Plezir magazin broj 18 februar 2015. by Plezir magazin

februar 2015.

BROJ 18

Uvod

ebruar nas je vratio i ubacio u pomalo nostalgično raspoloženje te u skladu s tim u ovom broju pišemo o vinilu, retro dizajnu i prisećamo se velikih ljubavnih priča ali i velikih zavodnica. Pa niste valjda mislili da će februarski broj proći bez ljubavi i romantike? Ne brinite, trudile smo se da izbegnemo klišee i patetiku i dočekujemo vas sa pričama u našem stilu. Osim pomenutih „ljubavnih tema“ tu su intervjui sa našim sjajnim ilustratorima Bratislavom Milenkovićem i Minom Pavlović, čak tri editorijala, a obradovaćemo vas i pričom o Gustavu Klimtu. Ostavljam vas da uživate u novom broju i podsećam vas da slavite ljubav svakog dana.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

2 februar

Sadržaj

Umetnost

Film Gustav Klimt

Editorijal Zavodnice starog Holivuda

Književnost

30 Pesnici koji su ljubav doživljavali i proživljavali na suprotan način

Inspiracija

Sadržaj

Ljubav

Editorijal

Ljubavne priče koje će se dugo pamtiti

Editorijal Dreams about dinosaurus Online špartanje

Vinil

Muzika

84 90

Pinball Wizard prodavnica ploča Leila Records and books

4 februar

Sadržaj

Dizajn

Bratislav Milenković ilustrator

112

Waiting for love

Mladi talenti Mina Pavlović

118 124

128

Kako do negovane kose?

Putovanja

Dizajn

Umetnost

104

Nega

Editorijal

Svetlost u enterijeru Frižider

136

Kina

Zdravlje

142

Koliko imate vremena

148

Mesečni horoskop

Teodora Kovrlija

Minja Cvetković

Sve što radim volim da radim predano i temeljno. Kao mala sanjala sam da pravim animirane filmove, ali nedostatak talenta za slikanje pokvario mi je planove. Kao nešto starija odlučila sam da ću biti novinar i konačno urednica nekog prestižnog magazina. Nakon završenog Fakulteta Političkih nauka volontirala sam , usavršavala se i prikupljala iskustva. Sa završenim fakultetom našla sam se u istoj poziciji kao i većina mladih u našoj zemlji i nisam želela da sedim skrštenih ruku I čekam posao do u nedogled, a kao beogradsko dete nenaviklo da se “lakta” odlučila sam da preduzmem nešto i stvorim sebi radno mesto. Želela sam da ostvarim svoju dugogodišnju zamisao i pokrenem online magazin koji se nalazi pred Vama. Volim da maštam, čitam, pravim planove i provodim vreme sa dragim ljudima. Uživam u malim stvarima, imam puno hobija i interesovanja što će se neminovno odraziti na sadržaj časopisa.

Sveže diplomirana etnološkinja-antropološkinja koja je, uz malo sreće i malo više truda, dok vi ovo čitate upisala i master studije. U prošlom životu je bila ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu iz perioda od dvadesetih do šezdesetih godina dvadesetog veka, rokabili, sajkobili, vintage stvari, naučnu fantastiku i treš horor filmove. Kada prokrastinira od antropologije mode i pitanja postojanja malih zelenih, menja boju kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft i mašta o otvaranju sopstvenog azila ili životu sa trinaest kučića barem. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastrzana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Bliski ljudi i ljubimci su sve što joj je potrebno za dobar dan ali ako dodate kafu, čokoladu i neku dobru knjigu uz to, velika je verovatnoća da ćete je i kroz nekoliko sati zateći u istom položaju. Kada bi morala da bira, za životni motiv bi sledila Hanter S. Tompsona i rekla da je život neuporedivo bolji kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno.

redakcija

saradnici Sofija Mirčetić Snežana Tatljak Nikolić Merima Aranitović Nina Simonović Osnovne studije je završila u Nišu kao najbolji student u generaciji, a onda se uputila u Beograd da se usavrši na polju ruskog jezika, književnosti i kulture. U njoj se svakodnevno sukobljavaju idealista i sanjar. Mašta da svoje velike ljubavi – fotografiju, ruski jezik i pisanu reč – spoji kroz rad fotografa (a možda i urednika, hmmm...) u prestižnom modnom časopisu u Moskvi. I sve to, naravno, posmatrajući zalazak sunca sa Crvenog trga, držeći Njega za ruku. Drugi je karakterišu kao specifičnu, harizmatičnu fuziju pozitivne i kreativne energije; i kao nekog ko mnogo voli da pravi savršene male kolače. A sama kaže da smisao traži u malim stvarima, koje ujedno čine dan uspešnim – šolji zelenog čaja uz te savršene kolače, preko potrebnoj dozi inspiracije, značajnom pogledu, zagrljaju i iskrenom smehu. Vodi uspešan blog na adresi.

Marija Radojković Danka Kovačević Sanja Stefanović Andrijana Kovrlija Milena Goševski Alisa Kalipso Nemanja Kiso Danijela Milanović Jovana Lučić Gajić

Layout:

MaKista M Ma D E S I G N

Umetnost

8 februar

Ĺžene kao veÄ?ita inspiracija

Tekst: Sofija Mirčetić

Strastven poljubac sa filmskog platna i skandalozan poljubac sa dodele nagrada privuku pažnju i uzburkaju osećanja u javnosti na kratko vreme. Gustav Klimt, austrijski simbolista i glavni predstavnik Bečke secesije i jugenstila, je prikazao legendarni poljubac čija estetska vrednost, popularnost i strastvenost traju i dan danas. Upoznajte Kupidona u telu umetnika čije je delo “Poljubac” nebrojeno puta umnoženo i preneseno na različite predmete, od šolji, rokovnika, razglednica do haljina poznatih dizajnera. Upoznajte čoveka koji je zadužio bečko slikarstvo

Umetnost

Ležeci ženski akt 1886.-1887. Gustav Klimt je austrijski slikar simbolista rođen 1862. godine u Braumgardenu nadomak Beča, u velikoj porodici kao drugo od sedmoro dece. Otac mu se bavio gravurom i pozlatom, po prirodi unosnim poslom, međutim u njihovom slučaju nije išlo baš najbolje tako da su živeli prilično skromno. Sa četrnaest godina je krenuo u bečku Umetničku školu gde će biti primećen kao vrstan talenat i stećiće akademsko obrazovanje. Još za vreme školovanja je dobio svoj prvi umetnički angažman, a koju godinu kasnije, zajedno sa bratom i Franc fon Mačom, bečkim umetnikom, je radio na ukrašavanju i oslikavanju crkava, pozorišta i muzeja. Delovali su kao Klimt-Matsch&Co a kasnije i kao “Kompanija umetnika” ili originalno Känstlercompanie. Umetnička kooperativa će se raspasti zbog svađe dva umetnika čija je netrpeljivost dostigla vrhunac kada više nisu mogli da rade u istom

10 februar

Pozorište u Taormini 1886.-1888.

U svojim najranijim slikama, Klimt počasno mesto daje ženi, od tada nije prestao da je slavi

Basna 1883.

Ovde Klimt prvi put upotrebljava zlato. Bujna ornamentika naglašava erotiku, kao jedan od glavnih elemenata njegovig pogleda na svet Atena Palada 1898.

Filozofija 1900.-1907.

Medicina 1900.-1907.

Klimtov neosporan talenat i raskošne alegorije i serija amblema koji su krasili zidove i tavanice raznih objekata privućiće čelnike Univerziteta u Beču, a nešto kasnije i Univerziteta u Minhenu, koji će ga proglasiti svojim počasnim članom. Tri Klimtova dela će obeležiti vijenski univerzitet - Filozofija, Medicina i Pravo. Ova dela visokog umetničkog domena su za cilj imala da simbolizuju tri univerziteta - filozofski, medicinski i pravni, ali su u vreme kada su nastala okarakterisana čak kao pornografska jer je Klimt prikazao, po njihovom mišljenju, eksplicitniju predstavu o ove tri nauke. Utisci su išli iz krajnosti u krajnost. Od divljenja Parižana, do zgražavanja konzervativnih Bečlija nad predstavama golih ženskih tela. Jednostavno, Klimta su ili obožavali ili kritikovali. Nažalost, slike sa Univerziteta u Beču su uništene za vreme Drugog svetskog rata od strane nacista.

12 februar

Pravo 1900.-1907.

Glavni motiv Klimtovog stvaralaštva (koji se učestalije pojavljuje posle očeve i bratovljeve smrti kada umetnik konačno u potpunosti raskida sa akademizmom i okreće se svom prepoznatljivom stilu) je motiv ženskog tela koji je stvarao kontraverze za vreme Klimtovog života I karijere. Bio je autentičan umetnik, prikazivao je ono što voli, nije imao nameru da provocira ali ni problem sa brojnim kritikama koje su mu bile upućivane. “Nisam sebi zanimljiv kao tema za slikanje, zanimaju me drugi ljudi, naročito žene”

Posvećen geniju čija je muzika trebalo da donese spas duši čovečanstva. Klimtov friz je zasnovan na IX simfoniji

Judita I 1901.

Betovenov friz 1902.

Umetnost

ateljeu. Žena kod Klimta više nije prikazana kao Venera ili neka grčka boginja, prikazana je onakva kakva ona jeste, a građanima Beča, naviknutim na “savršeno proporcionalne” mitološke lepotice, očigledno se nije dopalo da vide ženu u njenoj realnoj lepoti. Nekada su polni organi bili prikrivani lišćem i teškim togama, a kod Klimta nema ni naznake prikrivenosti, bio je smeo i skandalozan i neprekidno se igrao umetnošću. Bogati ornamenti i tekstil su mu služili da još više naglasi nagost i lepotu tela. Poznato je da Klimt nije voleo samo da slika žene, voleo ih je i van umetničkog rama i platna. Bio je zgodan i privlačan i žene nisu mogle da mu odole. Nikada se nije ženio, šta više, bio je zakleti neženja, ali se ne zna tačno koliko je dece imao. Na Klimtovoj sahrani se pojavilo njih čak četrnaestoro. Bio je ženskaroš pa mu se pripisuje i afera sa bratovom ženom i velikim brojem dama koje su mu pozirale kao modeli, a smatra se da je jedino Emili Floge ostavila jači utisak na njega. Slao joj je pisma u kojima piše o svakodnevnom životu, svojim umetničkim idejama i planovima. Pomogao je Emili u kreiranju nakita i haljina za njenu modnu kuću, a ona mu je pozirala kao model.

14 februar

Portret Emili Floge 1902.

Smatra se da je jedino Emili Floge ostavila jači utisak na njega. Slao joj je pisma u kojima piše o svakodnevnom životu, svojim umetničkim idejama i planovima. Pomogao je Emili u kreiranju nakita i haljina za njenu modnu kuću, a ona mu je pozirala kao model

Umetnost

Neki umetnički kritičari toga doba su išli toliko daleko da su Klimtova dela pored eksplicitnih smatrali i kičastim, pre svega zbog tehnike zlatnih listića tj. pozlate koju je koristio. Kako bi se sada ti kritičari iznenadili danas kada bi čuli da je portret Adele Bloh-Bauer (koju je Klimt čak dva puta slikao i za koju se spekuliše da mu je bila ljubavnica), ćerke uglednog bečkog bankara, prodat za više od 130 miliona dolara i time postao najskuplje prodato delo današnjice. Lice dame je oslikano s preciznošću i realističnošću, pogled je smeo, gotovo drzak i uprt u posmatrača, usne pune i crvene a obrazi blago rumeni. Telo je uvijeno u zlatnu odoru, koja je prepoznatljiva na Klimtovim delima. 16 februar

Portret Adele Bloh Bauer 1907.

Klimt površinu dekoriše na vizantijski način. Česti egzotični simboli na njegovim slikama poput egipatskih očiju u trouglovima, ili mikenskih spirala, ne primećuju se na prvi pogled

Ispunjenje 1905.-1909. Pozlata i dekorativni elementi nisu odraz kiča već neverovatnog oka za detalje. Prema rečima istoričara Vajdingera Klimt je bio “dekorativni umetnik”. On često kombinuje pozlatu sa mozaikom koji podseća na raskošan vizantijski mozaik, a iz jedne takve fuzije nastaće dela kao što su “Drvo života” i “Ispunjenje” ali i najpoznatije delo Gustava Klimta “Poljubac”. Muškarac i žena. Strastven zagrljaj i poljubac. Opijeno lice žene i zaštitnički stisak muškarca. Amorfna, zlatna pozadina i cvetna podloga koje doprinose dekorativnosti slike zajedno sa odorama ljubavnika koje su pune skrivene simbolike. Izduženi pravougaonici kod muškarca i koncentrične kružnice kod žene simbolizuju muško-žensku seksualnost, a slika se može posmatrati i uspravno i vodoravno (kada se čini da ljubavni par ne kleči, već leži).

Poljubac 1907.

Drvo zivota 1905.-1909.

Tri doba žene 1905.

Nada II 1907.-1908.

Danaja 1907.-1908.

Vodene zmije 1904.-1907.

Uopšte, svako delo Gustava Klimta je prožeto erotskom simbolikom, toliko nabijeno strastima da je u isto vreme budilo i osećaj čistote i duhovnosti s jedne strane i rezignacije religijskih i političkih grupa s druge. Kada slika ženu kao individuu oseća se klanjanje nad njenom lepotom, a kada je slika sa muškarcem on samo figurira na slici, kao polni opozit ženi, njegova uloga je da još više istakne lepotu i strastvenost žene.

Pored umetničkih saradnji i angažmana za vreme školovanja, Klimt je i glavni osnivač umetničkog pokreta Bečka secesija (od 1897. do 1905.) s idejom okupljanja mladih umetika i približavanja strane umetnosti austrijskoj. Bečka secesija je bio najpoznatiji umetnički kružook u Beču sa izrazitim simboličkim i naturalističkim stilom. Austrijanci mogu da zahvale ovom pokretu na prilici da se bolje upoznaju sa francuskom umetnošću, ali i umetnošću ostatka Evrope. Klimtov prijatelj Hans Tietze će jednom prilikom reći: “Klimt je izveo bečko slikarstvo iz izolacije u kojoj je tavorilo i vratio ga svetu … on je bečkoj umetnosti povratio individualnost.” Pokret je veoma brzo stekao internacionalni renome. Velika izložba održana 1898. godine je privukla više od 55 hiljada posetilaca, a usledili su i pozivi za izložbe od strane drugih zemalja. Unutrašnji sporovi između članova pokreta su rezultirali Klimtovom ostavkom, posle koje se Bečka secesija nije oporavila. Na osnovu njegovog uzbudljivog života stiče se utisak da je Gustav ostavljao jak utisak gde god bi se pojavio, ali i da su efekti njegovog odlaska često bili dramatični, bilo da se radilo o umetničkom pokretu ili ljubavnoj vezi. Danas njegova dela imaju gotovo neprocenjivu vrednost dok se nekada raspravljalo o njihovoj umetničkoj vrednosti. Ovog autentičnog umetnika jasne i smele vizije koji je zadužio austirjsku umetnost je 1918. pogodio moždani udar koji će ga najpre delimično paralizovati, a na kraju i lišiti života.

Devica 1913.

Smrt i zivot 1908.-1916.

20 februar

Tekst: Minja Cvetković

Zavodnice starog Holivuda To da su Merlin Monro, Odri Hepbern i Elizabet Tejlor bile neke od najvećih holivudskih zavodnica ikada, to već znamo. Iako je možda nezamislivo da baš njih ne spomenem u tekstu koji se bavi ovom tematikom, odlučila sam da narednih nekoliko stranica posvetim ženama koje možda nisu prve koje vam padnu na pamet kada se kaže femme fatale ili seks ikona, ali su bile podjednako uspešne u slamanju srca širom sveta, svaka na svoj način

Film

Teda Bara (Theda Bara)

odnosno Theodosia Burr Goodman, bila je srednje dete u porodici jevrejskih imigranata. U njenim tridesetim godinama najveći deo glumačkog života odvijao joj se u lokalnom pozorištu, sa po nekom povremenom sporednom filmskom ulogom. Uloga u nemom filmu „A fool there was“, iz 1915. godine, preokrenula joj je život maltene preko noći. U filmu glumi vamp ženu, oličenje zla koje zavodi muškarce svojim tamnim očima, ispija im krv i ostavlja ih da umru. Po uzoru na ulogu, njeno ime više nije bilo Theodosia, već Teda Bara, anagram od Arab Death, odnosno, Arapska smrt. Film je postigao veliki uspeh, a Teda je započela saradnju sa producentom Vilijamom Foksom (William Fox), osnivačem studija Foks koji danas znamo pod imenom 20th Century Fox. Da bi se podigao publicitet, Teda je i privatno postala oličenje svoje najpoznatije filmske uloge. Ofarbala je svoju dugu plavu kosu u crno da bi se činila egzotičnijom, negovala je prepoznatljiv način šminkanja, često je u javnosti govorila o mističnim i okultnim temama, a izmišljeno je i njeno čitavo poreklo. Godine 1917. snimila je film „Cleopatra“, jedan od najskupljih nemih filmova, u kom je takođe glumila po šablonu vamp zavodnice. Promotivni materijal koji je prikazivao nju u veoma oskudnoj odeći, snimljen za potrebe promovisanja filma, bio je veliki šok za to vreme te je privukao dosta pažnje. Njen imidž vešto kreiran tako

22 februar

Njen imidž vešto kreiran tako da bude spoj orijenta, seksipila, vampa i zla, nije mogao da prođe nezapaženo u vremenu oštrih društvenih i religijskih normi. Sve ovo učinilo je ne samo veoma intrigantnom ličnošću, već i najranijim seks simbolom filmske industrije da bude spoj orijenta, seksipila, vampa i zla, nije mogao da prođe nezapaženo u vremenu oštrih društvenih i religijskih normi. Sve ovo učinilo je ne samo veoma intrigantnom ličnošću, već i najranijim seks simbolom filmske industrije. Poznata pod mnogim nadimcima, među kojima su i Kraljica vampira i Đavoljeva nevesta, Teda je mnogima bila čudna i tada, ali istovremeno, činjenica je da su svi oni zapravo hteli da znaju ko je u stvari Teda Bara i šta se krije iza te mistične zanosne pojave.

Uvela je i nekoliko modnih trendova koji su aktuelni i dan danas, poput crveno nalakiranih noktiju na nogama i turbana.

Pola Negri Još jedna zvezda nemog filma, femme fatale starog Holivuda i vlasnica ruku koje su nosile epitet najpoželjnijih na svetu. Na sve to, prva evropska filmska zvezda koja se proslavila u Holivudu u koji je došla pet godina nakon što je Teda Bara postala popularna. Pravo ime Pole Negri bilo je Barbara Apolonija Halupcova i došla je iz Poljske. Teda je veliki deo svoje popularnosti dugovala svojoj izmišljenoj egzotičnosti, vešto

24 februar

isplaniranom javnom imidžu koji je trebalo da je prikaže publici kao orijentalnu i okultnu, međutim, Pola Negri je bila ono pravo. Imala je plavu krv, titulu, zanimljivo poreklo u kombinaciji sa ugalj crnom kosom, svetlim tenom i crvenim usnama, kao i spekulacije čime se bavila pre glume. To je bilo dovoljno da zavede i zainteresuje publiku širom sveta. Ali, ono što je činilo neodoljivom bilo je njeno umeće glume i neosporan talenat.

