Plezir magazin #41 januar

januar 2017.

BROJ 41

Uvod

N

akon praznika i dana posvećenih isključivo uživanju (u čemu vas podržavamo svesrdno) rešili smo da vas januarskim brojem motivišemo i inspirišemo, damo ideje kako da bolje organizujete svoje vreme, pronađete inspiraciju za vežbanje, rešite se suvišnih stvari i otkrijete čari minimalizma, okrenete se ekologiji (još više), budete dosledni sebi i živite i ponašate se u skladu sa svojim osećanjima i raspoloženjima, a ne u skladu sa očekivanjima društva.

Ugostili smo jednu predivnu, talentovanu mladu damu koja putuje svetom prateći poeziju, pričali smo sa momkom koji šapuće magiju, upoznali se sa jednom prelepom divom moćnog glasa, zatim smo skoknuli do susednog Novog Sada da vas povedemo u radionicu u kojoj nastaju čarobne tašne. Za to vreme u pozadini nam je pevala Nina Simon, o kojoj smo takođe pričali.

Pa ko posle može kaže da je januar dosadan mesec, mi smo tu da vas uverimo u suprotno.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

Sadržaj

Online špartanje

8

Ekologija Januar

Ekologija

20

Nešto staro, nešto novo, nešto reciklirano, nešto zeleno

28

Moda Život van mreže

46

Dunja Mihalački

Životni stil

Moda

42

54 Moda mora biti zabavna

Za sreću je potrebno minimalno

Sadržaj

Životni stil

62 64

Budite svoj plezir Jelena Vuković Ginger in Montenegro

Fotografija

Životni stil

74

96

All my pictures of you

Životni stil

92

Japan Sitnice koje život znače

Motivacija stanuje svuda

Sadržaj

Životni stil

104 108

Životni stil

Muzika S ljubavlju u nove godine Šaptač magije

116

Nina Simon

134

Leksikon

120

126

Sofija Knežević

Sreća je u vama

Motivacija za vežbanje

Teodora Kovrlija

Minja Cvetković

Novinar po profesiji, urednik i internet preduzetnik kako se to danas popularno kaže, idealista u pokušaju da ispravi sve nepravde ovog sveta i stvori svoj oblak na kome neće primećivati zlurade komentare, nezadovoljne ljude i manjak higijene u javnom prevozu.

Ponekad sa previše interesovanja da bi se fokusirala na samo jednu stvar, ali kada ste novinar to se računa kao plus. Veoma uporna u svojim zamislima.

Plezir je nastao iz želje da stvorim nešto drugačije, novine u kojima će biti više teksta nego slike a ne obrnuto i iz potrebe da vam saopštim kako nije sve tako sivo, talentovani ljudi koji su uradili nešto sa sobom su svuda oko vas, a posao vas (baš kao ni ništa drugo dobro u životu) neće sam udariti u glavu. Skočite i uhvatite ga sami!

Master etnologije i antropologije, ludo zaljubljen u svoju struku u toj meri da planira da uz malo sreće i mnogo truda dogodine postane i istetovirani budući doktor nauka. U prošlom životu je bila malo finija ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, pin-up, rokabili, sajkobili, tetovaže, naučnu fantastiku i treš horor filmove.

Kada prokrastinira od antropologije mode i subkultura, pitanja postojanja malih zelenih i menjanja boje kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft, a potom mašta o otvaranju azila ili životu sa trinaest kučića. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastrzana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Kada bi morala da bira, životni motiv bi joj bila Hanter S. Tompsonova izjava da je život neuporedivo bolji kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno, a na umu uvek ima i da je normalnost samo iluzija, jer ono što je normalno za pauka je haos za muvu.

redakcija

saradnici Saradnici: Andrijana Kovrlija Sara Savčić Nina Simonović Pisanje o sebi joj najteže pada.

Pisanje o drugim stvarima joj je uživanje. Sebično čuva dete u sebi.

Voli planine. Obožava knjige. Ne zna da li više da veruje intuiciji ili razumu. Sluša čudnu muziku. Veruje u Ljubav, dobru Kafu i Pivo. Umetnost i Univerzum. Bradu i Tetovaže. Bori se za svoje snove. Slavi život. Ne može bez čokolade. Pušta dušu da joj slobodno luta ruskim stepama. Kada poraste jedino što želi je da bude Srećna. Svoje priče voli da pripoveda kroz fotografije. Volela bi da prepešači ceo svet i ostavi svoj trag u njemu.

The Force is strong with this one.

Sofija Mirčetić Nemanja Kiso Merima Aranitović Marija Radojković Dejana Vukadinović Uroš Timić Sara Bigović Milena Popović Anđela Đurašković Vesna Belušević

Layout:

MaKista M Ma D E S I G N

e n i l n O e j n a t r a p š

Pripremila: Teodora Kovrlija

slow living edition

O

vomesečno špartanje, prvo u godini, odlučila sam da posvetim temi o kojoj često razmišljam. Ideja da usporimo, udahnemo duboko i radimo stvari onda i onoliko koliko nam prijaju često je luksuz u modernom svetu. Brza hrana, stres, užurban život, hroničan nedostatak vremena i iscrpljenost su naša svakodnevica pa zato valja podsetiti se povremeno da ne mora tako, da postoje ljudi koji su drugačije organizovali svoj život. Mislim da je važno opustiti se i shvatiti da niste sebični ukoliko želite da odvojite malo vremena za sebe i uživate u nekim, za vas posebnim, ritualima i hobijima.

Kada naučite da se oslobodite osećaja krivice, opustite se i dozvolite sebi da usporite, da uživate u svakom momentu na dobrom putu ste da živite mnogo ispunjeniji život. Ovakav stav će pozitivno uticati na vaše zdravlje, psihičko stanje i raspoloženje pa samim tim i odnose sa drugim ljudima.

Preporuke sam podelila u tri kategorije, u prvoj ću predložiti nekoliko blogova koji su dobar primer filozofije poznate kao slow living, zatim dva sajta koji imaju odličan podcast, obrađuju interesantne teme sa zanimljivim gostima a sve naravno u pomenutom jednostavnom, slow living maniru i na kraju nekoliko omiljenih Instagram profila pojedinaca čije fotografije me uvek ostave bez daha.

geoffreyandgrace.com/ je blog koji uređuje Britanka po imenu Melani. Njen blog je baš poput njenog doma topao, ušuškan i prijatan. Autorka je veoma kreativna, provodi puno vremena u prirodi i piše otvoreno i interesantno o uređenju enterijera, kuvanju, vaspitanju dece i tim malim ritualima o kojima sam vam u uvodu govorila.

contemporarylife.se/ Melia se iz Švedske preselila u London i u svom online kutku piše o dizajnu, uređenju enterijera i malim stvarima koje je čine srećnom. Njen stil je jednostavan, sveden i mnogi bi rekli tipičan skandinavski.

readingmytealeaves.com/ piše veoma simpatična, ekološki osvešćena autorka po imenu Erin. Ova Amerikanka piše o održivosti i značaju naših (ekoloških) izbora ne samo radi dobrobiti Planete već i zbog nas samih.

Početkom 2016. je objavila svoju prvu knjigu pod nazivom SIMPLE MATTERS. Blog je prava riznica inspiracije i mesto na koje ćete se vraćati po dozu optimizma.

minimalistbaker.com/ je sajt koji je odlična polazna osnova i inspiracija za sve one koji nastoje da se hrane zdravije i kreativnije.

Recepte potpisuje Dana koja je sa mužem Džonom pokrenula sajt pre 5 godina kada je sama iz zdravstvenih razloga prešla na specijalan režim ishrane. Recepti koje ćete ovde pronaći su jednostavni (bez previse sastojaka), zdravi i provereno ukusni.

theartofsimple.net/podcast/ na sajtu The art of simple koji je sam po sebi veoma interesantan pronaći ćete izvrstan podcast. Triš – autorka sajta i podcasta je veoma neobična ličnost, avanturista, nomad, autorka čak 3 knjige. Pre nekoliko godina je sa svojom porodicom živela u Turskoj, zatim su se otisnuli na put oko sveta, a danas su stacionirani u Teksasu.

slowyourhome.com/ autorka ovog zanimljivog podcasta je Bruk, Australijanka čiji će zarazni smeh i simpatičan naglasak dodatno začiniti svaku temu o kojoj govori. Životni stil koji i sama vodi i koji putem svoje emisije popularizuje je upravo slow living. Uživaćete!

WUNDERBLUMEN @wunderblumen_

MARY @fleaandbear

JESKA HEARNE @Lobsterandswan

BABES IN BOYLAND @babes_in_boyland

JEN @jenlittlebirdie

FREYA DOWSON @freyadowson

KRISSY @cottagefarm

NANCY STRAUGHAN @nancy_straughan

Ekologija

Tekst: Anđela Đurašković

, o r a t s o t š e N , o v o n o t š e n , o n a r i l k i c e r o t eš

n

20 l januar

o n e l e z o t š e n

S

vaka nova godina sa sobom nosi i talas nove energije, talas koji čini da se zavjetujemo da ćemo redovno vježbati, zdravije se hraniti i više misliti na sebe u narednih 365 dana. Istovremeno, novi počeci nas navode na razmišljanje i evaluaciju svega što ostavljamo za sobom. Oni nas guraju laktom u rebra sve dok ne zavirimo u ormane i bacimo odjeću koju smo prerasli, očistimo prašinu ispod tepiha, ali i odamo sebi priznanje za sve što smo uspjeli da postignemo tokom minula četiri godišnja doba.

Odlučili smo da vam temu ekologije približimo upravo kroz ove dvije pojave koje vezujemo za januar: izdvojićemo ono najbolje po čemu ćemo pamtiti 2016.-u, najaviti ono čemu se radujemo u 2017. i posavjetovati vas kako da svoj način života uskladite sa prirodom.

Ekologija

Posljednju nedelju oktobra 2016. obilježila je silina kojom je odjeknuo dokumentarni film „Prije poplave” (Before the flood), djelo oskarovca Leonarda Dikaprija. Proslavljeni glumac je tokom tri godine putovao po svijetu, zabilježio na koji se način priroda izmijenila ljudskim djelovanjem i jednostavnim jezikom objasnio goruće probleme vezane za globalno zagrijavanje. Film je učinio besplatnim za gledanje na određeno vrijeme, kako bi osigurao da nađe svoj put do što većeg broja ljudi.

Prikazujući svoje razgovore sa prvim čovjekom katoličke crkve, Papom Franciskom, predsjednikom Amerike, Barakom Obamom, brojnim ekonomistima, naučnicima, ali i civilima, koji su prvi na meti ekoloških problema, on uspješno šalje poruku u sve krajeve svijeta: globalno zagrijavanje je naša stvarnost, ljudski rod je odgovoran za nju, i ne postoji magično rješenje koje će učiniti da nestane preko noći. Naprotiv, put do oporavka je duži i zahtjevniji – potrebno je suštinski promije22 l januar

niti naš pogled na svijet, naše prioritete i svakodnevne navike. Možda potpuno suprotno od očekivanog, u filmu nada nadjačava paniku, a svaka priča, intervju i prilog prožeće vas uvjerenjem da kolektivnim djelovanjem možemo učiniti planetu Zemlju boljim mjestom za život. I baš kao Leonardo Dikaprio, mi ćemo se potruditi da vam u narednim redovima unesemo dašak motivacije, a možda i novu perspektivu na sve popularniju temu.

Iako burna, 2016. će umnogome ostati zapamćena kao godina u kojoj su izvojevane brojne ekološke pobjede. Sve imaju zajednički motor koji ih pokreće: mlade ljude pune elana, koji zahtijevaju bolji kvalitet života od starijih generacija. Evo nekih polja na kojima su zabilježeni veći pomaci: Povećao se broj vegana i vegetarijanaca.

Kako piše britanski „Guardian”, broj vegana u Ujedinjenom Kraljevstvu se za samo 10 godina povećao za 350 posto. Dokumentarci poput Cowspiracy i Forks over knives,

kao i brojne knjige o ishrani baziranoj na biljkama približile su ljudima vezu između ekološkog zagađenja i čovjekove ishrane. Naime, veliki procenat svih zagađenja vode i vazduha potiče upravo sa stočnih farmi! Uzgajanje životinja traži mnogo energije i pitke vode u svim stadijumima procesa (pojenje životinja, čišćenje štala, obrada mesa za tržište). U krajnjoj liniji, to znači da jedan vegan emituje do 75% manje zagađenja nego što to čini osoba koja redovno konzumira meso – i to pukom promjenom načina ishrane!

Zdravi načini života postali su pristupačniji nego ikada. Argument da je skupo živjeti zdravo sada pada u vodu zahvaljujući onlajn prodavnicama zdrave hrane i kozmetike, konkuretnom tržištu solarnih kolektora i automobila i besplatnoj dostavi širom

svijeta. Prvi čovjek kompanije „Tesla”, Elon Musk, javno je obećao da će održive metode proizvodnje električne energije uskoro učiniti jeftinijim od onih koje se oslanjaju na fosilna goriva. U pekarama je moguće naći hljeb bez brašna, u prodavnicama čokolade bez šećera, u restoranima (ham)burgere bez mesa.

Svako od nas na raspolaganju ima široku paletu zdravih užitaka, čija konzumacija neće napraviti rupu u našim džepovima.

Javnost je postala probirljivija. Čini se da ljudima postaje sve jasnija veza između interesa bogatih međunarodnih korporacija, kreiranja politike i ponude informacija koje nam se plasiraju u mainstream medijima. Najslikovitiji primjer toga u 2016. bili su protesti protiv Dakota cjevovoda u Americi.

Izgradnja cjevovoda je već u toku, a ukoliko

Ekologija se završi, služio bi za transport fosilnih goriva kroz predjele bogate čistom, pijaćom vodom, koje tamošnja urođenička plemena smatraju svetim. Tokom prethodnih desetak mjeseci, mirne demonstratore su tjerali, hapsili, ponižavali i tukli, a ništa od toga nije se moglo naći u većim svjetskim medijima. Zašto? Zato što znatan dio njihovog kapitala vodi porijeklo od naftnih kompanija, i nije im u interesu da se o tome izvještava. Isto važi i za pojedine političke aktere, čije kampanje se finansiraju iz istih izvora. Stoga je postalo jasno da ukoliko želite doći do istine, morate prednost dati malim medijskim kućama, koje još uvijek nijesu postale dio multinacionalnih lanaca, i sve što saznate provjeriti u više izvora.

24 l januar

Ljudi uviđaju koliko zavise od prirode.

Joga, zdrava ishrana, meditacija – u trendu su navike koje nas čine bližima našoj prirodi, ali i prirodi u cjelini. Pokazalo se da konstantna želja za akumuliranjem materijalnih dobara nije u stanju da nam pruži istinsku radost, a Zemlju ostavlja pretrpanom otpadom. Plastika će ostati kao svjedok naše konzumerističke kulture vjekovima nakon što posljednji čovjek napusti planetu. Postaje nemoguće predvidjeti vremenske prilike na duže staze, gubi se jasna granica između godišnjih doba, a povećava broj poplava, požara, zemljotresa i cunamija na svjetskom nivou. Sve to nam govori da, kako bismo nastavili dalje, moramo shvatiti da nismo ništa važniji od ostalih karika u kompleksnom prirodnom lancu: antropocentrizam mora ustupiti mjesto poštovanju za sva druga živa bića.

Šta očekivati u 2017. godini? Pa, nažalost, biće ovo sigurno još jedna veoma topla godina, tokom koje će brojne biljne i životinjske vrste dospjeti na listu ugroženih. Posjeći će se na hiljade stabala u Amazoniji, istovariti na hiljade tona otpada u okean i biće ignorisano na hiljade razjarenih glasova mještana koji se bore da i posljednje zelene površine oko njih ne postanu zalivene betonom ili zagađene naftom.

S druge strane, cijena solarne energije će dodatno opasti, ljudi će jesti još manje hrane životinjskog porijekla, a zakoni širom svijeta biće dopunjeni rigoroznijim pravnim normama koje se tiču zaštite životne sredine. Na svakom od nas je da odluči koji tas na vagi će imati veću težinu. Uzmite u obzir – ignorisanje teme se računa kao podržavanje zagađivača. Svako od nas može postati primjer promjene koju želi da vidi u svom okruženju.

U izobilju ideja za „eco-friendly” život, mi smo izdvojili samo neke koje mogu učiniti 2017. vašom najzdravijom godinom do sada:

Podržite korisne projekte. Potpišite peticiju, donirajte novac ili se učlanite u neku ekološku organizaciju. Trenutno društvenim mrežama kruži kampanja za finansiranje snimanja dokumentarca „Eating our way to extinction”, čiji je trailer Leonardo Dikaprio nazvao videom koji bi budući naraštaji voljeli da danas odgledate.

Pomozite komšiji u stvaranju zelene bašte na krovu vaše zgrade ili gradonačelniku da zaštiti lokalni park. Stavite svoje ideje na papir, pa i sami pokrenite neku inicijativu.

Prigrlite minimalistički način života.

Minimalistički pokret svakog dana dobija sve više pristalica. Riječ je o načinu života koji podržava investiranje u mali broj luksuznih i vanvremenskih komada odjeće, namještaja i alata, koji će vam trajati decenijama. Svi suvišni predmeti se doniraju ili bacaju. Prebacite se na elektronsko plaćanje računa kako bi bacali što manje papira; čitajte knjige i časopise u onlajn izdanju; u trgovinu ponesite platnenu torbu za namirnice koju ćete koristiti umjesto plastičnih kesa.

Ekologija

26 l januar

Kupite termos šolju i ponudite je baristi u lokalnom kafiću sljedeći put kad poželite kafu za ponijeti. Ne kupujte plastičan pribor za ručavanje. Potrudite se da vam garderoba bude u maksimalno 3 boje, kako bi svi komadi mogli da se uparuju međusobno, a vedrinu u svoj orman unesite pomoću šminke i aksesoara.

Podržite lokalne proizvođače i reciklirajte. Put do zdravijeg života leži u osnaživanju malih i srednjih preduzeća nauštrb međunarodnih korporacija. Pođite do obližnje pijace, potražite ručno rađene proizvode napravljene od strane vaših sugrađana. Trenutni sistem trgovine počiva na našoj konstantnoj kupovini, pa se potrudite da nečemu nađete novu namjenu nakon što dotraje. Posadite začinsko bilje u starim konzervama, napravite kutiju za nakit od kutije za cipele, koristite stare tegle kao posude za deterdžent ili kasice za štednju.

