO DA NE JEDU, NA PRIMER, NIŠTA ZELENO SA TANJIRA? POSTOJI LI LEK ZA OVAKVE SITUACIJE AKO JE DO NJIH VEĆ DOŠLO?

Roditelji su uvek najvažniji i najveći uzor svojoj deci, pa ako hoće da menjaju loše navike deteta neka prvo postanu najbolji primer tom detetu. Nećete ga nahraniti zelenišima dok vas gleda kako jedete kupovni sladoled. U principu, ako dete ne jede ništa zeleno, to nije strašno. Ali ako ne jede ništa što nije keks iz kesice ili hamburger iz restorana brze hrane – verujte mi da roditelji te dece neće čitati ovaj intervju. A njima je najviše potreban. U ČEMU RODITELJI DANAS NAJVIŠE GREŠE KAD JE REČ O ISHRANI DECE?

Ne uče se oni na to kad dobiju džeparac, nego su na to naučeni kada su znali kako se izgovaraju dve reči i pravi jedan korak. Skoro sam sedela u bašti kafića. Preko puta mene mama sa tri preslatke, jako male devojčice i svaka je imala kesicu čipsa, dok je u kesi na stolu bilo još grisina i keksa. Ni voćka, ni jogurt, ni kikiriki... Iskreno, bilo mi je jako neprijatno da gledam kako je svaka od njih slistila po punu kesicu za par minuta. Očito dobro naviknute na ukus nečega što u tom uzrastu ne bi trebalo ni da se takne. Naravno da će dete kad bude starije, samo ili uz drugare, odstupiti od kućnih navika. Ne može da se utiče na to. Fora je da znaju čemu da se vrate i šta je ispravno. Ove devojčice, vrlo očigledno, to nikada neće naučiti kod kuće.

Misle da će nešto da im uskrate ako im ne daju sok, sladoled, grickalice... i tačno, uskratiće im. Samo ne to što misle. Uskratiće im šansu da budu gojazni, tromi, lošeg imuniteta i da jednog dana bacaju pare na preparate za mršavljenje. Sekirajte se ako ste detetu uskratili ribu i trešnje, a ne napolitanke i igračku iz lanca fast-food restorana. Da ne pričam da se neki ljudi i dalje plaše prirodnih masti, pa se sklanjaju od pavlake i maslaca – dok decu kljukaju kojekakvim Fitnes i Velnes keksićima, jer se zdravo zovu i na reklami promoter kaže da su zdravi. U POSLEDNJE VREME VEGETARIJANSTVO, VEGANSTVO I BEZGLUTENSKA ISHRANA DOBIJAJU SVE VIŠE POKLONIKA. POJEDINI RODITELJI SE KUNU DA NJIHOVOJ DECI „NIŠTA NE FALI“ JER ŽIVE SAMO NA HRANI BILJNOG

NIKADA NISAM BILA U SITUACIJI DA NE

POREKLA. NEDAVNO SMO BILI SVEDOCI JEDNE

JEDEM NEŠTO ŠTO MAMA SKUVA JER SE

AMERIČKE PORODICE KOJA ŽIVI SAMO NA

TO PODRAZUMEVALO – ALI ŠTA ĆEMO SA

STEJKOVIMA – I IAKO TO ZDRAVORAZUMSKI

Zdravlje

ZVUČI NEZDRAVO, DECA IZGLEDAJU NORMALNO I ŽIVAHNO, A RODITELJI ČAK TVRDE DA IM JE LOŠE KAD POJEDU KOMAD VOĆA. KOJE SU PREDNOSTI, A KOJE MANE OVAKVE ISHRANE DECE? O ČEMU TREBA DA VODE RAČUNA RODITELJI VEGETARIJANCI I SVI ONI KOJI SU SE PRIKLONILI, BILO ZBOG ZDRAVLJA ILI TRENDA, NEKOJ OD NOVIH STRUJA U ISHRANI?