Pola se nije libila da se potpuno posveti svakom liku kojeg glumi, a to je nešto što je ostavilo posledice na njen privatni život. Proživljavajući čitav spektar emocija na platnu, Pola je i u privatnom životu postala ono što su mnogi opisivali kao „nestabilna“, o čemu svedoči i scena nakon smrti njenog ljubavnika Rudolfa Valentina (Rudolph Valentino), kada se bacila na njegov grob i zahtevala da dobije potvrdu doktora da je u poslednjim trenucima života Rudolf mislio na nju. Pola je takođe bila i jedna od najbogatijih holivudskih glumica tog vremena. Živela je u kući koja je posebno napravljena po uzoru na predsedničku Belu kuću. Uvela je i nekoliko modnih trendova koji su aktuelni i dan danas, poput crveno nalakiranih noktiju na nogama i turbana. Bila je poznata i po mnogim ljubavnim aferama, od kojih su neke bile sa Čarli Čaplinom i Rod la Rokom, kao i po nekoliko brakova.

Hedi Lamar (Hedy Lamarr)

je bila poznata pod nadimkom "Najlepša žena sveta", a zvala se Hedwig Eva Maria Kiesler. Njeno prvo javno pojavljivanje bila je scena u kojoj naga trči kroz polje, a drugo je ostalo upamćeno po jednoj od prvih filmskih scena ženskog lica tokom orgazma. Radi se o filmu „Ectasy Girl“ iz 1933. godine koji je izazvao pravi skandal, ne toliko zbog nagih scena, već zbog veoma upečatljivih scena njenog uživanja koje je bilo jasno vidljivo na licu. Osim toga, film stavlja akcenat na žensku slobodu, te Hedy u filmu napušta svog impotentnog muža, nalazi ljubavnika i ima nezaboravan seks sa njim. Prilično šokantno za to vreme, scene u kojima ona ne samo da vara svog muža, već usput i neverovatno uživa u tome. Bilo je nemoguće pobeći od stigme koja je bila vezana za ovaj film, stoga se ona odlučila da promeni svoje pravo ime u umetničko Hedi, a potom je i otišla u SAD gde je dobila nadimak „najlepša žena sveta“ i proglašena naslednicom ikona kao što su Marlen Ditrih i Greta Garbo. Ipak, njena uloga u filmu „Ekstaza“ nikada nije prestala da je prati i njen izgled je uvek bio ispred glume i inovativnosti. Sa jedne strane, Hedi je bila okarakterisana kao elitna prostitutka i žena koju sopstvena lepota i seksualnost prave žrtvom, a sa druge, ona je 1942. godine došla do bitnog izuma u oblasti daljinskog upravljanja torpeda, tehnologije koja se danas koristi u telekomunikacijama. Nažalost, za vreme života nije dobila ni jednu nagradu za svoj neverovatni izum. U svojim memoarima napisala je: „Moje lice privuklo je šest neodgovarajućih bračnih partnera. Privuklo je mnogo pogrešnih ljudi u moj budoar i donosilo mi tragedije i glavobolje čitavih pet decenija. Moje lice je moja maska i ja ne mogu da je promenim. Moram zauvek da živim sa njom. Proklinjem je.“

26 februar

Sa jedne strane, Hedi je bila okarakterisana kao elitna prostitutka i žena koju sopstvena lepota i seksualnost prave žrtvom, a sa druge, ona je 1942. godine došla do bitnog izuma u oblasti daljinskog upravljanja torpeda, tehnologije koja se danas koristi u telekomunikacijama

Marlen

(Marlene Dietrich) Netipična, androgena holivudska zavodnica nemačkog porekla, istovremeno je negovala izgled savršene ledene kraljice, ali i držala balans između ženstvenosti i imidža "tough" devojke i nikada se nije trudila da se publici učini kao jedna od njih, kao devojka iz komšiluka. Ne, ona je uvek bila potpuno posebna i nedodirljiva. Njena zavodljivost je ležala i u činjenici da niko nikada nije u potpunosti dokučio da li je Marlen bila izmišljeni lik reditelja Jozefa fon Šternberga (Josef von Sternberg) koji je na nju pretočio svoju viziju idealne žene – komplikovane i prelepe, ili je pak ona već bila takva. Karijeru je započela radeći kao model za čarape i cipele, te nije neobično da je nekoliko godina kasnije čitav svet poludeo za njenim nogama. Na račun njene androgenosti, Marlen je u Nemačkoj bila dobro poznata kao zvezda kabarea glumeći dečaka, dok je na velikom platnu u Americi njena androgenost svedena na minimum. Sve oko nje je oduvek bilo pod velom misterije, a ona je vešto kontrolisala

Bila je poznata po izuzetno ženstvenim izdanjima, u crnom korsetu i čarapama, podjednako kao i u muškom odelu sa muštiklom u ruci l

28 februar

Ditrih informacije koje kruže o njoj, počev od onih o njenoj biseksualnosti, aferama sa ženama, pa sve do toga koliko su šminka i dobro osvetljenje zapravo zaslužni za njen izgled. Nikada epitet „spontano“ nećete čuti kada je Marlen u pitanju, a čak su i njene uloge bile slične jedna drugoj – zabavljačica, plesačica, špijunka ili žena umorna od ljubavi. Bila je poznata po izuzetno ženstvenim izdanjima, u crnom korsetu i čarapama, podjednako kao i u muškom odelu sa muštiklom u ruci. Iako je bila udata za reditelja Rudolfa Zibera, sa kojim je bila u braku sve do njegove smrti, oboje su imali afere za vreme trajanja braka, afere koje se nisu ni trudili da sakriju. Tako danas znamo da je njena velika ljubav bio Žan Gabin, francuski pevač i glumac, a da su joj ljubavnici bili, između ostalih, i Frenk Sinatra, Čarli Čaplin, Gari Kuper, Hemingvej, Alfred Hičkok, Hemfri Bogart.. a navodno se na listi njenih ženskih ljubavnica našla i čuvena Greta Garbo.

Fotografije: googleimages.com; tumblr.com

Književnost

Pesnici koji su ljubav doživljavali i proživljavali na dijametralno suprotan način

Tekst: Nina Simonović

Živeli su u istom dobu, posvetili život istoj vrsti umetnosti, delili su rodnu zemlju, ali su se u svojim poimanjima ljubavi i duševnim previranjima dijametralno razlikovali. Ahmatova (1889-1966) je istinu o svojoj iskrenoj ljubavi čuvala za sebe skoro do kraja života. Svom umetniku i Parizu koji im je pružio utočište, posvetila je brojne stihove. S druge strane, Jesenjin (1895-1925) je išao do krajnosti i kada je voleo i kada je patio. Prenaglašen život doneo je kontroverznu smrt koja i dan danas izaziva polemike. Živeo je boemski, voleo mnogo žena, mnoge su mu rodile potomke, a opet ni pored jedne nije uspeo da nađe sebe

30 februar

na Ahmatova nije volela da o svojim ljubavima govori sa okolinom, ali je zato sva unutrašnja previranja iznosila u svojim stihovima. Pesnikinja je početkom svojih dvadesetih godina imala kratku i strastvenu aferu sa italijanskim umetnikom Amedeom Modiljanijem. Tajnu o njihovoj vezi Ana je dugo i pažljivo čuvala, tim pre što je u to vreme bila udata za ruskog pesnika Nikolaja Gumiljova. Amedea je upoznala u Parizu, gde je on privlačio pažnju svojom ekstravagancijom, a Ana “stranom” lepotom. Godinu dana nakon prvog susreta i brojnih pisama, Ana se vraća u Pariz svom obožavaocu nakon svađe s mužem. Tamo je zatekla Modiljanija u bedi, omršavelog od pića i narkotika. Uprkos tome, ostala je pored njega, bila mu je inspiracija i podrška i, prema njenim rečima, tamo provela neke od najlepših dana svog života. Ahmatova se posle tri meseca morala vratiti suprugu, a sa sobom je ponela svežanj crteža potpisanih kratko sa “Modi”, što u prevodu sa francuskog znači proklet.

Sve što se desilo bilo je za oboje osnova naših živo njegovog veoma kratkog, i mog veoma dugog

Prošlo je devet godina od njihovog rastanka, Ana je nastavila da piše i u međuvremenu se proslavila, pritom se u njenim pesmama nikako nije moglo naslutiti za kime toliko žali. Sasvim slučajno je saznala za njegovu smrt preko članka u novinama. Dve godine nakon njegove smrti svet ga je priznao za velikog umetnika, čija se dela danas prodaju i za više od 15 miliona dolara. Podstaknuta prvom posetom Parizu nakon njihovog rastanka, Ahmatova je tek pred smrt priznala svoju ljubav i opisala romansu između usamljenog i siromašnog italijanskog umetnika i udate ruske pesnikinje – “Sve što se desilo bilo je za oboje osnova naših života: njegovog veoma kratkog, i mog veoma dugog”. Početkom devedesetih godina u Italiji je održana izložba radova Modiljanija. Među tih sto slika mogle su se uočiti dvanaest slika lepe, mlade i crnokose devojke.

ota:

Amedeo Modiljani

Književnost

ergej Jesenjin je za života plenio harizmom, a broj osvojenih ženskih srca ostao je samo njemu poznat. Njegova prva velika ljubav i nevenčana supruga sa svega sedamnaest godina bila je Ana Izrjadnova. Ovaj period usaglašenog talenta i ljubavi u njegovom stvaralaštvu bio je najplodotvorniji, te se shodno tome naziva i „izrjadnovskim“ periodom. Ana mu je rodila sina, na šta je Sergej bio izuzetno ponosan, ali nije imao mira i napušta porodicu bez ikakvog objašnjenja. U Petrogradu ga je zatekao Prvi svetski rat, nakon koga je upoznao svoju sledeću ljubav i prvu venčanu suprugu Zinaidu Rajh.

34 februar

Zinaida Rajh

Jesenjin i Zinaida

Jesenjin i Isidora Dankan

Propio se, pravio ljubomorne scene tokom kojih je prvo tukao svoju trudnu suprugu, a zatim na kolenima molio za oproštaj. Posle rođenja drugog deteta i bezbroj skandala, Zinaida ga je napustila. Romansa sa američkom balerinom Isidorom Dankan je verovatno najpoznatija. Zaljubila se na prvi pogled, slušajući ga kako recituje stihove, iako nije razumela ni reč ruskog jezika. Sergej nije govorio engleski, baš kao ni Isidora ruski, ali nepoznavanje jezika onog drugog nije ih sprečilo da se razumeju i da zaljubljenost pređe u uragan strasti. Osamnaest godina starija Isidora je činila sve da njen Serjoža bude srećan. Međutim, kada je s njegove strane nestala strast opet su počeli skandali

i ponižavanja. Iako je napustio da bi se oženio drugom, Isidora je ostala najjači i najsvetliji trag u njegovom ljubavnom životu. Sofija Tolstaja, unuka Lava Tolstoja, poslednja je žena u životu Jesenjina koja se borila sa njegovim unutrašnjim demonima. Kao osoba koja dolazi iz aristokratske porodice, Sofijine vrednosti su se kosile sa Jesenjinovim raskalašnim životom, prostotom i velikodušnošću. Godine 1925. Jesenjin je pronađen mrtav u jednom lenjingradskom hotelu. Priča se da je poslednju pesmu „Doviđenja, druže, doviđenja“ napisao svojom krvlju tik pred smrt i da je oduzeo sebi život usled depresije od koje se prethodno lečio, iako pojedinci tvrde da je u pitanju bilo prikriveno ubistvo.

36 februar

Ljubav Fotografije: Andrijana Kovrlija

â&#x20AC;?To je neverovatno kako je kompletna iluzija da je lepota dobraâ&#x20AC;? Lav Tolstoj

38 februar

40 februar

42 februar

44 februar

46 februar

”Ako jednom odeš, nemoj se okrenuti, jer ako se okreneš moraš se vratiti, a ja ne želim da se vratiš odlazeći” Sergej Jesenjin

48 februar

”Ljubav nikad ne umire prirodnom smrću. Umire jer joj ne znamo obnoviti izvor. Umire od slepila, grešaka, izdaje. Umire od bolesti i rana, umire zbog dosade, gubitka svežine i sjaja” Anais Nin

Ljubavne priče koje će se dugo pamtiti Tekst: Teodora Kovrlija

O velikim ljubavima su ispričane priče, napisane knjige, opevane pesme, snimljeni filmovi, napravljene predstave i one su te koje ne prestaju da inspirišu i teraju nas na maštanje. Od detinjstva smo učeni da verujemo u bajke, da se nadamo i iščekujemo ono “i živeli su tako srećno do kraja života“... Ipak svakodnevica i realnost od nas pravi skeptičare opterećene statistikama i svesne nerealnih očekivanja kojima su nas bajke učile. Postoje priče koje nas ponekad vrate u romantično raspoloženje i nameste onaj glupavi osmeh na lice. To su priče o neverovatnim ljubavima koje su se zaista dogodile, priče o ljudima koji su čak dali i svoje živote zbog ljubavi ili one koji su svoju ljubav uspeli da očuvaju do samog kraja. Neke su bile romantične, neke tragične, neke neobične, a činjenica da ih danas pominjemo pokazatelj je da će se one još dugo pamtiti

50 februar

Kleopatra i Marko Antonije Antonije i Kleopatra, sikar Lavrence Alma-Tadema, 1885.

Egipatska kraljica je bila poznata kao fatalna zavodnica a zavodila je kako svojim fizičkim izgledom tako i intelektom. Muškarce je koristila kako bi sprovela svoju volju i održala se na vlasti i sačuvala svoje kraljevstvo. Bila je u vezi sa slavnim Cezarom, a zahvaljujući toj vezi uspela je da se po drugi put vrati na presto. Kada je Cezar ubijen za prevlast u Rimu borili su se Marko Antonije i Oktavijan Avgust. Marko Antonije je krenuo u Aleksandriju da bi osigurao Kleopatrinu lojalnost prema Rimu i zaljubio se u nju. Antonije i Kleopatra su se venčali iako je on već imao zakonitu ženu u Rimu. Ovaj događaj je rasplamsao bes u rimskom Senatu koji je rastao sve više kako je Marko Antonije poklanjao deo po deo imperije (Krit, Kipar, Kirenu, Palestinu i Tarsus) Kleopatri i njenoj porodici. Kleopatra je sa Markom Antonijem dobila blizance, koje je on priznao i dao im imena Aleksandar Helios (Sunce) i Kleopatra Selena (Mesec). Aleksandar Helios je bio krunisan za kralja

Imperije Seleukida, a Kleopatra Selena je postala kraljica Kirenaike i Krita. Kleopatra je kasnije rodila još jedno dete Marku Antoniju, Ptolemeja Filadelfosa, koji je imenovan za kralja Sirije i Male Azije kad je imao samo dve godine. Marko Antonije se razveo od svoje rimske supruge Oktavije, primoravši sve da priznaju njegovu vezu sa Kleopatrom. Kulminacija nezadovoljstva njegovim ponašanjem došla je u trenutku kada je naložio da se Kleopatrino ime stavi na rimski novac. Oktavijan je objavio rat Egiptu, a egipatska vojska je poražena na obali Grčke u čuvenoj bici kod Aktiuma, 31. godine p. n. e. Godinu dana kasnije, Oktavijan je došao u Aleksandriju i porazio Marka Antonija. Veruje se da su u toku borbe Marku rekli kako je Kleopatra ubijena znajući za njegovu slabost prema njoj. Marko Antonije je poverovao u ovu neistinu i pokušao samoubistvo tako što se proboo svojim mačem. Izdahnuo je u Kleopatrinom naručju, a nakon čega je i ona izvršila samoubistvo.

Šah Džahan i Mumtaz Mahal Šah Džahan je bio indijski vladar iz dinastije Mogul. Bio je opisivan kao surov čovek, a kako bi došao na vlast poubijao je gotovo čitavu porodicu, a majku poslao u izgnanstvo. Međutim imao je svoju slabu tačku, a to je bila njegova treća supruga persijanka Ardžumand Banu Begum koju je jako voleo. To je bila ljubav na prvi pogled. Šetajući ulicama Delhija ugledao je prelepu devojku koja je prodavala staklene perle i svilu. Bio je očaran njenom lepotom. Pet godina kasnije uspeo je da se oženi njome. Promenio joj je ime u Mumtaz-Mahal što znači dragulj palate ili miljenica palate zavisno od prevoda.

52 februar

Mumtaz mu je bila druga žena, od tri sa koliko je bio oženjen, ali voleo je samo nju i ona mu je bila žena od koje se nije odvajao čak ni dok je ratovao jer je vodio svuda sa sobom, a ostale su bile tu samo protokolarno. Mumtaz je rodila četrnaestoro dece, međutim prilikom poslednjeg porođaja došlo je do komplikacija i Džahan je ostao bez svoje voljene žene. Car je upao u depresiju a njegova odluka, da u čast svoje supruge izgradi Tadž Mahal, velelepnu građevinu, čija izgradnja je trajala 23 godine, iznedrena kao svedočanstvo jedne velike i neprolazne ljubavi, i dalje stoji kao svetionik koji ukazuje na neprolaznost dubokih emocija.

Džon i Abigail Adams

Ljubav američkog predsednika Džona i njegove velike ljubavi Abigail Adams je zabeležena u više od 1200 pisama koje su jedno drugome slali. Njih dvoje su bili veliki prijatelji i voleli su da razgovaraju o svemu i često su vodili rasprave o politici, Vladi, religiji, ženskim pravima. U vreme Američkog rata za nezavisnost Džon je nekoliko godina proveo na ratištu a u to vreme on i supruga razmenjivali su nežna ljubavna pisma koja su i danas očuvana i svedoče o njihovoj velikoj ljubavi.

Napoleon i Žozefina

Ljubav između Napoleona i Rouz koja je ostala poznata kao Žozefina, bila je burna, na momente bajkovita ali i tragična. Napoleon upoznaje Rouz i pri prvom susretu strasno se zaljubljuje u nju. Rouz je bila udovica, imala je dvoje dece i bila je šest godina starija od Napoleona. Ipak, sve to nije bilo nikakva smetnja da se godinu dana nakon što su se upoznali par venča. Napoleon ju je prozvao Žozefina jer mu se njeno ime nije dopadalo. Nekoliko dana nakon venčanja, Napoleon sa vojskom odlazi u Italiju odakle svojoj voljenoj supruzi šalje pisma prepuna ljubavi, strasti i žudnje. Danas se ta pisma

54 februar

čuvaju kao svedočanstvo njihove velike ljubavi. Napoleon je Žozefinu jako voleo međutim brak je bio praćen njegovim čestim neverstvima. Žozefina je zbog stresa i tuge prevremeno ušla u menopauzu što ju je sprečilo da Napoleonu rodi naslednika za kojim je toliko žudeo, pa ona odlučuje da se od njega razvede kako bi mu pružila mogućnost da se ponovo oženi. Nakon razvoda Napoleon je često posećivao, a novi brak iako mu je doneo naslednika nije mu doneo sreću. Žozefinu koja je umrla nesrećna nikada nije preboleo i ona je bila jedina žena koju je iskreno voleo.

