Plezir broj 28. decembar 2015.

DECEMBAR 2015.

BROJ 28

Uvod

N

eću ni da počinjem priču o tome koliko brzo je ova godina „proletela“.

Ono što me raduje je činjenica da je iza nas mnogo uspešnih brojeva koji zaokružuju jednu godinu i celinu, kao i to da je iz meseca u mesec sve više vas koji nas pratite i podržavate.

Ove godine prvi put smo pokrenuli akciju #praznicizasve kojom smo želeli da motivišemo ljude da se svako od nas potrudi i ulepša nekome praznike. Više o inicijativi čitaćete u nastavku broja.

U ovom broju vas očekuje još jedan prvenac, po prvi put tu je i specijalni, lajfstal dodatak posvećen muškarcima.

Očekuju vas priče o praznicima, prazničnom dekoru, novogodišnjim odlukama i interesantnim tradicijama koje se praktikuju u različitim delovima sveta u vreme praznika. Naše uobičajene teme iz ekologije, mode, nastavak sage o metalu, malo drugačije preporuke serija i filmova, intervju sa jednom divnom devojkom čiju knjigu željno iščekujemo i još mnogo toga.

Nije red da vam sve odmah otkrijemo. Želim vam srećne i prijatne praznike sa posebnim ljudima u vašem životu!

Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

Sadržaj

Životni stil

Životni stil

Praznične teme

08

14

Staša Vukadinović

38 Vreme je za praznike

TEODORA KOVRLIJA / MILENA GOŠEVSKI

ANDRIJANA KOVRLIJA

Online špartanje TEODORA KOVRLIJA

24

Ekologija

10

Zanimljivosti TEODORA KOVRLIJA

Daniel Girizd

48 Praznična dekoracija

MINJA CVETKOVIĆ

NEMANJA KISO

Sadržaj

Životni stil

Životni stil

Životni stil

54

76

94

Nova godina kroz meridijane i uporednike

Kako se držati novogodišnjih odluka?

TIHANA SMILJANIĆ

62

Praznične ideje

TIHANA SMILJANIĆ

80

SOFIJA MIRČETIĆ

72

Pilula za vežbanje „Vežbanje“ za lenštine TEODORA KOVRILJA

#praznicizasve

TEODORA KOVRILJA / ANDRIJANA KOVRLIJA

Zdravlje

84

Praznično (ne)raspoloženje

MERIMA ARANITOVIĆ / MARIJA RADOJKOVIĆ

Životni stil

88

Kontroverzni vodič kroz novogodišnji program VLADISLAV RADAK

Kineska godina Majmuna DANIJELA MILANOVIĆ

98

Praznični filmovi IVICA PERINOVIĆ

Sadržaj

Muzika

80

Dodatak za muškarce

Moda Čelična deva

116

VUKAŠIN MEDIĆ

Tartan: U šarama zime MINJA CVETKOVIĆ

120

Životni stil

110

Platno najlepše boje emocije

SARA SAVČIĆ / BOJAN BRALUŠIĆ

Editorijal Deer season

132

Lutkart spaja modu i umetnost MINJA CVETKOVIĆ

139- 220

Teodora Kovrlija

Minja Cvetković

Novinar po profesiji, urednik i internet preduzetnik kako se to danas popularno kaže, idealista u pokušaju da ispravi sve nepravde ovog sveta i stvori svoj oblak na kome neće primećivati zlurade komentare, nezadovoljne ljude i manjak higijene u javnom prevozu. Ponekad sa previše interesovanja da bi se fokusirala na samo jednu stvar, ali kada ste novinar to se računa kao plus. Veoma uporna u svojim zamislima. Plezir je nastao iz želje da stvorim nešto drugačije, novine u kojima će biti više teksta nego slike a ne obrnuto i iz potrebe da vam saopštim kako nije sve tako sivo, talentovani ljudi koji su uradili nešto sa sobom su svuda oko vas, a posao vas (baš kao ni ništa drugo dobro u životu) neće sam udariti u glavu. Skočite i uhvatite ga sami!

Master etnologije i antropologije, ludo zaljubljen u svoju struku u toj meri da planira da uz malo sreće i mnogo truda dogodine postane i istetovirani budući doktor nauka. U prošlom životu je bila malo finija ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, pin-up, rokabili, sajkobili, tetovaže, naučnu fantastiku i treš horor filmove. Kada prokrastinira od antropologije mode i subkultura, pitanja postojanja malih zelenih i menjanja boje kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft, a potom mašta o otvaranju azila ili životu sa trinaest kučića. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastrzana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Kada bi morala da bira, životni motiv bi joj bila Hanter S. Tompsonova izjava da je život neuporedivo bolji kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno, a na umu uvek ima i da je normalnost samo iluzija, jer ono što je normalno za pauka je haos za muvu.

REDAKCIJA

SARADNICI Nemanja Kiso Sofija Mirčetić Milena Goševski Nina Simonović Pisanje o sebi joj najteže pada. Pisanje o drugim stvarima joj je uživanje. Sebično čuva dete u sebi. Voli planine. Obožava knjige. Ne zna da li više da veruje intuiciji ili razumu. Sluša čudnu muziku. Veruje u Ljubav, dobru Kafu i Pivo. Umetnost i Univerzum. Bradu i Tetovaže. Bori se za svoje snove. Slavi život. Ne može bez čokolade. Pušta dušu da joj slobodno luta ruskim stepama. Kada poraste jedino što želi je da bude Srećna. Svoje priče voli da pripoveda kroz fotografije. Volela bi da prepešači ceo svet i ostavi svoj trag u njemu. The Force is strong with this one.

Andrijana Kovrlija Tihana Smiljanić Merima Aranitović Marija Radojković Danijela Milanović Jovana Knežević Srđan Šveljo Sara Savčić Vukašin Medić Vladislav Radak Ivica Perinović Đorđe Bukvić LAYOUT:

MaKista M Ma D E S I G N

e n i l n O e j n a t r špa

Tekst: Teodora Kovrlija

mrprintables.com je sajt koji je prava riznica kreativnih ideja i besplatnih stvarčica, PDF-ova i koječega još za sve vas koji i dalje volite da se igrate, seckate, lepite i pravite krš po kući. Iako je izvorno namenjen deci, roditeljima i vaspitačima koji traže aktivnosti i zanimaciju za decu, meni je jedna od omiljenih adresa u poslednje vreme, iako ne spadam ni u jednu od navedenih kategorija - samo volim da se igram. Kako nam se bliži sezona praznika, koja je sama po sebi inspirativna za pravljenje ukrasa i dekoracija za jelku i kuću, a i svi smo rasterećeniji i imamo više vremena za sebe, stoga, ukoliko ste u potrazi za kreativnim idejama svratite na pomenuti sajt.

gospodjamirkov.tumblr.com

je tumblr nalog Gospođe Mirkov, koja pravi najdivnije kolače koji neodoljivo podsećaju na detinjstvo. Gospođu Mirkov možete pratiti i na Fejsbuku i Instagramu. Ime brenda ukazuje na vezu između ljubavi prema stvaranju ukusnih kolača i porodične tradicije, a Nina je svoj brend nazvala Gospođa Mirkov po svojoj baki. Minimalizam, kvalitet i izvrsna prezentacija zaštitni su znak ovog brenda. Kada budete videli fotografije poželećete da isprobate sve kolače sa istih slika. A ako ste oduvek imali želju da naučite da pravite slatkiše, pratite objave na stranici pa se prijavite za radionice koje se povremeno organizuju.

gatherandfeast.com

je sajt koji je posebno inspirativan za ljubitelje fotografije hrane. Recepti za zdrave obroke, besplatne sitnice za dekoraciju hrane i poklona uz već spomenute kvalitetne fotografije dovoljan su razlog da svratite na ovu adresu. A ako vam se dopadne šta Ešli radi, koliko i meni, možete je zapratiti i na instagramu.

educateinspirechange.org

je sajt za koji tvorci navode da postoji sa ciljem da inspiriše ljude da dosegnu svoje snove („...to inspire people to reach for their dreams.”). Kao što mu i sam naziv kaže – tu je da edukuje, inspiriše i menja. Ili barem pokušavaju. Ideje koje promovišu su ekologija, spiritualnost, briga o zdravlju, kako fizičkom tako i mentalnom. Posebnu sekciju čine alternativne vesti. Zanimljivi tekstovi koji daju drugačiji ugao gledanja na neke opšte popularne teme izdvajaju ovaj sajt u moru sličnih na internetu.

Eko zanimljivosti IZGRADNJA REGIONALNOG CENTRA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM U SUBOTICI U Subotici je obeležen početak izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom. Projekat izgradnje veoma je značajan jer rešava problem upravljanja komunalnim otpadom na teritoriji grada Subotice i 6 opština – Bačka Topola, Mali Iđoš, Čoka, Kanjiža, Senta i Novi Knjaževac, na čijoj teritoriji živi 260.000 stanovnika. Implementacijom ovog projekta će se obezbediti upravljanje komunalnim otpadom prema zahtevima EU i u skladu sa domaćim zakonodavstvom, i sprečiti dalje zagađenje životne sredine. Projekat će imati veliku praktičnu primenu i omogućiće celom regionu Subotice bolji kvalitet vazduha i vode, jer će se izgradnjom ovog Centra smanjiti broj smetlišta.

Priredila: Teodora Kovrlija

PIJAĆA VODA IZ TIHOG OKEANA Suša i nedostatak pijaće vode predstavljaju rastući problem u svetu, a planovi da se desalinizuje voda Tihog okeana stanovnicima Kalifornije i čitavog sveta daje nadu da je rešenje na pomolu.

Proces desalinacije je prilično komplikovan i koristi tehniku pod nazivom reverzna osmoza, kojom se morska voda pušta kroz filtere koji otklanjaju so i nečistoće. Ostatak, veoma slana voda se vraća nazad u okean. Posejdon fabrika u San Dijegu je najveća fabrika za desalinaciju na zapadnoj hemisferi, i ove jeseni će početi da upumpava skoro 200 miliona litara sveže vode u česme svakog dana.

STANOVNICI PEKINGA – OD NUŽDE NAPRAVILI MODNI DETALJ Građani Pekinga, kao što je već poznato, imaju velikih problema sa zagađenjem vazduha pa su prinuđeni da na licima nose maske kako bi barem delimično ublažili štetne posledice udisanja zagađenog vazduha.

Upkos naporima da se vazduh pročisti, nivo zagađenosti je zabrinjavajuće visok na šta ukazuje i Svetska zdravstvena organizacija, pa grad već nedeljama ima cveno svetlo upozorenja što je uticalo na zatvaranje škola, a takođe je prepolovljen broj vozila na ulicama glavnog grada Kine.

Postao je već uobičajen deo zime, nošenje zaštitnih maski zbog zastrašujuće gustog smoga koji traje danima, tako da je uz rukavice i kape maska postala redovan zimski aksesoar. Maske viđene na ulici imaju zanimljive dezene, boje, teksture i poruke.

EKO-FRENDLI ZEČIJA RUPA KOJU MOŽETE IZGRADITI ZA 3 DANA Da li ste nekada maštali da živite ili svoje vikende provodite ušuškani nekoliko metara ispod zemlje u kućicama kakve je opisivao Tolkin u svojim romanima? Kompanija Green Magic Homes se potrudila da ova ideja dobije mogućnost za realnog ostvarenja. Naime, moguće je kupiti prefabrikovane elemente koje slažete kao LEGO na licu mesta, a nakon toga se prekrivaju zemljom i travom. U ovakvim kućicama i hobitima bi bilo zadovoljstvo da žive. Najbolje od svega je što proces pravljenja traje samo tri dana, budući da na lice mesta donosite već gotove elemente što znatno štedi vreme. Uz varijacije u veličini i opcijama za prilagođavanje vašim potrebama svi oni koji su maštali o kući ili vikendici ovog tipa, sada sebi mogu da ostvare tu želju.

FLOMASTERI KOJI KORISTE ŽIVE ALGE KAO IZVOR BOJE, A TRAG NESTAJE NEKOLIKO MINUTA PO KORIŠĆENJU I POJAVLJUJE SE NAKON NEKOLIKO DANA Naša opsesija prirodom i prirodnim materijalima poslednjih godina je eskalirala. Da li ste videli flomastere koji ne samo da su napravljeni od algi, već imaju još jednu zanimljivu osobinu a to je misterioznost. Proizvodnja klasičnog mastila nije se menjala decenijama unazad. Tim iz kompanije Living Ink Technologies je pronašao način da upotrebi alge i na taj način napravi nešto zanimljivo, upotrebljivo i ekološki odgovorno prema planeti.

Naime, flomasteri se koriste kao i svaki flomaster ili olovka, a njihova specifičnost je u tome što nakon nekoliko minuta od crtanja trag u potpunosti nestaje. Na papiru postaje vidljiv nakon nekoliko dana pod uticajem sunčeve svetlosti i tada se događa magija.

Ovi flomasteri mogu biti zabavan način da nekome pošaljete tajnu porukicu, iznenadite ih crtežom, ilustracijom ili karikaturom koju će moći da vide tek nakon nekoliko dana od dobijanja poklona.

Kako nastaje ova magija?

Flomasteri su napravljeni od živih organizama, algi i hlorofila koji prvobitno biva nevidljiv ljudskom oku, međutim kada dobije malu pomoć sunčevog svetla, dešava se proces koji se zove binarna fizija u kome se bakterija iz alge reprodukuje i kao rezultat nastaju bilioni ćelija intenzivno zelene boje koje postaju vidljive našem oku. Za sada su napravljene dve vrste ovih flomastera. Jedna je pink i sadrži “brzo mastilo” koje raste i razvija se nakon nekoliko dana, a tu je i plavi flomaster kome je potrebno više od četiri dana da bi postao vidljiv. Upotreba oba na jednom crtežu omogućava da se vaša slika otkriva postepeno tokom nekoliko dana.

Za sada autori rade na razvijanju ovih flomastera i prikupljanju sredstava putem Kickstarter kampanje.

ZALIVANJE CVEĆA NE MORA BITI DOSADNO Ako imate problem da upamtite kada je vašim biljkama potrebno zalivanje, to nije razlog da se odreknete mogućnosti da imate živu biljku pored sebe. Danas postoji lakši i mnogo zabavniji način da vaše biljčice više nikad ne budu žedne.

Chuppon Self-Watering Animal Planter je spravica koja će pomoći da vaše biljke same “posrču” onoliko vode koliko im je potrebno koristeći slamčicu. Ne samo da izgleda slatko i zanimljivo, pomenuta spravica je vrlo korisna. Ovaj japanski izum dolazi u nekoliko keramičkih varijacija. Keramičke životinjice u svom rancu čuvaju biljčicu, a voda dolazi iz čaše na slamčicu. Možete da birate između pande, mace, praseta i zeca. Ovu simpatičnu stvarčicu možete pronaći na Amazonu za petnaestak dolara.

NAJVEĆI ZELENI VRT NA SVETU KRIJE KROV U NJUJORKU Malo ko bi pomislio da se u urbanoj džungli, kakav je Njujork, na krovu jedne zgrade krije najveći zeleni krov prepun ukusnog i mirisnog organskog povrća i cveća. Ideja o uzgoju zdrave hrane u jednom od najnaseljenijih gradova Amerike pokazala se kao moguća, izvodljiva i što je najvažnije održiva.

Na pretvaranju ove ideje u nešto opipljivo radio je veliki tim stručnjaka - inžinjera, arhitekata i baštovana. Vrt površine 6 000 km2, godišnje proizvede oko 22 t povrća koje se kasnije prodaje gradskim restoranima i prodavnicama.

Na pomenutom krovu raste više od hiljadu različitih biljaka svake sezone, paradajz je jedan od najvećih useva, a tu su i zelje, paprika, kelj, blitva, šargarepa, rotkvice, grašak i brojno cveće. Prilikom uzgoja se ne koriste nikakva sintetička gnojiva, insekticidi i herbicidi. Aktivisti planiraju da prošire svoje delovanje i uzgoje na još nekoliko ovakvih vrtova, čime će zaposliti još poljoprivrednika.

Zagađenost vazduha u Njujorku nije sprečila idejne tvorce da se ova bašta materijalizuje, a povrće se nalazi na bezbednoj udaljenosti, visoko iznad saobraćajnica.

Životni stil

STAŠA VUKADINOVIĆ

Intervju: Teodora Kovrlija

ŽIVIM KAKO OSEĆAM

Fotografije: Milena Goševski

Staša Vukadinović je jedna od onih osoba za koje dok čitate njihove priče imate utisak da ih poznajete, te da su i u stvarnosti deo vaših života. Staša je u stanju da napiše priču o mačetu koje je isplivalo iz prljave reke pa da se vi postidite nad time kako ste nekad u stanju da previdite neke situacije i ne obratite pažnju na magiju života koja se svakog dana dešava nezavisno od toga da li ste ustali na pogrešnu nogu ili imali stresan dan. Mislim da bi Staša bila odlična drugarica Malom princu, ako ne i mala princeza lično, princeza pustolov. Upoznajte devojku čije priče motivišu da pogledate svet oko sebe i isključite svog autopilota 14 l decembar

ĆAO STAŠA. HAJDE DA PRESKOČIMO SVA ONA UOBIČAJENA PITANJA KOJA SMO TAKO ČESTO SKLONI DA POSTAVLJAMO KADA NEKOGA TEK UPOZNAMO, TE ODMAH PRELAZIMO NA STVAR - TVOJE PRIČE. ČITAJUĆI IH, ČOVEK STIČE UTISAK DA TE JE

o tome, ali istina je da nikako ne uživam u pričanju koliko u pisanju. I tako sam skapirala - moram da pišem. A pošto nemam kome da pišem, pisaću svima. Tako je nastao blog, i tako su nastale priče. Blog se u jednom trenutku spontano preselio na Fejsbuk.

BAREM MALO UPOZNAO. KADA SI POČELA DA PIŠEŠ I OD KADA OBJAVLJUJEŠ PRIČE, KAKO

KAKO NASTAJE PRIČA? DA LI U TRENUTKU

JE NASTAO BLOG “JA SAM STAŠA” I ZAŠTO

KADA SE DOGODI TI KAŽEŠ SEBI - STAŠA

GA VIŠE NE PIŠEŠ?

UPAMTI OVAJ MOMENAT, TO BI MOGLA DA

Zdravo. Javno sam počela da pišem 2012. godine. Pre toga sam pisala samo privatna pisma, u kojima sam opisivala trenutne doživljaje. U jednom trenutku, osoba kojoj je odlazio najveći deo mojih pisama više nije bila tu, i ja sam ostala s rečima s kojima nisam znala gde ću. U to vreme sam krenula na jahanje, i bila sam strašno obuzeta utiscima. Jasno, mogla sam da pričam prijateljima

BUDE SJAJNA PRIČA ILI UPIJAŠ TRENUTKE, PA IH ONDA EVOCIRAŠ I KOMBINUJEŠ U MOMENTU PISANJA?

Često opišem događaj istog dana kad mi se i dogodi, ili ubrzo potom. Tako nastaje dobar deo mojih priča. S druge strane, priča katkad bude izazvana nekim spontanim razgovorom ili raspravom. Tada mi se obično ureže u glavu neka misao koja mi ne da

mira dok je nekako ne razbistrim. Onda nekako po pravilu zagrebem i po sećanjima, pa aktuelne događaje uvežem s događajima iz detinjstva. Tako je, na primer, nastala priča o tridesetom rođendanu, ili priča o kosi ili jedna stara blog priča o dozivanju duhova.

DA OSTANEMO JOŠ MALO NA TEMI TVOG PISANJA, INTERESUJE ME DA LI SU TI POTREBNI NEKI POSEBNI USLOVI POPUT POTPUNE TIŠINE ILI VOLIŠ DA SLUŠAŠ MUZIKU DOK PIŠEŠ I AKO DA, ŠTA SLUŠAŠ U TIM MOMENTIMA? DRUGIM REČIMA IMAŠ LI NEKE RITUALE POPUT SEDIM SAMO ZA MOJIM RADNIM STOLOM U RANO JUTRO, PIJEM KAFU I SLAŽEM MISLI I UTISKE ILI KADA TI DOĐE MOMENAT REČI SAMO TEKU?

Nisu mi potrebni posebni uslovi, i nemam rituale. Najveći deo priča napisala sam uveče, u ulici Laze Telečkog, u kojoj sam živela do pre pola godine. Novosađani znaju šta to znači. Koncentracija je važna, ali moju koncentraciju uglavnom ne ometa spoljni svet, već unutrašnji.

BUDUĆI DA SVOJE PRIČE REDOVNO OBJAVLJUJEŠ NA FEJSU I LJUDI SU SE VEĆ ODOMAĆILI KOD TEBE, VIDI SE DA REDOVNO PRATE I UKLJUČUJU SE U DEBATU. KOJA PRIČA JE BILA TA KOJA JE KASNIJE IZAZVALA NAJVEĆU LAVINU KOMENTARA I KAKO IZLAZIŠ NA KRAJ SA NEGATIVNIM KOMENTARIMA I USLOVNO REČENO HEJTERIMA KOJI SU NEODVOJIVI DEO INTERNET ZAJEDNICE?

Mislim da je to bio tekst “Neću na piće”.

Doduše, to je bio tekst na jednom portalu za koji sam pisala, i onda se na tom portalu u komentarima okupila neka ekipa koja me uopšte ne zna iz drugih priča, i baš su bili grubi i raspojasani. Inače, taj tekst se bavio muško ženskim odnosima, a takvi teksto-

16 l decembar

vi valjda uvek lako raspiruju vatru. Ljudi koji me čitaju na Fejsu su me nekako skapirali, pa i kad nisu saglasni sa onim što napišem, to prećute ili lepo i razložno iskažu svoje neslaganje. Uopšte nije fora da svi mislimo isto.

Fora je da i u neslaganju budeš pristojan. Ali, ne srećem se često s hejterima. Dese se ponekad tek. I svaki put kad se dese, pomalo se zbunim. Posle zaboravim, šta ću.

U TVOJIM AVANTURAMA UGLAVNOM TI DRUŠTVO PRAVI NIMERIJA, TVOJ PAS. DA LI BI ŽELELA DA NAS POVEDEŠ U VIRTUELNU TURU VAŠIM NOVIM SADOM?

Pa, sad smo u Starom gradu, i strašno sam srećna što sam konačno uspela da tu iznajmim stan. Ovaj kraj je sav kao neka priča.

Gospodstven i smiren, a živ i šarmantan. Tu odmah desno nam je kereći parkić kod Muze-

ja Vojvodine. Nimerija iz parkića redovno otrči do Riblje pijace, tako da možemo za njom.

Inače ne volim pijace, kad sam bila mala dobijala sam tihi fras kad me odvedu na pijacu.

Ali, vidite kako je Riblja drugačija nekako? Ili je meni drugačija, otkud znam. Tu ćemo kupiti voće i mladi luk. I cveće. (Imam samo jedno pravilo u stanu - na radnom stolu uvek mora da bude sveže cveće.) E sad, budući da smo

Tema

18 l decembar

na Ribljoj pijaci - na korak smo od zakoraka u Podbaru. Stari grad je Stari grad, ali Podbara je… Podbara je ulica Zlatne grede i Jovina gimnazija i Almaška crkva i Ulica Save Vukovića i jedna neverovatna kuća duhova u kojoj sam provela jedan intenzivan i važan deo života. Podbara najbolje na svetu miriše u maju.

Podbara je moja velika ljubav. Ovo je previše Podbare za mene u jednom cugu, ‘ajmo na Kej. Da je leto, išli bismo na Bećarac, plažu.

