Plezir magazin | novembar 2013

NOVEMBAR 2013.

Uvod

O

ktobar je prošao, a mi smo se provukli sa bosim nogama i baletankama. Ne pamtim ovako toplu jesen u Beogradu i da se razumemo, uopšte se ne bunim.

Iza nas je buran mesec. Završen je dugo iščekivani sajam knjiga, nedelja mode i Fashion Corner o čemu ćete moći da pročitate u ovom broju.

Pokazaćemo vam kako da napravite sami tortu iznenađenja, ponovo vam poklanjamo rakvizite koje možete isprintati i koristiti na kreativan način, donosimo vam intervjue sa zanimljivim ljudima koje smo želeli da upoznate i kao i obično, mnoštvo interesantnih tekstova iz različitih oblasti.

Vidimo se i sledećeg meseca na istom mestu.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin

Najave događaja

6

Plezir najavljuje

10 12

Najave svirki Najave filmova

Ishrana

16 20 26

Švarcvald torta sa DIY ukrasima Muffin club Solidarna klopica

Nega

30

Pomozimo suvoj koži

Sadržaj

Životni stil

Moda

36

74

Audrey Hepburn Magija koja i dalje živi

40 42

Online špartanje Iz drugog ugla

Ekologija

46 52 56

Love style magic Dubravka Dodig

68

Intervju: Marina Marinski

90 Belgrade Fashion Week Kultura 94 Nina Garcia: 112 Žena koja može sve 98 Oni su je promenili: Umetnost

Sajam kjniga

Manekeni

GMO: Istine i zablude Eko šupa Crni sapun za belu kuću

Putopis

60

Dizajn

106 110

U šopingu sa Minjom Tartan manija

Impresionizam Klod Mone

Fotografija Dizajn

Putopis: Pariz

116 119

66 Fashion corner izložba

124

Arhitektura u fotografiji

Teodora Kovrlija

Minja Cvetković

Sve što radim volim da radim predano i temeljno. Kao mala sanjala sam da pravim animirane filmove, ali nedostatak talenta za slikanje pokvario mi je planove. Kao nešto starija odlučila sam da ću biti novinar i konačno urednica nekog prestižnog magazina. Nakon završenog Fakulteta Političkih nauka volontirala sam , usavršavala se i prikupljala iskustva. Sa završenim fakultetom našla sam se u istoj poziciji kao i većina mladih u našoj zemlji i nisam želela da sedim skrštenih ruku I čekam posao do u nedogled, a kao Beogradsko dete nenaviklo da se “lakta” odlučila sam da preduzmem nešto i stvorim sebi radno mesto. Želela sam da ostvarim svoju dugogodišnju zamisao i pokrenem online magazin koji se nalazi pred Vama.

Volim da maštam, čitam, pravim planove i provodim vreme sa dragim ljudima. Uživam u malim stvarima, imam puno hobija i interesovanja što će se neminovno odraziti na sadržaj časopisa.

Sveže diplomirana etnološkinja-antropološkinja koja je, uz malo sreće i malo više truda, dok vi ovo čitate upisala i master studije. U prošlom životu je bila ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu iz perioda od dvadesetih do šezdesetih godina dvadesetog veka, rokabili, sajkobili, vintage stvari, naučnu fantastiku i treš horor filmove. Kada prokrastinira od antropologije mode i pitanja postojanja malih zelenih, menja boju kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft i mašta o otvaranju sopstvenog azila ili životu sa trinaest kučića barem. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastrzana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Bliski ljudi i ljubimci su sve što joj je potrebno za dobar dan ali ako dodate kafu, čokoladu i neku dobru knjigu uz to, velika je verovatnoća da ćete je i kroz nekoliko sati zateći u istom položaju. Kada bi morala da bira, za životni motiv bi sledila Hanter S. Tompsona i rekla da je život neuporedivo bolji kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno.

redakcija

Saradnici na ovom broju

Sonja Lazukić

Nina Simonović Osnovne studije je završila u Nišu kao najbolji student u generaciji, a onda se uputila u Beograd da se usavrši na polju ruskog jezika, književnosti i kulture. U njoj se svakodnevno sukobljavaju idealista i sanjar.

Mašta da svoje velike ljubavi – fotografiju, ruski jezik i pisanu reč – spoji kroz rad fotografa (a možda i urednika, hmmm...) u prestižnom modnom časopisu u Moskvi. I sve to, naravno, posmatrajući zalazak sunca sa Crvenog trga, držeći Njega za ruku.

Drugi je karakterišu kao specifičnu, harizmatičnu fuziju pozitivne i kreativne energije; i kao nekog ko mnogo voli da pravi savršene male kolače.

A sama kaže da smisao traži u malim stvarima, koje ujedno čine dan uspešnim – šolji zelenog čaja uz te savršene kolače, preko potrebnoj dozi inspiracije, značajnom pogledu, zagrljaju i iskrenom smehu. Vodi uspešan blog na adresi.

Imam 21 godinu, uživam i živim u lepom Novom Sadu. Danju sam redovan student grafičkog dizajna, a noću vodim blog. Retko kad izlazim iz kuće bez fotoaparata i slušalica u ušima. Fotografija i muzika su definitivno stvari bez kojih ne bih mogla. Fascinirana sam bojama i letnjim haljinama na tufne.

Volim leto, proleće i prvi sneg. Sanjam da jednog dana imam svoju kućicu u prirodi i narandžastu mačku. SillyWorld je blog na kojem postavljam slike svoje svakodnevnice i pišem o svemu sto mi u tom momentu deluje zanimljivo. sonja-sillyworld.blogspot.com

Aleksandra Skorupan Fotograf i student ekonomije. Živi u Beogradu i sanja o tome da proputuje svet i zabeleži ga kroz svoj objektiv. Veruje da fotografija može da uhvati ljudsku dušu. U slobodno vreme vodi modni i lifestyle blog MicroCosmos

Marija Bokić u duši kreativac, ekonomista na papiru. Ljubitelj dobrih knjiga, umetnosti, video igrica, mode. U stalnoj potrazi za novim znanjima, doživljajima i mestima. marija-fashionblog Isidora Žakula Beograđanka i student prava, koja je osnovala blog Fashion World by moi sa iz ljubavi prema modi. Veliki ljubitelj umetnosti, muzike i filma, čiji je san da proputuje ceo svet i otkrije sve tajne koje on skriva.

Svetlana Divljakov inženjer zaštite životne sredine, urednica portala www.ekokuce.com i strastvena obožavateljka ekološke gradnje o kojoj najviše voli da piše. Mašta da jednog dana izgradi eko kućicu u svom voljenom Novom Sadu u kojoj će srećno živeti sa dragim momkom, brkatim psom i papagajem.

Snežana Tatljak Nikolić dipl.farm.spec saradnica na temama nege i brige o zdravlju i pravilnom tretiranju kože lica i tela.

Design

MaKista M Ma D E S I G N

NAJAVLJUJE Osvežavanje memorije

Muzej primenjene umetnosti, BGD

6.11. – 31.12.

Davis Cup World Group Final Kombank Arena, Beograd

15. – 17.11.

Ukoliko volite tenis evo jedne poslastice za vas.

U Beogradu će se održati finale Dejvis kupa. Ukoliko želite da navijate za naše tenisere i prisustvujete mečevima, nabavite svoju kartu na vreme. Nacionalni timovi Srbije i Češke će se od 15. do 17. novembra u Kombank areni takmičiti za jedan od najprestižnijih trofeja u tenisu u finalu svetske grupe Dejvis kupa. Svi mečevi će se odigrati u dvorani, na tvrdoj podlozi, a po preliminarnom rasporedu mečevi u singlu su na programu u petak i nedelju, dok će se dublovi takmičiti u subotu.

l

6 septembar

U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu vas očekuje izložba pod nazivom ''Osvežavanje memorije''. U okviru ove izložbe, ornamentu se pristupa sa više strana u pokušaju savremenog čitanja njegovih vrednosti. Materijal će tokom trajanja postavke biti predstavljen publici na najsavremeniji način, uz korišćenje novih tehnologija. Posetioce izložbe očekuje prikaz srednjovekovnog materijala kroz brojne instalacije, animacije, virtualne projekcije, interaktivne prezentacije, zvučne instalacije i originalne radove inspirisane upravo materijalom ove izložbe.

Ono što ovu izložbu čini posebnom je činjenica da se autorski tim odlučio za angažovanje mladih ljudi, autora, koji ne pripadaju onom delu publike kome bi tema srpskog srednjeg veka bila prevashodno bliska. To su savremeni, progresivni stvaraoci, koji se sa temom suočavaju na hrabar, inovativan, sebi svojstven način.

Izložbu prati niz akcija, radionica, koncerata, predavanja.

18. Jugoslovenski pozorišni festival Narodno pozorište Užice

11.–17.11.

će, zbog ograničenih kapaciteta raspoloživih sala, biti slobodan samo za posetioce koji su se prijavili i preuzeli karte, U revijalnom delu filmskog programa biće prikazano 6 filmova, od kojih će tri imati premijeru u Srbiji. Festival će biti otvoren filmom čija tema je veoma aktuelna, ali i prisutna u našoj zemlji u proteklih nekoliko nedelja - "GMO OMG".

Pored ovog ostvarenja, posetioci će imati priliku da vide film "Crna riba", koji predstavlja svojevrstan nastavak Oskarom ovenčanog filma "Zaliv", kao i "Prepuštanje" - izuzetan film o hemikalijama koje su prisutne u svakodnevnom životu i posledicama na zdravlje budućih pokoljenja.

Festival se održava svake godine, po pravilu u novembru. Svake večeri na sceni užičkog Narodnog pozorišta nastupaju pozorišni ansambli koji su, po izboru selektora, imali najbolje predstave u toj sezoni. Završne večeri dodeljuju se nagrade - Ardalioni i izvodi predstava u čast nagrađenih.

Fes. zelene kulture Desire festival Subotica “Green fest”

13.–15.11.

Dom omladine, Beograd Green Fest se bavi temama koje se tiču prirode i ekologije. Posetioci festivala imaju priliku da budu deo mnogobrojnih radionica koje su u skladu sa festivalskom misijom da podstakne građanski aktivizam kao i odgovornost na polju zaštite životne sredine Ulaz na sadržaje je i ove godine besplatan ali

23.– 28.11.

Peti međunarodni festival savremenog pozorišta ” Desire Central Station” biće još jednom održan u Subotici.

Za šest festivalskih dana, publika će imati priliku da pogleda dvanaest predstava iz naše zemlje, Mađarske, Rumunije, Hrvatske i Slovenije.

I ove godine festival će imati bogat prateći program. Organizator festivala je Pozorište „Deže Kostolanji“, a glavni pokrovitelj je Grad Subotica.

NAJAVLJUJE

Festival autorskog filma više lokacija (Beograd)

28.11 – 3.12.

Sarajevo, ljubavi moja Mikser House, Beograd

28.– 30.11.

U prostoru Mikser House-a organizuje se feNa nekoliko popularnih lokacija u Beogradu od stival "Sarajevo, ljubavi moja", koji će okupiti 28. novembra do 3. decembra biće održan 19. neke od najrelevantnijih predstavnika sarajevske kulturne scene i predstaviti ih beogradskoj Festival autorskog filma. publici.

Na programu festivala, koji tradicionalno priBogat muzički program donosi koncert mikazuje najbolja ostvarenja umetničkog filma iz celog sveta i favorite prestižnih svetskih filmskih ljenika regionalne publike "Letu štuke", kultnog rokenrol benda "Bombaj štampa", DJ/VJ dvojfestivala, ove godine nalaze se filmovi koji su osvojili nagrade za najbolja ostvarenja na festiva- ca iz "Dubioza kolektiva" - "Diskobajagi", kao i nastupe sarajevske društveno - angažovalima u Berlinu i Veneciji.

Festival će biti održan u Domu omladine Beo- ne muzičke atrakcije "Dvadesetorica" i grupe grada, Dvorani KCB, Muzeju Jugoslovenske ki- "Skroz", koju su osnovali nekadašnji članovi "Zabranjenog pušenja" i "Top liste nadrealista". noteke i u bioskopu „Fontana“.

l

8 septembar

Festival nauke THE ILLUSIONISTS SPC Spens, Novi Sad

26.–28.11.

Kombank Arena, Beograd 29.11.-1.12.

Najprodavaniji šou magije na Zemlji “The Illusionists” dolazi u Srbiju ove jeseni. Najbolji iluzionisti na svetu sa svojom predstavom “Witness the Impossible” održaće više nastupa u Beogradu i Novom Sadu.. Sedam neverovatnih iluzionista poigraće se sa vašim čulima. Zadivljujući miks najčudnijih i najneverovatnijih optičkih iluzija uključuje napeti ruski rulet, iznenađujuće levitacije, čitanje misli, nestajanja i bekstva pred vašim očima. Svaki iluzionista je maestro na svom polju, a njihovim trikovima svedočilo je preko million ljudi širom sveta.

više lokacija Beograd

5.– 8.12.

Festival je namenjen radoznalim ljudima svih generacija i nivoa obrazovanja. Održaće se na četiri lokacije: bivša Robna kuća „Kluz“, SKC, galerija Narodne banke Srbije i novi prostor – bivši Eurosalon.

Pod sloganom “Superheroji nauke”, ideja festivala je da skrene pažnju i ohrabri sve mlade ljude koji se danas u Srbiji bave naukom i šire entuzijazam, znanje i ljubav, kako i dolikuje pravim superherojima.

Sedmi Festival nauke obeležiće eksperimenti, interaktivne postavke, naučni šou-programi, zona za „ekspertinejdžere“, pametne igraonice, debate i intervjui kao i deo festivala koji spaja nauku, tehnologiju i umetnost. Kroz debate i intervjue i ove godine festival publici donosi najveće srpske umove i najintrigantnije teme za polemisanje.

Negative klub Fest

23.novembar NAJAVa svirki

Ivana Peters, jedan od najboljih ženskih vokala na našim prostorima će zajedno sa svojom grupom Negative nastupiti u zemunskom klubu Fest 23. novembra. Bend je osnovan krajem 1999. godine, a publici su poznati po pesmama „Ja bih te sanjala“, „Svet tuge“, „Ti me ne voliš“, „Daj mi ritam“ i mnogim drugim uz koje ćete imati prilike da uživate.

Legowelt KC GRAD

23.novembar Rundek Cargo trio Sava centar

18.novembar

Nakon što su karte za koncert 17. novembra rasprodate, publika će imati priliku da bend Darka Rundeka, koga nije potrebno mnogo predstavljati, sluša i 18. novembra sa početkom u 20:30 časova. Koncert će biti poseban po tome što će publika sedeti na bini zajedno sa bendom. Iz tog razloga, mesta u dvorani, na parteru i na balkonu neće biti u prodaji. Broj ulaznica je ograničen, u prodaju je pušteno 700 ulaznica po ceni od 1.800 dinara.

Možete ih kupiti na blagajni Sava centra, u prodavnici „Jugoton“ ili na Eventim i Ticketline prodajnim mestima. U toku novembra očekuju se svirke i u Novom Sadu, Bečeju, Pančevu, Kragujevcu, Užicu, i drugim gradovima.

Ukoliko u subotu 23. novembra u 23h odete u KC GRAD imaćete priliku da prisustvujete nastupu čuvenog producenta i DJ-a iz Holandije za koga mnogi poznati svetski izvođači kažu da im je omiljeni. U pitanju je Legowelt live šou.

Deni Volfers za sebe kaže da je zaljubljenik u sintisajzere, SETI program, prizivanje duhova, vukove i zvezde, a sa vama će podeliti muziku za koju godinama traži adekvatan naziv i koju opisuje kao forest techno i electrospyjazzfunk. Podršku Deniju pružiće Schwabe i Le Chocolat Noir.

Nick Cave & The Bad Seeds Hala Tivoli (Ljubljana)

25.novembar Ljubitelji Nik Kejva će imati priliku da 25. novembra, sa početkom u 20h uživaju u koncertu povodom

promovisanja novog albuma pod nazivom Push The Sky Away. Nakon dvanaest godina Nik i The Bad Seeds se vraćaju u Ljubljanu, a ukoliko i vi želite da budete deo spektakla, karte za koncert možete uzeti po ceni od 39 eura preko Eventim sistema ili sajta muzika.hr.

1.400 dinara. Karte se prodaju na blagajni SKC-a i u Felix Shop-u.

Queen Real Tribute klub Fest

28.novembar

“Uvek nam je teško da izađemo na binu sa mislima da treba da predstavimo nešto toliko veliko, prepoznatljivo i nešto što je u velikoj meri obeležilo ovu planetu. Ali, sa tolikom ljubavlju prema Queen-u, sve prepreke padaju u vodu.

