Plezir 30 by Plezir magazin

FEBRUAR 2016.

BROJ 30

Uvod

ebruar je tradicionalno mesec ljubavi ali budući da mi podržavamo, slavimo i praktikujemo ljubav čitave godine nismo želele da upadnemo u zamku komercijalizacije ovog praznika te zato pred vama stoji broj koji prvenstveno slavi lepotu, život i kreativnost. Savete kako da obradujete svog para i gde da pazarite sitnice i tako možete pročitati na gotovo svakom sajtu i u svakom magazinu. Radujemo se dolazećem proleću i lepom vremenu pa zato ovog puta vodimo lepršave razgovore i okrećemo sve na šalu, jer kad sunce grane svi postajemo optimističniji. Vodimo vas na Berlinsku nedelju mode, upoznajemo sa umetnicima, pričamo o slikarstvu, animaciji, fotografiji, o modi, lepoti, filmu, hendmejd divotama i stvarima koje ste navikli da čitate u Pleziru. Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

Sadržaj

Životni stil

Online špartanje TEODORA KOVRLIJA

Recept

Čokoladna torta NINA SIMONOVIĆ / NEVENA ĆIRIĆ

Zdravlje Zvoganj

TEODORA KOVRLIJA / MILENA GOŠEVSKI

Na putu ljubavi

MERIMA ARANITOVIĆ / MARIJA RADOJKOVIĆ

Editorijal

Životni stil

Down by the river ANDRIJANA KOVRLIJA

Dijana Golubović TEODORA KOVRLIJA

Sadržaj

Umetnost

Moda

Fotografija Slikanje je kao ispovedanje

Sharpshooters TEODORA KOVRILJA

Avangarda

Moda

Erte TEODORA KOVRILJA

104

KATARINA MARKOVIĆ / EMA STEPANOVIĆ

100

Istorijat veša MINJA CVETKOVIĆ

NINA SIMONOVIĆ

Berlin fashion week

Editorijal

TIHANA SMILJANIĆ

U shopingu s Minjom MINJA CVETKOVIĆ

108

Očajna domaćica

ADRIJANA KOVRILJA / MINJA CVETKOVIĆ

Sadržaj

Dizajn

Putovanja

114

148

Dizajn stolica kroz dekade prošlog vijeka

Film Santorini

172

JOVANA KNEŽEVIĆ

DANKA KOVAČEVIĆ

120

Potkrovlje

IVICA PERINOVIĆ

194

Muzika

NEMANJA KISO

Zauvek Mejm SOFIJA MIRČETIĆ

156

Leksikon Kreativno rasplamsavanje

Životni stil

Muškarci koji vole haljine

Životni stil

SARA SAVČIĆ

124

Sapuni SARA SAVČIĆ

146

164

Taida MINJA CVETKOVIĆ

Kineski nakit DANIJELA MILANOVIĆ

182

Pablo Eskobar MARKO VAJOVIĆ

Teodora Kovrlija

Minja Cvetković

Novinar po profesiji, urednik i internet preduzetnik kako se to danas popularno kaže, idealista u pokušaju da ispravi sve nepravde ovog sveta i stvori svoj oblak na kome neće primećivati zlurade komentare, nezadovoljne ljude i manjak higijene u javnom prevozu. Ponekad sa previše interesovanja da bi se fokusirala na samo jednu stvar, ali kada ste novinar to se računa kao plus. Veoma uporna u svojim zamislima. Plezir je nastao iz želje da stvorim nešto drugačije, novine u kojima će biti više teksta nego slike a ne obrnuto i iz potrebe da vam saopštim kako nije sve tako sivo, talentovani ljudi koji su uradili nešto sa sobom su svuda oko vas, a posao vas (baš kao ni ništa drugo dobro u životu) neće sam udariti u glavu. Skočite i uhvatite ga sami!

Master etnologije i antropologije, ludo zaljubljen u svoju struku u toj meri da planira da uz malo sreće i mnogo truda dogodine postane i istetovirani budući doktor nauka. U prošlom životu je bila malo finija ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, pin-up, rokabili, sajkobili, tetovaže, naučnu fantastiku i treš horor filmove. Kada prokrastinira od antropologije mode i subkultura, pitanja postojanja malih zelenih i menjanja boje kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft, a potom mašta o otvaranju azila ili životu sa trinaest kučića. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastrzana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Kada bi morala da bira, životni motiv bi joj bila Hanter S. Tompsonova izjava da je život neuporedivo bolji kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno, a na umu uvek ima i da je normalnost samo iluzija, jer ono što je normalno za pauka je haos za muvu.

REDAKCIJA

SARADNICI Andrijana Kovrlija Milena Goševski Marko Vajović Danka Kovačević

Nina Simonović Pisanje o sebi joj najteže pada. Pisanje o drugim stvarima joj je uživanje. Sebično čuva dete u sebi. Voli planine. Obožava knjige. Ne zna da li više da veruje intuiciji ili razumu. Sluša čudnu muziku. Veruje u Ljubav, dobru Kafu i Pivo. Umetnost i Univerzum. Bradu i Tetovaže. Bori se za svoje snove. Slavi život. Ne može bez čokolade. Pušta dušu da joj slobodno luta ruskim stepama. Kada poraste jedino što želi je da bude Srećna. Svoje priče voli da pripoveda kroz fotografije. Volela bi da prepešači ceo svet i ostavi svoj trag u njemu. The Force is strong with this one.

Nemanja Kiso Tihana Smiljanić Sofija Mirčetić Ivica Perinović Danijela Milanović Merima Aranitović Marija Radojković Sara Savčić Jovana Knežević Nevena Ćirić Katarina Marković Ema Stepanović Jelena Krsmanović LAYOUT:

MaKista M Ma D E S I G N

Ošpnarltiannjee Instagram GIRLY

N O I T I D E

Pripremila: Teodora Kovrlija

Sharon

U p ro šl o m b ro ju sm o p ri ča li o av an tu ri st im a i fo to g ra fi ma lju b it el jim a p ri ro d e, o d n o sn o n jih o vi m in st ag ra m n al o zi m a. O vo g p u ta o st aj em o n a is to j m re ži – in st ag ra m u , al i u u ži iz b o r u la ze n al o zi ko ji su p re va sh o d n o in te re sa n tn i d am am a. Iz vi n it e m o m ci – o vo g p u ta d am e b ir aj u ! Tu su b ju ti i m o dne b lo g er ke , sa jt o vi sa si m p at ič n im u ra d i sa m tr ik o vi m a, d ek ora ci jo m i st ils ki m sa ve ti m a.

@thepinkdiary

Jenn Lake

@jenniferlake

Mary Seng

@happilygrey

Garance DorĂŠ @studiodore

10 l januar

Rosanna

@billieroseblog

Blair Eadie

@blaireadiebee

Brit + Co

@britandco

Kate la vie

@kate.lavie

Recept

Ä&#x152;OKOLADNA TORTA sa kafom i jagodama

12 l februar

Pripremila: Nina Simonović Fotografije: Nevena Ćirić

1 PATIŠPANJ:

• 160g tamne čokolade • 160g maslaca • 90g brašna i 1 prašak za pecivo • 60g šećera i 1 vanilin šećer • 3 jaja • 1 kašika tople jake kafe

2 FIL:

• 250ml slatke pavlake • 1 kašičica šećera u prahu

3 GLAZURA:

• 150g šećera u prahu • 2 kašike tople jake kafe

4 DEKORACIJA:

• Sveže jagode ili bobičasto voće

PRIPREMA: Otopite čokoladu i maslac na pari. Umutite jaja sa šećerom, dodajte otopljenu prohlađenu čokoladu, brašno sa praškom za pecivo i kafu. Sjedinite smesu i sipajte u podmazan pleh. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 45min (dok čačkalica ne bude čista kada se bocne sredina patišpanja). Za fil blago umutite slatku pavlaku sa kašičicom šećera. Ohlađen patišpanj presecite na pola. Šećer u prahu pomešajte sa toplom kafom i prelijte glazuru preko nafilovane torte. Dekorišite svežim voćem et voilá! Ukoliko budete pravili tortu vaše fotografije na instagramu podelite sa #kuvamouzplezir!

Životni stil

Zvoganj

Copetova... Danilo Dabić, široj javnosti poznat po svom nadimku Zvoganj za nekoliko meseci postao je veoma popularan na društvenim mrežama. Ovaj mladi momak uspeva da nasmeje i najveće mrgude svojim nepretencioznim kratkim video skečevima. Svaki novi klip se željno iščekuje i u vrlo kratkom roku, po objavljivanju postiže ogroman broj pregleda, lajkova, deljenja. Danilo nam je ispričao šta se to krčka u Copetovoj kuhinji, kako se nosi sa iznenadnom popularnošću i kakvi su mu dalji planovi za razvoj kanala

Intervju: Teodora Kovrlija

Fotografije: Milena Goševski

Životni stil KAKO JE NASTAO TVOJ KANAL I ŠTA JE KLIKNULO PA SU TVOJI FILMIĆI POSTALI VIRALNI?

Po mojoj proceni i po feedback-u koji sam dobijao - kratka forma, dostupnost, spontanost, jednostavnost. DA LI JE I TEBI TAJ USPEH PREKO NOĆI BIO IZNENAĐENJE I KAKO SI SE U TOM MOMENTU OSEĆAO?

U tom momentu sam se osećao jako neprijatno, nije mi prijala toliko nagla promena, toliko novinara odjednom, eksponiranja. Vremenom se to malo smirilo a i ja sam naučio da izađem na kraj, a i da uživam u tome. ZAŠTO ZVOGANJ?

Zvoganj je nastao kao lapsus. Ne postoji kao reč ni u jednom poznatom jeziku. DA LI SADA VEĆ IMAŠ NEKU PREDSTAVU KOJA JE TVOJA CILJNA GRUPA I KAKO NAMERAVAŠ DA UPOTREBIŠ OVU IZNENADNU POPULARNOST?

OSIM ANIMACIJOM BAVIŠ SE I GLUMOM I

Po statistikama, najviše je milenijalsa i dece (studenti, srednjoškolci, osnovci) Ali sam siguran da postoji i dobar broj starijih ljudi koji prate moje videe, makar da bi ih analizirali ili u pokušaju da shvate zašto bi se to njihovoj deci dopalo.

MUZIKOM, DA LI MOŽEŠ DA MI KAŽEŠ VIŠE O

IMAJUĆI U VIDU OGROMNU POPULARNOST KANALA MOŽEŠ LI SADA DA SE POSVETIŠ ANIMACIJI I POTENCIJALNO ŽIVIŠ OD TOGA?

Od samog Youtube-a nikako. Od reklama, product placement-a, freelancing animiranja može ali to ne daje nikakvu garanciju da će tako biti i sledeće godine, čak možda ni sledećeg meseca. Tako da se pridržavam stalnog posla u firmi i freelance-ujem u slobodno vreme za dodatni džeparac.

16 l februar

SVOJIM DRUGIM HOBIJIMA?

Glumom nikada ozbiljno. Par godina sam bio u amaterskom pozorištu, statirao i glumio u par studentskih i B filmova. Muzika je moja najveća strast, bez konkurencije. Da neko može da mi garantuje da ću živeti udobno samo od muzike, batalio bih sve ostalo čime se bavim. KAKO NASTAJE KLIPIĆ, DA LI IMAŠ NEKI SCENARIO U GLAVI ILI PRIČE NASTAJU SPONTANO?

Ideja se javi spontano, krčka se malo u glavi (nikada ne dozvolim da to bude proces koji traje) i ostalo je tehnički deo, snimanje i animiranje.

Ne bih bio iskren prema sebi i publici da sam se pravio da i dalje uživam u snimanju na treš mikrofonu za skajp i lošim animacijama. Želim da napredujem, želim da menjam

AA MA JO KT NC EBR A

Životni stil

OD IDEJE DO REALIZACIJE ČITAVA PRIČA ZAVISI SAMO OD TEBE, DA LI SI RAZMIŠLJAO DA NAPRAVIŠ TIM KOJI ĆE RADITI NA VIDEIMA?

To je plan još pre Zvoganj kanala, ali kako vidim, moraću da odvojim te dve priče. Komjuniti koji prati moje videe nije oduševljen promenama. (nažalost) DOMAĆA JUTJUB SCENA I UZORI MEĐU STRANIM JUTJUBERIMA? PLANOVI ZA DALJE? ŠTA SE TRENUTNO KRČKA U COPETOVOJ KUHINJI I IMAŠ LI U PLANU NEKE ZANIMLJIVE SARADNJE KOJE BI NAJAVIO?

Na domaćoj Youtube sceni trenutno vredi samo Dnevnjak. Copetova kuhinja će još malo sačekati, planiram neke kratke filler skečeve pre sledeće epizode. Od stranih obožavam Game Grumps i Grade A Under A. USPEO SI POTPUNO DA SE OGRADIŠ OD POSTAO SI POZNAT ZAHVALJUJUĆI

DNEVNO-POLITIČKIH TEMA U SVOJIM

JEDNOSTAVNIM ANIMACIJAMA I

KLIPOVIMA DA LI JE BILO PRITISAKA DA

NEISFORSIRANOM HUMORU, PA IPAK VIDIM

SE TO PROMENI?

DA SI POSLEDNJIH NEKOLIKO VIDEA RADIO U

Ne volim da se vezujem za trendove i isto tako ni za politiku. Između ostalog apsolutno sam neinformisan, ne gledam televiziju i potpuno se izolujem od toksičnosti medija, tako da bi tako nešto bilo jako teško uvesti u moj kontent.

BOJI I VIŠE SE NARADIO OKO ANIMACIJE. KOJI JE RAZLOG ZA OVU PROMENU, DOSADILI SU TI STARI KLIPOVI ILI ŽELIŠ DA SVOJOJ PUBLICI PONUDIŠ I VIZUELNO NEŠTO NOVO?

Ne bih bio iskren prema sebi i publici da sam se pravio da i dalje uživam u snimanju na treš mikrofonu za skajp i lošim animacijama. Želim da napredujem, želim da menjam. Napravio sam dobar uvod, ali to gledam samo kao odskočnu dasku za nešto što je dosta kreativnije, promišljenije i naprednije. Kratkih skečeva će uvek biti, volim da ih radim, ali nikako ne smeju ostati glavni i jedini fokus mog stvaranja.

18 l februar

IMAŠ LI NEKI OMILJENI KLIP OD ONIH KOJE SI TI URADIO ILI BI TO BILO PREVIŠE EGOCENTRIČNO?

Omiljeni video mi je Sveznajuća stena, jer je bio prekretnica i bitan wallbreak za mene.

DA LI JE LAKŠE BITI DUHOVIT ONLINE ILI UŽIVO? OČEKUJU LI LJUDI SADA KADA TE UPOZNAJU DA ĆE SVE ŠTO KAŽEŠ BITI SMEŠNO?

Uživo nisam uopšte duhovit, naprotiv. To je potpuno drugačiji skill. Takva vrsta harizme je velikim delom u karakteru i imidžu. Poznajem ljude koji najlošiju foru mogu da prodaju da bude zabavna. Ne samo da očekuju nego se zapravo smeju sasvim običnim rečenicama jer ih podsećaju na nešto što bih rekao u videu, ali to važi samo za ljude koji me ne poznaju. Online humor je moja komfort zona. ŠTA TE JE POSLEDNJE NASMEJALO?

Bilbord Masima Savića.

Tema

Down

by the

RIVER

Fotografije: Andrijana Kovrlija

Šminka: JELENA KRSMANOVIĆ Model: DORIS JANJIĆ

20 l februar

22 l februar

Tema

24 l februar

Tema

26 l februar

Zdravlje

a N

u t u p

u j l Tekst: Merima AranitoviÄ&#x2021;

28 l februar

a b Tekst: Marija RadojkoviÄ&#x2021;

i v

Jedna od tema o kojoj možemo do u nedogled pričati i koja je uvek aktuelna jeste LJUBAV. Ona se zaista nalazi svuda oko nas i u nama. Spavamo, dišemo, živimo, krećemo se, svuda je srećemo. A zapravo prisutna je onoliko koliko želimo i koliko smo spremni da joj dozvolimo da bude sastavni deo našeg života. Možda će neko na ovo reći: „Ko ne želi da bude voljen i da voli?“ Mi mislimo da većina želi, ali činjenica je da je nemaju svi, pa gde nastaje razlika?

rabrost, smelost, motivacija, inspiracija, poznavanje sebe, svojih potreba, svojih želja, ambicija, zatim, dopadljivost, spontanost, ležernost, neopterećenost, sve su to neke osobine ili stanja koja su nam potrebna da bismo živeli u ljubavi i sa ljubavlju. Na prvi pogled jednostavna tema, no kada smo se spremale za pisanje ovog teksta shvatile smo da svi negde znamo čemu težimo, ali nismo svesni gde nastaju blokade i stranputice na putu ljubavi. Nekada ih definišemo kao ljubavni problemi, nelagodnosti ili ljubavni jadi, nekada o njima govorimo spontano, bez zadrške, a nekada i ne govorimo. Nas dve smo odlučile da proćaskamo na ovu temu sa vama. Da ih navedemo, možda pojasnimo, a svakako ukažemo na mogućnost prevazilaženja, uklanjanja i dostizanja života ispunjenog ljubavlju. Krenite sa nama na put ljubavi.

Zdravlje

Često izgovorimo da: „ko nije živeo taj nije spoznao ni ljubavne jade“. Nekada živimo i sa ubeđenjem da nema uspeha i ljubavi bez truda, muke i zalaganja. I ti jadi nas ne biraju, ne najave se, jednostavno se dogode. Dese se u momentu kada nismo spremni na njih. Ne biraju ni godišnje doba, ni pol, i društveni status. Ne kriju se, a kada nas sustignu čini nam se da pomoći nema. Da menjamo iz korena svoj život i da nikada više nećemo biti ono što smo bili. Nastanu najčešće kada se jedna veza prekine. Krivimo se međusobno, nemamo mogućnost niti stanje svesti da objektivno sagledamo greške iz prošlosti. Pitamo se „zašto ja, zašto meni, zar je moralo, nisam verovao/ verovala, a nekada i znao sam/znala sam da će na kraju biti tako“. A kako god da je, nismo srećni i nismo zadovoljni. Osećaji krivice, besa, ljutnje, tuge, apatije ili melanholije nas preplave i oblikuju naša buduća ponašanja - „da sledeći put budem pametnija/ pametniji“ i više ne dozvolimo ono što je bilo ranije. A zapravo svako uradi onako kako u tom momentu najbolje ume, zna ili oseća. Kada bismo se malo distancirali, bili objektivniji shvatili bismo zašto smo tu gde jesmo i kuda želimo dalje. Nastanu i kada želimo vezu, partnerski odnos. Težimo tome da budemo voljeni i volimo, a jednostavno stvari se ne dese. Zaljubimo se, a nismo u stanju da ostvarimo relaciju, preplavi nas strah od odbijanja, trema od izjave ljubavi, panika od prvog susreta koji nikakao da se desi, tražimo izgovore, opravdanja. U suštini je osećanje straha od nepoznatog, neuspeha, neizvesnost šta će biti, pa unutrašnja drhtavica i klecanje kolena.

Nastanu kada nismo u ljubavi sami sa sobom. Znate onu rečenicu „ko voli sebe voli i druge“. Hajde da uzmemo ogledalo, šta mislite da li nam je sve na svom mestu: premršavi, predebeli, noge suviše kratke, kosa tanka, oči, nos, usta, šta kažete? Jesmo li idealni ili nam nešto visi sa strane, fali na nekom delu tela? Šta bismo da ispravimo, pa da samozadovoljno prošetamo gradom? A zapravo ništa nije za ispravku. Kada ćemo zavoleti sebe i biti to što jesmo? Upravo sada! Nema razloga da budemo u disfukcionalnim vezama, postajemo žrtve nekog odnosa koji nam ne prija zato što mislimo da bolje ne zaslužujemo. U ekstremnim slučajevima prelazimo i preko uvreda, i preko poniženja i vređanja, nekad čak trpimo i fizičko zlostavljanje, ali iz straha da nas taj neko ne napusti ostajemo u svojim jadikovkama. Nema razloga za to, mi smo, ti i ja, divna bića koja zaslužuju ljubav. Nastanu i kada nešto počne da škripi i zapinje. Kada dođe do nesporazuma, kada se stvari počnu gurati u stranu sve misleći rešiće se same. Kada odugovlačimo povratak sa posla, kada čekamo da onaj drugi zaspi pa da i mi legnemo, kada ne pitamo jedni druge kako je prošao dan, šta se lepo desilo, kako si. Izgubimo se u vremenu i prostoru i ne vraćamo se više na početno stanje ljubavi i uživanja u odnosima. Zafali neka motivacija, zainteresovanost, javi se krivica, poneka ljubomora, bes, kajanje. Izrodi se niz emocija koje nas vode u rasturanje veze i do tačke da se više ni ne sećamo onih lepih trenutaka. Dođemo u poziciju u kojoj se pitamo šta tu radimo i čemu sve to. To je svršetak priče u kojoj mnogo toga nije valjalo, ali smo se lavovski borili da spasimo šta se spasiti da.

Put ljubavi nas vodi na jednu stranu da budemo radosni, srećni, zadovoljni, nasmejani, poletni. Da nema visine koju nije moguće dostići. Znate i sami kako je lako prepoznamo na ulici, ljubav nije moguće sakriti, ogleda se na licu i u očima. Onim očima što sijaju

Zdravlje

To su trenuci obojeni kajanjem i večitom zapitanošću – kako nismo videli, kako nismo osetili, da smo tada rekli, da tog dana nismo počeli neki razgovor možda ne bismo dotakli ni temu razlaza. Mnogo pitanja i jedna tačka na kraju. I jad nastaje zato što jedna strana ne želi više da se vraća u staru priču, a druga bi da pokuša još jednom. I onda odšetamo iz svega toga povređeni, osujećeni, često bez vere da je ljubav moguća. Kažemo i da smo prerasli godine kada se ljubav dešava. A mi mislimo da je svaki trenutak stvoren za ljubav i da svako od nas zaslužuje ljubav. Nastane kada nema vere, motivacije, inspiracije, spremnosti da menjamo monotonu svakodnevicu, kada nismo zainteresovani za intimne odnose, kada nam je svega preko glave, kada zanemarimo prirodu tela, potrebe. Razlozi su različiti, a posledica je samo jedna - disfunkcionalna veza. Kraj ljubavi bi trebalo da bude i kraj ljubavnih jada jer se završila jedna faza u našem životu u kojoj smo davali ljubav, dobijali, zajedno sa nekim rasli, stvarali, učili i došli do kraja. Ali, ovo je samo teorijski tako lako. Retko dvoje ljudi u istom trenutku shvate da je vreme da se raziđu. Čak i u situacijama kada se sporazumno raziđemo sa nekim jedno od nas dvoje još jedno vreme pokušava da „spase“ vezu. Ima različitih obrazaca ponašanja, a samo jedna posledica - nismo srećni, nismo zadovoljni i ljubavi nema. Nije nužno da bude tako. Potražimo ljubav, podržimo ono što nam je priroda namenila.

32 l februar

Nastane i kada ništa ne naučimo iz prethodnih veza. Ostanemo tako zaglavljeni u jednom obrascu ponašanja i kažemo „uvek mi se dese iste osobe“, „zašto opet ista situacija, svi su oni/one isti/iste“. Tada ne želimo da iskoračamo fazu ljubavnog bolovanja i tako, uđemo u stanje zvano „ništa mi nije, sve je na svom mestu“ i vrtimo se tako godinama, a nekad i čitav život ostanemo zaglavljeni u post ljubavnoj fazi. Menjamo ponekad samo osobe sa istim obrascem ponašanja. Duboko u nama nastavimo da gajimo tugu, da prevrćemo i obrćemo prošle dane. Ne nastavljamo dalje, zadržavamo isti model ponašanja iz veze u vezu. To nije put sazrevanja, niti put ljubavi.

Ako imate utisak da vam je sa svakim partnerom uvek isto kao sa prethodnim, da se svi ponašaju isto, ako uhvatite sebe da ponavljate da su svi isti, da ne razumete kako uvek privučete baš takvog nekog u svoj život, ili kako vam uvek izmaknu neke ljubavi, vreme je da sednete i razmislite. Vreme je da unesete promene. Put ljubavi nas vodi na jednu stranu da budemo radosni, srećni, zadovoljni, nasmejani, poletni. Da nema visine koju nije moguće dostići. Znate i sami kako je lako prepoznamo na ulici, ljubav nije moguće sakriti, ogleda se na licu i u očima. Onim očima što sijaju. Do njih vode različiti putevi, puno stranputica, raskrsnica i prepreka. Da li ćemo zastati, preskočiti koju i prevazići neka iskušenja i savladati lične izazove? Mi i cvetne esencije možemo pomoći u tome. Nije potrebno puno: malo volje, rešenosti i cvetne esencije podrške u prevazilaženju ljubavnih jada. Da dišemo, živimo i uživamo u ljubavi. Dajte sebi šansu koju zaslužujete, da volite i budete voljeni.

I za kraj ove priče, navešćemo vam samo neke od cvetnih esencija koje mi često preporučujemo a koje mogu da vam pomognu kad vas sustignu ljubavni jadi: Spreading Phlox, Holly, Clematis, Magnolija, Rock Rose, Mustard, Yerba Santa, Snapdragon, Red Clover, Penstemon, Tansy, California Wild Rose, Mimulus, Jetrenika, Kruška, Jagoda, Cosmos i mnoge druge.

Životni stil

Dijana G POSEBNA

“SASVIM OBIČNA DEVOJKA”

Intervju: Teodora Kovrlija Fotografije: Dijana Golubović DIJANA GOLUBOVIĆ JE AUTORKA BLOGA SASVIM OBIČNA DEVOJKA. NA NJEMU MOŽETE ČITATI O LEPOTI, NEZI, ŠMINKANJU, DEKORACIJI, ZATIM PREPORUKE KULTURNIH DOGAĐAJA I ZANIMLJIVIH MESTA – SVE ONO ŠTO ČINI INTERESOVANJA OVE MLADE DEVOJKE. MINIMALIZAM – DOSTA ZLOUPOTREBLJAVAN TERMIN POSLEDNJIH GODINA, ISTOVREMENO JE POJAM KOJI NAJBLIŽE OPISUJE NJEN BLOG I STIL FOTOGRAFIJA. NJENA PEDANTNOST, ODMERENOST I BESKOMPROMISNO ISKREN ODNOS PREMA PRATIOCIMA IZDVOJILI SU JE MEĐU MNOŠTVOM KOLEGA, A NAS NAVELI DA POŽELIMO DA JE BOLJE UPOZNAMO.

34 l februar

GoluboviÄ&#x2021;

Životni stil

MOŽEŠ LI DA KAŽEŠ NAŠIM ČITAOCIMA NEŠTO VIŠE O SEBI I SVOM BLOGU?

U suštini odgovor na oba pitanja je sadržan u jednoj reči – jednostavnost. Trenutno privodim kraju studije, iz Beograda sam i imam prelepu macu koja se zove Anđelika. Svoj blog vodim i pišem načinom koji bi meni bio zanimljiv da čitam kod drugih. Veliki sam detaljista i volim da je sve „čisto“ i uredno. Čitav dizajn bloga, ali i njegov sadržaj je koncipiran na tom principu. Najbitnije mi je poverenje koje imam sa čitateljkama, zasnovano na iskrenim recenzijama proizvoda koje imam priliku da probam. Uz to, trudim se i da skrenem pažnju na određena kulturna dešavanja u gradu ili pak preporučim neku literaturu – jer lepota mora da ima potporu iznutra. ŠTA TE JE NAVELO DA ZAPOČNEŠ PISANJE BLOGA?

