Plezir #79 by Plezir magazin

JUN 2020.

BROJ 79

Uvod Junskim brojem Plezira, nakon dvomesečne pauze, nastojali smo da se kratko osvrnemo na pandemijsko iskustvo koje smo svi iskusili. Da se svet i naša stvarnost u trenu oka promenila, uprkos tome što na ulici danas možemo videti „bezbrižno izgledajuće ljude“ koji bez zaštitne opreme ulaze u prevoz, banke i druge ustanove, svima je jasno. Možemo danas biti zabrinuti, oprezni ili preterano samouvereni i opušteni, ali činjenica je da pandemiju COVID-19 niko nije mogao da ignoriše proteklih meseci. Ne, dok smo na vestima slušali o brojevima zaraženih ili preminulih. Ne, dok gledamo slike iz bolnica. Ne, kada smo nedeljama imali vanredne mere i zabranu kretanja. Kakav god da je vaš stav na temu opasnosti od zaraze, činjenica je da su nam se svima životi u veoma kratkom vremenskom periodu okrenuli naglavačke. Odlazak u kupovinu dva meseca je za najveći broj ljudi u našoj zemlji bio jedini „izlazak“. Odluka o tome da ne koristimo agresivne hemijske preparate u domaćinstvu ili hranu upakovanu u plastiku, u danu je morala biti revidirana. Ljutnja, razočarenje i bes zato što svaki izlazak napolje podrazumeva novu jednokratnu masku i rukavice, koji su ujedno i deo rešenja, ali i deo problema (jer smo lako mogli da pretpostavimo gde će svi oni završiti nakon upotrebe). I jeste, dolazile su sa svih strana vesti o oporavku prirode dok su ljudi pod ključem, ali to prvenstveno nije ni tačno, a i kada bi bilo tačno, sigurno ne bi moglo da bude dugoročno rešenje. Pritom, dok smo svi sedeli kod kuće, i ni aktivisti niti čuvari nisu bili na terenu, mnoge šume su nelegalno krčene u čitavom svetu. (da ne dužim ovde, uskoro ću o tome pisati na sajtu). Uglavnom, biću slobodna da zaključim da svet nije postao ni bolji ni gori nakon ovog višemesečnog pandemijskog iskustva i da nas očekuje dug put u prilagođavanju na ovo novo normalno i pronalaženje alternative sistemu koji nas je i doveo u ovu situaciju. Teodora Kovrlija, Plezir magazin 2

jun

Sadržaj Umetnost Onlajn špartanje Ekologija Onlajn (samo)edukacija na temu baštovanstva i permakulture Zdravlje Kako je pandemija COVID-19 uticala na naše navike u ishrani

006

Održivost u doba krize ZELEN-ish by GourmAna Mono ili polikultura u poljoprivredi?

016

026

046

054

Jedno čitanje romana „Skrik“ Ljiljane Maletin Vojvodić Kolumna Lekcije iz karantina

132

136

Darelovi

144

Muzika 060

072

Muzički festivali u svetlu pandemije Zdravlje Oči u ogledalo zdravlja

152

158

Nega 082

Eko dizajn Pletivo by Plezir

124

Životni stil

Moda Ko je Ganka?

Umetnost nakon korone Književnost

Životni stil Da li je priroda novi tržni centar?

116

Umetnost

Životni stil VAŠOKU hrana Japana Ekologija

Ženski diskurs u savremenoj vizuelnoj umetnosti

088

Kosa voli…biljem natopljeno jabukovo sirće Ekologija S(C)VET

164

168

Moda 5 pitanja za Tatjanu Ostojić Zdravlje Kad je #ostanikodkuće jednako nebezbedno

098

104

redakcija 4

jun

Teodora Kovrlija

Nina Simonović

Milena Goševski

Andrijana Kovrlija

Ljiljana Maletin Vojvodić

Sofija Mirčetić

Sara Savčić

Bojana Đuričić

Merima Aranitović

Marija Radojković

Aleksandra Nikolić

Ana Vlatković

Ana Stambolić

Dejana Vukadinović

Ivana Karmišević

Plezir

Marko Popadić

Katarina Đošan

Vesna Belušević

Dušan Jurić

by Plezir

Pletivo

Zašto neke biljke nose epitet „korova“ i da li smo ih dugo pogrešno doživljavali, zašto neko drveće raste u krug, kako komunicira, koje su to biljke koje pčele obožavaju, šta sve možete pronaći na beogradskim livadama, kako da uzgojite baštu od ostataka iz kuhinje, kako da napravite „seed bomb“ i pokrenete promene svuda oko vas, kako da sačuvate voće i povrće od propadanja, kako da fermentišete biljke, šta savetuju iskusni baštovani, gde možete videti najčarobnije vrtove i bašte, a gde najukletiju šumu na svetu saznaćete ukoliko zapratite naloge koje sam izdvojila u ovomesečnom online špartanju.

ONLINE ŠPARTANJE 6

| jun

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija 7

@brightly.eco

| jun

@deannacat3

@divljibeograd

10 | jun

@earthseedlings

@freedom_gardens

12 | jun

@joegardener

@lily_kwong

14 | jun

@growforagecookferment

Onlajn (samo)edukacija na temu baĹĄtovanstva i permakulture

Ekologija

Tekst: Nina SimonoviÄ&#x2021; @nina.simonn

erujem da su nas događaji ko- šte, bašta i predmeti koji su vam već jima smo svedočili prethodnih na raspolaganju mogu uklopiti u ovaj par meseci trgli i naterali da koncept. Jedno je sigurno, informacije

osvestimo naš trenutni odnos sa pri- i besplatan edukativni sadržaj na ove rodom i razmislimo šta se tu može pro- teme su nam na dohvat ruke, na svemeniti. Ne tako lep uzrok, ipak može ga par klikova na internetu. Priznajem posledično izroditi nešto korisno, te da me je ova tema dodatno zainteresose čini da je sve veći broj ljudi sve za- vala poslednjih par meseci, te sam viinteresovaniji za hortikulturu, uzgaja- kende u karantinu provodila gledajući nje svoje hrane, pa i permakulturu. dokumentarce o permakulturi, a čak Osim tog osećanja ponosa kada ube- sam se i usudila da zasadim povrće rete svoju salatu ili začinsko bilje za u saksijama na balkonu. Možda ono ručak, briga o biljkama, voću i povrću neće savršeno roditi, ali ako ništa druzaista može smanjiti stres i sveukupno go, shvatila sam da želim svoju baštu pozitivno delovati na vaše zdravlje.

jednog dana o kojoj ću se sama brinuti. Hajde da ne zanemarimo ni isceljuju-

Ako ste entuzijastični u vezi hortikul- ću moć zelenila oko nas i dodir sa zeture, a živite u gradu i nemate mnogo mljom. prostora na raspolaganju, lako možete isprobati sadnju povrća u saksijama U nastavku vam donosimo naš izbor koje ne zahteva preterano delikatne edukativnih Jutjub kanala sa obiljem uslove za održavanje i rađanje. Ukoli- praktičnih saveta kao i par dokumentko pak imate dvorište i nešto zelenila araca da probude zelenu kreativnost u oko sebe, zašto ne biste napravili eks- vama. Nemojte stati samo na ovome, periment i zasadili povrće u jednom čitajte o baštovanstvu i permakulturi sanduku? Ako vam ova sezona dobro na Reditu, slušajte kurseve na Skilsšeru prođe, lako se to može proširiti na više ili Judemiu, povežite se sa istomišljenisanduka naredne godine. Ukoliko se cima na Instagramu... Dobrih, korisnih ubrajte u najveće entuzijaste i ljubitelje izvora je mnogo, a mi bismo voleli da održivog života, čitajte o permakulturi svoje rezultate i savete podelite i sa i vidite kako se vaše postojeće dvori- nama! 18

jun

Ovog aktivistu i humanitarca mediji često nazivaju Forest Gampom ekologije. Rob veruje da je svaka naša akcija bitna i da mi, i kao individualisti i kao zajednica, imamo moć da unapredimo i poboljšamo svet oko nas. Njegov Jutjub kanal je odličan izvor informacija i inspiracije na temu održivog i jednostavnog života, uzgajanja svoje hrane, samodovoljnosti, života van mreže, permakulture i minimalizma. Povrh sjajnih i informativnih videa koje pravi, Rob donira 100% zarade od medijskih nastupa neprofitnim organizacijama, te eto još jednog valja-

Rob Greenfield

nog razloga da pročešljate njegov kanal. Ovo nije prvi put da vam pominjemo Roba, naime mi smo prošle godine imali priliku da vam predstavimo ovog sjajnog momka u ekskluzivnom intervjuu za naš časopis, koji ukoliko želite, možete pročitati ovde.

Kevin se na svom Jutjub kanalu prvenstveno fokusira na edukaciju o urbanom baštovanstvu. Naučiće vas trikovima za uzgajanje povrća, biljaka i kompostiranju u urbanoj sredini. Dakle, ako živite u gradu i vaš zeleni prostor se svodi na balkon, malo dvorište ili na kraju krajeva svega par saksija, ovo je pravi kanal za vas. Takođe, bacite pogled na njegov sajt gde pored zanimljivih članaka na pomenute teme možete naći i njegov podkast, kao i informacije kako da se priključite Epic Gardening privatnoj grupi na Fejsbuku, koja je još jedan sjajan način za razme-

Epic Gardening

nu informacija i učenje!

jun

Hju iza sebe ima petnaestogodišnje iskustvo u uzgajanju organskog povrća na održivi način. Na njegovom kanalu vas čekaju sjajni saveti za što jeftinije rasađivanje i uzgajanje hrane uz minimalno ulaganje vremena, i uz korišćenje predmeta koje već mnogi od nas imaju u svojoj kući ili vikendici. A za one koji bi želeli da se ozbiljnije posvete učenju tehnika i metoda baštovanstva Hju je

Huw Richards – Grow Food Organically

pokrenuo The Abundance Academy, onlajn kurs na temu kako uzgojiti što više hrane uz što manje napora.

Kanal Vrt Obilja nam dolazi iz Slovenije, i nastao je nakon što su Robert i Tjaša rešili da se isele iz grada po završetku studija, sagrade malu kuću u prirodi i sa svega 22 godine okrenu se uzgajanju hrane i jednostavnom životu. Iako prilično mladi, imaju bogato praktično iskustvo na ovom polju, Tjaša kao Master Biologije i Ekologije, a Robert zahvaljujući prethodnom radu u baštama širom Slovenije. Njihovi videi su kon-

Becoming Gardener – Vrt Obilja

cizni, informa-

jun

tivni i na veoma jednostavan način prenose znanje svojim gledaocima.

Jedan od meni najdražih Jutjub kanala iz oblasti dokumentaristike istražuje kako možemo stvoriti bolje zajednice uprkos izazovima sa kojima se svet danas nosi. Uz divne kadrove, odličnu montažu i narativ, ovaj kanal je prava mala riznica priča inspirativnih ljudi koji stvaraju bolji svet. Učite o održivom načinu života, permakulturi i zero waste-u od ljudi

Happen Films

koji su postojeće krize pretvorili u nove mogućnosti.

Dokumentarac rađen u stilu intervjua, a u čast Frenka Kabota, baštovana amatera koji je svojom strašću za sadnjom i uređenjem pejzaža neverovatno uticao na moderni svet baštovanstva. Frenka nazivaju ekscentričnim genijalcem, a on je svoju viziju predočio u porodičnu baštu u blizini Kvebeka kao i kroz proje-

The Gardener

kat The Garden

jun

Conservancy koji pomaže očuvanju i restauraciji javnih bašti i parkova.

Ovaj holandski dokumentarac prati dvojicu osamdesetpetogodišnjih prijatelja, majstora za obrezivanje i baštovana dok se brinu o voćkama, bašti i imanju koje datira još iz 1630. godine. Režiserka je divno dočarala njihove razgovore i sećanja, razmenu ideja i znanja o hortikulturi dok se u pozadini smenjuju godišnja doba i zaključuje životni ciklus jedne sezone. Čini se da je glavna uloga u ovom filmu pripala upravo

Portrait of a Garden

bašti sa obiljem kadrova iz velike blizine, dok su živahni razgovori dvojice prijatelja u pozadini tu da dočaraju šarenoliku lepotu imanja.

Zdravlje

Pripremila: Sara Savčić @sara_savcic

Gotovo da smo svi bili u situaciji kada zbog stresa, umora ili psihičke iscrpljenosti zanemarimo brigu o zdravoj i balansiranoj ishrani. Dogodilo nam se svima da ne razmišljamo o tome da li namirnice odlažemo pravilno i da li smo usled straha od pandemije pazarili više nego što nam je potrebno, što potom dovodi i do propadanja i bacanja hrane. Ovakvim odnosom prema hrani ne samo da smo ugrozili sopstveno zdravlje, već smo i pokazali bahatost i nemar prema prirodi i energiji koju nam ona daje za život upravo putem hrane. Tokom perioda vanrednog stanja mnogima su maske pale i po ovom pitanju. Informacija da gojaznost i visok krvni pritisak predstavljaju jedan od najvećih faktora rizika u razvijanju težih oblika bolesti, mnoge je navela na promenu životnog stila. Navike u ishrani, životni prioriteti i razumevanje

PLEZIR ISTRAŽUJE

Kako je pandemija COVID-19 uticala na naše navike u ishrani

odakle hrana koju imamo na stolu dolazi, promenili su se pod uticajem krize i u goste smo tim povodom pozvale četiri žene koje su svesne važnosti zdrave ishrane i koje su sa nama nesebično podelile svoja razmišljanja i iskustva iz prethodnog perioda provedenog u karantinu. Uz to, dale su i korisne savete kako da nam obroci budu i zdravi i ukusni. Razgovor sa sertifikovanom holističkom savetnicom za ishranu Marijom Maravić @healthy.atelier, industrijskom, grafičkom dizajnerkom i blogerkom Ivanom Popović @mali_iv, pasioniranom ljubiteljkom egzotičnih začina i inostranih kuhinja, blogerkom koja piše o ukusnim zalogajima Nikolinom Osmokrović @oklagiya i magistarkom hrvatskog jezika i književnosti i filozofije koja bloguje o pozitivnom, prisutnom roditeljstvu i odgoju u prirodi Sarom Goleš @saragoles, možete pročitati u nastavku.

Marija MaraviÄ&#x2021;

Marija MaraviÄ&#x2021; @healthy.atelier je za Plezir govorila iz Kopenhagena 28

jun

Tokom perioda vanrednog stanja formacija je jako teško doći u konvekoja je bila tvoja najveća briga po ncionalnim trgovinskim lancima. Naše pitanju ishrane?

znanje se obično završava sa oznakom organskog porekla na pakovanju što

Moja inicijalna briga bila je povezana sa nije garancija za fer i potpuno zaokrulancem snabdevanja. Šta ako se vozači žen proces u kome smo svi na dobitku. razbole, šta ako se uzgajivači razbole? Shvatila sam da je celokupna populacija Na početku pandemije mnogi su bili koja živi u gradovima u potpuno zavi- zabrinuti zbog potencijalne nestasnom položaju u odnosu na čitav lanac šice hrane, pa su počeli više da razljudi koji učestvuju u tome da se hrana mišljaju o sopstvenom gajenju voća, nađe na policama supermarketa. To me povrća, pa i o uzgoju životinja. Koliko je baš zabrinulo.

nas je cela situacija osvestila po pitanju poštovanja malih proizvođača ali

Gde nabavljaš hranu/namirnice? Ko- i prirode i onoga što nam ona daje? liko ti je važno poreklo onoga što koristiš svakodnevno u ishrani?

Zaista se nadam da je ovo bio dobar povod da se svi zamislimo kakve smo

Naši lokalni supermarketi su odlično sisteme stvorili, koliko smo bliski sa snabdeveni svežom i organskom hra- izvorom našeg opstanka i šta je to na nom koju nabavljaju kako od lokalnih šta trošimo svoj novac. Ovo su važna uzgajivača, tako i od ostalih širom Evro- pitanja kako na pojedinačnom, tako i pe, pa i sveta. Što se tiče porekla na- na kolektivnom nivou. Pitanje je lične mirnica, krajnjem potrošaču je gotovo svesti koliko smo spremni da ozbiljno nemoguće da ga u potpunosti razume. shvatimo period koji je iza nas i da se Na primer, jako je važno da su uzgajiva- adekvatno pripremimo za slične krize či tretirani pošteno, da im se na vreme koje mogu da se jave u budućnosti. isplaćuje zakonom određena zarada, da su stimulisani tokom čitavog procesa Imaš li neke trikove kojima se služiš u proizvodnje kako bi proizvod ubirali u pripremi i/ili čuvanju hrane kako ne bi optimalnom trenutku. Ipak, do tih in- bilo bacanja i propadanja hrane? 29

Kod nas se hrana ne baca, ali se zato spoticanja čovekovom zdravlju i zdrai ne kupuje više od onoga što nam je vlju planete, budući da sistematski unipotrebno. Mislim da je prva stavka štava ekosistem. Antibiotici i hormonalupravljanje kućnim zalihama. Žitarice, ni suplementi koji se koriste u uzgoju mahunarke, orašasti plodovi i semenke ovih zatvorenih životinja nastavljaju da mogu da se čuvaju u staklenim teglama kruže u prirodi prenoseći se sa životinja na policama zahvaljujući antinutrijenti- na čoveka kroz vodu koju pijemo i zema koje ih čuvaju od proklijavanja. Sve- mljište na kome uzgajamo hranu. Čak žu hranu, kao što je voće, povrće, jaja, nije potrebno ni jesti to meso da bismo meso, mleko bi bilo lepo kupovati dva puta nedeljno. Na taj način, namirnice zadržavaju svežinu, a mi uvek znamo šta je u frižideru i možemo da se organizujemo naspram toga. Džejn Godal je nedavno izjavila da je sa čovečanstvom gotovo ako ne nauči da se prilagodi nakon ove krize, posebno u pogledu prehrambenih navika. Sa smanjenjem biodiverziteta i prirodnih staništa koje su dom mnogim biljnim i životinjskim vrstama, izvesno je da u budućnosti mo- bili izloženi onome što je u njemu. S tim žemo očekivati još ovakvih pandemi- u vezi, edukacija je krucijalna kako bi ja. Kakva je po tvom mišljenju uloga ljudi shvatili da svaki njihov izbor utiče nutricionista i savetnika za ishranu na čitavu zajednicu. Nutricionisti i sau edukaciji na ovu temu?

vetnici za ishranu mogu biti od pomoći ukoliko se i sami interesuju za ovu temu

Džejn Godal je napravila odličnu poen- i na umu uvek imaju holistički pristup tu u ovom članku. Takozvani „factory koji uključuje i brigu o zajednici i životfarming” je jedan od najvećih kamena noj sredini. 30

jun

Da li se tvoja ishrana i ishrana tvoje da stvari pojednostavimo i napravimo porodice u nečemu promenila u toku koncept „build a bowl” gde imamo sai nakon pandemije?

stojke iz glavnih grupa namirnica i onda svako prema sopstvenim afinitetima

Jedina stvar koja se promenila jeste ta napravi sebi obrok. Skuvala bih kinou, što nam je jako dosadilo da priprema- pirinač, pasulj, lososa, skuvala jaje, isecmo složenije recepte imajući u vidu da kala povrće i napravila neki umak od su naši dečaci u fazi ubrzanog rasta i cvekle ili avokada, iznela na sto sa malo razvoja i da imaju češće obroke. Osetila orašastih plodova i svako bi izabrao šta voli i sastavio svoje jelo. Najvažnija lekcija kojoj te je ove zdravstvena kriza naučila? Ova kriza me je podsetila koliko se blagodeti krije u teškim vremenima. Koliko ljudi je izašlo sa iskrenom željom da pomognu drugima, da se ujedine, formiraju zajednice. Postali smo svesniji prioriteta, uhvatili smo se u koštac sa stvarima koje su godinama čekale na red. Podsetili smo se da je zdravlje nesam umor od boravka u kuhinji, a pri- što što nema cenu i da je svakodnevna znajem da sam ostala i zbunjena i goto- investicija kroz aktivan životni stil, ishravo bez ideja i naročite motivacije usled nu koja nam prija i daje nam osećaj vitoliko repetitivnih radnji. Setila sam se talnosti, jedini način da se dugoročno svih onih ljudi koji su bili zaduženi za zaštitimo. Vraćanje prirodi koje smo svi pripremanje hrane dok sam ja bila mala iskusili u manjoj ili većoj meri je najbolji i poželela da su tu makar na nekoliko momenat ove krize. dana. Rešenje do koga sam došla jeste

Ivana PopoviÄ&#x2021;

Ivana PopoviÄ&#x2021; @mali_iv je za Plezir govorila iz Beograda 32

jun

Tokom perioda vanrednog stanja Gde nabavljaš hranu/namirnice? koja je bila tvoja najveća briga po Koliko ti je važno poreklo onoga što pitanju ishrane?

koristiš svakodnevno u ishrani?

Iskreno, brinula sam da li će biti do- Bitno mi je poreklo namirnica, bitne su voljno svežeg prolećnog povrća i pla- mi i deklaracije i aditivi. Sve to pratim šila sam se da će mi se ishrana svesti koliko mogu, ali ne da me opterećuje. na jedno te isto. Na kraju sam najviše Učim svakim danom neke nove inforbrinula da li ću pronaći domaće trešnje macije u vezi sa sastojcima, benefitima, kad im bude vreme. (smeh)

kalorijskim vrednostima. Nije mi žao da dam više novca na hranu za koju znam

Koliko si se ranije bavila planiranjem da je iz pouzdanih izvora. Tako da poloi pripremom obroka i da li ti je to vinu namirnica naručujem online, ostapredstavljalo napor? Koliko se toga tak uzimam na pijaci kod poznatih lokapromenilo tokom i nakon vanrednog laca ili u proverenim marketima. stanja? Tokom vanrednog stanja mnogi su Planiranje obroka mi je uvek predstav- bili zabrinuti zbog potencijalne neljalo napor, osim vikendom. Tada sam stašice hrane pa su počeli više da imala vremena za igranje u kuhinji, pa razmišljaju o sopstvenom gajenju mi nije bilo mrsko da sastavljam spisak voća, povrća, pa i o uzgoju životinja. namirnica koje treba da kupim. Za vre- Koliko nas je cela situacija osvestila me vanrednog stanja sam kuvala po po pitanju poštovanja malih proizvoprincipu ugađanja sebi i to se naravno đača, ali i prirode i onoga što nam odrazilo u vidu +9kg. Kako sam od maja ona daje? konačno odlučila da preokrenem svoj životni stil na bolje (zdravije), tako sam Male proizvođače poštujem oduvek i uključila i obavezno planiranje obro- oni su mi uvek primarni izbor. Trudim ka. Ne pravim plan za nedelju dana, ali se da ne konzumiram hranu kongloznam šta ću jesti narednih par dana - merata, već da se upoznam sa pričom, jer tako najbolje pratim unos svih po- idejom i politikom malih proizvođača. trebnih nutritijenata.