Kraljica Viktorija i princ Albert Kraljica Viktorija je vladala šezdesettri godine i to je najduže vreme koje je jedan britanski monarh proveo na prestolu. Ona i princ Albert su stupili u dogovoren brak, međutim od samog početka između njih dvoje se rađa ljubav i velika zaljubljenost u kojoj će uživati sve do Albertove smrti. Viktorija i Albert su delili ista interesovanja, voleli su muziku, slikarstvo.. U svakoj rezidenciji su imali po nekoliko koncertnih klavira i često su jedno drugom svirali i pevali. Poklanjali su dirljive poklone, nakit, sitnice. Kada im se rodilo prvo dete napravili su narukvicu sa medaljonom u kome su čuvali pramen detetove kose. Viktorija je volela da slika u prirodi pa je mužu često poklanjala akvarele na kojima je slikala njihovu decu. Sa decom su organizovali pozorišne predstave u kojima je cela porodica učestvovala. Njihova ljubav je bila veoma jaka i intenzivna, voleli su se više od dvadeset godina, a kada je Albert umro u 42. godini, Viktorija je narednih 40. godina provela u crnini tugujući za najboljim prijateljem i voljenim suprugom.

Laza Kostić i Lenka Dunđerski Ljubavnu priča između Laze Kostića i Lenke Dunđerski najbolje je opisao sam pesnik u jednoj od najlepših i najdirljivijih ljubavnih pesama „Santa Maria della Salute“. To je pesma koja je proizašla iz intimne drame pesnika koji je pred kraj svog života želeo da izrazi emocije koje je dugo skrivao i čuvao samo za sebe. Lenka Dunđerski, najmlađa ćerka Lazinog velikog prijatelja i dobrotvora, pesnik je upoznao 1891. godine kada mu je on pružio utočište. Lazu je odmah očarala Lenkina lepota, šarm i mladost. Lenka je tada imala dvadeset a Laza pedeset godina. Iako se vrlo brzo zaljubio u lepu Lenku, Laza je emocije držao za sebe i svestan velike razlike u godinama nije želeo da izneveri poverenje svog prijatelja. Bio je svestan da njihova veza ne bi imala nikakvu budućnost. Istovremeno, Lenka je gajila romantična osećanja prema njemu. Kao mlada devojka čitala je njegovu poeziju i gajila je nežna osećanja prema pesniku, a kada ga je upoznala ta osećanja su se samo uvećala. Lenka je iščekivala trenutak kada će je Laza zaprositi, a u međuvremenu je odbijala mnogobrojne zainteresovane prosce. Ponešen emocijama Laza je pokušao da stavi tačku na ovaj neobični odnos i napisao je pismo svom prijatelju Nikoli Tesli o prelepoj devojci

56 februar

koja ispunjava sve uslove i da bi bila idealna supruga mladom naučniku. Ovaj njegov pokušaj razmršenja situacije bio je neuspešan jer Tesla nije imao interesovanja da se ženi, a Lenka je izjavila da bi se udala samo za nekoga kao što je Laza Kostić. Laza posle ove epizode sa Lenkom i Teslom odlazi u manastir Krušedol kako bi pokušao da pronađe mir i tamo će napisati svoju prvu pesmu posvećenu „Gospođici L.D.“ Kako bi pobegao od svojih osećanja Laza je odlučio da se oženi bogatom Julijanom Palanačkom, a kum na ovom venčanju bio je Lazar Dunđerski, Lenkin otac. Dva meseca nakon venčanja Lenka Dunđerski je preminula na svoj dvadesetpeti rođendan. Govorilo se da se možda ubila, postojala je priča da je umrla od sepse nakon neuspešnog abortusa međutim zvanična verzija događaja, verzija koju su saopštili Lenkini roditelji bila je da je Lenka umrla od posledica tifusa. Laza je za Lenkinu smrt saznao u toku svog bračnog putovanja u Veneciji i obuzet neslućenom tugom odlazi u crkvu Santa Maria Della Salute gde se molio za Lenkinu dušu i provodio vreme u svojoj patnji. Pesma Santa Maria Della Salute nastajala je četrnaest godina i to je jedna od najlepših ljubavnih, oproštajnih pesama posvećena jednoj velikoj neostavrenoj ljubavi.

Marija i Pjer Kiri Marija Salomea Sklodovska bila je jedna od retkih devojaka koje su 1891. studirale na Sorboni. Diplomu iz fizike dobila je 3 godine kasnije i to kao najbolja u klasi. Tri godine kasnije, takođe na Sorboni, diplomirala je matematiku. Mladog fizičara Pjera Kirija upoznaje na poslu. Među njima se rodila ljubav na prvi pogled i već sledeće godine mladi naučnici se venčavaju. Marija je imala veoma uspešnu naučnu i akademsku karijeru. Radioaktivnost koju je tokom čitave karijere proučavala ostavila je zdravstvene posledice i po Mariju i po njenog supruga Pjera. Godine 1898. Marija i Pjer uspevaju da izdvoje jedan od elemenata koji u čast Marije Kiri dobija ime po zemlji iz koje ona potiče-polonijum. Kirijevi uspevaju svojim napornim radom da izdvoje još jedan element, element koji ima 900 puta jače zračenje od urana i daju mu ime – radijum. Godine 1903. sa Anri Bekerelom osvojili su Nobelovu nagradu za radioaktivnost. Posle Pjerove smrti, Marija će nastaviti svoj naučni rad i započeti da radi na Sorboni, a taj rad će joj doneti i Nobelovu nagradu u oblasti hemije 1911. godine Za vreme prvog svetskog rata zahvaljujući otkriću radijuma korišćen je rengen koji je spasao mnoge živote. Osim toga, izum Kirijevih primenjivao se u lečenju obolelih od raka kože. Ovaj par spojila je i vezivala zajednička ljubav prema nauci i inovacijama.

Aleksandar Obrenović i Draga Mašin Draga Lunjevica Mašin rođena je u Gornjem Milanovcu u uglednoj trgovačkoj porodici kao drugo od šestoro dece. Njeni roditelji su smatrali da je deci potrebno kvalitetno obrazovanje i Draga je posle osnovne škole upisala Viši ženski zavod, poznat i kao Cermankin zavod u Beogradu. Tu je četiri godine izučavala hrišćanstvo, srpski, nemački i francuski jezik, prirodne nauke i istoriju. Draga je bila veoma nadarena za jezike, puno je čitala i bila povučena. Pred kraj školovanja roditelji su već počeli da joj traže priliku za udaju i odlučili su da mladoženja bude Svetozar Mašin, trideset dvogodišnji inženjer. To se njoj nije ni malo dopalo jer je oduvek maštala da će se udati iz ljubavi. Ipak pristala je na udaju da bi udovoljila roditeljima. Brak je trajao tri godine, kada je Svetozar umro, a Draga u dvadesetoj godini postala udovica. Nakon smrti muža Draga je živela sa porodicom do smrti oca kada je preuzela brigu o njima. Prevodila je tekstove sa nemačkog jezika, sarađivala sa brojnim časopisima, bila je član Beogradskog novinarskog udruženja, prevela je nekoliko romana, novela i pozorišnih komada a najduže se zadržala u ženskom časopisu „Domaćinstvo“ koje je izdavalo Beogradsko žensko društvo. Osim toga Draga je iskoristila očeve dinastičke veze i počela da radi kao dvorska dama kraljice Natalije. Pravila joj je društvo na putovanjima, brinula se o njenom izgledu.Sa kraljicom Natalijom prešla je u mondensko letovalište na jugozapadu Francuske Bijaric. U Bijaricu upoznaje kralja Aleksandra i između njih se dogodila ljubav na prvi pogled. „Čim sam je video dopala mi se njena skromnost, njena pamet i njeno

58 februar

ponašanje, imponovali su mi“, rekao je Aleksandar prijatelju. Navodno romansu su započeli tako što je Draga Aleksandru spasila život prilikom kupanja u Toskanskom zalivu kada je iznenada naišla plima. Draga je od Aleksandra bila starija dvanaest godina i on nije bio siguran da li i ona oseća istu naklonost prema njemu, međutim posle dve godine njihov platonski odnos je prerastao u ljubavnu vezu. Njihova veza bila je veoma jaka i emotivna i Aleksandar je želeo da njihov odnos preraste u brak, protiv čega su bili njegovi roditelji koji su imali plan da ga ožene sa nemačkom princezom Šaumburg Lipe. Kralj i ona su se neprekidno dopisivali. Bili su veoma zaljubljeni i verovali su da će imati podršku ljudi jer je „ljubav moćno oružje koje čuva zaljubljene“. Njihovi izlivi ljubavi i nežnosti bili su uobičajen način komunikacije, a Aleksandar je žarko želeo da dobiju dete. Uprkos velikim protivljenjima porodice ali i običnog naroda njih dvoje su se venčali, a kum im je bio ruski car Nikolaj II Romanov. Tada Draga postaje zvanično najomraženija ličnost u Srbiji. Smetalo im je što je Draga starija od Aleksandra, smetalo im je što je bila obrazovana, smatrali su da je feministički nastrojena, nesposobna da rodi naslednika, razvedena žena i žena koja ima prošlost. Sve ovo nije kvarilo njihovu sreću, međutim veliko nezadovoljstvo koje je vladalo u zemlji i velika mržnja prema kraljici doveli su do toga da se zaverenici organizuju i surovo ubiju kralja i kraljicu na spavanju. Među zaverenicima bio je i bivši kraljičin dever Aleksandar Mašin, koji je bio jedan od vodećih inicijatora ovog ubistva.

Princ Edvard VIII i Volis Simpson

Edvard VIII je bio britanski princ koji je čekao na svoj trenutak, trenutak kada će stupiti na presto, međutim kada je upoznao lepu američku glumicu Volis Simpson njegov život se načisto promenio. Par je počeo da živi zajedno, a Edvard je 1936. godine krunisan za kralja. Prema važećem zakonu on nije mogao da se oženi ženom koja nije Britanka. Edvard se obratio britanskom narodu putem radija, što je bilo prvo radijsko obraćanje naciji jednog kralja. On je u tom obraćanju održao govor koji je raznežio i najtvrđa srca, govor o njegovom abdiciranju s prestola kako bi mogao da bude sa voljenom ženom. „Nije moguće nastaviti nositi teško breme odgovornosti i izvršavati dužnosti kralja bez pomoći i podrške žene koju volim.“ Edvard je pre veze sa Volis bio neverovatno popularan, učešče u Prvom svetskom ratu donelo mu je popularnost kod oba pola, bio je modna ikona i najfotografisanija osoba na svetu u tom momentu i bio je veoma popularan kod devojaka. Kada je upoznao Volis koja je u tom trenutku bila udata, naišao je na veliko

neodobravanje porodice i javnosti. Edvardu to sve nije bilo važno i svesrdno se borio za to da radi stvari u životu na način kako on to želi. Godinu dana nakon abdikacije oženio se ženom svog života Volis Simpson, sa kojom je ostao do kraja svog života. Volis se takođe može smatrati modnom ikonom a njene modne kombinacije, gardarober i impozantna kolekcija cipela nešto su na čemu su joj mnoge žene tog vremena zavidele.

Simon de Bovoar i Žan Pol Sartr Simon de Bovoar i Žan Pol Sartr su svakako par sa najneobičnijom ljubavnom pričom od svih pomenutih parova. Uprkos burnom ljubavnom životu, usponima i padovima ovo dvoje filozofa proveli su čitav život održavajući svoju neobičnu vezu. U to vreme bili su pioniri „otvorenog zabavljanja“, slobodne ljubavi i veze bez obaveza. Sartr je bio inicijator ove ideje da umesto konvencionalne veze sa svojom drugom polovinom dogovori neobičan pakt koji bi se ogledao u tome da svako živi svoj život, naravno u posebnom životnom prostoru i sa otvorenom mogućnošću da ima i druge partnere, a da ti odnosi ne naruše dogovoreni pakt. Njegove reči nisu naišle na oduševljenje kod njegove partnerke, mlade filozofkinje i književnice Simon de Bovoar. Međutim, uprkos bolu koji joj je Sartr naneo ovim predlogom odlučila je da pristane na njegovu ideju za pakt i do kraja života će ostati privržena toj ideji. Simon i Žan su bili nerazdvojni, delili su zajedničku ljubav, strast, razmišljanja i ljubav prema filozofiji. Simon nije bila oduševljena idejom njenog partnera da imaju ljubavnike i ljubavnice, međutim pristala je jer nije želela da se odrekne svoje ljubavi prema Žanu. Paradoksalno je da je Simon bila na neki način inicijatorka feminizma i borbe za ženske slobode i prava, iako su mnogi njeni postupci bili inicirani njenom ljubavlju prema jednom muškarcu,

60 februar

muškarcu koji nije želeo da svoj život provede posvećen jednoj ženi. U 21. godini postala je najmlađi diplomirani filozof na svetu, bila je cenjen autor, pisala je novele, radove o filozofiji, politici i socijalnim pitanjima, biografije, eseje i autobiografiju u nekoliko tomova. Inspriaciju za mnoge njene radove iznova je pronalazila u ljubavi, patnji i neobičnom odnosu koji je imala sa svojom životnom ljubavlju. Simon je svojim darom za pisanje oblikovala Sartrove konfuzne rečenice u pitke eseje, a intelektualna veza koju su delili omogućavala je oboma da rastu i napreduju kao filozofi. Međusobno su jedno drugome čitali i ispravljali radove, a mnogi teoretičari veruju da veliki deo svog uspeha Sartr zapravo duguje Simon koja je mnoge njegove misli i ideje oblikovala . Sartr nije imao dobro mišljenje o književnosti i zato je bilo ironično kada mu je dodeljena Nobelova nagrada za književnost, koju je odbio da primi. Njihova veza bila je prožeta brojnim ljubavnim trouglovima, delili su ljubavnice, a Simon je imala seksuane veze i sa Sartrovim prijateljima. Iako je on posle nekoliko godina izgubio interesovanje za nju u tom smislu, Simon je uvek pronalazila načina da bude deo njegove intime. Njih dvoje su svoju ljubav nazivali „apsolutnom“ a pakt je opstao do kraja njihovih života.

Huan i Evita Peron Eva i Huan Peron su se upoznali u momentu kada je Huan bio na početku svoje političke karijere i probijao se ka vrhu. Od samog početka veze Huan i Eva su bili dobar tandem kako u emotivnom tako i u poslovnom smislu. Eva je svog izabranika svesrdno podržavala u političkim težnjama, a obostrana strast ka politici i Evina potreba da promeni svet oko sebe i omogući ženama veća prava i učestvovanje u političkom odlučivanju učvrstili su njihovu vezu. Bili su veoma popularni među radničkom klasom i ženama. Par se venčao 1945. godine. U to vreme bilo je neobično da političar koji učestvuje u vladi ima ženu koja potiče iz siromašne porodice, međutim Huan je Evu svuda vodio sa sobom, a neretko je sedela pored njega na sastancima. Eva u tom periodu pokreće dnevni radio program pod nazivom „Za bolju budućnost“ u kome često emituje govore svog supruga. Sa mužem obilazi zemlju i ona postaje prva žena u istoriji Argentine koja javno učestvuje u političkoj kampanji. Postala je s jedne strane vrlo omiljena i podržavana, ali istovremeno i dosta kritikovana i osporavana od strane političkih neistomišljenika.

Njena radijska popularnost donela je i Huanu političke poene. Aktivno je učestvovala u sindikatima, osnivala fondacije za izgradnju škola, a zaslužna je za uvođenje osiguranja za najsiromašnije slojeve društva. Osim toga bila je veliki borac za prava žena. Tokom 1947. godine Evita kreće na turneju i obilazi evropske zemlje među kojima su Španija, Portugal, Francuska, Švajcarska i drži govore. Zahvaljujući njenim naporima hiljade žena je počelo da se interesuje za politiku. Njen i Huanov uspon je bio veoma brz, postali su nacionalne ikone, međutim 1950. godine Eva je otkrila da boluje raka materice. Bila je prva žena koja je išla na hemoterapiju, ali borbu sa rakom nije dobila. Umrla je dve godine kasnije a osim njenog muža koji je bio skrhan njenom smrću, za Evitom je patila čitava nacija. Eva je živela samo 33 godine. Protivnici joj zameraju populizam, raskalašno trošenje novca i veze sa nacistima, međutim tema danas je ljubav pa je fokus priče na njenoj i Huanovoj ljubavi i zajedničkom usponu do vođa nacije.

Salvador Dali i Gala Ruskinja Elena Ivanova Daikonova Gala bila je žena koja je inspirisala jednog od najvećih i najekscentričnijih umetnika koje je svet video. Salvador Dali video je u Gali svoju muzu i nepresušnu inspiraciju. „Čim sam je video, osetio sam da je ona moj prijatelj. Na naš prvi sastanak otišao sam namazan kozijim izmetom, imajući na umu da ćemo, ako me takvog primi kod sebe, to značiti da ćemo dugo biti zajedno. Iako sam bazdeo na stajsko đubrivo, njoj to nije bilo bitno“- prepričavao je Dali. Dali prema tvrdnjama njihovih bliskih prijatelja nikada nije konzumirao brak u pravom smislu te reči, već je svojoj izabranici plaćao muške prostitutke kako bi je seksualno zadovoljavali. „Naša veza nije bila seksualna jer je takav odnos rezervisan za bića niže rase koji se zadovoljavaju malim stvarima“ jednom je prokomentarisao svoj seksualni život slavni umetnik. Gala je uvek bila centar njegovog sveta i do njene smrti se nisu nijednom razdvojili. Kada je Gala umrla Dali je izgubio želju za životom i upao u duboku depresiju. Prestao je da pije vodu sve dok nije dehidrirao i završio u bolnici. Želeo je da se susretne sa njom pa makar to bilo i prilikom halucinacija. Živeo je još nekoliko godina u depresiji i preminuo u 84. godini.

62 februar

Ivo Andrić i Milica Babić Naš proslavljeni pisac i nobelovac Ivo Andrić veći deo svog života proveo je usamljenički. Razlog tome bio je što je veći deo života proveo čekajući na svoju veliku ljubav. Andrić je Milicu Babić upoznao dok je ona bila u braku sa Nenadom Jovanovićem. Milica Babić je bila naša prva školovana kostimografkinja. Njih troje bili su veoma dobri prijatelji, imali su slična interesovanja i mnoštvo tema za razgovor. Andrić je često slao pisma koja je počinjao sa „Dragi prijatelju“ ali veruje se da su pisma bila prvenstveno upućena Milici, u koju je naš pisac bio potajno zaljubljen a potpisivao ih je sa „Mandarin“ što je bio nasimak koji mu je Milica nadenula pre njegovog odlaska u Kinu. Takav prisan odnos i druženje u troje će se nastaviti narednih dvadesetak godina sve do Nenadove smrti 1957. godine. Tako je priča „Jelena žena koje nema“ posvećena velikoj Andrićevoj ljubavi Milici. Od trenutka kada je Milica postala udovica Andrić joj je pisao sve češće i javljajući se sa svih putovanja. Ubrzo potom Milica i Ivo su se venčali i počeli da žive zajedno. Sa Milicom je proveo najlepše trenutku u životu a uz nju je saznao da je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Andrić je svoju voljenu Milicu čekao trideset godina, međutim ljubavna sreća nije predugo trajala jer se ona ubrzo razbolela od teškog oblika artritisa. Ovo dvoje, pre svega prijatelja, ostali su zajedno do kraja života.