Pored standardnog odgovora koji uključuje „želju za podelom informacija i iskustava“ – što jeste osnova, imala sam potrebu da izađem iz vlastite čaure i pomognem sebi da proširim vidike, promenim svoju svakodnevicu i iskreno, uvedem više pozitivne energije u život. Bila sam zbunjena, nedovoljno profilisana, ali puna energije i tražila sam način da radim na sebi. Blog je tu „odigrao“ važnu ulogu.

36 l februar

KAKO SI ODLUČILA DA BLOG NAZOVEŠ SASVIM OBIČNA DEVOJKA I DA LI SI OD POČETKA IMALA FOKUS NA NEKU CILJNU GRUPU?

Na samom početku nisam želela da etiketiram blog i na taj način mu odredim pravac. Htela sam slogan koji nema zagonetke, skrivena značenja, a opet opisuje moju suštinu – tako je nastala Sasvim obična devojka. Ciljna grupa nije bila definisana, ali je svakako ideja da teme koje su zastupljene prijaju raznim starosnim grupacijama.

NA TVOM BLOGU JE SVE U PASTELNIM TONOVIMA, A POSEBNO SU MI INTERESANTNE TVOJE FOTO KOMPOZICIJE. GDE PRONALAZIŠ DETALJE KOJE KORISTIŠ NA SLIKAMA?

Počevši od sitnica koje imam u kući, čest sam posetilac raznih manifestacija koje se održavaju u gradu (Mixer, Katapult, sajam antikviteta), gde gotovo uvek nađem nešto novo, simpatično, a često i ručno rađeno. Naravno, tu su i tržni centri gde ima dobrih predmeta i materijala koji služe kao podloga. Kombinacija svega toga, uz neki cvet ili nešto slično daje takav finalni rezultat. KOLIKO TI JE VAŽAN RADNI PROSTOR BUDUĆI DA BLOGUJEŠ O LEPIM STVARIMA I ŽIVOTNOM STILU, DA LI TI JE NEOPHODNO DA DOK RADIŠ BUDEŠ U PRIJATNOM I PO TVOM UKUSU UREĐENOM ENTERIJERU?

Prostor je važan i doprinosi, ali nije presudan. Mogućnosti nisu svakodnevno takve da mi je sve po ukusu, ali baš zbog toga se uvek snalazim i izvlačim maksimum iz onoga što imam. To je deo izazova koji prija, jer je u komotnom sve brzo i jednostavno, a najveća čar je upravo u tim „slatkim mukama“ kad nešto „neće“ kako ja hoću.

Životni stil

Veliki sam detaljista i volim da je sve „čisto“ i uredno. Čitav dizajn bloga, ali i njegov sadržaj je koncipiran na tom principu. Najbitnije mi je poverenje koje imam sa čitateljkama, zasnovano na iskrenim recenzijama proizvoda koje imam priliku da probam DA LI TI JE VAŽNIJA ŠMINKA ILI NEGA I DA LI RADIJE INVESTIRAŠ U KVALITETNU KREMU ILI U ŠMINKU?

POSTOVI KOJE LIČNO NE PROPUŠTAM NA TVOM BLOGU SU PREPORUKE. KAKVA JE

Biću iskrena, investiram u obe kategorije dosta – naročito u proizvode koje koristim svakodnevno i koji su baza, ali kvalitetnu kremu i generalno negu uvek stavljam ispred dekorativnog segmenta.

REAKCIJA PUBLIKE NA OVE POSTOVE I DA LI PLANIRAŠ JOŠ POSTOVA POPUT ONOG U KOME

KOJIM KRITERIJUMIMA SE RUKOVODIŠ KADA

SI PREDSTAVILA GALERIJU 1250?

KUPUJEŠ PROIZVODE?

Postoji u okviru moje čitalačke publike „specifična niša“ koja se jako raduje preporukama. Zbog toga često i imam tremu pred objavu tih članaka, pošto se trudim da raznovrsnošću i kvalitetom nadmašim prethodne. Da, planiram dosta tekstova poput tog, posebno kada krene lepše vreme. Uživam u razgovoru sa ljudima na tim lokacijama i svaki put imam sjajan osećaj kada napravim neku novu priču.

Stvarno sam teška kada je kupovina kozmetike u pitanju. :) Gledam sve, do najsitnijih detalja. Od naziva brenda, preko politike rada, koncepta, reputacije pa sve do kvaliteta, sastava i (potencijalnog) učinka. Kada sam u mogućnosti da saznam nešto više o ljudima koji stoje iza imena, to zna da doprinese/odmogne. Zbog toga neki brendovi imaju više prostora kod mene, a neki nemaju uopšte.

38 l februar

KADA PIŠEŠ SADRŽAJ ZA BLOG I PORTAL KAKO PRAVIŠ SELEKCIJU KOJI PROIZVODI ĆE IĆI I DA LI NA TVOJU OCENU IMA UTICAJA DA LI JE NEŠTO BILO PR UZORAK ILI SI GA SAMA

lučila da ne odstupam od svog stila rada, iako uviđam koliko me to košta. Umereno, kulturno i iznad svega argumentovano - bilo to dobro, ili ne. Savest je mirna.

KUPILA?

Već na prvi pogled materijala koji imam, neverovatno brzo vizualizujem šta dolazi u obzir, u kojoj kategoriji i naravno vremenskom trenutku. Takođe, kada mi se nešto veoma dopadne u roku od odmah imam u glavi „spreman set“ za estetski deo i to je pravo zadovoljstvo. Kupljeno ili ustupljeno, meni je to potpuno isto. To su stvari, niže ili više vrednosti, ali su stvari koje danas imam, sutra možda ne. Razumem veliko nepoverenje ljudi i zaista mi je jasno da usled velikog broja neiskrenih tekstova, ekstremnih hvala ili neadekvatno iznetih negodovanja, jednostavno globalna slika o blogerima ima nižu vrednost. Na samom početku sam raščistila sama sa sobom i od-

KAKAV JE ODNOS PR KUĆA KOZMETIČKIH BRENDOVA KOD NAS PREMA BLOGERIMA, DA LI SU SHVATILI VAŠ ZNAČAJ I KAKO SE ODNOSE KADA NAPIŠETE DA VAM SE NEKI PROIZVOD NIJE DOPAO?

Ovo je pitanje koje čak i u „blogerskim krugovima“ ima posebno mesto. Uglavnom shvataju moć online sfere, ljudi su dominantno korektni i vrlo raspoloženi za iskorak iz već poznatih modela rada. Sa takvima volim da sarađujem. Naravno, bilo je situacija u kojima kulturno argumentujem zbog čega nisam najzadovoljnija, nakon čega po reakciji osetim da osoba to doživljava kao atak na vlastitu ličnost, što je bespotrebno. To su samo proizvodi. Kredibilitet je ipak na prvom mestu.

Životni stil

SPOMENULA SAM PORTAL, ZA ČITATELJE KOJI SE TEK SADA UPOZNAJU S TOBOM U PITANJU JE PORTAL MADI.RS KOJI SI POKRENULA SA BLOGOKOLEGINICOM MAGDALENOM... KAKVE SU REAKCIJE ZA SADA I DA LI NAMERAVATE DA NASTAVITE SA RADOM NA PORTALU?

Tako je, 2014. pokrenule smo zajednički online dnevnik u želji da kao već formirani blogeri imamo još jednu adresu, ali drugačijeg formata. Ideja je dosta dobra, fino je i zaživela tada. Međutim, izuzetno je teško održavati više sajtova uz već postojeće poslove i nekada zapostavljen socijalni život. Pošto smo dosta slične, veoma bliske i imamo jako iskrenu komunikacju, pustile smo bez pritiska da stvari idu svojim tokom i za sada smo fokusirane na sadržaje za svoje adrese.

OD METROPOLITENA SI DOBILA NAGRADU ZA NAJBOLJI ČLANAK GODINE ZA TEKST U KOME SI OPISALA SVOJ BORAVAK U NEMAČKOJ I POSETU PROIZVODNJI PRIRODNE WELEDA

POSLEDNJIH GODINA SMO SVEDOCI EKSPANZIJE

KOZMETIKE. DA LI TI JE OVO PRVA NAGRADA,

VLOGERA, MNOGI BJUTI GURUI SU IZGRADILI

ISPRIČAJ NAM MALO O TOM PUTOVANJU, SVOM

VEOMA USPEŠNE KARIJERE UZ POMOČ

ISKUSTVU I NA KRAJU UTISCIMA O PRIRODNOJ

JUTJUBA, A VIDIM DA I SVE VIŠE NAŠIH BLOGERA

KOZMETICI?

POČINJE DA SNIMA VIDEE I VLOGOVE, IMAŠ LI

Zapravo, to su dve odvojene nagrade. :) Prva je bila za kvalitetno promovisanje prirodne kozmetike koja me je odvela u Weleda carstvo. Druga nagrada koju je dodelio nezavisni žiri, odnosila se na najkvalitetniji članak iz asortimana Metroplitena. Put u Nemačku bio je jedno od živopisnijih iskustava, a meni radoznaloj ostvarenje jednog od snova. Tamo svaka biljka i živo biće imaju svoje Mesto, Funkciju, Svrhu i savršeno žive u simbiozi. Uređenje, Nemačka disciplina i donekle ste-

NEŠTO SLIČNO U PLANU?

Video zapis će biti sve više zastupljeniji i verovatno popularniji – posebno u Srbiji gde je to sada sveže otkriveno, ali za mene je pisani trag ipak nešto što više volim i cenim. Za sada ne, ali ako uspem da stvorim dobre uslove, verovatno bih uključila kao segment, zbog proizvoda koje je lepo predstavljati „uživo“, a i da ljudi vide na koji način pričam kako bi bolje doživljavali to što pišem.

40 l februar

BUDUĆI DA ČESTO ISPROBAVAŠ RAZLIČITE PREPARATE, KOLIKO ČESTO MENJAŠ SVOJU BJUTI RUTINU I KAKO SE TO ODRAŽAVA NA TVOJU KOŽU?

rilnost ukomponovani sa prirodom, verdrim bojama i neverovatnim okruženjem koje odiše spokojstvom. Ključni trenutak je kada shvatite da ono što promovišu, zaista i rade i tako žive. Prirodna kozmetika je polako, ali sigurno ušla u moju svakodnevicu unoseći nove note, teksture i benefite. Koža to zna da ceni. DA LI KORISTIŠ PRIRODNU KOZMETIKU U SVAKODNEVNOJ NEZI ILI JE IPAK KOMBINUJEŠ SA DRUGIM KONVENCIONALNIM PROIZVODIMA?

Kod mene postoji balans. Osluškujem potrebe kože i u skladu sa time se ponašam. Nisam nikada bila isključiva u tom pogledu, samo mi je uvek važno da pogodim frekvenciju i u datom momentu koristim ono u šta verujem da je najpogodnije – bilo prirodno, medicinski ili kombinacija. Treba uzeti najbolje iz oba sveta.

Iako je „u igri“ dosta preparata i ljudi o tome vole da čuju „čim pre“, nisam neko ko svaki dan menja kremu poput čarapa, zarad recenzije više. Na par meseci potrošim neki proizvod i tada obično uvedem nešto novo što mi deluje obećavajuće. Za negu tela to ipak ide dosta brže, jer odnos mililitraža i moje (ne)štedljivosti losiona, krema za ruke to prosto spontano diktira. UZORI MEĐU BLOGERIMA I VLOGERIMA, ČIJE DOMAĆE I STRANE OBJAVE NE PROPUŠTAŠ?

Ako bih morala da reč uzor vežem za nekoga, onda bi to bila Lisa Eldrige. Njen rad pomno pratim i iskreno joj se divim, a za koji dan ću biti (još jedna) srećna vlasnica njene prve knjige. Ljudi čije objave ne propuštam su Wayne Goss, Pixiwoo, Tati. Ko želi da nauči nešto, čuje objektivno mišljenje bez euforije, ovo su moje preporuke. Prema domaćim blogerima sam nešto subjektivnija, s obzirom da dosta njih poznajem. Izdvojila bih Zlatanu, kao nekoga ko je napravio pionirske korake i Natašu (Uncle Abadash) kao ljubitelja prirodne kozmetike.

Životni stil

KADA JE FOTOGRAFIJA U PITANJU I DA LI SAMA RADIŠ SVE ŠTO SE TIČE BLOGA, ODRŽAVANJA NALOGA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA I SLIČNO?

NA TVOM BLOGU JE ZASTUPLJENO DOSTA RAZLIČITIH TEMA, OD POMENUTE BJUTI SFERE, DO UREĐENJA ENTERIJERA, PREPORUKA, URADI SAM PROJEKATA.. U KOJIM POSTOVIMA TI NAJVIŠE UŽIVAŠ I IMAŠ LI NEKI PLAN DA U SKORIJE VREME UVEDEŠ NEKE NOVE KATEGORIJE?

Tekstovi koji su okrenuti umetnosti i preporukama, mene najviše ispunjavaju. Najređe ih pišem, jer tu najviše filtriram, ali je količina sreće po objavi nemerljiva i mislim da to ljudi koji jednako vole osete. Takođe, preporuke za kvalitetne i multifunkcionalne komade šminke - to je uvek potrebno i interesantno, jer konstantno istražujem koji su to proizvodi koji mogu pružiti više od obećanog. FOTOGRAFIJE ČINE VEOMA VAŽAN AKO NE I NAJVAŽNIJI DEO JEDNOG USPEŠNOG BLOGA I ČINI MI SE DA SU TVOJE FOTOGRAFIJE JEDNA OD STVARI KOJE SU IZDVOJILE TVOJ BLOG, UZ ZANIMLJIVE RECENZIJE I DOZU HUMORA SA KOJOM IH OBIČNO ZAČINIŠ. DA LI SI SAMOUKA

42 l februar

Završila sam početni kurs fotografije, ali sam istraživanjem sama najviše naučila. Nedostatak uslova, osvetljenja (i fotografa) jednostavno primoraju na konstantno usavršavanje i snalaženje. Sve radim sama, uz pomoć mojih „najbojlih prijatelja“ - stativa i daljinskog upravljača, a ponekad uz pomoć nekog člana porodice. Kompletno prisustvo na više društvenih mreža i sam sadržaj iziskuju puno vremena, ali ništa mi nije teško jer sam svesna da je finalni produkt „posledica“ mog zalaganja koji ponosno potpisujem. ZA OVIH NEKOLIKO GODINA KOLIKO BLOG POSTOJI ŠTA BI IZDVOJILA KAO NAJVEĆU VREDNOST I RAZLOG ZAŠTO BI MLAĐU SEBE POSAVETOVALA DA SE NE DVOUMIŠ I OBAVEZNO POKRENEŠ BLOG?

Blog je najbolji poklon paket koji sam sebi mogla da poželim. Paket koji sadrži iskustvo, mnoštvo poznanstava, događaja, avantura i situacija koje možda nikada ne bih iskusila da se u ovo nisam upustila. Takve stvari ne pišu u knjigama, univerzalna rešenja i saveti ne postoje. Puno hrabrosti, rizika, poštovanja za sebe, druge i vreme koje je svima ograničeni resurs. Na kraju, činjenica da činim sebe boljom i srećnijom iz dana u dan. Razloga je dovoljno.

ZA KRAJ RECI NAM MALO VIŠE O SVOJIM PLANOVIMA I BUDUĆIM PROJEKTIMA?

Za sada sam u fazi održavanja kontinuiteta. Budući planovi nose ozbiljnije investicije u još bolju opremu i prateće elemente. Sezona tek kreće pa idem polako, malo po malo. Svaki korak je važan.

Umetnost

44 l februar

Slikanje je kao

ispovedanje

„UMETNICI SU INAČE POZVANI DA BUDU TU ZBOG DRUGIH LJUDI. MI NE STVARAMO UMETNOST ZBOG SEBE, VEĆ JE DARUJEMO DRUGIMA. U PLATNO SU UTKANE MOJE ŽELJE, OSEĆANJA, SNOVI I SEĆANJA I ZATO JE SLIKANJE KAO ISPOVEDANJE“, KAŽE MILICA LAZAREVIĆ, AKADEMSKA SLIKARKA I DOCENT NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU. MILICA JE DOBITNICA VELIKOG BROJA NAGRADA ZA SVOJA DELA, A TRENUTNO VREDNO RADI NA DOKTORSKOM RADU.

Tekst: Katarina Marković

Fotografije: Ema Stepanović

poznala sam je u Studentskom gradu i od tada obavezno svraćam u njen atelje. Odrasla je u Švedskoj i kako kaže, uticaj severa jasno se vidi na njenim platnima. Uz vino i kolače, ispričala mi je kako je već kao četvorogodišnja devojčica znala čime će se baviti, koliko je odrastanje u Švedskoj uticalo na njeno slikanje, o svom shvatanju autora koji je sličan detetu koje slika i zašto kultura nikada ne sme da bude luksuz.

Umetnost

KADA SI NACRTALA PRVI CRTEŽ? DA LI SI KAO DETE POČELA DA CRTAŠ ILI SI SA CRTANJEM POČELA U ODRASLOM DOBU?

Od malih nogu imam papir i olovku u rukama. Kada sam imala četiri godine, bila sam sa roditeljima u jednoj robnoj kući. U holu je jedan umetnik radio portrete. Kada sam ga ugledala, pobegla sam od mame i tate, otišla i sela kod njega da gledam kako crta. Roditelji su me svuda tražili i nisu mogli da veruju kada su videli zašto sam pobegla. Pomenuti slikar mi je kasnije uradio portret na kojem se vidi devojčica, a iza je pejzaž.

46 l februar

SLIKARKA I DA SI ODRASLA U PROKUPLJU?

Mislim da je talenat dobrim delom urođen. Da sam ostala tamo, verovatno bi mi se razvio jedan drugačiji senzibilitet. Kroz slike se vidi uticaj okruženja, detinjstva, odrastanja i svega kroz šta smo prošli. Naročito zato što ja dosta koristim motive i simbole iz detinjstva i sećanja iz Švedske. Nedavno sam se opet zainteresovala za nordijske savremene slikare i primetila koliko je pejzaž prisutan na njihovim platnima. Oni imaju poseban odnos s prirodom, jer je ona prelepa i surova. Odatle i potiče njihova okrenutost sebi, zbog klime, odustva svetla. Zato i vape za prirodom. U mojim slikama primećujem pejzaže koji nisu balkanski. U njima preovladava hladnija atmosfera i svetlije boje. Tako da odrastanje na severu svakako utiče na način na koji slikam. KAKO GENERALNO BIRAŠ TEME I KAKO NASTAJE SLIKA? DA LI SE TVOJE RASPOLOŽENJE OGLEDA NA PLATNU? DO KADA SI ŽIVELA U ŠVEDSKOJ I KOLIKO SE ODRASTANJE U SKANDINAVIJI RAZLIKUJE OD ONOG U SRBIJI?

Rođena sam u Halmstadu i tamo sam živela do svoje dvanaeste godine. Pri kraju osnovne škole vratili smo se u Srbiju, u Prokuplje. Završila sam umetničku školu u Nišu i kasnije upisala Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. Dok sam živela u Švedskoj, svakog leta sam dolazila u Prokuplje. To sam jedva čekala zbog topline koju sam osećala ovde, druženja i nestašluka. Dobijala sam vaške, modrice, trčala bosa. U Švedsku sam se vraćala sa ujedima od komaraca i vaškama. Jedva sam čekala da dođe leto, da idemo dole. Tako smo to zvali, idemo dole. DA LI TE JE ODRASTANJE U ŠVEDSKOJ USMERILO KA SLIKARSTVU ILI BI POSTALA

Slikanje je proces koji se gradi dugo godina. U sliku ulažem puno rada i truda. Nemam neku muzu ili romantičarsku inspiraciju, kao što ljudi misle da svi umetnici imaju. Ja intuitivno biram motive, tražim ih među fotografijama, tražim neke prizore, posebnu atmosferu koju bih mogla kasnije da interpretiram i dalje istražujem.

Umetnost ČESTO SLIKAŠ DECU I PRIRODU. ZAŠTO BAŠ TE MOTIVE?

Prisustvo deteta kao najčistijeg bića je kao prisustvo nekog drugog sveta. Decu volim da slikam jer postoji i ideja da je sam autor dete koje slika. Da je to zapravo neka vrsta projekcije malog deteta u meni koje prenosim na platno. U tome se vide i moje želje, snovi i sećanja koje ponovo proživljavam. Slikanje je ispovedanje. Samo što je to nekad u formi deteta, a nekad prirode. To je istraživanje, rad na sebi i stalno ispitivanje. To je jedan veliki dar umetniku jer on ima mogućnost da se u svom poslu bavi sobom, ne isključivo kao narcis. On sebe istražuje i izgrađuje. Retki su trenuci danas da čovek može kroz rad u tolikoj meri da propituje svoje misli i osećanja. DOSTA TOGA JE DANAS OKRENUTO NEKOJ SVRSI, CILJU, NOVCU. LJUDI SE OSECAJU KAO ROBA. KAO UMETNIK IMAŠ RETKU PRILIKU DA SEBE POTPUNO UNESEŠ U ONO ČIME SE BAVIŠ?

To ima i svoje dobre, ali i teže strane. Ali, teškoće se prevazilaze. Neki put vam ne ide slika. Ali, onda nastavim da radim. Upornost mi je dosta pomogla u životu. Nekad, pored sveg truda, napraviš lošu sliku. Da bi umetnik bio dobar, mora da ima nekoliko loših dela. Mora da postoji razvojni put. A greške su na tom putu dobrodošle ako se kasnije ne ponavljaju i ako se ispravljaju. NA KOJI NAČIN BIRAŠ ATELJE? ON JE SADA U STANU, ALI RADILA SI I U PROSTORIMA VAN KUĆE. DA LI SLIKA ZAVISI OD ATELJEA ILI JE ON VIŠE SREDSTVO U KOJEM NASTAJE SLIKA?

Atelje je sredstvo, ali i inspiracija. On može biti poput nekog hrama u koji uđete da se pomolite, pa samim tim može da utiče na umetnika. Ponekad pogledam fotografije

48 l februar

velikih umetnika i njihove ateljee. To mi daje toliku energiju, da poželim da imam neki hangar i da se raširim na ogromnim platnima. A onda, opet, ima i neke topline kada sednem u tu malu prostoriju u okviru stana i razmišljam. Potpuno intimno, sedim na podu i skiciram. KAŽEŠ DA JE UMETNOST VELIKI DAR. DA LI UMETNICI DRUGAČIJE DOŽIVLJAVAJU SVET OKO SEBE? POSTOJI LI NEŠTO KAO UMETNIČKI STIL ŽIVOTA?

To je jedan romantičarski pogled. Umetnik kao boem - ja bih to spakovala u isti koš sa vilama i ostalim mitskim bićima. Imaju mnogo izraženiju percepciju i intuiciju u odnosu na ljude koji se bave nekim drugim profesijama. Zato imaju snažniji senzibilitet što možda može da se doživi kao nešto specifično.

Umetnost

50 l februar

Ljudi danas puno gledaju, ali malo vide. Slika traži pažnju, ona nije uvek narativna, posebno u slučaju apstraktne umetnosti. Ali i slikar mora da dopusti posmatraču da on interpretira delo na svoj način PREDAJEŠ STUDENTIMA NA FAKULTETU. ŠTA

ŠTA JE ZA TEBE IDEALAN DAN? POSTOJE

MISLIŠ KADA POGLEDAŠ NJIH, DA LI SRPSKO

DANI KADA RADIŠ I KAD SI SLOBODNA. GDE SE

SLIKARSTVO IMA BUDUĆNOST?

PRONALAZIŠ?

Treba biti zreo za studiranje i voleti to što si tu. Ali, kreativni su. Mi živimo u doba kreativnosti. Zapravo, kreativna industrija najviše zarađuje. Danas na jednoj ideji pravite milione. Sa studentima je divno raditi, učenje je svakodnevno i obostrano. Imam tu sreću da sam dovoljno mlada da nisam zaboravila kako je biti student, a da prtiom vidim dovoljno daleko da znam šta ih čeka na studijama i posle, i kako da ih usmerim da svoj dar dalje razvijaju.

Samim tim što sam slikar, uvek mi je radno vreme. Kada završim posao na fakultetu trudim se da slikam, a uporedo u pauzama, smestim i privatni život. Nemam neke posebne rituale, ja sam veliki improvizator. Ali, mora da postoji i neki red. Slušala sam jedan Bergmanov intervju u kojem je opisivao svoj radni dan, govorio je kako mu je potrebna vojnička disciplina da bi radio. Da toga nema, on ništa ne bi stvorio u životu. I ja često pomislim da bih skliznula u haos da nemam plan, da nisam uvela neku disciplinu.

ŠTA TEBE INSPIRIŠE KAO OSOBU, ČEMU TEŽIS, ŠTA TI JE BITNO? SVAKO IMA NEKI SVOJ SAN KOJI UTIČE NA TO KAKO VIDI SEBE U BUDUĆNOSTI I ŠTA BI VOLEO DA POSTANE. ŠTA JE TVOJ SAN?

Zaista bih volela da sam iskoristila talenat, da ga nisam protraćila. Ili da sam sebe ostvarila, ispunila i razvila, da osećam da napredujem. To trenutno pokušavam kroz rad na doktoratu i kroz slikanje. Na platnu se to vidi. Samo uporan rad donosi napredak. Kada čovek sa samim sobom nađe mir, to se pokazuje i u spoljnom obliku.

Tema Umetnost ŽIVIŠ U BEOGRADU. JE L’ IMAŠ NEKA MESTA U GRADU KOJA TE POSEBNO INSPIRIŠU I KOJA VOLIŠ? DA LI JE BEOGRAD DOBRA „MUZA“ ZA SLIKANJE?

Volim Beograd nedeljom ujutru. Tada je čaroban jer je mirno. Ima posebnu draž, smirenost, usporenost. Ne žuri se toliko. Ali opet, prednost Beograda je u tome što čovek može da uzima najbolje od njega, ono što mu odgovara. KAKO TI GLEDAŠ SLIKE NA IZLOŽBI? ČESTO MI SE ČINI DA LJUDI NA IZLOŽBAMA PROLAZE PORED SLIKA, NIKO SE MNOGO NE UDUBLJUJE. KOLIKO JE ZAHTEVNO DA GLEDALAC RASTUMAČI ONO ŠTO JE SLIKAR NASLIKAO?

Živimo u vizuelno doba i okruženi smo slikama. Na trenutak možda imamo problem da stanemo i da se udubimo u jednu sliku. Zapravo, ljudi danas puno gledaju, ali malo vide. Slika traži pažnju, ona nije uvek narativna, posebno u slučaju apstraktne umetnosti. Ali i slikar mora da dopusti posmatraču da on interpretira delo na svoj način. Vrlo često krenete od jedne ideje i iznenadite se kada kritičari ili publika vide nešto sasvim drugo. U tome je lepota. I ZA KRAJ, NEIZBEŽNO PITANJE: KAKO JE BITI SLIKAR U SRBIJI? TU MISLIM NA SITUACIJU U KULTURI, NE RADE VODEĆI MUZEJI, IZDVAJA SE MALO NOVCA ZA UMETNIKE. DA LI TE TO ZABRINJAVA?

Zabrinjava me jer se kultura stavlja na stranu. Ne možete imati nikakav razvoj bez kulture. Mislim da ćemo tek osećati posledice toga što smo kulturu stavili na marginu. Kultura je bitna za ulaganje, ali vraća višestruko. To nije luksuz. Ona nikako ne treba da bude elitistička. Nama je potrebno obrazovano društvo i samo tako možemo da napredujemo.

52 l februar

Umetnost

AVANG

Konstruktivizam i suprematizam

kao glavni tokovi ruske avangardne umetnosti

Tekst: Nina Simonović

Termin „avangarda“ ukazuje na inovativne pojave koje odbacuju sva pravila klasične umetnosti i književnosti, i književnosti, a javlja se prvi put u Francuskoj sredinom XIX veka. Mala grupa intelektualaca i umetnika krenula je sa izvođenjem višeslojne eksperimentalne umetnosti, čija je poenta bila šokiranje publike. U Rusiji avangarda predstavlja spoj odbacivanja kulturnog nasleđa, kombinaciju destruktivnih i konstruktivnih principa, sve u cilju stvaranja nečeg što je suštinski novo, kako u umetnosti tako i u svim drugim sferama života. Tako se u različitim fazama tih inovacija u ruskoj umetnosti smenjuju termini modernizam, konstruktivizam, kubofuturizam, suprematizam, „leva umetnost“ i mnogi drugi.