Iako burna, 2016. će umnogome ostati zapamćena kao godina u kojoj su izvojevane brojne ekološke pobjede.

Sve imaju zajednički motor koji ih pokreće: mlade ljude pune elana, koji zahtijevaju bolji kvalitet života od starijih generacija

Budite istrajni u mijenjanju svojih navika. Čitajte – blogova i knjiga o zdravim načinima života je svakog dana sve više!

Ne plašite se da postavljate pitanja. Dvaput razmislite o svakom projektu koji se odvija u vašoj okolini. Da li on doprinosi dobrobiti lokalnog stanovništva i cijele planete? Ne ustručavajte se da reagujete na sve što vam nije po volji. Zapamtite: sve institucije u krajnjoj liniji moraju poštovati volju građana. Uvrstite ekološke teme u razgovor sa prijateljima na sljedećoj popodnevnoj kafici ili sa porodicom, na nedeljnom ručku. Diskutujte o tome šta treba promijeniti. Zajedno se izborite za kante za reciklažu u vašem komšiluku ili zaustavite izgradnju još jednog tržnog centra na mjestu gdje je trenutno dječiji park. Provedite dan u prirodi. Udahnite duboko i razmislite o svim stvarima koje su oko vas, a koje uzimate zdravo za gotovo. Buduće generacije možda neće znati šta je snijeg ili koral, a životinje poput riseva ili žirafa neće moći vidjeti ni u zoo vrtovima. Budimo zahvalni na tome što smo još uvijek u poziciji da sami odaberemo na koji ćemo način stići do željenog cilja i što apsolutno svaka promjena koja je u skladu sa prirodom doprinosi većoj povezanosti sa zajednicom i stvarima oko nas i boljem kvalitetu života.

Ekologija

Tekst: Teodora Kovrlija

Ekologija

Ž

ivotni stil van mreže, matriksa, nezavisan od komunalne mreže doslovan je prevod kovanice koju sve češće možemo čuti – living off grid. Šta tačno podrazumeva ovakav način života, koje su njegove odlike, prednosti i mane? Da li je jednostavno isključiti se sa mreže i kakve su nam opcije na raspolaganju saznaćete u nastavku. Možda ste oduvek maštali o tome da ostavite sve iza sebe i odete da živite u šumi ili na plaži ili jednostavno želite da saznate što više o ovom sve popularnijem životnom stilu, pokušate da smanjite račun za struju i grejanje i verovatno ono najvažnije, pokušate da pozitivno utičete na očuvanje planete, smanjujući vaš udeo u zagađenju iste. Ja ću probati da na što jednostavniji način predstavim ovaj koncept, ali očekujte brojne upadice i linkove za različite koncepte i pojedince, dokumentarce koji se nadovezuju na ovu priču, a meni su bili veoma zanimljivi i inspirativni.

30 l januar

SMEŠTAJ

Izgradnja kuće, odnosno prebivališta kada se pripremate za život van mreže je jedna od prvih stavki koje morate rešiti. Prebivalište se najčešće pravi u skladu sa earthship filozofijom korišćenjem materijala koji su na raspolaganju u okruženju (guma, staklo, plastika…), earthbag metodom po kojoj je poznat Nader Khalili, arhitekta i svetski stručnjak za pravljenje eko kuća od zemlje (video možete pogledati ovde), i straw bale construction – kuće od slame. Ovakav način gradnje doživljava novu popularnost, a budući da je slama materijal do koga se lako dolazi, montaža bala od slame i gradnja ovim materijalom je veoma jednostavna, a osobine slame kao gradivnog i izolacionog materijala impresivne, sva je prilika da je slama materijal budućnosti. (primer) Mnogo ljudi odlučuje da „preuredi“ već postojeće objekte ili različita prevozna sredstva (automobile, buseve, vagone vozova, prikolice

ili kamione) kojima se dodaju solarni paneli, koristi se energija vetra, kišnica i drugi raspoloživi prirodni resursi. Kuće nastale na ovaj način ne samo da su energetski efikasne (ukoliko je sve urađeno ispravno) već mogu biti prava umetnička dela budući da su napravljene od prirodnih materijala i materijala iz prirode teško je i zamisliti da je moguće napraviti dve identične. Na sajtu earthship.com možete pronaći pregršt informacija o ovakvom načinu gradnje, savete ali i mogućnost da se pridružite različitim kursevima i radionicama. Eartship je način gradnje ekoloških objekata upotrebom prirodnih, otpadnih i recikliranih materijala. Majkl Rejnolds je tvorac ovakvog načina gradnje. Specifičnost ovakvog načina gradnje je u tome što se za izradu zidova koriste automobilske gume kao kalupi i ispunjavaju se sabijanjem zemlje. Upotrebom isključivo prirodnih materijala iz okruženja i otpadnih materijala pri gradnji ovakvih kuća umanjuje se negativan uticaj na životnu sredinu.

Ekologija Volontiranje u različitim projektima izgradnje ovakvih kuća je najbolja škola i iskustvo koje će vam biti najdragocenije ukoliko odlučite da sami izgradite svoju samoodrživu kuću.

Htela bih da vas uputim na još jednog originalnog autora koji za gradnju svojih kuća koje izgledaju neverovatno bajkovito i originalno koristi pretežno drvo. Neka vas njegove kuće inspirišu i motivišu da vaše kreacije iz mašte pretočite u realnost. Ovaj bosonogi arhitekta, kako je širom sveta poznat Sanrej Keli, je prigrlio prirodu koja njegove kuće čini baš tako savršeno nesavršenim i posebnim. Prilikom studija arhitekture i vajarstva on je shvatio da je mašta njegov najbolji prijatelj i da će sve te neverovatne zamisli morati sam da napravi, budući da se toliko razlikuju od uobičajenih arhitektonskih nacrta. Jedan profesor mu je dao životni savet rekavši mu da jedini način da njegovi neverovatni nacrti ugledaju svetlost dana je da sam nauči da koristi čekić i baci se na posao. Materijal koji je odabrao za korišćenje su drvo, kreč, slama i materijali koje slučajno nalazi. Na njegovim kućama nema pravih linija, ništa nije savršeno a one u završnoj verziji izgledaju prelepo i bajkovito. Video o njegovom radu možete pogledati ovde. Život van mreže je način života koji podrazumeva nezavisnost od države, društva, produkata masovne proizvodnje i svega onoga od čega smo inače zavisni. Ovo svakako nije lako i jednostavno i zato je potrebno izgraditi sistem kako bi pomenuti način života bio izvodljiv. Pre nego što se odlučite na ovaj korak kao trajno stambeno rešenje važno je proučiti različite vodiče, porazgovarati sa ljudima koji imaju iskustva i dobro promisliti o svemu što će vam biti neophodno. Razmisliti o smeštaju (prebivalištu), zatim obezbediti vodu, grejanje i naravno hranu. Postoje ljudi koji se odluče da ovakav način života organizuju samostalno, međutim daleko veći broj njih se udružuje u zajednice ili pridružuje već postojećim zajednicama koje neguju ovakav način života.

32 l januar

Kako god odlučili, ukoliko ste zagrejani za ovu priču morate dobro promisliti i realno sagledati vaš budžet zbog toga što pripremni radovi za život van mreže nisu zanemarljivi, posebno ako vas tek očekuje izgradnja kuće, vlastitih pogona za preradu energije i bašte.

Iako postoje svedočanstva ljudi koji tvrde da godinama nisu potrošili ni cent, budite realni u svojim očekivanjima.

Recimo Mark Bojl je mladić iz Irske, koji tvrdi da već nekoliko godina nije potrošio ni cent. Živi u auto-kamperu, koji je parkiran na organskoj farmi. Najveći deo hrane sam proizvodi, jedan deo nabavlja u prirodi, koristi i hranu koja se baca a koja je upotrebljiva, drva koristi za grejanje i kuvanje, upotrebljava solarni lap top, a za kretanje uglavnom bicikl. Mark je i osnivač Zajednice za ekonomiju slobode (The Freeconomy Community), a više o čitavoj njegovoj ideji i ovakvom načinu života napisao je u knjizi Moneyless Manifesto.

Životni stil

Hajdemari Švermer (69) je Nemica koja već decenijama živi ne koristeći novac. Njena filozofija se ogleda u tome da sve što joj je potrebno nabavlja razmenom usluga ili trampom (stvari koje vam više nisu potrebne ili ih imate viška). Ona je pokrenula i radnju u kojoj ništa nije moglo da se kupi novcem, a radnja je postala simbol pokreta koji se zalaže za prestanak korišćenja novca kao mere vrednosti stvari i svojevrsni fenomen Dortmunda.

Hajdemari živi nomadskim životom, a stanarinu otplaćuje radeći po kućama. Sva njena imovina staje u jedan kofer, a kada je napisala knjigu o svom životu odrekla se svih autorskih prava jer joj novac nije potreban. Dokumentarac o Hajdemari i njenom netipičnom načinu života možete pogledati ovde.

Božidar Mandić je takođe jedan od primera ljudi koji su odlučili da ne koriste novac.

Božidar je živeo 15 godina na svojoj farmi na Rudniku, ne koristeći novac. Božidar Man34 l januar

dić je osnivač prve komune na ovim prostorima – Porodica bistrih potoka. Priču o ovoj komuni možete pogledati ovde. On je autor više knjiga, umetnik, pripadnik novosadske konceptualne scene i osnivač pomenute komune koja postoji od 1977. godine.

Imajući u vidu navedene primere – da, moguće je živeti bez novca, ali budite realni, moguće je kada rešite pitanje prebivališta, imate na raspolaganju hranu koju sami proizvodite, pijaću vodu i kada sami proizvodite dovoljno energije koju biste koristili za dnevne potrebe.

Osim ako ne želite baš ozbiljnu avanturu u stilu Tarzana, a za to vam je potrebna čelična volja, trening specijalnih jedinica i poznavanje svih jestivih i nejestivih biljaka (da se avantura ne bi završila neslavno kao u filmu inspirisanom istinitim događajem Into the wild). Život van mreže će vam omogućiti da smanjite troškove ali pre toga morate napraviti dobar sistem i uložiti u njega kako bi priroda radila za vas. Zbog toga se najveći broj ljudi i

odluči da se pridruži nekoj postojećoj zajednici ili se od početka udružuje u zajednice, a ovakav način života često biraju oni koji sa lakoćom mogu obavljati svoj posao sa bilo koje tačke na zemljinoj kugli. Pripadnici kreativnih zanimanja, umetnici, istraživači, pisci i moderni nomadi u potrazi za sigurnom lukom. Život bez hipoteka, kredita, računa za struju i telefon, radnog vremena od 9 do 5 možda zvuči kao utopija ali činjenica da je mnogima pošlo za rukom da se snađu i organizuju kvalitetan život na ovaj način, uliva poverenje da je i te kako moguće biti slobodan i nezavisan od matriksa.

Ipak, budimo iskreni prema sebi, ovo nije život kome je jednostavno prilagoditi se iz prve. Za početak nismo svi Ber Grils, pa ako se odlučite da živite u nekom nenaseljenom, prirodnom okruženju morate se dobro upoznati sa prirodom, okolinom u kojoj se nalazite, potencijalnim opasnostima i osobenostima odabranog mesta.

Ekologija ENERGIJA

Kada ste rešili osnovno pitanje smeštaja, ako zaista želite da budete nezavisni od komunalnih usluga i države potrebno je da se upoznate sa okruženjem i vidite kakve su vam opcije. Da li vam je na raspolaganju najviše energija sunca, vetra, vode, podzemnih voda ili pak kombinacija nekih navedenih, ono što bi za vas bilo dobro i ostvarivo rešenje. Veoma je važno da znate koje resurse imate na raspolaganju pa da prema tome napravite detaljan plan za dalje. Saveta na internetu kako da primera radi, napravite solarni kolektor ima zaista mnogo, a tu su i brojne firme koje su specijalizovane za sve neophodnosti u vezi sa ovim pitanjem, pa se njime neću mnogo baviti jer mi nije cilj da bilo koju firmu izdvajam i promovišem prvenstveno jer

36 l januar

ne mogu da stanem iza njihovih proizvoda budući da ih nisam koristila, a i ovaj tekst je isključivo informativne i edukativne prirode.

Navešću najvažnije modele kojima je moguće generisati potrebnu energiju, a pomenute stavke možete dalje sami istražiti u skladu sa materijalnim mogućnostima, željama i naravno prirodnim resursima koji su vam na raspolaganju: • solarni paneli • mini turbine na vetar - vetrenjače • mini hidro elektrane • geotermalni izvori • mikro CHP sistemi koji istovremeno proizvode toplotnu i električnu energiju • generatori na biogoriva (biomasa ili goriva nastala preradom biomase)

Skladištenje ovako dobijene električne energije se uglavnom vrši preko različitih vrsta akumulatora/baterija ili gorivnih galvanskih ćelija. Ova energija se zatim može koristiti direktno samo za određene uređaje manje snage, dok su vam za širu upotrebu, kod potrošača koji se inače napajaju naizmeničnim naponom iz gradske mreže, neophodni pretvarači.

Pomenuti sistemi mogu koristiti samo jedan od gore navedenih metoda, međutim u praksi se češće sreću kombinacije (npr. solarni paneli, mini vetrenjače). Kao što sam već spomenula, istražite dobro ponudu, a uz malo truda solarni panel možete i sami napraviti prateći uputstva iz tutorijala i to će vas koštati oko 50€.

Ekologija

38 l januar

HRANA

Dok smo došli dovde verujem da ste i ogladneli. Pored pijaće vode bez koje život svakako nije moguć, morate razmišljati i o tome šta ćete jesti u vašem samodovoljnom, alternativnom domaćinstvu. Odlazak na pijacu je uvek najbrža opcija, ali ukoliko želite da se potpuno posvetite ovakvom načinu života bilo bi dobro da se upoznate sa metodama uzgoja zdrave hrane. Organska proizvodnja, biodinamička proizvodnja (o ovome sam pisala pre par godina ovde – str. 63.), permakultura. Sve ovo su efikasne metode uzgoja zdrave hrane. Moj predlog je da, ukoliko vas zanima ova tema i volite da učite o biljkama i njihovom uzgoju, pogledajte priču o jednom paru i njihovom magičnom šumskom vrtu u Australiji koji su uzgojili doslovno od nule. Preveden video pod nazivom Poziv divljini.

Ponovo ću vam preporučiti volontiranje kao najefikasniji način sticanja znanja i iskustva, zatim i školice i radionice koje se bave proizvodnjom zdrave hrane. Ne zaboravite i na dokumentarne filmove, blogove i knjige na ovu temu. (Literaturu za organsku proizvodnju možete pronaći između ostalog ovde) Ja ću u nastavku linkovati nekoliko sajtova i stranica koje su mi prve pale na pamet, a koje organizuju povremeno pomenute kurseve i radionice. Često država organizuje ovakve programe, a tu su i nevladine organizacije, udruženja i pojedinci – vaše je samo da pratite i pravilno se informišete .

• Nacionalno udruženja Serbia Organica • Škola za biološko-dinamičku i organsku poljoprivredu • Reciklirano imanje Vukomerić • Zelena mreža Vojvodine • Kuća od prirodnih materijala i permakulturna bašta

Ekologija

Još neka neizostavna pitanja o kojima morate razmisliti i dobro se obavestiti u slučaju da razmišljate o kompletnoj promeni načina života i prelasku na život bez korišćenja komunalnih usluga su izgradnja adekvatnog sistema za preradu odnosno skladištenje fekalija (septičke jame i drugi načini odlaganja kao upotrebe ovog otpada - o čemu ovom prilikom neću pisati) i reciklaža otpada. Reciklaža otpada u ovakvim zajednicama čini veoma važnu stavku. Otpad se grupiše i koristi dalje u različite namene. Pogledajte kako izgleda proces reciklaže u earthship-u.

Dokumentarac Garbage warrior je obavezno štivo za sve radoznale i nešto što svakako morate pronaći i pogledati. Ovaj dokumentarac govori o progresivnom, ekološki osvešćenom arhitekti Majkl Rejnoldsu koji već decenijama koristi otpad i neželjeni materijal koji zagađuje životnu sredinu i tu hrpu đubreta pretvara u nešto zaista korisno i upotrebljivo - materijal za izgradnju kuća. On kreira samoodržive, originalne domove vodeći računa o životnoj sredini i planeti. Mnogi ga opisuju kao heroja 21. veka, vizionara i ratnika koji se bori sa jednim od najvećih problema današnjice – preko40 l januar

mernom potrošnjom koja rezultira ogromnim količinama đubreta.

Još jedan dokumentarac koji obavezno morate uvrstiti u vašu listu za pogledati je i Off the Grid: Life on the Mesa (Facebook, IMDB ) o zajednici koja živi na pomenuti način u pustinji u Novom Meksiku. Oko 400 ljudi živi u zajednici bez struje, tekuće vode u uslovima koje bi mnogi od nas nazvali prilično ekstremnim.

Nadam se da sam uspela da vas zainteresujem da sami istražujete dalje, proširite svoje vidike i razmotrite različite opcije koje su vam na raspolaganju. Htela bih na kraju da spomenem jednu zajednicu koja već nekoliko godina postoji kod nas i zasniva se na pomenutim principima života u prirodi i van mreže i zovu se Glas prirode (Facebook, video prilog) Osnivač ove zajednice je Marjan Arsenov koji se na ovakav način života odlučio pre par godina i od tada sa grupom istomišljenika živi u svom domu u selu Sesalac u blizini Soko Banje. Oni svojim primerom, savetima i saradnjom sa pojedincima koji pokušavaju da u svojim zajednicama ostvare nešto slično rade na popularizovanju ideje života u prirodi u skladu sa prirodom.

Životni stil

Tekst: Nina Simonović

42 l januar

Za sreću je potrebno

MINIMALNO

S

Životni stil

uština minimalizma nije isključivo u fizičkoj reprezentaciji koja se ogleda u ideji - posedovati što manji broj materijalnih stvari, već se uz pomoć ove filozofije osloboditi osećaja straha, brige, preopterećenosti. Potrošačko društvo koje uporno nameće određene standarde nam ne čini nikakve usluge, ne radi ništa za nas. Naprotiv, dovodi nas do „pregorevanja” i prožima grižom savesti, jer nas nagoni ka posedovanju što više stvari koje predstavljaju statusni simbol. Gradimo živote oko precenjenih stvari. Radimo poslove koje baš i ne volimo, kako bismo zaradili što više novca i kupili ono što nam (objektivno) ne treba, a sve u cilju impresioniranja drugih ljudi. Minimalizam se protekle godine vratio na velika vrata u čitavom svetu i omogućio nam da, vodeći se minimalističkim maksimama, preokrenemo postojeće trendove i preuzmemo život i slobodu u svoje ruke.

