Plezir muški dodatak by Plezir magazin

MUŠKI DODATAK

Uvod

decembru je naša redakcija uvek posebno raspoložena, što zbog praznične euforije i pregršt razloga za slavlje, što zbog finalnog sumiranja godine i hvatanja zaleta za narednu. Ovaj decembar je poseban i po još jednoj stvari - posle malo više od dve godine postojanja ovog magazina po prvi put vam predstavljamo zaseban dodatak uz broj. Fokus našeg prvog dodatka je na muškarcima. Osvrnuli smo se na istorijat Vikinga i njihov odraz u savremenoj kulturi, donosimo vam intervjue sa modnim dizajnerima, momcima koji stoje iza zajednice Autoslavia, predloge za malo drugačiji muški šoping, a čeka vas i jedan netipičan editorijal čija je glavna zvezda oldtajmer iz ‘68. Priznajem da je bio izazov uhvatiti se u koštac sa ovakvim projektom, ali isto tako i neverovatno zadovoljstvo zbog samog iskustva, novostečenih drugara i finalnog proizvoda kojim smo svi i više nego zadovoljni. Sada nestrpljivo čekamo vaš sud. Do narednog broja, želimo vam srećom i radošću ispunjene praznične dane. Nina Simonović, Plezir magazin

Sadržaj

Životni stil

Ekologija

142

Online špartanje

152

144

Vikinzi

Životni stil Autoslavia

Moda

172

184

Vodič za šoping

Moda “Dorćolski dandy”

204

“Heroes”

Životni stil

220 U čast Balkancu

e n i l n O e j n a t r špa

Nina Simonović

The Beard Baron

YouTube kanal za sve moje drage bradonje, jer naravno da ne mogu da ih izostavim. Ovde ćete naučiti male cake: kako pravilno trimovati bradu, odrediti koji oblik i stil brade ide uz vaše lice, kako je pravilno negovati, koji češalj koristiti, ali i pronaći odgovore na sva pitanja o problemima koji prate jednu bradu. Odnedavno je Džon, koji stoji iza ovog projekta, pokrenuo i svoju liniju proizvoda za negu brkova i brade, te eto duple radosti za sve vas.

Emergency Awesome

Još jedan YouTube kanal, ali ovog puta za sve male nerdove u nama kojima nikad dosta stripova, SF-a, serija, igrica, superheroja... Čarli u svojim videima detaljno objašnjava aktuelne epizode serija, radi brakedown trejlera, izveštaje sa ComiCon-a, predviđanja za nove sezone serija, a takođe ima i svoj gaming kanal. Arrow, The Flash, GoT, Sherlock, Star Wars, Doctor Who... Trust me on this one, religiozno ćete mu se vraćati, baš kao i ja.

Urban Beardsman

Online ćoše za bradonje (pa zaboga, da li ste sumnjali?) koje se može okarakterisati kao vodič za život u malom. Kada sam prvi put naišla na sajt prijatno su me iznenadili zanimljivi tekstovi, širok dijapazon tema kojih se dotiču i njihov pristup njima. Projekat je osmišljen kao blog-magazin koji se redovno apdejtuje novim sadržajima, a tu su i njihovi nalozi na svim ostalim društvenim mrežama, jer bradata zajednica treba da se održava.

Nemanja Glumac

Instagram profil našeg talentovanog fotografa, svetskog putnika i veštog posmatrača. Pruža nam muški pogled na svet i detalje koji ga okružuju, uz često iscrpne priče sa proputovanja. Ako vam je potrebna inspiracija, ideja za naredno putovanje ili jednostavno uvid u lep(š)u stvarnost, ovo je prava adresa.

Ĺ˝ivotni stil

Vikin

POSLEDNJI PAGA

144 l decembar

nzi

ANI SEVERA

Tekst: Nina Simonović

Poslednje pagane Severa, koji su se klanjali Odinu i Toru, i dalje prati reputacija časnih i neustrašivih, oko njih se ispredaju sage i mitovi, a splet klišea im obezbeđuje besmrtnu slavu i dan danas. Pod uslovom da poginu u boju odlazili bi u Valhalu, raj ratnika, gde su ih valkire služile medovinom. Ko su, istorijski gledano bili vikinzi i koliko je veran njihov prikaz u savremenoj kulturi? Vikinzi su narod ranog srednjeg veka, preci današnjih Danaca, Šveđana, Norvežana i Islanđana. Ljudi sa severa, tj. Normani, predstavljali su strah i trepet susedima, jer se nisu libili da napadaju, pljačkaju i pale manastire, trgovačka mesta, pa čak i cele gradove. Kako su bili u nepovoljnom klimatskom području i živeli u skromnom seljačkom društvu, koristili su sve prilike za uvećanje prihoda i bogatstva, te na taj način rani srednji vek pretvorili u svoje doba. Ipak, ne možemo im pripisati samo svirepu tiraniju. Zahvaljujući moreplovačkim veštinama otkrili su Grenland i Kanadu, učestvovali u osnivanju ranih ruskih država, podsticali razvoj trgovine među narodima, a ostavili su i brojne tragove u umetnosti i književnosti.

Životni stil

Osnovne odlike društva Na početku treba napomenuti da su i među Skandinavcima postojale podele naroda, a najpoznatiji su bili Vikinzi, Normani i Varjazi. Međutim, danas je postalo uobičajeno da se svi severnogermaski narodi ranog srednjeg veka zovu Vikinzima. Svi su se međusobno sporazumevali staronordijskim jezikom (danas mu je najsličniji islandski), koristili su runsko pismo i bili politeisti. Siromašan život na Severu ih je uslovio da budu izuzetno prilagodljivi: podjednako i muškarci i žene su se bavili poljoprivredom, stočarstvom i ribarstvom. Živeli su na seoskim imanjima, u jednostavnim prizemnim kućama, dugačkim dvadesetak metara. Odeća im je bila jednostavna i neupadljiva, od hladnoće su se štitili krznom, a oba pola su rado nosila upadljiv nakit. Religija, fizički izgled i fizička sprema u kombinaciji sa mentalitetom spremili su ih za ratničke pohode. Imali su hijerarhijski uređen društveni poredak: na čelu društva nalazio se kralj (kome su uzor bili franački vladari), a

146 l decembar

jarlovi (visoko plemstvo) i glavari su upravljali pojedinim oblastima zemlje. Iako je porodica imala patrijarhalno obeležje i muškarci su bili vladari i ratnici, vikinške žene su imale bitan položaj, čak su i preuzimale ulogu glave porodice u odsustvu muža. Bavile su se trgovinom i zanatstvom, a neretko su učestvovale i u pljačkaškim pohodima.

Politeizam, paganstvo i Valhala Pagani su često prinosili žrtve bogovima kako bi pridobili njihovu naklonost. Glavnim bogovima smatrani su Odin, Tor i Frej. Odin je bio vrhovni bog, pritom i bog rata koji je gostio poginule ratnike u Valhali. Njegov sin Tor bio je bog grmljavine, uticao je na vetar i kišu te su ga seljaci veoma poštovali. Frej je bio bog plodnosti kome su prinosili žrtve za bogatu žetvu. Njegova sestra i imenjakinja smatrala se boginjom ljubavi. Podmukli bog Loki izrodio je čudovišta poput džinovske zmije Midgard i vuka Fenrija, koji su bili najveća opasnost Vikinzima. Pored raznih božanstava, verovali su i u ostala mitska bića, poput trolova, demona, patuljaka, divova i sl. Imali su jasnu sliku o

vidu hrane, pića, ljudi i životinja. Ti rituali se smatraju paganskom pretečom Božića. Često su nosili amajlije, proricali sudbinu kod čarobnjaka, a isto tako se bavili i crnom magijom. Valhala ili “dvorana poginulih ratnika” predstavljala je ratnički raj i kao takva najpoznatiji mitološki motiv kod Vikinga. Prema verovanju, samo ratnici poginuli u boju bi mogli da uđu u Valhalu, prekrivenu kopljima i štitovima. Tamo bi ih gostio sam Odin uz mnogo hrane i alkohola. Međusobno bi se borili, jer su morali da budu pripremljeni za Ragnarek. Ulazak u ratnički raj je smatran za najveću čast jednog Vikinga, te je logično što su svi bili tako neustrašivi u bojevima jer posle života na Zemlji ih je čekao još jedan u Valhali gde bi opet imali priliku za dokazivanje junaštva.

