Plezir magazin br13 septembar 2014 by Plezir magazin

SEPTEMBAR 2014.

BROJ 13

Uvod

rošle godine u ovo vreme počela je naša velika avantura sa Plezirom. Veoma smo zadovoljni dosadašnjim reakcijama i mogućnošću da upoznamo veliki broj divnih, talentovanih pojedinaca. Hvala vam svima na velikoj podršci, čitamo se i dalje sa željom da budemo još bolji i interesantniji. U ovom, rođendanskom broju pripremili smo vam malo više tekstova o putovanjima, baš kako i dolikuje nakon letnje pauze. Pročitajte intervju sa Snežanom Radojičić, ženom koja već tri godine provodi na putu, obilazeći svet na biciklu. Pročitajte izveštaj sa ovogodišnjeg Nišvilla, tekst o tome zašto je Pariz godinama prestonica mode, intervjue sa kreativnim MATILDA timom, mladim dizajnerom koji kreira drvene leptir mašne, a tu je i editorijal našeg Đorđa Bukvića i još mnogo toga, kao što smo vas do sada i navikli. Uspešan početak septembra želi vam redakcija Plezir magazina na čelu sa mojom malenkošću. Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

2 septembar

Sadržaj

Najave događaja

Recept

08 10

Najave svirki Internacionalna Tattoo konvencija

Nišvil 2014.

Životni stil Slani špil

20 32

Matilda Slow food

Sadržaj

Zdravlje

Životni stil

38 42

Mirisna erotika Snežana Radojičić Žena inspiracija

Trudnoća i materinstvo

Editorijal

Afternoon Lullaby

Kolaž

4 septembar

Moćno drvo

Sadržaj

Enterijer

Stolica koja ne izlazi iz mode

Moda

Putopis

100 106

Oni su je promenili: Pariz kao prestonica mode

Iz drugog ugla: Plavo je za devojčice...

Normkor

Mladi talenti

Online špartanje

Berlin Gdanjsk

Umetnost

112

Rafaelo

Nega Nemanja Stojanović

120

Pege i fleke

Teodora Kovrlija

Minja Cvetković

Sve što radim volim da radim predano i temeljno. Kao mala sanjala sam da pravim animirane filmove, ali nedostatak talenta za slikanje pokvario mi je planove. Kao nešto starija odlučila sam da ću biti novinar i konačno urednica nekog prestižnog magazina. Nakon završenog Fakulteta Političkih nauka volontirala sam , usavršavala se i prikupljala iskustva. Sa završenim fakultetom našla sam se u istoj poziciji kao i većina mladih u našoj zemlji i nisam želela da sedim skrštenih ruku I čekam posao do u nedogled, a kao beogradsko dete nenaviklo da se “lakta” odlučila sam da preduzmem nešto i stvorim sebi radno mesto. Želela sam da ostvarim svoju dugogodišnju zamisao i pokrenem online magazin koji se nalazi pred Vama. Volim da maštam, čitam, pravim planove i provodim vreme sa dragim ljudima. Uživam u malim stvarima, imam puno hobija i interesovanja što će se neminovno odraziti na sadržaj časopisa.

Sveže diplomirana etnološkinja-antropološkinja koja je, uz malo sreće i malo više truda, dok vi ovo čitate upisala i master studije. U prošlom životu je bila ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu iz perioda od dvadesetih do šezdesetih godina dvadesetog veka, rokabili, sajkobili, vintage stvari, naučnu fantastiku i treš horor filmove. Kada prokrastinira od antropologije mode i pitanja postojanja malih zelenih, menja boju kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft i mašta o otvaranju sopstvenog azila ili životu sa trinaest kučića barem. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastrzana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Bliski ljudi i ljubimci su sve što joj je potrebno za dobar dan ali ako dodate kafu, čokoladu i neku dobru knjigu uz to, velika je verovatnoća da ćete je i kroz nekoliko sati zateći u istom položaju. Kada bi morala da bira, za životni motiv bi sledila Hanter S. Tompsona i rekla da je život neuporedivo bolji kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno.

REDAKCIJA

Nina Simonović

Marija Bokić

Osnovne studije je završila u Nišu kao najbolji student u generaciji, a onda se uputila u Beograd da se usavrši na polju ruskog jezika, književnosti i kulture. U njoj se svakodnevno sukobljavaju idealista i sanjar. Mašta da svoje velike ljubavi – fotografiju, ruski jezik i pisanu reč – spoji kroz rad fotografa (a možda i urednika, hmmm...) u prestižnom modnom časopisu u Moskvi. I sve to, naravno, posmatrajući zalazak sunca sa Crvenog trga, držeći Njega za ruku. Drugi je karakterišu kao specifičnu, harizmatičnu fuziju pozitivne i kreativne energije; i kao nekog ko mnogo voli da pravi savršene male kolače. A sama kaže da smisao traži u malim stvarima, koje ujedno čine dan uspešnim – šolji zelenog čaja uz te savršene kolače, preko potrebnoj dozi inspiracije, značajnom pogledu, zagrljaju i iskrenom smehu. Vodi uspešan blog na adresi.

u duši kreativac, ekonomista na papiru. Ljubitelj dobrih knjiga, umetnosti, video igrica, mode. U stalnoj potrazi za novim znanjima, doživljajima i mestima. marija-fashionblog

SARADNICI Isidora Žakula Merima Aranitović Snežana Tatljak Nikolić

Marija Radojković

Ljiljana Maričić Grujić

Danka Kovačević

Đorđe Bukvić

Milena Goševski Design:

MaKista M Ma D E S I G N

K R I V S E V NAJA

SEPTEMBAR - OKTOBAR 2014.

PROVETRAVANJE BEOGRAD, BARUTANA

13. SEPTEMBAR

U subotu, 13. septembra nastupi bendova Kanda, Kodža i Nebojša, Obojeni Program i Jarboli osvežiće beogradsku Barutanu udarnom dozom rokenrola i opravdati epitet centralnog mesta najboljih dešavanja u Beogradu. Ulaznice su u pretprodaji na Gigstix i Eventim prodajnim mestima po ceni od 600 dinara. Ukoliko još niste sigurni gde provodite ovo subotnje veče, pravac u Barutanu od 21h.

SAMOSTALNI REFERENTI KLUB FEST

19. SEPTEMBAR

Svakako bend koji nije potrebno mnogo najavljivati i čije smo svirke do sada redovno pratili, sviraće ponovo u klubu Fest, 19. septembra sa početkom u 22h. Cena ulaznice biće 350 dinara, a vi pratite event na Facebook strani kluba, jer vas možda na svirci očekuju i neki gosti iznenađenja koji će biti naknadno najavljeni.

GISTRO POP KC GRAD

17. SEPTEMBAR

KC Grad, 17. septembra, sa početkom u 20 časova. Preporuka da odete u klub u kome ćete u toku jedne večeri biti u prilici da čujete pesme koje izvode Frank Sinatra, Sonic Youth, Bob Dylan, The Smiths, Velvet Underground, Mark Lanegan, The Beatles, Pixies, David Bowie i mnogi, mnogi drugi.

GOBLINI I PRIJATELJI

QUEEN REAL TRIBUTE

20. SEPTEMBAR

3. OKTOBAR

BAŠTA SKC-A

Šabački pank rok bend Goblini održaće koncert u letnjoj bašti Studentskog kulturnog centra 20. septembra, sa početkom u 18 časova. Koncertu koji su održali 8. marta, u Hali sportova, prisustvovalo je više od četiri hiljade ljudi, stoga verujemo da će ova vest obradovati mnoge fanove Goblina kojima će podršku na bini pružiti i nekoliko drugih sastava. Karte za koncert su puštene u prodaju 2. septembra i možete ih kupiti na Blagajni SKC-a, kao i u Sremskoj u prodavnici Felix. Cena karata iznosi 900 dinara.

EYOT

USTANOVA KULTURE PALILULA

27. SEPTEMBAR

U subotu, 27. septembra sa početkom u 20 časova, grupa Eyot će održati veliki beogradski koncert u Ustanovi kulture Palilula na kome će pored starih, svirati i kompozicije sa novog albuma Similarity. Eyot je bend iz Niša, nastao 2008. godine, a njihova muzika spaja kulturu džeza i roka, sofisticiranost klasičnog klavira, psihodelične i ambijentalne muzike, kao i reljefne elemente istočnoevropskog folklora. Karte po pretprodajnoj ceni od 500 dinara (parter) i 600 (balkon) će se naći u prodaji od ponedeljka 1. septembra putem servisa Eventim, kao i na blagajni UK Palilula.

KLUB FEST

Nakon što ste u jednom od prethodnih brojeva imali prilike da pročitate intervju sa frontmenom ovog benda, 3. oktobra sa početkom u 23 časa imaćete priliku i da ih čujete u zemunskom klubu Fest i da na taj način zajedno sa njima obeželite Fredijev šezdeset i osmi rođendan. Ulaz je 350 dinara i plaća se na ulazu u klub, na dan svirke.

ZOSTER

DOM OMLADINE

11. OKTOBAR

Grupa Zoster održaće svoj koncert u Domu omladine Beograda, u Sali Amerikana, 11. oktobra sa početkom u 21 čas. Na koncertu će pored starih hitova izvoditi i nove sa albuma Srce uzavrelo, koji bi trebalo da se pojavi na jesen. Karte se mogu naći u prodaji od 4. septembra putem servisa Eventim, kao i u Felix prodavnici. Cena karata u pretprodaji iznosi 600 dinara, a na dan koncerta biće 900. Takođe, grupa Zoster će dan pre, 10. septembra, održati koncert i u Novom Sadu u Omladinskom centru CK13.

Najave

10 septembar

Najave ilo da ste istetovirani, ili niste, ali ste ljubitelj tetovaža, radoznali, voljni da naučite nešto novo o ovoj vrsti umetnosti, ili samo ne znate na koji način da provedete slobodno popodne, verujem da će vas sledeća vest obradovati. Naime, Beograd će konačno postati sedište prve internacionalne Tattoo konvencije. Tattoo konvencija je zamišljena kao edukativni, komercijalni i promotivni festival tattoo umetnosti. S obzirom na to da se konvencija radi po ugledu na svetske gradove i njihove srodne manifestacije, ovakav sajam je sasvim logičan korak ka unapređenju tattoo umetnosti u Srbiji. Svrha srodnih sajmova, pa tako i ovog, jeste da se na jednom mestu sažmu sva znanja, iskustva i savremene misli vezane za tattoo umetnost, ali i da vam se približi socijalni fenomen tetoviranja, naročito popularan u poslednjih nekoliko godina. Internacionalna Tattoo konvencija u Beogradu održaće se od 3. do 5. oktobra u Mikser House-u i okupiće više od četrdeset tattoo umetnika iz celog sveta. I kada kažem celog sveta, mislim bukvalno, jer će posetioci čak imati prilike i da vide rad jednog od najpoznatijeg tattoo umetnika iz Japana koji tetovira takozvanom tebori tehnikom. Još jedna zanimljivost jeste ta da će na Tattoo konvenciji biti i tattoo umetnik sa Tahitija koji tetovira tradicionalnom metodom tetoviranja, poznatijom kao bockanje. Osim toga, umetnici će i uživo tetovirati posetioce, i ne brinite, apsolutno svi higijenski

12 septembar

uslovi biće na najvišem nivou, velika pažnja se posvećuje tome. Pored ovoga, održaće se i nekoliko seminara na kojima će umetnici podeliti sa vama svoja iskustva i savete po pitanju higijene, kontaminacije prostora, korišćenju sterilizatora, tehnikama tetoviranja i tako dalje. Takođe, program će uključiti izložbe, žurke, burleska šou, takmičenja za najbolje tetovaže i još mnogo iznenađenja. Kada sam već spomenula takmičenje, važno je da naglasim da će se takmičiti isključivo tetovaže nastale na konvenciji, tako da imajte to u vidu. Beograd će se ovim događajem upisati u listu svetskih metropola koje godinama unazad imaju festivale ovog tipa, a prva beogradska Tattoo konvencija okupiće oko dvadeset tattoo umetnika iz Srbije i regiona i još toliko njh koji nam dolaze iz raznih delova planete, od Tahitija, Kanade, preko Evrope pa do već spomenutog Japana i Amerike. Osim toga, svako stariji od osamnaest godina imaće priliku da upozna svog budućeg tattoo umetnika, i ako odluči da se istetovira, to će moći da uradi tokom tri dana trajanja Tattoo konvencije.

Termin za vašu buduću tetovažu možete zakazati preko sajta Tattoo konvencije ili preko njihove Facebook stranice, na kojoj se nalazi spisak učesnika i nekoliko slika njihovih radova. Na vama je da ih pogledate i potom kontaktirate. Takođe, ukoliko na konvenciji vaš željeni majstor bude imao prazan termin, možda budete te sreće pa ga baš vi ugrabite. Kao zagrevanje, dve nedelje pre početka konvencije, tačnije 27. septembra, takođe u Mikser House-u, biće otvorena ekskluzivna

izložba portreta ljudi sa tetovažama belgijskog fotografa Benoita Meusa, koja je imala veliku popularnost u Evropi. Početak manifestacije biće obeležen u četvrtak, 2. oktobra, kada će se u Mikseru održati takozvani Meet & Greet sa umetnicima, kao i nastup modernog sajkobili benda Čikine Bombone. Za kraj, 5. oktobra, zakazan je i zvanični After Party, na kojem će nastupiti čuveni DJ-evi: Dekson koji nam dolazi iz Amsterdama, Transistor Behavior iz Roterdama i Placid iz Londona. Tattoo konvencija se zvanično otvara 3. oktobra sa početkom u 11h i traje svakog dana

uveče do 23h, osim u nedelju kada se završava u 18h, a od 23h pa do šest ujutru vas očekuje After Party.

Cena pojedinačne ulaznice iznosi 350 dinara, a možete kupiti i kartu za sva tri dana po ceni od 750 dinara. Ulaznice možete nabaviti na svim prodajnim mestima Eventim-a, ili ih poručiti online. Za više informacija, posetite: F acebook stranicu Tattoo konvencije ili njihov sajt

Muzika

14 septembar

Tekst: Nina SimonoviÄ&#x2021; Fotografije: Slobodan BulatoviÄ&#x2021;

ođu tih par dana godišnje kada Niš postane prestonica džeza i moram priznati da ga takvog najviše i volim. Jubilarni dvadeseti Nišville, koji se održao od 14.-17. avgusta, okupio je više od 560 izvođača iz celog sveta koji su nastupali na 7 bina. Ceo prateći program, uključujući filmske projekcije, izložbe i radionice sa izvođačima, bio je kao i uvek besplatan. Ovogodišnji Jazz festival je postao bogatiji za još jedan besplatan stejdž, a prema procenama je najposećeniji do sada na kome je preko 125.000 ljudi uživalo u dobrim notama. No, ono što je takođe obeležilo ovogodišnji Nišville je i izuzetna raznolikost žanrova. Neki bi (su) rekli da je bilo svega, a ponajmanje džeza. Ima tu i istine, donekle. Tokom četiri večeri glavnog programa mogli su se čuti bluz, etno muzika, rok-džez, džipsi-džez, sving, elektro-fank, kubanski latino ritmovi... Sve je to doprinelo utisku da je 20. Nišville zapravo jedna velika razigrana žurka, i ovo ne kažem u negativnom kontekstu. Ako se već radi na svetskoj promociji i širenju festivala, a očekuje se svake godine sve veća i veća posećenost, onda je donekle i logično da program bude raznolik. Ali, raznolik na dobar i kvalitetan način. Kao i svake godine, hedlajneri su uglavnom opravdali očekivanja publike. Međutim, ono što je prava lepota Nišvilla je otkrivanje novih imena i oduševljavanje izvođačima za koje

16 septembar

Tokom četiri večeri glavnog programa mogli su se čuti bluz, etno muzika, rokdžez, džipsi-džez, sving, elektro-fank, kubanski latino ritmovi..

to niste očekivali. Brazilska džez diva Tania Maria ostavila je snažan utisak na publiku, izvodeći kombinaciju klasičnog džeza i brazilskog melosa. Brussels Jazz Orchestra su se predstavili inovativnim nastupom: u pitanju je audio-vizuelni koncept „Graphicology“, koji spaja džez strip Filipa Plaka i autorsku muziku benda, prikazivan na video bimu. Svakako je bilo jedinstveno iskustvo doživeti muziku i čulom sluha i čulom vida istovremeno. Virtuoz na gitari, Vlatko Stefanovski nastupio je sa Miroslavom Tadićem. Ispričali su svoju očekivano dobru gitarsku priču na opšte odobravanje publike. Candy Dulfer se po treći put našla na Nišvillu, ali ovog puta sa mnogo boljim i žanrovski drugačijim zvukom nego 2011. godine. Saksofonistkinja je kombinovala fank, elektroniku i dab step sa modernim džezom uz pratnju MC-a. Jedan od najnagrađivanijih britanskih džez sastava u toku poslednje decenije, kvartet Empirical, opravdao je svoje drugo prisustvo na festivalu. Najpopularniji srpski hor Viva Vox, koji izvodi obrade pop muzike a cappella i uz pratnju bitboksa, svakako je odudarao od ostatka programa svojim žanrovskim opredeljenjem. Ali to ne znači da se nisu dopali publici – naprotiv, izazvali su oduševljenje mase i svakako uneli novu svežinu u festival. Nesvakidašnji sastav Mop Mop je izneo fuziju voodoo džeza, fanka, latino muzike i, kako su to sami rekli, „italijanskog postmodernizma“. Kiša koja je padala samo je doprinela sveopštoj dobroj atmosferi koju su ovi momci napravili. Poslednje večeri su

nastupili izuzetno dobri Fish in oil, japanski gitarista Nobuki Takamen i brazilski trio Daniela Marquesa. Iyeoka Okoawo je svojom harizmom i energijom koja je prštala pokazala zašto je najavljivana kao jedna od vodećih zvezda programa. Po njenom nastupu se videlo da je uživala na bini, a soul i džez pevačica je nakon nastupa izjavila da se zaljubila u publiku Nišvilla, kao i da je ovo jedinstven festival upravo zbog tog segmenta. The Original Blues Brothers Band su s razlogom sačuvani za pred sam kraj festival, od publike su dobili stajaće ovacije, a od

18 septembar

Da li je bilo i „komercijalnih“ izvođača? Svakako. Da li je su bili zastupljeni žanrovi koji ne spadaju u strogu definiciju jednog Jazz festivala? Apsolutno. Ali sve to nije narušilo opštu sliku već su svi ti elementi koji „štrče“ odlično dopunjavali jedni druge strane organizatora im je uručena nagrada “Šaban Bajramović”. Sve u svemu, možda nam ovogodišnji Nišville nije pružio nekog svetskog majstora džeza poput, na primer, Rona Cartera prošle godine, što je izazvalo negodovanje kod velikog broja ljudi i osuđivanja tipa da postaje sve komercijalniji, ali moj utisak je da je i uprkos tome bio izuzetno dobar i sadržajan. Moramo se osvrnuti na činjenicu da je ove godine otvoren još jedan stejdž (Youth Stage) što automatski znači veću promociju domaćih autorskih bendova, da je i dalje

ogroman deo festivala kao i prateći program besplatan, da se u sve većem broju gradova u Srbiji simultano održavaju prateći programi i koncerti i da su uz ograničeni budžet koji festival ima ipak dovedeni kvalitetni autori. Da li je bilo i „komercijalnih“ izvođača? Svakako. Da li su bili zastupljeni žanrovi koji ne spadaju u strogu definiciju jednog Jazz festivala? Apsolutno. Ali sve to nije narušilo opštu sliku koja je zapravo najbitnija, već su svi ti elementi koji „štrče“ odlično dopunjavali jedni druge. U tome je i sva lepota muzike i Nišvilla.