Velika je sreća raditi nešto što toliko voliš.“ Ukoliko ste i vi ljubitelji grupe Queen, ne propustite njihov tribute bend koji će nastupiti u klubu Fest 28. novembra. Početak je zakazan za 22h, a cena ulaznice je 400 dinara. Pored fenomenalnog vokala, podjednako dobrih muzičara, izvođenja najvećih hitova, neće vas razočarati ni vizuelni deo nastupa jer ćete imati priliku da se prisetite Fredijevog jedinstvenog načina odevanja.

Zabranjeno pušenje SKC

29.novembar

Promocija novog albuma pod nazivom Radovi na cesti (koji možete besplatno preuzeti na zvaničnoj stranici grupe Zabranjeno pušenje) dovodi ovu poznatu grupu u veliku salu SKC-a, 29. novembra sa početkom u 21h. Ulaznice po ceni od 1.000 dinara možete kupiti do 17. novembra. Od ponedeljka 18. novembra njihova cena će biti 1.200 dinara, a na sam dan koncerta

Najntiz KC GRAD

29.novembar

Najntiz Najts (1990) su večeri koje su posvećene alternativnoj muzici poslednje dekade dvadesetog veka. Ukoliko želite da se prisetite pesama koje ste nekada slušali na gramofonima i kasetofonima, 29. novembra u KC GRAD-u vas vraćaju u prošlost puštajući najbolje iz muzičke industrije devedesetih godina. Žurka počinje u 23h, a cena ulaznice je 250 dinara.

Mariza Sava centru

12.decembar

Najpopularnija portugalska fado pevačica se u okviru svetske turneje pod nazivom Mariza 2013. vraća pred beogradsku publiku 12. decembra. Koncert će se održati u Sava centru, a cena ulaznica će biti od 1.800 do 3.300 dinara i mogu se nabaviti na blagajni Sava centra, u prodavnici „Jugoton“ ili preko mreže Eventim.

Mariza trenutno radi na novom albumu koji bi trebalo da izađe do kraja godine, tako da postoji mogućnost da u Beogradu izvede neke nove pesme pored hitova poput „Rosa Branca“, „Meu Fado Meu“ i mnogih drugih.

nov

Najave filmova TOR: MRAČNI SVET THOR: THE DARK WORLD

4.

NOVEMBAR

Tor protiv Mračnih Elfova predvođenih od strane zlog i osvetnički nastrojenog Malekita!

Da li će svet biti ponovo bačen u tamu, sledeći događaje neposredno nakon onih opisanih u filmu “Osvetnici”?

KUMBA KHUMBA

7.

NOVEMBAR

U Kumbinom životu nije sve crno– belo! Rođen je sa samo polovinom pruga, pa ga njegovo krdo zbog neznanja i praznoverja izoluje. S novostečenim prijateljima zato kreće na put preko pustinje kako bi pronašao drevni vodopad na kojem je prema legendi prva zebra dobila svoje pruge.

Avantura koja ga tamo čeka veća je od svega što je mogao zamisliti!

l

12 septembar

PETI ČINILAC THE FIFTH ESTATE

14.

NOVEMBAR

Dramatični triler zasnovan na stvarnim događajima. Po knjizi koju su napisali Daniel Domscheit-Berg i Luke Harding. Priča o tome kako je Džulijan Asanž pokrenuo “Vikiliks”, saopštena kroz vizuru Danijela Domšajt-Berga, njegovog kolege i poštovaoca iz ranih dana.

Uspeh kontroverznog sajta, ostvaren gotovo preko noći, doneo je ogromnu slavu njegovim osnivačima. Kako je jačala njihova snaga, Danijel se sve više razilazio sa Asanžom, dovodeći u pitanje njegovu taktiku i etiku. Sukob dvojice prijatelja postao je sve otvoreniji, a njihove ideološke razlike zauvek su ih razdvojile.

Ipak, to nije sprečilo da njihove revolucionarne informacije u ogromnim količinama “procure” do svetskih medija.

vembar SAVETNIK THE COUNSELOR

21.

NOVEMBAR

KAPETAN FILIPS CAPTAIN PHILLIPS

14.

NOVEMBAR

Kapetan Filips je prikaz stvarnog događaja iz 2009 godine, kada su somalijski pirati oteli američki teretni brod Merks Alabama. Viđen kroz objektiv reditelja Pola Gringrasa, ovo je istovremeno uzbudljiv triler, ali i složeni portret različitih efekata globalizacije. Film se fokusira na odnos između kapetana broda, Ričarda Filipsa (Tom Henks) i vođe pitrata iz Somalije, Muse (Barkhard Abdi).

Advokat ulazi u svet visokog kriminala i trgovine drogom kako bi brzo i lako zaradio mnogo novca. Zaveden raskošnim životom i uzbuđenjem, on donosi odluke koje imaju nepovratne posledice ne samo po njega, već i ljude koji su mu bliski. Iako dobija dovoljno upozorenja o opasnostima puta kojim je krenuo, previše je arogantan da bi stao dok nije prekasno.

KERI CARRIE

21.

NOVEMBAR

Odbačena od strane svojih vršnjaka i zlostavljana od strane svoje labilne i duboko religiozne majke (Džulijan Mur), stidljiva devojka, Keri Vajt (Kloi Grej Morec) oslobađa svoje telekinetičke moci . Uz pomoć novootkrivenih moći, ona teroriše mali grad u kome živi. Film je baziran na istoimenom bestseleru Stivena Kinga.

Najave filmova

novembar

IGRE GLADI: LOV NA VATRU THE HUNGER GAMES: CATCHING FIRE

21.

NOVEMBAR

Nakon pobede na 74. Igrama gladi, Katniss Everdeen i Peeta Mellark se sigurno vraćaju kući. Međutim, pobeda znači da se moraju okrenuti i ostaviti svoju porodicu I prijatelje kako bi učestvovali na “Turneji pobede” po svim pokrajinama. Tokom turneje Katniss oseća pobunu koja tinja, ali Kapitol još uvek održava strogu kontrolu, dok predsednik Snow priprema nove, 75. Igre gladi – takmičenje koje bi moglo promeniti Panem zauvek.

PLAN BEKSTVA ESCAPE PLAN

28.

NOVEMBAR

Zatvorski projektant našao se iza rešetaka zatvora, u čijoj gradnji je učestvovao. Svo svoje znanje i umeće moraće da iskoristi kako bi uspeo da pobegne i pronađe onoga ko ga je zatočio.

l

14 septembar

BITKA GODINE BATTLE OF THE YEAR

28.

NOVEMBAR

Bitka godine je Olimpijada u brejk densu. To je turnir koji se održava svake godine i na kome učestvuju najbolje grupe iz celog sveta. Amerikanci nisu pobedili petnaest godina. Hip hop mogul iz Los Anđelesa želi da vrati svoju zemlju na sam vrh i za trenera svog tima angažuje prijatelja, bivšeg košarkaškog trenera.

Naoružan teorijom da pravi trener može od svakog tima da napravi šampione, oni okupljaju Tim Snova, najbolje B-bojse u zemlji. Na samo tri meseca do Bitke godine, od 12 talentovanih pojedinaca, moraju stvoriti tim koji pobeđuje.

EKOKALENDAR

NO VEM BAR

3.

DAN ČISTOG VAZDUHA

6.

DAN URBANIH REGIJA

9 1 6 . .

SVETSKI DA

N PRONALAZAČA

SVETSKI DAN TOLERANCIJE

7DA .

N

NAUKE

17.

DAN EKOLOŠKIH POKRETA

2D0AN . 27. 29.

DETETA

D A N B O R B E JA N A V A Ž R D Z U N DA PROTIV TRGOVINE OD KUPOVINE KRZNOM

Torta

sa DIY ukrasima

Nina Simonović

l

16 oktobar

Biskvit:

Švarcvald

l 7 jaja; l 250g šećera; l 1 vailin šećer; l 3 kašike ulja; l 100g brašna; l 60g kakao praha; l prašak za pecivo (na vrh noža)

Prvi fil (čokoladni ganaš): l 250ml slatke pavlake; l 100g tamne čokolade za kuvanje; l 100g mlečne čokolade; l 350g smrznutih višanja pa preko cele površine kore

Drugi fil: l 250ml slatke pavlake; l 2-3 kašike šećera u prahu; l 1 vanilin šećer; l 2-3 kašike maraskino likera ili rakije od višnje

Za ukrašavanje: l oko 250ml slatke pavlake; l komadići čokolade; l kandirane trešnje

Priprema

Kora: Belanca odvojite od žumanaca pa ih umutite u čvrst sneg postepeno dodajući 150g šećera. U međuvremenu umutite i žumanca sa preostalim šećerom i vanilin šećerom, a kada se dobro umute postepeno dodajte kašiku po kašiku ulja uz stalno mešanje.

U odvojenoj posudi prosejte brašno, kakao

prah i prašak za pecivo pa postepeno dodajte masi od žumanaca da postane jako gusto.

Ručno, varjačom, umešajte sneg od belanaca.

Izlijte smesu u kalup od 26cm i pecite u zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 40 minuta.

Bocnite čačkalicom da proverite da li je pečeno.

Dobro ohladite, pa presecite poprečno da se dobiju tri jednake kore.

Prvi fil: Slatku pavlaku zagrejte do ključanja pa prelijte preko izmrvljene čokolade. Mešajte dok se sva čokolada ne otopi, a krema postaje ujednačena. Ohladite fil dobro pre korišćenja.

Napunite sudoperu hladnom vodom pa u toj vodi držite šerpicu sa ganašom dok se ne ohladi, mešajući konstantno. Posle toga stavite je u frižider ili friz da se potpuno ohladi i malo stegne. Pre korišćenja je dobro umutiti.

Višnje očistite od košpica ukoliko ih imaju. Dobro ih rukama iscedite od sokova, a sokove sačuvajte za natapanje kora.

Drugi fil: Slatku pavlaku dobro umutite sa šećerom i vanilin šećerom, a na kraju umešajte liker od višanja.

Slaganje:Prvu koru dobro natopite sokom od višanja, ravnomerno poređajte oceđene višnje pa preko rasporedite čokoladni ganaš.

Poklopite sledećom korom pa i nju dobro natopite sokom od višanja. Namažite koru kremom od slatke pavlake, poklopite trećom korom pa i nju natopite sokom od višanja. Malo pritisnite dlanovima da se sve lepo ujedini. Tako pripremljenu tortu ostavite da se hladi barem jedan sat pa je dekorišite slatkom pavlakom, ribanom čokoladom i kandiranim trešnjama.

Prijatno!

Za zastavice potrebni su vam: l pak-papir (ili neki drugi šareni papir), l konac ili tanka satenska traka, l 2 štapića za ražnjiće l lepak za papir.

Isecite od pak-papira rombove

Rombove od pak-papira presavijte po dijagonali i zalepite oko konca/trake. Po želji ukrasite tufnicama, prugicama..( u ovom slučaju ja sam koristila lak za nokte)

l

18 oktobar

Vežite krajeve konca/trake oko štapića, što bliže vrhu.

Možete ubaciti koliko hoćete „zastavica“, sve je stvar volje i veličine torte

Sa zadnje s trane zalepit e natpis na 2 šta pića za ražn jiće i ostavite da se dobro os uši

Odštampajte željeni naziv, isecite i precrtajte na karton u boji. Zatim skalpelom pažljivo isecite

Mladi od ideje

l

20 septembar

Muffin Club Intervju i fotografije Sonja Lazukić

K

atarina Kubinjec je student završne godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Pored ljubavi prema prirodnim naukama ova devojka ima i jedan veoma neobičan hobi.

Svoje slobodno vreme odlučila je da “zasladi” pravljenjem i dekorisanjem, sve popularnijih mafina i drugih slatkiša. Sa Katarinom, devojkom na čelu tima “Muffin Club” smo razgovarali, a samo delić njene kreativnosti ilustrovan je na fotografijama koje slede.

Mladi od ideje

l

22 septembar

Mladi od ideje

Kako ste došli na ideju o formiranju “MuffinClub” radionice?

Sasvim spontano, nakon putovanja u inostranstvo, u periodu sumiranja utisaka i sanjarenju o mogućnosti nas mladih da se pored studija bavimo i nečim malo drugačijim, neobičnijim i kreativnijim, a slatkim i oku i srcu. Uz jasnu viziju, podršku i smelost za novi iskorak upustili smo se u ostvarenje naše čarobne radionice koja se nadograđuje svakim danom i podiže na jedan viši nivo, jer poštujući želje naših korisnika otvaraju nam se novi vidici i mogućnosti za još originalnijim idejama. Šta vam je inspiracija? Kako pronalazite nove ideje?

Inspiracija neobjašnjivo sama nadolazi.Nešto nas pokreće; da li su to osmesi, originalne poruke dragih osoba kojima ih poklanjamo ili neobične ideje koje predlažu naši sugrađani, a mi ih realizujemo kroz poklone u veoma ekskluzivnim, ručno izrađenim kutijama ili putem aranžiranja sweet table-ova (slatkih stolova) za razne prilike i značajne datume.

Koliko vam vremena treba za pripremu jednog slatkog stola?

Svaki slatki sto za nas je jedna posebna priča, kojoj se na samom početku uopšte ni ne nazire kraj. Pošto se zakazuju i po nekoliko meseci ranije, kroz naše svakodnevne dogovore se rađaju nove ideju koje dopunjuju celu priču i čine je jedinstvenom, a poznanstva koja stičemo, ostaju zauvek.

l

24 septembar

Da li nam možete otkriti koji je to slatkiš koji je neizostavan deo svakog slatkog stola?

Posebno ništa ne bismo izdvajali jer smatramo da sve ukomponovano u jednu celinu koja počevši od poslastica najrazličitijih ukusa, boja, aroma i mnoštva detalja, cveća, voća, fotografija zapravo čini posebnu priču koja po malo liči na najukusniju čaroliju...

Za kakve sve prilike ste aranžirali slatkiše?

Sve prilike za koje aranžiramo slatke stolove, jesu najvažniji momenti u životima naših sugradjana. Da li je to njihov svadbeni dan, kada požele da bude elegantan, svečan, neponovljiv, ili rodjendani naših najmladjih, kada sto postaje šaren, razigran, veseo, a opet svaki poseban na svoj način... Nezaboravne su i devojačke večeri, kada na šaljiv način pokušamo da ulepšamo samo veče budućoj mladi.

Kakvi su vaši planovi za budućnost?

Ne razmišljamo mnogo o tome unapred, jer se nove ideje uvek iznenada rađaju, a samim tim i mi proširujemo našu ponudu slatkiša, dekoracije, načinima postavljanja slatkog stola.

Pokušavamo da pratimo svetske trendove, kako bismo u našu svakodnevicu uneli malo svežine i novih ideja, kako bi i naše predstojeće praznične dane obeležili na jednostavan, ali veoma kreativan način. Pozitivni komentari i osmesi na vašim licima nam sve govore, a fotografije čuvaju sve posebne momente od zaborava...

Hrana

Solidarna Klopica

Inicijativa za pomoć ugroženim građanima

Teodora Kovrlija

Ukoliko se nađete u pekari ili prodavnici u kojoj je istaknut narandžasti plakar „Solidarna Klopica“, imaćete priliku da osim svog obroka, kupite obrok još nekome ko za to nema mogućnosti. Širenje ove humanitarne ideje putem društvenih mreža napreduje sve više i sve je veći broj objekata koji se u akciju uključio. Ako ste oduvek imali želju da pomognete ugroženima a niste znali kako, evo jednog od mogućih načina

Hrana

Odakle je potekla ideja za projekat "Solidarna Klopica"?

Ideju smo dobili od “uslovne kafe” koja je bila aktuelna u Italiji, međutim, u Srbiji je ljudima mnogo potrebnija hrana, pa smo upravo zato stvorili Solidarnu Klopicu. Napravili smo dobro poznati plakat Solidarne Klopice i išli u sve moguće pekare da pitamo za saradnju, pre svega u Beogradu, međutim, prva pekara priključena je tek u Subotici i čim smo to objavili na FB-u mediji i građani su pokazali veliko interesovanje, proširili vest o akciji i tako smo dobili i veći broj pekara.

Ko čini tim Solidarne klopice?

Naš tim ima 3 člana i to su: Igor Maksimović, Bogdan Jorgović-Pejić i Nina Miloš. Igor je zadužen za administrativne stvari i saradnje, Bogdan za održavanje akcije na Interentu (sociajlni mediji, web sajt i slično), dok sam ja zadužena za odnos sa medijima, širenje akcije u medijima, odnos sa objektima koji pružaju Solidarnu Klopicu, ljudima koji treba da kupe obrok i onima koji treba da preuzmu svoju Solidarnu Klopicu.

Kojim kanalima dolazite do solidarnih ljudi?