kosmosu koji ih okružuje, te su tako postojali Asgard (dvor božanske porodice Asa), Midgard (svet ljudi), Utgard (svet leda i hladnoće). Verovali su i u propast sveta, to jest Ragnarek iliti sumrak bogova, po čijem predanju će se sve sile zla obrušiti na svet i uništiti ga. Uzdali su se u moć bogova i magije da se to ne desi. Nisu imali hramove i sveštenike, ali su redovno obavljali rituale žrtvovanja: prinosili su darove u

Posmrtni običaji su imali ništa manje paganska obeležja. Pokojnika bi spaljivali: seljake uz veoma skromnu humku, a predstavnike plemstva bi položili u brod sa oružjem i zlatom, zapalili i otisnuli na more. Uz materijalne darove koje su prilagali, bila je obavezna i jedna ljudska žrtva, čiji bi se leš položio na brod uz pokojnika. Smatralo se da većina pokojnika odlazi u Hel, podzemno carstvo mrtvih koji nisu poginuli u boju.

Životni stil

Brodogradnja, pljackaški pohodi i ratovi Pomorsko umeće Vikinga bilo je nadaleko poznato. Prvi brod sagrađen oko 820. godine, bio je dugačak 21 metar. Pre plovidbe molili bi se boginji Ran, ženi boga mora Egira, koja je vladala na morskom dnu podzemnim carstvom utopljenika. Iako se jedro koristilo par vekova pre doba Vikinga, oni su ga unapredili tako da je postalo najbitniji deo broda. Krma i pramac (prednji i zadnji deo) broda bili su iste visine, što im je omogućavalo i pristajanje u plićim vodama. Metalni grbovi i zmajevske glave na pramcu upotpunjavali su izgled brodova. I dalje je nepoznanica kako su se orijentisali na moru, osim poznate činjenice da su to radili uz pomoć zvezda. Bili su najveštiji moreplovci svog doba, što im je omogućilo da otkriju nove zemlje i osvajaju teritorije. Pogrešno je uvreženo mišljenje da su Vikinzi nosili kacige s rogovima – one su se nosile mnogo pre vikinškog doba. Ratnici su uglavnom nosili svoju jednostavnu odeću – pantalone i široke košulje vezane kaišem u struku. Malo bogatiji su mogli sebi da priušte kožnu jaknu i kapu, dok su jedino predstavnici plemićkog staleža imali pancirne košulje ili metalne kacige. Za zaštitu su koristili okrugle drvene štitove, koji su imali gvozdeno ojačanje u sredini za ruku, kao i okov na ivici štita. Često su ih farbali jarkim bojama ili oslikavali prizore iz mitologije i saga. Običan vojnik-seljak borio se kopljem ili sekirom, a ostali kratkim mačevima, noževima, lukom i strelom. Iako su se borili oskudnom opremom, pobeđivali su zahvaljujući taktici iznenadnih napada kojima je prethodilo izviđanje terena. Takozvani

148 l decembar

berzerkeri, “oni koji nose medveđu kožu”, bili su neobuzdani ratnici, navodno neranjivi i vladali su drevnom magijom. Raznim opijatima su postajali besne borbene mašine koje nisu osećale bol i koje ništa nije moglo da zaustavi. Od kraja VIII veka pa do sredine XI veka Vikinzi su se širili po svetu, počevši od britanskih i franačkih obala, pa kasnije do Islanda, Farskih ostrva i Grenlanda. Skandinavski trgovci su putovali i dalje od toga, sve do Konstantinopolja i Bagdada. Ovoj ekspanziji Vikinzi mogu da zahvale kvalitetnim brodovima, hrabrim ratnicima i siromašnoj domovini. Borili su se u četama od par desetina do nekoliko stotina ljudi, gotovo nikad u formaciji prave vojske. Osnovno načelo im je bila dobit. Zarad nje su otkrivali nove predele, susretali se sa novim kulturama i veoma lako njihovo nasleđe ubacivali u svoje. Na to najviše ukazuju jezičke promene kroz istoriju. Najveću promenu predstavljalo je prihvatanje hrišćanstva, mada je trebalo oko 200 godina da do toga dođe. Čak i nakon prihvatanja nove vere, mnogi Vikinzi su nastavili da žive dotadašnjim paganskim načinom života, između dve religije, a na krštenje su gledali kao na još jedan korak do bogatijeg života i dobrih odnosa sa evropskim vladarima.

Vikinška umetnost i kultura Iako na prvi pogled ova tema deluje skromno, realnost je suprotna. Počnimo samo od konstrukcija vikinških brodova, filigranskih remek-dela kovača i duborezaca. Umetnici su bili upravo zanatlije, koji su ukrašavali brodove, vrata, zlatne i srebrne kopče, mačeve... Najpoznatije su zmajeve glave na vikinškim brodovima. Imali su svoje pismo, rune, koje su se koristile na severu Evrope više od 600 godina, kako za zapisivanje epigrama tako i u magijske svrhe. Nisu bile pogodne za zapisivanje dužih tekstova, tako da su Vikinzi mitove i sage prenosili usmenim putem. Skaldi, svojevrsni pesnici, često su kazivali svoje pohvalne pesme namenjene bogovima i vladarima. Najpoznatiji skaldi bili su starac Bragi, Tjodolf iz Hvina, Egil Skalagrimson, Gunlkaug Zmijski Jezik... Galebova staza u pesmama predstavljala je more, konj na talasima vikinški brod, a bitka se opisivala kao sudar mačeva i Odinove oluje.

150 l decembar

Vikinzi u savremenoj kulturi i muzici Vikinzi su svojim mitovima i umetničkim delima postali poznati i van Skandinavije, a njihova zaostavština doživela je najveću ekspanziju u romantizmu u Nemačkoj. Nemački romantičari su se detaljno posvetili staroj nordijskoj književnosti. Tamo su Skandinavci, sve do 1945. godine, posmatrani kao istorijski krvni srodnici. Otprilike u isto vreme, sredinom XX veka, počinje trend vikinških romana u književnosti, koji je pokrenuo Šveđanin Frans G. Bengtson romanom “Pustolovine Rede Orma” (drugi naziv: “Dugi brodovi”), prema kome je snimljen istoimeni film. Ova tema je privlačila i ljubitelje stripa, te i danas imamo svima omiljenog Hogara Strašnog. Međutim, najpoznatija je triologija “Gospodar prstenova”, koju je 1954/55 napisao Dž. R. R. Tolkin.

Na Oksfordu je predavao srednjevekovni engleski jezik i književnost, a pritom je dobro poznavao i staronordijski jezik i islandsku književnost srednjeg veka. Sva njegova znanja su kulminirala pomenutim delom, u kome je lik Gandalfa tesno povezan sa bogom Odinom. Vikinške sage su pronašle put i do mu-

zike osamdesetih godina prošlog veka, kada se elementi nordijskog folka spajaju sa hevi metalom i rezultiraju viking-metalom. Začetnikom se smatra švedski bend Bathory sa albumom “Blood Fire Death”, a u stopu ih prate norveški bendovi Burzum i Enslaved, finski Korpiklaani... Danas se popularna kultura teško može zamisliti bez Vikinga. Najsvežiji primer za to je serija “Vikings” u produkciji History Channel-a, kao i film “Viking” ruskog režisera Andreja Kravčuka, čija se premijera očekuje decembra 2016. godine. Ostaje samo pitanje koliko se dotiču istorijske realnosti. A da li je divlji narod sa severa zaslužan i za vraćanje brade među našim muškarcima? Vraćanje prirodi i svom izvornom izgledu? Don’t even get me started on that...