Ja na primer nikada ne bih mogla da 33

imam farmu, ali bih imala baštu ili omanji voćnjak i svakako ka tome težim u budućnosti. Mnogi zdravu ishranu nužno povezuju sa obrocima u kojima naša nepca i ne uživaju preterano. Koliko je to tačno iz tvog iskustva, odnosno da li je zdrava ishrana jednaka odricanju od gurmanluka? Hmm, ja sam na prekretnici kada je ova tema u pitanju, jer sam promenila svoju ishranu u potpunosti. Najviše zbog zdravlja i dijagnoze koju imam, pa moram da vodim računa o ugljenim hidratima. Neću da vas lažem, nema zamene za domaću hrskavu pizzu, taljatele ili parče pogače. Ali ukidanje tih namirnica je mala cena za ono što dođe posle a to je dobro zdravlje. Mnogo zdravih jela mogu da svrstam u gurmanluke i u mnogima zaista uživam (kao što bih uživala u pizzi), samo je potrebno biti uporan sa istraživanjem i eksperimentisanjem u kuhinji. Da li je neophodno više ulaganja vremena i novca kako bismo jeli ukusno i zdravo?

jun

Što se vremena tiče, ne bih rekla. OK, najlakše je otići u pekaru i kupiti četvrt vrućeg bureka, ali ako se samo malo potrudimo oko planiranja kupovine namirnica, i zdravi obroci se spreme čas posla. Što se tiče novca, tako je, zdrava hrana košta više. Ali hej, ja sam vam primer: od kada sam na zdravoj ishrani, nikad više nisam uštedela - jer ne trošim budžet na grickalice, slatkiše, brza jela od kojih se brzo i ogladni i nema pivca i vinca za uz večeru. Imaš li neke trikove kojima se služiš u pripremi i/ili čuvanju hrane kako ne bi bilo bacanja i propadanja hrane? Trudim se da uzimam manje gramaže, ono što mi ostane zamrznem za neki drugi put. I ostatke (npr. meso iz supe) koristim za jelo sutradan ili nahranim Njanju i Vinija. Mislim da je količina kod mene krucijalna, jer ja jedem dosta male porcije, pa najviše „čuvam” hranu onda kada je svu pojedem ili prepolovim za sutradan. I da, dobra fora je iskoristiti višak povrća od salata za supe i potaže. U ziplok kesu, zamrznuti i posle pri pripremi samo ubaciti u ključalu vodu.

Nikolina Osmokrović

Nikolina Osmokrović @oklagiya je za Plezir govorila iz Beča 36

jun

Kada su u Austriji uvedene vanredne koja, u tempu života koji živimo u nomere koja je bila tvoja najveća briga rmalnom stanju, nemam vremena. po pitanju ishrane? Koliko ti je važno poreklo onoga što Sve u vezi sa ishranom u toku vanred- koristiš svakodnevno u ishrani? nog stanja je u mom slučaju bilo potpuno bezbrižno. Čak sam bila jedna od Kvalitet namirnice je osnova i najvažnija posljednjih ljudi u društvu koja je otišla stavka u prehrani. Tome pridajem jako u ,,veliku nabavku”. Nije stvar buntov- puno pažnje i trudim se da uvijek kupuništva, nego toga da uvijek imam zaliha jem sezonsko, svježe, i po mogućnosti u kući i da mi je posljednja briga bila organsko. To nalazim kod seljaka, a i u prehrana.

običnim prodavnicama. U periodu od aprila do novembra, povrće skoro i da

Koliko si se ranije bavila planiranjem nikako ne kupujem, jer tada ubiramo i pripremom obroka i da li ti je to plodove iz naše bašte. predstavljalo napor? Koliko se toga promenilo tokom i nakon uvođenja Na početku pandemije mnogi su bili vanrednih mera?

zabrinuti zbog potencijalne nestašice hrane pa su počeli više da razmišlja-

Nije se promjenilo. Obroke planiram ju o sopstvenom gajenju voća, povroduvijek, pretežno na sedmičnom ni- ća, pa i o uzgoju životinja. Koliko nas vou, barem otprilike. U kupovinu na- je cela situacija osvestila po pitanju mirnica idemo subotom, kada seljaci poštovanja malih proizvođača, ali i dolaze na pijacu i donose svježe i se- prirode i onoga što nam ona daje? zonske proizvode, tako da je planiranje plana ishrane i prije vanrednog stanja Voljela bih da mogu reći da jeste, ali kod mene uvijek bio svečani čin. I tu nažalost, nije. Onaj ko je razmišljao o nije došlo do znatnih promjena u toku tome i prije nastale situacije, taj je ostao vanrednog stanja. U kuhanju već jeste. osvješćen. Ostali su pravili frku jer nema Uživala sam provodeći sate za kuhi- života bez kvasca i gomilali bespotrebnjskim pultom, pripremajući jela za no zalihe hrane, za koju se plašim da je 37

velika količina završila na otpadu. Volje- Da li je neophodno više ulaganja vrela bih da griješim, ali nisam primjetila mena i novca kako bismo jeli ukusno znatna osvješćenja u prehrambenim i zdravo? navikama u svom okruženju. Da. Ali ne u toj mjeri da se to znatno Mnogi zdravu ishranu nužno povezu- osjeti, stvar je steći nove, zdravije naju sa obrocima u kojima naša nepca vike. i ne uživaju preterano. Koliko je to tačno iz tvog iskustva, odnosno da li Imaš li neke trikove kojima se sluje zdrava ishrana jednaka odricanju žiš u pripremi i/ili čuvanju hrane od gurmanluka?

kako ne bi bilo bacanja i propadanja hrane?

To mi je omiljena teorija zavjere. Potpuno netačno. Balansirana ishrana je jedi- Ne kupovati na kilograme, nego na kona zdrava ishrana. Ne ići iz krajnosti u mad. Dva krompira, pa šta? Ne bacati krajnost, hraneći se kuvanim, neposo- namirnice odmah po isteku roka otiljenim brokulama danima, pa od muke snutog na pakovanju – najčešće su to završiti na pljeskavici. Zapeći brokule u i dalje zdrave i upotrebljive namirnice. rerni sa čedar sirom, na primjer. I, eto Ne gomilati nove namirnice, nego plaga, zdravlje i gurmanluk. Balans.

nirati obroke na osnovu onoga što već imate. Koristiti moć zamrzivača. Dijeliti s prijateljima.

jun

Sara GoleĹĄ

Sara GoleĹĄ @saragoles je za Plezir govorila iz Rijeke 40

jun

Tokom perioda vanrednog stanja povrće. Pronašla sam ljude koji su bili koja je bila tvoja najveća briga po voljni podijeliti svoje sadnice ili sjeme i pitanju ishrane?

tako uspijela održati ovosezonski uzgoj salate i začina.

S obzirom da se moja prehrana zasniva ponajviše na svježem povrću i voću, Koliko si se ranije bavila planiranajveća briga mi je bila kako nabaviti njem i pripremom obroka i da li ti svježe namirnice; tržnice nisu radile i je to predstavljalo napor? Koliko se bili smo ograničeni u odlascima u tr- toga promenilo tokom i nakon vangovinu. Svježe zelenje nije nešto što se rednog stanja? može zalediti, većina voća također pa sam morala smisliti neku drugu opciju. Ne mogu reći da su se planiranje i priOstale namirnice poput mesa i ribe ku- prema puno promijenili, sve je ostapovala sam „na veliko” i zaleđivala, a za lo isto, ali je sada, nakon vandrednog povrće sam se okrenula malim proizvo- stanja, nabavka lakša i manje stresna. đačima/gradskim vrtovima koji su mi Također, više ne moram zaleđivati nabili blizu i koji su bili voljni u periodu ka- mirnice zbog straha od nestašice već rantene dostavljati namirnice na adre- kupujem svježe na tjednoj bazi. Dobar su uz propisane bezkontaktne mjere. plan je temelj svega; bez njega se teško Otkrila sam puno malih proizvođača, može uspijeti u ovom našem ubrzanom toliko kvalitetnije namirnice i povoljnije životu. S planom obroka i planskom kucijene da sam i dalje nastavila surađiva- povinom namirnica puno je lakše poti s istima na tjednoj bazi i više niti ne stići cilj – hraniti se nutritivno bogato i idem u klasične trgovine. Osim brige o zdravo uz sezonske namirnice. Naravno nabavci, za vrijeme vandrednog stanja da mi ponekad sve to predstavlja nabrinula sam za svoj mali vrt, obzirom por, ali kada imaš viši cilj i motivaciju da je stanje trajalo upravo kada se po (zdravlje), svi takvi problemi padaju u sjetvenom kalendaru trebalo posijati vodu.

Koliko ti je važno poreklo onoga što koristiš svakodnevno u ishrani? Vrlo mi je važno porijeklo namirnica. Trudim se da sve svježe što unosimo bude neprskano, ekološki uzgojeno i da, ako može, bude domaće proizvodnje. Sve sezonsko nabavljam od malih proizvođača s kojima sam i nakon izvanrednog stanja ostala u kontaktu, a ostalo, kada i ako je potrebno, kupujem u bio dućanima. Koristim začine i čajeve iz svoga vrta. Tijekom ljeta se kod nas događaju i sajmovi ekološki uzgojenih domaćih proizvoda pa biram i taj način. Moram istaknuti da pet mjeseci nisam kupila niti jednu prehrambenu namirnicu iz supermarketa/klasične trgovine. Tokom vanrednog stanja mnogi su bili zabrinuti zbog potencijalne nestašice hrane pa su počeli više da razmišljaju o sopstvenom gajenju voća, povrća, pa i o uzgoju životinja. Koliko nas je cela situacija osvestila po pitanju poštovanja malih proizvođača, ali i prirode i onoga što nam ona daje? Slažem se, i ja sam se u potpunosti okrenula tome. Mislim da je to najbolja stvar 42

jun

koju smo iz ovoga teškoga perioda izvukli i radujem se činjenici što su mali proizvođači iskoristili priliku i prihvatili dostavu namirnica do kućnoga praga i još više da će s time i dalje nastaviti. Ljudima je tržnica daleko, rade ili ne mogu ići s djecom, a svi bi voljeli imati namirnicu netom ubranu za ručak. Mislim da je to pun pogodak za obje strane i zbog toga na razne načine na svome profilu potičem, kako ljude, tako i proizvođače, na nastavak suradnje. U ovom trenutku na ustaljenoj bazi od malih ljudi nabavljam salatu, blitvu, kruh za dijete, sezonsko voće i povrće, sokove i džemove. Sve svježe što naručim bere se večer prije ili to jutro i to mi jako puno znači. Priroda i vrijedni ljudi daju nam apsolutno sve što nam treba i to sve više shvaćam i prihvaćam. Neopisiv je osjećaj mjesecima u sebe unositi samo onu hranu koja nije zapakirana, nije u plastici, ne sadrži konzervanse, dodatke, nema rok trajanja, nema etikete s koje čitaš sastojke i većinu njih ne razumiješ. Naravno, neke stvari poput kokosova mlijeka, masnoća, žitarica jesu upakirane, ali kupujem samo one s čistim sastavom kojega razumijem.

Mnogi zdravu ishranu nužno povezu- stupno na internetu da će i najzahtjevju sa obrocima u kojima naša nepca nije nepce naći svoju zamijenu. i ne uživaju preterano. Koliko je to tačno iz tvog iskustva, odnosno da li Da li je neophodno više ulaganja je zdrava ishrana jednaka odricanju vremena i novca kako bismo jeli ukuod gurmanluka?

sno i zdravo?

Razumijem, i sama sam tako razmišlja- Nije, postoje mnogi članci koji pišu o la, ali sada to mogu u potpunosti opo- prehrani na budžetu i o načinima na vrgnuti. Sve je stvar navike, a kada više koje možemo uštedjeti na vremenu. od 25 godina živiš uz jedne i iste okuse, Ja trošim manje na mjesečnoj bazi jer teško je preko noći izmijeniti sve i pri- planiram više. Ne idem u trgovine i ne hvatiti da su zdravije verzije isto uku- krcam kolica. Ništa se ne stigne pokvasne i da vrijedi raditi na tome. Također, riti pa nema bacanja hrane. Jede se, s najlakše je i najbrže nastaviti s onim vremenom, količinski znatno manje. što si naučio od mame i bake, kuhati Da, treba izdvojiti vrijeme da si osmibez previše razmišljanja, dok zdrava sliš i pripremiš obrok, ali nužno je da prehrana danas zahtijeva kreativnost, na to gledamo kao na dio našega kvaisprobavanje okusa koji ti odgovaraju, litetnog života, kao na odlaske na wc, puno pokušaja i pogrešaka. Zapravo, kao na spavanje. Hrana je krucijalni dio učiš i stvaraš neku novu, svoju kuhinju, za funkcioniranje tijela. Zdravi deserti i uz pomoć recepata s interneta ili kuha- neki zdravi „comfort food“ mogu poskurica prehrane koju slijediš. Primjerice, pjeti priču jer su namirnice koje nam za kada se tijelo odvikne od industrijskog njih trebaju skuplje, ali s njima i tako ne šećera, krema i kolača, zdravi deserti bi bilo dobro pretjerati niti ih pripremapostaju izvrsni, hranjivi, zasitni i ne iza- ti na svakodnevnoj bazi. Jednom tjedno zivaju želju da pojedeš cijeli pleh. Već neće previše utjecati na naš budžet. jedan komad ti je dosta, jer razumiješ i slušaš svoje tijelo. Toliko je recepata do- Imaš li neke trikove kojima se slu-

jun

žiš u pripremi i/ili čuvanju hrane nakon procesa koristim za energetske kako ne bi bilo bacanja i propadanja kuglice hrane?

• Uvijek pišem popis tjednih namirnica koje moram kupiti i planiram

Ne biram previše – ako ne znam što ću • Ne kupujemo ništa što ne jedemo kao jesti, pogledam što imam i napravim obitelj, osim kada nam dolaze gosti (no, nutritivno bogat obrok od namirnica i takve kupovine je sve manje jer smo koje su blizu propadanja.

krenuli nuditi ono što mi jedemo)

• Banane koje su potamnile, narežem na kolutiće i zamrznem. Kasnije ih koristim za smoothie ili sladoled • Ostalo voće koje je „pri kraju” iskoristim za smoothie • Svo povrće i voće koje sam načela, omotavam u ekološke folije od voska koje izvrsno čuvaju svježinu • Sve žitarice, brašna koja koristimo, kakao, sol i slično držim u zatvorenim staklenim posudama. Lakše je, ne prosipa se, ne ostaje otvoreno, ne suši se, lakše je prisjetiti se da si s nečime pri kraju • Ostatke od ručka najčešće večeram na salatu ili spremam u hladnjak te sutra uklapam u ručak • Često od povrća i ostataka mesa napravim polpete (ćufte) • Sama radim kokosovo mlijeko od kokosovih mrvica i vode. Ostatke mrvica

Životni stil

Tekst: Vesna Belušević

hrana Japana

VAÅ OKU

d svih kuhinja na svetu, japan- Japanski obrok je tradicionalno jedska je među najjednostavni- nostavan i skroman. Pre četiri stotine jim. Srž japanske kujne je lju- godina, pod uticajem moćnih šoguna

bav prema prirodi, praćenje godišnjih (vojni vladari) i samuraja, neumerenost doba i OMOTENAŠI - koncept koji ozna- bilo koje vrste, pa i u jelu se smatrala

čava japansko ophođenje, bez obzira za nepristojnost. To nije bio samo etična to da li su u pitanju članovi porodice ki princip, već i praktičnost života jer ili gosti. Hrana je tu da obezbedi sreću su samuraji bili siromašni, da ne poi zadovoljstvo, a domaćica brižljivim iz- minjem obično stanovništvo. Njihova borom svežih i zdravih namirnica poka- ishrana se sastojala od šake pirinča, zuje poštovanje i toplinu. U japanskoj kiselog povrća i osušene ribe. Čak se tradiciji pri serviranju, više se ceni ke- ni carevi i šoguni nisu luksuzno hraniramika od porcelana, trskane prostir- li. Banketi koji su bili uobičajeni među ke od tepiha, gvožđe od bakra ili drvo evropskom vlastelom su bili nepoznaod slonovače. Skromno i jednostavno, nica u Japanu do kraja 19. veka. harmonično sa posluženjem, godišnjim dobom i prilikom.

Princip štedljivosti je i danas veoma prisutan, mada je u praksi došlo do ve-

Japan je bio izolovan od ostatka sve- likih promena posle otvaranja Japana ta između 1600. i 1868. godine. U tom prema svetu. Posebno posle Drugog periodu su nastale čajna ceremonija i svetskog rata, Japan je postao zainteKAISEKI, vrlo delikatna kuhinja koja se resovan i otvoren prema svemu što stisastoji od nekoliko lakih vrsta jela po- že sa Zapada, a pogotovo prema hrani. služenih na elegantnom posuđu u sa- Japanci uživaju u hrani iz celog sveta, vršenoj harmoniji boja i ukusa. Bilo bi ali je dnevno barem jedan obrok čisto potpuno pogrešno smatrati da kaiseki japanski. predstavlja japansku kuhinju u celosti. To je bila hrana najviših slojeva, a da- Većina Japanaca sedi oko tradicionalnas je potrebno izdvojiti malo bo- nog niskog stola koji je samo tridesegatstvo za tipičan kaiseki ručak ili večeru. tak centimetara izdignut iznad TATAMI

jun

poda od pirinčane trske. Svaki obrok počinje sa prijatno, ITADAKIMASU, što bi u bukvalnom prevodu značilo: ponizno primam. Sva jela su stavljena na sto istovremeno i svako jelo se jede iz drugačijih posuda. Ne postoji formalnost ili pravilo kojim se redom šta jede. Izbor se ostavlja pojedincu pa je sasvim uobičajeno videti da dete prvo pojede slatkiš, pa tek onda pređe na supu i ribu. Najosnovnija hrana u Japanu je pirinač. Koristi se vrsta JAPONICA koja ima kratko, oblo i lepljivo zrno slatkastog ukusa, pa se lako može jesti štapićima. Uz pirinač su soja, riba i morske alge u svim oblicima, hrana koja se svakodnevno nađe na svakoj trpezi. Zrno soje se fermentiše u MISO pastu, tu je neizostavno ŠOJU - sojin sos, TOFU - sir od soje i NATO - fermentisana lepljiva zrna soje jakog i neprijatnog mirisa za nekog ko je navikao na evropsku kuhinju. Od pirinča se pravi SAKE - japanski alkohol, MIRIN - slatko vino i SU - pirinčano sirće. Ono što su nama so i biber, to su Japancima šoju, sake, mirin i su, neizostavni dodaci svakom jelu.

Ishrana mesom je u suprotnosti od principa budizma. Od početka industrijske revolucije u Japanu, krajem 19. veka, počelo se sa proizvodnjom i konzumiranjem mesa. Danas je japanska KOBE govedina poznata u celom svetu po izvanrednom ukusu i mekoći, a za to se može zahvaliti japanskim uzgajivačima koji masiraju govečad satima koristeći ŠOĆU, japansku vrstu alkoholnog pića koje se pravi od pirinča, heljde, ječma, slatkog krompira itd. Okolina japanskih ostrva je bogata raznovrsnom ribom i meso nikako nije uspelo da umanji značaj ribe u japanskoj kujni. Tuna, bakalar, oslić, skuša, iverak, brancin, AJU (tzv. morska, slatka riba) su među najpopularnijim uz mnogo vrsta suptropskih riba, kao i lignje, hobotnice, gambore, školjke i razne rakove. Sveža riba i školjke zahtevaju savršenu svežinu i morski plodovi se čuvaju živim do poslednjeg trenutka pre procesa pripreme. SUŠI i SAŠIMI, najpopularnija japanska hrana u svetu nije nešto što se nalazi često na japanskoj trpezi. To je hrana za specijalne prilike i proslave, izlazak u restoran, a svako-

jun

dnevna upotreba sveže, nekuvane ribe po japanskim merilima nije zdrava. KACUO, palamida je riba iz porodice skuša i u sasušenoj formi je osnova za DAŠI, riblju supu koja se koristi kao dodatak svim ostalim supama i jelima. Pored palamide se za daši koristi i KONBU, čvrsta morska trava. Raznolikost povrća koje se danas uzgaja u Japanu je zadivljujuća. Pored svih vrsta povrća koja se uzgajaju u ostalim delovima sveta, Japanci imaju veliku ljubav prema tradicionalnom koje se svaki dan nalazi na stolu: NEGI - tanak japanski praziluk, DAJKON - gigantska bela rotkva, RENKON - lotusov koren, HAKUSAI - kineski kupus, GOBO - čičkov koren, VASABI - japanski hren, razne vrste pečurki itd. Voća ima na pretek; mnogobrojne vrste jabuka, japanske i evropske kruške, trešnje, grožđe, breskve, bobičasto voće i ogroman izbor citrusnog voća od kojih je najomiljeniji MIKAN - sočna i slatka mandarina bez koštica. Bitan deo svakog japanskog obroka je OĆA,

zeleni čaj, kojeg ima u raznoraznim doživljavaju hranu kroz oči, uši i usta. varijantama. Svaki obrok se završi rečima GOĆISOSAJapan je okružen okeanom i blagoslo- MADEŠTA, hvala na jelu ili u bukvalnom ven sa četiri godišnja doba. Svakodne- prevodu: bila je gozba. Koristeći honrivna dostupnost sveže ribe, sezonskog fikativni jezik na početku i kraju jela to povrća i voća se ogleda u osnovnim znači da se svi duboko zahvaljuju svima karakteristikama japanskog kuvanja. koji su učestvovali u procesu nastanHrana se priprema na način koji će poka jela, počev od zemljoradnika, pa do boljšati prirodni ukus i aromu svakog osobe koja je pripremala hranu. sastojka. Koristeći razne tehnike kuvanja, japanske domaćice planiraju svo- Japanci, bez izuzetka, vole i cene svoju je dnevne jelovnike tako da postignu kuhinju za koju misle da je bez premca. pune hranljive vrednosti i trude se da Isto se odnosi i na kvalitet voća, povru toku dana upotrebe barem trideset ća, mesa, ribe itd. Do sada nisam srela različitih sastojaka.