54 l februar

GARDA Tatljinova kula

Umetnost

vangardna grupa slikara okupljala se oko časopisa „Mir iskustva“ i „Zlatno runo“ i najznačajnije rezultate postigla u scenografiji i kostimografiji. Začetnik konstruktivizma, najranijeg oblika apstraktne skulpture, bio je Vladimir Tatljin. KONSTRUKTIVIZAM je kao umetnički pravac nastao u Rusiji 1913. godine i koristio se osnovnim geometrijskim oblicima – krugom, kvadratom, trouglom i linijama, te se uz pomoć njih „konstruisala“ slika i gradila tenzija unutar iste. Konstruktivizam polazi od ranog futurizma, a njegove ideje su Evropom preneli vajar Aleksandar Arhipenko i fotograf Aleksandar Rodčenko. Glavni pokretači apstrakcije bili su Kandinski, koji je ujedno i autor prve apstraktne slike, Larionov i Gončarova. Kandinski

56 l februar

Kandinski

KAN DIN SKI VASILIJ KANDINSKI je značajan za prenošenje svojih i ostalih ruskih eksperimenata sa apstrakcijom i konstrukcijom u Bauhaus, državnu školu za arhitekturu i primenjene umetnosti u Vajmaru. Pod uticajem apstrakcije Maljeviča, Tatljina i Rodčenka počinje da dominira geometrijski šablon u njegovom stvaralaštvu. Konstruktivizam se prvobitno odnosio na pokret koji se javio posle revolucije 1917. godine, a pored Tatljina izuzetno veliki uticaj u ovom pravcu imali su Maljevič i Rodčenko. Konstruktivizam u fotografiji se odlikovao geometrijskom kompozicijom i snimcima sa perspektivom iz drugačijeg ugla. Kod fotomontaže je takođe zastupljena geometrijska kompozicija, a najčešće su se koristile crna, crvena, bela i siva boja uz primese plave i žute.

Umetnost SUPREMATIZAM je jedan od centralnih tokova ruske avangarde. Razvijao se od 1915. do tridesetih godina XX veka i u srodstvu je sa futurizmom i konstruktivizmom. Pokrenuo ga je Maljevič u Rusiji, a najviše je uticao na De Stijl i Bauhaus. Odlikovao se kombinovanjem raznih geometrijskih formi, a obično se deli na tri stadijuma: crni, crveni i beli. KAZIMIR MALJEVIČ je prvenstveno slikao u impresionističkom stilu, da bi kasnije svoju ličnu integraciju kubizma i futurizma nazvao kubofuturizam. Njegova slika “Crni kvadrat” uzima se za amblem suprematizma. Njome je pokazao da slika može postojati izvan odraza ili imitacije spoljašnjeg sveta – portreta, pejzaža ili mrtve prirode. On smatra da je apstrakciju doveo do krajnje geometrijske jednostavnosti – crnog kvadrata i da su time obeležene društvene promene koje su dovele do revolucije u Rusiji, kao i dva pravca – ekspresionizam (Kandinski) i geometrijska čistoća (Maljevič). Apstraktni trodimenzionalni modeli Maljeviča bili su značajni za razvoj konstruktivizma u Rusiji kao i u Zapadnoj Evropi. Njegov učenik El Lisicki je uticao na dizajn Bauhausa.

Maljevič

LISICKI je bio značajan ruski avangardista, koji je razvio sopstveni oblik apstrakcije i nazvao ga “proun”. Smatra se da je to ruski akronim za „Projekat za afirmaciju novog“. Školovao se za arhitektu, ali je ime stekao u slikarstvu, tipografiji i fotografiji svojom inovativnošću i intelektom, pritom značajno doprinevši primeni i širenju konstruktivističkih i suprematističkih ideja. Lisicki je ključni umetnik koji je spojio ruski suprematizam i konstruktivizam, holandski De Stijl i nemački Bauhaus.

Nakon apstrakcije nastavlja da se bavi fotografijom, fotomontažom i fotogramom. Često je aranžirao na fotografskom papiru svakidašnje predmete kao što su kašike, klešta, čaše, heklani miljei. Fotograme i montažu koristi da dizajnira reklame i postere. Jedan od njegovih najveličanstvenijih projekata u oblasti fotomontaže je fotografski friz načinjen od novinskih isečaka i fotografija za sovjetski paviljon na međunarodnoj izložbi novinarstva „Presa“, u Kelnu 1928. godine.

LI SIC KI Lisicki

Fotografija

Intervju: Teodora Kovrlija Fotografije: SharpShooters 60 l februar

Fotografija: ROBERT GETEL

ONI SU SPONTANO ORGANIZOVANA GRUPICA KOJA JE SEBE NAZVALA SHARPSHOOTERS, ALI PRE NEGO ŠTO DOBIJETE POGREŠNE IDEJE ČIME SE ONI ZAPRAVO BAVE, REĆI ĆU VAM DA SU ONI LOVCI NA DOBAR KADAR I MAĐIONIČARI DA OD SVOG POSLA NAPRAVE PRAVO UŽIVANJE. SHARPSHOOTERS-I NESEBIČNO DELE SVOJE ZNANJE I ISKUSTVO SA KOLEGAMA FOTOGRAFIMA I AMATERIMA, LJUBITELJIMA FOTOGRAFIJE KOJI DOLAZE DA PRISUSTVUJU INTERESANTNIM PREDAVANJIMA IZ STRUKE.

Fotografija

Fotografija: JELENA IVANOVIĆ

Ili kako su oni rekli: „SharpShooters project je organizacija ljudi sa istom vizijom a to je da se fotografija kao medij, umetnost, nauka i zanimanje digne na malo viši nivo edukacijom fotografa. Sve je osmišljeno da bude jedno dobro konstruktivno, kolegijalno druženje.” Foto radionice su osmišljene tako da ljubiteljima fotografije pruže priliku da od kolega uče tajne svog zanata. Koja god vrsta ili oblast fotografije da vas interesuje ovi nesebični pojedinci će uz pomoć svojih gostiju

62 l februar

pokušati da vam daju prave savete, otkriju poneki trik ili caku. Pridružite se ovoj sjajnoj ekipici, podržite ih i posetite neko od narednih predavanja. SharpShooters za sada čine 8 fotografa: Aleksandar Kamasi, Ivana Tešić, Milena Popović, Petar Marković, Nebojša Marković, Jelena Ivanović, Robert Getel i Vladimir Živojinović. U ime SharpShooters-a sa nama je pričao Petar Marković.

KAKO JE NASTAO PROJEKAT SHARPSHOOTERS?

Projekat je nastao u oktobru 2014. godine kao radionica ulične i dokumentarne fotografije. Vremenom se, uz sugestije učesnika i kasnije predavača sam koncept projekta menjao i usavršavao. Proširili smo se, pored Beograda, i na Novi Sad, a uskoro i Novi Pazar. KO ČINI TIM SHARPSHOOTERS-A I KOJI JE VAŠ MOTO?

SharpShooters tim je skup ljudi sa istom vizijom a to je da se fotografija kao profesija i medij podigne na viši nivo samom edukacijom i otklanjanjem sujete među fotografima. Trenutno nas je osmoro ali se taj broj vremenom uvećava. Svako ko pomogne projektu na bilo koji način slobodan je da pristupi timu jer što nas je više biće više ideja. KOLIKO ČESTO SE ORGANIZUJU PREDAVANJA?

Sve je stvar dogovora sa predavačima. Jako je teško uklopiti vreme danas da sa prijateljem odeš na kafu a kamoli dogovoriti se sa nekim profesionalcem da spremi radove, temu i vreme kada će moći. Gledamo da to bude jednom mesečno i da bude u nedelju. KO SU DO SADA BILI PREDAVAČI?

Bilo je tu dosta predavača. Svaki od njih je poseban na svoj način i glupo je malo da izdvajam pojedince. Ali bilo je i dokumentarnih, novinskih, wedding, stock, umetničkih, modnih, sportskih, čak i podvodnih fotografa. Svi su veliki profesionalci u svom poslu i pre svega veliki ljudi jer su bez ikakve novčane nadoknade pristali da pomognu projektu na svoj način.

64 l februar

Fotografija: MILENA POPOVIĆ

Fotografija: VLADIMIR ZIVOJINOVIĆ

Tema Fotografija

KADA ĆE BITI SLEDEĆE PREDAVANJE I KO ĆE BITI PREDAVAČ?

Ne postoji tačan datum sledećeg predavanja. Kao što rekoh, sve je stvar dogovora sa predavačima. Ali je mesto sigurno - predivna galerija Process u Kralja Petra. Za sve ostale informacije ćete biti blagovremeno obavešteni. KAKO ZAINTERESOVANI MOGU DA PODRŽE FINANSIJSKI VAŠ PROJEKAT I NA KOJI NAČIN SE FINANSIRATE?

SharpShooters projekat je sačinjen samo od dobre volje. Radimo sa 0 dinara budžeta. Sva predavanja su otvorena i besplatna. U potrazi smo za finansijerima koji će moći celu stvar da dignu na malo viši nivo i dovedemo neke legendarne svetske fotografe koji će sa nama podeliti svoje bogato iskustvo. 66 l februar

Fotografija: ALEKSANDAR KAMASI

Tema

Fotografija: NEBOJSA MARKOVIĆ

68 l februar

Fotografija: IVANA TESIC

Koja god vrsta ili oblast fotografije da vas interesuje ovi nesebični pojedinci će uz pomoć svojih gostiju pokušati da vam daju prave savete, otkriju poneki trik ili caku

DA LI NAMERAVATE DA SE PROŠIRITE NA CEO REGION?

Da. Planiramo prvo da napravimo jaku i stabilnu mrežu u Srbiji, pa da se kasnije, u dogovoru sa srodnim organizacijama regiona, proširimo na druge države. Ali je to još uvek daleko. KAKO KOMENTARIŠETE SPORNI PREDLOG ZAKONA KOJI NA SREĆU NIJE USVOJEN? MOŽEMO LI NEŠTO DA NAUČIMO IZ OVE SITUACIJE KADA SU SE FOTOGRAFI UJEDINILI I SLOŽNO POBUNILI?

Bilo je očekivano tako nešto. Sramno je uopšte dovoditi autorska prava u pitanje. I onaj pošteni seljak je kupio traktor, zemlju i seme i na kraju je rutinsko-mehaničkom radnjom dobio brašno. To brašno je njegovo. Ne može biti javno dobro. Fotografi su uglavnom individualisti i lako ih je zavaditi i posvađati posebno u ovim vremenima kada smo u deficitu sa radnim mestima. Tržište je prezasićeno i svi su u igri. Tu dolazi do lakog pucanja. Iz onog haosa koji se nedavno odigrao smo mogli samo jedno da zaključimo a to je da kada se prevaziđe sujeta kao unutrašnji neprijatelj i kada se složimo i ujedinimo, možemo da promenimo sve. Za sve detalje u vezi sa narednim predavanjima pratite Facebook stranicu SharpShootersa.

Fotografija: PETAR MARKOVIĆ

Moda

Mercedes-Benz

Berlin\ fashion

/week

D Tekst: Tihana Smiljanić Fotografije: Mercedes-Benz Fashion

70 l februar

ok ovo čitate, u toku je Mesec mode: velike četiri Nedelje mode poređane jedna za drugom, Njujork, London, Milano i Pariz. Ipak, i neke manje vredne su pažnje. Proteklog meseca bio je red na Berlin da se zaodene u oversized kapute, štikle i funky patike, jer su se u njega, povodom održane Mercedes-Benz berlinske Nedelje mode, sjatili urednici, novinari, blogeri i bajeri iz cele Nemačke, pa i izvan nje. Znalo se na kakvu se modu dolazi u Berlin, i šta se - bar otprilike – može očekivati; ovim ne želimo da kažemo da je ovaj modni događaj predvidiv, a to se posebno ne može reći za dizajnere koji na njemu izlažu! Ali berlinska Nedelja mode je – kao, uostalom, i njen grad domaćin – onaj klinac iz odeljenja koji se ne druži sa ostalima jer je njegova kuloća drugačija od njihove. Srećom, tu svaka analogija sa srednjom školom prestaje, jer ovaj događaj može i te kako svašta da ponudi.

Emre Erdemoglu

Perret Schaad

72 l februar

Prvenstveno u vidu prezentacije. Navikli smo već na piste koje se, po potrebi, pretvaraju u cvetna polja ili teniske terene. Ovog puta dizajneri su otišli korak dalje, nudeći gotovo muzejske postavke sa živim modelima, ili organizujući prave svojevrsne performanse. Pored Mercedes-Benz šatora kod Brandenburške kapije, koji je glavno mesto dešavanja i domaćin najvećim revijama, kao po običaju, u celu Nedelju mode bio je uključen i niz off-site lokacija. Možda je naročito zanimljiv izbor za mesto održavanja revija bila veličanstvena palata Kronprinzenpalais na čuvenom bulevaru nežnog naziva Unter den Linden – Ispod lipa - koja povezuje Brandenburšku kapiju s Alexanderplatzom. Naravno, daleko je važnije bilo ono što se dešava unutar lokacija, i šta je ono što su dizajneri – mahom nemački – izmaštali i stvorili za kolekciju jesen/zima 2016/17.

Ioana Ciolacu

Meril Strip se u filmu Đavo nosi Pradu podrugljivo nasmejala En Hatavej uz komentar: “Cveće za proleće? Revolucionarno”. Ipak, neke ideje u modi odolevaju vremenu i prisutne su uvek, ili se bar često vraćaju. Tako nije iznenađujuće videti da je velik broj dizajnera igrao na sigurno u bar nekim aspektima u svojim kolekcijama za jesen i zimu ove godine, pa imamo klasične jesenje boje poput bordo, narandžaste, sive i smeđe, kao kod Anje Gockel, Dorothee Schumacher, IVANMAN-a, Lene Hoschek, Maisonee. Anja Gockel dizajnerka je koja će ove godine proslaviti dvadeset godina rada, a njeni modeli su kao i uvek nadasve ženstveni, ovaj put inspirisani burmanskom borkinjom za mir Suu koja živi u veoma pacifističkom duhu. Još jednu proslavu ženstvenosti pružila je i Dorothee Schumacher, koja se u svojim modelima svedenih krojeva usredsredila na diskretne printove. Ideja za koju je krajnje vreme da bude usvojena: šal pričvršćen kaišem!

Ivanman

Lena Hoschek ostaje i dalje favorit autorke ovih redova, sa svojim elegantnim i ženstvenim krojevima, materijalima kao što su tvid, vuna, čipka i pletivo, te toplim bojama i koketiranjem sa seksepilom. Kolekcija prikazana na ovoj Nedelji mode inspirisana je gospođicom Marpl, a sigurni smo da bi komade rado ponele i one devojke i žene koje nikada nisu marile za kriminalističke romane. IVANMAN, brend našeg Ivana Mandžukića sa sedištem u Berlinu, o kome smo već pisali, ostaje veran svom trejdmarku – jarkim bojama u muškoj modi, što svesrdno pozdravljamo – ovaj put s jesenjim tvistom, pa gde smo letos videli pink, bebiplavo, ljubičasto i žuto, sada su narandžasta, smeđa i crvena. Ova kolekcija, po rečima dizajnera, reinterpretira i modifikuje oblike, i možemo samo da konstatujemo: sviđa nam se!

Steinrohner

Ono što je takođe donekle očekivano jeste inspiracija ledom i snegom – ovo su nam doneli dvojac Steinrohner s kolekcijom simboličnog i samoobjašnjavajućeg naziva “Eternal Ice”, inspirisanom snežnim prizorima i hladnoćom švajcarskih planina i ruskih pejzaža. Za pomak od dosadnog, oni su svoju futurističku kolekciju prikazali ne na reviji, već svojevrsnoj izložbi, potpuno u skladu s onim šta je čini: slojevi veštačke kože, kašmira, vune i pamuka; laserski sečeni krojevi i digitalni printevi slika švajcarskog slikara Markusa Rohnera. Srebro, sneg i led ponudio je i Emre Erdemoglu, oblikovane u minimalistički krojene komade, te ako volite bling-bling momenat, eto ideje kako nositi nešto blistavo.

Maisonnoee

76 l februar

Mariana Jungmann

Sportalm

Brend Sportalm prikazao je kolekciju inspirisanu gradićem Kicbijelom, odakle potiče, luksuznu, ali ne pretencioznu – toplu, ušuškanu, u bojama leda, snega i vina – pravu zimsku. Belog kao sigurnosti držali su se i u Sample-CM, ali tu svako igranje na sigurno prestaje. Naime, u pitanju je tzv. capsule kolekcija, 18 komada koji kombinuju sportsku i street odeću inteligentnog dizajna, a dolaze s kutijom samolepljivih traka i uputstvom koje će vas pozvati da oblačenje pretvoriti u jedno pravo telesno iskustvo! Dizajneri su se potrudili da i prezentacija bude krajnje neobična, te su njeni nosioci bili svega troje modela, od čega je dvoje treću oblačilo u komade koji su visili na vešalici.

Jedan od ključnih materijala na Nedelji mode bila je čipka, i pored pomenute Lene Hoschek, u izobilju su je koristile Ewa Herzog – u svojoj ženstvenoj kolekciji pastelnih boja s dodatkom crne, srebrne i zlatne – te Mariana Jungmann, koja se igrala sa samo nekoliko boja u svojoj kolekciji inspirisanoj Monikom Piloni i Fridom Kalo. Raskošni komadi u crvenoj, crnoj i kraljevskoplavoj – bojama koje nalazimo u Fridinom radu – igraju se s oblicima ženskog tela.

Ewa Herzog

I pletivo je našlo svoje mesto u mnogim kolekcijama – Iona Ciolacu je svoje atipične, razigrane krojeve načinila od kombinacije lakih i teških materijala, gde se još, pored pletiva, nalaze perje i veštačko krzno.

Brachmann Crno je bilo makar pratilac gotovo svima: u Brachmann kolekciji muške mode, kod Dorothee Schumacher, Esther Perbandt, koja je ponudila jednostavne krojeve, ali ipak nekoliko zanimljivih tvistova; Maisonnoee, koji se ponose činjenicom da svoje ženstvene komade prave od materijala koji dolaze iz kontrolisanih izvora u Evropi; Mariane Jungmann, te Philomene Zanetti, još jedne dizajnerke koja se odlučila za izložbu, a ne reviju, na kojoj je prikazala strogi minimalizam u pogledu boja i krojeva.

80 l februar

Philomena Zanetti

82 l februar

Xavi Reyes

Od iznenađenja, izdvojićemo kolekciju Xavija Reyesa, pobednika takmičenja “Who’s Next” na Mercedes-Benz Nedelji mode u Madridu, koji je time dobio priliku da izlaže u Berlinu pod pokroviteljstvom Mercedes-Benza i nemačkog ogranka časopisa Elle. Reyes je prikazao kolekciju inspirisanu svojim detinjstvom, mirisom suvog leta i sećanjem na majku i baku koje šiju stolnjake. Baš je zato izbor pruga, svetlih boja i sirovih i robusnih materijala, te letnjih krojeva, iznenadio za jesenje/zimsku kolekciju. Ako su ovakve zime u Španiji, želimo da se preselimo!

Sadak

Drugi značajan momenat, i potpuno odvojen svet za sebe, činila je revija brenda Sadak – ali, s druge strane, svakome ko prati rad našeg dizajnera Saše Kovačevića jasno je da je Saša dosledno sjajan i dosledno veran sebi. Kolekciju za jesen/zimu dizajnirao je u saradnji s prince Fahadom Bin Faisal Al Saudom, i to je rezultovalo miksom printova (mnogo, mnogo printa!) i boja pod uticajem urbane kulture, ali i sportske odeće. Ostaje nam da pratimo šta se ovih dana dešava u svetskim prestonicama mode i koliko su nemački dizajneri namirisali šta ćemo obožavati naredne zime. U svakom slučaju, berlinska Nedelja mode zabavan je modni ivent u ovom kraju Evrope koji slavi individualnost, a to je uvek u modi.

s u g n i p o š

m o j n i M U

Banned Apparel novčanik Banned Apparel torba

Pripremila: Minja Cvetković

Victoria Poison Shop je mesto za ljubitelje alternativnih stilova u kome možete naći odeću i modne detalje u gothic, steampunk, psychobilly, punk i pin-up stilu. Smešten je u tržnom centru Milenijum u Knez Mihailovoj 21a, a kompletnu ponudu možete videti na FB stranici ili sajtu.

Bordello Teeze cipele

Nemesis Now rokovnik

Demonia kripersice

Banned Apparel majica

Cupcake cult majica

Hell Bunny haljina

Demonia cipele

Banned Apparel torba

Hell Bunny Georgie haljina

Hell Bunny kardigan

t Fun

La a sm

l e p i yc

Moda

86 l februar

Tekst: Teodora Kovrlija

Erte

Moda

oman de Tirtof (Romain de Tirtoff) čuveni je dizajner, slikar i umetnik ruskog porekla koji je obeležio vek za nama. Pseudonim pod kojim se proslavio – Erte, nastao je francuskim izgovorom njegovih inicijala. Sa devetnaest godina seli se u Francusku, zemlju u kojoj je mogao da živi svoj dečački san. Slavu je stekao svojim art deco ilustracijama koje su pune 22 godine ulepšavale naslovne strane Harper’s Bazaar-a. Osim predivnim slikama svet je zadužio skulpturama, ekstravagantnim kostimima kao i raskošnim pozorišnim setovima koje je dizajnirao za Folies-Bergère u Parizu. Mnogo puta proglašavan je jednim od najinovativnijih dizajnera dvadesetog veka. Njegove ilustracije glamuroznih žena u lepršavim materijalima, sa upečatljivim nakitom, perjem i pregršt detalja inspirisale su mnoge. Rođen je u bogatoj, aristokratskoj porodici u Sankt Peterburgu 23. novembra 1892. godine. Veoma rano je otkrio ljubav prema kostimima kroz pozorište, ples i umetnost. Kao dečak sa svega pet godina počeo je da crta i zamišlja svoje modele u prostoru. Interesantno je da je njegova majka po njegovim prvim nacrtima dala da se izradi haljina za nju. Kao tinejdžer već je crtao kostime, a sa devetnaest godina odlazi u Pariz.

88 l februar

Ne samo da radim ono što poželim, već sve što radim radim na svoj način ne dozvoljavajući da na mene utiču drugi umetnici. Jedino što bi se moglo reći da je imalo ikakav uticaj na moje stvaralaštvo tokom celokupne karijere su bile minijature na persijskim i grčkim vazama koje sam video još kao dečak u muzeju Ermitraž, u Sank Petersburgu

Imao je samo jednu dilemu - da li će se baviti plesom ili slikarstvom i dizajnom. Ovu dilemu rešio je jednostavno: “Došao sam do zaključka da mogu da živim bez plesa ali nikada ne bih mogao da se odreknem svoje strasti i odustanem od slikanja i dizajna”. Uprkos snažnom očevom protivljenju koji je želeo da Roman nastavi porodičnu tradiciju i postane nautički oficir, odlučio je da se posveti svojoj najvećoj strasti – modi i crtanju. U želji da sačuva privatnost svoje konzervativne porodice stvorio je pseudonim Erté. Po dolasku u Pariz počinje da radi sa dizajnerom Polom Poareom (Paul Poiret). Sa Polom je radio godinu dana (1913-1914). Naredne godine počinje dugogodišnju saradnju sa Bazarom (1915-1937) tokom koje je objavio više od 250 ilustracija na naslovnim stranama. Njegove ilustracije su se paralelno objavljivale i u drugim magazinima poput Cosmopolitan-a, Vogue-a i drugih ženskih magazina. Uporedo sa poslom ilustratora gradio je svoju karijeru kostimografa.

Moda Umeo je da kaže kako na njegov rad niko nije uticao i kako su njegove ideje jedinstvene. “Ne samo da radim ono što poželim, već sve što radim radim na svoj način ne dozvoljavajući da na mene utiču drugi umetnici. Jedino što bi se moglo reći da je imalo ikakav uticaj na moje stvaralaštvo tokom celokupne karijere su bile minijature na persijskim i grčkim vazama koje sam video još kao dečak u muzeju Ermitraž, u Sank Petersburgu. Uopšteno, interesuju me oni objekti koji mogu biti pretvoreni u seriju, jer mi se tako čini da kazujem čitavu priču ne samo izdvojen slučaj.“ I zaista, bio je jedinstvena pojava u modnom svetu. Osim izvrsnih ideja i realizacija kostima i toaleta, svoj trag ostavio je i kao hroničar jedne epohe. Art deco koji je dominantan na njegovim ilustracijama i u radu fantastično oslikava period u kome je živeo i stvarao.

Jedan od njegovih najvećih uspeha s početka karijere bilo je dizajniranje kostima za francusku igračicu i pozorišnu glumicu koja je bila veoma popularna početkom dvadesetog veka - Gabi Deslis (Gaby Deslys). Njegov dizajn bio je glamurozan, sofisticiran i originalan, a ideje koje je tada prezentovao bile su revolucionarne i dan danas interesantne proučavaocima mode i modnog dizajna. Učestvovao je u pripremi kostima za veliki broj pozorišnih predstava i opera. Njegovi rani radovi i kostimi za igračicu Mata Hari izazvali su veliku pažnju javnosti, baš kao i njegove ilustracije za pariski magazin La Gazette du Bon Ton. Njegove kostime nosile su brojne dive tog vremena od Sare Bernard do Ane Pavlove.

90 l februar

Godine 1925. Luis B. Majer (Louis B. Mayer) glavni čovek Metro Golden Majera, odvodi Ertea u Holivud kako bi radio na kostimima za nemi film. Na vrhuncu slave sredinom tridesetih godina trenutke sreće prekida iznenadna i tragična smrt princa Nikola Urusofa (Nicholas Ourousoff), njegovog prijatelja i menadžera. Njih dvojica su živeli zajedno u Monte Karlu od 1914. do 1923. godine. Detalji o njihovoj vezi nisu poznati, ali je to bila jedna od najznačajnih veza u njegovom životu. Druga je bila sa danskim dizajnerom Akselom. Između dva svetska rata, Erté je dizajnirao spektakularne scenografije i kostime za balet, operu, pozorište i mjuzikle. Njegovi radovi za pozorišnu produkciju Ziegfeld Follies, muzičku dvoranu Folies-Bergère, predstave u Casinu de Paris i London Palladiumu smatraju se njegovim najvećim dostignućima u karijeri.

Moda

Postao je veoma popularan u Americi šezdesetih godina kada mnogi “otkrivaju” njegov rad. Tih godina imao je veliki broj uspešnih saradnji, izrađivao različite predmete za kuću, nakit, sitnice, ograničene tiraže litografija i ilustracija, bronzanih skulptura i dizajnerskih komada. Mnogi su želeli lampu, komad nameštaja, sliku ili kolekcionarske predmete sa njegovim potpisom. Litografije, uključujući serije “The Alphabet” i “The Numbers” postale su popularni posteri koje su svi želeli da imaju.

92 l februar

Povratak art deco stila u modu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u velikoj meri je uticao na Erteovu ponovnu popularnost i mnogi njegovi radovi postaju masovno popularni i traženi širom sveta, posebno njegove ilustracije. Izdao je memoare “Things I Remember: An Autobiography” 1975. godine. Bio je posvećen svojoj karijeri, živahan i radio je sve do svoje smrti u 97. godini. Voleo je da radi uz svoje dve mace Karamel i Taliju, a do poslednjeg dana je kovao velike planove i radio na projektu svoje kuće na Majorci. “Ja sam u drugačijem svetu”, govorio je, “u maštovitom svetu koji poziva na zaborav! Ljudi posežu za drogama kako bi se izmestili iz svakodnevice. Ja nikada nisam posegnuo za istim. Nikada mi nisu bile potrebne.”