Životni stil

PONTIAC FIREBIRD 400 CONVERTIBLE

152 l decembar

Tema

OVA PRVA GENERACIJA KABRIOLET VERZIJE PONTIACA FIREBIRD IZ ’68 NALAZI SE U PEĐINOM VLASNIŠTVU VEĆ TRI GODINE. KUPIO GA JE U KALIFORNIJI, GDE JE KOD PRETHODNOG VLASNIKA BIO OD ’76. RESTAURIRAN JE ’99, A BOJA KAROSERIJE, UNUTRAŠNJOSTI I KROVA OSTALA JE ORIGINALNA. PREMA PEĐINIM REČIMA, PO GRUBOJ PROCENI DANAS IH JE OSTALO OKO 500, DOK U OVOJ AUTUMN BRONZE BOJI POSTOJI SAMO JEDAN. ZAPANJUJUĆA JE ČINJENICA DA POTROŠNJA OVOG KLASIČNOG AMERIČKOG “MUSCLE” AUTOMOBILA PO GRADSKIM USLOVIMA VOŽNJE IZNOSI 33L NA 100KM.

154 l decembar

Tema

156 l decembar

Tema

158 l decembar

Tema

160 l decembar

Tema

162 l decembar

AUTOSLAVIA ČUVARI AUTOMOBILSKOG NASLEĐA STARE JUGOSLAVIJE

164 l decembar

Tekst: Nina Simonović Fotografije: Miloš Nikodijević

arama oko glave? Tu. Mačkaste naočare? Tu. Crveni karmin na usnama? Tu. Spušteni krov na oldtajmeru iz ’68? Tu. Potpuno sam opremljena, krstarenje Firebirdom ulicama Beograda može da počne. Pa šta ako je 1. decembar, dovoljno je sunčano i dovoljno nas nije briga što nas ljudi u prolazu čudno gledaju. Jer nama je lepo. Jer, ljudi moji, ovo je čist hedonizam. Kada sam se dogovarala sa ekipom koja stoji iza Autoslavie oko ovog intervjua, Miloš je znalački predložio kako mi treba “potpuno Autoslavia iskustvo”, što je obuhvatalo vožnju oldtajmerom, prisustvovanje fotkanju istog i razgovor sa vlasnikom automobila - jer kako ću da pišem o oldtajmerima ako se ne provozam u jednom? Nije me bilo teško nagovoriti. Fotkali smo na dve lokacije, to jest Miloš je fotkao dok smo Peđa, vlasnik automobila, Đorđe, druga trećina Autoslavie i ja nonšalantno posmatrali sa strane. Nakon vožnje opisane u prvom pasusu (btw, mislim da je jasno da sam se radovala kao malo dete kada dobije novu sjajnu igrač-

ku) otišli smo na kafu kako bi mi detaljnije pričali o svom projektu. Miloš i Đorđe su podelili sa mnom kako su počeli ovaj projekat, kako su oborili internet već prvom objavom na sajtu, kako je voziti se Titovim Mercedesom (da, dobro ste pročitali), i da li entuzijasti poput njih imaju najomiljenijeg oldtajmera i zašto ne. Filip, poslednji član Autoslavia redakcije, opravdano je kasnio na intervju ali je to brzo uspeo da nadoknadi. Prva kafa - polako ali sigurno me uvlače u svoj svet oldtajmera i zanimljivih priča koje stoje iza istih. Druga kafa - kupljena sam, već razmišljam koji bih oldtajmer ja posedovala u svojoj fiktivnoj garaži. Kada se sve sabere i oduzme, ova tri momka, koliko god bili različiti, zajedno čine jednu koherentnu celinu a taj njihov vajb se uspešno preneo i na sajt i njihove priče. Primedba autora: Kao što već i možete primetiti, ovo neće biti klasičan intervju po principu pitanje-odgovor. Prenosim vam tok našeg razgovora, nadam se da ste već skuvali sebi kafu i pomno pratite jer počinjemo.

RECITE MI KAKO SE RODILA IDEJA ZA OVAJ PROJEKAT I KAKO STE SE ODLUČILI ZA IME AUTOSLAVIA?

M: Ideju smo počeli da razvijamo početkom 2013. godine, a sajt je zvanično krenuo sa radom u septembru iste godine. Nekako se desio spoj znanja koje poseduješ i onoga što voliš i to je rezultiralo sajtom o automobilima. Sva trojica obožavamo oldtajmere, jednostavno su vidno istaknutiji na ulici od novih plastičnih automobila. Shvatili smo da ne postoji nijedan portal na prostoru bivše Jugoslavije koji radi tako nešto na temu oldtajmera. Sa Đorđem sam već sarađivao na neki sličan način, i tako smo krenuli da razvijamo koncept. Što se tiče imena, u moru ideja Autoslavia je prosto isplivala na površinu jer obuhvata sve ono čime se mi bavimo, a to su oldtajmeri na prostoru bivše Jugoslavije. Znaš, najveća motorizacija se desila za vreme velike Jugoslavije, od 50-ih, 60-ih godina ljudi su počeli da kupuju Fiće. Od domaće proizvodnje do uvoznih automobila, oni su počeli da ulaze u svakodnevicu tadašnjeg života. Tu su počela da se razvijaju prva sećanja i prve emotivne veze ljudi i automobila. Auto jeste gomila metala, ali on postaje takoreći član porodice. Dešava se velika promena ovde kroz taj način industrijalizacije. Vezali smo automobil i Jugoslaviju i dobili Autoslaviu, iako nismo neki jugonostalgičari. U septembru smo izašli sa prvom reportažom na sajtu sa skupa ”24 sata elegancije”. Đ: Na taj skup dolaze ozbiljni automobili iz inostranstva i želeli smo baš tom reportažom da pokrenemo sajt. Niko nije očekivao tako detaljan izveštaj sa događaja koji je krajnje automobilistički, tako da smo oborili internet već posle prvog posta. (smeh) Ne, zaista nam je pao sajt jer nismo očekivali toliku posetu. I tako smo polako ali sigurno nastavili

166 l decembar

da se razvijamo, evo već malo više od dve godine. Tekstovi koji su glavna okosnica svega bave se nasleđem, koje je informativna rubrika jer priča o tom automobilskom nasleđu ali kroz lične priče i iskustvo posedovanja automobila. Nije bitno da li ga vlasnik ima tokom cele svoje vozačke karijere ili samo par godina. M: Pa da, prva ideja nam je bila da svake nedelje predstavimo po jedan oldtajmer. KAKO NALAZITE OLDTAJMERE, LJUDE I PRIČE KOJE STOJE IZA NJIH? DA LI SE ORIJENTIŠETE ISKLJUČIVO PREMA AUTOMOBILIMA KOJI VAM SE DOPADAJU ILI I PRIČE IMAJU TU UTICAJA?

Đ: Malo više idemo ka tome da priča bude dobra, na primer, da znamo da se automobil ne prodaje već da ga vlasnik brižljivo čuva, tj. da će priča automobila nastaviti da se razvija. Bilo je kod nas i manje i više atraktivnih automobila ali ljudi bolje reaguju na automo-

IZVINI, PREKINULA SAM TE MALOPRE KADA SI PRIČAO O AUTOMOBILSKOM NASLEĐU. KOJIM SE JOŠ TEMAMA BAVITE NA SAJTU?

Đ: Osim nasleđa, imamo i rubriku regionalnih oglasa, ali tu nalazimo samo automobile koje zaista vredi kupiti ili restaurirati. Takođe pokrivamo i skupove i kult, koji obuhvata istorijsku priču o automobilima. KOLIKO JE CENA OLDTAJMERA REALNA U ODNOSU NA SAM KVALITET AUTOMOBILA?

bile koji su im emotivno bliži. M: Da, jedan Fića ili Reno 4 može mnogo bolje da prođe na sajtu od ovog današnjeg Pontiaca. Zato što mnogi kod nas imaju emotivna sećanja vezana za Fiću: s njim su išli na more, ili ga je nečiji deka vozio i slično. Đ: To je baš izuzetak za sve druge automobilske sajtove. Najnormalniji automobili su oni koji proizvode najviše emotivnih reakcija. DA LI VAS VLASNICI SAMI KONTAKTIRAJU JER ŽELE DA SE I NJIHOV AUTO NAĐE NA VAŠEM SAJTU?