Džon Lenon i Joko Ono Pevač i gitarista Bitlsa Džon Lenon i japanska umetnica Joko Ono imali su veoma snažnu emotivnu vezu. Upoznali su se na izložbi u Londonu i ubrzo započeli vezu. To je bila ljubav na prvi pogled. Lenon se razveo od supruge Sintije i ubrzo oženio sa ekscentričnom Joko. „Joko Ono je najsavršenije biće koje korača ovom planetom, pored nje sam shvatio ko sam i šta sam“ govorio je Lenon za svoju trinaest godina stariju ljubav. Njeni istupi u javnosti bili su drugačiji, pre nego što su se venčali Joko je izjavljivala novinarima kako je Lenon homoseksualac koji se boji da to sebi prizna i nastavila je da izlazi sa drugim muškarcima. Ona postaje centar njegovog života, a o njihovoj snažnoj povezanosti govori i to da se neobični par nije razdvajao. To je neposredno dovelo do raspada popularnih Bitlsa koji su Lenonu zamerali što dopušta da Joko ima tako snažan uticaj na njega. Nakon odlaska iz Bitlsa posvetio se životu sa svojom srodnom dušom

64 februar

sa kojom je pisao pesme i stvarao. Njih dvoje su zajedno snimili tri albuma. Uticaj Joko na Lenona bio je zaista veliki, a to je i on sam govorio :“Pre poznanstva sa Joko mislio sam da su žene niža bića pa sam se u skladu sa tim prema njima i ophodio.Priznajem bio sam nasilan i često nepravedan, ali mi je moja draga supruga otvorila oči i pomogla mi da shvatim kako nisam bio u pravu“. Ekscentrično ponašanje popularnog para punilo je stranice žute štampe, a epizode u kojima je Joko nagovarala svog supruga da se upusti u vezu sa drugom ženom da bi mu, kada je procenila da je bilo dosta, isto tako rekla da vezu okonča što je on bespogovorno uradio, govore o neobičnom odnosu ovog para. Kada su dobili sina Šona, njihova veza je poprimila nešto konvencionalniji oblik pa su se oboje posvetili detetu i uživali u porodičnoj sreći. Njihova ljubavna priča je tragično prekinuta tako što je na Lenona pucao obožavalac usmrtivši ga.

Džoni Keš i Džun Karter Kada je Džoni Keš sreo Džun Karter oboje su bili u braku, međutim to ih nije sprečilo da se oboje zaljube na prvi pogled. Šezdesetih godina Keš je išao na turneju sa Carter Family koju su u to vreme činile majka Mejbel i ćerke Anita, Džun i Helen. Džoni i Džun su se poznavali od ranije sa prethodnih turneja na koje je on išao da Džeri Li Luisom, Rojom Orbisonom i Elvisom Prislijem. Slučajno su se susreli pre njegovog prvog izlaska na scenu, sudarili su se u prolazi i njena haljina se zakačila za njegovu gitaru. Kada ju je voditelj pozvao da izađe na scenu ona je povikala kako ne može jer ju je Džoni Keš prikovao svojom gitarom, iscepala je komad tkanine i izjurila na scenu. Ovaj simpatični „incident“ bio mu je dovoljan da se zainteresuje za lepu i šarmantnu Džun. Džun je bila harizmatična, puna samopouzdanja i vladala je scenom jer je na sceni bila od detinjstva nastupajući sa porodicom. Loš odnos sa suprugom sa kojom je imao troje dece izazivao je u njemu tugu, nezadovoljstvo i depresiju. Privatni problemi, loš odnos sa ocem i demoni koji su ga mučili doveli su do toga da počne da se drogira. Konzumirao je različite droge, preterivao sa alkoholom i kretao se putem samouništenja. Sve to vreme osećao je jaku platonsku vezu sa Džun i ona mu je bila jedina podrška u tim teškim vremenima. Njegovi problemi sa drogom i alkoholom, burna narav koju je imao ali i prisan odnos sa Džun doveli su ga do razvoda

od prve žene. Tih godina bio je veoma destruktivan, imao je i problema sa zakonom a glas mu je sve više slabio zbog amfetamina. U jednom trenutku odlučio je da prekine da se drogira i u odvikavanju mu je pomagala Džun i njena porodica. U tom periodu više puta je prosio Džun ali ona je odbijala da se uda za njega dok svoj život ne dovede u red. Nakon odvikavanja prvi sledeći nastup bio je sa Karterima i tada je ponovo zaprosio Džun i to na koncertu pred publikom i ona je pristala. To je bio kraj šezdesetih. Godinu dana kasnije su se venčali. Tada su krenule bolje godine za njega kako privatno tako i za njegovu karijeru. Dobio je sina sa Džun i to dete ih je oboje veoma usrećilo. Bio je bolešjiv i imao je nekoliko nezgoda koje su ga lako mogle koštati života. Krajem osamdesetih imao je jaku upalu pluća prilikom koje su mu ugradjena i dva bajpasa. Plašio se da pije lekove protiv bolova kako se ne bi ponovo vratio na stari put. Njegovi nastupi su bili veoma retki a svoje slobodno vreme je provodio sa Džun i prijateljima. Devedesetih je otkrio da boluje od retkog oblika Parkinsonove bolesti, a poslednji veliki koncert je održao 1999. godine. Na koncertu mu se pridružio veliki broj poznatih kolega. Posle nekoliko upala pluća, borbe sa Parkinsonom i dijabetesom Džoni Keš je umro 2003. godine, nekoliko meseci nakon smrti njegove voljene supruge Džun. Ljudi iz njihovog okruženja su svedočili da je njihova ljubav zaista bila posebna i veoma jaka.

Fotografije: Alice Calypso Model: Katya Lisova Kaput: vintage Košulja: Zara Džins: Patrizia Pepe Cipele: Asos Dinosaursi: vintage market

66 februar

Alisa Kalipso (Alice Calypso) je dvadesetpetogodišnja fotografkinja iz Rusije. Živi u Permu ali obožava da putuje i sebe pronalazi u putovanjima. Želela bi da jednog dana za svoj život i iskustva kaže da su produkt miksa različitih kultura. Inspiriše je ženska lepota, nežnost, lepota prirode a u svom radu pokušava da objedini ove ideje. Veruje da je inspiracija u svemu i da se najinterisantnije forme, boje i oblici nalaze u prirodi. Voli modnu fotografiju i modu i želela bi da započne novi format poput rijalitija u kome bi kontinuirano sa jednim odabranim modelom pravila priču zabeleženu njenim aparatom.

www

68 februar

70 februar

72 februar

e n i l n O e j n a t r špa

Teodora Kovrlija

svetpiva.rs

je sajt koji će obradovati ljubitelje ovog pića. Ukoliko se ubrajate u one koji umeju da razlikuju tanane nijanse u aromama i začinima i nije vam prva asocijacija na pivo „dvolitra“, ovde ćete imati puno toga zanimljivog da pročitate. Sada na jednom mestu možete čitati zanimljivosti o pivu, savete gde se može kupiti kvalitetno pivo, intervjue sa malim proizvođačima, ali i savete kako da sami napravite pivo u kućnoj radinosti. Živeli! 74 februar

Thefood-life.com je sajt gde se hrani pristupa na drugačiji način, način kakav bi čini mi se svi trebalo da usvoje jer hrana nije samo dobro aranžirana poslastica za nepca i oči, hrana je čista emocija. Podseća nas na detinjstvo, na važne životne trenutke i pokazuje nam kako smo usput sazrevali dok se menjao naš ukus. Intervjui sa zanimljivim ljudima iz različitih branši, a tema je hrana.

veterproject.ru

je online lifestyle magazin koji mi se dopao pre svega vizuelno, a onda sam se polako podsetila svog zarđalog ruskog koji nisam koristila od srednje škole i zaista mi se dopao pristup temama. Jedan zaista odličan online magazin, ukoliko govorite ruski garantujem da će vam se dopasti, a ako ne barem ćete uživati u lepim fotografijama. Sve pohvale ruskim kolegama!

@ascoolaskimdeal je instagram profil koji vodi Marija Pecić. Marija je nedavno dobila nagradu PC Pressa Web Top 50 za najbolji instagram profil, a da je nagrada otišla u prave ruke videćete posle prvog klika ka profilu. Njen instagram pruža dnevnu dozu lepog bilo da je reč o kafi i kolačima u pariskom kafiću, nekom zanimljivom beogradskom ćošku ili sitnicama koje život čine lepšim.

76 februar

78 februar

Tekst: Teodora Kovrlija Fotografije: Andrijana Kovrljia Model: Milica Ožegović

ong play ne samo da nije izumro i nestao nego čini se da danas, više od šezdeset godina nakon pojavljivanja ova tehnologija doživljava svoju novu slavu. U prilog tome govori i činjenica da mnogi bendovi objavljuju svoja nova izdanja na LP. Živimo u vremenu kada je sve digitalno, sve se odvija u trenutku i želimo sve sada i odmah. Nekada je kupovina ploče bila poseban užitak od njenog odabira i razgledanja, pa zatim uzbuđenje zbog otkrivanja nečeg novog i preslušavanja čitavog albuma odabranog benda i uživanja u čitavom tom ritualu. Kako se tehnologija kretala unapred pa se sa klasičnog vinila koji se smatra skupom tehnologijom ali i skupim hobijem (danas posebno), prešlo na kasete, pa zatim diskove koji su ih zamenili ali pritom nisu postigli ni upola popularnosti kakav je imao LP.

Pojavom mp3 i mp4 formata sve se toliko ubrzalo i navikli smo da budemo nestrpljivi i da slušamo omiljene numere svuda sa sobom, preskačemo "nezanimljive delove", šaltamo dalje... jednostavno skidamo sa interneta ili muziku slušamo online besplatno.. Sve ove promene navele bi nas na pretpostavku da osim DJ-eva koji i dalje koriste vinil, malo ko ima interesa da kupuje ploče. Ipak, statistike govore upravo suprotno i uprkos tome što živimo u vremenu kada je sve digitalizovano, analogne vinil ploče beleže sve veću popularnost. Vinil poslednjih godina doživljava svoj veliki povratak. Kolekcionari i ljubitelji ploča će reći kako vinil nikada nije ni imao konkurenciju i da zvuk koji proizvodi LP daleko prevazilazi moderan digitalni zapis, a taboru ljubitelja ploča pridružuje se i sve veći broj mladih koji su o vinilu slušali od svojih roditelja i danas se rado upoznaju sa blagodetima gramofona i ploča. Kod nas postoji nekoliko mesta gde možete prikupiti potrebne informacije o opremi, čuti priče o

80 februar

razlici između kvaliteta ploča i naučiti da razlikujete dobro očuvane od oštećenih ploča. Ploče možete kupiti na različitim mestima počev od sajmova, okupljanja kolekcionara i ljubitelja ploča, berze ploča, antikvarnica, pijaca, buvljaka, online licitacija.. Tu je i nekoliko specijalizovanih prodavnica koje će vam biti dobar vodič ukoliko ste u svemu ovome novi kako nebiste došli u situaciju da bacite novac na oštećene ploče kupljene na nekom buvljaku. Za dobar zvuk ploča važna je i oprema pa treba i to imati u vidu. Mi ćemo izdvojiti tri mesta na kojima u Beogradu možete kupiti ploče, a to su Pinball Wizard Records, Leila Records & Books i Yugovinyl sa pozamašnom kolekcijom ploča sa prostora ex-Yu . Ovo je jedan veoma zanimljiv ali i skup hobi, međutim ljubitelji muzike umeju da cene posebnost vinila. Zato sledeći put kada budete hteli da pozovete momka ili devojku na romantičan sastanak pozovite ga/je da zajedno uživate u pucketavom zvuku gramofonskih ploča.

82 februar

Pinball Wizard prodavnica ploÄ?a l

84 februar

Intervju: Teodora Kovrlija Fotografije: Milena GoĹĄevski, Pinball Wizard Records

Muzika

ako Beograd u ovom smislu i dalje zaostaje za evropskim gradovima poput na primer Berlina koji imaju i po nekoliko desetina prodavnica ploča u jednom kvartu, već nekoliko godina i mi se možemo pohvaliti malobrojnim zanimljivim mestima kakvo je recimo Pinball Wizard. Zaronili smo u njihovu odabranu kolekciju ploča i uživali u prijatnoj atmosferi, a o pločama i muzici popričali sa Magdalenom Belić Zbog čega svi ljubitelji muzike, kolekcionari i zaljubljenici u ploče obavezno treba da navrate u Pinball Wizard Records?

Milion je razloga. Pinball Wizard Records je jedna od retkih oaza u srcu grada gde čovek još uvek može da ima privid da život u Srbiji nije toliko loš. Gde sa gramofona cvrkuću Stounsi iz najbolje faze, ne može biti grdno. Tu su naravno i ploče na policama, mali, šareni rajevi koji pričaju svoju priču duže od jednog veka. Atmosfera je uglavnom vesela i uvek se nađe neko raspoložen za razgovor o muzici, slobodi, životu. Sitnice koje nam pomažu da preguramo dan, to je Pinball Wizard Records. Moglo bi se reći da muzika u tvom životu zauzima veliki deo prostora i interesovanja budući da i pevaš, puštaš muziku, radiš u prodavnici ploča...da li se na svom radnom mestu osećaš kao dete u prodavnici slatkiša i kako praviš balans i odmaraš uši od muzike?

Mene je muzika uvek nalazila sama. Nikad nisam sedela satima uz radio ili manijački „skidala“ muziku sa interneta. Uvek sam se hvatala za onaj neverovatan osećaj kad te pronađe pesma i ti pronađeš nju. Mislim da je s pesmama isto kao i sa ljudima, jednostavno sudbina. Tako je bilo predodređeno da budem uz

86 februar

Pinball Wizard Records od početka, kao i uz Šikaricu (mesto na kom godinama subotom biram muziku). U pevačke vode sam već zalutala iz čiste radoznalosti. Pokazalo se kao vrlo interesantno iskustvo pevati na koncertu u čast Lou Reeda zajedno sa najboljim srpskim rokenrolerima okupljenim pod imenom Velveti. Treba razbiti romantičarske predstave o prodavnicama ploča u Srbiji. Nema to baš ništa zajedničko sa romanom i filmom High Fidelity. Imati prodavnicu ploča u Srbiji znači svakodnevnu borbu sa računima i pokušavanje da se nekako opstane. Uglavnom su pokretači entuzijazam i ljubav prema muzici. Kada u sedam uveče stavim katanac na vrata radnje i dođem kuci, kroz glavu mi prođe-"Dobro je, prošao je još jedan dan, a mi smo i dalje tu". Bilo bi super da večno živimo na krilatici Alexa Chilltona: Rock'n'roll is here to stay.

Stalno si u dodiru sa novostima iz sveta muzike, koji su tvoji favoriti trenutno i koje bendove sa ovih prostora bi pohvalila i preporučila široj publici?

Na žalost, ova godina nije bila baš dobra za domaće bendove. Stekla sam privid kao da prećutno odustaju i to mi se ne dopada. Pojavili su se neki novi bendovi (što je dobro), ali ne i mladi (što je loše). Mnogo se reciklira u poslednje vreme. Bendovi recikliraju druge, a i sebe. U Srbiji već neko vreme je akcenat na (lažnoj) Americana sceni. I tu se zaista dešava nešto novo za nas. Bendovi poput On Tour, Stray Dogg, Wooden Ambulance su zaista doneli do sad nepoznat zvuk na domaću scenu. Moji favoriti su oduvek bili bendovi Veliki prezir, Rebel Star i Nežni Dalibor. Oni su i dalje tu, dobro skriveni da ih pronađemo. Mnogo očekujem od Kralja Čačka. Nadam se da ćemo u ovoj godini moći da čujemo njegov dugoočekivani album prvenac. Škrtice, za ove momke će se tek čuti. Predvođeni Zoranom Kostićem Canetom, Škrtice su donele svežinu srpskom rock'n'rollu.

Prednost novih ploča je jedino u onom osećaju kad raspakuješ novu ploču i u uzbuđenju koje nastaje kad tu istu ploču prvi put stavljaš na gramofon. Dobro očuvane stare ploče mogu da zvuče podjednako dobro kao nove. Po kom kriterijumu birate ploče koje će se naći u prodaji?

Ploče najčešće biramo na osnovu potražnje. Ako desetoro ljudi pita za neki naslov, to je znak da bi tu ploču trebalo da imamo u ponudi. Nekad se zanesemo pa naručimo ploče koje niko osim nas ne bi kupio. Ti naslovi onda čekaju na red da ih pazarimo. Trudimo se da osluškujemo najnovije muzičke trendove i savremenu produkciju i da u svakom trenutku imamo zanimljive nove albume u ponudi. Isti princip je i po pitanju starih, dobrih, proverenih naslova. Na policama uvek mora biti Bob Dylan, Johnny Cash, Rolling Stones, Marvin Gaye, Velvet Underground, Gun Club i ostale muzičke legende.

Za razliku od drugih prodavnica koje

Šta se najviše prodaje i traži i ko su vaše

kod nas postoje, za razliku od kupovine

mušterije? Da li su hipsteri „odgovorni“

putem licitacija ili po starinarnicama,

za ovakvo interesovanje za pločama,

pijacama, buvljacima..kod vas se mogu

da li je to stvar nostalgije ili je do

kupiti nove ploče. Da li se zvuk modernih

pucketave magije ploča i gramofona?

ploča značajno razlikuje u odnosu na

Najviše se traže klasici jazza, blues-a i rock'n'rolla, Coltrane, Davis, Pink Floyd, Led Zeppelin. Mušterije su uglavnom sredovečni muškarci solidnih mesečnih primanja. Na žalost, „hipsteri“ su uglavnom studentarija slabe platežne moći. Nadam se da za koju godinu neće odustati od svojih mladalačkih snova i da će u godinama koje dolaze kupovati ploče bez obzira na pomodarstvo. Mogu slobodno da kažem da se slažem sa Neilom Youngom kad kaže da je pomama za pločama poslednjih godina svar trenda. Ploče to ne zaslužuju. One traže iskrenu ljubav i posvećenost.

originalni pucketavi zvuk ploča i koja bi bila, uslovno rečeno, prednost novih ploča?

Ploče su oduvek bile iste. Od kad je ustanovljen princip da se vrte ne 33 obrtaja (u pocetku je bilo 78), to je to. Ploče danas su iste kao pre pedeset godina. Nemilosrdna muzička industrija je poslednjih godina uspela da osmisli marketinšku kampanju u kojoj današnje ploče predstavlja kao kvalitetnije, teže, napravljene od devičanske vinil-mase. Sve ploče služe istoj svrsi, da isporuče topao, umilan zvuk koji najviše odgovara krhkoj strukturi ljudskog uha.

88 februar

O sve većoj popularnosti i velikom povratku vinila govori i međunarodni dan ploča (21. april). Da li već planirate kako ćete ga proslaviti ove godine?

Ove godine će biti šesti put kako obeležavamo Record Store Day. To je praznik koji služi promociji nezavisnih prodavnica ploča. Na nesreću, i taj praznik je muzička industrija iskoristila u korist velikih izdavačkih kuća, mada u početku nije bilo tako zamišljeno. Kod nas će svakako biti veselo kao i svake godine. Neko će svirati i pevati, a svi ćemo nazdravljati u samo jedno ime - da nam žive ploče i muzika! Bez te dve stvari život i nije baš nešto.

Muzika

a l i e L s d r o c e R andBooks Intervju Minja Cvetković

90 februar

Fotografije: Ivica Ivanović, Milena Goševski, Leila Records and Books

Muzika

koliko ste ljubitelj ploča, opuštene i prijatne atmosfere, ljubitelj mesta koja promovišu i podržavaju kreativnost, ili ste u potrazi za mirnim kutkom na kome biste da popijete jutarnju kafu, Leila Records and Books deluje kao pravo mesto za vas. O tome u kojoj meri ljudi u Srbiji neguju ljubav prema pločama, odakle ideja za otvaranje jednog ovako koncipiranog mesta, inspiraciji i mnogo čemu drugom, popričali smo sa Jovanom Jaramaz, PR i event menadžerkom Leile.

