Plezir #33 maj 2016.

MAJ 2016.

BROJ 33

Uvod

M

ajski Plezir je nastao pod uticajem dobrog, prazničnog raspoloženja pa vam shodno tome donosimo jedan optimizmom obojen kolaž mode, ljubavi prema plesu, umetnosti, putovanjima i prirodi.

Družili smo se sa interesantnim ljudima koji su krenuli da rade neke lepe stvari prvo na lokalnom nivou da bi se te priče sa njihovog mikrokosmosa proširile mnogo dalje i postale lepe i uspešne priče. Tako je nastala jedna restauratorska radionica čije majstorice su nas oduševile, zatim mama i ćerka koje su pokrenule mali biznis i napravile fantastične hendmejd tašne, dečko koji je izumeo uređaj koji će mnogim ljudima potencijalno spašavati živote, jedan voditeljski par koji je kući doneo nagradu za najbolji evropski radio i mnogi drugi koji su nam ovog meseca bili inspiracija.

Vodimo vas virtuelno u magični Maroko, zatim vraćamo do Rusije prvo fotografijama a onda i pričom o baletu, pa onda nazad u Srbiju pravo u prirodu. Sve ovo začinile smo modnim pričama i temama iz ekologije, a na vama je da nas pažljivo čitate i otkrivate šta smo vam sve pripremili.

Do sledećeg broja, uživajte u ukradenim trenucima koji su samo vaši.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

Sadržaj

Životni stil

08

Dizajn Onlajn špartanje

Ekologija

10

14

Ekologija Cveće terase i balkoni

Životni stil Eko vesti

18

26

Zelena moda

Moda Dve stolice i majstorice

28

Bandane

SadrĹžaj

Fotografija

36

Sunday like

Plemenska moda

Životni stil

50

56

Jellyfish art

64

Moda

46

Moda

Moda

Oradio

Tedijevci

80

Fotografija

Fotografija

82

70

Umetnost

Between the lines

Baletske cipelice

88

Little ballerinas

Balet

SadrĹžaj

Moda

92

Mihano Momosa

104

Petar Pan kragne

108

Zdravlje

Životni stil

Glam rok

114

Girl Boss

Leksikon

116

Konekcija s prirodom

Nega Stefan Velja

Fotografija

120

132

138

Maske za lice

Putopis Simply natural

142

Maroko

Teodora Kovrlija

Minja Cvetković

Novinar po profesiji, urednik i internet preduzetnik kako se to danas popularno kaže, idealista u pokušaju da ispravi sve nepravde ovog sveta i stvori svoj oblak na kome neće primećivati zlurade komentare, nezadovoljne ljude i manjak higijene u javnom prevozu. Ponekad sa previše interesovanja da bi se fokusirala na samo jednu stvar, ali kada ste novinar to se računa kao plus. Veoma uporna u svojim zamislima. Plezir je nastao iz želje da stvorim nešto drugačije, novine u kojima će biti više teksta nego slike a ne obrnuto i iz potrebe da vam saopštim kako nije sve tako sivo, talentovani ljudi koji su uradili nešto sa sobom su svuda oko vas, a posao vas (baš kao ni ništa drugo dobro u životu) neće sam udariti u glavu. Skočite i uhvatite ga sami!

Master etnologije i antropologije, ludo zaljubljen u svoju struku u toj meri da planira da uz malo sreće i mnogo truda dogodine postane i istetovirani budući doktor nauka. U prošlom životu je bila malo finija ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, pin-up, rokabili, sajkobili, tetovaže, naučnu fantastiku i treš horor filmove. Kada prokrastinira od antropologije mode i subkultura, pitanja postojanja malih zelenih i menjanja boje kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft, a potom mašta o otvaranju azila ili životu sa trinaest kučića. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastrzana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Kada bi morala da bira, životni motiv bi joj bila Hanter S. Tompsonova izjava da je život neuporedivo bolji kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno, a na umu uvek ima i da je normalnost samo iluzija, jer ono što je normalno za pauka je haos za muvu.

REDAKCIJA

SARADNICI Milena Goševski Andrijana Kovrlija Nina Simonović Pisanje o sebi joj najteže pada. Pisanje o drugim stvarima joj je uživanje. Sebično čuva dete u sebi. Voli planine. Obožava knjige. Ne zna da li više da veruje intuiciji ili razumu. Sluša čudnu muziku. Veruje u Ljubav, dobru Kafu i Pivo. Umetnost i Univerzum. Bradu i Tetovaže. Bori se za svoje snove. Slavi život. Ne može bez čokolade. Pušta dušu da joj slobodno luta ruskim stepama. Kada poraste jedino što želi je da bude Srećna. Svoje priče voli da pripoveda kroz fotografije. Volela bi da prepešači ceo svet i ostavi svoj trag u njemu. The Force is strong with this one.

Merima Aranitović Marija Radojković Sara Savčić Jovana Knežević Zorana Grujin Dragana Tucović Baranac Ana Marija Branković Srđan Šveljo

LAYOUT:

MaKista M Ma D E S I G N

e n i l n O e j n a t r špa ZELENO IZDANJE

awearworld.com

Pripremila: Teodora Kovrlija

je sajt čiji podkast posvećen ekologiji i održivom razvoju, pre svega u modnoj sferi, u poslednje vreme okupira moju pažnju. Zanimljivi gosti i važne teme obrađene na interesantan način izdvojili su ovaj podkast u moru drugih.

organicnet.co je onlajn pijaca u

povoju gde se na jednom mestu susreću prodavci organske hrane i kupci. Osnivači sajta se zalažu za zdravu ishranu i zdrav način života i podržavaju organski pokret.

Nadamo se da će se uskoro priključiti još proizvođača što će doprineti bogatstvu ponude i eventualno obaranju cena organske hrane.

inhabitat.com je po mom mišlje-

nju jedan od najinteresantnijih sajtova za ljubitelje ekologije budući da na jednom mestu okuplja ogroman broj pisaca iz čitavog sveta koji pokrivaju različite teme od mode, dizajna, ekološke gradnje i organske hrane do različitih zanimljivosti.

Preporuka za obavezan bookmark.

Urban Jungle bloggers su

već postali prepoznatljiv brend o čemu svedoči i knjiga koja će se od septembra ove godine naći u prodaji. Moj izbor i izvor inspiracije, svojevrsni odmor za oči u moru selfija na instagramu je i njihov instagram nalog. Ako volite prirodu, želite da povećate prisustvo biljki u vašem životnom prostoru pa tragate za inspiracijom, verujem da ćete biti oduševljeni.

Eko vesti LET AVIONA NA SOLARNI POGON Solarni avion Solar Impuls dva (Solar Impulse 2) nastavlja svoj put oko sveta. Pre nekoliko dana je ponovo poleteo iz San Franciska u Kaliforniji ka Finiksu u Arizoni, na jugozapadu SAD. Solarni avion je na svoj veliki put oko sveta poleteo iz Abu Dabija 9. marta 2015. godine, a tokom svog leta koji je imao više etapa pravio je pauze u Omanu, Mjanmaru, Kini i Japanu. Do sada najrizičniji deo putovanja je bio let preko Pacifika, koji je pređen u dve etape. Posle nešto više od 120 sati leta od Japana preko Tihog okeana, sleteo je na Havajima. Tu je ostao prizemljen devet meseci zbog oštećenja baterije i nedovoljno sunčeve svetlosti tokom zimskog perioda. Letelicom na smenu upravljaju dva švajcarska pilota Bertran Pikar i Andre Boršberg.

Solarni avion leti bez goriva, a struju crpi iz 17 000 solarnih ćelija postavljenih na krilima raspona 72 metara, dok mu je težina svega 1.5 tona zbog čega je veoma osetljiv na turbulencije.

10 l april

Pripremila: Teodora Kovrlija

STARE TELEFONSKE GOVORNICE PRETVORENE U MINIJATURNE KANCELARIJE Crvene telefonske govornice šarmantan su podsetnik na britansku tradiciju i gotovo da nema turiste koji je posetio Ujedinjeno Kraljevstvo a da se nije fotografisao u jednoj takvoj govornici. Sa ekspanzijom smart telefona njihova upotreba je sve manja. To je bio povod da se jedan njujorški kreativni tim poigra sa ovim britanskim simbolom pa je preuređivanjem govornica nastao čitav niz mini kancelarija u jednom popularnom, zajedničkom radnom prostoru za frilensere smeštenom u Edinburgu. Firma koja stoji iza ove ideje je Barworks. Svaka „kancelarija“ je opremljena wi-fi signalom, monitorom i štampačem.

EKO KUĆICE OD KARTONA Ne u njima ne žive tri praseta iz dečije priče, ove kućice zaista postoje. Kuća od kartona zvuči kao nešto što ne može imati duži rok trajanja, međutim holandski dizajneri iz studia Fiction Factory napravili su održivu kartonsku kuću Wikkelhouse. Wikkelhouse u doslovnom prevodu znači zamotana kuća, a njeno ime opisuje metod koji je korišćen u njenom nastanku. Naime, velike rolne recikliranog kartona se namotavaju i umnožavaju praveći na taj način čvrstu konstrukciju. Dvadesetčetiri puta je potrebno obmotati ovaj kartonski materijal kako bi se postigla izdržljivost, stabilnost i trajnost u odgovarajućem obliku. Kada se postigne željeni oblik i čvrstina, materijal se prekriva vodootpornim materijalom i dodaju se drveni elementi.

“Zamotana kuća” je prilagodljiva i može se personalizovati za svakog svog stanara.

Moguće je praviti i veće objekte na ovaj način jednostavnim dodavanjem izdeljenih sekcija. Prednost ove kuće je (osim ekološkog aspekta) njena prilagodljivost i mobilnost. Naime, ove kućice se veoma lako mogu transportovati i premestiti u bilo koje okruženje, od poljane, šume, plaže, krova zgrade do privatnog dvorišta. Ono što je posebno interesantno je činjenica da su ove kućice opremljene i kuhinjom i kupatilom baš kao i regularne kuće.

Ekologija

ELEKTRIČNI RECIKLIRANI BICIKL Agneli Milian bicikli su italijanski autentičan proizvod. Italijanski majstor Luka Anjeli je osnivač i kreativni genije koji stoji iza ovog jedinstvenog dizajna. On je uspeo da u svom radu spoji blagodeti savremene tehnologije sa veštinom stare škole dizajna. Svaki od bicikala koji je izašao iz njegove radionice napravljen je ručno od vintidž delova koji datiraju iz pedesetih godina prošlog veka, od okvira do rezervoara, a svi delovi su pažljivo prerađeni i prilagođeni savremenim potrebama. Anjeli je početkom devedesetih još kao mladić u svojim dvadesetim godinama, otvorio studio u kome je počeo da eksperimentiše sa izradom nameštaja od starih delova.

U njegovom radu se prepoznaje preciznost, perfekcionizam i posvećenost majstora svakom detalju. Od funkcionalnosti do estetike, ništa nije razvijenije na uštrb onog drugog.

12 l april

VODA ZA PIĆE BILO GDE I BILO KADA Nada Bottle odnosno Ne boca ili Nije boca kako bi zvučao srpski prevod, je proizvod koji su osmislila dva zaljubljenika u prirodu i ekologiju. Ukoliko volite da provodite veme u prirodi, istražujete dubine šume, planinarite, kampujete ili obilazite tropske predele zasigurno ćete imati veliki prtljag na leđima.

Boce sa vodom zauzimaju dosta prostora, a i PET ambalaža je loša po životnu sredinu.

Zbog toga su ove boce idealne za ovakav aktivni stil života.

Ove specijalne boce u sebi imaju sistem koji filtrira vodu tako da vam neće biti potrebno da nosite velike zalihe vode sa sobom. Materijal od koga su napravljene je veoma otporan na habanje i uticaje spoljašnje sredine. Kupovinom ove boce svako dobija pristup do čiste, pitke vode budući da boce poseduju specijalne filtere. One su izvorno osmišljene za ljude koji provode puno vremena van kuće, u prirodi, ali mogu se koristiti i svakodnevno u uobičajenim situacijama.

KOMPANIJA KOJA UZGAJA DRVA ZA PROIZVODNJU NAMEŠTAJA Navikli smo da velike kompanije bahato zloupotrebljavaju prirodne resurse i vode se isključivo profitom, međutim uvek postoje svetli primeri koji izlaze van ovog klišea.

Masaya & Company je kompanija koja je posvećena dizajnu i održivom razvoju i to ne samo deklarativno. Za svaki proizvod koji prodaju oni zasade 100 novih sadnica drva, a okviran broj do sada zasađenih drva se procenjuje na 350 hiljada.

Moderan dizajn u kombinaciji sa ručnim radom i akcentom na jedinstvene detalje čini ove komade nameštaja veoma popularnim i poželjnim. Ono što je za svaku pohvalu je činjenica da kreatori ovog koncepta u prirodu vraćaju ono što su od nje uzeli. Na taj način kupovinom novog nameštaja nećete imati na savesti vlastiti doprinos uništavanju šuma i urušavanju ekosistema.

Dizajn

Cveće UKRAS ŽIVOTNOG PROSTORA

14 l april

Tekst: Dragana Tucović Baranac

Ne znam da li ste nekada razmišljali o značaju balkona i terasa za vaš životni prostor? Znam da je većina vas bar zadovoljna činjenicom da je arhitekta koji je projektovao vašu zgradu predvideo balkon ili terasu. Znam i to da jedan broj vas uživa u ovom prostoru, uredivši ga na više ili manje lep način. Međutim, na žalost, postoje i oni koji verovatno misle da im je ovaj prostor suvišan (mogla je soba biti veća za toliko?!).

Postoji i ono “najgore” razmišljanje, a to je da je ovaj prostor idealan za odlaganje suvišnih stvari

A

li, da odgovorimo na razlog arhitekte, zbog čega je projektovao balkon-terasu? Naime, pored želje da u ovom prostoru uživate, zamisao svakog projektanta je da je balkon deo ulice-ukras fasade i samim tim želja da vi date doprinos, kako bi taj prostor što lepše izgledao, lepše izgledala vaša zgrada, vaša ulica, pa i grad u kome živite.

Još nešto, uvek morate imati u vidu da i taj prostor odaje kulturu ljudi koji žive u tom stanu. Razmislite malo i shvatićete da svi koje poznajete, a imaju lepo uređen balkon-terasu, su zaista, kulturni ljudi. Ako vam se iz bilo kog razloga dogodilo da nenamerno zanemarite ovaj prostor, uz malo truda možete ući u ovaj cenjeni krug ljudi.

Dizajn

Savet: Prvo što je potrebno uraditi je taj prostor, bilo koliki da je, očistiti i okrečiti, ali onako, kako nalaže arhitektonsko rešenje fasade. Veoma ružno izgleda kada svako okreči svoj prostor u boju koja se njemu dopada.

To je zaista neukusno i predstavlja kič. Ako je takvo stanje u vašoj zgradi, možda biste mogli da organizujete akciju u kojoj bi svi ofarbali svoje balkone u istu, prvobitnu boju, kakvu vam je nekada odredio projektant vaše zgrade. Uglavnom su to neutralne boje ili sasvim pastelne.