Japanca koji ne misli da njihova kuhinja nije najbolja na svetu. Ta skoro fanati-

Dok se na Zapadu malo vremena prove- čna privrženost tradicionalnoj japande u pripremi hrane, a dosta u kuvanju, skoj kuhinji vuče korene iz prošlosti. u Japanu je suprotan proces. Duže se Osnovna ishrana Japanaca se nije provremena provede u pripremi: čišćenje, menila u poslednjih nekoliko stotina prikladno sečenje i oblikovanje nego u godina i to je sigurno dovelo do psihisamoj termalnoj obradi. Akcenat je na čke i fizičke zavisnosti od iste. svežini, hranljivosti i izgledu. Izuzetno je bitno da je hrana šarolika, da boje Pisati o japanskoj hrani, nabrajati jela nisu monotone i da je sve prikladno i načine pripreme je materijal za ne posluženo. Ukus hrane je bitan koliko samo jednu knjigu. Zbog toga, nastai vizuelna prezentacija. Japanci često vak u sledećem broju... glasno jedu svoju hranu i sami kažu da

jun

Ekologija

Tekst i fotografije: Ivana Karmišević @ cupoftea.mama

ODRŽIVOST U DOBA KRIZE Našli smo se u neobičnoj situaciji pot- ćemo doći do njih, a da ne izlazimo iz puno nespremni. Zatvorili smo se u doma više od jedanput u tjedan ili čak naše domove i fokus se pomaknuo. dva tjedna. Ono što smo primjetili je da Naši uobičajeni izvori dnevnih, tjednih smo se, osim doma, više posvetili i nai mjesečnih potrepština odjednom su šem unutrašnjem stanju. Brinuli smo ograničeni ili ukinuti, a mi nismo sigur- češće o biljkama, smišljali razne kreani koliko će trajati novonastala situaci- tivne aktivnosti za cijelu obitelj i nekako ja. Što sada?

više cijenili svaku zraku sunca i oblak.

Kao obitelj od tri člana, od kojih je je- Navest ću par primjera kako smo dno dijete, pokušali smo zastati i racio- pokušali ostati na svom zero-waste nalno razmisliti o tome što nam zapra- putu u doba pandemije (kojih se drživo treba, koje količine i na koji način mo i dalje):

SMANJITE POTROŠNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE Na kraju svakog radnog dana (uredi su nam se premjestili u stan) gasili smo svu elektroniku koju ne koristimo više i iskopčali je iz struje. Uvidjeli smo da nam nisu sve žarulje LED i zamijenili ih kako bi bile energetski učinkovite. Pretražili smo i energetski učinkovite uređaje koje ćemo uskoro morati kupovati. Vjerujte, dugoročno se zbilja isplate.

ISKORISTITE SAV PAPIR I KARTON DO „KRAJA” Još uvijek koristimo papire za smišljanje, planiranje i zapisivanje, a kćer za crtanje i slikanje. Potrošnja se povećala u razdoblju karantene, ali to smo pokušali smanjiti tako što smo papir ispisali, iscrtali i oslikali s obje strane. Obojane papire smo izrezivali i nadalje koristili za razne aktivnosti. Kartone također. Kada kupujemo papir za dječje aktivnosti, trudimo se pronaći već reciklirani papir koji ponovo razvrstavamo i recikliramo. Svidjelo nam se što se dosta stvari prebacilo online i stizalo je manje papira u poštanski sandučić. Na ovaj način nisu potrebni kamioni ili motori 56

jun

kako bi računi bili dostavljeni, a i čuvamo naše drveće.

IZBACITE SVU JEDNOKRATNU PLASTIKU Plastične boce više nemaju mjesto u našem domu, umjesto njih točimo vodu u višekratne boce. Kupovni sokovi nisu fini kao i domaći, tako da smo i to prestali kupovati. Za vrijeme ove pandemije primjetili smo da se u dućanima sve počelo pakirati u plastične vrećice i to nas je rastužilo, jer naše višekratne nisu smjele biti u upotrebi zbog rizika prenošenja virusa. Kada se situacija malo stabilizira, ne odustajte, nosite svoje vrećice!

SAČUVAJTE VODU Suđe peremo što prirodnijim sredstvima, četkama i spužvom od kokosovih vlakana koja je antibakterijska, što znači da nema nikakvih mirisa i iskreno neuništiva je! Ako suđe peremo u perilici onda čekamo da perilica bude puna do kraja i stavljamo je na ECO ciklus koji palimo po noći kada je struja jeftinija. Veš peremo u perilici, također koristimo što prirodnija sredstva i pa57

limo je navečer tek kada je puna. Suši- vni otpad tako što smo se vratili na prvi licu nemamo i iako smo svjesni da bi korak - planiranje namirnica koje monam olakšala život, razmišljali smo o ramo kupiti za dva tjedna. Kod planitome koliko ona zapravo energije troši ranja smo izračunali otprilike količine i i odlučili smo da nema bolje za sušenje kupovali sve u većim pakiranjima kako od prirodne energije vjetra i sunca.

bi smanjili količinu ambalaže koju moramo baciti.

Pranje namirnica sada je bitnije nego ikada. Ne perite svježe namirnice pod

KUPUJTE LOKALNO

mlazom vode, dovoljno je par kapi deterdženta u velikoj zdjeli vode gdje će Jeste li primjetili kako su se sada svi se neko vrijeme namakati.

mali obrti prebacili online? Upravo je sada vrijeme da podržimo jedni druge.

Možda nitko ne obraća pozornost, ali Ne kupujte svježe namirnice u velikim wc se sada koristi više nego ikada. Kako lancima trgovina, naručite lokalno onbi smanjili potrošnju vode iz vodokotli- line i uživajte u domaćoj hrani. ća, napunite jednu bocu kamenjem ili pijeskom i umetnite u vodokotlić. Na Razmislite što ste primjetili da vam još taj način on se neće puniti do kraja, a nedostaje i pokušajte pronaći lokalne vi ćete koristit manje vode za ispiranje. obrte izrađuju li ili proizvode li baš to što vam treba.

RAZVRSTAVAJTE OTPAD I RECIKLIRAJTE

RAŠČISTITE SVOJ DOM

Kako nismo izlazili iz stana, tako smo Sada kada vam se cijeli život premjestio sve više postajali svjesni otpada koji u vaš dom, jeste li primjetili koliko vam nam se gomilao u kantama, ali nismo stvari ne treba i smeta? Koliko robe više odustajali. Smanjivali smo svakodne- ne nosite? Koje proizvode i aparate ne

jun

koristite? Odvojite malo vremena par Kako bi ovako nešto postala naša svadana i rasporedite kome biste mogli kodnevica, potrebna je volja, predanost proslijediti odjeću i ostatak stvari.

i naporan rad, a zašto? Zato što nam je ugodno i naš svijet teži tome da nam

Razmislite o tome koliko ljudi je ostalo bude „ugodno” bez obzira na posljedibez posla i nije u mogućnosti više priu- ce. Započeti ovaj put u doba karantene štiti si osnovne stvari za život. Pošaljite je nešto najbolje što možete napraviti im nešto da ih razvedrite i pokažete da za sebe i budućnost svoje obitelji, drunetko misli na njih. Potrebni smo jedni gih ljudi i naše planete. drugima više nego ikada.

Kolumna

Mono ili polikultura u poljoprivredi? 60

ZELEN-ish k o l u m n a

o d r ž i v o j

h r a n i

Tekst i fotografije: Ana Vlatković @gourmana 61

vih dana mnogi od nas se trude da kupuju domaće, ali šta ta reč sa sobom nosi, nije jasno definisano. Čak i kada kupujemo lokalno, a ne interesujemo se oko načina uzgoja tih proizvoda, dovodimo mno-

ge aspekte održivosti u pitanje. Da, definitivno je bolje kupiti paradajz koji je uzgojen ne dalje od 50km od mesta njegove prodaje, jer ćemo „uštedeti“ na emisiji štetnih gasova zbog kraćeg transporta, ali ako uzmemo u obzir da je

ovaj paradajz gajen kao monokultura na velikom polju i začinjen sa puno hemikalija, ova računica više i ne deluje tako čisto. Volela bih da vam predstavim pojednostavljeno šta bi trebalo znati o ovoj veoma kompleksnoj temi, šta sadnja monokultura zapravo znači, šta sa sobom nosi i na koje načine možemo protiv nje da se borimo. Pre svega, ovo je kao i mnogi drugi, sistemski problem, to jest izazov, da se afirmativnije izrazim. Danas najveći deo svetske poljoprivrede funkcioniše upravo na ovaj način.

jun

Šta u stvari podrazumeva

sistem donosi veću zaradu. Nažalost,

sadnja monokultura?

ta zarada nije veća za poljoprivrednike već prvenstveno za kompanije koje

Ako ste nekad videli kako izgleda polje prodaju seme, a koje su često ćerke pšenice ili kukuruza, eto odgovora. U velikih farmaceutskih kompanija koje pitanju su zasadi samo jedne vrste bi- proizvode hemikalije da bi se ovakvi siljaka na većem području. Isto važi i za stemi održavali. voćnjake, velika prostranstva urednih drvoreda, milina za oči, ali ne i za život- Priroda ne funkcioniše kao monokulnu sredinu.

tura. Prirodni ekosistemi, oni koji su odživi, odnosno uspevaju sami za sebe

Ovakvim uzgojem se postižu i neke su obilje biodiverziteta. Obilje biljaka dobre stvari kao što je specijalizovana i životinja, insekata, bakterija i gljiva.

proizvodnja i jednostavnost upravljanja, međutim ono na šta se suštinski svodi prednost monokulturnih zasada

Šta se dešava sa životnom

je visoka efikasnost. Mnogo je lakše iz-

sredinom kod monokultura?

vršiti branje, kontrolu i održavanje uniformnih sistema kao što je ovaj. Na kra- Kada zasadite samo jednu biljnu vrstu ju kada se sve sabere i oduzme, ovakav na veću površinu vi time narušavate di63

verzitet odnosno raznolikost tog pro- sebi ima 5% humusa pao sa 70% na stora. U nedostatku biodiverziteta na- samo 1%. rušava se kvalitet zemljišta i dolazi do toga da biljka više nije u mogućnosti Biljke koje se danas gaje i koriste u nada apsorbuje hranljive materije iz nje- šoj ishrani su mahom jednogodišnje ga. To znači da dobijamo useve sa ma- biljke. To znači da je za njihovu obradu nje prinosa. Iz tog razloga se u sistem potrebno utrošiti mnogo više energije dodaju veštačka đubriva, što dodatno nego da su u pitanju višegodišnji zauništava mikorizne gljive, neophodne sadi, pre svega prilikom sadnje, kao i za usvajanje nutrijenata iz zemlje, što za obrađivanje zemljišta nakon svake znači da nam zemlja postaje sve mrtvija žetve, a kao posledica obrade zemlje i i sve više zavisna od veštačkih đubriva. kratkog korena jednogodišnjih biljaka Da bi se izborila da povrati diverzitet i dolazi do spiranja tj. erozije, čime se zaleči se, majka priroda šalje svoje pri- ubrzava uništavanje zemljišta. Ovakav rodne „flastere” zvane korov. Da bi se način uzgoja ima nepovoljan efekat i na rešili korova, ljudi prskaju zasad her- klimatske promene, kao i na zagađenje bicidima i sve to dodatno komplikuje podzemnih voda, reka, jezera i okeana. stvari, jer herbicidi dovode do pojave loših gljiva i slabe otpornost biljke koja

Po čemu se razlikuju

se uzgaja. U tom slučaju prskaju se fun-

polikulture?

gicidi, koji ubijaju i loše ali i dobre gljive. Pošto je ekosistem slab, laka je meta Čovek se poljoprivredom bavi 10 000 raznih insekata i štetočina pa se zato godina i ona se od tada potpuno proprskaju i pesticidi i insekticidi.

menila. Neke od tradicionalnih tehnika uzgoja hrane poput majanske teh-

Pokazatelj toga u kojoj meri je poljo- nike Milpa su oduvek imale postulate privreda monokultura neodrživa go- održivosti utkane u sebe. Kod Milpe je vori nam podatak da je samo u Vojvo- specifično to što su Maje sadile biljke dini, od početka sedamdesetih godina tako da se međusobno pomažu i žive do danas procenat zemljišta koji u u simbiozi. To su bili zasadi kukuruza

jun

isprepletani sa tikvama i pasuljem, a i dobar prinos neke bašte ili farme. sve te biljke su imale međusobne benefite. Danas su popularni različiti pri- Pošto je teško zamisliti da se svi vratimo stupi u kreiranju održivih ekosistema, malim proizvođačima uzimajući u obzir a jedan od takvih je Permakultura, brojnost svetske populacije, razmišlja održivi koncept življenja Bila Molisona se o globalnim efikasnijim rešenjima. i Dejvida Holmgrena.

Prema nekim teorijama prelazak na vi-

Drugi održivi načini uzgoja su polikul- šegodišnje biljke bi imao veoma poturne organske bašte i imanja i one voljan uticaj na zemljište, kao jedno od koje se bave biodinamikom (usklađiva- mogućih rešenja navodi se i usvajanje njem zasada tako da koriste jedni dru- normi regenerativne poljoprivrede. gima) i generalno uzgoj koji potencira Danas se radi na razvijanju i prilagođaimitiranje prirode i njenih procesa. Ži- vanju višegodišnjih biljaka u institutima votinje igraju veliku ulogu u zdravom širom sveta, a fokus je na žitaricama. ekosistemu, tako da je održivo uzgaja- Tako je nastala i kernza - višegodišnja nje stoke i živine krucijalno za zdravlje pšenica.

Šta mi možemo da uradimo?

ste ovde i čitate ovo, znam da želite da uložite.

Veliki sam zagovornik odlaska na pijacu. Na pijaci možemo svašta da nađe- Takođe, sada postoje specijalizovane mo i poenta je da pričamo sa prodav- radnje poput Olivia marketa u Beogracima i uzgajivačima, i pitamo ih kako du ili IDEA organic i sličnih, koje se bave gaje svoje voće i povrće. Roba na pijaci plasmanom organske i lokalne hramože veoma da varira u pogledu nači- ne. Takve prodavnice uglavnom imaju na uzgoja. Ukoliko u asortimanu vidite malo više cene, ali ako hoćete da neko puno egzotičnih plodova poput avo- uradi posao provere i prikupljanja prokada i limete, znaćete da taj prodavac izvoda ovakvih proizvođača na jednom nužno ne gaji svoje biljke na maloj odr- mestu, čija je roba daleko zahtevnija živoj farmi, već verovatno uvozi najveći za proizvesti, to mora da se odrazi i na deo svoje robe koja mahom nije organ- cenu. Ako pričamo o vojvođanskim piska. Da biste ovladali snalaženjem na jacama salašarski proizvodi, domaći pijaci potrebno je vreme i trud, koji ako mlečni proizvodi, dragocenosti su koje

jun

treba podržati u svakoj prilici. Organski ćenosti niti zainteresovanosti za datu proizvodi su načelno dobra ideja, i sva- temu ne može očekivati od baš svih ljukako daleko zdravija opcija od svojih di naše lepe planete. Kažem da je daleneorganskih rođaka, međutim nekad ko od neostvarivog, jer treba misliti i o su to uvezeni proizvodi koji su imali podatku iz prethodnog ZELENish članka, duži transport pa se njihova održiva da se oko 40% proizvedene hrane baci vrednost umanjuje, ali postoji benefit i pre nego što dođe do naših trpeza, izražen u odsustvu štetnih hemikalija, tako da hrane ima dovoljno, ali je rane samo po vas već i okolinu.

spodela neefikasna. Ukoliko imate neko parče zemlje, pokušajte da zasa-

Idealan scenario bi naravno bio da svi dite nešto jestivo, možda se „navučeimamo svoje bašte koje stižemo da te” na osećaj kreacije. Kao i sve ostalo, održavamo i iz njih ubiramo plodove. tržište hrane diktiraju potrebe potroTaj scenario je daleko od neostvarivog, šača, a potrošači smo niko drugi nego ali jeste pomalo utopijski. Civilizacija se mi, ti i ja. razvijala tako da se jednak nivo posve-

k o l u m n a

o d r ž i v o j

h r a n i

ZELEN-ish recept Kako bismo ovaj recept načinili što više po postulatima ZELENish članka o monokulturama i polikulturama, pravićemo sami svoju pastu, koristićemo uglavnom divlje pečurke, koje nisu konvencionalno uzgojene već dolaze iz šume, najprirodnijeg ekosistema. Takođe, ukoliko ste u mogućnosti da se u celosti povinujete ovim postulatima, koristite organsko brašno za testeninu i bešamel, a možete i da napravite domaći puter ili kupite na primer onaj od biodinamičkih uzgajivača kao što je Mlekara Petrov. Ukoliko vam je sve ovo previše komplikovano, to je skroz ok, i

Lazanje sa divljim pečurkama

jun

dalje ćete koristiti divlje pečurke i možda naći neki fin domaći sir iz male proizvodnje kao što je moj omiljeni Čarnok od Mlekare Dana iz Vrbasa.

Sastojci:

Postupak:

Fil:

Prelite suve pečurke ključalom vodom

● 1 kašika putera

i ostavite da odstoje poklopljene dva-

● 2 manja čena belog luka

deset minuta. Za to vreme pripremite

● 1 šaka sušenih vrganja

testo za lazanje - pomešajte brašno sa

● oko 300g smrznutih i svežih pečuraka solju, napravite bunar u sredini brašna *u receptu je korišćeno malo šampinjona, i u njega dodajte jaja, umesite sve rukamalo šitake pečuraka i oko 200g smrznutih ma dok testo ne postane glatko i ostadivljih pečuraka - vrganja i lisičarki

vite sa strane smesu umotanu u plas-

● 40g nekog lokalnog tvrdog sira (Čarnok) tičnu foliju ili krpu da odstoji pola sata. Nakon toga razvijte testo oklagijom po Bešamel:

blago pobrašnjenoj površini dok testo

● 70g putera

nije debljine pola milimetra i isecite na

● 60g brašna

trake koje odgovaraju posudi u kojoj se

● 600ml organskog mleka

peče lazanja, recimo širine 15 x 20cm.