Zdravo Jovana! Za početak, možeš li nam reći nešto više o samom otvaranju Leile, odakle je potekla ideja, kao i da li je od samog početka bio zastupljen koncept kakav je danas?

Leila je u početku otvorena kao prodavnica gramofonskih ploča i prateće opreme, art galerija i mesto različitih kulturnih dešavanja. Ugostiteljski deo je došao tek kasnije kao dopuna i servis originalnom konceptu. Ideja je posledica hobija i interesovanja vlasnika i rezultat uvida u činjenicu da u Beogradu (posebno ne u centru grada), kao velegradu, ne postoji jedno ovakvo mesto. Dobar primer je Berlin koji nije mnogo veći od Beograda, a u kome već godinama funkcioniše preko šezdeset prodavnica gramofonskih ploča sa trendom povećanja. Zahvaljujući ovakvom originalnom konceptu Leila je za kratko vreme postala kulturna i turistička atrakcija Beograda.

92 februar

Kako bi opisala Leila Records and Books? Da li je akcenat na tome da je to muzička prodavnica, mesto gde se prodaju ploče, kafe bar, mesto za okupljanje novih talenata i njihove performanse, ili pak sve to zajedno?

Leila je ustvari jedna oaza kulture u centru Beograda – mini kulturni centar. Svaki od ovih delova koncepta sam po sebi je zanimljiv, ali tek sve zajedno čini Leilu posebnim mestom na kulturnoj mapi Beograda. Umetnici koji ovde izlažu i nastupaju, kao i sami gosti i ljudi koji ovde rade, svojom kreativnom energijom daju dušu Leili. U više navrata sam i sama imala prilike da se uverim u to da se veoma trudite da izađete u susret mladim, talentovanim, kreativnim ljudima i da saslušate njihove ideje, stoga se može reći da se u Leili „uvek nešto dešava“. Postoji li možda neki muzičar ili umetnik koga biste posebno želeli da ugostite u skorije vreme i zašto?

U principu, svi mladi autori i umetnici koji imaju šta da ponude beogradskoj publici su dobrodošli. To se posebno odnosi na one koji su na početku karijere i teško im je da dođu do prostora za nastup ili izložbu.

Tema Muzika Leila je poznata po prijatnoj atmosferi

Nadovezaću se na prethodno pitanje – da

kojoj svakako doprinosi i zanimljiv

li ljudi pokazuju interesovanje za njih

enterijer. Čija je on bio ideja i odakle

i postoje li možda neki izvođači za čijim

je potekla inspiracija za dekorisanje

pločama postoji najveća potražnja?

prostora?

Interesovanje je veliko! Konzumenti vinila i gramofona danas dolaze iz svih socijalnih i starosnih grupa (od tinejdžera do ljudi u poznim godinama), ali su najveća ciljna grupa ljudi između trideset i pedeset godina koji pamte vreme pre digitalne muzike i imaju dovoljne prihode da uživaju u ovom relativno skupom hobiju. Brojni gosti iz inostranstva najveće interesovanje pokazuju za muziku svih žanrova iz ex Jugoslavije - na vinilu naravno.

Trudili smo se da Leila bude prijatno i ušuškano mesto, neopterećeno pompeznim detaljima. Nalik na veliku dnevnu sobu, sa komadima vintage nameštaja. Zaštitni znak lokala su veliki luster i ograda galerije od kovanog gvožđa vajara Nikole Pantovića, grafiti street art umetnika Lorteka, Timora i TK Vile, kao i lampe Miše Đorđevića. Ono što svakako prvo upada u oči kada je u pitanju Leila jesu ploče! Misliš li da je napravljen hrabar potez odlukom da

Da li su sve ploče koje se nalaze u Leili

se otvori prodavnica ploča danas kada

na prodaju, pošto nije u pitanju mali

se čini da su one pale u zaborav?

broj, i možeš li da nam otkriješ kako

Vinil prakticno nikada nije prestao da se proizvodi i prodaje pre svega zahvaljujuci DJ-evima i DJ kulturi. Masovan povratak proizvodnje i prodaje vinila beleži se poslednjih petnaestak godina, a posebno poslednjih šest-sedam godina. Razlozi za to su brojni i zaslužuju ozbiljnu kulturno-sociološku analizu. Posebno imajući u vidu da je to apsolutno jedina stara tehnologija (stara oko sto godina), koja je preživela tehnološku i posebno digitalnu revoluciju. Neki od razloga su: otpor suviše brzom (disposable) i površnom načinu života, opšte interesovanje za retro tendencije, povratak skoncentrisanom i posvećenom konzumiranju muzike, povratak prirodnom i organskom kvalitetu zvuka, želja za posedovanjem trajnih vrednosti (vinil po pravilu dobija vremenom na vrednosti), hype faktor – posedovanje i konzumiranje vinila je postalo veoma moderno i prestižno, i tako dalje...

ste došli u posed nekih prilično retkih ploča koje vam krase police? :)

Sve ploče se prodaju, a pronalaženje retkih primeraka je u stvari poput lova na sakriveno blago u privatnim kolekcijama koje otkupljujemo, kao i na brojnim sajmovima vinila u zemlji i inostranstvu. Što se tiče novih izdanja, svi autori koji drže do sebe izdaju i ploče, koje nabavljamo od zvaničnih distributera. I za kraj, kako nam se bliži taj famozni 14. februar, postoji li neko posebno dešavanje za Dan zaljubljenih u Leili?

Četrnaestog februara imamo jedno netipično dešavanje za Dan zaljubljenih – a to je otvaranje izložbe slika „DETEKTOR“ autora Zorana Kize Radovića. Dobrodošli!

Sajt

94 februar

Facebook Twitter

YouTube

Dizajn

Bratislav Milenković svojim talentom i radom dokazuje da su granice samo u našim glavama. Ovaj mladi ilustrator i tipograf nas je oduševio ilustracijama koje donose nešto novo i originalno u domaću dizajn scenu. O njegovom umeću svedoči duga lista klijenata sa kojima je sarađivao poput The New York Times-a, The New Republic magazina, Financial Times-a, Computer Arts magazina, Cap&Design magazina, Wired magazina, Mikser festivala, Moritz Eis-a, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu... Sa Bratislavom smo pričali o inspiraciji, njegovim izložbama i budućnosti dizajna

Intervju: Teodora Kovrlija

Dizajn Studirao si primenjene i dramske umetnosti, kada si shvatio da je ilustracija ono čime želiš da se baviš u životu?

Školovanje sam započeo kao student grafičkog dizajna, tokom prve dve godine mi se sam grafički dizajn učinio nešto suvoparnijim od onoga što sam ja želeo tako da sam doneo odluku da se prebacim na smer ilustracije. Nisam znao da li će mi ilustracija kao disciplina pružiti ono što sam želeo ali se ubrzo ispostavilo da kroz nju mogu da iskusim najbolje od oba sveta - umetnosti i dizajna. Kako praviš balans između stvari koje radiš za posao i onih koje crtaš za svoju dušu? Da li imaš neku dobitnu formulu za dobru organizaciju i svakodnevnu inspiraciju?

Tvoje ilustracije su slojevite, a mnoštvo

Trenutno ne pronalazim previše vremena za rad na spostvenim ilustracijama, iz tog razloga naručenim ilustracijama pristupam identično kao kada radim za sebe, ili kako kažeš, za svoju dušu. Čini mi se da jedino tako mogu da održim integritet kao ilustrator ali i da uživam u procesu od početka do kraja. Kada je reč o organizaciji, formula je jednostavna, dobro isplaniran dan i trud da se todo lista poštuje koliko god je moguće.

detalja pruža priliku za različita tumačenja. Koliko vremena protekne od početne ideje do finalne realizacije?

Trajanje procesa je često uslovljeno samim rokovima - nekada se od ilustratora očekuje da ilustraciju uradi za jedan dan, nekada su to nedelje. Inicijalna ideja najčešće dolazi brzo a sam rad na vizualu zavisi od roka. Imao si prilike da radiš u agenciji Popular Bruketa & Žinić, jedan si od osnivača

Kad smo kod inspiracije, šta je u tvom

studia Lorem Ipsum, a danas radiš kao

slučaju ono što je pokreće?

frilenser. Šta je presudilo da se odlučiš

Ilustratori imaju prilično veliki prostor i priliku da stvarnost prikažu kroz sopstvenu prizmu imajući to u vidu prilično je jednostavno pronaći inspiraciju svuda oko sebe i propustiti je kroz sopstvenu imaginaciju i rukopis.

da dalje nastaviš samostalno?

Kako bi opisao stil svojih ilustracija?

Nisam siguran da mogu da ih opišem kroz stil ali volim za njih da kažem da su razigrana kombinacija boje i forme.

98 februar

Različiti razlozi su uticali na moju odluku ali je iza svake bila potreba za promenom i drugačijom vrstom izazova. Kroz Popular, kao i kroz Lorem Ipsum sam zajedno sa prijateljima koračao ka ciljevima koje smo u tom trenutku delili. Kada sam procenio da želim da nastavim dalje samostalno, krenuo sam svojim putem, bogatiji za iskustvo, znanje i podršku ljudi sa kojima sam do tada radio.

Dizajn Kako izgleda tvoj idealan radni prostor, da li podjednaku pažnju pridaješ i dizajnu pri uređenju svog prostora?

Trudim se da sopstveni radni prostor, koliko god je moguće, pretvorim u inspirativno, udobno okruženje u kome ću provoditi sate i sate. Moj radni prostor je jednostavan, sa neophodnim alatom za rad uz dosta knjiga, printova i materijala drugih ilustratora i dizajnera. Kako si se osećao kada su tvoje ilustracije osvanule na stranicama prestižnih magazina poput New York Times-a ili Financial Times-a, da li je to bio onaj „aha momenat“ kada si sebi potvrdio da to što radiš radiš dobro?

Prvi i pravi "aha momenat" sam imao nešto pre, kada sam imao prvu narudžbinu od klijenta iz UK, magazina Computer Arts. Tada sam prvi put pomislio da za moj rad možda i postoji prostor van granica Srbije. Kasniji rad sa klijentima mi je lično potvrdio da umem da se izborim sa zadatkom i izazovima koje veliki klijenti nose ali da li to radim dobro, moram da ostavim publici na procenu. Ja ću, verovatno, uvek imati dilemu da li je to što radim dobro i koliko. Što je iz moje perspektive i dobra stvar jer sve dok je ta dilema prisutna, nastaviću da se unapređujem u potrazi za sopstvenim priznanjem da je to što radim dobro. Koji je najlepši deo posla jednog ilustratora?

Kao što sam pomenuo, prilika da priču ispriča vizuelno, na svoj način, je jedna od najboljih stvari koju ovaj posao uključuje. Takođe, tu je i konstantno prisustvo uzbudljivog vizuelnog sadržaja, ali se nikako ne može zaobići raznovrsnost informacija i novih saznanja koje stižu kroz tekstove i materijal koji treba ilustrovati.

100 februar

Da li misliš da te to što živiš u Srbiji

Šta misliš o dizajn sceni u Srbiji ali i

ograničava u izvesnom smislu ili misliš

regionu i koga bi od mladih dizajnera

da za posao ilustratora nije važno

izdvojio i pohvalio?

geografsko odredište jer kreativnost i

Mislim da Srbija i region imaju ogroman potencijal kada su u pitanju ljudi koji se bave dizajnom ali nažalost ne postoji adekvatan prostor u kome bi taj kvalitet došao do izražaja. Kompromisi koji ovde moraju da se prave su ogromni i najčešće stranputica za svakoga ko svoj put vidi u grafičkom dizajnu. Mislim da će biti zanimljivo gledati u kom pravcu će Andi Zolotić nastaviti da se razvija.

ilustracije govore univerzalnim jezikom?

Živeti u Srbiji nije nužno ograničenje ali nažalost kulturna scena, kao ni tržište u Srbiji nisu dovoljno široki za bilo koga ko želi ozbiljno da se bavi ovim poslom. Sa druge strane, internet apsolutno pomaže ali na kraju ipak nije isto kao kada nekoga možeš lično da upoznas, odeš na piće ili dogovoriš sastanak.

Dizajn

Da možeš da otputuješ u budućnost šta bi iz modernog društva (neračunajući porodicu i prijatelje) poneo u budućnost, a šta bi definitivno ostavio u prošlosti?

Poneo bih puno toga, bitnije bi mi bilo da ostavim negativno raspoloženje ljudi (pa i sebe) daleko u prošlosti. To zaista ničemu ne koristi.

"Slova" nemaju patriotski motiv, u vreme kada su radovi nastajali, ćirilica se činila kao osveženje u moru ilustrativne latinične tipografije, dok je moj motiv bio da istražim granicu između ilustracije i tipografije i zaokružim proces sa 30 ilustrativnih slovnih karaktera. Poslednjih godina se u Srbiji, Beogradu naročito, sve više značaja pridaje

Na izložbi „Savremene slike“ prikazao

dizajnu, dizajnerima i vizuelnom

si svoje viđenje fotografija koje

identitetu. Ponovno buđenje Savamale,

svakodnevno kruže internetom i svu

Mikser festival i BDW su sigurno bili

banalnost naše odluke da svoju pažnju

okidač za ovako nešto. Da li misliš da

pridajemo nasumičnim predmetima ili

dizajneri danas imaju dovoljno prilika

stvarima. Da li je onda Andy Worhol bio

da se predstave široj publici?

u pravu da svako može imati 15 minuta

Mislim da dizajnerima treba više prostora u smislu realnih projekata pošto mislim da se dizajn najbolje predstavlja i ocenjuje kada je u upotrebi. Kroz rad na realnim projektima se stiče značajno iskustvo i bolje upoznaje okruženje oko sebe. Nisam siguran da ima dovoljno prilika tog tipa, nažalost.

slave i da li misliš da je to razlog što umesto konzerve supe svakodnevno fotografišemo ono što smo tog dana ručali ili kupili. Kakve su bile reakcije publike?

Nisam siguran da li je reč o slavi ili ne ali što više vreme prolazi, više mi se čini da smo sve skloniji tome da lične momente jeftino menjamo za lajkove. A što se izložbe tiče, nemam uvid u reakciju publike. Nadam se da je posetiocima bilo zabavno. Izložbom „Slova“ uradio si zanimljiv spoj ilustracije i tipografije, čini mi se da je izložba bila vrlo zanimljiva kako poznavaocima dizajna, tipografije i ilustracije tako i laicima. Da li je odluka da ilustruješ ćirilicu imala patriotski motiv ili si želeo da ostaku planete koji ne koristi ovo pismo pokažeš nešto drugačije?

102 februar

Kako ti vidiš budućnost dizajna i kako izgleda budućnost dizajna u Srbiji?

Želim da verujem da će dizajn u budućnosti biti sposoban da ispravi brojne greške koje su ljudi do sada napravili, na kraju krajeva, zbog toga je i tu - da unapredi funkcionisanje stvari, ne samo da ih ulepša. Kada je reč o budućnosti dizajna u Srbiji, mislim da, bez obzira na trenutno stanje, stvari idu napred korak po korak. Deluje kao da će biti potrebno još dosta vremena pre nego što će moći da se kaže da ovde dizajn ima dobar položaj, ali verujem da uz dosta truda i ta planina može da se pomeri.

Umetnost

Intervju: Minja CvetkoviÄ&#x2021;

Mladi talenti:

a n i M Ä&#x2021; i v o l Pav

Fotografije: MP

104 februar

Minu Pavlović sam imala prilike da upoznam na prvoj održanoj internacionalnoj tattoo konvenciji u Beogradu, gde mi je "zapala za oko" prvenstveno svojim neobičnim stilom, a odmah potom me je oduševila i talentom i kreativnošću. Ona je tattoo umetnica, ilustratorka, diplomirani psiholog, a u budućnosti ćemo možda imati prilike i da uživamo u njenoj „MP“ modnoj liniji

Da budem iskrena Mina, prilično me je namučilo smišljanje prvog pitanja iz jednostavnog razloga što mi je teško da te opišem samo sa nekoliko reči, imajući u vidu da imaš mnogo interesovanja i da se baviš mnogim stvarima. Iz tog razloga, bolje je da nam sama kažeš ko je u stvari Mina Pavlović?

Rekla bih da onda imamo isti problem... Uvek mi pada teško da se predstavim. Ne bih rekla da je to zbunjenost, već jako je teško staviti sebe u nekoliko rečenica, a da to zvuči iole smisleno, pogotovo što sam svesna toga da umem biti jako kontradiktorna. Hajde, prvo ću pokušati da se formalnije opišem. Dakle, diplomirani psiholog koji je odlučio da nauči da tetovira. Neformalnije – kućni miš koji ma koliko voleo da upoznaje

nove ljude i neizmerno voli ljude u svom životu, uživa da se sklupča sam u četiri zida sa glasnom muzikom, papirom i priborom za crtanje. I da usput spomenem – ovo nikako ne znači da sam povučena i da sam osobenjak, uopšte me ne interesuje da stvaram takvu sliku o sebi niti bi ona bila istinita. Ovaj neformalniji deo je relativno nov i meni samoj, s obzirom da sam redefinisala svoj život maltene u poslednjih pola godine i napravila pedeset kolutova i s obzirom na činjenicu da sam jako srećna time što se desilo, rekla bih da su to kolutovi unapred. Dakle, ne znam kako bih se predstavila na nešto konkretniji način, jer da budem iskrena, i ja se sama i dalje upoznajem u ovoj novoj priči.

Umetnost Upoznale smo se pre nekoliko meseci na prvoj tattoo konvenciji, stoga ću se prvo skoncentrisati na ono čime se trenutno baviš, a to je tetoviranje. Nije prošlo mnogo od tvoje prve urađene tetovaže, a već si izgradila prepoznatljiv stil. Kaži mi nešto više o njemu i zašto si se baš za njega odlučila?

Da, nekih desetak dana nakon te prve tattoo konvencije ja sam uradila svoju prvu tetovažu, dakle pre neka tri i po meseca, i od tada tetoviram i trudim se da što više napredujem u tome i što više naučim. Trenutno radim u tom stilu koji je možda nešto prepoznatljiviji jer kod nas nije toliko popularan kao u inostranstvu... U pitanju je takozvani dotwork stil, senčenje iz tačkica. Tehnički se razlikuje po tome što je nešto sporiji za izvođenje i na trenutke naporniji, jer zahteva izuzetnu pažnju, mada ja ne osećam tu težinu toliko jer sam zaljubljena u efekat koji se stvori. Svakako, želja mi je da naučim da radim i druge stilove, i moguće da će se ta moja zaljubljenost promeniti, ali trenutno mi dotwork pruža upravo ono što želim da postignem i kada crtam i kada te crteže pretvaram u tetovaže – neki dodatan i drugačiji utisak koji je jako teško opisati rečima. A kako sam se odlučila za njega? Iskreno, mene realizam uopšte ne privlači. Verujem da je tehnički najzahtevniji stil i zaista, tattoo umetnici koji rade taj stil imaju moje potpuno poštovanje i divljenje, to nikada nisam porekla niti ću, ali naprosto to nije nešto u čemu vidim sebe. U ovoj izjavi zaista nema ničega pretenciznog, samo iskrenost. Čak i nezavisno od tattoo umetnosti, uvek me je privlačilo nešto što je drugačije od onoga što imamo u prirodi, sve specifične interpretacije života. Svi smo svesni da svet nije

106 februar

savršen, da naša glava voli da stvara alternativne realnosti a nekako, ja u tome vidim suštinu umetnosti – da prilagodimo realnost svojoj glavi, da suočimo realan svet i svet koji držimo u glavi, stavimo ih u obračun, nešto poput starih duela... Uzmete revolver, odbrojite korake okrenete se i pucate. Revolver treba da bude ono čime želite da stvorite nešto novo, koraci promišljanje, pucanje je svaka ideja do koje se dođe, a metak je svaka obrada, dorada, izmena života koja vas privlači. Ne vidim umetnost kao kopiju realnosti već kao sve sem toga... Da se ne udaljim previše, poenta jeste – zanimali su me svi stilovi sem realizma. I to je bilo u periodu dok se još moja želja da naučim da tetoviram nije iskristalisala ali je bilo kristalno jasno da želim da tetoviram svoje telo. I u toj potrazi, naišla sam na radove Valentin Hirscha, koji je i dalje nešto poput idola za mene i bila zapanjena. Kako sam se vratila crtanju, tako sam poželela te tačkice, probala, zaljubila se i eto nas, za sada, u otprilike šestomesečnoj vezi. (: U kom studiju trenutno radiš i da li te možda možemo očekivati na drugoj tattoo konvenciji, koja se bliži, u ulozi tattoo umetnika?