Ovi primeri su ekstremi, a ja ekstreme ne volim. Navedene su retke „studije slučaja“ i od njih ne može da se pravi generalizacija. Moja mama ne voli kokos i toliko ne podnosi miris, da sam i ja hejtovala kokos kad sam bila mala. Kao što rekoh – roditelji su najuticajniji ljudi u životu dece... Mogu samo da kažem da niskomasna veganska ishrana nikako nije za decu jer deci ni slučajno ne treba uskraćivati masti u toku razvoja, a jako maloj deci je neohodno da unose holesterol iz hrane. Što je ishrana ekstremnija, što više grupa namirnica se izbacuje – morate da imate veće znanje i iskustvo. Plašila bih se novopečene veganke koja tako želi da hrani i dete, jer „novopečeni“ iz bilo kog „prehrambenog pravca“ još uvek ne znaju da hrane ni sebe. Što je pravac zahtevniji, to gore. Vegetarijanska ishrana je već lakša za sprovođenje jer u opticaju postoji mnogo više grupa namirnica nego u veganskoj ishrani: sir, maslac, jaja, ponekad i riba ili morski plodovi. Ako se dete ne kljuka testom i margarinom radi vegetarijanstva, ovakva ishrana može da bude sasvim OK. Isto važi i za bezglutensku ishranu. Nećete napraviti nikavu

štetu što detetu dajete krompir, heljdu, proso i integeralni pirinač – umesto pšenice, ječma i raži. Čak i podržavam da se pšenica limitira u ishrani dece i odraslih, zarad drugih izvora skroba. Npr. što bi detetu dali parče hleba kad može da pojede pire od celera ili graška sa puterom? Ili da mu u salatu dodate kuvanu heljdu? I to su sve izvori skroba, ali kvalitetniji. POSTOJE LI NEKE TIPIČNE GREŠKE KOJE PRAVE I ONI RODITELJI KOJI SE VEĆINOM TRUDE DA DECI OBEZBEDE PRAVILNU ISHRANU?

Ne bih koristila reč „greška“ jer postoji namera, trud i želja. Izdvojila bih nešto što sam primetila – u želji da nadoknade ono što nije bilo dobro, krenu da kupuju egzotične i preskupe namirnice koje su „aktuelne“. Nemam objašnjenje zašto dete mora da jede aroniju kad postoji borovnica i kupina. Zašto kinoa kad je tu proso? Da ne shvatite pogrešno, super su i kinoa i aronija – ali nema potrebe za opterećenjem kućnog budžeta. Ko sebi može da priušti – sjajno. Ali nije OK da se zbog reklama

misli da je ovo moranje i da bez „egzotike“ nema zdrave ishrane za dete. Zatim, misle da je zdrava hrana u prodavnici zdrave hrane. Pogledajte keks tamo. I on ima margarin. Pogledajte musli i pahuljice i gotove kaše. Pune su šećera. Zdrava hrana je na pijaci, u ribarnici, mesari... I zahteva da roditelji budu u kuhinji. Tu ne pomažu „egzotične“ namirnice. KAKO SE KOD NAS U ŠKOLAMA GLEDA NA DONOŠENJE OBROKA OD KUĆE? STEKLA SAM UTISAK DA JE TO HIT U INOSTRANSTVU, DA LI SE SLIČNO DEŠAVA I KOD NAS ILI SMO I DALJE U MINDSETU U KOM SE TO NE RADI, NEGO JE IN KUPOVATI U PEKARI?

Mindset? Ili podpadaš pod tuđ, ili kreiraš neki bolji. I mene su na poslovima koje sam radila prvo gledali čudno, a onda počinjali da kopiraju ono što radim. Posebno pred leto. Nije teško: „Zdrava hrana i domaća hrana su totalno „IN“. Nijedna svetska zvezda ne jede u pekari. A ja ne mogu da verujem da to još ne znate?!“ :) Sad ozbiljnije... Bila sam u kontaktu sa jednom mamom čija devojčica zbog zdravstvenog stanja nosi svoju hranu. Mama se plašila da joj se deca ne podsmevaju i da je to ne obeshrabri. Bilo je važno da devojčici promena prija i bude zadovoljstvo, a ne muka, moranje i teret. Ja sam joj rekla da odmah zauzme stav da je njena hrana bolja, kvalitetnija, posvećuje joj se posebna briga – da ona ne želi da jede „loše i neukusne prerađevine“ jer one nisu „dovoljno dobre za nju“. I delovalo je. Njeni stvarno zdravi, preukusni obroci spremljeni s pažnjom – postaju hit među vršnjacima.

Zdravlje Skoro su imali i prezentaciju recepata u razredu. Ne savetujem da se ovde nastupi skromno i bojažljivo. Naprotiv. Lepe kutijice, šarene salvetice, stav da je u to uloženo više truda, kvaliteta, posebnosti... Što je i tačno. Mama koja pakuje ćerki za školu treba da pakuje i sebi za posao. Da joj po povratku priča kako je kolege stalno pitaju šta lepo ima danas, da traže recepte – ali i da su oni (jadni) morali da idu na onaj grozan kroasan sa salamom jer nisu poneli ništa zdravo a ukusno. ŠTA JE SA ODRASLIMA KOJI JOŠ NISU RODITELJI? DA LI I ONI TREBA DA MISLE O OVOME?