Kada ste pripremili taj prostor, onda možete preći na njegovo ulepšavanje, pre svega, cvećem, ali prvo o čemu morate voditi raču-

na je, prema kojoj strani sveta je okrenut vaš balkon, odnosno da li je veći deo dana na suncu ili u hladu, jer će to odrediti izbor biljnog materijala. Međutim, pre nego što izaberete biljke, potrebno je da izaberete posude (žardinjere, saksije). Najbolje je odlučiti se za mirne boje poput terakot, braon, zelene ili neutralne-bele.

Kada je cveće u pitanju, najbolje je da izaberete određeni broj, u odnosu na veličinu prostora, stalno zelenih biljaka (zimzelenih) kako biste ih u preostalom delu kombinovali ih sa sezonskim cvećem, koje ćete, po potrebi, menjati i tako će ovaj prostor cele godine biti lep.

Ne zaboravite na puzavice, koje veoma lepo izgledaju okrenute ka ulici, ili kada se spuštaju iz cvetnih korpi ili saksija, sa zidova.

Vizuelni trik: Prilikom sadnje, ako su vam žardinjere nešto veće, uvek sadite više biljke ka unutrašnjem delu, čime na neki način čuvate svoju intimu, a takva spratovnost lepše izgleda, gledano sa spoljne strane.

Izbor biljaka u odnosu na stranu sveta: Ako imate osvetljen balkon možete izabrati zaista veliki broj vrsta i to činite prema svom afinitetu. Imaćete problem samo ako je vaš balkon u hladu ili ako je na velikoj visini, gde su i sunce i vetar jači.

U prvom slučaju izaberite hostu, minđušice, hortenzije, pelargonije, asparaguse...

Balkon na velikoj visini: I pored mnogo sunca, a često i vetra ovakav balkon može biti veoma lep. Ako je balkon iznad osmog sprata, opredelite se za kaktuse i sukulente (kalanhoje, eševerije, sedumi...), kombinovane sa raznim kamenčićima ili belom rizlom.

Savet: Ako nemate terasu imate balkon, ako nemate balkon imate prozore. Nekada maštovito uređen prozor može konkurisati balkonu. Naučite da uživate u svom kutku.

Briga i nega ovih biljčica je mnogo manji posao od zadovoljstva koje vam one uzvraćaju, čineći vaš ambijent pogodnim za uživanje i relaksaciju.

Životni stil

Dve stolice i majstorice Promovišemo žensko preduzetništvo u Srbiji

Intervju: Teodora Kovrlija

Fotografije: Andrijana Kovrlija, i Dve stolice i majstorice

Prostor: Kafić C-ugao (Ivankovačka 20.) na čijem su redizajnu majstorice radile i čiji redizajnirani drveni elementi sada ulepšavaju prostor

18 l maj

Životni stil

Mila Rosić i Sanja Andrejević su dve majstorice koje imaju misiju da spašavaju zaboravljene komade nameštaja i ulepšavaju prostore i komade od kojih bi drugi digli ruke.

Zalažu se za reciklažu, bore da same stvore uslove za rad i napredovanje, ruše predrasude da žene ne mogu biti dobre majstorice i dizajnerke nameštaja bez pomoći muškaraca i usput se super zabavljaju. Njihovi komadi nameštaja koje smo imale priliku da vidimo su zanimljivi, upotrebljivi i originalni.

Osim toga njihova priča sa nameštajem i brendom Dve stolice i majstorice ima više dimenzija, pa pored izvorne ljubavi prema lepom enterijeru, dizajnu i ekologiji žele da podstaknu žensko preduzetništvo i umrežavanje talentovanih, neustrašivih žena.

Mi zdušno navijamo da se ti planovi što pre realizuju 20 l maj

KO SU MAJSTORICE? KAKO STE POČELE DA SE

ALAT KOJI KORISTITE NIJE NIMALO LAK ZA

BAVITE RESTAURACIJOM NAMEŠTAJA?

UPOTREBU. DA LI STE IMALE NEKU OBUKU ZA

Mila: Mi smo dve samoobučene majstorice, koje su oduvek volele da popravljaju po kući. Sanja je studirala grafički dizajn, a ja antropologiju. Oduvek smo se bavile kreativnim stvarima, pa otud i ova priča.

RAD NA MAŠINAMA ILI STE SAMOUKE?

IMAJUĆI U VIDU DA I DALJE ŽIVIMO U DRUŠTVU

Mila: Posao smo počele sa ručnim alatima, pa smo vremenom prelazile na profesionalne. U principu smo same učile kako da njima rukujemo, uz malu pomoć literature ili drugih iskusnijih kolega. Nije nas sramota da pitamo ako nešto ne znamo.

U KOM POSTOJE PODELE NA MUŠKE I ŽENSKE POSLOVE, DA LI STE IMALE NEKE „ZANIMLJIVE“

KAKO IZGLEDA PROCES RESTAURACIJE,

SITUACIJE SA KLIJENTIMA, DA LI JE BILO

ODNOSNO ŠTA VAM JE POLAZNA OSNOVA I

TRENUTAKA KADA SU DOVODILI U PITANJE

KOLIKO SE RAZLIKUJE ODREĐENI KOMAD PRE I

VAŠU SPOSOBNOST DA SE BAVITE TAKO

POSLE?

TEŠKIM, „MUŠKIM“ POSLOM?

Mila: Sve zavisi od stanja u kojem je komad za obradu. S obzirom da radimo sa drvetom, bitno je da je to drvo u dobrom stanju. Sad recimo ako redizajniramo stari sto, prvo se skidaju slojevi farbe, zatim se vrši priprema za farbanje, zamena dotrajalih mehanizama, ako se drvo farba prvi sloj je uvek vezivo za farbu, zatim se nanose završni slojevi i lak. Mi preferiramo boje na vodenoj bazi, jer nastojimo da vodimo računa o ekološkoj ispravnosti. U principu sve zavisi od zahteva klijenata, kao i od toga šta želimo dobiti kao završni proizvod.

Sanja: Dešavalo nam se da nas čudno gledaju, pogotovu kada smo odlazile u nabavku sirovina i materijala. Meni se konkretno desilo da je neki čovek zavirivao u našu radionicu dok sam radila pod maskom i zbunjeno pokušavao da ukapira da li sam muškarac ili žena. Predrasude svakako postoje, ali mi smo tu da ih razbijemo.

Mila: U suštini se svakodnevno susrećemo sa iznenađenim licima, a posle prvobitnog šoka sledi neverica i često se pojavljuje termin “ženskinje’’ koje rade.

22 l maj

Ideja iza koje stojimo jeste reparacija i redizajn upotrebnih komada nameštaja. U principu se ne oslanjamo ni na kakav umetnički stil, već inspiraciju crpimo iz želje da stvorimo komad koji će biti funkcionalan u svakodnevnoj upotrebi, estetski uklopiv i koji će udahnuti svežinu enterijeru KAKO BISTE OPISALE VAŠ STIL?

REDIZAJN KOG KOMADA SE POKAZAO KAO VAŠ ZAŠTITNI ZNAK, NEŠTO PO ČEMU STE

Sanja: Mi nemamo određeni stil, u poslednje vreme nam se dopada kada imamo mogućnost da ostavimo drvo u njegovoj prirodnoj boji i sa prirodnim šarama (godovi) koje ono poseduje. Često dobijamo komade koji su vidno oštećeni, tako da to podrazumeva da se to drvo mora gitovati, a samim tim i farbati. Na neki način i vrsta nameštaja određuje dizajn tj. u kakav ćemo se redizajn komada upustiti. Zahtevi klijenta igraju bitnu ulogu u procesu kad radimo nameštaj po porudžbini.

PREPOZNATLJIVE?

Sanja: Dve stolice bismo izdvojile kao naš zaštitni znak. To su tonet stolice koje smo bukvalno spasile iz jednog podruma u Zemunu, bile su u očajnom stanju, i to je prvi projekat na kome smo radile zajedno. Trebalo nam je poprilično vremena da ih dovedemo u reprezentativno stanje i da im vratimo upotrebnu funkciju. Vrlo su nam drage, tenutno se nalaze kod mene u stanu.

GDE PRONALAZITE NAMEŠTAJ ZA RECIKLAŽU ODNOSNO REDIZAJN?

Mila: Do sirovina za obradu dolazimo putem oglasa, donacija, otkupljujemo nameštaj...

KOJI UMETNIČKI STIL, ODNOSNO STIL KOJE DEKADE PRIMENJUJETE PRILIKOM RENOVIRANJA NAMEŠTAJA? IMATE LI OMILJENI VREMENSKI PERIOD ILI STIL KOJI VAS INSPIRIŠE?

Mila: Ideja iza koje stojimo jeste reparacija i redizajn upotrebnih komada nameštaja. U principu se ne oslanjamo ni na kakav umetnički stil, već inspiraciju crpimo iz želje da stvorimo komad koji će biti funkcionalan u svakodnevnoj upotrebi, estetski uklopiv i koji će udahnuti svežinu enterijeru. U moru masovne proizvodnje, mi težimo da naši komadi imaju unikatnu vrednost.

Životni stil

IZDVOJITE KOMAD NAMEŠTAJA NA KOME STE

KAKVA JE VAŠA PODELA POSLA?

RADILE, A OD KOGA VAM JE BILO TEŠKO DA SE

Mila: Zajedno radimo na obradi sirovina, jer je to najduži i fizički najzahtevniji deo posla. Ja se bavim nabavkom alata i sirovina, a Sanja je zadužena za marketinški deo posla. Obično obe komuniciramo sa klijentima.

„ODVOJITE“? NAJZANIMLJIVIJI PROJEKAT NA KOME STE DO SADA RADILE?

Sanja: Radile smo skoro neke stolice, ja sam se u njih bukvalno zaljubila.

Volim tu neizvesnost i sam proces kada od nečeg napravimo totalno nešto drugo. Meni je lično zanimljivo kada oslikavam nameštaj, to mu nekako da poseban pečat i unikatnu vrednost.

Mila: Najizazovnije iskustvo do sada bila je izrada govornice za dodelu nagrada za filantropiju u Beogradskoj filharmoniji. Tražili su nam da pored funkcionalnosti, govornica ima i naš lični pečat, kao i da se uklopi u enterijer koncertne sale.

ČINI MI SE DA SAM NEGDE PROČITALA DA PLANIRATE ŠTAMPANJE DEZENA SA VAŠIM PRINTOVIMA. KAKO STE TO ZAMISLILE I KAKO ĆE IZGLEDATI DEZENI? ŠTA MOŽEMO DA OČEKUJEMO?

Sanja: U planu nam je štampanje na platnu za konkretne komade nameštaja koji su i dalje u procesu osmišljavanja. Želimo da tapacirung ima svedene geometrijske detalje, a igraćemo se i sa motivima tradicionalnih srpskih nošnji.

izvornoj, funkcionalnoj nameni tako i u nekoj novoj primeni. Stare stvari su nekada pravljene da traju i nema razloga da završe na prepunim deponijama.

NAJLEPŠI DEO AVANTURE ZVANE SAMOSTALNO PREDUZETNIŠTVO?

Sanja: Mi smo još uvek u razvojnom procesu, sve nam je izazov!

DA LI NEGDE IZLAŽETE GOTOVE KOMADE I GDE ZAINTERESOVANI ČITAOCI MOGU DA VAS KAKO IZGLEDA VAŠA RADIONICA IZ SNOVA I

PRONAĐU?

KOLIKO SE RAZLIKUJE OD RADIONICE U KOJOJ

Sanja: Trenutno radimo na tome da pronađemo adekvatan izložbeni i prodajni prostor u kome bi pored nas, svoje rukotvorine izlagale i ostale kreativne žene. Želja nam je da promovišemo žensko preduzetništvo u Srbiji.

TRENUTNO RADITE?

Mila: Radionica iz snova je bar 3 puta veća od ove u kojoj sad radimo. Bilo bi idealno da imamo više prostora, to nam je trenutno velika muka. Težimo ka tome da u budućnosti imamo mnogo veći prostor za rad i samim tim i adekvatnije uslove. Za sada se snalazimo sa onim što imamo.

ZAŠTO JE VAŽNO DA SE OKRENEMO RECIKLAŽI?

Mila: Skloni smo tome da stvari olako odbacujemo, bez ideje i razmišljanja. Robujemo konzumerističkim navikama i zaboravljamo da se stvari mogu iznova koristiti, kako u

NA ČEMU TRENUTNO RADITE?

Sanja: Trenutno radimo enterijer za jedan beogradski stan. Angažovane smo na reparaciji upotrebnog pokućstva, od trpezarijskog stola i stolica do fotelja za dnevni boravak.

Zajedno sa klijentima učestvujemo u pronalaženju najboljeg dizajnerskog rešenja za njihov novi enterijer.

Zelena MODA

Pripremila: Teodora Kovrlija

Veštačka koža napravljena od fermentisanog čaja bi mogla da napravi revoluciju u modi Vlakna nastala od zelenog čaja bi mogla uskoro da počnu da se upotrebljavaju kao ekološka alternativa prirodnoj koži. Vlakna su 100% biorazgradiva zbog čega nakon njihove upotrebe ne ostaje nikakav suvišni otpad. Umesto zemljišta i semena svako plastično bure sadrži gelasti film koji se sastoji od celuloznih vlakana a nus proizvod je kombuhe. Ovaj film se uzgaja uz pomoć bakterija i kvasca. Nakon što se osuše vlakna se mogu koristiti za pravljenje odeće, cipela ili tašni i materijal po svom izgledu i svojstvima veoma podseća na kožu.

Ova vlakna se mogu proizvesti laboratorijski tako da bi ovaj izum mogao da napravi pravu revoluciju u modnoj industriji. Korišćenjem ovih vlakana u modnoj industriji značajno bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu, budući da modna industrija proizvodi veliku količinu otpada čak i onda kada se odeća reciklira i u tom slučaju u jednom momentu mora završiti na otpadu. Za razliku od nje, odeća izrađena od ovog materijala je u potpunosti biorazgradiva.

26 l april

Globalna, održiva nedelja mode u Budimpešti Prva globalna, održiva nedelja mode održana je u Mađarskoj prestonici sredinom aprila (12.-14. april). Nedelja održive mode je zamišljena kao modno-edukativni događaj koji će okupiti novinare, umetnike, dizajnere i eko aktiviste.

Tom prilikom održane su brojne radionice i prikazane revije dizajnera koji se zalažu za etički, održiv pristup modi.

Armani najavio da više neće koristiti prirodno krzno Modni kreator Đorđo Armani najavio je da više neće koristiti prirodno krzno u svojim kolekcijama jer usled tehnološkog napretka više nema nikakvog opravdanja za brutalnost nad životinjama.

Od sezone jesen/zima 2016, prirodno krzno se neće koristiti ni u jednoj kolekciji Armani Grupe.

Ta odluka se ogleda u stavu njegove bogate klijentele koja posebnu pažnju posvećuje problemu zaštite i brige za životnu sredinu i životinje, stoji u Armanijevom saopštenju. Alternative koje danas postoje zahvaljujući napretku tehnologije, omogućile su da se modna industrija konačno okrene veštačkom krznu.