Slani Recept

Sastojci:

� 1 margarin � 1 žumance � prašak za pecivo � 500-600g brašna � 2dl mleka � šoljica ulja � kašičica soli � kašičica šećera

Recept i fotografije: Marija Bokić

Priprema:

Umutiti margarin, a zatim dodavati preostale sastojke navedenim redom. Testo ostaviti u frižideru da odstoji 30 minuta, a nakon toga ga razvući oklagijom i pomoću modli po izboru napraviti oblike. Nakon ređanja na pleh premazati ih žumancetom i prekriti susamom. Peći u rerni na 150 stepeni, oko 20 minuta.

20 septembar

Prijatno!

špil

MATI

Ĺ˝ivotni stil

PorodiÄ?na manufaktura u kojoj umetnost caruje Intervju: Teodora Kovrlija Fotografije: Mikus Csaba

22 septembar

TILDA

Životni stil

ada se umetnost i ljubav udruže nastaju prava mala „čuda“. Matilda je porodični studio u kome Zsuzsanna i Zoran, svako u svom stilu i shodno svojim afinitetima prave lutke i narukvice originalnog i jedinstvenog dizajna Matilda Dolls and Bracelets je porodični art studio. Kako ste došli na ideju da se udružite i od kada studio postoji? MATILDA - Mishkovich Authentic Technography & Impeccable Loving Designed Arts /Zsuzsanna i Zoran Mišković/ - je naš studio koji postoji od 2011. godine. Dugogodišnje poznanstvo i zajednički život nam je potvrdio slične afinitete ka stvaralaštvu i kod oboje podsticao kreativnu aktivnost. U nedostatku radnog prostora koristili smo vlastiti dom u stvaralačke svrhe. Tako je dnevni boravak često postajao mesto gde se najbolje osmišljavaju i sagledavaju nove ideje, a kutak trpezarije je obično, mesto gde se izvodi krojenje, šivenje i slikanje. Ovako je nastao naš homemade - handmade porodični art studio.

DA LI SVAKO IMA SVOJ DEO POSLA ILI ZAJEDNO RADITE NA SVEMU ŠTO IZ RADIONICE IZLAZI?

Lutke ja izrađujem, a narukvice moj suprug. Svako od nas prati vlastitu ideju i izvedbu. Kreativna autonomnost je potpuna, ali kako delimo radni prostor konsultacije prate ceo naš radni proces. Za pronalaženje i nabavku tekstila i repromaterijala imam više smisla i strpljenja, te je taj deo poslova moja nadlež-

24 septembar

nost, kao i administriranje facebook profila i strane. Dizajn, website, video, marketing, dizajn štampanog materijala i ambalaže kao i administriranje E-shop-ova radi Zoran. Naši prijatelji i saradnici su fotograf Mikus Csaba i IT podrška ing. Dejan Živkov. UNIKATNE LUTKE KOJE PRAVITE NISU NEŠTO SA ČIME SMO ČESTO IMALI PRILIKE DA SE SUSRETNEMO KOD NAS. KADA JE NASTALA PRVA LUTKA I KOLIKO SE NJIHOV IZGLED VREMENOM MENJAO?

Nažalost, to je zaista tako. Za ovih nekoliko godina koliko se bavim ovim poslom i istraživanjima po ovoj temi, srela sam svega nekolicinu autora koji se kod nas bave izradom tekstilnih lutaka. Istakla bih kreacije Olge Stamenović i Gordane Rakulj. Recimo, u zapadnom svetu kao i u zemljama ruskog govornog područja, gde lutkarstvo ima veliku tradiciju i gde je danas i na zavidnom umetničkom nivou, postoje škole, radionice, izložbe, specijalizovani časopisi, imaju svoje organizacije i u takvom okruženju je mnogo jednostavnije delovati. Čini mi se da sam odavno zainteresovana za izradu lutaka, naime baka me je prva inspirisala i ona mi je pomagala da pravimo odeću za moje lutke. Mnogo godina kasnije, tragajući za prikladnim poklonom, koji zadovoljava moje kriterijume, nastala je prva lutka. Aktivnost i rezultat su mi se dopali. Došlo je do konstrukcijskih izmena osnovnog kroja i garderobu sam počela pažljivije dizajnirati. Morala sam napraviti sledeću lutku da otklonim nedostatke i nesavršenosti sa prvonastale. Jednostavno nije bilo moguće ovde se zaustaviti. Otkrila sam jedan novi svet, veo

Mishkovich Authentic Technography Impeccable Loving Designed Arts

Životni stil

ma zanimljiv i intrigantan u koji sam morala zakoračiti. Naizgled lutke se nisu monogo promenile, insistirala sam na dizjniranju odeće, preciznijoj i minucioznijoj izradi. MATILDA LUTKE NAS VRAĆAJU U DETINJSTVO I PODSEĆAJU NA POZNATE ELEMENTE IZ NAŠE I NAMA BLISKE TRADICIJE. DA LI SU INSPIRACIJA ZA NJIHOV NASTANAK BILE ŽENE SA OVIH PROSTORA I NJIHOVO KULTURNO NASLEĐE?

Da bi razumeli MATILDA-u i njeno poreklo, prvo se moram vratiti na sam početak. Sećam se, negde u ranom detinjstvu, koliko sam bila očarana cilindričnim ukrasnim jastucima od satena i vezenog tila koje je baka sama osmišljavala i šila. I u našoj kući, kao i u većini ovdašnjih kuća postojala je šivaća mašina i poznavale su se razne veštine ručnih radova. Redovno su se kupovali razni časopisi poput Praktične žene, Bazara, Svijeta, Burde i uticaji su se nizali, a danas mi je pomalo teško i da ih sve prepoznam. Uočavajući da na ovom prostoru žive mnogi narodi, gledajući ih, uglavnom zapažam ono istovetno u svima njima. Odatle je potekla ideja da moje lutke MATILDA-e, telesno, fizički budu uniformne. Oslanjajući se na evropsku i svetsku tradiciju krpenih lutaka, na umetničke lutke kao i na fenomen Tilda-e pokušavam stvoriti vlastitu kreaciju koja će zadovoljiti kriterium "različitost istog", kako to volim da nazovem. Uvek istu telesnost, a različitu kulturu, pripadnost drugom narodu i jeziku, pripadnost drugoj državi i gradu. Individualnost i personalnost koja neće biti izražena samo drugačijom odećom, nego će ostaviti prostora i za dodavanje ponekog stereotipa i poneke veoma lične interpretacije.

26 septembar

KOLIKO JE STRPLJENJA POTREBNO ZA IZRADU JEDNE LUTKE I KAKO IZGLEDA PROCES NASTANKA?

Mislim da je za svaki kreativan posao potrebna velika ljubav. Strpljenje je neophodno, ali ono se uči i podrazumeva vreme da ovladate određenim veštinama. Svaka lutka je ručne izrade, unikatno dizajnirana, inspirisana fizičkom ili virtuelnom posetom nekoj od svetskih metropola. Prvo razrađujem ideju, dizajniram odeću i pravim unikatne krojeve. Ponekad nije dovoljna samo skica i krojevi, često mi se desi da izrađujem i probne modele, najčešce takav je postupak sa obućom, komplikovanijim komadima odeće kao i sa kapama. Koristim uvozne kvalitetne tekstile i minijaturanu dugmad, kao i ostale adekvatne materijale. Sama tehnika izrade je šivenje mašinom, veoma često rukom kao i tehnikama veza, heklanja i sl. Fokusiram se da su lutke nadahnute jednostavnošcu i poverenjem, a to uglavnom iziskuje 50-70h rada na njima. OSIM LUTAKA U VAŠEM UMETNIČKOM KUTKU SE MOGU NAĆI I INTERESANTNE NARUKVICE. DA LI NARUKVICE TEMATSKI PRATE LUTKE ILI SU ONE SVET ZA SEBE?

Narukvice su svet za sebe i tematski ne slede lutke, ali zajedničko im je da tragaju po arhaičnim nanosima dveju umetnosti i veština. Narukvice za predložak imaju australijsko abordžinsko slikarstvo transponovano na savremenu svetsku umetnost. Pokušaj su sintese arhaičnosti i moderne. Unikatne su, ručno oslikavano drvo, te u nekoliko slojeva prelakirane.

Uočavajući da na ovom prostoru žive mnogi narodi, gledajući ih, uglavnom zapažam ono istovetno u svima njima. Odatle je potekla ideja da moje lutke MATILDA-e, telesno, fizički budu uniformne l

28 septembar

PRIMETILA SAM DA SU NARUKVICE INSPIRISANE PRIRODOM, ŽIVOTOM I ETNO MOTIVIMA. KAKO NASTAJU OVE KOLEKCIJE?

Dva međusobno toliko udaljena pejzaža za zajedničko imaju univerzalnu prazninu, dinamiku i lepotu ravnica. Tolika nepregledna širina je uvek tema, ponekad sagledavana u svojoj celokupnosti, ponekad u isečku, detalju, tačci. Teme su topografske karte pejzaža kao i "topografske priče"-smernice kroz duži i linije atara. Ponekad je to opis rečnih slivova, a ponekad priče o odnosima sa komšijama sa susednih salaša. Pojedine narukvice imaju isključivo abordžinske simbole, dok druge crpe simbole i znake sa davno omolovanih zidova valjcima. Teme se ponavljaju dinamikom prolaska bicikliste krajolikom. ONO ŠTO MI SE VEOMA DOPALO JE VAŠ VIZUELNI IDENTITET I NAČIN NA KOJI FOTOGRAFIJE PRATE TEMU NARUKVICA. KO JE ODGOVORAN ZA FOTOGRAFIJE I KOLAŽE?

Vuzuelni identitet je veoma bitan da bi se predstavili na način na koji mi to želimo. Smatramo da je važno da vas pravilno identifikuju i mi se maksimalno trudimo da postanemo prepoznatljivi sa MATILDA-om. Standardizovan izgled studijskih fotografija Csaba je izvanredno uradio. Insistirali smo i usaglasili smo se da monohromatska pozadina daje veći akcenat na objekte fotografisanja. Prezentaciona moć fotografija je na zavidnom nivou, ali smo uočili i da takve fotografije u nizu nedovoljno zadržavaju pažnju.Trebalo je spojiti nespojivo, ne menjati ništa na fotografijama a opet učiniti ih viralnijim i upotrebljivijim na društvenim mrežama. Ovo prvi put izgovaram glasno! :) Smislili smo formu kolaža “Inspiration” ali post festum! Zoran je smatrao da je bio dovoljno inspirisan, naslovio je svaku narukvicu i nerado je želeo dodatno da ih tumači. Kritikom uostalom se i ne bavi autor, a ja sam bila dovoljno upućena da preuzmem na sebe posao tumačenja i približavanja narukvica publici. Pronalazim fotografije koje odgovaraju narukvici tematski, koloristički i po motivu. Moram priznati, pronaći adekvatnu fotografiju ponekad je dug i spor proces, ali krajnji rezultat je vredan truda.

Životni stil

BAVITE SE DIVNIM, KREATIVNIM POSLOM, MEĐUTIM, SVEDOCI SMO DA SE POSLEDNJIH GODINA UGLAVNOM FAVORIZOVALA HIPERPRODUKCIJA, STOGA KOLIKO JE TEŠKO OSTATI DOSLEDAN I ŽIVETI SVOJU UMETNOST DANAS U SRBIJI?

Izazova i prepreka je mnogo, a podrške je veoma malo. Da bi svoj posao razvili i podigli na nivo malog biznisa, neophodna su i određena ulaganja. Postoje pojedinci koji umeju da prepoznaju kvalitetan rad i koji su spremni da podrže umetničko stvaralaštvo. Nedavno je, opštinska turistička organizacija otkupila nekolicinu naših radova za potrebe reprezentativnog poklona i poklonila ih svojim gostima povodom Nedelje ruske mode i Međunarodnog dečjeg stvaralaštva, međutim to su retke prilike. Second hand, China store su, nažalost, naša hiperprodukcija sa kojom ne možemo i ne želimo da se utrkujemo. Oslanjamo se na sopstvene resurse, inicijativu, doslednost i snagu u nadi da ćemo se uspešno izboriti za pristojno mesto MATILDA-e. DA LI SE EMOTIVNO VEZUJETE ZA LUTKE I NARUKVICE? KOLIKO VAM JE TEŠKO DA SE ODVOJITE OD NJIH KADA DOĐE VREME ZA PRODAJU?

30 septembar

Iskreno - i ne i da. Umiri me misao, da će moju lutku dobiti neko, ko će je čuvati i voleti, da će u nečiji dom uneti toplinu i radost, upotpuniti kolekciju. Zatim, tu su i moje beleške o procesu rada, skice i crteži, fotografije koje čuvam kao dragocene uspomene. S druge strane, kada su ti mali objekti vaša mala umetnička dela, u koja ste udahnuli neku svoju energiju, podarili im karaktere i vlastita imena, onda zaista nije lako odvojiti se od njih. To se desilo sa Lyrom, lutkom za koju sam se vezala, ostala je moja "privatna kolekcija" i ona je u neku ruku postala i zaštitni znak MATILDA-e. Zoran ima poseban odnos prema narukvicama. Njegov dugogodišnji hobi je izrada bumeranga. Oslikava ih koristeći kao osnov tehniku i motive iz umetnosti starosedelaca Australije. Okupiranost ovim rekvizitom je nešto iz čega je zapravo i potekla ideja za oslikavanje narukvica. I dok je bumerang nešto što se neizostavno vraća, nešto što Zoran čuva i nerado poklanja, dotle su narukvice modni detalj, koje na sebi nesmetano prenose i dele priče širom sveta. Neizmerno nas veseli to što neke od naših lutaka i narukvica žive svoj život u nekim drugim zemljama -Mađarskoj, Španiji, Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj, Americi, Kanadi …

Naše prvo javno predstavljanje je bilo 2012. godine. Rad nam je predstavljen u okviru projekta 100% Future Serbia, na Belgrade Design Week-u KAKO ZAINTERESOVANI ČITAOCI MOGU DA STUPE U KONTAKT SA VAMA I GDE MOGU DA KUPE MATILDA LUTKE I NARUKVICE? DA LI POSEĆUJETE SAJMOVE RUKOTVORINA U SRBIJI I REGIONU?

Naše prvo javno predstavljanje je bilo 2012. godine. Rad nam je predstavljen u okviru projekta 100% Future Serbia, na Belgrade Design Week-u. Proteklih meseci smo bili predstavljeni u online magazinu, web strani rukotvorina, kao i u nedeljnom dodatku jedne domaće dnevne novine. Stižu nam redovno pozivi za razne sajmove rukotvorina u Srbiji i u regionu. Pozivani smo i na izložbe autorskih lutaka koje se organizuju na eminentnim lutkarskim destinacijama. Nažalost, do sada nismo bili spremni, niti smo u mogućnosti da se uhvatimo u koštac sa takvim finansijskim izazovom, mada samo sa žaljenjem možemo da pretpostavljamo koliko su takve manifestacije dragocena iskustva. Naše lutke i narukvice su trenutno dostupne u online prodavnici koja egzistira na Etsy portalu. Zainteresovani nas mogu kontaktirati preko website-a, kao i preko facebook-a. Dođite nam u posetu!

www

facebook

Etsy

Životni stil

SLOW FOOD

ŽIVOTNA FILOZOFIJA

„MI SMO ONO ŠTO JEDEMO”, REČI SU KARLA PETRINIJA, OSNIVAČA POKRETA SPORE HRANE (SLOW FOOD MOVEMENT) KOJI JE NASTAO U ITALIJI 1986. GODINE. KADA BI NEKO NAPRAVIO GRAFIČKI PRIKAZ SVEGA ONOGA ŠTO SMO U TOKU DANA STAVILI U SEBE, SIGURNO BISMO PREISPITALI SOPSTVENE IZBORE l

32 septembar

kao pandan brzom životu i brzoj hrani nastao je pokret Spore hrane, koji favorizuje kvalitet pre kvantiteta ili praktičnosti

Tekst: Teodora Kovrlija Poslednjih meseci imala sam priliku da pročitam dosta tekstova i pogledam nekoliko dokumentaraca koji za temu imaju Fast Food, međutim, stičem utisak da ljudi u našoj zemlji, ali i globalno i dalje radije biraju obrok s nogu ne razmišljajući o tome da to možda i nije najbolji izbor za njih, jer iako su svesni da to nije zdravo, u datom trenutku im je lakše, jeftinije, zgodnije. Većina ljudi svesna je da brza hrana nije zdrava hrana, pa ipak navike se veoma teško menjaju. Tome u prilog ide činjenica da se svakodnevno, na svakom ćošku, otvara sve veći broj pekara, ćevabdžinica i drugih Fast Food restorana, a da ljudi masovno sve manje uživaju u pravoj hrani i sve manje istražuju. Začini so i biber uz majonez i kečap, najčešći su izbor i pored velikog bogatstva začina i ukusa koje nam priroda nudi.