M: Na početku smo imali par automobila u rezervi. Ja sam preko oglasa kontaktirao Peđu, tako smo se upoznali, i iz toga se nastavilo prijateljstvo. Onda se proširi priča, jedan te preporuči drugom i ljudi krenu sami da se javljaju. Širenje kontakata je najbolje na skupovima oldtajmera. Sada imamo čitave spiskove svih koji treba da dođu na red.

M: Ma nije uopšte realna. Ali oldtajmer je jedan materijalni predmet koji pored emotivne i istorijske vrednosti dobija i na raritetu. Ti automobili polako nestaju. Evo jedan banalan primer: kada smo krenuli da radimo sajt Fića je koštao oko hiljadu evra, a sada je već 3-4. Ako se to posmatra u odnosu na nove automobile gde dobijaš klimu i razne garancije, ovo apsolutno nema veze sa realnošću. Oko oldtajmera moraš mnogo da se brineš, ali on je nešto što ti pruža mnogo uspomena i mnogo više vredi od novih automobila. Jednostavno, da bi dobio sve to moraš da uložiš mnogo truda. Svi ljudi koji poseduju oldtajmere su veoma prijatni i druželjubivi. Jer kad je neko spreman da žrtvuje svoje vreme i živce i uloži trud u očuvanje jednog automobila, on po difoltu ne može da bude loš. Njemu se ta uložena ljubav kasnije vraća makar i kroz jednu vožnju. Đ: Da, nikada nismo naišli na neku negativnu osobu. To prosto okuplja određenu grupu ljudi koja sve to radi isključivo iz ljubavi. Veoma dobro smo se povezali sa svim ljudima čije smo automobile predstavljali. Eto još jednog primera kako ti automobili lako povezuju ljude.

OTKUD VAŠA LJUBAV PREMA AUTOMOBILIMA?

KADA SMO VEĆ KOD ŽENA, DA LI MISLITE DA

MISLITE DA TO IMA VEZE SA POLOM?

MOGU DA VAM PARIRAJU U LJUBAVI, PASIJI,

M: Da citiram jednog poznanika “Automobil je nešto što se dobija po rođenju”. Nije vezano za pol, nas dosta čitaju i žene. Žene koje vole estetiku i naše priče su im zanimljive za čitanje. Kada pišemo tekstove, namenski ih ne adresiramo samo muškarcima određenog doba. I takođe nemamo mnogo tehničkih detalja u tekstovima. Više se držimo emocija i iskustva, baš kao i ti danas. Autoslavia je zajednica, ako neko uslika oldtajmer na prostoru bivše Jugoslavije i podeli na Instagramu uz #autoslavia to odmah dolazi i do nas, i do svih koji prate sajt. To je taj momenat zajednice. Mi smo je pokrenuli kako bi mogla sama da se širi. Instagram nam je baš veliki uspeh jer se sve na toj mreži razvilo spontano.

168 l decembar

ZNANJU PREMA AUTOMOBILIMA? JESTE LI SE SUSRELI SA ŽENOM KOJA JE FANATIK ZA AUTOMOBILE?

M: Naravno, ljubav je apstraktni pojam i ne može da se meri na skali. Đ: Imali smo devojku Mašu koja je kupila Minija i restaurirala ga sa svojim dečkom. Dosta se razume i potpuno je ravnopravna kao i svi ostali vlasnici sa kojima smo radili. Drugo, oldtajmer se nekako drugačije posmatra od ovih savremenih automobila. HAJDE DA MI OBJASNITE ŠTA SE TAČNO PODRAZUMEVA POD OLDTAJMEROM? TO JE MOŽDA TREBALO NA POČETKU DA VAS PITAM.

M: Ima tu dosta tehničkih detalja, ali generalno može da se posmatra kao stariji od 30 godina mada to bi sada već bilo neko ’84 godište što i nije baš reprezentativno, jer oni već liče na savremene plastificirane automobile. U Nemačkoj su radili jedno istraživanje u kome su došli do zaključka da će svaki automobil rađen do ’76 moći ručno da se restaurira, a već posle te godine kreću modeli za koje je potrebna mašina i tehnologija i to neće moći da se sačuva. Tako da eto neka granica bude ’76 godina. KOJI JE VAŠ OMILJENI OLDTAJMER?

Đ: Na to pitanje je nemoguće odgovoriti. Mada ja volim evropske automobile generalno. M: Slažem se, s tim što bih ja mogao da suzim izbor na italijane.

da negde, barem u jednom kadru bude sačuvano. To je bio jedini slučaj gde smo bili u samom centru, obično se sklanjamo po obodima grada. Tu Miloš radi neverovatno dobar posao, jer ume da prepozna pravu atmosferu i poveže lokaciju i automobil.

RECITE MI KAKO BIRATE LOKACIJE ZA FOTKANJA? ČITAJUĆI PRIČE NA SAJTU DOŠLA

KOJA PRIČA VAM JE NAJDRAŽA OD SVIH KOJE

SAM DO ZAKLJUČKA DA SVAKA PREDSTAVLJA

STE DO SADA URADILI?

CELINU - AUTOMOBILA, LOKACIJE I PRIČE IZA NJEGA. SVE SE NEKAKO PRIRODNO NADOVEZUJE.

M: Uglavnom namenski. Pre početka rada sajta prepešačio sam Beograd uzduž i popreko tražeći zanimljive lokacije, kako bismo znali čime raspolažemo. Biramo rustične lokacije, jer ako te automobil vraća u određeno vreme, to treba da učini i lokacija. Izbegavamo gužve i gradske uslove. Đ: Zapravo, na jednom fotkanju smo uhvatili Geozavod onakav kakav je trebalo da ostane, bez ovog kružnog toka. Ispred njega smo fotkali jedan Cadillac, jedino je to bio izuzetak jer smo želeli da sačuvamo uspomenu na zgradu Geozavoda. Prosto sve to može da nestane u jednom trenutku i želimo

M: Nešto najzanimljivije što smo radili jesu Titovi automobili. Niko ih do tada nije obradio na taj način. U to vreme sajt je radio otprilike mesec dana. Ti automobili su famozni, svi su znali za njih i opet se tu vraćamo na onu emotivnu povezanost, sada su ostali manje-više zaboravljeni u garaži Garde Vojske gde više niko ne može da ih vidi. Jedan mail Vojsci Srbije je bio dovoljan da stupimo

u kontakt s njima i dobili smo odobrenje od načelnika Generalštaba za fotkanje. To nam je dugo bio najčitaniji tekst na sajtu i zaista je bio pravi doživljaj raditi na tome. Đ: To nam je istorijski najvrednija priča koju imamo, pritom je veoma iscrpna i sa dosta fotografija kako bi makar malo preneli sve detalje.

AUTOSLAVIA SE TAKOĐE BAVI I IZNAJMLJIVANJEM OLDTAJMERA, ZAR NE?

M: To je još u začetku. Primetili smo da postoji potražnja među ljudima, kontaktiraju nas uglavnom ako su im potrebni za neko fotkanje, venčanje i slično. Tako da smo rešili da budemo posrednici između vlasnika oldtajmera i svih zainteresovanih za rentiranje istih. Plan je da do proleća zaživi sajt za to.

ŠTA VAM JE NAJDRAŽE U OVOM POSLU, OSIM ŠTO UPOZNAJETE LJUDE I FOTKATE LEPE

OSIM TOGA, U KOM PRAVCU AUTOSLAVIA

AUTOMOBILE?

NASTAVLJA DA SE RAZVIJA U BLIŽOJ

Đ: Pa to je to. (smeh) Radimo ono što zaista volimo i osećam da ostavljamo tragove, jer na našim prostorima bilo šta što je vezano za automobilsku kulturu baš slabo zabeleženo. Pokušavamo da očuvamo nasleđe, imamo efekta u društvu, koliko god bio mali ali ipak se nešto dešava. M: Osećamo se kao na nekoj misiji, taj momenat kad shvatiš da je Autoslavia automobilska država u malom, svi se povezuju kroz jednu novu prizmu, zbližavamo ljude. Mi zapravo i nismo svesni koliki je naš uticaj u automobilskom svetu na našim prostorima, ljudi nam to stalno ponavljaju ali mi samo nastavljamo da radimo ono što volimo. Ovo je idealan život i idealna karijera. DA LI VI LIČNO POSEDUJETE NEKI OLDTAJMER?