● malo muskatnog oraha ● morska so

*Mogu se kratko prokuvati pa raširiti po

● sveže mleveni biber

krpi da se prosuše, mada mislim da ovaj korak nije krucijalan, dok god imate do-

Kore:

voljno sosa

● kupovne sveže, nesušene 250g ili domaće:

Na puteru u livenom tiganju oko tride-

-200g brašna (tip 400 - meko)

set sekundi propržite beli luk, a zatim

-2 jaja iz slobodnog uzgoja ili organska ubacite naseckane sveže i smrznute peprstohvat soli

čurke. Nakon toga dodajte i naseckane hidratizovane suve pečurke i posolite i pobiberite. Smanjite na srednju vatru, mešajte i kuvajte dok voda ne nestane sa dna tiganja, oko 5-7 minuta. Izvadite fil sa strane. 69

Za bešamel sos istopite puter na srednje blagoj vatri, a zatim dodajte brašno i mešajte da se sjedini. Nastavite sa mešanjem narednih dva minuta dok se brašno termički ne obradi kako bismo izbegli ukus brašna u bešamelu. Sklonite sa vatre i postepeno dodajte mleko mešajući. Dodajte i muskatni orah i so. Vratite na ringlu, pojačajte na maksimum i mešajte dok ne provri i zatim još nekoliko minuta dok se sos ne zgusne. Dodajte i 1dl vode od potopljenih pečuraka i ukuvajte još koji minut. Zagrejte rernu na 180°C. Na dno livenog tiganja namažite dobar sloj bešamela, a zatim poređajte red kora za lazanju, zatim opet bešamel, pa red fila od pečuraka (jednu polovinu) i narendajte malo sira. Zatim opet stavite red kora, bešamel, fil od pečuraka i sir. Završite sa slojem testa, bešamela i sira i stavite sve u rernu. Pecite dok gornji sloj sira ne dobije zlatno braonkastu bolju, oko 45 minuta.

jun

#plezirekokoraci #ponedeljakbezplastike #utorakbezmesa #slavinesusredom #Ä?etvrtakzaljude #petakupatikama #uradisamvikend 71

•

Životni stil

• • • • Tekst: Dušan Jurić @feelmypisces

NOVI

DA LI

PRIRODA Dok je prirode biće i leka, dok je čoveka nije bilo mnogo načina da se nešto sabiće i pohlepe. Zvuči pesimistično ali i gleda na molekularnom nivou. Nije bilo u čoveku je lek, bez brige. Svi znamo da ni mikroskopa, ali se videlo nebo, nije je priroda lekovita, a jako površno se bilo grickalica ali se od ambrozije nije zamislimo nad time koliko je eksploati- dobijala alergija, nije bilo fabrika, već je šemo čak i onda kada joj želimo dobro. priroda sve sama proizvodila. Ljudi su I dalje se prevrće očima na pomen ho- mnogo više angažovali um, a ne samo lističke medicine i Ajurvede. Šteta, jer mišljenje i tako iznalazili mnogo mudrije su lekovite. Znanja na kojima se zasni- načine da pomognu sebi i drugima. vaju počivaju od ne-pamtiveka, kada

TRŽNI CENTAR? 73

Angažovanje višeg mišljenja u lečenju sebe i slušanju šta nam je potebno. nije ništa neobično, jer su bolesti koje imamo složene i nemamo samo jedno, Živimo u doba obilja informacija i teksomatsko telo. Ona čuvena „Šta nas stova, a nigde nema tog znanja koje hrani to nas i ubija” nije samo poštapa- nam je potrebno. Oko nas su oglasi za lica. Lako je razumeti da nas ubija ono prosvetljenja, vijagre, a nigde ne vidišto jedemo, ali izmiče nam činjenica da mo svetlo i uzbuđenje. Teoretski momožemo savršeno da se hranimo, a da žemo da imamo seks sa svima, ali je mi i dalje budemo loše. Otud termin ipak impotentno. Imamo priliku da se „holističko” nije nikakva novovekovna rukujemo sa šamanima koji gostuju na mućkalica. Razlog tome je što danas predavanjima, ali samospoznaja nam konzumiramo plodove pridode ne ra- izmiče. Naravno da je tako jer nemamo zumejući sopstvenu prirodu. Nismo mi strpljenja da sve to i praktikujemo. tek tako deo Majke Zemlje, to je baš velika zabluda da jesmo. Naša biološka Izbacili Desanku Maksimović iz udžbemajka nas je rodila, ali priroda nije.

nika ili ne, jako je važno da nam neko ne priđe. Važno je da negujemo uvaža-

Mi smo jedina vrsta koja mora da razu- vanje odsustva drugih, zadovoljstava, me način kako da postane bliža prirodi. hrane. Drugo je ako želimo isključivo izdaleka da volimo nečije oči, to nije u Osim toga, naša tela traže određenu redu. Sreća nije lepa samo dok se čeka, negu koja nije samo mentalno i telesno ako ne znamo šta ćemo sa njom kada higijenska, postoje mnogo dublji nivoi dođe, u problemu smo. na kojima se oštećujemo, a da ne znamo. Zbog toga, često pola života prove- Naša čula su u gradu kao jako uske ulidemo tražeći kako da ostanemo zdravi, ce, ni ne stignemo da saznamo koliko jer uvek izmiče neki razlog koji nije sa- smo zapravo široki iznutra i to je jesvim očigledan. Deluje mnogo složeno, dan od razloga zbog kojih uvek ponavali kada bismo samo razumeli da ono ljamo iste greške. Ako ne promenimo što naša čula, tela i misli žele nije jedino, ulicu, teško da ćemo naći nove puteve mnogo bismo bili bliže razumevanju razvoja. 74

jun

ništa se to ne razmenjuje niti nam bubre usne. Vratimo se na „nekada”. Tada ljude nije mučilo kako da se spoje sa svojim unutrašnjim bićem jer su, naprosto, bili u kontaktu sa prirodom. Zato danas deluje ludo kada kažemo da postoji to nešto više od nas samih: naše božansko ja, arhe-ja, svašta nešto što ne možemo da lociramo mikroskopom. Ovde dolazimo do priče o svesnosti koja se jako teško komunicira, jer je svesnost tišina. Svaki minut proveden u meditaciji ili transcedentalnim praksama odvodi nas jako duboko u nas same. Najveći broj spiZaboravili smo, a možda ni ne znamo, ritualnih učenja govori da meditacija da su naša tela jako složena. Ne samo

•

što sadrže različita tela u sebi: emocionalna, estetska, kognitivna, kožna, već zaista imamo nešto što živi u nama sasvim nezavisno od svega što osećamo.

Naša čula su u gradu kao jako uske ulice, ni ne stigne-

• • • •

mo da saznamo koliko smo

Nekada davno, ljudi su sve ono u šta

zapravo široki iznutra i to

trenutno hiper-investiramo imali: jaka

je jedan od razloga zbog

tela, dobru kosu, nisu morali da žive po

kojih uvek ponavljamo iste

režimima. Jedna domaća pesnikinja, ne sećam se imena, rekla je da su nam danas tanja usta jer ne govorimo mnogo.

greške.

Ako ne promenimo

ulicu, teško da ćemo naći nove puteve razvoja.

Nema šanse da je tako, ali je zanimljiva misao, mi stvarno mnogo govorimo, a 75

ne služi da odmorimo od realnosti, već dijagnozu da smo konačni, što predstaduboko pogledamo u sopstvenu. Na taj vlja veliki udar na zdrav narcizam. Nema način, mi osećamo niz novih potreba, više naše stare omnipotencije, a gde je slojeva sebe, novih Ja koje prosto ne ono „omni” u nama… Možda je još uvek stignemo da vidimo od svakodnevice. tu? Čak i kada moramo da doživotno Sve te slojeve koje otkrijemo, rastere- pijemo lekove, uvek postoji još jedno ćuju nas od neutaživosti onog malog telo u nama do koga ne možemo da dobroja već otkrivenih potreba. Mi zapra- premo pilulama, bilo ono emocionalno, vo imamo vrlo malo potreba, a zadovo- duhovno, nešto što je patilo zajedno sa ljavamo jedne te iste na sto načina.

telom.

Postoje brojna istraživanja koja pokazu- Osporavanje tradicionalne medicine niju da psihoanalitičke prakse i medita- kada neće doneti dobro, niti je to ideja,

i disanja zaista jeste menjanje najsnažnijih motora koji imamo, mozga i srca. Kroz razgovor sa sobom ili drugima širimo kapacitete, a smanjujemo razdražljivost i reagovanje na sve što vidimo. Kada u nama ima više prostora, onda nema prostora za to da nas trigeruju stvari spolja. Kada ovo ne praktikujemo, a naiđemo na problem, odmah se okrećemo radikalnoj pomoći jer je nešto ozbiljno zakazalo. Recimo da, pu-pu, moramo da pijemo neke lekove. To je velika životna trauma i sticanje uvida da smo, sada već, dobili 76

jun

• • •

ba da se podsetimo da menjanje misli

•

cija menjaju neuralne puteve i uvek tre- ovo je samo pokušaj da osvestimo ko-

Osporavanje tradicionalne medicine nikada neće doneti

dobro, niti je to ideja, ovo je

samo pokušaj da osvestimo koliko još nivoa lečenja postoji i

šta je još, nažalost, jako često ugroženo i bolesno u nama.

Naše tkivo je do unedogled duboko iako to ne vidimo.

liko još nivoa lečenja postoji i šta je još, što ne treba verovati. Ono što propunažalost, jako često ugroženo i bolesno štamo da razumemo nije nikakav bunt u nama. Naše tkivo je do unedogled du- protiv naučnog metoda, već činjenica boko iako to ne vidimo.

da neki nivoi naših tela i bića ne mogu da se uzorkuju i donesu u laboratori-

Možemo da pljujemo po psihijatriji do ju. Ono što sigurno nije pseudo je da sutra govoreći kako zatvara normal- postoje ajurvedski lekari koji, recimo, ne ljude, ali da je nema, mnogo više judi po ispitivanju pulsa mogu da zaključe bi pokušalo da pobegne sa ovog sveta u kom stanju nam je čitav organizam, oduzimajući sebi puls. U ovim vreme- a ne samo fizičko telo. Naravno da kod nima je teško da se održimo optimalno njih ne ide prosečan stanovnik grada u zdravim, a da nam ne bude potrebno trenutku kada mu puca slepo crevo, niti nešto radikalno kao što su psihotropni je tad to učinkovito. Jedno je sigurno, lekovi ili hirurgija. Tamo odemo kada je a to je da ajurvedski lekari znaju nešto već dozlogrdilo: kada počnemo da se što tradicionalni ne znaju i obrnuto, a sečemo ili moraju da nas seku.

tako i treba da ostane.

U kolektivnoj semantici reći „pse- Sve naše toksične misli su takođe pseudo-nauka” zvuči kao nešto čemu nipo- udo-tvorevina toga što ne meditiramo 77

redovno, pa su mnoga razmišljanja moramo da pisamo oživljaj pseudo-proganjanja koja jemo lekove jer prave prava oboljenja. Ovethinking je smo jeli nešto realnost u kojoj živimo. Međutim, ko je što ne možejoš pomogao nekome time što mu je mo da svarimo. rekao da tripuje i previše razmišlja? Pse- Bilo kako bilo, udo, ne pseudo, potreba za izlečenjem ovde je zanimljije nikad realnija. Iako je doslovni prevod vo nešto skroz Ajurvede sa sanskrita „znanje o životu drugo, na puko i dugovečnosti”, ona se usko vezuje za narativnom nilažni spiritualizam, novovekovni snobi- vou. Čovek ima zam, a ironija je u tome što je najstarija svoju prirodu, a i nema ama baš nikakve veze sa njuej- okružen je pridžom. Retko da ćete se obratiti nekoj rodom. Drevne medicinskoj laboratoriji koju je osnova- nauke kažu da la blogerka, ali često na netu možete da se razboljevavidite raznorazne pomagače koji imaju mo kada ne živinekakv lek. Ni to ne treba trešovati, ni- mo u skladu sa kad ne znate šta ljudi sve znaju. Nisu svi svojom unutrašbez diploma prevaranti, niti je svako sa njom prirodom, diplomom stručnjak.

jer kada se ona „pokvari” onda

Jedna od premisi Ajurvede je skro- ne vidimo spoljmnost, da ne ulazimo u to koliko su tra- nu kako treba. Nije tradicionalna medicina kriva što cimo, sledimo

jun

• • •

dicionalni lekovi teški za stomak i jetru. Umesto da, re-

svoju ljubav premo da tražimo instant gratifikaciju. ma šetnji, žrtvo- Ubrzavanjem zadovoljstva trčimo davaćemo je za leko od onoga što nam zaista treba, brz prevoz i za- pa samo povećavamo doze. Priroda boraviti da nam ne može puno da nam pomogne kad se šeta. Ne moje frka. Ukoliko joj se obraćamo istrčaže svako da vajući iz kancelarije jer smo pročitali osvesti šta je to da je tamo lek, nema šanse. Ako smo što je zabora- sopstvenu prirodu potpuno zanemarili, vio, a prija mu, priroda ne može odmah da pomogne pa je i Vitni Hju- jer bi nam vrlo verovatno rekla: „Ja ne ston u fazama rešavam ništa odmah”. Zato Ajurveda svoje zavisnosti nije popularna, jer zahteva stpljenje i zaboravljala da čekanje. je uopšte bila pevačica. Šta mi Nekad jako jednostavne stvari i rečenimnogo manje ce mogu da pomognu: sve što je instant ostvareni da ka- ne radi, tu je i ona stara „ne kupuj ništa žemo.

što ima reklamu”. Znam da svi to znamo, ali to „instant” jer je kao kad bismo

Dan po dan, bebi na svaku potrebu uvek odgovrali udaljavamo se samo cuclom. Čekanje je nužnost na od pravih uku- koju smo zaboravili jer imamo privid da sa i autentičnih sve možemo odmah.

• •

potreba našeg bića pa počne- Reč „odmah” je stravična! Toliko smo

• • • • • • • • • Ovethinking je realnost u kojoj živimo. Međutim, ko je još pomogao nekome time što mu je rekao da tripuje i

previše razmišlja?

Pseudo, ne pseudo, potreba za izlečenjem je nikad realnija. Iako je doslovni prevod Ajurvede sa sanskrita „znanje o životu i dugovečnosti”, ona se usko vezuje za lažni spiritualizam, novovekovni snobizam, a ironija je u tome što je najstarija i nema ama baš nikakve veze sa njuejdžom.

jun

navikli na nju da čekanje koje je tako toga što se ne konzumira, a besplatno dragoceno zvuči kao smrt.

je, baš kao i naše unutrašnje prirode. Navala na nju imaće neku novu cenu

Izgleda da će konačno postati društve- koju ćemo platiti onda kada budemo no prihvatljivo da se uzemljuje i hoda pokušali da monetizujemo na nove po travi, samo da što sporije poraste načine. prestižnost parking mesta za brza stopala ispod drveta.

Ne nasedajmo na to da smo se rešili šopinga jer se borimo za parkove, na-

Daleko smo od toga da živimo u skla- selićemo pohlepu negde drugo, zato je du sa prirodom, jer je i dalje uglavnom najbolje što možemo da uradimo da je samo koristimo, čak i kada smo ekološki osvestimo. Niko od nas ne napušta ovaj osvešćeni. Mi, kao i ona, imamo sezone. svet sasvim nevin prema prirodi, a veNekad je jako plodno i bujamo, nekad rujem da je bar razmišljanje o tome kaje suša, nekad su oluje. Nije ideja da od kvog ćemo ga ostaviti za sobom, jedan nje imamo benefit i da kupujemo nje- ogroman korak za mnogo toga. ne najbolje plodove. Ona krije mnogo

Moda

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Katarina Marković, Privatna arhiva

Ko je Ganka? Sa Anom Božović, dizajnerkom koja je osmislila i stvorila vizuelno prepoznatljiv domaći brend Ganka, pod okriljem kog nastaju komadi na kojima kombinuje ilustraciju, različite vrste veza, dizajnersko umeće po pitanju forme i materijala sa gotovo detinjom razdraganošću i vedrinom, pričala sam o dizajnu, tehnikama izrade, održivosti i planovima za budućnost.

Možeš li da otkriješ našim čitaocima ko je Ana Božović i kako je nastao tvoj brend Ganka? Tokom studija scenskog kostima dosta sam se bavila crtežom, skicama i realizacijom kostima koja se uglavnom svodila na ručni rad, tkanje i vez. Kada sam radila kostim za lik Aurelijana, džina prekrivenog tetovažama po celom telu iz romana Sto godina samoće, ilustrovala sam događaje koji su ga pratili kroz život i prenela na njegovo „telo”. Svideo mi se način prenošenja priča ilustracijama na tekstil i od tada koristim crteže kao motiv ili dezen na odevnim predmetima i aksesoarima. Moj dosadašnji rad je zaokružen Gankom, ujedinjavanjem ilustracije, veza i dizajna. Retro novčaničići „spakuj siću“ su modni detalj putem kojih te je publika upoznala… Da li imaš u planu još proizvoda? Da, pripremam dezene za sledeću kolekciju torbica koje ću upariti sa kapama. Prošle godine sam uradila samo nekoliko primeraka majica sa ilustracijama tahićanki, pa se nadam 84

jun

da ću ovog leta moći opet da se bacim na majice. Kako nastaju komadi i po čemu su jedinstveni? Za svaku kolekciju radim par novih ilustracija, skiciram kroj, šijem prototipe i spremam materijal za štampu. Odštampani tekstil vezem, pri čemu se koristim različitim vrstama veza, ali bih izdvojila punchneedle kao glavnu. To je tehnika uz pomoć koje dobijam ispupčene površine na materijalu. Dugo sam istraživala mogućnosti ovog veza, tkanine koje ga podržavaju, kako da bude postojan i na kakvom dizajnu je primenjiv. Postoji toliko mogućnosti veza na jednoj istoj ilustraciji koje proizvod čine jedinstvenim, da je svaki sašiveni predmet unikat za sebe. Prilikom opisa proizvoda često ne pišeš mnogo, ali primetila sam da gotovo svuda postoji oznaka #sustainable. Šta održivost znači za tebe i tvoj brend u praksi? U praksi, nažalost, još uvek ne mogu potpuno da svedem proces na principe održive mode, ali uvek se trudim 85

da uradim kroj sa minimalnim viškom ativnost ali i posao i način vođenja materijala i držim se ideje small bu- brenda? siness-a, pravljenja manjih serija kvalitetnih unikatnih proizvoda koji vre- Na sreću, nekoliko dana pre pandemije menom neće gubiti svoju vrednost.

sam odštampala tekstil za prethodne torbice, tako da sam imala zaliha

Imala si priliku da učestvuješ u Mo- materijala i posla oko veza i šivenja. dnovanju, na pop up-u u Sloveniji. Pošiljke sam mogla da šaljem neKakve utiske donosiš iz Ljubljane?

smetano i taj sistem je dobro funkcionisao. U tom smislu se situacija nije

Pop-up store je bio jedan od događaja odrazila nepovoljno na mene, radila u sklopu studentskog projekta Mo- sam ono sto bih inače radila, u nekim dnovanje, organizovanog od strane trenucima mi je i značilo što me ne fakulteta NTF u Ljubljani, na kome ometa ništa sa strane. trenutno završavam master studije modnog dizajna. Dizajneri se u Lju- Na čemu trenutno radiš i u kom bljani čvrsto međusobno podržavaju pravcu će se Ganka razvijati? kupovinom mladih lokalnih modnih brendova i to je najjači utisak koji Trenutno radim na maloj kolekciji kasam stekla prilikom učešća na pop-up pa i torbica, kao i do sada, a za dalje događajima.

ćemo videti. Nadam se da će Ganka doživeti kreativni studio, radionice i još

Kako je kriza uzrokovana pandemi- zanimljivih kolaboracija. jom COVID-19 uticala na tvoju kre-

jun

Pletivo by Plezir iz prirode i za nju

Nudimo jastuke sačinjene ručno od visoko kvalitetnih, ekoloških materijala savremenog dizajna isprepletanog s tradicijom.

etika. estetika. ekologija. Pletivo by Plezir je domaći eco home brend. Etika, estetika i ekologija čine okosnicu brenda koji su osnovale i u čijoj izradi proizvoda učestvuju isključivo žene. Upotrebom prirodnih materijala lokalnog porekla poput vune i recikliranog pamuka u izradi naših ručno rađenih jastuka, želeli smo da primerom pokažemo da je uprkos izazovima moguće stvoriti jedan potpuno ekološki, održiv brend u našoj zemlji.

jun

SASTAV

•Srce jastuka čini ručno češljana vuna •Istu potom nežno grli pamučno platno u odgovarajućoj boji •Naredni sloj je pravljen od recikliranog pamuka čije niti su štrikanjem pretvorene u jastučnicu •Jastučnica je zatvorena metalnim rajsferšlusom •Svaki jastuk ima etiketu od pamučnog pla na na kome je mašinski izvezen naziv brenda 92

jun

Moda

pitanja

Tatjanu OstojiÄ&#x2021;

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Goran V. Popovski @hlvkbygvp

DIZAJNERKA TATJANA OSTOJIĆ KOJA SVOJU KARIJERU DANAS RAZVIJA U MILANU, NEDAVNO JE ZAVRŠILA KOLEKCIJU SUPER CHARLIE KOJA JE PROPRAĆENA FANTASTIČNIM FOTOGRAFIJAMA ZBOG KOJIH SMO SE NA TRENUTAK NAŠLI U 2039. GODINI I SVETU U KOME ŽIVI NJENA JUNAKINJA ČARLI. KO JE ČARLI, ŠTA JE INSPIRISALO NAŠU DIZAJNERKU ZA NOVU MODNU PRIČU, KAKO DANAS IZGLEDA ŽIVOT U MILANU NAKON NEKOLIKO MESECI TOKOM KOJIH JE SVE STALO ZBOG PANDEMIJE COVID-19, SAZNAĆETE IZ RAZGOVORA SA TATJANOM.

Nedavno si objavila novu kolekci-

roze-plave pilule dnevno koje sadrže

ju „Super Charlie“. Ko je Charlie i za

sve potrebne nutrijente i bolesti više ne

koje vrednosti se ona zalaže?

postoje. Ono čime se ja bavim je više granica između utopije i distopije i ti-

Čarli je ženski lik iz nedaleke budućno-

me da ono što nekome predstavlja uto-

sti. Odrasla je i živi u bloku 123. Njene

piju drugome može biti distopija i obr-

super moći su kloniranje, manipulacija

nuto.

atomima i elastičnost. U njenom svetu je 2039. godina, realnost je transpa-

Da možeš da biraš, kostim koje su-

rentna, život je predvidiv i organizovan

perheroine bi volela da dizajniraš?

algoritmima. Ona je neka vrsta uzurpacije te stvarnosti u kojoj živi.