Vaša deca su prvenstveno deca koju volite i o njima se brinete kao mame i tate jer su vaše odluke prvo i poslednje što se važi. Ali se računamo i svi mi koji ih volimo kao tetke, strine, ujke, babe, dede, braća, sestre ili bliski prijatelji porodice. „Naša deca“ su sva ona deca o kojoj se brinemo ili koju hranimo redovno, povremeno, ugostimo ih ili im odnesemo poklone. Roditelji neosporno igraju presudnu i najveću ulogu – a mi ostali doprinosimo ili ometamo (setite se samo rođake ili komšinice koja dolazi u posetu sa kesicom gumenih bombona i čipsom, ili pak ujke koji redovno vodi sestrića na sport). Ja nisam mama, ali postoji četvoro dece kojima sam veoma „uticajna“ odrasla osoba – dvoje tinejdžera i dva mala deteta. Nisu moji postupci ni zanemarljivi ni nebitni kada ih pravim kao mnogo starija sestra ili rođena tetka.

AKO POSTOJI SAVET U VEZI ISHRANE KOJI BISTE RODITELJIMA DALI U SAMO JEDNOJ REČENICI, KAKO BI ON GLASIO?

Isto ono što sam rekla i u jutarnjem programu jednom, ponoviću sada: izbacite margarin. Ne samo onaj koji se maže na hleb. Ako ga izbacite to znači da više nema kupovnih sladoleda, kolača, keksića, grickalica... Vaša ishrana i ishrana vaše porodice samo tim jednim činom menjaju se na bolje iz korena. I organizujete se tako da u kuhinji provodite što manje vremena. Pročitajte tekst na mom blogu Moj Fast Food. Ako vam to ne uštedi vreme i živce, ne znam šta bi drugo na ovom svetu moglo.

Ima i prehrambeno osvešćenih ljudi koji saniraju štetu pravom hranom kad dete dođe kući. Ali je ovo manjina i cela priča je prepuštanje slučaju. Koje dete ima sreće – ima. Koje nema, nikom ništa...

MeseCni horoskop

ZA PERIOD OD 13. JUNA DO 13. JULAW 2015. GODINE Astrolog: Jovana Lučić Gajić Sponzor rubrike: PurityBox.rs

Ovan

Bik

POSAO: tokom juna mnogo više razmišljate o poslu nego što se istinski pokrećete i radite. Planovi napreduju sporo i koliko god se trudili da nađete izlaz iz trenutne finansijske blokade, čini vam se da cupkate u mestu i da bez obzira na mogućnosti koje imate, ozbiljnijeg rešenja nema na vidiku. Problem su možda vaša očekivanja ili osluškivanja reakcije ljudi iz neposredne okoline, koji hteli to ili ne, usporavaju šansu da donesete konačnu odluku. U svakom slučaju vi sada i ne biste radili. Radije biste sačekali jesen, pa onda samo polako i strpljivo. Finansije su ono što vas najviše muči budući da već imate dugova iz prethodnog perioda. LJUBAV: zatvorili ste se i ne pričate nikome ono što istinski osećate, bez obzira da li ste sami ili u vezi/braku. Ukoliko ste zauzeti osećate da se vaše potrebe i potrebe partnera odavno mimoilaze u ključnim, životnim stvarima. Čak na trenutak mislite, da bi vam možda bilo daleko bolje sa nekim drugim. Naravno, plašite se samoće i ovo nikad ne biste rekli na glas. Ukoliko ste slobodni, još uvek mislite o osobi iz prošlosti koja je možda otišla kada ste vi bili najsigurniji u vezu. Samo polako i strpljivo. ZDRAVLJE: prolazna alergijska kijavica.