Životni stil

O tome šta je Fast Food uopšte ne moram da vam govorim. Svi znamo kako izgleda Fast Food i većini je, nažalost, ovaj pojam i koncept ako ne bliži onda barem prepoznatljiviji. Svi smo sigurno bili u situacijama kada zbog napornog posla, stresa, učenja, nemamo vremena ni da sednemo i pojedemo barem jedan obrok nego hranu grabimo i jedemo u prolazu, na nogama, samo kako bismo zadovoljili trenutnu glad, ne razmišljajući o tome šta tom prilikom unosimo u svoje telo. Kao pandan brzom životu i brzoj hrani nastao je pokret Spore hrane, koji favorizuje kvalitet pre kvantiteta ili praktičnosti. Slow food nije samo način konzumiranja hrane. To je životni stil koji slavi život, hedonizam, zdravlje, ekologiju i održivi razvoj. On se suprotstavlja svemu onome što brza hrana sa sobom donosi. Instant namirnice, instant obroci, instant kulturu pa i sam život.

34 septembar

Pokret Slow Food je nastao u Italiji, prestonici hedonizma i uživanja u hrani i bogatim ukusima

U pravcu u kom se trenutno kreće industrija hrane, uopšte nas neće iznenaditi činjenica da u bliskoj budućnosti umesto obroka budemo imali mogućnost da popijemo tabletu koja će sadržati sve potrebne materije kako bismo formalno zadovoljili svoje dnevne potrebe. Koliko je ovaj sistem loš, dovoljan je pokazatelj porast gojaznosti na globalnom nivou kao i povećanje broja obolelih od kancera i drugih smrtonosnih bolesti. Pokret Slow Food je nastao u Italiji, prestonici hedonizma i uživanja u hrani i bogatim ukusima. Danas se proširio pa ima predstavnike u 150 zemalja, broji više od 100 000 članova i 1 000 000 ljudi koji pokret podržavaju. Ideja je bila da se očuvaju tradicionalne vrednosti , poput kvalitetnih obroka sa prijateljima i porodicom, kupovina namirnica od lokalnog dobavljača po fer i adekvatnim cenama i uživanje u čitavom procesu. O tome kako je pokret nastao kruži nekoliko legendi. Po jednoj Slow Food je nastao iz revolta Rimljana nakon objave da će se McDonald's restoran otvoriti pored španskih stepenica u samom srcu starog Rima. Italijani koji su širom sveta poznati kao svojevrsni hedonisti i ljubitelji vrhunskih kulinarskih užitaka oštro su se usprotivili ideji shvativši još tada šta Fast Food sa sobom donosi. Zabrinuti da će globalizacija upropastiti njihovu svetinju - domaću hranu i piće, odlučili su da osnuju pokret koji će propagirati suprotne vrednosti.

Životni stil

Po drugoj legendi o nastanku pokreta, veruje se da je ideja potekla od radnika poznate italijanske automobilske industrije Fiat u Torinu, gde su nezadovoljni hranom iz menze, radnici počeli da na posao donose hranu koju su spremale njihove majke i supruge, zajedno uživajući u raznovrsnim zalogajima. Da ostavimo po strani teorije o nastanku, ono što je mnogo značajnije su ideje koje pokret pripoveda. Kao jedna od najznačajnijih ideja izdvaja se potreba da hrana koju konzumiramo bude dobra, čista i pravična. Imperativ da hrana bude ukusna ne treba mnogo objašnjavati, ideja da bude čista odnosi se na to da bude ekološki čista i održiva, da ne nanosi štetu poljoprivrednoj zemlji, životinjskim i biljnim vrstama, a naravno ni našem zdravlju. Pripadnici ovog pokreta smatraju da je hrana kakvu kupujemo u supermarketu u velikoj meri doprinela izumiranju velikog broja autohtonih biljnih vrsta, jer se bira kvantitet ispred kvaliteta, pa se one vrste koje ne donose najveći prinos i profit zanemaruju. Osim toga, pripadnici Sporog pokreta kritikuju globalizaciju i nepotrebno distribuiranje proizvoda s drugog kraja sveta u supermarkete ukoliko tih proizvoda već ima u dovoljnoj meri u datoj zemlji. Takva praksa osim što dovodi do povećanog zagađenja usled transporta robe i namirnica, veoma šteti poizvođačima, budući da njihovi proizvodi propadaju jer ljudi kupuju uvozne proizvode po nižim cenama. Iz ovog paradoksa izvedena je i treća odrednica, a to je da hrana treba da bude pravična. Proizvođač koji je koristio dobro seme, na pravilan način se brinuo o svom proizvodu ne može da se takmiči sa velikim korporacijama koje po neuporedivo nižim cenama prodaju daleko nekvalitetniju robu. Osim pro-

36 septembar

Slow Food pokret želi da nas nauči da razmišljamo o svojim izborima i da hranu ne doživljavamo kao puku potrebu već kao izvor zadovoljstva i uživanje. Naš odnos prema hrani utiče na to koliko ćemo korisnih materija iz nje biti u stanju da usvojimo

izvodnje, pokret insistira na očuvanju starih recepata koje su koristile naše prabake, a koji se danas mogu uspešno prilagoditi modernoj kuhinji i savremenim potrebama čoveka. Slow Food pokret želi da nas nauči da razmišljamo o svojim izborima i da hranu ne doživljavamo kao puku potrebu već kao izvor zadovoljstva i uživanje. Naš odnos prema hrani utiče na to koliko ćemo korisnih materija iz nje biti u stanju da usvojimo. Ono što pripadnici ovog pokreta zagovaraju i ističu je raznovrsnost i očuvanje lokalnih kultura i specijaliteta. Bogatstvo mirisa i ukusa svake kulture ne mogu da postoje ukoliko se lokalna hrana zanemaruje i ne neguje. Ukoliko odete u inostranstvo sigurno ćete bolje upoznati kulturu date zemlje tako što ćete probati lokalnu hranu, a ne, pojesti obrok s nogu u Fast Food restoranu kakvih ima i u zemlji iz koje dolazite. Ono čemu nas Slow Food uči je da razmišljamo i o tome kakav je put prošla određena namirnica od sađenja,

pripreme pa do vašeg konzumiranja. Uz savete u proizvodnji, Spori pokret radi na čuvanju drevnih recepata koje su koristili naši preci, očuvanju raznovrsnosti i bogatstva lokalnih kultura. U Slow food restoranima služi se veći broj manjih porcija različitih kombinacija ukusa i začina kombinovanih sa odgovarajućim pićem, najčešće vinom. Jela se konzumiraju polako, uz razgovor, sa uživanjem. Budući da smo svi duboko zagrizli u globalno društvo i jednu veliku globalnu kulturu gde se lokalno stavlja u zapećak i odbacuje kao nevažno, nije loše da svi razmislimo o tome šta će kroz nekoliko stotina godina ili čak decenija od lokalnih kultura na svetskom nivou ostati i opstati. Koliko je značajno usporiti i prepustiti se unutrašnjem osećaju, uživanju svim čulima i vremenu za sebe, ne može vam niko reći niti vas naučiti. Kada odvojite vreme za sebe i svoje bližnje uz kvalitetan obrok,videćete i sami koliko su vam vaši telo i duh zahvalni.

Životni stil

DA LI STE IKADA POŽELELI DA MIRIŠETE DRUGAČIJE? NE NA NEŠTO FINO I SLATKO, NEGO NA NEŠTO OPORO I JAKO? A DA LI STE PROBALI "NICHE" PARFEME?

Tekst: Ljiljana Maričić Grujić

38 septembar

zdvojeni iz "mainstream" zone velikih parfimerija, "niche" parfemi su ponikli iz pobune, iz potrebe za mirisima koji će nositi prave emocije. Poput mirisne avangarde, oni su otvoreni za eksperimente, i prodaju se u koncept-parfimerijama, ili vlastitim, brendiranim radnjama. Kod nas se ovi mirisi prodaju samo u parfimeriji Metropoliten u Beogradu.Ima parfema koji vam obećavaju da ćete postati zavodljivi i neodoljivi, kao ona lepotica u satenu i svili sa bilborda. Ima parfema koji vam obećavaju krv, spermu i znoj. Doslovno. O takvoj erotici je ovde reč. Pa sad, ako garantujete da ste punoletni, zatvorite oči maloj deci, pa pročitajte. Sve počinje rukom ležerno prebačenom oko vrata mlade žene, rukom čoveka naviknutog da mrsi kosu finih devojaka. Ovo je noćna priča, automobil je parkiran i ta ruka privlači sebi jedno mlado i sveže žensko lice. Ono miriše na đurđevak i cvet narandže, uz lak, čokoladni dodir na usnama. Ona se malo opire, pa to je red. Onda se spušta prema njemu i kroz duboki poljubac muškarac otkriva toplu hrapavost njenog jezika, uzbuđujući dodir grudi... oko njih lebdi ambra i badem, šećer i gumene bombone. On će želeti još i još, ali ova priča ima kraj u šapatu: "Nemoj me pogrešno shavatiti, dragi, ali ja ne gutam". Don’t Get Me Wrong Baby I Don’t Swallow ime je parfema brenda Etat Libre D'Orange, u kom je nekoliko vrhunskih parfemskih kreatora dopustilo sebi slobodu kreiranja neponovljivh i odvažnih mirisnih kreacija, koje se neće dodvoravati trendovima, niti ukusu najšire publike. "Parfem je mrtav, živeo parfem", uzviknuli su parfimeri stvarajući Etat Libre i nakon lakih poljubaca, rešili da idu malo dalje. Stvorilii su Hotelsku kurvu, Le Putain des Palaces.

40 septembar

"Puderasta gornja nota priziva lik žene koja oblači zavodljivi veš, ostavlja za sobom slatkast trag ruža za usne, otisak čipke. Da, to je intimni ritual žene koja zna da prozre muškarca kroz njegov slabašni štit. Njena sofisticiranost je intrigantna, baš kao i njena trgovina sopstvenim telom. Ispod slatkasto-gorkog dodira badema, kao naziranje tajne otkriva se miris kože, putenost dodira u budoaru. Ne sanja li svaka žena o tome da bude zavodnica iz hotelskog bara, da okusi strast u lftu, ili na satenskim čaršavima?" Sliku dame u čipkanom vešu u budoaru, parfemisti su dočarali kompozicijom mirisa sačinjenom od ruže, ljubičice, kože, đurđevka, mandarine, đumbira, pirinčanog pudera, ambre i "animalnih nota". Gradacija se ovde ne zaustavlja. Etat Libre ide do kraja. Parfemom koji se zove Veličanstvene izlučevine, Les Secrtetons Magnifiques, mirisom koji će samo retki smeti (ili želeti) da nose. "Kao krv, znoj, sperma ili pljuvačka, ovo je mirisni koitus, on doziva onaj jedinstveni momenat kada u vrhuncu senzualnog zadovoljstva žudnja pobeđuje razum" - kreiran od mirisnih nota joda, mleka, kokosa, sa malom dozom mošusa i sandalovine. Neizbežan je u njemu bio i slankast, skoro morski miris, koji nailazi u talasima. Ovo je subverzivan, divlji parfem koji se voli ili mrzi od prvog daha. Etat Libre d'Orange je brend koji je kreirao Etjen de Svart (Etienne de Swardt), koji je prethodno sedam godina radio za kuću Givenchy. Stvarajući ničiju zemlju parfema, "slobodnu zemlju pormorandži", ostvario je san o parfimerskoj slobodi i poziva na ovu svoju avanturu osobe koje voli. Proglašava "nultu godinu parfimerije" i pokreće malu parfemsku revolucijiu: Slobodnu zemlju narandži.

Životni stil

Snežana Radojičić ŽENA INSPIRACIJA

Intervju: Teodora Kovrlija Fotografije: Snežana Radojičić

Snežana već nekoliko godina hrabro sama šparta širokim prostranstvima spajajući geografske širine i dužine zahvaljujući svojoj fizičkoj i mentalnoj snazi, krstari svetom na svom biciklu. Istinski je avanturista i velika inspiracija mnogima koji bi želeli da se i sami nađu u prilici da upoznaju i vide svet svojim očima. Njen blog je do sada bio prava meka ljubiteljima putovanja i Snežaninog pripovedanja, a nedavno je objavila knjigu „Zakotrljaj me oko sveta“ u kojoj piše o svojim prvim mesecima na drumu i početku putovanja. Puno toga sam želela da je pitam, da saznam štošta o pustolovinama koje je doživela, ali kako nam to vreme ni prostor nisu dozvolili, sačekaću neku sledeću priliku da naš razgovor nastavimo

42 septembar

PUTUJETE SVETOM NA BICIKLU OD 2011. GODINE, ZA VAS PRETPOSTAVLJAM OVO VIŠE NIJE PUTOVANJE VEĆ NAČIN ŽIVOTA?

Da, već duže vreme to je način mog života jer i ne razmišljam o završetku putovanja i povratku. Pokušavam – i za sada uspešno nalazim načine da nastavim dalje. U budućnosti ću gledati da boravak na drumu malo više prilagodim nekim konvencionalnijim modelima života. Recimo, nameravam da u pojedinim mestima ostajem duže, da bolje upoznam lokalno stanovništvo i možda da negde volontiram koliko zbog uštede novca, toliko da bih bolje upoznala neku zemlju i njene običaje. Dokle god mi takav način života bude odgovarao, dok se ne budem zasitila promena, stalnog učenja i saznavanja nečeg novog o svetu i ljudima, dotle ću ovo raditi. NEDAVNO STE SE VRATILI U SRBIJU RADI PROMOCIJE VAŠE KNJIGE „ZAKOTRLJAJ ME OKO SVETA“. DA LI VAM SRBIJA IZGLEDA DRUGAČIJE DANAS NAKON TOLIKO PREĐENIH KILOMETARA I KOLIKO JE BIO TEŽAK POVRATAK?

Srbija mi izgleda drugačije nego kad sam otišla, mada na moje utiske sigurno utiče i to što je sada posmatram kao neko ko je privremeno tu, gotovo kao turista. U svakom smislu mi izgleda bolje. Primera radi, ljudi su mnogo ljubazniji nego što ih ja pamtim i to ne samo prema meni nego generalno i jedni prema drugima. Iako sam uvek mislila da je Srbija prelepa zemlja kad je reč o prirodnim bogatstvima, jer sam planinarila i putovala

VOLIM DA KAŽEM DA JE SVET NEUPOREDIVO LEPŠE MESTO NEGO ŠTO TO OBIČNO MISLIMO I NEGO ŠTO NAM MEDIJI PRIKAZUJU biciklom po njoj i dosta toga sam videla, tek sad u punoj meri primećujem koliko zapravo imamo da ponudimo strancima. Na svakom koraku zatičem sebe kako pomislim: „Ovo se mora dopadati turistima zbog toga i toga, a ono zbog nekog drugog razloga.“ Nije nevažno ni to što sam prvih sedam meseci putovala sa strancem, Amerikancem sa kojim sam bila i u emotivnoj vezi i što smo proveli gotovo mesec dana vozeći kroz Srbiju. Tada sam počela da posmatram Srbiju i iz tuđeg ugla, a kasnije, putujući po raznim drugim zemljama, naučila sam da budem u poziciji „stranca-putnika“ koji zapaža vrlo specifične stvari u svakoj zemlji, pa sad to nesvesno radim i kod kuće. Kad je reč o mom povratku radi štampanja i promocije knjige, to je bila teška odluka. Do mesec dana pred dolazak, nisam uopšte planirala da prekidam putovanje i da se privremeno vraćam. To sam odlučila tokom maja, dok sam bila „zaglavljena“ u Ulan

44 septembar

Batoru u Mongoliji zbog snegova koji su naprasno počeli u maju i padali svaki dan. Mnogo sam razmišljala šta da radim, na koji način da sa daljine organizujem štampanje i distribuciju knjige i onda sam shvatila da to neće moći bez mog prisustva. Ali pribojavala sam se tog prekida pre nego što sam ostvarila san o putu oko sveta ili pre nego što sam se zasitila lutanja. Mislim da je ta odluka bila drugi najteži izazov od početka mog putovanja. Prvi je bio pisanje knjige. Trebalo je smiriti se na jednom mestu, ostati pet-šest meseci negde izolovan i raditi svaki dan na tekstu. U odnosu na neprekidno kretanje tokom dve i po godine pre toga i slobodu da pođem gde i kad hoću, to je bio veliki preokret - samoutamničenje. Takođe, trebalo je smognuti snagu i da ponovo proživim sve što mi se dešavalo sa mojim saputnikom i emotivnim partnerom, pošto je to prisećanje često bilo veoma bolno.

NA PUTOVANJE STE KRENULI SA BRAJANOM SA KOJIM STE BILI U EMOTIVNOJ VEZI I DELILI ISTI DA LI STE PRE POLASKA IMALI NEOPHODNA

SAN O OBILASKU SVETA BICIKLOM. IPAK, NA-

ISKUSTVA ZA TAKO VELIKU AVANTURU? KAMPO-

KON NEKOLIKO MESECI ZAJEDNIČKOG PUTO-

VANJE, KONDICIJA, SUOČAVANJE SA NEPRED-

VANJA ODLUČILI STE DA SE RAZDVOJITE. KOLI-

VIĐENIM OKOLNOSTIMA, KOLIKO STE BILI PRI-

KO JE BILO KOMPLIKOVANO USKLADITI ŽELJE

PREMLJENI ZA SVE TO?

PARTNERA SA VLASTITIM ŽELJAMA?

Ne, ja sam krenula potpuno „grlom u jagode“ (smeh). Imala sam vrlo malo kamperskog iskustva i to sa planinarima, što znači u velikom društvu i uglavnom u povoljnim vremenskim okolnostima. Imala sam nekoliko godina planinarskog i cikloputničkog iskustva ali samo na kratkim, vikend-turama. Samo sam jednom napravila šestodnevnu solo turu biciklom po Srbiji, ali opet nisam kampovala „na divlje“, već sam ostajala u zvaničnim kampovima ili sam plaćala privatni smeštaj. Zbog toga, zbog neiskustva, bojala sam se svega i sve mi je predstavljalo problem: i stalne kiše, i kad spavam na vlažnom tlu, i to što nemam odgovarajuću opremu, a o strahovima od zmija, divljih životinja, loših ljudi da ne govorim. Mislim da je mom saputniku u početku bilo veoma teško sa mnom. Evo ja sada u Srbiji vozim pet dana po neprekidnim pljuskovima, jer sam zakazala tribine i želim da na njih stignem biciklom. I često mi padne na pamet kako pre tri godine nikada ne bih ovo radila već bih ili čekala bolje vreme ili bih jednostavno sela u autobus.