Ovako ćemo šetati po parku koji se nalazi između Dunava i Filozofskog fakulteta. Što kaže Duca: “Nigde drugde i nije mogao da bude taj naš fakultet, nego ovde.” Da gleda Tvrđavu i Dunav, melanholik. S keja ćemo na pivo, ili kod Ivke na ručak. Ivka je moja drugarica Ivana koja kuva najbolje na svetu ikada, zavrteće vam se u glavi od njene kujne.

NIMERIJA I TVOJ NAČIN VASPITANJA I PRISTUP KOJI IMAŠ PREMA NJOJ I NJENOJ SLOBODI POMALO ME JE PODSETIO NA ODNOS KOJI HOLI GOLAJTLI U DORUČKU KOD TIFANIJA IMA PREMA SVOJOJ MAČKI BEZ IMENA (NIMERIJA EVIDENTNO IMA IME, ALI U JEDNOJ PRIČI SE SEĆAM DA SI SPOMENULA KAKO JOJ PRUŽAŠ DOVOLJNO SLOBODE TE DA AKO JEDNOG DANA ŽELI DA ODŠETA I NE VRATI SE, TO ĆE BITI NJEN IZBOR..). MNOGI ĆE REĆI DA JE TAKAV “POMIRLJIV” STAV POKAZATELJ MANJE LJUBAVI, ALI MOJ UTISAK JE DA JE TIM MEĐUSOBNIM POVERENJEM I PROSTOROM OVO SAMO ZNAK VEĆE LJUBAVI I POŠTOVANJA. KOJA JE BILA NAJVEĆA AVANTURA U KOJOJ STE TI I NIMERIJA UČESTVOVALE?

Samo zbog sarme me nikad ne grize savest, koliko god da je pojedem. A kad joj dodaš pavlaku i vruć hleb… Šta ti je tačno nejasno?

Nimerija voli da lunja. Nisu svi psi takvi, neki su najsrećniji kad su vlasniku uz nogu. Ali ona baš mnogo voli da slobodno procunja.

Možda je njoj najveća avantura bila ona kad se pofajtala sa stafordom koji ju je napao u psećem parkiću. Meni je prilično draga junska noć u kojoj smo drugarica, drug, Nimerija i ja šetali Kejom, i iznebuha rešili da moramo na brod. Crkli, pukli, ali na brod moramo.

Inače, na te brodove ne možeš tek tako da uđeš. To jest, ne možeš nikako. I onda smo, budući da smo svo troje svršeni studenti književnosti, smislili priču kako pišemo važan rad na temu Brodovi Dunava i njihov uticaj na… i kako nam je neophodan bliski susret sa istima. Probali smo na 3 broda, uzaludno, a onda je drugarica, kao najšarmantnija, otišla sama da pregovara i uspela da odobrovolji tog nekog čuvara da nas pusti na brod.

On je naposletku popustio, uz uslov da psa ostavimo na keju. Naravno, mi smo bili u fazonu - ili svi ili niko, i najposle smo se svo četvoro našli na brodu. Bila je noć i bilo je baš super. Brodovi su super. I pas, kao deo ekipe, je baš super.

Svi smo valjda željni da nas neko prigrli takve kakvi jesmo. Tu se onda javlja pitanje koliko smo u stanju da i sami prigrlimo nekog takvog kakav jeste

OD ČIJIH PRIČA I PESAMA TI SRCE ZAIGRA?

Ovih dana - od pesama i priča Ognjenke Lakićević.

U OPISU BLOGA U DELU O MENI KAŽEŠ: “VERUJEM U VILENJAKE, A KADA SE SMEJEM SUZE MI TEKU U POTOCIMA”. KO SU VILENJACI I KAKO IH PREPOZNATI I ŠTA ILI KO

nasmejem, krenu mi suze. Postoji nekoliko ljudi u mom životu s kojima se često tako smejem. Kad se desi van kontakta s njima, pa to je divota. Inače, slabo reagujem na smišljene fazone, ne volim viceve, ne volim ništa što jako želi da je smešno. E, a ovaj mali Zvoganj mi je smešan. Tomice, macmac…

MOŽE DA IZAZOVE DA SE TOLIKO SMEJEŠ DA TI POTEKU SUZE?

Nema tu neke univerzalne formule. Meni je neko vilenjak, a tebi na primer uopšte nije. Što nas dovodi do zaključka da je vilenjak u oku posmatrača. Ipak, postoje ljudi koji nekako posebno intenzivno sijaju, isijavaju magiju, i to je vidljivo mnogima. To su možda univerzalni vilenjaci. Čini mi se da je Florence (and the Machine) univerzalni vilenjak. Što se smeha tiče, čim se naglas

20 l decembar

KAKO ČUVAŠ DETE U SEBI?

Uopšte nisam sigurna da ga čuvam. Mislim, nije to neko svesno čuvanje. Živim kako osećam. Uglavnom stvari i događaje posmatram i doživljavam kao film/priču. Ne radim to smišljeno, to je sa mnom prosto tako. Možda mi to pomaže da ne upadnem u kolotečinu odraslog života. Često se, dok pišem, prisećam momenata iz detinjstva, pa tako valjda dete i ja ostajemo u kontaktu.

KADA POMISLIŠ NA DETINJSTVO, KOJE SLIKE

PROMENILE I VAŽE LI SADA NEKA NOVA PRAVILA

TI PRVE NAVIRU?

U SVETU MUVANJA, IZLAZAKA ILI JE SUŠTINSKI

Kako ulazim u bakinu kuću i pitam je da li ima nešto slatko. Sestra Natalija i ja kako se penjemo po orahu i urezujemo u koru znak našeg tajnog društva. Žuti Stojadin. Psi i mačke dovučeni s ulice.

DA MOŽEŠ DA BIRAŠ U KOJOJ PRIČI I SVETU BI ŽIVELA?

Uh, pa to se stalno menja. Evo, sad ponovo intenzivno gledam seriju Mad Men, i ubeđena sam da mi je baš tamo mesto, u tom prostoru i vremenu. Kad gledam ili čitam Šerloka Holmsa, dođe mi da zajecam što ne živim u Londonu krajem 19. veka. Dok čitam Gorana Petrovića, haluciniram da sam baš ja Saša iz Atlasa. U vreme čitanja Igre prestola bila sam srčana ćerka Neda Starka. I tako vazda.

PIŠEŠ ČESTO O LJUDIMA KOJE SREĆEŠ USPUT, O SVOJIM PRIJATELJIMA I SITUACIJAMA KOJIMA SI SVEDOK, MALIM I VELIKIM ZALJUBLJIVANJIMA I TIM POSEBNIM LJUDIMA KOJI SIJAJU? MISLIŠ LI DA DANAS, U ERI U KOJOJ ŽIVIMO, KADA JE DOSLOVNO SVE NA PRODAJU, DA SU SE I LJUBAVNE VEZE

SVE OSTALO ISTO SAMO SE PROMENILA FORMA?

Ne mislim da je ovo vreme u tom smislu mnogo drugačije od nekog prošlog, nego “svako je vreme najgore vreme”. Ne umem da iznosim neke univerzalne istine na ovu temu, jer, i ako postoje, meni su strane. Imam oko sebe izvanredne ljude koji divno žive u zajedništvu, poznajem neke krasne koji su sami, i sasvim prisno znam neke neke koji su često zalutani u svemu tome. I čini mi se da svi tragamo za nečim. I svi smo valjda željni da nas neko prigrli takve kakvi jesmo.

Tu se onda javlja pitanje - koliko smo u stanju da i sami prigrlimo nekog takvog kakav jeste. Možda smo danas malo površniji, pa mislimo – okej, s tobom mi ne ide sve kao po loju, ima s kim će ići, ili ako nema, odoh dalje sam(a). Pa dobro bre, ali nije poenta u tome. Poenta je da smo se nas dvoje sreli, baš nas dvoje, i u vazduhu i stomaku i glavi titra osećaj da nas dvoje možemo da napravimo neku dobru priču. Ne oseti čovek to baš često, ne? A opet, neretko, i kad osetimo to, budemo u fazonu da bežimo. Jer nas je strah. A što reče jedna Maja: “Staša, ja se straha gadim.” To je jedino što sa sigurnošću mogu da kažem na ovu temu. - Ja se straha gadim!

PRIPADAŠ GENERACIJI KOJA PAMTI VREME I PRE INTERNETA I DRUŠTVENIH MREŽA, ALI ISTOVREMENO I GENERACIJI KOJA DANAS DOBRO PLIVA U OVIM NOVIM VODAMA. MISLIŠ LI DA SMO U NEKOJ VRSTI PREDNOSTI U ODNOSU NA KLINCE KOJI OD ROĐENJA ODRASTAJU UZ DRUŠTVENE MREŽE I INTERNET? SMATRAŠ LI BOLJOM NAŠU ILI NJIHOVU POZICIJU? I KAKO BALANSIRAŠ IZMEĐU ONLAJN I OFLAJN PRISUSTVA?

Mislim da smo pomalo zbunjeni, jer smo se našli na prelazu dva vremena, dok je klincima vreme s društvenim mrežama jedino koje poznaju. Mi smo deo ekipe zbog koje prave ono “Setimo se kako je bilo kad smo MI bili deca” pa stave park i drvo i žvazbuku i kasetu na premotavanje i tako to. Razumem takav stav ljudi koji su živeli u drugo vreme, ali ne držim se toga. Što je bilo više biti neće, idemo dalje, hajde da sadašnjosti i budućnosti doprinesemo najviše što možemo. Ne balansiram onlajn i oflajn. Uvek sam (i) onlajn.

Ali, kada se s nekim, s namerom, nađem oči u oči, onlajn svet je u drugom planu.

NEMALI BROJ PUTA SU SARME BILE AKTER TVOJIH PRIČA. ZANIMA ME ZAŠTO BAŠ SARME, A NE SLADAK KUPUS ILI MUSAKA ILI NE ZNAM SARMICE U VINOVOM LIŠĆU? ŠTA SARMA ZA TEBE SIMBOLIZUJE?

Slatki kupus ne podnosim. Musaku volim, ali ne crkavam zbog nje. Ne postoji ni jedno jelo za kojim baš umirem od čežnje. Osim sarme. Sarma je sarma. Sarma je nešto najbolje na svetu. Ne umem da objasnim. Samo zbog sarme me nikad ne grize savest, koliko god da je pojedem. A kad joj dodaš pavlaku i vruć hleb… Šta ti je tačno nejasno? 

22 l decembar

Često opišem događaj istog dana kad mi se i dogodi, ili ubrzo potom.

Tako nastaje dobar deo mojih priča. S druge strane, priča katkad bude izazvana nekim spontanim razgovorom ili raspravom. Tada mi se obično ureže u glavu neka misao koja mi ne da mira dok je nekako ne razbistrim

MNOGO LJUDI UŽIVA U TVOJIM PRIČAMA, DA LI JE KONAČNO NA POMOLU KNJIGA? IMAŠ LI NEKIH LEPIH PLANOVA ILI AKO NISU PLANOVI ONDA ŽELJA NA KOJIMA TRENUTNO RADIŠ?

Uh, kad me onomad kontaktirala izdavačka kuća s namerom da mi objavi knjigu priča, sva sam bila srećna, presrećna. Onda sam se prestravila, i pronašla 300 razloga da odugovlačim koliko god mogu. Ali, ove jeseni, u priči sa nekim meni bitnim i bliskim ljudima, nešto se razbistrilo. Možda je stvarno sad vreme. Kad kažem sad, mislim u narednih pola godine/godinu dana. Kao da i sama, po prvi put, osećam da je vreme za knjigu. No, da ne pričam unapred.

Kad bude, znaćete.

Životni stil

Intervju: Minja Cvetković

Fotografije: Daniel Stavro Girizd (www.stavrography.co) Branislav Jovanović, Nemanja Jovanović

Daniel Girizd 24 l decembar

U JEDNOM SKOKU PRESKAČE PREPREKE

Daniel Girizd, ali odaziva se najčešće na Stavro, je grafički dizajner, fotograf kome nije strano da se nađe i ispred objektiva, trenira parkur (parcour) poslednjih deset godina, voli da putuje i najčešće je na relaciji Novi Sad-Beograd (gde koristi uobičajena prevozna sredstva za stizanje sa jedne relacije na drugu, poput basa i voza), bavi se akrobatikom, hoda na štulama, vozi rolere, bljuje vatru u slobodno vreme i za sebe tvrdi da nije adrenalin džanki, ma koliko ja pokušavala da ga uverim u suprotno. Na sve to, pazite sad, kaže da i nije neka pričalica iako dužina intervjua pred vama plaši i mene i moje podočnjake zadobijene prekucavanjem, ali ako dođete do kraja možda uz svu njegovu svestranost konstatujete i da je generalno sasvim kul sagovornik. I adrenalin džanki, khm, khm HAJDE ODMAH NA POČETKU DA TE PITAM

ZNAŠ ŠTA MENI NIJE JASNO. NA PRIMER,

OKO MENI NEJASNE TERMINOLOGIJE – ŠTA JE

U BORILAČKIM VEŠTINAMA IMAŠ NEKI

TREJSER?

CILJ, NEKA TO BUDE DA DOĐEŠ DO CRNOG

Trejser je osoba koja se bavi parkurom (parcour). Parkur je reč nastala od francuske reči parcour što je prevazilaženje/prolazak (prepreka). To ti je zapravo održavanje tela u formi. Kao što recimo vojnici ili vatrogasci imaju kurseve prelaženja prepreka, isto to je primenjeno na civile u pretežno urbanoj sredini, ali nije striktno ograničeno.

A ČEKAJ, DA LI BI TI REKAO DA JE TO VEŠTINA, DISCIPLINA ILI UMETNOST?

Pa, disciplina. Ne sport zato što je parkur prilično individualistički jer tu nemaš takmičenja, nemaš partnera iako imaš ljude sa kojima možeš ići da treniraš, ali nemaš svoj tim, zato je više individualna disciplina...

JE L’ TEBI LAKŠE KADA TRENIRAŠ SA DRUGIMA ILI SAM?

Zavisi. U početku mi je bilo lakše da treniram u društvu zato što si u fazonu da ti je neprijatno kada te drugi ljudi gledaju, jer ti je sve to sveže i treba tek da razviješ malo svoj ego i podigneš to na viši nivo i onda kasnije krećeš sam da treniraš češće.

POJASA, PA ONDA DA DOĐEŠ DO CRNOG POJASA TAJ I TAJ DAN I TAKO DALJE. ŠTA JE CILJ OVDE?

Hmm...To be and to last.

OK, ZVUČI KUL. ALI DA LI JE MOGUĆE U PARKURU DA SAVLADAŠ SVE POTEZE, POKRETE ILI KAKO VEĆ DA IH NAZOVEM?

Ne. Svako ima svoj stil, ako neko drugi nešto radi ne moraš i ti to da radiš. Ti možeš trenirati samo na zemlji, travi ili samo skokove, na primer. Nije to baš kao ono što vidiš na jutjub klipovima, ali jeste održavanje tela na taj način. Recimo, nama je kul jer smo u gradu, urbana sredina, ima dosta toga za vežbanje, ali imaš ljude u ravnicama koji kada treniraju ne treniraju na isti način kao što to radimo mi. I Englezi, na primer, skroz su druga sorta zato što su oni svi na visini, imaju povezane kuće sa kojih mogu da skakuću sa krova na krov...

A VI TO NE RADITE? (UPITAH JA IZNENAĐENO I POMALO RAZOČARANO)

Ne. Naš trening se svodi uglavnom na ground level, tipa do nekih dva metra.

Životni stil JEL SE PENJETE PO ZIDOVIMA I ODBIJATE OD

PREDZNANJA I PRIPREMA DA BI POČEO DA

NJIH (NADA POSLEDNJA UMIRE)?

SE BAVIŠ OVOM DISCIPLINOM, NIJE KAO

-Da.

DA MOŽE BILA KOJA RANDOM OSOBA DA POČNE...?

SUPER. OK, ČEK, VRAĆAM SE NA PITANJE O NAPRETKU. KAKO NEKO POSTAJE TRENER U OVOJ DISCIPLINI POŠTO IMATE TRENERA, ZAR NE?

Pa, u principu nije tako počelo. Kao i svaka disciplina, negde mora da počne i neko je morao da bude pionir. Ima ljudi koji treniraju oko dvadeset godina i...

Znaš kako, ja dobru školu vidim kao manje zlo i smatram da ljudi koji sada počinju da treniraju na taj način, što je evolucija discipline jelte, neće proći kroz onaj period kada smo mi išli sami da treniramo, kada nas je bilo sramota ljudi na ulici, kada nas niko nije učio kako se nešto radi pravilno. Što je sa jedne strane loše, jer mi nismo znali da čujemo svoje telo, dok sada u školama imaju instruktore koji to znaju, ali oni neće proći kroz taj proces individualnog razvoja kao što su ljudi na početku.

A KADA SI TI POČEO I SA ČIM?

Ja sam počeo pre sada skoro pa ravno deset godina, od prevrtanja preko glave i velikih skokova. Što nije dobro. Mali si i vidiš velike skokove na videu. Škola je dobra u tom pogledu zato što tim klincima koji sada kreću sa ovim poneseni tim fleši pokretima i flipovima skreće pažnju na određene stvari.

A ŠTA JE POTREBNO OD NEKOG

26 l decembar

Pa može bila koja random osoba jer ne mora da radi neke velike stvari već sve što je srazmerno njenim mogućnostima. Tako se i kreće. Ako ne možeš da uradiš ceo zgib ra-

dićeš ga do pola pa ćeš to dalje uvežbavati, pa onda nešto drugo i tako...

NA MNOGIM FORUMIMA SAM NAŠLA DA PARKUR OPISUJU KAO IZUZETNO PRIMENJIVU

Recimo, imam strah od skakanja na visini jer to ne treniram i to je na mentalnom nivou skroz drugačije jer nije isto ako preskačeš tipa dva metra na maloj visini ili na visini od deset metara pa onda pogledaš dole.

DISCIPLINU. ZAPRAVO, OPISUJU NJEGOVU POENTU KAO „U NAJKRAĆEM MOGUĆEM

NISI ZNAČI PRESKAKAO DVA METRA NA

VREMENU DOĆI OD JEDNE TAČKE DO DRUGE“

DESET METRA VISINE?

I NA TAJ NAČIN POSMATRANO KADA BILO

Um, jesam ali strašnije je dosta.

KO OD NAS PRESKOČI NEKOLIKO STEPENIKA ODJEDNOM TO JE U STVARI PARKUR TAKOĐE.

ZAR NEMAŠ U GLAVI NEKAD „A ŠTA AKO NE

DA LI SE SLAŽEŠ SA TIM?

PRESKOČIM“?

Da, apsolutno. Kao što je Boki jednom rekao, kada baka ide niz stepenice, ide recimo da kupi doručak unuku i treba da stigne pre nego što on krene u školu, ona ako koristi svoj štap i gelender da bi stigla što brže i to je parkur. Banalan skroz primer ali na to se svodi, toliko ti je definicija discipline relativna.

ZAŠTO SI TI POČEO OVIM DA SE BAVIŠ?

Video sam neki klip na TV-u gde su ljudi skakali i radili flipove pa sam se upisao na kapoeiru i išao baš kratko, pa sam se upisao na gimnastiku. Tačnije, išao sam u salu gde smo mogli da koristimo sve sprave i tamo sam radio takozvane trikove i gimnastičarske elemente unutar, a onda i van sale, i to primarno flipove, prevrtanja...

SAM SI UČIO?

Da, uz pomoć klipova sa jutjuba.

JE L’ TE BILO STRAH DA ĆEŠ DA SE POLOMIŠ KAO ZVEČKA?

Strah? Pa uvek je prisutan strah, on je dobar jer ti kaže kada nešto nisi spreman i ne treba da uradiš.

JE L’ TE STRAH SADA NEČEGA ŠTO RADIŠ, NAKON SKORO DESET GODINA TRENIRANJA?

Pa da, ima gomila stvari kojih me je strah.

Ne, zato što znam da ću preskočiti.

KAKO DOĐEŠ U TAJ AROGANTNI STADIJUM DA ZNAŠ DA ĆEŠ PRESKOČITI, MISLIM NIKADA NE MOŽEŠ...

Možeš. Prosto, kada imam u glavi „šta ako ne preskočim“ ne skačem. Imaš ljude koji samo treniraju na visini i sigurni su u sebe.

Naravno da postoji mogućnost da će da se desi nešto na šta ti ne možeš da utičeš, na primer neko odronjavanje zida, nešto tehničke prirode...

OK, ALI TO SU SVE FAKTORI KOJE TI UZIMAŠ U OBZIR PRE NEGO ŠTO SKOČIŠ...

Da, ali nikada ne radiš stvari za koje si siguran da bi moglo nešto da krene naopako.

I OVO MOŽE DA KRENE DA NAOPAKO...

Pa može, ali ne možeš tako da gledaš. Prosto, YOLO (ne, nisam preskala dva metra sa deset metra posle intervjua jer you only live once, želim da živim once ali ipak maalko duže nego što bi bilo u ovom slučaju).

JESI LI LOMIO NEKADA NEŠTO?

Pokidao sam ligament na zglobu i bila mi je naprsla čašica kada sam se kao mali pentrao na stenu... Ali, nisam ja adrenalin džanki...

ČEKAJ, KAKO NISI? GLUMIŠ SPAJDERMENA PRESKAČUĆI SA ZGRADE NA ZGRADU I KAO NISI ADRENALIN DŽANKI?

Pa fora je baš da te ne lupi adrenalin. ŠTO RADIŠ ONDA TO?

Samoispunjenje. Mislim, čekaj, ako je nešto super sigurno, ako nešto možeš da prekoračiš na zemlji ti znaš da to možeš da uradiš lagano, ali ako to uradiš na visini onda si ispunjeniji. Ali ne bih sebe nikada doveo u opasnost, ja sam jedan od onih koji se zaista ne upuštaju u visokorizične stvari iz moje perspektive (reče osoba koja bljuje vatru i kojoj je gorela glava). ŠTA JE SA MUZIKOM? TRENIRAŠ UZ MUZIKU?

Ne. Vozim rolere sedamnaest godina i navikao sam da ne slušam muziku jer mi zvuk znači. Na primer, čujem kola jer često ne vozim po trotoaru već se držim ulice i pomaže mi da znam šta je oko mene.

Isto je i u parkuru. Ima naravno ljudi koji treniraju uz muziku, tako vole i tako su navikli. Ja volim da čujem kada mi proklizne noga, volim da čujem kada puca beton i te stvari. ČITALA SAM NA NETU DA LJUDI VOLE DA TRENIRAJU BOSI, KAKO TI TRENIRAŠ?

S vremena na vreme bos, takođe. Kada si bos ne radiš tako velike stvari kao u patikama, logično, a ujedno ti jačaju stopala. Često leti tako treniram.

28 l decembar

TRENIRAŠ SAMO NA OTVORENOM?

Da, poslednjih sedam godina, možda. Čak i zimi, obučeš dva duksa, pa se zagreješ, pa skineš jedan, pa se još zagreješ, skineš drugi onda i završiš pušeći se u atlet majici na minus nekoliko. U principu i kada su sneg i led imaš ulaze recimo gde možeš da radiš, tako da to nije problem.

KAŽI MI JE L’ IMA RAZLIKE NEKE IZMEĐU PARKURA U NOVOM SADU I BEOGRADU ŠTO SE TIČE ZAINTERESOVANOSTI LJUDI?

