Plezir magazine #78 by Plezir magazin

MART 2020.

BROJ 78

Uvod

Martovskim brojem odajemo počast nadolazećem proleću, uživamo u darovima prirode i učimo kako da osluškujemo svoje telo. Istražujemo i učimo o eko alternativama kako na polju ishrane, tako i mode i dizajna. Upoznajemo vas sa inovatorima i dizajnerima koji rade na stvaranju zelenije budućnosti. Protiv negativnih vesti, zabrinutosti i straha zbog aktuelne situacije (ne gubeći svest o tome koliko je važno da vodimo računa o sebi i drugima, i budemo solidarni) „borimo“ se ugodnim razgovorima o umetnosti, modi, muzici, književnosti, pozorištu i filmu. Do narednog broja, ostanite zdravi, radoznali i u dobrom raspoloženju.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

mart

Sadržaj Zdravlje Onlajn špartanje Putopis Ukoliko hoćeš da upoznaš Islanđane...

006

016

024

040

048

Dizajn Irma KOHEL Kupuj manje budi više

062

Životni stil Čemu nas uci Tik-Tok generacija

072

Zdravlje Slađana Jelić Svesna ishrana Zdravlje Topla čokolada po receptu Asteka

110

Ženski glas kroz pero spisateljica ruske književnosti Putopis Tebanska nekropola

118

124

Scenski rukopis Tatjane Radišić Moda Power dressing: moć i moda '80 Moda

130

142

082

Jovana Živković Nova kolekcija- Leto i pasteli Kultura Nezavisna pozorišna trupa U.R.A.

152

088

Film Stefan Krasić Film živi zbog festivala

158

078

Životni stil Po čijim merama si?

Konzumacija i uzgoj mesa

Kultura

Eko moda Thema

108

Književnost

Dizajn Vitra muzej

Mafini s jabukama ZELEN-ish by GourmAna

Dizajn Maja Halilović

102

Zdravlje

Eko dizajn Pletivo by Plezir

Marija Maravić Intuitivna ishrana

148

Kultura 100

Zorica Mitev Vojnović

166

Muzika Akos Forgacs

174

Teodora Kovrlija

redakcija

Nina Simonović

mart

Dragana Ilić

Sofija Mirčetić

Ivana Aćimić

Ana Stambolić

Ana Vlatković

Ljiljana Maletin Vojvodić

Dejana Vukadinović

Plezir

Milena Goševski

Andrijana Kovrlija

Sara Savčić

Bojana Đuričić

Merima Aranitović

Marija Radojković

Marko Popadić

Katarina Đošan

Vesna Belušević

by Plezir

Pletivo

ONLINE ŠPARTANJE Ukoliko i vi kao i ja imate izazov da u zgusnut raspored umetnete vežbanje, spremanje kuće, kuvanje, edukaciju i informisanje, podkast emisije mogu biti idealan format za vas. Slušajući emisije koje obrađuju teme koje vas zanimaju, a kojima usled brojnih obaveza ne stižete da se posvetite u dovoljnoj meri, postižete više stvari odjednom. Dok obavljate radnje koje vam nisu mentalno opterećujuće (čišćenje, ljušćenje povrća, peglanje ili vežbanje) možete iskoristiti priliku i uživati u emisijama koje donose novi osvrt na dobro poznate teme. Podstaknuta tim večitim nedostatkom vremena za sve ono što bih želela da u jednom danu stignem, za vas sam u ovomesečnom javljanju izdvojila nekoliko interesantnih i vrlo korisnih podkasta koji se bave održivošću u različitim pojavnim oblicima. Bilo da se tek upoznajete sa temom ili želite da unapredite vaše znanje iz određenih oblasti, razonodite se i uživate u zelenim razgovorima, moje predloge možete pronaći na stranicama koje slede. Što se domaće podkast scene tiče i priče o održivosti, moja preporuka je podkast posvećen održivoj modi (koji smo svakako već mnogo puta spominjali u Pleziru) - f.fm. @ffm_podcast. Pišite mi vaše predloge za eko orijentisane podkaste kao i utiske za one koje sam vam ovom prilikom izdvojila.

| mart

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija 7

@greendreamerpodcast

| mart

@consciouschatter

Sourcing matters show

10 | mart

Sustaina babble

@theminimalists

12 | mart

@bioneers

@sustainabilitydefined

14 | mart

@podcastswitch

Putopis

Ukoliko hoćeš da upoznaš Islanđane...

Tekst: Ljiljana Maletin Vojvodić @lilydragwriter

Ukoliko želiš da sretneš Britance, idi u pab, Francuze – idi u kafeteriju. Ukoliko hoćeš da upoznaš Islanđane, poseti jedan od njihovih bazena. (lokalna islandska izreka)

skladu sa prevrtljivim islandskim noća jedina nelagoda koja me čeka. vremenom, nakon sunca neoče- Kupujemo, za islandske prilike, jeftine kivano počinje da pada sneg.

ulaznice.

– Idealno vreme za bazen – odlučujemo, S leve strane je oznaka za mušku svlačivladajući se u duhu islandskog neobra- onicu, s desne za žensku. G. odlazi na ćanja pažnje na vremenske nepogode. jednu, ja na drugu stranu. Sledeći po– Šta najviše volite u svojoj zemlji? našanje ostalih žena, najpre se izuvam, – pitala sam Islanđane.

cipele ostavljam na polici i bosonoga

I kao po pravilu, oni su odgovarali:

prilazim ormariću u koji polako poči-

– Bazene!

njem da odlažem garderobu. I mada mi je pomalo čudno što su sve žene u

Na Islandu su se kupali i Lara Kroft i svlačionici nage, razmišljam: Džejms Bond! Obavezno idite u Vestur- – Lude Islanđanke, ne obraćaju pažnju bæjarlaug. Tamo možete sresti i Bjork – ni na šta! Ma šta očekivati od nacije koja ubeđuje nas naša „domaćica”, Gudrun. ima Muzej falusa! Već smo nedelju dana na Islandu i sve Više me, u stvari, iznenađuje što mnointeresuje: ,,Kako vam se sviđaju naši ge imaju omlitavele butine što se ne bazeni?" Ne možemo više da se izvla- uklapa u moj stereotip o savršenim čimo. Dosta je bilo izgovora poput: Ni- Skandinavkama. Krišom ih posmatram, smo imali vremena; Evo, sutra ćemo. analiziram šta rade; devojke u ogledaMeni se, zapravo, u sred zime, nije ku- lu posmatraju svoje nago telo, majke i palo napolju.

bake su bez odeće pred decom i unucima, učenice se bez stida skidaju jedne

Ipak, toga jutra, rešeni da glumimo pred drugima, kao i njihova nastavnica. Islanđane, G. i ja hodamo put jednog Sve je to neočekivano, ali ja sam svoj od rejkjavičkih bazena. Nažalost (ili na kupaći kostim obukla još kod kuće i baš sreću) naivno sam uverena da je hlad- me briga za njih.

mart

Prilazim tuševima no preda mnom se kret. Popuštam. Svlačim kupaći. Neuzaustavlja žena u redarskoj uniformi. spešno šakama sakrivajući sopstvenu Pokazuje mi prstom na plakat na ko- nagost, stajem pod tuš. jem su na nagom ženskom telu obeleženi intimni delovi tela. Na tečnom Tuširam se savesno i, potom, u panici, engleskom me opominje da moram ne gledajući ni u koga, grabim peškir i poštovati proceduru: skinuti kupaći i kupaći kostim i izlećem kroz uski hodpotom se temeljno istuširati ukoliko nik. Odjednom se zatičem kraj bazena. hoću da uđem na bazen.

Samo što, nešto, ne štima! Svi su u kupaćem, a jedino ja – bez njega! Sa sti-

I mada sam sve do tada, ponosna ko- dom i u šoku brže-bolje navlačim kuliko sam „građanka sveta” iznenadno, paći kostim. iz mene progovara Srpkinja sa Balkana – skidanje pred grupom golih žena, Osvrćem se u potrazi za izgubljenim G. ravno je užasu. Oklevam, ne skida mi Sneg pada, vetar duva, strašno mi je se taj kupaći. Pored mene se tuširaju hladno, mokra sam od tuširanja i zbudve devojke koje se spremaju kući. Iako njena. Osvrćem se levo-desno. Pitam na mene ne obraćaju pažnju, čekam da se gde je. odu. Osvrćem se, pokušavam da dobi- – Dobar dan, da li ti je potrebna pojem u vremenu. No, one čavrljaju pod moć? Odakle si, mila moja. Iz Engleske? tušem bez namere da se pomere.