Preko medija i plakata koji lepimo po pekarama. Najuticajniji su definitivno mediji za širenje akcije i uključivanje novih objekata.

Na koji način obaveštavate ugrožene, poput ljudi koji žive na ulici i po prihvatilištima da je akcija namenjna njima?

Preko besplatnih novina 24 sata, preko be-

l

28 oktobar

Ideju smo dobili od “uslovne kafe” koja je bila aktuelna u Italiji, međutim, u Srbiji je ljudima mnogo potrebnija hrana

splatnih bilborda koje dobijemo po gradu, plakata koje pekare lepe na svoju radnju, saradnje sa Licem Ulice u kojoj su svi beskucnici, pa ih organizatori obaveste, imamo i daradnju sa Svratištima u BG, NS i NI. Kakav je odziv van Beograda?

Van Beograda je i počela zapravo i bilo je veoma teško uključiti pekare u Beogradu, a u tome nam je pomogla novinarka Lidija Radulović, uključivši 10 pekara, tezgi na pijaci, mlekara i slično. Dakle, van Beograda su uključeni Novi Sad, Niš, Subotica, Pirot, Kragujevac, Užice. Čak smo se proširili i na Makedoniju sa oko 10 pekara.

Da li je projekat ispunio sva vaša očekivanja?

Nije ispunio sva očekivanja, jer gladnih još ima, a ima i pekara koje se nisu uključile. Međutim, veoma smo zadovoljni trenutnim tokom

akcije, a konstantno primamo feedback od ljudi koji nas podržavaju i trudimo se da usvojimo sve dobre ideje i realizujemo.

Na facebook stranici Solidarne Klopice, možemo videti objave o ovoj humanitarnoj kampanji iz celog sveta. Kako je došlo do međunarodnog interesovanja?

Novinarka agencije France Press me je pozvala i uradili smo intervju. Kada su oni to objavili, ceo svet je nastavio da širi dalje, a onda je bilo lako. Dobre vesti se brzo šire.

Nega

Osnovno stanje suve kože je nedostatak ili loš kvalitet lipida.

Oštećen zaštitni sloj dovodi do smanjenja barijerne funkcije kože i povećanja gubitka vode

l

30 septembar

Pomozimo suvoj koži Snežena Tatljak Nikolić

V

etar, niske temperature i atmosferski pritisak su karakteristični za ovo godišnje doba, a upravo oni dovode do smanjene hidratacije kože i njenog sušenja. Tada koža postaje krta i ispucala i počinje da se ljuspa. Duži boravak u prostorijama sa suvim i vrućim vazduhom takođe dovodi do povećanog gubitka vlage kože. Veliki broj osoba ima suvu i dehidriranu kožu. Takva koža je veoma tanka, bez prirodne vlage i podložna stvaranju sitnih bora. Potrebno je obnoviti i očuvati njen hidrolipidni zaštitni sloj, a to znači nadoknaditi joj ono što joj nedostaje: masnoća i voda.

Karakteristike suve kože su hrapavost i zatezanje, često perutanje i ljuštenje, nedostatak prirodnog sjaja, smanjena elastičnost, pojava svraba, upala sa pojavom crvenila, plikova i pustula. Ova koža je izuzetno osetljiva na toplotu i hladnoću.

Uzroci pojave suve kože su različiti, a delimo ih na spoljašnje i unutrašnje. Najčešći spoljašnji uzrok je često kupanje (pranje) sa sapunima koji pomeraju slabo kiseli pH vrednost kože ka baznom. To dovodi do gubljenja masnih komponenata zaštitnog sloja kože i otvaranja prostora za prodor stranih čestica iz spoljašnje sredine i pojavu infekcija. Loša ishrana (nedostatak esencijalnih amino kiselina i vitamina) i sredina (suv vazduh, vetar, hladnoća) takođe dovode do isušivanja kože. Unutrašnji uzroci su nasledni faktori, alergijske bolesti (astma, polenska kijavica), bolesti jetre i bubrega, hormonski disbalans, dijabetes, neurodermatitis, ali i samo biološko starenje kože koje vremenom slabi njen hidrolipidni zaštitni sloj.

Osnovno stanje suve kože je nedostatak lipida ili loš kvalitet lipida (najčešće nasledni faktor) hidrolipidnog zaštitnog sloja kože. Oštećen zaštitni sloj dovodi do smanjenja barijerne funkcije kože i povećanja transepidermalnog gubitka vode (TEGV). Nedostatak prirodnog faktora vlaženja (NMF - Natural Moisturizing Factor) koji

Nega se nalazi u epidermu kože, prouzrokuje smanjenu sposobnost kože da vezuje vodu ili pak da je u većoj meri otpušta. Posledica toga je dehidrirana, suva koža.

Suva koža je tip kože, dok dehidrirana koža (isušena koža) je stanje kože koje se može javiti kod svih tipova kože (masne, aknozne, mešovite). Uzroci dehidrirane kože su isti kao i oni koji dovode do pojave suve kože, a to su niska vlažnost vazduha, vetar, hladnoća, sunce, često pranje i korišćenje baznih sapuna ili abrazovnih supstanci, upotreba neadekvatnih preparata za negu, nepravilna ishrana... i td.

Postoji i termin osetljiva koža (nezavisno od tipa kože). Osetljiva koža je koža koja reaguje vrlo burno, a prema stepenu osetljivosti može biti osetljiva koža, netolerantna koža i koža sklona alergijama. Osetljiva koža je ona koja pecka, zateže, osetljiva je na vetar i hladnoću, na uobičajene kozmetičke proizvode za negu, na tvrdu vodu. Netolerantna koža je crvena, zategnuta, pecka, ljušti se, ne smiruje se pri upotrebi uobičajenih kozmetičkih proizvoda za negu. Koža sklona alergijama je sklona alergijskim reakcijama koje se javljaju zbog korišćenja neadekvatnih kozmetičkih preparata, a posledica su ekcem i urtikarija.

Postoji više tipova suve kože. To su osetljiva i isušena koža (osećaj zategnutosti, na suncu srveni), suva i vrlo suva koža (osećaj žarenja, ispucala koža), netolerantna suva koža (pojava ekcema, rosacea), nadražena koža i suva koža sa osećajem svraba (atopijska koža) (crvenilo, svrab, osip).

Nega suve kože se sastoji u korišćenju preparata koji treba da nadoknade izgubljene lipide oštećenog hidrolipidnog zaštitnog sloja i izgubljenu vodu zbog nedostatka faktora vlaženja u

l

32 septembar

Oko 100 miliona ljudi ima problem osetljive kože. Svaka treća osoba tvrdi da ima osetljivu kožu. 66% onih koji tvrde da imaju osetljivu kožu pati i od neke kožne bolesti. Ova pojava pogađa i muškarce. To su podaci koje je iznela grupa za epidemiološka istraživanja Pierr Fabre (Laboratoires dermatologiques Avéne, Paris) na populaciji od 285 miliona ljudi.

ćelijama epiderma.

Postoje dve vrste lipida koje treba nadoknaditi i poboljšati kvalitet hidrolipidnog sloja, a to su okluzivni lipidi i penetrirajući (upijajući) lipidi. Prvi imaju zadatak da na površini kože stvore okluzivni (nepropustljiv) film i spreče dalje gubljenje vode iz ćelija epiderma. Oni se obično nalaze u preparatima za noćnu negu kože i tu spadaju: zasićene masne kiseline (stearinska, palmitinska, miristinska), zasićeni masni alkoholi, lano-

Postoji više tipova suve kože. l osetljiva i isušena koža (osećaj zategnutosti, na suncu crveni), l suva i vrlo suva koža (osećaj žarenja, ispucala koža), l netolerantna suva koža (pojava ekcema, rosacea), l nadražena koža i suva koža sa osećajem svraba (atopijska koža) (crvenilo, svrab, osip)

lin, lanolinski alkohol, prirodni voskovi (pčelinji, karnauba, kandelila), sintetski voskovi, steroli.

Polusintetski estri (decil alkohol, izopropilmirista, izopropilpalmitat i dr.) i silikonska ulja (dimetikon, ciklometikon) stvaraju neokluzivan film koji mnogo bolje prija koži i čini je mekanom i elastičnom.

Druga grupa lipida su oni koji penetriraju kroz kožu i smanjuju osećaj zategnutosti, svojstven suvoj koži. Oni obično ulaze u sastav prepara-

ta za dnevnu negu, a tu spadaju biljna ulja koja sadrže veći procenat nezasićene masne kiseline kao što je oleinska kiselina. To je ulje jojobe, avokada, koštica kajsije, ulje slatkog badema, kikirikijevo ulje, maslinovo ulje, ulja semena grožđa, čileanske maline, burutija, ploda divlje ruže, lešnika. Izuzetno su dobra ulja žutog noćurka i boraga koja sadrže visoki procenat γ-linolne kiseline koja ulazi u sastav ceramida, a one poboljšavaju barijernu funkciju kože i sma-

Nega Postoje saveti njuju transepidermalnu gubitak vode. za negu suve kože koje Humektansi ili kozmetički ovlaživači su supstance koje imaju sposobnost da povećaju kapreporučuju svi pacitet stratum corneuma (zadnjeg sloja epiderdermatolozi ma) za vezivanjem vode. Najčešće se koriste glicerol, propilenglikol i polietilenglikoli (PEG). l za umivanje, pranje i tuširanje treba koristiti Poboljšanje prirodnog faktora vlaženja (NMF) mlaku (ne vrelu) vodu; ne tuširati se duže od postiže se preparatima sa kozmetički aktiv5-10 minuta, kupke izbegavati jer duži konnim supstancama (KAS) kao što su: mlečna takt sa vodom dovodi do dodatnog isušivakiselina i natrijum laktat, natrijum pirolidonnja kože, karbonska kiselina, urea, hijaluronska kiselina i natrijum hijaluronat, amino kil koristiti blaga sredstva za čišćenje kože i ulja seline. Ove supstance imaju veliku moza kupanje i tuširanje a ne sapune, gućnost vezivanja vode za sebe čime se omogućava zadržavanje vode u l ne trljati peškirom kožu već vodu samo upiti epidermu kože. Takođe se u koztapkanjem peškira po koži, metičkim preparatima za suvu kožu koriste i kolagen, elastin, l posle kupanja obavezno nanositi preparat za biljni ekstrakti, vitamini C, E i A, negu kože i to najmanje dva puta dnevno, pantenol, ά-bisabolol, AHA preparat treba da sadrži hidrantne sastojke kiseline, termalne vode. i lipide kako bi se smanjio transepidermalni Važno je istaći prirodne gubitak vlage, emulgatore koje treba koristiti u preparatima za l pravilna ishrana: unošenje esencijalnih amisuvu i osetljivu kožu, koji no kiselina (omega 3, riba, lanena i riblja prilikom primene preulja-jedna kašika dnevno), vode (oko 2 litre parata otpuštaju vodu dnevno), maslinovog ulja u salati, vitamina A i dodatno hidriraju (bundeva, krompir, šargarepa-jedna dnevno), kožu. Ovi previtamina C , vitamina E (badem, spanać, parati su bez blitva, borovnica, maslina...), voće i poPoboljšanje prirodnog faktora konzervansa vće bogato antioksidantima, vlaženja (NMF) postiže se i obavezno preparatima sa kozmetički se testiraju l ostaviti pušenje, aktivnim supstancama (KAS) na osetljikao što su: mlečna kiselina vost i irital ne izlagati se UV zracima ili koristiti i natrijum laktat, natrijum ciju kože. preparate za dnevnu zaštitu, ne izlapirolidonkarbonska kiselina, gati se vetru. urea, hijaluronska kiselina i natrijum hijaluronat, amino kiseline

l

34 septembar

Izbor kozmetičkih preparata za suvu kožu n Veliki izbor preparata za suvu kožu imaju farmaceutske kuće kao što su La Roche-posay, Eucerin, Avéne, A-Derma, Bioderm, Dr. Wolff, SebaMed i druge. Obično su to ulja i gelovi za tuširanje, penušavi gelovi za čišćenje lica, mleka za skidanje šminke i čišćenje lica, nealkalni sapuni, losioni za pranje lica i tela, zatim losioni, ulja, mleka i kreme za dnevnu i noćnu negu svih tipova suve kože, kao i preparati sa UV zaštitom. Ovo su tzv. dermokozmetički preparati i za njihov izbor najbolje je posavetovati se sa stručnjakom (dermatologom ili farmaceutom u apoteci). n Svetski trend je vraćanje na prirodne supstance, pa izbor može biti i prirodna/organska kozmetika. Ona ne sadrži mirise, boje i konzervanse koji mogu da iritiraju, a sadrži prirodna ulja koja pomažu hidrataciji suve kože. Najveći izbor na našem tržištu nude kozmetičke kuće Lavera, Olivella ili Logona. n Apotekarska ustanova Beograd takođe u svojim apotekama nudi proizvode za suvu kožu kao što su Pharmaskin bademovo mleko za čišćenje lica, koje sadrži bademovo ulje, pa je koža lica nakon čišćenja meka i elastična, Pharmaskin losion sa ekstraktima kamilice i hrasta za suvu i osetljivu kožu, kremovi iz kolekcija Pharmasens i Pharmaskin ili iz medicinske kolekcije kremova za dnevnu i noćnu negu suve kože. Oni sadrže ekstrakt aloa vere, ulje žutog noćurka, ceramide i vitamine A i E.

Prirodne maske za suvu i dehidriranu kožu

1.

Pomešati pola zrele banane sa jogurtom i kašičicom meda. Dodati nekoliko kapi bademovog ulja. Naneti masku na očišćeno lice i držati je dvadesetak minuta, a potom isprati mlakom vodom.

2.

Oljuštiti jedan zreli avocado, viljuškom ili blenderom napraviti pire, dodati malo kravljeg sira i veoma malo mleka. Posle dvadesetak minuta stajanja na licu isprati mlakom vodom.

3.

Tri do četiri kašičice svežeg kravljeg sira pomešati sa jogurtom i kašičicom meda da se dobije pastozna masa koju treba naneti na očišćeno lice. Posle dvadesetak minuta stajanja na koži isprati mlakom vodom.

4.

U skuvanu izgnječenu šargarepu dodati pola izgnječenog zrelog avokada i kašičicu maslinovog nerafiniranog ulja. Maska treba da deluje 15 minuta.

Životni stil

Nina Simonović

Audrey Hepburn

Magija koja i dalje živi

36

l

oktobar

Fotografije: Pinterest, Google.com

Životni stil

S

ećaju je se po njenom senzibilitetu, inteligenciji i humanosti.

Sve to vuče korene daleko pre njenog rođenja i karijere, do visoko obrazovanih i multinacionalnih predaka. Oni su joj pružili odličnu potporu za izgradnju jedinstvene ličnosti, a Audrey je to iskoristila na najbolji mogući način.

Rođena je 4. maja 1929. u Belgiji. Već sa 5 godina se odvaja od porodice zbog internata u Engleskoj, gde je počela da uzima časove baleta. Otuda i njena velika ljubav prema muzici, plesu i sva ona gracioznost u njenom držanju.

Odlazak oca u detinjstvu nazivala je najvećom tragedijom svog života. Smatra je većom i od svega onoga što je, kao tinejdžerka, preživela sa majkom u II svetskom ratu. Usled hroničnog nedostatka hrane i čaja tokom ratnih godina, Audrey je bolovala od neuhranjenosti, astme i anemije, što je ostavilo dugoročne posledice kojih se nije mogla osloboditi do kraja života. To je nije sprečilo da napreduje u plesu i postane vrhunska balerina. Nastupala je u dobrotvorne svrhe i na taj način prikupljala novac za one kojima je bio potrebniji, a svojoj porodici je pomagala držeći privatne časove baleta. Tajno je prenosila i poruke francuskom pokretu otpora. Sve ono što je videla i preživela za vreme rata, ostavilo je traga na njoj i okrenulo ju je humanitarnom radu u UNICEF-u u kasnijem periodu života.

Kraj rata je dočekala sa majkom u Holandiji, na svoj 16. rođendan. Uprkos teškom zdravstvenom stanju, oslobođenje je videla kao priliku da nastavi da prati svoje snove i još više se posvetila plesu i marljivom radu na sebi. Primljena je u baletsku školu Sonje Gaskel, gde je tri godine usavršavala balet, moderan džez i

l

38 oktobar

Već sa 5 godina se odvaja od porodice zbog internata u Engleskoj, gde je počela da uzima časove baleta. Otuda i njena velika ljubav prema muzici, plesu i sva ona gracioznost u njenom držanju avangardnu koreografiju.