Moda

Šta se krije ispod ženske odeće? Tekst: Minja Cvetković

94 l februar

1900 – 1920: Na samom početku ove ere donji veš je bio dizajniran tako da istakne sve atribute ženskog tela i naglasi obline. Figura peščanog sata bila je ultimativni cilj. Odnosno, naglašene grudi i široki bokovi u kontrastu sa uzanim strukom koji se dodatno isticao nošenjem korseta. Početak dvadesetog veka je napravio određenu odstupnicu u odnosu na dekade koje su mu prethodile jer se više nije išlo u ekstreme zarad dobijanja idealne figure, poput uklanjanja rebara zarad dodatnog sužavanja struka, meri o kojoj mnogi istoričari umetnosti i dalje debatuju. Ipak,

korseti sa čeličnim kostima i mnogo slojeva podsuknji bili su i dalje svakodnevica žena. Kada su grudi i donji veš u pitanju, možemo reći da je početak dvadesetog veka bio vreme kada se malo pažnje obraćalo na njih. Push-up brushalteri nisu postojali, kao ni bilo kakve verzije bruseva koje bi davale potporu gornjem delu tela. Umesto toga, utezanjem u korsete gornji deo tela je dobijao vizuelno puniji izgled u kontrastu sa strukom, ali je i dalje bio bez ikakve prave definicije i oblika koji će dobiti u narednim erama.

Moda Početkom 1910. godine masovna proizvodnja donjeg veša je cvetala, a konkurencija je naterala dizajnere na kreativnost i posledično na menjanje dominantne siluete. Korseti iz prethodne ere su usled dominacije vitkije siluete mahom nestali i zamenjeni su donjim vešom koji se pravio od nešto fleksibilnijih ali podjednako čvrstih materijala koji su telu davali podršku. Sličnu sudbinu doživele su i podsuknje. Kako je suknja postajala sve kraća, široki donji veš zamenjen je onim uz telo. Važna promena odigrala se u pogledu estetike jer je ovo bio period kada je čipka postala dostupnija širim narodnim masama, a ne samo višoj klasi i mogla se kupiti po povoljnim cenama što je označilo prekret-

96 l februar

nicu od donjeg veša kao primarno praktičnog predmeta ka donjem vešu kao ukrasu. Tokom ove dekade pojavile su se i prve reklame koje su prigrlile svu njegovu lepotu i senzualnost, za razliku od prethodnih koje su nalikovale na oglase i spisak informacija šta je sve od donjeg veša dostupno za kupovinu. Dve godine kasnije, 1912. godine, Amerika je dobila i prvog profesionalnog dizajnera donjeg veša. Bila je to Lindzi Bodro, imigrantkinja iz Francuske, koja je osnovala kompaniju pod nazivom Layneau koja je nažalost bila kratkog veka. Ipak, ona ne samo da je pokrenula modnu revoluciju na ovom polju već je bila i jedna od retkih žena tog vremena koja je bila na čelu sopstvene firme.

Dvadesete, ili popularnije nazivana „roaring twenties era“, označila je privremeni kraj dominacije ženstvene figure sa oblinama i proslavila dečački izgled i androgenu siluetu. Grudi, struk i kukovi su bili u ravni, suknja je postala sve kraća i sve je više otkrivala noge što je izrodilo mnoge dvodelne setove donjeg veša kao i popularnost haltera i čarapa sa radom. Omiljena zanimacija „flapper“ devojaka bila je ples, tako da je ovo period kada je dizajniran i garter pojas, da bi sprečio spadanje čarapa. Korseti su se ponovo nosili, ali ovog puta sa potpuno drugačijom namenom – umesto da istaknu obline, takozvani „tube“ modeli korseta pomagali su ženama sa figurom peščanog sata da dobiju poželjnu ravnu siluetu.

Moda

1930 – 1940: Tridesete su oživele figuru sa početka dvadesetog veka te su široki kukovi i uzak struk ponovo postali imperativ. Korseti su potpuno zamenjeni girdle pojasevima koji su se nosili u kombinaciji sa halterima i brushalterima nalik onima kakve viđamo danas. Holivud je igrao veliku ulogu u promovisanju donjeg veša kao modnog dodatka zahvaljujući reklamama koje su naglašavale njegovu senzualnu, seksualnu i glamuroznu stranu. Drugi svetski rat je uticao na čitavu modnu industriju zbog donošenja zakona o racionalizaciji upotrebe materijala i nedostatka istog, te se i proizvodnja donjeg veša suočila sa velikim brojem poteškoća. „Snalazi se i prepravi“ je postao moto žena tokom rata jer su mnoge bile prinuđene da prepravljaju svoju staru odeću da bi odgovarala novim modnim trendovima. Korišćenje najlona za izradu padobrana značilo je deficit najlon čarapa, pa su mnoge morale da na hulahopkama, ili čak golim nogama, ajlajnerom iscrtavaju liniju ne bi li izgledalo kao da nose haltere. Mnoge od njih su radile i u fabrikama koje su imale svoje uniforme u vidu kombinezona koji su zahtevali uzaniji donji veš nego što je bio prethodnih godina. Svila i čipka su takođe bile mnogima nedostupne pa je glamur donjeg veša zamenjen praktičnošću pre svega. Iako su četrdesete uvele određene novine i nove stilove, žene jednostavno nisu bile u mogućnosti da ih kupuju, već su se držale onoga što imaju, uz izuzetak nošenja brushaltera bez bretela koji se javio kao jedna od dostupnih inovacija i koji je postao popularan zahvaljujući mogućnosti da oblikuje gornji deo tela i da istakne dekolte.

98 l februar

Korseti su potpuno zamenjeni girdle pojasevima koji su se nosili u kombinaciji sa halterima i brushalterima nalik onima kakve viđamo danas

Moda

1950 – 1960: Pedesete, završetak rata, kao i dostupnost ne samo starih već i novih materijala, doveli su do popularnosti donjeg veša kakva nije viđena od početka dvadesetog veka. Ženstvenost, ženstvenost i isključivo ženstvenost bila je ultimativni cilj svakog segmenta modne industrije, pa ni donji veš nije bio izuzetak. Silueta je najviše nalikovala na onu iz 1900. godine. Pointy, bullet bra, odnosno špicasti brushalteri, naglašavali su i podizali grudi akcentujući i definišući gornji deo dela, dok su girdle pojas i podsuknje bile zadužene za uzak struk i punoću donjeg dela. Po prvi put donji veš je počeo da se pravi sa printom i u raznim bojama. Takođe, push-up brushalter, izum kompanije Frederick’s of Hollywood na čijem je čelu bio Frederik Melinger, postao je hit pružajući mogućnost ne tako obdarenim ženama da akcentuju grudi. Halteri su doživeli vrhunac popularnosti, a pojavile su se i nove čarape bez šava. Reklame su akcentovale seksualnost i seksepil žene u donjem vešu, ali se i fokusirale na uticaj koji on ima 100 l februar

na muškarca naglašavajući muževima da kupuju svojim ženama seksi donji veš. Žene su uglavnom bile domaćice koje su se brinule o porodici i domaćinstvu, pa je praktičnost i udobnost donjeg veša mogla ponovo da bude zamenjena estetskom funkcijom. Početkom šezdsetih godina mnoge žene su i dalje rado nosile push-up brushaltere, girdle pojaseve i podsuknje, ali kako je ova era odmicala, a hipi pokret bivao sve jači proklamujući određene feminističke ideje, udobnost donjeg veša je počinjala da zauzima visoko mesto na listi prioriteta. Kako je dužina suknje bila najkraća ikada, gaćice su postale najsličnije današnjim, halteri zamenjeni hulahopkama u veselim bojama i sa printom, a korset i girdle pojas potpuno odbačeni. Ovo je bila dekada raznovrsnosti identiteta koje se ogledala i u izboru donjeg veša i načinu njegovog reklamiranja jer je postojao veš za glamurozne dive, hipi devojke koje često nisu ni nosile brushaltere, modne žene koje su pratile najnovije trendove i tako dalje.

1970 – danas: Dvadesetih godina su flapper devojke akcentovale seksepil donjeg veša, pedesetih je to postalo još više naglašeno, ali su sedamdesete i osamdesete bile vrhunac ovog trenda. Reklame su potpuno zaboravile na praktičnost i udobnost i prezentovale ga kao ukras za muškarce prvobitno, a tek onda za žene. Mnoge pevačice, poput Madone i Sindi Loper, pomogle su i trendu da se donji veš sve više vidi, noseći korsete kao majice na svojim nastupima. Takozvani top, predmet koji su mnoge žene u prethodnim erama nosile kao gornji deo kupaćeg, postao je sada deo sportske opreme. Tange, koje nisu bile

novi izum i često su se mogle videti i kod burleska igračica, a kasnije i striptizeta, su u ovom periodu doživele veliku popularnost, naročito u Brazilu, a početkom devedesetih godina i širom sveta. Danas, prema statističkim podacima, tange su najprodavaniji tip gaćica. I naravno, kako da prođe tekst o donjem vešu, a da se ne spomene čuveni lanac Victoria’s Secret čija je prva radnja otvorena 1977. godine u San Francisku. Danas važe za jedne od najpopularnijih dizajnera donjeg veša, ali i najskupljeg. Čuveni Red Hot Fantasy Bra, koji je nosila Žizel Bušen 2000. godine, prekriven je dragim kamenjem i košta neverovatnih petnaest miliona dolara.

Očajna domaćica Foto: Andrijana Kovrlija

102 l februar

Model: Minja Cvetković

104 l februar

Tema

106 l februar

Tema

108 l februar

Dizajn

DIZAJN STOLICA KROZ DEKADE PROŠLOG VIJEKA

110 l februar

Tekst: Danka Kovačević

Stolice koje koristimo i srećemo danas nastajale su u različitim periodima XX vijeka, a pravu ekspanziju u dizajnerskom smislu doživjele su nakon I svjetskog rata. Progresivni dizajneri u tom periodu iskorištavaju pojavu novih materijala i tehnologija i stvaraju umjetnička djela koja mi danas poznajemo kao objekte modernog dizajna. Mahom arhitekte, a jednom rječju – umjetnici, stvorili su upotrebne predmete koji su se iz njihovih ateljea preselili u domove i postali sastavni i neizostavni dio enterijera.

Dizajn

1920-e 1930-e Dvadesete godine prošlog vijeka obilježila su imena poput Mart Stam (Holandija), Marcel Breuer i Mies van der Rohe (Njemačka), Le Corbusier (Francuska).

Red / Blue Chair, 1918-1921 Dizajn: Gerrit Thomas Rietveld

Iako u periodu pred II svjetski rat vlada ekonomska kriza, dizajn stolica ide uzlaznom linijom. U ovom periodu primjetna je snažna pojava metala sa kojim se ekspreimentiše, kao i sa drvetom. Istaknuti dizajneri 30-ih su Alvar Aalto (Finska), Marcel Breuer (Engleska) i Bruno Mathsson (Švedska).

Paimio lounge chair, 1930-1931 Dizajn: Alvar Aalto

MR10, 1927. Dizajn: Mies van der Rohe, Lilly Reich

Chair No.406, 1938-1939 Dizajn: Alvar Aalto

Barcelona Chair, 1929. Dizajn: Mies van der Rohe, Lilly Reich

Landi, 1938. Dizajn: Hans Coray

1940-e 1950-e Ratna dešavanja 40-ih godina dovela su do zastoja u dizajnu namještaja, ali su inovativci tog perioda nastavili da rade i stvaraju, te su se iz tog perioda izrodile neke od najpopularnijih stolica današnjice. Na čelu su američki dizajneri Charles i Ray Eames, kao i proizvođači Knoll i Hermann Miller.

Navy Chair, 1944. Dizajn: Emeco

Nakon užasnog perioda II svjetskog rata, ljudi čeznu za toplijim bojama, organskom estetikom, zemljanim tonovima i prirodnim materijalima. Predstavnici ovog perioda su i šampioni organskog modernizma Charles i Ray Eames, Harry Bertoia i Eero Saarinen u Americi, Arne Jacobsen u Danskoj, Gio Ponti i Castiglioni braća u Italiji.

Series 7, Model No. 3017, 1955. Dizajn: Arne Jacobsen

Tulip Chair, 1955-1956 Dizajn: Eero Saarinen LAR, DAR i RAR ”mix and match” chairs, 1948. Dizajn: Charles i Ray Eames

Dizajn

1960-e 1970-e

Šezdesete godine predstavljaju sinonim za upotrebu novih, zanimljivih materijala, naročito plastike. Uočava se eksperimentisanje sa novim formama i oblicima, kao i sa jakim bojama. U ovom periodu se naročito izdvajaju danski dizajner Verner Panton, kao i italijanska dizajnerska imena Joe Colombo i Anna Castello-Ferreri.

U periodu prelaza ka 70-ima hipi faza je bila na izmaku, a sa tim i povratak tamnijih tonova. Avangardni italijanski dizajn čini okosnicu ove dekade. Paolo Deganello i Ettore Sottsass, a potom i američki arhitekta Frank Gehry u dizajnerskom smislu su ostavili zanimljiv pečat na sedamdesete.

Universale, 1965-1967 Dizajn: Joe Colombo

Wiggle Side Chair, 1972. Dizajn: Frank O. Gehry

Panton Chair, 1968. Dizajn: Verner Panton

Donna Up5, 1969. Dizajn: Gaetano Pesce

Armchair 4794, 1975. Dizajn: Gae Aulenti

1980-e 1990-e Dizajn 80-ih karakterišu pokreti poput “uradi sam”, koji je specifičan po tome što se dizajneri uče sami da rade zanatski dio posla, poput zavarivanja – Britanci Tom Dixon i Ron Arad. Kao i pokret koji karakteriše kič i kitnjast dizajn, inspirisan postmodernizmom, koji uglavnom dolazi iz Italije Ettore Sottsass i njegovi saradnici.

U ovom periodu dizajneri traže nešto svrsishodniji pristup dizajnu, u kojem teže ka sve većoj dubini i samom značenju stvaranja. Jednostavnost forme, na momente pomješana sa neobičnim oblicima inspirisala je dizajnere poput Philippe Starcka, Ron Arada, Marc Newsona.

S Chair, 1988. Dizajn: Tom Dixon

W.W. Stool, 1990. Dizajn: Philippe Starck

Crosscheck Chair, 1990-1992 Dizajn: Frank O. Gehry

Memo bean bag, 1999. Dizajn: Inflate i Ron Arad Dr Glob, 1988. Dizajn: Philippe Starck

Dizajn

116 l februar

Tekst: Nemanja Kiso

Uređenje potkrovlja

eoma inspirativna tema za mene kao dizajnera enterijera ali i za čitaoce magazina Plezir koji žive ili nameravaju da žive u ovakvom tipu stambenog prostora. Život u potkrovlju vam može ponuditi brojna interesantna arhitektonska rešenja od spuštenih plafona različitih visina sa drvenim gredama do velikih krovnih prozora kroz koje vam dopire potrebna dnevna svetlost. Noću iz kreveta možete uživati u pogledu na zvezdano nebo ili mesečinu.

Dizajn

Da biste živeli u jednom funkcionalnom, praktičnom i dobro organizovanom stambenom prostoru koji odlikuje kosi krov i mala visina prostora svakako morate da se obratite stručnom licu, tj. arhitekti za pomoć. Pod dobro organizovanim stambenim prostorom u potkrovlju podrazumeva se onaj u kome svaki kvadrat ima svoju namenu te neiskorišćeni delovi ne postoje. Efikasno rešenje za „problem“ kosih krovova je svakako nameštaj koji mora biti izrađen po meri tako da se iskoristi svaki ugao. Ovo se posebno odnosi na prostor koji je niži od jednog metra. Taj prostor vam može služiti za ostavu (mini garderober, deo za obuću, kuhinjski elementi, komodu za tv, police za knjige, stalak za vina itd.)

118 l februar

Bračni krevet, ugaonu garnituru, sofu ili radni kutak možete postaviti u prostoru optimalne visine 1.80m, a posebnu pažnju obratite na hodnike koji moraju biti viši. Spušteni plafoni u potkrovlju nisu najbolje rešenje jer možete dodatno umanjiti prostor. U slučaju da vam na nekim mestima ne dopire prirodna svetlost možete se odlučiti za delimično spuštanje plafona i halogenom rasvetom ili nekim zanimljivim lusterom rešiti problem. Kada je reč o krovnim prozorima, savetujem vam da se orijentišete na električni model sa senzorima. Prvenstveno iz tog razloga da prozor možete otvarati i zatvarati pritiskom na dugme što je od izuzetne važnosti ako se prozor nalazi na mestu koje nije na dohvat ruke. Senzor za kišu osigurava sigurno i automatsko zatvaranje krovnog prozora

već kod prvih kapi kiše, te ne morate brinuti da li ste pri izlasku iz kuće zatvorili prozore. Ovakav tip prozora odličan je i za zvučnu izolaciju, a poseduju i dodatnu opremu za zaštitu od sunca. Ako ste ljubitelj prirodnih materijala, u vašem enterijeru će se sigurno pojaviti kombinacija drvenih greda-lamperija tamnijih boja sa zidom od opeke ili kamena, te vam predlažem da se odlučite za svetliju boju nameštaja koji može biti izrađen od punog drveta. Ukoliko ste ljubitelj modernijeg stila, svakako je potrebno da krovnu drvenu konstrukciju obložite gipsom odnosno ugradnjom knauf ploča koje su odličan toplotni i zvučni izolator. Krovna konstrukcija je najviše izložena atmosferskim uticajima (kiša, sneg, sunce i vetar) stoga je potrebno da kvalitetno izolujete vaš kosi krov.

Ĺ˝ivotni stil

120 l februar

Tekst: Sara Savčić

ZDRAVO SAPUNJANJE Februar je uvek bio mesec sa prizvukom nečeg posebnog. U tom laganom prelasku zime u proleće čuje se Valcer cveća iz baleta Krcko Oraščić, vunene aksesoare polako počinju da zamenjuju malo nežniji materijali, željno se iščekuje dodela Oskara, dok na ulicama i dalje miriše pečeni lešnik i kesten. Umestro kupke radije se odlučujemo za malu štanglu sreće, koja u sebi može sadržati najrazličitije priče i doživljaje i zagolicati sva naša čula. U nastavku vam predstavljamo naše odabrane sapundžije i vesnike ovog proleća. Uživajte!

Životni stil

EXODUS SAPUNI Da višegodišnje prijateljstvo može da izrodi još nešto mnogo lepo osim uzajamne ljubavi, dokazale su Tijana i Dragana kada su osmislile Exodus cosmetics, na čelu sa divnim ručno rađenim sapunima.

122 l februar

ŠTA VAS JE PODSTAKLO DA OTPOČNETE PROIZVODNJU RUČNO RAĐENIH SAPUNA I KOLIKO SE DUGO VEĆ BAVITE OVIM POSLOM? JESTE LI SAMI UČILI ZANAT I DA LI SADA MOŽDA ORGANIZUJETE RADIONICE U OKVIRU KOJIH DELITE STEČENA ZNANJA SA DRUGIM LJUBITELJIMA SAPUNA?

Proizvodnju ručno rađenih sapuna smo započele pre tri godine, pre svega za sopstvene potrebe, a iz ljubavi prema prirodi i želje za zdravom i kvalitetnom negom kože. Zanat smo većim delom stekle same, iskoristivši dostupnost informacija i savete stručnih ljudi iz našeg okruženja. Radionice su u planu, a u međuvremenu nastojimo da stečena znanja podelimo putem društvenih mreža. KAŽITE NAM NEŠTO O SASTOJCIMA, MIRISIMA I OBLICIMA KOJE KORISTITE PRI IZRADI SAPUNA? PO ČEMU SE VAŠI SAPUNI IZDVAJAJU

iste mogu da nabave, su bile znak da smo na pravom putu i motiv više da nastavimo.

OD OSTALIH? IMA LI MESTA ZA MAŠTOVITOST NA NAŠEM TRŽIŠTU I KAKVE SAPUNE LJUDI NAJRADIJE KUPUJU?

Exodus sapuni se dobijaju procesom hladne sapunifikacije, koja se sve ređe koristi na našem tržištu, a čijom primenom se zadržava maksimum hranljivih sastojaka u krajnjem proizvodu. Koristimo isključivo prirodne sirovine biljnog porekla, kako za osnovu sapuna, tako i za mirise i boje. Iz našeg dosadašnjeg iskustva ljude najviše privlače mirisi, a mogućnosti za maštovitost u tom polju su neograničene.

KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU PRIRODNO I KONVENCIONALNO PRAVLJENIH SAPUNA? MOŽETE LI NAM DATI NEKI SAVET KAKO DA ODABEREMO PRAVI SAPUN PREMA SVOM TIPU KOŽE?

POSTOJI LI NEKA ZANIMLJIVOST VEZANA ZA SAPUNE KOJA VAS JE MOTIVISALA DA POČNETE DA PRAVITE SOPSTVENE?

Neposredno nakon samog početka proizvodnje, prijateljima smo na poklon nosile sapune bez napominjanja da smo ih same pravile. Pozitivne reakcije i pitanja kako i gde

Konvencionalno pravljeni sapuni su uglavnom suviše agresivni za naše dnevne potrebe, dok su prirodni blaži i bogatiji hranljivim sastojcima. Takođe, konvencionalni sapuni su danas deo hiperprodukcije, za razliku od ručno rađenih sapuna čijim korišćenjem zadržavate notu individualizma. Za suvu kožu uvek preporučujemo sapune bogate masnoćama, kao što su shea buter, kakao buter, dok za masnije tipove kože, preporučujemo sapune bogate aktivnim ugljem i sastojcima sa blagim efektom pilinga.

Exodus sapuni se dobijaju procesom hladne sapunifikacije, koja se sve ređe koristi na našem tržištu, a čijom primenom se zadržava maksimum hranljivih sastojaka u krajnjem proizvodu

Ĺ˝ivotni stil

124 l februar

DA LI JE KOMBINACIJA MIRISA NAUKA ZA SEBE, POSTOJE LI ODREĐENE NOTE KOJE SE MOGU KATEGORISATI NA “MUŠKE” I “ŽENSKE”? KOJI JE NAJNEOBIČNIJI SAPUN KOJI STE IKADA

Kombinaciju mente, koji u sebi nosi svežinu i energiju predstojećeg proleća, i čokolade koja nas još uvek ostavlja u zimskom, prazničnom raspoloženju.

NAPRAVILE?

Kombinovanje mirisnih nota je svakako nauka za sebe i nama omiljeni deo u samom procesu izrade sapuna. Iako izbegavamo generalizacije te vrste, može se reći da su muškarci skloniji osvežavajućim mirisima, kao što su ruzmarin, eukaliptus i limun, dok žene preferiraju cvetne, voćne i sladunjave note. Od trenutne ponude sapuna, kao “neobičan”možemo izdvojiti kombinaciju ruzmarina i mandarine.

GDE MOŽEMO NAĆI VAŠE SAPUNE I KOJI

KOJE SAPUNE I MIRISNE NOTE BISTE

Naš savet i preporuka ljubiteljima sapuna je ujedno i naš slogan: Priroda je Vaš prirodan izbor.

PREPORUČILI ZA OVAJ PERIOD PRELASKA SA ZIME NA PROLEĆE?

BISTE SAVET I PREPORUKU MOGLI DA DATE LJUBITELJIMA SAPUNA KOJI BI SE MOŽDA I SAMI OPROBALI U NJEGOVOJ IZRADI?

Sajt na kojem će biti moguća online kupovina je trenutno u fazi izrade, a do tada sapune i ostale Exodus proizvode za negu lica i tela možete pronaći i poručiti putem Facebook stranice.

Životni stil

MOJ SAPUN

Gordana Micić je diplomirani hemičar iz Niša, majka dvoje tinejdžera, zaposlena u multinacionalnoj kompaniji. Voli da čita i na noćnom stočiću je uvek čeka bar nekoliko knjiga. Oduvek je zanimao ručni rad i svoje slobodno vreme se trudi da iskoristi na kreativan način. Svet ručno rađenih sapuna je otkrila sasvim slučajno. O sapunima voli da čita, da ih pravi i o njima piše na blogu „Moj sapun“. Oni su njen kreativni ventil, koji je probudio mnoga druga interesovanja iz oblasti ručno rađene kozmetike.

126 l februar

Mogu da kažem da sam ručno rađene sapune otkrila sasvim slučajno. Bilo je to početkom 2011. godine. Nakon prve spoznaje o njima prošlo je nekoliko meseci dok nisam napravila prvu turu. Dosta sam uložila u pripremu. Ni sama ne znam koliko sati sam posvetila proučavanju dostupnih receptura, metodologija i tutorijala koje su sapundžije širom sveta nesebično podelile na svojim blogovima i forumima. Iako su informacije bile dostupne na internetu, potrebno ih je bilo složiti na način da sam hemijski proces izrade bude razumljiv. Gledano iz ove perspektive mogu samo da zahvalim svima koji su svoje znanje sa mnom nesebično delili. A bilo je puno onih pravih, iskrenih zaljubljenika u izradu sapuna koji su me podržali na samom početku. Vođena tim iskustvom i ja se trudim da podelim svoje znanje. Kako sam i sama dobijala dosta pitanja o izradi sapuna, detaljnu instrukciju sam objavila na blogu - tako da je to sada jedan od čitanijih postova. Međutim i povrh toga, kad god me neko kontaktira, spremna sam da odgovorim i pružim podršku, naročito kad vidim da je u pitanju iskrena zainteresovanost i želja da se nešto nauči. KAŽITE NAM NEŠTO O SASTOJCIMA, MIRISIMA I OBLICIMA KOJE KORISTITE PRI IZRADI SAPUNA? PO ČEMU SE VAŠI SAPUNI IZDVAJAJU OD OSTALIH? IMA LI MESTA ZA MAŠTOVITOST NA NAŠEM TRŽIŠTU I KAKVE SAPUNE LJUDI NAJRADIJE KUPUJU?

Ručno rađeni sapuni su, čini mi se, odavno prestali da budu samo predmeti od kojih

se očekuje da očiste kožu. Kad pogledate kakve tehnike šaranja su razvijene danas, komad sapuna ponekad izgleda kao pravo malo umetničko delo. Hanger, Drop, Secret feather, Mantra swirl, samo su neke od razvijenih tehnika šaranja koje u konačnom naprave dizajn sapuna koji oduzima dah. Iako svaki od ovih komada sapuna u meni izazove iskreno divljenje, najčešće pravim jednostavne kreacije. Obično je receptura na bazi biljnih ulja kojima dodam butere, poput ši ili kakao, takođe ponekad i kozje mleko ili sok šargarepe, pire koprive, aktivni ugalj, glinu, mak… Lista dodataka je duga. Volim da izlijem u modlu i onda sečem na komade. Ne postoje reči kojima se može opisati nestrpljenje i uzbuđenje pre nego se iseče prvi komad, naročito ako je u pitanju neka nova receptura ili dizajn. Nakon toga sledi oduševljenje ili razočarenje, kao i dalji planovi kako da se popravi neki uočeni nedostatak, i naravno nova tura sapuna. U Srbiji postoji velika ponuda ručno rađenih sapuna i mogu se kupiti zaista kvalitetni komadi koji dolaze iz profesionalnih radionica. To do sada nisam naglasila, ali ja sapune pravim samo iz hobija, tako da nemam uvid u to kako funcioniše tržište po ovom pitanju. Mislim da je sapun koji bi me u ovom trenutku izdvojio od ostalih hobista bio ručno rađeni glicerinski sapun. Trebalo mi je dosta vremena da se upustim u ovu avanturu, jer proces izrade je dosta složen i dugotrajan ali uloženi trud se na kraju zaista isplati. POSTOJI LI NEKA ZANIMLJIVOST VEZANA ZA SAPUNE KOJA VAS JE MOTIVISALA DA POČNETE DA PRAVITE SOPSTVENE?