– obraća mi se starija žena, videći da

– E, ne skidam se pred njima! – mrm- se ne snalazim. Ljubazno mi predlaže ljam sebi u bradu.

da se pre bazena ugrejem u đakuziju ili sauni. Nekoliko je stepeni ispod nule,

Ali, dolaze nova lica. I nova tela. Jasno je njoj to ne smeta, ja cvokoćem. da tako mogu čekati do sutra. Tešim se - Kako li je samo pomislila da sam Enda niko ne gleda u mene, da ne pozna- gleskinja? – pitam se, a prija mi jer sam jem nikoga. A i žena-redar je neobično poverovala da mi na čelu piše: Made in uporna. Pomno motri na svaki moj po- Serbia!

mart

Kako više ne mogu da podnesem hladnoću, ne obazirući se na činjenicu da jedino u njoj nema žive duše, uskačem u najbližu „kadu”. Istog momenta iskačem kao oparena. Tek kasnije vidim da piše: 44 stepeni! Premeštam se u đakuzi u kojem je najviše ljudi. Pomeraju se i pronalaze mi mesto. Konačno stiže i G. – Gde si dosad? – pitam ga, nervozno. – A gde si ti? – odgovara pitanjem. – Pričaću ti, nećeš verovati šta je bilo – kažem. Prekida nas uglađen, stariji gospodin. Interesuje ga odakle smo, kaže da je čuo za Andrića, da zna za Jugoslaviju i Tita. Klimamo glavom, osmehujemo se i mi njemu, ali se ne upuštamo se u detaljniju priču. Mladi bračni par se brčka sa bebom koja se, i pored snega i vetra, radosno koprca u vodi. – Nije joj hladno? – ne mogu, a da ne pitam. – Ovde su klinci naviknuti na zimu. Vidite je kako uživa – odgovara mlada majka s ponosom. 21

Iz đakuzija prelazimo u saunu. Zagušlji- Na izlazu susrećemo buljuk osnovaca. vo je i sparno, gubimo dah. Ostajemo – Ju, dobro je, na vreme smo izbegli gutek nekoliko minuta. Najzad uskačemo žvu – govorim G-u. u bazen, koji nam se, iako je u njemu – A sutra pravac Plava laguna – poziva tek nešto niže od 30 stepeni, posle sa- nas Gudrun kada sazna za našu „inicijaciju”.

une čini ledenim.

– Ne dolazi u obzir! – reagujem impulDrhtimo od hladnoće i ubrzano pliva- sivno. – Dosta mi je tuširanja! mo da bismo se zagrejali. Čim se priviknemo na temperaturu – počinjemo I mada je i meni krivo što neću otići na najpoznatiji lekoviti bazen na poljima

da uživamo.

lave, odbijam njen predlog pri pomisli Rano je popodne, ali već se polako na skidanje. smrkava, napolju je oko tri stepena is- – Zar se vi u Srbiji ne tuširate? Ne idete, pod nule. Plivamo pod islandskim ne- valjda, prljavi u bazen? – prekida me, bom. Kao na nekoj drugoj planeti. Fo- začuđena. – Naravno da se tuširamo – pomalo je

tografišemo se. Uprkos zabrani.

komično jer se ne razumemo. – Ali to Nakon više od sata, iscrpljeni, vraća- ne radimo nagi pred gomilom ljudi. mo se kući. Udovi su nam tromi i teški, umorni smo, ali srećni. Blagotvoran spoj tople kupke, plivanja i hladnoće čine da se osećamo zdravo. Čelično!

(Odlomak iz romana Ljiljane Maletin Vojvodić, Patuljci i Hiperboreja, Novi Sad, 2008. godine, nastao tokom umetničkog rezidencijalnog boravka na Islandu) 22

mart

Dizajn

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Privatna arhiva

Maja Halilović DIZAJN TREBA DA PAZI DA NE POVRIJEDI NITI JEDAN ORGANIZAM TOKOM PROCESA RADA

zazovi održivosti prisutni su u svim Hercegovine koja je svoj rad koncipiraoblastima, a oblast dizajna i mode, la u pravcu održivosti i pronalaska repolja su koja su dobila na atraktiv- šenja sveprisutnom zagađenju. Maja je

nosti i interesovanju sa povećanjem za Plezir govorila o svojim eksperimensvesti javnosti o zagađenju za koje je tima sa kulturom iz koje razvija višenaodgovorna modna industrija. Oslušku- menski, prirodan i biorazgradiv materi-

jući zbivanja u svetu na tom planu, u jal, razmišljanjima na temu klimatskih poslednje vreme sve češće čitam o bi- promena i budućnosti dizajna, a zatim odizajnu i inovativnim materijalima je za naše čitaoce premijerno najavila koji imaju tendenciju da zamene mate- osnivanje prvog biodizajn biznisa čiji rijale čija proizvodnja nije održiva. Istra- će proizvodi u prvoj fazi biti potpuno žujući u ovom smeru naišla sam na rad besplatni! Upoznajte Maju i saznajte o Maje Halilović, dizajnerke iz Bosne i čemu je reč!

Zdravo Majo, hajde da izbegnemo for- komad, od ljudi koji su mi voljni dati malne uvode, i pređimo na interesan- svoju istrošenu garderobu. U ovom tne projekte na polju dizajna kojima projektu se pokazalo da suradnjom, sose poslednjih godina baviš. Koja je lidarnošću s drugim ljudima mi možepoveznica između papira, čokolade, mo iznijeti jedan cijeli projekat. Tromjedžinsa i gljiva?

sečnim radom izvlačenja niti teksasa, što je čin koji je sa sobom također no-

Nekoliko godina unazad cjelokupan sio jednu konceptualnu notu (ručni rad moj rad je zasnovan na očuvanju pri- koji se danas isključivo koristi u „haute rode, korištenju novih, eksperimental- couture“ proizvodnji, dok je gladni „fast nih metoda, tehnika i materijala koji fashion“ pojeo ljudskost i naš odnos će da nas vode u bolju budućnost. Bu- prema zanatu). Ovaj projekat je dobio dućnost gdje smo nježni prema sebi, nominaciju za najbolji dizajn na Internanašem domu Zemlji i svim njenim sta- tionalle Biennale for student design 2018. novnicima. Dizajniram za novo doba u Izložen je u Muzeju za tehniku i tehnolonašoj historiji, gdje će se hiperkonzu- giju (Brno, Češka). Čokolada je projekat merizam i individualizam preobraziti u koji sam započela sa planovima da pohiperdemokratiju. Tražim odgovor na krenem vlastiti biznis, međutim otkrivši pitanje kako zajedno djelovati u siste- da je većina industrije kakaoa determimu u kojem nećemo odbacivati stvari nisana ropstvom u prošlosti, odustala već ih dijeliti sa novim generacijama, sam od toga. U svom radu nikada ne a one koje odbacujemo, da se posta- zaobilazim ljudsku stranu. Uvijek gleramo da budu zdrave za okoliš i njene dam cijelu industriju, njenu historiju, naseljenike. Konkretno, moj projekat njena kretanja, današnje stanje i dajem sa džinsom je podrazumijevao ideju da odgovor na pitanje kako je unaprijediza realizaciju trebamo samo volju i kre- ti. Dizajnirajući čokoladu pazila sam da ativnost. Projekat je završen bez da se one sa sobom nose futurističku porupotrošio novac, oslanjajući se samo na ku: forme su umjesto prvobitne ideje otpatke koji se mogu prikupiti. Javila se da se printaju od čokolade, 3D printane ideja da se prikupi što više teksasa, jer od materijala koji je na bazi škroba, te je to globalno najzastupljeniji odjevni stoga biorazgradiva za šest mjeseci i taj 26

mart

proces ne šteti tlu. Zamislila sam i virtualni prostor kao šoping mjesto u kojem bi se mogli igrati s formama i okusima, dajući tako samim ljubiteljima/icama čokolade da učestvuju u dizajniranju i odlukama o okusima. Svako je dizajner. Ja uvijek volim tokom rada da pitam ljude koji nisu dizajneri/ke i zaista pažljivo slušam njihova mišljenja koja kasnije inkorporiram u dizajn. Dolazimo do mog najvećeg i trenutno najznačajnijeg projekta na kojem radim već tri godine, a to je moj projekat sa kulturom bakterija, kiselina i kvasca poznatijem kao scoby. Unutar sasvim nove grane koja se zove biodizajn, modifikujem, istražujem i vršim eksperimente na kulturi u cilju da dobijem biorazgradivi i zdravi materijal koji može da zamijeni štetne i opasne materijale, pogotovo plastiku. Za sada, moji eksperimenti pokazuju da materijal može veoma uspješno da zamijeni dosta jednokratnih pakovanja, i za početak, zamjeni plastične vrećice. Šta za tebe predstavlja dizajn budućnosti? Analiza trenutnog stanja tržišta, socio-ekonomskog i psihičkog stanja ljudske vrste nam daje odgovor. Nalazimo 27