Trenutno radim u studiju FOA u Beogradu. Tu sam nešto više od mesec dana i presrećna tom činjenicom. Od starta mi je tamo pružena sva moguća podrška, mnogo pravih saveta i smernica kako bih dalje napredovala, tako da, vezano za priču za studio u kom se nalazim i ljude sa kojima sarađujem, mogu samo reći da sam na prvom mestu prezahvalna, a odmah zatim i presrećna. Što se tiče konvencije, i dalje nije sigurno, ali ukoliko se svi iz studija prijave, da, i ja ću biti u ulozi tattoo umetnika. Da budem iskrena, to mi kao početniku u ovome, zvuči nerealno i ne osećam se sasvim spremno za tako nešto, ali videćemo.

Svi smo svesni da svet nije savršen, da naša glava voli da stvara alternativne realnosti a nekako, ja u tome vidim suštinu umetnosti – da prilagodimo realnost svojoj glavi, da suočimo realan svet i svet koji držimo u glavi, stavimo ih u obračun, nešto poput starih duela... Uzmete revolver, odbrojite korake okrenete se i pucate

Umetnost Nedavno si imala izložbu ilustracija koja je privukla dosta ljudi i ostavila jako dobar utisak, a tom prilikom si rekla da si stvarala ilustracije kao materijal za buduće tetovaže. U kom trenutku si odlučila da spojiš te dve ljubavi, ljubav prema tetoviranju i prema ilustracijama?

Zapravo, u istom trenutku... Ma koliko puta ovo ponovila i dalje mi je uvrnuto... Kao što sam rekla, ja sam počela da se tetoviram pre nego što sam odlučila da naučim da tetoviram. A što se tiče učenja, to je jedna jako nagla, brza i najbolja odluka u mom životu. Dakle, diplomirala na psihologiji na Filozofskom fakultetu, upisala master... i negde u maju prošle godine zakazala tetoviranje, pričala sa jednim poznanikom sva ushićena povodom te sledeće tetovaže, na šta je on uzvratio pitanjem – "Ako toliko voliš sve to, zašto ne naučiš da tetoviraš?" Bum, zašto ne bih?! U sekundi jednoj je to poprimilo sav smisao ovog sveta. Bukvalno u jednoj sekundi. Sledeći dan kupila papir, olovke, počela da vežbam, jer nisam crtala tokom studija, sa planom da vratim prvo malo osećaj u ruku na papiru, a onda polako da krenem sa sledećim korakom. Čini mi se da je peti rad po redu bio dotwork i onda je krenulo... Negde od jula sam sve podredila tome jer sam shvatila da nije hir i da nije neka priča koja me je uhvatila i koja će proći. Kao što rekoh, odjednom je sve poprimilo sav smisao ovog sveta, i znala sam da, ako to zaista želim onda moram da radim na tome. Ja ne padam na priče o sreći, srećnim zvezdama, čemu god, padam na priče koje podrazumevaju rad i trud. Dovoljna je, nazovimo je opet tako, sreća, taj suludi momenat u kom je taj poznanik postavio pitanje koje

108 februar

je promenilo moj život, sreća, slučajnost šta god. Sve ostalo, svih ovih šest meseci jeste zaista mnogo rada i mnogo želje. Da ovo ne izgleda kao neka romantična, umetnička priča, kakva god, dodaću i ovo – mnogo umora, mnogo nespavanja, mnogo krivljenja i bola u leđima, umora u očima i žestoko opadanje socijalnog života. Dobar deo toga i dalje stoji, ali meni je to u redu. Ja sebe smatram počastvovanom i privilegovanom što sam uopšte otkrila nešto što me čini srećnom i ako to zahteva žrtvu i mnogo mnogo rada, kako piše i na mojoj ruci – bring it on. (: Znam da je već izlizano pitanje, ali tvoji radovi su, kao što sam rekla na početku, jako specifični. Šta je to što te inspiriše?

A ja se osećam i zvučim izlizano kada god treba na takvo pitanje da odgovorim... Zaista sve, pogotovo ožiljci. Volim da se vrtim oko tema smrti ali ne na negativan način. Razvio se taj mehanizam da što više prihvatam da se loše stvari dešavaju u životu, bivam sve pozitivnija i željna života. Ne želim da uvlačim priče iz svog privatnog života u sve ovo, ali samo ću napomenuti jer je negde to jako

bitan deo moje inspiracije, pa će stoga i odgovor biti iskreniji – kada izgubite jednu od najznačajnijih osoba u svom životu, to vas promeni, i vi birate da li će vas to, kao što je to slučaj kod svake krize, promeniti na dobar ili loš način, da li ćete pasti ili nastaviti dalje. Ja ne vidim ništa izazovno u padu, pa sam nastavila dalje i u tome se otvorio jedan novi svet. Kada sam se vratila crtanju, došlo je do naznaka onog duela što sam ranije spomenula i svaki moj metak je verovatno neki moj način da se snađem u tom novom svetu, ne znam. Stoga stoji to da me zaista sve inspiriše, ali ponajviše ožiljci i greške i taj izazov da se svaki ožiljak i svaka greška iskoriste na najkonstruktivniji mogući način, i da se opet povredi i da se opet pogreši i da budem u redu sa tim. Ja i dalje nisam umešna da celu ovu priču prikažem dobro na papiru i možda sa svakim crtežom nisam baš mnogo bliže tome ali uvek idem dalje, to mi je bitno. Verujem da je poenta da se misli o stvarima, da se promišlja, da se povezuje. Da se uči, što više. Na to se inspiracija samo nadovezuje.

Verujem da je poenta da se misli o stvarima, da se promišlja, da se povezuje. Da se uči, što više. Na to se inspiracija samo nadovezuje.

110 februar

Da li imaš uzore među umetnicima (što

Tvoje ilustracije trenutno nisu samo

tattoo majstorima, što ilustratorima) i

tattoo motivi i tetovaže na nekim

da li bi volela da se oprobaš u još nekom

ljudima, već i motivi koji krase cegere,

stilu pored „dotwork“-a?

bedževe, prišivače, minđuše... I privatno

Već sam spomenula Valentin Hirsch-a... pored njega, postoji lista imena tattoo umetnika koji me zaista oduševljavaju i jesu negde moji uzori. U suštini, uzor su mi svi tattoo umetnici koji unose sebe i nešto svoje u to što rade, imaju prepoznatljiv stil i grade ga dalje, koji dosta crtaju, imaju hrpu svojih radova i sl. Dakle, svi tattoo umetnici koji tetoviranje zaista doživljavaju kao umetnost i svakom dizajnu se posvete celim svojim bićem. Što se tiče stilova... Naravno. Želja mi je da naučim razne tehnike i različite stilove. Pored dotworka, stilovi koji me najviše privlače jesu linework i tradicionalni stil i svakako mi je želja da se oprobam u njima na prvom mestu.

imaš zanimljiv modni stil, da li možda u budućnosti vidiš sebe kako krećeš putem modne industrije pa praviš i MP modnu kolekciju? :)

Zapravo, to je jedna od želja, da... Trenutno nemam konkretne planove, jer iskreno, nemam vremena da se posvetim, a zaista mi je tetoviranje prioritet, ali svakako da, volela bih da malo zakomplikujem i uozbiljnim tu „MP“ priču. U glavi već imam neke ideje koje bih volela jednog dana da realizujem, ali za sada samo znam da bi to bilo u nekom trenutku u budućnosti, ali ništa preciznije od toga. I za kraj, očekuje li nas uskoro možda još neka izložba, neki zanimljiv projekat...?

Postoji milion nekih malih planova i ideja, ali kao što sam spomenula, ništa konkretizovano, sve nekako i dalje visi u vazduhu. Poslednjih mesec dana sam potpuno posvećena tetoviranju i to je glavna aktivnost i prioritet, pa je dosta i do toga što fizički ne postižem da uozbiljim pojedine planove, ali nadam se da će se i to promeniti kako se sve više budem prilagođavala datom tempu i obavezama. Ne drži mene mesto i uvek želim da pravim korak dalje i da pokušam nešto novo, tako da, svakako očekujte da će se nešto novo dešavati samo je pitanje vremena. (:

112 februar

Waiting

for love

Šminka: Dejana Vlašković Model: Jovana Živković Fotograf i stilista: Sanja Stefanović Lokacija: Hotel Jump INN Beograd (Koče Popovića 2a) Hvala hotelu Jump INN na ustupljenom prostoru i ljubaznosti osoblja.

114 februar

Dizajn

SVETLOST U ENTERIJERU Tekst: Nemanja Kiso

118 februar

rirodno svetlo je najbitniji faktor života na Zemlji i postizanje dobrog i zdravog života u unutrašnjem prostoru u velikoj meri zavisi od svetla. Pravilnim unošenjem prirodnog svetla u enterijer poboljšavamo raspoloženje, zdravlje, volju i energiju, dok nam manjak prirodnog svetla donosi kontra efekat. Direktan prodor prirodnog svetla dobijamo preko prozora, staklenih površina ili staklenih krovova koji se sve češće koriste u enterijerima kako bi dodatno poboljšali kvalitet života, način razmišljanja, psihičko i fizičko zdravlje korisnika koji borave u tom prostoru.

U zavisnosti od atmosferskih uslova, prirodno svetlo može biti direktno i difuzno. Direktno prirodno svetlo je prisutno u vedrim i sunčanim danima, dok se difuzno svetlo pojavljuje kada je oblačno. Predstavljam vam primer igre prirodne svetlosti u enterijeru pomoću zanimljivog lomljenog staklenog krova, a reč je o mom dizajnu jednog objekta. Najbolji primer kako svetlost prodire u enterijer objekta i kako senke oblikuju enterijer vidi se u podu.

veštačka svetlost u enterijeru

Kada je reč o veštačkom osvetljenju, ono mora biti pravilno i pažljivo raspoređeno. Takođe, kao i prirodno, veštačko osvetljenje utiče na raspoloženje te ne treba biti ni prejako ni preslabo. Dobro osvetljenje može učiniti prostor atraktivnijim i boljim, može napraviti dobru atmosferu za zabavu ili vas opustiti posle napornog radnog dana. Predlažem vam nekoliko primera pravilnog osvetljenja u stambenom prostoru.

120 februar

Ulaz u stan - p redsoblj e: Potrebno je da većim delom dana bude osvetljeno, posebno ako u tom delu nema izvora prirodne svetlosti. Preporuka je jedno centralno svetlo.

T rp ezarija:

Potrebno je stvoriti intiman i smirujući ambijent za vreme obeda, zato savetujem da koristite dekorativne sveće i lampe kako biste po potrebi postigli efekat romantične atmosfere.

Kuhinja: Osvetljenje u kuhinji je uglavnom jedno centralno svetlo koje mislim da nije dovoljno. Pored halogene rasvete na kuhinjskim elementima, potrebno je osvetliti deo iznad sudopere kao i radne površine (led rasveta).

Kupat ilo: U kupatilu nam je potrebno jače osvetljenje, pored jednog centralnog svetla potrebno je imati i svetlo oko ogledala. Rasvetu u kupatilu postavljamo tako da nemamo refleksija i senki prilikom korišćenja ogledala zbog lične higijene i rituala poput šminkanja.

Dne vna soba: Pored centralnog svetla (dekorativnih lustera), potrebno je osvetliti uglove prostorije dobrim i zanimljivim lampama. Ako želite da postignete opuštajuću atmosferu u vašoj dnevnoj sobi, naglasite rasvetom odabrane slike na zidu ili možda skulpturu.

122 februar

Lampa našeg dizajnera Uroša Ubovića Spavaća soba: Rasveta u spavaćim sobama bi trebalo da obezbedi smirujući i opuštajući ugođaj. Noćne lampe sa obe strane kreveta u visini ramena su dobro rešenje. Pored centralnog svetla probajte i dekorativne zidne lampe.

Fotografije: googleimages.com; lični projekti;pinterest.com

dobar primer neobičnog, originalnog dizajna

Dizajn

Zaljubljeni u ...

frižider Tekst: Danka Kovačević

124 februar

Nikada nijedan proizvod bijele tehnike u kuhinji nije izazvao takvo divljenje kao retro frižider. On je, u kuhinjama u kojima se nalazi, centralni dio uređenja, prema njemu se biraju ostale boje i stilovi

U stilu pedesetih, vođen klasikom koja danas tako nedostaje, pretvoren je u savršenog kuhinjskog pomoćnika. Ovdje nije riječ o performansama jednog proizvoda, nego o njegovom dizajnu i uticaju koji ostavlja na uređenje i enterijer uopšte. Smeg frižideri promijenili su pogled na kućanske aparate, a dizajneri su imali za cilj da retro i vintage stil uklope sa živahnim bojama i savršenom tehnologijom. I tako je italijanski stil opet pobijedio.

Smeg frižider je danas predstavnik maštovitih kuhinja i ikona stila. Kombinacija kultnih znakova na ovom frižideru evocira nepogriješivo na oblike i atmosferu 50-ih. Čitava linija inspirisana je Pop Art-om, zaobljenim linijama, a Smeg porodica je danas postala kultna upravo zbog svoje individualnosti. Iza njih stoji tradicija i inovacija koja nije puno odstupala od početne ideje, legendarnog FAB28 frižidera. Danas je ovo najpoželjniji frižider izdvojen iz masovne proizvodnje, dominantan u enterijeru kuhinje, uvijek pomalo eklektičan i neodoljivo šarmantan. Smeg je retro kul, odgovara većini stilova jer razbija monotoniju, čini od jednostavnog kuhinjskog prostora kreativnu oazu i inspiriše za dalju dekoraciju. Bilo da je u nekoj od „nude“ nijansi ili u intenzivnim tonovima, predmet je želja svih onih koji u proizvodu za dom traže i tračak umjetnosti. Fotografije: google.com ; pinterest.com

Nega

Kako do negovane kose? l

128 februar

Lepa i negovana kosa, nesumnjivo utiče na poboljšanje celokupnog izgleda i doprinosi atraktivnosti. Zato je potrebno sprečiti oštećenja kose njenim pravilnim održavanjem. Uzroci zbog kojih dolazi do promena (oštećenja) kose mogu biti hemijske i mehaničke prirode

K Sne`ana Tatljak Nikoli}

osa je vrsta terminalne dlake koja raste iz folikula dlake i sastoji se iz korena i stabljike dlake. Stabljika dlake je cilindričnog oblika. Nju obrazuju ćelije srži, kore i kutikule dlake, raspoređene u koncentričnim slojevima. Kosa se sastoji iz keratinskih i nekeratinskih proteina, lipida, elemenata u tragovima, polisaharida i vode. Prirodni pigment kose je melanin. Melanin se sintetiše u ćelijama koje se zovu melanociti i smešteni su u kori dlake. Pigment melanin daje kosi crnu i braon boju, dok je drugi pigment pod nazivom feomelanin riđe i žute boje. Starenjem, prestaje funkcija melanocita i sinteza pigmenta, pa kosa dobija sivu ili belu boju.

Hemijska oštećenja kose izazivaju preparati koji se upotrebljavaju za trajno kovrdžanje kose, preparati za ispravljanje kose, preparati za bojenje i izbeljivanje kose. Ova sredstva izazivaju promene na kutikuli, ali i korteksu dlake zbog čega kosa više nema jednaku otpornost. U preparatima za trajno kovrdžanje kose (za tzv. toplu ondulaciju), koriste se najčešće merkaptanska jedinjenja (tzv. tioglikolati) koji kidaju di-sulfidne veze između lanaca keratina i kosa omekšava i kovrdža se. Kod preparata za ispravljanje kose, mehanizam dejstva je sličan ali se koriste agresivnija sredstva kao što su natrijum hidroksid, amonijum hidroksid, litijum i kalijum hidroksid. Ako se kosa želi obojiti, potrebno je uneti veštački pigment (oksidativnu boju) u koru dlake. Alkalije (vodeni rastvor amonijaka) otvaraju površinski sloj dlake sve do kore dlake kako bi oksidativna boja prodrla unutra. Ona se tek u prisustvu vodonik peroksida, kao oksidativnog sredstva, oksidiše i boji kosu. Izbeljivanje kose predstavlja oksidaciju prirodnog pigmenta (melanina) pomoću oksidativnog sredstva (vodonik peroksida, tzv. hidrogena) u alkalnoj sredini (vodeni rastvor amonijaka). Hidrogen ne deluje samo na melanin, već i na keratin tako što kida skoro sve keratinske veze i oštećuje ga. Sva ova hemijska sredstva koja se koriste u navedenim preparatima oštećuju dlaku, a posledica toga je gubitak otpornosti, sjaja i boje kose. Zdrava kosa sa neoštećenim površinskim slojem odbija svetlost kao ogledalo i ima prirodan sjaj i boju.

130 februar

Mehaničko oštećenje kose potiče od svakodnevnog češljanja i četkanja kose. Pri tome postepeno dolazi do razgrađivanja kutikule dlake na vrhovima, ali i po celoj dužini pramenova. Često pranje, raščešljavanje mokre kose, upotreba učvršćivača i lakova za kosu odstranjuju prirodan sebum, pa kosa postaje suva i sklona mehaničkim oštećenjima. Ovome treba još dodati i različite vremenske prilike, kao što su vetar, hladnoća i sunce koje takođe dovode do isušivanja i oštećenja dlake.