1948. godine dobija stipendiju za prestižnu baletsku školu Mari Lambert u Londonu. Seli se za London s majkom, u nadi da će konačno postati prima balerina. Međutim, da bi obezbedila sebi nešto novca počinje vikendom da radi kao foto-model i brzo shvata da ima prirodni talenat za to. Prolazi audiciju za mjuzikal High Button Shoes, u kome ima samo jednu rečenicu: „Have they all gone?“. Ta jedna rečenica je ne sprečava da iskaže svoj talent u 291 prikazivanju mjuzikla. Biva primećena, što joj otvara dalja vrata za mnogo veće uloge... nastavak u sledećem broju

Online špartanje

Teodora Kovrlija

Chiselle Lim je youtube kanal poznate blogerke(thechrisellefactor) i stilistkinje. Njene video snimke volim zato što su kratki, inspirativni i odličan vodič kroz sezonske trendove. Chiselle će vam pokazati kako iz pojedinih komada možete izvući maksimum i kako da uspešno stilizujete jednostavne stvari na milion različitih načina.

l

40 septembar

Makeup&more je jedan od prvih makeup blogova koji sam počela da pratim. Odlične fotografije, iskreni utisci o proizvodima i pregledan sajt dovoljni su razlozi da često kliknem na ovu adresu.

Uz to, Zlatana, devojka koja stoji iza ovog bloga, aktivno prati novitete u svetu kozmetike pa ćete konstantno biti obavešteni o novim proizvodima, ali i o akcijama i popustima po parfimerijama i drogerijama.

Peachfork je sajt na kome možete čitati aktuelne recenzije albuma, intervjue sa omiljenim izvođačima- ukratko, sve ono što vas kao ljubitelja muzike može zanimati.

The classy cubicle je sajt koji će biti od velike koristi svim devojkama i uopšte damama koje svako jutro imaju problem šta da obuku na posao. Pregršt dobrih, klasičih kombinacija u kojima ćete izgledati profesionalno i samouvereno.

Kiel James Patrick je sajt brenda koji pravi klasične komade nakita, torbi i drugih detalja inspirisanih nautičkim stilom, Novom Engleskom i tradicijom.

Fotografije su pravo uživanje za sva čula. Lifestyle koji prodaju zajedno sa prozvodima je okrenut tradiciji i kvalitetnim materijalima sa retro prozvukom. Podržavaju lokalnu zajednicu i svi proizvodi su nastali u SAD.

Iz drugog ugla

Reklame za parfeme Minja Cvetković

U

prošlom broju smo pričali o uticaju koji reklame imaju na potrošače. Danas nećemo analizirati jednu reklamu, već ću vas putem nekoliko primera provesti kroz način na koji se reklamiraju parfemi, njihove zajedničke karakteristike i marketinške trikove koji koriste da bi zadobili vašu pažnju.

Pre svega, kao i kada je reč o bilo kojoj drugoj reklami, osnovna funkcija jeste prodavanje proizvoda, ali da bismo poželeli da kupimo određeni parfem mora nas privući i životni stil koji ona prodaje. Moramo se poistovetiti u toj meri da pomislimo kako je taj miris napravljen samo za nas, da upravo on odgovara našim karakteristikama ili onome kako bi smo želeli da nas drugi vide.

Kako većina reklama za parfeme ne sadrži u

l

42 oktobar

sebi opis sastojaka i mirisa, često se nesvesno identifikujemo sa modelom koji parfem reklamira, načinom na koji je našminkana, obučena, izgledom bočice, pa čak i nazivom parfema i fontom kojim je ono napisano. Tako će, često, osobe koje preferiraju jače mirise i sebe doživljavaju kao samouverene, samostalne, tajanstvene i senzualne, privući reklama na kojoj dominiraju tamnije boje, glamurozno obučen model sa istaknutijom šminkom i u pozi koja govori da zna šta želi, čak iako im nisu poznate glavne note koje dominiraju u parfemu. Ovo se dešava zbog asocijacije da ovako predstavljen parfem mora mirisati jače nego neki na čijoj reklami preovladavaju pastelne nijanse i model koji je mladalački, razigrano odeven.

Istina, reklama nas neće navesti da kupimo parfem ako nam se miris ne dopada, ali dobra reklama, odnosno, naše uspešno poistovećivanje sa njom značajno povećava šanse da ćemo upravo taj parfem testirati sledećeg puta kada se nađemo u parfimeriji.

Druga bitna stvar jeste naše memorisanje reklame. Svakako da ćemo brže i lakše zapamtiti parfem koji iza sebe ima dobro osmišljenu reklamnu kampanju koja se emitovala na televiziji, promovisala na bilbordima i u časopisima.

U poslednje vreme aktuelan je još jedan trend u kozmetičkoj idnustriji i reklamiranju parfema. Ne

Muškarci se češće prikazuju na svedeniji način, u odelu ili kežual izdanjima koji ne ističu seksualnost, već pre lifestyle, radno mesto ili sportsku aktivnost, sa kojima je muškarcima lakše da se poistovete, dok su za žene „rezervisane“ teme poput erotičnosti, seksepila, glamura, ljubavi i mode

Slavna ličnost je najčešće prikazana sa leve strane, a parfem koji reklamira s desne i to u donjem ćošku. Razlog za ovo jeste što vam upravo ovaj deo strane, kada listate magazin, najlakše „upada u oči“

l

44 oktobar

samo da mnoge poznate ličnosti imaju mirise u čijem su kreiranju učestvovale, nego i učestvuju u reklamiranju onih kultnih, nama dobro poznatih.

Ova vrsta promovisanja ima nekoliko prednosti.

Na prvom mestu je činjenica da nam reklama u kojoj se pojavljuje poznata glumica ili pevačica brže i na duže staze privlači pažnju. Druga prednost jeste kredibilitet i garancija. Ljudi često smatraju da činjenica da neka zvezda promoviše određeni proizvod, u ovom slučaju parfem, znači i da su veće šanse da taj parfem bude dobar.

Treća se tiče same kompanije koja više profitira kada proizvod reklamira poznata ličnost zbog prethodne dve prednosti koje utiču na veću potražnju i bolju prodaju baš tog parfema.

Postoji još nekoliko trikova kojima se marketinške agencije trude da privuku vašu pažnju.

Jedan od njih je zapažen posebno kada se radi o parfemima sa potpisom poznatih. Slavna ličnost je najčešće prikazana sa leve strane, a parfem koji reklamira s desne i to u donjem ćošku. Razlog za ovo jeste što vam upravo ovaj deo strane, kada listate magazin, najlakše „upada u oči“ i zbog toga je ekonomski najatraktivniji.

Kada gledate reklamu na bilbordu, na primer, upravo taj ćošak u kome se nalaze bočica parfema i njegovo ime najviše odskače od ostatka kompozicije i opet momentalno privlači pogled.

Drugi trik se tiče imena parfema u čijem su stvaranju učestvovali poznati. Tako će, često, taj parfem nositi ime te osobe, na primer, Halle by Halle Berry ili Eva by Eva Longoria, sa ciljem da nam poruči da ne samo da one uživaju u tom mirisu, već su učestvovale i u njegovom pravljenju. Kao što slikar potpisuje svoju sliku tako i one potpisuju svoje „umetničko“ delo. Ukoliko smo fan neke zvezde radije ćemo se odlučiti da probamo parfem u čijem je stvaranju učestvovala.

Još jedna bitna stvar jesu erotične predstave

na reklamama za parfeme, bilo u vidu obnaženosti modela, provokativne poze ili odeće koja otkriva više nego što bi možda trebalo (setite se samo reklame za Tom Ford parfem).

Ono što je naročito zanimljivo jeste da su poslednja istraživanja pokazala da potrošači ne reaguju dobro na predstave obnaženog muškarca na reklami za parfeme. Ovakvi parfemi se nisu najuspešnije prodavali.

Muškarci se češće prikazuju na svedeniji način, u odelu ili kežual izdanjima koji ne ističu seksualnost, već pre lifestyle, radno mesto ili sportsku aktivnost, sa kojima je muškarcima lakše da se poistovete, dok su za žene „rezervisane“ teme poput erotičnosti, seksepila, glamura, ljubavi i mode.

Spomenuta reklama za Tom Ford parfem je na kontroverzan način spojila oba – naizgled uspešnog muškarca u odelu i glamuroznu i seksi žensku osobu koja parfem drži na provokativni način, na mestu sa kog će svaki muškarac jedva dočekati da ga uzme.

GMO

Ekologija

istine

l

46 oktobar

zablude

U poslednje vreme u medijima se govori o promeni aktuelnog zakona o genetski modifikovanim organizmima.

Trenutno je na snazi zakon iz 2009. koji zabranjuje promet i proizvodnju GM organizama, a poljoprivrednicima koji se o zakon ogluše namenjene su nov~ane kazne.

V

Teodora Kovrlija

eliki broj medija temi pristupa senzacionalistički. Političari, ministri i poslanici daju šture i kontradiktorne informacije, stručna javnost je podeljenog mišljenja, a građani u celoj toj situaciji ostaju zbunjeni i nedovoljno informisani.

Kao i većina tema koje se najednom aktuelizuju, u početku se digne velika prašina, javnost se aktivira a onda se sve naletom novih vesti polako zaboravi, stavi u drugi plan i ustupi mesto nekoj drugoj „zapaljivoj priči“. Takvih primera je bilo nebrojeno u prošlosti, a jedan od svežih je i afera sa aflatoksinom koja je počela burno, a završila se tiho i neslavno.

Podsetićemo, nakon što je utvrđeno da mle-

ko i mlečni proizvodi sadrže veću količinu aflatoksina od dozvoljene, prag tolerancije aflatoksina je naprasno podignut i problem je instant rešen. Ubrzo nakon tog događaja, u javnosti su se pojavili propagandni spotovi sa javnim ličnostima koje bez straha konzumiraju, do juče veoma opasno mleko koje je to najednom prestalo biti promenom sanitarnih propisa.

Da li treba da očekujemo da će se priča sa GMO slično završiti?

Nakon burnih reakcija građana, nevladinih organizacija i organizacija Zelenih koji su jednom trenutku svi bili saglasni oko toga da se treba pobuniti protiv GMO, vrhunac zajedničke akcije i angažmana je splasnuo nakon nekoliko medijskih objava da će zakon još neko vreme biti „na čekanju“.

Na moga pitanja ponovo nismo dobili odgovore.

Jedno od njih je kako je moguće da ministar poljoprivrede izjavi da građani već uveliko možda jedu gmo proizvode, ako znamo da je to protivno aktuelnom zakonu? Za početak čija je odgovornost to što je moguće kršiti zakone a da država tome nemo svedoči? Kako je mogu-

Ekologija će da se niko ne oseća odgovornim za trenutnu situaciju?

Pretpostavlja se da su GM proizvodi uveliko u našem lancu ishrane jer su poljoprivrednici (ne svi) hranili stoku GM kukurozom i sojom, čije je seme ilegalno uvezeno iz Rumunije. O tome, kao i o uvozu mesa iz Južne Amerike i Argentine koje je sumnjivim kanalima ušlo u našu zemlju preko Kosova se već duže vreme govori ali bez adekvatnog raspleta ili sankcija zbog kršenja zakona.

Građani tradicionalno sumnjaju u naše labaratorije i institucije koje se bave kontrolom kvaliteta proizvoda, a postoji i opravdano veliki strah od korupcije.

Da se ovaj krug nikako ne zatvara pokazuju i oprečne izjave odgovornih ljudi koji često menjaju tabore i u jednom trenutku su ljutiti protivnici neproverene GM hrane, a već sledećeg su stava da je GM hrana naša realnost, naša šansa i obmanjuju javnost izjavama kako je promena zakona u našem interesu.

Istovremeno, to su ljudi koji govore kako je i organska hrana naša budućnost, a i laici znaju da ta dva pojma nikako ne idu zajedno. Poznato je da se polen GM biljaka prenosi pomoću vetra, ptica i slično i da lako može dospeti na njive na kojima se proizvodi konvencionalana ili organska hrana koja bi na taj način bila kontaminirana. Uslovi za proizvodnju organske hrane su striktni i zna se da zemljište na kome se gaji organsko seme mora da bude i fizički udaljeno od parcela na kojima se gaji GM seme zbog straha od zagađenja.

Takođe, bitno je reći da zemljište na kome je ranije gajeno GM seme, postaje nepogodno i neplodno za gajenje bilo kakvog drugog semena koje nije GM.

l

48 oktobar

Dakle, ukoliko želimo da se Srbija na evropskom tržištu ponudi kao proizvođač organske hrane, nema razloga zašto bi dozvolili proizvodnju GM biljaka koje bi ovu opciju učinile teško ostvarivom u praksi.

Govori se i o uslovima koje postavlja Evropska Unija i STO, ali ukoliko malo bolje istražite videćete da postoje zemlje unutar EU, kao i zemlje koje su se pridružile STO koje su odlučne u tome da ne žele GM proizvode u svojim zemljama. Naša pozicija nije idealna, ali ukoliko postoje odgovorni političari, trebalo bi da budu svesni koliko je značajno pregovarati sa stranim partnerima umesto ćutke pristajati na sve uslove.

Šta je to što nas toliko plaši kod GM organizama?

Za početak, iako su u SAD ovi proizvodi već godinama u upotrebi, ne postoji saglasnost naučnika da je ovakva hrana bezopasna za ljudsku ishranu.

Kompanije koje proizvde GM seme, su vremenom do te mere ojačale i proširile svoj uticaj da se procenjuje da imaju veći uticaj na svetskom nivou od mnogih država.

Rizici vezani za gajenje genetski modifikovanih biljaka još nisu u potpunosti poznati i do detalja razjašnjeni. Prilikom nastanka ovakvih organizama česte su mutacije i neželjene trajne promene na genima koje kasnije mogu da izazovu stvaranje opasnih toksina, alergena i

drugih materija koje ranije nisu bile prisutne u organizmu, i ne zna se zna kako deluju.

Dok se za nove lekove vrše ispitivanja koja traju i po deset ili petnaest godina, za nove genetski modifikovane organizme ispitivanja traju oko tri meseca pa se, ako je u tom periodu bilo sve u redu, oni puštaju u promet iako se zna da mutacije, mogu krenuti i posle više godina ili u određenim uslovima koje nije moguće u startu predvideti.

Istraživanja koja su vršena kako bi se utvrdio uticaj ovih organizama na ljudsko zdravlje su se neretko završavala fijaskom. Naučnici koji su pokušavali da ukažu na moguće štetne posledice konzumiranja ovako proizvedene hrane koja će imati uticaj na buduće generacije, često su izlagani neprijatnostima, njihove karijere su dovođene u pitanje, istraživanja diskreditovana, sredstva za istraživanja povlačena kako bi se eksperimenti prekinuli, podaci su nestajali, a bilo je i pokušaja fizičkog zastrašivanja.

Kao posledica svega ovoga, nije bilo lako doći do relevantnih informacija, a paralelno sa ovim distrakcijama novinari su neretko otkrivali slučajeve korupcije i mita.

Istovremeno, javnosti su prezentirana kompanijska istraživanja koja su svesno zanemarivala bitne činjenice. To ne iznenađuje kad se ima u vidu da su istraživanja vršile kompanije koje proizvode ovakve organizme.

Jedno od poslednjih nezavisnih istraživanja koja su uspela da pokažu javnosti da hrana koju proizvode kompanije, tvorci gmo, nije tako bezopana kakvom je predstavljaju, je istraživanje koje je trajallo dve godine i sprovodio ga je tim naučnika sa francuskog univerziteta Kan (Caen) predvođen profesorom molekularne biologije dr Žilom Erikom Seralinijem (Gilles-Eric Séralini). (2012. godine)

Ekologija

Autori su dokazali da glifosat, koji se nalazi u Monsantovom herbicidu Raundap, sprečava prirodno izbacivanje otrova iz ljudskog organizma. što može izazvati gastrointestinalne poremećaje, dijabetes, bolesti srca, neplodnost, rak i Alchajmerovu bolest Rezultati istraživanja su objavljeni u naučnom časopisu „Food and Chemical Toxicology“.

Tim je ispitivao efekte Monsantovog kukuruza NK603 (MON-00603-6) i Monsantovog herbicida Raundap.

Ovim eksperimentom su ispitivane promene na pacovima koji su konzumirali ovaj GM kukuruz. U datom periodu 80% životinja je dobilo tumore i uginulo od njih. U pitanju je vremenski period od dve godine, koliko je životni vek pacova. Ovo posebno zabrinjava kada se uzme da se ljudski DNK veoma malo razlikuje od DNK pacova pa su zato pacovi idealni kandidati za ovakva istraživanja.