Ne, u principu je isto. Novi Sad, Beograd, Zagreb i Rijeka su najzastupljenija mesta na

Balkanu za parkur. U Beogradu ima škola koji vodi dečko koji trenira već dvanaest godina, Bogdan Cvetković, koji je i meni pomogao, jer kada sam počeo da treniram mislio sam da je parkur samo okretanje, flipovi, prevrtanje i slično ali on mi je dao linkove, materijal za čitanje i objasnio šta je to zapravo.

MISLIŠ DA SU FILMOVI U POSLEDNJE VREME ZASLUŽNI ZA PROMOVISANJE PARKOURA?

Mislim da da, zato što klinci vide da je to aktuelno u svetu i mislim da će to furati još nekih pet godina fazon.

JE L’ TI SMETA SADA TA NAPRASNA POPULARNOST OVE DISCIPLINE?

Pa ne zato što će ljudi koji su trenirali do sada nastaviti da treniraju na svoj način i pridružiće im se ljudi kojima se to zaista sviđa.

KAKVA JE SITUACIJA VAN SRBIJE?

Zavisi. U Švajcarskoj, Danskoj i Nemačkoj imaju dobru organizaciju, komjuniti generalno. U Nemačkoj i Švajcarskoj se zove ParkourONE i oni drže super treninge.

HM, A ŠTO SE ODEĆE ZA TRENING TIČE...?

Imaš recimo švajcarski brend ETRE-FORT za koji radim već neke tri godine, radio sam im dizajn za neku majicu i tako je počelo, a i lookbook posle toga, između ostalog. E, oni baš prave odeću za parkur...

KAKVA ODEĆA JE NAJZGODNIJA ZA TRENING?

Kakva god tebi odgovara.

Neki treniraju u šortsevima jer se slobodnije kreću, ja recimo volim više baggy stvari. ŠTA JE SA ŽENAMA U OVOJ DISCIPLINI?

-Ima dosta cura. U Zagrebu je recimo 40% cura, ali ima ih dosta i kod nas, na časovima pogotovu.

DA LI MISLIŠ DA POSTOJI NEŠTO U OVOJ DISCIPLINI ŠTO MUŠKARAC TREJSER MOŽE DA URADI, A ŽENA TREJSERKA NE?

Imaš cure koje same kažu da su žene generalno više plašljive i da unapred razmiš-

ljaju o povredama, dok su muškarci u nekom testosteron, just do it fazonu (namrštila sam mu se na ovo žene, samo da znate).

OK, ALI DA LI SU PODJEDNAKO VEŠTE?

Jesu, ima dosta veštih u svetu i često se cure koje se bave gimnastikom bace i u parkur svet.

posla za laptopom, ali u proseku treniram jednom do dva puta nedeljno što nije previše često ali sam otkrio da mi je to dobar način da ne ispadnem iz forme i da zadržim kreativnost u kretanju.

INAČE... IZGUGLALA SAM DA SE U NINJA WARRIORSE PRIJAVLJUJE VELIKI BROJ LJUDI KOJI TRENIRA PARKUR?

RECI MI DA LI TE LJUDI GLEDAJU ČUDNO NA

-Da, i uvek pretrče sve.

ULICI TOKOM TRENIGA?

Zavisi gde treniraš. Ako su treninzi na nekom poznatijem mestu gde su već navikli to da vide onda ne.

A ŠTA JE POZNATIJE MESTO KOD NAS?

-Sava centar je recimo super i difolt mesto, ne samo za treninge, već i parkur okupljanja.

JE L’ BI TI VOLEO DA SE OPROBAŠ U TAKO NEČEMU?

-NE. OK, TO JE BILO VEOMA JASNO I ODRIČNO NE, ZAŠTO?

-Ma, nisam into rijaliti šou, fejsbuk mi je dovoljan šou.

OKUPLJANJA?

-Da. Imaš organizaciju Parkour Srbija. Imamo i međunarodna okupljanja, recimo 2. januara je u Osijeku gde će doći i ljudi iz organizacije "Parkour Hrvatska". Kada se dovodi neka poznatija osoba iz sveta organizuje se radionica gde dođu trejseri iz dijaspore i imamo zajedničke treninge.

DA LI TE JE SMORIO PARKUR NEKADA I KAKO UOPŠTE OSOBA PRESTANE DA SE BAVI TIME?

-Ako prestaneš da se baviš time nisi se nikada ni bavio.

I INSTAGRAM...

-Ne toliko. Na instagram kačim samo fotke slikane telefonom isključivo.

TELEFON TI ONDA PRAVI JAKO DOBRE FOTKE...

-Ne bre, ja pravim jako dobre fotke. To je kao kada nešto dobro skuvaš i neko ti kaže što ti dobro kuva šporet (koji bi*ch slap ali poenta shvaćena).

OSTAVLJAM PO STRANI PARKUR KADA SMO SE VEĆ DOTAKLI FOTOGRAFIJE. KAKO SI

UPRAVO SAM NA TO MISLILA. JA TO ZAMIŠLJAM VIŠE KAO NEKI LAJFSTAJL, A NE SAMO NEŠTO ŠTO SE TRENIRA.

-Pa jeste. Mislim da će u budućnosti postati kao što i skejtbording, kao i neke borilačke veštine i slično, definitivno.

UOPŠTE POČEO DA SE BAVIŠ TIME?

-Obrađivao sam često tuđe fotografije, pravio neke manipulacije kao klinac, dobio aparat od ćaleta onda i tako je sve krenulo.

KADA SI DOBIO PRVI PLAĆENI POSAO KAO FOTOGRAF?

KOLIKO ČESTO TI TRENIRAŠ?

-U poslednje vreme ređe jer imam dosta

30 l decembar

-Hmmm... Mislim da je bio neki parkur event koji sam fotkao.

ZAŠTO NEMAŠ VIŠE FOTKI TAKVIH EVENTOVA?

-Jer u portfoliu volim da imam malo brutalnije fotke. Okačio sam neke da ljudi vide da volim da fotkam i to ali veoma sam picky što se toga tiče. Na fejs kačim dosta stvari ali na sajt ne, tu idu samo najbolje.

DA LI DOŽIVLJAVAŠ FOTOGRAFIJU KAO POSAO ILI HOBI?

-Više kao hobi jer je 90% fotografija koje napravim za moju dušu, a ostatak samo za klijentelu. Skoro svi portreti, na primer, su za moj gušt.

NAKON TOLIKO GODINA BAVLJENJA FOTOGRAFIJOM NISI U FAZONU DA SI DOVOLJNO IZGRADIO SVOJ PORTFOLIO DA NEMA VIŠE POTREBE ZA BESPLATNIM FOTOGRAFSKIM USLUGAMA?

-Imaš uvek potrebu za novim stvarima zato što mislim da još uvek nisam u potpunosti pronašao svoj stil i volim da eksperimentišem, ali možda su u nečijim očima sve fotke neki moj prepoznatljivi stil... ŠTA ZNAČI UOPŠTE PRONAĆI SVOJ STIL U FOTOGRAFIJI? ZAR NE RADIŠ PO OSEĆAJU U TOM TRENUTKU?

KAKO REAGUJEŠ KADA TE NEKO PITA DA GA FOTKAŠ „ZA DŽ“?

-Odlučim da li mi se sviđa ta osoba i to čime se bavi, da li bi ispale dobre fotke i da li bi bile vredne za portfolio i procenjujem na osnovu toga.

-Radim. Skačem od akcije do portreta, od vatre do plesača i radim ono što mi prija u tom trenutku da fotkam. Ali, voleo bih da fotkam primarno jednu kategoriju fotki u kojoj znam da sam dobar i u kojoj bi me ljudi izuzetno cenili.

inspirisan nečim i nemaš profit od toga, to je ok. Ako napraviš kopiju nečijeg rada, napišeš da si se time inspirisao, napraviš profit od toga i ponudiš nešto i originalnom autoru, to je takođe fer, ali ako je puko kopiranje, not cool.

KAKO BIRAŠ MODELE ZA SNIMANJA?

-Po mom stilu, recimo ako mi se dopada lice prvenstveno. Uglavnom se, kada fotkam vodim svetlom, trenutkom i kreativnošću tada. Imam dosta spontanih fotki ali često i kažem modelu šta treba da radi. Kada sam počeo sa fotografijom bio sam u fazonu bliceva i veštačkog svetla koje ti kontrolišeš, sada je obrnuto. Nekako idem reverse jer mnogo njih kada počne fotka na prirodnom svetlu pa prelaze na studio, ja sam obrnuto.

JE L’ TI NEKO NEKAD ZAMERIO UPOTREBU FOTOŠOPA JER DOSTA TVOJIH FOTKI JE OBRAĐENO?

-Pa ne. Na primer, Švajcarci su za ETREFORT hteli fotke kao filmske plakate – laseri, kontrasti, jake boje, a meni se to takođe svidelo i to sam im i dao.

TI SI NA SVOM SAJTU NAPISAO DA U STVARI U ČEMU TRENUTNO MISLIŠ DA SI NAJBOLJI?

-Fotke sa vatrom, dimom, akcija.

IMAŠ LI NEKE FOTOGRAFE KOJE BI IZDVOJIO

NE STVARAŠ FOTOGRAFIJU NEGO SLIKU.

-Da, jer imam dosta fotki koje ne prođu obradu, ali ako mi je zamisao da napravim nešto ja se ne ograničavam sredstvima.

ČIJI RAD CENIŠ?

-Iz Srbije njih par koji nisu plagijatori pošto sam jako slab na plagijatisanje i prozvaću svakoga ko to radi. Jedno je biti inspirisan nečim, a drugo uraditi očigledan plagijat i kopiranje ideje.

KAD SAM SPOMENULA VEĆ TVOJ SAJT, OBJASNI MI ŠTA JE PARKUVELING KOJI TI STOJI U ABOUT ME SEKCIJI?

-Parkour + traveling. Volim da putujem i da spajam to sa parkurom i fotografijom.

KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU INSPIRACIJE I

KOJI GRAD U KOME SI DO SADA BIO TI JE

TRIBJUTA U FOTOGRAFIJI?

NAJZANIMLJIVIJI ZA TRENING?

-Kada napišeš i staviš do znanja da si bio

-Sofija u kojoj još nisam trenirao ali je odlič-

32 l decembar

na za to. Stara komunistička gradnja i beton na sve strane. U principu, postoje mesta koja ti više stimulišu kreativnost nego neka druga, ali možeš da se igraš i na jednoj šipci mesecima i da na jednom te istom mestu isprobavaš nove stvari.

-Prvo sam se fotoaparatom gurao među ljude koji se bave vatrom da bih dobio kul fotke...

POŠTO NEKO KO NIJE ADRENALIN DŽANKI INAČE STOJI DIREKT ISPRED LJUDI KOJI BLJUJU VATRU DA BI IH DOBRO UFOTKAO?

A ŠTA JE SA FOTOGRAFIJOM, KOJI BI GRAD TU IZDVOJIO?

-Sviđa mi se Bern ali najzanimljiviji možda Milano i Pariz jer su metropole, veliki su gradovi i ima puno drugačijih ljudi, zanimljivijih ulica, metroa...

KOJI BI GRAD VOLEO DA POSETIŠ A NISI IMAO PRILIKE DO SADA?

-Barselonu, ona je sledeća, jer ne samo što sam čuo da je jako artsy grad već znam da tamo ima dosta trejsera. Kul bi bili i Tajland i Bangkok, već imam prijatelje koji su tamo bili i super je da fotkaš po ceo dan za svoj gušt.

Ne volim previše napucane gradove.

KAKO SE U SVE OVO DO SADA UKLAPAJU OSTALE STVARI KOJIMA SE BAVIŠ. TIPA, BLJUVANJE VATRE, HODANJE NA ŠTULAMA?

-Meni kada je gorela glava ja sam bio skroz kul, skroz hladan.

HAH, OK. FOTKAO SI, GURAO SE MEĐU NJIH DA IH BOLJE UFOTKAŠ I ŠTA ONDA?

-Da bi se kao odužili za fotke pozvali su mene i prijatelja na radionice i tako smo ušli u taj svet. Probao sam onda poi, to su ti oni vatreni lanci, ali mi se to nije toliko svidelo jer više volim da imam kontrolu da zaustavim vatru gde god hoću pa sam tako počeo sa štapom. Pokazali su mi osnove, pogledao dalje jutjub klipove...

IMA NEŠTO ČEMU TE JUTJUB NIJE NAUČIO?

-Ja smatram da je svo znanje sveta lako dostupno.

Tema stil Životni

...I TEBE SADA ZOVU NA PERFORMANSE, DA IH TAKO NAZOVEM?

-Imamo organizaciju u Novom Sadu koja se zove Ludifico i bavimo se izučavanjem modernih cirkuskih disciplina i kao takve nas nekada angažuju za nastupe, od onih poput gala večeri, žurki pa do predstava.

KOJE BI OD SVIH OVIH POSLOVA I HONORARNIH „TEZGI“ IZDVOJIO KAO OMILJENE?

-Volim da fotkam parkur eventove i volim ples, plesače. Plesao sam i sam jedno pet godina standardne i latino plesove.

POSTOJI NEŠTO ČIME SE NISI BAVIO?

-Da, sportovi sa loptama, uopšte nisam into that recimo.

TEŠKO PITANJE ZA TEBE – DA MORAŠ DA BIRAŠ, PARKUR ILI FOTOGRAFIJA?

-Fotografija jer nju mogu i iz kolica da radim.

MOŽDA SAM OČEKIVALA DRUGAČIJI ODGOVOR. STEKLA SAM UTISAK O TEBI KAO JAKO AKTIVNOJ OSOBI KOJU NE DRŽI MESTO, DOK JE FOTOGRAFIJA STATIČNIJA OD PARKURA...

-Pa i nije. Volim stalno da se šetam sa modelom, da nalazim razne lokacije, otkrivam grad

34 l decembar

i svetla u tom trenutku. Statično ti je kada imaš neki planirani šuting ili na primer pojedina studijska fotkanja. I moji počeci su bili u studiju, bela pozadina, ali su tada bili izazov jer je to bilo nešto novo za mene. ŠTA BI TI SADA BIO IZAZOV?

-Da radim opet neke fotke kao za Švajcarce za njihov lookbook.

JE L’ IMAŠ NEKE SVOJE FOTKE KOJE GLEDAŠ SADA I NE VERUJEŠ NA ŠTA LIČE I SVAŠTA BI PROMENIO NA NJIMA?

-Ne baš takve, ali mi padne na pamet kada gledam neke kako se verovatno ne bih opet baš toliko cimao oko njih, ali brutalne su. To su recimo neke od tih za ETRE-FORT gde sam dao 300% sebe u to jer sam mogao da biram da li ću da radim u nivou u kom su me platili ili da zadovoljim i nadmašim sebe i odlučio sam da radim ovo drugo.

Ima par ljudi ovde za koje bio opet dao sve od sebe ali osobe kojima su uglavnom potrebne takve fotke su estradne zvezde.

NE BI RADIO ZA ESTRADNE ZVEZDE?

-Možda i bih ako mislim da fotka može mnogo dobro da ispadne i da izgleda, hm, ne-estradno. Recimo, ako bih imao potpunu slobodu da napravim da to izgleda kako ja hoću, da izgleda brutalno ali da ne izgleda cheeky... E, u stvari, radio bih za Lepu Brenu nešto. Za nju smo radili nastup kada je bila u Areni pre par godina i nastup je bio sa vatrom uz pesmu Robinja, iako to nije nešto što volim da slušam. Nakon cele te priče i organizacije, jer je bio jako ozbiljan projekat, mislim da mogu da kažem da mi je značilo da osetim kako je u jednom trenutku u jednoj Areni biti pred 30 000 ljudi i osetiti taj pritisak spremanja koreografije.

Kul je bilo, cenim to iskustvo zaista.

POŠTO SI IZRAZIO ŽELJU DA NE ZAVRŠIMO SA

JE L’ TI SE NUDIO TAKAV NEKI PROJEKAT

LEPOM BRENOM, HAJDE DA TE PITAM KOJI

OVDE U SRBIJI I MISLIŠ LI DA SU LJUDI OVDE

SU TI PLANOVI ZA BUDUĆNOST?

MOŽDA MALO OPREZNIJI I STERILNIJI PO PITANJU FOTKI ZA PROJEKTE?

-Ne, ali mislim da se ne bih toliko cimao.

-Hmm, ‘oću motor. I to fazon u roku od godinu, dve.

36 l decembar

Fotografije: Milena Goševski

SREĆNI PRAZNICI

Tema

Vreme za pra 38 l decembar

je aznike Fotografije: Andrijana Kovrlija

Tema

40 l decembar

Tema

42 l decembar

Tema

44 l decembar

Tema

46 l decembar

Dizajn

DEKORACIJA ŽIVOTNOG PROSTORA ZA PREDSTOJEĆE NOVOGODIŠNJE I BOŽIĆNE PRAZNIKE Decembar je mesec u kojem domovi širom sveta dobijaju novi izgled, stoga ću se potruditi da vam pomognem i dam nekoliko predloga i ideja kako dekorisati svoj dom za predstojeće novogodišnje i božićne praznike

l

48 decembar

S

Tekst: Nemanja Kiso

usretao sam se sa raznim ljudima (čast izuzecima), počev od onih ubeđenih da je za dobru dekoraciju doma potrebna pozamašna količina novca, zatim ljudi uverenih kako sve to iziskuje dosta vremena, do onih sa stavom da im ne pada na pamet da ukrašavaju svoj dom jer i ovako sve prođe za nekoliko dana, te da se ukrašavanjem bave samo roditelji koji imaju malu decu.

Naravno, ima i onih poput već legendarnog Vuka Tomića, čija je kuća na Voždovcu ukrašena sa 15 000 svećica, te jedanaestu godinu za redom važi za najlepše okićenu kuću

tokom praznika, a sigurno je u rangu najlepše ukrašenih kuća u svetu. Inspiraciju je dobio, kako sam kaže, još pre petnaest godina gledajući film “Sam u kući”, gde se zaljubio u novogodišnju dekoraciju.

Verujem da vam ukrašavanje doma, kao Vuku, donosi osećaj zabave i opuštanja, a ako ste kreativni i maštoviti to vam može vam uštedeti dosta novca, posebno ako detalje koji su vam potrebni prepoznate u prirodi koja se nalazi svuda oko nas.

Predlažem da počnemo od najvećih simbola novogodišnjih praznika kao što su venčići, jelka, novogodišnje svećice koje mogu doneti potreban sjaj vašem domu ali i napraviti pravu prazničnu atmosferu.

Dizajn

Venac je neizostavni deo dekoracije vaših ulaznih vrata, prozora, trpezarijskog stola ili zida i jedan je od najlakših načina da dovedete praznični duh u vaš dom. Možete ga napraviti od papira, ukrasnih loptica, perja, školjkica, kanapa i ukrasne trake.Takođe, može biti napravljen od šper ploče pa po njemu možete lepiti perlice raznih boja, grančice ili šišarkice.

50 l decembar

Jelka je takođe neizostavni deo praznične atmosfere, jedna je od najpoznatijih tradicija koje se povezuju sa proslavom Bozića i Nove godine. Za ukrašavanje jelke, bilo da je prirodna ili ne, predlažem da koristite samo jednu boju ukrasnih kuglica bez svećica ili pokušajte sa kombinacijom crvene i srebrne boje koje su u duhu praznika. Ukoliko nemate dovoljno mesta za jelku, predlažem vam da odvojite deo zida koji će biti namenjen za jelku u formi polica koje će biti dodatno osvetljene, a ukoliko vam ne prija drvo možete oslikati ili nalepiti jelku direktno na zid.

Rasveta. Novogodišnji praznici ne mogu da prođu ni bez svećica koje krase i osvetljavaju vaš dom. Boja, veličina i oblika ima za svačiji ukus. Svećice ili lampice najčešće koristim za detalje poput osvetljenja prozorskih okvira, za ukrašavanje suvih grana, za ukrašavanje ramova slika ili fotografija, svećice možete postaviti i u praznu teglu koja je napunjena veštačkim snegom kako biste dobili zimski pejzaž, takođe svećicama diskretno osvetlite venčić ili poklon koji se nalazi ispod jelke…

Šišarke su odlične za dekoraciju i mogu se naći u različitim veličinama. Možete ih postaviti na policu jer su same po sebi interesantne, mogu služiti i kao ukras za jelku ukoliko ih ofarbate, a mogu se koristiti kao ukras u nekoj staklenoj posudi. Šišarke je najbolje ofarbati sprejom zbog neravnih površina. Igrajte se!

52 l decembar

Dekorativni ukrasi mogu biti i poklončići koje postavljate ispod jelke, lampioni koji krase dečje sobe, a oni se najčešće izrađuju od papira ili kartona i uz malo mašte možete ih sami napraviti.

Potrudite se da u svom domu imate i prepoznatljivu crvenu čarapicu za poklone, motive Deda Mraza i Sneška Belića, zvončiće i zvezdice, irvase...Često se desi da ljudi kada ukrašavaju svoj dom pogreše u odabiru boja, odluče se za jarke boje koje ne donose opuštajuću atmosferu. Zato vam predlažem da se radije opredelite za prirodne tonove (bela, braon, zelena) posebno ako je reč o dnevnom boravku.

Uživajte u dekorisanju i

srećni praznici!

Životni stil

N

d i n o a g k a ro vo

54 l decembar

zm

ike

n d meridi e r o p jane i u Tekst: Tihana Smiljanić

Z

nate li već gde ćete za doček? Da li spadate u one koji su spremno klimnuli glavom na ovo pitanje i u glavi izvrteli autfit i šminku, ili ste okrenuli očima i pomislili „jao, ne i vi“? Kom god od ova dva klana da pripadate, ili da ste u potpuno trećem „fazonu“ jedno je izvesno: ponoć će otkucati, možda budete imali sreće da nekog poljubite u tom trenutku, možda popijete koju čašicu više i možda se ujutro budete borili s mamurlukom. Nakon prvog i nakon reprize – ili, u najboljem slučaju, posle Božića – sve će se manje-više vratiti u rutinu i iza ugla će nas sačekati obaveze koje smo stavili na čekanje krajem decem-

bra, iste brige i mehanizam odbrane po kom ipak baš i ne moramo u teretanu. Ali, da li je to što ćemo uveče leći u krevet razlog da ga ujutro ne sredimo?

Ili, u kontekstu Nove godine, da li je to što je u pitanju samo jedan datum razlog da ne učestvujemo u euforiji? Ja mislim da nije. Previše loših stvari je oko nas i dobro je naći bilo kakav izgovor za lepo raspoloženje. Zato vas pozivam da u sebi pronađete ono dete koje se radovalo kićenju jelke i klizanju, te pored obaveza, pauzirate i negativne misli. Dok čekate da odbrojimo poslednjih deset sekundi ove godine, pročitajte koji su to zanimljivi običaji koji se za smenu dveju godina praktikuju u raznim krajevima sveta.

Životni stil

RUBLJE ZA SREĆU, KROMPIR ZA PARE Sigurno ste čuli za običaj da se u novogodišnjoj noći nosi crveno rublje za sreću.

Primenjujete li ga? U nekim južnoameričkim zemljama nosi se veš u boji – i od nje zavisi vaša sudbina u sledećoj godini. Oni koji nose crveno naći će ljubav, zlatno - bogatstvo, a belo – mir. Pitamo se da li se ovog običaja drže i kad im se želja ne slaže s odećom! Da utiču na budućnost, ili bar da o njoj saznaju nešto, žele i Finci. Njihova novogodišnja tradicija podrazumeva da u malom tiganju na vatri istope komadić olova i onda ga brzo ubace u posudu s hladnom vodom. Oblik koji je istopljeni metal dobio analiziraće pod svetlošću sveće i on će, navodno, prikazati sudbinu osobe u sledećoj godini.