Nismo odlučili da se razdvojimo, već je Brajan mene ostavio. Odlučio je da ostane u Turskoj, najpre da bi učio jezik, ali se s vremenom ispostavilo da je zapravo prekinuo putovanje za stalno jer je i dalje tamo, tamo živi, ima posao, devojku... Nama je bilo zaista teško, posebno prvih meseci dok se nismo uskladili i dok ja nisam stekla iskustvo. Dalje, mi smo dolazili iz dve potpuno drugačije sredine, iz drugačijih kulturoloških miljea, iz dve zemlje koje se razlikuju kao da smo iz dve različite galaksije. Ipak, nakon tri-četiri meseca izgledalo je da smo uspeli da se uskladimo i da premostimo barem one ključne tačke spoticanja u našem odnosu, pa me je njegova odluka o raskidu potpuno iznenadila. Ne samo što je to bilo bolno samo po sebi nego nisam znala ni šta dalje da radim. Mislila sam da neću moći sama i da žena ne može da putuje sama na taj način. Međutim, pošto sam ja želela to putovanje i pre nego što sam njega upoznala, smogla sam snagu i odlučila da nastavim dalje. I evo, uspešno to radim pune tri godine.

PUTOVATI SVETOM NA BICIKLU ZAISTA ZVUČI FANTASTIČNO ALI ISTOVREMENO I TEŠKO. MEĐUTIM, PUTOVATI SAM ČINI SE KAO NAJVEĆI IZAZOV OD SVIH, POSEBNO IMAJUĆI U VIDU DA STE ŽENA ŠTO VAS U NEKIM ZEMLJAMA I POD IZVESNIM OKOLNOSTIMA MOŽE DOVESTI U OPASNOST. DA LI STE IMALI NEPRIJATNIH ISKUSTAVA I KAKO STE PREBRODILI ČINJENICU DA OSIM SA RASKIDOM EMOTIVNE VEZE NA DALJEM PUTU MORATE DA SE NOSITE I SA TIM ŠTO OSTAJETE SAMI?

Dok sam maštala o putu oko sveta, verovala sam da imam dva nepremostiva problema: društvo i novac. Nisam imala ni jedno ni drugo. Nakon dve godine traženja načina, uspela sam da nađem društvo i da obezbedim nešto novca za početak. Nepunih godinu dana kasnije ostala sam i bez društva i bez novca. Od tada je prošlo još dve godine, a ja sam i dalje na putu. Želim da kažem da je meni moj Put namestio tako da na očiglednom primeru – ličnom – shvatim da prepreke postoje samo u našim glavama. Da su prepreke u stvari izgovori koje mi imamo pred sobom da ne bismo nešto uradili. U mom slučaju, ispostavilo se da su moja dva najveća straha bila zapravo samo stvar neiskustva. Naime, pošto ranije nisam mnogo putovala, nisam ni mogla da znam da je samoj ženi čak neuporedivo lakše na putu nego muškarcu. Svi hoće da mi pomognu, najpre se čude kad vide samu ženu, a onda odmah nude pomoć i zaštitu. To je išlo dotle da su u nekim mestima u Aziji organizovali straže oko mog šatora! Naravno, jako je važno poštovati običaje neke zemlje u pogledu oblačenja i nikada ničim ne preći granicu prijateljskog ponašanja. Znači, ne oblačiti se atraktivno, ne privlačiti pažnju izgledom ili ponašanjem, ne flertovati osim ako zaista ne želite nešto više od drugarskog odnosa.

46 septembar

ČINI ME PONOSNOM KAD DOBIJEM PORUKU OD NEKOG KO PRATI MOJE PUTOVANJE, U KOJOJ MI KAŽE DA JE ZAHVALJUJUĆI MOM PISANJU O NEKO ZEMLJI I NARODU RAZBIO SVOJE PREDRASUDE. JER I JA TO STALNO RADIM – RAZBIJAM SOPSTVENE PREDRASUDE I STEREOTIPE I ŠIRIM SVOJE VIDIKE. OTVARAM SE PREMA SVETU I ŠTO SE VIŠE OTVARAM, TO M SVET SVE VIŠE DAJE

NA KOJI NAČIN SE NOSITE SA VREMENSKIM USLOVIMA BUDUĆI DA PUTUJETE BICIKLOM I UGLAVNOM SPAVATE U ŠATORU? KOJI JE DO SADA BIO NAJVEĆI IZAZOV PO PITANJU KLIME?

Bilo ih je više. Na primer, bilo je jako naporno na Himalajima kad sam se pela na 5614 metara i sam prevoj Thorung La sam prešla po snegu i veoma niskoj temperaturi. Potom, bilo je izuzetno naporno u pustinji Gobi. Kada sam ušla u pustinju, bilo je plus trideset stepeni a nakon tri dana, Mongoliju je zahvatio ledeni talas i temperatura se spustila na minus deset, što ne bi bilo toliko strašno da tamo ne duvaju užasno jaki vetrovi. Pa i sada, tokom ture po Srbiji, neprekidne kiše mi dosta otežavaju putovanje. Za tri godine nisam vozila po ovakvim pljuskovima, iako sam doživela monsune u tropima, ali oni padaju tri sata i onda prestanu posle toga je ceo dan lepo. KOLIKO VAM INTERENET SAJTOVI I ZAJEDNICE KOJE NUDE BESPLATAN SMEŠTAJ POMAŽU DA PRONAĐETE SIGURAN I NEOPHODAN SMEŠTAJ?

Vrlo često koristim Couchsurfing i Warmshowers, besplatan smeštaj kod lokalnog stanovništva, ili mi gostoprimstvo ukazuju naši ljudi u dijaspori koji me prate preko Facebooka ili bloga. Mnogo ljudi me prati preko bloga na B92 i Facebooka, pa kad objavim kuda dalje nameravam, javljaju se i nude mi gostoprimstvo u zemljama gde žive. Sve su to mahom obrazovani ljudi, stručnjaci u svojim profesijama, koji su nažalost napustili Srbiju. Neverovatno je gde ih sve ima – čak u Sibiru su me ugošćavali ljudi iz Srbije. S ponosom mogu da kažem da sam tokom tri godine stekla veliki broj novih prijatelja, što stranaca, što naših ljudi, sa kojima sam u kontaktu koliko nam to prilike dozvoljavaju.

DA LI STE EKSPERIMENTISALI SA HRANOM? VERUJEM DA SU VAM GOSTOLJUBIVI DOMAĆINI U RAZNIM ZEMLJAMA SIGURNO NUDILI SPECIJALITETE SA SVOG PODNEBLJA. KAKVA SU VAM ISKUSTVA ŠTO SE HRANE TIČE?

Nisam mnogo zato što uglavnom kuvam na mom primusu jer je tako jeftinije, a i sigurnije zbog raznih virusa. Jednom sam imala problem sa dezinterijom i dugo vremena je trebalo da se izlečim. Ipak, probala sam manje-više sve lokalne specijalitete u zemljama u kojima sam bila. A nudili su mi svašta: poljske pacove, tarantule, skakavce... UKOLIKO NEKO OD ČITALACA SANJA ISTI SAN I PLANIRA SVOJ PUT, DA LI BISTE MU SAVETOVALI DA NEKE ZEMLJE IPAK ZAOBIĐE ILI SE ZA NJIH POSEBNO PRIPREMI?

Ne bih se usudila da delim savete u tom smislu. Nezahvalno je i opasno, jer ne možete da znate kakva su tuđa interesovanja, ili šta su nečiji strahovi. Ono što meni znači opasnost, za nekog drugog možda nije i obrnuto. Jedino što sa punom sigurnošću smem da ponudim kao savet svim ljudima jeste da slede svoje snove, da se bore za njih i da ne odustaju, jer nema lakog puta do sna.

48 septembar

KOJI JE BIO NAJTEŽI TRENUTAK NA DOSADAŠNJEM PUTOVANJU? DA LI JE BILO MOMENATA KADA STE POMIŠLJALI NA ODUSTAJANJE?

Nisam nikada pomislila sa odustanem. Ipak, bilo je veoma teških momenata: trenutak raskida, pa kad sam ostala bez novca, potom i razni fizički izazovi. ZA ŽIVOT NA DVA TOČKA I BEZ MNOGO PRTLJAGA POTREBNO JE PUNO HRABROSTI I ODLUČNOSTI. VI STE DANAS INSPIRACIJA MNOGIMA. OSIM VELIKE ŽELJE ZA AVANTUROM ŠTA JE JOŠ POTREBNO DA BISMO SE OTISNULI NA OVAKVO PUTOVANJE? NA KOJI NAČIN VI FINANSIRATE SVOJE PUTOVANJE?

Drago mi je što me to pitate jer ljudi obično misle kako je za ovako nešto potrebna gomila para. To nije tačno, mada vi možete trošiti i sto evra dnevno ako ih imate, ili sedam-osam koliko ja trošim u proseku. Nemam nikakvo nasledstvo niti sam zaradila neke silne pare, niti sam opljačkala bilo koga. Na put sam krenula sa skromnim budžetom od izdavanja jednosobnog stana u Beogradu. Na mom blogu postoji opcija donacija, odnosno „kupovine kilometara“ putovanja – ako neko želi da mi pomogne. Skoro pune dve godine pisala sam putničke reportaže

za jedan inostrani portal koji mi je to plaćao. Kada su prekinuli sa radom, isplatili su mi izvesnu sumu kao „otpremninu“ što je meni bilo dovoljno da provedem pet meseci u Nepalu pišući knjigu. Sada prodajem knjigu, koju sam sama štampala upravo zato da bih nešto i zaradila od nje, pošto izdavačke kuće autorima daju više nego simbolični procenat. Knjiga se jako dobro prodaje i već je otišao skoro ceo prvi tiraž i dok ovaj broj bude bio objavljen, već će biti odštampan i drugi tiraž. Kada govorim o distribuciji knjige i tribinama-promocijama koje prate njenu prodaju, moram da pomenem zajednicu Putospektiva i njenog osnivača i „spiritus muvens-a“ Tamaru Zidar, bez koje teško da bih išta uradila. To je zajednica zaljubljenika u putovanja koja organizuje putničke tribine, za sada samo u Beogradu, ali su u mom slučaju prvi put pokazali i zavidne menadžerske sposobnosti: organizovali su mi 30 tribina u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije i to sve na osnovu ličnih kontakata preko Fejsbuka.

KAKO ZAINTERESOVANI MOGU DA KUPE VAŠU KNJIGU BUDUĆI DA JE SKORO CEO PRVI TIRAŽ RASPRODAT VEĆ U PRETPLATI?

Knjiga se može poručiti preko mog sajta snezanaradojicic.com ili preko sajta putospektiva.rs, a cena je 5 evra u dinarskoj protivvrednosti za Srbiju. Moguće je poručiti i iz inostranstva preko PayPala. Takođe, prodaje se na svim tribinama u Srbiji i drugim zemljama gde predstavljam moje putovanje. TRENUTNO PUTUJETE PO SRBIJI IZ MESTA U MESTO, NARAVNO BICIKLOM I PROMOVIŠETE VAŠU KNJIGU. KAKO ĆE VAŠA TURA IZGLEDATI I KAKO ZAINTERESOVANI MOGU DA VAM SE PRIDRUŽE?

Tura trenutno izgleda tako što ja vozim po kiši (smeh). Trudim se da stignem svuda na vreme na promocije i za sada uspevam u tome uprkos lošem vremenu. Deo puta pratili su me Pančevci, na Dunavskoj magistrali pridružio mi se jedan biciklista iz Bora, a nekoliko ljudi mi je najavilo da će me pratiti na nekim deonicama koje mi predstoje. Najbolje je da zainteresovani prate na Facebook-u jer redovno objavjujem gde sam i odakle krećem narednog dana.

50 septembar

Ne mogu a da ne pomenem neverovatni podvig dvoje mladih ljudi iz Bora – Milenu Dragičević i Miloša Stojanovića - koji su odlučili da trče do Zaječara gde sam imala promociju. Istrčali su 30 km da bi prisustvovali tribini. Obrazloženje za taj podvig bio je da kad ja mogu da putujem oko sveta biciklom, onda oni mogu da istrče kilometražu koja je njihov san jer nikada ranije nisu toliko istrčali. Susret sa njima bio je zaista fenomenalan. DA LI MOŽETE DA IZDVOJITE NAJLEPŠI TRENUTAK SA DOSADAŠNJEG PUTOVANJA, PRETPOSTAVLJAM DA NE MOŽETE DA SE ODLUČITE ZA SAMO JEDAN I ODAKLE NOSITE NAJLEPŠE UTISKE?

To ne bih zaista znala da kažem jer je zaista mnogo lepih trenutaka bilo za vreme dok sam na putu. Ne mogu da izdvojim ništa kao najlepše ili najružnije, jer sam doživela mnogo toga, što staje u nekoliko prosečnih ljudskih života. Dugo sam na putu pa te kategorije „naj“ prestaju da budu relevantne kada stalno imate nova iskustva i nove impresije. U TOKU SVOG PUTA UPOZNALI STE OGROMAN BROJ LJUDI, ČULI MNOGO PRIČA, DA LI BISTE

MOGLI DA IZVEDETE NEKI OPŠTI ZAKLJUČAK PO ČEMU SMO SVI MI ISTI ILI PAK DRUGAČIJI?

Moje najveće otkriće je da su ljudi svuda dobri i isti. Svi imamo slične snove, probleme, želje, jedino su običaji drugačiji: to što se neko krsti, neko klanja, neko ide u budistički hram, neko ima drugačiju boju kože, govori nekim drugim jezikom koji mi ne razumemo ili ima neki gestovni jezik koji je nama neshvatljiv. Čini me ponosnom kad dobijem poruku od nekog ko prati moje putovanje, u kojoj mi kaže da je zahvaljujući mom pisanju o nekoj zemlji i narodu razbio svoje predrasude. Jer i ja to stalno radim – razbijam sopstvene predrasude i stereotipe i širim svoje vidike. Otvaram se prema svetu i što se više otvaram, to mi svet sve više daje. Volim da kažem da je svet neuporedivo lepše mesto nego što to obično mislimo i nego što nam mediji prikazuju. ODAKLE CRPITE ENERGIJU I SNAGU DA NE POSUSTANETE I DA NASTAVITE DALJE?

Radim ono što volim i imam veliku podršku – to je i više nego dovoljno da ostanem na mom Putu.

Zdravlje

TRUDN I MA TERIN I MATERIN TRUDNO

i cvetne esencije kao prirodni saveznici l

52 septembar

NOĆA NSTV O NSTVO OĆA

Tekst: Merima Aranitović

Tekst: Marija Radojković

vetne esencije svoju široku upotrebu nalaze upravo u temi o kojoj ćemo u ovom broju govoriti, a to je trudnoća. U određenom periodu života, većina žena počne da razmišlja o potomstvu. Stvaranje novog života je blagoslov, ali i nešto što se očekuje kao nastavak porodične loze, kao želja da se ostvari arhetipska uloga majke. Želja za potomstvom je prirodna. Kod nekih žena taj proces od samog začetka ide jednostavno i bez velikih briga i strahova. Postoje opet, slučajevi kada žena silno želi potomstvo, ali joj to ne polazi za rukom. Blokada u glavi, dileme u vezi sa pravim trenutkom za proširivanje porodice, strah od budućnosti, strah od odgovornosti, briga da li će biti na nivou zadatka koji se od nje očekuje, rastrzanost između savremenog načina života u kom se od žene očekuje da bude i uspešna na poslu i kod kuće i da bude savršena majka, nesigurni poslovi, male plate, samo su neki od problema koje treba otkloniti da bi žena rasterećeno ostala u drugom stanju. Sve češći uzroci za neostajanje u drugom stanju su i strah od gubitka slobode, komoditeta, bojazan da će se izgubiti kontrola nad sopstvenim životom. I upravo ta dvojnost – želja da se ima potomstvo i gore navedene emocije i premišljanja često dovode do problema sa začećem.

54 septembar

Vezivanje majke za dete (često i nesvesno) počinje još pre začeća, ojačava tokom trudnoće i dobija svoj puni kvalitet po rođenju. Često žena nema jasnu vezu sa detetom i zbog toga se oseća zbunjenom i uplašenom te su cvetne esencije jako dobre da tu vezu učvrste. One pomažu budućoj majci i da se pripremi za ulogu roditelja.

ULOGA CVETNIH ESENCIJA: Asocijacija na cvetne esencije jeste nežnost i blagost. Možemo reći da su poput majčine ruke koja nas neguje i usmerava u najboljem pravcu za nas. One nam pomažu da oslobodimo i ojačamo svoju žensku stranu, da se oslobodimo strahova, da prevaziđemo anksioznost vezanu za budućnost, da se povežemo sa svojim bićem, budemo mi ovde i sada, spremni da stvorimo, iznesemo i na svet donesemo novi život. Takođe, cvetne esencije nežno prate ženu od trenutka začeća. One pomažu da se plod učvrsti – tj. da se stvori veza majka - dete, jačaju samopouzdanje, otkrivaju svu lepotu novog stanja u kom se žena nalazi, pomažu da se oseća lepo i sigurno, da se dopada sebi samoj i da uživa u ulozi u kojoj se našla. Pomažu i kod mučnina koje su čest pratilac u trudnoći, pomažu da se otkloni glavobolja i tenzije – što je izuzetno bitno u ovoj fazi kada nije dozvoljeno piti lekove. Izuzetno su značajne i kod nesanice i umora koji se može javiti u određenom periodu, one podižu energiju, vraćaju dobro i vedro raspoloženje. Cvetne esencije su idealne za smirenje i zaštitu od stresa što je izuzetno bitno jer je ženi u ovoj fazi strogo zabranjeno da pije lekove za smirenje. I, na kraju, kada dođe vreme za porođaj, kapi su tu da opuste, pripreme i otprate ženu do sale za porođaj. Svaka faza ovog blagoslovenog stanja je pokrivena cvetnim esencijama. Naravno, korisne su i nakon porođaja, da ojačaju, osnaže, vrate iz postporođajne depresije, ali to je već tema za neki drugi put.