Nemojte me pogrešno shvatiti, nema ničeg lošeg u posedovanju materijalnih stvari. Da, potreban nam je krov nad glavom. Da, potreban je krevet u kome ćemo spavati i tanjir za jelo. Nekome su potrebna kola, koja olakšavaju obaveze. I sve je to ok. Ali šta se dogodi kada već imamo sve te stvari koje nam omogućavaju „normalno“ svakodnevno funkcionisanje? Tu zapravo nastaje najveći problem današnjeg potrošačkog društva, jer je sve teže podvući crtu između neophodnosti i preterivanja. Ljudi dodeljuju stvarima mnogo veći značaj nego što bi trebalo. Minimalizam nam pomaže da napravimo mesta za prave stvari u životu: naše strasti, ono što nas pokreće, porodicu, zdravlje... Kada nam višak stvari ne odvlači pažnju, više cenimo ono što posedujemo.

44 l januar

Kada imamo taman koliko nam zaista treba, onda svaka materijalna stvar služi svojoj svrsi. Shodno tome, postajemo svesniji šta zaslužuje našu energiju i lakše je usmeravamo. Ne bi trebalo težiti ka „imam“, već „jesam“.

Minimalisti nisu nužno ljudi koji poseduju svega tridesetak materijalnih stvari, koje spakuju u jedan bekpek i žive kao nomadi, mada naravno postoje i takvi. Ima i onih koji žive sa velikom porodicom u kući u predgrađu. Ima i onih koji žive u eko kućama i izričito su protiv automobila. Lepota je u različitosti i upravo nam to pokazuje širok spektar primene minimalizma. Sve gore nabrojane forme praktikovanja minimalizma nam pokazuju da ljudi koriste minimalizam kao oruđe da svoj život oslobode suvišnog, oplemene ga ispunjenošću i slobodom i fokusiraju se na sreću. Uz pomoć ove, uslovno rečeno, životne filozofije mi preuzimamo vreme u svoje ruke, živimo u trenutku, rastemo kao individue i lakše otkrivamo svoju svrhu. Ne rasipamo pažnju na nepotrebne, periferne stvari već određujemo prioritete.

Minimalisti ne traže sreću kroz materijalno, već se fokusiraju na život.

Stoga vas pitam – da li ste srećni? Krenite od tog pitanja, jedinog bitnog, koje treba postaviti sebi svakog jutra

Minimalisti ne traže sreću kroz materijalno, već se fokusiraju na život. Stoga vas pitam – da li ste srećni? Krenite od tog pitanja, jedinog bitnog, koje treba postaviti sebi svakog jutra.

Dugoročno, a i sa ekološke tačke gledišta posmatrano, značaj minimalizma je višestruk.

Ako posedujemo manje materijalnih stvari, manje đubreta ostavljamo za sobom. Ako manje novca trošimo na, recimo, garderobu, lakše ćemo uštedeti za putovanje ili dodatno obrazovanje. Na primer, ono što često upada u oči kod žena-minimalista je frizura „na keca“. One to objašnjavaju ovako - što manje kose na glavi, manje vremena se troši na njeno nameštanje, shodno tome manje novca se daje na proizvode za stilizovanje i smanjuje se osećaj psihičke opterećenosti i pokušaja da se uklopi u propisane standarde današnjeg društva. Drugi se, pak, odlučuju za jednobojnu garderobu jednostavnih krojeva, bez previše detalja na sebi. Time smanjuju vreme za biranje kombinacija ujutru pre posla i znaju da vole apsolutno svaki komad garderobe koji poseduju i da se u svakom

od njih osećaju dobro. Tako su Ajnštajn i Stiv Džobs, između ostalih uspešnih ljudi, uvek bili isto obučeni. Slučajnost?

Možda vam je već poznat sličan princip koji se zove „capsule wardrobe“. Ako nije, Gugl u ruke. Ali najbitnije je pronaći sebe i osećati se dobro u svojoj koži, bez robovanja stvarima.

Nebitno da li imate kosu na glavi ili ste uvek obučeni u crno od glave do pete.

Odakle početi? Ako vas je ova tema barem malo zaintrigirala, krenite od dokumentarca Minimalism: A Documentary About the Important Things. Isti autori na svom sajtu TheMinimalists nude 21-dnevni program za navikavanje na minimalistički lajfstajl. Na brojnim jutjub kanalima možete detaljnije da se upoznate sa idejom minimalizma i vidite na koje sfere u životu je primenjiv. Šveđanka Jenny Mustard je meni jedna od najzanimljivijih. I ne smem zaboraviti Marie Kondo tvorca KonMari metoda, koja u svojoj knjizi The Life-Changing Magic of Tidying Up deli savete kako raščistiti dom od nepotrebnih stvari i bolje (se) organizovati.

Moda

46 l januar

-DUMFotografije: Bojan Đurišić Model: Nevena Vuković (Drea model placement)

„Torba predstavlja i naš psihološki oslonac i oruđe kojim u dobroj meri možemo da predstavimo sebe svetu, svoj karakter i svoju autentičnost“ Dunja Mihalački je autorka autentičnih tašni koje će sasvim sigurno postati vaše miljenice čim ih vidite. Ukoliko se vodite idejom da kupujete manje i investirate u nekolicinu kvalitetnih stvari, predlažem vam da zavirite u DUM radionicu i odaberete aksesoar koji će biti ne samo pomodni detalj već i praktičan, lako uklopiv, trajan komad koji je istovremeno i odraz vaše ličnosti. Nova kolekcija Vitamin je maštovita, nežna i veoma sugestivna, a najveća dilema je kako odabrati samo jednog favorita među modelima

Moda

Kada se rodila tvoja ljubav prema stvaranju, modi i dizajnu i zbog čega si odlučila da fokus tvog brenda bude na tašnama?

Kako to obično biva, još kao mala devojčica sam imala izraženu potrebu za kreativnošću. Makaze, papiri, tempere i krede su bile moje igračke, moj izbor. Sate sam provodila u tome, zanesena. Tako da, uopšte ne čudi moj izbor škole i profesije. Sve je teklo potpuno spontano, ja se samo nisam opirala.

Otkud baš torbe? Prosto su se neke stvari same namestile. Ranije sam lutala, tražila način da se izrazim, bavila sam se i uređenjem enterijera, odećom, ali tek sa kreiranjem torbi sam osetila da sam nešto dostigla i to ne zbog toga što su te torbe bile tako dobro prihvaćene od strane drugih, već zato što sam u tom procesu uživala najviše.

Divno je kad radite na jednom proizvodu i stalno ga usavršavate, kroz vreme, jer kako evoluiram ja, tako evoluira i moj finalni proizvod. I to je tako očito i merljivo. To me zabavlja. Zadržaću se na tome neko vreme, ali ću i dalje biti otvorena za nove stvari i pravce u životu. Šta se krije u ženskoj tašni? Postoji li neka magija i specifična misterija u ovom modnom dodatku?

Da, postoji neka tajna veza između žene i njene torbe. Ona predstavlja pre svega potrebu. Žena je kompleksno biće, majka, radnik, prijatelj. Neko ko brine o drugima i o sebi.

Otuda nam je potrebno da sve te stvari budu uz nas. A sa druge strane, ona predstavlja i naš psihološki oslonac i oruđe kojim u dobroj meri možemo da predstavimo sebe svetu, svoj karakter i svoju autentičnost.

48 l januar

Na društvenim mrežama smo imali prilike da vidimo da si objavila novu kolekciju.

Možeš li da mi ispričaš kako je ona nastala, od čega si krenula i šta je ovog puta bila inspiracija?

Ova nova kolekcija se bavi više likovnošću, odnosima boje i igra oblika i površina. Moja početna ideja je bila da podržim umetnost i inkorporiram u svakodnevni život žene. Imam utisak da je kultura i estetika isuviše banalizovana i ovo je, na neki način, moj skroman doprinos u tom pravcu.

Tvoj rad je prepoznatljiv i torbe se izdvajaju pre svega svojim jednostavnim formama koje u prvi plan ističu originalne printove. Zbog čega si odlučila da print bude taj koji će najviše govoriti o tebi kao kreatoru?

Print je način da pošaljem neku dublju poruku svetu koji me okružuje. On komunicira vrlo direktno i jasno sa ljudima. Sve poruke u sebi sadrže moju potrebu da svet učinim boljim mestom, da ljudi budu bolji prema sebi i drugima. Za mene nije bilo dovoljno igrati se samo formom.

Koliko maštanja, promišljanja i ideja se izvrti pre nego što nastane jedna serija printova? Opiši nam taj proces?

Proces je kontinuiran, nikada ne prestaje.

Moja glava je uvek puna i uposlena. Treba biti stvarno vešt i strpljiv, da iz mora svih tih ideja i slika dođeš do onog esencijalnog dela.

Odbaciš suvišno i uhvatiš ono što ti je zaista važno u tom vremenu. Taj misaoni proces koji se odvija samo u meni, traje najduže u procesu nastanka jedne torbe.

Moda

50 l januar

To, spolja gledano, izgleda kao da dokoličarim. Jako je važno da čovek koji se bavi stvaralačkim radom, ima to vreme kada naizgled ne radi ništa. Tada se on konektuje sa sobom, hvata i brusi ideju. Nakon toga se rade skice rukom, gde još malo suvišnog pootpada. Zatim, skice obrađujem na računaru i prevodim ih u formu pogodnu za štampanje. Na kraju se svi ti delovi spoje na šivaćoj mašini. Toliko. Ja u proseku uradim 2 kolekcije godišnje.

Dopada mi se što sa svakom novom kolekcijom ostaješ prepoznatljiva i dosledna svom stilu, ne pratiš slepo trendove već se vidi da svaki komad ima pre svega priču i umetničku notu. Da li je teško držati se takvog pristupa u današnjem svetu brze mode kada modna industrija nedeljno izbacuje nove trendove?

Apsolutno ne želim da pripadam modnoj industriji, niti da podržavam konzumerizam.

Moja priča je potpuno suprotna od toga.

Mene moda ne interesuje. Mene interesuje stvaralaštvo, a moda je za mene samo medij kroz koji mogu da se izrazim.

Koliko je teško danas ostati originalan, dosledan svojoj viziji i ne slediti slepo trendove, a istovremeno ići u korak s

Divno je kad radite na jednom proizvodu i stalno ga usavršavate, kroz vreme, jer kako evoluiram ja, tako evoluira i moj finalni proizvod.

I to je tako očito i merljivo. To me zabavlja. Zadržaću se na tome neko vreme, ali ću i dalje biti otvorena za nove stvari i pravce u životu Ono što je i mene samu iznenadilo je činjenica da takav moj pristup naišao na fenomenalan odziv. Stvarno to nisam očekivala, mislila sam da to ovde nije moguće. Na kraju se ispostavi, da sve ono što je iskreno, autentično, sa puno žara, ljudi prepoznaju kao vrednost.

vremenom?

Ispostavilo se upravo suprotno. Ne mogu da kažem da sam uvek imala ovoliko petlje.

U startu sam i ja, iz želje za odobravanjem, zaslepljena strahom od tuđeg neprihvatanja podilazila „publici”. Kako vreme prolazi, za mene postaje jedino važno to koliko sam uspela da odrazim svoju autentičnost. To je moje jedino pitanje i jedini cilj. I samo to ima, za mene, smisla.

Koji je tvoj recept i savet za dizajnere koji pokušavaju da izgrade prepoznatljivost?

Budite dobri prema sebi, verujte sebi i svom sudu. Konektujte se sa svojom suštinom, pustite da vas ona vodi. Jer svako je od nas jedinstven, poseban i kao takav, oplemenjuje ovaj svet. Odbacite tuđe uticaje i nametnuta uverenja.

Moda

Kako vidiš modnu scenu na našim prostorima i koliko je za tebe važan ručni rad?

U našoj zemlji i regionu ima mnogo talentovanih pojedinaca koji prave fantastične stvari koje su nam svima manje ili više dostupne, ali čini mi se da većina de-

ma već izlizanih, izrabljenih komada. Mi smo sledbenici, nikakvi trend seteri. Zato, bolje po ceni plagijata ili čak za novac low cost brendova kupite stvar domaćeg dizajnera i time učestvujte u stvaranju naše lične estetike, identiteta.

vojaka uprkos toj bogatoj ponudi malih i velikih brendova, dizajnera i ideja bira

Koji aktuelni modni trend ili odevni ko-

veoma slične stvari usled čega su nam

mad bi poželela da ostavimo u 2016. i za-

ulice prilično dosadne i modno neinspi-

boravimo na njegovo postojanje?

rativne.

Ne znam, nisam baš upućena u trendove.

Volela bih da ljudi kupuju manje. Par dobrih, kvalitetnih komada i to je to. Ulažite u sebe, a ne na sebe.

Eh da, volela bih da nestanu ovi veštački, gel, nadograđeni nokti duginih boja, veštačke obrve, tone pudera, umetaka za kosu,

Mi nikada nismo bili nikakva modna prestonica. Mi smo siromašna zemlja i moda za nas predstavlja luksuz. Retki su oni koji mogu da budu „trendy”, što je opet, za mene, dobro.

Ono što nije dobro jeste to, da u želji da se tako osećamo posežemo za raznim plagijati52 l januar

lažnih tenova, poduprtih sisa, napumpanih usana. Time smo preplavljeni već više od deceniju. Jezivo! Skaradno! Šta očekuješ od sebe u 2017-oj godini? Da

DUM Radionica Šekspirova 24 Novi Sad Online:

Grom i kakao Supermarket

li praviš dugoročne planove i liste želja ili pustiš da se stvari prirodno dogode?

Ja sam slobodan čovek i na sreću, ne moram da živim pod pritiskom. Imam svoj neki ritam koji mi, za sada, odgovara, donosi satisfakciju i rezultate. Ja nisam samo svoj posao, ja sam i majka, žena, prijatelj, nečije dete. I sve to želim da izbalansiram. Samo kratkoročni planovi. Prepuštam se toku.

Gde čitaoci mogu da se sretnu sa tvojim torbama i upoznaju tebe i tvoj rad?

Da li bi za kraj našeg razgovora želela nešto da poručiš čitaocima Plezira?

Jedna mi se misao ovih dana mota po glavi. Danas je moderno „biti najbolja verzija sebe”, a ja kažem prihvatite i volite sebe onakvim kakvi jeste, i sa hiljadu mana, jer kao takvi ste posebni i neponovljivi. Život je svakako apsurdan, pa i vrlo kratak da bi ste ga proveli udovoljavajući drugima.

Moda mora biti

zabavna!

Fotografije: Branislava Živić Model: Mirjana Grujić

FUN FUN prsluci su nastali kao potreba stiliste Srđana Švelje da u svojim modnim editorialima koji se objavljuju u magazinima širom sveta ponudi i nešto novo i drugačije. Prsluci su vintage komadi kupovani na buvljacima i u second handovima, datiraju iz nekih prošlih vremena, uglavnom su brendirani i samim tim svaki je unikatan i jedinstven. Ručno su dorađeni ili remiksovani (kako on voli da kaže) sa mnoštvom detalja koji ih čine kako savremenim i modernim tako i vrlo urbanim i alternativnim. Oni su unisex i podjednako lepo pristaju kako uz ženski tako i uz muški outfit.

Prsluci su pomalo hipi, pomalo punk, a opet dovoljno pop da mogu da budu i deo dnevne ali i noćne modne priče! Prsluci su u prodaji u LAGAMI shop - u u Uzun Mirkovoj 7 u Beogradu!

Moda

56 l januar

Moda

58 l januar

Moda

60 l januar

Životni stil

Tekst: Sara Bigović

Budite svoj plezir

Ž

eleli mi to ili ne, ne možemo pobeći od sveta i ljudi koji nas okružuju. Možemo samo da odlučimo hoćemo li osećati pripadnost nekim nametnutim oblicima ponašanja ili možda ipak biti svoji, makar i po cenu da nas etiketiraju kao totalne autsajdere.

Ne znam kako su na vas uticali svi ovi pretpraznični i praznični naslovi, tekstovi, poruke, što sublimirane što one vrlo direktne. Ono što jednom rečju opisuje sve njih jeste idiličnost. Ta idilična praznična slika koja nam se tako lepršavo servira može imati sasvim suprotan efekat od željenog. Zapravo, vrlo lako jednog realnog čoveka može ispuniti pitanjima i nametnuti mu osećaj da nešto radi pogrešno. Jer kako to da ne skače od sreće 62 l januar

na kraju jedne godine? Ne pravi strategiju o svom stajlingu za doček? Ili još gore, ne zna nedeljama unapred gde će dočekati prvi januar? Gde mu je pozitiva? Energija?

Počeću od sebe. Daleko sam od te lepršavosti. Praznične, svakodnevne, koje god.

Miljama daleko. Suprotno tome, živim jedan vrlo opipljiv, realan, ne uvek šareno obojen život. I hej, to je u redu! Ja sam u redu sa tim.

Konfetne fasade ispunjene usiljenim osmesima i ubeđivanjem sebe kako se toliko dobro osećamo na kraju jedne godine, čak i ako to nije baš tako - nikada mi nisu imale poentu. I verujte mi da nemaju. Autosugestija može biti sjajna stvar, može vam dati krila za ostvarivanje velikih ideja, može vas naučiti da plivate i kad je voda nadošla skoro do glave, ali važno je reći - ne treba joj uvek pribegavati.

Hoću reći, sasvim je u redu ukoliko ste godinu (sada već) iza nas završili umorni, bezvoljni, tužni, izdani, razočarani, slomljenog srca, neostvarenih ciljeva, praznih džepova...

Osećate se prazno baš u trenutku kad se čini da su svi euforični i srećni? Niste sami! Mnogo ljudi se oseća baš kao i vi ali neće vam svako od njih to i priznati. Zašto? Ljudi imaju potrebu za osećajem pripadnosti pa nekad, čini se, radije biraju da se ponašaju onako kako dati trenutak nalaže nego onako kako zaista, istinski osećaju. To naravno ne znači da, ukoliko ste tužni, treba da klonete i širite negativnu energiju na ljude oko sebe. Ali isto tako, ne znači ni da treba da budete neko drugi. Budite ono što osećate u datom trenutku. Danas osećate da želite da se umotate u ćebe, pustite film i ignorišete dan?