56 l decembar

Ni Peruanci nisu imuni na znatiželju o budućnosti. Njihova tradicija nalaže da ispod stolice ili sofe postave tri krompira: oguljen, poluoguljen i neoguljen. U ponoć se nasumično bira jedan od njih, a izbor predviđa finansijsko stanje sledeće godine. Ako ste Peruanac, ne želite da izvučete oguljen krompir, jer on predviđa nestašicu novca, uobičajenu godinu predstavljaće poluoguljen, što, naravno, znači da je najbolji mogući ishod izvući krompir s ljuskom, jer on obećava sjajnu novčanu situaciju.

DVANAEST JELA ZA SNAGU Važan aspekt praznika jeste i hrana – verujem da bar nekima od vas zacakle oči na sam spomen ruske salate. I drugi narodi imaju svoje tradicije u vezi s novogodišnjim đakonijama. Francuzi vole da stvari budu jednostavne i ukusne, pa će za Novu godinu pojesti pokoju palačinku. Estonci su, naprotiv, skloniji preterivanju, pa su neki ljudi uvereni da u novogodišnjoj noći treba pojesti upravo 12 različitih jela! Drugi će se zadovoljiti sa sedam ili devet, a princip je isti: veruje se da će osoba u nastupajućoj godini dobiti snagu onoliko ljudi koliko jela pojede.

Prilično velik i za stomak opterećujući ulog, zar ne? Ipak, neće pojesti svako celo jelo – deo se ostavlja za duhove predaka koji, po verovanju, posećuju kuću u novogodišnjoj noći. Švajcarci su pravi buntovnici jer u ime predstojeće bogate godine na pod bacaju grudvice šlaga... i one tamo ostanu. Nadamo se ipak da ne ciljaju tepih.

Nemci će za Novu godinu posegnuti za krofnama ispunjenim džemom, kao i malim prasićima od marcipana – za sreću. Za sreću je i čuvenih 12 zrna grožđa u Španiji – svako zrno za po jedan otkucaj sata, dok istovremeno zamišljate želju. Ako uspete da u usta ubacite celih dvanaest zrna, eto sreće! Ovaj simpatičan običaj često je povod i takmičenju ko će najbrže uspeti da ugura sva zrna u usta, a potiče iz 19. veka, kada su pojedini vinogradari shvatili da imaju višak grožđa, pa su započeli sa tradicijom, nadajući se da će privući više kupaca. Očigledno, u tome su uspeli. Inače, mnogi Španci ponoć će dočekati u krugu porodice, uz kasnonoćnu večeru, pa će se potom zaputiti u klubove do ranih jutarnjih sati.

SPALITI ZLE DUHOVE Na drugom kraju sveta, u Argentini, hrana za sreću u predstojećoj godini je – pasulj.

Argentinci veruju da će jedenje pasulja pre nego što otkuca ponoć biti garant uspeha i sreće u karijeri u nadolazećoj godini. U Argentini postoji još jedan običaj koji se vezuje za Novu godinu, a dele ga sa Kolumbijcima prošetaće komšilukom vukući prazne kofere, a sve u nadi da će se u narednoj godini otisnuti na put – više puta.

Životni stil Ostanimo još na južnoameričkom kontinentu. U Boliviji postoji običaj sličan našoj česnici, u kolače se stavljaju novčići, pa ko ih pronađe – imaće sreće u narednoj godini.

Spaljivati se mogu i prošlogodišnje fotografije – sve u ime buduće sreće. Nešto slično radi se u nekim delovima Portorika, gde će stanovnici čašu ili kantu vode proliti kroz prozor baš u novogodišnjoj noći, terajući tako zle duhove. A Brazilci, koji su poznati po dočeku Nove godine na plaži u Riju, okrenuće se sreći i nositi belu odeću, te u more bacati cveće i pritom zaželeti želju. Mi sa severne hemisfere, sigurna sam, ostvarenjem želje smatramo već novogodišnju noć na plaži.

U Ekvadoru će se usredsrediti na teranje nesreće, i to tako što će hiljade strašila u prirodnoj veličini, napravljenih od novina i komadića drveta „izvesti“ na ulicu, gde ih onda ljudi zajedno spaljuju u ponoć. Ova strašila predstavljaju nevolje iz prethodne godine, i eto simboličnog načina da se sa njima raskrsti.

I dalje na južnoj hemisferi, iako daleko od Brazila, leto dozvoljava negativnoj energiji da napusti kuću - pričamo o Filipinima, gde je jedan od običaja da se širom otvore sva vrata i prozori. Filipinci takođe veruju da okrugli oblici predstavljaju novac i donose bogatstvo, te se trude da sve oko njih bude okruglo: hrana, posuđe, odeća.

58 l decembar

Novogodišnji običaji variraju u zavisnosti od oblasti, ali mnogi od njih uključuju veliko čišćenje doma kao teranje nesreće i davanje novca deci u kovertama od crvenog papira.

Nova godina se prvog januara ne slavi ni u Iranu - početak Nove godine obeležava prvi dan proleća, „Persijska Nova godina“ ili Novruz. Pripreme za Novruz počinju poslednjeg meseca persijskog solarnog kalendara i simbolizuju ponovno rođenje boga žrtve, Domuzija. Čovek obučen sav u crveno, s licem ofarbanim u crno, pleše ulicama sa dairama i trubama – on predstavlja boga Domuzija i simbolizuje sreću. Jevrejska Nova godina, Roš Hašana, simbolično predstavlja dan nastanka sveta, odnosno univerzuma i praznuje se dva dana u toku rane jeseni, te uključuje službe u sinagogi i veliki obrok s porodicom i prijateljima. Jevreji takođe u ova dva dana tradicionalno nalaze vreme za introspekciju i samoevaluaciju, a uobičajeni jelovnik za Roš Hašanu obavezno uključuje jabuke i med, koji simbolizuju slatku Novu godinu.

LJUBAV U NOVOJ GODINI Poneka usamljena Irkinja osloniće se na Novu godinu da nađe ljubav. Naime, Irkinje mogu pod jastuk da stave imelu, u nadi da će im doneti sreću i budućeg muža. Irsko verovanje podrazumeva i obraćanje pažnje na to ko će preći prag prvog januara. Ako je to visok i crn, zgodan muškarac, godina će biti dobra i srećna. Ako je u pitanju pak crvenokosa žena, ona će doneti nevolju – eto mizoginije u praznoverju.

U Kini ćete na proslavu zapadne Nove godine naići samo u velikim gradovima, kao što su Peking i Šangaj. Veliko slavlje čuva se za kinesku Novu godinu, krajem januara ili početkom februara, o kojoj smo već pisali.

Životni stil ŽIVELI! Običaj da se u ponoć otvori šampanjac brzo je usvojen širom sveta. Ipak, neke zemlje i dalje odolevaju modi i drže se svojih tradicija. U nekim delovima Engleske služi se wassail, što na staroengleskom znači „zdrav bio“ – u pitanju je kuvani sajder sa začinima.

U Holandiji se nazdravlja s vrućim kuvanim vinom. Rusi se ipak drže šampanjca, ali su uspeli da u nazdravljanje ubace zanimljiv običaj: napisaće želju za nadolazeću godinu na parčetu papira, potom ga spaliti i pepeo ubaciti u čašu s pićem. Ovaj šampanjac s pepelom mora se popiti tačno pre Nove godine da bi se želja ostvarila.

60 l decembar

SAMO NEKA ZVEČI U mnogim društvima Nova godina se na neki način povezuje s bukom. Na Tajlandu se za Novu godinu pucalo iz pištolja da bi se uplašili i oterali demoni. U Kini se pale petarde da bi oterale sile mraka, Italijanima zvone crkvena zvona, Šveđanima bubnjevi, a Amerikanci staru godinu pozdravljaju sirenama. U Japanu zvone zvona čak 108 puta i pozdravljaju Novu godinu, shodno budističkom uverenju da to donosi čistotu.

Novu godinu okružuje gomila praznoverja i možda prevaziđenih tradicija, ali sve one u osnovi imaju iste stvari – ostavimo loše u staroj godini, a u Novoj privucimo dobro. Ma koliko se otkucavanje ponoći 31. decembra ne razlikovalo zaista od onog, recimo, u julu mesecu, smenjivanje dveju godina i dalje ima

svoju magiju. Naposletku, na kraju godine sračunavamo zarade, isplaćujemo, uplaćujemo, podnosimo izveštaje i podvlačimo crte, pa zašto onda ne bismo makar malo bili ubeđeni da je sutrašnjica drugačija od sutrašnjice upravo u tom julu? Ovog decembra pozovite na kafu nekoga s kim se niste dugo videli jer ste se udaljili. Oprostite nekome na koga ste zbog nečega kivni. Bekapujte svoj hard disk. Napravite veliko spremanje računara, s posebnim osvrtom na uredan Desktop. Proberite sadržaj svog ormara i viškove (sigurno ih imate!) odnesite onima koji imaju manje od vas. Spremite poklon za dragu osobu. Završite svaku sitnicu koja vam stoji na „to-do“ listi već mesecima, a nikako da se nakanite. Probajte da u Novu godinu uđete rasterećeni i spremni za sve što ona donosi. I učinite to s osmehom – Japanci veruju da to donosi sreću.

Životni stil

PRAZNIČNE

IDEJE Iako pred praznike nismo ništa manje uposleni nego tokom ostatka godine, kraj decembra i početak januara tradicionalno se vezuju za dokolicu, odmor i smeh, sav rad i trud oko pripremanja savršene praznične trpeze, dekoracije i pripremu poklona za najbliže prihvatamo lako i sa zadovoljstvom. Vatromet, zvončići, mašnice, girlande sa imelama, šljokice, lampice, ukrašeni trgovi i tržni centri, miris cimeta i praznične trpeze koji se širi ulicama... Čak i ako ste planirali da ove godine budete Grinč i bojkotujete predstojeće praznike sumnjamo da ćete u tome uspeti, a da vam se iskrirčavo, toplo praznično raspoloženje bar malo ne potkrade. Hrana, ukrasi, pesme i filmovi, sve je na strani praznika! Sa novogodišnjom jelkom u stan unesite i kreativnost i isprobajte neke od ideja koje vam nudimo.

62 l decembar

Tekst: Sofija Mirčetić

POKLONI I DEKORACIJA Sezona poklona, darivanja i čestitanja je otvorena još od prvog decembra. Velika ponuda najrazličitijih čestitki i tabaka ukrasnog papira, nas stavlja pred tešku odluku. Priznaćete da odabir ukrasnog papira nekada može da bude teži i od odabira samog poklona. O čestitkama i da ne govorimo.

Zato nije loša ideja da pokrenete kreativne sokove, zasučete rukave i obnovite gradivo iz prvog osnovne. Da, vreme je da pravite pečate od krompira i gumica za brisanje, da crtate voštanim bojicama, vodenim i akrilnim bojama. Pazarite jednobojan papir za uvijanje, ali onaj sa mat teksturom kako bi boje prijanjale bez razmazivanja. Od gumica za brisanje izrezbarite pečate željenog oblika, dok vam za pravilne tufne može poslužiti i olovka sa gumicom na vrhu. Čak vam i modle za kolačiće, koje dolaze u najrazličitijim oblicima mogu koristiti za umakanje u boju i prenos na papir. Krompir je takođe jedno od rešenja, samo pazite da bude umočen u veću količinu boje kako je sam po sebi vodnjikave strukture. Ako nameravate da sami pravite novogodišnje čestitke predlažemo vam da prethodno ispečete origami zanat. Naučite da pravite neke od jednostavnih oblika ove delikatne japanske tehnike pri čemu je poželjno da koristite fin, sjajan papir kako bi ukrasi izgledali što lepše, a potom ih lepite na karton kako biste dobili trodimenzionalne čestitke koje dodatno možete oplemeniti ilustracijama, lepkom sa šljokicama, ukrasnim vrpcama i mašnicama. Iskoristite magazine kako biste iz njih precrtali zanimljivu tipografiju. Za inspiraciju vam mogu poslužiti sajtovi kao što je Paperless post koji se bavi proizvodnjom digitalnih i papirnih čestitki. Osim inspiracije na ovoj adresi možete pronaći i besplatne virtuelne čestitke koje će u par klikova stići u Inbox ne-

64 l decembar

kog od vaših prijatelja. Kreativni sajt Design Love Fest u posebnim postovima "Dress yout tech" redovno poklanja pozadine za telefon i računar koje možete preuzeti i koristiti kao inspiraciju za digitalnu čestitku, koju ćete kreirati i personalizovati u nekom od programa za obradu slika.

Verovatno niste primetili u kom trenutku ste prestali da verujete u Deda Mraza i dobijate paketiće ispod jelke. Svet odraslih ume da bude dosadan, ali ne zahteva da se odreknete praznične čarolije. To nikako! Možda nećete ostati budni u iščekivanju da vas Božić Bata poseti, ali zato vi možete biti Božić Bata za vaše najmilije. Zaboravite na gotove paketiće i poklon setove iz supermarketa, jer je vama možda lakše da provučete karticu i kupite gotov poklon, ali prijatelji će više ceniti personalizovane poklone u lepom pakovanju. Budite kreativni i popustite neobuzdanoj mašti, zaboravite klasična darivanja parfema, kozmetike, kaiševa, gedžeta...

Napravite svojevrstan miks omiljenih stvari

vaših prijatelja. Posetite DVD radnje, knjižare i prodavnice sa stripovima, kupite mekane čarape, set čestitki uz fino penkalo, umesite mafine ili kolačiće od đumbira koje ćete spakovati u limenu kutiju ili ukrašenu teglicu, sastavite mešavinu aromatičnih čajeva, probajte nešto da izvezete ili ispletete (ako niste dovoljno umešni ram za tkanje je odlična alternativa) budući da je toplo, vuneno pletivo za zimu uvek je potrebno, zatim pokušajte da od polimerske gline napravite set nakita ili isprobajte grnčarske sposobnosti i napravite šolju za čaj. Domaći džem ili sangrija sa komadićima voća su takođe odlični pokloni za hladne dane. Neka vam vodič bude to kome poklanjate: sportisti, budućoj mami, zaluđeniku epskom fantastikom, baki,

66 l decembar

knjiškom moljcu, sladokuscu, čajoljupcu...

Sve to spakujte u džačić od jute ili lana i zavežite ukrasnom vrpcom ili debljom vunicom u boji, za koju ćete prikačiti karticu sa porukom i imenom. Ako ste dovoljno vešti, vezeni monogram na paketiću je detalj koji obara s nogu. Prišunjajte se do vrata prijatelja. Jedno kucanje ili zvuk zvonceta će biti dovoljni da obavestite primaoca da je paketić stigao, a vi budite spremni i da potrčite. Praznici su, smete sebi da date oduška i popustite stege ozbiljnosti, a malo fizičke aktivnosti pred kalorijski udar uoči praznika ne može da škodi, zar ne? Za dodatnu inspiraciju poslužite se tagom Gift guide, jer brojni sajtovi izdvajaju najbolje ponude i nude kreativne alternative poklona.

Praznici ne mogu da prođu bez propisne dekoracije, na to nas podsećaju predivno ukrašeni izlozi i gradske ulice, te televizijske reklame i kampanje na internetu. Moguće je da niste tip koji kiti jelku, razvlači lanterne po kući i prska lažni sneg po staklu. Moguće je da su vam dosadili klasični ukrasi ili da vas zamara raspakivanje kutija i kutija novogodišnjih ukrasa koje opet po završetku praznika morate da spakujete. To svakako nije opravdanje da stan ili kuću ne oplemenite ukrašenom biljkom za praznike. Zato vam nudimo alternativu koja nije ništa manje praznična, a možda je čak i kreativnija od same jelke. Kupite tri identična kaktusa, poređajte ih na prozorskom simsu i okitite sitnim girlandama od ukrasnog kanapa kao i malim sunđerastim nakitom ili onim od stiropora.

Neka ukrasi budu laki kako bi što manje štetili kaktusu. Možete ih posuti i šljokicama (kaktuse), a u tom slučaju iznad prozora okačite nisku lampica kako bi lepo svetlucali. Jelku možete napraviti i sami. Sa sajta Studio Diy, koji je postao nezaobilazna stanica za utvrđivanje gradiva pod naslovom „dekoracija za žurke“, stiže kreativna ideja disko jelke. Napravite kupasto postolje od žice, drveta ili tvrđeg papira, a potom ga prekrijte okruglim nakitom u formi mini disko kugli. Ovakvih ukrasa ima svuda, prodaju se u setovima i po komadu i sačinjeni su kako od lake plastike tako i od stakla, a na vama je da odaberete kvantitet i kvalitet. Na pomenutom sajtu naći ćete još mnoštvo projekata kao i uputstava kako da napravite pinjate različitih oblika, smućkate koktel ili napravite ukusnu zakusku.

PROSLAVA Čini se da iz godine u godinu proslavljanje Nove godine u diskoteci gubi prevlast nad kućnom varijantom žurke uz lični odabir muzike, ljudi i posluženja. Privatne žurke su postale novo poglavlje provoda i prepričavaju se podjednako, ako ne i više, nego lude noći iz najvećih diskoteka i barova. Zavisno od toga da li spremate večeru uz gastronomske čarolije egzotičnih ukusa i kvalitetnog vina ili nameravate da skalu spustite na podeok „opušteno“, u svakom slučaju će biti potrebno da obavite kupovinu i pospremite stan.

Počnite posao dobro organizovani pa stoga neće biti na odmet da sve stavite na papir.

Ako trenutno stojite zamišljeni nad papirom jer ne znate šta da stavite na spisak, priskačemo u pomoć. Priznajemo da nismo dovoljno spretni da spremamo pečenje sa posebnim sosom, ali možemo da se pohvalimo Pinterest tablom punom kreativnih i lakih zalogaja koji čekaju da budu testirani. Na kućnim žurkama sve je u mini zalogajima. Međutim, složićete se da su brusketi i sitni kolači standardna priča. Konfekcijsku veličinu XXS prenesite na posluženje i napravite minijaturne pite, čizkejk zalogaje, hamburgere, krofne, a za dodatni efekat ih postrojite na štapiće ili iskoristite čačkalice kao stablo za jelkice od papira koje ćete potom nabosti u meze.

Kombinacija slatko-slano više nije ništa neobično, a neke od najboljih fuzija ukusa dolaze upravo iz ovog tabora. Omiljeni krompir čips (bez specijalnih ukusa) umočite do pola u čokoladu, dok će grisini u voćnoj šećernoj glazuri imati odličan ukus. Perece umočene u fondan u boji su postale praznični klasik, dok su keksići i peciva sa sirom najbolji u kombinaciji sa suvim voćem i džemovima. Kolutići jabuke sa pršutom su ukusna zakuska uz vino. Jedna od najjednostavnijih grickalica

68 l decembar

koja uvek obraduje goste su svakako kokice.

Možete ih obojiti jestivom bojom za kolače ili poprskati šarenim mrvicama, preliti čokoladom ili puterom.

Ako ste ambiciozni i želite da testirate sopstvene poslastičarske veštine pokušajte da napravite kapkejkse u formi snežne kugle.

Nakon što ispečete pleh ovih kolača po željenom ukusu, prefilujte ih belim kremom i pospite kokosom. Na vrh stavite jestive novogodišnje figurice a potom se posvetite pravljenu „staklene kugle“. Upozoravamo vas da proces nije lak i da zahteva maksimalno strpljenje i spremnost na neuspeh. Potrebno je da želatin pomešate sa vodom, pripremite ga po uputstvu sa kesice, a potom u smesu umočite male naduvane balone prethodno vezane za štapić. Biće potrebno 24h da se želatin dobro osuši kako biste mogli da probušite balon i dobijete providnu kupolu kojom ćete prekriti figurice sa vaših kapkejkova. Proces je zahtevan ali rezultat garantuje uzdahe oduševljenja. Iako je želatin jestiv, najbolje je ukloniti kupolice pre konzumiranja kolača, kako bi sve bilo ukusnije.

Pri odabiru namirnica i dekorativnih elemenata, bilo pića bilo hrane, koristite se bojama koje asociraju na praznike – crvena i zelena (npr. kombinacija crvenog koktela i zelene limete, ruzmarina ili nane, rukole i čeri paradajza), bela, zlatna ili srebrna (jestive šljokice u prahu i kokos su dobar izbor za prstohvat praznika na vašim kolačima).

Ako hoćete da igrate na sigurnu kartu posluženja, koktel bar je vaš izbor. Za kreiranje savršenog bar kutka literatura je brojna, a jedan od dobrih sajtova za inspiraciju je Society Social. Tu možete „pokupiti“ stilske ideje, dok je nezaobilazni Pinterest tu za sve „trikove i fore“ poput one da obod čaše za koktel navlažite mokrim ubrusom a potom

umočite u kokos kako bi izgledao kao sneg ili inje, ili da istu tehniku primenite na prethodno skrcane šarene bombone. Zaobiđite tradicionalnu koktel kartu i probajte neke od novih ukusa koji ne zahtevaju savršeno barmensko umeće. U sočan koktel umočite pepermint lizalice koje mogu poslužiti i kao dodatak napicima poput tople čokolade i kakaoa. Kako nam food blogeri poručuju da je neminovno da popustimo kaiš a potom i probušimo dodatnu rupicu na istom, jasno je da situacija dodatni krem i kašika plus mora da se desi.

Počastite svoja nepca pravom toplom čokoladom, ne onom iz kesice. Kupite mleko sa većim procentom masnoće i čokoladu sa 70% kakaoa. Prvo na pari otopite čokoladu

70 l decembar

dok uporedo zagrevate mleko. Pre nego što mleko počne da ključa dodajte mu otopljenu čokoladu i mešajte dok se lepo ne sjedine.

Prespite u šolju u koju ćete potom staviti dve kugle sladoleda od vanile i prstohvat kokosa. Uronite kašičicu, i nerazmišljajte previše o posledicama. Ukoliko očekujete goste, bar za tople napitke je dobra ideja. Neka kakao, nekoliko vrsta čokolade i čajeva, kao i mleko budu osnova, dok je odabir suplemenata na vama. Od penastih bombona, i već navedenih pepermint lizalica, preko čokoladnih mrvica i šlaga, do sladoleda, mlevenog orašastog voća, nezaobilaznog cimeta, kokosa i štapića vanile. Neka pri ruci bude i suvo voće i smeđi šećer, dok flaša alkoholnog pića može

malo da podgreje atmosferu, samo pripazite na količinu.

Kako biste vašu zamisao idealne proslave praznika sproveli u delo, pored pomenute organizacije, preporučujemo da pustite neki božićni saundtrek, promenite pozadinu na računaru i bacite mekano ćebe preko fotelje. Stara dobra klasika će vam dati dodatnu motivaciju i pogon. Privežite prazničnu kecelju, zapalite mirišljavu sveću u toplim notama vanile ili cimeta i obavite poslednje pripreme za doček gostiju koji će još s vrata biti privučeni slatkim mirisom iz kuhinje. U skladu sa tematikom, od poznate američke dizajnerke Kate Spade ove godine sa prazničnom sezonom stiže nova knjiga All in good taste

koja će svima koji vole da organizuju kućne proslave, sedeljke i prijeme pomoći da svoje ideje realizuju u skladu sa dobrim ukusom.

Kako da napišete savršenu karticu zahvalnosti, odaberete sir i odgovarajuće priloge ili postavite sto? Ne brinite, Kate Spade tim vas pokriva! 240 strana knjige sadrži recepte i najrazličitija uputstva. Ovaj koristan priručnik tvrdih roze korica možete poručiti na Amazonu po ceni od oko 20 dolara.