Nakon objave rada se EFSA (European Food Safety Authority) oglasila i osporila metodologiju Seralinijevog eksperimenta, iz čega je izvela zaključak da rezultati eksperimenta nisu validni, odnosno da je NK603 kukuruz bezopasan, pa je kukuruz ostao u upotrebi u EU. Ovo ne iznenađuje previše ako se ima u vidu da je tri godine ranije EFSA organizovala panel stručnjaka koji su, na osnovu eksperimentalnih podataka dobijenih iz laboratorija Monsanta,

l

50 oktobar

zaključili da je navedeni NK603 kukuruz bezopasan pa je preporučen za upotrebu u EU. Međutim, nakon što se javnost pobunila, saznalo se da je jedan broj članova pomenutog panela, a i članova EFSA, u sukobu interesa, odnosno da su direktno ili indirektno bili na nekom od platnih spiskova Monsanta i drugih biotehnoloških kompanija.

Nakon objavljivanja razultata istraživanja Rusija i Francuska su zabranile gajenje, uvoz i korišćenje GM kukuruza u svojim zemljama.

Ove godine, 18. aprila izašao je u naučnom časopisu ''Biosemiotic Entropy: Disorder, Disease, and Mortality'' članak Antoni Samsela (Anthony Samsel) i Stefani Senef (Stephanie Seneff) sa MIT - USA, koji se na neki način nadovezuje na rad profesora Seralinija. glifosat, koji se nalazi u Monsantovom herbicidu Raundap, sprečava prirodno izbacivanje otrova iz ljudskog organizma. Posledice ovakvog dejstva glifosata dovode do različitih poremećaja u organizmu koje mogu izazvati gastrointestinalne poremećaje, dijabetes, bolesti srca, neplodnost, rak i Alchajmerovu bolest.

Druge podledice GMO mutacija Nepredvidljivo ponašanja GM organizama ne mogu da poreknu ni tvorci ovih organizama.

Osim gena, koji ih čine otpornim na herbicide, u GM biljke se ugrađuju i drugi geni, na primer bakterijski gen, pomoću koga biljke mogu da stvore otrov koji će ih braniti od štetnih insekata, ili gen koji utiče da se rast biljke poveća, gen koji će joj omogućiti da duže opstane sveža isl. Često se prave kombinacije gena koje bi u prirodi bilo nemoguće sjediniti. Tako je u paradajz ubačen gen arktičke ribe Iverak kako bi se sprečilo njegovo smrzavanje. Posledice ovakvih jedinjenja gena nije lako predvideti.

Uprkos uveravanjima naučnika koji proizode GM proizvode, kako će ovakva hrana rešiti probleme gladi u svetu, u praksi se pokazalo da je upravo suprotno. Ova hrana osim što ima nepoznat uticaj na ljudski organizam utvrđeno je da je ima manje hranljivih materija u odnosu na konvencionalno proizvedenu hranu.

Takođe, uzgajanje GM hrane ima trajne posledice po zemlju koja nakon GM semena postaje

neplodna i nepogodna za sejanje bilo kog drugog semena koje nije GM. Genetski modifikovana kultura postala je ustvari ''super korov'' koji ne dozvoljava drugim biljkama da rastu gde je on uzgajan. Biolozi dokazuju da će, ako se nastavi sa gajenjem samo GM biljaka koje su otporne na herbicide, doći do osiromašenja biljnog i životinjskog sveta. Na njivama koje su tretirane herbicidima bi tada uspevale samo GM biljke dok bi sav ostali biljni svet, a time i prateći životinjski, nestao. Nastale bi se tzv. sterilne njive, ili - zeleni asfalt.

Da stvari kao i uvek, nisu crno-bele pokazuju primeri koji nam ukazuju na korisnu stranu GM inženjeringa.

Poseban interes naučnika privukle su biljke i mikroorganizmi koji imaju sposobnost da upijaju i prerađuju otrovne materije iz zemljišta, takozvani čistači. Takve biljke se genetski modifikuju da bi mogle da uništavaju što veću količinu otrovnih materija.

Na primer GM suncokret može da upija i prerađuje olovo iz zemljišta, dok neke vrste GM bakterija razgrađuju radioaktivne supstance.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu radi se na projektu GM uročnjaka (arabidopsis), biljke čije se seme iz helikoptera poseje po minskom polju, pa one biljke koje se nalaze iznad mine postaju tamnosmeđe, dok su ostale zelene.

U sledećem broju pročitajte nastavak teksta.

Između ostalog: kako je sve počelo - patentiranje gm semena i GMO u Srbiji.

Ekologija

l

52 septembar

I šupa može biti

eko objekat Tekst: Svetlana Divljakov

U Velikoj Britaniji se već sedam godina za redom održava takmičenje „Shed of the year“, tj izbor za najbolju šupu godine. Šupe koje konkurišu ne služe samo za odlaganje alata i nepotrebnih stvari. Svaka od njih se takmiči u osam različitih kategorija i to: eko šupa, baštenska kancelarija, najbolja mini vikendica, radionicaatelje, unikatna šupa, pab, obična i tardis šupa (tardis je svemirski brod i vremeplov iz popularne naučnofantastične serije doctor Who)

Ekologija

Najzanimljiviju šupu dizajnirao je Marcus Shields, zidove je izradio od reciklirane ambalaže jogurta, a na krov je zasadio razno livadsko cveće Posebno zabavna mi je bila kategorija eko šupa, a jedna od njih je ostavila najjači utisak.

Dizajnirao ju je vlasnik Marcus Shields, zidove je izradio od reciklirane ambalaže jogurta, a na krovu je zasadio razno livadsko cveće.

Markus i njegova supruga žive u kući u Londonu i zaljubljenici su u biciklizam. Imaju 11 bicikala i ranije su ih čuvali u staroj i oronuloj šupi, sve dok Markus nije rešio da napravi ovu fenomenalnu eko šupu.

Noseći stubovi su izrađeni od drvenih greda sa FSC sertifikatom (FSC - Forest Stewardship Council, ovaj sertifikat označava elemente od drveta dobijenog iz šuma kojima se održivo upravlja). Reciklirana plastična ambalaža od jogurta je korišćena za izradu zidova šupe. Unutrašnji zidovi su obloženi drvenim pločama. Veliki prozor, zastakljena vrata i cevasti svetlarnici

l

54 septembar

na krovu obezbeđuju maksimalni priliv dnevne svetlosti u objekat. Vrata i prozori su uokvireni crvenim kedrovim drvetom koje je dugovečno i ne zahteva farbanje i redovno održavanje.

Kompletna rasveta je zamenjena LED sijalicama.

Zeleni krov je prepun livadskog cveća koje raste tokom cele godine i privlači razne životinje, pa ovaj bračni par ima prelep pogled iz spavaće sobe. Na krovu se filtrira kišnica koja ide u kanistar kapaciteta 280 litara, a nju kasnije koriste za navodnjavanje bašte.

Na takmičenje je prijavljeno 1.975 šupa a ova, nažalost, nije pobedila. Ali je zasluženo ponela titulu najbolje eko šupe. Pored toga što su učinili dobru stvar za životnu sredine, Markus i supruga su ispekli zanat gradnje ekoloških objekata.

Ekologija

Crni sapun za beli dom Jacques Briochin proizvodi

l

56 oktobar

P

očetkom godine, plus, jer nisam želela da doprinokada sam dobila posim reklamiranju nečega što smaziv da radim promotram štetnim. Neću lagati, retro cije za Žak Briošen imidž koji neguju, kao i ambalaža firmu, moram priproizvoda, takođe su imali uticaja. znati da nisam znala Moram da napomenem da više ne mnogo o njoj osim da su u pitanju Minja Cvetković radim ovaj posao, tako da imajte u francuski proizvodi za održavanje vidu da ovo nije reklama već samo domaćinstva. Kao vegeterijanka iznošenje utisaka koji su, kao što koja se svesrdno trudi da, kada ćete videti, mahom pozitivni. god je to moguće, ne koristi proizvode testirane na životinjama, u startu me je „kupio“ Iza Žak Briošena stoje prirodni i univerzalni podatak da se ova firma toga pridržava. proizvodi za negu i čišćenje domaćinstva koji Prirodnost proizvoda je bila sledeći važan se rade po tradicionalnim receptima starim

Ekologija

skoro čitav vek. Ključni proizvod jeste savon noir, odnosno crni sapun koji se pravi od semena lana.

U pitanju je prirodan, univerzalan, biorazgradiv i antialergijski proizvod koji ne sadrži rastvarače, konzervanse, parabene, parfeme, veštačke boje i optičke izbeljivače.

Proizvodi na bazi crnog sapuna sadrže i Ecocert sertifikat, odnosno, potvrdu nezavisne francuske agencije za zaštitu životne sredine.

Osim crnog sapuna, proizvodi su bazirani i na maslinovom ulju, lavandi, borovini i drugim prirodnim sirovinama. Jedan od najprodavanijih proizvoda jeste crni sapun sa hlorofilom u spreju, koji ima 750ml.

Ono što je mene navelo da ga isprobam jeste osvežavajući miris koji je najpribližniji menti. Često smo na promocijama imali otvoren upravo ovaj proizvod za testiranje i reakcije su bile izuzetno pozitivne.

Ukoliko miris nekome ne odgovara, u ponudi postoji isti proizvod samo bez dodatka hlorofila sa neutralnim mirisom. Kao i kod svih Žak Briošen proizvoda akcenat je, osim na prirodnosti, i na univerzalnosti. Ono što piše u opisu proizvoda jeste da sa njim možete da čistite i odmašćujete kuhinjske radne površine, ploče šporeta, nameštaj, prozorske daske, uklanjate mrlje sa veša i nameštaja, pa čak

l

58 oktobar

i da zaštite listove biljaka od insekata. Testirala sam ga za sve navedene stavke i u svakoj se odlično pokazao osim na kauču koji je ipak sačekao neko jače sredstvo da se mrlja od nes kafe u potpunosti skine. Još jedan proizvod koji je zaslužio sve pohvale jeste sredstvo za čišćenje kamenca.

Proizvod takođe sadrži 750ml i kao što mu naziv kaže služi za otklanjanje naslaga kamenca, tragova sapuna, rđe i najupornije prljavštine. Ono što nećete pročitati, a iz iskustva mogu da podelim sa vama jeste da za razliku od mnogih sličnih proizvoda ovaj nema neugodan i jak miris na koji smo navikli.

Cena mu je oko 500 dinara, a crni sapun u spreju možete naći na akciji kada košta približno 350 dinara. Cene jesu nešto više u poređenju sa sličnim proizvodima koji se mogu naći na našem tržištu, a koji su takođe prirodni i univerzalni, i to im je glavna mana. Ovo naročito dolazi do izražaja kada je u pitanju njihov prirodni omekšivač za veš sa lavandom koji košta između 500 i 600 dinara, a ima 750ml. Iako se radi o prirodnom proizvodu, koga ima dovoljno za četrdesetak pranja po pakovanju, cena je

prilično visoka. Takođe, imajući u vidu da je u pitanju proizvod bez veštačkih dodataka i parfema, miris koji jeste predivan kada se veš tek opere i dok se suši, ne zadržava se naročito dugo na odeći. Slična situacija je i sa crnim sapunom u obliku paste, koji se pakuje u metalnu limenku od 600 grama, što je otprilike 10 litara univerzalnog sredstva za čišćenje. Cena crnog sapuna u limenci je oko 1000 dinara.

Sam sapun nije zaista crn, više je boje karamele i nema neki izraženi miris. Kome su odgovarali drugi Žak Briošen proizvodi na bazi crnog sapuna preporučujem ovaj proizvod jer je krajnji odnos cene, kvaliteta i gramaže povoljan. Pohvale idu i za tečni deterdžent za veš sa marsejskim sapunom koji, osim što prelepo miriše i što je namenjen belom, šare-

nom, crnom, pamučnom, vunenom i svakakvom drugom vešu, ima tri litre i na akciji se može naći za otprilike 900 dinara. Naravno da ovo nisu svi proizvodi u asortimanu, ali jesu oni sa kojima sam ja do sada imala iskustva. Kao i svaka recenzija i ova je delom subjektivna ali sam vas možda zainteresovala da isprobate prirodne proizvode firme koja svoj asortiman ne testira na životinjama. Ono što će vas takođe možda zanimati jeste da su promocije i dalje u toku i da kupovinom jednog proizvoda od promoterke na poklon dobijate Žak Briošen priručnik za održavanje domaćinstva, a kupovinom dva proizvoda na poklon ide i ceger. Eko ceger, naravno.

Promocije u novembru će se održavati svake subote u Tempo i Dis supermarketima, a proizvode možete naći i u prodavnicama IDEA , Super Vero, Maxi, Lilly i DM drogerijama.

Putopis

Pariz P grad svetlosti Tekst i fotografije: Marija Bokić

ariz, grad svetlosti i glamura.

Centar visoke mode i sedište većine poznatih kozmetičkih kuća. Dom najpopularnije građevine na svetu i najznačajnijih umetničkih dela. To su samo neke od stvari na koje bih prvo pomislila pri pomenu ovog grada. Asocijacije koje mi prolaze kroz glavu sada, dok sa vama delim utiske, su velelepnost, tradicija, moda,stil.. ali i široke i dugačke ulice i sećanje na bolna stopala zbog celodnevnih obilazaka. Ipak, na kraju dana, u svojoj hotelskoj sobi legala bih u krevet sa osmehom od uva do uva i radovala se novom danu i novim iskustvima.

Pariz je, jednom rečju, ogroman. U želji da sve vidimo često smo trčali, vodili bitke sa radnim vremenom muzeja i koristili metro mnogo češće nego na ostalim putovanjima jer je u Parizu sve na šta pomislite - daleko. Od Luvra do

l

60 septembar

Trga Konkord nećete stići tako brzo kao što može da vam se učini nakon jednog pogleda na kartu, a šetnja avenijom Šanzelize može oduzeti i par sati.

Iako smo već prvog dana posetili Ajfelovu kulu, simbol Pariza, osećaj da smo u samom srcu Pariza, stekla sam tek pred čarobnim prizorom staklene piramide Luvra. Predivno osvetljena pod noćnim nebom Peijeva piramida (Ieoh Ming Pei) je nešto od čega se teško odvaja pogled. Sama palata Luvra i sadržaj sakrven iza masivnih zidova predivne fasade, deluju hipnotišuće. Muzej očarava svojom veličinom, arhitekturom, brojnim umetničkim delima i sve-

Osećaj da smo u samom srcu Pariza, stekla sam tek pred čarobnim prizorom staklene piramide Luvra. Predivno osvetljena pod noćnim nebom Peijeva piramida (Ieoh Ming Pei) je nešto od čega se teško odvaja pogled

Putopis

l

62 septembar

dočanstvima prošlosti koje čuva, a vrhunac celokupnog doživljaja je fenomenalan osećaj izazvan pogledom na Leonardovo najveće delo.

Izuzev Luvra, muzej koji se ne zaobilazi je i prelepi Orsej. Nekadašnja železnička stanica na levoj obali Sene danas je dom brojnih umetničkih dela nastalih tokom 19. veka, s dominacijom, meni najdražeg, impresionističkog pravca.

Muzej nas je osvojio predivnim enterijerom i najvrednijom impresionističkom postavkom na svetu.

Na petom nivou Orseja pronašli smo Edgara Dega i njegove balerine, Ogista Renoara i prizore veselja i životne radosti, Eduara Manea i poznati "Doručak na travi" i slavnog Kloda

Monea i njegove predivne igre svetlosti i senki, gradskih i seoskih predela. Tu su naravno i Pisaro, Sisli, Sezan izloženi u stalnoj postavci, spremni da vam obogate dan.

I pored svih opšte poznatih znamenitosti kao što su Trijumfalna kapija, Napoleonov grob i Panteon, Pariz nudi i jednu manje upadljivu.

Znamenitost poznata pod nazivom Ružina linija je zapravo prvi meridijan sveta, ili je to barem bila pre nego što je Grinič preuzeo tu funkciju. Ružina linija, poznata i kao Pariski meridijan, preseca srce grada, a duž ove linije su na različitim udaljenostima utisnuti Arago medaljoni sa oznakom severa i juga Jedan, od ukupno 135 medaljona, pronašli smo u predvorju Luvra, a u Pariskoj Opservatoriji se nalazi meridijan, utisnut na podu i jasno obeležen.

Smeštena na rečnom ostrvu, bogorodičina katedrala Notr Dam smatra se centralnom tačkom Pariza, te se udaljenost svake tačke u Parizu često meri u odnosu na nju. Nedaleko odatle, na obali Sene, pronašli smo čuvenu parisku knjižaru "Shakespeare and Company" u kojoj možete kupovati knjige ali i sesti i pročitati one koje vas interesuju. U ponudi su kako polovne

Putopis

knjige potpisane od strane poznatih pisaca po vrtoglavim cenama, tako i polovne knjige manje poznatih vlasnika po simboličnim cenama. Zahvaljujući lokaciji kultne knjižare, svaka kupljena knjiga, bila ona nova ili polovna, biva obeležena pečatom "Kilometer Zero Paris".