Te 2011. godine, tokom boravka u Solunu, slučajno sam se obrela u radnji ručno rađene kozmetike jednog poznatog grčkog brenda. U centralnom delu radnje su bili stolovi

Životni stil prepuni ogromnih “vekni” šarolikih sapuna spremnih da se izrežu po potrebi. Radnja krcata kremama, serumima, uljima za masažu, a police prepune majušnih bočica etarskih ulja i raznobojnih šumećih kugli… Tada sam prvi put kupila ručno pravljene sapune, za supruga i sebe po jedan komad, međutim iz radnje sam izašla potpuno opčinjena i čvrsto rešena da moram da naučim da ih sama pravim. Bili su to veoma jednostavni komadi fenomenalnog mirisa. Moj transparentan sa propolisom i medom, a suprugov crn sa umetnutim belim komadićima i opojnim mirisom sandalovine. Interesantno je da i posle svih tura koje sam do sada napravila on i dalje očekuje neki nalik tom prvom. Kad god ga konsultujem oko kupovine nekog novog mirisa uvek me pita da li će biti kao sandalovina koja mu i dalje stoji kao želja, pošto on ima prilično sofisticirani ukus i ljubitelj je jakih i oštrih mirisa. I moram da priznam da još uvek tragam za tim mirisom. KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU PRIRODNO I KONVENCIONALNO PRAVLJENIH SAPUNA? MOŽETE LI NAM DATI NEKI SAVET KAKO DA ODABEREMO PRAVI SAPUN PREMA SVOM TIPU KOŽE?

Sapun nastaje hemijskom reakcijom između ulja, masti i natrijum hidroksida. Iako se natrijum hidroksid koristi u procesu izrade sapuna, nakon završenog procesa saponifikacije, hemijske reakcije kojom se dobija sapun, njega više u sapunu nema. Tokom ove reakcije stvara se prirodni glicerin koji ostaje u ručno pravljenom sapunu, čineći ga jako korisnim sastojkom prilikom pranja kože. Ovo je zapravo i jedna od bitnih prednosti u odnosu na industrijske sapune gde se glicerin izdvaja radi daljeg korišćenja u drugim kozmetičkim proizvodima. Ručno pravljeni sapuni takođe ne sadrže deterdžente,

128 l februar

agense za penušanje ili druge aditive, koji se mogu sresti u industrijskim sapunima. Korišćenjem ručno pravljenih sapuna, napravljenih od brižljivo odabranih najkvalitetnijih sirovina, obezbedićete blago a ipak delotvorno čišćenje kože uz njenu maksimalnu negu. Glavna funkcija sapuna je da dobro pere i očisti kožu. U zavisnosti od kombinacija sastojaka sapuni mogu biti više ili manje penušavi. Primera radi, sapun napravljen samo od maslinovog ulja, takozvani kastiljski sapun, uopšte ne peni ali to je jedan od najblažih sapuna. Sa povećanim sadržajem čvrstih ulja u sapunu, poput kokosovog ili palminog, sapun dobije na čvrstini i moći čišćenja. Odabir pravog sapuna je stvar probe i osećaja na koži nakon pranja. Ja lično volim da sapun dobro peni. Ukoliko ga koristim za lice, volim da nema miris, mada ponekad izbor padne i na neki komad sa etarskim uljem. Za tuširanje volim mirišljave, piling sapune. Da skratim, izbor pravog sapuna je zapravo lični izbor. Dobro je da postoji široka ponuda tako da svako sebi može naći favorita. DA LI JE KOMBINACIJA MIRISA NAUKA ZA SEBE, POSTOJE LI ODREĐENE NOTE KOJE SE MOGU KATEGORISATI NA “MUŠKE” I “ŽENSKE”? KOJI JE NAJNEOBIČNIJI SAPUN KOJI STE IKADA NAPRAVILI?

Obično je receptura na bazi biljnih ulja kojima dodam butere, poput ši ili kakao, takođe ponekad i kozje mleko ili sok šargarepe, pire koprive, aktivni ugalj, glinu, mak… Kombinovanje mirisnih nota po mom mišljenju jeste nauka. Potrebno je znanje i umeće da se mirisne note kombinuju. Da ne pričam o etarskim uljima i njihovim mešavinama. To je oblast koja me već dugo privlači i koja će sigurno jednog dana doći na red za izučavanje. U sapunima koristim etarska ulja lavande, mente, eukaliptusa, čajnog drveta… Vrlo rado koristim i mirisna ulja namenjena sapunima. Miris sapunu daje identitet. Primetila sam, i to mi je baš interesantno, ko god da uzme komad sapuna u ruke instinktivno ga pomiriše. Paleta mirisa je ogromna, ja volim na primer voćne ili osvežavajuće mada nemam ništa protiv ni onih kremasto mlečnih nota. Do sada sam isprobala različite dodatke u sapunima, neke nabavljene lokalno a neke poslate od strane sapundžija širom sveta sa kojima sam se povremeno razmenjivala. Tako se u mojim sapunima našao indigo, svila, prah azuki pasulja, a najinteresantniji mi je bio šikon iz Japana, biljka koja se na tom podneblju koristi za negu kože. Interesantno je da se macerira u ulju, a sapunu daje lepu, ljubičastu bolju. Takođe bih izdvojila i pire od koprive, veoma interesantan dodatak koji sam kombinovala sa aktivnim ugljem.

KOJE SAPUNE I MIRISNE NOTE BISTE PREPORUČILI ZA OVAJ PERIOD PRELASKA SA ZIME NA PROLEĆE?

To je veoma individualno i stvar je ličnog ukusa. Sada je hladno, koža je ili prekrivena debelim slojevima odeće ili izložena hladnoći poput kože lica i ruku. Meni odgovaraju sapuni sa dodatkom butera, na primer kakao buterom, a što se izbora za tuširanje tiče došao bi u obzir neki piling sapun, na primer sa dodatkom maka, lufe ili kafe. Mirisi su druga priča. Mada citrusni mirisi više odgovaraju leti, ja volim da i tokom zime imam neki komad sapuna sa mirisom limuna, tek da me mine želja za letom. GDE MOŽEMO NAĆI VAŠE SAPUNE I KOJI BISTE SAVET I PREPORUKU MOGLI DA DATE LJUBITELJIMA SAPUNA KOJI BI SE MOŽDA I SAMI OPROBALI U NJEGOVOJ IZRADI?

Kao što sam napomenula, ja sam hobista. Sapune pravim u veoma malim serijama i iskreno, u poslednje vreme, pravi mi je izazov da ugrabim dovoljno vremena i napravim neku turu. U slučaju da imam neki komad viška postavim ga na sajt rukotvorina Artijana, pa možete zaviriti na police ove virtuelne radnje. Što se početnika tiče samo bih ih ohrabrila i dala preporuku da se dobro i temeljno pripreme pre nego se upuste u ovu zanimljivu avanturu. Bitno je da provere što više informacija koristeći različite izvore i da zacrtaju jasni cilj. Što više uloženog vremena na ovaj pripremni deo smanjuje rizik od eventualnog neuspeha i razočarenja. Ako se čak i desi da neka tura ne uspe, to treba da bude samo podsticaj, jer nekada se i na greškama uči. I kao što obično volim da pozdravim čitaoce mog bloga: Uživajte i srećno sapunjanje!

Životni stil

PAUN SAPUNI

ŠTA VAS JE PODSTAKLO DA OTPOČNETE

Šta se desi kada mladog, profesionalnog glumca, izdanka klase Bore Draškovića, inspiriše sećanje na svoju baku? Sa velikim zadovoljstvom vam predstavljamo Vladimira Vasilića, idejnog tvorca popularnih Paun Sapuna.

PROIZVODNJU RUČNO RAĐENIH SAPUNA I KOLIKO SE DUGO VEĆ BAVITE OVIM POSLOM? JESTE LI SAMI UČILI ZANAT I DA LI SADA MOŽDA ORGANIZUJETE RADIONICE U OKVIRU KOJIH DELITE STEČENA ZNANJA SA DRUGIM LJUBITELJIMA SAPUNA?

Ideja za započinjanje samostalnog biznisa, ručne izrade sapuna, pojavila se sasvim slučajno. Počelo je kao istraživanje (radoznalost), pa se vremenom pretvorilo u ozbiljan rad, istraživanje i učenje. Dosta raspitivanja, pohađanja seminara/radionica van zemlje, a onda i samostalno istraživanje dok se nije stiglo do finalnog proizvoda i onoga što su Paun Sapuni danas. Za sada nemamo organizovane radionice, ali plan je da na tome radimo u narednom periodu.

POSTOJI LI NEKA ZANIMLJIVOST VEZANA ZA SAPUNE KOJA VAS JE MOTIVISALA DA POČNETE DA PRAVITE SOPSTVENE?

Nije postojao određeni povod da se odlučim baš za sapune, ali su me vrlo zainteresovali kada sam se podsetio kako je to moja baka radila nekada, pa sam pomislio da bih mogao da pokušam i sam, na malo moderniji način – u smislu sirovina, dizajna i pakovanja. KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU PRIRODNO I KONVENCIONALNO PRAVLJENIH SAPUNA? MOŽETE LI NAM DATI NEKI SAVET KAKO DA ODABEREMO PRAVI SAPUN PREMA SVOM TIPU KOŽE?

KAŽITE NAM NEŠTO O SASTOJCIMA, MIRISIMA I OBLICIMA KOJE KORISTITE PRI IZRADI SAPUNA? PO ČEMU SE VAŠI SAPUNI IZDVAJAJU

Verujem da su mnogi od nas imali različita iskustva sa korišćenjem “industrijskih” sapuna. Od mnogih sam čuo da su im isušivali kožu i da su prilično agresivni. To nije slučaj sa glicerinskim sapunima, obzirom da glicerin radi baš suprotno – privlači vodu/vlagu. Takođe, pokazalo se da su glicerinski sapuni pogodni za sve tipove kože i da ga sasvim bezbedno mogu koristiti svi.

OD OSTALIH? IMA LI MESTA ZA MAŠTOVITOST NA NAŠEM TRŽIŠTU I KAKVE SAPUNE LJUDI NAJRADIJE KUPUJU?

U procesu izrade koristimo isključivo glicerin koji je 100% biljnog porekla, kao i organska ulja, hladno ceđena. Mirisi su kozmetički, a osluškujemo “ukus” potrošača, pa ih prilagođavamo i tome. Maštovitost igra veliku ulogu u proizvodnji Paun Sapuna. Postoje kolekcije koje se odnose na godišnja doba, ali i na druge važne datume. Nema pravila po pitanju izbora sapuna, pokazalo se da su ukusi vrlo različiti, a verujem da je sve stvar trenutka u odabiru. Naravno, što je veća ponuda sapuna, to je i izbor “teži”.

Životni stil

DA LI JE KOMBINACIJA MIRISA NAUKA ZA SEBE,

KOJE SAPUNE I MIRISNE NOTE BISTE

POSTOJE LI ODREĐENE NOTE KOJE SE MOGU

PREPORUČILI ZA OVAJ PERIOD PRELASKA SA

KATEGORISATI NA “MUŠKE” I “ŽENSKE”? KOJI

ZIME NA PROLEĆE?

JE NAJNEOBIČNIJI SAPUN KOJI STE IKADA

Mislim da je sezona “zimskih” sapuna na izmaku i da svi već težimo proleću i lepšim danima, a mi idemo u korak sa tim. Izbor mirisa je kao i izbor parfema. Zimi najčešće koristimo malo “teže”, dok je leti obrnuto – pa je tako i sa mirisima sapuna.

NAPRAVILI?

Vraćamo se na nešto što sam već pomenuo u delu koji se tiče odabira dizajna sapuna – različitost ukusa/mirisa. Nekada je vrlo teško odabrati miris koji se dopada svima, ali neka zlatna sredina se ipak pronađe. Neophodno je pitati ljude oko sebe, saslušati pažljivo njihove utiske, gledati izraze lica kada pomirišu sapun i na kraju doneti odluku može li određeni miris proći kod većine. Dakle, moramo malo biti i psiholozi i dobri analitičari. Takođe, postoje mirisi koji se mogu podeliti na muške i ženske i mi ih imamo, ali je ipak najbolje kada su po tom pitanju neutralni. Bilo bi mi vrlo teško da izdvojim najneobičniji sapun koji sam do sada napravio, jer mi je svaki drugačiji i najneobičniji. Izrađuju se jedan po jedan i svaki je unikat.

132 l februar

GDE MOŽEMO NAĆI VAŠE SAPUNE I KOJI BISTE SAVET I PREPORUKU MOGLI DA DATE LJUBITELJIMA SAPUNA KOJI BI SE MOŽDA I SAMI OPROBALI U NJEGOVOJ IZRADI?

Paun Sapuni se mogu pronaći na nekoliko lokacija u Beogradu – Supermarket concept store, Mikser house, Beoizlog. Takođe, postoji mogućnost poručivanja sapuna online, putem naše Facebook stranice. Savet je da, generalno, moramo više da vodimo računa o tome koje preparate koristimo za čišćenje i negu kože, a moja preporuka jeste glicerinski sapun koji čisti, ali i neguje/ hidrira kožu. Sam proces izrade glicerinskog sapuna je potpuno bezbedan, ali se moraju pratiti uputstva, a kreativnosti nema kraja.

Životni stil

SENMI SAPUNI

Mlada, lepa i talentovana diva koja karijeru već nekoliko godina unazad uspešno gradi u Utrehtu, rešila je da još jednu od svojih velikih ljubavi obelodani kroz SenMi sapune i tako i drugima priušti zrnce luksuza koje smatra da svima sleduje.

134 l februar

Prošlo je već punih šest godina od kako sam napravila svoj prvi sapun i slobodno mogu reći da je uzbuđenje i dalje isto kod svake nove ture kao i kod te prve. Sama sam proučavala i istraživala sve što se tiče različitih procesa pravljenja sapuna. Uložila sam više od godinu dana u istraživanje ozbiljne literature pre nego što sam napravila prvi sapun. I sada se trudim da svakog dana naučim nešto novo što ima veze sa tehnikama izrade i dekoracije, svojstvima sirovih materijala, bezbednosnih mera u okviru industrije, i novih alata i stanja na svetskoj sceni proizvođača i distributera opreme za hobiste i profesionalce. Radionice za sada ne organizujem, ali u Holandiji gde trenutno živim, ponekad držim privatne časove. KAŽITE NAM NEŠTO O SASTOJCIMA, MIRISIMA I OBLICIMA KOJE KORISTITE PRI IZRADI SAPUNA? PO ČEMU SE VAŠI SAPUNI IZDVAJAJU OD OSTALIH? IMA LI MESTA ZA MAŠTOVITOST NA NAŠEM TRŽIŠTU I KAKVE SAPUNE LJUDI NAJRADIJE KUPUJU?

Ne odmeravam se sa drugim proizvođačima, jer mi profit nije cilj. Moja vizija je da stvaram kvalitetne i inovativne proizvode i da pružim svakom mogućnost da na svakodnevnom nivou uživa u zrncu luksuza. Sve svoje sapune pravim sama u veoma ograničenim serijama. Materijal nabavljam lično od renomiranih distributera, sama smišljam recepte i dizajn, sama pakujem, udaram pečat na svaki komad sapuna, fotografišem i pišem

postove, i na kraju isporučujem. Da li to još neko drugi radi ne znam, ali to je standard od kojeg nisam želela da odstupim od samog početka. Verna publika koju sam stekla to prepoznaje i ceni i poverenje koje mi pružaju, meni predstavlja najveće zadovoljstvo. Inače mislim da se svaki posao može odraditi vrhunski, ali i krajnje traljavo. Količina pažnje, truda i odgovornosti vrlo se brzo prepoznaju, tako da mislim da mogu opstati samo oni proizvođači koji neprestano dokazuju doslednost kroz svoje proizvode, ali i sveopštu prezentaciju u medijima i ličnim kontaktima sa ljudima. Drugim rečima, imate samo jednu šansu da izgradite reputaciju. Lažnjaci se brzo prepoznaju.

Životni stil

POSTOJI LI NEKA ZANIMLJIVOST VEZANA ZA SAPUNE KOJA VAS JE MOTIVISALA DA POČNETE DA PRAVITE SOPSTVENE?

Ne bih mogla da izdvojim nijedan konkretan događaj, ali sam definitivno od malena bila fascinirana mirisima i kozmetikom. Razni zanati koji podrazumevaju ručni rad, takođe su mi oduvek bili privlačni. Sanjam o jednoj velikoj radionici, gde bih mogla da se posvetim svim hobijima koji me zanimaju. Sapuni su definitivno krunisali moje opsesije mirisima, teksturama i bojama. Za mene je sapun najsavršeniji medij za ostvarenje multidimenzionalnog umetničkog dela. On i svesno i podsvesno, utiče na skoro sva naša čula. KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU PRIRODNO I

DA LI JE KOMBINACIJA MIRISA NAUKA ZA SEBE,

KONVENCIONALNO PRAVLJENIH SAPUNA? MOŽETE

POSTOJE LI ODREĐENE NOTE KOJE SE MOGU

LI NAM DATI NEKI SAVET KAKO DA ODABEREMO

KATEGORISATI NA “MUŠKE” I “ŽENSKE”? KOJI JE

PRAVI SAPUN PREMA SVOM TIPU KOŽE?

NAJNEOBIČNIJI SAPUN KOJI STE IKADA NAPRAVILI?

Oni koje nazivamo konvencionalni ili standardni, zapravo uopšte nisu sapuni po svojoj hemijskoj strukturi, već sintetički deterdženti koji sadrže gotovo uvek sastojke koji u većoj ili manjoj meri iritiraju kožu, bez obzira na njeno stanje. Na ovu temu sam pisala i na blogu. Ukoliko imate proizvod izdrađen po izbalansiranoj recepturi, on se može primeniti na svaki tip kože. Ovde naravno, ne podrazumevam stanja koja zahtevaju medicinski tretman. Za to je već neophodno obratiti se dermatologu. Lično smatram da su svi sapuni koji se reklamiraju kao pogodni za ovaj ili onaj tip kože, zapravo marketinške manipulacije. Nikakav kozmetički proizvod vam neće pomoći ukoliko imate neizbalansiranu ishranu i nezdrav stil života.

Podele na muške i ženske mirise, takođe je marketinški trik. Zašto ne biste uživali u onom što vam se dopada bez obzira na etiketu? Po mom iskustvu, muškarci kada kupuju za sebe, uvek biraju ono za šta bismo pomislili da je ženski miris. Primetila sam da olfaktorne preferencije definitivno zavise i od sredine u kojoj se konzumenti nalaze. Čak i na mikro nivou, tako da rekla bih da pre postoje neke regionalne, nego polne karakteristike koje određuju tržište. Neobične sapune pravim samo u mašti, jer mi ljudi i ovako zameraju da su mi sapuni previše lepi da bi se koristili. Ovo mi je zaista najmrskije da čujem. Ne razumem zašto biste, primera radi, kupili benzin za kola, a sitničavo štedeli na nečemu što stavljate na kožu, najveći organ ljudskog tela, svakog dana.

136 l februar

Nevezano za ovo, ipak imam određenu viziju SenMi sapuna kao brenda i bitno mi je da su oni prepoznatljivog dizajna, tako da čak i kada napravim nešto čisto eksperimentisanja radi, ne objavim to javno. Inače, pod “neobično” više podrazumevam oblike i strukturu, nego mirise. Za mirise nema granica, al i miris uvek mora da se dopadne prvenstveno i meni, jer kako bih drugačije dala nekom drugom nešto iza čega ne stojim 150% po svakom osnovu. KOJE SAPUNE I MIRISNE NOTE BISTE PREPORUČILI ZA OVAJ PERIOD PRELASKA SA ZIME NA PROLEĆE?

Sve, sve, sve što podseća na sunce i plaže, na koktele, egzotično voće i cveće! Priznajem, ovo je krajnje pristrasno, ali kada je zima, ja volim da maštam o toplim predelima i da ih prizivam u svakodnevicu što preko hrane i muzike, tako i preko boja i mirisa.

GDE MOŽEMO NAĆI VAŠE SAPUNE I KOJI BISTE SAVET I PREPORUKU MOGLI DA DATE LJUBITELJIMA SAPUNA KOJI BI SE MOŽDA I SAMI OPROBALI U NJEGOVOJ IZRADI?

Moji sapuni dostupni su za direktnu narudžbinu dva puta godišnje kada na SenMi blogu objavim datum dolaska i listu dostupnih proizvoda. Trudim se i da za sve pretplatnike na SenMi newsletter uvek organizujem i neki dodatni znak pažnje, posebnu ponudu ili poklon. Inače ih šaljem i poštom, ali samo na izričitu želju kupca. Onima koji žele da sapunjaju, preporučila bih da dobro istraže materiju i da počnu sa malim turama. Dakle, bez megalomanskih ideja o zaradama, fabrikama, kupcima, tržištu… Probajte da utvrdite da li uživate u procesu i počnite od proverenih izvora. Na SenMi blogu sam čak i napisala svojevremeno seriju postova o proceduri sa fotografijama i osnovnim receptom.

Životni stil

SOFI SAPUNI

U jednoj prepisci sa Goranom Šoćom, stajalo je sledeće: “Draga Saro, ... Biografija nedostaje, ali nije ni bitna. Imam 36 godina, ćerkicu Sofiju i genijalan brak.“ Ostavljamo vam da sami pogodite ko su zapravo „glavni krivci“ za nastanak Sofi sapuna.

Počelo je od škole, kada sam završio postdiplomske studije iz menadžmenta. Meni je nekako bilo logično da otpočnem privatan posao. Većina kolega sa postdiplomskih su bili ljudi koji već imaju sopstveni biznis i želeli su da nadograde svoja znanja i veštine. Bili su tu i oni drugi koji su se nadali poslu u velikim kompanijama ili državnom sektoru, a ja sam od onih trećih (mislim da sam bio i jedini) koji je želeo da nakon studija pokuša da znanja stečena u školi primeni otpočinjanjem sopstvenog biznisa. A zašto baš radionica sapuna? Pre svega, želeo sam da to bude proizvodnja. U to vreme zanatsvo se vraćalo na mala vrata i delovalo mi je kao trend sa perspektivom. Ispostavilo se kao tačno, jer danas su vrlo popularni zanatski proizvodi bilo da se radi o sapunima, pivu, upotrebnoj keramici, nakitu ili nečemu drugom. Razmišljao sam šta je to što svima treba i što za početak mogu da ponudim, a da sa druge strane ne zahteva velika finansijska ulaganja, što je uvek najveći problem kad počinjete. Tako sam došao na ideju da otvorim radnju za izradu ručno rađenih sapuna Sofi. Radionice ne organizujemo. Koliko sam upoznat kod nas postoji kurs izrade sapuna na hemijskom fakultetu. Mi smo proizvođači i nismo registrovani da radimo obuke, tako da nikada nisam ni razmišljao o tome.

KAŽITE NAM NEŠTO O SASTOJCIMA, MIRISIMA I OBLICIMA KOJE KORISTITE PRI IZRADI SAPUNA? PO ČEMU SE VAŠI SAPUNI IZDVAJAJU OD OSTALIH? IMA LI MESTA ZA MAŠTOVITOST NA NAŠEM TRŽIŠTU I KAKVE SAPUNE LJUDI NAJRADIJE KUPUJU?

U početku smo se trudili da izgledom sapuna skrenemo pažnju na našu manufakturu, ali smo vremenom došli do pročišćenog i jednostavnog izgleda kako samih sapuna tako i dizajna ambalaže. To je po nama „apotekarski“ pristup koji ne skreće pažnju na izgled već isključivo na sastojke samog proizvoda što je po mom mišljenju i najvažnije

Za izradu Sofi sapuna koristimo biljna ulja. Maslinovo, kokosovo, ricinusovo, ulje palminih koštica, kakao buter. Umesto sintetičkih mirisa koristimo etarska ulja, najčešće lavandu, ruzmarin, pomorandžu, bergamot, mentu, limunovu travu, žalfiju i mnoga druga. Smatram da se naši sapuni izdvajaju po jednostavnosti, kako u izradi tako i dizajnom. U početku smo se trudili da izgledom sapuna skrenemo pažnju na našu manufakturu, ali smo vremenom došli do pročišćenog i jednostavnog izgleda kako samih sapuna tako i dizajna ambalaže. To je po nama „apotekarski“ pristup koji ne skreće pažnju na izgled već isključivo na sastojke samog proizvoda što je po mom mišljenju i najvažnije. Mesta za maštovitost ima naravno, ali prvo što kad krećete sa izradom sapuna treba sebi da definišete jeste da li želite da on bude upotrebljiv ili ga pravite kao suvenir. Samo upotrebljiv sapun može biti i komercijalan, a mi želimo da naši kupci koriste naše proizvode i da im se vraćaju. Sapun je predmet opšte upotrebe, ako još uživate u njemu i ako prija vašoj koži znači da smo napravili dobar proizvod. POSTOJI LI NEKA ZANIMLJIVOST VEZANA ZA SAPUNE KOJA VAS JE MOTIVISALA DA POČNETE DA PRAVITE SOPSTVENE?

Proizvodnja sapuna i uopšte cela moja preduzetnička avantura koju delim sa suprugom je vrlo kreativan posao koji ja jako volim, ništa posebno ne mogu da izdvojim kao poseban motiv. Mene motivišu izazovi, a u privatnom poslu ih je uvek puno.

Životni stil KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU PRIRODNO I KONVENCIONALNO PRAVLJENIH SAPUNA? MOŽETE LI NAM DATI NEKI SAVET KAKO DA ODABEREMO PRAVI SAPUN PREMA SVOM TIPU KOŽE?

Razlike između ručno pravljenih i industrijskih sapuna su velike da bih ih sad mogao sve nabrojati. Za dobar sapun je najbitnije da je napravljen od kvalitetnih biljnih ulja. Sapuni su pre svega sredstvo za higijenu i bez obzira na tip kože koji imate, najbitnije je da zbog česte upotrebe, sapuni budu blagi i nežni za kožu. DA LI JE KOMBINACIJA MIRISA NAUKA ZA SEBE,

A kada je u pitanju najneobičniji sapun koji smo napravili, to je definitivno sapun sa Borovim katranom koji ima vrlo neobičan i jak miris na dim. Borov katran se dobija suvom destilacijom bora i od davnina se koristi kao narodni lek za sve kožne probleme i iritacije. Inače priča o Borovom katranu je vrlo interesantna. Borov katran je bio vrlo tražen šezdesetih i sedamdesetih godina i država ga je otkupljivala. Imao je široku primenu u raznim industrijama, između ostalih i u farmaceutskoj. Sada je još jedna od davno zaboravljenih sirovina koja će se, nadam se, polako vratiti u upotrebu, jer zaista je višestruko korisna.

POSTOJE LI ODREĐENE NOTE KOJE SE MOGU KATEGORISATI NA “MUŠKE” I “ŽENSKE”? KOJI

KOJE SAPUNE I MIRISNE NOTE BISTE

JE NAJNEOBIČNIJI SAPUN KOJI STE IKADA

PREPORUČILI ZA OVAJ PERIOD PRELASKA SA

NAPRAVILI?

ZIME NA PROLEĆE?

Kupanje je samo po sebi opuštajuće i blagotvorno, pa još kad ga obogatimo i mirisnim doživljajima, onda je prava stvar. Pošto mi ne koristimo sintetičke mirise, ne bih mogao napraviti podelu na „muške“ i „ženske“, ta podela mi jednostavno ne ide uz etarska ulja. Kombinacije mirisa etarskih ulja su brojne i treba biti oprezan prilikom mešanja istih, teško je napraviti pravu kombinaciju, ali je jedan od lepših izazova u ovom poslu. Etarska ulja svoje učinke na ljudski organizam ostvaruju na dva načina. Prvi je putem čula mirisa, a drugi je putem krvotoka. Čovečje čulo mirisa je deset hiljada puta osetljivije od čula ukusa. Nervne ćelije prisutne u nosnoj šupljini šalju svoje signale u deo mozga koji je odgovoran za osećaje, pamćenje, intuiciju, nagone, pa i odgovor na stres. Stoga je sasvim objašnjivo kako mirisi mogu izazvati sećanja i podstaknuti emocije.