Đ: Imam srećno garažiran BMW iz ’72. godine, tek treba da radim na njegovoj restauraciji. To je to za sada, mada bih voleo da jednog dana imam veliku garažu koja bi mogla da primi najmanje desetak oldtajmera.

170 l decembar

BUDUĆNOSTI?

M: Želimo da objavimo knjigu sa svim dosadašnjim fotografijama i pričama sa sajta. Primetili smo da na srpskom jeziku ne postoji takvo izdanje. Takođe radimo i kalendare, isto sa našim autorskim fotografijama. Đ: Želja nam je i da češće radimo predstavljanja automobila kroz kratke video priče na našem YT kanalu.

A onda nam se pridružio i Filip i odmah krenuo sa svojom pričom: F: Ja imam Citroen GS iz ’79. godine i imam garažu za razliku od Đorđa koji rentira garažu, a ne vozi svoj auto. (smeh) Taj Citroen je upravo razlog zašto kasnim, jer je kod majstora trenutno. Takođe je razlog zbog koga sam se pridružio timu Autoslavie par meseci nakon početka rada sajta. Obratio sam im se mailom sa sve “Poštovani bla bla” i eto, bili su ljubazni da me prime u redakciju.

(smeh) Zaista super sarađujemo i još bolje se družimo. IMAŠ LI TI NEKU OMILJENU PRIČU IZ DOSADAŠNJEG OPUSA?

F: Posebno mi je draga jedna od najnovijih priča, a to je Citoren CX fotkan ispred Vazduhoplovnog muzeja, zato što je to bračni par od 85 godina koji je proputovao ceo svet, neviđeno su skromni ali imaju neke neverovatne priče. Oni su mi genijalni, kao i vlasnici Minija. KOJI TI JE NAJZANIMLJIVIJI MOMENAT U OVOM POSLU?

F: Celo to redakcijsko druženje i naša putovanja na skupove. Zanimljivo je kad sedneš u neki auto i ne znaš kako će da se ponaša i da li će izdržati put od 100-200km ili će stati posle 18km, kao što nam se već desilo. (smeh)

Moda

172 l decembar

GENT REBEL “DORĆOLSKI DANDY” KAO BUNTOVNI DŽENTLMEN

Intervju: Nina Simonović Fotografije: Marko Marković, Nenad Matić, Dragan Jovanović

ŠTA JE TO SPREZZATURA? ŠTA ČINI DOBRO ODELO? KO JE SVE DANAS DŽENTLMENPOBUNJENIK? KAKO IZGLEDA VODITI ITALIJANSKI LAJFSTAJL NA KALDRMI BEOGRADA? O SVEMU OVOME NAM PRIČA GORAN PERIŠIĆ, AUTOR PROJEKTA GENTREBEL, KOJI SE ODLUČIO DA NAKON VIŠEGODIŠNJE KARIJERE U IT-JU SLEDI SVOJU PASIJU PREMA MUŠKOJ MODI

KAKO SI SE ZAINTERESOVAO ZA MODU, KROJEVE I MATERIJALE?

To datira još iz osnovne škole, prvenstveno preko kalča – italijanske lige. Italijani su nama uvek bili zanimljivi zbog tog šminkerskog načina oblačenja, a pogotovo je poslednjih godina sve popularnije da se fudbaleri oblače malo ekstravagantnije. U vreme kada sam počeo da se interesujem za modu informisanost je bila na niskom nivou, tada čovek nije imao percepciju mode kao danas. Zatim sledi moj prvi odlazak u Italiju i Rim ’98. Italija je zemlja koja je kanalisala moj put, što se i vidi po fotografijama i nekim postovima na sajtu, veoma mi je bliska po senzibilitetu. Otkrivajući dalje svet mode, prvo sam vizuelno počeo da kapiram stvari: ovo mi se sviđa a ovo ne,

174 l decembar

ove boje idu dobro sa ovim i slično, da bih kasnije počeo da se interesujem i oko materijala i krojeva. AUTOR SI SAJTA I BLOGA GENTREBEL NA KOME SE BAVIŠ PROBLEMATIKOM MUŠKE MODE I LAJFSTAJLA, A PRITOM GA KARAKTERIŠU INFORMATIVNI TEKSTOVI I DOBRA FOTOGRAFIJA. KAKO SI SE ODLUČIO NA OVAJ KORAK, IMAJUĆI U VIDU DA NA NAŠIM PROSTORIMA NEMA MNOGO MUŠKIH BLOGERA?

Taj moj projekat i sajt GentRebel je rezultat moje želje da postanem bloger i da se time bavim ozbiljno. Pre skoro dve godine mi se rodila ideja za biznis vezana konkretno za mušku modu, kada sam i počeo malo ozbilj-

nije da razmatram mušku garderobu. Već tada sam počeo da sklapam u glavi kockice kako bih mogao sve to da spojim. Tada sam se bavio IT-jem i digitalnim marketingom, pa mi je bilo logično da to bude blog, odnosno sajt. Prvo sam pokrenuo Facebook stranicu na kojoj sam delio svoje afinitete prema muškoj modi i trebalo je malo vremena da ta stranica preraste u blog, da sve sastavim, napišem, jer sam sam radio celokupan sajt. Startovao je pre par meseci. Nema komercijalnu stranu za sada, ali nadam se da hoće u bliskoj budućnosti. On je samo jedna od kockica moje ideje koju bih voleo da realizujem u narednih par godina, a to je krojački atelje u kome će se praviti muška odela po meri, i gde bi ljudi mogli da custom-izuju odevne predmete baš po svojoj meri.

Mislim da ljudi ne treba slepo da prate trendove, veÄ&#x2021; da im isti budu samo inspiracija za liÄ?ni stil u kome se oseÄ&#x2021;aju dobro. U Ĺživotu je generalno bitan sklad

176 l decembar

Moda

OSIM ŠTO VODIŠ SVOJ SAJT I PLANIRAŠ DA OTVORIŠ KROJAČKI ATELJE, NA KOM MESTU SE NALAZIŠ SADA U MODNOM SVETU?

Posle mnogo godina sam napravio potpuni zaokret u karijeri, iz IT-ja sam prešao u modnu industriju. Od pre 7-8 meseci radim za modni brend Massimo Dutti ovde u Beogradu. To je samo još jedan korak ka realizovanju mog cilja, jer ja nemam tehnički background da bih mogao odmah da dizajniram odeću. Sve te ideje koje bih voleo da realizujem nisu male, i u sve to ulazim sam, bez ikakve zaleđine. Potrebno je tu dosta vremena, energije pa i sreće da se kockice poklope pa da napravim najosnovniji set-up. A vidim da postoji tražnja kod ljudi. Da ne ulazimo sada u domen ručne izrade odela kao što rade u Engleskoj, Italiji ili Francuskoj, što se smatra vrhuncem izrade odela, tzv. bespoke tailoring koji i kod nas polako uzima maha. U poslednje vreme sam počeo malo i da šijem, to je jedna od stvari koje bih voleo dobro da savladam. Posećujem jednog deku krojača, koji se više od pedeset godina bavi time. Baš je stara škola, sa juga Srbije. Od njega pokušavam da naučim neke osnovne stvari i cake. ŠTA ČINI DOBRO ODELO, OSIM DOBROG KROJA I KVALITETNOG MATERIJALA?

Dobro odelo čini taj ko ga nosi. Sve je pitanje karaktera. Materijal i krojačeva ruka su takođe dve najbitnije stvari.

178 l decembar

Po mom mišljenju, džentlmen treba da teži ekvilibrijumu između unutrašnjeg i spoljašnjeg. Ne znam ko je nametnuo to da džentlmen treba samo spolja dobro da izgleda, baš naprotiv, potrebno je imati i unutrašnji sklop. Ima sve manje ljudi koji odišu džentlmenstvom kako spoljašnjošću tako i unutrašnjošću NA SVOM SAJTU ČESTO SPOMINJEŠ SPREZZATURU. UPOZNAJ NAS MALO VIŠE SA TIME ŠTA SVE ONA ZNAČI I OBUHVATA.