Anime kraljice pacova iz stripa Inkal. Vrlo je lep i zanimljiv lik koji se uglav-

Charlie je katapultirana u sopstvenu

nom šeta u toplesu i bilo bi mi jako in-

viziju nepoznate budućnosti i pogle-

teresantno da je presvlačim.

da uprtog u „hrabre nove svetove“ sa kojima tek treba da se susretnemo. Paradoksalno, nismo morali mnogo da čekamo na distopijsku viziju budućnosti, imajući u vidu da smo istu imali priliku da posmatramo uživo

Pandemiju provodiš u Milanu, kako su izgledali tvoji karantinski dani, a kako život izgleda danas? Karantin u Italiji nije tako strogo izgle-

prethodnih meseci. U kojoj meri se

dao kao što se pričalo. Nije bilo poli-

tvoja dizajnerska vizija poklopila sa

cijskog časa, prevoz je radio i ja lično

stvarnošću?

nisam doživela da me milicija presreće na ulici. Imam utisak da su se ljudi

Ne poklapa se nimalo. U viziji budu-

u nekom trenutku samodisciplinovali

ćnosti u kojoj živi Čarli postoje lete-

zbog straha, pa više nije ni bilo potre-

ći automobili koji polako iščezavaju

be da se uvode takve mere. Pokuša-

zbog razvitka tehnologije teleportaci-

la sam da budem produktivna tokom

je, umesto hrane se konzumiraju dve

karantina, ali mi je taj pritisak da tre101

ba nešto da stvorim dok sedim kod nutna kriza je naravno dotakla i modu kuće i slušam lažne i prave vesti samo prilično. Dizajneri se nisu još uvek vratistvarao dodatnu tenziju. Tako da se li u kancelarije, mnoge fabrike ne rade, više ni ne sećam na koje sam sve na- butici se tek sada polako otvaraju i čine ispunjavala vreme, što je možda kupovina se uglavnom svela na interi bolje. Znam da nisam mesila hleb i net, a čini mi se i da je i potreba za kuradila jogu. Danas kada se situacija povinom brendiranih artikala opala topolako poboljšava vraćam se starim kom karantina. Budućnost ne mogu da rutinama i koristim slobodu da se po- predviđam, čak ni bližu jer se do sada merim iz grada povremeno.

od početka pandemije situacija naglo i nepredvidivo menjala. Dosta zavisi

Pandemija je između ostalog utica- od toga da li će biti novog talasa ili je la i na modnu industriju, a jedna od ovo kraj. Ali pretpostavljam da će se prvih promena se odnosi na modni modna industrija uz malo prolaznih kalendar. U kom pravcu očekuješ da oštećenja kao i uvek izvući. će se moda promeniti u bliskoj budućnosti? Pa, u sadašnjosti je jedna cela sezona gotovo propala koliko mi se čini. Tre-

102 jun

103

Zdravlje

KAD JE #OSTANIKODKUĆE JEDNAKO NEBEZBEDNO: Položaj žrtava porodičnog nasilja za vreme zabrane kretanja

Tekst: Aleksandra Nikolić @aleksandraaa5

Pandemija COVID-19 munjevitom brzinom je zahvatila čitavu planetu i nije nam dala vremena da se okrenemo i shvatimo šta se dešava. Mera zabrane kretanja uvedena u našoj zemlji usled širenja virusa, posebno je pogodila žrtve partnerskog i porodičnog nasilja. Ograničeno kretanje i upućenost na prostor od nekoliko kvadrata naših stambenih jedinica uglavnom je bilo izazov za sve nas, a naročito za žrtve partnerskog i porodičnog nasilja.

Imajući u vidu traume kroz koje svakodnevno prolazi žrtva nasilja, život sa zlostavljačem u trajanju od 24/7 spada u pitanje humanosti i etike. Vanredno stanje donosi brojne izazove za pojedinca u psihološkom smislu, dok sa druge strane, opasnost od virusa i oboljevanja postaje svakodnevna, možemo reći i „rutinska briga“ čitave populacije.

105

Prema zvaničnim podacima objavljenim na sajtu Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, dobijenim u saradnji sa MUP-om, u izveštaju za period od 15. marta do 25. aprila 2020. godine, beleži se pad prijavljenih slučajeva nasilja. Naime, podaci ukazuju na to da je podneta 31 krivična prijava za nasilje u porodici, trojici muškaraca je određen pritvor, a izrečene su 44 hitne mere. Podaci u Evropi ukazuju da broj prijavljenih slučajeva nasilja raste, dok zvanični podaci u Srbiji pokazuju da broj prijavljenih slučajeva opada. Postavlja se pitanje da li je broj slučajeva nasilja

Konstantan problem kod najtežeg oblika nasilja prema ženama – femicida, jeste taj što institucije i dalje ne procenjuju pravilno rizik od nastupanja najtežeg oblika nasilja, što se nasilje ne procesuira ako recimo žrtva ne želi da svedoči, iako postoje svi dokazi koji svedoče o nasilju, ali i taj što se ženama često ne veruje.

nad ženama opao ili su žene bile u strahu da prijave nasilje usled vanrednih okolnosti?

strane žena žrtava partnerskog i porodičnog nasilja u odnosu na period

Kako bismo dobili odgovore na ova pre pandemije i vanrednog sanja? delikatna pitanja obratili smo se predstavnicama Autonomnog ženskog Prvih dana nakon što je proglašeno centra koji pruža podršku ženama žr- vanredno stanje, broj poziva je bio netvama partnerskog nasilja dugi niz go- što manji nego inače, ali ubrzo nakon dina. Dijana Malbaša, ispred Autono- toga žene su počele u većem broju da mnog ženskog centra, odgovarala je na kontaktiraju naš SOS telefon i telefon pitanja naše redakcije.

za pravnu podršku, tako da nam se u toku aprila javilo tri puta više žena nego

Kako beležite broj poziva upućenih što je to uobičajeno, iako su nam televama tokom vanrednog stanja od foni za podršku bili dostupni samo u jednoj smeni. Pri tome, moramo imati 106 jun

na umu da mnoge žene zbog izolacije u Takođe, tokom zabrane kretanja je bilo kojoj smo se svi nalazili, odnosno zbog dosta problema u vezi sa sprovođetoga što su bile zatvorene u istom pro- njem modela viđanja dece sa roditestoru sa nasilnim članovima porodice, ljima sa kojima ne žive. Nije postojala nisu bile u mogućnosti da bezbedno jasna instrukcija od strane institucija pozovu SOS telefon ili prijave nasilje in- kako će se sprovoditi viđanje u toj sistitucijama.

tuaciji. Žene su nam prenele da im je u nekim od institucijama govoreno kako

Da li postoje posebni protokoli ili viđanja tokom vanrednog stanja ne treinstrukcije doneti od strane nadlež- ba da se sprovode, a negde kako zabranih institucija o postupanju u sluča- na kretanja na to ne utiče. Takođe, bilo ju nasilja tokom zabrane kretanja?

je dosta oprečnih informacija u vezi sa izdavanjem dozvola za kretanje tokom

Za sada ne postoje posebni protokoli policijskog časa radi viđanja deteta sa za postupanje u vanrednim okolnosti- roditeljem. Sve je to unosilo dodatno ma, što je naravno dosta otežavalo si- konfuziju i pogoršavalo situaciju, potuaciju žena koje su bile prinuđene da sebno u onim slučajevima gde je bilo traže zaštitu od nasilja, jer je bilo ne- prisutno porodično nasilje jer su majjasno kako se neke odluke sprovode, ke dece okrivljavane da su one te koje procesi su bili usporeni.

sprečavaju viđanja dece sa očevima.

Dešavalo se, na primer, da policija ne Da li posedujete podatke o broju naizrekne hitnu meru – privremeno uda- stradalih žena, žrtava porodičnog i ljenje iz stana, zato što je na snazi za- partnerskog nasilja tokom trajanja brana kretnja, pa je ženama objašnja- zabrane kretanja ? vano da nisu u mogućnosti izricanja mera u tom trenutku, ali da će moći Prema informacijama koje imamo iz kada prođe vanredno stanje. To je naj- medija, tokom vanrednog stanja desila češće bio slučaj kada su žene prijavlji- su se ubistva u Nišu, gde je već osuđivan vale nasilje od strane nasilnih partnera nasilnik ubio ženu, te slučaj iz Leskovca koji su stariji od 65 godina.

gde je nasilnik ubio maćehu, poluse107

stru i sestru. Ne posedujemo informa- ku žrtvu nasilja u porodici sačini plan cije o tome da li su svi slučajevi ubistava zaštite i postupanja, odnosno indivižena u porodično-partnerskom odno- dualni plan zaštite. Autonomni ženski su dospeli u medije, ali ono što svakako centar prati primenu Zakona od njegoznamo jeste to da se tokom vanrednog vog stupanja na snagu 2017. godine i stanja i zabrane kretanja povećava rizik primetili smo da se oni ne izrađuju za od porodičnog nasilja.

svaku žrtvu, tako da je jedno vreme tek za svaku drugu žrtvu sačinjavan plan.

Konstantan problem kod najtežeg obli- Kasnije je taj broj porastao, ali i dalje ne ka nasilja prema ženama – femicida, je- prati broj slučajeva koji se razmatraju. ste taj što institucije i dalje ne procenju- Tokom vanrednog stanja smo dobile ju pravilno rizik od nastupanja najtežeg informaciju da je izrada planova zaštite oblika nasilja, što se nasilje ne procesu- za žrtve ponovo opala. Ovakva praksa ira ako recimo žrtva ne želi da svedoči, nije dobra, jer znači da se ne planira iako postoje svi dokazi koji svedoče o koordinirana podrška za sve žrtve, a zanasilju, ali i taj što se ženama često ne tim ostajemo i bez mogućnosti da praveruje.

timo kako se planovi primenjuju, da li neke mere imaju efekta, šta treba da se

Da li na nivou države postoje indi- menja, šta treba da se dodatno uvede. vidualni planovi zaštite sačinjeni za svaku žrtvu koja je na evidenciji Cen- Kome su žene žrtve mogle da se obratara za socijalni rad ukoliko dođe do te tokom vanrednog stanja i na koji potencijalnog incidenta tokom tra- način? janja zabrane kretanja? Prema našim saznanjima, sve ženske Na osnovu Zakona o sprečavanju na- partnerske organizacije koje pružaju silja u porodici, postoji obaveza da se uslugu SOS telefona su se po uvođesvaka prijava nasilja razmatra na Gru- nju vanrednog stanja brzo organizovapama za koordinaciju i saradnju, što su le, prešle na rad od kuće i pružale pozapravo sastanci tužilaštva, policije i dršku ženama u situaciji nasilja i tokom centra za socijalni rad, i da se za sva- vanrednog stanja, i pored svih tehni108 jun

čkih izazova. Žene mogu da se obra- Da li posedujete podatke o eventualte na SOS telefon Autonomnog ženskog nim prekršajnim prijavama u vezi sa centra, to je broj 0800 100 007, a listu kršenjem zabrane kretanja od straženskih organizacija koje takođe pruža- ne žena koje su izlazile zbog opasnoju podršku ženama možete pronaći na sti od nanošenja povreda od strane ovom linku. U urgentnim situacijama nasilnika ili radi prijave nasilnika? uvek savetujemo ženama da pozovu policiju koja ima mogućnost da hitno Na osnovu iskustva koleginica iz drureaguje, nasilnicima izrekne hitne mere gih ženskih organizacija i našeg iskuprivremenog udaljavanja iz stana i za- stva, bilo je slučajeva u kojima su žene brane kontaktiranja i prilaska žrtvi.

kažnjavane jer su izašle iz kuće tokom policijskog časa da prijave nasilje, iako su ih institucije uveravale da se to neće dešavati. No, ovo dodatno ukazuje na problem koji prati fenomen nasilja nad ženama, a to je da se ženama ne veruje, što je devastirajuće kada se događa od strane profesionalaca koji su obučeni i trebao bi da poznaju ovaj fenomen. Da li posedujete saznanja o donetim planovima zaštite za decu koja su svedoci partnerskog nasilja? Nemamo ta saznanja o donetim planovima zaštite, ali mogu reći da je nasilje prema deci i instrumentalizacija dece u situacijama porodičnog nasilja nešto što se nedovoljno prepoznaje u sudskim postupcima i nedovoljno uzima u obzir prilikom odlučivanja o povera109

vanju dece. Prema protokolima koji se odnose na zaštitu žena i dece od nasilja, deca se smatraju žrtvama nasilja i onda kada prisustvuju nasilju koje jedan član porodice vrši prema drugom. Međutim, to se često ne uzima u obzir, kao ni to koliko činjenica da je neko nasilan prema drugom članu porodice utiče na njegovu roditeljsku podobnost. Posedujete li podatke o tome da li je bila organizovana podrška ženama žrtvama ekonomskog nasilja koje su bile pogođene merama, otkazima ugovora o radu, naročito ukoliko je reč o samohranim majkama? Ako mislite na podršku od strane države, onda je ovo je pitanje za institucije. Ono što znamo je da su se mnoge žene suočile sa egzistencijalnim i ekonomskim problemima tokom vanrednog stanja iz razloga što su ostajale bez posla i mogućnosti zarade. Bilo je dosta žena koje su nam se tokom vanrednog stanja obratile zbog problema sa neplaćanjem izdržavanja za decu.

110 jun

Pristupanjem SOS uslugama korisnice su dobijale mogućnost emotivne podrške za situaciju u kojoj se nalaze (validacija osećanja, transformisanje negativnih u konstruktivne osećaje), podrška u proceni rizika za prijavu nasilja nadležnim institucijama, pratnju pri poseti institucijama i pravno zastupanje, podršku u bezbednosnom planiranju u uslovima izolacije. Veliki broj naših korisnica bio je uplašen zbog situacije u kojoj smo se svi nalazili i nisu htele da prijavljuju nasilje nadležnim institucijama. Naročito je bilo problema kod odlaska kod lekara, jer je postojao veliki strah od zaraze virusom, a i lekari su odbijali da prime pacijentkinje ako ne postoji sumnja na korona virus.

Imate li informacije o tome da li su „Smernice nadležnim institucijama Renasilnici procesuirani i kažnjavani publike Srbije za bolju podršku ženama tokom trajanja vanrednog stanja?

i devojkama koje su preživele nasilje tokom COVID-19 pandemije”. Tokom

Neki jesu kažnjavani, ali je veliko pita- zabrane kretanja licencirana služba nje da li su svi.

SOS telefona udruženja „Fenomena“ primenjivala je sve preporuke propi-

O partnerskom i porodičnom nasilju sane od strane kriznog štaba. Napraza vreme vanrednog stanja i protoko- vile smo i interni Protokol o radu za vrelima za zaštitu žrtava razgovarali smo me zabrane kretanja. Pridržavale smo i sa predstavnicama udruženja „Feno- se instrukcija u radu koje je propisalo mena” iz Kraljeva, koje se godinama Ministarstvo za rad, zapošljavanje, bobavi unapređenjem života i položaja račka i socijalna pitanja. Sa korisnicama žena na lokalu, i pruža podršku žena- naših usluga održavale smo kontakt tema žrtvama partnerskog i porodičnog lefonom 0800-350-036 i putem e-maila nasilja. Tim povodom, na naša pitanja sos24sata@gmail.com. U slučajevima odgovarale su Dragana Veljović, koor- kada je bilo neophodno pratiti koridinatorka SOS službe u Kraljevu, Marija snicu u institucije ili sa njom ostvariti Petronijević i Aneta Dukić, koordina- lični kontakt, trudile smo da zadržimo torke „Fenomene”.

fizičku distancu, koristile smo mere zaštite: maske, rukavice, dezinfekciju

Da li ste tokom trajanja vanrednog ruku. Zaštitnu opremu smo obezbedile stanja dobile posebne protokole i i za korisnice. Udruženje „Fenomena” instrukcije u vezi sa zaštitom žena je već druge nedelje vanrednog stanja žrtava partnerskog i porodičnog pokrenulo inicijativu sa nekoliko drunasilja?

gih ženskih udruženja pod nazivom #SOSprotivnasiljauizolaciji, u okviru

U saradnji sa evropskom mrežom „Žene koje su pružane: telefonske SOS konprotiv nasilja“ tj. WAVE-om i još osam sultacije u redovnom terminu licenciraorganizacija sa teritorije zapadnog Bal- nog SOS telefona uz pomoć preusmekana i Turske „Fenomena“ je pripremila ravanja na mobilni telefon, konsultacije 111

24/7 putem elektronske pošte, praće- o širenju virusa i (ne)održavanju higijenje korisnica prilikom posete institucija- ne. Pristupanjem SOS uslugama korima u slučajevima visokog rizika ili kada snice su dobijale mogućnost emotivne se proceni da će ova usluga klijentkinji podrške za situaciju u kojoj se nalaze povećati šanse za ostvarivanje prava.

(validacija osećanja, transformisanje negativnih u konstruktivne osećaje),

Koji su bili najveći izazovi sa kojima podrška u proceni rizika za prijavu nasu se žrtve partnerskog i porodi- silja nadležnim institucijama, pratnju čnog nasilja suočavale tokom traja- pri poseti institucijama i pravno zastunja vanrednog stanja i kako beležite panje, podršku u bezbednosnom plabroj poziva u ovom periodu, da li je niranju u uslovima izolacije. bilo više poziva u odnosu na period pre uvođenja vanrednog stanja u Veliki broj naših korisnica bio je uplazemlji?

šen zbog situacije u kojoj smo se svi nalazili i nisu htele da prijavljuju nasi-

Faktori rizika za žene koje žive u nasilje nadležnim institucijama. Naročito je lju tokom izolacije predstavljaju - su- bilo problema kod odlaska kod lekara, žen lični prostor, socijalna izolacija, ne- jer je postojao veliki strah od zaraze selektovane vesti o virusu i njegovim virusom, a i lekari su odbijali da prime posledicama, ekonomska zavisnost, pacijentkinje ako ne postoji sumnja na zloupotreba alkohola i droga, kontrola korona virus. U ovom periodu žene su telefonske komunikacije, ograničen pri- najčešće očekivale da im pružimo inforstup institucijama i službama podrške, macije o radu i nadležnostima instituciali i optužbe sa kojima su se suočavale ja, SOS službe tokom vanrednog stanja

112 jun

i koju vrstu i stepen podrške mogu da Najveći problem je predstavljalo viđaočekuju. Bile su im potrebne informa- nje dece sa roditeljem sa kojim ne žive. cije o mogućnostima zaštite, njihovim Našoj službi se nisu obraćale korisnice pravima i objašnjenje zakonskih reše- sa ovim problemom tokom vanrednog nja za zaštitu od nasilja prema ženama stanja, međutim koleginice iz SOS služi nasilja u porodici. Naše korisnice su bi iz drugih gradova su ovaj problem tražile informacije o pandemiji, načini- istakle kao jedan od najvećih. U Srbiji ma zaštite od virusa, radu kovid am- još uvek nema zvanično objavljenih pobulante u Kraljevu, telefonskom broju dataka o uticaju pandemije i izolacije kriznog štaba, radu prodavnica i apo- na mentalno zdravlje žena, što se navoteka...Svi razgovori sa korisnicama se di i u posebno donetim Smernicama od vode poštujući principe anonimnosti strane organizacija u Evropi i na Balkai poverljivosti. Pozivi se evidentiraju u nu. Pandemija nesumnjivo predstavlja svesku protokola, kao i u bazu poda- problem koji pogađa čitavu populacitaka. Moramo da napomenemo da su ju, ali moramo imati u vidu da ovakve se naše aktivnosti tokom trajanja van- vrste kriza ostavljaju najviše posledirednog stanja sprovodile uz pomoć i ca na vulnerabilne grupacije, što žene podršku Fondacije Trag kroz program žrtve nasilja svakako predstavljaju, a Aktivne zajednice i UN Women.

naročito ako imamo u vidu žene žrtve koje pripadaju manjinskim grupama,

Kakva je bila situacija po pitanju za- osobama sa invaliditetom, osobama sa štite dece, da li posedujete podatke raznim teškoćama u razvoju, gde poo izazovima na ovom planu?

stoji dvostruki rizik od marginalizacije.

113

U ovoj situaciji dom nije bio sigurno mesto za ove žene i njihovu decu, naprotiv, predstavljao je mesto najvećeg rizika po njihov život i zdravlje. I ove godine neko je ostao bez majke, bez sestre, ćerke, komšinice, prijateljice. Zato je važno da se ova tema ne posmatra kroz prizmu statističkih podataka i brojki, već da svakodnevno, kao odgovorni građani, podižemo svest o prisutnom problemu nasilja kroz javno isticanje teme i kroz sopstveni aktivizam.

114 jun

U Srbiji još uvek nema zvanično objavljenih podataka o uticaju pandemije i izolacije na mentalno zdravlje žena, što se navodi i u posebno donetim Smernicama od strane organizacija u Evropi i na Balkanu. Pandemija nesumnjivo predstavlja problem koji pogađa čitavu populaciju, ali moramo imati u vidu da ovakve vrste kriza ostavljaju najviše posledica na vulnerabilne grupacije, što žene žrtve nasilja svakako predstavljaju, a naročito ako imamo u vidu žene žrtve koje pripadaju manjinskim grupama, osobama sa invaliditetom, osobama sa raznim teškoćama u razvoju, gde postoji dvostruki rizik od marginalizacije

115

Umetnost

Žena mora imati novca i sopstvenu sobu ako želi da se bavi književnošću. Virdžinija Vulf

ŽENSKA SOBA

Ženski diskurs u savremenoj vizuelnoj umetnosti

Da li bi Ĺžena trebalo da bude naga da bi stigla u Metroliten muzej? Guerrilla Girls

Tekst i fotografije: Ljiljana Maletin VojvodiÄ&#x2021; @lilydragwriter

Pre desetak godina, organizatori regionalnog feminističkog festivala, uputili su mi, na prvi pogled, neobičan poziv: Poštovana, pisalo je, Predlažemo Vam da se Vaše priče predstave kao zidni plakati/ posteri i instalacija „Vlastita soba”. Instalacija se sastoji od poezije i proznih tekstova nalepljenih na zidove toaleta u sklopu našeg centra. Time želimo čitateljkama/

Virdžinija Vulf

korisnicama toaleta ponuditi siguran i slobodan prostor gde se na miru mogu posvetiti sebi i u tišini neometano konzumirati poeziju/prozu. Već davnih godina Virdžinija Vulf je konstatovala da je ženi, za neometano stvaranje, potreban vlastiti prostor, kako simbolički tako i čisto praktičan. Toalet je prostorija koja, nekako po svojoj definiciji, jedina osigurava privatnost i pravo na neometan

Fotografija performansa VALIE EXPORT

boravak, za razliku od, na primer, kuhinje i dnevnog boravka koji su „mesta za okurezervirana za dvoje. Zanima nas da li se slažete da Vaši radovi budu izloženi u okviru gorenavedenog koncepta? Unapred hvala i srdačan pozdrav! 118 jun

Plakat za izložbu u Beču

pljanje”, te spavaće sobe koja je, naravno,

I tako su moje rane priče završile na zidovima toaleta zagrebačkog SC-a, a ja sam nastavila da pišem i da se zanimam za stvaralaštvo žena. U njihovim radovima nisam tragala za feminističkim i rodnim čitanjima, mada od feminizma nisam bežala, ali ga nisam ni zloupotrebljavala kao poželjan−društveno−korektan ukras. Jednostavno, teme, kao i Reprodukcija rada Eline Broderus, finske umetnice, izlaganje u Beču

kreativne strategije koje se doživljavaju kao „ženske” najčešće su ostavljale trag u mom emotivnom prtljagu. Neretko bi me neko umetničko delo privuklo, a tek bih potom shvatila da ga je stvorila žena. Šta, zapravo, u većem delu javnosti, provocira atribut „ženski” kada se razmišlja o umetnosti? Tradicionalna reprezentacija žene u umetnosti svodi je na muzu, portret i akt, predmet obožavanja i objekat; „žensko” je ignorisano, zanemareno, anksiozno, destabilišuće, sentimentalno, pasivno… Što opet otvara pitanja poput: Da li je pitanje rodnog diskursa politička tema? U kojoj meri se identitet može svoditi na problem roda? Koliko nam je feminizam i dalje potreban? Da li je

Srebna haljina Jajoi Kusame

#MeToo fenomen doprineo osnaživanju 119

žena ili se sveo na ‘hešteg trend’? Za- Holst, nastala nakon „(post) obračuna ista, šta statistike о rodnoj ravnopra- sa onim što nazivamo moderna bajka vnosti znače u praksi?