Odeća od PET ambalaže Australijska dizajnerka TJ Cowlishaw je pokrenula ekološki modni brend AARLI. Ono po čemu se njen brend razlikuje od drugih je činjenica da u svojim kolekcijama dizajnerka koristi netipične materijale i materijale koji bi u suprotnom završili na otpadu. Jedan od osnovnih materijala koji je dizajnerka koristila u izradi svojih modela je kombinacija neiskorišćenog džinsa sa greškom koji je godinama stajao u skladištima budući da nikada nije stigao do rafova prodavnica kao i recikliranu plastiku od PET ambalaže. Korišćenjem miksa ovih materijala u radu, dizajnerka je osvojila više nacionalnih i internacionalnih nagrada.

“Još kao devojčica, budući da nismo imali mnogo novca dok sam odrastala, sam naučila da cenim vintidž modu i dizajn” izjavila je dizajnerka. Osim ljubavi prema modi, ekologija i osvešćivanje ljudi na ovu temu su njen važan cilj i motiv delovanja. “Kupujući “brzu modu” morate razumeti da svaka vaša akcija ima efekat na veliki broj ljudi, zajednica i ekosistem” navodi ona.

Brend AARLI koristi isključivo organske, održive materijale, viškove iz proizvodnje i materijale koji godinama stoje neiskorišćeni u skladištima, kao i reciklirane materijale. Trenutno je u pripremi letnja kolekcija.

Moda

10 ČINJENICA O MOM OMILJENOM MODNOM DODATKU –

BANDANI

Tekst: Minja Cvetković

Fotografije: Jelena Simić Petrović, Bojana Janjić i

Andrijana Kovrlija

Moda

1.

Bandane nisu samo još jedan modni hir ili nešto što će izaći iz mode istom onom brzinom kojom je u nju i ušlo.

One možda jesu relativno skoro postale deo masovne kulture i sada ih možete kupiti na svakom ćošku, ali su u određenim supkulturama nešto što se nosi već godinama unazad. Pretpostavlja se da istorija bandana datira čak dva veka unazad. Sama reč znači to tie, odnosno vezati. Radi se o četvrtastoj marami čije su standardne dimenzije 55x55cm, što ne znači da ne postoje i druge i u zavisnosti od toga su se koristile u različite svrhe.

2.

Bandane mnogi prepoznaju po takozvanom paisley printu persijanskog porekla koji je bio naročito popularan šezdesetih godina tokom ere hipika, psihodeličnih motiva i fascinacije egzotičnim, stranim kulturama.

30 l maj

3.

Izvori kažu da je u Americi 1775. godine započeta istorija bandana i njihovo korišćenje u različite svrhe, pre svega, u znaku borbe za nezavisnost. Jedna od prvih bandana ju je bila sa likom Džordža Vašingtona. Izradio je Džon Hjuson prema uputstvima Vašingtonove supruge Marte.

Već tokom leta naredne godine patriote su pozdravile ovaj postupak i tako je bandana postala suvenir i sredstvo širenja patriotizma, jedna vrsta malog banera na kome će ljudi predstaviti čitav niz problema: ekonomskih, političkih, društvenih... Ubrzo su mnogi počeli da slede Vašingtonov primer radi ostvarivanja sopstvenih političkih ciljeva i promovisanja. Bilo je to vreme pre industrijalizacije i na ovaj način ljudi su želeli da uz pomoć praktičnih, rado korišćenih predmeta i suvenira sačuvaju neke stvari od zaborava, odaju poštu ratnim herojima, zabeleže važne događaje i godišnjice, pokažu podršku izbornim kandidatima i podstaknu patriotizam.

4.

Tokom Prvog i Drugog svetskog rata vojnici bi neophodne lične stvari zavezali u bandanu na kojoj je bio odštampan stih ili neki ljubavni motivi njima i njihovoj partnerki naročito značajni. Osim u političke svrhe i za ukazivanje poštovanja, bandane su postale važno promotivno sredstvo u marketingu. Kada se ustanovilo da pamuk može da apsorbuje istu onu boju koja se koristi za štampanje stranica knjiga, na ovaj način su počeli da se promovišu važni naslovi, na primer Robinzon Kruso Danijela Defoa.

5.

Na početku 19. veka koristile su se u informativne svrhe, naročito kod male dece. Na bandane je bio odštampan znakovni jezik jer se smatralo da će ga deca na ovaj način brže i lakše naučiti. Ne treba zaboraviti ni to da su mnogi popularni filmovi i crtaći dobili bandane sa svojim likom – Snežana i sedam patuljaka, Prohujalo sa vihorom, Čarobnjak iz Oza, a onda i mnogi popularni muzičari, kao što su Bitsli i Elvis.

32 l maj

6.

Bandane su nam poznate i po kaubojima i vestern filmovima. Scene opasnih kauboja sa šeširima, bandanama oko vrata, koji jašući ostavljaju prašnjav put iza sebe su nam svima dobro poznate. U to vreme bandane su više nego ikada imale praktičnu namenu. Bandana oko vrata je upijala znoj, a u knjizi The Cowboy autora Filipa Eštona Rolinsa se navodi da su se nosile i preko lica da bi poslužile kao maska u specijalnim prilikama, ili da bi zaštitile pluća od prašine i hladnog vetra. Takođe, mogla je da zaštiti uši od hladnoće, vrat od opekotina prilikom jakog sunca, oči od beline snega zimi, ili da posluži kao zavoj u slučaju povrede. Crvena je bila boja koju su najčešće nosili, i bila je izrađena od svile, pamuka ili lana. Vremenom su razbojnici, pljačkaši, i u savremeno vreme bande, preuzeli običaj nošenja bandane kao maske.

Moda

7.

Bandana je u periodu između 19401960 godine bila detalj koji su rado nosili i muškarci i žene. Ženama su u isto vreme bile praktične i lepe, omogućavale im da na jednostavan način stilizuju svoju frizuru i da je drže pod kontrolom dok obavljaju razne poslove, a muškarci bi je najčešće nosili u zadnjem džepu, tako da im bude na dohvat ruke.

8.

Tokom ere pedesetih kombinaciju farmerica i bandana najčešće smo mogli da vidimo kod mehaničara da bi mogli brzo da obrišu ruke kada im zatreba, zatim rendžera, kauboja, čak i hipika...

34 l maj

9.

Osamdesetih je bandane ponovo proslavio Axl Rose, frontmen grupe Guns’n’Roses, kome su one postale zaštitni znak, a u današnje vreme one se koriste i kao simbol pripadnosti određenoj grupi. Nose ih bajkeri, pripadnici hip hop potkultura, ili još bolji primer, razne bande gde jedni nose crvenu, a drugi plavu bandanu, kao znak raspoznavanja i nose je tako da viri iz džepa, ili oko noge.

10.

U nekim školama danas je zabranjeno nošenje bandane jer osim što može da pokaže pripadnost određenoj bandi, smatra se da može da bude i potencijalno opasna ukoliko dođe do nekih okršaja i da se iskoristi za vezivanje ili davljenje nekoga. Što se sveta mode tiče, uz porast popularnosti retro i rokabili stila, porasla je i popularnost bandana i uopšteno marama kao ukrasnih detalja.

Ostatak vam je manje-više poznat. Danas postoje u svim mogućim bojama, printovima, veličinama i nose se na najrazličitije moguće načine.

Moda

Jakov: majica: VINTAGE šorts: VINTAGE patike: VANS

Milan: mantil: MILICA VUKADINOVIĆ šorts: VINTAGE

Andrija: džemper: MIRA POTPARA patike: CONVERSE

SUNDAY

– LIKE – @ Serbia Fashion Week photo: VANJA IVOŠEVIĆ style: SRĐAN ŠVELJO models: Andrija Vuletić, Jakov Đorđević, Petar Zmijanjac, Peđa Božović, Milan Todorović, Boris Lilić

Andrija: Majica: TOP SHOP Košulja: OCHARE Farmerice: OCHARE Patike: VANS

Milan: Majica: LAGAMI Pantalone: OCHARE Jakna: VINTAGE

Boris: Jakna: VINTAGE Pantalone: OCHARE Torba: DAJANA VASIĆ

Jakov: Košulja: VINTAGE Pantalone: JSP Čizme: DEVERGO

Petar: Košulja: VINTAGE Pantalone: MILAN SENIĆ Torba: IN DESIGN

Petar: Majica: MIRA POTPARA

Peđa: Blejzer: BOŠKO JAKOVLJEVIĆ

Andrija: D탑emper: MIRA POTPARA Patike: CONVERSE

Jakov: Majica: VINTAGE Šorts: VINTAGE Patike: VANS

Moda

46 l april

Pripremila: Sara Savčić

Plemenska moda RASKOŠNE BOJE, ŠARE, PERLICE I ETNO PRINTOVI NE IZLAZE IZ MODE VEĆ GODINAMA, A RAZLIČITE INTERPRETACIJE AFRIČKE, PLEMENSKE MODE VIDLJIVE SU KOD MNOGIH DIZAJNERA KAO INSPIRACIJA POSLEDNJIH NEKOLIKO DECENIJA. SAMIM TIM MODNE KUĆE ČESTO UKLJUČUJU MNOGOBROJNE “PLEMENSKE” DETALJE I SIMBOLE U OKVIRU SVOJIH KOLEKCIJA. AKO STE SE IKADA PITALI ODAKLE ŽAN POL GOTJE, DŽON GALIJANO, ANA SUI ILI RECIMO VELIKI ALEKSANDAR MEK KVIN CRPE INSPIRACIJU, DOVOLJAN JE PODATAK DA POREKLO “PLEMENSKE MODE” VUČE KORENE U VIŠE OD 8600 GODINA BOGATE ISTORIJE.

Moda

S

ada već davne 1967. godine, Iv Sen Loran je predstavio Afriku u okviru svoje kolekcije proleće/leto, a prisustvo plemenske egzotike od tada opstaje i vraća se iznova na modne piste. Tu su različite interpretacije u vidu odevnih predmeta, ali i mnogobrojnih aksesoara i nakita inspirisanih duhom, ornamentima i kulturom afričkih plemena i naroda.

Duhovnost i kontakt sa prirodom su postali ključni elementi u odevanju, premda u tome neosporno veliku ulogu igraju i specifični klimatski uslovi, kao i svakodnevni život i rituali.

Kult tela i kulturnih razlika svoje polazište imaju u Indiji, Africi i Latinskoj Americi, a danas se smatraju jednim od vodećih oruđa u svetu mode koji tek treba da poraste i zablista u svom punom sjaju. Glavni izvor inspiracije je svakako Afrika, budući da tamošnja plemena karakteriše izričit ponos svojim telima, pored ornamenata koje koriste kako bi ih ukrasili.

48 l maj

Pleme Woodabee, recimo, jako veliku pažnju pridaje lepoti svojih muškaraca. Polu-nomadsko pleme sa zapada Afrike naglašava najlepše delove lica, tako da su nos i usne obojeni žutom, crvenom i crnom bojom, specijano napravljenom od pigmenata iz povrća. Žene boje kose i uokviruju lice geometrijskim ornamentima i perjem. Kako bi bolje podnele visoke temperature, oblače pamučne haljine praveći kontrast od crne, bele, žute i zelene bolje. Da bi upotpunile svoju pojavu, koriste aksesoare poput turbana ukrašenih perjem i slamom, zatim kožne sandale i ogrlice od polu-dragog kamenja.

Latinska Amerika je postojbina drevnih naroda poput Asteka, Inka i Maja. Zahvaljujući Muzeju arheologije u Peruu, može se dobiti uvid u to kakvi su bili tamošnji sistemi i običaji. Tako se, recimo, zna da su koristili materijal od drveta kako bi izradili odeću i aksesoare. Žene su nosile mini suknje pod nazivom “paruma” u bleđim bojama, dok su muškarci nosili “guajikos”, crni odevni predmet koji je služio da pokrije genitalije. Vrlo izričiti i pedantni kada je reč o ukrašavanju tela, koristili su prirodne pigmente kako bi ukrasili tela linijama i geometrijskim ukrasima na ramenima, stomaku i licu. Od lišća i cveća pravili su narukvice, ogrlice i kape.

U Indiji, Adi narod je kultivisao svoju duhovnost kroz odevanje. Žene su nosile ogrtače u raznim bojama, dok su muškarci koristili krzno od jelena i medveda.

Kako su u njihovoj kulturi narukvice i oglice od visokog značaja jer pokazuju bračni status, udate žene nose žute narukvice, dok neudate nose tzv. “bejop”, ornament od šest bakarnih pločica.

Od 2000-ih godina se primećuje izraziti trend upotrebe plemenskih detalja u modnoj industriji koji ni danas ne jenjava. Odevni predmeti i aksesoari neobičnih boja i oblika ušli su u masovnu modu i postali deo ulične mode širom sveta.

Ostaje samo da vedre boje i spiritualnost koje odelo sa sobom nosi, probudi i dobro raspoloženje kod ljudi koji ga stave na sebe.

Životni stil

Fotografije: Mina Delić

Intervju: Sara Savčić

Stajling: Srđan Šveljo

NIJE KLIŠE – TREBA VEROVATI! Plezir je sa velikim zadovoljstvom i entuzijazmom rešio da predstavi naše nove mlade šampione koji su nedavno doneli pehar iz Firence i titulu za najbolji radio u Evropi!

Svoje utiske o nedavnoj pobedi sa nama su podelili Vule (Vukašin Kartalović) i Sofija (Sofija Balać), divni mladi voditeljski par Oradija.

Kako su se izborili do finala i na kraju porazili slovenački radio Val 202, čemu ih je naučilo iskustvo u okviru Radio bitki, kada će dobiti frekvenciju i kako funkcionišu kao voditeljski tandem pročitajte u nastavku

Životni stil KAKO VERUJEM DA SU SE UTISCI NAKON POBEDE I DODELJENE TITULE ZA NAJBOLJI RADIO U EVROPI SADA VEĆ MALO SLEGLI, KADA SE OSVRNETE NA CELU PRIČU, ŠTA POMISLITE I KAKVA OSEĆANJA PREOVLAĐUJU?

Vukašin: Pomislim najpre koliko je sve bilo zabavno! Kada ste deo ovakvog projekta kao što je RadioBattle, upoznate ljude sa svih strana sveta, razmenite iskustva, muziku, dobru energiju. Timski smo radili, trudili se za ovaj rezultat i sa ponosom možemo reći da smo šampioni! Osećam i veliku zahvalnost što nas je publika prepoznala, podržala i dovela dovde.

Sofija: Jako je teško opisati. Znam da je vrlo neelokventno, ali konstantno za ovaj projekat govorim da je lep, jer ne mogu još uvek da pronađem adekvatne reči. Osećam se vrlo ispunjeno i poletno, ali sam i malo tužna što se sve završilo. Mislim da smo se svi vezali za Radio bitke.

KAKO JE VAŠA RADIJSKA PRIČA ZAPRAVO POČELA, LIČNO, ALI I KAO TIM? A KAD SMO VEĆ KOD TIMA, ODAJETE UTISAK DA SE JAKO LEPO DOPUNJUJETE. KAKO ZAPRAVO FUNKCIONIŠETE, DELITE ULOGE I POSAO? KO JE ZADUŽEN ZA HUMOR, A KO ZA MALO OZBILJNIJE TEME?

Vukašin: Sofija i ja smo od početka na Oradiju, doduše tek od prošlog leta smo počeli da radimo više-manje non-stop zajedno.

Ne postoje uloge, već upravo to – nadopunjujemo se. Počeli smo da radimo zajedno na terenu, festivalu Omladina u Subotici.