Sprezzatura je nonšalantna elegancija. Kada vidite muškarca koji se obukao zanimljivo sa dosta detalja, iako izgleda nonšalatno, on je potrošio dosta vremena razmišljajući kako da uklopi boju čarapa ili tačkice na njima sa kravatom, ili narukvicu sa bojom cipela. Taj proces kada za nekoga kažeš da izgleda nonšalantno, elegantno, pristojno - nije lak. Nasuprot minimalizmu gde je sve svedeno i skladno, sprezzatura je stil izbalansirane šarolikosti. I ja težim ka njemu što se može videti po detaljima. Dosta je bliska dandy stilu. Prijatelji su počeli da me zovu “dorćolski dandy” što je meni veoma simpatično.

Dobro odelo Ä?ini taj ko ga nosi. Sve je pitanje karaktera. Materijal i krojaÄ?eva ruka su takoÄ&#x2018;e dve najbitnije stvari 180 l decembar

KOLIKO SU MUŠKARCI NA NAŠIM PROSTORIMA OTVORENI ZA EKSPERIMENTISANJE SA BOJAMA, KROJEVIMA, MATERIJALIMA? KAKO SE IZBORITI SA PREDRASUDAMA KOJE PRATE LEPO ODEVENE MUŠKARCE KOD NAS?

Sve je stvar karaktera, a i svetu se ne može ugoditi. Ako čovek želi da ispuni na određeni način svoj stil života, mora te dve činjenice da ima na umu. Uzeću banalan primer - ako nosim blejzer sa duplim kopčanjem i u njemu se osećam prijatno, ako sam to ja, ako se saživim sa odevnim predmetom to će se i primetiti i tada ljudi kažu “njemu to dobro stoji”. To je stanje svesti i karakter koji je potrebno imati. A uvek ima zluradih ljudi i ne treba se mnogo opterećivati. Druga strana medalje je to što uvek postoje neke norme pod koje, hteli ne hteli, svako od nas potpada. Mislim da ljudi ne treba slepo da prate trendove, već da im isti budu samo inspiracija za lični stil u kome se osećaju dobro. U životu je generalno bitan sklad. Ne možemo mi biti druga Italija ili Engleska, to je determinisano našim podnebljem i običajima. Ali činjenica je da je Beograd otvoren, upija sve. Ja nisam zadovoljan na koji način se oblače beogradski muškarci. Ima mnogo ponovljenih stvari, npr. džins. Tu bih voleo da vidim promene, jer postoje komercijalni brendovi koji nude dobre pantalone koje se, opet, dalje mogu uklapati i sa patikama. Međutim, viđam po gradu i starije ljude, na kojima se primećuje sprezzatura – nose narukvice, ešarpu vezanu na malo drugačiji način, košulju sa isečenom kragnom i slično. Ljudi se generalno kod nas oblače samo u skladu sa nekom prilikom. Potrebno je da čovek da samo malo slobode sebi. Ceo moj projekat GentRebel je tako i nastao. Upravo je džentlmen taj koji je pobunjenik, ali je nekako nestao u poslednje vreme.

Nasuprot minimalizmu gde je sve svedeno i skladno, sprezzatura je stil izbalansirane šarolikosti. I ja težim ka njemu što se može videti po detaljima. Dosta je bliska dandy stilu. Prijatelji su počeli da me zovu “dorćolski dandy” što je meni veoma simpatično

ŠTA KARAKTERIŠE JEDNOG DŽENTLMENA?

dobro odelo. Momo Kapor je donekle uzor života nama Beograđanima. Korto Malteze, autora Huga Prata, je moj omiljeni fiktivni lik. Sve ono što ja ne mogu da budem to je Korto Malteze, moj alter ego. POŠTO TEŽIŠ ITALIJANSKOM VAJBU I NAČINU ŽIVOTA, KOJA MESTA RADO POSEĆUJEŠ U BEOGRADU A DA ODGOVARAJU TVOM SENZIBILITETU?

ŠTA MUŠKARCI, KOJI SU ZALJUBLJENICI U MODU, PRVO PRIMETE NA ŽENI?

Koliko god to nekome zvučalo čudno, ja prvo primetim obrve i ruke. Inače primećujem i garderobu, ali to je već deo profesionalne deformacije. Volim kada se žena oblači u stilu koji je sličan mom. Smatram da je haljina ultimativni izraz ženstvenosti.

Volim kafeterije. Ja sam možda treća osoba u Beogradu koja je držala kafeteriju (posle Koffeina i Pržionice) nalik onima koje sada uzimaju maha. Imam istančan ukus kada je kafa u pitanju. Često posećujem Javu na Senjaku, ali i Koffein u Uskočkoj zbog prijatelja. DA LI JE TVOJA LJUBAV PREMA VESPAMA PRIRODNI PRODUŽETAK ITALIJANSKOG

GDE TI VOLIŠ DA KUPUJEŠ ODEĆU?

Uglavnom su to Dutti, Zara, Gagliardi... a kada se zadesim u Italiji vrlo rado nalazim i kupujem brendove koji su ovde nepoznati, tipa Gutteridge, Del Mare, Bottega del Sarto... KOLIKO TI JE BITNA UMETNOST, DA LI I TU NALAZIŠ INSPIRACIJU ZA MODU I SVOJE ODEVNE KOMBINACIJE?

Inspiraciju za modu nalazim u svemu, u muzici, književnosti, umetnosti, malim stvarima... trenutno najviše pratim stručnu literaturu, a svakodnevno čitam Politiku, pratim izložbe u gradu. Što se tiče književnosti, najviše mi leže klasici autora poput Dostojevskog i Kafke. Oni su timeless kao i jedno

182 l decembar

LAJFSTAJLA NA KALDRMI BEOGRADA?

Moji prijatelji i ja već dugo vozimo (retro) vespe, imamo jedno neformalno udruženje koje se zove "We ride everywhere" i povremeno se okupljamo. Povezali smo se sa momcima iz Autoslavie kako bismo napravili priču o vespama koja je objavljena na njihovom sajtu. Imamo ideju da radimo i jedno fotkanje koje bi povezalo GentRebela sa nekim oldtajmerom. DA LI POSEĆUJEŠ NEKE BERBERNICE, KAKO SE NEGUJEŠ?

Imam svog stalnog frizera, ali planiram da posetim i The Barbers shop jer sam čuo dobre preporuke za njih. Super mi je taj kult bradoholičara. Za bradu koristim preparate

jednog italijanskog proizvođača koji je odličan i za kosu. KOJE FASHION IKONE PRATIŠ, I KO TI JE OMILJENI DIZAJNER?

U principu nemam omiljenog dizajnera, ali mi se sviđa šta prave Bottega Veneta, Loro Piana, Cerruti... Putem društvenih mreža sam otkrio dosta ljudi koji nisu mnogo poznati u opštim svetskim okvirima, ali imaju svoje pratioce i svoj jedinstveni stil koji se meni mnogo dopada. Ono što je meni top jesu krojači, to su ljudi koji znaju sve to da iznesu. Fabio Attanasio je meni bio uzor za

sve ovo, on obilazi ljude po Italiji i širom sveta koji se bave kraftmenšipom i od toga pravi priče. Čak sam ga i upoznao jednom prilikom u Beogradu u okviru manifestacije “24 sata elegancije”. On živi svoj san na isti način kao što to rade umetnici, glumci, slikari... Volim brend Liverano& Liverano iz Firence. Veliki brendovi poput Armanija, Dolče Gabane i drugih jesu kvalitetni, ali nisu jedinstveni. A sprezzatura zahteva jedinstvenost, detalje koji te izdvajaju iz mase. Nebitno da li je to druga boja konca poruba, rupe za dugme na blejzeru ili kragna u drugom dezenu, to je ono što custom made dozvoljava.