se na velikoj prekretnici, hoćemo li biti Da, nova i veoma uzbudljiva grana dispremni da se promijenimo? Razgova- zajna se rapidno razvija svuda u svijetu. ramo na veoma značajan dan, 8. mart, Danas već možemo da čitamo o ljudidan koji planeta obilježava da bi oda- ma pa čak i mladima koji eksperimenla poštovanje ženama koje su borbom tišu sa biomaterijalima diljem svijeta. stekle neovisnost. A borba je tek na Svi, tako i ja, sa jednim ciljem: zahtijevasamom početku. Svijet treba katarzu, mo zdravu i čistu planetu! Na prvu, kad treba mir i ljubav i samo radom i bor- sam počela da se bavim ovom vrstom bom to možemo postići. Svako može dizajna, nisam ni znala da ima svoj nau svom polju da radi za bolje i sretnije ziv. Počela sam s projektom čišćenja sutra. Ja hoću da budem dio promjene, rijeke Miljacke, a onda sa uzgajanjem i to se ogleda kroz moj rad. Pogotovo biomaterijala. kad se referišemo na rad na polju biodizajna koji se zasniva na ideji da dizajn treba da pazi da ne povrijedi niti jedan organizam tokom svoga rada. Da je cilj zdravlje i dobrobit svih stanovnika na našoj planeti. Dizajn danas služi kapitalizmu i njegovoj potrebi da se neprestano proizvodi gomila novih predmeta. Ja sam danas tu, a sutra sa sve brojnijim kolegama/icama na drugoj strani. Želim razgovarati o inovacijama, novoj filozofiji dizajna i našoj ulozi kao dizajnera u novom svijetu koji je neminovan. Rad sa bio materijalima je relativno nova stvar u svetu, naročito na ovim prostorima. Kako si došla na ideju da se okreneš biodizajnu? 28

mart

Tema o kojoj rado govoriš je plastič- lomio na radu unutar biodizajna, gdje no zagađenje, da li te je ovaj problem sam shvatila da sam naišla na revolumotivisao da kreneš da tragaš za ino- cionarno polje, polje koje će da doprivativnim materijalom koji će je zame- nese pronalasku rješenja za plastično niti?

zagađenje. Biomaterijal s kojim eksperimentišem svakako bi mogao da riješi

Sam proces uopšte nije bio linearan, re- planetarni problem s ovom naftnom kla bih da je znanje koje sam prikuplja- prerađevinom koje je trenutno u zrala decenijama o klimatskim promjena- ku, vodi i tlu. Ono što ni sama nisam ma, politici, socio-ekonomskim pitanji- znala, a sada polako obrazujem i ljuma i ljudskim pravima, te mom anga- de oko sebe, jeste da je ovaj materijal žmanu u aktivizmu, organski se pre- veoma otrovan i opasan, i da nam ga naftna industrija bez ikakve regulacije prodaje; prodaju nam hranu u plastici, prodaju nam plastičnu hranu, prodaju nam plastične automobile, odjeću; lagali su nam decenijama da se plastika reciklira, a sada znamo da ne postoje mehanizmi za njenu reciklažu, da se plastika zbog toga danas nalazi i na najvećem zemljinom vrhu, kao i u najdubljim dubinama okeana. Naftna industrija je osmislila i kampanju davne sedamdesete: mi, ljudi, ćemo biti krivi za otpad kada za to dođe vrijeme, kada otpad bude vidljiv svuda oko nas. To vrijeme je, nažalost, već došlo. Gradovi na Balkanu su prekriveni smećem. Coca Cola je i ranije, u šezdesetima već imala informaciju da će zamjenom

povratnih staklenih boca za plastične resantan proces fermentacije u kojem uzrokovati ekološku katastrofu. Sve joj pomažu brojne kiseline (jabučna, do ove godine tvrdili su da pokušavaju limunska, octena, vinska...) i na poprida nađu način kako da saniraju štetu, lično komičan način sam saznala i da i izjavit će početkom ove godine, da će fermentira alkohol! Iako svoje ekspeipak ostaviti plastične boce...jer ljudi ne rimente ne mogu da premjestim u lažele druge! Pazite, vlade i kompanije boratoriju, jer to zahtijeva veću orgaveć imaju spremne odgovore na krizu nizaciju i novac, ljudskoj mašti nikada sa plastikom: mi, iako u lancu proizvod- kraja, i za sada sam se snalazila s kunje samo kao korisnici, mi smo jedina ćnom gradnjom prostora, gradnjom odgovorna lica.

malih instalacija kako bih otkrila kako funkcioniše cijeli proces uzgoja: šta je

Do kakvih rezultata si do ovog trenut- ustvari skobi, koji i kakvi procesi doka došla u radu sa biomaterijalom, vode do stvaranja celuloznog filma za šta bi mogao da se koristi materi- na površini koji poslije mogu upotrijejal koji si uspela da uzgojiš od gljive biti kao biomaterijal. Iako ga istražujem Skobi?

tri godine, mislim da sam na samom početku, ali veoma uzbudljivom počet-

Skobi (scoby) je ustvari kultura bakte- ku! Uspjela sam da skratim proizvodnju rija, kvasca i kiselina. Veoma bogata na 5-7 dana, uspjela sam da proizvemineralima i vitaminima. Moj pristup dem materijal kojem se kvaliteta nije je trenutačno naučni pristup. Ekspe- promijenila već godinu i pol dana. Njerimentišem sa temperaturnim uslovi- gove glavne karakteristike su: veoma ma, sastojcima koji joj odgovaraju ili čvrst, elastičan, može se modelovati u ne, prostornim uslovima, eksperimen- bilo koji oblik po želji, dugotrajan je, ali tišem sa brzinom uzgoja, kako kulturu kada se želi odbaciti razgrađuje se za nahraniti da bi ona što brže svoje ce- samo 50 dana i još daje zemlji gomilu C lulozne lance vezala za površinu, kako vitamina! Ne bih još uvijek dala egzakučiniti materijal čvršćim, izdržljivijim i tan odgovor na pitanje za šta se može dugotrajnijim... Skobi ima veoma inte- koristiti jer se ispitivanja nisu završila, 30

mart

ali materijal bi mogao, gledajući kroz prizmu gdje imamo najveći problem s jednokratnim proizvodima, već sada zamijeniti vrećice u supermarketima. Od njega se mogu raditi i drugi produkti, poput odjeće, obuće, a može poslužiti kao zamjena za kožu. Ukoliko bi se koristio kao odeća, koliko bi mogao da traje ovaj materijal, na koji način bi se održavao i na kraju, koliko vremena bi mu bilo potrebno da se u zemlji razgradi? Da bi se koristio kao odjeća, trenutno preporučujem odjevne predmete koji nemaju veliku frikciju prilikom nošenja, kao što su pelerine, suknje. Pošto je eksperiment još uvijek u toku što se tiče dugotrajnosti: trenutno drži rekord od godinu i pol, a da se njegova kvaliteta nije izmijenila od prvoga dana. Želim da materijal usavršim, da upoznam svaki proces tako da bi onda mogla sa sigurnošću znati za šta je ovaj materijal najbolji. Vrijeme je pred nama, nova saznanja su neminovna i sve je tako uzbudljivo!

Spomenula si mi da ti je preko zime, skobi nikada nije stao sa proizvodnjom usled velikog zagađenja vazduha, ugi- celuloznih lanaca i materijal koji sam nula kultura na čijem si uzgoju radila. dobila pokazao se elastičniji za 20% od Šta se dogodilo, da li si imala priliku svih prije i poslije uzgojenih materijada sprovedeš neke opsežnije labora- la. Nisam još sprovela detaljnije analitorijske analize?

ze jer sam tek nedavno potvrdila da se ne može množiti, ali i te kako planiram,

Da, počela sam s novim eksperimen- već tražim laboratoriju i osobu koja će tom preko zime, međutim kako je na mi pomoći analizirati podatke. našem prostoru izmjereno izrazito visoko zagađenje vazduha, a skobi tre- Nadovezaću se na pitanje laboratorijba stalni dotok kisika da bi pospješio skih ispitivanja, da li si u dosadašnjem fermentaciju, stao je sa proizvodnjom radu imala priliku da sarađuješ sa naceluloznih lanaca i to je značilo njego- učnom zajednicom, da li oni pokazuju vu smrt. Još uvijek ga držim u galonu s interesovanje za ovaj projekat? hranom da vidim da li će sada kada zagađenje nije visoko početi sa fermenta- Ne suradnju, ali definitivno je bilo svecijom, međutim, skobi je uginuo. Moja srdne pomoći pojedinaca/ki.. Doduše, pretpostavka je da je to zbog visokog na predavanjima koja sam držala u zagađenja jer, iako se skobi ne razvija prethodnoj godini, dolazile su naučninajbolje u hladnijoj klimi, prošle godi- ce koje su bile zainteresovane za moj ne sam eksperimentisala s uslovima rad. Nismo nikada uspostavile suradna minusu, proces jeste bio sporiji, ali nju, što ne znači da se to neće desiti u

mart

budućnosti. Sama pak, zainteresovana da se igraš pigmentima i do kakvih si sam za nauku, naučne procese i nije rezultata došla? mi problem prebaciti se iz dizajnerskog pristupa u naučni. Sve sama radim, is- Koristeći metode farbanja s otrovnim pitujem, istražujem, gradim prostore, kemikalijama modna industrija je dosnalazim se i vjerovatno će tako biti i prinjela zagađenju i onečišćenju rijeka. ubuduće. Kada je interesovanje za moj Najpoznatije onečišćenje je rijeke u Inrad pokazano i od strane vlade, mini- diji, sveta rijeka Jamuna, najzagađenija starstava, ambasada koje su me same rijeka na svijetu, koju su „fast fashion“ pozivale da prisustvujem nekim od brendovi i poneki luksuzni brendovi zatvorenih događaja, jednoglasno su uništili kada su svoju proizvodnju izmi poručili da za mene ne mogu ništa mjestili u Delhi. Na samom početku učiniti. Tako da sam odustala od bilo pokušala sam da farbam s voćem i alkakve mogućnosti da će država prepo- gama, ali došla sam do interesantnog znati bitnost mog rada i pomoći mi da zaključka: voće slabi kvalitetu materijanastavim sa njim. S tim da je to možda la, zbog njega se materijal kruti i rasipa i olakšavajuća okolnost. Rad se može puno brže. Drastično smanjuje njegovu nastaviti bez većih smetnji i bez veće upotrebnu vrijednost. Trenutno mi to finansijske pomoći.