Za uklanjanje i ublažavanje različitih oštećenja kose koriste se sredstva za negu . Tu pre svega spadaju šamponi za pranje kose, kondicioneri i maske za regeneraciju kose. Šamponi za kosu su tradicionalno najvažniji kozmetički proizvodi za održavanje čistoće i nege kose kao i kože temena. Njima se sa kose otklanjaju nečistoće atmosferskog porekla (čestice prašine ili čađi), endogenog porekla (sebum, izumrle ćelije, znoj) ili nečistoće koje potiču od preparata za negu i oblikovanje kose (smole, gume). Pored uloge pranja, šamponi imaju i zadatak da povoljno deluju na dlaku i kožu glave, tako da kosi daju negovan izgled i sprečavaju ili umanjuju njena oštećenja. Dobar šampon ne bi smeo da izaziva iritaciju i peckanje kože glave kao i da previše odstrani prirodnu masnoću sa površine kože glave. Lojne žlezde, koje se nalaze uz dlaku kose i vlasišta, izlučuju masnoću-sebum koja oblaže kutikulu dlake i daje kosi prirodan sjaj. Prema tome, prirodan sjaj kose zavisi od količine sebuma kojim je kutikula prekrivena. Nedostatak sebuma na kutikuli dlake izaziva gubitak sjaja kose, a pored toga ubrzava i gubitak vlage iz unutrašnjosti vlasi. Zato dobro sredstvo za pranje kose ne bi smelo da u potpunosti uklanja sebum sa površine vlasi ali i da ne dozvoli njegovo suvišno taloženje

redovnim pranjem kose. Supstance koje se koriste u savremenoj formulaciji šampona za kosu su uglavnom podeljene u dve grupe. To su sredstva za pranje i aditivi. Sredstva za pranje su površinski aktivne materije (tzv. tenzidi) koji imaju ulogu da uklone nečistoće i masnoću sa kose i temena. Zbog svojih dobrih osobina preporučuju se tzv. amfoterni tenzidi tipa betaina (koko betain, kokamidopropil betain) koji dobro peru, pene i ne iritiraju. Oni se danas najviše koriste u šamponima za svakodnevnu upotrebu, zatim u šamponima za bebe i decu. Upotrebom ovih šampona neće doći do prevelikog gubitka sebuma, isušivanja vlasi i iritacije kože glave ili očiju, tako da se preporučuju za pranje suve kose, tanke i oštećene kose i za svakodnevno pranje kose. Aditivi u šamponima su supstance koje se dodaju da bi se poboljšale osobine preparata kao što su: boja, miris, gustina, bistrina, pH vrednost, stabilnost, dejstvo idr. Od svih ovih supstanci za nas su najvažnije one supstance koje poboljšavaju dejstvo šampona (tzv. "aktivne materije").

Nega

Od "aktivnih" materija koriste se: ekstrakti kamilice, breze, koprive, arnike, kestena, žalfije, limuna, zelenog čaja, ginka, avokada, lista masline i dr. U sastav šampona ulaze i hidrolizati biljnih proteina i to hidrolizati pšenice, slatkog badema, pirinča, soje, ovsa i dr. Oni imaju ulogu kondicionera i ovlaživača dlake. Upotreba kolagena i elastina u šamponima dovodi do poboljšanja sjaja i punoće kose, omogućava lakše češljanje suve i mokre kose, stvara zaštitni film i dovodi do strukturalnog poboljšanja oštećene kose. Alfa-hidroksi kiseline (glikolna, mlečna, jabučna, vinska) hidriraju kosu i povećavaju njen volumen. Dobra hidratacija se takođe postiže i prisustvom amino-kiselina (iz pšenice, iz keratina, iz proteina svile). Od vitamina u šamponima za kosu najčešće se koristi d-pantenol (provitamin B5). On dobro penetrira u kosu, zadržava vlagu u kosi, "obnavlja" iskrzale krajeve i prividno povećava gustinu kose. Biljna ulja kao što su jojoba i avokado, ulje koštica kajsije, ulje pšeničnih klica, makadamija ulje, babasu ulje i arganovo ulje dobro penetriraju u kosu i povećavaju njenu mekoću i elastičnost. Za suvu kosu izuzetno su dobra babasu ulje, maslinovo ulje, ulje od konoplje, kokosovo ulje koje penetrira skoro do korena dlake i arganovo ulje. Arganovo ulje je dobro za sve tipove kose, kako za oštećenu i tanku kosu, jer dobro hidrira, tako i za masnu kosu, jer ima osobinu da reguliše lučenje sebuma. Niacinamid je vitamin koji takođe reguliše lučenje sebuma te se koristi u šamponima za masnu kosu.

132 februar

Za suvu kosu izuzetno su dobra babasu ulje, maslinovo ulje, ulje od konoplje, kokosovo ulje koje penetrira skoro do korena dlake i arganovo ulje Šamponi se prema obliku dele na tečne (mogu biti bistri i zamućeni), polu-čvrste (krem i gel šamponi) i aerosol (sprej) šampone (mogu biti tečni i suvi). Prema nameni se dele na: šampone bez naglašene namene, šampone za suvu kosu, šampone za oštećenu i tanku kosu, šampone za masnu kosu, blage šampone, šampone protiv peruti, kolor šampone, šampone tipa "2 u 1" i šampone tipa "3 u 1". Tanka i oštećena kosa je bez sjaja, isušena i teško se češlja. Šamponi za oštećenu i tanku kosu su namenjeni kosi koja je beljena, trajno kovdžana ili farbana. Ovi šamponi sadrže blage tenzide tipa betaina, a kao "aktivne" materije sadrže biopolimere keratina, hidrolizate proteina mleka, ječma ili pšenice koji stvaraju film oko dlake, povećavaju volumen, zaštitu, elastičnost i smanjuju naelektrisanost dlake.

Šamponi tipa "2 u 1" se još zovu i kondicionirajući šamponi ili one-step šamponi. To su multifunkcionalni preparati koji u isto vreme peru kosu i kondicioniraju. Oni imaju blago dejstvo, neguju kosu i kožu glave, omogućavaju uklanjanje statičkog elektriciteta sa kose, lako raščešljavanje i oblikovanje kose. Pored blagih tenzida i katjonskih polimera sadrže silikonska ulja (dimetikon) i prirodna ulja kokosa, jojobe, čička, ricinusa, koja regulišu vlažnost, sjaj i mekoću kose. Prirodni kondicioner je biljni ekstrakt kane u obliku šampona ili regeneratora posle pranja kose.

Šamponi tipa "3 u 1" peru kosu, kondicioniraju i oblikuju kosu. Šamponi protiv peruti sadrže antiperutna sredstva koja utiču na deskvamaciju kože glave (odbacivanje još neumrtvljenih ćelija površinskog sloja kože). Za tu svrhu koriste se keratolitici (salicilna kiselina, katran kamenog uglja, koloidni sumpor) i antimikotici (ketokonazol, cink pirition, cink omadin). Upotrebljavaju se samo dva puta nedeljno, a u međuvremenu se koristi blagi šampon za kosu.

Maske za ispucalu i oštećenu kosu Sastojci:

5 kašika maslinovog ulja 2 jajeta

Priprema i nanošenje: Zagrejati maslinovo ulje tek toliko da bude toplo. Zatim dobro izmutiti jaja i pomešati ih sa maslinovim uljem. Dobijenu smesu širokom četkom naneti na čitavu kosu kao i na teme. Umotati kosu plastičnom kesom ili kapom za kupanje i držati tako dvadesetak minuta. Isprati kosu prvo mlakom vodom, a zatim i blagim šamponom.

Maske za suvu kosu Sastojci:

1 avokado 1 kašika meda 2 kašike maslinovog ulja

Priprema i nanošenje: Dobro izgnječiti avokado i dodati med i maslinovo ulje. Mešati dok se ne dobije kremasta smesa, a zatim je naneti na čitavu kosu. Ostaviti da stoji oko pola sata, pa isprati mlakom vodom. Nakon toga oprati kosu šamponom i staviti balzam za kosu.

Sastojci

1-2 kašike kokosovog ulja 1 kašika meda

Priprema i nanošenje:

Sastojci:

1 kašika maslinovog ulja 2 kašike meda 1 kašika jabukovog sirćeta

Priprema i nanošenje: Dobro izmešati sve sastojke i naneti dobijenu smesu na kosu i teme. Koristiti široku četku kako bi se ravnomerno rasporedila maska po čitavoj kosi. Ostaviti je da odstoji oko sat vremena, a zatim isprati mlakom vodom.

134 februar

Sipati med i kokosovo ulje u sud, izmešati, a zatim i zagrejati na minimalnoj temperaturi, uz povremeno mešanje. Naneti masku nežno prstima na celu kosu, a posebno na krajeve, koji i trpe najveća oštećenja. Može se naneti i na suvu i na vlažnu kosu. Masku ostaviti da stoji tridesetak minuta. Nakon toga kosu oprati blagim šamponom.

Sastojci:

maslinovo ulje

Priprema i nanošenje: Zagrejati 20 ml maslinovog ulja i naneti ga na koren i krajeve kose, a zatim četkom rasporediti ulje po čitavoj kosi. Staviti plastičnu kesu ili kapu za kupanje i ostaviti da odstoji tridesetak minuta, a zatim isprati blagim šamponom. Ako je kosa oštećena ulje se može ostaviti i čitavu noć kako bi se obnovio keratin i povratila čvrstoća i sjaj kose.

Maske za masnu kosu Sastojci:

1 žumance 1 kašika meda 2 kašike svežeg limunovog soka

Priprema i nanošenje: Mešati sastojke dok se ne dobije kremasta masa. Masku naneti na kosu, umasirati u teme glave, a zatim i četkom rasporediti po čitavoj kosi. Ostaviti je tako dvadesetak minuta, a kosu zatim isprati prvo vodom, a zatim i blagim šamponom.

Sastojci:

1 kašika korena maslačka 1 jabuka 3 kašike zelene gline 1 limun

Priprema i nanošenje: Iseći jabuku, dodati 1 dl vode i izmiksati sa korenom maslačka dok se ne dobije glatka smesa. Dodati glinu i sveže isceđen limun i mešati dok se ne dobije homogena masa.Masku naneti na čitavu kosu, pokriti plastičnom kesom ili kapom za kupanje i držati je oko sat vremena. Isprati kosu prvo mlakom vodom, a zatim i blagim šamponom za masnu kosu.

Sastojci:

1 žumance 5 kašika sveže ceđenog limunovog soka 1 kašika čičkovog ulja

Priprema i nanošenje: Izmešati dobro sve sastojke i naneti ih na čitavu kosu. Staviti plastičnu kesu ili kapu za kupanje i ostaviti masku da deluje oko petnaest dvadeset minuta, a zatim isprati mlakom vodom. Nakon toga oprati kosu blagim šamponom i staviti balzam za kosu.

Putovanja

Kina Tekst: Danijela MilanoviÄ&#x2021;

136 februar

odine 2007. sam prvi put otišla u Peking. Radost i entuzijazam koji sam osećala bili su nestvarni. Znala sam da je Kina drugačija od svega što sam ja ili bilo koji Evropljanin ali onog trena kada sam spustila stopalo na kinesko tlo znala sam da nikada više neću biti ista osoba. Široki putevi sa bezbroj traka, automobili poput rojeva mrava kretali su se u svim pravcima, a grad sijao kao Božićna jelka. Kažu da je Pariz grad svetlosti ali posle života u Pekingu znam da je to on. Nakon nekoliko meseci provedenih u Kini, upoznavanja sa njihovom kulturom, tradicijom i običajima došao je red da se upoznam i sa običajima za Novu godinu. U Kini međunarodna Nova godina nema skoro nikakvo značenje. Poslednjih decenija su počeli da je obeležavaju u pojedinim tržnim centrima zbog sve većeg svetskog ugleda Kine i jačanja njene pozicije. Kako veliki broj stranaca dolazi u Kinu oni prenose svoje navike i običaje, što Kinezi poštuju i sa radoznalošću učestvuju u njima.

Datum Kineske nove godine, koja se zove još i Praznik proleća (春节pinyin: Chūnjié), menja se svake godine jer je vezan za lunarni kalendar. Dok se Gregorijanski kalendar bazira na okretanju Zemlje oko Sunca, Kina i većina zemalja Azije koriste lunarni kalendar čija je osnova mesečevo kretanje oko Zemlje. Kineska Nova godina je uvek u drugoj nedelji novog meseca nakon zimskog solsticija. Po Gregorijanskom kalendaru kineska Nova godina se slavi između 21. januara i 20. februara, a proslava traje 15 dana. Svaki dan ima svoj ritual i značenje, posebnu hranu koja se jede u tim danima, pokloni koji se daruju ali pre nego vam ispričam o tome moram da krenem iz početka, od činjenice da niko ne zna kada je počeo da se slavi Praznik proleća (春节pinyin: Chūnjié).

Putovanja

Postoji legenda o čudovištu koje se zvalo Nian (年 pinyin: Nián ). Na savremenom kineskom jeziku ova reč znači “godina”. Nian je čudovište koje je živelo na dnu mora ili na vrhu planina. Jednom godišnje je izlazilo iz skrovišta kako bi napadalo ljude, a najviše decu. Svi su ga se plašili i stalno strepeli od Nian. Trudili su se da smisle način kako će ga oterati ili makar zaplašiti da se više ne bi pojavljivalo među ljudima. Jedne godine za vreme ovog praznika, ljudi koji su branili selo od čudovišta bili su obučeni u crveno i bacali su petarde - Nian se uplašila i više nikada nije dolazila da napada ljude. Od tada se upražnjava običaj oblačenja u crveno, bacanja petardi i pravljenja buke da bi se oteralo čudovište Nian i drugi zli dusi.

Pored crvene odeće Kinezi na vrata svojih domova kače crvene natpise (对联 pinyin: Duìlián ) za koje se veruje da privlače pozitivnu energiju. Nekoliko dana uoči praznika običaj je da se čisti i provetrava kuća, da se bacaju stare, neupotrebljive stvari a životni prostor se ukrašava natpisima kao što su bogatstvo (财pinyin: cái), sreća (福pinyin: fú), dugovečnost (寿pinyin: shòu), srećan i skladan brak (双喜pinyin: shuāng xǐ ). Novogodišnja noć se provodi u krugu porodice, sprema se svečana večera i postoje jela koja se moraju naći na trpezi: riba ( 鱼pinyin:yú) koja simbolizuje blagostanje i ćufte (肉丸子pinyin: ròu wán zi) koje simbolizuju harmoniju u porodici, u severnim delovima Kine ravioli (饺子pinyin: jiǎo zi), a u centralnom delu prolećne rolnice (春卷pinyin: chūn juǎn).

138 februar

Po Gregorijanskom kalendaru kineska Nova godina se slavi između 21. januara i 20. februara, a proslava traje 15 dana. Svaki dan ima svoj ritual i značenje i posebnu hranu koja se jede u tim danima

Prvog dana nove godine Kinezi čestitaju jedni drugima Novu godinu. Počinju posetom najbližih pa sve do najdaljih rođaka i prijatelja i daruju ih. Kinezi su praktičan narod i zbog toga najčešće kupuju poklone kao što su svinjska rebra, galon od pet litara jestivog ulja, korpu sa raznim vrstama voća i slične poklone. Deca od rođenja do venčanja dobijaju crvene koverte sa novcem (红包pinyin: hóngbāo). Postoje i pokloni koji se ne daruju jer se veruje da donose zlu sreću, kao što su: l Kruška - kineska fraza „podeliti krušku“ glasi 分梨 – fēn lí što se isto izgovara kao reč „razdvojiti“ 分离 – fēn lí, pa se veruje da želite da prekinete sa nekim kontakt ukoliko mu poklonite krušku. l Makaze, noževe ili druge oštre predmete l Satove - fraza „pokloniti sat“ na kineskom jeziku glasi 送钟 pinyin: sòng zhōng što zvuči isto kao i „ritual za sahrane“ 送终 pinyin: sòng zhōng l Muškarcima se nikako ne poklanjaju zeleni šeširi ( 戴绿帽子 pinyin: dài lǜ mào zi) jer to znači da su im devojke ili žene neverne l Cveće, posebno belo jer ono u kineskoj tradiciji označava tugu i smrt l Pokloni koji su u setu od četiri komada jer se broj 4 (四 pinyin: sì) izgovara slično kao reč „smrt“ (死 pinyin: sǐ )

Putovanja

Kako svaki dan ima različito značenje, tako se svih 15 dana priprema i različito jelo. Prvog dana Kineske Nove godine čim se ukućani probude otvaraju se kapije i bacaju se petarde. One su, naravno, crvene boje i simbolizuju sreću za taj dom pa se iz tog razloga ne čisti ni dvorište do petog dana Praznika proleća. Prvog dana se pripremaju raviole (饺子pinyin: jiǎo zi) čije punjenje ne sme da bude od mesa. Ovog dana Kinezi se mole svim duhovima za zdravlje, sreću i blagostanje. Drugog dana se izlazi na ulice i dočekuje se Duh bogatstva (丰富的精神 pinyin: fēngfù de jīngshén). Tog dana ćerka koja je dočekala Novu godinu sa muževljevim roditeljima, zajedno sa mužem dolazi kod svojih roditelja da im čestita praznik. Majka sprema špagete i na taj način pokazuje da je nit koja ih povezuje neraskidiva ma koliko fizički bile udaljene. Treći dan nove godine zove se i „mala godina“ (小年 pinyin: xiǎo nián). Tog dana se jedu piroške punjene kineskim lukom što simbolizuje ujedinjene porodice.

140 februar

Četvrti dan je pogodan za obavljanje poslova kako u državi tako i u kući. Tog dana se jedu debele palačinke sa raznim vrstama povrća. Peti dan se zove ”po vu” (破五pinyin: pòwǔ) jer tog dana prestaju da važe sve zabrane: može da se čisti dvorište, mogu da se koriste noževi i makaze, da se baci smeće… Tog dana se spremaju ravioli (饺子pinyin: jiǎo zi) punjeni svinjskim mesom i kineskim lukom. Šesti dan nove godine je dan kada se treba odbraniti od Duha siromaštva (贫困精神 pinyin: pínkùn jīngshén) tako što se na ulazna vrata lepe slike od crvenog papira. Tog dana se jedu kiflice sa sojom. Sedmi dan je predviđen za šetnju gradskim ulicama, a takodje je i dan kad se dočekuje Duh ljubavi i sreće (爱情和幸福的精神 pinyin: àiqíng hé xìngfú de jīngshén), tog dana treba jesti prolećne rolnice (春卷pinyin: chūn juǎn). Osmog dana stariji zajedno sa decom uživaju. Devetog dana se skida svečana odeća i oblači se svakodnevna. Tog dana se Kinezi poklanjaju Duhu kamena (石精神 pinyin: shí jīngshén) i zahvaljuju mu na dobrom zdravlju i čvrstini koju je podario članovima porodice, a ovaj ritual pokazuje i težnju starih Kineza da žive u skladu sa prirodom. I tako sve do petnaestog dana kada se obeležava Praznik lampiona (元宵节 pinyin: Yuánxiāo jié). Tog dana možete uživati u Plesu lavova ili Plesu zmajeva. Ove dve životinje su simbol zdravlja, sreće i blagostanja. Petnaestog dana nove godine se obavezno jedu kuglice od slatkog pirinča punjene slatkim ili začinjenim filom, koje se toliko lepe za nepce i grlo da možete i da se dobro zagrcnete.

Nakon Praznika lampiona (元宵节 pinyin: Yuánxiāo jié) sve se vraća u pređašnje stanje. Ulice su čiste, ljudi zaokupljeni poslom, radnje rade kao da nikada nisu ni pravile pauzu. Šetajuću Trgom nebeskog mira (天安门 pinyin: Tiān'ānmén) posle silne buke i predivnih vatrometa u trajanju od petnaest dana, osetila sam zaista nebeski mir. Ta krotka bića, koja se raduju poput dece bila su zagnjurena u svoje obaveze a grad je, nakon pola meseca buke, ponovo bio prožet žamorom ljudi i zvukovima automobila sa prostranih pekinških ulica.

Zdravlje

KOLIKO IMATE VREMENA Tekst: Merima Aranitović

142 februar

Tekst: Marija Radojković

Floriterapija je jedna od netipičnih metoda rada na sebi za postizanje ravnoteže i balansa. Ona je nežna, blaga terapija sa puno mogućnosti uticaja na čoveka. Ovog puta smo odlučile da vam pišemo o vremenu - toj kratkoj reči sa malim brojem slova, a velikim spektrom značenja -malo definicija, a mnogo uticaja.