Za prelazak sa zime na proleće, moja preporuka je sapun Cimet sa makom i kimom, začinske note mirisa su moj izbor za hladnije dane.

140 l februar

GDE MOŽEMO NAĆI VAŠE SAPUNE I KOJI BISTE SAVET I PREPORUKU MOGLI DA DATE LJUBITELJIMA SAPUNA KOJI BI SE MOŽDA I SAMI OPROBALI U NJEGOVOJ IZRADI?

Sofi sapune i ostale proizvode iz naše ponude možete pronaći u svim većim DM i Lilly drogeriama i na našem prodajnom sajtu. Savet je da treba biti uporan, istraživati, učiti, osluškivati, probati. Nisam mišljenja da se svaki trud isplati, nekad je zadovoljstvo samo u pokušaju, ne morate uspeti u poslu. Uspeh može i ne mora da dođe, ali zadovoljstvo da ste pokušali nešto da uradite za sebe neće izostati, iz svakog iskustva kakvo god da je se nešto nauči i dobije. Jedino se iskustvo ne može download-ovati.

Životni stil

POGLED NA TRADICIJU KINE KROZ

NAKIT 142 l februar

Tekst: Danijela Milanović

ina je danas poznata kao najveći proizvođač bisera na svetu (95% proizvodnje potiče iz Kine). Kineska umetnička tradicija je veoma stara ali je Kina relativno skoro počela da upotrebljava fine metale. Izrada ornamenata datira još iz doba Tang dinastije (618-906). Na početku vladavine Sung dinastije (960-1279) Kina je počela da pokazuje interesovanje za nakit koji je izrađen pod uticajem tradicija Persije i Indije, a tek od XI veka možemo da primetimo neke lokalne karakteristike u izradi nakita. Najvažniji komadi nakita nošeni su na glavi kao tijare i dijademe.

Primetni su i uticaji iz himalajske regije (Nepal, Tibet, Butan) gde se tradicionalne veštine izrade nakita mogu razlikovati od sela do sela i od plemena do plemena. Tradicija izrade nakita Dalekog istoka odražava ogroman uticaj životne sredine, kulturnu i ekonomsku raznolikost. Međutim, mnoge tradicije izrade nakita prekinute su za vreme komunizma, perioda u kome je ukrašavanje tela strogo kažnjavano od strane vlade. Samo partijski bedževi i medalje su bili dozvoljeni za nošenje i isticanje, a cilj je bio da se pokaže lojalnost partiji kao i ponos budući su ljudi koji ih nose deo nje. Nakon vladavine Mao Cedunga Kinezi su obnovili veštine i znanja tradicionalne izrade nakita. Kineski nakit je donosio moć i snagu onome ko ga nosi. Životinje su bile motiv koji je najprisutniji. Značenje koje je pridavano određenim životinjama bilo je kriterijum za izbor određenih simbola. Recimo zmaj simboliše moć i dobru sreću, zlatna ribica mnogo zlata i bogatstva, feniks dobru sudbinu, šanse i sreću baš kao i brojne druge životinje kao što su ptica, tigar, majmun ili fazan. Oblaci, cveće i krila bili su takođe česti simboli prisutni na nakitu i simbol su dobre sreće. Boje i poludrago kamenje se nosilo da bi “dalo moć” ali i pomoglo u izlečenju nekih bolesti, doprinelo dugovečnosti i osiguralo dobro zdravlje. Najpoznatije poludrago kamenje koje je korišćeno vekovima u kineskoj kulturi su koral, tirkiz i žad.

Tirkiz je doživljavan kao “živi kamen” koji donosi sreću smrtniku koji ga nosi. Njegova boja simbolizuje vodu, vazduh i nebo. Veruje se da tirkiz može da oponira snagama đavolje sile i učini da onaj ko ga nosi bude hrabar i ne bude povređen. Za Koral se verovalo da donosi dobru sreću, ženama snagu i olakšavanje menstrualnih tegoba. Najtraženiji je italijanski koral, u Kinu je dolazio putem svile, a nosile su ga samo aristokrate. Marko Polo je primetio da Tibetanci vole da kite koralima vratove svojih žena i božanskih idola. Tirkiz i koral su se koristili za pravljenje kutijica-amajlija od srebra, zlata i bakra. Tajne čarolije ili molitve koje su bile u kutijicama služile su da oteraju zle sile dok je dekoracija simbolizovala snagu i moć sadržaja koji je u njoj.

144 l februar

Tirkizno plava boja se dobijala od pera ptice vodomar. Ova ptica je veoma poštovana u kineskoj tradiciji zbog boje njenog perja, a slavljena je kroz poeziju od davnina. Kroz vekove, boja pera vodomar ptice postala su veoma cenjena i potražnja je bila ogromna. Pero vodomar ptice Kinezi su koristili da bi pokazali status, bogatstvo i pripadnost plemstvu. Danas je ta tradicija nestala. Mnoge ptice su istrebljene za vreme Qing dinastije samo zbog sakupljanja njihovih pera radi prestiža, dok i danas u muzejima mogu da se vide predivne kolekcije pera ove ptice. Tirkiz, koral i biseri su veoma poznati kao deo nakita u Kini ali daleko poznatiji je žad. Koristio se ne samo za pravljenje nakita već i u upotrebne svrhe - tanjiri, vaze, češljevi za kosu. Tradicija u kojoj se koristio žad je počela 5000 godine pre nove ere u provinciji

Džđang, a masovna proizvodnja fino poliranih privezaka i perli 3000 godine pre nove ere. U prošlosti žad je bio skuplji od zlata. Za vreme imperijalne Kine prva nagrada za sportistu bila je žad, za drugoplasiranog zlato, a treće mesto bi dobijalo slonovaču. Žad je najčešće zelene boje, a ređe se nalazi i luksuzniji je beli žad. Pored ove dve boje postoji i roze, narandžasti ili svetlo braon, plavi i crni. Različite boje uzrokuju različiti hemijski elementi. Zeleni žad sadrži hromove soli, plavo-zeleni kobaltne soli, crni žad sadrži titanijumske soli, a pink žad čelične i manganske. U staroj Kini žad se koristio u ritualima kao i prilikom žrtvovanja u religijske svrhe. Prema starim verovanjima nebo je bilo okruglo, a zemlja četvrtasta i ornament žada koji je imao rupu u sredini nazivao se “bi” (bǐ,比) simbolizovao je nebo i najčešće je stavljan na pokojnika pre pokopa. Simbolizovao je ponovno rođenje. Novčić četvrtastog obilika sa rupom u sredini nazivao se “cong” (cóng, 从) i simbolizovao je zemlju. U Han dinastiji, neki lideri su pokopavani u odelu koje je pravljeno od parčića žada koji su bili najčešće četvrtasti, a povezivani su nitima od plemenitih metala ili svilom. Ova veoma skupa ceremonija bila je dostupna samo eliti. Pretpostavlja se da je bilo potrebno nekoliko godina da se napravi ovaj ritualni kostim koji bi sadržao između 2000 i 5000 delova. Kinezi su verovali da žad ima magična svojstva i da štiti telo od raspadanja. Žad je popularan i danas iako se promenila tehnika izrade dekorativnih predmeta od žada (talismani, novčići…). I danas su veoma popularni i omiljeni kako u kineskoj kulturi tako i među turistima kao suveniri.

Putopis

146 l februar

Tekst: Jovana Knežević

SANTORINI OSTRVO SA HILJADU BOJA

Putopis

Počela bih ovaj tekst onako kako bi ga možda većina završila. Ovo magično mesto će zauvek imati posebno mesto u mom srcu...

antorini je destinacija o kojoj može da se govori do u nedogled. Svako ko je posetio ovo ostrvo složiće se da je ovo mesto puno neke vidljive ali i nevidljive magije zbog koje ćete poželeti da mu se mnogo puta vratite. Spektakularni pejzaži, predivni prizori belih kućica i crkvica sa plavim kupolama, čitavo mesto kao da je dolepršalo na vulkanske litice, a u cilju kako bi se što bolje uklopilo sa predivnim plavetnilom Egejskog mora.

148 l februar

Samo ime ostrva je dovoljno da se sve razvija u vidu prijatnih konotacija (SANtorini), sive i crvene plaže, terase sa panoramskim pogledom na more i magične zalaske sunca. Sve ovo zajedno sa ostacima izgubljene civilizacije koji su otkriveni u vulkanskom pepelu opravdava epitete kojima posetioci opisuju Santorini...magično, neopisivo, zapanjujuće. Već nakon prvog upoznavanja sa ostrvom Santorini primetićete, ovo mesto se razlikuje od tipičnih Grčkih mesta jer mu gradovi i sela sede gusto zbijeni na vrhu masivnih litica kaldera i iz daljine izgledaju kao da sneg pokriva vrhove. Obojeni slojevi vulkanskih stena ovih litica su spektakularni i poput velikog ulja na platnu.

Putopis

Prelivaju se čokoladno smeđa, crvena, žuta, oker, bela i krem i čine jednu skladnu simfoniju. Boje koje crta nebo se promene od boje jorgovana do ljubičaste, od žute do narandžaste, postaju kao krv crvene i reflektuju svetlost na more i okolna mala ostrva i čine neverovatan prizor za fotografisanje. Obožavala sam da šetam i upijam prizore lokala uz male kladrmisane ulice u kojima možete naći prirodnu kozmetiku, lokalno proizvedenu robu i sitnice. Dodir mira, mekih boja, čistog vazduha, beline čini da se osećate kao da ste u raju! Živopisna Oia, na severnom vrhu ostrva ima jedan od najboljih pogleda. U centru grada meštani se okupljaju u bašti kod Roka za ukusan meze: pržene patlidžane, pite sa jabukom i fetom. Ljubitelji vina neće ostati ravnodušni na izvrsnu ponudu i

150 l februar

priliku da degustiraju najbolja vina. Bonus savet: Uparite čitanje poezije sa besplatnim vinom i grickalicama, na terasi Atlantis Book-a, nezavisne prodavnice u vlasništvu grupe iseljenika. Na Santoriniju ne postoji definicija vremena. Neprocenjiv užitak ispijanja kafe na balkonima velelepnih kuća ili hotela, sa pogledom na kalderu, pisanje poezije dok se čeka zalazak sunca su me učinili najsrećnijiom, izbrisali sve loše misli…ma sve misli uopšte. Šum divljih talasa dok udaraju u kamenje, stapanje neba sa morem, sasvim sigurno počinjete da verujete da raj na zemlji postoji. Opisati ovaj grad kroz mesta, hotele ili plaže je nemoguće a ne utopiti se u pregršt epiteta i stvaranja bezbroj mentalnih podsetnika koje želite da sačuvate i prikažete kroz sliku, fotografiju ili poeziju.

Muzika

U NAŠ LEKSIKON UPISALE SU SE DVE MLADE DAME KOJE UZ KLAVIR I VIOLINU NAJAVLJUJU JOŠ JEDNO NOVO PROLEĆE SVOJIM KREATIVNIM RASPLAMSAVANJEM. PREDSTAVLJAMO VAM KATARINA & LJUBICA DUO KOJI NAM SVOJOM MUZIKOM OD SRCA PORUČUJE DA BUDEMO UMETNICI ŽIVLJENJA.

152 l februar

LEKSIKON:

Pripremila: Sara Savčić

Kreativno rasplamsavanje

Fotografije: Sonja Milojević, Nemanja Zdravković, Piroshki photography

NEŠTO ZA POČETAK?

PAMTIŠ LI KAKO SI OSTALA BEZ PRVOG

Katarina: Ispričaću vam jednu bajku. Modernu bajku, koju svako od vas živi i pokušaću da vam dočaram njene lepote - umetnost, ljubav i prijateljstvo. Ljubica: Hmmm… Nekako me belina tog pitanja plaši. Možda ću se setiti do kraja intervjua.

MLEČNOG ZUBA?

KAKO JE NASTAO KATARINA & LJUBICA DUO?

Katarina: Kako smo od malena prijateljice i kako je spona prijateljstva bila muzika, tako je i naš duo nastao - spontano, improvizatorski, iz prijateljstva i želje da tu emociju prenesemo i u muziku koju stvaramo. Ljubica: To vam je sigurno Kaća već rekla.

Katarina: Nemam posebno sećanje u vezi sa tim, ali se sećam i danas “vile” koja mi je uzela papirić ispod jastuka i ispunila želje. Valjda se to računa, ko zna, možda ga je stvarno prava vila odnela. Ljubica: Ne znam koji je zub bio u pitanju, ali iako je bolelo, neka začuđujuće prijatna osećanja mi se javljaju pri sećanju na taj trenutak. Samo znam da sam poželela da izvadim sve zube. Ne znam da li je to bilo da bih opet doživela pažnju okoline ili sam jednostavno shvativši da treba još mnogo puta da prolazim kroz to poželela da završim sa svim tim odmah kako bih nastavila da živim život bez tog problema.

Muzika ŠTA JE MUZIKA?

Katarina: Verujem da bismo o ovom pitanju mogli da razgovaramo do beskraja, ali postoji i jednostavniji način. Za mene je muzika emocija koja se svira ili peva. Muzika je oslobođenje emocija koje se živi. Ljubica: Moj odgovor na to pitanje se menja iz godine u godinu. Ona je sigurno nešto bez čega ne mogu da živim, nešto što me ispunjava i sa čime provedem veći deo dana. Provedem određeni deo dana i u tišini, ali kad bolje razmislim, ja i tišinu smatram muzikom. SLATKO, SLANO, ILI NEŠTO TREĆE?

Katarina: Obožavateljka sam kineske hrane, tako da i slatko i slano i dodala bih kiselo. Kombinacije ta tri ukusa su za moja čula čista erotika. Ljubica: Ja sam Bik u horoskopu i mislim da to dovoljno govori. Da mogu, jela bih ceo dan. I slatko i slano i kiselo i ljuto… Jedino mi se gorko nešto ne sviđa.

KOGA SMATRAŠ UMETNIKOM ŽIVLJENJA?

Katarina: Mnogi su mi umetnici dragi, ali bih izdvojila troje. Martu Argerich - umetnica koja živi apstrakciju dirki, Klod Mone - umetnik koji nas natera da živimo sliku imaginacije, a kao predstavnika nečega što se zaista zove umetnost življenja - moju mamu. Ljubica: Umetnik življenja je neko ko oseća slobodu da bude ono što jeste u skoro svim aspektima života, neko ko oseća slobodu da bude drugačiji i da stvari uvek radi na drugačiji način (ukoliko mu je dosadno da ih radi na isti). Neko ko uživa u jednostavnim i sitnim stvarima i neko kome je ljubav, možda ne iznad svega, ali opet mnogo, mnogo važna.

154 l februar

ODAKLE INSPIRACIJA I IMA LI JE UVEK?

Katarina: Dolazi najčešće nepozvana, ali je i pored toga drag gost. Ona se ne traži previše, ona se pojavi i napravi kreativni haos u biću, ostavljajući za sobom čistoću i oslobođenje. Ljubica: Pa i nema je baš uvek. Pogotovo kada sam pod pritiskom ili nekim moranjem. Ona dolazi spontano i kad je najmanje očekujemo. Veoma često iz tišine. OMILJENI CRTANI JUNAK?

Katarina: Princeza Anastasija, njen nevini duh i sofisticiranost čine intrigu i moju zainteresovanost koja je i čine izdvojenom. Ljubica: Čarli Braun.

Muzika

MOŽE LI SE OD LJUBAVI PREMA ONOME ŠTO RADIMO I KONKRETNO ŽIVETI?

Katarina: Ukoliko ima dovoljno motivacije i želje, zanemari se “isplativost”, jer da sam razmišljala o tome, sigurno se danas ne bih bavila umetnošću, pogotovo ne u Srbiji. Iako smatram da su ljudi sa naših prostora jedni od najtalentovanijih, sa tugom dok izgovaram, mogu reći i da su jedni od najograničenijih u smislu umetničkog izraza. Mene, kao što verujem i mnoge druge, život ne bi doveo do nekih velikih ostvarenja, gde sam najveću sreću i ispunjenost doživela, jer su me ljubav i istrajnost jedina pokretale. Ukratko, odgovor je da može, ukoliko si uporan i zaista veruješ u čuda. Ljubica: Može, ali zavisi šta se podrazumeva pod življenjem. Nekome je življenje pun ormar firmiranih stvari i putovanje dva puta godišnje. Meni je šolja čaja uz knjigu ili čoko-

156 l februar

ladni kolač nakon probe. Sve vam je jasno. Ali, nemojte me pogrešno shvatiti, nije da ja ne želim odmor i pun ormar stvari… KOJA SE OSEĆANJA DOŽIVE NA SCENI?

Katarina: Trenutak, ambijent, atmosfera, faktori koji utiču na osećanja na sceni. Dan koji je prethodio, emocija koju smo doneli na scenu shodno promeni. Kod mene su to seta i osmesi, sreća i melanholija. U poslednje vreme nostalgija preovladava, pa je i emocija koju prenosim muzikom takva. Nostalgični februar. Ljubica: Raznorazna. I ne treba bežati ni od jednog. Ne treba se stideti nijednog. Osećanja se ne mogu poništiti i jedino što možemo da učinimo jeste da ih prihvatimo. Posle se sve desi samo od sebe. Takođe, ljudi su emotivna bića, a umetnost odličan vid razmene emocija stvaraoca i posmatrača.

Katarina: Pročitati “Dnevnik Ane Frank”, poslušati “Ikari“ Katarina i Ljubica Dua dok je kišni dan napolju, pogledati crtani “Inside Out’’ i ja bih dodala, probati pohovanu čokoladu kod prolaza na Terazijama. Ljubica: Za pročitati: Filip David “Priče”. Za poslušati: Shai Maestro Trio. Za pogledati: “Volvo kamioni”

Ljubica: Uh. Ne mogu da se setim. Zapravo je problem u tome što se vrlo često smejem i kad krenem da se smejem posle određenog vremena zaboravim zašto se smejem uopšte. Onda sve postane još smešnije. To je moja verzija “terapije smehom” koja podrazumeva da se smejete sve dok ne zaboravite sve informacije koje su nebitne i koje vas opterećuju, a onda samo nastavite da se smejete. Jer vam je lepo. Jer vam je dozvoljeno.

ŠTA TE JE POSLEDNJI PUT SLATKO

KOME BISTE PORUČILE DA SE MALO

NASMEJALO?

KULTIVIŠE?

Katarina: Činjenica da sam tražeći rukavice ispod autobuskog sedišta, sišla na pola puta između dva seoca u Srbiji, promašivši svoju stanicu. Možda je moj smisao za humor čudan, ali ja sam se sama sebi i sa sobom slatko ismejala.

Katarina: Ljudima koji veoma glasno govore u javnom prevozu, nervoznim prolaznicima koji umesto osmeha u žurbi upute mrki pogled, kad-kad i koju neprijatnu reč. Sunce sija, Zemlja se vrti, smejte se pobogu. Ljubica: Nemam ja kome šta da poruču-

PREPORUKA ZA PROČITATI, POSLUŠATI, POGLEDATI?

158 l februar

jem. Ne vidim sebe kao super kultivisanu osobu, niti vidim bilo koga. A jedino bi super kultivisana osoba imala pravo da nekome poruči da se kultiviše. Nisam za to da ljudima treba govoriti šta da rade, a i uvek se ispostavi da oni koji poručuju to rade isključivo određenim delovima sebe. HOĆE LI SE OSTVARITI NEKI LEPI PLANOVI U SKORIJE VREME?

Katarina: Nešto što nas najviše pokreće u poslednje vreme je rad u teatru, stoga su u najavi projekti o kojima će biti reči, a koji su simbioza različitih vrsta umetnosti. Tu je i moj rad sa predivnom Martom Jovanović, oko koga sam i previše uzbuđena, iščekujući da vidim kako će se moja individua snaći u nečemu što danas zovemo PERFORMANS. Ljubica: Hoće. Ostvariće mi se životna že-

lja. Obožavam mjuzikle i oduvek sam želela da igram u mjuziklu. Trenutno sam u pripremama za mjuzikl “Chicago”. Sigurno će se ostvariti još neki lepi planovi. Prosto osećam. Osećam da dolazi nešto lepo. PORUKA ZA KRAJ?

Katarina: Budite emotivni, spontani i voljeni! Prošetajte kejom, popijte toplu čokoladu, zagrlite voljenu osobu. Ne bih volela da zvuči kao “recept” za srećan dan ili život, ali sreća je zaista u malenim stvarima. Ljubica: Aha, sad bi trebalo da razmišljam o tome šta sam htela da kažem na početku, jer sam obećala odgovor. Nisam dobra u ovim porukama za početak i kraj. Niti volim da poručujem ikome bilo šta. Ali hajde, uradiću stvari na drugačiji način. Samu ću sebe opovrgnuti: “Budimo umetnici življenja!”

Muzika

Taida lepotica

„VIKTORIJANSKOG“ DOBA

Intervju: Minja Cvetković

aidu Nazraić ste do sada verovatno imali prilike da upoznate kao devojku koja stoji iza bloga Angelica i kao osnivačicu i frontmenku benda The Loudest Silence. Svojim modnim stilom inspirisanim prošlim erama, a naročito viktorijanskim razdobljem, pojavom koja ne ostavlja prostora ravnodušnosti i moćnim, prodornim glasom u kombinaciji sa velikom dozom ženstvenosti kojom pleni privukla je našu pažnju tako da ćete na narednim stranama imati prilike da pročitate o evoluciji njenog stila, ideji za osnivanje benda, komentarima na blogu, ali i da saznate sa kim bi to volela da snimi duet i šta je to što rado čita i gleda ovih dana.

160 l februar

Muzika

NEĆU DA TE PITAM DA NAM ZA POČETAK KAŽEŠ NEŠTO O SEBI JER SI JEDNOM PRILIKOM REKLA DA TI TO NE PADA LAKO, ALI ZNAMO DA SI OSNIVAČ I FRONTMEN BENDA THE LOUDEST SILENCE, ZAVRŠILA SI ENGLESKI JEZIK I KNJIŽEVNOST, VEĆ NEKOLIKO GODINA UNAZAD VODIŠ BLOG POD NAZIVOM ANGELICA I RADIŠ KAO FREELANCE ŠMINKERKA... KAKO SVE TO IDE JEDNO UZ DRUGO I KAKO USKLAĐUJEŠ OBAVEZE?

Prilično je teško uskladiti obaveze, obzirom da sve zahtijeva potpunu posvećenost, a bez dodirnih tačaka koje bi olakšale jednu od stavki ponekad ni sama ne znam kako sve stignem. Ali bez muke nema uspeha. Jako puno volim svoj bend i blog pa mi to dodatno olakša sve prepreke kroz koje prolazim i koje non stop iskaču iza ugla. Pisanje tekstova za naš prvi album mi je olakšano sa jedne strane, jer sam Američku i Britansku literaturu prošla uzduž i poprijeko, tokom studira-

162 l februar

nja, pa inspiracije nikad nije manjkalo, kao i gramatičke korektnosti koju sam usavršavala tokom studija. Pisanje bloga na engleskom takođe ima potporu sa te strane, međutim samo pravljenje blog post-a mi nekad oduzme više od 8 radnih sati, što mi umanjuje slobodno vrijeme. Pomirila sam se sa tim da slobodnog vremena skoro pa i nemam. Ako imam shoot za blog, bilo da je fashion ili beauty, odvojim 2-3 sata na samo slikanje, a još toliko na selekciju i obradu fotografija. Nemam tim ljudi koji sve to radi za mene, pa sve radim sama. Tekst mi oduzme nekih sat vremena, ukoliko pišem, a često ne pišem već propratim post samo slikama. Posao make up artiste srećom nije full time, pa rasporedim sebi kada imam najmanje obaveza oko bitnijih stvari, te organizujem sebi stvari po prioritetima. Rijetko kada izlazim i provodim vrijeme na kafama, kod mene je svaka minuta što bi se reklo isprogramirana.

KAKO JE ZAPOČELA PRIČA OKO BENDA THE LOUDEST SILENCE?

Priča je počela jako davno, dok sam još bila u osnovnoj školi. Moja ljubav prema muzici je rasla od malih nogu, a počela sam da pjevam kao solista u horu još od osnovne škole. Muzički ukus se razvijao tokom tinejdžerskih dana, da bi na kraju osnovne škole došao na svoje i iskristalisao žanr koji je meni odgovarao u potpunosti, a to je symphonic metal. Kako obožavam klasičnu muziku i operske vokale, a pritom i metal muziku, sam spoj ove dvije stvari je bio savršen za mene. Kada sam prvi put čula Nightwish, a to je bilo sa 14 godina, otkrila sam magiju tog benda i potaknuta emocijama prema bendu i pjevanju odlučila sam da napravim svoj bend. Pored svih mijenjanja članova koje su se odvijale godinama, napokon sam našla osobu koja me razumijela u potpunosti te je krenuo autorski rad.

To je bio klavijaturista benda i od srednje škole, bend kreće sa radom na svojim demo snimcima, ali u konstantnoj potrazi za stalnim članovima koji istinski vole muziku koju smo mi stvarali. Napokon, nakom skoro 10 godina, bend je dobio stalnu postavu i radi punom parom na albumu. To bi bila priča The Loudest Silence u najkraćim crtama.

Muzika DA IMAŠ PRILIKU DA BIRAŠ, SA KIM BI NAJVIŠE VOLELA DA SNIMIŠ DUET?

To bi definitivno, bez razmišljanja, bila Amy Lee. TVOJ BLOG SE DOSTA IZDVAJA OD OSTALIH NA NAŠEM PODRUČJU PO TVOM LIČNOM STILU. ZNAM DA SI LJUBITELJ ELEMENATA VIKTORIJANSKE ERE KOJE VOLIŠ DA KOMBINUJEŠ SA MODERNIM PA MI RECI KOLIKO TI JE TEŠKO DA NAĐEŠ ODEĆU KOJA JE U TVOM STILU I NA KOJIM MESTIMA OBIČNO KUPUJEŠ?

Ja sam neko ko je opsednut viktorijanskom erom, korzetima i raskošnim haljinama iz tog perioda. Da mogu vratila bih vrijeme i živjela u viktorijanskoj eri samo zbog mode. Istorija tog vremena i nije baš za poželjeti, ali rado bih bila dio tog vremena pa i pored svih negativnih stvari koje je ono nosilo. Danas je moda puno drugačija, međutim ima toliko dobrih vintage komada koje iskopam u second handu, a dosta toga i krojim zajedno sa šnajderom, prema nekim svojim crtežima. Jako puno stvari koje su bile popularne u dvadesetim i tridesetim godinama se mogu pronaći i u tržnim centrima kada se zakopam. Nekad „ulovim“ divnih komada i u Zari. Obzirom da volim i nešto od modernih detalja, ukombinujem dosta toga barem približno onome kako sam zamislila. POSTOJI LI NEKI ODREĐENI DETALJ BEZ KOJEG MISLIŠ DA TVOJ STIL NE BI BIO POTPUN I KOJI NA ODGOVARAJUĆI NAČIN ZAOKRUŽUJE TU PRIČU I STAVLJA TAČKU NA I?

Definitivno dosta vremena provodim dok se šminkam i volim da istaknem oči jakom šminkom. Pretežno smokey eye look. Takođe, ne mogu zamisliti sebe bez visoke potpetice i šešira, zimi su tu i rukavice.

164 l februar

KOLIKO SE DUGO PRONALAZIŠ U TAKVOM NAČINU ODEVANJA I STILU?