nije fokus i neće biti još jedno vrijeme, jer su mi na umu neki sasvim drugi ek-

Osim samog uzgoja, jednako zanimlji- sperimenti. va tema, po mom mišljenju je i bojenje ovog prirodnog materijala prirodnim Govorile smo do sada najviše o učenju i pigmentima ili drugim bakterijama, istraživanju kroz sam rad sa kulturom, što daje vrlo zanimljive rezultate su- zanima me na koji način si u procesu deći po onome što sam viđala na in- učenja dolazila do potrebnih informaciternetu. Znajući kakve probleme ži- ja, da li si imala pomoć mentora ili prilivotnoj sredini pravi modna industrija ku da sarađuješ sa drugim dizajnerima ispuštajući štetne hemikalije od boje- koji su aktivni na polju biodizajna i dele nja u reke, tema od zanimljive postaje tvoju viziju? i vrlo značajna. Da li si ti imala priliku 33

Kada sam počela da radim unutar poti i dolaze mi s pitanjima kako da započlja biodizajna, gotovo da nije bilo nika- nu, na šta da paze i sl. Izdvojila bih pak kvih informacija. Istraživanje, to je moja moje lijepo poznanstvo sa predivnom omiljena aktivnost unutar dizajna. Ništa Adrienn Uhjazi iz Novog Sada s kojom, me više ne razdraga nego kada posto- pored što želim i dalje njegovati prijaje sasvim nove teme o kojima ništa ne teljstvo, ako se ikada pruži prilika, želim znam, a vani je tako puno informacija da radimo zajedno i spajamo naša otkoje me čekaju da ih otkrijem. Ja sam krića. Pratimo rad jedna druge i jednotragačica za informacijama, ali opet ni- ga dana naše znanje možemo sjediniti sam uspjela da nađem potrebne infor- u jedan zajednički projekat! macije kako eksperimentisati, uzgajati skobi. Srećom, i sa jako malo infor- U svetu je pojam biofabrikacija izašao macija uspjela sam da dovedem sav izvan okvira teorije, biomaterijali se rad iz teorije u već upotrebljiv materijal. svakodnevno patentiraju, a buđenju Otvorili su se i putevi u kojim sam raz- ove grane modne industrije pomogao govarala sa poljoprivrednicima, doma- je razvoj specijalnih štampača za 3D ćicama, profesoricama, biologinjama, štampanje. Planiraš li rad sa nekom ljudima iz raznih branši, ali i onih koji su drugom kulturom i proširivanje svog zainteresovani za prirodne procese, ku- istraživanja u pravcu proizvodnje bio peći tako informacije koje sam kasnije materijala? iskorištavala za eksperimente. Proces je bio isključivo moj vlastiti, na samom Inovacija, mašta, neotkrivene teritorije početku, a onda sam upoznala divne su ono što mene drži za ruku i vodi kroz biodizajnere preko društvenih mreža s život. Naravno! Zato sam prošle godine kojima razgovaram, ali ne toliko o sa- učila programe za 3D modelovanje! Simim procesima jer ne želim da utičem gurna sam da ću, zahvaljujući mojoj pona njihov rad kao ni oni na moj... više trebi za istraživanjem i novim znanjem, sam dijelila informacije velikodušno i veoma skoro imati ideje za neka nova s radošću onim ljudima koji se nikada putovanja u svijetu biodizajna koja će nisu bavili biodizajnom, ali žele pokuša- podrazumijevati i 3D print.

mart

U aprilu će se u Sarajevu održati fo- ma/icama iz raznih struka vezanih za rum Rewriting fashion, na kome ćeš modni dizajn stvoriti dijalog koji bi mobiti jedna od učesnica. Kako je kon- gao doprinjeti promjeni modne inducipiran forum i na koji način ćeš se strije koja važi za jednu od najvećih zapredstaviti tom prilikom?

gađivača planete Zemlje.

Veoma sam radosna! Drago mi je da je Postoji li održivost u modnoj industriji organizatorica Besima Svraka prepo- na našim prostorima, ima li pozitivnih znala da je tema biodizajna i cirkularne primera brendova i dizajnera na koje ekonomije jako bitna za našu planetu, bi želela da nam skreneš pažnju? a i državu Bosnu i Hercegovinu. Krajnje je vrijeme za promjene! Cijeli forum koji Ne mnogo, a za one koje znam da uponosi naziv We can create change together trebljavaju isključivo prirodne materijaće propitati medijsko učešće u izvje- le ne znam da li ih pribavljaju etičnim štavanju o modnoj sceni, i s učesnici- pristupom tako da neću smjeti da trčim

pred rudu s tvrdnjama. Imamo dobar biznisom hoću i da promijenim načiprimjer reciklaže i ponovne upotrebe. ne poslovanja gdje se profit stavlja na Kesa d.o.o. je firma koja uzima plasti- prvo mjesto. Ne, ovdje će čovjek, nječne kese i redizajnira ih u odjevne ko- gove potrebe i zdravlje svih stanovnimade.

ka Zemlje biti primarne. Zato će većina proizvoda biti besplatni dok se biznis

Krajem godine ćeš izbaciti prve pro- ne razvije do izvoza. izvode, čime ćeš napraviti još jedan iskorak iz teorijskog polja delovanja, Osim što si angažovana na polju mode možeš li da nam otkriješ malo više o i dizajna, spomenula si maločas da si kakvim komadima je reč?

imala ideju kako da prirodnim putem očistiš Miljacku i druge zagrađene

Napravila sam test grupu ljudi koji će reke? Možeš li da mi ispričaš kako si da testiraju nove proizvode, izdrživost koncipirala taj projekat i u kojoj je on i pogodnost proizvoda. Svi proizvodi će sada fazi? biti koncipirani na bazi potrebe, šta nemamo na Balkanu, što ne možemo da Da, ovaj projekat je bio moja ideja, a zamijenimo ili teško pronalazimo za- rađen je sa još dvije koleginice produkt mjenu za plastiku ili druge materijale. dizajnerice. Obzirom da je naišao na Prvi proizvod će biti vrećice za smeće nezainteresovanost, nikada nije razvikoje je ovdje nemoguće pronaći. Kad jen do kraja. Ideja je bila da se Miljacka smo kod ove teme treba znati da ve- koja je zagađena rijeka zbog izlijevanja ćina vrećica koje su nove na tržištu na medicinskog otpada i otpadnih voda iz kojima piše biodegradeable su u stvari kanalizacije (nekada je bila zelena rijeplastične vrećice kojima su dodati aditi- ka u kojoj se moglo kupati, koju su navi da se brže razgrađuju u mikroplasti- stanjivale pastrmke i dabrovi), je danas ku. Ove vrećice izgledaju kao plastične smeđa bara s veoma neugodnim mirivrećice zato što to i jesu, samo su tanje. som. Ideja je bila da dizajniramo oazu Bićemo prvi biodizajn brend na planeti! za životinje na najzagađenijem dijelu To treba podržati, prvi biodizajn brend i Miljacke, gdje bismo izradili samoproto na Balkanu! Hoću da kažem da ovim čišćavajuće jezero sa platformama na 36

mart

kojim bi bila mahovina koja bi proči- U kući plastika više nije uopšte dobrošćavala i zagađen vazduh. Platforme bi došla, a obzirom da sam po struci ditakođer u budućnosti služile i biolozi- zajnerka, dizajniram svoj život, navike i ma i drugim strukama prirodnih nauka predmete po kući koji mi pomažu da žida se bave istraživanjima i nadograd- vim život u kojem sve manje odbacujem nji ovog samopročišćavajućeg sistema, stvari. Stvaram u simbiozi sa stvarima i sve u cilju da se vrati zdrav biodiver- cijenim da traju dugo. Sama izrađujem zitet. Ukoliko grad pokaže zaintereso- kozmetiku, izrađujem krpe, spužve od vanost za ovaj projekat ne bi ga bilo vune, izrađujem i sredstva za čišćenje. teško sprovesti do kraja, a za sada on Sve što mi pomaže da ne proizvodim će ostati u prašnjavoj ladici potražujući otpad i da živim zdravije. I pomažem bolja vremena.