Tako i uradite! Sutra ćete poželeti da konačno počnete da trenirate? Idite za tim!

Možda se za dva dana setite nekog događaja koji još uvek niste preboleli ali po običaju bežite od razmišljanja o istom? Suočite se! Da bi prošlo, morate ući u ring sa svojim strahovima. Morate imati petlju da menjate, učite, evoluirate. Ali iznad svega, morate znati kad je vreme da stanete. Kad je vreme da pustite sebe da budete loše, da budete tužni, da ne bežite od svog trenutnog ja. Tu leži sva suština. Osluškivati sebe i delati po tome.

Razmišljajući o godini iza mene, nemam smešak na licu. Zapravo, osim nekoliko značajnih postignuća/događaja, emocionalno se igrala sa mnom i nesumnjivo odnela pobedu.

U jednom momentu činila se prepuna lepog, dok me već u drugom polila ledenom vodom i poželela dobrodošlicu u realnost. Naučila jesam mnogo krucijalnih lekcija ali to saznanje nije bilo dovoljno kako bih se instant osećala bolje. Nikad nisam bežala od svojih emocija i sebe, ali prolazeći kroz neke događaje imala sam želju da to mogu. Govorim vam sve ovo baš zato što želim da istaknem dualitet novogodišnje euforije/ushićenosti i onog realnog, opipljivog i ne uvek nasmejanog. Ne zaboravite da budete stvarni, svoji, ničiji drugi. Makar to značilo ne tako sjajni start nove godine - nema veze. Doći će red i na vaše sjajne prilike, nove ljude i sve ono što potajno priželjkujete za sebe.

Godine nikad nisam računala prema njihovom broju, početku ili završetku već isključivo po njihovom sadržaju/lekcijama/onom unutrašnjem osećaju. Za mene, ne postoji novogodišnji (re)start, postoji samo sada i vreme ispred nas. Vaš zadatak mora biti da ga obojite svojim bojama i ušuškate po svojoj meri, ne osvrćući se na neka nametnuta merila.

Budite svoje merilo, svoj plezir! Srećno!

Životni stil

Jelena Vuković

Ginger in Montenegro

64 l januar

Intervju: Teodora Kovrlija

Poezija dominira svime što ja jesam Fotografije: Jelena Jovićević, privatna arhiva

Životni stil

J

elena Vuković sa podjednakom strašću piše poeziju, blogove sa putovanja i crtice iz života kojima nas upoznaje sa čarobnim mestima i omogućava da i sami otputujemo mislima daleko i osetimo sve te boje, mirise i emocije o kojima nam pripoveda. Uživala sam ćaskajući sa ovom veoma inspirativnom, harizmatičnom damom sa kojom ću vas ovde upoznati i koja će vas, obećavam, osvojiti svojim elokventnošću, snagom i nežnošću. Očekujem da sledeće godine popijemo čašu vina i nazdravimo novoj knjizi i ostvarenju lepih planova koji će joj omogućiti da putuje svetom onako i onoliko koliko to ona želi, možda baš u magičnom Lisabonu sa kojim ima tako poseban odnos.

Na koji način bi se najradije predstavila čitaocima Plezira? Putopisac, avanturista, pesnikinja, devojčica kojoj je cimet merna jedinica lepog, autorka jedne posebne knjige Vodi me na vodu?

Ko je Jelena?

Iznenađena sam jer ste ono najvažnije nabrojali i nisam sigurna da mogu bolje od toga.

Ja sam samo neko ko ima svoje načine na koje flertuje sa životom, nekad mu prećutkujući da sam ludo zaljubljena u njega. On je oduvijek bio platno na kojem sam osjećala da mogu naslikati bilo šta. Zato živim priču u kojoj zaista mogu imati bilo šta, biti bilo gdje, bilo ko.

Poezija je moj najiskreniji način na koji komuniciram sa svijetom i pokušaj da kroz život prođem neokrnjena očekivanjima i stegama.

Mislim da sam samo djevojka koja je negdje usput izgubila osjećaj za granice i beskrajno uživam u osjećaju slobode koji raste negdje iz dubine mog bića i kao da ne nalazi svoj kraj.

Gotovo sigurno me možete kupiti bojama, mirisima i stihom.

66 l januar

Fotografija: Jelena Jovičević

Da li sebe vidiš kao modernog nomada ili više težiš da imaš jednu sigurnu luku u koju ćeš se vratiti i odakle ćeš maštati i planirati naredne avanture?

Kotor je moja sigurna luka, neiscrpna inspiracija i mjesto na kom sva ljudska stanja izgledaju za par nijansi ljepše. Možda recept za sreću nije živjeti na mjestu na kom s vremena na vrijeme i tuga izgleda primamljivo, ali meni je drago što imam ovaj prostor gdje uvijek mogu biti istinita, kakva god da jesam u tom trenutku.

Ipak, premda trenutno jesam neko ko je stvorio svoj mali svijet iz kog isplovi na trenutak, vrijedno radim na tome da sebi stvorim uslove za život digitalnog nomada i nomada uopšte. Jer ja nikada nisam tražila dom, on je mene našao. Onda kada zamislim potpunu sreću, ili bolje, potpuni mir, neizostavni dio te slike je posebna vrsta slobode koju osjećam isključivo kada sam na cesti.

Da pišeš ljubavno pismo Kotoru, šta bi mu rekla, zašto baš on?

Kotor je onaj tip kog svaka žena sretne na svom putu, bar jednom. On je strastveni ljubavnik koji u vama u isto vrijeme izaziva i beskonačnu ljubav i potrebu da tu ljubav smrvite i pošaljete niz kanalizaciju.

Volim da kažem da je Kotor hladan i gladan mojih godina, a ja mu te godine pružam bezrezervno, šakački, jer on je ona srodna duša koju nisam srela kako bi ostala uz mene, nego ona koja će me naučiti nekima od najvažnijih lekcija u ovom životu prije nego je napustim.

Za mene je Kotor bajka za odrasle. Ona vrsta ljubavi koja od tebe načini Crvenkapu koja večera vukove.

Životni stil

Uživala sam čitajući tvoje postove o predivnim mestima i zanimljivim aktivnostima koje nudi Crna Gora. Čitalac bi mogao da pomisli da će na blogu biti najviše priča o prelepim plažama MEĐUTIM, planina dominira u tvojim putešestvijama. Povedi nas brzinski na svoja najdraža mesta i ispričaj zbog čega ih i sami moramo obići?

Upoznala sam planinu prije bilo čega drugog na ovom svijetu. I ni u jednom od sledećih života se ne bih odlučila za drugačiji početak.

Kao mala bih satima sjedjela u snijegu i pod mjesečevom svjetlošću izučavala oblike pahulja.

Voljela sam svoju samoću, svoju kosu i trepavice koje bi zima oblikovala i ukoričila injem, bivajući moj bijeg od stvarnosti koju je neko izmislio između bilo koja četiri topla zida kojima sam imala pristup. Voljela sam što u zimskoj noći nikada nisam naišla na mrak, samo na beskrajnu bjelinu. Hladnu bjelinu koja je boljela i gorjela u isto vrijeme, bila gluva i nijema onda kada sam posmatrala najzvezdanije planinsko nebo, uokvireno vrhovima crnih borova, dozivajući kurjake, pretvarajući šumu u svoj dom.

Ja sam izrasla u sve ono što je moja planina. Durmitor će za mene uvijek biti najljepše mjesto u Crnoj Gori, čak i sada, kada je drugačiji. I kada sam ja drugačija. Uvijek ću drage ljude odvesti prvo tamo.

Planinarenje, paraglajding, rafting,

Fotografija: Jelena Jovičević

Ja sam adrenalinski zavisnik, mada sada mnogo manje nego prije par godina. Recimo da je moja najdraža aktivnost kanjoning i da jedva čekam proljeće i kanjon Škurde u Boki Kotorskoj.

U ovoj godini želim što više spavati u planini.

KANJONIG, kampovanje, splavarenje… imali smo prilike da čitamo o ovim

Nedavno si na svom Fejsbuk profilu

adrenalinom nabijenim aktivnostima na

objavila da Ginger in Montenegro

tvom blogu u protekloj godini, u čemu si

počinje saradnju sa theculturetrip.

najviše uživala i kakvi su planovi za 2017.

com, na kome ćeš predstaviti 30 priča

godinu?

iz Crne Gore. Kako je došlo do ove

68 l januar

Ja sam samo neko ko ima svoje načine na koje flertuje sa životom, nekad mu prećutkujući da sam ludo zaljubljena u njega. On je oduvijek bio platno na kojem sam osjećala da mogu naslikati bilo šta

saradnje, čemu se najviše raduješ i na čemu će biti fokus tih priča?

Polako život prilagođavam svojim planovima, a kako mi je želja (zapravo potreba) biti digital nomad, prirodno je bilo početi graditi karijeru freelance pisca. Blog gingerinmontenegro.com mi je donio ovu saradnju i jako sam srećna što mogu pisati o Crnoj Gori pred publikom od 3 000 000 čitalaca na mjesečnom nivou (iako se Crna Gora pretvara u jednu razbacanu gomilu banalnosti) i istovremeno biti bliže mogućnosti da putujem svijetom dok radim ono što volim.

Theculturetrip.com je sajt na kom ću ponovo pisati o svemu onom lijepom što Crna Gora ima da ponudi, jer se članci baziraju na savjetima za putovanja.

Osvojila si nagradu koja je omogućila da Laguna objavi tvoju prvu knjigu Vodi me na vodu. Priča je po mnogo čemu posebna i govori o jednom ozbiljnom problemu sa kojim se suočava veliki broj ljudi a o kome i dalje ne znamo mnogo – govori o JEDNOJ TIHOJ SAPUTNICI KAKVA JE DEPRESIJA.

Životni stil Koliki izazov je za tebe bio da se suočiš sa ovom temom i pokušaš da ljudima što jednostavnije približiš sva ta razmišljanja i osećanja sa kojima se čovek koji se suočava sa depresijom svakodnevno bori?

Vodi me na vodu je roman koji je bio limfa koja je probila svoj put kroz moju ranu. Posle najveće životne borbe, jedino što je za mene bilo prirodno, bilo je izbaciti svoju srž na papir.

Moje suočavanje sa tom temom dogodilo se godinama prije pisanja romana. Klinička depresija je nešto sa čim sam se borila dugo vremena, na dnevnom nivou i roman je bio jedan od pokušaja komunikacije sa ljudima koji su imali ili imaju isti problem. Tako da Vodi me na vodu nije bio izazov, nego potreba.

Ono što sam njime željela reći je da je sasvim u redu ne biti u redu. To je najveći bol koji sam ikada osjetila, ali sada hodam kroz život znajući da sam ja veća od tog bola. To je posebna vrsta satisfakcije i malo šta može da me poremeti i poljulja sada kada u torbi nosim glavu takve zvijeri.

Fotografija: Jelena Jovičević

Ko su autori koji su najviše uticali na tvoju ličnost i oblikovali te kao pisca?

Vodi me na vodu nije samo priča o

Kome se uvek vraćaš i koje su to knjige

depresiji, ona je pre svega priča o

koje rado preporučuješ prijateljima?

ljubavi, prijateljstvu i snovima. Šta si

Hese, Kafka, Anais Nin, Silvija Plath, Majakovski, Pesoa i Antić samo su neki od autora kojima se uvijek vraćam i oni me u ranim godinama jesu inspirisali, ali sada manje čitam, jer pišem. Zapravo nikada ne čitam u periodima kada pišem, jer ne želim biti oblikovana.

Premda ovih dana strašno želim da se vratim Školicama Hulia Kortasara.

naučila o sebi pišući je, kako te je ona promenila?

Ljubav, prijateljstvo i snovi su nešto što sam kao neko ko se borio sa depresijom imala samo na papiru. Sve ljubavi oko mene, iako su bile tu, u stvarnom životu nisu bile u stanju da dopru do mene. Nisam imala tu sreću da pored sebe imam nekoga ko bi bio toliko posvećen da se bori sa nečim toliko kompleksnim. Svi likovi u knjizi su ono što sam u životu zapravo bila ja, ona je dokumentacija ljubavi prema sebi - jer samo ljubav prema sebi je uspjela ono što ni jedna druga nije, da me učini živom. I ostavi živom.

70 l januar

Imali smo priliku da u tvojim pričama koje deliš putem bloga i crticama na društvenim mrežama prepoznamo ljubav koja te je odvela u Lisabon. Ispričaj mi malo više o toj, za tebe, posebnoj vezi između poezije i putovanja. Kako poezija

Fotografija: Jelena Jovičević

dominira tvojim putovanjima?

Poezija dominira svime što ja jesam. Onog dana kada sam upoznala poeziju, spoznala sam sebe. Ona je srž moje životne radosti i infuzija u vremenima kada mi je potrebna životna energija.

Poezija ima divnu pokretačku snagu, ide direktno u krvotok, ona je glas same strasti i onda kada me vidite da glasno čitam svoje ili tuđe stihove dok pijem jutarnju kafu, ali sam opijenija nego posle ko zna koje čaše vina, to znači da sam tog dana u skladu sa sobom i svijetom. Da sam srećna.

Svojim stihovima sam brusila svoj lik. Za njih sam bila i djevojčica i žena, i kurva i djevica, i tužna i srećna, i živa i neko ko odavno nije tu. Bila sam sve što nisam bila van stihova. A onda sam bila samo ja. Stihovima sam porasla u sebe.

I stihovima sam dopustila da me vode.

Svojim i tuđim. Stihovima alkoholičara, boema, putnika, svetaca, monaha. Stihovima neznanaca.

Putovanja mi sa druge strane omogućuju da budem ptica, da budem bilo gdje.

A biti bilo ko, bilo gdje, da bi na kraju sve to skupio u samog sebe je u ovom trenutku za mene smisao življenja.

I u Lisabon me je odvela baš ona, poezija.

U tom slučaju poezija Svetozara Rajčetića.

Dugo sam imala blokadu koja mi nije dozvoljavala da radim bilo šta po pitanju svog drugog romana, ali onda su ti stihovi o Lisabonu otvorili sve moje čakre i jedina logična stvar je bila bukirati let pravo do Pesoe i stvarati pored njega. Nisam se pokajala, štaviše, Lisabon me čeka kako bismo roman zajedno i završili.

Životni stil

Poezija ima divnu pokretačku snagu, ide direktno u krvotok, ona je glas same strasti i onda kada me vidite da glasno čitam svoje ili tuđe stihove dok pijem jutarnju kafu, ali sam opijenija nego posle ko zna koje čaše vina, to znači da sam tog dana u skladu sa sobom i svijetom. Da sam srećna

72 l januar

Najsnažniji utisci koje si ponela iz

U kom gradu si se najviše osećala svojom,

Lisabona. Čime te je ovaj magični grad

gde si najviše plesala, smejala se,

osvojio? Da li će Lisabon biti glavni lik

radovala ili plakala?

u tvojoj novoj knjizi i kada je možemo

Nema gdje nisam otišla, a da nisam i plesala i smijala se, i radovala i plakala. To sam radila i u vozovima i na letovima između. Ali mislim da sam na jedan poseban način bila svoja u Essaouiri i u Lisabonu.

očekivati?

Rua da Veronica, 152. Par koraka iznad prolazi žuti tram 28-ica. Onaj sa razglednica.

Tu sam na trenutak imala život.

Lisabon mi je prvog jutra kada sam se probudila u njegovom naručju pružio više nego Crna Gora za godinu dana. Život. Tamo sve vibrira - tlo pod nogama, vazduh i nebo.

Tamo dušu proliješ po trotoaru, dok sjediš i pušiš na trgu pored Pesoe i od prvog dana nekog voliš i smisliš onaj život koji uvijek smišljaš prije nego nestaneš, dok lažeš da nisi lutalica i da si najzad našla plodnu zemlju za svoje korijene.

Lisabon je paralelna stvarnost u kojoj i dalje plešem bosa i u kojoj je svijet samo činija supe koju jedem prije glavnog jela.

On je glavni lik nove knjige i srešćemo se ponovo u septembru, kako bismo je zajedno završili.

Šta uvek nosiš u svom koferu, bez čega ne možeš da zamisliš ijedno svoje putovanje?

Putujem kao backpacker i ne postoji stvar koja bi učinila da bez nje ne mogu da zamislim ni jedno svoje putovanje. Notes možda. Mada se sad taj notes pretvorio u gomilu tehnologije, pa ni on ne postoji više.

Gde se nalazi tvoje magično mesto u koje odlaziš u mašti?

Ono na kom sam bila zaljubljena poslednji put. Šta od sebe očekuješ u 2017. godini? Šta ćeš lepo poneti iz prethodne godine, a šta je ono što želiš da zaboraviš i zauvek

Pored Lisabona u protekloj godini si

ostaviš u godini za nama?

imala tu sreću da obiđeš i Milano, Pariz

2017. godina je šokirana onim što očekujem od sebe i od nje. To je fascinantno duga lista stvari koje su za mene od velikog značaja. Želim na kraju godine biti osoba koja je završila sve što je željela da uradi u Crnoj Gori i biti u mogućnosti započeti život nomada.

Prethodne godine se sjećam samo po dobru, loše sam već zaboravila i biću joj zauvijek zahvalna na velikim lekcijama i radostima koje nikada neću željeti da zaboravim. U mojim godinama si bila magija.

i procunjaš magičnim Marokom. Da li bi želela da podeliš neke svoje impresije i sećanja koja nosiš sa ovih divnih putovanja?

Čini mi se da sam na svakom od mjesta koja ste naveli živjela zasebne živote. I to je moja najveća impresija. U svakom novom gradu sam ja ja, ali drugačija. Marakeš mi nikada neće dozvoliti da budem ono što sam bila u Parizu. Niti obratno.

Vodi me na vodu knjiga

Fotografija

All my pictures of you Fotografije: Milena Popović Model: Tamara Peković

„There was nothing in the world That I ever wanted more Than to feel you deep in my heart There was nothing in the world That I ever wanted more Than to never feel the breaking apart All my pictures of you“ The Cure, Pictures of you

Životni stil

Sitnice koje život znače

Tekst: Vesna Belušević (Cukuba, Japan)

92 l januar

S

itnice koje život znače je krilatica kojoj se svakodnevno vraćam u ovoj dalekoistočnoj zemlji. Pre nego što sam se doselila u Japan živela sam u Engleskoj, Americi i Nemačkoj, boravila u više navrata po nekoliko meseci u Švajcarskoj i proputovala pola sveta.