Pošto delimo entuzijazam ka sličnoj muzici, uživamo da istražujemo novu muziku. Oboje smo tu i za humor i ozbiljne teme, ali uvek gledamo da to budu one teme koje bi bile interesantne našoj publici.

Sofija: Moja lična priča sa radiom je prilično slučajna – ukratko, pojavio se konkurs za redakciju Omladinskog radija, prijavila sam se i primili su me. Iskreno, 52 l maj

uopšte nisam očekivala da će me primiti, jer studiram nešto što nema veze sa novinarstvom, ali eto, sad sam ovde. Radio je moja klinačka fantazija – oduvek sam mislila da je jako kul raditi na radiju i nisam se prevarila.

Naš tim je jedna specifična vrsta simbioze. Mala smo redakcija, ali dosta vremena provodimo zajedno tako da smo u međuvremenu razvili skoro rodbinske odnose.

Postali smo prava mala uvrnuta porodica u kojoj brinemo jedni za druge i svađamo se, recimo, oko Star Wars-a, Rejdioheda i pravaca u elektronskoj muzici. Humora nikada ne manjka, naravno, ali umemo i te kako da budemo i ozbiljni i organizovani kada treba, pa zato i funkcionišemo dobro.

ŠTA SLUŠATE PRIVATNO I DA LI VAM SE MUZIČKI UKUSI POKLAPAJU? KAKVU VRSTU MUZIKE MOŽEMO OČEKIVATI U OKVIRU VAŠE NOVE FREKVENCIJE KOJA ĆE, NADAMO SE, ZAŽIVETI U NAJSKORIJE MOGUĆE VREME? ČINJENICA JE DA JE VEĆINA RADIO STANICA ILI OTKUPLJENO ILI UKINUTO. BUDUĆI DA JE NAŽALOST TAKO, DA LI MOŽDA OSEĆATE I IZVESNU DOZU ODGOVORNOSTI?

Vukašin: Rekao bih da se poklapaju poprilično, ali opet tek toliko da me one razlike koje postoje zainteresuju da istražim neke nove bendove. Muzika koju slušam privatno je nešto veoma šareno žanrovski...ne volim na to pitanje da biram žanrove ili izvođače, jer odmah potom se setim – ah, nisam njega/nju pomenuo.

Što se frekvencije tiče, do tada ima još vremena, a mi uvek nastojimo da idemo u korak sa novom muzikom i novim izvođačima. Dobili smo veliko poverenje publike i nastojimo da ih zadržimo kod nas – tu leži naša odgovornost.

Sofija: Poklapaju se do nekog momenta, Vukašin je više Sijetl, a ja sam više Mančester sa primesama Komptona. U suštini slušam sve i svašta – ne volim sebe uopšte da ograničavam žanrovima, eventualno bih izdvojila alternativu ili indie scenu kao nešto što mi najviše odgovara.

Volim i rep i hip hop, što ljudi nikada ne mogu da povežu sa mnom, ali to mi je ljubav još od kad sam sa trinaest godina gledala Wu Tang Clan. Tako da na mojoj najskorijoj plejlisti možete pronaći Radiohead, Kasabian, Run The Jewels, Editorse i A Tribe Called Quest.

Životni stil

ŠTA MISLITE DA JE BILO PRESUDNO ZA VAŠU POBEDU U FIRENCI? DA LI JE SVE IŠLO GLATKO

ljem Karlom, su i najdinamičnije upravo zbog tog kvazirivalstva.

ILI JE BILO I MALO SPOTICANJA? JE LI BILO NEKIH BAŠ LJUTIH PROTIVNIKA?

ČEMU VAS JE NAUČILO ISKUSTVO SA RADIO

Vukašin: Broj tvitova i podrška od kuće!

Bez naših tviteraša i naše publike ovo ne bi uspelo. Bilo je, i to u samom finalu! Foto finiš!

Trojka u poslednjoj sekundi! Penal u 90. minutu! Sve one klasične sportske analogije u nekoliko trenutaka, kada smo preuzeli vođstvo protiv Slovenije i pobedili u finalu! Ostale bitke su bile isto zanimljive, ali jedno je finale.

Sofija: Volim da mislim da je Vukašinov i moj šarm. Šalu na stranu, mislim da je publika prepoznala naš trud koji smo uložili u ceo ovaj projekat – organizujući tvitape, snimajući videe itd. Neizmerno sam im zahvalna na tome, kao i na podršci generalno. Spoticanja uvek ima kada se rade ovako veliki projekti, ali ništa što je moglo da nas omete. Mislim da su nam Italijani ostali “ljuti protivnici” imajući u vidu da smo ih kao domaćine pobedili čak dva puta. Bitke sa njihovim vodite-

BATTLES?

54 l maj

Vukašin: Što se radnog iskustva tiče, osvežite vidike. Upoznate kolege, imate naboj ideja za nove stvari. Upoznajete dosta novih stvari.

Na ličnom planu, za mene je ovo iskustvo potvrda da ukoliko želite nešto, veoma jasno i precizno i radite na tome, preduzimate korake ka cilju - sve kockice sednu na svoje mesto i vi dobijate priliku za to što ste poželeli, a na putovanju do cilja dobijate ono što niste ni mogli zamisliti.

Sofija: Pre svega me je učinilo mnogo boljim timskim igračem i donelo mi je predivna poznanstva i prijateljstva. Naučilo me je vođenju programa u specifičnim uslovima na stranom jeziku, da budem spremna na sve, da se vredan trud i rad isplate, i naravno, ono najkliše – da treba verovati.

NaĹĄ tim je jedna specifiÄ?na vrsta simbioze. Mala smo redakcija, ali dosta vremena provodimo zajedno tako da smo u meÄ‘uvremenu razvili skoro rodbinske odnose

Moda

Jellyfish TAŠNE PO VAŠOJ MERI Intervju: Teodora Kovrlija Fotografije: Miloš Bečejski, Renata Jelić

Tašne koje su interesantne, kvalitetne, modernog dizajna i u aktuelnim bojama sezone ne moraju biti preskupe niti deo masovne proizvodnje nekog velikog brenda, a kao dokaz tome upoznajemo vas sa domaćim brendom Jellyfish art koji u ponudi ima zanimljive modele koji su ručni rad i delo jedne vredne majke i njene ćerke. U čemu je misterija ženske tašne, koji su najtraženiji modeli i kako to izgleda kada se udruže majka i ćerka u kreiranju malog biznisa, otkrila nam je Miljana Jovančić, devojka koja stoji iza uspeha ovih tašnica 56 l maj

art

Moda

ŠTA SE KRIJE U ŽENSKOJ TORBI? U ČEMU JE MISTERIJA ŽENSKE TAŠNE?

“Otvorila je svoju tašnu i, zaista, bila je do vrha napunjena zgužvanim novčanicama koje su se mešale sa šminkom, pufnama od pudera, maramicama i divljim kestenjem, pokupljenim u nekom parku. Taj slatki haos devojačkih torbica! U njemu je pohranjena tajna ženstvenosti.” - Mima Laševska, junakinja Kaporovog romana. Mislim da je Momo Kapor dao savršen opis jedne ženske torbe.

KOLIKO JELLYFISH ART POSTOJI I KAKO SU SE DIZAJN, NAČIN IZRADE I MODELI MENJALI OD SVOG NASTANKA DO DANAS?

Jellyfish Art je krenuo sa izradom dva modela pre 4 godine, a danas u ponudi imamo 25 modela. Modeli su se menjali u skladu sa potrebama tržista, a način izrade usavršavamo svakodnevno.

ISPRIČAJ NAM KAKO STE SE TI I MAMA ODLUČILE ZA PROIZVODNJU TORBI I DA LI JE NEKA OD VAS DVE IMALA PRETHODNOG ISKUSTVA U MODI?

Prva Jellyfish torba je nastala sasvim slučajno, bila mi je potrebna torba odgovarajućih dimenzija i boje. S obzirom da takvu nisam pronašla, mama i ja smo došle na ideju da same osmislimo i uradimo torbu koja bi ispunila sve moje zahteve. Ta prva torba se dopala mojim prijateljicama, pa su i one poželele jednu takvu torbu. Tako je sve i krenulo…

Iako mami to nije profesija, ona se bavi izradom odevnih predmeta, a danas i izradom torbi.

58 l maj

Moda

TORBE IZRAĐUJEŠ SA MAMOM, KAKO IZGLEDA

KAKO DOLAZIŠ DO IDEJA ZA DIZAJN?

TA MAMA-ĆERKA SARADNJA I DA LI VAS JE

Inspiraciju pronalazim svuda oko sebe. Nekada su inspiracija mesta, ali i ljudi koji me okružuju. U nekim slučajevima usvajamo i predloge vernih saradnika i kupaca i nastojimo da se razlikujemo od ostalih proizvođača torbi.

ZAJEDNIČKI BIZNIS DODATNO ZBLIŽIO?

Marketingom se bavim ja, a mama izradom torbe tako da je saradnja između nas neophodna. Odnos između nas dve je bio odličan pre početka ovog “biznisa” što se odrazilo i na posao. Sada je taj odnos postao kvalitetniji i danas činimo savršen tim majka-ćerka.

NA KOJI NAČIN BIRATE MATERIJALE KOJE KORISTITE U IZRADI, VODITE LI SE AKTUELNIM

KOJI TI JE TRENUTNO NAJDRAŽI MODEL IZ

TRENDOVIMA, BOJAMA KOJE NAJAVLJUJU

VAŠE PONUDE?

SEZONU, TRENUTNOM INSPIRACIJOM ILI

Trenutno mi je najdraži “Ivana” model koji je izrađen na predlog našeg dugogodišnjeg kupca Ivane. Model je veoma praktičan i jednostavan za kombinovanje

PRVENSTVENO OSLUŠKUJETE VAŠE KUPCE?

60 l maj

Na izradu naših modela podjednako utiču aktuelni trendovi kao i želje naših kupaca.

Devojke mogu same da osmisle kombinaciju

Danas je jako teško probiti se na tržistu pored velike konkurencije. Mi se trudimo da originalnošću, kvalitetom i pre svega pristupačnim cenama pridobijemo kupce

Moda

boja, da izaberu veličinu i detalje. Trudimo se da svaka od njih bude zadovoljna onim što mi uradimo i za sada imamo stalne kupce.

DOMAĆE BLOGERKE ČESTO NOSE VAŠE TORBICE I UJEDNO SU NAJBOLJI PROMOTERI OBRAĆAJUĆI SE OBIČNIM DEVOJKAMA.

KAKO IZGLEDA PREDUZETNIŠTVO U SRBIJI IZ VAŠEG UGLA, NAJVEĆI IZAZOVI NA KOJE STE NAILAZILE?

Danas je jako teško probiti se na tržistu pored velike konkurencije. Mi se trudimo da originalnošću, kvalitetom i pre svega pristupačnim cenama pridobijemo kupce.

NA KOJU DOSADAŠNJU SARADNJU STE NAJPONOSNIJE?

NA ČEMU TRENUTNO RADITE, KOLIKO ČESTO

Imamo predivna iskustva sa domaćim blogerkama i smatramo da imaju veliki uticaj na modu danas u Srbiji. Najlepše saradnje smo ostvarile sa Jovanom Bovan (Cipelica Štiklica), Renatom Vidić (Sugar Journal by Rendzi) i Marinom Abot (The Book of Happiness) i naš odnos je ne samo poslovan već i prijateljski.

IZBACUJETE NOVE MODELE, GDE KUPCI MOGU

U KOJIM NIJANSAMA I OBLICIMA VIDIŠ PREDSTOJEĆE TOPLE DANE?

Naše torbe su uvek vesele i vedrih boja i to je ono što privlači devojke kod nas. Verujem da će ovog leta biti aktuelne torbice u žutoj, nežno roze i kraljevsko plavoj nijansi.

62 l maj

DA KUPE VAŠE TORBE I ONO ŠTO ĆE MNOGE SIGURNO INTERESOVATI, KAKO SE KREĆU CENE?

Nedavno smo započele saradnju sa preduzećem “Kanin” koje se bavi izradom cipela i sa njima planiramo izradu muških i ženskih torbi od prirodne kože.

Trenutno se naše torbe mogu videti videti i poručiti na Facebook stranici ili Instagram profilu Cene naših torbica se kreću u rasponu od 900,00 - 2400,00 dinara.

Moda

tedijevci 64 l maj

Koliko volim modu sredine dvadesetog veka mislim da je do sada dobro poznata stvar. Baš kao i činjenica da ću vam o istoj pisati kad god mi se za to ukaže prilika. Ipak, ovog puta osvrnuću se na mušku modu ere pedesetih i na jednu posebnu i meni lično dragu potkulturu, na tedijevce

Tekst: Minja Cvetković

Loši momci pedesetih godina

Moda

P

edesetih godina je došlo do ekspanzije rokenrol muzičkog pravca i do uzleta kulture tinejdžera koji su svojom pojavom pokazivali bunt prema konzervativizmu starijih generacija. Mladi ljudi, uzrasta od sedamnaest do dvadeset i pet godina, želeli su prvenstveno da se izdvoje modnim stilom i da na taj način povuku granicu u odnosu na stil i kulturu njihovih roditelja. U to vreme je omiljena odeća mladih, i svojevrsni simbol buntovništva postao džins koji je do tada bio isključivo deo radne uniforme, da bi ga potom proslavile zvezde poput Merlin Monro, buntovnika bez razloga Džejmsa Dina i Marlona Branda, a čijim se nošenjem pokazivao otpor prema stegama pristojnosti i konformizmu koji je do tada bio na snazi. Bitnici, egzistencijalisti, bajkeri i tedijevci bile su samo neke od potkultura koje su imale sebi svojstvenu ideologiju i izgled. Tržište je po prvi put imalo priliku da ponudi muziku, filmove, odeću i kozmetičke usluge novonastaloj grupaciji.

Revolucionarna muzika kao što je rokenrol i jedan od njegovih najranijih pravaca rokabili, ostavili su trag na modu ovog perioda. Tome je naročito doprinela i grupa mladih ljudi zvanih Teddy Boys, koji su živeli u Velikoj Britaniji, odevali se na specifičan način i slušali upravo rokabili. Njihov nastanak se vezuje za londonski East End. Sve je krenulo od nekolicine mladih momaka koji su sa prezirom odbacili otrcanu i udobnu odeću koju su nosili njihovi očevi i okrenuli se elegantnijim i elitističkim modnim izdanjima. Može se reći da su „krali“ izgled gornje klase kada već sami, zbog materijalnog statusa, nisu mogli da joj pripadaju.

Stil tedijevaca je prvobitno, decenijama ranije, bio ponuđen mladom aristokratskom čoveku, da bi ga kasnije preuzela radnička klasa, iz želje da nalikuje na višu klasu i preokrenula u svoju korist. Kao i sve što odstupi od neke norme „pravilnog” društvenog ponašanja i 66 l maj

odevanja, tako su i tedijevci bili okarakterisani kao revolucionarni, ekstremni i nekonvencionalni. Ipak, činjenica je da su oni bili prva grupa koja je sebe deklarisala kao tinejdžere i na taj način direktno su uticali ne samo na modni stil pedesetih, već i na razvijanje jedinstvenog tržišta namenjenog mladima koje je sve do tada za cilj imalo da kopira odevanje svojih roditelja. Prvobitno ime tedijevaca je bilo Cosh Boys i to sve do 23. septembra 1953. godine kada su novine Daily Express Cosh promenile u Teddy.