– o tome kako će razum i prosvećenost doneti slobodu i napredak”. Putem ra-

Pokušaj prevazilaženja pozicije u kojoj zličitih medija: fotografije, instalacija, se žena umetnica doživljava kao inferi- slika, crteža, video-radova i performanorni Drugi može se iščitati iz činjenice sa, tematizovale su motive svakodnevida je na poslednjem, 58. Bijenalu u Ve- ce, snova, izolacije, migracija, globalnih neciji, izlagao veći broj žena (53%) nego ekoloških fenomena, katastrofa i smrmuškaraca, što do tada nije bio slučaj, ti, probleme identiteta, roda, Drugosti, iako je, recimo, kustoskinja pretposle- iskustva žena različitog kulturnog porednjeg Bijenala bila žena. Zlatni lav je, u kla, ekofeministkinja, glasove liberalnih kategoriji nacionalnih selekcija, pripao i crnih feministkinja… ženama umetnicama i Paviljonu Litvanije za „performans−operu” Sunce i more Godinu dana pre apostrofiranog Bije(Marina). Žene umetnice su predstavlja- nala, zahvaljujući stipendiji Ministarle svoje zemlje u paviljonima Velike Bri- stva inostranih poslova Austrije i Kvartu tanije, Francuske, Nemačke, Austrije, muzeja u Beču, inspirisana Ibzenovom Tajvana, Koreje, Estonije, Škotske, Irske, junakinjom, Norom (simbolom ženske Danske, Gruzije, Portugalije, Islanda i emancipacije) i norveško−kineskom Pakistana dok je u Paviljonu Austrije, „ženskom” izložbom istoimenog nasloprvi put u istoriji nacionalnog predstav- va, u Beču sam istraživala umetnost ljanja, samostalno izlagala žena – „radi- Post Norinog doba. kalna feministkinja“ Renate Bertlman. U bečkim muzejima i knjižarama sam Umetnice koje su izlagale na posled- tragala za izložbama i performansima njem Bijenalu često su obeležene isku- žena umetnica, pronalazila njihove knjistvom multilingvizma i nomadizma. ge u bibliotekama, čitala šta su o njima Njihovi radovi su kreirani u postkoloni- napisali drugi. Videla sam Šah za bele jalnoj atmosferi, koja je, kako je to pri- figure Joko Ono, Srebrnu haljinu Jajoi metila norveška sociološkinja Katrine Kusame, snimke performansa VALIE 120 jun

121

Litvanski paviljon nagraÄ&#x2018;en Zlatnim lavom, autorke Ĺžene umetnice

Beli ĹĄah Joko Ono

Gerila girls

EXPORT i Marine Abramović, instalaci- dnake sa muškarcima; Prava umetnost je Rejčel Vajtrid; čitala eseje Simon de je iznad roda; Kada stvaram ne razmiBovoar i Suzan Zontag.

šljam o tome da li sam žena ili muškarac.

Razgovarajući, u formi intervjua i upitnika, sa više od 50 žena različitih pro- Odgovori su se kretali od: „Svi bi trebalo fesija (od kojih je najviše bilo umetnica) da budemo feministi i feministkinje” do postavljala sam pitanja: Da li specifične „Feministički aktivizam koji zastupaju „ženske” karakteristike postoje u ume- bele žene srednje klase samo je deklatnosti? Postoji li veza između umetni- rativan”. Što me, ponovo, seća na Simon čkog i rodnog identiteta? Da li može- de Bovoar i njen Drugi pol u kojem ona mo govoriti o tipično „ženskom” sti- još 1949. godine piše: „U raspravi oko lu? I na njih dobila različite odgovore: feminizma, koja je sada gotovo zavrUmetnost iskazuje identitet koji uklju- šena, utrošeno je mnogo mastila i ne čuje i rod; Žena je samo medijum kroz pominjimo je više. A ipak se o njoj još koji muškarac projektuje vlastiti strah; govori. I ne izgleda da su velike glupoUmetnost doživljavam kao dobru ili sti, iznošene tokom ovog veka, mnološu, nije bitno da li je stvara muška- go rasvetlile problem.”

Sa izložbe Rejčel Vajtrid

rac ili žena; Žene nikada neće biti je-

*Tekst je nastao u okviru umetničko-istraživačkog projekta Q21 programa u Beču 122 jun

ImpulsTanc u Beču

Performans Joko Ono

Performans u Mumoku u Beču

123

Umetnost

Tekst Sofija MirÄ?etiÄ&#x2021; @sofimircetic

umet na ko

tnost akon orone

Treba postaviti jedno važno pitanje, da li novo normalno o kojem se priča stalno i koje u našim životima ima snagu kao hešteg u trendingu društvenih mreža, uopšte postoji u umetnosti? Svakako da je epidemija COVID-19 poremetila mnoge izložbe, muzejske postavke, repertoare i turneje, ali sa stvaralačkog stanovišta, da li možemo da govorimo o uticaju virusa na sadržaj koji ćemo čitati, gledati i slušati u narednom periodu? Ova 2020. je u trenu postala najomraženija godina, ali se postavlja pitanje da li u ovom milenijumu, veku, deceniji, umetnost želi da slika, pripoveda i peva o virusu, i da li mi, kao publika to uopšte želimo ili je i nama svega preko glave?

Odlučili smo da ispitamo buduća kre- izgubio trideset procenata od svojih tanja različitih grana umetnosti nakon primanja“. dvomesečnog globalnog karantina, u kome se neki i sad nalaze. Pod priti- U članku za Tajms, Sloun Krosli, ameskom šape mreža koje su nas osule rička spisateljica je rekla: raznim izazovima i programima kako da unapredimo sebe dok sedimo kod The nature of tragedy is that it takes more kuće, neki od nas su osetili pritisak. Va- than it gives, but it’s also produced some ljda smo svi zaboravili da je ovo ipak of our most iconic literature. (...) From an priča preživljavanja, a ko je pozvaniji artistic standpoint, it’s best to let tragedy da govori o životu u svim okolnostima, cool before gulping it down and spitting do umetnika, oni su tu da oslikaju re- it back into everyone’s faces. alnost, ili da je podignu na nadri, utopistički, „paralelni univerzum“ nivo.

U biti tragedije je da oduzme više nego što daje, ali su tragedije izrodile neka od na-

Književnost i film

ših najboljih književnih dela. (...) Sa umetničke tačke gledišta, najbolje je pustiti da

Ako je verovati portretu umetnika se situacija stiša, umesto da je unosimo koji najbolje stvara u izolaciji, da li je svima u lice. COVID-19 karantin bio samo jedna prisilna epizoda samovanja u cilju stvara- Govoreći o delima kao što su Plodovi nja? U izveštaju Saveta evropskih pisa- gneva (Stajnbek), Kuga (Kami), Doh Kica iz aprila iznete su mračne prognoze hot (Servantes), ukazala je na dve supo književno tržište. Pad prodaje knji- protne tendencije. Dobra dela su naga usled zatvorenih knjižara je nemi- pisana godinama nakon istorijskih kanovan, a zemlje članice Evropske unije tastrofa, ali postoji velika mogućnost nude posebne programe pomoći pisci- da će onaj koji prvi napiše dobru knjima i frilens autorima koji su ostali bez gu verovatno pokupiti sve lovorike. Sad primanja usled otkazanih predavanja, se pitamo, da li su priznati pisci uopšte lekcija, promocija... Prema podacima zainteresovani da pišu o nekoliko meiz Nemačke, „svaki četvrti frilenser je seci svetske epidemije? U seriji inter126 jun

vjua sa piscima poput Dorona Rabi- la 1986, prošle godine smo imali prilike novicija, Hane Orstavik, Tima Parksa da gledamo igranu dokumentarnu serii dr, koji je uradio DW Book, izvlačimo ju Černobilj, da navedemo samo jedan zaključak da za njih, svet pod ključem primer. nije ništa drugačiji no za ostale, samo što imaju više vremena da se koncen- Šta je sa našom književnom scenom? trišu samo na pisanje. BBC prognozi- Vlasnici manjih izdavačkih kuća su se ra više posla za pisce scenarija, što će još na početku vanrednog stanja žaliu slučaju Holivuda i velikih produkci- li na pad prodaje zabrinuti za budućjskih kuća kao što su HBO i Netfliks ve- nost svog posla. Kada je reč o temama rovatno biti slučaj, kako su sva snima- u našoj književnosti, one imaju tendennja očekivanih sezona, pauzirana.

ciju da se ponavljaju, neke se, čini se nikada neće iscrpeti, kao recimo ratovi

Ne možemo u potpunosti odbaciti mo- kojima se raspala Jugoslavija. Da li će gućnost da neće biti knjiga o pandemiji COVID-19 inspirisati pisce da napišu roili ličnim iskustvima sa bolešću, ne tre- mane o svom iskustvu sa virusom ili će ba zaboraviti da svi događaji koji pogo- iz ovog iskustva izrasti neke hiperbolide ceo svet ili njegov veći deo, ostaju čne knjige iz žanra fantastike gde virus deo svetske istorije i provlače se kroz ne napada samo pluća? Jedno možemo književna dela godinama i decenijama da kažemo sa sigurnošću, a to je da će potom. Černobiljska katastrofa se desi- biti knjiga sa police teorije zavere.

127

Miloš Živković, član dvojca iza jutjub koprodukciji Adama Gudmena i Majkanala Bookvalisti, je bio voljan da za kla Beja. Radnja se odvija dve godine Plezir prokomentariše buduća kretanja od sadašnjeg trenutka, COVID-19 je još domaće književnosti nakon epidemije. uvek prisutan i počinje da pokazuje znake mutacije. Sada kada smo svi osetili „Književno tržište se poslednjih meseci pomalo distopijske atmosfere nismo okreće audioknjigama i e-book izdanji- sigurni da nam se sličan film gleda. ma, a primećujem kako raste i potreba za ponovnim iščitavanjem klasika Ni popularni pevači nisu propustili da „apokaliptičke“ literature – od Bokačo- pevaju o globalnom karantinu. Tako je vog Dekamerona, pa nadalje. Čist zicer bend Twenty one pilots izbacio pesmu je prognozirati da će se domaći auto- Level of concern, uz intiman spot članori okrenuti distopijskim sadržajima u va benda sa svojim porodicama. Čak svojim novim ostvarenjima, ali, hajde, i omraženi reper Tekeshi69, koji je nemalo hrabrije ću prognozirati i drugačiji davno izašao iz zatvora, u novoj pesmi ishod karantinskog iskustva i povratak Gooba pominje korona virus. Celo polje intimističke, misaone proze, pisane u internet kulture sa pesmicama i mimoprvom licu, posledicu suočavanja sa so- vima ovog puta nećemo komentarisati, bom u samoći.“

ali je interesantno, sa sociološkog i psihološkog aspekta, posmatrati kreiranje

Što se tiče filmske industrije ona ne ovakvog sadržaja kao vid odbrambestaje. Već je najavljen triler Songbird u nog mehanizma, zašto da ne.

128 jun

Umetnost, dizajn i moda

druge strane, imamo problem sa granicom očuvanja privatnosti u javnosti na

Širom sveta galerije i dileri umetni- celoj planeti, siva zona između javnog i čkim delima se suočavaju sa gubicima. privatnog je uzana, tek veličine kvadraBijenale u Veneciji koje je trebalo da ta ispunjenog pikselima ili pak maske se održi naredne godine, odloženo je preko polovine ili celog lica. U kratkom za 2022. Sa druge strane, za razliku klipu predstavljanja, umetnica je sažeod književnosti i filma, konceptualna to prikazala ideju iza maske, koja je u umetnost, slikarstvo i dizajn možda je- fazi skiciranja imala nekoliko verzija sa dini mogu da nam prikažu nešto novo. različitim facijalnim ekspresijama. Na Naša svetski poznata umetnica, Ana Pr- kraju je napravljena Multimask sa povački, nedavno je predstavila projekat rukom – „ne moraš da izgledaš kao posebno dizajnirane maske (Mulitma- ljudsko biće, dovoljno je da izgledaš sk), koja nas čuva od virusa, ali i invazije prijateljski“. Iza maske se krije priča o privatnosti. Ako ste upoznati sa njenim privatnosti, zdravlju i lepoti. radom, onda znate da sve ima dvostruku ulogu i da njena umetnost nije samo Digitalni umetnici koje pratimo na druradi umetnosti. Maska koja liči na smaj- štvenim mrežama su imali inspirativan li sitnih očiju, veličine naših zenica, širo- period, ipak njihova umetnost živi na kog osmeha koji se završava filterom za internetu. Svima nam je prijala ilustrokiseonik pripremljena je za trinaesto bi- vana svakodnevica u karantinu sa kojenale u Kvangdžuu. Ako pogledate sa jom smo mogli da se poistovetimo. Da

129

li u predstojećem periodu možemo ka modela avatara koje je napravio u očekivati više posla za ilustratore i gra- programu Adobe Fuse a koji je još u fazi fičke dizajnere, pogotovo kada su svet- testiranja. Modeli asociraju na likove iz ska modna okupljanja u škripcu? Da li igrice Sims koji šetaju modnom pistom, će dobro dizajniran katalog i internet ali i ujedno osvešćuju da će ovo mokampanja vredeti više od pojavljivanja žda biti budućnost mode ili barem kona nekoj od vodećih nedelja mode? Da rak ka jednom novom polju. li je vreme za revoluciju modne industrije? Fajnenšl Tajms poredi ovu godinu Interesantan podatak je da je Nintensa 1939. kada je, na izvesno vreme, mo- dova igrica Animal Crossing već imala dna industrija stala zbog Drugog svoju modnu reviju, koju su za Referensvetskog rata. Otkazane revije i nede- ce festival „organizovali“ stilista Mark lje mode i zatvoreni prodajni lanci, će Gering i fotograf Kara Čang. svakako uticati na modni biznis i u buduće. Poznavaoci prilika su saglasni u tome da je modna industrija jedan od najvećih zagađivača životne sredine uprkos polisama održive proizvodnje koje su mnogi brendovi usvojili. Zato postoji konsenzus oko toga da bi post-pandemijski modni svet morao da izgleda drugačije. Kupci sve više koriste onlajn opciju kupovine, a čini se da se potrošački mentalitet menja u pravcu podrške manjih brendova ili onih koji imaju jasno definisan program namenjen zaštiti životne sredine ili sprečavanja surovog postupanja sa životinjama. Dizajner Edvin Mohni je na svom Instagram nalogu podelio nekoliko snima130 jun

Ono što ne smemo zaboraviti, nika- digitalne izložbe, muzejske postavke i ko, jeste važna uloga koju je umetnost kanale pozorišta. odigrala za vreme stresnog perioda za sve nas. Jedina sreća u nesreći koja Često se za umetnost kaže da je beg od nas je zadesila je, čini se ta, što su lju- realnosti i na taj način su nam pročitane di shvatili kolika je važnost umetnosti, knjige i pogledani filmovi, klikovi miša i da, iako ne spada u neophodne de- kroz VR galerije pomogli. Ono što bismo latnosti za vreme pandemije, ipak po- svakako voleli da vidimo, nije još jedan maže da ostanemo prisebni u stanju naučno-fantastični film, već kreativna izopačene realnosti koja se malo stiša- ekološka rešenja za život, jer smo prela i postala novo normalno. Neki su iz ko ekrana bili svedoci predaha prirode dosade, a neki iz puke potrebe, jer im kada nas manje ima okolo. je to sastavni deo života, „pohitali“ na

131

Književnost

Tekst: Merima Aranitović

Jedno čitanje romana „Skrik“ Ljiljane Maletin Vojvodić

Umetnost će spasiti svet.

Slučajnosti nema, pa tako i sam naziv romana sasvim dobro korespondira

Novi roman Ljiljane Maletin Vojvodić s mišlju da umetnost spasava svet. „Skrik“ se nije mogao pojaviti u boljem Čuveno Munkovo delo „Krik“ postaje trenutku za čitaoca i nezgodnije vreme metafora naše krhkosti i nemoći pred za predstavljanje čitalačkoj javnosti – nečim čemu se samo ime zna. Našoj u vreme kada smo ušli u kolektivno užasnutosti. Nemom kriku čitave distanciranje – socijalno i fizičko. Svet je planete. Anksioznosti u koju tonemo stao i mi sa njim. Zatvorene su knjižare, – zapitani i ostavljeni bez odgovora. obustavljen poštanski saobraćaj. Čitati Umetnost i umetnik kao izazov i innovi roman Ljiljane Maletin Vojvodić tih spiracija Ljiljane Maletin Vojvodić. dana bilo je privilegija.

133

Umetnik će spasiti pojedinca. Ili bi primerenije bilo da kažem, umetnica će spasiti pojedinca. Pisanje je najintimniji javni čin. Skidanje sloja po sloj, slaganje priča u različitim ravnima. Priča u priči. Glavni junak Miloš Reljin stvara lik Jul Malić. Jul – autentična ženska književna figura, mada roman ne bih svrstala u feminističke. Jul je introvertna, ali se istinski trudi da se otvori prema svetu, svesna činjenice da ako to ne učini, nikad neće uspeti da iskorači van granica – ličnih, ali i geografskih. A ona je rešena da menja nešto duboko i suštinski. Najlakši deo, barem se čini, jeste bila odluka da ode za Norvešku. Nemir koji u njoj izaziva otiskivanje u nepoznato i u fizičkom, ali i socijalnom smislu, biva ublažen upravo umetnošću. Kad se čini da je stvarni svet isuviše ugrožava, tu je taj drugi svet, sklonjen u muzeje u kojima se može rekonektovati sa samom sobom. Teži deo jeste uklopiti se u ambijent tako drugačiji od njenog u Norveškoj.

134 jun

Taj čarobni svet ljudi koji žive prema Sa njom se nije teško poistovetiti. unutra, i svako novo otvaranje doži- „Skrik“ je u svakoj od nas kad ostanemo vljavaju kao da je prvi put, a to je istinski same i suočimo se sa sobom, sa bolan čin jer to nije njihovo prirodno svojim strahovima, anksioznošću, sa stanje. Varljiv je osećaj da će, ode li iz prazninom od koje bežimo, a koja nas Srbije, uspeti da ostavi sve ono što je uvek vešto pronađe. Taj svet oličen u boli i sa čim njene unutrašnje vrednosti Jul nalazi put do svih nas, koji poput ne rezonuju. Možda baš iz tih razloga nje tražimo svoje mesto i bežimo, u suočavanje sa sobom ima posebnu nadi da ćemo naći sebe negde drudimenziju. Jer sve ono što njenoj krhkoj gde, jer jednostavno ne umemo da duši i njenom istančanom senzibilitetu se prilagodimo svakodnevici i da se ne da mira na jednom mestu, nalazi oslobodimo čaure u kojoj se osećamo gde god da ode.

sigurni i svoji.

Jul Malić i život van romana

I šta nam ostaje posle svog tog traganja?

Ona je više od imaginacije. Jul je posveta čitavoj jednoj generaciji žena odraslih Autorka, na kraju, sasvim neočekivano na drugačijim vrednostima od onih ko- daje mogućnost izbora – da prigrlimo je savremeno društvo stavlja u prvi plan. svoje izbore ili da ih ukinemo kao da Generaciji između onih koje su osvajale nikada nisu ni postojali. Da poput jeslobodu i onih kojima se sloboda dnog od njenih junaka do kraja potpuapsolutno podrazumeva. Vaspitane u no izbledimo do obesmišljenosti satradicionalnim porodicama, posvećene mog postojanja ili da se poput drugog, roditeljima više nego što su oni ikad bili izborimo i iskoračimo iz beline. posvećeni svojoj deci, često se same ne ostvaruju u ulozi majke. Svesne da Umetnost je na kraju u rukama poposle njih ne ostaje ništa. Osim onoga jedinca. što same stvore. Umetnik će spasiti svet.

135

Kolumna

LEKCIJE IZ Tekst: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Andrijana Kovrlija, @andrkovr

136

KARANTINA Ako me je ovo pandemijsko iskustvo nečemu naučilo, onda je to da je kontrola koju sam smatrala toliko neodvojivom od moje ličnosti, čista iluzija. Pune sveske planova i nacrta tekstova, puna glava ideja i projekata ostale su da lebde u vazduhu u deliću sekunde.