VEZIVANJE MAJKE ZA DETE (ČESTO I NESVESNO) POČINJE JOŠ PRE ZAČEĆA, OJAČAVA TOKOM TRUDNOĆE I DOBIJA SVOJ PUNI KVALITET PO ROđENJU

Zdravlje ESENCIJE ZA BLAGOSLOVENO STANJE: POMEGRANATE - pomaže da se prihvati ženski deo ličnosti. Daje samopouzdanje tokom trudnoće i porođaja. RESCUE REMEDY - ublažava stres i napetost i može da pomogne da se ublaži fizička bol i napetost. FORGET ME NOT - cvetna esencija koja može biti korisna za stvaranje veze između majke i deteta pre rođenja, ali i nakon porođaja. ANĐELIKA - cvetna esencija koja je izuzetno korisna u ranim fazama trudnoće, pomaže da se stvori duhovna veza majke i deteta. Dobra je za učvršćivanje veze kako u duhovnom tako i u fizičkom smislu.

IMPATIENCE - pomaže da se uspostavi bliskost, jača samopoštovanje tokom promena u telu. CALIFORNIA WILD ROSE - cvetna esencija veoma korisna u teškim trudnoćama. Kako kažu, pomaže da se novi život "usidri" na Zemlji. Koristi se i kada se zna da će dete biti rođeno carskim rezom.

KAMILICA -cvetna esencija za žene koje su emotivnije tokom trudnoće, dovodi emocije u ravnotežu. Oslobađa i unosi mir.

BORAGE - cvetna esencija pogodna za podizanje samopouzdanja za vreme trudnoće. Dobra je za žene koje su sklone depresiji ili su podložne uticajima iz okruženja

56 septembar

CHERRY PLUM - cvetna esencija izuzetno korisna za tešku trudnoću kada je majka pod stresom ili u okruženju koje stresno deluje na nju. Treba je koristiti kod žena koje se osećaju kao da "ne mogu da izdrže više", kada se jave iracionalni strahovi koji narušavaju duševni mir.

STAR TULIP – razvija sposobnost da se oseti veza sa detetom. Žena razvija svoj materinski instinkt i sluša svoj unutrašnji glas. YELLOW STAR TULIP - razvija empatiju, pomažući ženi da oseti bebine potrebe i da na najbolji način odgovori na njih. Dobar je izbor i za period pre porođaja, ali i za period kad beba dođe na svet. CERATO – jača stav. Pomaže ženi da veruje u svoje odluke i da ih prati, da ne traži stalno savete od drugih. Osamostaljuje je u ulozi roditelja.

OAK - za osećaj da je žena odgovorna za sve bebine potrebe- od pelena, flašice, presvlačenja, uspavljivanja. ELM – za nedostatak energije. Kad ženu preplavi trenutni osećaj da nema snage. Trenutna iscrljenost. WHITE CHESNUT - za otklanjanje ponavljajućih misli koje se vrte po glavi i ne daju osobi da mirno zaspi.

DANDELION - pomaže da se oslobodi napetost u mišićima, pomaže bolju apsorpciju hrane tokom trudnoće. Koristan je pred sam porođaj radi opuštanja mišića. MARIPOSA LILY – neguje žensku svest. Uči je da ima poverenje u sebe kao majku, vezuje je sa detetom i onim što je dobro za njega.

OLIVE – idealna cvetna esencija za fizički i mentalni napor zbog nedostatka sna, zbog noćnog hranjenja ili presvlačenja bebe.

Afternoon L l

58 septembar

Photography: Đorđe Bukvić Model: Tijana Tucaković Make up: Tanja Gasović Stylist: Katarina Petković Assistant: Jana Ranđelović

Lullaby

White, mini dress: Mihano Momosa Blue coat: Mihano Momosa Floral gown: Amina Hasanbegović Golden, rose necklace: Amina Hasanbegović Golden, butterfly headband: Amina Hasanbegovic White, long dress: Jovana Petković Sunglasses and Roses headband: Atelje Kimer Location: Srednjevekovni grad Borač

60 septembar

64 septembar

66 septembar

MoÄ&#x2021;no drvo aL m p e m m

v o k u V a n a l t e Sv l

68 septembar

Teodora Kovrlija

d o o W

e l y t s n e d o o w Bowtie

j n a io r S

r e t t o R a

Pray Eyewear

Enterijer

STOLICA koja ne izlazi iz mode

Tekst: Danka Kovačević

WALTER GROPIUS, POZNATI NJEMAČKI ARHITEKTA, OSNIVAČ BAUHAUSA I JEDAN OD OSNIVAČA MODERNE ARHITEKTURE, REKAO JE PRIJE SKORO STO GODINA DA IZMEĐU UMJETNIKA I ZANATLIJE NEMA NEKE PREVELIKE RAZLIKE. IPAK, NJEGOVA ŽELJA DA UKLONI TU AROGANTNU BARIJERU I STVORI NEŠTO NOVO, URODILA JE PLODOM. UPRAVO U TOM PERIODU NASTAJE OKVIR MODERNOG DIZAJNA KOJI MI DANAS POZNAJEMO I KOJI JE DOSTUPAN SVIMA

Harry Bertoia (1915-1978) „Diamond“ stolica, dizajnirana 1950-1952 Nalazi se u Nujorku, Museum of Modern Art

70 septembar

anas, toliko godina od nastanka pojedinih komada namještaja, oni su i dalje nevjerovatno popularni, a njihove replike komercijalizovane su u svrhu što zanimljivijeg i funkcionalnijeg uređenja. Taj trend nije zaobišao ni stolice, koje su i dan danas posebna inspiracija u kreativnom stvaranju, čini se najizraženija u dizajnu namještaja. Stolice od izuzetnog dizajnerskog značaja, nezaobilazni elementi svakog luksuznog, a i onog manje luksuznog enterijera, nalaze se danas u svjetski poznatim muzejima, kao originalni eksponati. Ipak, njihove reprodukcije dostupne su modernom društvu da u njima uživaju i tako stvaraju neke nove stilove enterijera, kombinujući i spajajući nespojivo, počev od materijala, preko boja i oblika.

Charles Eames (1907-1978) „Shell Rocker“ stolica, dizajnirana 1948-1950 Izložena u Njujorku, Museum of Modern Art

Arne Jacobsen (1902-1971) „Serie 7“, dizajnirana 1952. Izložena u Londonu, Victoria & Albert Museum

Marcel Breuer (1902-1981) „Model 32“ stolica, dizajnirana 1928. Danas se nalazi kao eksponat u Londonu, Victoria & Albert Museum

Ludwig Mies van der Rohe (1886-1969) „Barcelona“ stolica, dizajnirana 1929. Originalno pravo na proizvodnju i prodaju danas posjeduje kompanija Knoll International

e n i l n O e j n a t r a šp Teodora Kovrlija

soniagil.com je sajt i youtube kanal koji vodi Sonia koja je veliki zaljubljenik u putovanja. Autorka svoj video dnevnik dopunjuje različitim zanimljivim snimcima sa putovanja, savetima i iskustvima, ali i šaljivim filmićima. Vrlo nadarena za jezike (govori Mandarinski Kineski, Francuski, Italijanski i naravno Engleski) ima svoju školu jezika i vrlo je uspešna preduzetnica pa će mnogima njena iskustva biti podsticaj i motivacija.

Airbnb.com je servis koji vam omogućava lako pronalaženje smeštaja na željenoj destinaciji ali i priliku da oglasite svoju nekretninu. Prednost ovakvog smeštaja je u tome što ćete depersonalizovane hotele zameniti daleko udobnijim smeštajem, kakav je nečiji dom. Takođe, uštede novca nisu zanemarljive, a vi sami možete izabrati smeštaj čija vam cena i domaćin odgovaraju. Na sajtu možete pročitati komentare drugih korisnika i pogledati fotografije pre nego što se odlučite za željeni smeštaj.

72 septembar

Abcamarilisonline.com je sajt koji ostaje u sličnom domenu. Još jedna profesorka jezika, u ovom slučaju Engleskog i Nemačkog, je želela da za svoje đake napravi kutak za lakše učenje. Autorka obrađuje veliki broj zanimljivih tema na način koji veoma podseća na Politikin Zabavnik koji smo u detinjstvu, verujem, svi voleli.

palachinkablog.com je još jedan sjajan blog na domaćem online nebu, a posebno interesantan deo su putovanja koja su svojevrstan užitak za čitanje i gledanje. Marija Petrović pravi sjajne recepte i još bolje fotografije, a njene recepte i putopise možete redovno čitati i u Mezze magazinu.

Gozba je koncept koji su započeli bivša saradnica i fotografkinja Plezira Sonja Lazukuć (SillyWorld. blogspot.com), Nevena Zelunka Cvijetić (Hleb & Lale), Mali Iv (Slurp O Rama & Cutensils), Ivana Volić (Moja mesta_My places), Milan Cvijetić, Mateja Dragović, Boris Fazekas i Đorđe Pešić. Oni su osmislili koncept koji slavi život, male stvari i uživanje u dobrim zalogajima. Prva gozba je uspešno završena i gosti su bili veoma zadovoljni, trenutno se očekuje druga, jesenja, međutim mesta su vrlo brzo raspordata. Društvo Gozba organizuje autentične večere i piknike za ograničen broj gostiju. Ukoliko vam se ideja dopada i želite da i sami uzmete učešće i upoznate ove kreativne devojke i momke, pratite redovno objave na Gozba facebook strani.

Moda

ONI SU JE PROMENILI:

PARIZ

kao prestonica mode

Tekst: Minja Cvetković

odni uticaj današnjih modnih prestonica poput Milana, Njujorka i Londona niko ne spori, ali je istorijska činjenica da je Pariz ne samo kolevka visoke mode još od sedamnaestog veka pa na dalje, već i da odeća koju danas nosimo, čak i ako nije dizajnirana i proizvedena u Francuskoj, ima neraskidive veze sa njom.

74 septembar

Do osamnaestog veka imućniji stranci su već uveliko putovali u Pariz radi izrade odeće, ili su zapošljavali njihove krojače da im sašiju odeću koja je kopirala poslednje pariske modne trendove koji su opisivani u novinama širom Evrope

Pariz je postao najveći i najbogatiji evropski grad 1648. godine, a njegov vladar Luj XIV modu je video kao potencijalno sredstvo kojim će se uspostaviti Francuska kulturna dominacija. Zahvaljujući kontroli koju je imao nad aristokratama, naredio je da svi u njegov sud u Versaju dolaze odeveni na određeni, prigodan način i na taj način je uveo vrstu uniforme. Istovremeno, ministar Žan Batist Kolber prepoznao je rastuću ekonomsku važnost tekstila, i odeće uopšteno, i preusmerio svu državnu moć i uticaj na ostvarivanje svoje zamisli o Francuskoj kao, ne samo kulturnoj prestonici, već i modnom lideru. Do osamnaestog veka imućniji stranci su već uveliko putovali u Pariz radi izrade odeće, ili su zapošljavali njihove krojače da im sašiju odeću koja je kopirala poslednje pariske modne trendove koji su opisivani u novinama širom Evrope. Već su tada počela da se javljaju oprečna mišljenja koja se vezuju za Pariz do dan danas. Sa jedne strane, mnogi su protestvovali što je moda postala tako promenljiva stvar, skupa i pompezna, dok su se, sa druge strane, mnogi trudili da iskopiraju upravo te najnovije trendove.

76 septembar

Međutim, uskoro je, zahvaljujući modnom konkurentu Londonu, Pariz polako počeo da gubi prevlast nad muškim modnim imperativom zbog talentovanih londonskih krojača koji su pravili opušteniju, neformalniju odeću, za razliku od pariske formalnije, sudske varijante. Ubrzo, londonski uticaj na mušku modu počeo je da se širi kontinentom i usvojen je od strane velikog broja muškaraca. Ipak, kada je u pitanju ženska moda, Pariz ne samo da nije imao konkurenciju, već je vek kasnije dožveo još veći uspon na tom polju zahvaljujući onome što nazivamo haute couture, odnosno, visokom modom u kojoj su mnogi videli umetnost u dizajniranju, beskrajno finom i pažljivom šivenju, izradi i kombinovanju mnogih tehnika. Zahvaljujući njoj promenila se i sama modna industrija, a od malih krojačkih radionica razvio se pravi biznis. Na scenu su stupili i prvi dizajneri koji su zamenili stari princip po kome bi krojačice, uz pomoć kvalifikovanih radnika, sarađivale sa klijentima koji su sve vreme bili uključeni u proces nastanka kreacija. Umesto toga, dizajneri su sebe predstavljali kao arbitre ukusa

i stila, a klijente su isključili iz procesa stvaranja. Kao što smo u jednom od prvih brojeva pisali, prvi pravi dizajner bio je čovek engleskog porekla, po imenu Čarls Frederik Vort, majstor marketinga i samopromocije. Vort je bio pokretač, ali i jedan od mnogih dizajnera koji su došli posle njega i koji su preimenovali Pariz u centar visoke mode, vrhunac krojačke sposobnosti. Modna industrija je istovremeno naginjala i ka proizvodnji "ready to made" odeće, odnosno konfekcije, koja se prodavala u robnim kućama, atraktivno prikazana u izlozima i sa istaknutim fiksnim cenama. Ovakva moda je bila dostupnija širim narodnim masama, te je šoping u Parizu ubrzo postao oblik rekreacije prilikom koje ste mogli da kupite nešto što neodoljivo podseća na haute couture stvari, ali po mnogo nižoj ceni. Do kraja devetnaestog veka, tekstilna industrija je usvojila i visoku modu i konfekciju, zajedno sa drugim oblicima modnog promovisanja kao što su novinarstvo i modne ilustracije i postala najrazvijenija fran-

78 septembar

cuska industrija koja je zapošljavala na desetine hiljada radnika i najviše doprinosila državnoj ekonomiji. Na početku dvadesetog veka, Pol Poare bio je najuticajniji francuski modni dizajner, nakon koga je dvadesetih godina došla Gabrijel Koko Šanel čije su haljine redefinisale pojam elegancije tog vremena. Šanel je imala jaku konkurenciju, ne samo u rodnoj državi, već i širom Evrope, jer su mnogi danas poznati modni centri imali svoje dizajnere koji su takođe sprovodili modnu revoluciji, poput Elze Skjapareli, Medelin Vionet i Žan Lanvina. Ovi dizajneri su stvarali modne trendove koji su bili odgovor na potrebe ženstvenosti tog doba i kao takvi imitirani su širom sveta. Novi izumi doprineli su ubrzanom svetskom širenju pariske mode. Tokom devetnaestog veka dizajneri su svoje kreacije predstavljali šačici potencijalnih kupaca u privatnosti svog krojačkog salona, dok je vek kasnije zavladao fenomen modnih revija na kojima su manekenke nosile modele iz najnovijih kolekcija koje je mnogobrojna publika imala prilike da vidi. Modna fotografija, koja se naročito razvila 1930. godine, zamenila je modne ilustracije i postala omiljeni francuski kanal za širenje novih trendova.

Moda

Drugi svetski rat i nemačka okupacija Pariza ostavili su posledice na ovaj modni centar. Mnoge modne kuće zatvorile se su tokom rata, a one koje su nastavile sa radom našle su se u situaciji u kojoj je bio uspeh doći do neophodnog materijala, ali i mušterija. Na sve to, američko tržište pretilo je i da ugrozi francusku modnu dominaciju svojim sportskim kolekcijama i dizajnerima poput Kler Mekardel koja je jedna od zaslužnih za stvaranje takozvanog „američkog izgleda“. Nakon završetka rata, jedan od glavnih prioriteta francuske vlade bio je vratiti nekadašnju moć i ugled ove modne prestonice. Sa Kristijan Diorom i njegovom kolekcijom New Look iz 1947. godine, ovaj zadatak je uspešno ispunjen. Dior i njegovi savremenici, poput Živanšija, predstavljali su prekretnicu u francuskom modnom biznisu. Nasuprot njihovim prethodnicima koji su uglavnom imali male kompanije, premda veoma uspešne, oni su izgradili jedne od najboljih svetskih modnih imperija sposobnih da se takmiče u novom ekonomskom i modnom poretku. Osim toga, pored kolekcija visoke mode, oni su prodali licence američkim proizvođačima koji su proizvodili manje skupe odevne varijante, ali i modne dodatke, parfeme i tako dalje. Ipak, nije mnogo prošlo kada je dominacija Pariza ponovo postala ugrožena. Tokom šezdesetih godina sve oči bile su uprte u London zahvaljujući dizajnerki Meri Kvant i njenom izumu, mini suknji, posvećenoj mlađim generacijama. Kako je Francuskoj nedostajao mladalački pokret koji je odlikovao Ameriku i Englesku, oni su pokušali na svoj način da se izbore sa konkurencijom. Jedan od tih po-

80 septembar

kušaja jeste i čuvena kolekcija Pjer Kardena koja je bila inspirisana svemirom koji je bio određena metafora budućnosti za mlade. Ali, najuspeliji bili su projekti Iv Sen Lorana, koji je radio za Diora i koji je svoje kolekcije obogatio duhom popularne kulture i street style-a. Tokom narednih nekoliko godina predstavio je mnoge modne inovacije, poput odela za žene, pop art haljina, safari jakne i mnoge druge etno inspirisane komade za koje je kao inspiraciju imao modna shvatanja subkulture hipika. On je takođe prepoznao da su njegove kolekcije najpopularnije među mladim devojkama koje nisu imale sredstava da sebi priušte komade visoke mode, pa je uveo i "ready to wear" kolekciju pod nazivom Rive Gauche i ponovo bacio svetlost reflektora na parisku modnu scenu. Sedamdesetih godina uspinje se i francuski Vog, koji je postao naročito poznat po objavljivanju kontroverznih modnih fotografija Helmuta Njutna.