Životni stil

Personalizova u kvalitetan š ZA SVE VAS KOJI VOLITE DA SE IZDVAJATE IZ UŠTOGLJENE MASE, PRIPREMILI SMO OVAJ MINI VODIČ ZA ŠOPING SA AKCENTOM NA HANDMADE I DIZAJNERSKU PROIZVODNJU ODEĆE I OBUĆE, KAO I PRIRODNU PROIZVODNJU ŠTO SE TIČE KOZMETIKE.

Pripremila: Nina Simonović

Nevena Kragić

Curious Leather Crafts

Obuća Rish (Ristić)

184 l decembar Pray Eyewear

Star Wars Wear

NV Bracelets

an vodič šoping

DD Handmade Shoes

Đorđe Baščarević

Lejzi

Klasa

Škrabac

Zolika Leather Goods

Beard Jam

Tied Up mašne

VT mašne

Prirodna kozmetika Nuppu

Moda

Intervju: Jovana Knežević

Detalji

KOJI ĆE ZAČINITI VAŠ STIL Za dobro obučenog muškarca, detalji su bitna završnica celokupnog stajlinga. Opšte poznato je i da se stil krije u detaljima. Aksesoari, od onih sitnih poput nakita, manžetni do cipela nekad mogu samo začiniti, a nekada i biti najbitniji detalj čitavog autfita. Naša dva sagovornika, koji se uspešno bave muškom modom i detaljima dali su odgovore kako oni gledaju na modu u Srbiji i samo za vas dali predloge i ideje za originalne, muške stajlinge.

186 l decembar

VELJKO TOMOVIĆ dizajner VT mašni

GDE NALAZITE INSPIRACIJU ZA VAŠE MAŠNE?

Inspiraciju nalazim svakodnevno u raznim stvarima. Kako kroz lično raspoloženje i onako kako se taj dan osećam, preko okruženja, ljudi i prirode. Uvek može da se nađe inspiracija ako se gleda iz nekog drugog ugla, zaobiđu stereotipi i pravila. OPIŠITE VAŠ LIČNI STIL?

Ne bih mogao da ga opišem u nekoliko rečenica niti da kažem da je nešto, striktno moj stil. Volim da eksperimentišem i uvek ubacim neki novi detalj, spojim nespojivo ali da opet ima nekog smisla i da može da se iznese na odgovarajući način. Kao bivši sportista volim i sportski fazon mada danas mnogi ne mogu da me zamisle tako, iako sam veći deo svog života proveo u sportskoj opremi.  KAKO STE POČELI DA SE BAVITE MODOM?

Uvek sam voleo modu i muške aksesoare. U svet mašni sam ušao pre četiri godine ali i pre toga sam pratio modu i voleo da uvrstim u svoj autfit neke novine koje nisu nešto što

može svakodevno da se vidi na ulicama, ali bez ekstravagancije. Nikada se nisam povodio i striktno pratio modne trendove, nosim ono što volim i u čemu se lepo osećam, a da li je to deo modnog trenda ili ne, nije na meni da sudim. KOJI SAVET BISTE DALI OSOBI KAKO DA PONESE VAŠ RAD?

Prvi i osnovni savet koji dajem svim mojim kupcima je da uvek uzimaju ono u čemu će se lepo osećati ali i da nekada probaju da prošire vidike kada je u pitanju njihov stajling. To vezujem za hrabrost, jer ćesto se dešava da se neka kombinacija svidi mušteriji ali se plaši tuđih komentara bez obzira što izgleda dobro, a i sebe su navikli da vide u jednom stilu i teško prihvataju novine. Na sreću, situacija se dosta promenila poslednjih godina i sada su muškarci dosta slobodniji kada je moda i kombinovanje boja u pitanju. Naravno, sve treba da bude sa sti-

lom i merom. Jedna od najvećih satisfakcija mi je to što mi ljudi govore da sam na neki način uticao na mušku modu i promenio svakodnevni stajling jednog muškarca. ZAŠTO BAŠ MAŠNE?

Mašne su, takoreći, došle na red. (smeh) Kao što sam već rekao, oduvek sam bio ljubitelj muških aksesoara i zanimljivih stajlinga, od kariranih kravata, preko ešarpi, zanimljivih čarapa i pantalona u raznim bojama. Kako u tom momentu (kada je brend nastao) nisam mogao da pronađem mašne kakve sam zamislio, odlučio sam da uradim nekoliko za sebe. Reakcije ljudi su bile pozitivne i odlučio sam da to plasiram na naše tržište. Bilo je i dosta skeptičnih ljudi, ali to je bilo nešto što me je tada, kao i sada, u potpunosti ispunjavalo i što radim sa zadovoljstvom i odlučio sam da nastavim, što se posle nekog vremena ispostavilo kao dobra odluka jer sam spojio posao i zadovoljstvo.

IGOR SUHENKO dizajner muške obuće DEFINIŠITE MODU U SRBIJI.

Ne bih baš mogao da definišem modu u Srbiji. Način na koji radim svoj posao je veoma tradicionalan i nije baš toliko vezan za modu. Naravno da pratim šta se dešava u modnom svetu, ali mi moda nije toliko bliska. Mislim da je moda u Srbiji mnogo povezana sa estradom, a ta vrsta šika i glamura meni nije interesantna. Mislim da i u svetskoj modi ima gomile kiča.

U ovoj vrsti posla nema mnogo kalkulisanja, ili se radi, ili ne. Uvek se trudim da dam maksimum. ZAŠTO BAŠ CIPELE?

Verovatno je to zbog moje fascinacije stopalom, zatim kožom kao materijalom od koga se uglavnom pravi cipela i vrhunskog zanata koji kod izrade cipela briše granicu između zanata i umetnosti. IDEJA ZA STAJLING U NOVOGODIŠNJOJ NOĆI?

NA KOJOJ POZNATOJ LIČNOSTI BISTE VOLELI DA VIDITE SVOJ RAD?

Voleo bih da moje cipele nose Tom Waits i Nick Cave. Nekako mislim da bi njima stajali neki moji modeli. PO VAŠEM MIŠLJENJU, KAKO TREBA DA IZGLEDA SAVREMEN, MODERAN MUŠKARAC?

Moje mišljenje je da i dalje savremen, moderan muškarac treba da poštuje klasiku i neka pravila tradicionalnog muškog stila, naravno da može da se igra sa bojama i materijalima, ali da se vidi da je to i dalje muškarac. BEZ ČEGA NE MOŽETE DA ZAMISLITE VAŠ GARDEROBER?

Nemam baš nešto mnogo osmišljen i organizovan garderober, ali u njemu moram da imam puno košulja, gaćica i čarapa. Ne mogu da ga zamislim ni bez jakni. Volim mnogo i kapute, ali ih zadnjih godina ne nosim, pa ih i nema u mom garderoberu. ČEMU STREMITE U PROFESIONALNOM SMISLU?

Stalno se trudim da svaki par cipela koji napravim bude bolji nego onaj prethodni, ovo možda zvuči ofucano, ali je to stvarno tako.

Pošto nisam ni kreator, a ni stilista, ja mogu da kažem šta bih ja voleo da obučem, u čemu bih se osećao svečano i posebno. Fine pantalone od crnog kepera, užeg kroja, košulja bela sa ruskom kragnom i strukirani crni plišani sako. Na nogama možda cug cipela (Chelsea boots), od crne antilop krokodilske kože ili crna antilopska cipela na šnir jednostavnog kroja, iz jednog parčeta. Gore može da bude dugačka bunda od crnog astragana ili kaput sa krznenim okovratnikom.