ČITAVA SUŠTINA NJIHOVOG IZGLEDA LEŽI UPRAVO U BUNTU protiv dotadašnjeg načina života i odevanja i pozajmljivanju izgleda viših klasa. Na taj način su se mladi, koji su zbog svog položaja bili osuđeni na to da celog života obavljaju nekvalifikovane i slabo plaćene poslove prepuštali sanjarenju kao vidu bega od stvarnosti koja im nije odgovarala. Zbog njihovog specifičnog načina oblačenja tedijevci su oživeli stil dendija iz edvardijanskog perioda koji je bio samo četrdesetak godina iza njih, što je značilo da su njihove deke, ako ne i roditelji, nosili ovakvu odeću u njenom originalnom periodu, tako da su pored sebe imali žive uzore i odeću tog vremena koju su mogli da pozajmljuju ili kupuju u tadašnjim verzijama second-hand butika. Ko nije bio te sreće da zaviri u dekin orman, na samom početku pedesetih morao je da naručuje ovakvu odeću, šivenu po meri. To se donekle promenilo koju godinu kasnije kada je ovaj trend zahvatio Ameriku i ubrzo postao nešto čime su se bavile sve krojačke fabrike koje drže do sebe. Šta god mislili, odeću tedijevaca nije bilo ni malo jeftino priuštiti i njeno posedovanje je bilo pokazatelj toga kako individua napreduje na poslovnom planu i koliko novca ima, odnosno nema. U to vreme, da biste se obukli od glave do pete kao tedijevac, bilo vam je potrebno oko sto funti, a tedijevci su zarađivali samo pet do dvanaest funti nedeljno.

Moda

Tedijevci su bili urbani, nedovoljno kvalifikovani mladi koji su svoj identitet želeli da izgrade kroz odeću koju nose PA, ŠTA JE TO ŠTO SU ONI NOSILI? Takozvane drape vunene jakne dužine do kolena, obično tamne boje sa kragnom od somota, manžetnama i sa mnogo džepova; zatim drainpipe farmerice sa dubokim strukom koje su preteča današnjeg skinny jeans-a i koje su često bile dovoljno kratke da se vide čarape; prsluci od brokata; potom kravate, jednostavne bele majice sa kragnom, uska odela, cipele od antilopa, oksfordice i kripersice koje su im pomagale da lakše izvode plesne korake nove igre zvane The Creep. Izgled su upotpunjavali mnoštvom prstenja, crnom trakom oko vrata vezanom u mašnu, tetovažama i posebnom frizurom pompadur, za čije je pravljenje korišćena velika količina briljantina da bi stajala preko čela.

Pratile su ih priče o nasilju, uličnim tučama, svađama između bandi i pljačkama. Njihovo nošenje malog džepnog noža kao modnog detalja nije doprinelo ovim glasinama na dobar način. Priče su plašile londonsku populaciju i izazivale određenu odbojnost prema tedijevcima. Istina je da je incidenata bilo, kao i svuda gde postoji nezadovoljstvo materijalnom situacijom, tinejdžeri i razne grupacije sa različitim pogledom na svet. Tedijevci su bili urbani, nedovoljno kvalifikovani mladi koji su svoj identitet želeli da izgrade kroz odeću koju nose. Loš glas koji ih je pratio doveo je 68 l maj

do toga da svako ko nosi i najmanji element edvardijanske odeće dobije isti tretman. To je doživelo vrhunac 1953. godine kada je tinejdžer ubijen od strane pripadnika jedne od Teddy Boy bandi, te je čitava njihova odeća bila okarakterisana kriminalnom i povezana sa onim što se smatralo lošim po društvo i negativnim uzorom.

POSMATRANO SA OVE TAČKE GLEDIŠTA tedijevci su bili momci na koje su mame upozoravale ćerke da ih se klone, buntovnici i besposličari koji su slušali tu strašnu novu muziku koji je pozivala na seks, drogu i nasilje. Oni su bili bad guys pedesetih godina.

NJIHOVA MODA NIKADA NIJE DOŽIVELA KRAH, imala je periode veće i manje popularnosti i kroz naredne dekade je bila ponovo oživljena. Sedamdesetih godina dvadesetog veka su to uradili Vivienne Westwood i Malcolm McLaren u svojoj radnji Let it Rock. Ta nova generacija tedijevaca je usvojila neke delove mode pedesetih ali sa većim naglaskom na glam, vedrije boje i sparkli detalje. I dan danas ovaj način oblačenja postoji o čemu vam svedoči i udruženje po imenu The Edwardian Drape Society (T.E.D.S.) ali su dosta konzervativniji i mirniji u ispoljavanju svog stila i pogleda na svet.

Moda

Between the Lines E M A R T L E B L U O A R r: e h p ra g to pho assistant: GIULIA BENASSAI model: NEVA CIRKVENI st ylist: DYLAN D. HOGELIN I A L A L IE N A D : ir a h d n a p u e k a m N A S A N N IA R A O IN P IS R C E L set designer: MICHE retoucher: STEFKA PAVLOVA a ić v to o sp e D a n a ej D ra e jn a iz d g še Black’d NYC je brend na

Dress: Hugo Boss Sheath in wool twill Necklaces: Aldo Charm Choker with medium dog tag; Monica Rich Kosann 18K Yellow Gold Delicate Belcher Chain, 30�; Heather Moore cable chain necklace 14-karat yellow gold 24�

Dress: Black’d NYC Ring: Karolin Studio Black Druzy Ring

Belted Vest & Trousers: Black’d NYC Ring: Diane Kordas Swarovski Bar Ring Earrings: Zoë Chicco Button Welo Opal Stud Bezel Set Shoes: Manolo Blahnik

Dress: Black’d NYC

Dress: Katherine Mavridis Shoes: Manolo Blahnik d’Orsay Pump perforated leather

Dress: Black’d NYC Shoes: Rag and Bone ankle bootie, leather and suede, zipper back Necklace: Maison Margiela crescent choker resin and gold plate

Dress: Katherine Mavridis Earrings: ZoĂŤ Chicco Button Welo Opal Stud Bezel Set Shoes: Manolo Blahnik

Mini trend:

JI M

baletske cipelice

MY CH PRETTY BALLERINAS

OO

Pripremila: Teodora Kovrlija

M

IU

M

IU

PR ET TY L BA LE RI S NA

ASOS

H&M

ACNE STUDIOS

THE WHITTE RIBON

NET-A-PORTER

J. C

R

EW

C

OÉ L H

H&

M

ZARA

GLAMOUR AND GLOW BOUTIQUE

ZARA

PRETTY BALLERINAS

ASOS

ZARA

Fotografija

Little ballerinas

Photo: Maria Gert Style: Maria Gert Models: Viktoria Lapshina and Liza Yashkina

Umetnost

Ruski Tekst: Nina Simonović

88 l maj

balet ZAHVALJUJUĆI BOGATOJ ISTORIJI NARODNOG FOLKLORNOG

PLESA, RUSIJA JE BILA IDEALNO TLO ZA RAZVOJ BALETA. RUSI SU POLAKO UNOSILI NIJANSE SVOJE TRADICIJE U OVU VRSTU INOSTRANOG PLESA I UBRZO POSTALI SINONIM ZA PREDIVAN, KLASIČAN BALET U KOME CEO SVET UŽIVA

Umetnost

G

odine 1738. otvorila se Sankt Peterburška baletska škola čiji je osnivač bio Žan Batist Lande, a već od 1760-ih ruski balet poprima karakteristike klasicizma. Ideal estetike klasicizma bila je „pročišćena priroda“ dok je srazmernost, koja se iskazivala jedinstvom mesta, vremena i radnje, bila vodeća norma ove vrste umetnosti. To je dovelo do toga da u centru baletskog zbivanja bude čovek i njegovi postupci i sudbina, a sve u cilju prikazivanja sveukupne strasti. Koreografi su tada najčešće bili stranci, jer su se oni više cenili, dok su plesači bili Rusi.

Kraj XVIII i početak XIX veka bio je period procvata ruskog baleta. Javljaju se domaći kompozitori, poput Titova i Davidova, dok je ruski plesač Valjberh prokrčio put tzv. ruskom stilu koji je objedinio dramatičnu pantomimu i tehniku italijanskog baleta s jedne strane i strukturne obilke francuskog baleta s druge strane. Takođe, u ples je uveo princip sentimentalizma, što je dovelo do toga da u to doba vodeći žanr bude melodramatični balet.

U isto vreme poznati koreograf Didlo je počeo da radi sižee zasnovane na mitološkim motivima, poput „Zefir i Flora“ ili „Acis i Galateja“.

Nakon 1812. godine, kada su Francuzi proterani iz Moskve, baletsku trupu je nastavio da vodi Didlov učenik, takođe koreograf Gluškovski. U prvoj polovini XIX veka baletska umetnost u Rusiji dostigla je stvaralačku zrelost i ponela obeležje nacionalne škole. Usponu baleta je takođe doprineo i sam Puškin, kada je ples opisao kao „dušom ispunjen let“.

90 l maj

Godine 1825. u Moskvi se otvara Boljšoj teatar. Već 30-ih godina svi nastupi se odlikuju raskošem i harmonijom, stručnošću i skladom.

Sukob ideja i stvarnosti, kao glavna odlika romantizma, ustalio se i u baletskoj umetnosti.

U pozorištima se ističu dva pravca: prvi je podržavao nespojivost snova i realnosti na uopštenom lirskom planu, gde su likovi bili fantastično-fiktivni, a drugi kritiku stvarnosti gde se glavni junak obično borio protiv zlog-sanjara. Zajedničko za oba pravca je to što su objedinili novi, estetski perspektivni odnos plesa i pantomime.

Ples je tada došao u prvi plan i predstavljao kulminaciju dramske radnje. Šezdesetih godina počinje da se raspada romantizam u plesu. U to isto doba, kada književnost i umetnost generalno prihvataju realizam, balet je (p)ostao samo oblik ekstravagandne zabave.

Istorija je pokazala da je koreograf Petipa krajem XIX veka preporodio ruski balet i poveo ga u novom pravcu početkom XX veka.

Njegova saradnja sa Čajkovskim na baletima „Uspavana lepotica“, „Krcko oraščić“ i „Labudovo jezero“ se i dan danas smatra vrhom u ovoj oblasti umetnosti.

A onda se pojavio i Djagiljev koji od 1907. godine počinje da organizuje, najpre jednom godišnje, “Ruske sezone” (u slobodnom prevodu) – nastupe ruskih trupa u inostranstvu.

Godine 1911. ovi nastupi prerastaju u „Ruski balet Djagiljeva“. To se posebno inteziviralo i povećao se značaj ovakvih organizacija nakon revolucije 1917. kada umetnici počinju masovno da emigriraju. Djagiljev je uspevao da sagleda širu sliku baleta, te je tako na svojim projektima angažovao i najpriznatije modne kreatore, avangardne umetnike i kompozitore tog doba. Pikaso, Matis, Koko Šanel, Gončarova, Larionov, Štraus i Stravinski su samo neka od imena čije su međusobne saradnje dovele do baleta kakvog ga danas poznajemo.

Moda

92 l maj

MIHANO MOMOSA Romantika

NIKADA

ne izlazi iz mode

Intervju: Jovana Knežević Fotografije: Mihano Momosa

Kreacije koje odišu romantikom, elegancijom i šarmom, za sve dame koje veruju u ljubav i vole bajke dizajnira novosadski kreator Mihailo Anušić.

Neodoljivi detalji poput manžetni, resica, pojaseva, čipke, perlica i bisera koji prate svaku njegovu kolekciju, oduševljavaju i čine njegove modele prepoznatljivim.

Za naš magazin kreator govori upravo o svim tim detaljima, materijalima koje koristi, o svojim inspiracijama kao i o aktuelnim trendovima

Moda

KOJI DETALJ BISTE IZDVOJILI KAO TU JEDNU STVAR KOJU SVAKA VAŠA KREACIJA MORA DA POSEDUJE?

Zajednički imenitelj svih mojih kreacija je ljubav, dakle svaki odevni predmet treba na neki način da manifestuje ovo osećanje.

KOJA JE NAJBOLJA STVAR U POSLU DIZAJNERA?

Mogućnost da se kreativno izraziš i da zaista nešto i stvoriš, predivno je videti kako se ideje materijalizuju kroz haljine i kako se neka osoba zahvaljujući tvom radu oseća kompletno i upotpunjeno.

DA LI SMATRATE DA PRATITE TRENDOVE ILI IPAK PRAVITE SVOJE?

Ostajem svoj. Mislim da se to vidi i kroz prepoznatljivost mog dizajna, te sada i modni laici mogu da pretpostave šta je moje delo.

Ipak, u modi ne možemo biti u potpunosti imuni na trendove, te tako svoju osnovnu filozofiju pokušavam da inkorporiram u trend.

To je ove sezone na primer bomber jakna ali u prepoznatljivom Mihano Momosa koloritu i sa romantiziranim detaljima.

94 l maj

Moda

96 l maj

POSTOJI LI OSOBA NA KOJOJ BISTE VOLELI DA VIDITE VAŠU KREACIJU?

Ne, nikog naročito. Zapravo, ja stvaram za one dame koje same sebe vide u mojim kreacijama, dakle za one sličnog senzibiliteta. ŠTA JE PO VAŠEM MIŠLJENJU MUST HAVE ZA OVU SEZONU?

Verovatno ta bomber jakna koju sam pomenuo, ali nisam ljubitelj praćenja trendova bez isticanja sopstvene individualnosti, tako da je za mene baš ta individualnost svake sezone must have.

KAKO BISTE OPISALI VAŠE KREACIJE?

Svaka je uvek romantična i nežna, prilagođena savremenoj ženi koja ne negira postojanje deteta u sebi i ne poriče svoju iskrenu potrebu da bude kraljica svog sveta.

NAJVEĆA INSPIRACIJA ZA VAŠE STVARALAŠTVO?

Definitivno ljubav.

Moda

98 l maj

Moda

100 l maj

Moda

102 l maj

ŠTA IZDVAJATE KAO NAJBOLJI NAČIN PROMOCIJE KOLEKCIJE TRENUTNO?

Svakako su to onlajn mediji i društvene mreže, prosto je neverovatno koliko je svet postao mali i koliko se daleko može otići uz pomoć jednog, recimo, Instagram naloga.

DA LI SMATRATE DA JE BOLJE IGRATI NA SIGURNO KAD JE U PITANJU MODNI DIZAJN I STVARATI NEŠTO ŠTO JE UVEK U TRENDU ILI SE IPAK POIGRATI KAKO S TRENDOVIMA, TAKO I S MATERIJALIMA? GDE BISTE SEBE SVRSTALI?

Ne bih voleo da sebe tako oštro kategorišem, niti mislim da je takvo etiketiranje potrebno. Ako pod „boljim“ smatrate put ka uspehu, ja sam definitivno pristalica teorije da svako treba da ostane svoj. Dakle, ako ste klasični, budite to. Ako pratite trendove, pratite. Ali radite sve iskreno i sa ljubavlju i to se prepoznaje. Ne možete lažirati osećaje, oni ili postoje ili ne postoje, a ispravno ili neispravno ne bi trebalo da bude opredeljujuće. ŠTA JE PO VAŠEM MIŠLJENJU UVEK U TRENDU I UVEK ĆE BITI?