Moda

Globalizacija je uticala na čitavu modnu industriju, ali ono što se nije promenilo jeste činjenica da visoka moda, u svom izvornom obliku i dalje postoji jedino u Parizu i da ostatak sveta snabdeva luksuznim dobrima poput torbi, parfema, ali i "ready to wear" kolekcija

Istovremeno, London postaje žarište jedne nove subkutlure – panka i zajedno sa dizajnerkom Vivijen Vestvud postaje novo "it“ modno mesto. Italijanski dizajner Armani osvaja svet svojim opuštenim, sportskim kreacijama, a Pariz postaje nešto poput prošlogodišnjeg modnog trenda. Ne bi bilo pogrešno kada bi rekli da su stranci ti koji su u decenijama koje su sledile obnovili modnu prevlast Pariza. Tokom osamdesetih i devedesetih godina došlo je do oživljavanja ugleda mnogih poznatih francuskih modnih brendova, poput House of Chanel za koju je 1983. godine počeo da radi dizajner nemačkog porekla Karl Lagerfild koji se momentalno prihvatio

82 septembar

posla da ovoj kući vrati staru slavu. Poznat po preterivanju sa detaljima, uveo je i nove materijale poput teksasa i šifona i na taj način napravio odstupnicu od imidža strogih kompleta od tvida po kojima je kuća Šanel bila najpoznatija. Slična stvar dogodila se i sa kućama kao što su Dior i Živanši koje su uposlile mnoge britanske dizajnere. Tako je Džon Galijano tranformisao imidž kuće Dior sa svojom riskantnom, ali komercijalno izuzetno uspešnom kolekcijom. Aleksandar MekKvin je pak napustio modnu kuću Živanši, ali je uvek birao Pariz kao grad u kome će prikazati svoju kolekciju, jer su pariske modne revije oduvek privlačile više novinara od onih u Londonu ili Njujorku. Tu dolazimo do drugog

glavnog faktora u vraćanju stare slave Parizu – upravo u odluci mnogih stranih kreatora da u ovom gradu prezentuju svoje modele. Na taj način, u Parizu su mnogi prisustvovali i rađanju avangarde viđene kroz stvaralaštvo japanskog dizajnera Joši Jamamotoa, koji je javnost upoznao sa potpuno novim futurističkim stilom, sa crnom bojom koja preovladava i preširokim komadima odeće. Globalizacija je uticala na čitavu modnu industriju, ali ono što se nije promenilo jeste činjenica da visoka moda, u svom izvornom obliku i dalje postoji jedino u Parizu i da ostatak sveta snabdeva luksuznim dobrima poput torbi, parfema, ali i "ready to wear" kolekcija. I dan danas, nastavlja se tradicija uspostavljena pre mnogo decenija, da najistaknutija modna imena koja se povezuju sa Parizom, zapravo nisu uopšte francuskog porekla, poput osnivača visoke mode, engleza Čarlsa Vorta. Na stranu njihovo poreklo, ti ljudi su živeli u Parizu, tamo stvarali i svojim radom doprineli uspostavljanju i održavanju ovog grada kao modne imperije koja je promenila tok modnog stvaralaštva.

Iz drugog ugla

ROZE ZA DEČAKE I PLAVO ZA DEVOJČICE „Opšte prihvaćeno pravilo jeste da je roze boja za dečake, a plava za devojčice. Razlog leži u činjenici da roze boja, kao odlučnija i jača, bolje pristaje dečacima, dok plava, koja je nežnija i delikatnija, lepša za devojčice.“

Tekst: Minja Cvetković

84 septembar

re nego što pomislite da sam u potpunosti skrenula sa uma, jer je ovakvo pravilo u potpunoj suprotnosti sa našim današnjim poimanjem ove dve boje, reći ću vam da je ovo u stvari citat iz jednog članka objavljenog 1918. godine u magazinu pod nazivom Lady's Home Journal. Ovo nije sve, 1927. godine časopis Time je objavio tabelu sa odgovarajućim bojama za devojčice i dečake prema najpopularnijim i vodećim buticima u Americi.

Tako su, na primer, u Bostonu, Njujorku, Čikagu i Klivlendu savetovali roditeljima da dečake oblače u ružičasto. Prema nekim drugim izvorima za odabir su se koristili i drugačiji kriterijumi pa je ružičasta boja bila odgovarajuća za decu sa plavom kosom, a plava za one sa braon, nevezano za pol. Ili, plava boja za decu sa plavim očima, roze za one sa smeđim. Danas ove podatke posedujemo, između ostalog, zahvaljujući istraživanju istoričarke Jo B. Paoleti, sa Univerziteta u Merilendu, koja je takođe autorka dela „Roze i plava: razlikovanje devojčica od dečaka u Americi“. Ona je analizirala preko pet stotina opisa i fotografija dečije odeće u periodu od 1890. do 1920. godine i primetila ubrzanu maskulanizaciju odeće za dečake. Godine 1800. roditelji su oblačili novorođenčad u belu odeću, a polno/rodne razlike nisu postojale kada su boja i krojevi odevnih komada u pitanju, sve dok deca ne bi došla u određene godine. Tako su i dečaci i devojčice nosili haljine, suknje i pelene sve do pete ili šeste godine. Zanimljivo je da su se otprilike u tim godinama dečaci prvi put i šišali. Razlike u odeći su bile suptilne i ogledale se uglavnom u tome da se odeća za dečake zakopčavala napred, a za devojčice pozadi.

dečaci i devojčice su nosili haljine, suknje i pelene sve do pete ili šeste godine

86 septembar

Bela pamučna odeća bila je praktična, pre svega, jer se mogla brzo otkuvavati i izbeljivati. Jedna od teorija zašto se nisu striktno odvajali polovi, govori o tome da u tom periodu nije bilo toliko važno praviti razliku između mladih devojčica i dečaka, već je bilo važnije razlikovati decu od odraslih. Odeća je bila polno neutralna, za razliku od današnje kada je uobičajeno da na prvi pogled razlikujemo dečake od devojčica. Sredinom veka počela je da se pojavljuje odeća za bebe u drugim bojama osim u beloj, ali rodne razlike i stereotipi kakvi danas vladaju kada je paleta boja u pitanju, još uvek nisu bili na pomolu. Nasuprot tome, mnoge fotografije beba iz tog perioda prikazuju dečake odevene u plavo, a devojčice u roze. Bile su zastupljene i boje poput ljubičaste, žute i pastelnih nijansi. Ali, od 1890. godine pa na ovamo, primećeni su počeci razlikovanja boje odeće za dečake i devojčice. Tako su dečake u što ranijem uzrastu roditelji počeli da oblače u pantalone i boje koje bismo danas više vezali za njihov pol. Kako je i Paoleti primetila, ljudi su sada naginjali ka tome da uspostave rodno karakteristične boje. Problem sa tm bio je taj što su bile potrebne decenije da bi se uspostavio određeni nepisani konsenzus o tome koje će to boje biti. To smo videli i na početku teksta u odlomku iz članka koji je obavljen 1918. godine, a skoro dvadeset godina kasnije, tačnije 1939. godine, časopis pod nazivom Parents tvrdio je i dalje to isto.

Zašto baš roze za dečake? Jedno od mišljenja mogli smo da vidimo u citatu, dok je drugo, njemu slično, zagovaralo teoriju po kojoj je ružičasta boja bliska crvenoj koja se smatrala vatrenom, dominantnom bojom, samim tim i muževnom. Sa druge strane, plava kao savršeni izbor za devojčice, dugo je bila povezivana sa predstavom Bogorodice upravo u ovoj boji. Mnogi teoretičari smatraju da su ove boje nošene podjednako od strane oba pola sve do Drugog svetskog rata, nakon kojeg je uočena promena. Otprilike u tom periodu ružičasta je navodno počela da se povezuje sa ženstvenošću i istovremeno je postala stigmatizovana u muškoj odeći. Razlog za to možda leži u činjenici da su tokom rata korišćeni ružičasti trouglovi da bi se obeležili homoseksualci u nacističkim logorima. Već je 1959. godine, u jednom intervjuu koji je za časopis Times dao anonimni kupac dečije odeće, rekao: „Majka će dozvoliti svojoj ćerci da nosi plavo, ali tata nikada neće dozvoliti da se njegov sin obuče u roze“. Niko ne zna kako je zapravo roze boja počela da se povezuje sa odećom za devojčice. Dok Paoleti smatra da je izbor bio u velikoj meri proizvoljan, drugi ga povezuju sa biološkim tendencijama. Istraživanje o kolornim preferencijama majmuna pokazalo je da ženke preferiraju toplije tonove, poput roze i crvene. Kada su u pitanju ljudske preferencije, jedno istraživanje među Kinezima i Kavkazcima pokazalo je da žene iz oba naroda više naginju ka ružičastim tonovima, dok muškarci Kavkazci prema zelenoj i plavoj.

Muškarci Kinezi su pokazali naklonost i ka crvenoj, ali se veruje da je to zato što se ova boja smatra srećnom u Kini. Kao antropologu veoma mi je teško da uzmem za ozbiljno u razmatranje ovakve biološke argumente koji, pre svega, ne objašnjavaju to zašto su u različitim istorijskim periodima bile zastupljene drugačije boje dečije odeće. Tako Paoleti ističe da su boje krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, tokom prvog talasa feminističkog pokreta, bile uniseks. Feministkinje su smatrale da je odeća jedan od načina da se ženi nametne neravnopravniji položaj. Iz tog razloga, one su preuzele muževniji način oblačenja i njihovu paletu boja. Paoleti ističe i da su u to vreme katalozi radnja poput Sears i Roebuck bili lišeni bilo kakve dečije odeće u ružičastoj boji pune dve godine. Dihotomija roze/plavo ponovo se javila osamdesetih godina zajedno sa ranom mogućnošću određivanja pola deteta tokom trudnoće. Jednom kada bi roditelji saznali

da li očekuju dečaka ili devojčicu, mogli su da kupe odgovarajuću odeću, okreče sobu u prigodnu boju, i tako dalje. U ovo vreme su se pojavile i roze i plave pelene. Proizvođači su ovo pametno iskoristili nakon što su shvatili da će mnogi roditelji da kupe kompletno novu dečiju odeću i neophodne stvari ukoliko saznaju da je drugo dete koje čekaju devojčica, a prvo je bilo dečak ili obrnuto. Upravo je konzumerizam, kako smatra Paoleti, jedan od razloga zbog kojih danas imamo ovu dihotomiju. Tržište je preplavljeno porukama da bi devojčice i dečaci trebalo da nose određenu paletu boja, da izgledaju i da se ponašaju na određeni način. Na taj način, devojčice vide i usvajaju da je normalno da one nose nežnije, pastelne tonove i da imaju dugu kosu jer je baš to ono što ih čini devojčicama. Priznaćemo, mnogim roditeljima, a i velikom broju dece teško je da se danas odupru ovakvim porukama stoga ovu kolornu dihotomiju nije ni lako prevazići.

Fotografije: google.com

Moda

90 septembar

MODNI TREND O KOME NE PRESTAJE DA SE PRIČA!

Tekst: Isidora @akula

NOVA MODNA SEZONA JE U PUNOM ZAMAHU. PORED VELIKOG BROJA TRENDOVA KOJI NA SVE NAČINE POKUŠAVAJU DA U PRVI PLAN IZBACE SVOJE POKLONIKE, NORMKOR ČINI UPRAVO SUPRUTNU STVAR, U NASTOJANJU DA SE ŠTO BOLJE UKLOPI U SREDINU KOJA GA OKRUŽUJE.

Termin je nastao spajanjem reči normalno i hardkor. Kroz nepretenciozan i pre svega običan izgled odeće, normkor je modni trend koji jednako primenjuju i muškarci i žene. Normkor se definiše kao blagi anti-stil, čiji uticaj je toliki da je već osvojio veliki broj ljubitelja mode, što smo mogli primetiti kod mogih modnih blogera, na socijalnim mrežama i u prestižnim modnim magazinima širom sveta. Pre svega nastao je kao reakcija na prezasićenost modnim trendovima koji se smenjuju kao na traci. Istorijski gledano prošlo je više od decenije od kada je pisac naučno fantastičnih priča, Vilijam Gibson (William Gybson) predstavio siluetu koja savršeno oslikava ovaj sve prisutniji modni trend. U svojoj noveli „Pattern Recognition“, navodi sve komade odeće koji njegov protagonista Kejsi Polard (Cayce Pollard) nosi. Malu mušku crnu majicu Fruit of the Loom uparenu sa puloverom V-izraza koja čini neizbežan komad odeće širokog kruga ljudi, od dobavljača pa do učenika čuvenih privatnih američkih škola i širokih modela Livaj 501 farmerki. Naravno pažnja se posvećuje i uklanjanju bilo kog traga etikete ili logoa, koji ovaj bezličan stil može da izbaci iz ravnoteže. Upravo ova slika inspirisala je njujoršku agenciju K-Hole, koja se bavi prognoziranjem trendova, da ovaj termin sastavi krajem ove godine.

92 septembar

Po mišljenju stručnjaka, normkoru ne treba sloboda da bi nešto postao, jer njegov cilj nije pokušaj da stekne primat u modnim krugovima već da se uklopi i ne izdvaja, iako ga uglavnom modna štampa drugačije predstavlja i shvata. Ljudi su umorni od činjenice da moraju biti drugačiji da bi stekli prestiž unutar krugova u kojima se kreću. Smisao normkora je anoniman dizajn bez upadljivih detalja. Pripadnici ovog stila svesno biraju odeću koja ih ne izdvaja iz mase. Normkor podrazumeva svakodnevne komade kežual odeće, poput majica, dukseva, farmerki i chino (kaki) pantalona, sa strogim isključenjem kravata i bluza. Ova odeća uglavnom se prodaje u velikom broju modnih lanaca kao što su Gep (Gap), Džek i Džouns (Jack & Jones), Aberkrombi i Fič (Abercrombie & Fitch), Superdraj (Superdry), Esprit i ostali. Luksuzniji brendovi poput Marc O’Polo-a, Woolrich-a, Deseguala ( Desigual ), Skoč i Sode ( Scotch & Sode ) proizvode normkore odeću sa svojim prepoznatvljivim luksuznijim pečatom. Ukoliko ste i vi zainteresovani da propratite ovaj trend, osim pomenutih i mnogi highstreet brendovi poput Zare, H&M-a i Manga u svojim basic kolekcijama nude prikladne komade, koje morate upotpuniti nezaobilaznim Nju Balans (New Balance) patikama.

Fotografije: style.com; vogue.com; GQ.com

UKOLIKO VAM NIJE JASNO KAKO BI OVAJ MODNI STIL TREBALO DA IZGLEDA, SAMO SE PRISETITE DŽERI SAJNFILDA (JERRY SEINFELD) I ZNAĆETE O ČEMU GOVORIM!

Moda

MLADI TALENTI:

NEMANJA STOJANOVIĆ

NEMANJA JE LJUBAV PREMA PRIRODI, MODI I UMETNOSTI PRETOČIO U ORIGINALAN MODNI DETALJ KOJI IMA SVOJU UPOTREBNU VREDNOST. ON PRAVI INTERESANTNE DRVENE LEPTIR MAŠNE KOJE SVOJIM KVALITETOM I DIZAJNOM OSVAJAJU NA PRVI POGLED l

94 septembar

Intervju: Teodora Kovrlija Fotografije: Ivan Milošević

DRVENA LEPTIRKA SA MODERNOM TKANINOM NA SREDINI JE JEDAN OD VODEĆIH MODNIH AKSESOARA VEĆ PAR GODINA U SVETU

ZA POČETAK, RECI NAM KAKO SI DOŠAO NA IDEJU DA OD JEDNOG TRADICIONALNOG PREDMETA KAO ŠTO SU LEPTIR MAŠNE NAPRAVIŠ NEŠTO POTPUNO NOVO, MODERNO I NESVAKIDAŠNJE?

Ideja mi je bila da tradicionalna leptir mašna dobije potpuno novi izled, a da funkcija i oblik ostanu nepromenjeni. Wooden kolekcija leptir mašni nije napravljena od vune ili svile, već od potpuno neočekivanog matrijala - drveta. Da, da dobro ste ste pročitali – drveta. Drvene leptir mašne su primer kako se komadi raznih vrsta drveta mogu pretvoriti u funkcionalan modni detalj, uz poznavanje stolarskog zanata. Mislim da su ljudi na početku bili začuđeni konceptom za koji možda nisu čuli, ali kada vide kako izgleda finalana verzija mašne istog momenta bivaju razuvereni. Zapravo, drvena leptirka sa modernom tkaninom na sredini je jedan od vodećih modnih aksesoara već par godina u svetu.

96 septembar

PUT OD IDEJE DO REALIZACIJE JE DUGAČAK, PA SAMIM TIM KAKO VREM ODMIČE UVEK NADOLAZE NOVE IDEJE I ONAJ KONCEPT SA POČETKA, DOBIJA POTPUNO DRUGU DIMENZIJU NA KRAJU ZBOG ČEKA SI ODABRAO DRVO KAO MATERIJAL ZA RAD?

INSPIRACIJU SAM PRONAŠAO I DALJE CRPIM IZ PRIRODE. PRIRODA ME NEUMORNO INSPIRIŠE I UPRAVO ZATO SAM DRVO ODABRAO KAO KOMAD KOJI ĆE OBELEŽITI MENE I MOJ BREND. SVAKA ŠARA NA MOJIM MAŠNAMA IMA NEKU SVOJU PRIČU, KOJU ZNAM SAMO JA, A MUŠTERIJAMA DAJEM MOGUĆNOST DA POKUŠAJU DA JE RAZUMEJU.

98 septembar

Boje, šare, čvorovi su nešto što mi je oduvek bilo interesantno za rad. Drvo može biti neprijatelj br. 1 ako ne znate pravilno da ga koristite. Uvek se prethodno upoznam sa svakom vrstom drveta sa kojom radim. Trudim se da što manje brusim i lakiram, ostavljajući prirodno definisanu teksturu drveta. Takođe, važna je prava veličina, težina , a zatim se stvara kanal u sredini, gore i dole, tako da može da se obmota tkanina. Pojedinačne pločice se povežu podesivom elastičnom trakom, koja se lako podešava oko kragne i zatim je mašna spremna za udobno nošenje. KO SU TVOJE MUŠTERIJE? DA LI IMAŠ VIZIJU KADA KREIRAŠ I IDEJU KO ĆE IH NOSITI ILI PREPUŠTAŠ SLUČAJU DA MAŠNE SAME NAĐU PUT DO SVOJIH NOVIH VLASNIKA?

Mašne karmom odlaze uvek u prave ruke. Ko su moje mušterije? To ne bih mogao da generalizujem. Najrazličitiji profili ljudi, od modnih znalaca, poznatih ličnosti, poslovnih ljudi, do mama, tinejdžera pa i male dece, za koju takođe kreiram.

MORAM DA PITAM, ŠTA TE INSPIRIŠE? KAKO NASTAJU NOVE KOLEKCIJE?