Poznati pariski brend je i poslastičarnica "Laduree" sa dugom tradicijom koja privlači svojim šarolikim asortimanom ukusa i izgledom koji uspešno oživljava duh starog Pariza.

Ipak, najživopisnijia oblast Pariza je čuveni Montmartr. U ovoj četvrti osetićete nekadašnji sirovi duh umetničkog Pariza. U prošlosti je ovo bio dom umetnika i boema, a danas ćete ovde naići na mnoštvo turista, uličnih svirača, portretista, slikara i prodavaca suvenira.

Toliko toga smo videli i otkrili na ovom putovanju, a ja uprkos velikom trudu da sa vama sve to podelim ne mogu reći da sam u tome i uspela, jer Pariz morate barem jednom u životu doživeti svojim očima. Čak i da sam uspela, opet bi to bio samo mali deo priče o ovom gradu. Kažu da u svakom mestu treba ostaviti nešto za sledeću posetu kako bi nas vuklo da se tom mestu vratimo. U Parizu je ostalo puno toga što će nas dozivati sebi do nekog narednog susreta.

l

64 septembar

o k i l o k u i Savet planirate z i r a P u t pu i5 ih k s d a r g 4 1 n Pariz ima troa e m a ij n li ih k s d a prigr sta o d ih e t e ć o n r i sigu karte a d e lj o b je a p i koristit esto m U . o k li e v a n e kupujet pri , e in v o p u k e n č pojedina dnom je d o a t a r a k 0 1 kupovini ra. a in d 0 0 5 o n ž li štedite prib n Nabavite "P aris Museum Pass", propus nicu koja mož e važiti 2, 4 ili 6 dana zavisno od vašeg izbo ra. Propusnica obuhvata najb itnije muzeje u centru grad a (njih 30) kao i znamenitosti u bližoj i daljoj okolini Pariza (još 30).

us k r t a n e ite s m ja e e r z p u S

m n a Većin . m o n e vrem im k a r o t u , 8h n, a radi do 1 d i n d a r ne e ć š e č j a 0h, 2 je n u u j a r atva z e s e j n rad 9h.

1 u ć e v a neke

ite đ i b o e g Rou n i l u o e da M

t j a n b o r p oću n a , u j n da galle i P u v a t i eč re a b izbegnet a k j a v eo s e d g t s obla ko a o n b e s o zite i nalazi, p a l i b o d a a gr a n e ž e t s sami.

n Gužva ko d Ajfelovog tornja je uve k velika tako da ćete sva kako dugo čekati kako bi ste se popeli na vr h. Moj save t je da ovu aktiv nost obavite u prepodnevn im časovim a kada su red ovi kraći.

n Posetu muzeju Luvr obavite sredom jer je jedino sredom otvoren duže nego obično - do 22h.

Dizajn

Fashion Corner izloĹžba prostor Unit Design-a

25.10. -02.11.

l

66 septembar

Foto: Ana Krstić

Tekst: Nina Simonović

U

prethodnom broju upoznali ste se sa timom koji čini Fashion Corner. Sada vam prenosimo atmosferu sa otvaranja dugo očekivane i najavljivane zimske izložbe.

Ništa manje nismo ni očekivali od njih. Talentovane devojke su nam širom otvorile svoja vrata još jednom, ali su nas ovog puta malo drugačije ugostile. Tačno u 18h, kao po dogovoru, stampedo ljudi je naišao i zadovoljan atmosferom ostao tu cele večeri. DJ Funky Junky je svojom muzikom pratio raspoloženje ljudi i pozitivno doprineo istom.

Slatki svet i Stylistico su dobrim keteringom i dekoracijom dodatno oplemenili već dobro uređen prostor, a vina Lindžer su bila tu da se nepca posetilaca ne osete zapostavljenim.

FC je ovog puta odlučio da ne otkrije sve karte odmah pri otvaranju. Tako da smo mogli svakodnevno da uživamo u ponekom novitetu. Prvi put jedna od izložbi trajala je 9 dana. Pa su tako

i nesebično jedan ceo dan posvetili izlaganju radova polaznika FC- radionice modnog dizajna.

Očekivanja su ispunjena, ljudi su zadovoljno napuštali prostor Unit Design-a. Reklama je uspela. Devojke su sada sebi postavile težak, ali moguć zadatak – da još jednom prevaziđu sebe i postignu bolje i više. Čekamo s nestrpljenjem!

Na ti sa dizajnerima

l

68 septembar

Marina Marinski Intervju Teodora Kovrlija

Za ovu talentovanu umetnicu ste verovatno već Ä?uli ukoliko pratite kreativnu scenu u regionu.

Marina pravi nakit, a od nedavno i keramiÄ?ke posudice za jelo sa potpisom Marinski Jewelry

Na ti sa dizajnerima

O

na stvara nakit od glinamola, drveta i plastike oslikan motivima prirode. Ptičice su nezaobilazan motiv u njenom radu i simbolišu njen slobodan, kreativan i drugačiji pristup na tržištu prezasićenom nakitom koji liči jedan na drugi. Nedavno je završila kolekciju za aktuelnu jesen i zimu, koja kako autorka kaže predstavlja prelaz iz života potpune slobode u svet igranja “ozbiljnih” uloga u kome ipak opstaje duh večne devojčice nesputane normama, pravilima i vremenom.

Ispričaj nam u kratkim crtama ko je Marina Marinski?

Djevojčica s nepunih 29.godina. :) Po zanimaju profesorica povijesti umjetnosti i infomatike iz Rijeke. Živi i stvara u Zagrebu.

Kada počinje tvoja kreativna avantura sa dizajnom nakita?

Avantura s izradom nakita započela je prije 10 godina. Prvo sam krenula istraživati fimo masu jer je bila najdostupnija, no 5 godina kasnije počinjem raditi na razvoju svog brenda te istraživati druge materijale poput glinamola, drva i plastike.

l

70 septembar

Koje materijale najčešće koristiš i zašto?

Radim samo s glinom. Daje mi mogućnost da stalno učim i isprobavam nešto novo. Ona je u potpunosti okupirala moju pažnju. Doživljavam ju čvrstom i postojanom, istovremeno toplom i izvornom u svojoj primitivnosti. Koristim ju u službi fine podloge koja mi daje mogućnost naglašavanja

ljela izrađivati razne predmete, slikati i onda to poklanjati ljudima ne bi li im izmamila osmjeh na lice. To radim i danas. Nakit i posuđe koje izrađujem puno je pozitivne energije, intenzivnih boja, karaktera iz biljnog i životinjskog svijeta te veseli ljude.

Modu i trendove ne pratim previše, više me zanimaju uređenje interijera i kuhinjski asesorajzi.

Ko i šta te najviše inspiriše?

Ljudi, pojave, promjene, prijatelji, boje, hrana, umjetnost, spontanost, iskrenost, ljubav. Sve u svemu, život :) Da li ostavljaš prostora mušterijama da se takođe igraju sa bojama i oblicima?

Uvijek. forme svakog predmeta te mogućnost oživljavanja ilustracijom tih istih predmeta.

Koliko tvoj lični stil ima uticaja na predmete koje praviš? Koliki uticaj na tvoj rad ima moda i trendovi?

Moj stil se u potpunosti odražava na predmete koje stvaram. Od malih nogu sam vo-

Kako zamišljaš svog potencijalnog kupca?

Moji kupci se jako međusobno razlikuju, no povezuje ih ljubav prema prirodi, slobodi, kreativnosti. Otvoreni su, ne robuju normama te dopuštaju da ih male stvare poput ptičica razveseljavaju.

Opiši nam kako izgleda proces proizvodnje?

Koliko ti je prostor u kome stvaraš važan?

Na ti sa dizajnerima

Moj stil se u potpunosti odražava na predmete koje stvaram. Od malih nogu sam voljela izrađivati razne predmete, slikati i onda to poklanjati ljudima ne bi li im izmamila osmjeh na lice l

72 septembar

Prije mi prostor nije bio toliko važan, no otkad radim s glinom sve mi je važnije i važniji. Volim svoj mali studio. U njemu radim u fazama. Odredila sam si količinu nakita i posudica koju želim izraditi na dnevnoj bazi. Prvo pripremim glinu, potom slijedi izrezivanje ptičica i navlačenje gline na kalupe za posuđe. Kad su predmeti posušeni do pola, oslikavam ih engobama. Engobe su zemljane boje tj. pigmenti metala pomiješani sa mljevenom glinom. Oslikani i potpuno suhi predmeti idu u peć na temperaturu od 1000 -1040 stupnjeva. Kroz 9 sati pečenja postupeno postižu tu temperaturu. Na ohlađeni biskvit ( naziv za predmete nakon prvog paljenja) nanosim glazuru u prahu i ponovno pečem. Sam proces pečenja i hlađenja traje 4 dana za jednu turu nakita ili posuđa.

Koliko vremena je potrebno da bi nastao jedan unikat?

Teško mi je odrediti vrijeme jer radim u fazama.

Sve ovisi o kompleksnosti i veličini predmeta.

Za zdjelicu mi treba cca sat vremena, za ogrlicu pticu nešto manje.

Trenutno si pokrenula proizvodnju šarmantnih posudica koje se podjednako dopadaju i deci i odraslima. Koliko se proizvodnja posudica razlikuje od svega što si do sada radila?

Za razliku od izrade nakita, proizvodnja posuđa zahtijeva izradu gipsanih kalupa. S obzirom da se radi o uporabnoj keramici namjenjenoj konzumaciji hrane, bitno je koristiti glinu koja je čvršća od obične bijele gline. To je glina koja može u perilicu te u mikrovalnu pečnicu. Sve korištene boje i glazure moraju biti sigurne za konzumaciju hrane.

Šta preporučuješ mladim kreativcima koji te pitaju za savet kako da započnu svoj biznis?

Moja jedina preporuka je da rade iz srca te da slijede svoje snove i ideje :) Upoznaj nas malo sa kreativnom scenom u hrvatskoj, čiji rad najviše ceniš?

Mislim da imamo dosta jaku scenu koja raste iz dana u dan. Moji favoriti su Micica, OjoMAGico, Mammii Jewellery itd.

Kako ljudi koji nisu iz hrvatske mogu da kupe tvoje kreacije?

Mogu me kontaktirati putem facebook fan pagea ili maila za sva pitanja ili narudžbu.

Postoji li šansa da te vidimo u Beogradu u doglednoj budućnosti?

Postoji. Jako bi vas voljela posjetiti.

Da li pratiš srpsku umetničku scenu i postoji li neko čiji bi rad izdvojila?

Pratim. Za oko su mi zapeli radovi re:art:concepta jer dijelimo ljubav prema keramici. Šta možemo da očekujemo od tvog brenda u daljoj budućnosti? Kakvi su ti dalji planovi?

Planova je mnogo, vidjet ćemo što će budućnost donjeti. Svako će se razvijati i dalje.

Moda

Love Style Magic

Dubravka Dodig Tekst: Teodora Kovrlija

Fotografije: Aleksandra Skorupan

Dubravka je devojka čije modne kombinacije i tekstove možete svakodnevno pratiti na blogu love style magic.

Godinama je sa mamom za sebe kreirala odeću iz želje da poseduje unikat i prati trendove koji joj se dopadaju.

Nedavno je odlučila da pokrene svoju modnu liniju i svojim čitateljkama omogući da po pristupačnim cenama kupe kvalitetne, ručno izrađene komade

Moda

Diplomirala si psihologiju. Već nekoliko godina vodiš modni blog. Kako si odlučila da se otisneš u svet krojeva, materijala i kolekcija?

Zapravo, svet krojeva i materijala je na neki način oduvek bio moj svet. Odrastala sam okružena njima i gotovo svakodnevno sa uživanjem proučavala kako u maminim rukama beživotne tkanine postaju ostvarenje želja devojaka i žena koje su za sebe želele komad odeće koji je samo njihov, drugačiji i unikatan čak i onda kada se radilo o najklasičnijim krojevima. Možda je odluka da studiram psihologiju ona koju bi trebalo objasniti jer ljubav prema psihologiji nije bila opipljiva kao gomila crteža koje još uvek čuvam na posebnom mestu. I dan danas, ove dve ljubavi su podjednako važne, ponekad se prepliću i nadopunjuju, ponekad se bore jedna protiv druge, ali na kraju uvek pronađu načn da funkcionišu u harmoniji.

Koliko je blog uticao na odluku da počneš da kreiraš odeću?

Ljubav prema stvaranju odeće je oduvek postojala. Devojke su me često zapitkivale gde sam kupila neku haljinu, košulju ili nešto treće, a kada bi saznale da je izvesni komad zapravo šiven ostale bi iznenađene i često tužne jer istu stvar nemaju gde da kupe. I tako je nastao blog, zamišljen kao mesto na kome će biti prikazana isključivo šivena odeća koju smo pravile mama i ja sa idejom da jednog dana svima koji cene unikatnu i kvalitetnu odeću pružimo mogućnost da za sebe izaberu jedan takav komad. Kako je blog kao takav vremenom naišao na pozitivne kritike rešile smo da celu ideju sprovedemo do kraja.

Da li redovno pratiš blogove? Postoje li neki bez kojih ne možeš da zamisliš svoj dan?

Kako kad. Postoje dani kada imam više vremena za blogove i dani kada nemam vremena čak ni za svoj :) a pored domaćih blogova jedan od blogova koji mi je naročito interesantan i čije postove redovno čitam je blog The Cutting Class.

Veoma interesantno i korisno internet štivo.

Opiši nam kako izgleda tipičan radni dan u radionici i kako nastaje odeća?

Hm... ne bih baš rekla kreativni haos, ali ima dana kada nije daleko od toga. Sve počinje sa tkaninom koja rađa inspiraciju a zatim pod testom stvarnosti doživljava nekoliko transformacija i udruženim snagama koje podrazumevaju mamino iskustvo, moje ideje i zajednički rad dolazimo do krajnjeg rešenja.

Kada razmišljaš o novim modelima, čime se rukovodiš ? Kako izgleda devojka koja nosi Love Style Magic etiketu?

Kada razmišljam o novim modelima bitno mi je da su funkcionalni i praktični za kombinovanje, da odolevaju trendovima i da budu nešto što bih i sama rado nosila. To bi bila polazna suština i neka vrsta pritajenog bunta jer smo svedoci činjenice da se rok trajanja odeće skraćuje i da se trendovi smenjuju kao na pokretnoj traci, što nas dovodi do devojke koja nosi Love Style Magic odeću. Na prvi pogled ne postoji tipična Love Style Magic devojka, ponekad je nežna i romantična, ponekad klasična i elegantna, ponekad hladna i perfekcionisata, ali ono što je zajedničko svim njenim promenama je činjenica da je u skladu sama sa sobom. Ona odećom ne stavlja masku na sebe kojom po-

Devojke su me često zapitkivale gde sam kupila neku haljinu, košulju ili nešto treće, a kada bi saznale da je izvesni komad zapravo šiven ostale bi iznenađene i često tužne jer istu stvar nemaju gde da kupe staje neko drugi, već odeći daje krajnju definiciju i interpretaciju. Uvek mi je interesantno to da kada vidim devojku u mojim kreacijama kompletan utisak bude upravo onakav kakav sam zamislila.

Koliko aktuelni trendovi imaju uticaja na tvoje modele?

Trudim se da zanemarim trendove i oslonim se na svoj unutrašnji glas što ponekad ume da bude pravi izazov.

Da li praviš serijske komade ili postoji mogućnost naručivanja i netipičnih veličina?

Ideja je da svaki model bude napravljen u mini serijama od svega par komada koji pokrivaju nekoliko veličina, tako da svaka devojka koja se odluči za neku od kreacija može biti sigurna da će biti jedna od retkih koje poseduju određeni komad. Naravno, postoji mogućnost izrade u velični po želji ako zalihe materijala to dozvoljavaju.

Da li imaš u planu predstavljanje široj javnosti na nekoj od modnih manifestacija u Srbiji?

Mislim da je uvek je suviše rano za takav poduhvat, ali svakako bi bilo interesantno iskustvo.

Šta te inspiriše? Ko su tvoji uzori kada je stil u pitanju?

Detalji iz života, ljudi oko mene, ideje, raspoloženja, tkanine, kombinacije boja, rad, muzika, tišina... jednom rečju sve u zavisnosti od trentuka ume da posluži kao ispiracija. Čiji rad od domaćih dizajnera najviše ceniš?

Izdvojila bih Draganu Ognjenovć, ženu koja se u nemogućim uslovima veoma uspešno izborila sa vetrenjačama.

Kakvi su dalji planovi za razvoj Love Style Magic etikete u budućnosti?