#PRAZNIC DRAGI ČITAOCI I ČITATELJKE, ORGANIZUJEMO PRAZNIČNU AKCIJU "PRAZNICI ZA SVE" KOJOM SMO ŽELELI DA MOTIVIŠEMO LJUDE DA ZAJEDNO ŠIRE RADOST, LEPO RASPOLOŽENJE I LJUBAV.

Tekst: Teodora Kovrlija

72 l decembar

Fotografije: Andrijana Kovrlija

CIZASVE -RAZMENA –

U razmenu smo želeli da pozovemo naše čitaoce da ulepšaju nekome (a i sebi) predstojeće praznične dane. Organizujemo veliku razmenu poklona između ljudi koji se međusobno ne poznaju. Imaćete priliku da nekome budete “Deda Mraz” i pošaljete poklon paketić, zauzvrat neko drugi će obradovati vas. Prvi krug razmene je već gotov i napravljeni su parovi, a akcija se nastavlja do Pravoslavnog Božića.

Mi posredujemo između učesnika i pravimo “parove” za razmenu. Možete se prijaviti neograničen broj puta i potrudićemo se da svaki put kada se prijavite dobijete drugog para za razmenu. U razmeni svi mogu da učestvuju, a od vaše mašte i kreativnosti zavisi kako će vaš poklon izgledati. Unutra mogu biti vaše pesme, priče, crteži, kolaži, fotografije, nakit - ukoliko se bavite izradom istog, sitnice, razglednice, trakice, mašnice, kolačići, igračkice, kesice lepih čajeva, praznični ukrasi, rukotvorine koje izrađujete - baš sve što vi poželite a moguće je upakovati - i naravno, mislite da će obradovati vašeg para u razmeni.

Znamo da ćete sa nestrpljenjem iščekivati poštara.  Šaljite poklone kakve biste i vi želeli da dobijete. Cilj ove razmene je da se svi lepo zabave i da izazovemo mnogo osmeha i radosnih uzvika oduševljenja. Koliko god da je dobiti poklon lepo i uzbudljivo, ništa manje zanimljiva nije ni priprema poklona za nekog drugog, posebno ako znate da ćete svojim postupkom nekome ulepšati dan. Izvadite lepe papire, konfete, ukrasne trake i flomastere. Odvojte nekoliko sati za "uradi sam" projekte i pravljenje ukasa za jelku ili nekih zanimljivih dekoracija. Pustite da vaša umetnost i kreativnost nekome izmame osmeh. Umete da štrikate, vezete ili heklate? Pravite origami figure ili slikate? Napravite neku sitnicu koju ćete dodati u paketić. Naglasak je na trudu, emotivnoj vrednosti i ručnom radu, a ne nužno i finansijskoj vrednosti paketa.

Naš predlog je da sadržaj paketa ne prelazi 500 dinara. Imajte na umu i pol vašeg primaoca, pa svoj paket prilagodite tome. Naravno, ne zaboravite da napišete novogodišnju čestitku i neku lepu porukicu. Širimo radost i lepo raspoloženje, lepe misli u vremenu kada nas sa svih strana bombarduju lošim vestima.

Pakete koje budete slali i dobijali možete deliti putem društvenih mreža uz #praznicizasve.

Napominjemo da mi ne možemo da znamo šta će vam drugi učesnik poslati, mi smo tu da apelujemo da svako pošalje stvari koje bi i sam volelo da dobije. Prilikom prijavljivanja za razmenu pošaljite nam vaše osnovne podatke, ime i prezime, ulicu, broj a mi ćemo se postarati da prosledimo vaše podatke i adresu sledećem učesniku koji se takođe prijavio za akciju. Mejl za prijavu je plezirpraznicizasve@ gmail.com Čekamo vaše prijave!

Tema

#PRAZNICIZASVE

- POKLONI ZA UGROŽENE -

Drugi, ništa manje važan i uzbudljiv deo akcije je prikupljanje pomoći za ugrožene: decu ulice, beskućnike, nezbrinutu decu i lica u domovima. Neki divni ljudi su nam se pridružili istog momenta po početku akcije, i za sada možemo da najavimo da se pripremaju ukusni i mirisni kolačići, igračkice, pletivo i druge handmade divote. Prijave su otvorene i biće tokom čitavog decembra, sve do Pravoslavnog Božića.

Novogodišnji i božićni praznici su period godine kome se najveći broj ljudi raduje. To je pre svega vreme kada imamo više vremena za sebe, porodicu, prijatelje, druženja, razmenjuju se pokloni, uživa u lepoj hrani i piću, dobroj muzici. Nažalost, nisu svi te sreće da imaju topao dom, jelku, ukusan obrok i stvari koje ponekad uzimamo zdravo za gotovo. Mi ne možemo da uradimo mnogo, ne možemo da promenimo svet i pomognemo svima, ali možemo da pokušamo da usrećimo one koji trenutno nemaju mnogo.

Tu prvenstveno mislimo na beskućnike, decu 74 l decembar

ulice, ljude u domovima za stara i nemoćna lica i decu bez roditeljskog staranja. One koji u materijalnom smislu imaju najmanje.

Naša zamisao je da ove godine uradimo nešto drugačije, pa tako umesto da pomoć koja se prikuplja bude sastavljena od uobičajenih stvari koje se poklanjaju u datim situacijama (odeća, kape, šalovi i cipele koje niko više nije želeo, polupane igračke i bezlične kutije sa slatkišima), želeli bismo da vas motivišemo da izdvojite nešto što je možda dragocenije od novca – a to je vaše vreme, ljubav i kreativnost. Iz tog razloga smo sa čitavom akcijom počeli malo ranije kako biste imali dovoljno vremena ukoliko recimo štrikate, heklate ili pripremate nešto što je vremenski zahtevnije.

Ideja je da obradujemo ove ljude i da se oni osete posebno, lepo i vide da je na njih neko mislio, izdvojio svoje vreme i trud kako bi ih obradovao. Sami ne možemo da promenimo mnogo toga, ali zajedno možemo činiti velike stvari. Pozovite vaše prijatelje da nam se pridruže kako bi nas bilo što više! plezirpoklonizasve@gmail.com

Životni stil

I T A Ž R D E S O K KA H I J N Š I D O G O V NO ?

A K U L D O

A T U P G O V O * TS VARNO!

IAKO STE MOŽDA PRVOG DECEMBRA POMISLILI KAKO NAM JE NEKO UKRAO JOŠ JEDNU GODINU, JER NEMOGUĆE DA JE ZAISTA PROŠLO CELIH 334/335 DANA, ALI ZNATE DA S KALENDAROM NEMA ŠALE. DANI PROLAZE, NAŠE JE DA UHVATIMO KORAK KOLIKO MOŽEMO. GODINA ULAZI U SAM FINIŠ, I VELIKI BROJ NAS NEMINOVNO ĆE SE KRAJEM MESECA OSVRNUTI NA SVOJA POSTIGNUĆA I ZADATI SEBI NOVE CILJEVE. A OPET, VELIKI JE BROJ NAS KOJI ĆEMO MARLJIVO OTVORITI NOVI ROKOVNIK I ZAPISATI LEPE ODLUKE POPUT „PRESTAĆU DA PUŠIM“, „PROVODIĆU VIŠE VREMENA S PORODICOM“ I „POVEŠĆU RAČUNA O SVOJOJ KONDICIJI“, ZABORAVIĆE NA NJIH VEĆ PRE FEBRUARA. MOŽDA ĆE SE TEK POVREMENO PRISETITI VELIKIH ODLUKA, POSTIDETI ZA TRENUTAK, ALI SLEGNUTI RAMENIMA I NASTAVITI DALJE. NISU NI PRVE NI POSLEDNJE KOJE SU ZABORAVLJENE, ZAR NE? 76 l decembar

I

Tekst: Tihana Smiljanić

pak, kao neko ko piše novogodišnje odluke više od pola života, a tek odnedavno uspeva da ih se drži, reći ću vam da one prošlogodišnje mogu biti poslednje zaboravljene ako tako odlučite upravo ovih dana. Nemam jaku snagu volje, naprotiv, a verujte mi da o tome mogu posvedočiti moji kukovi – ko bi ikad odbio čokoladu?! A baš takva, lenja i pomalo neodgovorna, našla sam način kako da radim za sebe, a ne protiv sebe. Dobro, čokolada se ne računa. :) Kažu da je običaj pravljenja novogodišnjih odluka počeo još u vavilonsko vreme (oko 2600. godine p.n.e.). Ljudi su očigledno odavno imali potrebu da sumiraju svoje postupke, procene šta su uradili dobro, a gde su pogrešili i kako to da upotrebe u svoju korist u budućnosti, kako da preduprede pogrešne korake i igraju pametno. Jer, postavimo stvari ovako: svi mi uglavnom znamo šta je za nas dobro, a šta nije, znamo da se posle izlaska do ranih jutarnjih sati, zalivenog

alkoholom, osećamo kao pregaženi ceo dan, ponekad i više, znamo da je fizička aktivnost neverovatno korisna, znamo da je užasno stresno spremati ispite nekoliko noći umesto nekoliko nedelja (a tek što je manje učinkovito!). Novogodišnje odluke su pokušaj da se život koliko-toliko dovede u red. Što je „nered“ veći, to je veća želja za sređivanjem na svim nivoima. A zašto smo onda ipak toliko neuspešni da na odluku o smanjivanju slatkiša zaboravimo čim mama izađe pred nas sa tortom za Božić?

Neću se razmetati znanjem psihologije jer je vrlo siromašno, ali zato imam pregršt ličnog iskustva. Znate ono - pametan uči na tuđim greškama. :) Ako ste dosad stekli utisak da su novogodišnje odluke besmislica sa zapada, jer ko uopšte može da ostane dosledan 365 dana, dopustite sebi još jednom da grešite. Moguće je držati se sasvim fino onoga

što sebi odredite, a niste uspevali jer ste pravili sledeće greške: zagrizli ste prevelike zalogaje, a ciljeve ste čuvali za sebe.

Vrlo je lako upasti u zamku da želite za sebe savršen život. Uostalom, ko ne želi?

Kad bacim pogled na svoje spiskove iz osnovne škole, vidim upravo to: moj cilj je bio da mi na svakom polju sve štima. Zvuči smešno – šta pa može da ne štima u životu trinaestogodišnjakinje? – ali zavirite u svoj dnevnik ako ste ga vodili tada, često je umelo da bude bolno i problematično. Od istog sindroma patila sam i godinama kasnije: iako sam očigledno više od decenije bila kampanjac, svakog januara bih čvrsto rešila da ću početi redovno da učim – odmah posle sledećeg ispitnog roka. I uvek bih vrlo brzo na to zaboravila. Tajna je u malim stvarima. Znate ko ste, šta ste i kakvi ste, znate šta vam ide i na šta možete da se naterate.

ODVOJITE SAMO MALO VREMENA ZA STVARI KOJE ĆE VAS UČINITI BOLJOM VERZIJOM SEBE. PIŠITE POLA SATA SVAKI DAN AKO VAM JE CILJ DA PIŠETE, A NEMATE KADA. PIŠITE DVADESET MINUTA. NE MORATE DA DRASTIČNO PROMENITE NAVIKE U ISHRANI. UNESITE MALE PROMENE. JEDNOM NEDELJNO PRESKOČITE PEKARU ILI PARČE PICE, PA ONDA DVAPUT. NEVEROVATNO JE LAKO NAPRAVITI SIĆUŠNE IZMENE U PONAŠANJU – A MALE VODE KA VELIKIM. AKO ZAGRIZETE VIŠE NEGO ŠTO MOŽETE DA PROGUTATE, NIJE NI ČUDO ŠTO ĆE VAM BRZO BITI MUKA

Ja sam pre godinu dana shvatila da nema svrhe da sebi zadajem ozbiljno treniranje bilo čega nekoliko puta nedeljno jer sam tip koji prezire sport čak i na televiziji. Ali sam rešila da istrčim pet kilometara u komadu. Važno: ja ne trčim. Ja ne radim skoro ništa što zahteva bilo kakav napor, osim penjanja uz stepenice. Nećete se iznenaditi kad vam kažem da sam uspela. Moja trkačka praksa i dalje je vrlo loša, sramota me je da pogledam unazad kad sam poslednji put obula patike, ali znam da jesam, i planiram da ih obujem opet. Sigurno.

Možda ste prezauzeti ili preumorni. Svi smo. Ali ma koliko mi želeli da dan traje 36 sati, moramo priznati da je i 24 zapravo dosta. Odvojite samo malo vremena za stvari koje će vas učiniti boljom verzijom sebe. Pišite pola sata svaki dan ako vam je cilj da pišete, a nemate kada. Pišite dvadeset minuta.

78 l decembar

Ne morate da drastično promenite navike u ishrani. Unesite male promene. Jednom nedeljno preskočite pekaru ili parče pice, pa onda dvaput. Neverovatno je lako napraviti sićušne izmene u ponašanju – a male vode ka velikim. Ako zagrizete više nego što možete da progutate, nije ni čudo što će vam brzo biti muka. Krenite lagano – ali stvarno krenite – i obećavam da ćete za godinu dana biti zadovoljniji nego sada.

Drugi razlog zbog kog ste možda „fejlovali“ jeste što o svojim ciljevima nikome niste pričali. Koga li se oni i tiču, pomislićete. To je uglavnom tačno – ali zaboravljate da je veoma lako odustati od, recimo, treninga, ako ionako za to odgovarate samo sebi. Lako je reći sebi: „Pa šta! Nije ni važno.“ Ove godine, ako želite da promenite nešto, recite bliskom prijatelju šta želite da postignete. Napišite

status na Fejsbuku. Obećajte nekome da ćete raditi jednu stvar drugačije. Ja sam prvi put u životu svoju listu objavila na blogu, gde je može pročitati svako ko naiđe. Onog trenutka kad vaše ideje izađu iz vaše glave, postaju veće od vas. I stvarno nije lepo ako nešto obećate i sebi i nekom drugom, a onda rešite da vam ipak nije toliko važno.

Ne propustite šansu da uradite nešto dobro za sebe. Znam da ovo zvuči kao krilatica kursa za prodavanje magle, ali ne prodajem vam ništa. Ja mogu da se sebi više sviđam u 2016. – a onda znam da možete i vi.

Dakle, koje su vaše male i javne novogodišnje promene?

PILULA ZA VEŽBANJE

Tekst: Teodora Kovrlija

„VEŽBANJE“ ZA LENŠTINE

P

od utiskom novogodišnjih odluka i svojevrsnog pritiska da od 1. januara donosimo dobre odluke i povedemo više računa o sebi i svom zdravlju, većina ljudi će na svoj spisak odluka uvrstiti i – počinjem da vežbam, više se krećem i poboljšavam kondiciju.

U oktobru ove godine, internetom je odjeknula vest da naučnici rade na piluli koja će u jednom trenutku moći da zameni sate i sate provedene u teretani. Tim naučnika sa univerziteta u Sidneju i univerziteta u Kopenhagenu radio je niz istraživanja koja za cilj imaju stvaranje tablete koja bi mogla da zameni benefite vežbanja. Zvuči kao varanje? Naravno, i jeste.

80 l decembar

Zamislite samo već gojazne ljude koji umesto da povedu računa o svom zdravlju i uvedu u svoj život fizičku aktivnost, nakon kupljene kutije ovih pilula sebe počaste još jednim parčetom torte, koju zaliju obilato gaziranim sokom i nastave da leže na svom kauču igrajući video igre i očekujući da će pilula uraditi sav težak posao umesto njih. Gde to vodi? I koliko će se populacija gojaznih u budućnosti povećati ukoliko budu uvek posezali za lakšim rešenjem? Bez muke nema nauke - sigurno ste mnogo puta čuli ovo u životu, no stvari se izgleda rapidno menjaju.

Zdravstveni rizici postojanja jedne ovakve pilule se još uvek ispituju, delotvornost takođe. Za sada je dobijeni „lek“ testiran na grupi pacova, i na grupi onih koji su bili u test grupi koja je, pre konzumiranja leka hranjena

obimno, zbog čega su postali gojazni i u stanju koje prethodi dijabetesu, pokazao dobre rezultate. Za sada istraživanje „dobro napreduje“, a naučnici su optimistični i veruju da će pilula napraviti pravu „revoluciju“ kada se bude pojavila.

Ova pilula bi pojedinim kategorijama ljudi mogla drastično da poboljša kvalitet života i pomogne...ali velika većina ljudi koji nisu ni na koji način sprečeni da vežbaju (osim svojom lenjošću) ovim pilulama samo će nastaviti sa nezdravim životom i ponašanjem.

Da li je budućnost već stigla pa ćemo uskoro za svaku potrebu, stanje ili aktivnost imati sintetičku zamenu koja će imitirati pravu stvar?

Pilula, kako su dosadašnja istraživanja na pacovima pokazala, proizvodi u organizmu molekularne reakcije slične onima koje se odvijaju u našem telu tokom vežbanja. Namenjena je prevashodno ljudima koji nisu u mogućnosti da vežbaju zbog povrede kičme, teških srčanih oboljenja i drugih stanja koja ih sprečavaju da vode aktivan život. Naravno, očekuje se da kada se ove pilule pojave na policama apoteka broj zainteresovanih bude daleko veći i da među budućim konzumentima bude mnogo onih koji nemaju izgovor za pasivnost.

Ako ste se ponadali da nikad više nećete morati da zakoračite u teretanu i već ste se namerili da svoje patike za trčanje sa zadovoljstvom lansirate u kontejner, bolje bi bilo da pričekate sa burnim reakcijama. Dr Ismail Lejer naglašava da “pilula nije čarobni lek i da neće moći da zameni stvarnu fizičku aktivnost u potpunosti”.

82 l decembar

Vežbanje ima brojne prednosti, a samo neke od njih koje pilula neće moći da izimitira su jačanje kostiju, bolja prokrvljenost i lučenje endorfina, hormona zbog koga se nakon napornog vežbanja osećamo mnogo bolje nego pre - hormona sreće.

Da ne pričamo o etičkoj strani postojanja takvih i sličnih pilula. Veliki broj ljudi i danas ne pronalazi neku posebnu motivaciju da izvadi glavu iz ekrana. Zamislite koliko ljudi bi bilo spremno da napusti pasivne uloge koje su preuzeli u svom životu i izađe napolje u šetnju ili ode da vežba, ako ne mora, odnosno, ako mu jedna tableta “uštedi” to vreme koje mu sada ostaje za još malo vremena na društvenim mrežama, virtuelnim igrama i identitetima. Čini mi se da nas je naša lenjost i konformistički stav dovela do toga da se malo oko čega trudimo, jer sve je tako blizu i na dohvat ruke ili klik mišem.

U knjizi Vrli novi svet Oldousa Hakslija (koja je pisana pre više od 80 godina!) ljudima se od rođenja u snu, upornim ponavljanjem usađuju određena verovanja i slogani. Sva negativna raspoloženja jednostavno se leče lekom “soma” (što na Grčkom znači telo) koji je moćan narkotik koji čitavu populaciju drži u dobrovoljno-potčinjenom stanju opšte sreće (hmm Farma, Parovi, Veliki Brat, prenos Skupštine). U današnjem društvu sami sebe držimo u dobrovoljnoj narkozi, a lekovi koji postoje za gotovo sva stanja i “probleme” prave od ljudi zombije. Da li su tablete koje zamenjuju fizičku aktivnost samo jedna od stepenica ka konačnom propadanju i umrtvljavanju populacije ili će se u međuvremenu desiti neke značajne promene, koje će preokrenuti ove negativne tendencije, ostaje da vidimo. A vi podebljajte stavku “više fizičke

aktivnosti” na vašoj novogodišnjoj listi, jer zašto biste od sebe pravili lenje zombije? I uključite mozak pre nego što posegnete za lakšim rešenjem jer će vam u suprotnom u budućnosti biti potrebno još mnogo pilula kako biste zadovoljavali svoje bazične potrebe.

84 l decembar

PRAZNIČNO (NE)RASPOLOŽENJE

Tekst: Merima Aranitović

Tekst: Marija Radojković

PRAZNICI NAM STIŽU. SVAKE GODINE U ISTO VREME POKRENU SE REKLAME, NAJAVE I VESTI, SA SVIH STRANA KREĆU DA NAS ZASIPAJU PRAZNIČNIM INFORMACIJAMA I SADRŽINOM. IZLOZI ODJEDNOM BUDU UKRAŠENI, ULICE OKIĆENE I SVE JE PROPRAĆENO LEPIM SLIKAMA. SVE NEKAKO TREPERI, SIJA I ZRAČI. UZ SVE TO SE IDEALNO UKLAPA SNEG KAO OBAVEZNA DEKORACIJA DA BI ŠARENE BOJE JELKI, DEDA MRAZA, POKLONA, SANKI JOŠ VIŠE DOŠLE DO IZRAŽAJA. I MUZIKA, KAO LAJTMOTIV KOJI ULAZI U UŠI NA PRVO SLUŠANJE, TE NESVESNO PEVUŠIMO PRAZNIČNE PESMICE

P

raznici nam stižu. Sa njima bi i naši dani trebalo da liče na one iz reklama. Znate one savršene reklame Coca-Cole, one su nekako posebne u vreme Nove godine i Božića. I to je trenutak kada nam radost greje dušu, kada nam osmeh krasi lice, kada se s radošću pozdravljamo s ljudima, delimo zagrljaje, poljupce uz čestitke.

Praznici nam stižu. Trebalo bi da se okupimo sa dragim ljudima. Porodicom i prijateljima. Da za svečanom trpezom podelimo blagoslov hrane i lepih želja, da se podsetimo lepih događaja iz protekle godine, zaboravimo sve ružno i pravimo planove za narednu godinu. Da se radujemo!

Da, praznici nam stižu a sa njima i vreme u kome treba da manje radimo, više se družimo, delimo, poklanjamo, grlimo i drugima poželimo samo sreću i blagostanje. Trebalo bi otvoriti srca za ljubav, oprostiti sebi za sve greške, zamoliti sve one o koje smo se ogrešili da nam oproste i biti jednostavno srećan.

Tako bi to sve trebalo da bude.

86 l decembar

No, reći ćete, nije život reklama i ne mogu ja tek tako da se ubacim u taj film. Neko će opet reći da ne voli praznike, da je to za decu i dokone, neko drugi da je lako slaviti kad imaš sve što želiš i kada si ostvario ciljeve, snove, ali kada ti je slomljeno srce, kada si sam, kada te je neko povredio - tada praznici dobijaju drugačiji ukus.

I, mi možemo reći da ste u pravu. Kao što ćemo reći da su u pravu i oni koji vole duh praznika i koji mu se raduju. Možete se zatvoriti u četiri zida, praviti se da se ništa ne dešava, na osmehe ne uzvratiti osmehom.

Možete svima koje znate objaviti da vam slučajno ne čestitaju ništa i nabrojati im sve razloge zbog kojih to ne radite, možete odbiti da primite čestitke i da čestitate. Jer, po vašem mišljenju, to nije za vas.

Ali, možete i da počnete da pevušite zarazni refren o tome da nam stižu praznici.

Možete da počnete da planirate svečani ručak, sitne kolačiće. Da izvučete staru jelku i napravite lepe ukrase za nju, ili da samo pokačite ukrase po stanu. Možete da kupite sitnice za porodicu i prijatelje ili da napravite čestitke i male poklone znajući šta ko od najbližih vam ljudi voli.