137

Plezirovo mesečno izdanje, kao što zna- pokušavam da uzgojim, bilo je jedan te, nije izlazilo dva meseca, jer svaka takav beg u kome sam uživala bez ikaktema je delovala trivijalno u odnosu na vih očekivanja, odnosno bez razmišljaonu o kojoj smo svi tada mislili, šta god nja o ishodu. Naravno da bih volela da radili u tom trenu. Iskustvo karantina je napravim salatu od sicilijanskog čeri izrodilo rubriku #plezirukarantinu u paradajza, musaku sa ljubičastim karkojoj smo delili naše i vaše priče, iskustva, strahove, rituale koji nas umiruju i crtice iz života, kako bismo u konačnici svi shvatili da šta god osećali u kriznom periodu, sve to je sasvim normalno i očekivano. To su nam kasnije potvrdili i psiholozi, koji su bili i biće uvek dobrodošli sagovornici na našem portalu i u magazinu. Pomirivši se sa idejom o potpunom odsustvu kontrole i bilo kakvih korisnih smernica koje bi mogle da obuzdaju moje brige i strahove okrenula sam se nekim prilično bazičnim stvarima i ritualima da bih bojila dane, smirila živce i uživala. To poslednje je bilo i najvažnije. U redovnom ritmu vreme za „moje fiolom ili pastu sa našim domaćim čiliprojekte“ uglavnom doživljavam kao jem i tikvicama sa terase, ali ako se to i luksuz, a sada, ako je išta bilo kristalno ne dogodi ove godine, neću biti tužna. jasno jeste da posao mora biti na dru- Uživam u svakom koraku, u svakom segom mestu.

menu koje se primilo i izraslo iz zemlje, svakom novom listiću i cvetiću. Teodo-

Vreme provedeno u bašti u radu sa bira pre pandemije bi verovatno danas ljčicama koje i ove godine sa momkom imala plan za svaku biljku sa čim je upa138 jun

riti i kako istaći njene najbolje strane, njstva. Takođe, da sveće imam u najnekoliko plodova možemo da iskoristimo verovatnijim mirisnim notama i da ih u ishrani, a koliko da sačuvamo zbog gorim u specijalnim prilikama. Volim da semena. Ova današnja, za mrvu pa- mućkam mirise, eksperimentišem sa metnija i opuštenija, o tome neće da eteričnim uljima i sada sam napokon razmišlja dok ne dođe vreme.

imala vremena da ceo dan provedem praveći jednu seriju sveća određenih mirisnih nota, da isprobavam odnos voska i mirisa, da istražujem idealnu zastupljenost određenih mirisnih nota u finalnom proizvodu, i da to radim bez imalo griže savesti i gledanja na sat. Imajući na umu da sam potpuno samouka, ne bih se usudila da ikome dajem precizna uputstva kako se nešto radi. Mogu vam samo prepričati kako ja to radim. U izradi sveća koristim sojin vosak koji poseduje organski sertifikat, a odlučila sam se za njega nakon dosta istraživanja i eksperimentisanja koja su mi pokazala da se prirodni mirisi najbolje

Drugi ritual u kome sam uživala i kre- vezuju za ovu vrstu voska. Nisam priativan hobi kome sam se napokon po- stalica upotrebe gotovih, veštačkih misvetila je izrada aromaterapijskih sveća risnih nota koje se uglavnom koriste u od sojinog voska. Svi oni koji me dobro izradi sveća, niti mi se dopadaju sveće u poznaju, znaju da mi je njuh jedno od boji. Smese kojima bih bila zadovoljna i najvažnijih čula, da parfeme, toaletne u kojima se miris lepo sjedinio sam pavodice, eterična i mirisna ulja oboža- žljivo izlivala u posudice koje sam pretvam i prikupljam od najranijeg deti- hodno sama napravila od keramike. 139

Prirodni materijali su moj izbor kad god Specifičnost sojinog voska koja me je je to moguće, a šansa da neki predmet konačno osvojila je ta što ne gori na koji koristim za dekoraciju svog doma visokoj temperaturi pa dok gorite svebude personalizovan ili ručno izrađen, ću možete slobodno zahvatiti jagodiuvek gledam da iskoristim.

com prsta otopljen vosak i namazati ga na ruke i preneti miris na svoju kožu.

U posudicu u koju izlivam vosak bih Budući da sam koristila isključivo kvaprethodno kapnula malo voska na dno litetna eterična ulja, ovaj vosak je bio i i zalepila fitilj odgovarajuće dužine i ka- super mazalica kojom bih obradovala rakteristika. Fitilji su jedna od važnijih kožu ruku isušenu prečestim pranjem. stavki na koju bi trebalo obratiti pažnju ukoliko želite da pravite svoje sveće i I, da završim kako sam i počela. Pokuiskustveno znam da je najbolje investi- šajte da ne budete previše strogi prema rati u kvalitetne fitilje koji su premaza- sebi. Pokušajte da se ne nervirate što ni istom vrstom voska koji koristite za nije sve onako kako ste zamisli, isplaizradu sveća. Dakle ne fitilj koji je pre- nirali i očekivali. Istina je da su i drugi mazan parafinskim voskom koji će do- pritisnuti istim strahovima i brigama, vesti do toga da vam sveće nepravilno da mnogo očekuju od sebe i ne stižu i dosta brže izgore, već sojinim, ako već da se raduju uspesima jureći na sledeći koristite takav.

zadatak.

Pčelinji vosak je predivan, ima svoje Razgovori sa prijateljima i poznaniciprednosti i lako je dostupan, međutim ma za vreme karantina su mi pokazali mana ove vrste voska je što ne reaguje da su se mnogi obradovali upravo tom dobro u dodiru sa mirisima. Jednostav- vremenu za sebe, koje su videli kao najno rečeno, proguta ih. Eterična ulja, veći benefit ove krizne situacije. Uspoukoliko su kvalitetna, nisu jeftina i šteta rimo, opustimo se i nađimo vremena i ih je koristiti u izradi sveća od pčelinjeg u redovnim okolnostima da uživamo u voska zato što prilikom gorenja sveća svojim nesavršenim projektima, hobijineće otpuštati nikakav miris. 140 jun

ma i zašto da ne, najobičnijoj dokolici.

141

142 jun

143

Ĺ˝ivotni stil

Tekst: Marko PopadiÄ&#x2021; @ofucanimanastirskimacak

Darelovi Neko je davno rekao da je jedna od

budu oni koji će ostaviti takav trag,

najvažnijih uloga pojedinca u ovom

koji će kasnije slediti mnogi. Ipak,

svetu koji svi delimo, da za sobom

ni takvi primeri nisu potpuno ne-

ostavi nekakav trag. Mnogo takvih

stvarni, te bih ovom prilikom želeo

ljudi je upoznao ovaj svet, među-

da vam predstavim jednu baš takvu

tim, retko se dešava da se u jednoj

porodicu.

porodici zadesi da svi njeni članovi

145

Zanesenjaci, zaljubljenici u lepo, u pri- mnost na rizik i strast za avanturom. rodu i njene čari, u ljude, raznovrsne Nakon iznenadne smrti gospodina Dakaraktere, ti obično neobični pojedinci. rela, Luiza pada u očaj koji će kasnije Porodica u kojoj su svi bili toliko razli- polako gutati i nju i ljude oko nje, sve čiti, a onda i velikim delom slični jedni dok jednog dana nije odlučila da na sve drugima, oni koji su u ovom svetu osta- stavi tačku i zajedno sa svoje četvoro vili duboke tragove, lepotu na svakom dece spakuje kofere i uputi se put Krfa koraku, oni o kojima se i danas piše su u neistraženo, na ostrvo koje je u sebi Darelovi.

krilo vile i vilenjake, iskru magije koju priroda na svojim plećima nosi, tamo

Luiza Darel bila je jedna od onih žena gde more ljubi obalu, gde je sunce koži čiji je um, duša i život bio posvećen po- najbolji prijatelj, a masline krase ostrvrodici i njenom opstanku, jedna od onih sko tlo od pamtiveka. Na Krfu će se koje bi često zaboravljale na sebe kako ovoj porodici dogoditi stvari koje će ih bi drugima učinile dobro. Iako beše oblikovati i od njih načiniti ljude kakve tako, jedna stvar odvajala je Luizu od će svet pamtiti, voleti i poštovati. većine žena sličnog senzibiliteta, spre-

146 jun

Lorens Darel je bio tip čoveka za koje bi tavog života, Lorens je uobličio u delu svet rekao da živi život na ivici, boemski PROSPEROVA PEĆINA: Vodič kroz krajolik i slobodno od bilo kakvih stega i okova i običaje ostrva Krfa (pod uticajem koga očekivanja okoline. Spreman na nespa- turističke agencije u Engleskoj masovanje noćima, na brza i snažna zaljublji- vno počinju da prodaju aranžmane vanja i još lakša odlaženja od svojih lju- za Krf), zatim i u putopisnom romanu bavnica. Dolaskom na Krf, on dospeva u Grčka ostrva. Mediteran je bio tema i stanje konstantne potrage za inspiraci- u romanu Grčki limunovi Kipra. Nakon jom. Lutajući po mislima, predelima, po rata, Lorens boravi u raznim zemljama, karakterima ljudi koje je sretao, Lorens među kojima je u jednom trenutku bila je, iako često nezadovoljan ishodom, i Jugoslavija. Pisao je romane, putopiipak pisao. Njegovo pisanje će dostići se, književne kritike, poeziju i eseje. Za vrhunac dolaskom u Aleksandriju, na- sobom je ostavio i veliki broj pisama. kon odlaska sa Krfa, u vreme kada je u Njegovo delo se i dalje hvali i kritikusvetu počinjao da besni Drugi svetski je, ali čita. Savremeni pisci, poput Karla rat. Boraveći u Aleksandriji, napisao je Uvea Knausgora ističu Lorensov uticaj njegovo najpoznatije delo - Aleksandrij- na njih. Život Lorensa Darela bio je toski kvartet, koje će proslaviti ime ovog liko uzbudljiv, zamršen i neobičan da je boema i doneti mu brojne nagrade i i sam po sebi jedan uzbudljiv roman, o počasti. Međutim, vreme provedeno kome između ostalog možete saznati sa porodicom na Krfu i ljubav prema više čitajući njegovu Biografiju koju je Mediteranu koji je sa sobom nosio či- napisao Gordon Boker.

147

Jedan od najautentičnijih članova po- vljao sve ono što je taj isti svet gurao rodice Darel bio je Džerald, prirodnjak, pod tepih - umiruće životinjske vrste i konzervator i nesvakidašnji pisac. Čo- uništavanje životne sredine u kojima vek koji je živeo sa prirodom i za nju, koji su bila njihova staništa. Bića koja je je čitav svoj život posvetio proučavanju počeo da spašava i proučava još dok prirode i njenih zakonitosti, bićima koja je kao dečak boravio na ostrvu Krf, uz koračaju po tlu magičnog ostrva, koje pomoć svog starijeg prijatelja Teodora ga je, baš kao i ostatak porodice, obliko- Stefanitisa, takođe svestranog naučnivalo i u njemu učvrstilo sve ono što je u ka, biologa, prirodnjaka, čoveka koji je njegovom karakteru trebalo da izađe na svojim stavovima u misli mladog Dževidelo. Pod uticajem odrastanja u slo- ralda usadio ideju o opstanku vrsta i bodnom okruženju kakvo je bilo ostrvo o važnosti raznolikosti prirode. Pored Krf, Džerald Darel postao je osoba koja svoje prirodnjačke strane, najmlađi Daje svetu slala vrlo važne poruke. Boreći rel je u svojoj ličnosti gajio i kreativnu se za prava ugroženih životinja, za pra- stranu iz koje će se kasnije izroditi jeva prirode i njene zakone, ovaj izrazito dan od najzanimljivijih i najprodavastrastan zoolog svetu je pred oči sta- nijih romana tog doba - Moja porodica

148 jun

i druge životinje, što će kasnije, zahva- nik, ali i voditelj pirodnjačkih emisija. ljujući prihodima od prodaje, dozvoliti Durrell wildlife conservation trust – koji je Džeraldu da se još strastvenije posve- osnovao u cilju spašavanja ugroženih ti proučavanju i spasavanju ugroženih vrsta i danas postoji i nastavlja Džeralvrsta. Osim ovog romana, po kome je dovu životnu misiju! ostao zapamćen, Džerald je aktivno pisao autobiografska dela, dokumentari- Treći sin iz porodice Darel bio je takostiku i fikciju. Sa prvom suprugom, je đe zaljubljenik u prirodu. Međutim, za 1959. godine ostvario jedan od svojih razliku od svoja dva brata, Lesli je živeo dečačkih snova i osnovao jedan od naj- nešto običnijim životom, bez opipljivih poznatijih zooloških vrtova današnji- dela koja bi ostala iza njega, ali to nikace, u Džersiju, uz pomoć kog je uspeo ko ne umanjuje važnost njegove priče. da spasi čak 33 ugrožene životinjske vr- Naprotiv, Lesli se može smatrati dokaste od izumiranja. Džerald je zbog ljuba- zom da je i običnost nekada lepa, bez vi prema prirodi dospeo i do televizije, potrebe da se ona nečim zameni. gde je često bio rado viđen sagovor149

Na kraju, jedina ćerka Luize Darel, brat Džerald čuvao svoje životinje. MoMargo, bila je žena ogromne životne žete samo pretpostaviti koliko je bila energije koju su ljudi voleli i koja je istom „omiljena“ u komšiluku koji je delila sa merom volela njih. Pomalo vragolasta, konzervativnim i pomalo krutim britančesto infantilnih shvatanja, sa dozom skim sunarodnicima. Nakon izvesnog šarma koji je uvek i svuda nosila sa so- perioda, Margo je osećala nostalgiju bom, a koji nikada nije prošao neza- prema Mediteranu i slobodi koju je paženo, Margo je bila omiljena. Nakon imala za vreme ranog boravka na Krfu, što su se sa Krfa vratili za Britaniju, ona te u svojim pedesetim odlučuje da se kupuje kuću koju će pretvoriti u dom zaposli na brodu, i zajedno sa svojim prepun tolerancije i neobičnih životnih omiljenim narodom – Grcima, plovi priča, mesto koje je pružalo dobrodo- morima i uživa u slobodnom duhu koji šlicu marginalizovanim grupama sta- joj se ponovo vratio. Memoari koje novništva. U nekom trenutku, dvorište je njena unuka objavila posthumno kuće koja je uvek imala širom otvorena „Whatever Happened to Margo?“, samo vrata za najrazličitije čudake i veselja- su još jedan od svedoka uzbudljivog žike, bila je i zoološki vrt u kome je njen vota svih članova ove porodice.

150 jun

Ukoliko vam se dopala priča o poro- o njihovim životima. Kritičari i poznadici Darel i njenim članovima, prepo- vaoci biografije Darelovih kažu da je ručujem vam da pogledate seriju „The serija pomalo romantizovala postuDurrells“ i upotpunite utisak o ovim pke nekih članova porodice, da je u istoj nesvakidašnjim karakterima. Serija tek blago prikazan Luizin problem sa prati njihov boravak na ostrvu Krf i pri- alkoholizmom, rani brak Lorensa Dakazuje svakodnevni, jednostavan život rela (čija žena nije ni prikazana u seriji), koji su vodili nakon što su se doselili vanbračna veza Luisa Darela sa sluškiiz Britanije. Ispunjena je predivnim njom i slobodan duh koji su svi članovi scenama, neverovatnim pejzažima i posedovali, a koji nije bio poželjan niti prijatnom atmosferom zbog čega za- prihvaćen za vreme u kome su živeli. služuje da se tretira kao klasik kome se Međutim, to nikako ne umanjuje lepomožete nebrojeno puta vraćati onda tu kadrova ili priče koju obrađuje ovo kada vam je potrebna doza jednosta- TV ostvarenje (odobreno od strane navnog, lepog i životnog. Toplina pejza- slednika). Moja topla preporuka je da ža magičnog grčkog ostrva nikoga nije sebi upriličite ovo jedinstveno životno ostavila ravnodušnim, a razvoj likova putovanje! Verujte mi na reč, nećete i njihovih karaktera još je zanimljiviji pogrešiti! za gledanje nakon što saznate crtice 151

Muzika

MUZIČKI FESTIVALI

u svetlu

Tekst: Dejana Vukadinović

pandemije

COVID-19 je poput zemljotresa protresao svaku sferu života i ostavio nesagledive posledice, nametnuvši svima pitanje: „Koliko će se svet promeniti?“. Da li će sve biti kao nekada ili ćemo živeti neko novo normalno? Socijalna distanca, izraz je koji je dobio sasvim novo značenje prethodnih meseci. Držati odstojanje (tačno dva metra kako se sugeriše) postala je norma. Kada je virus krenuo da jenjava, odnosno slabi, kako to stručnjaci objašnjavaju, socijalna distanca ostala je na snazi. Bar u teoriji, pošto ju je većina ljudi u praksi, brzo zaboravila.

Kako je svaki aspekt života okrenut na- ročno rešenje smatra direktor Nisvilla, glavačke, valjalo je osmisliti alternativ- Ivan Blagojević. „Onlajn koncerti jesu ne načine rada što je iziskivalo ne samo nekakva alternativa, ali bez publike duvreme već i kreativnost, posebno tamo goročno to nema smisla. Da je Nisville gde je prisustvo ljudi neodvojiv deo po- morao da se otkaže, festival bi se teško sla. Tako su kulturne manifestacije još oporavio, jer je deo budžeta već potrojednom bile ono čuveno trinaesto pra- šen uplatom pojedinim izvođačima, a se. Kako održati festivale koji su već za- uz to bi trebalo plaćati plate i doprinose kazani? Kako se upustiti u jedan takav zaposlenih narednih dvanaest meseci.“ poduhvat kada znamo da se ova bolest Finansijske barijere nisu nepoznanica prenosi upravo kontaktom? Svako ko je ovom festivalu i sa njima se bori svake bar jednom bio na nekom festivalu zna godine, a posledice pandemije manida je nemoguće držati gore pomenutu festuju se kroz otkazivanje sponzora, distancu od nekoliko metara. Pozorišta drastičan pad prodaje ulaznica, ali i i bioskopi alternativu su pronašli, kao posetu izvođača, što naravno utiče na i većina, u onlajn sferi. Tako je krenulo sam program i kvalitet festivala. Kako prikazivanje pozorišnih predstava na objašnjava Blagojević, promene će se zvaničnim stranicama pozorišnih kuća, prvenstveno osetiti sadržinski. „Promea sedma umetnost se ionako odavno ne će se najpre osetiti u programu, jer konzumira u kućnom bioskopu, što je je potrebno u kratkom roku zameniti tokom ove situacije samo pojačano.

otkazane izvođače drugim adekvatnog kvaliteta. Takođe, organizacijski će na-

Programske promene u festivalima

porno biti sprovesti sve mere zaštite i merenja temperature na ulazima, kao i deljenja maski posetiocima“, objašnja-

Međutim, postavlja se pitanje šta će va naš sagovornik i dodaje da je pored biti sa muzičkim festivalima, čiji broj u promena organizacijske prirode, poSrbiji i regionu nije zanemarljiv. Da li i sledica pandemije i kašnjenje rezultata oni treba da se sele u virtuelni svet ili konkursa nekoliko ministarstava i to sa bi trebalo nadati se nekom magičnom umanjenim budžetom. Valja ovde podštapiću? Da onlajn koncerti nisu dugo- setiti da su odvajanja iz budžeta za kul154 jun

turna dešavanja iz godine u godinu sve manja. Prema rečima direktora Nisvilla, gubitke će pored organizatora osetiti i muzičari. „Pored organizatora, egzistencijalno će biti ugroženi i muzičari, pogotovo oni kojima su nastupi jedini izvor prihoda. Celokupna muzička industrija pretrpeće ogromne gubitke i teško će se oporaviti“, zaključuje on Nisville je prošle godine obeležio četvrt veka postojanja. Iako je održavanje festivala bilo pod znakom pitanja, ove godine niška tvrđava će ipak biti obojena džez notama.