Ja bih se poistovetio sa jednim citatom : '' Upravo kao što apetit dolazi kroz jedenje, tako i rad donosi inspiraciju''.To je tačno, inspiracija jeste pokretač za nova dela, ali ukoliko se odmah ne pretoči u nešto novo, propada, kao da nije ni postojala. Inspiraciju sam pronašao i dalje crpim iz prirode. Priroda me neumorno inspiriše i upravo zato sam drvo odabrao kao komad koji će obeležiti mene i moj brend. Svaka šara na mojim mašnama ima neku svoju priču, koju znam samo ja, a mušterijama dajem mogućnost da pokušaju da je razumeju. Nove kolekcije su plod moje inspiracije i mašte. Kada stvaram nešto novo nikada nemam u glavi sliku kako će fininalni proizvod izgledati. Zapravo put od ideje do realizacije jako je dugačak, pa samim tim kako vreme odmiče uvek nadolaze nove ideje i onaj koncept sa početka, dobija potpuno drugu dimenziju na kraju. Prepustim se svojim čulima i dopuštam da iz moje kreativne radionice izlaze novi modeli, a poštovaoci mog rada su ti koji na kraju daju sud. GDE ČITAOCI PLEZIRA MOGU DA PRONAĐU TVOJE UNIKATNE LEPTIR MAŠNE?

Moje mašne prodajem, za sada, isključivo online prodajom preko moje stranice. Na stranici, se mogu dobiti odgovori na sva pitanja i nedoumice. Ovo je ujedno i dobro sredstvo komunikacije sa mušterijama. Na taj način saznajem sve njihove želje i zajedno dolazimo do željene kreacije i modela. Ja sam tu da čujem njihovu želju i da pokušam da je pretočim u drvenu leptirku. To je moje najveće zadovoljstvo.

Putovanja

Berlin

Tekst i fotografije: Milena Goševski

100 septembar

Putovanja

Uglavnom je nezahvalno pričati o nečemu što slabo poznaješ, al’ niko te ne može sprečiti da pričaš o osećaju koji imaš. Dakle, da ne dužim. Berlin je jedan hrabar grad. Nekome i ružnjikav, al poseban. Ne znam da li ćete se zaljubiti. Ne mogu ništa da obećam, ali svakako, ravnodušni ostati nećete. To je kao kad sretneš neku devojku u koju ne možeš da prestaneš da gledaš. Pritom, nije baš bitno kakva je. Prosto, gledaš. Otvorenih usta i razrogačenih očiju. Nevažno da li ti se svidela, važno da je nećes nikada zaboraviti. Oni, sa krutim okvirima ljudi, verovatno ništa neće shvatiti, ali i ne moraju, jer Berlin zahteva otvorenost i bezazleno dete u vama, što bi svuda išlo bosih nogu. A ko ne voli da se prlja, nek ne kreće u tom pravcu. U pravcu, gde vas niko neće gledati jer ste drugačiji, jer se tamo drugačije neguje.

102 septembar

KRATKI RECEPTI: 1. NAĆI BAJS, SA KORPOM NAPRED. Neka bude što drndaviji, da se ne traumirate hoće li vam ga neko uzeti, dok niste na istom, il dok jeste. Još gore. Biciklisticke staze idu celim gradom i imate čak samo vaše male semafore, pa ćete sasvim mirno moći da se prepustite vožnji i zveranju u arhitektonske raznolikosti i u pink, a ponekad i plave cevi koje će vam sve vreme upadati u oči ( nažalost, nisu nikakva misterija, već je tlo prilično močvarno, i eto, otud one tu. Al’ lepota jednostavnosti se naravno ogleda u tome što kada bilo šta ofarbas u neku boju, bude sjajno, posebno u Berlinu). Ako ne želite tu vrstu fizičke aktivnosti, BVG šalteri su svuda po gradu, gde imate mogućnost da dobijete sve informacije o jednokratnim/dnevnim/sedmičnim kartama i rutama gradskog prevoza. www.bvg.de 2. MUZEJI. O MUZEJI. Ima ih toliko da morate da napravite listu prioriteta, potom da krvnički precrtate pola tog spiska i onda ćete stići sve. Ali zijanje u Nefertiti, u radove Kandinskog, u fotke Helmuta Njutna i npr. u krila Vim Vendersovog "Neba nad Berlinom" ne smete propustiti. Naravno, pripremite se na to da će vas prošlost sve vreme gristi za nogavice i da ćete se sasvim sigurno rasplakati u Jevrejskom muzeju. I molim vas, nemojte, koliko vam god zabavno to delovalo, skakati sa kocke na kocku kad dođete do Holokaust memorijala. Je l' treba da kažem zašto? www.smb.museum

3. OBIĐITE ONO ŠTO DRUGI NE OBILAZE Ne bojte se, svakako ćete videti Branderburšku kapiju, Checkpoint Charlie, Televizijski toranj, zgradu Sony centra, Reichstag (morate ranije zakazati termin), kupovati u Fridrihstrasse-u, u Ku'damm bulevaru, u Pod lipama i slikati se ispred poljupca Brežnjeva i Honekera, ali dozvolite sebi da vidite dalje, jer uzbuđenja i mistike nikad na odmet. Uzgred, možda sva ta blaga neće postojati kada se sledeći put budete vratili. Dovoljan razlog da izdvojite vreme i vidite kako se ranije živelo i što je još bitnije da shvatite da su sve strukture nestabilne. Zato, New Balance na noge i put Teufelsberga, odnosno Đavolje planine, koja je nekada bila špijunska stanica, a danas je u vlasništvu Dejvida Linča. Uzgred, sjajno mesto za piknik, osmatranje celog grada, ali i puštanje zmajeva, ako se sećate onog slobodnog deteta, sa početka teksta. Naravno, ono što ne smete propustiti je napušteni zabavni park Spreepark, kao odraz sedamdesetih godina prošlog veka, stari sanatorijumi, dvorci, Bierpinsel zgrada i još mnogo sjajnih mesta, za sve one avanturiste sa okom za fotografiju ili barem duhom u sebi. www.abandonedberlin.com

Putovanja

3. (PO)SEDITE NA TRAVI Ponesite svoju joga prostirku i pravac na aerodrom Tempelhof. Nekadašnji simbol hladnog rata, a danas mesto sa izuzetnom energijom i odmorištem za Berlince, gde možete uživati u windskate-u ili voziti rolere. Zvuči čudno? Pa - i ne baš. Prostori i treba da menjaju svoju namenu. Tiergaten, Treptow park, Babelsberg i mnogi drugi, kao i za sve ljubitelje prirode, nezaoblilazna Berlinska botanička bašta, koja spada u tri najbitnije botaničke bašte sveta, sa preko 22 hiljade vrsta biljaka. Ili jednostavno možete sesti na Amplemann stolice na Ostrvu muzeja, mirno piti svoj koktel i gledati u Spree dok sunce zalazi. To je sasvim dobar kraj dana. Oh, zamalo da zaboravim, ubacujte evre u šesire onih što sviraju Radioheadse i zahvaljujte se što postoji muzika, koja je toliko univerzalna, da može da nas spoji. Kada dođete u stan može i Lou Reed i njegov album Berlin.www.visitberlin.de 4. ULIČNA UMETNOST Nekome vandalizam, a nekome genijalnost, remek delo, pravo na slobodu govora, na individualnost ili prosto inicijativa pokrenuta osamdesetih godina prošlog veka, koja je prerasla u turističku atrakciju u obliku 105 slika, na 1,3 km zida East side galerije (čak je i Adidas u jednom momentu napravio iPhone aplikaciju sa vodičem kroz uličnu umetnost Berlina, da ne pominjem da se održavaju i kursevi za crtanje grafita za penzionere). Naravno, vrlo često možete naleteti na događaje kao što je Gallery weekend, gde na 2

104 septembar

dana i 2 noći preko 50 galerija otvara svoja vrata za posetioce ili gde se Oberbaumbrücke koji povezuje Kreuzberg i Friedrichshain pretvara u mesto gde, kako profesionalci, tako i mladi talenti dobijaju šansu da pokažu svoju umetnost kroz slike/grafike/skulpturu ili fotografiju. U svakom slučaju, videćete razlog zbog kojeg ga nazivaju, pored Londona i Njujorka, prestonicom ulične umetnosti. www.gallery-weekend-berlin.de 5. BUVLJACI ILITI ONE MAN'S TRASH, THAT’S ANOTHER MAN’S COME UP. Za ljubitelje starina i svega ostalog što možete ili ne možete zamisliti, videćete u ulici 17. juni, vikendima. Antikviteti, ali i nove stvari što menjaju vlasnike, i npr.otići kući sa kožnom jaknom koja je koštala 15e. Ako se pak naježite od zadovoljstva kada čujete zvuk vinila, ili volite miris knjiga vaša Meka i Medina će biti Boxhagener platz. Umetnina ima i u Bode muzeju, Mauerpark-u, Fehrbelliner Platz-u i u Rathaus Schöneberg-u (gde je Džon F. Kenedi rekao one čuvene reči Ich bin ein Berliner). Zapravo, možda jedini savet je da se namerno izgubite i da to radite barem jednom dnevno, jer onda ostavljate mogućnost za pronalaženje blaga, koji su neki drugi tu ostavili. Em ćete više razgovarati sa ljudima, em dopustiti osećaju da vas vodi. I naravno, podrazumeva se da krenete sa nekim koga volite i držite ga za ruku. Ako nemate tog nekoga, uvek imate sebe. Pa prigrlite se i izađite iz zone komfora, baš u Berlinu.

Putopis

POLJSKI BISER NEOSPORIVE LJEPOTE

Tekst : Danka Kovačević

106 septembar

Fotografije: Amer Kapetanović i Danka Kovačević

Putopis Ako ste čuli za Gdanjsk, ali niste sigurni gdje se tačno u Poljskoj nalazi, reći ću vam da je smješten na samom sjeveru države, na obali Baltičkog mora. I to je sasvim dovoljno za sam početak. Informacije tipa klima, istorijska dešavanja, geografska širina, glavne turističke atrakcije i ostali podaci dostupni su posvuda po internetu i do njih se lako dolazi. Ovoga puta ću vam ispričati moju priču kako sam se našla u Gdanjsku i šta sam sve uspjela da doživim. Ljeto je bilo radno i od onog pravog godišnjeg od bar deset dana brčkanja na Mediteranu nije bilo ništa. Odlučih da ne padnem u očaj nego da zbrišem negdje na vikend. Izabrala sam dobro društvo (a kako drugačije?) i odlučila da nađem nešto blizu Švedske (gdje trenutno živim). Obzirom da sam tražeći nešto povoljno došla do informacije da preko Wizzair-a povratna karta za dvoje košta 30 evra, dvoumljena nije bilo. Odmah smo bukirali i transfer, koji se ispostavio kao najbolja opcija, mada ni taksi usluge nisu skupe. Bukiranje smještaja smo obavili preko Airbnb sajta, gdje je ponuda veoma šarenolika. Od smještaja u samom srcu starog grada, do apartmana na obali mora, cijene variraju od toga šta tražite i kako želite da organizujete odmor. Znali smo da vrijeme neće biti pretoplo, te smo se fokusirali na sam centar i bližu okolinu, na obilazak toga šta se da vidjeti od nedjelje do utorka. I nismo se pokajali. Pregršt predivnih građevina, snažan uticaj Njemačke i Holandije vidljiv i na fasadama i na meniju, istorija koja Gdanjsk nije štedila, živopisne ulice i kafei, ulični slikari, brodovi i jedrenjaci, muzeji i galerije, nevjerovatne zlatare sa ćilibarom i nevjerovatno puno ljudi čine grad izuzetno romantičnim, inspirativnim i uzbudljivim.

108 septembar

Poljaci kao domaćini su vrlo ljubazni, jednostavni i nepretenciozni. Od konobara po restoranima i kafićima, do taksista i ljudi u prodavnicama Bila je polovina avgusta i dobar dio godišnjih odmora na sjeveru se već privodio kraju, ali grad je bio krcat. Međutim, kasnijim istraživanjem došla sam do zaključka da je Gdanjsk nevjerovatno dobro povezan sa ostatkom Evrope. Prvenstveno avio-saobraćajem, a onda i tranzitnim i morskim. Činjenica da se u sezoni u ovaj, relativno mali grad, dnevno spusti na desetine niskobudžetnih letova govori mnogo o politci organizovanja turizma, politici uopšte i prioritetima kojima se Poljska vodi. Period komunizma ostavio je vrlo jak uticaj na stambenu arhitekturu

ovog dijela Poljske, ali to ni u jednom slučaju ne nosi lošu konotaciju. Balkan i mi na njemu, zarobljeni decenijama u problemima, nismo ni primjetili kada su se druge zemlje, u ovom slučaju Poljska, razvijale i hrlile naprijed. Pa stoga nije rijetko da se čuje: „Poljska, a šta tamo ima da se vidi!?“ Mnogo više od poljskih verzija Mont jakni, parfema i klasičnih šopinga krajem osamdesetih, svakako. Upravo iz tog razloga, trudila sam se da upijem svaki detalj ovog mjesta, da prošetam ulicama koje nisu samo čisto turističke i shvatila zašto sam se tako dobro osjećala.

Putopis

Iako su plate prosječnog stanovnika nešto više nego kod nas, čitavo društvo, neopterećeno prošlošću grabi naprijed. Svjedoci prošlog vremena se ne uništavaju, oni žive i stvaraju modernu istoriju, koja pored one davne, stare preko 1000 godina, čini bazu za bolju budućnost. Poljaci kao domaćini su vrlo ljubazni, jednostavni i nepretenciozni. Od konobara po restoranima i kafićima, do taksista i ljudi u prodavnicama. Cijene su vrlo prihvatljive, ako se porede sa onima u turističkim centrima u našem regionu, a stari princip poznatih „Mliječnih restorana“ (verzija ekspres restorana tradicionalne, domaće poljske kuhinje) i dan danas živi, samo u modernom ruhu. Ti jefitniji a savršeni obroci savršen su način da se kroz gastronomiju upozna jedna zemlja a plus je, što tamo jede domicilno stanovništvo. A svi znamo da je najbolja stvar sa putovanjima: jesti tamo gdje domaći jedu. Pirogi, riba, kisela supa servirana u komadu pečenog hljeba koja izgleda kao lonac, meso na sve moguće načine, vrlo često neizbježan kupus, jednostavno – ovdje se dobro jede. Pogodilo se da je poznati vašar Svetog Dominika, koji otprilike traje zadnju sedmicu jula i prve dvije avgusta bio u svom samom završetku. Tradicija ovog vašara duga je oko 740 godina i on je danas postao najveći otvoreni kulturni i komercijalni događaj ovog tipa u Poljskoj. Broj posjeta se udvostručuje i baš ta nedjelja našeg boravka bila je zadnji dan vašara, dan koncerata i najposjećeniji dan Gdanjska. Tradicionalna hrana mogla se probati na svakom ćošku, a suveniri, kao i najpoznatiji nakit - poljski ćilibar obojili su grad. Mojoj sreći nije bilo kraja, uzbuđeno sam posmatrala ljude oko sebe, pokušala da zabilje-

110 septembar

žim sve što mi je privlačilo pažnju i uživala u vedrim bojama na fasadama Duge i Mariacke ulice. Reći ću vam i da sam šetala duž Motlawe, zagledala u lučku dizalicu obojenu u crno koja je i najpoznatija građevina grada – Zuraw i nalazi se na skoro svakoj razglednici Gdanjska, trčala za uličnim macama, obišla trg Solidarnosti, upoznala čiku fotografa Mareka, koji ručno izrađuje nevjerovatne fotoaparate, jedinstvene na svijetu, potom ušla u crkvu Sv. Marije, za koju kažu da je najveća crkva na svijetu izgrađena od cigle (mada je mnogo impresivnija sa vanjske strane), slušala ulične svirače, fotografisala golubove na Neptunovoj fontani, jela najbolje palačinke u palačinkarnici Nalesnikow i dobila nadimak Bideronka (bubamara) po supermarketu koji

se nalazio preko puta našeg apartmana. Za sam kraj ostavila sam vam još jedan detalj, onaj morski. Na samo 15 minuta vožnje lokalnim vozom iz Gdanjska, stiže se u Sopot, magično mjesto koje leži na ogromnim pješčanim plažama, a koje zajedno sa Gdiniom i Gdanjskom čini konurbaciju Tricity, odnosno najveću pomorsku luku Poljske. Niz ribljih restorana, plažnih barova, savršenih lokacija za kupanje i sunčanje, kao i poznati sopotski mol (na koji se plaća ulaz od oko 2 evra) dočarali su mi ovo mjesto savršenim za odmor u julu, kada su temperature najviše. Ukoliko vas put nanese na sjever Poljske i u ovaj mali, a opet skoro polumilionski grad, ne zaboravite da se jednostavno opustite i uživate, bez presije da li ćete stići baš sve da vidite i zabilježite kamerom. Meni su ova dva

gdanjska dana bila potaman, ali obećala sam sebi da ću mu se vratiti, posmatrajući život ulice iz nekog zavučenog kafea na Motlawi, pijući limunadu sa borovnicama i mentom.

Rafaelo Santi Umetnost

Tekst: Marija Boki}

112 septembar

SKROMNI VELIKAN KOJI JE OBELEŽIO VISOKU RENESANSU

R Umetnost

Rođen je 1483. godine u mestu Urbino, u pokrajini Marke. Otac mu je radio na dvoru gospodara pokrajine Marke kao slikar, a kako je rano ostao bez majke Rafaelo je kao dečak provodio dosta vremena sa ocem u slikarskoj radionici. Na dvoru su se umetnici često okupljali, te je mladi Rafaelo imao prilike da se upozna sa ovim svetom veoma rano. Već sa 11. godina ostao je i bez oca koji mu je prepustio slikarske poslove i uputio ga u radionicu poznatog slikara Pietra Vanučija Peruđina koji će Rafaelu pomoći da usavrši svoju tehniku.

114 septembar

Uticaj Peruđina dugo će se primećivati u Rafaelovim delima, dugo nakon što sa sedamnaest godina primi prvu narudžbinu za sliku i nakon što sa osamnaest godina zvanično postane samostalni slikar i izgubi epitet šegrta. Do svoje dvadesete godine on već postaje izuzetno poznat i priznat umetnik u regiji iz koje je potekao, veoma često dobija porudžbine i često obilazi umetničke centre ove regije. Poglavlje svog najranijeg stvaralaštva Rafaelo zatvara slikom “Venčanje Bogorodice” kojom se kroz kompoziciju i ikonografiju jasno poziva na Peruđina, istovremeno prevazilazeći njegovo umeće. U dvadeset prvoj godini Rafaelo odlazi u Firencu vođen velikom strašću koju je osećao prema umetnosti. U ovoj svojevrsnoj kolevci renesanse iste godine je na Trgu Sinjorija otkriven “David”, Mikelanđelovo neprevaziđeno i širom sveta prepoznatljivo delo, a rivalstvo između Mikelanđela i Leonarda u punom je jeku. Rafaelo je oduševljen stvaralaštvom ova dva genija i mogućnošću da razvija svoje veštine u gradu poput Firence, proučavajući najznačajnija dela tog doba. Slike nastale za vreme firentinskog perioda svedoče o velikom uticaju Leonarda da Vinčija. Rafaelovo remek delo “Bogorodica sa češljugarom” upućuje na Leonardov stil kroz piramidalnu kompoziciju i elemente sfumato tehnike po kojoj je Leonardo prepoznatljiv. Nije zanemarljiv ni uticaj Mikelanđela sa čije skulpture preuzima detalj, te na svojoj slici bliskost između Bogorodice i malog Isusa prikazuje kroz Isusovo stopalo oslonjeno na Bogorodičino.