Većina nas primećuje da sve više osoba u našem okruženju trči, juri, čak i posrće pokušavajući da dostigne neke ciljeve, ostvari i realizuje sve ono što su sebi zacrtali u nekom vremenskom periodu. A onda zastanete i posmatrate, vreme uobičajeno teče, 60 sekundi 1 minut, 60 minuta 1 sat, 24 sata 1 dan, 365(366) dana 1 godina - gde smo se ubrzali? Postoje različite teorije o ubrzanju vremena i energetskim kretanjima, ali nije nam to tema danas pa nećemo u tom pravcu, ali jeste kako se mi ponašamo u svemu tome, kako se osećamo i gde smo zapravo u koordinatnom sistemu vreme-učinak, vreme-osećaj sreće, vreme-osećaj zadovoljstva. Ako ste od onih koji ne odustaju od svojih ciljeva, ambicija i planova i dovodite sebe do granice iscrpljenja kada nema spavanja, ishrana se svede na usputnu potrebu, “uglavimo” kog prijatelja u raspored, nađe se i

144 februar

koja sekundica za neku ličnu potrebu, ali i dalje jurimo, trčimo.. Upadnemo u “mašinu” koja se samo okreće, a mi kao glavna osovina motora radimo dokle god postoji pogonska sila, a onda prođe sve što je “hitno”, pa se zapitamo kuda smo išli, šta smo radili, gde prođoše sva dešavanja mimo nas? Nekada, kada se ta jurnjava, sustizanje i mimoilaženje protegnu na duže vreme, izgubimo kontakt sa dragim ljudima i osetimo se usamljeno, naše obaveze su kao završene, gomilaju se nove, nove na nove i tako redom. Ne vidimo kraja, ne vidimo trenutka odmora, što se više opiremo, što više pokušavamo to nam vreme sve više izmiče. Nezadovoljstvo se uvećava, umor je uobičajeno stanje organizma, u vremenskoj odrednici pitamo se kuda je sve proletelo, a mi na granici svojih izdržljivosti nemamo snage, ali i dalje ne odustajemo.

Nezadovoljstvo raste, na okolnosti ne utičemo, a svesni smo da nismo svoji, sve je manje osmeha, samo obaveze čekaju i množe se. Neki od nas, krivimo druge, ne preuzimamo nikakvu odgovornost. Naravno da mi nismo krivi, mi nismo u stanju da promenimo okolnosti u kojima živimo, u kojima radimo. Nije naša krivica što imamo šefove koji žele “roba” u kancelariji. Pa su nam onda razlozi: nema drugog načina, imamo odgovornost prema svojim bližnjima, deci, roditeljima, kućnom ljubimcu, a nema neke alternative, mnogi su nezaposleni, sada bih ja još da biram šta ću da radim, mislimo tu smo gde smo, tako nam je kako nam je, a nije nam lako. Traka ide, mi se krećemo, nezadovoljstvo raste, na okolnosti ne utičemo, a svesni smo da nismo svoji, sve je manje osmeha, samo obaveze čekaju i množe se. Vremena nigde. A onda stanemo pa se zapitamo, jesu li to razlozi ili izgovori? U stvari, da li smo se stvarno nekada zapitali? Naravno da je neko drugi kriv, kakvi sada izgovori, toliko smo ljuti, besni, ogorčeni da ne bi znali kuda ćemo sami sa sobom - sve “gori” oko nas od “vatre” koju isijavamo.

Ima onih koji rade neke stvari jer nisu sigurni kako bi drugačije. Kako promeniti nešto što tako teče godinama, samo smo primetili da je nekako sve samo 5-6 puta brže? Oni bi se bunili, tražili rešenje alI nešto im se ne da. Neki unutrašnji glas kaže “stani” kada zakoračimo ka tim promenama - pomislimo da nam fali sigurnost, samopouzdanje da krenemo ka promenama - nekada osetimo strah, šta ako, šta će biti, šta će se dogoditi, kako dalje? Valjda će se okolnosti promeniti, nekome će već smetati ista stvar kao i nama pa će se oni pozabaviti i našim životom i našim vremenom, samo da dođe taj trenutak što pre, ili ta osoba, svejedno je.

Ma ima nas raznih, koliko ljudi toliko ćudi, toliko različitih situacija, toliko različitih priča, a vremena je uvek malo. Postavlja se onda logično pitanje koliko je nas koji kažemo da imamo vremena za SVE, da imamo vremena za svaku sitnicu koja nam je draga, presudna, koja nam ulepša dan, osvetli noć? Koliko vas koji u ovom trenutku čitate ovaj tekst može da kaže da su srećni i da uživaju, da dišu, da zrače lepotom svog postojanja? Želite li da osetite sve to, da budete osoba koja pleni i zarazno širi pozitivne emocije? Ima nas koji želimo.

Ima nas i koji bismo svašta, pa smišljamo, odlučujemo, prekrajamo, maštamo, oslikavamo sve u svojoj glavi -uh, zamisli kada bih imao/imala vremena pa onda bi bilo mnogo drugačije, dinamičnije, kreativnije - i sve to pričamo, predlažemo, sanjarimo. Znamo mi šta bismo sa tim svojim vremenom i našim životima samo kada bi jedan segment naše sadašnjosti bio drugačiji a ko je kriv, ma nije bitno ko je kriv samo kada bi bilo malo drugačije. Sve bih ja to na svoje mesto postavio/postavila i radila stvari svojim tempom i redosledom.

146 februar Fotografije:google.com

O ovom vremenu, emocijama, trenutnim stanjima, potrebama možemo da pričamo i pišemo do u nedogled, a nas dve bismo samo želele da zastanete i zapitate se koliko vremena imate za svoj osmeh i koliko vremena želite da budete srećni, da iskoristite esencije koje su nam date iz prirode i utičete na svoj život, izmamite te male rupice na obrazima, jer tako su slatke.

Pozdravljaju vas Merima i Marija sa buketom cvetova koji čine Oak, Iris, Lavander, Chamomile, Olive, Blackberry, Tensy, Cayenne, Sunflower, Mimulus, Heather, Fuchsia, Penstemon, Mimulus, Larch. Ovo je dobar način i da proverimo koliko nas čitate i pratite jer sve ove esencije smo u različitim kontekstima spominjali u prošlim brojevima – te ne budite lenji, odvojite malo vremena i pronađite za šta su korisne navedene esencije. Prvih dvoje koji sastave svoj idealan buket i objasne zašto je baš to njihov izbor, dobiće na poklon lično sastavljenu kombinaciju

Mesecni horoskop

za period od 13. februara do 13. marta 2015. Godine Astrolog: Jovana Lučić Gajić

Ovan od 21. marta do 20. aprila

Bik

od 21. aprila do 21 . maja

Posao: tokom ovog perioda ćete više

Posao: stižu vas neplaćeni računi i razgovori sa pret-

vremena provesti u pokušajima dogovora za posao nego u konkretnoj realizaciji. Uzdržanost drugih saradnika može vas obeshrabriti. Muče vas finansije i u narednom periodu bićete preokupirani ovom temom, a nije isključeno da uđete i u minus na računu. Kraći put bi vam sada dobrodošao. Ljubav: nezadovoljni ste emotivnim odnosima, vezama i trenutnom zajednicom, a neko iz okruženja vam se udvara. To vam svakako prija, ali trenutno ne reagujete. Ukoliko ste u dužoj vezi ili braku, kraj februara je period u kome ne treba donositi krupne odluke. Razgovarajte o postojećem problemu. Slobodnim ovnovima ovo može biti odlično vreme da raskrste sa odnosima i pričama iz prošlosti i okrenu novi list. Zdravlje: problemi sa varenjem, hronični problemi sa respiratornim traktom i alergijama

postavljenima koje ste izbegavali u prethodnom periodu. Budite na oprezu. Taktično i bez mnogo drame, pokušajte da prihvatite promene koje su sada neminovne. Finansije stagniraju, a troškovi rastu. Krajem druge nedelje februara izbegnite sukobe sa nadređenima ukoliko ste zaposleni, a ako ne radite, vreme je da potražite posao. Ukoliko se bavite privatnim poslom prva polovina marta nosi važne preokrete na poslovnom planu. Poboljšajte usluge koje nudite, ili počnite da učite nove tehnike koje će vam kasnije koristiti u radu. Čuvajte se bespotrebnih troškova i pripazite na krađe ili gubitke na poslu. Ljubav: krajem februara ćete pokušavati da zadovoljite potrebu za sigurnošću i da steknete naklonost drugih ljudi. Moguće su česte promene raspoloženja. Voljena osoba ima velika očekivanja od vaše veze, a vi početkom marta jedva možete da ispunite želje partnera, jer niste spremni da date svoj doprinos vezi. Tek sada ste ljuti za sve ono što ste istrpeli od početka godine. Ukoliko ste slobodni, privućićete pažnju uticajne osobe. Zdravlje: prolazni problemi sa kičmom i imunitetom.

148 februar

Blizanci od 21. maja do 20. juna

Posao: tokom marta poslovne aktivnosti će biti vezane za osobu iz drugog grada ili inostranstva. Troškovi rastu pa ćete morati da se dodatno angažujete kako biste zaradili ovog meseca i ostvarili svoja očekivanja. Komunikacija sa mlađim osobama može vam osigurati bolje ideje o poslovnim ulaganjima ili o unapređenju postojećih poslova. Ovo svakako nije povoljan trenutak za sklapanje novih ugovora. Držite se starog posla. Ljubav: emotivni život u ovom periodu stagnira, pa ako vas neko i interesuje, opet je to osoba koju poznajete ili neko iz komšiluka ili sa posla. U svakom slučaju, mlađa osoba. Proverite da li je “kandidat” zauzet. Zdravlje: i dalje vas muče problemi sa stomakom, respiratornim traktom i psihička napetost.

Rak

od 22. juna do 22. jula

Posao: sve češći sukobi sa kolegama ili pretpostavljenima, mogu vas navesti da tokom februara promenite poslodavca, a razmišljate čak i o konačnoj promeni delatnosti. Veći troškovi ili opterećenost svakodnevnicom umanjuju racionalno rasuđivanje. Sredinom ovog perioda (od 25. februara do 07. marta) možete biti i žrtva intriga, pa pripazite da vaša namera ne bude pogrešno protumačena. Velika finansijska tenzija se polako privodi kraju. Potisnuta agresija, početkom druge nedelje februara može da izbije na površinu a kuća i porodica tada mogu postati jedino mesto gde možete da se “ispraznite”. Ljubav: partner ne pokazuje razumevanja za vaše poslovne probleme i dileme. Ukoliko ste u dužoj vezi ili braku, kraj februara će doneti pokušaj dogovora. Teško ćete izražavati osećanja ali ćete biti spremni na velike žrtve u partnerskom odnosu. Čini vam se da je sve usmereno protiv vas, te se vi povlačite i trpite. Ukoliko ste usamljeni, pojava mlađeg partnera će obeležiti početak marta. Komunikacija sa osobom iz inostranstva vratiće vam optimizam. Zdravlje: i dalje je aktivan problem sa stomakom i varenjem.

Lav

od 22. jula do 22. avgustA

Posao: mnogo obaveza tokom februara može doneti osećaj da se vrtite u krug, bez konkretnih rezultata, finansija osećate se nesigurno i čini vam se da svakog trenutka možete ostati bez posla. Imate već neko vreme potrebu da menjate svakodnevne poslove, delatnost ili poslodavca. Sada za to nije trenutak. Ljubav: možda vam se već neko vreme dopada osoba sa posla ali se vi držite po strani. Teret u postojećem partnerstvu je isključivo zasnovan na finansijama i mešanju drugih u odnos. Mart može biti ispunjen planovima za obnovu komunikacije sa starom simpatijom. Zdravlje: problemi sa varenjem.

150 februar

Devica od 22. AVGUSTA do 22. SEPTEMBRA

Posao: premoreni ste i osećate deficit snage. Od 23. februara osetićete naglo olakšanje i ozbiljan korak unapred na profesionalnom planu. Trenutno trošite poslednji dinar i poslednji atom radne snage. Početkom marta, dugoročni ili trajni planovi, mogu se uobličiti. Smanjite nervozu i odmarajte što više možete kako biste akumulirali snagu za posao. Svaki bespotrebni trošak prema porodici ili ukućanima svedite na minimum. Ljubav: ukoliko ste u dužoj vezi ili braku, kraj februara i početak marta će doneti ozbiljne razgovore od kojih u perspektivi ništa neće biti dovedeno do kraja. Stresovi zbog prošlosti, osećaj praznine i usamljenost. Zdravlje: privremeni pad imuniteta i glavobolja.

Vaga

od 22. SEPTEMBRA do 21. OKTOBRA

Posao: postavljate visoke ciljeve sebi ali i drugima. Zahtevni ste i očekujete da vaši saradnici mogu da ispune ono što su obećali. Trenutno najbolje funkcionišete sami za sebe, a drugi vas samo ometaju. Početkom ovog perioda ćete dobiti interesantnu ponudu za posao koji je vezan za inostranstvo, ali nećete ga odmah prihvatiti već ćete odluku doneti sredinom februara. Od 19. februara finansije se stabilizuju, pristiže vam novac koji ste dugo čekali. U kući su mogući manji problemi sa vodom i vodenim čvorovima. Ljubav: pojačava vam se potreba za sigurnošću i pažnjom. Emotivno ste uznemireni, razdražljivi, pa i nepoverljivi. Preispitujete sebe, ali i partnera koji je suviše okupiran sobom da bi primetio vašu nervozu. Kraj februara će doneti burne svađe, uzrok će biti vaše nepoverenje, nećete se slagati sa stilom života vašeg partnera. Ako možete prevaziđite ljubomoru i iskoristite ove napete aspekte za strastvene momente koji će vam stabilizovati odnos. Slobodne vage odbijaju osobu koja im se uporno udvara, međutim vrlo brzo će shvatiti da je ta uporna osoba upravo ono šta im je potrebno. Zdravlje: promene vremena vam smetaju. Problemi sa nesanicom.

Škorpija od 22. OKTOBRA do 22. NOVEMBRA

Posao: mnoge škorpije će tokom februara napraviti mali “predah” na poslovnom planu. Iritira vas nepravda na radnom mestu i imate osećaj da se vaša pozicija urušava. Nadređeni su već prešli svaku meru “lepog ponašanja” pa vam se s vremena na vreme čini da će konflikt preći u ozbiljnu raspravu. Tokom druge polovine februara finansije se popravljaju, ali uprkos prilivu novca troškovi postaju sve veći. Odmorite se, napravite predah, pa od marta na posao. Ljubav: rođeni u prvoj dekadi škorpije (do kraja oktobra), tokom februara (naročito od 20. do 25.), mogu imati gotovo fatalni susret sa osobom koju upoznaju preko bližih članova porodice ili u neposrednoj okolini. Početkom marta se mogu naizmenično javiti međusobno isključive težnje, najpre potreba za vezom, a ubrzo zatim zahtev za slobodom. Razmišljanje o nekom iz prošlosti polako prestaje i svom silinom se okrećete novoj osobi. Ipak, vodite računa da se početna strast, ne pretvori u sukob volja. Ukoliko ste u dužoj vezi ili braku, druga polovina ovog perioda može doneti neplanirane, nagle sukobe sa partnerom vezane za porodicu, decu ili jednostavno sukobe vezane za problem iz prethodnih godina. Budite strpljiviji. Zdravlje: dobro se osećate i osim povremene oscilacije u krvnom pritisku, nemate ozbiljnih problema na zdravstvenom planu.

Jarac Strelac od 23. NOVEMBRA do 21. DECEMBRA

Posao: poslovne aktivnosti tokom februara se nastavljaju i u martu. Kada je sve izgledalo kao čist gubitak, situacija se početkom marta menja na bolje uz podršku prijatelja ili poznanika. Obratite pažnju na nesuglasice sa kolegama ili nadređenima, ne reagujte impulsivno. Usresredite se na finansije jer je ovo mesec u kom možete očekivati novac sa dve strane, bilo da je u pitanju redovan posao, honorarni ili preko partnera. Ljubav: ukoliko ste slobobodni moguće je da će vam se dopasti neko sa kim poslovno kontaktirate. Seksualnost je sada u prvom planu, kao i pružanje emotivne podrške osobi koju poznajete duže vreme. Zdravlje: povremene glavobolje zbog nervoze i napetosti.

152 februar

od 22. DECEMBRA do 21. JANUARA

Posao: krajem februara, osećate da morate hitno nešto da menjate na svom poslovnom planu. Koliko god radili, postajete neproduk tivni. Bolje organizujte vreme i predahnite od dnevnih aktivnosti. Imate izraženu potrebu za slobodom u mišljenju i kretanju. Ipak, boravak Saturna u vašem XII polju i tranzit Marsa kroz četvrto polje, mogu doneti turbulencije na poslovnom planu ali i teškoće da se ostvare do kraja poslovne zamisli. Ako vam se na trenutak učini da ste najveći baksuz na svetu, prespavajte noć i ujutru zapnite iz početka. Uspeh će na kraju biti sladak. Ljubav: razočarali ste se u voljenu osobu i osećate se usamljeno. Puni ste želje da volite i da budete voljeni. Početkom marta se javlja neko iz prošlosti ko vam značajnije može poremetiti emotivni mir. Saberite emocije i poradite na sebi. Povlačenje i distanciranje vam baš i ne ide u prilog, a inaćenje još manje. Zdravlje: krajem februara mogući su bolovi u ramenom delu kičme

Ribe

od 21. FEBRUARA do 20. MARTA

Posao: Prethodni period je doneo više stresa

Vodolija od 21. JANUARA do 20. FEBRUARA

Posao: kraj februara donosi više motivacije i realizaciju u privatnom poslovanju. Mogućnosti za poslovna putovanja treba iskoristiti jer ćete svakako od njih imati koristi sada kada su dogovori o poslu vezani za osobe iz drugih gradova ili čak strance. Finansijska situacija se popravlja ali rastu i troškovi poslovanja. Ljubav: ulazak u život zabavne i inteligentne osobe, na žalost može proći samo u vidu verbalne razmene, a slobodne vodolije bi poznanstvo mogle da ostvare i na kraćem putu. Zdravlje: prehlada i kostobolja

nego mira i sada ste u situaciji da morate da razmišljate šta dalje sa poslom. Ukoliko ste nezaposleni, druga polovina februara će možda doneti razbijanje poslednjih blokada na putu ka profesionalnoj orijentaciji. Možda ste prethodnih meseci precenili situaciju u kojoj se nalazite, ali sada postajete svesni svega. Od marta će biti daleko manje prilika za posao, pa koristite sve što vam se ponudi. Finansijska situacija je napeta i ukoliko zavisite finansijski od porodice ili partnera, sada je vreme da menjate situaciju. Ljubav: udaljili ste se od partnera i osećate da postoje nepremostive razlike, bar u doživljaju svakodnevice. Iščekujete partnerovu reakciju i pokušavate da povratite harmoniju. Ipak, partner postaje sve nepredvidljiviji i plahovitiji. Vi ste neko ko definitivno najmanje traži, ili bar tako mislite, a partner postaje svakim danom sve zahtevniji prema vama. Ukoliko ste slobodni, sredina februara nosi dosta nemira. Želite da se pokažete u najboljem svetlu da zablistate i privučete pažnju ali istovremeno osećate da neko za koga ste se zainteresovali, ne odgovara na vaš “mig”. Prolazni osećaj ljubomore će biti prisutan gotovo do kraja februara. Zdravlje: prolazne tegobe sa kičmom i donjom vilicom (zubima).

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net