Za mene je sve ovo jedan veliki eksperiment i izazov. Učim u hodu, osluškujem intuiciju, pratim rezultate, pravim male korake i uživam u ovom putovanju. Videćemo gde će me sve odvesti.

Kako čitaoci mogu da poruče odeću i gde mogu da te pronađu?

Trentuno mogu da me pronađu na blogu Love Style Magic i FB stranici Love Style Magic by Dubravka putem koje mogu poručiti željeni komad odeće.

Concrete roses

Modeli Andrijana Kovrlija i Nada Grujičić Šminka Andrijana Kovrlija Stajlinge osmislile Dugravka Dodig, Aleksandra Skorupan i Teodora Kovrlija Fotografije Aleksandra Skorupan

Andrijana suknja Love Style Magic; košulja,kaiš, obuća privatno vlasništvo Nada haljina Love Style Magic prsluk,džemper, kaiš,obuća privatno vlasništvo

Nada haljina Love Style Magic šal,kaiš,obuća privatno vlasništvo

košulja, suknja Love Style Magic ogrlica privatno vlasništvo

haljina Love Style Magic šešir,kaiš privatno vlasništvo

suknja Love Style Magic džemper privatno vlasništvo

l

84 oktobar

košulja, suknja Love Style Magic kaiš privatno vlasništvo

suknja Love Style Magic košulja,ogrlica privatno vlasništvo

haljina Love Style Magic prsluk,džemper, kaiš privatno vlasništvo

suknja Love Style Magic košuilja,kaiš privatno vlasništvo

haljina Love Style Magic šal,obuća privatno vlasništvo

haljina Love Style Magic džemper,kaiš privatno vlasništvo

Moda

34. Perwoll Fashion Week Nakon Njujorka, Londona, Milana i Pariza red je došao na Beograd Tekst: Isidora Žakula Fotografije: zvanične fotografije FW

34. po redu “Perwoll Fashion Week” okupio je domaću modnu elitu. Domaći dizajneri su predstavili svoje kreacije za sezonu jesen - zima 2013/ 14.

Pored revija dizajnera održane su i brojne propratne manifestacije. U tom duhu tokom trajanja fashion week-a u Supermarket Concept Store-u cela nedelja je bila posvećena upravo ovom događaju, gde su bili izloženi modeli dizajnera.

U galeriji Ozon nam je svoju unikatnu kolekciju kravati predstavila Nevena Šarić. Revije su se održavale u prostoru Belexpocentra.

Prvu reviju je otvorila modna kuca Ivko Woman, iza koje stoji tim kreativnih ljudi Senka Kovačević, Nada Višnjevac, Marija

Ana Ljubinković

IVKO WOMAN

Jovanović, Katarina Đorđević, Ivana Nađanović i Ana Kostić. I ovaj put ostali su dosledni svom stilu i pripremili specijalnu scenografiju.

Bata Spasojević

Milica Opačić

Ono što ih je izdvojilo od ostalih kreatora je predstavljanje modela za dve sezone: jesen zimu 2013/14. ali i proleće - leto 2014. U svojoj paleti boja koristili su jarke nijanse koje su se savršeno uklapale u dizajn kreacija.

Prvog dana, veliku pažnju privukla je revija mlade dizajnerke Milice Opačić pod nazivom ”Chic & Leather”. Njeni modeli bili su inspirisani tridesetim godinama. Od boja je koristila crnu, žutu i ljubičastu, a od materijala kašmir, svilu, meki štof i kožu, koja se mogla videti i kod drugih dizajnera. Srž njene kolekcije činile su haljine koje su savršeno pratile liniju tela.

Irena Grahovac, čuvena po svojim jaknama

l

92 septembar

Dragana Ognjenović

i kaputima, za predstojeću sezonu prikazala je modele inspirisane pop i rok scenom. Reviju je otvorila Ivana Stanković u krznenom prsluku na kome su se prelivale nijanse kraljevsko plave i emerald zelene.

Drugog dana fashion week-a svoje vizije predstavili su nam finalisti B Futur by Perwoll konkursa, Mona i regionalni dizajneri : Robert Sever (Cro), She i You (BiH), Ivan Rocco (Slo) i naš dizajner George Styler sa svojim futurističkim modelima.

Trećeg dana najviše pažnje privukli su Mihano Momosa, Ana Ljubinković, Bata Spasojević i Tamara Jarić.

Mihano Momosa

Mihano Momosa, novom kolekcijom ”Rare”, pokazao je svoju viziju moderne princeze. Priču su upotpunili materijali kao što su čipka, svila, taft, mekani til, a od detalja tufne i cvetovi. Od boja, koristio je pastelne nijanse roze i ljubičaste.

Ana Ljubinković nam je predstavila reviju pod nazivom ”Star Children”, kojom nas je transportovala u svet bajki. Pastelne boje, perle i čupavi detalji nosili su modeli , koje je ona zamislila kao mitska bića, jednoroge, brišući razliku između stvarnosti i mašte.

Bata Spasojević nam je prikazao muške i ženske modele. Većinu njih činili su kožni i krzneni detalji, a mogao se osetiti uticaj punk rock-a.

Tamara Jarić

Od mladih dizajnera po prvi put svoju kolekciju, “Morocco Dream” za proleće - leto 2014. izložila je Tamara Jarić. Od boja je najviše koristila žutu, a većinu modela činile su košulje i haljine sa prozirnim detaljima.

34. Perwoll Fashion Week završen je revijom Dragane Ognjenović i gostom iz francuske, brendom Maria Lux Atelier u francuskom kulturnom centru. Kolekcija Dragane Ognjenović je odisala elegancijom i sofisticiranošću naginjući ka jenostavnosti i udobnosti koristeći se najfinijim materijalima. Od boja je prevladala crna sa pokojim zlatnim detaljem, a u prvi plan su stavljene jednostavne crne haljine koje svaka žena treba da ima u svom ormanu.

Moda

Nina Garcia 탑ena koja mo탑e sve

l

96 septembar

Moda

P

Nina Simonović

rvi put sam se zainteresovala za njenu karijeru kada mi se u rukama našla „The Little Black Book of Style“. Knjiga je jednostavna, klasična i chic – isto kao i njena autorka. Tačnije, celokupan Ninin stil, karakter i odluke na modnom polju od New Yorka, preko Milana, do Pariza staju u te tri reči.

Modu je spoznala kroz studije u Parizu i New Yorku. Karijeru počinje kod Perry Ellisa, pod pokroviteljstvom Marc Jacobsa. Zatim prelazi u Elle i sitnim, ali uspešnim koracima stiže do pozicije fashion director u 2000. godini, a zatim i editor-in-large. Nakon 13-ogodišnje vladavine u Elle-u prelazi u Marie Claire, gde je trenutno na poziciji creative director. Redovni je sudija u reality seriji Project Runway i upravo to mesto joj je pomoglo da se učvrsti kao autoritet u svetu mode.

Ninina karijera je jedinstvena i interesantna.

Detinjstvo u Kolumbiji joj je dalo drugačiji pogled na okolnosti, a to se direktno prenelo na modu. Pronicljivo oko je uvek videla kao svoj plus, te sada pred sobom ima zadatak da svaki broj Marie Claire-a proveri od korice do korice i odobri za štampanje.

Uz to, autor je četiri knjige o stilu: The Little Black Book of Style (2007), The One Hun-

l

98 septembar

fotografije: Pinterest,Google.com

dred: A Guide to the Pieces Every Stylish Woman Must Own (2008), The Style Strategy: A Less-Is-More Approach to Staying Chic and Shopping Smart (2009), Nina Garcia's Look Book: What to Wear for Every Occasion (2010).

U njima nesebično deli svoje dugogodišnje, plodotvorno iskustvo sa čitaocima.

Ona je osoba koja je sve postigla svojim talentom i marljivim radom. Uspešno žonglira između časopisa, televizije, pisanja i majčinstva. Istrajava u modnoj industriji i svojim godinama pokazuje da su one samo bonus na ovom polju.

Lično ne volim termin „idol“, ali ako već tražite nekoga ko će vam biti inspiracija u svetu mode, osvrnite se na njenu karijeru. Pa zar neko, ko u ovom haotičnom i demoralisanom svetu, ko balansira na tolikim poljima i pritom se maskira za noć veštica kao Karl Lagerfeld ili Coco Chanel, ne zavređuje našu pažnju?

Moda Oni su je promenili

ZaÄ?eci manekenstva kao zanimanja

l

98 septembar

Moda Oni su je promenili

Minja Cvetković

D

anas su jedne od najpoželjnijih devojaka sveta, seks simboli u centru svih dešavanja, zarađuju milione, ali sami počeci njihovog posla, koji datiraju još od druge polovine devetnaestog veka, bili su trnoviti i nimalo cenjeni.

Smatra se da su manekenke preuzele ime od statičnih lutki na koje se izlagala odeća u francuskim krojačkim salonima sve do polovine devetnaestog veka. Dok je reč manekenka, na francuskom le mannequin, označavala žensku osobu koja se bavila ovim poslom, reč model, odnosno le modèle, nije se koristila kao što je mi danas upotrebljavamo već je označavala haljinu koju je manekenka prezentovala u salonu.

Ta haljina je mogla da predstavlja ekskluzivu sašivenu po narudžbini imućnog klijenta ili prototip, odnosno model, koji je tek trebalo da bude adaptiran za masovno tržište.

Status manekenki je često lebdeo između subjekta i objekta na kome se izlaže odeća. Izazivale su podjednako divljenje i neodobravanje.

Dok su se jedni divili njihovoj lepoti i gracioznosti, drugi su ih kritikovali zato što reklamiraju modernu i skupu odeću radi novca, a ne sebe samih.

l

100 septembar

Dok je reč manekenka, na francuskom le mannequin, označavala žensku osobu koja se bavila ovim poslom, reč model, odnosno le modèle, nije se koristila kao što je mi danas upotrebljavamo već je označavala haljinu koju je manekenka prezentovala u salonu. Ta haljina je mogla da predstavlja ekskluzivu sašivenu po narudžbini imućnog klijenta ili prototip, odnosno model, koji je tek trebalo da bude adaptiran za masovno tržište Ipak, bez obzira na dvojako značenje reči model i ambivalentan stav prema manekenkama, zajedno su doprineli razvoju francuske modne industrije. Čarls Frederik Vort (Charles Frederick Worth) ili kako ga često zovu, „otac visoke mode“ je prvi krojač za koga se pouzdano zna da je koristio manekenke za predstavljanje odeće, premda se pretpostavlja da su mnoge njegove kolege često zvale manekenke kad je trebalo predstaviti odevne komade uglednim klijentima.

Tako je i sam Vort upoznao svoju ženu Meri (Marie Augestine Vernet Worth) dok je ona bila model za marame.

Njih dvoje su 1858. godine otvorili prvi salon visoke mode u kome je Meri radila kao manekenka sve do 1870. godine. Ne samo da je na ovaj način institucionalizovao profesiju, već je i ustanovio koncept godišnjeg izlaganja kolekcija, odnosno, prezentovanje kolekcije proleće/leto i jesen/zima na manekenkama koje bi se šetale pistom koja se nalazila u salonu dok su potencijalni klijenti stajali sa strane i posmatrali reviju.

Nakon 1870. godine Meri je bila zadužena za obuku stalno zaposlenih manekenki od kojih su neke čak i živele u salonima. Nekoliko puta dnevno manekenke bi predstavljale određeni model haljine profesionalcima ili uglednim kupcima.

Prvi model i otac visoke mode Mari i Čarls Vort

Iako su bile slabo plaćene, često anonimne i ne preterano cenjene u društvu, istovremeno su važile i za izuzetno glamurozne devojke.

Na samom početku modelinga nisu postojale idealne telesne mere, već bi dizajneri angažovali devojke raznolike visine i težine sa ciljem pokazivanja raznovrsnosti svog dizajna.

U Londonu, revije su počele da se održavaju u poslednjoj deceniji devetnaestog veka.

Moda Oni su je promenili

l

102 septembar

Na samom početku modelinga nisu postojale idealne telesne mere, već bi dizajneri angažovali devojke raznolike visine i težine sa ciljem pokazivanja raznovrsnosti svog dizajna.

Lejdi Daf Gordon (Lady Duff-Gordon) poznatija kao Lusil, obučavala je svoje manekenke koje su često bile visoke preko metar i osamdeset i davala im scenska imena poput Dolores, Gemel, Hibi, Sumarun i tako dalje. Zauzimale su dramatične poze tokom revije, retko kada bi se smejale, a nisu ni pričale puno, gradeći oko sebe veo mističnosti. Kada je Lusil, početkom dvadesetog veka, otvorila salone u Njujorku i Parizu povela je sa sobom svoje četiri najbolje manekenke koje su zbog svoje glamurozne pojave bile glavna tema štampe na oba kontinenta.

Dizajneri širom sveta su razumeli marketinški značaj prikazivanja mode u pokretu zahvaljujući manekenkama.

Postoje podaci da je Žan Pato (Jean Patou) putovao u Ameriku da bi odatle regrutovao šest najboljih manekenki koje su radile revije pred njegovom američkom klijentelom, jer, kako je sam smatrao, ljudi iz Amerike su imali afiniteta prema vitkim i mršavim devojkama, a ne prema „okruglim francuskim Venerama“.

Otprilike u ovom periodu modni časopisi su počeli da koriste fotografije umesto modnih ilu-

stracija. Ipak, na tim fotografijama su mahom bile poznate glumice i žene iz više klase, a ne modeli.

Tek šezdesetih godina dvadesetog veka dolazi do nama dobro poznate povezanosti između fotografa i manekenki. Ilustrovana knjiga iz 1885. godine, Art et la Mode, prikazuje četiri manekenke tokom modne revije, kao i malu i pažljivo odabranu klijentelu koja se na te događaje pozivala. Fotografi nisu bili učesnici revija i upravo taj nedostatak fotografija je jedan od razloga zbog kojih nemamo mnogo informacija o samim počecima manekenske profesije.

Dvadesetih godina, tačnije, 1923. godine Džon Pauers (John Robert Powers) je osnovao

Moda Oni su je promenili

l

104 septembar

Era dvadesetih je specifična i po tome što su novinari sve više počinjali da pišu o privatnom životu manekenki koje su tako, malo po malo dobijale status poznatih ličnosti. prvu modnu agenciju u Americi (New York City modeling agency) sa ciljem da profesionalizuje ovaj posao, a u Njujorku se otvara i manekenska škola u kojoj su zainteresovane devojke mogle da nauče tehnike i pokrete potrebne u ovom poslu.

Dve decenije kasnije sa radom je počela i poznata modna agencija Ford.

U Francuskoj, zemlji u kojoj je profesija manekenki nastala, prva agencija se otvorila tek krajem pedesetih godina, verovatno zato što su francuske modne kuće uvek zapošljavale svoje modele. Era dvadesetih je specifična i po tome što su novinari sve više počinjali da pišu o privatnom životu manekenki koje su tako, malo po malo, dobijale status poznatih ličnosti.

Jedna od najpoznatijih manekenki tridesetih godina, švedski model i glumica Lisa Fonsagrives (Lisa Fonssagrives) pojavila se na preko dve stotine naslovnica magazina Vog (Vogue).

Nakon Drugog svetskog rata njihova profesija je počela da uživa više poštovanja usled premijere filmova kao što su Cover Girl, Funny Face i

Blowup, zanimljivim pričama o modelima, fotografima i modnom svetu.

Ono što je takođe doprinelo višem socijalnom položaju manekenki bile su njihove, često bračne, veze sa aristokratijom tog perioda.

Dok su se manekenke ohrabrivale da ne budu previše u centru pažnje na revijama, da ne bi zasenile odeću koju nose, a da poze koje zauzimaju istaknu ono najbolje na haljini, a ne na njima, Kristijan Dior i njegova kolekcija New Look zahtevali su brze i teatralne okrete da bi odeća u formi punog kruga došla do izražaja.

Uprkos tome, glavni imperativ je i dalje bio da manekenka treba da izgleda staloženo, nadmeno i glamurozno, kao personifikacija tadašnjih devojaka iz visokog društva.

Kada je krajem pedesetih godina došlo do razvoja brze modne industrije, a samim tim i pojave nove grupe klijenata, više nije bilo potrebe da izgled manekenke odgovara izgledu žena iz viših klasa već devojci iz mase sa kojom se mnogi mogu poistovetiti.

Zbog masovne proizvodnje odeće i gotovih obrazaca za njeno pravljenje došlo je i do zahteva za određenim telesnim merama manekenki koje su se, uz manje promene, zadržale i do današnjih dana.