Kao što sam rekao, pre svega individualizam. Vera u sebe i samopouzdanje.

POSTOJI LI MATERIJAL KOJI NAJČEŠĆE KORISITIE U RADU I KOJI BISTE UVEK PREPORUČILI?

Najčešće koristim svilu i til, a u mojim kolekcijama dominiraju lagani i lepršavi materijali koji su po pravilu moj izbor.

Moda

104 l april

Kako nas je

Petar Pan obmanuo:

Tekst: Minja Cvetković

kratka istorija istoimene kragne Da li ste se nekada zapitali zašto su male kragne sa zaobljenim ivicama, koje su pre nekoliko sezona preplavile blogove, časopise i koje smo mogli da vidimo na mnogim poznatim ličnostima, dobile ime po Petru Panu? Kao nekoga ko je odrastao na Diznijevim crtaćima, kopkalo me je zašto bi ovakva jedna kragna dobila ime po čuvenom junaku iz Nedođije, kada svako ko je gledao Diznijev crtani zna da njegova kragna ima tipičan V izrez?

Moda

O

va vrsta kragne je u današnje vreme nazvana po junaku i istoimenom romanu Petru Panu, čiji je autor Džejms Metju Beri. U prvom izvođenju ove predstave na Brodveju ovaj junak je zaista nosio kragnu gore opisanu. Međutim, 1953. godine za potrebe snimanja istoimenog crtanog filma, Volt Dizni je ovu kragnu zamenio onom svima nama poznatom, šiljastijom, u obliku slova V i napravio potpunu zabunu (pa, makar u mojoj glavi). Kada govorimo o još ranijim dekadama od pedesetih, Petar Pan kragna je bila poznata pod drugačijim imenom i ima prilično zanimljivu istoriju. Tokom druge polovine XIX veka zvali su je Little Lord Fauntleroy kragna, što je ime prvog dečijeg romana, autora po imenu Frances Hodgson Burnett, u kome glavni lik nosi odeću sa baš ovakvim izrezom.

106 l maj

U Francuskoj je oko 1900. godine objavljen roman po imenu Claudine at school (Claudine à l’école ili Klodin u školi), priča o tinejdžerki Klodin i njenim avanturama, koja je takođe nosila ovakvu kragnu, koje su iz nekog razloga bile naročito popularne u književnim delima. U to vreme su se pravile od finog belog pamuka ili skupe čipke, i najčešće vezivale mašnom. Ekspanzija ovog detalja među dečacima nastala je 1904. godine kada je u pozorište stigla predstava Petar Pan i kada su deca želela da izgledaju kao njihov omiljeni lik koji ne želi da odraste, živi u Nedođiji i vešto izlazi na kraj sa zlim kapetanom i krokodilom.

Upravo je u ovo vreme, kragna prestala da postoji pod imenom mali lord Fauntleroy i dobila ime po dečijem idolu Petru Panu, koga je glumila Mod Adams. Mod je, da bi što bolje ušla u lik, učestvovala u dizajniranju kostima i nije bila svesna toga kakvu će popularnost on doživeti (Mod je inače na-

kon toga postala veoma poznata glumica i zaradila od glume više nego bilo koja žena do tad). Tokom četrdesetih je ova kragna bila uvrštena kao obavezan dodatak takozvanom Eton odelu (tradicionalno britansko odelo namenjeno dečacima, koje se najčešće nosilo na svečanostima). Tokom ere pedesetih kragna je postala zaštitni znak devojaka, kao obavezan dodatak romantičnim i ženstvenim bluzama i haljinama. Devojčice su je nosila uz kardigan, a one malo starije su na nju dodavale i bisere. Početkom šezdesetih je ponovo postala popularna među muškarcima, tačnije, u mušku modu su je ponovo uveli Tedijevci o kojima takođe imate prilike da čitate u ovom broju.

U poslednjih par godina ono što je Petar Pan kragne vratilo na velika vrata jeste oživljavanje vintage i retro stila pa su poznati dizajneri promovisali ovaj detalj, a mnogi su ga i rado prihvatili. Međutim, kao i kada je svaki trend u pitanju, tako ni ovaj nije prošao bez određenih kritika. Mnogi smatraju da se Petar Pan kragna povezuje sa sindromom večite mladosti, željom da se uvek ostane dete, neću da odrastem sindromom i infantilnim odevanjem. Odnosno, sa devojačkom željom da se u očima drugih uvek interpretira kao nevina i neiskvarena, kao neko ko nema mnogo veze sa realnošću i živi u bajci. U Nedođiji. Za kraj, moram samo da dodam da nisam sigurna koliko veze sa realnošću ima neko ko toliko učitava nečemu što je ipak samo najobičnija kragna, izrez na odeći.

Moda

Tekst: ić v o k t e v C a j n Mi

108 l maj

ODAKLE GLAM U ROKU? Jedna od stvari o kojoj bih mogla do sutra da pričam i sa kojom um em prilično da dosađujem ljudima jeste povezanost mode sa ekonomskim, socijalnim i kulturnim promenama u društvu. Je dini način da dobijemo uvid u širu sliku i da bolje razumemo promene mod nih trendova jeste da uzmemo sve ove fakto re u obzir. Tu dolazimo onda do još jed ne povezanosti, a to je veza između mode i muzike. Nije retka pojava da jedan pra vac u muzici bude propraćen određen im modnim stilom ili da se različite po tkulture izdvoje po svom specifičn om muzičkom i/ili stilskom u kusu.

Isto tako, nisu retke ni pre drasude koje ih prate, kao i da nek o bude okarakterisan kao gotičar ili fenser samo na osnovu odeće k oju nosi i na taj način ukalupljen u neku kategoriju. Ipak, to je nek a druga tema kojom se neću bavit iu ovom broju, već ću u nast avku pokušati da vam približim fenomen glam roka, ili gli tter rock-a, kako se ponekad nazivao

Moda

G

lam rok je podvrsta rok muzike koja se javila u prvoj polovini sedamdesetih godina, prvobitno u Velikoj Britaniji, da bi se onda proširila i na Ameriku. Kada bi gledali širi kontekst, glam rok je nastao nakon hipi ere, a pre ere panka. Početkom sedamdesetih je izgledalo da od hipika i njihovog stila nije mnogo ostalo. Peace znak, takozvana flower power, pončo i psihodelično šarenilo zamenili su psihodelični šljašteći detalji, uska odeća, napadna šminka na muškarcima, velika kosa i period ekspanzije androgenosti. Da li vam Kiss, Alice Copper, The New York Dolls ili David Bowie sada padaju na pamet? Dobro je, pošto su oni jedni od najboljih predstavnika ovog pravca, iako ne biste verovali koliko se ostrašćenih rasprava, prvenstveno muzičkih, može naći na temu toga da li, na primer Alice Cooper, pripada glam roku ili glam metalu. Međutim, kako nisam vrsni poznavalac ovih muzičkih pravaca bolje da se držim isključivo modnog aspekta.

Početkom sedamdesetih godina modna industrija je zapala u krizu i moda je sve manje bila stvar dizajnera i kreatora visoke mode. Ljudi više nisu u tolikoj meri potpadali pod uticaj njihovih kolekcija i odevnih komada koje bi proglasili kao must have određene sezone. Može se reći da je moda tada postala u najvećoj meri stvar individualnog izbora, a preovladavajuće mišljenje je bilo da se ona nalazi u uradi sam projektima i second hand radnjama. Kako je ovo doba koje je obeležio uspon feminističkih pokreta, preispitivanje tradicionalne uloge žena i rodnih uloga uopšte, došlo i do promene slike o novom muškarcu. Muškarac je u prethodnim decenijama uvek imao jasno 110 l maj

Peace znak, takozvana flower power, pončo i psihodelično šarenilo zamenili su psihodelični šljašteći detalji, uska odeća, napadna šminka na muškarcima, velika kosa i period ekspanzije androgenosti Taj novi, glam rok muškarac koji se pojavio tokom ere sedamdesetih je nosio izrazito usku odeću i poigravao se slobodnijim kombinovanjem boja. U pravljenju svojih kostima najviše su bili inspirisani kosmosom, što ne treba da čudi jer je sletanje na Mesec bilo samo par godina ranije, ali i naučnom fantastikom

Moda

112 l maj

definisan izgled bez nekih preteranih odstupanja. Menjao se samo izgled ramena, sa okruglih se prelazilo do izrazito naglašenih, četvrtastih. Naravno, stvari nisu bile baš toliko jednostavne, ali da je bilo nekih preteranih odstupanja od klasične forme muškog odela, nije, naročito ne među mejnstrim krugovima.

Sedamdesetih je uniseks odeća postala modni imperativ pa su farmerice sa širokim nogavicama i jednostavne majice sa aplikacijama bile uobičajeni način odevanja i jednog i drugog pola. Taj novi, glam rok muškarac koji se pojavio tokom ere sedamdesetih je nosio izrazito usku odeću i poigravao se slobodnijim kombinovanjem boja (danas bi to nazvali color blocking). U pravljenju svojih kostima najviše su bili inspirisani kosmosom, što ne treba da čudi jer je sletanje na Mesec bilo samo par godina ranije, ali i naučnom fantastikom. Da, kažem kostima jer se mahom radilo o scenskoj odeći kada se radi o izvođačima glam rok muzičkog pravca. Njihov celokupan izgled je bio futuristički (danas kada znamo da je pank nastao koju godinu kasnije, njihov izgled možemo okarakterisati i kao preteču cyber panka). Dovoljno nam govori i ime Ziggy Stardust, alter ego koji je usvojio David Bowie.

rokerima, nemam informaciju da li su se oni prodavali. Njihov izgled se često povezivao sa homoseksualnošću, premda je samo nekolicina njih bila te seksualne orijentacije.

Zaista ne treba da čudi, mada nije ni za pohvalu, zašto su se javile ovakve osude. Kao što sam već spomenula, muškarac je do tada trebalo da bude tradicionalan u svakom smislu i da ne odstupa od svojih strogo krojenih odela. Već je šezdesetih godina, od kojih je sve počelo, krenula da se javlja slika jednog novog muškarca i tada smo imali jedno veliko ime kao što je Pierre Cardin i njegovo eksperimentisanje sa muškim krojevima, meterijalima, bojama i tako dalje. Ali sedamdesetih na scenu dolazi našminkani muškarac sa nalakiranim noktima, natapiranom kosom i u kožnim helankama. Slika muškarca koji je alfa mužjak se dovodila u pitanje i mnogi su smatrali da se na taj način samo izvrgava ruglu. Cilj ovakve pojave je ipak bio šok efekat i privlačenje publike na taj način (u literaturi se ovaj pravac ponekad može pronaći i pod imenom shock rock).

Da su u svojoj nameri uspeli govori i to da je dosta ovih izvođača i dan danas popularno, rado slušano i smatrano ikonama svog vremena.

Možda vam se u glavi vrti slika kožnih pantalona, metalik boja, perja, velike kose i animal printa na muškarcu, i sve je to tačno i niste daleko od istine, ali najpoznatiji su bili po obući sa velikom platformom. To je svakako bila jedna od najšokantnijih stvari u tom periodu (premda su se muškarci šminkali, nosili perike i potpetice još u makaroni periodu, no, o tom potom, ako ovako nastavim proglasiću i Luja XIV pretečom glam roka). Platforme su ono što je glam rokerima otvorilo put do publike i napravilo poželjnim u modnom i ekonomskom smislu, jer je njihova prodaja u to vreme naglo porasla.

Prim. aut. govorim o platformama, ne glam

Krajem 1975. godine glam rok era je počela da bledi i ustupila svoje mesto panku. Ipak, njegov uticaj je vidljiv i dan danas (neki navode Lady Gagu kao savremeni primer oživljavanja ovog stila, ali to ne bih komentarisala). Tokom osamdesetih je došlo do obnavljanja ovog pravca, ali samo što se muzike tiče. Stilski, ovo ponovo postaje era dizajnera i ultimativni statusni simbol postaje nošenje odevnih predmeta sa istaknutim logoom. Ali da uvek imamo neke izuzetke govore bendovi kao što su Aerosmith, ili Guns N’ Roses koji bi mogli da se okarakterišu kao predstavnici postglam rok ere o kojoj će više reči biti u nekom narednom broju.

Životni stil

Girl Boss

KAO NAČIN ŽIVOTA

Tekst: Zorana Grujin

Još u osnovnoj školi primetila sam da dečacima govore kako su sposobniji. Oni brže kapiraju fiziku i hemiju, bolji su u većini sportova. Neke žene to prihvate, neke ne. One koje prihvate, prihvate i to da bezuslovno poštuju muškarčevu reč, i kada se ne podudara sa njihovim stavovima. Prihvate i to da nisu stvorene ni za šta više od održavanja kuće i žive u patrijarhatu do kraja života. Druge, pak, hoće da menjaju svet nezavisno od muškaraca. Žele da budu uticajne, uspešne i zadovoljne svojim životom. U Srbiji je ovaj stav duboko ukorenjeni feminizam

G

irl Boss nije samo podsticanje feminizma, već je borba za slobodu mišljenja. To je borba da naš svet, da ženski svet učinimo boljim, produktivnijim, lepšim. I to nema nikakve veze sa ljubavlju prema muškarcima. I dalje ih volimo, i dalje im rađamo decu, i dalje se brinemo o njima, samo smo sada svesne svojih mogućnosti i svojih izbora.

Svesne da možemo, ali ne moramo. Svesne smo da same možemo stvoriti malo carstvo, ili ogromno carstvo.

Ti možeš stvoriti svoje carstvo, ženo. Šta god to bilo za tebe. Moralni zadatak svake žene u tvojoj okolini jeste da ti da podršku i da te pogura, da ti pomogne, da se udruži s tobom. Sad ti je u glavi novac, znam.

Ali, znaš šta je najisplativije? Ideja. Ideja je ta koja može napraviti čudo. Sve mi imamo neke ideje, snove i ciljeve. Moraš da radiš na njima, jer sve što zamisliš je ostvarivo.

Girl Boss nije trenutno stanje, niti je talenat koji dobijaš rođenjem. Možda si sasvim suprotno vaspitavana od toga. To je životna filozofija koju učiš svakog dana. To je ljubav prema ženi koju i sama nosiš u sebi. Zamisli svet u kome su žene udružene, u kome rade na svojim ciljevima, u kome piju kafu i ne mrze drugu ženu. Zamisli kako bi to funkcionisalo i koliko bi svet drugačije izgledao da se pomažemo umesto sabotiramo.

Moraš koristiti svoja prava za koja su se izborile žene pre tebe. One su organizovale revolucije, one su ginule, one su bile paljene na lomači, one su se žrtvovale za tvoju ideju danas. Položile su svoje živote da bismo mi živele ispunjeno, slobodno, da bismo bile srećne. Ispoštujmo to. Hajde da radimo, da naporno radimo na sebi. Da volimo sebe, da pružamo ljubav, da osvajamo svet.

Ako već nisi, zauzmi stav, ne zato što je to moderna fraza već zato što će ti se život promeniti i konačno ćeš moći da živiš onako kako si oduvek želela. Budi Boss, Girl Boss.