Priredile

I N KLO

u c de

MALA MI

ŠKRABAC

KAZIU DE BUBU DOLLS

190 l decembar

GUNGULA

GUGADŽINA

THE SECRET LIFE OF SOCKS by G ordana R akulj R adovanović

KUKIKA

I N KLO

u c de

NUĆINA RADIONICA

PIEMME & CHIEMME

LAGUNA

Larousse: Reci mi gde? Nećeš mi verovati

KOBA YAGI TOYS

POOFNICE CIPELICE ZA BEBE

Tri čvora na trepavici

SHATOY

PRETTY THINGS by S erendipity S tudio Priredile

I N KLO

U Ć KU M A M A

SKLOP

M A AY

M DESIGN

194 l decembar

M A D KA A M

MAKI MADE IT

Olga S

Iva Brkić

Ilustracije Nađa Stamenović

U Ć KU

I N KLO

Igor Stangliczky

MORE INPUT – ROBOTS

Warumdarum design

SHARAM

Priredile

Y A L C & H T CLO ine L a ko s h o M

I N KLO

e n 탑e

IVICA I MAJICA

L S U RIO

R E H EAT

S T F A CR

TINY MINE

MOJ BICIKL

PRIRODNA KOZMETIKA NUPPU

ANA

POP

OVIĆ

SHO

I N KLO

e n 탑e

JA & I T A J N K U S

YELKA

AC V S O E I G R E O S ERC S E C C A D N A S T A -H

LAGUNA Kako biti Parižanka gde god da si

FUN

KYW

OOL

MAKART Dobar dizajn/eko dizajn i održivi razvoj

KOOZMETIK

LEIL

STECCA D’OSSO

A RE COR DS

Priredile

ALEKSANDAR TOPIĆ

I N KLO

u m za

e c r [ka

LAGUNA KNJIGE Entoni Boza “SLE{”

DAŽBOG BOARD GAMES

YUGOVINYL PRODAVNICA GRAMOFONSKIH PLOČA

VULKAN KNJIGE Larry Epsall “Legendarni

ZEBREW BREWERY PAKET PIVA

automobili ”

THE BARBERS VAUČER

VALHALLA BEARD COMBS

HOMEMADE COMPANY TORTA S BRKOVIMA

DARKWOOD - STRIPOVI

NV BRACELETS

PABLO CHAKON

Miroslav Milutinović “ Automobili i dinastija Karađorđevića”

ESCAPE ROOM VAUČER

UCHA HAIR BRUSH

H E R by day 204 l decembar

ĐORĐE BAŠČAREVIĆ models: Stefan Bojanović, Petar Nikolić, Aleksandar Mihajlović

OES

@ Serbia Fashion Week, Novi Sad photo: RANKO ĐUROVIĆ style: SRĐAN ŠVELJO make up: Tijana Miletić + INGLOT team hair: UNITECH team

Tema

MONA LACKO models: Martin Mitkovski, Nebojša Pavlić 206 l decembar

TOMISLAV BAHORIĆ (CRO) models: Miloš Margan, Dejan Cvetković

Tema

KONY MIAMI model: Miloš Vujadinović

STEVAN BOŽANOVIĆ model: Momčilo Simić

ALEKSANDRA JOVANOVSKA (MK) models: Dario Čandrlić, 208 l decembar Boris Ćurčić, Milan Stančić

BATA SPASOJEVIĆ models: Dario Čandrlić, Nemanja Ilić, Milorad Veselinović, Branko Milošev

MIRO MIŠLJEN (SLO) models: Boris Milovanovic, Branimir Matić

ANTHONY AVANGARD (CRO) models: Miloš Orlović, Jovan Maričić

H E R by night 210 l decembar

MIRJANA ŠARAC (CG) models: Nemanja Ljubinković, Nikola Jovanović, Srdjan Mitrović

OES

@ Serbia Fashion Week photo: RANKO ĐUROVIĆ style: SRĐAN ŠVELJO make up: Tijana Miletić + INGLOT team hair: UNITECH team

CASH FOR TRASH Tema models: Nikola Pinjo, Dušan Gušić

212 l decembar

JOVAN STEVANOVIĆ models: Filip Uzunović, Marko Antonić, Boban Petrov

214 l decembar

VAAN GOOL models: Ivan Knežević, Martin Mitkovski

MILAN SENIĆ (BIH) models: Aleksandar Novaković, Nebojša Stanković RISH BY OBUĆA RISTIĆ models: Stevan Miladinović, Marko Čarapić

216 l decembar

SONJA MARUNIĆ models: Branko Kaserić, Peđa Božović

BOWTIE COLLECTION by Aleksandar Topić model: Stanko Budimkić

IVAN STEPANOVIĆ model: Aleksandar Tankosić

SRDJAN JANKOVIĆ model: Miloš Đurđev

Tema

VALTER BEKO + FRATTINA by Una Rodić Pejin models: Lazar Marović, Tomislav Tomić, Nemanja Ilić

JSP Jelena i Svetlana Proković models: Dušan Čubić, Petar Zmijanjac 218 l decembar

LAGAMI models: Ivan Knežević, Nikola Jovanović

CYBER COFFEE DESIGN by Jasmina Sanader model: Stanko Budimkić, Stanoje Budimkić

BOŠKO JAKOVLJEVIĆ models: Jovan Mijalković, Tomislav Tomić, Laslo Ferenci

Životni stil

Tekst: Sara Savčić

U čast Balkancu

ažu da je tuđi čovek uvek nekako bolji. Tako je Francuz romantičniji, Englez veći džentlmen, Nemac galantan, Italijan strastveni ljubavnik... A niko da pohvali domaćeg Balkanca. On je generalno uvek nekako važio za mačo tipa, manje ili više neotesanog pobornika patrijarhata, koji sve leči nekom rakijom i o svemu ima teoriju zavere. Kod njega se uvek završava teatralnim lupanjem šake o sto, probleme najbolje rešava u kafani, mnogo psuje, nikad ne plače,

220 l decembar

popodne drema, uz sve jede najdeblje kriške hleba na svetu i jedino se boji promaje. I mada nikako ne možemo generalizovati ovu pojavu Balkanca, nekako na kraju, pa makar u šali, svi ga uvek opisuju na manje-više sličan, da ne kažem, pogrdan način. Kao tradicionalistu i patriotu, što kod nekih prelazi granicu dobrog ukusa, čak i zdravog razuma. Međutim, ukoliko se neko potrudi i prodre malo dublje u srž, shvatiće da je Balkanac ipak nešto više od toga. Pre svega, on zna da bude izuzetno duhovit i neosporno je zaštitnički nastrojen. Veliki je gurman i veseljak. Većini se izdaje kao nepokolebljiva stena, ali ume da bude veliki emotivac.

On zna da bude izuzetno duhovit i neosporno je zaštitnički nastrojen. Veliki je gurman i veseljak. Većini se izdaje kao nepokolebljiva stena, ali ume da bude veliki emotivac. Da ludački voli i ludački pati. Da bude odvažan i hrabar, da se žrtvuje i odriče mnogo toga zbog porodice

Da ludački voli i ludački pati. Da bude odvažan i hrabar, da se žrtvuje i odriče mnogo toga zbog porodice. Da bude jedan od najboljih i najiskrenijih prijatelja. Da radi sve na sebi svojstven način, dajući sebe do kraja. Da izgara do srži za stvari u koje veruje. Svi ga znaju kao čoveka koji uvek priželjkuje sinove, ali ne postoji bolji otac devojčica od jednog Balkanca. One su njegove večite princeze, koje voli više od sebe i sopstvenog života. Ne postoji žena koju više voli od svoje ćerke. Neretko ih toliko razmaze svojom ljubavlju da im kasnije, doslovno, niko ne bude dovoljno dobar, jer nikad niko neće biti kao što je tata.

Generalno u odnosu prema ženama i deci, na svetu nećete naći muškarca koji će ih oslovljavati i tepati im sa: "Dušo moja", "Sunce moje", "Snago moja", "Živote moj". Priznaćete, više od "Ljubavi" i "Draga", nigde nećete čuti da muškarac prelomi preko jezika. Balkanac nikada neće biti taj koji će ući, a još manje izaći na mala vrata. Od njegove pojave sve mora da grmi i puca, ali glavna stvar je u tome da ne postoji nešto više što vrednuje od časti i čistog obraza. Ono što je njemu sveto, branio bi i sopstvenim životom ako treba. Balkanac - igrač na sve ili ništa. Neobična zverka koja se lako čita i tumači, ali i voli. Kod koga je sve savršeno jasno i transparentno. Ili je crno, ili je belo, nijanse između ne postoje. Koji ume da omane, koji se teško izvinjava, ali je na kraju ipak čovek najkompatibilniji nama, temperamentnim ženama, sa istog tog Balkana.

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net