Možete sesti i zapisati na list papira sve ono lepo što vam se desilo protekle godine – a toga je sigurno bilo. Setite se, nije fraza, da treba da budemo zahvalni za svako veče kad legnemo u krevet, pokrijemo se ćebetom, imamo jastuk i krov nad glavom. Za svako jutro kada se probudimo, ustanemo, imamo vodu i struju. Za svaki obrok. I tako redom.

Neko vas je povredio, neko vas je izneverio, neko nije ispunio obećanje. Oprostite mu. Te trenutke više ne možete vratiti, a život je suviše dragocen da gajite mržnju, zavist, bes, tugu. Ne zatvarajte srce zbog prošlosti. Ne blokirajte emocije zbog nečega što je bilo.

Praznici nam stižu. Znamo, zvučimo kao onaj zarazni refren, ali to nam i jeste cilj. Da i vas motivišemo da zapevate neku svoju pesmicu koja vas podseća na praznik, na slavlje, na drage ljude, na sve ono lepo što vam se desilo, na sve one koji su bili deo vašeg života, obogatili ga, kao i na one koji su i dalje tu sa vama, spremni da podele dragocene trenutke.

Nas dve volimo praznike. I kad ih nema, trudimo se da za sebe i svoje najdraže izmislimo neki. Praznici su trenuci u kojima slavimo lepotu življenja, delimo trenutke sa dragim ljudima, delimo zagrljaje i poljupce.

Praznici nisu vezani za materijalne stvari već za duhovne, za razmenu pozitivne energije i lepih misli. Praznici nisu skupi pokloni već trenuci u kojima delimo radost, uvećavamo ljubav, opraštamo i nama opraštaju.

Praznični dani nam daju priliku da podvučemo crtu, da saberemo sve što se prethodnih meseci dešavalo i da vidimo jesmo li zadovoljni ili ćemo da menjamo pravac. To su oni dani kada donosimo odluke i kada sagledavamo mogućnosti.

CVETNE ESENCIJE KOJE NAM MOGU KORISTITI SU MNOGOBROJNE I INDIVIDUALNO ODBRANE, A ČESTO SE U KOMBINACIJAMA NAĐU:

Angelica, Zinnia, Dandelion, Lavanda, Kamilica, White Chestnut, Oregone grape, Pink Monkeyflower, Iris, Water Violet, Alpene Lily, Deerbrush, Crab Apple itd.

Cvetne esencije koje su dobre za praznične dane su sve one koje nam pomažu da budemo srećni i optimistični, one koje nam pomažu da volimo sebe i svet oko sebe, one koje će nam pomoći da oprostimo, koje će nam otvoriti srce i rasterati tmurne misli, sve one koje nam pomažu da donesemo neke odluke i da istrajemo u njihovom ostvarenju.

Srećne božićne i novogodišnje praznike žele vam Marija i Merima. Želimo vam da u Novoj godini budete u balansu, da donosite dobre odluke, da budete otvorenog uma i da vam srce i duša budu puni topline i blagostanja. Želimo vam da budete zahvalni za svaki trenutak, da vam osmeh bude zaštitni znak – a ako negde zapne – slobodno se javite - cvetne esencije su tu da vam budu podrška na putu otkrivanja najbolje verzije vas samih!

Životni stil

KONTROVERZNI VODIČ kroz vaš lični novogodišnji program

Tekst: Vladislav Radak

I

mam loše vesti. Urednice magazina Plezir su kidnapovane. Kada kažem kidnapovane mislim poslali smo ih u spa, jer su to apsolutno zaslužile, iznedrivši dvanaest brojeva ovog rastućeg medija i obradovale stotine hiljada čitalaca, te sam u pomalo zaboravljenom džentlmenskom maniru rešio da ih odmenim pre nego što se kazaljke poklope i mi vratolomno uletimo u sledeću godinu, koja, mirišem, mora biti još uspešnija od prethodne.

Vreme je da se vino skuva, sve sa odsečenom kriškom narandže, cimet pospe svuda, na sutlijaš, kafu, pitu, mafin, da se ušuška sa ljudima koji nam stvarno znače, a da se radijatori i torenti odvrnu na maksimum. Ne

potpadajte pod zamke konzumerizma, drage moje dame i gospodo, osobe koje nama najviše znače biće zadovoljne malim znakom pažnje, ali i prstohvatom kvalitetno provedenog slobodnog vremena, koga nažalost, u našoj vrtoglavoj jurnjavi za brojkama, decimalama, reckama i centima, imamo sve manje.

U poslednjih nekoliko godina „televizijski“ program ulazi u spektakularnu renesansu, pokazujući mnogo više kreativnosti, umetnosti i zabave od ostvarenja snimanih za veliko platno. Jasno je da je ovaj pridev stavljen pod navodnike, upravo zato što najbolji od ovih programa stižu preko interneta od kompanija koje ni nemaju svoje televizijske kanale. Budžeti nisu ništa manji od onih za filmsku magiju, tehnologija je donela veće dijagonale u naše domove, a model pretplate je doneo eksplicitan izbor publike – za razliku od srpskog nacionalnog servisa gledaoci plaćaju isključivo ono što žele da vide.

Bez previše odugovlačenja i neudobno dugačkih rečenica na kojima sam izgradio ne jednu, već minimum dve nepotrebne karijere, ovog puta, kao gost ovih divnih dama vam preporučujem četiri serije koje će svakako vaše praznike učiniti interesantnijim, ali i dati vam par rezervnih planova u slučaju da niste u potpunosti spremni da se sa mnom upustite u ovu prazničnu avanturu.

Životni stil

SHOW ME A HERO (2015) Dejvid Sajmon, virtuoz televizijskog programa se posle kraće pauze i svršetka preuspešne serije Treme, vraća na HBO da potvrdi svoju poziciju vrhunskog istraživača i posvećenika detaljima i američkom društvu. Na kraju krajeva njegova serija The Wire jeste proglašena najboljom svih vremena i to je jedna od retkih tačaka sedme umetnost gde se kritika i publika nisu zakrvili. Show Me a Hero je priča o Niku Vasikou, mladom gradonačelniku Jonkersa (savezna država Njujork) koji pokušava da proturi projekat o izgradnji stambenih jedinica za siromašnu crnu populaciju u belačkom kraju i tako ublaži podeljenost američkog društva. Sajmon dijalozima vrednih filozofskih udžbenika portretiše licemerje, kompleksnost i bipolarnost američkog političkog sistema, nešto sa čim je naša publika doživela prvi kontakt tek kroz emisije Džona Olivera (gle opet HBO). Ova mini serija od šest epizoda je zasnovana na opširnoj studiji Lise Belkin o ovom slučaju iz osamdesetih, a glavna uloga je poverena vrsnom holivudskom talentu Oskaru Ajzaku, koji se nije dao opiti uspesima svojih filmova Ex Machina i A Most Violent Year, već je nastavio da pleše po obodima prostora gde indi scena susreće velike budžete. Show Me a Hero je dokaz da velike i ozbiljne teme, mogu da zarobe našu pažnju i da ispričane na pravi način (kako samo to Dejvid Sajmon ume) pokrenu širu diskusiju i ukažu na još uvek goruće probleme društva.

THE AFFAIR (2014 - ) Serija kojom se ovih dana nesputano drogiram, a razlozi su višestruki. Novo čedo Sare Trim (House of Cards) je još jedna romaneskna priča o ljudskoj psihi, poimanju sebe, porodičnim vrednostima i žrtvi koja je pobrala pozitivne kritike prvenstveno zbog naracije, ali i fenomenalnog glumačkog tandema. Dominik Vest (koji je, naravno, svoju reputaciju izgradio u The Wire) je konačno dobio nešto ozbiljno za zagristi, portretišući posvećenog supruga, učitelja književnosti i pisca na putu uspeha koji ulazi u patološku aferu sa konobaricom u Hemptonsu. Sve zvezde su se u ovoj seriji poklopile jer je ženska uloga dodeljena Rut Vilson koju će retko ko zaboraviti posle njene spektakularne uloge patološkog ubice Alis u BBC-jevoj seriji Luther (slučajno ili ne njen karakter se u ovoj seriji zove Alison). Seciranje ljudskih navika i očekivanja, kritika modernog, ali i tradicionalnog braka, igra novca u odabiru partnera, podeljenost intelektualnog društva i radničke klase, samo su neki od aduta ove serije koja ne preza od teških i eksplicitnih momenata, koji će vas ostaviti zamišljene i sa željom za analizom mnogo posle pogledane epizode.

Životni stil

MOZART IN THE JUNGLE (2014– ) Kao veliki zaokret u formatu, režiji i naraciji za ovo praznično izdanje sam se odlučio za Amazonov eksperiment koji mi je vratio veru u tinejdž serije koje mogu da zaokupe pažnju i šire publike. Roman Kopola i Džejson Švarcman su kompaniji koja je tek od skoro rešila da proizvodi TV program delovali kao uigran tandem i sigurna opklada i nisu pogrešili.

Pred nama je deset epizoda o životu i duhu jednog simfonijskog orkestra, mladih talenata voljnih dokazivanja i ekscentričnih dirigenata čiji egoi sa lakoćom ispunjavaju i najveće koncertne dvorane. Gael García Bernal kome je poverena uloga novog, mladog dirigenta, koji dolazi u Njujork a koji je srca mladih Srpkinja izlomio još u Injarituovom Amores Perros. Ovo je pre svega priča o strasti prema muzici, avanturi, putovanjima i magičnoj sponi među ljudima koji se naizgled ne poznaju. Iako serija dobrim delom odiše naivnošću i poliranim dijalozima, vešta režija daje konstantnu dinamiku ovoj vedroj priči i baca novu sliku na pomalo zaboravljeni svet u kome klasična muzika nikad nije prestala da caruje.

SENSE8 (2015 - ) Brat i sestra Varkovski su bili na ivici da potroše teško zarađene poene u Holivudu, jer su posle Matriks trilogije i scenarija za V for Vendetta zapali u kreativnu sušu, praćenu prosečnim Cloud Atlas i fijaskom zvanim Jupiter Ascending. To ih nije sprečilo da ponovo sednu za radni sto i u opkladi sa velikim ulozima u koju je bio uključen Netflix iznedre prvu sezonu serije koja eksperimentiše na svim nivoima. Sence8 je priča o osam ljudi sa dijametralno suprotnih strana naše planete koji u svojoj natprirodnoj i neraskidivoj vezi mogu da osećaju emocije, Za one kojima moj izbor deluje kao vekomuniciraju, ali i pozajmljuju talente, kreirajući liki otklon od onoga što su navikli da glesplet od osam ambicioznih priča sa jedinstvedaju, imam još par kečeva u rukavu koji nim zapletima. Igrajući na obodima akcionog vas ni vaše bližnje sigurno neće razočaSF-a, Vakovski se fokusiraju na ono što ljude rati, čega god da se dohvatite. Probajte čini i sličnim i jedinstvenim – istražujući njihove seriju Narcos o počecima Pabla Eskotrenutke slabosti, bliskosti, seksualne privlačno- bara, pogledajte najčudniji i najbolji spoj sti i lične nesigurnosti. S obzirom da je Netflix televizije i filma ikada Fargo, razmislite dao ovom uigranom tandemu odrešene ruke, o ženskom superheroju u seriji Jessica pisci ovog ostvarenja se nisu ustezali da pokre- Jones, okusite svet pod nacizmom u The nu teme i snime scene koje bi teško prošle u Man in the High Castle ili pogledajte najtradicionalnom televizijskom formatu što je prvi veće iznenađenje prošle sezone, priču o kvalitet ove serije, koja narativno pati od naivusponu rep mogula u seriji Empire. nosti, neusklađenosti, ali i od lošeg kastinga i melodrame. Vizuelno savršeno upeglana, polu Vladislav Radak će na svojoj književnoj turneji promovisati pečenog scenarija, ovaj uspešan eksperiment svoj poslednji roman Knjiga 20. decembra u Novom Sadu, 21. daje nadu i postavlja još veća očekivanja za sle- u Kragujevcu, 22. u Pančevu, 23. u Zrenjaninu, 25. u Nišu i 26. u Kikindi. Detalji na linku deću sezonu koja je već u produkciji.

POSTOJE BROJNE LEGENDE I MITOVI VEZANI ZA KINESKI ZODIJAK, KAO I NEKOLIKO POPULARNIH PRIČA IZ RAZLIČITIH REGIONA. ZBOG ČEGA POSTOJI DVANAEST ŽIVOTINJA U KALENDARU ZODIJAKA I KAKO SU SE BAŠ TIM REDOM POREĐALE? OD SVIH POZNATIH PRIČA, NAJPOZNATIJA JE OVA KOJU ĆU VAM SADA ISPRIČATI.

Tekst: Danijela Milanović

N

ekada davno, u Kini, car Žad je odlučio kako mora da postoji način na koji se meri vreme. Na dan svog rođendana sazvao je životinje i najavio im da će se takmičiti u plivanju.

Prvih dvanaest životinja koje preplivaju brzu reku biće pobednici i svaka od njih će dobiti po jednu godinu koja će nositi njihovo ime. Životinje su se sakupile na obali reke. Pacov i mačka, koji su bili dobri prijatelji, su se zabrinuli jer su bili loši plivači ali pošto su oboje veoma inteligentni pitali su bika da ih nosi na leđima. „Naravno“, rekao je ljubazni bik, „samo se popnite na moja leđa i ja ću vas preneti preko.“ Pacov i mačka su se popeli na leđa bika i samo što su doplivali do obale pacov je gurnuo mačku u vodu da se bori i pliva sama, a pacov je skočio na drugu stranu i bio prvi.

„Odlično“, rekao je car Žad ponosnom pacovu. „Prva godina zodijaka će biti nazvana po tebi.“ Jadni bik je bio prevaren i njemu je pripala druga godina zodijaka. Treći je stigao tigar. On se borio protiv oštrih rečnih struja, a car je bio toliko oduševljen njegovom borbom i upornošću da je treću godinu zodijaka nazvao po njemu. Posle tigra stigao je zec koji nije čitav put preplivao već je skakutao s kamena na kamen i usput našao deblo na kojem je doplivao do obale. „Biću veoma srećan da četvrtu godinu zodijaka nazovem po tebi“ rekao je car. Nakon zeca sleteo je zmaj i car ga je upitao: “Zašto nisi prvi došao kada imaš krila?“ Zmaj je odgovorio da je morao da prizove kišu jer su neki ljudi i životinje bili žedni.

Zatim je video malog zeca na deblu i dunuo je kako bi stvorio vetar da zec brže stigne. Car imenova petu godinu zodijaka kao zmajevu.

Nakon zmaja u daljini se začula konjska rika i mislilo se da stiže konj, ali konja je uplašila zmija i on je ustuknuo tako da je morao da se zadovolji sedmom godinom zodijaka. Ne dugo posle ovog incidenta na splavu su stigli koza, petao i majmun. Objasnili su caru da je pevac našao splav a oni su dogurali splav do obale. Zadovoljan što su radili u timu koza je dobila osmu, majmun devetu, a petao desetu godinu zodijaka. Sledeća životinja koja je stigla na cilj je pas. Car je upitao psa zbog čega je on došao tako kasno kada je najbolji plivač od svih životinja? Pas je odgovorio da je usput naišao na bistru i čistu vodu i morao je da se okupa. Car mu je dodelio jedanaestu godinu zodijaka. Ostalo je upražnjeno jedno mesto kada je car začuo groktanje i video svinju i upitao je zašto joj je trebalo toliko vremena, a svinja odgovori: “Bio sam gladan pa sam stao da pojedem nešto, a posle sam se osetio veoma umorno pa sam morao malo

da odspavam.“ Svinji je dodeljena dvanaesta godina zodijaka. Što se tiče mačke koju je pacov gurnuo u vodu, ona je doplivala nakon svinje na obalu ali je već bilo kasno i od tog trenutka mačka i pacov su najgori neprijatelji.

Sličnosti između zapadne i kineske astrologije su veoma male, skoro pa neprimetne.

U zapadnoj astrologiji četiri elementa (vatra, voda, zemlja i vazduh) označavaju uglavnom karakterne osobine pojedinca, dok kineskih elemenata ima pet (metal, voda, drvo, vatra i zemlja) od kojih je drvo najsličnije elementu vazduh u klasičnoj, a metal je element koji ne odgovara nijednom elementu u zapadnoj astrologiji.

Ovaj šezdesetogodišnji ciklus sastoji se iz dva interaktivna ciklusa koji se dopunjuju.

Prvi ciklus je vezan za pet elemenata (drvo, vatra, zemlja, metal i voda ) i njihove yin i yang forme. U kineskoj astrologiji pod vlašću elemenata su: godine, meseci, sati, telesni organi, temperament, boje, brojevi i drugo.

Kako se kineska astrologija bazira na taoizmu i na dualizmu yang – jako, muško, svetlo, aktivno i yin – žensko, slabo, tamno, pasivno, i inkorporirana je u kinesku medicinu (meridijani odnosno energetski tokovi se određuju prema tome da li su yang ili yin, oboljenja da li su nastala zbog viška ili manjka nekog elementa u organizmu). Imajući u vidu da je raširena i zastupljena na celom Dalekom Istoku, u nekim zemljama, na primer u Koreji i Vijetnamu naići ćete na različite nazive za znake horoskopa, ali je bitno da se suština kineskog horoskopa ne menja.

U kineskoj astrologiji jedna ista godina se ponavlja svakih 60 godina, i po znaku i po elementu.

GODINE POD VLAŠĆU: BELOG METALA – jang, (sve godine koje se završavaju na 0) SREBRNOG METALA – jin, (sve godine koje se završavaju na broj 1) CRNE VODE – jang, (sve godine koje se završavaju na broj 2) SIVE VODE – jin, (sve godine koje se završavaju na broj 3) ZELENOG DRVETA – jang, (sve godine koje se završavaju na broj 4) PLAVOG DRVETA – jin (sve godine koje se završavaju na broj 5) CRVENE VATRE – jang (sve godine koje se završavaju na broj 6) PURPURNE VATRE – jin(sve godine koje se završavaju na broj 7) ŽUTE ZEMLJE – jang (sve godine koje se završavaju na broj 8) ZLATNE ZEMLJE – jin (sve godine koje se završavaju na broj 9) Drugi ciklus je vezan za životinjske znake (生肖 shēngxiào). Poređani su na sledeći način zajedno sa njihovim zapadnim ekvivalentima: Prvi je PACOV (odgovara periodu vladavine Strelca u klasičnoj astrologiji), drugi je BIVO (odgovara Jarcu), treći TIGAR (odgovara Vodoliji), četvrti je ZEC (odgovara Ribama), peti je ZMAJ (odgovara Ovnu), šesti je ZMIJA (odgovara Biku), sedmi je KONJ (odgovara Bliznacima), osmi je KOZA (odgovara RAKU), deveti je MAJMUN (odgovara Lavu), deseti je PETAO (odgovara Devici), jedanaesti je PAS (odgovara znaku Vage) i dvanaesti je VEPAR (odgovara Škorpiji).

Možete da se zapitate zbog čega zodijački ciklus počinje od Pacova koji je analogan znaku Strelca (vlada od 22. novembra do

21. decembra) kada kineska nova godina počinje po njihovom solarnom kalendaru uvek na isti datum, 4. feburara (što odgovara vladavini znaka Vodolije) ili po lunarnom kalendaru koji je precizniji kada nova godina počinje, takođe u periodu znaka Jarca ili Vodolije, od sredine januara do sredine februara – svake godine na razčličit datum) što se izračunava po kineskom, za svet zapadne civilizacije prilično komplikovanom metodu. S obzirom da i u kineskoj astrologiji postoje podznaci koji se smenjuju po uvek istom redosledu, a prvi traje od 23 h do 1h (vreme ulaska u novi dan) i počinju s Pacovom, a završavaju se s Veprom čija je vladavina u toku dana od 21h – 23h, po istom sistemu po kome su poređani i znaci u zodijaku.

Kineska godina vatrenog Majmuna počinje 7. februara 2016. godine. U godini Majmuna sve je moguće. U ovoj godini predviđanja nemaju svrhu. Uticaj majmuna stavlja sve u orbitu. Individualni napori biće nagrađivani. Ovo je period riskantnih poslova i naglih uspeha. Ako imate neku novu ideju sad je vreme da je realizujete. Ostavite prošlost iza sebe. Imate sve šanse da se dočekate na noge.

PACOV(鼠shǔ): 1912, 1924, 1936, 1948, 1960, 1972, 1984, 1996, 2008 Evo trenutka koji ste dugo čekali. Budite aktivni. Izađite među ljude i zabavljajte se.

Svi vaši napori urodiće plodom.

ZMAJ(龙lóng): 1916, 1928, 1940, 1952, 1964, 1976, 1988, 2000, 2012 Verovatno ćete učiniti nešto veliko, brutalno. Od toga ćete ili imati koristi ili štetu.

MAJMUN (猴hóu): 1920, 1932, 1944, 1956, 1968, 1980, 1992, 2004, 2016 Zabavljajte se, ali se ne upuštajte u velike rizike. Iako je ovo vaša godina, budite oprezni.

BIVO(牛niú): 1913, 1925, 1937, 1949, 1961, 1973, 1985, 1997, 2009 Ne osećate se najprijatnije kada treba da improvizujete. Neozbiljnost vam smeta.

Duboko udahnite! Držite se čvrsto i budite nasmejani.

ZMIJA(蛇shé): 1917, 1929, 1941, 1953, 1965, 1977, 1989, 2001, 2013 Svaka aktivnost vam je privlačna. Ne razmišljajte mnogo i prepustite se.

PETAO (公鸡): 1921, 1933, 1945, 1957, 1969, 1981, 1993, 2005, 2017 Normalno je što plačete!

Ponekad se stvari jednostavno otmu kontroli. Potrebna vam je reorganizacija.

Budite hrabri!

TIGAR(虎hǔ): 1914, 1926, 1938, 1950, 1962, 1974, 1986, 1998, 2010 Samo napred! Uklanjajte prepreke na putu. U godinama Majmuna treba da ste aktivniji. Ipak, budite oprezni. Neprijatna iznenađenja su moguća.

KONJ (马mǎ): 1918, 1930, 1942, 1954, 1966, 1978, 1990, 2002, 2014 Čuvajte se sopstvenog lukavstva. Ali delujte! Preuzmite inicijativu. Recite svoje mišljenje. Osvajajte teren. Ništa loše vam se neće dogoditi.

PAS (狗gǒu): 1922, 1934, 1946, 1958, 1970, 1982, 1994, 2006, 2018 Možda ćete biti neraspoloženi. Ova godina vam ne izgleda lako, ali ako budete preduzimljivi izvući ćete se kao pobednik.

ZEC(兔tù): 1915, 1927, 1939, 1951, 1963, 1975, 1987, 1999, 2011 Godine Majmuna su burne za zečeve. Treba da budu spremni na sve.

KOZA (山羊shānyáng): 1919, 1931, 1943, 1955, 1967, 1979, 1991, 2003, 2015 Koze će biti konfuzne. Sve je došlo tako brzo, a one nemaju mnogo vremena za razmišljanje.

SVINJA (猪zhū): 1923, 1935, 1947, 1959, 1971, 1983, 1995, 2007, 2019 Godina majmuna će vam dati lukavstvo koje vam često nedostaje. Sreća je uz vas. Srce i razum su u harmoniji.

Životni stil

Tekst: Ivica Perinović

H

ladan zimski zrak para miris vrućih kestena. Snijeg škripi pod teškim cipelama, a dječji smijeh odjekuje ulicama dok snježne grude sijevaju na sve strane. Da, stigli su blagdani. Šetnje okićenim gradom polako umaraju na isti način kao i božićne pjesme Franka Sinatre, Binga Crosbya i domaćih kvazi zvijezda koje trešte iz jeftinih zvučnika trgovačkih centara. Dosta! Pluća su se napunila svježim zrakom, valja poći doma i smisliti neki bolji način zabave. Filmovi? O da.