ljudima, pa makar i malom gestom. Ne samo da su moje fizičke navike promi-

Imajući u vidu da konstantno istražuješ i učiš o zagađenju, izazovima sa kojima se planeta suočava i klimatskim promenama, kako je to uticalo na tvoju svakodnevicu. U kom pravcu se promenio tvoj svakodnevni život, odnosno, kako bi opisala svoje eko navike? Toliko da sam druga osoba koja cijeni život po svaku cijenu. Što se veselim i maloj mušici u stanu, gdje sam ranije ili ne obraćala pažnju ili čak bila blago iznervirana. Shvatila sam koliko je svaki živi organizam dragocjen jer je sam po sebi čudo. Shvatila sam koliko treba da skačem od sreće što mi je data prilika da šećem ovom prelijepom planetom. 37

jenile, i psihički su se desile velike pro- patrijarhalnom mišljenju kako se djemjene, sretnija sam i sebe gledam kao vojčica treba ponašati. Ono što je mudio velike zajednice u kojoj svi moramo škarcima, i manjoj grupi žena zasmetaraditi na sreći drugih.

lo je gnjevan ton u njenom govoru. Istina koju je govorila. I direktnost. Muš-

Na društvenim mrežama vrlo često karci to veoma često vežu za prijetnju. pišeš postove na temu klimatskih pro- Oni koji trebaju „software update“, jer mena, zagađenja ali i podrške Greti. živimo u dobu u kojem mizoginija treKako razumeš tu usmerenu mržnju i ba da postane stvar prošlosti. Ja, genenapadanje ljudi koji ukazuju na ozbi- ralno, ne proživljavam ono što aktivisti ljne probleme?

prolaze, a to su prijetnje ili podsmijeh. Za svo ovo vrijeme razgovaram i na-

Iznenadila sam se kada me je jedno ju- ilazim na ljude koji su veoma zainteretro dočekalo mnoštvo poruka na Insta- sovani za temu biodizajna i ekologije. gramu. Nije mi prva misao bila da su to Žele znati više i žele promijeniti svoje poruke mržnje ili podsmijavajuće poru- navike. Žele pomoći i žele napredovati. ke. Ne, pomislila sam biće ovo zanimlji- Kao i ja. U pokretu za borbu protiv ekvo jutro uz kafu u razgovoru sa mojim sploatacije od strane neoliberalnog kakolegama/icama o ekologiji, dizajnu i pitalizma i trenutnog stanja na tržištu biodizajnu. Ne, to su bili odgovori na koje uništava našu planetu predvode moju podršku Greti. I po prvi put poči- žene. „Xtention Rebellion“ iz Londona njem da ulazim u dijalog sa svojim ne- osmislila je žena. Domorodačke skupiistomišljenicima (kulturna sam u ovom ne iz Australije, Amazona, Kanade koje opisu kada kažem neistomišljenici, jer se suprotstavljaju naftnim, tekstilnim, sam iskusila izrazitu dozu netrpeljivosti stočnim korporacijama takođe predvokao i mržnje). Mržnja prema Greti je za- de žene. One su omražene jer se diresnovana isključivo na mizoginiji, našem ktno suprotstavljaju kapitalizmu i ideji

mart

da je profit najvažniji, pa čak i važniji od ljudskog života. Pitanje Zemlje je pitanje ljudskosti. Mi se nailazimo na prekretnici. Hoćemo li ući u društvo koje je zasnovano na pravednosti, jedinstvu ili ćemo se gušiti u zagađenom zraku, živjeti u svijetu u kojem imamo nestašicu vode, oboljevati od novih zloćudnih bolesti, svjedočiti nestanku miliona vrsta životinja i biljaka, hoćemo li gledati kako naša planeta umire ili ćemo podići srce i pesnicu? Na kom eko izazovu ćeš najviše raditi u 2020. godini? Sretna sam da je već par projekata u najavi, o par njih ne mogu govoriti jer su na samim počecima tako da ne znam gdje će me odvesti, nastavljam sa predavanjima o biodizajnu, osnivam brend zasnovan na bidizajnu, pomažem razvitku kulture i dizajna u BiH, ali za sve konkretnije veoma je rano govoriti. Za to ću vas obavijestiti pred kraj godine kada se sve bude sumiralo!

Eko dizajn

Brend Pletivo By Plezir je u skladu sa svojom misijom promocije održivosti, odlučio da vam ponudi novu mogućnost. Imajući u vidu da se u Srbiji reciklaža ne vrši efikasno, niti se na odgovarajući način radi na zbrinjavanju i razvrstavanju otpada, nismo želeli da naši jastuci, koje smo s ljubavlju i pažnjom ispleli, u nekom momentu postanu deo problema na već zatrpanim deponijama u našoj zemlji. Zato, umesto da predmet koji nam više nije po volji ili se ne može popraviti posmatramo kao otpad, mi želimo da ga vidimo kao sirovinu koja može postati nešto sasvim novo. Ukoliko ste sentimentalni kao i mi, verujemo da vaše jastučiće nikada ne biste posmatrali tako, no, ne ulazimo sada u razloge zašto ih neko više ne bi želeo u svom životu, stoga smo došli na ideja... 40

Pletivo by Plezir reciklaĹža

Pletivo By Plezir jastuke možete da vratite u narednih 5 godina od dana kupovine i to tako da: 1. mi od tog materijala na-

2. dobijate priliku da ku-

pravimo novi artikal (na

pite novi artikal (bilo šta iz

primer set podmetača, ali

ponude) uz popust od 30%

biće uskoro i novih artikala na čijem dizajnu radimo)

Zašto pitate se začuđeno i dalje?

Zato što znamo da Srbija nema program reciklaže tekstila koji funkcioniše na teritoriji cele zemlje, već se tekstil spaljuju ili taloži na deponijama (preko 80%). Zato što želimo da podstaknemo druge brendove da pronađu svoj način da budu deo rešenja, a ne problema. Zato što želimo da odemo korak dalje, da svoju kreativnost iskoristimo u svrhu činjenja pozitivnih promena u koje čvrsto verujemo. Zato što želimo da Pletivo by Plezir bude brend koji će uvek imati posebno mesto kako u vašem srcu, tako i u domu

mart

Da rezimiramo, u Srbiji ne postoji firma koja bi se bavila svim fazama u procesu reciklaže tekstilnog otpada, uprkos tome što je reč o materijalu koji je pogodan za preradu. Međutim, treba imati na umu da nije ni svaki tekstil pogodan za reciklažu, sintetički materijali se recimo ne mogu reciklirati, a ne mogu se reciklirati ni tkanine koje su mešavina i sadrže u sebi sintetički proizvedena vlakna.

Šta to u praksi znači?

Znači da se ovde stvorio još jedan izazov, a to je napraviti efikasan sistem za razvrstavanje. Država je donela propis kojim se fabrikama nalaže da tekstil predaju sakupljačima, koji su vrlo brzo popunili svoja skladišta, a onda nisu otišli ni korak dalje u procesu reciklaže. Fabrika koja donekle sprovodi proces reciklaže postoji u Nišu, a pored njih ovim problemom se bavi i socijalno preduzeće iz Užica, kome građani mogu donirati tekstil od koga kasnije štićenice ovog preduzeća stvaraju nove proizvode.

mart

Pitate se možda kako tačno izgleda kompletan proces reciklaže? On podrazumeva nekoliko faza, prvi korak nakon razvrstavanja je uklanjanje boje na materijalu, potom sledi proces razgradnje do prediva, a u završnoj fazi sledi izrada novih tkanina. Proces dakle nije jednostavan i u iščekivanju adekvatnog rešenja za problem tekstilnog otpada u našoj zemlji, mi vas pozivamo da:

1. 3.

Dobro razmislite da li vam je neki komad zaista potreban pre nego što ga kupite Kupujete stvari od prirodnih materijala Kupujete stvari koje su kvalitetne i znate da ćete ih dugo koristiti i voleti Kupujete od malih proizvođača, lokalnih eko orijentisanih brendova ili second

5. 7.

hand šopova i buvljaka (stvari koje su već u opticaju) Popravljate ili prepravljate stvari koje su se pokvarile, iscepale, izlizale..(?!) Naučite da održavate stvari koje već posedujete Razmenjujete/donirate stvari koje više

2. 4. 6.

ne želite umesto da ih bacite na otpad 45

Na kraju

u duhu potpune transparentnosti želimo da pobrojimo od čega se to sastoje naši Plezivo by Plezir jastuci: Krenućemo od njihovog srca koje čini - ručno češljana vuna

Istu potom nežno grli pamučno platno u odgovarajućoj boji, za koje smo koristili restlove iz proizvodnje krevetnine Naredni sloj je napravljen od recikliranog pamuka čije niti su štrikanjem pretvorene u jastučnicu Jastučnica je zatvorena metalnim rajsferšlusom Svaki jastuk ima etiketu od pamučnog platna na kome je mašinski izvezen naziv brenda

mart

Dizajn

Muzej Vitra Jedna od najvažnijih oaza dizajna i arhitekture

Tekst i fotogragije: Ivana Aćimić @ivana_acimic

ampus Vitra smešten u mestu čega je ovo mesto razvijeno i izgrađeno Vajlu na Rajni (Weil am Rhein) u kao heterogen sklop savremene arhiblizini Bazela, jedinstven je an- tekture.

sambl savremene arhitekture, koji zbližava komercijalne i kulturne aspekte Legendarni arhitekta Filip Džonson jednog od najprestižnijih proizvođača (Philip Johnson) je ovo mesto opisao nameštaja „Vitra” i korporativni muzej sledećim rečima: „Još od Imanja Vajsensa jedinstvenom kolekcijom arhitektu- hov (Weissenhofsiedlung) u Štutgartu re na jednom mestu. Izgradnja velikog iz 1927. godine nije bila okupljena na broja zgrada čiji su autori arhitekte iz jednom mestu grupa zgrada koje su čitavog sveta, tokom decenija pretvori- projektovali najistaknutiji arhitekti zalo je proizvodnu lokaciju u magnet za padnog sveta”. ljubitelje dizajna i arhitekture iz celog sveta.