U Japanu su te sitnice najuočljivije jer su uobičajene i svakim danom sve prisutnije i uvreženije. U pošti su uvek spremne hemijske olovke, lepilo i lepljiva traka za zaboravne. U banci, pošti, policiji ili na bilo kom mestu gde je potrebno da se nešto napiše ili popuni formular, na raspolaganju su različite vrste naočara i lupe, u javnim toaletima, koji su čisti kao apoteke u nekim zemljama, nikad ne nedostaje papir, vlažne maramice i čisti peškiri. Svuda je osmeh prisutan čak i kad nikom nije do osmeha... i ovakvih primera je bezbroj.

Kad neko dođe u Japan da živi, bez obzira koliko pripremljen bio, oseća se iznenađen i često bespomoćan. Francisko Havijer, španski misionar koji je došao u Japan 1549. godine s namerom da raširi hrišćanstvo, a koji je, između ostalog, ostao poznat u istoriji kao sposoban da veoma brzo i lako nauči strani jezik je rekao: „...verovatno je Satana stvorio ovaj jezik kako bi sprečio domorocima učenje Jevanđelja’’. Jezik, zapravo pismo, je jedna od najvećih prepreka za lak i prijatan život u Japanu. Iza svake radnje je uvek prisutan oblak sumnje da li se sve dobro razumelo ili pravilno postupilo.

Životni stil U japanskim školama se svakodnevna komunikacija između roditelja i prosvetnog osoblja obavlja preko pisama, a u poslednje vreme preko elektronske pošte ili poruka. Šta deca treba da pripreme, koje ih obaveze očekuju, gde se ide na izlete, kad su obavezne vakcinacije i lekarski pregledi i tome slično su deo tematike poruka koje roditelji dobijaju svakodnevno iz škole. Svaki dan su mi deca donosila nekoliko pisama i raznih formulara. Bio bi veliki stres za roditelje stranaca da nema dobrovoljaca koji sve bitno prevedu na engleski (ponekad i na portugalski, kineski i korejski ako ima u školi veći broj dece kojima je to maternji jezik). Takva vrsta pomoći je svakako značajna za roditelje i bez toga bi život ovde bio daleko manje prijatan.

Robna kuća u gradu u kom živim je udaljena svega nekih stotinjak metara od parkinga.

Kada pada kiša, osoblje robne kuće iznese na desetine kišobrana i postavi ih na izlazima iz robne kuće i parkinga. Te kišobrane koriste kupci da ne bi pokisli dok ne pređu tih stotinjak metara, a da ne bi morali da nose svoje kišobrane koji bi im ometali kupovinu. Za one koje su poneli svoje kišobrane na ulazu u robnu kuću stoji automatizovana mašina u koju stavite kišobran koji se upakuje u dugačku, uzanu plastičnu kesu kako ne biste kvasili odelo i pod prodavnica. Pri izlasku iz robne kuće kišobrane opet stavljate u drugi deo mašine koji skida tu kesu. Za pobornike ekologije i očuvanja prirode, tolika količina plastičnih kesa je blagi užas, a i nepotreban luksuz, međutim Japanci vole ovakve sitnice u svakoj situaciji i na svakom mestu.

Kad kupite nešto (pod uslovom da nije samousluga) prodavac će vam kesu sa kupljenom robom odneti do izlaza prodavnice, duboko se pokloniti i ljubazno (često i previše) zahvaliti i predati vam kupljenu robu. Na taj način se pokazuje velika zahvalnost kupcu.

Ilustracija:Federico Babina

94 l januar

Posle dva meseca sam otišla u istu pekaru gde me je dočekalo osoblje, duboko se poklonilo uz veliko izvinjenje i novac mi je vraćen. Bila sam potpuno zatečena.

Neka od najneprijatnijih sećanja iz Evrope i Amerike koja pamtim su kontakt sa imigracionim osobljem. Ne svi, ali velika većina onih koji rade na granicama ili biroima za izdavanje viza i boravišnih dozvola su namrgođeni, previše ozbiljni, a često i neprijatni. U Japanu je odnos administrativnih radnika prema strancima, bez obzira na prirodu posla i vrstu vize uvek zasnovan na istim principima, a to su zakon i uljudnost. Za više od četvrtine veka života u Japanu nikad nisam imala neprijatno iskustvo sa imigracionim i administrativnim službenicima. Nekoliko puta se desilo da mene i moju porodicu posluže čajem ukoliko smo čekali dugo. Naravno, to ne bi bilo izvodljivo u velikim gradovima i tamo gde je gužva, ali mi živimo u manjem mestu i Japanci se trude da strancima olakšaju život i ostave uvek pozitivan utisak.

Ako se u Americi kaže da je kupac uvek u pravu, u Japanu se smatra da je kupac Bog. Kupila sam suprugu rukavice i bacila račun.

Posle desetak dana su se rukavice pocepale i otišla sam u prodavnicu da reklamiram robu. Po pravilu, roba se uvek može vratiti ili zameniti za drugu ako kupac ima račun. Međutim, kako ja nisam sačuvala račun, a prodavačica me se sećala, uzela je nazad rukavice i provela nekoliko sati dok nije proverila i pronašla tačan datum i vreme kad sam kupila rukavice, kako bi mogla da popuni potrebne formulare. Naravno, novac su mi vratili uz veliko izvinjenje.

Jednom mi je prodavačica u pekari odgovorila potvrdno na pitanje da li u hlebu ima sira. Kad sam otišla kući videla sam da sira nema, ali sam mislila da je u pitanju bio nesporazum i vrlo brzo zaboravila na tu epizodu.

Japanci su vrlo kultivisani i ljubazni. Ne vole da se svađaju i izbegavaju neprijatne situacije. Vole da se izvinjavaju, mnogo, za sve i svašta. Ceo ritual izvinjavanja je usađen duboko u njima. Pitanje je koliko su ta izvinjenja istinski iskrena ili su samo deo obaveze. Dva koncepta japanskog tradicionalnog ponašanja su: „honne’’ i „tatemae’’. Istinska osećanja „honne’’ se skoro nikad ne izražavaju.

Prihvaćeno je da su mala deca i odrasli u alkoholisanom stanju „honne’’. Deci je dozvoljeno da kažu otvoreno šta misle i kako se osećaju, kao i pijanim ljudima. S druge strane „tatemae’’ je idealizovana fasada koja sakriva „honne’’. „Tatemae’’ je bitan za održavanje ravnoteže i mira i mnoge sitnice o kojima sam govorila su zapravo deo „tatemae’’. Bez obzira na pozadinu, sve te sitnice nam omogućavaju da u ovoj fascinantnoj zemlji kroz život plovimo mnogo prijatnije.

Životni stil

Motivacija stanuje svuda Tekst: Sofija Mirčetić 96 l januar

T

ekst koji je pred vama je izvorno trebao da izgleda drugačije ali je od početka krenuo nešto ličnijim tokom nego što sam planirala. Pustila sam da se priča nadovezuje, a rezultat tih promišljanja sada čitate. Prošla godina je, volim da verujem, bila moja godina a od ove nove ne znam šta da očekujem ali znam da sam prilično uzbuđena bez obzira što, dok ovo kucam, šmrkćem i ležim okružena papirnim maramicama. Recimo da sam prethodno veče bila u situaciji koja nalikuje scenariju nekog američkog božićnog filma koja je ostavila izvesne posledice po glavnu junakinju. Posle sat vremena jurnjave po gradu u potrazi za prevozom i propisnog smrzavanja na minusu, stižem na porodičnu večeru za Badnje veče.

U trenucima kada se osećam bespomoćno, a baš tako sam se osećala dok sam sama cupkala na autobuskoj stanici pritom atobus nije došao, volim da se zapitam – „Šta bi uradio/la...?“

Hoću da budem kao...

Nije nepoznato da ličnost koja nas privuče, bilo da se radi o književnom junaku ili kolegi sa posla, ima nešto zajedničko sa nama ili poseduje osobinu koja ne samo da nam je bliska već želimo i mi da je posedujemo.

Poistovećivanje sa protagonistima, ponekad i antagonistima (priznajte!) omiljenih serija, čak i ugledanje na njih takođe nije retka stvar.

Uopšteno gledano, nema ničeg lošeg u tome da od svega onoga što vam se nudi odaberete ono što vam se dopada. Inspirativne

biografije i autobiografije raznih ličnosti navode na pitanje - da li je moguće da je neko stvarno preživeo sve ovo? Filmovi proizvode efekat – ovo je neralno, ovo se u stvarnom životu ne događa. Mislim da je bolje pitanje – šta ja iz ovog mogu da naučim i usvojim, šta mogu da izvučem iz nečijeg životnog iskustva, baš kao i verovanje da filmski srećni kraj nije samo stvar fikcije. Naravno, svačiji život je drugačiji, to ne moram da vam ponavljam, ali ako sve to pretvorimo u obrazac, o kojem god događaju, problemu ili prepreci da se radi, efekti koje proizvode na nas su isti ili slični – stres, tuga ili bolest, ali i sreća, neizmerna radost, zahvalnost, blagostanje... Čuli ste sigurno kritike kako je televizijski program beg od realnosti za mnoge ljude, ali hajde da sve to posmatramo iz zabavnijeg ugla (kod nas se uglavnom sve tako posmatra), ipak je početak godine. Ne beg od realnosti već pronalaženje sličnosti između vlastite realnosti sa situacijama iz filmova i možda nada za pronalazak rešenja. Nova godina zvuči kao dobar povod za nov početak, a nema razloga da kraj ne bude u formi „hepi enda“. Imamo na raspolaganju toliko načina da steknemo različita znanja, zašto ne bismo uzeli najbolje od svega? Znanje ne dolazi samo iz udžbenika, toliko toga možete da naučite samo ako pažljivo slušate i posmatrate. Politka, književnost, filmska industrija, video igre, nauka, filozofija i umetnost. Otvorite oči i načuljite uši, svi vam poručuju nešto.

Pomislićete da preterujem. Veoma moguće, volim ponekad da dramatizujem i romantizujem stvari. Ali nije li ponekad, samo ponekad, baš tako?

Životni stil

U daljem tekstu tražimo rešenja za gore otkucane upitnike, rešavamo jednačine (čitajte sitne životne nedoumice) sa jednom ili dve nepoznate uz pomoć poznatih ljudi iz različitih branši, fiktivnih junaka, sasvim običnih, a opet neverovatnih ljudi, crtanih likova... Svi su se udružili da nam pomognu.

Šta imaju zajedničko Tramp i Gica prasica?

Jedino ako ste živeli u orahovoj ljusci promakao vam je snimak na kom dekica od oko osamdeset i pet leta „igra kao da ga niko ne gleda“, odbacujući štake u jednom trenutku.

Moram da priznam da plesni potezi govore da se radi o ozbiljnom plesaču, ali i da mu ne manjka energije u devetoj deceniji života.

Ovaj snimak, koji ima svega 21 dislajk na jutjubu, što je malo za snimak koji se proširio globalno, me je podsetio na citat Marka Aurelija, rimskog imperatora - „porazno je kad u životu pojedinca pre klone duh nego telo“.

Kao lančanom reakcijom nakon snimka, preko citata dolazim do scene iz filma Deveruše kad Melisa Mekarti nasrće na očajnu Kristen Vig - „ja sam život, hajde, brani se, bori se...“ - dok sirota glavna junakinja pokušava da se iskobelja i odbrani od čvrstog stiska. Odlična komedija koja vas uči ponečemu, recimo tome da se život ne libi da vas ponekad i nokautira.

Moguće je da vas je ovaj podnaslov zagolicao. Američki predsednik se u svim mogućim kontekstima provlači kroz medije i objave na društvenim mrežama, a ja se neću ovde baviti njegovom politikom već samo jednom osobinom. Voleli Trampa ili ne, taj čovek ima samopouzdanja, stvarnog ili samo za jav-

98 l januar

nost, to ne znam, ali mu uspeva da ostavi utisak čoveka kome se vera u sopstveni uspeh ne može poljuljati. Volite li Mapet šou?

Plavokosa prasica i diva Pigi je neverovatno samouverena, i samoljubiva kad smo već kod toga. Eto odgovora šta američki predsednik i junakinja Mapet šoua imaju zajedničko osim svetle kose. Nameće se zaključak da je nekad bolje da glumite dok i sami ne poverujete u to. Trenirajte samopouzdanje, vremenom će se vera u sebe izdefinisati, kao ruke posle par nedelja dizanja tegova, a samopouzdanje je slično dizanju tegova, složićete se da ponekad mora da se gura „na mišiće“. Samopouzdanje će vam pomoći u ringu sa životom, možda ne uvek da pobedite, ali bar da izbegnete surovi nokaut.

Ako nemate mišiće to ne znači da ne možete da se odbranite ako život odluči da odigra žestoku partiju rvanja sa vama. David je pobedio Golijata, a nije bio fizički jači. Lik Markusa Brodija u trećem delu Indijane Džounsa kaže kako je istina da je „naliv pero jače od mača“. Ovo možete tumačiti na nekoliko načina, ali meni je omiljena ideja o snazi napisane reči.

Sunđer Bob nema snage da otvori teglu majoneza niti podigne teg od plišanih igračaka ali zato svojom dečijom naivnošću i nepresušnim optimizmom uspeva da osvoji simpatije čak i velikog oportuniste Planktona, a ponekada i Lignjoslava. Nemojte biti Lignjoslav, kad smo već kod toga. Nemojte biti samo odrasla osoba koja ne razume crtež zmijskog cara koji guta slona, shvatili ste da to nije šešir. Na kraju, šta je dobitna kombinacija? Komadić „onog dečijeg“ i kvadratni metar samopouzdanja.

Životni stil

100 l januar

Vi birate opciju dobro ili loše

Početkom januara BBC-ev Šerlok se vratio na ekrane, a to znači samo jedno – Game is on (Igra je počela)! Bilo bi zaista dobro kada bi i u životu bilo kao u igri, da nakon Loadinga možemo da izaberemo niz opcija, igramo različite nivoe, rešavamo zagonetke a ako zabrljamo sve počnemo iz početka, možda ukucamo i neki cheat da se lakše provučemo pored neprijatelja. Znate kako samo jednim pritiskom na bodež Princ od Persije može da vrati vreme? Bilo bi lepo kad bismo greške mogli da ispravimo manipulišući vremenom, ali iako je to nemoguće postoje druge stvari na koje možemo da utičemo kad već ne možemo da kontrolišemo vreme.

Gejmerima je sigurno poznata igra Mass Efect, ali ukoliko nije verujem da ima više igara koje vam pružaju mogućnost da izaberete opciju pozitvan ili negativan junak. Za početak, Ratovi zvezda nas uče svemu o svetloj i mračnoj strani. Ne možete da vratite vreme ali zato možete da izaberete put kojim ćete ići, na vama je da li želite da budete dobra osoba, vi određujete vrednosti koje ćete da negujete. Ako volite Šerloka i video igre onda volite i heroje (iako Šerlok kaže da nije heroj već visokofunkcionišući sociopata, ali to je samo njegovo mišljenje) onda smo na istoj stazi. Zašto ne biste bili heroj? Barem jednom mesečno možete da budete osoba koja spašava stvar, makar to bilo vađenje zaglavljene čokoladice iz automata i zaustavljanje automobila osobi kraj puta koja cvokoće od zime. Ne umanjujte svoja postignuća samo zato što se ne borite protiv genijalnog psihopate Morijartija. Vi ste heroj u datom kontekstu. Uzmimo za primer priču moje drugarice.

Sestra joj je zaposlena u školi za decu ometenu u razvoju, za svu tu decu njena sestra je heroj isto kao što je Gandi bio heroj milionima

Indijaca kad je mirnim putem izdejstvovao nezavisnost za svoju državu ili dobri taksista koji je završio radno vreme ali mi ipak zaustavlja automobil i vozi kući na večeru. Sve je do konteksta, kažem vam. Heroj ste čak iako za vas ne zna cela planeta, iako niste u knjigama istorije ili na TV ekranu. To je ono – lepota je u očima posmatrača, tako je i status heroja do osobe koja vas herojem smatra.

Ne nose svi heroji plašt, ali ako baš volite dramatičan efekat, možete sebi pribaviti jedan, makar i za poziranje pred ogledalom.

Još smo u predškolskom učili da mašta može svašta. Moto kuće Sliterin, ma koliko bila neomiljena među fanovima Hari Potera, je – „noge na zemlji, pogled ka nebu“. U mojoj slobodnoj interpretaciji to bi značilo da ipak ostanem na zemlji, da glavu ne držim (u potpunosti) u oblacima ali da oči ipak budu fiksirane ka nebu. Maštanje je potreba, a neki viši cilj uvek prisutan.

Nominacija za Oskara

Leonardo Dikaprio je, sviđalo se to nama ili ne, postao objekat podsmeha i internet fora usled nekoliko nominacija za Oskara i izmicanja prestižne nagrade iz ruku nekoliko godina. Glumac koji se proslavio u Titaniku prošle godine jeste konačno dobio nagradu koju je u toliko navrata zaslužio.

Koliko puta se vama dogodilo da ne dobijate to što mislite da zaslužujete ili stvarno zaslužujete? Osećanje nepravde se kao živa na termometru penje, postajete besni i ljuti na sve oko sebe, na sistem, na državu, čak i svog psa. Ja dižem svoju ruku, jeste li sa mnom? Stvarni život i filmski scenariji obiluju ovakvom praksom. I neminovno se postavlja pitanje – zašto baš ja?

Životni stil Pa verovatno vam niko neće odgovoriti na to pitanje, niko osim vas samih. Nije li dosadno da se svake godine pitamo isto? Recite mi, ima li svrhe da posle neuspeha osanete zamotani u ćebetu sa osećanjem goričine i potpune nemotivisanosti? Pitajte Leonarda Dikaprija da li je odustao od snimanja filmova samo zato što mu nisu dali najveće priznanje kad je to najviše očekivao. Priznanje nije uvek garancija vrednosti (poznati glumac je Oskara „zaboravio“ u restoranu) i zato se ne obazirite na nedostatak istih u svom radu. Valjda vas je škola naučila da ocena i pohvala učitelja nije uvek potvrda znanja. Znam da ste se ljutili kad vidite svoju četvorku i smešak druga iz odeljenja koji zna manje od vas dok gleda u svoju peticu. Nije to ljubomora što osećate, samo vas osećanje nepravde malo vara. Koliko ste puta vi bili nominovani za najvišu nagradu ali je niste dobili? Ja nekoliko puta, ako nekoga zanima, ali me to nije sprečilo da sebi okačim medalju i da se zakitim šarenom vrpcom jer znam da je ono što radim vredno, barem s obzirom na to da je proizvod mog rada. Nekada sebi ne zvučim ubedljivo, priznajem, ali mi se sviđa ideja da nagradim sebe za trud, kad drugi već neće.