POSAO: danima pokušavate da dobijete informaciju koja je od presudnog značaja za vaše dalje poslovne aktivnosti. Kao da ste u dilemi na koju stranu da krenete. Finansije su najugroženije u ovom trenutku i sada su svi vaši prioriteti usmereni samo na sticanje novca. Ne možete da dočekate da što pre počnete da radite (ukoliko ste nezaposleni) ili da nađete novo radno mesto, ukoliko radite. Na polju međuljudskih odnosa vas krajem juna očekuje razočarenje, pa pripazite kome se poveravate. LJUBAV: koncentrisani ste na dom i najbliže ukućane, pa sve i da hoćete da se bavite sobom, tokom juna porodica vam neće dati. Pomalo ste se razočarali u partnera jer ove godine, vaši prohtevi vezani za letovanje nisu uvaženi. Voljena osoba vam prebacije za svaki problem sa novcem i ukoliko pokušate da odgovorite na bilo koji način, bezznačajni sukob se može završiti svađom. Imate osećaj da ste zapostavljeni, pa društvo starih prijatelja olakšava prvu polovinu meseca. Od sedmog jula situacija se menja u vašu korist. Ukoliko ste usamljeni, druga nedelja jula je obećavajuća za vas. ZDRAVLJE: prolazna prehlada i bol u donjoj vilici.

OD 21. MARTA DO 20. APRILA

OD 21. APRILA DO 21 . MAJA

Blizanci OD 21. MAJA DO 20. JUNA

POSAO: ukoliko ste nezaposleni, neko vam daje dobar povod da razmišljate o novom, barem sezonskom poslu ovog leta. Ukoliko je u pitanju žena, doći će kraj juna i videćete da ste precenili dugu stranu. Jednostavno, neće baš sve ići kako je druga strana planirala. Ukoliko ste zaposleni, tranzit Marsa kroz vaš znak do 24. juna će možda navesti da se rasplinete i možda, za trenutak, izgubite kontrolu nad sobom pred kolegama i konačno kažete sve što vam je bilo na pameti u predhodnim danima. LJUBAV: ukoliko ste slobodni, nova osoba unosi pometnju u svakodnevicu. Nije baš da vam je „po meri“ ali nije ni neko ko uopšte ne vredi vašeg vremena. Osećaj praznog hoda i konstantno vraćanje unazad, na prošlost, možda baš sada može da se prekine, i da konačno, baš vi, nepopravljivi romantičari, blizanci, krenete unapred. ZDRAVLJE: povedite računa kako biste izbegli povrede/posekotine usled brzine ili opekotine od sunca.

Rak

OD 22. JUNA DO 22. JULA

POSAO: razočarali ste se u saradnike i nadređene. Kao da ste u jednom trenutku nadomak cilju, a onda se svaki dogovor promeni i vi ostanete da čekate sledeći trenutak za razgovor. Ukoliko planirate bilo kakvu novinu na poslu (promenu, početak rada) do 27. juna ne računajte na značajnije promene. Bolje se opustite i izbegnite sukobe zbog nesporazuma. Ako radite i imate neiskorišćen odmor, početak jula je idealan period za put. Ako ste nezaposleni, ponuda od osobe iz prošlosti ili vraćanje na stare poslovne anganžmane je moguće. Od avgusta će stvari biti daleko drugačije. LJUBAV: rastrzani ste između prošlosti i sadašnjosti. Misli vam okupira osoba koja je u prethodnim mesecima iščezla iz vašeg života i vi biste sada pošto poto da razjasnite sve što je ostalo nejasno. S druge strane, smeši vam se neko sa kim biste baš mogli da uživate u letnjim danima, samo kada ne biste bili toliko isključivi. Kako god, proćiće i taj jun i shvatićete da su neki odnosi ipak trebali da ostanu neraščišćeni. Od dvadesetog jula stiže važna vest koju odavno čekate. A stiže i bivša ljubav, na kolenima doslovce. Ukoliko ste usamljeni a idete u poslednjoj nedelji juna na put, spremite se za poznanstvo koje vam može promeniti život. ZDRAVLJE: povremeni osećaj slabosti i oscilacije u krvnom pritisku su samo posledica stresa.

Lav OD 22. JULA DO 22. AVGUSTA

POSAO: posla vam je dosta, vala za deset još života, ali novac hronično nedostaje. A bilo je planova ovog leta, ako ništa drugo barem za vreme Merkura u Blizancima – radova oko kuće, stana ili troškova na decu, rođake i komšije. Biće troškova i dalje, ali posle prvog jula, sve će ići lakše. Početkom jula možete biti žrtva intriga na radnom mestu, direktno ili indirektno, pa pripazite da vaša namera ne bude pogrešno protumačena. Nisu svi iskreni i velikodušni kao vi, pa imajte to na umu. Velika finansijska tenzija se polako privodi kraju. Potisnuta agresija, krajem juna, može da izbije na površinu. Manje radite a više odmarajte. LJUBAV: imate osećaj da ste izneverili voljenu osobu time što počinje da vam se dopada neko ko ni po čemu ne odgovara onom što vi tražite. Boravak Venere u vašem znaku je otvorio mogućnosti koje će tek posle prvog jula biti definisane. Ukoliko ste slobodni, spremajte se za veliko “finale” u julu. Ukoliko ste u dužoj vezi ili braku, daleko mirnije prihvatate partnerove probleme, nego što je to bio slučaj u prethodnom periodu. Sada vaš odnos više doživljavate kao prijateljstvo i plašite se šta bi bilo sa partnerom da vi možda, jednog dana ipak odlučite da odete. ZDRAVLJE: hronični problemi sa bešikom i kičmom