Poznata modna dizajnerka Meri Kvant (Mary Quant), početkom šezdesetih, unosi radikalne promene u koncept manekenstva i time otvara vrata razvoju profesije. Ukoliko vas zanima kako se ona razvijala do današnjih dana, čitajte nas i u sledećem broju gde ćete saznati kako su nastali i ko su bili prvi super modeli, koji je bio njihov značaj u svetu mode, kako je manekenstvo postalo posao sa punim radnim vremenom, kao i put kojim se razvijala saradnja fotografa i modela.

Moda

U šopingu sa Minjom Minja Cvetković

Internet kupovina je u poslednjih nekoliko godina postala uobičajena praksa mnogih ljudi. Iako su mišljenja podeljena, veći broj pozitivnih ličnih iskustava doprineo je tome da sa vama danas podelim utiske sa sajta mojekrpice.rs i pokažem neke od omiljenih „ulova“.

K

ako me Limundo aukcije i provizija koju uzimaju nisu nikada privlačili, koncept prodaje/kupovine/razmene koju nude moje krpice naišao je na veće interesovanje sa moje strane. Sa druge strane, ako ih već poredim sa Limundom, moram da kažem da, za razliku od tog sajta, na ovom nećete naći stvari koje možete da kupite za dvadeset ili pedeset dinara na aukciji.

Cene su, šarenolike.

Kao i na sličnim sajtovima, tako i ovde postoje nerealni prodavci koji precenjuju stvari u svojoj ponudi ili oni koji ne daju tačan opis odeće i mere pa se može desiti da vam stigne suknja

dva broja veća ili da vam neki komad odeće jednostavno ne pristaje jer niste imali prilike da ga probate pre kupovine. U najgorem slučaju, može se desiti da vam stvar uopšte ne stigne, a vi ste novac već uplatili. Da biste se osigurali i da vam se ovakve stvari ne bi dešavale, gledajte utiske o članu/ici koji mogu biti pozitivni, neutralni i negativni, ali imajte na umu da se neko možda skoro priključio sajtu pa iz tog razloga još uvek nije „ocenjen“.

Nakon ostvarene saradnje potrudite se da i vi ostavite komentar jer to može pomoći narednim potencijalnim kupcima pri donošenju odluke.

Pretraga koja postoji na sajtu je korisna jer omogućava pretraživanje odeće po gradovima širom Srbije, veličinama, ceni, boji, ili svrsi po-

stavljanja na sajt, odnosno, da li je to prodaja ili i zamena. Pretraga ima i svoje mane koje nisu tehničke prirode.

Naime, sa popularnošću vintage odeće i retro stila došlo je i do veće potražnje ovakvih komada, pa da bi pospešili prodaju ljudi često okarakterišu kao vintage i ono što ne bi trebalo, tako da se može desiti da pretraga izbaci majicu iz nove kolekcije nekog brenda, pa čak i karmin.

Ukoliko volite dopisivanje, sajt vam omogućava korišćenje foruma gde možete razmenjivati iskustva sa drugim članovima sajta, napraviti vlastitu temu u kojoj ćete reklamirati stvari koje su na sniženju ili naći nekoga za razmenu odeće.

Moja dosadašnja iskustva su mahom pozitivna.

Zahvaljujući činjenici da sajt broji na hiljade čla-

nova i da se nove stvari dodaju iz minuta u minut, uspela sam da pronađem dosta toga što odgovara mom stilu.

Na fotografijama možete videti neke od mojih favorita. Ukoliko ste radoznali ali niste imali iskustva sa ovakvim načinom kupovine, moj savet vam je da za početak uzimate od članova sa što više pozitivnih utisaka, radi sigurnosti.

Takođe, ukoliko ne želite da se upuštate u avanturu sa post expressom i drugim kurirskim službama, sarađujte sa članovima koji su iz vašeg grada i pružaju opciju ličnog preuzimanja.

Iako vam i ove mere predostrožnosti ne garantuju saradnju sa maksimalno pozitivnim ishodom, ipak umanjuju eventualne gubitke.

Moda

Tartan manija 2.

3.

4.

7.

10.

8.

5.

9.

6.

1. Skater Dress in Tartan 2. Check trench coat 3. Tartan Heeled Shoes 4. Checked blazer 5. Parisian Red Check Shorts 6. ASOS Backpack In Tartan 7. Pink reversible tartan blanket scarf 8. Tartan chiffon dress 9. Tfitted checked dress 10. Club L Pencil Skirt in Tartan

Kultura

Beogradski

sajam knjiga l

112 septembar

Tekst: Teodora Kovrlija Fotografije: Marija Bokić

Kultura

l

114 septembar

P

rema zvaničnim podacima organizatora, ovogodišnji Sajam knjiga posetilo je 158.128 osoba. To je približno 10 hiljada više ljudi nego prošle godine.

Uprkos krizi i predviđanjima da će sajam ove godine imati manji broj posetilaca dogodilo se upravo suprotno.

Kao i svake godine organizovan je propratni program, a otvorena knjiga predata je Kini koja će sledeće godine biti počasni gost sajma.

Popusti su kod pojedinih izdavačkih kuća bili nešto viši nego uobičajeno, a na nekim štandovima je bilo moguće kupiti knjige i za 100, 200 ili 300 dinara.

Novina u odnosu na prethodne sajmove je bila u tome što su se tri velika izdavača Alnari, Vulkan i Čarobna knjiga za ovaj sajam udružili, pa su stoga imali najveći štand, a kupci koji su imali članske karte nekog od ova tri izdavača mogli su da dobiju dodatni popust pri kupovini.

Najveći broj zamerki koje su posetioci imali se odnosio, na za naše uslove, visoke cene ulaznica ali i zanemarljivo niske popuste za nova izdanja u odnosu na cenu knjiga u redovnoj prodaji u knjižarama.

Umetnost

Impresionizam

Klod Mone Rađanje sunca 1872.

l

116 oktobar

Edgar Dega Čas plesa 1874.

I

Marija Bokić

mpresionizam – po mom sudu, najpopularniji i najfascinantniji proizvod moderne umetnosti. Sa trona umetničkog sveta svrgao je strogi klasicizam zajedno sa njegovim jasno definisanim pravilima i realizam utemeljen na ideji što tačnijeg i vernijeg prikazivanja stvarnosti.

Momentom zvaničnog nastanka pokreta smatra se prva impresionistička izložba organizovana u studiju fotografa Nadara, održana 1874. godine u Parizu. Ovaj avangardni događaj okupio je grupu umetnika, tada oštro kritikovanih i malo poznatih javnosti. Kritičar umetnosti, Luis Leroj (Louis Leroy) nakon ovog

Impresionisti su očarani prizorima iz svakodnevnog života, neopterećeni ulepšavanjem stvarnosti žele da uhvate svetlost na svoja platna

događaja preneo je svoje utiske satiričnim izveštajem pod nazivom „Izložba impresionista“.

Ključna zamerka je bila da dela izgledaju nedovršeno, a Moneova slika „Impresija: Rađanje sunca“ se ističe po količini negativnih kritika.

Inspirisan njenim nazivom, Leroj naziva umetnike „najobičnijim impresionistima“ u nameri da ih omalovaži, međutim, postiže suprotan efekat.

Umetnicima se dopada ovaj naziv, te ga i prihvataju za zvaničan naziv pokreta.

Ono što karakteriše ovaj pravac, jeste, uvođenje slikanja na otvorenom. Jedna od, takođe, dominantnih karakteristika je slikanje kratkim potezima četkicom i neobaziranje na detalje.

Impresionisti su očarani prizorima iz svakodnevnog života, neopterećeni ulepšavanjem stvarnosti žele da uhvate svetlost na svoja platna. Oni slikaju ono što na njih ostavi utisak – ono što ih impresionira. Upravo zbog činjenice da sve ono što karakteriše impresionizam u isto vreme predstavlja potpunu suprotnost do tada zastupljenim pravcima, on dugo biva odbacivan

Umetnost

Eduar Mane Bar u Folies-Bergère 1882.

Alfred Sisli Ulica u Marliju 1876.

Pjer Avgust Reonar La Grenouillere 1869.

od strane umetničkih znalaca toga doba. Akademija lepih umetnosti iz Pariza, kao centralna institucija francuske umetnosti u 19. veku, u više navrata odbacivala je impresionistička dela jer nisu zadovoljavala tadašnje standarde. Salon u kome se jednom godišnje održavala izložba istaknutih umetničkih dela postao je nedostižan

l

118 oktobar

impresionistma te su oni osnovali „Salon odbijenih“. Ironično ili ne „Salon odbijenih“ privlačio je više pažnje od svog originala.

Iako je impresionizam nastao u Francuskoj, na njegov nastanak uticale su i društvene okolnosti zemalja iz celog sveta. Ipak, može se reći da je u Francuskoj najbrže napredovala evolucija srednje klase, čime se najčešće objašnjava nastanak i razvoj impresionizma. To je trenutak koji se smatra prekretnicom, krajem vladavine realizma i početkom raznovrsne umetnosti 20. veka.

Iz njega su se razvili ekspresionizam (Van Gog), fovizam (Henri Matize), neoimpresionizam (Žorž Sera) i mnogi drugi popularni pravci.

U vreme svog nastanka avangardan, impresionizam je pravac koji i danas privlači mnogo pažnje, kako stručne javnosti, tako i manje iskusnih ljubitelja umetnosti. Upravo zbog toga, počevši od ovog broja magazina „Plezir“ svakog meseca ćemo se bolje upoznati sa nekim od velikana impresionizma. U današnjem broju čeka vas Klod Mone i njegov svet svetlosnih igara.

Umetnost

Klod Mone

Klod Mone je rođeni Parižanin, otac impresionizma i jedan je od najznačajnih umetnika devetnaestog veka. Osim toga što je svojim pristupom slikarstvu osnovao jedan novi pravac, njegova slika je bila ta po kojoj je pravac i dobio ime

Umetnost

I

ako je rodjen u glavnom gradu Francuske 1840. godine, ubrzo nakon rodjenja njegova porodica se preselila u Avr, grad u severozapadnom delu zemlje. Upravo tamo je Mone napravio svoje prve korake ka umetnosti izrađujući karikature svojih sugrađana i izlažući ih na izlozima prodavnica.

U Avru je Mone upoznao dva slikara, Budena (Eugene Boudin) i Žonkena (Johan Bartold Jongkind) za koje se može reći da su stvorili Monea kao slikara i najviše uticali na njegov rad.

Sa 22 godine postao je učenik Šarla Glera (Charles Gleyre) u čijem je ateljeu upoznao Renoara, Sisleja i Bazija, danas takođe poznate predstavnike impresionizma. Njih četvorica delili su isti pistup slikarstvu te su nezadovoljni Glerovim pristupom često zajedno bežali iz ateljea u prirodu kako bi slikali na otvorenom (en plein air). Kasnije su osnovali i sopstveni atelje, međutim, kako još uvek nisu bili priznati slikari, niti su sa lakoćom prodavali slike, dane su provodili u teškom siromaštvu.

Mone se u najgoroj finansijskoj situaciji našao sa svojih 26 godina, baš kada je njegova prva

Njegov savremenik, slikar Pol Sezan rekao je: "Mone je samo oko, ali moj Bože, kakvo oko!" l

120 oktobar

izabranica, model Kamij (Camille Doncieux) ostala sa njim u drugom stanju. Pod pritiskom porodice, slikar ju je ostavio u Parizu zamolivši svog prijatelja Bazija da joj pomogne, dok se on privremeno preselio u Sen Adres kod svoje tetke kako bi preživeo. Iako se porodica protivila Moneovoj odluci da oženi Kamij, on je to ipak učinio i sa njom je imao dvoje dece, Žana i Mišela.

Kamij je bila Moneov omiljeni model, te je pozirala za nekoliko slika, a Mone ju je poslednji put naslikao posle 9 godina braka, na samrtnoj postelji, nakon njene teške bolesti.

Koliko je pažnje slikar obraćao na svetlost, tonove boja i nijanse govori i činjenica da je u trentuku smrti svoje prve supruge gledajući njeno lice nesvesno analizirao njenu kožu prepoznajući tonove žute, sive i plave.

Zapravo, mnogi tvrde da je Moneov najveći značaj u svetu umetnosti bio baš u toj njegovoj sposobnosti da opaža i analizira tonove.

Njegov savremenik, poznati slikar Pol Sezan (Paul Cezanne) rekao je: "Mone je samo oko, ali moj bože, kakvo oko!".

I sam Mone je kroz svoje izjave naglašavao značaj promene svetlosti i boja u svom radu.

Govorio je: "Voleo bih da sam rođen slep, a onda najednom dobio vid kako bih mogao da slikam, a da ne znam kako su pre izgledale stvari koje stoje preda mnom". Često je sebi postavljao izazove pokušavajući da naslika nešto što je teško naslikati. Dugo je proučavao dim kao pojavu, analizirao njegovo kretanje, gustinu i razmišljao kako da ga prenese na platno. Oduševljavao ga je dim koji su ispuštale parne lokomotive te je u svojoj 37.

Umetnost

l

122 oktobar

godini naslikao prizor dolaska voza iz Normandije u stanicu San Lazar u Parizu. Ova slika je najpoznatija od ukupno sedam koliko je Mone naslikao na ovoj stanici.

Mone je, primetio da isti predeli potpuno drugačije izgledaju u različitim periodima dana, godišnjim dobima i vremenskim prilikama. Imao je želju da na svoje platno prenese sve te promene i različita osvetljenja pod kojima se neki predeo može naći. Upravo tome je konačno mogao da se posveti u svojim pedesetim godinama kada se okončavaju njegovi novčani problemi. Tih godina nastaje i poznata serija njegovih slika Ruanske katedrale pod jutarnjim suncem, u podne, posle podne, po tmurnom danu i u raznim drugim prilikama. Radio je na više slika istovremeno nervirajući se kada se ne ponovi tačno ono osvetljenje u kojem je započeo sliku. Čitava serija "Ruanska katedrala" broji više od 30 slika.

Poslednje godine života Mone provodi na svom imanju u Živerniju, prelepom mestu nadomak Pariza, gde je živeo sa svojom drugom ženom Alis (Alice Hoschede) i dvoje dece iz braka sa Kamij.

Poznate su njegove serije slika nastale u okolini pomenutog imanja među kojima su i slike mosta nad jezerom sa lokvanjima, ali i slike lokvanja. Poznati Moneovi lokvanji, delo koje je nastalo pred sam kraj njegovog života, predstavljali su poseban izazov za slikara zbog oštećenog vida, velikog formata platna i same činjenice da mu je bilo teško da naslika vodu sa travom koja se talasa. Međutim, i ovaj izazov je savladao pa su i lokvanji postali njegova čuvena dela, danas izložena u muzeju Oranžerije u Parizu.

Fotografija

a r i j u i t f k a e r t i g h o r t A u fo

l

124 oktobar

Aleksandra Skorupan

K

ada fotografišemo arhitekturu, bitno je voditi računa o dve stvari: fotografije treba da budu kako estetski zadovoljavajuće tako i da verno predstavljaju predmet fotografisanja. Ono što utiče na obe pomenute stavke i na šta treba obratiti najviše pažnje jeste perspektiva, sa naglaskom na vertikalnim linijama koje moraju biti paralelne, nikako konvergentne.

To se najlakše postiže tako što se kamera drži paralelno sa podlogom, bez obzira sa koje visine fotografišemo. Ipak, ako dopustimo sebi da ponekad zanemarimo ovo pravilo, možemo doći do zanimljivih rešenja. Ono što je takođe bitno jeste dubinska oštrina, jer je poželjno da pored objekta i okolina bude izoštrena i u fokusu.

Kada se fotografiše eksterijer, obično se koristi dnevno svetlo ili ulično osvetljenje, jer upotreba blica može stvoriti dvodimenzionalni utisak. Fotografi često u fotografiju uključuju i pejzaž i detalje iz okoline, jer se tako postiže estetska harmonija.

Fotografija

l

126 oktobar

Ovi elementi mogu poslužiti i da “odvedu” oko posmatrača do objekta fotografije.

Za razliku od drugih tipova fotografije, fotografija arhitekture ne traži savršene vremenske uslove i sunce – različite vremenske prilike mogu stvoriti potpuno drugačiji utisak kada se fotografiše ista građevina.

Arhitektura u fotografiji ne treba da zadovoljava samo estetske kriterijume – ona treba da bude i dinamična. Poigravanje sa linijama, svetlom i senkama, perspektivom i simetrijom pruža beskrajne mogućnosti za zanimljive fotografije.

Poklon

i

Sonja Lazukić

vam u ovom broju poklanjaju zanimljive rekvizite koje možete besplatno skinuti i odštampati.

Od vas zavisi kako ćete ih

upotrebiti.

Klikni ovde i preuzmi nalepnicu

VIDIMO SE SLEDEĆEG MESECA DO TADA PRATITE NAS NA