Hana Arent je svojevremeno pisala kako „nema opasnih misli već da je mišljenje samo po sebi opasno“, pogotovo mišljenje svojom glavom, dodala bih. Na kraju, da li je drugačije moguće? Sama Arent je tvrdila kao je misliti jednako živeti. Obrazac je jednostavan, misliti svojom glavom i ceniti sopstveni rad, to je formula koja vas direktno nominuje za najveće priznanje – ono koje dajte sami sebi.

Znate ko je, pored ostalih, sebe učinio velikim? Koko Šanel. Ona je rekla „da niko nikada nije odredio kako će Koko Šanel da razmišlja“. Zašto bi bilo ko vama govorio kako da razmišljate?

102 l januar

Ostanite čudnovati

Mislite da ste čudni i zbog toga se osećate neugodno? Frida Kalo, fenomenalna umetnica o kojoj sam imala prilike da pišem baš ovde u Pleziru, je isto tako kao i vi (mi) verovala da je najčudnija osoba na svetu. „Ali ima toliko ljudi na svetu, mora da postoji još čudnih i bizarnih ljudi, kao i ja“. Ako ste se ikada osetili previše drugačijim samo se setite da je drugačije uvek neophodan uslov za veličanstveno, genijalno, nadprosečno (dopišite pridev po izboru). Zašto volite TV i filmske junake? Zato što su drugačiji i verovatno zato što potajno želite da budete barem hrabri kao oni, ako ništa drugo. Dozvolite sebi da budete pomalo nalik junaku iz filma Tim Bartona, tamo su svi otkačeni! Posebni. Poruka je – „ostani čudnovat“.

Ako se ikada osetite kao da nemate izlaza, vratite se ovde da vas podsetim na odskora popularnu frazu koja kruži internetom – „ako nema izlaza - izađi na ulaz“. Na neki način možete da počnete svoju video igru iz početka. Godina 2017. je potpuno nova arena, drugačija runda koja miriše na promenu i pobedu! Počnite godinu onako kako želite, možda ne onako kako drugi od vas očekuju.

Ne zaboravite da najbolje ostavite za kraj!

„Posmatraj svoje misli.

One postaju reči.

Posmatraj svoje reči.

One postaju dela.

Posmatraj svoja dela.

Ona postaju navike.

One postaju karakter.

Posmatraj svoj karakter.

On postaje tvoja sudbina.“ Lao Ce

Životni stil

S ljubavlju u nove godine Tekst: Merima Aranitović

Tekst: Marija Radojković

I dođe godina nova 2017. po redu. Novi januar, novi dani i nove odluke. Opet smo na početku.

No, ovaj put ne bih o večitim odlukama, o kretanju od nule. Sledeće redove bih želela da posvetim svim onima koji su u priču zvanu ljubav za sva vremena ušli prepuni želja, očekivanja, koji su u zajednički život ušli kao u novu godinu – puni nade, vere i ljubavi.

104 l januar

Ova priča je posvećena svima onima koji svojom predanošću i posvećenošću uvek iznova uspeju da se vrate u ono fino, romantično vreme kada su započinjali ljubav. Svima onima koji, ma koliko godina imali, su u srcu dovoljno mladi da urade sve što su planirali kad su maštali o zajedničkoj sreći.

Sve ono za šta na početku nisu imali novca.

Sve ono za šta je uvek malo vremena nedostajalo...

Sve ono što su ostavljali za kasnije.

Životni stil Posvećena je i onima koji se na tom putu izgube ili umore.

Posle godina zajedništva ponekad naiđu i krize. Sve ono što smo želeli u jednom trenutku učini nam se bezvredno i besmisleno. Učini nam se da su niti koje nas vezuju za našu ljubav zauvek postale toliko tanke da ih jedna pogrešna reč ili potez zauvek mogu prekinuti. I, dođemo u dilemu – da li je vreme na neki novi početak, reset, novu godinu, novi život... ili je vreme da se sistem reinstalira, da se stvari poslože drugačije, preispitaju vrednosti, preurede prioriteti i ipak pokuša još jednom.

Jer... koliko god rekli da je teško krenuti od nule, još je teže kada su iza vas godine, nekad i decenije. Zato je veći podvig i radost ako uspete da spasete ono zauvek. Ili ako barem znate da ste dali sve od sebe. Posle toliko godina lako se zaboravi kakav je bio početak. Šta smo sve uneli u priču i sa kakvim smo se to snovima upustili u zajedničku plovidbu.

Znam, treba imati hrabrosti pa otići.

Ali, treba imati još više hrabrosti pa pokušati još jednom.

Setiti se zašto smo tu osobu zavoleli.

Setiti se svake lepe stvari koju smo zajedno uradili.

Setiti se svega lepog što nismo stigli da uradimo.

Setiti se i trenutka kad smo počeli da se udaljavamo jedno od drugog.

Setiti se šta mi to nismo u tom trenutku uradili.

Setiti se... i podvući crtu.

Ne tražiti krivca, jer stvari su se već otrgle kontroli.

Tražiti oproštaj za sebe i za onu drugu stranu.

Sesti i pričati.

Pričati o svemu.

Pričati i sećati se samo lepih stvari.

Pričati čak i ako ste potpuno sigurni da više nema ni onog najmanjeg zrna koje bi obnovilo vašu ljubav.

Pričati i dogovoriti se kako dalje. ...

Jer nikad ne možemo znati kada će doći taj poslednji trenutak posle kog više nema reči.

Pričajmo. Ljubimo se. Delimo. Radujmo se. Živimo. Dan po dan. Svaki dan.

Nije ova priča samo za one koji su godinama zajedno.

I nije samo za one koji imaju decu.

I nije samo za one koji su venčani.

106 l januar

Ovo je priča za sve ljude koje veže ljubav.

Ovo je priča za sve one koji nekog vole.

Za sve one koji su prestali da vole.

Za sve one koji veruju da vreme uvek učini svoje.

Ne učini. U stvari učini.

Propustimo pravi trenutak.

Kajemo se zbog svega što nismo rekli.

Kajemo se zbog svega što nismo uradili.

Na kraju kajemo se i što smo bilo šta počeli jer nismo umeli da završimo.

Da nas ne bi pojelo vreme i kajanje, pričajmo.

Dobro jutro, dobar dan, laku noć...

Volim te, nedostaješ mi, mislim na tebe.

Danas popuštam ja, sutra malo ti.

Osluškujem tvoje želje kao i ti moje.

Volimo se.

Ne volimo.

Pričamo.

Pamtimo lepo.

Da nas ne pojede vreme.

Da nas ne dotuče kajanje.

Volimo se.

I nije bitno kada je priča počela – važno je koliko vas osoba pored vas još uvek inspiriše i motiviše da svakog dana budete dobri, nasmejani, srećni i zahvalni.

I, ako ste se u priči malo zaglavili, ako ne znate ili ne umete sami dalje, ako ne možete da se izborite sa sobom, sa kajanjem, propuštenim prilikama, lošim snovima, progutanim rečima, neizrečenim istinama, prećutanim lažima, ako vam treba malo snage, volje, neko da vam pomogne da lakše prođete ovaj put – tu je vaš praktičar cvetnih esencija i samo vama namenjena cvetna kombinacija da vas vrati u balans.

Srećne nove početke i još srećnije nastavke vam želimo.

Životni stil

108 l januar

Magic Whisperer

Intervju: Teodora Kovrlija

Alen Agić u opisu svoje stranice Magic Whisperer navodi: „Pišem na granici snova i realnosti. Negdje, tamo, gde se ljudi i dalje vole.“ Ljubav je njegovo nadahnuće, društvene mreže omiljeno igralište, a misija šaputati magiju onima koji su voljni da je čuju

Životni stil

110 l januar

Kada si postao Magic Whisperer i kome ša-

Bez ikakve želje da podilazim stereoti-

pućeš magiju na uho?

pima, moram svejedno spomenuti da si

To pitanje mi nerijetko postavljaju, ali uvijek se potrudim da kažem nešto neizrečeno, nešto što ranije nisam spomenuo. Pišem otkako znam za sebe, premda sam počeo sa eksponiranjem napisanog tek u srednjoj školi. Tada sam zaključio da moram pokazati svijetu šta znam i da šapat može biti jači od galame, ako umiješ.

odabrao netipičan put za mladog pisca.

Govorim prevashodno o tvom pisanju o ljubavi, snovima, maštanjima i „otvaranju duše“ pred širokim auditorijumom u zemlji gde se pojmu „Balkanac” pripisuju sasvim druge konotacije i gde je (nažalost) mnogim muškarcima i dalje nezamislivo da priznaju da su povređeni, da plaču i da imaju romantična osećanja.

Publika te najpre prepoznaje po kratkoj formi citata koji su veoma popularni na društvenim mrežama, međutim, ti u svojoj

Duga je to rasprava, ali ću je rezimirati jednom jedinom rečenicom: Zamislivo je onima koji mogu da misle.

biografiji možeš da se pohvališ i dvema knjigama. Da li je ljubav tema koja prevas-

Šta ti misliš, zbog čega muškarci sa ovih

hodno okupira tvoju pažnju?

prostora u najvećem broju slučajeva

Nekoliko tih citata upravo i jeste iz pomenutih knjiga. U fazi sam završavanja i trećeg romana, doduše ne žurim. Ovaj put čekam prave sponzore i ozbiljne izdavačke kuće, kako bismo stvorili do sada neviđenu čaroliju. Inspiracija mi ne manjka, ljubav mi ne manjka, ogromna podrška mi ne manjka - zadovoljan sam.

nerado govore o svojim osećanjima jav-

Budući da osim tvog imena o tebi ne može-

Da li je teško pisati o ljubavi kada nisi za-

mo mnogo toga pronaći na mrežama, iako

ljubljen ili kada si u ispunjenoj, ostva-

si kao Magic Whisperer sveprisutan - neću

renoj vezi? Odakle proizlazi tvoj nagon

te pitati ko je Magic Whisperer, ali mi reci

za pisanjem, da li je malo ljubavne dra-

ko je Alen Agić?

me pravi začin za inspiraciju?

Ne radi se tu o golemoj misteriji, jednostavno, još uvijek, nemam dovoljnu želju za enormnom popularnošću – činjenično već steknutom popularnošću. Što zasigurno ne znači da se stvari u skorijoj budućnosti neće promijeniti.

Magic Whisperer je dio mene, a ja sam dio vas. Zajedno smo, dokle god je Bog na našoj strani, nezaustavljivi.

Najveća umjetnost proizilazi iz tuge, dok sa druge strane, najljepši trenuci se proživljavaju kada si zaljubljen. Smatram da kvalitetan pisac može stvarati u oba slučaja. Nevažno da li se raspada ili sija. U suprotnom treba mijenjati posao.

no?

Nije baš tako, nećemo miješati babe i žabe.

Muškarci govore, kukavice ćute. Istinski muškarac nipošto neće dozvoliti da njegova žena stari u neizvijesnosti, jer on će priznati osjećaje. On će ostarjeti pored nje.

Životni stil Kažeš „šta ne proživimo to premaštamo”.

možda je samo promenila svoju formu?

Koliko je mašta dragocen saveznik u

Što se tiče romantike, dosta se modernizovala. Ne nosi se više cvijeće, sada se pišu grafiti na zidovima. Ustaneš, a ujutru preko čitave komšijine ograde piše kako Bojan voli Bojanu. To je lijepo, sve dok se taj grafit ne nađe na vašoj ogradi, onda moraš kupovati jupol da krečiš i odoše ti pare. Šalim se.

Romantika je prisutna, međutim, dosta nas se plaši reakcije na pokazivanje iste. A ne bi trebalo. Kada voliš, izjasni se, makar na kraju ostao bez toga.

tvom životu?

Albert Einstein je prije smrti izjavio: „Logika će vas odvesti od tačke A do tačke B. Mašta će vas odvesti bilo gdje.“ I potpuno se slažem sa njim. Čovjek koji umije maštati, može napraviti čudo čak i da nije svjestan toga.

Danas su ljudi, većinskim dijelom monotoni.

I onda se čude zašto im veze pucaju, zbog čega ne mogu naći nekoga drugačijeg od ostalih. Da bi našao posebnog ili posebnu, moraš biti poseban. A bez mašte, teško da ćeš to ostvariti. Iz tog razloga bih savjetovao svima da budu pomalo ludi, ali maksimalno maštoviti. Uostalom, vjerujte mi, to je tajna životna formula.

Kada pišemo o ljubavi i osećanjima tanka je linija koja deli romantiku od patetike.

Kako ti uspevaš i da li uvek uspevaš da joj se odupreš?

Gruba, apsolutna patetika ne postoji. Postoje samo ljudi koji ne razumiju život, odnosno ne razumiju tuđe osjećaje pa, shodno tome, daju sebi za pravo da pljuju na njih.

Zamislite sada da ja pljujem na nekog stanovnika iz Kambodže, jer mi je smiješan njegov jezik. Glupo, zar ne? Ljubav je čudesan jezik na kojem ne pričaju baš svi. Nekome je draže mrziti, osuđivati, raznositi tračeve, širiti lažne priče, iako tog čovjeka lično i ne poznaju. Baš zato, nikada nisam rekao za nečiji rad da je patetičan. Ukoliko je iz tvoje duše napisano, svaka čast sinko, imaš dušu. Nastavi tako, podržavam te. Često možemo čuti komentare ljudi, naročito onih iz starijih generacija, kako je danas romantika nestala. Slažeš li se sa ovime ili misliš da možda nije nestala,

112 l januar

Koji je bio najromantičniji gest kome si svedočio?

Ako ćete iskreno, uopšte nisam od onih tipova koji se dive javnim prosidbama na stadionima, supermarketima, ispred ekstremnog broja ljudi. Ne tvrdim da tako ne treba, jednostavno ja to ne volim. Za mene je ljepša intimnost, doza izolacije od ostatka svijeta. Čak sam u jednoj od svojih priča opširno opisao kako zamišljam proceduru stavljanja prstena na ruku voljene žene. Priča o Snješku Bijeliću i skrivanju kutijice u njegove grudi.

Nego, ne bih vam otkrivao detalje, pročitajte nastavak na mojoj stranici. Siguran sam da će vam se dopasti.

Pišeš neku vrstu ljubavne poezije u modernoj formi „ispovesti”, da li se događalo da tvoje reči budu potpuno pogrešno protumačene?

Znaš kako kažu - sto ljudi, sto ćudi. Ne opterećujem se time kako će me javnost u globalu protumačiti, draže mi je bazirati se na dobre pojedince, da ih potstaknem, natjeram da shvate koliko vrijede. Hvala Bogu, odlično mi ide, što govori i broj pratilaca na Instagramu i drugim društvenim mrežama.

Životni stil

Verujem da te veliki broj pratilaca na društvenim mrežama čini ponosnim i daje ti motivaciju da nastaviš putem kojim si krenuo, ali zanima me kako vidiš svoju ulogu u društvu?

Svakako, pravi fanovi su moj vjetar u leđa.

Neizmjerno me raduje što se u tolikoj količini pronalaze u mojim tekstovima, pogotovo što se kroz njih vraćaju u život – zapravo, liječe.

Ima li išta ljepše nego izliječiti čovjeka koji je bolovao od izgubljene nade? Nema. Ne doživljavam sebe kao nekog Robin Hood-a, da otimam od bogatih i dijelim siromašnima. Ja sam naprosto Šaptač Magije, koji krade vaše uzdahe, a zauzvrat poklanja vjeru u bolje vrijeme, koje će kad-tad doći.

114 l januar

Dalje, jako je važno da svako od nas, povremeno, uzme olovku i izvrišiti emocije preko komada papira. Barem ga kasnije gurnuo ispod kauča ili bacio u kantu za smeće.

Imaš li razvijenu komunikaciju sa svojim pratiocima, dobijaš li povratne reakcije?

Naravno. U 99% slučajeva odgovaram na poruke, nebitno što me prati preko pola miliona duša, naročito kada se obrate sa konkretnom namjerom. Šta očekuješ od sebe u 2017. godini, da li uobičavaš da praviš dugoročne planove? Šta bi voleo da sa sobom poneseš iz ove godine, a čega želiš da se rešiš?

U principu planiram mnogo, mada, ništa ne smijem očekivati. Očekivanja su nepredvidiva, a samim tim i nepoželjna za polemisanje.

Iz protekle godine nosim sa sobom sve ljude koji su bili sa mnom od samog početka, a rješavam se „loših glumaca” . Nova godina, novo čišćenje.

Da li bi želeo nešto da poručiš čitaocima Plezira, i postoji li nešto što bi želeo da kažeš a nisam te pitala?

Kunem ti se, sve si me pitala. Odavno nisam naletio na ovako temeljiti intervju. Čitaocima Plezira bih poželio sretnu Novu godinu i smijite se češće. Voli vas Magic Whisperer.

Muzika

Nina Simon MelanholiÄ?nim glasom u borbu za ljudska prava Tekst: Dejana Vukadinović 116 l januar

M

idtown Bar u Atlantic City–u. Dim cigarete ne dozvoljava da se jasno uoči put do šanka. Devojke piju martini, a mladići vragolasto vrebaju preko revera. U uglu raštimovan klavir i mala barska stolica. Jedino osvetljeno mesto. Pedesete godine kada džez i bluz druguju. I kada ona svira najlepše i najtužnije note. Godine u kojima njeno sviranje ispunjava prašnjave podrume noćnih klubova i zabavlja masu kicoša i slobodnih dama. Dani u kojima njen glas šapuće o životu i slobodi.

Music is a gift I had since I remember Samo nekoliko godina posle Velike depresije u kojoj se našao svet, u gradu Trion u saveznoj državi Severna Karolina, rodila se Junis Ketlin Vejmon (Ennice Kathlen Waymon). Rasla je u duhu religije jer su joj i majka i otac bili iz metodističkog reda. Učili su je da poštuje sebe i razlikuje šta je dobro, a šta ne.

Sa tri godine počinje da svira klavir u lokalnoj crkvi. U početku su to bile gospel himne i kompozicije bečkih klasičara, koji će ostaviti veliki uticaj na njeno potonje bavljenje muzikom.