198 februar

Devica OD 22. AVGUSTA DO 22. SEPTEMBRA

POSAO: prijatelji ili poznanici pokušavaju da vas vrate na neke nedovršene stvari – ispite, poslove ili situacije na poslu. Sada biste radije da odmarate, pa koliki god da ste perfekcionista do 25. juna se pripazite grešaka. Neko iz okoline je uporan u nameri da mu pomognete, ali zaboravite na to! Usluga, a ne sluga. Podelite informacije ali ne uplićite se u zaposlenje osobe koja zapravo i nema nameru da radi. Razmišljate o promeni posla. LJUBAV: u potpunoj ste dilemi kako dalje. Da li da se držite starog ili ipak da pokušate sa nekom novom osobom koja vam je prijatelj ili je poznajete preko prijatelja. Ovih dana vam logika nije jača strana pa prepustite srcu da odlučuje. Ukoliko čekate na osobu iz prošlosti ili osećate da odnos sa partnerom nije u redu, od drugog jula ćete uvideti da ste samo bespotrebno brinuli. ZDRAVLJE: prolazni problemi sa stomakom, crevima i varenjem.

Vaga

OD 22. SEPTEMBRA DO 21. OKTOBRA

POSAO: nestabilna situacija na poslovnom planu navodi vas da se osećate nesigurno. Neko od prijatelja vam je baš naklonjen i ima za vas planove o kojima ćuti i sprema se da vam ih predoči od prve nedelje jula. Pripremite se i naravno pokušajte da jul iskoristite za još jedan dopunski posao. LJUBAV: neko od prijatelja pokušava da spoji lepo i korisno i da vas upozna sa nekim ko bi vam baš odgovarao (sa stanovišta prijatelja). Naravno, ovo vama može da deluje smešno jer trenutno ne razmišljate o novoj osobi, bar ne u emotivnom smislu. Opterećeni ste egzistencijom. Osim toga, još uvek se kroz vaš život prožimaju senke prošlosti. Ukoliko ste u vezi/braku pokušaji da organizujete i pokrenete partnera su vam se smučili i dižete ruke. To može biti i razlog za preokret – zaljubićete se. ZDRAVLJE: Problemi sa sinusima i glavobolja.

Škorpija OD 22. OKTOBRA DO 22. NOVEMBRA

POSAO: počinjete ozbiljno da razmišljate o poslu u inostranstvu ili o poslu u kome bi poslodavac bio stranac. U drugoj polovini meseca ćete sigurno doneti odluku. Šta god da odlučite, ne odlazite sa posla. Od druge polovine septembra ćete se osećati daleko bolje, pa sav pritisak koji trpite mesecima unazad od jeseni može biti nagrađen. Generalno, vi ste savršena podrška i glas razuma drugima u najkritičnijim situacijama, nemojte sada da budete destruktivni kada je vaš život u pitanju. Ukoliko razmišljate o prodaji nekretnine, kraj juna i jul mogu doneti značajan pomak, ali krajnja realizacija ipak dolazi na jesen. Sa njom i novac, koji odavno čekate. LJUBAV: dopadate se nekome koga poznajete preko prijatelja ili ste ga upoznali preko neke društvene mreže. Predugo čekate na realizaciju i dižete ruke. Bliske osobe mogu izvršiti na vas pritisak i “naterati vas” da ipak odete na kafu sa simpatijom. Pronicljivost početkom jula ostavite u fioci, a na ulicu ponesite osmeh, Ili barem smešak. ZDRAVLJE: :problem sa sinusima.