U razvoju kampusa, arhitekte su želele da naprave zgrade koje će se uklopi-

Muzej dizajna Vitra sa svojim kampu- ti, kako sa okolnim stambenim podrusom spada među najistaknutije svetske čjem, tako i sa pejzažem graničnog podmuzeje. Posvećen je istraživanju i pred- ručja Švajcarske, Nemačke i Francuske. stavljanju dizajna, prošlog i sadašnjeg, I zaista, nastala je impresivna kolekcija ispitujući njegovu povezanost sa arhi- namenski izgrađenih konstrukcija, koja tekturom i umetnošću i svakodnevnom je dovela do toga da kamp Vitra postakulturom.

ne atrakcija koja je obavezna stanica za ljubitelje arhitekture iz celog sveta.

Park koji okružuje proizvodne pogone i muzej jednako je karakterističan za Kompanija Vitra je duboko povezana Vitru kao i nameštaj za kancelariju ili sa jednim od vodećih dizajn dua mokuću, koji ova firma proizvodi. Tokom derne, kao što je bračni par Čarls i Rej 1981. godine ovu instituciju je zadesio Ims. Na drugom mestu, na površini od ogroman požar u kome je uništen veliki nekoliko kvadratnih kilometara, tokom broj fabričkih zgrada izgrađenih tokom 35 godina nastajao je skup zgrada koje pedesetih godina prošlog veka, nakon su dizajnirali Zaha Hadid, Frenk Geri, 50

mart

Tadao Ando, Alvaro Siza, Žan Pruve, Hercog i de Meron, kao i drugi velikani arhitektonske scene sveta. Sve u ovom kampusu ima međunarodnu konotaciju, počevši od lokacije, tačke na karti Evrope i mesta gde se tri zemlje spajaju, preko arhitekata koji su imali priliku da stvaraju na ovom prostoru, a koji dolaze iz Evrope, Azije i Amerike. Ovo mesto je pružilo savršenu priliku za arhitektonsko eksperimentisanje, pa je tako konferencijski paviljon koji je dizajnirao Tadao Ando, prvi njegov dizajn van Japana, a Vatrogasna stanica, prvi je projekat čuvene arhitektice Zahe Hadid. Na mapi kampusa ćete pronaći 24 atrakcije koje možete obići. Fabričke zgrade je dizajnirao Alvaro Siza (1994. godina) i dopunio Sanaa 2012. godine, lagane konstrukcije poput benzinske stanice osmislio je Žan Pruve tokom ranih pedesetih godina, dve autobuske stanice Džaspera Morisona vas dočekuju na ulasku i izlasku. Tu su i lokaliteti poput Diogen minimalističke kuće Renza Pjana, izložbeni prostori kao što 51

su Muzej dizajna Vitre iz 1989. godine Frenka Gerija, multifunkcionalne zgrade poput konferencijskog paviljona Tadao Anda, vatrogasne stanice Zahe Hadid i Vitra Haus koju su dizajnirali i završili 2010. godine Hercog i de Meron. U glavnoj, muzejskoj zgradi Frenka Gerija, godišnje se postavljaju dve privremene izložbe (tokom mog boravka u Vitri bila je postavka posvećena nadrealizmu - Objects of desire). Neke od čuvenih postavki bile su - postavka u čast dizajnerskog bračnog para Ims (An Eames Celebration 2017) ili ona posvećena delima Alvaro Alta (Alvaro Aalto 2014), Bauhausu (2015) i mnogo drugih. U blizini glavne muzejske zgrade smestila se i Vitra galerija gde se mogu obići manje postavke koje slede savremeniji i eksperimentalniji pristup. Vitrin muzej i Vitrina galerija su postavljene tako da predstavljaju polaznu tačku i ulazak u arhitektonsko carstvo čitavog kampusa. U samom muzeju kupujete ulaznicu za kampus uz koju dobijate mapu kampusa. Na vama je da odlučite da li ćete da istražujete sami, sledeći mapu ili ćete se opredeliti za neku od 52

mart

organizovanih, tematskih tura. Recimo, arhitektonska tura počinje na svaki pun sat i na njoj ćete saznati detalje o svakoj konstrukciji i njenom stvaraocu. Ili proizvođačka tura, na kojoj imate priliku da obiđete fabričke zgrade dizajnirane od strane Frenka Gerija, Nikolasa Grimšo i Sane (Sanaa), a možete i da naučite kako se proizvode neki od klasika iz Vitrine kolekcije nameštaja, poput aluminijumske stolice Ims. Naučićete mnogo o dizajnu, inovacijama, kvalitetu i održivosti. Posle muzeja i galerije put vas vodi do Vitra Hausa, po mom mišljenju, najlepšeg dela kampusa. Vitra Haus je dom vodeće prodavnice kompanije Vitra. Ovde posetioci imaju priliku da uživaju u nameštaju iz poznate Home Collection, koji je prikazan u inspirativnim aranžmanima. Od poznatih, klasičnih komada, do najnovijih kreacija savremenih dizajnera, dostupno vam je sve, a ako želite da neki komad oplemeni vaš dom ili radni prostor, možete ga odmah poručiti. Imajući ovo na umu, arhitekte Hercog i de Meron su se inspirisali tipičnim oblikom kuće kako bi stvorili neobičnu zgradu Vitra Haus. Vitra Haus se sastoji od zabatnih kuća, posebno dizajniranih za predstavljanje 53

kućnog nameštaja koje su razvučene u ku stvarajući iluziju da se njen oblik radužinu, nakalemljene jedna na drugu i stapa. Sobe deluju kao da se otvaraju, opremljene velikim prozorima spreda a veliki stakleni prozori sa izloženim kosa kojih se pruža neverovatan pogled madima nameštaja iz raznih kolekcija na prirodu ove regije. Ovde su posebno podsećaju na ogromne staklene vitrine lepi zalasci sunca u kojima možete uži- koje svetle iznad kampusa. U prizemlju vati dok sedite u nekoj od stolica koju zgrade se nalazi ogromna knjižara koja je dizajnirao neki od velikana dizajna. nudi veliki broj publikacija o arhitektuProjekcije pojedinačnih 12 kuća lebde ri, dizajnu, enterijeru, nameštaju kao i na 15 metara, preklopljene jedna pre- detalje za dom, a tu je i Vitra Haus Kafe ko druge, stvarajući na prvi pogled hrpu u kome možete uživati u regionalnim kuća koje gotovo da izgledaju haotično. specijalitetima i meniju koji se sezonski Sa svojih 57 metara dužine, 54 metra menja. Ukoliko je lepo vreme, najbolje širine i 21,3 metra visine Vitra Haus se je smestiti se na drvenoj terasi i uživati uzdiže nad ostalim zgradama u kampu- u pogledu na pejzaž i arhitekturu. Tu je su. I impresivna je podjednako i danju i i atelje posvećen izradi Lounge stolica, noću. Tokom dana, iz nje se pruža po- gde možete iz prve ruke pogledati zagled na okolinu, dok noću blista u mra- natski rad i proces nastanka čuvenog

mart

modela Ims i Otoman Otoman (Eams Dva novija su projekti Ronana i Ervina Lounge Chair and Ottoman & Otto- (Ronan & Erwan Bouroullec) koji poziman) sa drvenom školjkom i kožnim vaju posetioce da produže svoj boravak sedištem kao osnovnim modelom.

u kampusu i uživaju u prirodi. Prvi je uski kanal uklesan u mermernu bazu,

Blizu Vitra Hausa, uz samu terasu ili par ispunjen tekućom vodom. Drugi je prmetara dalje u bašti se često može vi- sten - kružna platforma napravljena od deti još jedan od prepoznatljivih sim- pocinkanog čelika, koji odaje utisak kao bola Vitre, Airstrim globtroter, originalna da lebdi iznad zemlje, a okružuje veliprikolica (Airstream Globetrotter 20) iz ko stablo trešnje i služi kao kolektivna 1968. godine koju je otkrio izviđač ka- klupa i dizajnerska instalacija. miona u Nevadi i otpremio u Hamburg u Nemačkoj. U vlasništvu kompanije Vi- Sledeća stanica Sizine promenade nas tra se nalazi od restauracije 2011. go- dovodi do Diogen kuće Renza Pjana i dine i sastavni je deo kampusa. Tokom njegove arhitektonske kancelarije, koji letnjih meseci koristi se kao mini resto- su razvili u životnu jedinicu koja objediran hrane i napitaka za poneti.