RAFAELO, MIKELANĐELO I LEONARDO TROJICA SU VRHUNSKIH UMETNIKA KOJI SU OBELEŽILI VISOKU RENESANSU U ITALIJI, STEKLI VELIKU SLAVU VEĆ TOKOM SVOG ŽIVOTA I UTICALI NA BROJNE UMETNIKE KOJI SU DOŠLI POSLE NJIH. NAJMLAĐI OD NJIH, RAFAELO, BIO JE INSPIRISAN DVOJICOM SAVREMENIKA I DELIMA KOJA SU STVARALI. KAO NEKO KO SE RODIO U ITALIJI U VREME PROCVATA UMETNOSTI, A PRI TOM SLIKARSTVOM BIO OKRUŽEN TOKOM ČITAVOG DETINJSTVA, RAFAELO JE BEZ SUMNJE MORAO POSTATI ONAKAV KAKVOG GA DANAS POZNAJEMO – JEDAN OD NAJVEĆIH GENIJA UMETNOSTI SVIH VREMENA

Umetnost

116 septembar

Rafaelovo remek delo “Bogorodica sa češljugarom” upućuje na Leonardov stil kroz piramidalnu kompoziciju i elemente sfumato tehnike po kojoj je Leonardo prepoznatljiv

Umetnost Na slici se Rafaelov stil jasno prepoznaje kako po načinu korišćenja boja, tako i po ljupkosti prikazanih figura i savršenoj harmoniji koja je primetna na svakom njegovom delu, a koja oslikava njegovu prirodu, njegovu skromnost, ljubaznost i blagost. Kako vreme odmiče Rafaelova slava u Firenci raste, broj porudžbina koje dobija se konstantno uvećava i, iako su teme porudžbina mahom iste, on uvek pronalazi način da iste scene i emocije prikaže drugačije. Bogorodica i Isus su motiv velikog broja Rafaelovih dela, ali ni broj portreta ne zaostaje značajno za pomenutom temom. Rafaelovi porterti su zanimljivi zbog njegove sposobnosti da pronikne u ličnost i emocije svog modela i prenese ih na platno. Rezultat Rafaelove neverovatne moći zapažanja očigledan je na slici “Skidanje s krsta” na kojoj se na licima prikazanih figura jasno vide očaj, teskoba i osećaj strašne tragedije koja ih je zadesila. Ipak, najznačajnije delo Rafaelovog firentinskog perioda je ono kojim ovaj period i “zatvara” i koje će predstavljati jak uticaj na sve slikare toga doba, a to je slika “Bogorodica sa baldahinom”. Ne samo da je jasno vidljiva poetika i harmonija koja karakteriše njegove slike, već je na ovoj slici prisutno sve što će odlikovati njegova kasnije nastala dela, pre svega dinamičnost kompozicije. U dvadeset šestoj godini odlazi u Rim gde je u to doba vladao papa Julije II, poznat po darežljivosti prema umetnosti. Julije II je naredio rekonstrukciju bazilike Svetog Petra u Rimu i tako okupio velike umetnike među kojima Rafaela, Mikelanđela, Bramantea i

118 septembar

Perudjino

Venčanje device Marije

mnoge druge. Rafaelova prva zvanična narudžbina u Rimu ticala se oslikavanja papinih privatnih odaja (odaja pečata), a nakon papinog oduševljenja prvom naslikanom freskom Rafaelu biva poverena izrada serije fresaka ne samo u ovim, već i u drugim odajama. Na njegovim radovima iz rimskog perioda može se primetiti uticaj ovog grada i antičke kulture ka kojoj Rafaelo dodatno razvija naklonost nakon dolaska u Rim. U to doba otkrivene su brojne klasične skulpture i statue, kako iz rimske tako i iz grčke kulture, kao i Neronova velelepna građevina Domus Aurea, te je sve to imalo uti-

Rafaelo 1504.

Venčanje device Marije

caja na Rafaelovo stvaralaštvo, kako na likovno, tako kasnije i na arhitektonsko. Veliko poznavanje klasike i antike Rafaelo pokazuje kroz dva dela rađena po narudžbini sijenskog bankara Agostina Kiđija, freska “Galatejin trijumf” i uređenje kapele Kiđi u crkvi Santa Maria del Popolo. Arhitekturom, arheologijom i očuvanjem nasledstva antike počinje da se bavi oko tridesete godine kada je već imao i uspešno vodio svoju radionicu sa puno pomoćnika i budućih umetnika. Godinu dana kasnije postaje zvanični nadzornik gradilišta bazilike Svetog Petra, a sledeće godine

Rafaelo 1516-1520

Preobraženje

dobija titulu konzervatora rimske antike. O Rafaelovoj izuzetnoj veličini i značaju možda najbolje svedoče Geteove reči u kojima ga naziva “onim koji je na vrh piramide postavio poslednji kamen iznad koga i pored koga nijedan drugi ne može da opstane”. “Preobraženje” je poslednja slika na kojoj je Rafaelo radio pre smrti koja je došla iznenada, nakon kratke groznice, u njegovoj trideset sedmoj godini života. Ovo delo istoričari umetnosti smatraju Rafaelovom duhovnom zaostavštinom, a danas se čuva u Vatikanskim muzejima, u kojima se i nalazi najveći broj njegovih dela, pored Firence i Rima.

Nega

Tekst: Sne`ana Tatljak Nikoli}

UZROCI NASTANKA PEGA I FLEKA NA KOŽI I NAČINI NJIHOVOG SANIRANJA Hiperpigmentacije predstavljaju poremećaje boje kože, kose, sluzokože i noktiju koje nastaju usled povećane količine melanina (pigmenta) u ovim oblastima, a karakterišu se kao tamna područja, često neprihvatljivog izgleda. Razlozi nastanka hiperpigmentacija su različiti spoljašnji i unutrašnji faktori, kao što su štetno delovanje sunčevih zraka, razne postinflamacije koje nastaju posle povreda, hemijskog pilinga ili terapije laserom, kao i uticaj nekih lekova ili hemijskih sredstava, ali i starenja. Danas se teži ujednačenom tenu, bez pega i fleka, prozračnom i baršunastom, a skoro polovina planete smatra belu put idealom lepote.

120 septembar

Nega

Faktori nastanka hiperpigmentacija dele se na spoljašnje i unutrašnje faktore. Spoljašnji faktori su: fizički faktori (UV zraci, α, β i γ jonizujući zraci) i hemijske supstance i lekovi kao što su jedinjenja arsena, betaksalol, minociklin, 5-fluorouracil, antibiotici (klofazimin i aminociklin), kinin i dr. Unutrašnji faktori su: nasledni ili razvojni poremećaji, endokrini poremećaji (trudnoća, terapija estrogenima, Addisonova bolest, tumori koji proizvode određeni hormoni); zapaljenja i infekcije (akne, alergije na lekove, hemijski piling, psorijaza, atopijski dermatitis i dr.), ili neoplazme (melanom).

U afričkim i azijskim zemljama postoji ogroman rast tržišta proizvoda za izbeljivanje kože. U Evropi, preparati za izbeljivanje/ posvetljivanje kože se uglavnom traže kao specijalni tretmani za izjednačavanje tena, uklanjanje fleka i pega ili u slučaju pojačane pigmentacije. Boja kože zavisi od pigmenata kao što su hemoglobin, karoten i melanin, ali je melanin određuje u najvećoj meri. Rasne razlike u boji kože uslovljene su brojem, veličinom, oblikom, rasporedom i degradacijom melanozoma, organela u kojima se ovaj pigment nalazi. Njih stvaraju epidermalne ćelije melanociti i predaju okolnim keratinocitima. Boja kože je genetski određena i takođe zavisna od delovanja sunčeve svetlosti. Pored toga, na nju utiče i endokrini sistem, što se ispoljava u trudnoći i izvesnim endokrinim poremećajima.

122 septembar

UV zraci pojačavaju pigmentaciju kože, a njihovo delovanje zavisi od talasne dužine. UVA zraci (talasna dužina 320-400 nm), kao i zraci vidljivog dela spektra, izazivaju brzu promenu pigmentacije koja se manifestuje posle nekoliko minuta, dostiže maksimum u toku 1-2 sata i gubi se nakon 24 sata. UVB zraci (talasna dužina 290-320 nm) izazivaju odloženu pigmentaciju koja se javlja posle nekoliko dana. Ona je vezana za aktivnost tirozinaze (hormona koji pokreće proces sinteze melanina). Smatra se da ova reakcija kože ima adaptivni, protektivni značaj u smislu zaštite od ponovnog ozračivanja. Mehanizam delovanja UVB zraka na sintezu melanina je delimično razjašnjen. Radijacije sa talasnim dužinama ispod 10 nm (gama zraci, X-zraci) jonizuju molekule što može dovesti do oštećenja DNK i ćelije. U zavisnosti od ukupne doze opisuju se razne kožne promene iza kojih, obično pri povlačenju, ostaju hiperpigmentacije.

Ženski seksualni hormoni takođe deluju stimulativno na stvaranje melanina. To delovanje izraženo je u graviditetu i ispoljava se pojačanom pigmentacijom kože čela i obraza (melasma), kao i kod žena koje primaju hormonsku terapiju.

Najčešća ograničena hiperpigmentacija, koja nastaje pod dejstvom UV zraka je Solarni lentigo. On predstavlja pigmentne promene u vidu okruglih fleka najčešće locirane na licu, podlakticama i gornjem delu šake, a javlja se kao posledica hroničnog izlaganja suncu.

Formulisani proizvod za posvetljivanje/izbeljivanje kože koji je kvalitetan, stabilan i efikasan je veliki izazov za kozmetologe. Na raspolaganju je veliki broj kozmetički aktivnih supstanci (KAS), koje različitim mehanizmima dovode do smanjenja pigmentacija, ali je i velika razlika među njima u vidljivim efektima koje ostavljaju, čak i posle dugotrajne primene. Najčeće korišćene aktivne supstance u kozmetičkim/dermokozmetičkim preparatima su: hidrohinon, arbutin, aloezin, kojic kiselina, azaleinska kiselina, vitamin C i njegovi derivati, AHA kiseline (glikolna i mlečna kiselina), vitamin A i njegovi derivati, vitamin B3 (niacinamid), elaginska kiselina, biljni ekstrakti (soje, glicirize/likoricije, paper malberry), glutation, rezorcinol i dr. Idealna depigmentišuća sredstva trebalo bi da dovedu do trajnog i brzog odstranjenja neželjenog pigmenta, u većini slučajeva.

Kozmetički preparati sa vitaminom C (Mg-askorbil fosfat) koriste se za otklanjanje Solarnog lentiga kao i pigmentacije zrele kože, dok se pege i fleke mlađe kože otklanjaju efikasno pilingom i to preparatima koji sadrže glikolnu i mlečnu kiselinu u nižim koncentracijama. Niacinamid je efikasan za smanjenje žutila fotoostarele kože, dok su prirodne supstance, kao što su biljni ekstrekt glicirize, arbutin, elaginska kiselina i rezveratrol pogodne za smanjenje intenziteta pigmentacija nastale kao posledica izlaganja suncu. Za otklanjanje postinflamatornih pigmentacija kao posledica lečenja akni, najpogodniji su kozmetički proizvodi sa retinolom i retinaldehidom.

Nega

PRIMENOM PREPARATA ZA POSVETLJIVANJE KOŽE REALNO JE OČEKIVATI SMANJENJE INTEZITETA DEPIGMENTISANE KOŽE TEK NAKON PRAVILNE I DUŽE UPUTREBE OVIH PREPARATA, ALI NE I TRAJNO UKLANJANJE HIPERPIGMENTACIJA Ove preparate treba koristiti kao deo dnevne ili noćne nege. Hidrohinon se koristi u tretmanu melazme i postinflamatornih hiperpigmentacija. Iako su hidrohinon i retinoidi još uvek najčešće korišćene supstance kod hiperpigmentacije kože, njihova primena je često vezana za iritaciju. Osim toga u nekim zemljama Evrope hidrohinon je povučen iz upotrebe u kozmetici jer nije bezbedan. Postavlja se pitanje da li je efekat izbeljivanja do koga on dovodi u dovoljnoj meri prihvatljiv obzirom na njegove negativne efekte? Bilo koji proizvod koji se koristi kod hiperpigmentacije trebalo bi da bude potpuno bezbedan i bez ikakvih neželjenih efekata. Pod tim uslovima on će biti kozmetika. Proizvođači preparata za posvetljavanje/izbeljivanje kože dužni su da u skladu sa Kozmetičkom Direktivom 76/768/EU, iznesu dokaze o njihovom dejstvu. Problem je u tome što je tretman hiperpigmentacija vrlo spor i naporan za pacijente. Očekivani efekti se javljaju tek nakon duže upotrebe ovih preparata (ne duže od 6 meseci), ali čak i tada su slabo vidljivi i sa neizvesnim ishodom.

124 septembar

Danas se na tržištu nalazi veliki broj kozmetičkih/dermo-kozmetičkih preparata za uklanjanje hiperpigmentacija na koži, a mogu se naći i u apotekama. Poznate kozmetičke kuće kao što su Eucerin, Uriage, Neo Strata, Avéne, Iklen i dr. u svojim paletama proizvoda sadrže i preparate za depigmentaciju kože u vidu krema, gela ili losiona. Ovi preparati sadrže prethodno pomenute supstance za izbeljivanje kože i to najčešće u kombinacijama, jer je značajno njihovo sinergističko dejstvo. Proces melanogeneze (sinteza melanina) je fiziološki proces koji se stalno odigrava u koži, stoga depigmentacija kože nije trajna pojava. Samo dugotrajno korišćenje preparata sa kozmetičkim aktivnim supstancama za posvetljivanje kože može da dovede do smanjenja broja fleka i njihovog intenziteta. Treba istaći važnost prevencije hiperpigmentacije. Što se tiče solarne hiperpigmentacije to bi značilo ne izlagati kožu sunčevim zracima, izbegavati boravak na suncu u periodu između 11-16h, koristiti šešir i odeću sa dugim rukavima, boraviti u hladovini, kao i obavezno upotrebljavati zaštitne dnevne kremove sa visokim SPF faktorom.

DERMOKOZMETIČKI PREPARATI ZA TRETMAN KOŽE SA HIPERPIGMENTACIJAMA KOJI SE MOGU NAĆI NA TRŽIŠTU : Eucerin – anti pigment fluid Dnevna, hidrantna emulzija protiv pigmentnih mrlja za sve tipove kože. Emulzija sa niskim sadržajem ulja. Visoko delotvorna dionična kiselina redukuje sintezu pigmenta (melanin) i na taj način ublažava hiperpigmentacije. Sadrži UVA i UVB filtre, SPF 20, što obezbeđuje zaštitu kože od sunčevog zračenja. Smanjuje intenzitet postojećih pigmentacija i sprečava njihov nastanak. Koži daje ravnomeran ton.

KOZMETIČKI PREPARATI KOJI SADRŽE KAS ZA POSVETLJIVANJE KOŽE MOGU SE IZDVOJITI: Uriage Depiderm - Intensive Depigment Skincare Krem koji se koristi za smanjenje intenziteta i veličine pigmentisanih mrlja na koži (pega, fleka). Deluje i anti-inflamatorno, antiiritantno i štiti kožu od UV zraka. Niacinamid i ekstrakt ploda biljke Glycyrrhiza Glabra redukuju proces pigmentacije, a dodatno mlečna kiselina i salicilna kiselina dovode do eksfolijacije površinskog sloja kože i takođe smanjuju hiperpigmentacije.

Neo Strata - Skin Lightening Gel-AHA 10 Depigmentišući gel za negu kože i korekciju staračkih pega i fleka, kao i pigmentacija koje se javljaju u trudnoći ili kod korišćenja kontraceptivnih lekova. Preparat je u vidu hidrogela, bez ulja (engl. oil-free) koji dobro hidrira kožu. Može da se koristi i pre zaštitnih kremova ili make-up-a. Nema UV filtre pa se pri upotrebi izbegava sunce. Sadrži hidrohinon koji redukuje pigmentacije na koži, a glikolna i limunska kiselina deluju kao eksfolijanti.

Eucerin- White solution – whitening body lotion UV skin Za posvetljivanje osetljive kože. Sadrži biljni ekstrakt Likoricije koja redukuje depigmentacije, a vitamin E i UV filter štiti kožu od štetnih UV-indukovanih slobodnih radikala. Brzo se apsorbuje na koži. Dermatološki je potvrđena glatkoća i čvstoća kože posle redovne upotrebe.

Avéne – Whitening serum Nemasni serum omogućava posvetljivanje senzitivne kože lica. Dizajniran je tako da vidno redukuje pege i fleke nastale starenjem ili izlaganjem UV zracima. Sadrži termalnu izvorsku vodu koja hidrira kožu i ima anti-iritativni efekat. Kombinacija magnezijum askorbil fosfata (derivat vitamina C) sa vitaminom E (hvatač slobodnih radikala) pomaže u regulaciji sinteze melanina. Ovo dejstvo je potpomognuto izborom potentnih ovlaživača i same formulacije, da bi se obezbedilo postepeno i dugotrajnije oslobađanje agensa za posvetljivanje. Svakodnevnom upotrebom sprečava se pojava novih pogmentacija.

La Roche-Posay MELA-D Bright MELA-D Bright krem koriguje bistrinu (prozračnost) kože, gubitak homogenosti tena, hidrira i čini kožu glatkom, zahvaljujući kojic kiselini i vitaminu C. Kojic kiselina reguliše hiperprodukciju melanina, a Vitamin C, kao antioksidans, čini kožu svetlijom. Klinički je potvrđeno “gubljenje” pigmentacije nakon mesec dana primene, dok je posle tri meseca ten kože svetliji.