Leksikon

Stef 116 l maj

fan Velja NAJZADOVOLJNIJI SAM KADA NEŠTO RADIM

Pripremila: Sara Savčić Fotografije: privatna arhiva

OVOG PUTA SE U NAŠ LEKSIKON UPISAO MLADI NAUČNIK STEFAN VELJA. TRENUTNO U BEČU POHAĐA STUDIJE FIZIKE, DOK GA SVI PRVENSTVENO PREPOZNAJU KAO IZUMITELJA PATENTA ZA RAZBIJANJE TROMBOVA. ŠTA VOLI DA JEDE, SLUŠA, ČITA, ALI I ŠTA GA ZASMEJAVA I MOTIVIŠE, OTKRIJTE U ODGOVORIMA KOJI SLEDE

Leksikon NEŠTO ZA POČETAK?

Prilično sam umoran, pa moguće da ovo pišem pomalo nepovezano.

PET REČI KOJE TE ASOCIRAJU NA NAUKU.

Istraživanje, eksperimentisanje, objašnjenje, laser, molekul.

PAMTIŠ LI KAKO SI OSTAO BEZ SVOG PRVOG MLEČNOG ZUBA?

Hm, zapravo ne. Mada, sećam se da sam se bojao da ga cimnem da ispadne, doduše ne sećam se da li je u pitanju baš prvi mlečni zub. Da stvar bude gora, dan nakon što sam pročitao ovo pitanje, prvi put sam sanjao da mi se sada zubi klimaju.

PAŽNJU ŠIRE JAVNOSTI SI PRIVUKAO KAO DEČAK KOJI JE IZUMEO TROMB GARD. DA LI ZNAŠ KADA I KAKO SE RODILA TA LJUBAV I ŽELJA PREMA NAUCI, I POTENCIJALNO

Što se medicine tiče, moram priznati da mi nikada nije bila preterano bliska oblast, osim onoga što se može svrstati u osnovno obrazovanje. Morao sam puno da istražujem da bih radio na projektu.

MEDICINI?

Još kad sam bio mali, bio sam strašno radoznao i privlačilo me je da saznajem nove stvari o svetu koji me okružuje i procesima u njemu. Na moju sreću, rano sam naučio da čitam, tako da sam puno vremena provodio čitajući atlase. Takođe, jako sam voleo da provodim vreme računajući, pa sam zavoleo i matematiku. Vremenom se sve to razvijalo kroz moje obrazovanje i evo me sada, studiram fiziku u Beču.

118 l maj

SLATKO, SLANO ILI NEŠTO TREĆE?

Auu. Hmm. Nisam siguran.

Smatram da je majonez hrana bogova, a sa druge strane mogu da pojedem ogromne količine slatkog dok radim na nečemu jako koncentrisano, tako da ću morati da izaberem oba.

lutno ne učim dovoljno” krizi, sramota me je koliko vremena trošim na gluposti. Ipak, dosta vremena provodim igrajući bridž, svirajući i pevajući, što je pozitivno. Takođe, volim da provodim vreme smišljajući svakojake stvari, bilo da je to neka pesma, ideja u bridžu ili epsko-fantastična priča koju nikad zapravo ne napišem.

OMILJENI CRTANI JUNAK?

Uff i ovo je baš teško. Neki likovi koji mi padaju na pamet su pomalo antiheroji, pa ću da izbegnem cenzuru i izaberem Gokua.

KAKO NAJRADIJE PROVODIŠ

MOŽE LI SE OD LJUBAVI

SLOBODNO VREME?

PREMA ONOME ŠTO RADIMO I

Kako sam trenutno u “apso-

KONKRETNO ŽIVETI, KADA SE

PREPORUKA ZA PROČITATI, POSLUŠATI, POGLEDATI?

Pročitati bilo koju knjigu o osnovama igranja bridža, poslušati album “Paket Aranžman” i pogledati seriju Cowboy Bebop.

Dodao bih albume “Katarina II”, “Odbrana i Poslednji Dani”, “Meat is Murder” (ne, nisam vegan) i “Nevermind”.

KADA GOVORIMO O TVOM RADU, ŠTA TE POKREĆE, ŠTA TI JE MOTIVACIJA, ALI I INSPIRACIJA?

POSMATRA S MATERIJALNOG ASPEKTA?

Opet me ubijaš. Ne znam, nisam siguran. Nije jednostavno pitanje. Da mi bude lakše, posmatraću malo ekstremniji slučaj, ali se lako može povezati sa nečim malo svakodnevnijim. Nadam se da će se ispostaviti da je moguće živeti od toga što voliš i možda preterujem, ali mislim da ukoliko čovek zaista uživa radeći nešto, dovoljno mu je da ima taman dovoljno da pojede nešto, da se ugreje i da prenoći negde, kako bi se sutradan probudio i radio to ponovo. Ipak, ne znam da li poznajem osobu koja toliko živi za to što radi, te da li je uopšte takvo posmatranje realno.

Uvek deluje kao bolja ideja pokušati i naći makar nekakav drugačiji posao, nego živeti u tolikoj nesigurnosti za sutrašnjicu.

KOJA OSEĆANJA SVE PREPLAVE ČOVEKA KADA URADI NEŠTO

Uglavnom sam rad. Nekad me učenje baš gnjavi, ali nekad zapravo baš uživam u tom procesu suštinskog razumevanja pojedinih stvari u vezi sa matematikom ili fizikom. Motivaciju se večito trudim da nađem za stalno, ali na sreću u mom okruženju ima mnogo ljudi koji mi mogu biti uzori.

TOLIKO VELIKO I ZNAČAJNO, KAO ŠTO SI TO URADIO TI?

ŠTA TE JE POSLEDNJI PUT

Moram priznati da sam ja najzadovoljniji u samom trenutku kada nešto uradim, a ne kada se to ozvaniči. Naravno, imam potrebu da neko čuje pesmu kada je iskomponujem ili da na bilo koji način podelim to što sam napravio sa drugima, ali ključan trenutak sreće i osećaja vrednosti je kada sam sam zadovoljan time što sam uradio.

SLATKO NASMEJALO?

Malopre mi je drugarica rekla da sam zapravo lep, ali da „samo na ovoj slici izgledam čudno“.

HOĆE LI SE OSTVARITI NEKI LEPI PLANOVI U SKORIJE VREME?

Dobiću sina za par meseci.

PORUKA ZA KRAJ?

Šalim se, neću dobiti sina.

Fotografija

Simply natural Photo: Maria Gert Style: Maria Gert Models: Viktoria Lapshina and Liza Yashkina

Zdravlje

Konekcija sa

PRIRO 132 l april

Tekst: Marija Radojković

ODOM Tekst: Merima Aranitović

Džon Kenedi je svojim građanima poručio da se ne pitaju šta je to što država može da učini za njih, već šta to oni mogu da učine za državu.

Parafrazirajući ovu čuvenu rečenicu mogli biste staviti prst na čelo i razmisliti o sledećem: ne pitajmo se šta priroda može da učini za nas već šta je to što mi možemo da učinimo za prirodu?

Zdravlje

N

avikli smo se da je priroda u službi čoveka. Navikli smo se da od nje uzimamo sve što nam u trenutku padne na pamet. Navikli smo da priroda postoji i da nam daje, bezuslovno, uvek i bezgranično. Dok nam nešto treba mi reagujemo i uzimamo, ne pitamo već nekada i otimamo. Priroda se ne krije iza dobro zatvorenih prozora. Ona je deo nas, kao što smo i mi njen sastavni deo. Zemlja, voda, vazduh i ceo taj sistem duboko su povezani.

Biljke, životinje i ljudi neodvojivi su jedni od drugih. I svi mi živimo u istom domu koji se zove priroda.

Biljke i životinje su i dalje u saglasju sa majkom zemljom, ali čovek se u jednom trenutku odmetnuo, smatrajući da je jači, moćniji i najvažniji deo tog sistema. Počeo je da ukroćuje prirodu oko sebe. U početku je to radio samo u meri u kojoj je stvarao osnovne uslove za život. Koristio je materijale iz okruženja da napravi kuću. Koristio je biljke i životinje za ishranu, odevanje, održavanje zdravlja i higijene. No, u jednom trenutku je zaboravio da poštuje osnovni zakon - da koliko uzmeš toliko treba i da vratiš, i nastavio je sa otimanjem, uništavanjem, pokoravanjem. Nije više lovio samo hrane radi, već i radi zabave svoje. Nije brao bilje samo za hranu i lek već je počeo od toga da pravi posao. Krčio je šume zarad zarade. Uništavajući velike površine pod drvećem, uništavao je i biljke i životinje koje su sa šumama u harmoniji živele. Počeo je da menja klimu. A sve samo zarad ličnog zadovoljstva i zarade, sve vreme se ponašajući u skladu sa prvim delom parafrazirane misli – šta to priroda može da učini za nas.

No, nije čuo odgovor: ona za nas čini sve.

Ona je naš početak ali i kraj.

134 l april

Dve godine smo nas dve u misiji da vam svakog meseca pokažemo kako to priroda radi u našu korist i kako za svaki naš fizički i emocionalni problem postoji rešenje tu, oko nas. Jedna od stvari koja je i nas dve povezala jeste ljubav prema okruženju i duboko poštovanje prema prirodi. Već smo pisale da su biljke postojale mnogo pre nego mi. I životinje su se pojavile mnogo pre nas. Mi smo poslednji u tom lancu došli na ovaj svet i ttrebalo bi da budemo zahvalni što nam je data prilika da živimo u saglasju sa svima koji žive na Zemlji.

Zapitamo li se ponekad kako su oni toliko dugo opstali i preživeli mnoge promene koje su Zemlju pogodile? Odgovor je jednostavan – živeli su u skladu i poštovali zakone prirode. Život je u suštini prilično jednostavna stvar – sve što nam je potrebno imamo oko sebe i samo treba da uzmemo koliko nam treba i da isto toliko vratimo. Da zasadimo drvo, da očistimo vodu, da recikliramo smeće, da ne lovimo zabave radi, da ne stvaramo efekat staklene bašte, da poštujemo i volimo sebe i sve ono što nas okružuje.

Odgovor nalazimo i kad se usaglasimo sa prirodom. Problemi i bolesti nisu samo ljudska tekovina – postojali su mnogo pre našeg pojavljivanja. I, kako su biljke i životinje rešavale svoje tegobe? Jednostavno – tražile su lek u svom okruženju.

Biljke uvek rastu na mestu koje im najviše odgovara. Nekima treba mnogo vode, neke opet izrastu iz pustinjskog peska. Nekima treba najfinija zemlja, dok druge svoju snagu pokazuju time što izniknu na steni. Pojedine biljke mogu opstati samo ako im je koren duboko u zemlji, a neke opet traže da se koren raširi po tlu. Neke traže samo mali dodir sa tlom.

Zdravlje

Biljke, 탑ivotinje i ljudi neodvojivi su jedni od drugih. I svi mi 탑ivimo u istom domu koji se zove priroda

136 l april

Kako biljke rešavaju na svoj način problem sa štetočinama? Svaka od njih ima svoju ulogu – i tako se i grupišu. Jedne su tu da nahrane – a druge da svojim mirisom ili otrovom oteraju štetočine. Neke se štite bodljama, druge sakrivaju cvet, treće su smrdljive ili lepljive. Ako posmatramo kako se koja biljka ponaša u prirodi, kako se štiti ili bori i kako preživljava možemo i sebi naći leka.

Nismo ni mi ljudi mnogo drugačiji od bilja. I mi se razlikujemo po tome što neki vole društvo, a neki su opet predodređeni za samoću. Neki od nas vole da putuju po svetu i nigde „ne puštaju“ koren preduboko, dok drugi opet samo dobro uzemljeni mogu da žive srećno i skladno. Neki ljudi su otvoreni prema svemu što ih okružuje, dok se drugi duboko povlače u sebe čekajući da nepovoljne okolnosti prođu. Ima fleksibilnih ljudi koji se lako prilagođavaju novim okolnostima, a drugi opet kruto i nepopustljivo guraju dok ih neka jaka nevolja ili bol, poput jakog vetra ne slome. Po principu – slično se sličnom raduje – i floriterapija deluje na čoveka tražeći lek u biljci koja se ponaša slično problemu koji želimo da tretiramo.

Kao ilustraciju navešćemo vam primer dva cveta. Upravo esencije napravljene od njih koristimo u situacijama kada nam je potrebna čvrstina, snaga i energija da istrajemo do kraja.

Mountain pride jedna od cvetnih esencija čiji naziv i mesto na kome raste (stanište) govore o njenom dejstvu. Mountain pride cvet raste u surovim uslovima, na oštrim planinskim grebenima. Cvet koji opstane u takvim uslovima svedoči o hrabrosti i energiji “ratnika”. Energiji koja nam je često potrebna da istrajemo i izdržimo “do kraja” u započetim poslovima, namerama ili svakodnevnim obavezama koje nas pritiskaju.

Esencija Mountain pride je esencija koja podstiče hrabrost, koja budi ratnika u svakoj osobi, priprema osobu za nadolazeće prepreke ili neprijatne situacije. Esencija budi u osobi pokretačku energiju koja je usmerena na liderstvo, zauzimanje jasnog stava i borbu za sopstvene ciljeve i ideale. Samopouzdanje koje se obnavlja u osobi sprečava je da se povuče, odustane, neutrališući sumnju u sopstvene kvalitete i mogućnosti.

Penstemon ćemo naći u oštrim oblastima Alpskih planina i to iznad visine na kojoj raste drveće. Penstemon cvetnu esenciju vezujemo za situacije kada nam je dominantno potrebna upornost, čvrstina da se istraje, da se izdrže sve poteškoće. Koristimo je kada toliko sumnjamo u sopstvene potencijale, mogućnosti i kvalitete da pri prvoj prepreci odustajemo. Ova cvetna esencija razvija uspavani takmičarski duh. Takođe, Penstemon može biti odlična esencija izbora kod osoba sa nekim fizičkim hendikepom ili podrška u postoperativnom periodu. Penstemon vraća snagu i sigurnost i u situacijama teške trudnoće i uopšteno periodima kada se suočavamo sa situacijama u kojima je potrebno sakupiti svu unutrašnju snagu i istrajati do kraja. Ova cvetna esencija uklanja osećaj samosažaljenja i osećaja manje vrednosti usled nekog fizičkog deformiteta koji nas nagoni da lako odustanemo i povučemo se iz situacije u kojoj se nalazimo.

I da vas još malo “zagolicamo” zamislite sa kojim cvetom biste sada sebe poistovetili? U kakvom stanju se nalaze vaše telo i um? Šta je ono što vas privlači kod cvetova koji vam se dopadaju? Voleli bismo kada biste nam napisali koji ste vi cvet! Dva najkreativnija odgovora, po izboru redakcije, biće nagrađena cvetnom kombinacijom po izboru!

Nega

Zaštitite kožu lica u letnjim danima

138 l april

Tekst: Jovana Knežević

FANTASTIČNE MASKE OD NEOBIČNIH SASTOJAKA KOJE MOŽETE I SAMI NAPRAVITI Pred nama je prava ekspanzija bjuti saveta i proizvoda, spa tretmana koji imaju uvrnute sastojke ali deluju. U letnjim danima je veoma važno čuvati kožu lica kako od isušenja, tako i od štetnih UV zraka.