njuje sve elementarne funkcije za privremeno življenje pod jednim krovom,

Promenada koju je osmislio Alvaro Siza u skromnom životnom prostoru od 6 vas dalje od Vitra Hausa vodi ka Vitrinom metara kvadratnih. Kao moderna intertoboganu. Šetalište Siza je 500 metara pretacija arhaične kabine, Diogen kuća dugačka staza okružena živom ogra- je najmanja građevina arhitektonskog dom i spaja Sizinu fabričku halu i Vitra ansambla u Vajlu na Rajni. Ime je dobila Haus. Zamišljena je kao staza opleme- po Grčkom filozofu Diogenu iz Sinope, njena različitim stanicama gde vam nje- za koga se veruje da je živeo u bačvi. ne sekvencijalne epizode omogućavaju širok pogled na arhitekturu i prirodu. U pozadini se nalazi Kupola (Dome), Oni formiraju zajednički prostor u obli- delo američkog arhitekte Ričarda Baku slova S koji je uokviren živicama, a kminstera Fulera. Pod uticajem iskuvi ćete šetajući naići i na ostale atrakcije stava iz Drugog svetskog rata Fuler je Vitra kampusa.

dizajnirao modifikovanu geodetsku 55

kupolu kao smeštaj za jedinice vojnih čnih komada i jedina je preostala od tri postrojbi, ranjenike ili izbeglice. Alumi- takve stanice. nijumske cevi čine okvir i povezane su uz pomoć posebnog sistema uklapa- Nasuprot Diogen kući nalazi se Blockhonja, što olakšava montažu i demontažu use - mala građevina nemačkog umekonstrukcije. Fulerov princip izgradnje tnika Tomasa Šite. Služi kao sklonište je patentiran u Sjedinjenim Američkim sa pristupom tekućoj vodi i pridržava Državama 1954. godine.

se drugačijih principa od građevina koje su na kampusu projektovale arhitekte,

Kupola koja je smeštena na kampusu predstavljajući na taj način dvostruki Vitra je izgrađena 1975. godine i kori- antipod. Postavljena je na blago nestila se kao izložbeni salon u Detroitu, pravilni, šestougaoni otisak, kabina je a u sklopu kampusa se nalazi od 2000. izgrađena od neobrađenog nordijskog godine. Danas se ova šatorska kon- bora koji vremenom treba da poprimi strukcija koristi kao prostor za priredbe sivi ton. Vizuelno istaknuti krov je pokrii izložbe.

ven cinkovim šindrama od titanijuma, čiji blistavi metal stvara oštar kontrast

Pored nje je benzinska stanica koju su arhaičnoj strukturi trupaca. Otvor na 1953. godine dizajnirali Žan Pruve i nje- jednoj strani vas gotovo poziva da uđegov brat Henri, i jedna je od prvih se- te unutra. Tu su dve jednostavne klupe rijski proizvedenih benzinskih stanica. montirane duž unutrašnjih zidova, a u Stvorena je modularno, od pojedina- središnjem delu se nalazi fontana od

mart

pečene gline koja skladišti svežu vodu za rashlađivanje i osveženje. Put će vas dalje odvesti do Kliznog tornja (gigantskog tobogana) Vitra, visokog 30,7 metara, nemačkog umetnika Karstena Holera (Casten Höller) - kula za razgledanje, džinovski tobogan i umetnička instalacija u jednom. Sastoji se od tri dijagonalna stuba koji se spajaju na vrhu sa okretnim satom postavljenim na njihovoj tački preseka u prečniku od 6 metara. Konstrukciji se pristupa stepenicama koje su opremljene različitim nivoim i terasama za razgledanje. Glavna platforma za razgledanje je postavljena na visini od 17 metara i pruža drugačiju perspektivu na ceo kompleks, a cevi spiralnog tobogana su dužine 38 metara. Pravo je zadovoljstvo spustiti se ovim atraktivnim toboganom u posebno dizajniranoj opni koja podseća na fišek, a koji oblačite pre spusta. Naredna je jednostavna zgrada od crvene opeke koju je dizajnirao Alvaro Siza i koja svojim izgledom podseća na anonimne fabričke zgrade iz XIX veka, i izuzetno je neupadljiva u odnosu na ostale zgrade kampusa. Najprivlačnija

karakteristika ove zgrade je njen zakriv- službu, Vitra je nekoliko godina kasniljeni krovni most koji je povezuje sa su- je raspustila svoju vatrogasnu brigadu. sednom zgradom.

Od tada se prostorije objekta koriste za različite događaje i izložbe. Vatrogasna

Nakon požara 1981. godine, uprava Vi- stanica je prvi građevinski kompleks tre je zaključila da bi bilo dobro da pokoji je dizajnirala Zaha Hadid i sastoji seduju vatrogasnu brigadu. Zaha Hadid se od prostora za vatrogasne motore, je dobila zadatak da napravi zgradu u garderobe i tuševa za vatrogasce, kute svrhe. Međutim, znajući da bi njiho- hinje i konferencijske sale. Zgrada koja va vatrogasna brigada mogla da se bori nalikuje na skulpturu je zapravo izgrasamo protiv požara u početnoj fazi i da đena od betona. Postavljena je pored ne može da zameni javnu vatrogasnu pravougaonog objekta proizvodnog

pogona čime stvara efekat kao da je od 1800. godine do danas. Ova izložba zamrznuta eksplozija. Nedostatak boje je dopunjena privremenim izložbama i pravih uglova posetiocima pruža neo- i postavkama, laboratorijom materibično prostorno iskustvo.

jala, prodajnim delom, rekonstruisanom kancelarijom Čarlsa Imsa i kafi-

Muzej Vitra poseduje kolekciju koja se ćem sa interesantnim menijem. Pun svrstava među najvažnije fondove di- krug obilaska kompleksa nas vodi pozajna nameštaja u svetu. Kolekcija broji red fabričkih zgrada sve do konferenpreko 7000 komada nameštaja i više od cijskog paviljona Tadao Anda. Mirna 1000 rasvetnih predmeta. Od 2016. go- i suzdržana struktura obuhvata veći dine delovi kolekcije su izloženi u Izlož- broj konferencijskih sala. Posetiocima benom depou (Vitra Schaudepot), pro- je upečatljiva i pešačka staza koja vodi jektu Hercoga i de Merona. Centralni do ulaza u paviljon i podseća na staze deo čini hronološka izložba sa više od za meditaciju u japanskim manastiri400 dela modernog dizajna nameštaja ma. S obzirom na to da je drveće treš-

nje od velikog značaja u Japanu, Ando osnivaču „Vitre“ Viliju Fehlbaumu od je težio da sačuva što veći broj stabala. njegove dece za njegov sedamdeseti Dozvoljeno je bilo oboriti samo tri sta- rođendan. bla trešnje da bi se napravio prostor. Podignuta na osnovi između glavnog Obilazak kampusa Vitra nalikuje hodoputa i kompleksa zgrada smestila se čašću koje mora da doživi svaki zaljuskulptura „Alati za balansiranje“ koja prikazuje alate proizvođača nameštaja u velikim razmerama, a bili su poklon

mart

bljenik u dizajn i arhitekturu.

Dizajn

Irma KOHEL Kupuj manje budi više

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: privatna arhiva, Maja Topčagić

Zdravo Irma, zavolela bih da nam se predstaviš vizualima koji najbolje opisuju tvoj karakter i tvoje trenutno raspoloženje.