Strelac OD 23. NOVEMBRA DO 21. DECEMBRA

POSAO: stižu vas neplaćeni računi i razgovori koje ste izbegavali sa saradnicima. Budite na oprezu, taktično i bez mnogo nerviranja pokušajte da prihvatite promene koje su sada neminovne, oslobodite se straha od gubitka posla. Finansije stagniraju, dok troškovi rastu. Krajem prve nedelje jula izbegnite potpisivanje važnih dokumenata ili ugovaranja novog posla, jer vas neko od sradnika može ostaviti na cedilu. Čuvajte se bespotrebnih troškova i pripazite na krađe ili gubitke na poslu. LJUBAV: tokom meseca ćete pokušavati da zadovoljite svoju potrebu za distancom prema ljudima koji nisu zadobili vaše puno poverenje. Ukoliko ste zauzeti, voljena osoba ima velika očekivanja od vaše veze. Moguće su česte promene raspoloženja, pa ako osetite da ide “talas neraspoloženja” osamite se na kratko. Ukoliko ste slobodni, privućićete pažnju uticajne osobe. Iskoristite kraj meseca i uživajte. ZDRAVLJE: prolazni problem sa kičmom i alergijama.

200 februar

Jarac

OD 22. DECEMBRA DO 21. JANUARA

POSAO: razočarani ste u saradnike ili ljude sa kojima ste nekada radili. Situacija na poslu se usijala, bezobrazluk saradnika ili nadređenih navodi vas da ozbiljno razmišljate o zakonskoj intervenciji ali tako biste samo zakomplikovali stvari. Finansijska situacija je ozbiljna i teška. Koliko god da se trudite da uštedite i da što racionalnije trošite novac koji imate, nepredviđene stvari vam odnose svaki dinar iz džepa. Ipak, povratak nekog duga ili honorara na koji ste zaboravili, može olakšati početak jula. Od petog jula ulaganja u kuću, ukućane ili prijatelje mogu uskratiti mogućnost letovanja. LJUBAV: potpuno ste koncentrisani na ljubav i bez obzira što se trudite da sakrijete emocije, vaša najbliža okolina sve vidi. Osoba koju srećete putem posla je zainteresovana za vas. Nemojte predugo čekati pre nego što pokažete naklonost. ZDRAVLJE: problemi sa kolenima i vratnim delom kičme.

Vodolija OD 21. JANUARA DO 20. FEBRUARA

POSAO: premoreni ste i osećate deficit snage. Razmišljate samo o moru i odmoru. Krajem juna ćete osetiti naglo olakšanje i ozbiljan korak u napred na profesionalnom planu. Trenutno trošite poslednji dinar i poslednji atom radne snage. Tokom jula dugoročni planovi se mogu uobličiti. Važno je da dobro razumete situaciju u kojoj se nalazite. Ne budite naivni i ne verujte toliko poznanicima koje smatrate prijateljima. LJUBAV: rođeni u drugoj dekadi Vodolije, tokom jula (naročito od 10. do 21.), mogu imati fatalni susret sa osobom koju upoznaju preko bližih članova porodice ili u neposrednoj okolini preko prijatelja. Tokom navedenog perioda se mogu naizmenično javiti međusobno isključive težnje, najpre potreba za vezom, a ubrzo zatim zahtev za slobodom. Razmišljanje o nekom iz prošlosti polako prestaje. Ukoliko ste u dužoj vezi ili braku, druga nedelja jula može doneti neplanirane, nagle sukobe sa partnerom vezane za porodicu, decu ili sukobe vezane za probleme iz prethodnih godina. Budite strpljiviji. ZDRAVLJE: dobro se osećate i osim povremene oscilacije u krvnom pritisku, nemate problema na zdravstvenom planu.

Ribe

OD 21. FEBRUARA DO 20. MARTA

POSAO: spojili biste sada hobi sa poslom, radili biste nešto privatno ali ne biste to prijavili poreskoj upravi, a imate i podršku porodice i najbližih prijatelja da počnete. Pa, šta čekate?! Ukoliko imate bilo kakav kreativan hobi, sada je vreme da se on unovči. Ukoliko već radite i nemate snage za bilo kakav posao dodatno, plaćajte račune na vreme i beležite svaki dug koji vam sledi. Ako možete, plaćajte malo po malo, da se sve ne nagomila početkom jula pa vas pritisne kada se najmanje nadate. LJUBAV: muči vas osećaj usamljenosti i razočarani ste. Koliko god da ćutite i da se pravite da je sve uredu, nije! Neko iz prošlosti vas ne ostavlja na miru, u mislima ili SMS porukama. Kada se najmanje budete nadali stiže glas koji zaista može da vas zbuni. Vaša sklonost da nestanete sada neće uroditi plodom jer nemate gde da pobegnete od sebe. ZDRAVLJE: prolazne alergije i osećaj slabosti.

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net l

1 maj