Na predlog profesora muzičkog osniva se fond sa ciljem da se prikupi adekvatna suma novca kako bi Junis mogla da upiše Muzički institut Curtis u Filadelfiji. Porodica Vejmon se uskoro seli u drugi grad, a Junis ne dobija željenu stipendiju za nastavak školovanja, te se zatvara jedna etapa njenog muzičkog života.

Pedesete godine provodi po klubovima Atlantic City-a gde svira džez i bluz tada već vodeće žanrove klupskih pozornica. Ne zadržava se samo za klavirom i odvažava se da osvoji scenu svojim melanholičnim glasom gde njen dar ponovo dobija krila. Klubovi se pune iz noći u noć. Pognutih leđa i oskudno obučena uvek u isto vreme i na istom mestu.

Menja ime u ono po kome će ostati upamćena – Nina Simone.

Kraj decenije obeležiće poznanstvo sa istaknutim vlasnikom bluz i kantri produkcijske kuće King Records. Nina tada izdaje jedan od najvećih hitova I love you Porgy, hit koji će se naći među 20 najboljih pop pesama tog perioda. Uslediće Trouble in Mind i Nobody know you when you are down and out.

Muzika

I am a rebel with a cause Šezdesete godine prošlog veka obeležavaju masovni protesti i borba za rasnu jednakost. Medgara Eversa, borca za ljudska prava u Misisipiju jednom prilikom ubijaju, a godinu dana nakon toga članovi Kju Kluks Klana bacaju bombu na Baptističku crkvu u Birmingemu. Inspirisana ovim događajima Nina odlučuje da bes i svoje emocije prikaže kroz pesme. Kako borba za rasnu jednakost dobija istaknuto mesto u američkom životu tako i njene pesme dobijaju političku konotaciju. Nastaju neke od njenih poznatih pesama sa jasnom porukom protiv tadašnje politike.

Jedna od najpoznatijih Mississippi Goddam inspirisana je upravo gore pomenutim događajem u Misisipiju. Usledile su Four Women, Young, Gifted and Black, Why the King of Love is Dead i mnoge druge. Da je oduvek bila buntovnica pokazuje i podatak da je jednom odbila da svira klavir kada joj je bilo dvanaest godina zato što njeni roditelji nisu mo118 l januar

gli da sede u prvom redu. Pesme u početku ostaju iza kulisa, skrivene. Ni radio stanice ne dozvoljavaju emitovanje njene muzike. To ne zaustavlja Ninu i ona odlučno nastavlja svoju borbu.

Razočarana američkim angažovanjem u Vijetnamskom ratu napušta kontinent, odbija da plati porez a svoje muzičko stvaralaštvo nastavlja na ulicama evropskih metropola.

Britanija upoznaje Ninu pesmom Don’t let me be misundetstood. Zanimljivo je da će pesma postati popularna na američkoj muzičkoj sceni tek posle obrade grupe The Animals. Dok pesma My Baby just cares for me postaje reklamni džingl na jednom od najpoznatijih britanskih kanala.

Afroamerikanka ostavlja iza sebe preko 40 albuma uključujući studijske verzije i žive nastupe. Njen uticaj najviše se oseća u radu Arete Frenklin i Roberta Fleka.

Ain’t got no life Umetnica dva puta odlazi pred oltar. Iz drugog braka dobija ćerku Lisu. Sviranje po noćnim klubovima i nemogućnost da se bavi klasičnom muzikom na način kako je oduvek želela ostavljaju traga na Ninino zdravlje, koje se vremenom pogoršava i pretvara u psihički problem koji bismo kolokvijalno mogli nazvati problem dvostruke ličnosti. Nasilna i gruba priroda džez umetnice koja je vešto ostajala skrivena i nepoznata javnosti najviše dolazi do izražaja u odnosu prema ćerci koja je često morala da trpi Ninine promene raspoloženja. Zdravstveno stanje koje se iz dana u dan pogoršavalo kulminira devedesetih kada umetnica puca u komšiju bez nekog povoda.

Kovrdžava umetnica anđeoskog glasa napušta Planetu u sedamdesetoj godini u Francuskoj. Bolovala je od raka i bila je u lošem zdravstvenom stanju. Samo nekoliko dana pre smrti Muzički institut iz Filadelfije nagrađuje je ordenom časti. Isti taj institut koji je odbio njenu prijavu nekoliko decenija ranije.

Pesme Nine Simon ostaju vanvremenski hitovi koji i danas ispunjavaju muzičke liste i radio stanice. Inspirisala je mnoge potonje umetnike da nastave da se bore za svoje mesto i stvaraju muzička čuda, a snimljena su i dva dokumentarca u njenu čast. Ona ostaje simbol slobode i večiti tragač za srećom koju je na trenutak pronašla u klasičnoj muzici, a potom je izgubila. Sloboda će za nju ostati odsustvo straha. Ona nikada nije svirala džez. Njena muzika je bila isključivo crna klasična muzika.

Leksikon

Intervju: Sara Savčić Fotografije: Colville Heskey, Scrole Vision

Ljudska bića uvek prepoznaju iskrenost jer se sa njom

poistovećuju Duga talasasta kosa, krupne ljupke oči i neodoljivo iskren i zvonak smeh – moje su prvo sećanje na Sofiju Knežević. I danas pamtim kada mi je u hodniku škole Mokranjac rekla kako odlazi na akademiju u Grac kako bi se dalje školovala u okvirima svoje velike ljubavi – džez pevanja.

Danas zajedno sa suprugom, džez trombonistom Eliotom Masonom živi i radi u gradu koji nikada ne spava - velikom Njujorku. O njenim sećanjima na prve muzičke početke, uzorima u profesiji i životu, planovima i stremljenjima – pročitajte u okviru prvog plezirskog leksikona ove godine 120 l januar

Leksikon

Nešto za početak?

I have a wish. It is a fear as well - that in my end will be my beginning. Che Guevara Pet reči koje te opisuju.

Tvrdoglava, ambiciozna, radoznala, voljena, radosna.

izrazila najbolje što umem, a to je za mene bila muzika. Ta sloboda u ekspresiji koju sam našla kroz muziku i još više džez me je samo terala da je utoliko više volim. Sem toga, postoji dosta stvari koje volim da radim. Volim da kuvam, da pišem, dekorišem...

Pamtiš li kako si ostala bez svog prvog

Kada i kako si se zaljubila u muziku?

mlečnog zuba?

Postoji li za tebe još neka ljubav osim

Kroz maglu. Kao deca smo dosta vremena provodili sa bakama i dekama, jer su moji roditelji umetnici, pa su dosta vremena putovali. Tako da je moj pokojni deka Marko napravio zabavnu igricu sa vezivanjem mlečnog zubića, da bi nam odvratio pažnju od bola.

nje ili barem simpatija?

Odrastajući u umetničkoj porodici, bila sam izložena mnogim kreativnim procesima. I naravno, bejah okružena fenomenalnim individuama iz različitih oblasti, pa je nekako bilo prirodno da pronađem metod kojim bih se 122 l januar

Kada govorimo o muzici, šta je to što privuče ljude? Da li je ključ u zaraznoj melodiji, tekstu sa kojim mogu da se poistovete, harizmi i nastupu? Šta je to

privučena harizmom izvođača i nečim prepoznatljivim u muzičkom segmentu. U svakom slučaju, ljudska bića uvek prepoznaju iskrenost, jer se sa njom poistovećuju.

što navede slušaoca da se zaljubi u rad jednog muzičkog izvođača?

Mislim da su svi ti elementi bitni. Zavisi od publike, a i čemu je muzika naklonjena. Malo obrazovanija publika koja nije isključivo zainteresovana za zabavu bez mentalnog (intelektualnog, spiritualnog ili emotivnog) povezivanja sa muzikom, je više privržena muzici sa kvalitetnim sadržajem (kompozicija i tekst).

Naravno, jako su bitni i iskrenost i kvalitet performansa izvođača. Dok publika koja je zainteresovana za prolaznu zabavu, više je

Slatko, slano ili nešto treće?

Meso, voće i sladoled.

Kako nalaziš inspiraciju za rad i ima li je uvek?

Nema je uvek, uglavnom dolazi iznenada i onda se zapisuju i snimaju motivi da bi se iskoristili kasnije kada je potrebno.

Ko je po TVOM MIŠLJENJU umetnik življenja?

Moji roditelji.

Leksikon

Imaš li uzore i idole u poslu i životu

Budući da i dalje koračamo zimom i

uopšte?

hladnim danima, šta se lepo nalazi

Mnogo njih, počevši od moje porodice, roditelja i njihovih roditelja, do mog muža.

Naravno, postoje ljudi kojima se profesionalno divim i od kojih se trudim da pokupim bitne stvari, a to su Wynton Marsalis, Chick Corea i mnogi drugi.

na tvojoj plejlisti za utopljavanje i ušuškavanje?

Carmen McRae, Joao Gilberto, Vicente Amigo, Gal Costa, Elliot Mason.

Kako najradije provodiš slobodno vreme?

Pamtiš li neki poseban trenutak u svojoj karijeri do sada, neki na koji si ponosna

Ima ih dosta, trenutno se najviše ponosim poslednjom serijom koncerata u Jazz at Lincoln Center-u, gde sam imala prilike da pišem muziku i pevam sa živim legendama džez scene izuzetno težak program.

124 l januar

Slobodno vreme je kao neki izmišljeni pojam trenutno, ali kada se to desi, onda Elliot i ja igramo tenis.

Omiljeni crtani junak?

Belle, iz crtaća Lepotica i Zver.

Može li se od ljubavi prema onome što radimo i konkretno živeti, kada posmatramo s materijalnog aspekta?

Mislim da može da se nađe način da se unovči sve u čemu smo profesionalno obučeni i u šta strastveno ulažemo svoju energiju, a to je uglavnom nešto što jako volimo.

Preporuka za pročitati, poslušati, pogledati?

Haruki Murakami - Kafka na obali, pogledati Almodovarov film - Julieta, poslušati - muziku koju sam pisala sa Sherman Irby-jem za Linkoln Centar, kao i novu simfoniju Wynton Marsalis-a. Šta te je poslednji put slatko nasmejalo?

Moj muž, po ceo dan, svaki dan.

Kome bi poručila da se malo kultiviše?

Ljudima koji osuđuju, nisu radoznali i koji ne vole.

Odrastajući u umetničkoj porodici, bila sam izložena mnogim kreativnim procesima.

I naravno, bejah okružena fenomenalnim individuama iz različitih oblasti, pa je nekako bilo prirodno da pronađem metod kojim bih se izrazila najbolje što umem, a to je za mene bila muzika

ŠTA SI SEBI POŽELELA U NOVOJ GODINI?

Puno vremena za puno rada i uspeha.

Hoće li se ostvariti neki lepi planovi u skorije vreme?

Nadam se da ću konačno završiti knjigu i album!

Poruka za kraj?

Nijedan veliki umetnik ne vidi stvari onakvim kakve stvarno jesu. Ukoliko bi bilo tako, on bi prestao da bude umetnik. Aristotel

Životni stil

Prva (novo)godišnja odluka:

Tekst: Nemanja Kiso

Sreća je u vama!

Dragi čitaoci, prvo bih želeo da vam čestitam Novu godinu i Božić i da vam poželim sve najlepše uz malu napomenu, savet, da u ovoj 2017. godini donesete odluku da budete srećni. Da, budite srećni odmah, jer za sreću vam nije potreban novi posao, novi auto, novi partner ili putovanje iz snova. Sve navedeno vam donosi sreću, ali kratkotrajnu.

Mi uistinu težimo da budemo srećni svakoga dana. Pronađite sreću u sebi, jer sreća je nešto što vi jeste i ona proizlazi iz načina na koji razmišljate.

126 l januar

M

nogi od vas svake godine postave ciljeve koje žele da ostvare i to je sasvim u redu. Iz tog razloga, s obzirom na to da je početak godine, smatram da je pravi trenutak da vam predstavim svog omiljenog pisca, duhovnog učitelja ali i izvrsnog motivacionog govornika koji je promenio na hiljade života ljudi širom sveta, legendarnog dr Vejna Dajera. U tekstu koji sledi ću sa vama podeliti nekoliko korisnih saveta dr Vejna Dajera, za koje se nadam da će vam pomoći ukoliko želite da promenite svoj život i ostvarite svoje želje i ciljeve.

„Uživaj u svemu što ti se dešava u životu, ali nikada ne dozvoli da ti sreća ili uspeh zavise od vezanosti za neku osobu, mesto ili stvar“ Dr Vejn Dajer

Vejn Dajer je rođen u Detroitu 1940. godine, država Mičigen i veći deo svog detinjstva je proveo u sirotištima i hraniteljskim porodicama, te je sve tehnike koje savetuje drugima i sam isprobao. Zvanje psihoterapeuta stekao je doktoratom na temu savetodavne psihologije na Vejn stejt Univerzitetu i Univerzitetu Mičigen.

Napisao je preko 40 knjiga, gotovo svaka je postala bestseler. Posebno bih izdvojio knjige „Vaše slabe tačke“, „Kako da upravljate sopstvenim životom“, „Magija života“, „Do uspeha bez izgovora“, „Promena“, „Promenite svoje misli, promenite život“ i „Ispunjene želje“, knjigu koja je ostavila najsnažniji utisak na mene.

Često je nazivan „Ocem motivacije“, jer je svojim metodama pomagao ljudima u prevazilaženju životnih prepreka i ostvarivanju snova. Vejn Dajer je bio omiljeni predavač širom Amerike, pojavljivao se u brojnim televizijskim i radio emisijama.

Napustio je svoje telo 2015. godine i tada krenuo u neku novu avanturu.

Ko smo mi?

Svi smo mi stvoreni iz jednog izvora usled čega moramo biti isti kao ono od čega smo potekli. Nije bitno kako nazivamo taj izvor, možemo ga nazvati Bogom, taom, božanskim umom, Alahom ili Budom. Možda je pravo ime za njega Ljubav! Taj izvor je svuda, ne postoji mesto gde se on ne nalazi. Sve dolazi iz ovog izvora. On mora biti u nama, a ako je u nama, mora biti i u svemu ostalom za šta osećamo da nam fali u životu. Ako to znate, onda na neki način sve što nedostaje u našem životu i što bismo želeli imati već je povezano sa duhom. I sve što trebamo da uradimo jeste da nađemo način da se povežemo i poravnamo sa tim kako bi to i privukli u svoj život.

Dakle, s obzirom na to da smo svi stvoreni iz jednog izvora, u nama postoji sićušna božja varnica, naše više biće. Sama svest da Bog nije nešto spoljašnje, već da je deo nas, predstavlja ogroman korak u našem duhovnom razvoju. Slobodno možemo sebi reći sa ubeđenjem da smo savršeni. Bog više ne obitava izvan nas i nema svoje miljenike, Bog obitava u nama samima. Ukoliko se uskladimo sa ovom božanskom suštinom, ukoliko počnemo da se ponašamo kao što se On ponaša, da mislimo kao što On misli, započećemo proces manifestovanja naših želja isto kao što i On to čini. To je prava suština života u kojem su sve želje ispunjene.

Životni stil Vejn Dajer nas savetuje da se sprijateljimo sa tom varnicom u sebi, da je negujemo, da obraćamo pažnju na nju, da verujemo u nju i da opisujemo sebe kao duhovno biće, biće koje što više živi na ovoj radosnoj ravni punoj ljubavi i pažnje zvanoj - vaše više biće.

Naše više biće upravo je ono što mu ime kaže - više od našeg lažnog ja (ega), više od našeg fizičkog i materijalnog bića. Međutim, imamo i niže biće, na egu zasnovano lažno biće koje nas razdvaja od Boga. Ego (Edge God Out) - Odvajate ga od Boga Ovaj ego, jeste deo nas koji počinje da nam govori da ono što mi predstavljamo nije savršena kreacija Božanskog izvora odakle smo potekli. On (ego) sugeriše: „Ti si ono što imaš“. Počinje u detinjstvu sa stvarima kao što su naše igračke, a onda se proširuje i na naše bankovne račune i posede. I pre nego što se osvrnete, počinjemo sa identifikacijom nas samih sa „našom“ imovinom i posedovanjima. Počinjemo da se uzdamo u slogane poput: „što više imam, to sam vredniji kao osoba”. I tako provodimo živote, vaspitavajući decu pod specifičnom ideologijom koja naglašava „JOŠ“... To uskoro postaje mantra ega. Moraš imati više. I sve što više imaš, postaješ svesniji kako drugi ljudi pokušavaju to da ti preotmu. Postajete obuzeti mišlju: „Kako to mogu da zaštitim?“ Problem koji ovde nastaje jeste, ako to što posedujete nestane onda vaš identitet takođe nestaje u tom procesu.

Druga karakteristika ega jeste ideja da „ja nisam samo ono što imam, već i ono što radim“. A to što radim postaje „dostignuće“.

Ceo svet za koji verujem da radim, postaje obuzet idejom „moj uspeh, moj značaj, moja vrednost kao ljudskog bića - na osnovu toga koliko toga posedujem. Zato moram da zarađujem više novca, moram da steknem unapređenje i da se takmičim sa ostalima, koji po128 l januar

kušavaju posedovati sve što imam ja. Učeni smo o ovome iznova i iznova, svi ti mladi ljudi koji se bave nekim sportom, najvažnije im je da budu prvi. Biti broj jedan, biti bolji od ostalih. I konstantno se nalazimo u ovom ciklusu ponavljajućeg takmičenja i verovanja da je svet mesto gde se moramo takmičiti.

To je ono što nam ego kaže.

Treća karakteristika ega jeste da ja predstavlja ono što drugi ljudi misle o meni. Odnosno - ja sam moja reputacija. Ovo je veoma prisutno kod mladih ljudi koji su učeni da se moraju oblačiti, ponašati i misliti onako kako drugi ljudi kažu, a ako vas ti ljudi ne vole, onda sigurno sa vama nešto nije u redu. Ako to dopustite vremenom ćete postajati druga osoba gde god da se okrenete.

Ovo je specifično usvojeno kod žena. Posebno u vezi sa porodicom. Žene su često učene, u našoj kulturi da je jedini način ostvarenja sebe, u tome kako se odnosite prema svojoj porodici. Prema sebi kao ćerki, prema sebi kao majci, prema sebi kao baki. I dok su ovo veoma važni kreativni aspekti života svake žene, ukoliko naprave takav izbor, to nije nužno i jedina stvar. Mnoge žene osećaju da u njima postoji neki poziv da ostvare nešto veliko. Međutim, često one to ostave po strani. Ono što savetuje dr Dajer ženama je da ne ignorišu taj poziv u njima.