Od kako znam za sebe. Naravno da ćete drugačije izgledati sa 15 godina i sa 20, jer se stil menja i prati vaše odrastanje. Ali ono što sam volela još dok sam bila mala još uvek volim i to se može videti u mom stilu koji sve više postaje ozbiljniji, nadograđuje se, ali ima istu osnovu od samog početka. Ne pratim trendove, nosim ono što najviše volim i uklapam ga uz svoju ličnost, uz ono što me inspiriše.

KAKVE SU REAKCIJE LJUDI NA TVOJ STIL I DA LI SI SE SUSRETALA SA NEGATIVNIM KOMENTARIMA NA BLOGU?

Na početku, pojam blog je bio apsolutno nepoznat većini ljudi te su mnogi mislili da pričam nebuloze. Kada bih prijateljima rekla ne mogu vani, pravim blog post, ili moram odraditi shoot za blog, svi su bili u nedoumici šta to uopšte znači. Blog scena se toliko razvila da sada imamo na hiljade blogera, te je više nepotrebno objašnjavati šta znaći biti bloger. Nisam nailazila na negativne komentare, osim tih na početku, a oni su bili više iščuđavanje. Bez obzira na spoj nespojivog na mom blogu dobijala sam većinom samo pozitivne komentare i divljenje. KAKO SI SE ODLUČILA NA TO DA OTVORIŠ BLOG U VREME KADA MNOGI, KAKO I SAMA KAŽEŠ, NISU IMALI JASNU PREDSTAVU ŠTA JE TO ZAPRAVO?

Ja sam neko ko je opsednut viktorijanskom erom, korzetima i raskošnim haljinama iz tog perioda. Da mogu vratila bih vrijeme i živjela u viktorijanskoj eri samo zbog mode

Jedini razlog zbog kog sam otvorila blog je što sam oduvek volela modu i uvek smišljala razne outfit kombinacije, još od malih nogu. Crtala sam na papiru modne kombinacije koje bih kasnije pokazivala svojoj mami da bi mi ih ona sašila. Blog je bio logičan potez s obzirom da sam fotografiju zavolela isto tako rano, pa sam sve to povezala u jednu celinu. ŠTO SE TIČE ODEĆE ZA SCENSKI NASTUP, DA LI SE I U KOJOJ MERI RAZLIKUJE OD ODEĆE KOJU PRIVATNO BIRAŠ?

Scenski nastup je nešto što se apsolutno mora razlikovati od odeće koju nosiš privatno. Scena je sasvim drugačija od svega sa čime se susrećemo u svakodnevnom životu, na ulici, na poslu i slično.

Tema Životni stil U KOJOJ SU MERI KOD TEBE POVEZANI

Scenski make up je različit od dnevne šminke, isto tako i outfit. Obzirom da pjevam u metal bendu, našla sam kompromis koji mi savršeno odgovara, a nije previše vintage, retro, ili viktorijanski. Crna boja mi je omiljena boja svih vremena, a kako sam već spomenula da obožavam korzete, obično nosim korzet i kožne pantalone, sa nešto jačom šminkom. Privatno sam mnogo više elegantnija i tu je uvijek neka haljina, crveni ruž i klasične crne salonke.

PRIVATNI STIL I MUZIKA KOJU SLUŠAŠ I KOJOM SE BAVIŠ?

Kako se bavim muzikom i pevam u bendu, ona je uvek bila ta koja je pokrenila svu tu moju zaluđenost modom i šminkom. Kao mala sam lepila po zidu postere omiljenih pevačica u kostimima za nastup i divila im se, i sama želela da jednom nosim tu divnu odeću. Muzika određuje period i definiše modne trendove. Ako se u šezdesetim pojavio hippie kult, onda je muzika bila ta koja je pokrenula sav taj hippie trend i odredila stil. Isto tako su i pedesete imale zanosne modele u raskošnim kostimima, raskošnom nakitu i make up-u, a upravo je i muzika bila ta koja je taj period posebno nadahnula, jer se tada jazz slušao jako puno, i kultura slušanja muzike je bila nužna. Ljudi su posećivali pozorišta, jako često išli na balove i maskenbale, a to je itekako uticalo na sam stil. IMALA SI PRILIKE DA SARAĐUJEŠ SA BROJNIM FOTOGRAFIMA. MOŽEŠ LI MOŽDA DA IZDVOJIŠ OMILJENO SNIMANJE DO SADA I ZBOG ČEGA BAŠ ONO?

Jako je teško izdvojiti baš jedno, jer sve saradnje koje sam do sada imala su mi jako drage, ali ću odabrati dva, a to su fairytale photoshoot sa Majom Topčagić i Jovanom Rikalo. Zbog lokacije, haljine, i što je najbitnije same energije na photoshoot-u. Sve se poklopilo. DA SE NADOVEŽEM NA PRETHODNO PITANJE, KAKO BI IZGLEDALO TVOJE IDEALNO FOTKANJE – LOKACIJA, FOTOGRAF, ODEĆA, ŠMINKA...?

166 l februar

Jako mi je bitna organizacija, ja sam neko ko sve što radi jako dobro organizuje, i ne volim nasumice da odlučujem o stvarima tik pred photoshoot, što bi se reklo navrat-nanos. Ono što uvijek uradim jeste mini sketch make up-a, koji prosledim fotografu i onda se dogovorimo koja lokacija bi najbolje odgovarala otufitu i samoj ideji koja se treba prenijeti. A idealna tematika mog photoshoot-a bi definitivno bila elegancija, seksipilnost, holivudski glamur. Nešto poput onoga što viđamo kod Dite Von Teese. U jednom glamuroznom, seksi izdanju, na akcentu detalja kao što su elegantna čipkana haljina, crne špic cipele, crveni ruž, holivudske lokne. Što se lokacije tiče, to bi bila definitivno soba u kući estetski perfektno uređena, u stilu četrdesetih, pedesetih, prepunoj art deco detalja. PREPORUČI NAM – KNJIGU, FILM, NEŠTO OD TVOJIH MAKE-UP FAVORITA, BLOG I PESMU.

Film: „Phantom of The Opera” (with Gerard Butler) Make up favorit: Dior 5th Avenue crveni ruž Knjiga: Edgar Alan Po Sfinga (Izbor iz dela), kao i pjesma Song of Myself od Walt Whitman-a. Omiljeni blog: Smoon’s Style Pjesma: Evanescence – My Immortal. KAKVI SU TI PLANOVI ZA 2016. GODINU I NA PRIVATNOM PLANU I SA BENDOM?

Kada je riječ o bendu, trenutno radimo na snimanju albuma, ušli smo u studio i očekujemo finalni produkt krajem aprila. Potom kreće promocija albuma, snimanje spota i još mnogo toga. Na privatnom planu, planiram da otvorim svoj youtube kanal, već ulažem u opremu i jedva čekam da se posvetim blogovanju i youtube-u mnogo više.

Film

168 l februar

ila je to još jedvremenima kad čak i slavne tate pona vruća ljetna staju mame (op.a. Bruce Jenner = noć. Dječak se Caitlyn Jenner), TV serije o transrodprobudio oblinim očevima skupljaju brojne nagraven znojem dok de i milijunsku publiku (šifra.”Tranmu se mokra sparent”), a oskarovske nominacije posteljina lijepila po tijelu. Kroz dobivaju oni glumci kojima šminka i Tekst: otvoreni prozor čuo se prodoran haljine stoje bolje nego nekim njihoIvica Perinović vim kolegicama. Da, dok se u kinima zvuk cvrčaka. Sunce je preko obližnjeg brežuljka polako i sraprikazuje višestruko nagrađivani kanmežljivo izbacilo svoje prve zrake. Iscrpljen, didat za čak 4 (!) zlatna kipića “The Danish dječak prilazi k prozoru kroz kojeg ugleda Girl”, ukazala se prava prilika da se osvrnemajku kako sva nasmiješena prebacuje tek mo na burnu filmsku prošlost u kojoj su mušopran veš preko žice. Lagani povjetarac je karci bez imalo straha nanosili debele slojeve njihao njezinu žutu, cvijetovima prošaranu šminke i odjevali najblještavije haljine. haljinu. Kako? Kako je ta haljina lagana poTeško je uistinu izdvojiti tek nekolicinu put krila leptira? Kako se na njoj ne vidi niti značajnijih, kvalitetnih filmova čiji su likokapljica znoja? I kako majčina odjeća uvijek vi ili radnja usko povezani s LGBT odnosno miriše po poljskom cvijeću? transrodnom ili transvestitskom zajednicom Neki unutarnji glas ga je nagovorio da ode kad filmovi takve i slične tematike broje na u majčinu sobu i otvori ormar sa svim tim šadesetke, ma vraga desetke, stotine i tisuće renim haljinama. Stidljivo je bacio još jedan naslova. Ovom prilikom ću vam te pozamašpogled kroz prozor kako bi se uvjerio da majne brojke ipak razumno svesti na minimum, ka ima još puno posla i da ga neće uhvatiti no neću niti zaboraviti spomenuti neke od u njegovom nedjelu. Polako se došuljao do poznatijih filmskih faca koje su se komotno sobe i otvorio vrata starog, drvenog ormara. poslužili ženskom garderobom bilo da su ih Prva mu je za oko zapala prekrasna crvena na to nagnale kojekakve neprilike ili čisti fetihaljina prekrivena šljokicama. Oprezno ju je šizam. Zašto za početak ne bismo ovu priču skinuo s vješalice i prislonio uz tijelo. Nestrzapočeli tamo „dolje“ (op.a. Australija)? pljivo se uputio ka ogledalu naslonjenom uza zid. Haljina je većim dijelom visila po podu, al’ mu se strašno dopala. Odjednom je začuo škripu starih drvenih stepenica. Netko dolazi. Dječak brže-bolje vrati haljinu u ormar i odjuri u krevet... Hmmm... da. Tako bi otprilike zvučao prvi susret jednog (nekog) dječaka i ženske odjeće no, nemojte se preplašiti. Ovo je plod mašte autora teksta, a ne neka njegova intimna i uvrnuta ispovijest. Čemu onda ovakav uvod? Paaa... ukoliko vam je promaklo, živimo u

Film

THE ADVENTURES OF PRISCILLA, QUEEN OF THE DESERT (1994) Anthony (Hugo Weaving) je Sidneyski drag queen izvođač poznat pod umjetničkim imenom Mitzi Del Bra. Njegov već buran život zadobija novu dimenziju kad mu se javi dobra prijateljica Marion s ponudom da nastupi u odmaralištu / hotelu koji se nalazi u Alice Springsu, gradu lociranom daleko na sjeveru Australije. Anthony prihvati ponudu, a potom i nagovori svoje transrodne prijatelje Ralpha/ Bernadette (Terence Stamp) i Adama/Feliciu (Guy Pearce) da mu se pridruže. Vesela trojka za put unajmi autobus kojem prije polaska prigodno dodijele ime „Priscilla“. Tijekom dugačkog putovanja, trojka susretne brojne zanimljive likove poput miroljubive skupine Aboridžina, al’ i neke gadnije, homofobne i neprijateljski nastrojene mještane... Niste još pogledali ili ne daj Bože čuli za ovaj filmski biser? Shame on you! Ako ste i pomislili kako uvrnuti australci nisu izbacili ništa

170 l februar

vrijedno spomena još od vremena moćnog „Pobješnjelog Maxa“, grdno se varate. Ova komična drama sa snažnim primjesama filma ceste jako je brzo stekla kultni status, poharala brojne filmske festivale i u konačnici zgrabila prestižni „oskarčić“ u kategoriji najbolje kostimografije. Naravno, glumački trolist Weaving/ Stamp/Pearce briljirao je u svojim tragikomičnim rolama, no sama kvaliteta filma leži u izvanrednom scenariju redatelja Stephena Elliotta koji je na inteligentan i hrabar način uništio neke do tad prilično škakljive tabu teme. Pričati o filmovima LGBT tematike, a ne spomenuti velikog njemačkog redatelja Rainera Wernera Fassbindera ravno je apsurdu. Ukoliko ste upoznati s radovima spomenutog gospodina, onda dobro znate kako se njegova impozantna filmografija nerijetko susreće s pričama iz svijeta istospolnih zajednica, no nas u ovom slučaju interesira samo jedna.

IN A YEAR OF 13 MOONS (1978) Priča prati posljednje dane u životu Elvire (Volker Spengler), transseksualne žene nekoć znane pod imenom Erwin. Proživjevši neugodno iskustvo, Elvira se vraća kući svojoj dugogodišnjoj ljubavi, dečku Christophu (Karl Scheydt). Premda je dugo izbivao od kuće, Christoph se naspram Elviri odnosi odbojno i nasilno, a kad zaprijeti da će ovaj put zauvijek otići, Elvira ga očajnički pokušava zaustaviti... Ima u ovoj priči puno tužnih trenutaka i Fassbender ne štedi publiku od bolnih osjećaja. Zašto bi ih uopće i ublažavao? Fassbender se s ovim filmom osobno obračunao s gradom Frankfurtom i pokušao umanjiti tugu i grižnju savjesti zbog smrti svojeg bivšeg dečka, koji je počinio samoubojstvo nakon njihove kratkotrajne al’ burne veze. Kao što sam rekao, ovaj čovjek jako dobro zna kakav je osjećaj biti dio istospolne zajednice i što okolina misli o tome. No, nije sve tako crno. Daleko vedriju, uvrnutiju i pritom zabavniju sliku svijeta transvestita (među ostalim) pruža nam jedan film za kojeg ste manje-više svi čuli. Ne znate o kojem to filmu pričam? Možda. Dal’ bi ga trebali pogledati? Oooo da!

THE ROCKY HORROR PICTURE SHOW (1975) Friško zaručeni par, Brad (Barry Bostwick) i Janet (Susan Sarandon) jedne hladne i kišne večeri izgube se u nepoznatom predijelu Texasa, a da bi nevolja bila tim i veća, isprazni im se guma na automobilu. Mladi par potraži pomoć u obližnjem dvorcu u kojem se upravo održava tradicionalna Transilvanijska konvencija. Brad i Janet ubrzo saznaju kako je dvorac u vlasništvu ludog transvesitskog znanstvenika doktora Franka N. Turnera (Tim Curry) koji je na konvenciji odlučio uzvanicima prikazati svoju najnoviju kreaciju. Riječ je o apolonski građenom, plavokosom i posve umjetno kreiranom mladiću imena Rocky Horror (Peter Hinwood)...

Idemo dalje? Što kažete o krimi drami s neočekivanim ili posve predvidljivim, ovisno o vašoj pronicljivosti, preokretom?

THE CRYING GAME (1992)

Filmska adaptacija popularnog kazališnog mjuzikla Richarda O’Briena možda u početku i nije naišla na odobravanje kritike i određenog dijela publike, no zahvaljujući tzv. ponoćnim premijerama, s vremenom je stekla kultni status i vojsku sljedbenika kako u SAD-u, tako i ostatku svijeta. Režiju filma je s kazališnih dasaka na veliki ekran prebacio Jim Sharman koji je ujedno i producent filma, a koliku popularnost je s vremenom ova otkačena, glazbena komedija stekla, govori i podatak kako je ovo najdugovječnije prikazivan film u povijesti! Nezaboravni glazbeni brojevi (u filmu među ostalima nastupa i slavni pjevač Meat Loaf), urnebesni Tim Curry i savršena humoristična posveta B hororima i SF-ovima 50-ih, jamac su nezaboravne zabave. Valja usput i spomenuti kako je za ovu godinu planiran i TV rimejk filma gdje će ulogu doktora Franka N. Turnera odglumiti transrodna glumica Laverne Cox dok bi se Tim Curry trebao pojaviti u jednoj od manjih uloga. Sličan žanrovski spoj komedije i glazbenog filma s transvestitima kao glavnim akterima možete pronaći i u hvaljenom filmu Johna Camerona Mitchella “Hedwig and the Angry Inch” (2001).

172 l februar

Priča o dobrovoljcu I.R.A.-e, Fergusu (Stephen Rea) koji uspostavi neobično prijateljstvo s I.R.A.-inim taocem, britanskim vojnikom Jodyem (Forest Whitaker). Kad se talačka kriza okonča tragično, Fergus pobjegne u London kako bi pronašao Jodyevu djevojku Dil (Jaye Davidson). Fergus se lažno predstavi kao Jodyev prijatelj Jimmy, a ubrzo se između njih dvoje rodi ljubav. Fergus zataji Dil svoj pravi identitet i povezanost s I.R.A.-om, no isto tako ne zna kako i Dil skriva jednu tajnu... Ukoliko još uvijek niste pogledali ovaj masterpiece pomalo zaboravljenog irskog redateljskog maestra Neila Jordana, krajnje je vrijeme. Atmosferičan, misteriozian i krajnje senzualan film, svojevremeno je podigao puno prašine od strane puritanskog dijela publike, koji pretpostavljam nisu očekivali takav rasplet, no valja reći kako se film unatoč negodovanju nekih ipak na kraju okitio brojnim festivalskim priznanjima među kojima svakako najzvučnije odjekuje Oscar u kategoriji najboljeg originalnog scenarija (Neil Jordan). Usput ću reći i to da se Jordan svijetu transseksualaca vratio s hvaljenim filmom “Breakfast on Pluto” (2005).

MA VIE EN ROSE (1997)

Ludovic (Georges Du Fresne) je dječak koji se unatoč nerazumijevanju obitelji i okoline sve glasnije počinje definirati kao djevojčica. Obitelj smatra kako Ludovic samo proživljava neku vrstu pubertetske krize identiteta, no Ludovic sve jasnije pokazuje kako želi biti djevojčica imenom Ludo. Pravi problemi nastanu kad se Ludo zaljubi u sina očeva šefa, Jérômea (Julien Rivière)... Nažalost, za ovaj film su čuli tek okorjeli filmofili, premda su ga belgijanci svojevremeno ponudili kao svojeg kandidata za Oscara. U oštroj konkurenciji film se nije uspio nametnuti za kandidata iako je tek nekoliko tjedana ranije osvojio Zlatnog Globusa u kategoriji za najbolji film izvan engleskog govornog područja. Izgleda da je ovakva tema bila too much za konzervativne članove Akademije. Režiju ove iznimne drame potpisuje Alain Berliner i da, potražite ga i pogledajte. A sad stop! Mogli bismo ovako nastaviti nabrajati još čitavu hrpu izuzetnih filmova koji se dotiču spomenute tematike, no onda bi se ovaj tekst lako pretvorio u kakav esej, roman. Za one koji žele više, na brzinu ću spomenuti još neke naslove koje obavezno morate pogledati, a ukoliko se među nijima ne nalazi neki od vaših osobnih favorita, nemojte zamjeriti.

Dakle, u toj probranoj selekciji se nalaze i: “All about My Mother” (1999) španjolskog genijalca Pedra Almodóvara, “Wild Side” (2004) Sébastiena Lifshitza, šire poznati “Transamerica” (2005) Duncana Tuckera, “Women in Revolt” (1971) kultnog redatelja i čestog suradnika Andy Warhola, Paula Morrisseya... Kako i sami znate, transvestiti su kroz bogatu filmsku povijest nerijetko bili vezani uz likove manijakalnih psihopata, a među ostalima i žanr komedije. Najpoznatiji lik je svakako onaj Normana Batesa iz Hitchcockova remek-djela “Psycho” (1960) u nezaboravnoj interpretaciji Anthonya Perkinsa, a upečatljivu rolu je pružio i veliki Michael Caine u De Palminom triler klasiku “Dressed to Kill” iz 1980. godine. Da muškarci u haljinama mogu biti iznimno smješni i pritom jako uspješni, pokazali i dokazali su nam još davne 1959.-e Jack Lemmon i Tony Curtis u Wilderovom žanrovskom klasiku “Some Like It Hot”. Tek nekih desetak godina kasnije, cerekali smo se „mudrim“ gospođama iz londonskih predgrađa u interpretaciji luđaka iz skupine „Monty Python“, a početkom osamdesetih smo bili oduševljeni s Dustinom Hoffmanom i njegovom “Tootsie” (1982). Godine 1993. u kinima se pojavio neočekivani hit “Mrs. Doubtfire” u kojem smo vidjeli svu raskoš talenta neprežaljenog Robina Willliamsa, a već godinu dana kasnije, genijalni Tim Burton nas je u biografskoj drami “Ed Wood” podsjetio kako je najgori redatelj svih vremena (u interpretaciji Johnnya Deppa) svojevremeno s guštom oblačio odjeću svoje supruge. Naravno, o ovakvim i sličnim filmovima mogli bismo pričati do u nedogled, no zaključak je bio i ostao taj da filmska umjetnost nema nikakvih predrasuda i svatko zaslužuje svoju priču ma koliko god ona nekom zvučala odbojno ili neprihvatljivo.

Film

174 l februar

Zauvek Mejm Tekst: Sofija Mirčetić

„Ali dušo, ja sam tvoja tetka Mejm!“ ovo je kultna rečenica koju izgovara Rosalin Rasel u filmu Auntie Mame, samo jednom od mnogih ostvarenja u njenoj bogatoj karijeri. Američka filmska, televizijska i pozorišna diva iz prošlog stoleća ostavila je iza sebe neverovatnu karijeru ovenčanu sa pet Zlatnih globusa i nekoliko nominacija za Oskara, život ispunjen ne samo glamurom, već i predanim radom i brigom za druge. Frenk Sinatra je rekao da nema osobe koja više zaslužuje specijalnog Oskara za humanitarni rad, kao i da „nema autobiografije čije stranice tako dišu“, kao stranice autobiografije njegove dobre prijateljice Rosalin. Besprekorno talentovana i na dramskoj sceni i pred kamerama, raskošnog stasa, glasa i posve duhovita, ukratko-velika glumica!

Film

ođena je 1907. u Konektikatu, u velikoj, bogatoj porodici, kao srednje od sedmoro dece. Po završenoj katoličkoj školi upisala je Akademiju dramskih umetnosti u Njujorku. Pre nego što se profesionalno posvetila glumi, bavila se manekenstvom, što nimalo ne čudi s obirom na njenu visinu i vitku siluetu. Posle rada sa glumačkom trupom glumca Edvarda Kliva i manjih uloga na Brodveju, potpisaće ugovor sa Universal-om, ali ubrzo prelazi na višegodišnju saradnju sa MGM-om, gde je u početku igrala sporedne uloge „podrške“ zvučnijim imenima poput Mirne Loj. Debi je napravila filmom „Other Woman“, a kako je multitalentovana, kratko će se baviti i operom. Međutim, u ovoj vrsti dramske umetnosti se nije snašla najbolje zbog teškoća sa visokim tonovima, što ne umanjuje njen solidan pevački potencijal jer se sasvim dobro „hvatala u koštac“ sa mjuziklima, pogotovo onim komičnog karaktera.

176 l februar

Već u ranim dvadesetim, uspela je da se probije na vrh, a ulogom Silvije Fauler u filmu „The Woman“, steći će renome vrsne komičarke i glumice kojoj savršeno pristaju uloge aristokratkinja i dama iz visokog društva. No, daleko od toga da su njene uloge bile površne ili čak tipične za doba u kome je živela. Bilo da je posmatramo kao brbljivu reporterku u „His girl Friday“ (film uvršten među dvadeset najboljih komedija ikada), ili zanosnu Mejm Dejvis koja pravi žurove u svom plavom penthausu u „Auntie Mame“, Rosalin je unela jednu novu dinamiku ženskim karakterima na filmu, nezavisno od toga što su, žanrovski, većinom komedije u pitanju. Za razliku od svojih koleginica iz Zlatnog doba Holivuda

koje su mahom igrale zavodnice i strastvene ljubavnice koje su uvek uz svoje partnere, Rasel uglavnom tumači junakinje koje su pametne, profesionalne i obrazovane, koje su uz to i privlačne, dobro situirane i odlično koketiraju rečima. Dakle, svoju karijeru nije gradila prvenstveno na dobrom izgledu, već na sposobnosti da iznese veoma specifične uloge i u njih ugradi delić sopstvenog karaktera. Kritičari, producenti, režiseri, kolege glumci, ali i prijatelji, kažu da je svaku od uloga barem delom modifikovala po sebi. Brz govor, konstantna pokretljivost, krupne oči koje fiksiraju pogled u daljinu, nekad sanjalački, nekad arogantno, sarkastično, a nekad zavodnički.

Govorimo o dvadesetim i tridesetim godinama, kada se odnos prema ženama u javnosti tek menja, godinama kada se još uvek dovodilo u pitanje pravo žena da glasaju i emancipacija žena u javnom životu je bila na početku. Rasel se često u šali žalila da je nosila svakakva ukrojena odela ili svilene negliže haljine, da bi konačno bio red da jednom zaigra i domaćicu. Njen suprug je neposredno pre nego što su se zvanično upoznali rekao da će tu devojku ili ubiti ili oženiti. Zapravo, Frederik Brison je na prekookeanskom putovanju u Ameriku više puta odgledao film „The Woman“, koji se na brodu stalno puštao i dobio je snažnu želju da upozna glumicu, i tada je i izgovorio čuvenu rečenicu. Brak sa Frederikom Brisonom, koji je Frenk Sinatra obeležio pesmom “I’ll Never Smile Again”, trajao je 35 godina i zaključila ga je, nažalost, glumičina smrt u njenoj 69. godini. Duže vreme se mučila sa reumatoidnim artritisom, a zbog kortizola, hormona koji je morala da uzima zbog bolesti, lice joj je poslednjih godina života postalo veoma naduto. Međutim, ono što bolest i starost ne mogu da nagrizu jesu oči, koje su kod Rosalin, za života, uvek ostale uporedo tople i žive, sa raskošnim trepavicama i nekako entuzijastičnim sjajem.

Film

Život je, pored glume, posvetila i humanitarnom radu, siročićima i slepima, a donirala je i sredstva za istraživanja reumatoidnog artritisa. A onda, dolazimo do trenutka kada „život piše drame“, čak i glumicama koje su se specijalizovale u komediji. Rosalin je poslednjih godina života otkriven rak dojke koji ju je na kraju umorio. Do svog poslednjeg trena na ruci je nosila dijamantsku narukvicu koju je dobila od supruga za 35 godina braka. Sve devojke bi trebalo da usvoje makar malo životne filozofije Rosalin Rasel. Čak i u trenucima velikih fizičkih patnji zbog bolesti ona je igrala, smejala se i šalila na svoj račun, jer je čvrsto verovala da je „radost najbolja ženska kozmetika“. Gotovo njen alter ego, Mejm Dejvis, poručuje: „Živi, živi, živi!“ Prema navodima njenog jedinog sina Lansa, razlog zašto je brak njegovih roditelja bio tako dug je sposobnost da jedno drugo uvek nasmeju. I to su radili do kraja. Godinu dana nakon njene smrti, pisac i prijatelj Kris Čejs, dovršava njenu autobiografiju i objavljuje „Life is a Banquet“ 1976. godine. Knjiga opisuje život glumice od detinjstva, preko glumačkog uspona do svih uzbudljivih i autentičnih trenutaka jedne filmske zvezde. Kritika kaže da će svakome ko pročita knjigu postati jasno da je Rosalin Rasel rođena da igra Mejm Dejvis. Njen veliki prijatelj Frenk Sinatra je rekao da stranice autobiografije prosto dišu. Sinatra je u svom govoru neposredno pred uručenje Oskara svojoj prijateljici, u najavi naveo da je prvo što je uradila kada je došla u Holivud otpakovala svoju šminku, a potom odmah otišla u jevrejski starački dom, gde je ceo dan provela sa starima. Bernard Dik, profesor komunikologije u Engleskoj, napisao je knjigu „Forever Mame“, biografiju Rosalin

178 l februar

Rasel sa akcentom na društveni život u svetu slavnih. Dik je knjigu sastavio na osnovu intervjua koje je uradio sa glumicom, oslanjajući se i na priče njenog supruga. Moram da napomenem da pored svih ženskih likova o kojima sam do sada pisala, a pričamo o slavnim i neverovatnim damama iz različitih branši i epoha, ni kod jedne nisam osetila ovoliku potrebu da napišem nešto u prvom licu. Iskoristiću zaključak da iskažem poštovanje jednoj velikoj glumici koja je, po mom skromnom mišljenju, zadužila kinematografiju i svet uopšte, kako svojim ulogama, interesantnim i ispunjenim životom koji je dao dovoljno materijala za uzbudljivu knjigu, tako i humanitarnim radom. Stavila je drugačiji fokus na ženske likove, onaj vispreni i luckasti.