Savršeno legnu nakon dobre večere uz čašicu neke žestice ili dobrog vina. No, treba li ponovno paliti TV kako bi po tko zna koji put gledali: "Home Alone", "Gremlins", "It's A Wonderful Life", "Miracle on 34th Street" ili neki biblijski spektakl? Moš' mislit'! Stoji svaka ona koja kaže da su to klasici i neću to osporavati, kvragu, volim ih i ja pogledati svakih hmmm.... 5-6 godina, al' da postoji još hrpa zabavnih blagdanskih filmova, postoji.

Zašto bi baš svake godine padali na emocije i žanrovske klišeje kad se možemo dobro zabaviti i nekom blagdanskom crnom komedijom, crtićem ili hororom? Ovom prilikom bih vam izdvojio baš takav, malo bizarniji izbor filmova. Vjerujte mi kada vam kažem da je ova zadaća bila teška muka jer spomenutih naslova ima na desetke, ma vraga desetke, stotine.

Pretpostavljam kako ste mnoge od njih i sami pogledali al' nije loše ponovno se prisjetiti ovakvih „egzotičnih“ filmskih delicija.

Dakako, većina ovih filmova su čisti eksploatacijski trash, no upravo to ih i čini tako zabavnim (barem meni osobno). Celuloidne sanjke su podmazane, krenimo u vožnju.

Kroz burne sedamdesete godine minulog stoljeća ideje na polju filmske umjetnosti su prštale na sve strane. I dok su neke kao ostarjele mrvice izumrle hipi ideologije i dalje zanesenjački promicale ljubav, neke su prizivale nasilje i neka nova, okrutnija vremena.

Da te 1974. neće svi biti okupljeni oko božićnog drvca veselo pjevušeći i odmotajući šarene poklone, pobrinuo se nezavisni kanadski horor film koji je u vrijeme premijere mnoge sablaznio, no s vremenom (i to jako brzo) stekao i kultni status.

Životni stil

BLACK CHRISTMAS (1974.)

Tijekom božićne zabave, stranac se ušulja u potkrovlje sestrinske kuće unutar studenskog kampusa. Nedugo potom, curama zazvoni telefon i s druge strane slušalice se začuje muški glas koji uz dahtanje započne govoriti kojekakve perverzije. Jess (Olivia Hussey) ostane šokirana govorom misterioznog muškarca i u strahu pozove kolegicu Barb (Margot Kidder). Kad stranac ponovno nazove, Barb se javi i otresito mu izgovori par ponižavajućih rečenica. Muškarac se razbjesni te izgovori kako će ih sve pobiti...

Po mnogima i prvi tzv. slasher horor, "Black Christmas" (iliti "Silent Night, Evil Night" odnosno, "Stranger in the House") je svojevremeno podigao puno prašine, al' znate kako kažu: „Za dobrim konjem prašina se diže.“ Da, svakako je riječ o možda i najboljem hmmm... ajmo to reći, božićnom horor filmu koji će osim uvjerljive glume kvarteta Olivia Hussey, Keir Dullea, Margot Kidder i John Saxon, majstorske režije redatelja Boba Clarka (o njemu ćemo još pričati nešto kasnije) i jezive glazbe Carla Zittrera biti zapamćen i po izvanrednoj kameri Rega Morrisa. Prava preporuka za ljubitelje horor filma!

Naravno, ne treba posebno isticati kako je nakon ovog filma uslijedila prava lavina loših kopija, a najviše takvih „izroda“ se definitivno pojavilo u trash osmdesetim. Ovom prilikom ću nabrojati samo one poznatije, a za-

tim ćemo podesiti filmski vremeplov na novi milenij gdje se pojavilo nekoliko, u najmanju ruku zanimljivih žanrovskih naslova. Vratimo se dakle na vesele osamdesete. Tinejdžeri su naprosto obožavali taj dobitni koktel seksa i nasilja iliti slasher horora pa se za priču nije osobito marilo (o glumi i ostalim segmentima ni ne trebam posebno govoriti). Već 1980. u kinima su premijeru dočekala dva filma u kojima dobro znani „djedica“ umjesto poklona djeli smrt. Nisam siguran da vam naslovi "To All a Good Night" i "You Better Watch Out" (iliti "Christmas Evil") zvuče poznato, no koga zanima sigurno će ih pronaći negdje na netu.

Najveći uspjeh (ako to možemo tako reći) doživio je manijakalni djedica iz daleko poznatijeg hororca "Silent Night, Deadly Night" (1984.) koji je nekim čudom potom uspio izbaciti čak 4 (!) nastavka. Kvaliteta?

Bože me sačuvaj! No, niti tu nije bio kraj. Te 1984. s druge strane Atlantika (čitaj, u Velikoj Britaniji) podjednako (ne)talentirane kolege su se dosjetile obrnute priče, palo im je na pamet da serijski ubojica svoje žrtve pronalazi upravo u svim onima odjevenim u kostim „djedice“. Film nosi ime "Don't Open Till Christmas", a da l' bi trebalo nešto posebno naglasiti o njemu? - Ne. Na samom koncu osamdesetih pojavio se i jedan pravi ultratrash horor koji je toliko loš da je u biti urnebesno zabavan. Naslov tog čuda se krije pod imenom "Elves" (1989.), a priča se bavi khmmm... patuljcima koji su pak nastali u zastrašujućem eksperimentu naci znanstvenika u potrazi za superiornom rasom (!). Ti isti, groteskni patuljci, okome se jedne noći na skupinu prijatelja kojima, zamislite, može isključivo pomoći svojevrsni „rambo“ djedica. Znate tko ga glumi? Ni manje ni više, negoli nekoć jako popularni „Grizzly

Adams“ odnosno Dan Haggerty.

Novi milenij donio je neke ekstremnije naslove u kojima su pak prednjačili Europljani.

Neki su se hibridno isprepletali s komedijom ili fantazijom poput finskog „ispaljenja“ zvanog "Rare Exports: A Christmas Tale" (2010.), dok su neki poput kultnog nizozemskog redatelja Dicka Massa odlučili Svetog Nikolu učiniti većom noćnom morom i od samog Krampusa. Taj film se pak zove "Sint" (2010.). No, niti jedni niti drugi nisu uspjeli šokirati i sablazniti publiku na način koji je to učinio norveški redateljski dvojac Steinsvoll/ Tomren sa svojim ekstremnim i šokantnim hororom "O'Hellige Jul!" aka "Christmas Cruelty" (2013.).

Priča se sama po sebi ne razlikuje ništa više od gore spomenutih horora osamdesetih, no moram posebno naglasiti kako ovaj film definitivno prednjači u ekstremnoj količini nasilja, a pod tim mislim, grafički eksplicitnim.

Naravno, ovo definitivno nije zabavan film niti preporuka za gadljive gledatelje, no vjerujem kako će se ipak naći netko tko će, makar iz znatiželje odlučiti pogledati ovaj festival gadosti i nasilja.

Životni stil Dosta vam je krvi i psihopata u crveno bijelim kostimima? Pređimo onda na polje komedije. Zaboravite na Macaulaya Culkina i "Home Alone"(1990.), pa čak i Chevya Chasea i njegovu otkačenu obitelj iz klasika "Christmas Vacation" (1989.). Vraćamo se u 1983. dječaku koji za Božić želi isključivo pušku „Red Ryder B.B.“.

A CHRISTMAS STORY (1983.)

Priča prati Ralphiea (Peter Billingsley), devetogodišnjeg dječaka koji uoči Božića smišlja načine na koje će uvjeriti roditelje, a potom i sve ostale da mu za poklon kupe toliko željenu zračnu pušku „Red Ryder B.B.“. Naravno, majka (Melinda Dillon) smatra kako to nije igračka za njega jer će si s njom izbiti oko...

Histerično duhovita i sentimentalna komedija nastala je pod redateljskom palicom Boba Clarka. O da, to je onaj isti Bob Clark koji potpisuje režiju za gore spomenuti "Black Christmas". Hmmm... izgleda kako je dotični gospodin Clark pravi mešetar za blagdanske filmove. No, po strani tu čudnu žanrovsku izmjenu,

Clark je ponovno povukao sve prave poteze i kreirao instant klasik koji je po broju repriza na televizijama uspio nadmašiti sve ostale, u tekstu spomenute naslove.

Ovaj vam djeluje prečedno i zastarjelo? Nema problema. Slijedeća preporuka nosi sve samo ne ove epitete.

A VERY HAROLD & KUMAR 3D CHRISTMAS (2011.)

Hašomanski duo Harold (John Cho) i Kumar (Kal Penn) ponovno se udružuje kako bi pronašao savršeno božićno drvce za Haroldova punca (neponovljivi Danny Trejo) pošto je njegovo, Kumar nespretno zapalio.

Uslijedi avantura ispunjena hrpetinom marihuane, golotinje i kojekakvim svetogrđem.

Genijalni Neil Patrick Harris naravno, ponovno krade šou glumeći samog sebe...

A ukoliko vam 3D penis u gro planu nije dovoljno provokativan, uvijek možete ponovno pogledati skupinu najvećih luđaka u povijesti komedije, legendarne Pythonovce i njihov pogled na Isusov, pardon, „Brianov život“, odnosno Donnerovu obradu Dickensovog literarnog klasika "A Christmas Carol" pod nazivom "Scrooged" (1988.) s nikad boljim Billom Murrayem u naslovnoj ulozi.

Svijet crtića se također uvijek rado vraća božićnoj tematici, a meni osobno je uz brojne specijal epizode TV serijala "The Simpsons" i Burtonov masterpiece "The

Nightmare Before Christmas" (1993.) ipak najdraži kratki filmić legendarnog Chucka Jonesa (potpomognut režijom Bena Washama), iz 1966. "Dr. Seuss' How the Grinch Stole Christmas!".

Priča nastala iz pera jednog od najomiljenijih i najpopularnijih dječjih pisaca Dr. Seussa (iliti punim imenom, Theodora Seussa Giesela) prati džangrizavo, namrgođeno zeleno čudovište Grincha (glas mu ovdje posuđuje ikona horor žanra, veliki Boris Karloff) koji obitava u planinskoj špilji nadomak Whovillea, mjestašca dobroćudnih i prijateljski rasploženih Whooia. Iživciran glasnom i veselom proslavom božićnih blagdana, Grinch odluči mještanima (posebice djeci) pokvariti slavlje na način da im ukrade sve poklone...

Jednom riječju, klasik! Zaboravite na očajni dugometražni igrani rimejk iz 2000. godine

s Jimom Carreyem u naslovnoj ulozi i radije ponovno probudite dijete u sebi gledajući ovaj, pomalo zaboravljeni, Jonesov klasik.

Niti ovo vam nije dosta? Uvijek postoje alternative, no bojim se kako bi onda ovaj i sada već poduži tekst otišao u nedogled. Brze ekstra preporuke? Kaubojac "3 Godfathers" (1948.) Johna Forda, klasična komedija neponovljivog dua Laurel/Hardy "Babes in Toyland" (1934.) ili možda trash naslovi poput "Santa And The Ice Cream Bunny" (1972.), "Santa Claus Conquers The Martians" (1964.) i "Jesus Christ Vampire Hunter" (2001.)

Valjda sad shvaćate koliko je ovo bio težak pothvat i kako je ovo neiscrpna tema. Nadam se da ste uspjeli pronaći svoje favorite i da će vam nadolazeći blagdani biti ispunjeni zabavom.

Muzika

Tekst: Vukašin Medić

ČELIČNA DEVA ČUDNI SU METALCI. AGRESIVNI IZNUTRA, A POTPUNO BEZOPASNI SPOLJA. IZUZETNO TOLERANTNI LJUDI, A OPET TAKO ZADRTI U NEKIM MOMENTIMA DA IH NIKO NE MOŽE OTPETLJATI. ZAMISLITE SADA BEND KOJI TREBA DA ZADOVOLJI TE LJUDE – NE BIO IM JA U KOŽI. S JEDNE STRANE TI JE STRAVA ŠTO RADIŠ ONO ŠTO VOLIŠ, DOK S DRUGE, PUBLIKA TI I NIJE BAŠ GOLEMA DA TI SVAKI DAN PROLAZI U NEKAKVOM FINANSIJSKOM BLAGOSTANJU. U VREME KADA JE BILO MANJE LJUDI NA OVOJ PLANETI I KADA JE MUZIKA DOLAZILA DO STRAVIČNO MANJE TINEJDŽERSKIH UŠIJU NIJE BILO MNOGO IZBORA. MORAO SI DA ZARADIŠ...

Z

araditi u svetu muzike znači razvodniti svoje nekomercijalne kompozicije i prilagoditi ih gutačima modernog koji će doneti veći profit. Termin „prodao se“ možda je prejak, jer je i dalje ta muzika bila daleko iznad onog što nam danas nude, ali je u ušima okorelog fana to bio užas. Tako se bazna metal scena praktično raspala krajem sedamdesetih godina. Nekima je komercijalizacija donela uspeh i imena zlatom ispisana u istoriji muzike, a prema nekima i nije bila tako fina.

Producenti i izdavačke kuće, komandanti tržišta, tražili su sledeću veliku stvar koja će iz džepova mladih izbaciti solidnu sumu novca, a da oni toga ne budu ni svesni. Muzika koja je uletela na tu poziciju, kao dupe na nošu, bio je pank. Nov, brz, primitivan mu-

l

104 novembar

zički pravac bez pravila i cenzure. Sirovi zvuk britanskih tinejdžera odjeknuo je kao atomska bomba. Dok su Zepelini dominirali muzičkim nebom – The Ramones, The Sex Pistols, The Clash, The Damned bili su tu, pred svojom publikom i u kontaktu sa njima. To je nedostajalo i to su dobili. Win-win situacija, pank se proizvodio do iznemoglosti.

Ipak, nisu svi pali na „čari“ panka. I ja sam jedan od onih koji ga nikad nisu voleli. Brz tempo i povratak stilu sličnom američkom garažnom roku imao je veliki uticaj na mnoge, ali prezentacija svega toga uvek je bila slabašna i mekana. Ljudi koji su se našli u muzičkom međuprostoru, između nekadašnjih idola koji su sada van njihovih domašaja i nezanimljivog panka, počeli su da se gomilaju dok se nije stvorila kritična masa koja je samo čekala bend koji će popuniti prazninu u njihovim ušima.

Krajem sedamdesetih nisi mogao da snimiš svoje demo-snimke bilo gde i da to pošalješ preko neta. Put do prve kasete sa demo-snimcima bio je izuzetno težak, a još teže je bilo dati tu kasetu pravoj osobi u pravom trenutku. Bend Iron Maiden osnovao je gospodin Stiv Heris 1975. godine. On je mašina od čoveka koja je sve pokrenula. Tokom prve tri godine postojanja postava se menjala, bend se rasformirao i formirao nekoliko puta. Stiv nije želeo nikakve klavijature u bendu i nije želeo pank. Odrastao je slušajući muziku velikih prog i hard rok bendova i želeo je da njegov muzički pečat bude najbliži njegovim idolima. U svom tom haosu, gitarista Dejv Marej uspeo je da ukopča šta on zapravo hoće, i tako je sebi obezbedio mesto u bendu izuzetno zahtevnog Herisa. Njih dvojica su i dalje zajedno i najstariji su članovi benda. Pridružili su im se pevač Pol Diano, bubnjar Dag Sampson i još jedan gitarista, Denis Straton.

Uvođenje još jedne gitare u bend ključan je momenat u istoriji benda, a kasnije se ispostavilo i metala. Iako je Marej izuzetan i svestran gitarista koji je mogao sve sam da izvede, dodavanje još jedne prateće gitare rasteretilo ga je i doprinelo je kompleksnosti zvuka. Probadajuć i brz tempo Harisovog basa je, prateći dve gitare, postavio temelje kojih se bend Iron Maiden i dalje čvrsto drži.

Prvi demo sa četiri pesme Mejdeni su snimili u zimu 1978. godine u nadi da će im to obezbediti svirke. Desilo se nešto mnogo bolje. Karte su se poklopile i njihov demo je stigao u prave ruke. Nil Kej, vlasnik kluba „Bandwagon Heavy Metal Soundhouse“, svojevrsnog svetionika za one koju lutaju metal vodama, došao je u posed kasete i momentalno odlepio.

Počeo je da je pušta u svom klubu. Bend koji nikada nije svirao pred publikom kluba bio je na vrhu lokalne muzičke liste. To samo govori koliko je njihova muzika bila nešto potpuno van ove planete, a nije da tada nisu imali konkurenciju, pa im je bilo sve ko po ledu. Tada su počinjali i bendovi kao što su Motorhead, na čelu sa neuništivim Lemijem, Saxon, Def Leppard, Diamond Head, Raven, Tygers of Pan Tang i drugi. Sve je bilo spremno, bend koji je dobio ime po spravi za mučenje imao je otvorena vrata.

Uticajni časopis „Sounds“ jednom nedeljno je objavljivao top-listu pomenutog kluba u svom glasilu, što je doprinelo da još veći broj ljudi vidi ime Iron Maiden. Posle nekoliko svirki, bend je odlučio da izbaci svoju prvu ploču sa tri pesme koju su sami pro-

106 l novembar

ducirali pod svojim lejblom. Svih pet hiljada primeraka planulo je kao sadnice japanske trešnje na Trgu republike. Oni su bili TO, oni su bili sledeća velika stvar koja će vratiti metal u žižu javnosti. Pesme: „Iron Maiden“, „Invasion“ i „Prowler“, u ukupnom trajanju od 11 minuta i 28 sekundi, bile su dovoljne.

Veliki uspeh čelične deve privukao je velika imena muzičke industrije, a prvi ih je ugrabio EMI. Debi album je snimljen za svega 13 dana zbog nezainteresovanog producenta koji je smatrao da bend nije vredan njegovog vremena. Album je nosio ime benda i ugledao je svetlost prodavnica sredinom aprila 1980. godine. Kritičari su album izuzetno pozitivno primili. Govorili su: „Zaslepljujuća brzina i žestina zvuka hevi metala nije ništa nalik plastičnom i lenjom zvuku hard roka za sahrane.“ Teške reči.

Menadžer benda, Rod Smolvud, doneo je odluku da na prednjoj strani ploče ne bude slika članova benda, kako je to bio običaj, jer je smatrao da nisu niti strašni, niti dovoljno kul da privuku kupce. Odlučio se da stave sliku maskote benda Eda, koji je od tada na svakom albumu benda. Ed je život počeo kao loša skica lobanje na parčetu drveta, a ime je dobio: „Harris, it's a fu..ing head, don't call it Bob. It's an 'e'd, Ed for fu.k's sake!“ (ubaciti engleski naglasak po želji) Muzički se sve zahuktavalo, a socijalno su se dešavale i veće promene. Muzički izgubljena generacija koja je uživala u metalu bila je limitirana na svega nekoliko klubova, kao što je Soundhouse. Upravo to je stvorilo onaj osećaj plemenske pripadnosti o kom smo pričali na samom početku našeg metal putovanja. Uglavnom muška publika je počela slično da se oblači – teksas, koža, prsluk sa pečevima bendova i neizbežna crna majica

sa imenom omiljenog benda. Mlaćenje glavom, blago zapuštanje lične higijene i duga kosa postali su znaci prepoznavanja u javnosti. Metalci su rođeni! I ništa se nije promenilo od tada. I dalje smo isti, samo smo morali da se maskiramo u prosečnog čoveka. Tolerantniji smo, pa znamo kad treba da popustimo.

Mejdeni su za to vreme izdali još jedan uspešan album, ali su imali problema sa postavom.

Mesto drugog gitariste u bendu preuzeo je Adrijan Smit, a zbog problema sa porocima napustio ih je bubnjar i zamenio ga je Niko Mekbrejn, apsolutna legenda među bubnjarima. Umesto Pola Dijana, koji je zbog preterane upotrebe narkotika postao nepodnošljiv, došao je čovek neverovatnih glasovnih sposobnosti – Brus Dikinson. Neću ništa pisati o ovom čoveku jer je dovoljno da samo malo zagrebemo po njegovoj biografiji i ode ovaj tekst dovraga.

Dikinson je hevi metal i gromada od čoveka.

Ništa manje od toga.

Tema

Prvi album sa novim pevačem, „Number of the Beast“, izdat je 1982. godine i odmah se našao na prvom mestu britanske top-liste, dok je na ostalim bio u prvih pet. Album je do sada zvanično prodat u 14 miliona primeraka. Mejdeni su krenuli na svetsku turneju prilikom koje su posetili daleki Japan i Australiju. Od tada počinje njihova vladavina kao najvećeg metal benda na svetu. Njihov komercijalni uspeh nikako nije mogao da prođe nezapaženo. Svi su hteli deo kolača i počeli su da skaču i mašu kako bi ih neko primetio.

Stare engleske parne mašine poput Black Sabbatha, White Snakea i Judas Priesta su, pod uticajem novog talasa britanskog hevi

108 l novembar

metala, promenile politiku i priklonile se novom zvuku. Najbolji albumi ovih bendova su nastali upravo tada.

Ako je metal bio na klimavim nogama krajem sedamdesetih slobodno možemo reći da je Iron Maiden sve to prekopao, stavio čeličnu armaturu i nalio cement. Od tada je svet preplavljen tvrdim zvukom dve gitare i brzim tempom basa i bubnja. Dalja evolucija ovog muzičkog pravca donela je još nekoliko uspona i padova, a svaki pad je rezultirao još jačim kontranapadom. Krajem osamdesetih, bendovi kao što su Metallica i Slayer preuzeli su primat, ali o njihovim korenima u poslednjem poglavlju ovog putovanja.

Životni stil

Intervju: Sara Savčić Fotografije: Bojan Bralušić

110 l decembar

LEKSIKON:

p Platno najle še boje emocije

SA VELIKIM ZADOVOLJSTVOM VAM PREDSTAVLJAM JEDNU PRAVU UMETNIČKU POSLASTICU. NJEGOVO IME JE ALEKSANDAR MITROVIĆ, AKADEMSKI SLIKAR I IZUZETNO STRPLJIV PEDAGOG, KOJI VERUJE DA SE ZAJEDNIČKOM ENERGIJOM MEĐUSOBNO UPOTPUNJUJEMO I UČIMO JEDNI OD DRUGIH. VIŠE OD REČI I DELA PAMTI EMOCIJE, TAKO DA NA PITANJE O TOME KAKO SE NAJBOLJE OSETI LJUBAV, ODLUČUJE DA NAS OSTAVI BEZ ODGOVORA. TVORAC JE MNOGIH LEPIH DELA, SAMIM TIM I OSEĆANJA, MADA VERUJE DA IPAK NIKO DO KRAJA NE RAZUME RINGIŠPIL KOJI UME DA SE ZAVRTI U GLAVI JEDNOG UMETNIKA. NAJNASMEJANIJEG GA MOŽETE ZATEĆI VIKENDOM U SVOM ATELJEU, DOK SA MALIM SLIKARSKIM NADAMA RAZMENJUJE I STVARA ISKLJUČIVO VEDRE ŽIVOTNE BOJE.

Životni stil

NEŠTO ZA POČETAK...

"Ono što imam na umu jeste da umetnost može biti loša, dobra ili ravnodušna, ali bilo koji pridev da upotrebimo, morali bi da je nazovemo umetnošću, jer loša umetnost još uvek jeste umetnost, isto kao što je loša emocija i dalje emocija.