Opekotine, suva koža, crvenilo, pa čak i akne od prekomernog znoja i lošeg održavanja hidratacije su problemi s kojima se svakodnevno suočavamo u toplim i sunčanim danima.

Dok se hrana iz kuhinje uveliko koristi za pravljenje maski za lice, stručnjaci su danas otišli korak dalje koristeći veoma neobične sastojke, poput piva, vina ili acai bobica recimo.

Po mišljenju većine dermatologa upravo ovi, nešto egzotičniji sastojci će biti daleko delotvorniji od sastojaka koje smo obično koristili iz kuhinje, ali i dalje dovoljno nežni prema osetljivoj koži.

Pred vama su maske koje lako možete napraviti sami i koje će vam odlično služiti i pomoći kako u rešavanju pomenutih problema tako i u njihovoj prevenciji.

Nega

Maska od acai bobica za zatezanje lica Potrebno vam je: 2/3 šolje šećera, 2 kašičice acai bobica u prahu ili ¼ šolje celih bobica, 10 svežih borovnica, malina, kupina ili mix i 1 kašika maslinovog ulja.

Kako deluje: Bobice su bogate polifenolom, tip antioksidanata koji pored toga što se koriste kao borci protiv bora imaju i još jednu moć, mogu da pomognu kod zatezanja kože i minimiziraju bore. Masne kiseline koje se nalaze u bobicama bore se i protiv hiperpigmentacije. Šećer i maslinovo ulje formiraju blagi piling, koji takođe pomaže u otklanjanju nečistoća.

Kako upotrebiti masku: Izgnječite bobice zajedno sa bobičastim voćem, lagano dodajte šećer i ulje. Pripremljenu smesu umasirajte na lice. Ostavite da deluje oko 5 minuta, a zatim masku isperite toplom vodom.

Maska od vina protiv bora Potrebno vam je: ¼ šolje vina, ¼ šolje kaolin gline (možete je naći u prodavnicama zdrave hrane), 2 kašike ulja od lana i 1 kašika zobenog brašna.

Kako deluje: Snažan je antioksidant, pomaže kod popravljanja štete nastale prevelikim izlaganjem suncu koje može dovesti do bora i opuštanja kože, a glina izvlači nečistoće.

Kako upotrebiti masku: Pomešajte sve sastojke, nanesite je zatim na lice, vrat, dekolte. Isperite toplom vodom nakon 10 minuta.

140 l april

Hidrirajuća maska od jagoda Potrebno vam je: 10 svežih jagoda, ¼ šolje polena, 3 kašike meda, 1 kašika maslinovog ulja i nekoliko kapi eteričnog ulja lavande.

Kako deluje: Jagode nisu samo bogate vitaminom C, već sadrže i alfa hidroksi kiseline koje deluju poput pilinga. Tekstura polena i meda pomaže u održavanju vlažnosti kože, maslinovo ulje je hidrira, dok je lavanda čista aromaterapija.

Kako upotrebiti masku: Pomešajte sve sastojke, nanesite smesu na lice izbegavajući područje oko očiju.

Ostavite da stoji 20 minuta, a zatim isperite toplom vodom.

Maska od piva za blistavu kožu Potrebno vam je: jedno belance, ½ šolje piva i 2 kašičice svežeg soka od limuna.

Kako deluje: Pivo je umirujuće sredstvo. Ono sadrži B vitamine, hmelj, saharid i kvasac koji pomažu u izbacivanju mrtvih ćelija i daju blistavost koži.

Kada se pomeša sa belancem, kvasac u pivu stvara masku koja hidrira i poboljšava elastičnost kože. Vitamin C iz limuna otklanja smeđe pege.

Kako upotrebiti masku: Kombinujte belance sa sokom i pivom. Namažite na lice, sačekajte 10 minuta i na kraju isperite toplom vodom.

Maska od školjki Održavanje kože sa spirulina maskom Potrebno vam je: ½ kašičice spiruline u prahu, 1 banana i 1 kašičica svežeg soka od limuna.

Kako deluje: Spirulina ima antibakterijska svojstva, pomaže u održavanju pora čistim i održava čvrstinu kože, plus ima više antioksidanata nego borovnica, što znači da je efikasna i u ublažavanju efekata oštećenja kože od sunca i smanjuje pojavu finih linija i bora. Banana vraća vlagu koži, a limun joj daje blistavost.

Kako upotrebiti masku: Prvo pomešati spirulinu i bananu, a zatim dodati sok od limuna. Nanesite smesu na lice i ostavite da deluje 10 do 20 minuta. Masku skinite toplom vodom.

Potrebno vam je: 2 školjke Kako deluje: Školjke su sjajni provodnici hladnoće i mogu da je podnesu duže vreme.

Kako upotrebiti masku: Utopite školjke u led na 15 do 20 minuta. Ukloniti led, staviti prst u unutrašnjost rashlađene školjke i natrljati na lice. Ovo najpre probajte ujutru i videćete kako nadutost nestaje.

Putopis

MAR osmeh na svakom koraku i fokus na zaista bitne stvari u Şivotu Tekst i fotografije: Ana Marija Branković

142 l maj

OKO Izlazim iz aviona u Rabatu, okrećem se da proverim jesam li zaista došla avionom ili nekakvim spejs šatlom kad se već osećam kao na drugoj planeti, a ne na drugom kontinentu.

Iako je Afrika poznata kao „crni kontinent“, mislim da bi joj više pristajalo „crveni kontinent“ jer je zemlja svuda crvena i nagoveštava visok intenzitet svega što u njoj možete da osetite, makar u ovom malom delu koji sam ja uspela da istražim

Putopis

D

očekuje me Ahmed, vozač preširokog osmeha u kombiju za koji sam u svakom trenutku naše kratke, čak i nama neuobičajeno brze vožnje, pomislila da će stati i da ću prvog dana svog boravka u Maroku već imati iskustva u „guranju“ vozila po gradu, ali sve je prošlo ok. Kao i sve u Maroku. Sve za šta misliš da može da „pođe po zlu“, proći će najlakše moguće. Verovatno je to mali hendikep nas iz „kolevke kulture“, da živimo u nekakvom stresu i strahu od svega. Obzirom na to da sam provela mesec i po dana u ovoj zemlji, imala sam vremena da to zaista i osetim. Već posle dve nedelje provedenih tamo, stvarno počinjete da osećate odsustvo materijalizma i brzine svakodnevice u kojoj mi živimo.

144 l maj

Prodavac voća i povrća u prodavnici za koju je bilo koja pijaca u Srbiji oličenje raznovrsnosti, higijene i uređenosti, uvek će vas dočekati kao da ste mu član porodice. Kod njega vidite iskrenu želju da vas usluži i pomogne vam. I vidite sreću. Vidite da je on zaista srećan. Njegovi prihodi verovatno nisu dovoljni da obezbedi sebi i porodici novi iPhone i otputuje u Švajcarsku na skijanje, ali to njemu nije ni cilj. Ima dovoljno da živi i to jeste cilj. I ima mnogo dobre dinje.

Nezavisno od toga da li ste na souq-u (arapske pijace), u restoranu ili u banci, svi će vas beskrajno srdačno dočekati. I vidite da je to iskreno. Čak i mene, sa sve zelenim očima, plavom kosom i tetovažama u sred muslimanske zemlje u Africi. Prvo pišem o ljudima i njihovoj toplini jer je to zaista najjači utisak koji sam odande donela. Priroda i kultura svakako nose pošteno zasluženo drugo mesto.

Bila sam smeštena u Rabatu jer sam pohađala školu arapskog te sam radnim danima imala časove, no, vikendi su bili rezervisani za obilaženje drugih delova ove prebogate zemlje. Na samo sat vremena vožnje vozom je Kazablanka, gde sam obišla plaže i osnovna obeležja grada. Kaza (kako je zovu Marokanci) je metropola i nekako odudara od ostatka Maroka. Tu već postoji sličan užurbani način života kakav je nama poznat, ali sa dozom afričke „draži“. Okean je svakako najveći plus grada. Ako krenete na sever zemlje, tu je već dosta drugačija priča.

Putopis

Kada stignete u Tanger, najveću luku ove zemlje a i severne Afrike (pored Aleksandrije), odmah vas saleću vozači „grand taxija“ nudeći vam vrlo primamljive cene za vožnju do Šefšauena (Chefchaouen). E, to je avantura.

Kada se dogovorite sa vozačem za cenu, sedate u prastari, ogromni beli Mercedes u kom voze i do šestoro ljudi (pored vozača).

Nepotrebno je reći da vrućina samo dodatno čini celu situaciju „zanimljivijom“. Tokom kratke, i ovaj put brze vožnje u planine severnog Maroka, svraćamo da kupimo voće na „štandu“ koji ne biste ni primetili da vozači nisu stali. Svakako najsočnije voće koje sam jela. Šefšauen je selo u planinama Maroka poznato kao „plavi raj“. Opravdano, jedno je od najvećih atrakcija u ovoj zemlji.

146 l maj

„Plavi raj“ je zaista plav. Bukvalno. Svaka građevina je ofarbana u plavo od poda do plafona. Sva stepeništa, terase i balkoni, SVE je plavo. Ovo seoce vam nudi spokoj i svežinu, kao i svaki planinski predeo. Zadesili smo se tamo tokom trajanja festivala njihove izvorne muzike, što je bio doživljaj za sebe.

Jutro nakon celodnevnog obilaska i uživanja u ovoj neopisivoj lepoti, zaputili smo se malo dublje u planine uz kanjon reke Oued Laou.

Hod kroz kanjon dva sata u jednom smeru doveo nas je do predivnih vodopada u kojima je kupanje bilo nezaobilazno. Iskustvo pešačenja preko klizavih stena i improvizovanih mostova sigurno se može meriti sa bilo kojim ektremnim sportom. Čak i tu, u potpunoj divljini, nađe se lokalac koji vam donese

topao čaj od nane koji se u Maroku pije u galonima. Planine Maroka su zaista nešto posebno.

Kao i pustinja.

Na drugom, jugoistočnom delu zemlje, čeka vas drugi ekstrem o kome ste svi sigurno puno slušali i čitali. Tek kada je iskusite, shvatite sve ono o čemu ste samo imali viziju. Sam put od Rabata do pustinje je priča za sebe. Stajete u Merzugu da kupite „opremu“ za jahanje kamila.

U suprotnom – ugušili ste se. Posle menjanja kombija, taxija i džipa, sedate na ultimativni vid prevoza – kamile. Vezane jedna za drugu, formiraju karavan kojim ulazite još dublje u nemilosrdnu lepotu Sahare. Zamotani u marame, sa naočarama za sunce i rančevima u kojima su nam sve životne potrepštine, dva sata u jednom smeru se družimo sa našim novim prijateljicama

kamilama. Jahanje kamile je stvarno doživljaj, ali mislim da je pola sata ovog iskustva sasvim dovoljno. No, mi smo išli u ekstreme. Dolazimo do tačke gde prestaje svaki vid civilizacije, motorizovanog transporta i bilo kakvog vida komunikacije sa „spoljnim svetom“.

Divota. Mir. Tišina. Posle treninga trčanja uz i niz peščane dine, svako se odvaja da doživi svoj trenutak sa Saharom. Ništa se ne može porediti sa trenutkom samoće u pustinji. Poseban je osećaj kada shvatite da ste u rukama ove afričke kraljice. Kilometrima oko sebe nemate ništa, a imate sve. Sahara vas neće pitati ništa, a reći ćete joj sve. Samospoznaja nadjačava vrelinu dana. I dalje topao pesak vam se nalazi u svakoj pori kože, odeći i kosi, ali ne marite.

Putopis

Dolazi drugi deo dana koji nosi svoje potpuno drugačije čari. Koliki god da je kliše, noć u pustinji vam stvarno otvara nove horizonte. I nove doživljaje. Upoznati pustinjsku oluju nije baš bilo po planu, ali improvizovani šatori su nam pomogli koliko je to bilo moguće. Prijateljice kamile su nas „dovezle“ natrag, usput dočekujući zoru iznad nepreglednog peščanog prostranstva. Sahari nikada ne možeš vratiti koliko ti je dala.

Po povratku u Rabat, nastavljamo sa daljim upoznavanjem prestonice Maroka. U Rabatu imate baš sve – okean, Andaluzijske bašte, tvrđavu Oudaia, pijace i još mnogo prelepih lokaliteta.

Rabat je grad gde zaista opušteno možete da živite. Dovoljno je veliki da imate sve, a dovoljno mali da nema nikakve svakodnevne „frke“. Souq-ovi su sigurno najtipičnija arapska mesta i odišu mirisima kože i začina.

Ostao je preveliki deo zemlje koji nisam stigla da prođem, ali nadam se da će se to promeniti nekom drugom prilikom.

Putopis

Što se tiče gastronomskog aspekta, ima tu svačega. Najpopularnije jelo je „tadžin“ (u posebnim zemljanim posudama). To je meso (piletina, jagnjetina) ili riba sa povrćem i začinima koje se krčka na vatri neko vreme. I naravno kus-kus koji se tradicionalno jede petkom. Nezaobilazni vreo čaj od nane sa mnogo šećera se služi svako malo, i jako prija, čak i po velikim vrućinama koje su, neočekivano, najnepodnošljivije oko 5-6 popodne.

Marokanci večeraju jako kasno i vrlo obilno.

Večera počinje oko 21h-21:30h i sadrži čorbu, glavno jelo i dezert. Sve se završava oko 23h. Naravno, slatkiši imaju posebno mesto, a s obzirom na to da je Maroko najveći izvoznik badema u svetu, sve se od njih pravi.

Imaju i dosta sirijskih restorana sa preukusnim jelima.

Pre odlaska bila sam bombardovana sa raznih strana informacijama i upozorenjima o tome kako da se ponašam/oblačim na ulici, noću itd. Niko od vas ne traži da idete zavijeni u feredžu, već samo da ste pristojni, što je u neku ruku i normalno. Nije preporučljivo da idete u šortsevima i dekoltiranim majica150 l maj

ma, u smislu da eventualno možete čuti neko dobacivanje od strane lokalaca, ali dalje od toga teško da će ići. Nikakvo loše iskustvo zaista nisam imala. Upravo suprotno.

Imala sam sreću da sam stupila u kontakt sa našom ambasadorkom u Maroku, koja me je vodila na raznorazna dešavanja poput večeri persijske izvorne muzike, otvaranja najvećeg muzičkog festivala u severnoj Africi „Mawazaine“ i par pozorišnih predstava. Maroku zaista ne manjka ni kulturnog sadržaja ni društvenog života.

Sve što sam do sada obišla ne može se porediti sa Marokom. Iskustvo izlaženja u šetnju bez torbe i telefona, sa ključem od stana i 10€ u džepu je neprocenjivo, a to je njihov način života. Osmeh na svakom koraku i fokus na zaista bitne stvari u životu je njihov način života. Kulturno, prirodno i istorijski prebogata zemlja, uz uticaj islamske i istočne, ali i francuske i zapadne kulture, nije mogla postati ništa drugo do mesto koje ćete tek kada se vratite želeti još više da upoznate.

Pustinja, planina, okean – šta vam više treba?

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net

152 l januar