Nažalost, glumica je ostala u senci drugih velikih glumica, koje su bez pogovora talentovane i velike, ali kojima bi na najvišem pijedestalnu trebalo pridružiti i ovu damu o kojoj sam vam ovom prilikom pisala. Sebe nije smatrala posebnom, a Oskara za humanost je, prema njenim rečima, primila u ime svih humanih ljudi kojih na svetu ima mnogo. No, iako skromna, Rasel je neosporno iskoristila svoju slavu i novac na pravi način. Ako pogledate „Auntie Mame“, shvatićete ono što sam vam danas napisala. Jasno ćete moći da povučete paralelu između života glumice i Mejm. Dobro situirana i okružena glamurom i poznatima, a opet darežljiva, prizemna, žena koja, pošto joj Velika depresija odnese sve, poslednji novčić daje prosijaku.

Možda nije dobila status „seks simbola“ i „filmske dive“ ali Rosalin je idol i predmet divljenja mnogima. Jedan od poznatih fanova njenog rada i ičnosti je i modna ikona Olivija Palermo, koja modnu inspiraciju nalazi u ulogama Rosalin Rasel, te ako je i vama potrebna ideja sada znate gde poznata trendseterka crpi inspiraciju. Međutim, to bi trebao da bude poslednji razlog da koliko sada uključite „Auntie Mame“ ili „His girl Friday“. Preporučujem da prvo odgledate ta dva filma kako biste Rosalin doživeli u punom sjaju, a potom se možete posvetiti „proučavanju“ duge liste njenih filmova. Najbolje se kotiraju još i „The Women“, „Gypsy“ (ako ste gladni avantura i puni snova i ideja), „The Trouble with Angels“, „Craig’s Wife“...

Životni stil

PABLO ESKOBAR „kako postati svetski poznat prestupnik“

180 l februar

ogao bih da pišem o sramoti jedne usijane glave koja je prekrečila mural Stramera, po mom mišljenju, jednog od malobrojnih ko je svojim načinom izražavanja uspeo da mobiliše veliki broj ljudi da misle svojom glavom, mogao bih da pišem o albumima koji su obeležili stoleće iza nas i definisali moj muzički ukus, ali odlučio sam da za ovu priliku ostavim muziku po strani i pod utiskom aktuelne serije „Narcos“ napišem nešto o jednom od najkontroverznijih ljudi naše globalne komune – Pablu Eskobaru. Njegova pesma počinje sasvim ubičajno ali tu je kraj običnom jer je njegov život bio takav da se i pored svog mog truda ne može prepričati i opisati u nekoliko poglavlja. Zato pratimo putokaze i u narednih nekoliko stranica otkrivamo ko je bio Pablo Eskobar. Rođen u Kolumbiji, 1949. godine 1. decembra u gradu Nuevo Laredo, istoimena

opština, nastavio svoj život u Medelin gradu. Budući da svi znamo kako je skončao, možda će nekoga zanimati njegov smeo život i to kako je sebi krčio put u divljoj Kolumbiji. Na dan kada je Pablo ubijen zajedničkom akcijom predstavnika vlasti Kolumbije i SAD-a majka Eskobara, ne misleći na scene užasa koje je mogu zadesiti, odlučna da bude pored svog sina i na miran način stavi tačku na krvavi obračun koji je koštao Kolumbiju hiljade života, bila je uz Pabla tog dana. Na tom mestu, lokalni stanovnici odavali su počast Don Pablu za sve izgrađene zgrade, apartmane, diskoteke i restorane, kao i fudbalske terene sa svetlima, kako bi plebs mogao da igra svoju omiljenu igru i noću. Na dan završne potere majka Don Pabla je grabila ka mestu zločina sve dok nju i njenu ćerku, Pablovu sestru, nisu zaustavili smutljivci odeveni u plavo. Majka je morala je da vidi da li je i kako nastradao njen hrabriša. Kada je prepoznala njegovo truplo, stisnula je usne kako ne bi odale emocije i zastala je tek da kaže okupljenim novinarima željnih krvi: “Sada konačno počiva u miru!”

Tekst: Marko Vajovi}

Životni stil

POGLAVLJE 1.

KAKO JE SVE POČELO Pablo Eskobar je bio drugo dete u braku Abela i Hermilde od ukupno njih šestoro. Otac mu je bio stočar, majka učiteljica i njegovo detinjstvo bilo je bezbrižno. Bio je uvek dobro obučen, a Pablova pozamašna figura potvrđivala je i to da je bio dobro uhranjen. Voleo je brzu klopu, filmove i pop muziku. Eskobar je rastao u doba kada je teror La violencia (period od 1948-1958. godine u Kolumbiji u kojem je besneo građanski rat) postepeno slabio. Eskobar i njegovi prijatelji na ulicama Medelina su rasli u buntovnike i bili članovi nihilističkog pokreta Nadaismo tzv. Nadaisti. „Ništisti“ zabranjeni od crkve, jedva tolerisani od vlasti, ismevali su starije, oblačili se nekonvencionalno i izražavali otpor prema establišmentu na način svojstven hipicima – uživali su drogu. Pablo je veoma rano postao ovisnik o

182 l februar

lakim drogama te iako je izgradio kokainsko carstvo ostao je veran plodovima marihuane. Lenčario je do dva-tri popodne, a ostatak dana je provodio uživajući travu, pa bi se moglo reći da je njegov put ka poslu narko bosa bio motivisan dosadom ali i ambicijom. Legenda o Eskobaru otpočela je pričom da je bio kolumbijski Bili Piton, teretili su ga za krađu nadgrobnih spomenika koje je prema pričama prepravljao a onda iznova prodavao. Kasnije je to poricao i zbijao šale na svoj račun. Može se reći da je tako nešto bilo malo verovatno, jer Pablo je bio veoma sujeverna osoba, vaspitan u duhu paganskog katolicizma. Ono što je bilo verovatnije, počeo je sa sitnim prevarama, prodavanjem zabranjenih cigareta, lažnih srećki ali i nasilnim uzimanjem novca iz banaka.

Prema izveštaju američkih službi, u kasnom adolescentskom periodu, Pablo je bio uspešan kradljivac kola pa su on i njegovi pajtaši krađu kola pretvorili u pravi mali biznis. Pored oprobane tehnike krađe kola pod okriljem noći ponekad su išli toliko daleko da su upadali u auto usred dana a vozače bi samo odgurnuli u stranu. Svi ovi automobili su rasklapani i prodavani u delove, jer se na tome dobro zarađivalo a iza sebe su ostavljali čist teren. Kao nus pojava ove aktivnosti, Pablo je od kradenih mašina i delova pravio trkačke automobile i takmičio se na lokalnim trkama. Kada je shvatio da je prerastao ovakav vid aktivnosti, vođen ambicijom, Pablo je počeo da prodaje sigurnost. Ljudi su mu plaćali da im kola ne budu ukradena, pa je zarađivao kako na ovaj način tako i na kolima koja je krao. Nekako prirodno se nadovezivala i aktivnost kidnapovanja ljudi u svrhu iznuđivanja novca od onih koji su mu isti dugovali. Ponekad bi žrtva i pored plaćenog otkupa bila ubijena, za primer. Najpoznatiji slučaj je bilo kidnapovanje industrijalca Diega Echavarie (poznati filantrop koji je pomagao svoju zajednicu) koji je uprkos donacijama opštini u kojoj je živeo bio omrznut od sirotinje. Kada je pronađen, na njemu su bile vidne povrede od prebijanja, a na kraju je zadavljen i pored otkupa od 50.000 dolara koji je platila njegova porodica. Eskobarova smaknuća odavala su utisak čoveka koji je rastao u ozbiljnog bosa: okrutan, krvav, smrtonosan i usmeren na zastrašivanje kako običnog sveta tako i predstavnika vlasti. U narednim godinama on će ipak postati i više od idola ljudima iz svoje okoline zbog svojih dela. U njihovim očima on će biti dobrotvor dok će kod Gringosa severno od Kolumbije biti persona non grata, neko koga će loviti kao zver.

POGLAVLJE 2.

TEKTONSKI POREMEĆAJ Eskobar koji je već bio poznat i „uspešan“, sredinom sedamdesetih je prepoznao u kom pravcu se kreće tržiste, koji je to proizvod za kojim će mnogi izgubiti razum, šta je ono što će oportunistima biti kamen spoticanja. Odgovor na ovo pitanje bila je koka. Kokain je postao nova religija, nova muza stvaraocima. Kokain će učiniti Eskobara i njegove saradnike bogatijim nego što su ikada zamišljali i svrstati ih među najbogatije ljude na svetu. Zahvaljujući kokainu stekao je nezamislive količine novca. Posedovao je bezbroj nepokretnosti širom sveta, komplekse apartmana, vile, banke. Priliv novca je bio svakodnevan i ogroman, a kada ga nisu mogli „oprati“, novac su jednostavno zakopavali. Sav taj novac koji se slivao izazvao je ekonomski bum pa je za kratko vreme Antiokijska oblast postala Silikonska dolina Kolumbije, lokomotiva razvoja. Godine 1976. Pablo je oženio Mariju Viktoriju Henao Veleho, stidljivu, zgodnu petnaestogodišnjakinju, tako mladu da je

Životni stil morao da se podvrgne specijalnom oprostu pred biskupom. U svojim kasnim dvadesetim širio je svoj uticaj i izvan granica Kolumbije pa je tako na početku izgradnje svoje imperije uhapšen zbog krijumčarenja 30 kilograma kokaina u Ekvador. Naravno ovo mu nije bio prvi put ali se sada suočavao sa ozbiljnom zatvorskom kaznom. Prirodno, Pablo je pokušao da podmiti sudiju međutim bez uspeha. Tada stupa na delo njegov instinkt preživljavanja. Eskobar je otkrio da sudija ima brata koji je po zanimanju advokat, sa kojim se ovaj nije najbolje slagao. Naravno bio je angažovan, a sve sa ciljem da nepotkupljivi sudija bude izuzet. Upravo se to i dogodilo. Novi sudija je preuzeo slučaj, a Pablo i njegovi saradnici bili su slobodni. Eskobar se u svom poslu oslanjao na maksimu plata o plomo ili „srebro ili olovo“ pa je tako postupao sa javnim službenicima. Ukoliko bi prihvatili ovakvu filozofiju svi oni zajedno bi se bogatili. Ako bi odbili saradnju...zna se. Pablo je bio na vrhuncu. Imao je pošiljke za Majami, Njujork, Los Anđeles, prodaja se desetostručila. Ako bi pošiljka i bila presretnuta, gubitak je uvek bio manji od profita. A profit je bio... Apetit za kokainom u Americi je bio nezaustavljiv. Vukovi sa Wall Street-a, glumci, čak i sportisti. Ogromne količine novca su se slivale u Medelin, dovoljne da oporave ekonomiju ne samo gradova već čitave nacije. Sa svojim milionima Pablo je sada mogao sebi da priušti da kupi zaštitu za svoje isporuke kokaina širom Latinske i Severne Amerike. On je bio ta nevidljiva ruka koja je upravljala ponudom. Pa ipak, bio je dovoljno mudar da dozvoli da neke od njegovih isporuka budu presretnute kako bi snagama

184 l februar

reda izgledalo da rade svoj posao. Eskobar je u svemu ovome video sebe kao revolucionara, kao Pančo Vilu dvadesetog veka, meksičkog disidenta koji je stao na crtu Sjedinjenim Državama, pa je u stilu modernog Robin Huda počeo da troši na socijalna davnja u gradu čineći za te ljude mnogo više nego što je vlada ikad učinila za sirotinju. Izgradio je stanove za siromašne pod imenom „Bario Pablo Escobar“ što je obezbedilo domove ljudima koji su živeli u kartonskim kutijama pored gradskih deponija. Konzervativna Katolička crkva je podržala njegove napore da sprovede socijalni program. Politika je bila sledeći logičan korak u trci za ostvarenje ambicija. Pomogao je predsedničku kampanju Betancura pozajmljujući mu avione i helikoptere. I sam se oprobao u politici kao kandidat za

procesu hapšenja Pabla Eskobara. Tim povodom Kolumbija je potpisala ugovor sa SAD-om kojim se kaže da je trgovina kokainom zločin protiv Amerike. Po tom ugovoru se predviđalo da se osumnjičenima za trgovinu narkoticima sudi u SAD-u, pa ako budu osuđeni biće tamo i zatvoreni. Strah od ekstradicije isplivao je kroz neviđena zverstva narcos-a pa je Kolumbija postala užasno mesto za življenje.

POGLAVLJE 3.

EKSTRADICIJA ILI SMRT

zamenika člana kongresa na koje mesto je pretendovao Envigada Haira Ortega. Kada je Ortega izabran, 1978. godine bio je izabran i Escobar kao njegova zamena u gradskom veću u Medelinu. Od toga Eskobar je video benefite, te je postao narodni tribun, onda i zamenik kongresmena, pa je samim tim imao pravo i na diplomatski pasoš koji je počeo da koristi i odlazi na putovanja sa porodicom po SAD-u. Pozirao je ispred Bele kuće sa svojim sinom Huan Pablom. Počeo je da se eksponira u političkom životu sve više. Umesto da ostane u pozadini i vuče konce još dugi niz godina on je insistirao da izađe iza zavese pred javnost. Osnovao je svoje novine pod nazivom „Medelin Vista“ koje su štampale sve ono što bi Eskobar poželeo. Tih godina počelo je da se priča o umešanosti američke administracije u

Predsednik Amerike Ronald Regan je kao reakciju na sve učestalije ekscese u američkom društvu povodom zloupotrebe kokaina, 1982. godine oformio grupu koja je imala zadatak da koordinira naporima za suzbijanje trgovine narkoticima na tlu Amerike. Za glavnokomandujućeg odredio je svog potpredsednika Džordž Buša. Godine 1986. Regan je potpisao poverljivu direktivu koja je proklamovala da šverc droge na tlo SAD-a predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti. Međutim prava akcija suzbijanja je usledila nakon izbora Buša starijeg na mesto predsednika 1988. godine, pa tada otpočinje pravi rat protiv narcosa i trgovine narkoticima. Sa početkom ozbiljnije borbe nekako se poklopio i incident u kome je stradao košarkaški igrač Len Bias, NBA zvezda tog vremena. Na lokalnoj zabavi „pošmrkao“ je poveću količinu kokaina, potom izgubio svest i preminuo. Obzirom da je vlada SAD organizovala sveobuhvatnu borbu protiv narcosa, količine a samim tim i kvalitet droge bio je u padu. Kokain je izgubio svoj glamur kada je počeo da se pojavljuje u jeftinijoj i daleko nekvalitetnijoj formi – krek - koji je

Životni stil počeo da se konzumira pušenjem. Krek je počeo da se ubrzano širi ulicama Amerike i bio je glavni uzročnik porasta kriminaliteta i stope zločina. Naravno, kokain nije prestao da se koristi ali više nije bio moderan. Mladi japiji koji su bili najveseliji na žurkama i sebe videli kao najsposobnije ljude a ne kao zavisnike, sada su sa lisicama na rukama odvođeni u sudnice gde su dobijali dugogodišnje kazne. Pablo i ekipa nisu više bili samo narko bosovi, sada su postali državni neprijatelji. Uz saradnju sa SAD-om i Kolumbijska vlada počela je da razmišlja o akcijama suzbijanja šverca kokaina. Pionir borbe protiv narcosa bio je Rodrigo Lara Bonilla ministar pravde za vreme predsednikovanja Belisario Betancura, te je zahvaljujući njegovim organizacionim sposobnostima Nacionalna kolumbijska policija (PNC) provalila u dva kokainska skrovišta prilikom koga je uništen kompleks od 14 laboratorija i kampova za 40 radnika pod nazivom Tranquilandia. Tom prilikom je zaplenjeno 14t kokaina. Takođe u akcijama koje su usledile uništeno je sedam improvizovanih aerodroma i sedam letelica koje su služile za transport. Bio je to do tada, najgori period za Eskobara i narcose. Manje od godinu dana nakon toga, Lara je izrešetan u svom automobilu. Nakon ubistva ministra pravde, predsednik Betancur je nastavio borbu protiv narcosa potpomognut američkom pomoći. Bio je odlučan da potpiše sporazum sa SADom kojim se predviđalo izručenje Eskobara Sjedinjenim Državama. Pritisak na Pabla spolja i iznutra je rastao pa je odlučio da na neko vreme napusti Kolumbiju, čvrsto rešen da i dalje vuče konce i upravlja kokainskom imperijom..

186 l februar

Nekoliko dana nakon Larinog ubistva Pablo je napustio zemlju i odleteo za Panamu, mesto koje je bilo prijateljski nastrojeno. Poznati diktator Manuel Norijega, pružio mu je utočište za napojnicu od 2 miliona dolara umesto 4, koliko je prvobitno tražio. Ali sa Eskobarom dolazi i pažnja northamericanos-a, a ta pažnja Norijegi nije bila potrebna jer su Amerikanci već zažmurili na njegovu trgovinu marihuanom od koje je finansirao privatnu borbu sa svojim rivalima. Pablo je morao da traži izlaz iz takve situacije. On više nije bio odmetnik nego izgnanik. Tražio je način da svoj poraz pretvori u pobedu, hteo je da se vrati u Kolumbiju i za to bio spreman na velike ustupke. Za povratak je tražio da mu bude oprošteno za sva nedela u prošlosti, mogućnost da nesmetano uživa u bogatstvu koje je stekao i boravak u Medelinu bez straha od hapšenja i izručenja. Kuloarske priče su bile da je ponudio da isplati nacionalni dug Kolumbije od 10 milijardi

Sahrana Lara Bonila

dolara, ali se to ispostavilo kao netačno, a i narcosi svakako to ne bi prihvatili. Pomenuti dogovor je odbila Kolumbijska vlada i vlada SAD-a(!) jer je bio politički neprihvatljiv. Iako je negirao svoju umešanost, država mu još nije zaboravila ubistvo ministra pravde i htela je naplatu za njegove greške. Pablo je imao svoju flotu i mrežu pilota koji su njegovim avionima prevozili robu do krajnjih odredišta. Među njima je bio i američki pilot Beri Sil koji je u akciji DEA bio uhapšen pa kada je video da mu preti višedecenijska kazna pristao je da bude doušnik. Na avionu koji je prevozio 750 kg kokaina postavljena je kamera koja je na mestu sastanka uslikala Eskobara i Gachu. DEA je planirala da iskoristi Berija kako bi namamili Pabla velikim poslom na teritoriju Meksika gde bi bio uhapšen i sproveden u Ameriku na suđenje. Naravno mreža Eskobarovih obaveštajaca prezrela je namere

Sila koji je likvidiran od strane Sicarios-a, plaćenih ubica, u Luizijani nakon što je odbio da se podvrgne programu zaštite svedoka. Pablo se povukao iz Paname nakon što ga je Norijegina vojska prevarila i u akciji zaplenila jednu od kartelskih laboratorija za pravljenje kokaina. Celokupna situacija u Panami pokazala je Don Pablu da je ipak, bez obzira na sve, najsigurniji u Kolumbiji. Za vreme odsustva njegov uticaj u Medelinu je oslabio. Preuzimali su mu poslove, a čak mu je i otac kidnapovan. Eskobarovi Sicarios-i su nakon toga preorali zemlju i ubili svakog za koga je postojalo i zrno sumnje da šuruje sa otmičarima. Dve nedelje potom njegov otac je pušten nepovređen, a otkup nije plaćen. Vrativši se u Koluimbiju, Eskobar, sada već najtraženija osoba na svetu, odlučio je da svoju borbu vodi sa svoje teritorije. Više nikad neće napustiti Kolumbiju.

Životni stil POGLAVLJE 4.

PRIVATNI ZATVOR Do svog kraja Pablo je živeo u permanentnoj paranoji i povremeno u ratu sa državom. Iako se vratio oslabljen i dalje je imao dovoljno uticaja na policiju i sudstvo. Svako ko je odlučio da mu se suprotstavi bio je markiran za odstrel. Tako je najpre sudija koji je naredio da se ponovo otvori slučaj ubijenog ministra pravde Lare bio likvidiran u Bogoti. Još četvoro sudija koji su bili povezani sa istragom bili su ubijeni. Kada je ovo ubistvo sudija pokrenulo priču o ekstradiciji, grupa gerilaca M-19 (revolucionarni socijalistički pokret) zaposela je palatu pravde u Bogoti. Kolumbijski pravni sistem bio je devastiran, a više od 50 zaposlenih u Vrhovnom sudu je bilo ubijeno. Kasnije je saopšteno da je gerilcima bilo plaćeno milion dolara da izvedu napad. Nakon ovog incidenta popularnost Eskobara kod naroda je drastično opala pa je polako počeo da gubi podršku tamo gde je uvek imao. Nisu mu oprostili za ubistva, kidnapovanja i bombaške napade. Kako bi izbegao internacionalnu pravdu, odlučio je da se dogovori sa svojima i odleži neko vreme u „zatvoru“. Međutim La Catedral, privatno zdanje, je bio sve samo ne tamnica. Spolja neugledan, untra je bio sve suprotno. Sve vreme boravka u La Catedral-u imao je na raspolaganju luksuznu hranu, novac, mlade devojke, teren za fudbal, doslovno ni u čemu nije oskudevao. Iako su pro forme postojali čuvari, zapravo oni su bili Pablova privatna vojska koja mu je štitila leđa. U La Catedral se sve moglo uneti. Pablo je imao kamion koji je redovno više

188 l februar

puta nedeljno saobraćao ustaljenom trasom i donosio sve potrepštine. Istovremeno Ekobaru nije bilo ograničeno kretanje, često je odlazio na fudbalske utakmice u Medelinu a policija bi tada blokirala ulice kako bi nesmetano prošao do stadiona čiju je izgradnju lično finansirao. Takođe je viđen u prestonici Kolumbije kako kupuje poklone za Božić. Godinu dana boravka u zatočeništvu proslavio je u noćnom klubu. Ali posle svakog izleta Pablo se uvek vraćao u La Catedral. I tako dok se Pablo elgentno izvlačio iz situacije u kojoj se nalazio, američka

Dnevna soba zatvora El Catedral kao i ambasada SAD-a urgirali su kod predsednika Kolumbije Gavirie da „zatvor“ bude raspušten, a Pablo odveden. Povod za žustru akciju države bilo je ubistvo dvojce saradnika Eskobara, Fernanda Galeana i Gerarda Moncada. Fernando i Gerardo su posetili Eskobara kako bi se požalili na visoku „ratnu taksu“ koju su mu plaćali zbog sada razređenog posla koji su preuzeli u njegovom odsustvu. Globa je iznosila 20 miliona dolara. Američkih. Mesečno. Nakon rastanka sa njima sicarios-i su danima pratili ovu dvojcu i likvidirali ih. To je konačno naterlao Gaviriju da deluje. Naredio je vojsci da uđe u svetilište. Najpre pregovorima, a potom i silom ako treba. Mendoza, zadužen za ovaj slučaj, otišao je na pregovore gde je postao zatočenik narcos-a. Tada po naređenju predsednika Gavirie vojska upada u zatvor i oslobađa Mendozu ali od Pabla nije bilo ni traga. Mendoza će kasnije lažno biti optuživan da je pomogao Eskobaru u bekstvu. administracija je želela da okonča ovu maskaradu. Predsednik Kolumbije Gaviria je bio za truli kompromis, išao je linijom manjeg otpora i želeo bilo kakav mir sa narcos-ima. Na ovom mestu trebalo bi uvesti u radnju dramski lik Eduarda Mendoze jer je on veoma bitan za dalji razvoj situacije. Mendoza je na početku karijere radio na koordinaciji ličnog obezbeđenja tada predsedničkog kandidata Gavirie. Nakon izbora postao je zamenik ministra pravde kome je dodeljena ta nezahvalna uloga borca protiv narcos-a, tj. kartela Medelin. Nakon prve godine u La Catedralu, Mendoza Predsednik Gaviria sa zenom

Životni stil

POGLAVLJE 5.

KRALJ JE MRTAV! Opšti rat koji je poveden portiv Eskobara davao je rezultate. Medelinski kartel se raspadao, ostajali su bez novca, a jedno od Pablovih imanja „Napoles“- pretvoreno je u policijski štab. Mnogi njegovi saradnici su prodavali informacije o kartelu u zamenu za zaštitu i aboliciju za raniju trgovinu drogom. Nije bila tajna da je u njegovom lociranju nakon bega učestvovala DEA ali novina su bili pripadnici Delta odreda nazvani Search bloc, elitne jedinice američke vojske i to jedinica koja se vratila iz Somalije i neuspešne epizode u Africi, a naravno nezvanično bIli su tu i agenti CIA. Formirane su jedinice za lociranje don Pabla. Međutim to nije bilo nimalo lako, jer on kada bi posumnjao da je lociran brzo bi menjao svoj položaj. Jedina slaba tačka Eskobara, a ujedno i prednost druge strane, bila je njegova porodica. Supruga i deca su veomo često menjali mesto boravka. Najviše vremena su provodili u Frankfurtu i pored sveobuhvatne akcije predsednika Kolumbije da Eskobarovima zabrane ulazak. Posle svakog odlaska, uvek su se vraćali u Kolumbiju. Svaki put kad su se vraćali Pablo je poželeo da na neki način komunicira sa njima i to je bila prilika za ekipu zaduženu za lov na njega. Jedna od poslednjih telefonskih komunikacija između Pabla i Marije Viktorije bila je presretnuta i Pablo je lociran, a lokacija je bila oblast Los Olivos. Signal koji su pratili bivao je sve jači pa su se agenti za kratko vreme rasporedili u blizini lokacije i čekali povoljan trenutak. Usledila

190 l februar

je munjevita akcija, pucnjeva i šrapnela je bilo na sve strane. Prema izveštaju policije agenti su uočili bucmastog čoveka kako beži u gornji deo kuće koju su opkolili. Jurnuli su prema njemu i ubili ga dok je trčao preko krova. Postoji i druga verzija koju je izneo poručnik Martinez da je Pablo istrčao sa puškama u obema rukama i uz pucanje uzvikivao „Policija drkadžije!“ To je previše holivudski, ali moguće da je istina. Voleo je on filmove. Ubrzo su se stvorile i televizijske ekipe koje su snimale i slikale Pablovo modro telo i podbulo krvavo lice. Od velikog Pabla ostalo je njegovo truplo i olakšanje svih onih koji su godinama živeli kao zatočenici terora koji je širio.

Lov na Eskobara

EPILOG Ubistvo Pabla Eskobara nije bilo primarno zbog kokaina i droge. Njegovo nasilje, njegova surovost, njegova ambicija bile su njegova balast, izrečena smrtna kazna bez procesa. Otišao je bez fer suđenja, na kom bi mogao da ispolji oratorske veštine, sposobnosti koje je pokazivao tokom svih godina sezone lova na njega. Do trenutka likvidacije, čini se da je uvek bio korak ispred svojih protivnika bilo da nose značku ili povez preko glave. Kada govorimo o proizvodnji i distribuciji kokaina Kolumbija je i dalje ostala jedan od najvećih izvoznika otmene droge ali sada preko Cali kartela, strogih profesionalaca koji nisu žudeli za eksponiranjem. Eskobarova humka i mesto gde je sahranjen u Medelinu i danas je popularna turistička atrakcija. *narcos pojam koji označava pripadnike kartela

Majka Hermilda

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net 192 l januar