Otuda, kada upućujem na "koeficijent umetnosti", razume se da ne upućujem samo na veliku umetnost, već da pokušavam da opišem subjektivni mehanizam koji proizvodi umetnost u sirovom stanju – a l’etat brut - loše, dobro ili ravnodušno" - Marsel Dišan.

PAMTIŠ LI KAKO SI OSTAO BEZ PRVOG MLEČNOG ZUBA?

Nisam siguran na koji način sam ostao bez njega, ali se sećam da sam svoje oduševljenje i tako "veliku vest" morao da prenesem svojoj tetki koju sam pozvao jako kasno.

KAKO NASTAJE JEDAN OD TVOJIH RADOVA?

Obično me u radu uvek privlačilo nešto inovativno i kompleksno, u smislu materijalnog reprodukovanja, kao što je: tuš na staklu, višemesečno slaganje mozaika sitnim kamenčićima ili precizno iscrtavanje milimetarskog sistema na velikom formatu papira. Možda se ta privlačnost za izazovima u realizaciji, a i sama inspiracija, pojavila još od dečačke mašte i igre kada sam uz pomoć 100 eksera zakucanih u malu dasku napravio fliper.

Organizovanjem i uređenjem radnog prostora, opažanjem životne sredine, razgovorom, slušanjem, suočavanjem sa sveopštim stanjem, a potom vođen fotografskim eksperimentima, apstraktnom formom, crtačkim iskustvom šrafure, kadriranjem i izvlačenjem bitnih elemenata iz materije... Tako izgleda

samo jedan od puteva u nastanku mojih crteža. Korišćenjem "digitalne mašine", fotoaparata, svoje fotografske eksperimente sam usmerio ka portretu. To je bio samo jedan od okidača za novi pristup crtežu, kada se rodila nova ideja i novi smisao, u okviru kojih sam posmatraču svojom vizijom pokušao da dočaram bogatstvo portreta. Crtež nije značajan samo zbog toga što budi emocije i navodi na estetske reakcije, već zbog toga što kroz reakciju kristališe posebna saznanja.

SLANO, SLATKO, LJUTO ILI NESTO DESETO?

Zvuči ukusno, uzimajući u obzir da sam veliki obožavalac kineske kuhinje.

ODAKLE INSPIRACIJA I IMA LI JE UVEK?

Sam poziv da izlažem u nekoj galeriji ili učestvujem na likovnom konkursu, budio je u meni nove ideje i bio "vetar u leđa", čini mi se, baš u ključnim trenucima, u novom likovnom poduhvatu i idejnom izazovu. Navedeni pozivi bili su povod za stvaranje dela, jer sam smatrao da umetničko delo svoj puniji smisao dobija u susretu sa publikom

Sam poziv da izlažem u nekoj galeriji ili učestvujem na likovnom konkursu, budio je u meni nove ideje i bio "vetar u leđa", čini mi se, baš u ključnim trenucima, u novom likovnom poduhvatu i idejnom izazovu. Navedeni pozivi bili su povod za stvaranje dela, jer sam smatrao da umetničko delo svoj puniji smisao dobija u susretu sa publikom.

Crtajući portrete, često u samom procesu nastanka crteža, konsultovao sam se sa portretisanima, jer mi je prvenstveno bilo bitno da se pronađu u težini crteža. Još jedan od razloga za ovu konsultaciju jeste i taj što u samoj ideji i skici za crtež već imam zamisao o izlaganju crteža. Svojim prisustvom, portretisani bi tada stupio u direktan dodir sa posmatračem koji na radovima iščitava njegovu prošlost, sadašnjost i budućnost - istovremeno. Teofast je na prelazu trećeg i četvrtog veka stare ere rekao: "Slušalac koji je naslutio ono što mu niste kazali, postaje više nego slušalac".

OMILJENI CRTANI JUNAK?

Vitez Koja. :)

Tema

MOŽE LI SE OD LJUBAVI PREMA ONOME ČIME SE BAVIMO KONKRETNO ŽIVETI?

Poznata izreka da je rad stvorio čoveka, postaje potpunija kada se spoji sa ljubavlju prema poslu kojim se bavimo. Ljubav prema onome čime se bavimo je glavni pogon za upornost, istrajnost i naporan rad koji će sigurno posle 20 godina takvog rada dovesti do "uspeha preko noći".

PREPORUKA ZA PROČITATI, POGLEDATI, POSLUŠATI?

Preporuka za pogledati jeste izložba Gotfrida Helnvajna, austrijsko-irskog umetnika koji se pored slikarstva bavi i fotografijom, instalacijom i performansom. Trideset tri umetnička dela velikih formata možete pogledati u

Galeriji-legatu Milice Zorić i Radoljuba Čolakovića, kao i u salonu MSU u periodu od 6. novembra do 18. januara 2016. godine.

Preporuka za poslušati je Ludoviko Einaudi, trenutno najpopularniji pijanista i kompozitor klasične muzike u Evropi. Neke od njegovih kompozicija se mogu čuti u filmovima poput francuskog "The Intouchables" ili u ostvarenju "Black Swan".

STVARALAČKI ILI PEDAGOŠKI RAD?

I stvaralački i pedagoški rad spajam u jedno. Vodeći kreativnu radionicu za decu uzrasta od 5 do 12 godina, često uz njih radim svoje crteže. Time zajedničkom energijom međusobno učimo jedni od drugih i upotpunjujemo svoja dela.

HOĆE LI SE OSTVARITI NEKI LEPI PLANOVI U SKORIJE VREME?

Uz upornost, naporan rad i ljubav prema profesiji kojom se bavim, ide i očekivanje uspeha i ostvarenje planova. Za sada, što se tiče stvaralačkog rada, narednu godinu planiram da upotpunim samostalnim izlaganjima u više gradova naše zemlje i naravno pozitivne rezultate na inostranim konkursima. Što se tiče pedagoškog rada, planiram nastavak usavršavanja na doktorskim studijama didaktičko-metodičkih nauka.

BURE I OLUJE ILI MIRNA LUKA?

Bure i oluje umetniku često donose nova razmišljanja usmerena ka stvaralačkom radu. Prenošenje doživljaja navedenih može biti i jedan od načina oslobađanja od njih, ili čak podizanje svesti o njihovom socijalnom ili emocionalnom uticajnom značaju, ne samo na samog umetnika, već na celokupnu zajednicu.

KOME BI PORUČIO DA SE MALO "KULTIVIŠE"?

Svima onima koji u današnjem vremenu agresije, kulturnog čoveka sa razvijenom emocionalnom inteligencijom smatraju slabim. Kao takvog ga treba promeniti.

Crtež nije značajan samo zbog toga što budi emocije i navodi na estetske reakcije, već zbog toga što kroz reakciju kristališe posebna saznanja

Moda

Tekst: Minja Cvetković

U ŠARAMA ZIME:

U NAJVEĆEM BROJU SLUČAJEVA KADA KAŽEMO TARTAN ROMANTIZOVANE PREDSTAVE NERASKIDIVO POVEZANE SA ŠKOTSKIM NACIONALNIM IDENTITETOM BUDU NAM PRVA ASOCIJACIJA NA OVAJ PRINT. MEĐUTIM, NJEGOVO TAČNO POREKLO NIJE POZNATO. IAKO JE JOŠ U TREĆEM VEKU U OBLASTI PO IMENU FALKIRK POSTOJAO PRINT NALIK TARTANU, TARTAN KAKVOG DANAS ZNAMO SE U ŠKOTSKOJ NIJE IZRAĐIVAO SVE DO ŠESNAESTOG VEKA. NAJVEĆI BROJ ETIMOLOGA SE SLAŽE DA JE SAMA REČ TARTAN FRANCUSKOG POREKLA (OD REČI TIRETAINE) I DA JE U UPOTREBU UŠLA U RANOM ŠESNAESTOM VEKU. UPRKOS POPULARNOM UVERENJU I NAŠIM ASOCIJACIJAMA TARTAN PRINT NIJE IMAO NIKAKVE ISTORIJSKE VEZE SA SPECIFIČNIM ŠKOTSKIM PORODICAMA I KLANOVIMA SVE DO POČETKA DEVETNAESTOG VEKA, KADA SU MNOGI ISTORIČARI, PISCI, KROJAČI I PROIZVOĐAČI VUNE AKTIVNO PROMOVISALI OVU IDEJU I RADILI NA POPULARNOSTI PRINTA

116 l decembar

Fun Facts:

1

Alan Bin, američki astronaut škotskog porekla, nosio je sa sobom malo parče MacBean (MekBin) tartana tokom svoje Apolo 12 misije 1969. godine. Uprkos brojnim glasinama, Alan ipak nije ostavio boje svog klana da lutaju svemirom zauvek, već je parče materijala vratio na Zemlju i donirao ga MekBin klanu i St. Bean kapeli u Pertširu.

3

2

Iako kraljica Viktorija možda ne važi za trendseterku, upravo je ona delimično zaslužna za popularnost ovog printa. Kao veliki ljubitelj škotske kulture pojavila se na takozvanoj Velikoj Izložbi 1851. godine od glave do pete odevena u tartan i tradicionalnu nošnju škotske regije Hajlends.

Prodaja i popularnost ovog printa su nakon toga dostigli nezapamćene razmere, a tartan je postao najčešći izbor printa školskih uniformi i to ne samo u Velikoj Britaniji, već i u Japanu, Americi i na Filipinima.

Kada smo već kod Japana, jedna od zanimljivosti je svakako i ta da Japanci važe za najveće ljubitelje škotske mode. Ova zemlja je najveći uvoznik popularnog Harris tvida, a japanski dizajner Jun Takahaši je tokom jedne od svojih modnih revija oslikao modele od glave do pete u ovaj print. To koliko je tartan popularan u Japanu dovoljno govori i činjenica da čak i njihov, možemo slobodno reći jedan od nacionalnih simbola, Hello Kitty, ima svoj tartan dizajn.

4

Tartan i kiltovi su bili zakonom zabranjeni 1746. godine u pokušaju kontrolisanja Hajlends klanova koji su podržali ustanak Jakobinaca. Osumnjičeni za podržavanje neprijatelja morali bi da polože zakletvu, izričito obećavajući da: „Više nikada neću nositi tartan, karirani print niti bilo koji drugi tradicionalni segment Hajlends nošnje, u suprotnom neka budem proklet, neka više nikada ne vidim svoju ženu i decu, oca i majku, neka budem ubijen u bici kao kukavica, bez hrišćanske sahrane u tuđoj zemlji, daleko od grobova mojih predaka.“

5

6 7

Crno beli print na policijskim uniformama i vozilima se može videti širom sveta, ali da li ste znali da je taj print zapravo vrsta tartana? Nazvan Sillitoe tartan, po šefu policije u Glazgovu, Persiju Silitou, tartan je prvi put upotrebljen kao policijsko obeležje 1932. godine koje se proširilo i na delove Australije, Španije, Amerike, Hong Konga i tako dalje.

Dizajner najskupljeg tartana na svetu je trikotažna firma Holland & Sherry, a sastavljen je od najfinijeg mongolskog kašmira koji se prodaje za neverovatnih pet stotina funti po metru, dok za kilt treba da izdvojite tričavih pet hiljada (imajte na umu da se cene kiltova kreću od stotinu pedeset pa do pet stotina funti za kvalitetniji dizajn i izradu, dok se i za pedeset funti može naći sasvim solidna verzija).

Uprkos mnogim popularnim uverenjima, tartan nije bio povezivan sa specifičnim škotskim klanovima i porodicama sve do devetnaestog veka. Ljudi su birali svoj tartan uzorak isključivo prema preferencijama ka određenim bojama, kao što to najčešće čine i danas.

8

Aleksandar Mekvin je bio veliki ljubitelj tartana. Voleo je da se poigrava različitim teksturama i materijalima zbog njihovih asocijacija na različita kulturna obeležja i nacionalne identitete. Za Mekvina tartan nije bio samo jasna asocijacija na Škotsku, već i na njegovo škotsko poreklo i turbulentnu političku istoriju. Tokom svoje karijere ovaj print je zauzeo važno mesto u dve njegove kolekcije gde je koristio kombinaciju crne, crvene i žute uz elemente kože koji su doprinosili dramatičnom kontrastu. Kolekcija iz 1995. godine pod imenom Highland Rape izazvala je brojne kontroverze, pa čak i optužbe da je dizajner promovisao nasilje nad ženama, ali Mekvinov cilj je bio svojevrsni podsetnik na devetnaestovekovni ustanak i turbulentna vremena ove škotske pokrajine.

9

Tokom devetnaestog veka tartan je postao izuzetno popularan u Americi u verziji u kojoj ga i mi danas znamo. Kombinacija ovog printa u crveno crnoj boji, naročito kada su košulje u pitanju, postala je simbol određenih profesija poput drvoseča, a danas nam je asocijacija i na takozvane lumberjack hipstere koji su tartan učinili modnim hitom poslednjih nekoliko godina.

10

Era devedesetih, grandža i prepoznatljivog vizuelnog stila koji ju je pratio načinila je tartan najpoznatijim printom te dekade. Članovi bendova poput Nirvane i Pearl Jam-a doprineli su tome najviše, a kolekcija Marka Džejkobsa iz 1993. godine predstavila je ne samo njegovu naklonost prema ovom printu već i svojevrsni razvojni put njegove dalje karijere u kojoj je tartan zauzimao veoma značajno mesto. Danas, tartan ostaje popularan ne samo zahvaljujući svojim jakim istorijskim asocijacijama i promociji od strane mnogih modnih dizajnera, već prvenstveno zahvaljujući sposobnosti da istovremeno bude kežual i elegantan print, nošen kako od strane pripadnika subkultura tako i mejnstrim kulture.

Dizajn

DEER SEA SON Photo: ĐORĐE BUKVIĆ Make up and hair: JELENA CVETANOVIĆ Stylist: CECA LALEVIĆ Models: OBSIDIAN KERTTU i LJUBICA LAZIĆ Location: HOUSE OF ČOLOVIĆ

POSEBNA ZAHVALNOST DOMAĆINIMA KUĆE ČOLOVIĆA U KOJOJ SMO IMALI PRILIKU DA BORAVIMO I SNIMIMO OVAJ EDITORIJAL. HVALA NA SJAJNOM GOSTOPRIMSTVU!

Dress: Ana Ljubinković Shoes: BULEVAR Kragujevac

Dizajn Blazer, pants, shoes, bag and shirt: BULEVAR Kragujevac

122 l decembar

Dress: Marija Sabić Accessories for legs: Ana Ljubinković Shoes and jacket: Ana Ljubinković

Tema

124 l decembar

Marija Sabić

Coat: Ana Ljubinković Shoes: Bulevar Kragujevac

Coat: Ana Ljubinković Shoes: Bulevar Kragujevac

Pants and top: Marija Sabić Jacket and shoes: Bulevar Kragujevac

128 l decembar

Coat: Ana Ljubinković Shoes: Bulevar Kragujevac

Tema

130 l decembar

Dress: Marina Jerant LUKABU Shoes: Bulevar Kragujevac

Moda

132 l decembar

Intervju: Minja Cvetković

LUTKART SPAJA MODU I UMETNOST

Kada stojite iza brenda Lutkart dizajnirate za hrabre, kreativne i originalne, inspiraciju nalazite u modi sredine dvadesetog veka i kraljica mode vam je Vivijen Vestvud. Za Natašu Jovičić ovaj recept se pokazao kao pun pogodak kada je kreiranje unikatne odeće u pitanju

ZNAMO DA SI OD LJUBAVI PREMA TKANJU

OD NJIH DOVOLJNO UPEČATLJIVA SAMA PO

DOŠLA DO ONOGA ŠTO DANAS RADIŠ.

SEBI. KOLIKO TI JE ZAPRAVO VAŽNO DA SE

KAKO JE IZGLEDAO PROCES NASTAJANJA

ENERGIJA MODELA I ENERGIJA ODEĆE KOJU

LUTKART-A, ŠTA JE TO ŠTO TE JE MOTIVISALO

ŠIJEŠ POKLOPE I ZBOG ČEGA?

DA SE IZRAZIŠ NA JEDAN OVAKAV NAČIN?

Proces nastajanja Lutkarta i to što me je motivisalo da se izrazim na takav način je zapravo posledica mog traganja za idealnim kreativnim izrazom, od slikarstva preko vajarstva i tkanja do mode. Dugo sam tragala za tim i kroz to traganje mnogo eksperimentisala, rizikovala… i naučila.

Jako mi je važno da se energija modela i odeće poklapa. Volim lepe žene, prirodne, žene umetnice... Mislim da takve žene mnogo bolje nose moju odeću. Kada je reč o manekenkama, nije da ih izbegavam ali mi je draža saradnja sa balerinama, glumicama, umetnicama uopšte. Umetnici imaju istančan ukus i umeju da prenesu zamisao na pravi način.

U NEKOLIKO NAVRATA SMO IMALI PRILIKE DA ČUJEMO DA SVOJE KOLEKCIJE OPISUJEŠ

KADA POGLEDAŠ SVOJU PRVU KOLEKCIJU

KAO ODREĐENO SPAJANJE NESPOJIVOG,

"NASTANKA" I POSLEDNJE KREACIJE IZAŠLE

SINTAGMOM KOJA JE POSTALA VEOMA

IZ TVOJE RADIONICE, KAKO BI OCENILA DA

POPULARNA U BLOGOSFERI. ŠTA ZA TEBE

TEČE EVOLUCIJA TVOG MODNOG IZRAZA I

ZNAČI TAJ IZRAZ I KOLIKO MISLIŠ DA SU

MOŽEŠ LI DA PREDVIDIŠ PRAVAC U KOME ĆE

LJUDI KOD NAS SKLONI TAKVOM JEDNOM

SE DALJE KRETATI?

EKSPERIMENTISANJU?

Za mene spajanje nespojivog važi oduvek i za sve jer volim kontraste. Tako i u samom dizajnu za mene važi to pravilo. Ljudi kod nas su sve smeliji u eksperimentisanju, što se tiče mode posebno, pa često možemo videti i ekstreme. Ali, meni su draži i ekstremi nego mediokriteti. U vremenu u kom živimo sve je nekako pomešano, svi trendovi, stilovi…

Pravilo je da nema pravila! Trend jeste biti neobičan, unikatan i ja sam to prepoznala kao potrebu pojedinaca, zato je Lutkart odeća baš takva kakva jeste.

Lutkart evolucija se razvija sama po sebi i nezaustavljiva je rekla bih. Kada pogledam svoju prvu kolekciju Rađanje i ovu poslednju Eklektikos, uočavam pravu renesansu i procvat u kreativnosti. Ne mogu da predvidim u kom pravcu će se dalje razvijati Lutkart jer nemam predstavu šta sve još čuči i čeka da izađe kroz čarobni proces stvaranja.

DA LI PRATIŠ ŠTA SE DEŠAVA NA MODNOJ SCENI KOD NAS I KAKO BI OPISALA TRENUTNO STANJE? POSTOJI LI MOŽDA NEKI NOVI DIZAJNER KOJI JE SVOJIM RADOM

DIZAJNERI PRILIKOM REKLAMIRANJA KOLEKCIJE ČESTO BIRAJU MODELE KOJI ĆE U PRVI PLAN STAVITI ODEĆU, ALI GLEDAJUĆI LUTKART BLOG ZAPAO MI JE ZA OKO TVOJ NEKONVENCIONALAN IZBOR DEVOJAKA KOJE ĆE PONETI KREACIJE JER JE SVAKA

134 l decembar

PRIVUKAO TVOJU PAŽNJU?

Što se tiče modne scene u Srbiji mogu da kažem da nisam skroz upućena, ali sam sigurna da ima puno novih i talentovanih dizajnera! Svako je na svoj način originalan i upečatljiv.

Tema

Moji potencijalni kupci su ostvarene žene, žene koje cene umetnost, hrabre da eksperimentišu.

To su žene koje vole slične stvari kao ja, a neretko su to žene kojima je odeća pasija

136 l decembar

KAO DIZAJNER, KOJU MODNU EPOHU

U STVARANJE I REKLAMIRANJE TVOJIH

NAJVIŠE CENIŠ I ZBOG ČEGA?

KOLEKCIJA UKLJUČENO JE DOSTA

Kao dizajner najviše cenim modu pedesetih godina, što se da primetiti na mojim modelima. Po mom mišljenju žena je tada najlepše izgledala, sa svim svojim oblinama, prirodna i seksi. Pedesetih godina je došlo do totalne revolucije stila, odeća postaje elegantna i glamurozna. Glavne karakteristike ovog modnog perioda su figura peščanog sata koja je isticala ženske obline na pravi način, istaknut struk i voluminizirane suknje, što i jesu glavne karakteristike Lutkart modela: suknje sa žiponom, balon suknje, midi i maxi suknje pun krug, pa onda pumparice i pin up kupaći kostimi. Za sve te modele koji su nastali u Lutkart radionici zasluga pripada modi pedesetih godina.

Još jedan važan deo modne kulture iz tog perioda su pin up devojke koje su meni večita inspiracija.

POJEDINACA KOJI NEGUJU ALTERNATIVNI STIL. DA LI BI REKLA DA TI JE UPRAVO TAKVA I CILJNA GRUPA I DA LI UOPŠTE IMAŠ NA UMU PROFIL TVOJIH POTENCIJALNIH KUPACA (DA NE KAŽEM POTENCIJALNIH LUTAKA) KADA RADIŠ NA NEKOJ KOLEKCIJI?

U procesu nastajanja nove kolekcije svakako da imam viziju kakva žena bi mogla poneti te modele. Moji potencijalni kupci su ostvarene žene, žene koje cene umetnost, hrabre da eksperimentišu. To su žene koje vole slične stvari kao ja, a neretko su to žene kojima je odeća pasija… A što se tiče mojih saradnika, smatram da imam ogromnu sreću da sam okružena takvim ljudima iz sveta umetnosti. Manje-više su svi oni moji prijatelji, svi su jako talentovani i spremni za akciju.

PRAVIŠ LI I PRIDRŽAVAŠ LI SE NOVOGODIŠNJIH ODLUKA I AKO DA, POSTOJE

REKLA SI JEDNOM PRILIKOM DA TI JE VIVIJEN

LI NEKE VEZANE ZA TVOJ BREND ILI LIČNO

VESTVUD KRALJICA MODE. ŠTA JE TO ŠTO TE

TEBE KOJE POLAKO VEĆ DONOSIŠ?

JE PRIVUKLO NJENOM RADU?

Vivijen Westvud jeste kraljica! Žena koja je izmislila pank, žena koja je pomerila granice u svetu mode. Jako je cenim zbog njenih savršenih revija koje su pravi performansi, zbog načina na koji se trudi da podstakne svakog čoveka da razmišlja o planeti Zemlji koja svaki dan strada, o ekologiji, ljubavi i različitosti uopšte.

KOLIKO SE TVOJ STIL OBLAČENJA U PRIVATNOM ŽIVOTU RAZLIKUJE OD ONOGA ŠTO STVARAŠ?

Moj stil u privatnom životu je potpuno različit od onoga što stvaram za Lutkart, ali rekla bih da je esencija, izvor iz kog crpim ideje.

Svakog decembra bacam se na sumiranje onoga što je bilo, šta je moglo biti i šta više ne sme biti i odmah pravim plan za narednu godinu. Što se tiče Lutkarta tu sam poprilično stroga i trudim se da dam maksimum. Ova 2015. godina je bila veoma uspešna, imali smo dve revije, jedan performans u gradskoj kući “San letnje noći” i mnogo sjajnih editorijala! Želim da naredna godina bude još uspešnija i nadam se saradnji sa nekim divnim, novim ljudima. A neki lični planovi su... baš lični!