Ne ignorišite deo vas koji vam govori „Došla si ovde da stvoriš nešto veoma moćno“ i na to imaš prava kao i bilo ko drugi.

Ego ima veoma snažan sistem verovanja da ono što sam ja jeste razdvojeno od svih ostalih. I konačno, ego nas uči najgoroj grešci od svih. Uči nas da smo razdvojeni od Boga.

S obzirom na to da smo svi stvoreni iz jednog izvora, u nama postoji sićušna božja varnica, naše više biće. Sama svest da Bog nije nešto spoljašnje, već da je deo nas predstavlja ogroman korak u našem duhovnom razvoju. Slobodno možemo sebi reći sa ubeđenjem da smo savršeni

Vejn Dajer

Životni stil

Savet: Više puta tokom dana odvojte vreme da zastanete i postavite sebi pitanje: Ono što nameravam da uradim u ovom trenutku, da li to potiče od mog nižeg ili višeg bića?

Moć praštanja Jako interesantna tema, jer ona umnogome može uticati na pozitivnu promenu u vašem životu. Ukoliko ste trenutno ili već duži period ljuti na nekoga, te nekome ne možete da oprostite, to upravo može biti uzrok vašeg lošeg zdravlja ili loše materijalne situacije.

Znam da je ponekad jako teško ali pokušajte da uvek budete ljubav, budite sposobni da šaljete ljubav i imajte samo ljubav u vašem srcu.

Upravo je oprost bio ključan faktor u neverovatnoj promeni života dr Vejna Dajera u njegovim tridesetim godinama. Naime, njegov otac, kojeg nikada nije upoznao, ostavio ih je i napustio kada se on rodio. Imao je još dva brata koji su isto bili veoma mali kada ih je napustio. Otac mu je bio alkoholičar, nasilnik i zavodnik, a jedno vreme je proveo i u zatvoru. Vejn je odrastao sa velikom ljutnjom i mržnjom prema svom ocu. Kao posledica tih okolnosti, deo detinjstva je proveo u mnogim sirotištima i hraniteljskim porodicama dok nije napunio 10 godina, kada je majka ponovo preuzela brigu o njemu. Sve vreme je imao košmare u vezi oca, jer sve što je ikada čuo o njemu bilo je samo zlo.

130 l januar

Jednog dana je završio na njegovom grobu, deset godina nakon što mu je otac preminuo. Nije imao pojma zašto je tu, zašto je došao na njegov grob. Prva dva sata je stajao i samo psovao. Pitao se glasno: „Kako si to mogao učiniti svojoj divnoj ženi, zašto nisi nikada pozvao svoja tri sina?“ Zatim je otišao prema autu, ali tada ga je nešto vratilo nazad.

Izašao je iz auta, vratio se i reči su same izlazile iz njega... „Od ovoga trenutka šaljem ti ljubav! Opraštam ti! Opraštam ti sve.

Ko sam ja da te osuđujem zbog toga što si učinio?“ Tada je imao 34 godine, vodio je neure-

dan život, dosta je pio, koristio je psihoaktivne supstance, pisanje mu je potpuno stalo i bio je u nesrećnoj vezi. Nekoliko nedelja kasnije, napisao je knjigu „Vaše pogrešne zone“, koja je postala broj 1 i bila najprodavanija knjiga u Americi tokom 70-ih, prodata u neverovatnih 100 miliona primeraka širom sveta, a prevedena je na 47 jezika. Sve se u njegovom životu promenilo kada je otpustio mržnju, ljutnju i bes...Počeo je voditi računa o svom izgledu, prestao je da pije, ljubavni život mu se popravio, a pisanje bilo na vrhuncu. Kasnije je snimio i film o svom ocu - „Moj najveći učitelj“.

Ako imate išta u svom srcu, a da to nije ljubav - otpustite to!

Ukoliko ste trenutno ili već duži period ljuti na nekoga, te nekome ne možete da oprostite, to upravo može biti uzrok vašeg lošeg zdravlja ili loše materijalne situacije.

Znam da je ponekad jako teško ali pokušajte da uvek budete ljubav, budite sposobni da šaljete ljubav i imajte samo ljubav u vašem srcu

Moć davanja

Ako razmislimo malo o ovoj temi, jasno je da smo na ovaj svet došli bez ičega.

Iz bezobličnog smo postali oblik. Zatim živimo ovaj život pa opet odlazimo bez ičega.

Ne postoji ijedna stvar koju možemo poneti sa sobom. Dakle, ne posedujemo ništa jer nam se na kraju sve oduzima. Za poslednje odelo, džepovi nisu potrebni!

Ako je tako, jedino ono što možemo da učinimo jeste da dajemo. Zapitajte se kakav je Bog? Šta za vas znači živeti kao Bog? Sve što On radi jeste davanje! Ne traži ništa natrag. To je u osnovi naša originalna priroda.

„Čak i nakon toliko vremena, Sunce nikada ne kaže Zemlji, duguješ mi!“ Hafiz

Bog nam daje sve što nam treba - vazduh, vodu za piće, hranu...i nikada ne traži ništa zauzvrat.

Životni stil

Kako da dobijete ono što želite?

Mašta - Jedna od najznačajnijih stvari u ispunjenju vaših želja jeste mašta. Potrudite se da imate zdravu i bogatu maštu. Nikad ne stavljajte u vašu maštu onu misao koju ne želite da ostvarite i nikada ne dopustite da vam se mašta zagadi idejama o tome kakav vam je život nekada bio ili kakav bi život trebali da vodite po mišljenju drugih ljudi. To je vaša teritorija i odlična je ideja da stavite znak zabranjen pristup na sve prilaze svojoj mašti.

Osećanja - Vrhovno osećanje koje definiše Boga i vaše najviše biće jeste ljubav. Bog je ljubav i onaj koji prebiva u ljubavi, prebiva u Bogu. Pošto su vam osećanja, posebno osećanje ljubavi, utisnuta u podsvesni um koji je odgovoran za sve što radite, doživljavate i manifestujete u životu, vaša je misija da dospete na to mesto preuzimanja ispunjene želje, iako ta želja tek treba da dospe u vaše iskustvo i u fizičkoj stvarnosti.

„Neka vam budući san postane sadašnja činjenica tako što ćete imati osećaj ispunjene želje“ Nevil

Podsvesni um prihvata kao tačno ono što osećate da je tačno. Osećanja vam određuju realnost. Ako posejete seme neuspeha u podsvest i gajite ga osećajući se tako, ono će roditi neuspeh.

132 l januar

Ukoliko posejete seme bolesti u svoj podsvesni um osećajući se tako u telu, to će vam uvećati bolest. Zato je toliko presudno da počnete da osećate u telu ono što biste hteli da se manifestuje u vašem životu. Šta god želite da manifestujete, povežite ga sa osećanjem ljubavi i utisnite to osećanje u podsvesni um, on će dalje sve sam uraditi.

Uvek birajte da se osećate dobro.

Savet: Zapitajte sebe: Kako bih se osećao kad bi mi se želja ostvarila?

Pažnja - Sa odlučnošću i nesmanjenom pažnjom možete započeti proces preuzimanja osećanja ispunjene želje, da upravljate njime te ga osećate u svom telu. Ako niste voljni da usmerite pažnju na zdravo uvažavanje svih ovih novih elemenata, svi vaši napori će sigurno biti uzaludni. Ne dozvolite da vam svi spoljašnji pritisci skrenu pažnju sa onoga što želite, jer sam napredak i ispunjenje želja zavise od kontrole i koncetracije vaše pažnje.

Tekst je napisan u čast slavnog dr Vejna Dajera koji je svojim radom i zalaganjem uspeo da promeni hiljade života ljudima širom sveta.

Životni stil

Motivacija za veĹžbanje 134 l januar

Tekst i fotografije: Uroš Timić

„Ko želi, naći će način, ko ne želi – traži izgovore.”

Životni stil VISOKI START

Ući u teretanu sa rmpalijama oko sebe, dok se vi borite da vas ne oduva malo jači vetar, zaista predstavlja dobar izgovor da se sklupčate u fetusni položaj i uživate u svojim, kožom prekrivenim, kostima. Ali onda shvatite da najslabiji odustaju (iako, ruku sa srce, u fizičkom smislu i spadate u tu kategoriju) i naterate se da odete u teretanu.

Dobra stvar je da su predrasude o ljudima koji treniraju – predrasude i da 90% njih, zapravo, želi da pomogne i izađe u susret, tako da tu nema problema. Ostalih 10% ne skida pogled sa ogledala, tako da ni tu nema problema. Istovremeno nikad ne treba smetnuti sa uma činjenicu da niko nije prvi put u teretanu ušao mišićav, već su svi jednom bili početnici.

S obzirom na to da sam neko ko je diplomirao na Filološkom fakultetu, sport je nešto što je za moju struku dijametralno suprotno, ali upravo zbog toga smatram da je u tom smislu uspostavljen savršen balans u mom dnevnom funkcionisanju.

Prvi put u teretani nikako ne bi trebalo da bude loše iskustvo koje će početnika odvući na drugu stranu (i ubediti ga da je ipak lakše pojesti kesicu čipsa i popiti limenku „koce“), ali nije na odmet imati makar neka osnovna predznanja ili viziju o tome šta treba raditi kada se upuštamo u koštac sa spravama i tegovima.

Naime, osnovna stvar kod svakog početka je – ne očekivati od sebe previše. Ne omalovažavati sebe. Sasvim je logično da početnik ne može imati dovoljno snage da „digne stotku iz benča“ prvi dan, upravo zato se i proizvode tegovi manjih težina.

136 l januar

Kao tinejdžer bio sam neko ko je uvek patio od manjka kilograma. Sećam se da sam sa tadašnjom devojkom bio u klubu (momčić od osamnaest godina), a već tada je odlazak u teretanu bio rasprostranjen i među mojim vršnjacima. Posmatrao sam ljude oko sebe i shvatio da sam među najmršavijima. Misao koja mi je prošla kroz glavu bila je: „Da sada neko startuje moju devojku, ja mogu samo da dobijem batine i ništa više“. To je bio ključni trenutak kada sam presekao i odlučio da se posvetim svom telu.

Imao sam tu sreću da je moj otac neko ko je već bio veoma iskusan u vežbanju, tako da sam imao i „personalnog trenera“. Sa oko metar osamdeset pet santimetara i manje od šezdeset pet kilograma (da, bio sam mnooooogo mršav), ukoračio sam u svet treninga.

Naravno, cilj je bio raditi osnovne vežbe i nabaciti što više mase da bi se kasnije s njom moglo valjano raspolagati. Sećam se da sam u tom periodu mogao maksimalno deset sklekova da uradim.

PRVI REZULTATI

Nakon višemesečnog vežbanja i upornosti, počeli su da se primećuju rezultati, a to mi je bila motivacija da radim dalje. Posle šest, sedam meseci vežbanja, sa deset sam skočio na trideset pet sklekova u seriji. (Maksimum danas mi je sedamdeset sklekova u jednoj seriji).

U početku sam radio samo najosnovnije vežbe (pored zagrevanja) sa minimalnim težinama jer sam u startu shvatio da bi groteskno izgledalo mučiti se sa nekim većim težinama, a odraditi vežbu nepravilno. Nije sramota i podizati samo šipku (dok mišić dovoljno ne

Dobra stvar je da su predrasude o ljudima koji treniraju – predrasude i da 90% njih, zapravo, Ĺželi da pomogne i IZAÄ?E u susret, tako da tu nema problema. Ostalih 10% ne skida pogled sa ogledala,tako da ni tu nema problema

Životni stil

Naime, osnovna stvar kod svakog početka je – ne očekivati od sebe previše. Ne omalovažavati sebe. Sasvim je logično da početnik ne može imati dovoljno snage da „digne stotku iz benča“ prvi dan, upravo zato se i proizvode tegovi manjih težina

138 l januar

ojača da možete da stavljate i tegove na nju) ukoliko to radite pravilno. Mišić svakako raste i navikava se na nov „otpor”, tako da ne bi trebalo da prođe mnogo vremena do trenutka kada ćete moći da neku optimalnu težinu stavljate na šipku. Svakako, vežbe sa bučicama (osnovne) takođe ne treba izbegavati jer su odlične za postizanje kontrole nad sopstvenim ekstremitetima. UVEK se konsultujte sa trenerom ili instruktorom pre nego što bilo koju vežbu uvrstite u trening. I neka akcenat bude na pravilnom izvođenju (posebno se treba obratiti pažnja na kičmu koja je podložna povredama).

Moj savet početniku je da u prvom ciklusu (u konsultovanju sa instruktorom koliko će taj ciklus trajati) radi kružne treninge za celo telo, sa osnovnim vežbama i optimalnom težinom i brojem ponavljanja. Važno je da se telo privikne na promenu i da izbegnete jake upale koje će vas sprečiti da kasnije radite vežbe onako kako treba.

I nemojte očekivati rezultate posle nedelju dana. Da, već nakon nekoliko treninga telo će izgledati krupnije, ali u pitanju je „otečenost” usled izlaganja mišića novom naporu.

Ne treba padati u depresiju ako se i nakon dužeg vremena rezultati ne vide „iz aviona”.

Dostižno je sve, samo treba biti istrajan. Slušajte sebe, instruktora i ljude koji su tu da pomognu, a na loše komentare ne obraćajte pažnju. Bitno je da uživate u treningu, novom iskustvu, upoznavanju sa novim ljudima i dobrom osećaju koji sledi nakon svakog tre-

ninga, a naročito posle onog momenta kada stanete pred ogledalo i shvatite da više nijedan vetar ne može da vas oduva.

Neko sam ko ne voli kolotečinu te sam imao periode kada sam i teretanu zapostavljao, pogotovo dok sam studirao, ali se uvek kad-tad vratim u nju i u ovom periodu života sam se posebno posvetio treninzima. Od suplementacije sam uzimao (u ranijim stadijumima) protein, kasnije zamenjen običnom surutkom.

Ruku na srce, ja sam večno nezadovoljan cifrom na vagi i uvek bih još nešto da popravim, ali valjda je baš to tajna uspeha. Nikad ne staj!

Onda kada garderoba počne da „puca po šavovima“ i u obavezi ste da menjate konfekcijski broj, znate da ste postigli nešto krupno.

Znate da ste se sav taj trud isplatio. Najvažnije je biti uporan. Meni, a verujem i drugima, često se dešavalo da želim da odustanem, da ostanem kod kuće i prespavam dan), ali onda se setim tog magičnog osećaja da je ceo svet moj kada izađem iz teretane posle napornog treninga i nateram se da ipak, i po najvećem snegu ili kiši, odem tamo i odradim predviđeno.

--------

Istakao bih da sam razbio brojne predrasude o ljudima koji treniraju. Imao sam priliku da treniram i sa doktorima nauka, ali i sa sveštenim licima. I stekao prilično dobre drugare i drugarice upravo u teretani. Poenta jeste – izgovora nema. Ko želi naći će način, ko ne želi – traži izgovore.

Životni stil

NE LETITE PREVISOKO

Činjenica je da sve većem broju mladih odlazak u teretanu postaje svrha sama po sebi, te se u skladu sa tim ponašaju i van nje. Teretana jeste mesto gde, na neki način, testosteron dođe do izražaja i momci imaju misiju da se pokažu u što muževnijem svetlu, ali van teretane ne bi trebalo da postoji taj kodeks „bahatog” ponašanja.

Naime, dok smo u teretani i dok je adrenalin povećan, svaki polaznik ima želju da stane pred ogledalo i u svojoj majici bez rukava odmerava triceps i biceps. Takođe, ono što je karakteristično jesu „muževni” krici tokom izvođenja težih serija, ali i ne baš tako uobičajen hod tokom kojeg imamo utisak da su nam se leđa povećala za dvadesetak santimetara (usled otečenosti mišića koja je – priznali mi to sebi ili ne – kratkotrajna), a zapravo, razlika je tek u nekom santimetru.

I taj santimetar se gubi čim se mišić ohladi.

Treba da budemo u svakom trenutku svesni da mišić raste u toku odmaranja. Dakle, sam trening je neka vrsta zadavanja zadatka mišiću, a kako će on „rešiti” taj zadatak zavisi od odmora i od ishrane tokom treniranja.

Da, gotovo je nemoguće, pa i nepoželjno da se zver u sebi ukroti tokom treninga, ali postaje komično kada tu zver izvodimo iz teretane. Na stranu profesionalni bodibilderi i ljudi kojima trening jeste stil života od koga pošteno zarađuju. Ukoliko nam je teretana

140 l januar

nešto što radimo zato što to volimo, rezultate van treninga treba da nosimo sa ponosom, ali kao odvažan čovek, a ne kao petlić na steroidima koji skakuće okolo i razmeće se svojim novim perjem (čitaj – mišićima).

Bez obzira na godine, muškarac u teretani je muškarac u teretani, ima izgovor da se ponaša kao „zver”, ali van teretane svoje „perje” nosite kao gospodin. Budimo iskreni, devojke ni malo ne vole „mišićne” majice (majice bez rukava), a neprirodno širenje ramena tokom hoda deluje, pa… neprirodno. Pogotovo ako ramena i nisu toliko široka. A da, ego ne bi trebalo da raste u teretani. Zdravo samopouzdanje svakako da ali egocentrizam i arogancija kojima je jedini uzrok povećani obim bicepsa su smešan izgovor za bahato i prepotentno ponašanje. Ako vam neko udeli kompliment (pogotovo ako kompliment dolazi od nekog mlađeg polaznika u teretani), ružno je odgovoriti sa „Znam, brate”. „Hvala”, ne ubija. Šta više, vrlo je poželjno. I nije na odmet ohrabriti polaznika da će jednog dana, uz trud, izgledati podjednako dobro kao i vi.

--------

I ostanite gospodin na ulici. Mišiće ne servirajte damama na „izvolte”. Devojke vole da zamisle kako taj biceps izgleda ispod zategnutih rukava i kako su vam oblikovane grudi ispod košulje. U tesnim majicama bez rukava malo šta ostaje za videti. I deluje prilično „jeftino”, čak i komično. Donekle, kao da je cilj samog treninga – nabijati ljudima na nos da trenirate. A to je i više nego pogrešno jer – treniramo za sebe. A ne zbog tuđeg mišljenja.

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net