Jubileji će se ipak slaviti Upitno je bilo i održavanje jednog od najvećih festivala na ovim prostorima koji ove godine slavi dve decenije postojanja. Exit koji je postao prepoznatljiv srpski brend, prvobitno je zakazan za jul, ali je usled epidemiološke situacije sve stavljeno na čekanje. Nakon višenedeljnih spekulacija šta će biti sa festivalom koji je nastao kada se menjala i politička scena naše države i kada smo krenuli demokratskim putem, potvrđeno je da će se festival ipak održati u avgustu. Potvrda stiže nakon zvaničnog 155

poziva Premijerke Srbije da se festival za multimedijalne radnike u kulturi, a ne otkazuje već pomeri. Obožavaoce onlajn opcija nam ne nudi mogućnost ovog festivala vest je obradovala, dok da realizujemo navedeno. Dakle, to su mnogi u toj odluci videli razlog za nije opcija. U smislu kratkotrajnog „pod brigu zbog potencijalnog žarišta pan- moranjem” rešenja, možda je nekim demije. Organizatori su spremni na organizatorima prihvatljiva varijanta, značajno smanjenje kapaciteta, ali i na ali na duže staze - teško bi se dobio poograničenje publike ne samo domaće zitivan ishod. Možda je budućnost bilo već i regionalne.

koje vrste scenske umetnosti povratak u male prostore, nastup pred ma-

I organizatori beogradskog Beer fest-a njim brojem ljudi. Videćemo. Srećom, ističu u prvi plan zdravlje i bezbednost mislim da ćemo sve što treba doznati posetilaca, apostrofirajući da su apso- ovog puta po ubrzanoj proceduri.“ lutno spremni da se pridržvaju svih preporučenih mera. Kako navode, si- DOK’N’RITAM ove godine slavi peti rotuacija je daleko od sjajne, ali čine sve đendan, a usled ove situacije i njegovo da u okolnostima velikih limita naprave održavanje bilo je odloženo za treću nedobra i zanimljiva festivalska izdanja, delju septembra. Rančićevu ne privlači kako bi leto u Beogradu ipak imalo ve- ideja o onlajn varijanti festivala i dodaje drije nijanse.

da je jedno sigurno – borba sledi do pobede ili potpunog poraza. „Način borbe

Festivali su rasadnik novih ideja

i dužinu, odrediće okolnosti vezane za pandemiju“, ističe naša sagovornica i dodaje da, ukoliko se stvari stabilizuju,

Umetnička direktorka festivala mu- festivali bi mogli nastaviti svoje živote zičkih dokumentaraca DOK’N’RITAM na manje - više isti način kao i pre. Sandra Rančić deli sličan stav kao i direktor Nisvilla kada je reč o održavanju Ako je ozvaničeno da će se nekoliko festivala putem interneta. „Festivali su muzičkih festivala ipak održati, zašto se baza okupljanja autora i rasadnik novih ne bi održali i festivali manjeg formata, ideja, soul food za publiku i egzistencija pita se Rančićeva. „Meni cela priča zvuči 156 jun

kao silogizam - Ako je jedan S jednako već više od četvrt veka je pod terapiP, nijedan Ne P nije S. Ali, svođenje na jom, ali je zahvaljujući jakom imunitetu apsurd je svakako u toku.”

entuzijasta preživela i COVID-19. Posledice koje nam donosi post-kovid period

Kako dalje navodi, neophodno je pra- ćemo tek sagledati. Za sada, ono što titi situaciju iz dana u dan kako bi se je vidljivo golim okom, jeste strah koji u hodu osmišljavale nove strategije. nije u potpunosti nestao, bez obzira na „Novine i u idejnoj i u organizacionoj dobre vesti. Sa aspekta programa festifijoci izgledaju tako što se fijoka otvo- vala - problemi se nižu, od ekonomskih ri, unutra je loz i niko ne zna šta će nam do tehničkih, organizacionih jer granidoneti isti dok ne bude izvlačenje. Mi- ce nisu u potpunosti otvorene, dakle, slim da se svest ljudi o svemu oko njih upitno je da li će biti moguće da dođu samih ubrzano menja, i to bi mogla da planirani učesnici festivala iz inostranbude glavna novost koja će povući čitav stva i bezbroj drugih problema u koroniz promena na svakom nivou“, ističe na -domino – nizu”, objašnjava Sandra ona za naš časopis. Promene su nemi- Rančić. novne s obzirom na to da je cela planeta na nepoznatom terenu, te se traga Festivali će se ove godine nekako odrza potencijalnim rešenjima koja mogu žati, ali svakako odeveni u novo ruho. približno učiniti život sličan periodu pre Pitanje sa početka teksta koliko će se virusa.

svet promeniti i da li će sve biti kao nekada ostaje da lebdi u vazduhu. Odgo-

„Evidentno je da su posledice vidljive vor na navedeno pitanje moraćemo da na svakoj arteriji društva, a najviše u sačekamo neko vreme. kulturi. Srčana komora svake nacije,

157

Zdravlje

Tekst: Ana Stambolić @anastambolic

OČI SU OGLEDALO ZDRAVLJA

erujem da nam je svima dobro i fizičko stanje pacijenta. Ova metoda poznata izreka Oči su ogledalo je poznata još iz vremena Stare Grčke, duše, koja se odnosi na to da a koristi se i u tradicionalnoj kineskoj

se u očima može videti svaka emocija, medicini. Prvi zvanični opis ove metode da se u očima može sagledati prostra- pronađen je u knjizi Chiromatica Medica nstvo duše, a da li ste znali da postoji doktora Filipa Mejna (Philipp Meyen) metoda u alternativnoj medicini kojom se na osnovu izgleda (boje, teksture i karakteristika) rožnjače može utvrditi ne samo psihičko/duševno već i zdravstveno stanje našeg organizma!? Iridologija je tehnika koja se koristi u alternativnoj medicini kako bi se ustanovilo iz 1665. godine u kojoj je autor objavio zdravlje našeg organizma. To nam go- istraživanje koje govori o promenama vori da su oči ne samo ogledalo duše na oku koje su povezane sa stanjem već i ogledalo zdravlja. I baš kao što organa. On je opisao promene na oku nam mape pokazuju pravac, putanju, kod pacijenata koji su bili bolesni ili posmernicu, tako su i naše oči svojevr- vređeni i na kraju su izlečeni. Kao tvosna mapa koja nam ukazuje na fizič- rac iridologije navodi se mađarski lekar ko i psihičko stanje organizma, snage i Ignjac von Peceli (Ignaz von Peczely). slabosti različitih organa u našem telu. On je prvi upotrebio ovaj termin. ŠvedIz tog razloga se ova tehnika često po- ski sveštenik i doktor Nils Liljekvist (Nils redi sa refleksologijom – tehnikom ma- Liljequist) se takođe smatra jednim od saže stopala u cilju olakšanja tegoba začetnika pomenute metode. On je paorgana (određeni deo stopala odgova- tio od uvećanih limfnih čvorova i bio ra određenom organu). Isto tako se i u je podvrgnut lečenju jodom i kininom iridologiji smatra da se određeni delovi nakon čega je primetio promene na irisa odnose na specifične delove tela, svom oku koje je i zabeležio u atlasu Dipa se na osnovu toga utvrđuje psihičko jagnoza oka iz 1893. godine, koji sadrži

258 crno-belih i 12 koloritnih ilustracija. lizira boja, prstenovi i druge promene Osnovni cilj ove metode je prevencija (znaci), promena boje oka ili razne seozbiljnih degenerativnih procesa kroz nke na oku, oblik zenice i slično. Iris oka adekvatnu ishranu, duhovnu i emocio- je podeljen na 12 segmenata i 7 konnalnu podršku.

centričnih krugova (vidljivi su samo

Postoji četiri principa na kojima se iri- kada postoji neka anomalija u orgadologija zasniva:

nima na koje se odnose - srce, creva,

Stanje očnog živca

bubrezi, pluća, mozak i koža, polaze-

Stanje krvi i limfnog sistema

ći od broja jedan (krug najbliži zenici)

Adekvatna cirkulacija

do broja sedam). Svaki organ ima svoje

Ishrana, stanje duha, odmor, disanje mesto u tih 12 segmenata. Na primer, zona između 11. i 1. segmenta pred-

Oči predstavljaju produžetak mozga, stavlja mozak. pa samim tim su preko mozga i nerava povezane sa svakim organom u telu. To Prema ovoj metodi, iris desnog oka nam ukazuje da naše oči mogu pružiti odražava zdravlje desne strane našeg jasnu sliku našeg mentalnog i fizičkog tela, dok iris levog oka – leve strane. To stanja.

znači da se organi sa leve strane tela očitavaju u levom oku, a sa desne u de-

Iridologija koristi iris (dužicu oka) kao snom, jedino se srce očitava u oba oka. mapu za razumevanje stanja i promena Anomalije u nekim slučajevima izgleu našem telu i mozgu, pri čemu se ana- daju kao mrlje, a ponekad i kao kra-

160 jun

161

tki „štapići“ ili drugi nepravilni oblici. vstveni stručnjak dr Robert Morse veKao signal bolesti ponekad može po- ruje da je spoljni kvadrant oka poveslužiti i promena boje irisa na određe- zan sa zdravljem našeg mozga, a da je nom mestu. Na osnovnoj boji našeg unutrašnji krug povezan sa probavnim oka se u tom slučaju mogu primetiti sistemom. Dr Morse smatra da visoka primese nekih drugih boja u vidu mr- koncentracija žutih nijansi upućuje na ljica ili štapića. Žuta boja tako upućuje toksičnost organizma pa ishrana koja na loš rad bubrega ili na problem sa je bogata voćem i povrćem može dožučnom kesom, narandžasta na proble- vesti do promene boje naših očiju. On me sa gušteračom i šećerom, a smeđa veruje da spanać pomaže da oči budu boja upućuje na probleme sa jetrom. mlade i sjajne, med utiče na toplinu Drugi pokazatelj su i crvene tačke koje boje oka, a morski plodovi mogu da mogu formirati neki geometrijski oblik pojačaju intenzitet boje. Postoji serija (trougao, kvadrat, romb itd.) Ovakvi si- njegovih video zapisa koja govori baš gnali se obično mogu pojaviti nekoli- o ovom fenomenu. ko meseci pre manifestacije simptoma neke bolesti. U središtu irisa se nalazi Ukoliko vas je ova tema zaintrigirala, zenica – ovalni otvor. Zenica može biti predlažem vam da više informacija o proširena (što se povezuje sa psihičkim ovoj metodi potražite u knjizi dr Jenseporemećajima), sužena (problemi sa na Iridologija. kičmom, meningitis) ili nejednaka (paraliza). Ukoliko je zenica izvan centra, Jednu triviju sam sačuvala za kraj, nato može biti upozorenje na plućne ili ime interesantno je spomenuti da i želudačne probleme. Sve ovo su neke Čarls, princ od Velsa u svojoj knjizi iz od promena, znakova koji nam otkriva- 2010. godine Harmonija: Novi način ju šta se sve dešava u našem telu.

gledanja na svet piše afirmativno o ovoj metodi alternativne medicine. Ako je

Zanimljivo je da se boja naših očiju kraljevska porodica probala, zašto ne može promeniti ukoliko promenimo bismo i mi? način na koji se hranimo. Naime, zdra162 jun

163

Nega

Kosa voli…

Tekst i fotografije: Katarina Đošan @eutanazija8

…biljem natopljeno jabukovo sirće

Jabukovo sirće se dugo upotrebljava u njezi kose - dobro je poznato da maske za kosu na bazi jabukovog sirćeta kosi vraćaju sjaj i imaju ulogu prirodnog regeneratora. Ispiranje kose vodom sa dodatkom malo sirćeta bez naknadnog ispiranja korak je na koji se odluče tek nešto hrabriji, najčešće zbog dosta jakog, kiselkasto-oporog mirisa. Međutim, postoje načini da se ovaj problem zaobiđe.

165

U poslednjih pola godine moja rutina sa mentom i korom narandže, kamilicu pranja kose postala je mnogo duža, ali najčešće samu (posebno se preporučuje njega urodila plodom - kovrdže su je plavušama). poslušnije, kosa rastresitija, sjajnija, mirišljavija. Raste brže nego ikad! To je Nakon što biljčice puste najbolje iz sebe, ponajviše zbog novog načina ispiranja sirće je spremno. Možete ga, naravno, kose.

koristiti i u ishrani, kao divan dodatak salati - moje je (u te svrhe) omiljeno

Ranije sam je ispirala običnom vodom, sirće sa ljubičicama, ali i sa majčinom nakon regeneratora ili maske za kosu, dušicom. a onda sam počela da istražujem prirodu i da se igram; tako sam uvela oba- Procijedite, možete dodati par kapi etevezan čaj za ispiranje kose, i uz njega ričnog ulja da miris učinite još više svoneprevaziđeno sirće.

jim, aromatičnijim. Procijedim obično u manje bočice, staklene, jednostavne, i

Sirće, ali ne obično, već sirće koje je ubacim koju grančicu kao dekoraciju. prethodno bar desetak dana opijalo Favoriti - pupoljak ruže (preciznije rerazne zdrave biljčice u sebi. Tako naču- čeno - čašica koja drži cvijet), grančica pam malo koprive kad krenem sa psi- bora, predivno dekorativna, ustalasana ma u šumu, uberem koju babinu ružu, grančica majčine dušice. Ne preporudodam majčine dušice iz bašte, ruzma- čujem manje komade, jer će žuriti da rin, lavandu, nanu, matičnjak, napra- izađu iz boce zajedno sa sirćetom, i eto vim razne kombinacije biljčica i poto- gomile svega u kosi. Takođe, ne prepopim u staklenu bočicu na desetak dana. ručujem cvijet ruže, jer mijenja boju, a Ukoliko imate domaće jabukovo sirće, isto je i sa korom narandže ili limuna u tim bolje! Ja svoje kupujem u zdravoj završnom proizvodu - mada dodatno hrani, a isto važi i za čajeve ukoliko ne- pojača miris. Igrajte se, glavni dio posla mate svoje biljke. Stalno dodajem nove je obavljen. biljčice, pravim druge mirisne i kombinacije boja: crvenu ružu uz ruzmarin, Uvijek jednu bočicu držim u kupatibijelu uz koprivu i lavandu, listiće bora lu da mi je pri ruci. I ne samo kada ja 166 jun

perem kosu, nego kada kupam svoje možete i manje. I onda dolazi još jedan pse - dlaka im uz malo sirćeta na kraju tajni sastojak, koji se kovrdžavoj meni bude mekša, sjajnija, mirišljavija; sa- mnogo dopada, koji mojoj kosi daje vomo na pola litra vode dodam pola čaši- lumen i teksturu, lepršavost, i mnogo ce (one za rakiju) sirćeta. Ništa ne ispi- rjeđe mi se kosa masti. A to je - himaram. Sa mojom kosom je malo kompli- lajska so. Ubacim prstohvat dva roze kovanije, volim

himalajske soli u

da petljam pa to

sve to, promije-

ti je. Skuvam ja

šam, miris je di-

svojoj kosi čaj,

van, morsko-gor-

nekih pola sata

ski, osježavajuć a

ili sat prije pra-

topao, boja ćiliba-

nja kose (ideja

ra. Onda operem

koju sam dobila

kosu, šampon,

od divne Zdravo-

regenerator

kose - obavezno

maska, a onda i

bacite pogled na

poslednje ispira-

njen IG profil).

nje moj kiselka-

Stavim razne ča-

sti, divni, mirišlja-

jeve, a opet najvi-

vi čaj, pun svega

še lavandu zbog

lijepog. Natopim

mirisa, ruzmarin

kosu,

ili

umotam

i koprivu za rast i sjaj. Zeleni čaj je ta- nježno u peškir, sačekam dvadesetak kođe super! A mislim da isto važi i za minuta, i onda slijede proizvodi za stilicrni, nisam probala. Prelijem vodom, a zovanje i razne mackalice. Dotad je kosa kad se malo ohladi dodam jednu supe- već ispila ono najbolje, a ja, vjerovali nu kašiku sirćeta. Ne znam tačne mje- ili ne, jedva čekam da se opet zaprlja, re, ali recimo da na litar vode dodam da opet mućkam i miješam, da sve jednu kašiku sirćeta, mada za početak miriše...

167

Ekologija

S(C)VET

Tekst: Marija RadojkoviÄ&#x2021; @flying_through_dreams

Pustila sam misli da me nose na mesto gde bih rado bila danas. Zatvorim oči i u momentu poželim da sam u polju, misli me teleportuju zahvaljujući mirisu koji je zapamćen i koji je asocijacija na neki trenutak, godišnje doba. To je miris prirode, slobode kretanja, a prepoznajem ga kao miris nekog cveta. Svako godišnje doba ima svoj miris, svoj biljni svet i obilje koje je oko nas (jorgovan, zumbul, lavanda, smilje, kamilica, ruzmarin, matičnjak i sl.). Obožavam onaj svečani trenutak kada se priroda budi, i na pijaci osetim prve mirise posle hladnih zimskih dana. Miris vesnika proleća. To je za mene početak godine koji mi alarmira da krenem u šetnje ispunjene branjem i sakupljanjem bilja. Mirisi su neoponovljiva i jedinstvena asocijacija svakog bića na određen trenutak. Svako se seća mirisa detinjstva i brzo osvesti emociju koja se u takvom trenutku probudi. 169

Mnogo razmišljam o asocijacijama koje sada idemo prečicom u drugi svet koji imam na mirise, a sve u svetlu svega čini svaki CVET koji je oko nas. što nas je okruživalo poslednjih meseci (izolovanost, distanciranost) i onoga Prelepa su polja divljih narcisa, prelepa što nas sada okružuje (opšti trend pre- su polja irisa, kamilice, lavande, smilja, poruka gde otići po Srbiji i šta poseti- ali i koprive, sremuša, majčine dušice, ti). Misli su me ponele do teme koja se trave ive, rtanjskog čaja, ruzmarina, bočesto nekako drži po strani, a uvek je tu. siljka, kantariona. Prelepi su drvoredi Koliko ste se puta zapitali o sredini gde lipa, breza, topola, kestena. Jeste li neživite? O tome šta vas okružuje? Ima li kada šetali i dopustili sebi da celim teu tom svetu oko vas obilja i bogatstva? lom osetite magiju trenutka? Veličinu i jačinu biljnog sveta oko vas? Jeste li neKao vrsta smo kroz istoriju naučili da kada skuvali čaj od sveže ubranog bilja? koliko god imamo smatramo da mo- Jeste li nekada brali, seckali i pripremali žemo još, da možemo više i tako glad- svoje biljne mešavine za trenutak kada no hodamo okolo, tragamo, uzimamo se prehladite, da skuvate svoje omiljei ponovo tragamo za još. Retko kada se ne ukuse? Jeste li? Hm, a zašto niste? setimo da stanemo i osvrnemo se oko sebe kako bi uvideli koliko bogatstvo Mene misli vode u svako polje kojim nam je dato onim što nas već okružu- sam hodala i upijala energiju biljaka je. Za neku drugu priču ćemo ostaviti koje su me okruživale. Neke su krhke, planine, jezera i specifične destinacije, meke, nežne, a neke rastu na manje

170 jun

pristupačnim visinama i u divljim pre- makaze, konac, kanap da povežemo biljdelima naše zemlje. Sve je to isto kao ke ako je potrebno i laganim korakom i sa ljudima. Ima nas raznih, a malo je možemo krenuti u pravcu sakupljanja. potrebno da se zainteresujemo, upo- Jedna biljka jedna torbica. Volim da saznamo i približimo. Paralele ovih sveto- kupljam jednu po jednu, da ih ne meva su toliko jasne i danas se intenzivno šam. Da ne razmišljam još i o mešanju koriste u istraživanjima i dokazivanju onih koje „idu zajedno“ ili se pak „ne lekovitosti i biološke aktivnosti biljnih druže nikako“. Opustim se i pustim da vrsta.

me intuitivno dozove biljka. Kasnije, kada ćaskam sa mojim drugaricama

Priznajem, godinama se družim sa bilj- holističarkama uvek otkrijem šta me je kama, kroz posao ali i hobi, a tek sam to privuklo određenom cvetu. Neretko mali deo tog obilja upoznala. Taj svet je se oduševim komunikacijom koju imatu oko nas, na obodima gradova u koji- mo cvet i ja. Nikada ne berem sve što ma živimo. Lagana odeća i adekvatna nađem, tek po koji deo, taman onoliko obuća za vremenske prilike tog dana, koliko mi je potrebno. Polja i livade su dovoljna je da se uputimo u taj svet. uvek ispunjene biljnim svetom/cvetom. Poželjna je i zgodna kakva platnena tor- Za početak, ako niste upoznati sa kabica, a može i improvizacija, ja uzmem rakteristikama biljaka postoje i manje često kuhinjsku krpu ili jastučnicu i grupe šetača, poznavalaca biljaka ili neiskorišćene pertle i napravim torbice planinara kojima se možete pridružiti koje nosim sa sobom. Tu su i nožić ili i naučiti osnovne stvari. Svaki deo Srbi-

171

je ima nekog „šetača“ koji je voljan da dini, te često zaboravljamo ta malena povede one koji žele da upoznaju polja bića koja su u našoj blizini. i padine. Uvek nešto oko nas cveta, za to ne brinite.

Biljke su postale ukras stanova, izraz zahvalnosti, ljubavi, izvinjenja, način da

Uz pretragu ključnih reči na društve- ulepšamo dvorište, ispunimo svoj ponim mrežama sigurno ćete lako doći gled i uživanje u otvorenim prostorima. do ljudi koji se ovime bave. Prošetajte, A onda često zaboravimo na postojanje naučite da prepoznajete pojedine vr- samoniklih vrsta, divljih biljaka, korova ste i prepustite se uživanju u blago- koji i te kako imaju svoju funkciju koju detima onoga što nam je priroda po- mnogi previde olako. klonila. U Srbiji ima pet nacionalnih parkova, Nakon šetnje razvrstam uvek ono što to su: Tara, Fruška gora, Kopaonik, Šar sam brala, odvojim delove koji su se planina i Đerdap i smatraju se zaštizgnječili ili nisu opstali tokom dana od ćenim područjima od izuzetnog prirotrenutka branja, iseckam ih na manje dnog, ali i kulturno-istorijskog značakomade i ostavim da se osuše. Na me- ja. Svaku šetnju možemo organizovastu u hladu, nekoliko dana. Kada se osu- ti i upotpuniti dodatnim sadržajima, še složim ih u kutije i čekam trenutak ako nam je druženje sa raspoloživim kada ću uživati u ukusima. Zaista nije biljnim svetom nedovoljno privlačno. teško niti komplikovano sebi priuštiti Pored nacionalnih parkova tu su brojdrugačiju šetnju. Sve to je tu oko nas, na izletišta, uređene i manje uređene a mi odlučujemo o tome kada je pravo površine na kojima se može boraviti: vreme da se međusobno upoznajemo. Divčibare, Avala, Kosmaj, Rajac, Maljen, Povlen, Homolje, Zavoj, Vlasina, Palić, Lekovito bilje se koristi od davnina u Vršačke planine, Zagajička brda, Kučaj, ishrani, ali i prevenciji i lečenju, i to svi Pešterska visoravan, Zasavica, lista je znamo. Međutim, razvojem moderne beskonačna. medicine i promenom stila života promenili smo i odnos prema životnoj sre- Možete početi od onog što je u vašoj 172 jun

neposrednoj blizini, u vašem komši- Srbiji žive u 157 familija i 800 rodova, što luku, obiđite lokaciju i za početak samo čini 1,5% svetske flore na samo 0,075% proverite šta trenutno tu raste, a onda površine sveta. Činjenice i podaci istrauz malo pripreme krenite laganim ko- živanja govore da je Srbija i ceo Balkan rakom u otkrivanje nepoznatih sveto- jedno od najznačajnijih područja priva. Cvet je tu da miriše, a vi odlučujete rodne raznovrsnosti. I, šta kažete? Jeste kada ćete se upoznati.

li upoznali okruženje u kome živite?

Dodaću za kraj nekoliko činjenica o Znate li i to da je kroz istoriju oko 5000 mestu na kome se nalazimo:

vrsta biljaka korišćeno za ljudsku ishranu, dok danas samo tri biljke: pšenica,

Srbija čini 2,1% Evrope i na osnovu na- kukuruz i pirinač zadovoljavaju 60% učnih istraživanja ustanovljeno je da potreba za hranom? Statistički podaci u njoj živi 51,16% evropskih ribljih vr- nam pokazuju da smo izabrali monotosta, 49,29% gmizavaca i vodozemaca, niju i u ishrani iako nam se čini da da74,03% ptica, 67,61% sisara. Oko 4850 nas više nego ikada naši „tanjiri“ imaju vrsta viših biljaka koje možemo naći u raznolikost i različitost. Mislite o tome!

173

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net