Možete li zamisliti brend koji u sebi

spaja skandinavski minimalizam i eleganciju i balkanski temperament? E

upravo tako izgleda KOHEL, minima-

listički, veganski eko brend iza koga stoji talentovana umetnica i grafička dizajnerka Irma Kohel. O neuklapanju u klišee, ignorisanju trendova i pravila,

ljubavi prema dobrom dizajnu, prirodi i ukusnoj hrani razgovarala sam sa hrabrom, talentovanom ženom koja je slušajući isključivo svoju intuiciju izgradila jedinstven brend. 63

Za one koji se po prvi put susreću sa nikako zaustave. Pravim ono što mi tvojim radom, ispričaj nam kako je treba u određenom trenutku. Renoviizgledao tvoj put od grafičkog dizajna, ranje stana - nastao je KOHEL home. frilens poslova do izgradnje vlastitog Tako i dolazak bebe - KOHEL kids. Irma brenda KOHEL pod okriljem koga na- KOHEL nije brend, to je individua, biće, staju odeća, aksesoari, detalji za kuću, koje oblikuje svoju okolinu i sebe. a od nedavno i stvari za klince? Kako bi opisala filozofiju kojom se voMoj put počinje sa 3 godine. Igranje, diš u građenju KOHEL-a? pravljenje, prepravljanje stvari su mi bili svakodnevnica. I znala sam da kada Mininalizam. Kupuj manje budi više. kreiram da se osjećam dobro u svojoj 100% Vegan proizvodi jer ne koristim koži. Zato naglašavam da trenutno ra- nikakve životinjske materijale. Ekološki dim ono sa čime se igram cijeli život. prihvatljiv bez ambalaže. Fer tretirani Nakon Gimnazije odlučujem upisati radnici. Bez nametnutih rokovia induProdukt dizajn na Likovnoj akademiji strije u izbacivanju stvari. Pravim kad i nisu me primili. Upisujem grafički di- želim i kako želim. To mi je bio prvi zazajn i oblikujem se u tom pravcu. Iako datak koji sam sebi postavila, da neću je intuitivno moralo isplivati moje di- biti rob industrije. Ne predstavljam se zajniranje u 3D obliku. Studirala sam na sedmicama mode. Pratim svoj ritam. grafički dizajn, grafičko inžinjerstvo te I pravim što lično nosim i što mi treba. dizajn novih medija. Sav taj spoj i miks Ne ono što je trend da bi prodala. me oblikovao i dao slobodu da radim šta želim. Par situacija me preusmjerilo Ko su ljudi koji ti pomažu u realizaciji da odem u drugom pravcu. Radila sam tvojih zamisli? par godina kao grafički dizajner i nakon što mi je obijeno auto i ukraden lap- Imam dosta poslovnih saradnika. Tim top/eksterni hard disk sa svim radovi- krojača, šnajderica koje moje ideje prema, to je bila prekretnica da pokrenem tvaraju u djelo. Ekipa iz nekoliko štamKOHEL. Opipljive nosive stvari i grafike. parija. Prepreke su uvijek da vas preusmjere, 64

mart

Kako biraš materijale koje ćeš koristiti za svoje projekte? Znam da odeća često nastaje od neobičnih materijala, šuškavog papira, gume... Tanjiri od kamena… Na koji način ih krotiš i pretvaraš u nešto nosivo, upotrebljivo u svakodnevnom životu, i još važnije, trajno? Ništa u životu nije trajno. Sve podliježe tempu vremena. Čak i tetovaža nije trajna, jer kada umrete i ona se raspadne. Volim da eksperimentišem od onoga što imam. Ako trebam nešto spojiti pokušavam naći rješenje. I nekada je to duži, sporiji put. Ali u tome je vrijednost. Nikad ne znam šta će nastati. Skice torbi nikada ne pravim na papiru nego u glavi. Jer kada nešto prenesem na papir izgubi mi energiju i 90% šanse je da to nikad neće biti napravljeno. Djelujem, stvaram u trenutku. Kada je održivost postala predmet tvog interesovanja i u kojoj meri bi mogla reći da su KOHEL komadi održivi? Način života se reflektuje i kroz ono što stvaram. Joga, vegetarijanstvo i prirodan slijed da brinete o sebi, svojoj oko65

lini, kući planeti. Tako se moja uvjere- Iako si za vrlo kratko vreme privunja odražavaju i na KOHEL. Od počeka kla pažnju javnosti željne originalnih nisam imala ambalažu za proizvode. odevnih komada i modnih dodataka, Pakovani su u platnene vrećice koje kloniš se modne scene, ne izbacuješ ponovo koristite. Trudim se da prona- komade usiljeno i po diktatu modne lazim dobavljače materijala koji imaju industrije, već svojim ritmom, sama utemeljene vrijednosti i transprentno prezentuješ komade koji su pre sveporijeklo robe.

ga vanvremenski, vansezonski, rodno neutralni, a pritom su i veličine uni-

Da li svojim kupcima nudiš mogu- verzalne. Sad ovo zvuči kao neka „top ćnost da ostvare popust na narednu šop“ reklama, ali stvarno, nisam rekla kupovinu vraćanjem stvari, odnosno ništa što nije tačno. Hajde objasni nam da li se i na koji način komadi mogu prvo odakle hrabrost da zaobiđeš sva reciklirati (ne računajući nas na Bal- poznata pravila, a onda i kako to sukanu i države koje ne uspevaju da štinski funkcioniše u praksi? Kako se pronađu rešenje za zbrinjavanje ot- odeća prilagođava različitim tipovima pada niti reciklažu), i ukoliko ne, da li građe, na primer? si razmišljala u ovom pravcu? Slušam svoju intuiciju, radim samo što Projekat EKOHEL je pokrenut prošle go- me čini sretnom i ispunjenom. Ako dine gdje se odvajaju sredstva od pro- osjetim da mi nešto ne odgovara, mjedaje za čišćenje okoline, sadnju drveća, njam to i prilagodjavam. Vodim se tim pomoć životinjama i rada na sebi i oko konceptom i odražavam ga na stvarasebe u mentalnom i fizičkom smislu nje. Strah suprotno od hrabrosti je re(Šta si ti uradio/la danas?). Kupci mogu zultat neznanja. Kada vas prestane biti vratiti svoju oštećnu/raspadnutu torbu strah otvaraju vam se nove mogućnoili odjeću, dobiju popust za novu. A za sti. Ne volim pravila i nešto što se ponakraj godine pripremam posebnu kole- vlja. Radim suprotno. I to dolazi do prakciju od tih vraćenih materijala.

vih ljudi koji isto to osjećaju. Čak ako se neka torba prodaje u većim količinama, da ih počnem često vidjati po gradu

mart

ili na Instagramu ili počnu praviti replike Spomenula sam opseg brenda, i sad ja je odmah povlačim iz prodaje. Nema moram reći da sam stekla utisak da recepta ni tajne. Ili radiš, stvaraš ili kopi- svi komadi i svi eksperimenti prate raš. Volim postavljati sebi zadatke i rje- tvoje životne promene, od stila odešavati ih. Tako je i sa veličinama. Pokuša- vanja, putovanja, opremanja stana do vam napraviti da jedan proizvod može materinstva. Šta je sledeće? obući osoba koja nosi manju odjeću i osoba koja nosi veću. Rezultat je suknja Šta mi bude trebalo. (smeh) Sve je nakoju prilagođavate u struku, kimono ko- opako. Uvijek izbacim proizvode pa na šulja koja se veže, hlače...

kraju pravim kolekciju. Ako imam neku

priliku i putovanje, dizajniram u tu svrhu. Igram se. Šta ti nosiš u svakodnevnim situacijama i kako prilagođavaš KOHEL komade svojim dnevnim potrebama? Uvijek nosim što napravim. I pravim ono što nosim. I što mi treba. Da li sve što ti je potrebno sama praviš ili nešto ipak i kupuješ, i ako da, da li je reč o eko održivim brendovima, second hand i vintage komadima? Gde pronalaziš komade za sebe koje ćeš nositi, voleti i čuvati? Kupujem obuću, farmerke i unutrašnji veš. Ono što mi se svidi, nikad ne uzimam ništa od kože. Trudim se da su eko održivi brendovi, ipak ako nešto i nađem u high street brendovima, trudim da to bude minimalno zbog njihove poznate filozofije i koncepta. Volim otići na buvljak, to mi je kao psihoterapija. (smeh)

mart

Pouzdano znam da nas čita veliki broj mladih roditelja koji svakodnevno razmišljaju o tome šta da obluku svojim klincima uzevši u obzir kvalitet, sastav, trajnost i ekološki otisak. Kako se ti nosiš sa ovim izazovima i imaš li neki koristan savet? Tržište je prezasićeno medama i miki mausima. Jednostavne, minimalne i kvalitetne komade odjeće koji će trajati i nositi se. Moć je u jednostavnosti, funkcionalnosti kako za vas tako i za vašu djecu. Fokusirati se na produktivnost, igru i razvoj a manje na modu. A KOHEL kids? Kakav je plan sa ovim mikro projektom? Da li si pronašla način da i dečja odeća i oprema bude jednako multifunkcionalna i upotrebljiva nešto duži vremenski period? Beba ima 5 mjeseci, pravimo što nam treba, eksperimentišemo pa će uskoro izaći ono što nam se pokazalo dobrim. Cilj mi je da jednu stvar može nositi beba od 3 mjeseca i beba od 12 mjeseci. Zadatak i izazov.

Ime KOHEL je, kako si više puta rekla, kus i šarenu qinou (na pari ili u loncu). tvoja oda detinjstvu i bitan podsetnik Mjera: ofrlje (smeh) Posoliti, dodati da treba slušati taj unutrašnji, dečji malo maslinovog ulja. Izvadite na tanjir, glasić u sebi. Šta bi danas poručila dodate malo bijelog luka u granulama malenoj Irmi, da li bi je savetovala da (suhog), bibera, sjemenke lana i chia. I uradi nešto drugačije?

preko stavite pavlaku/kajmak, ako ste vegan onda neku vegy varijantu. Sve iz-

Ništa drugačije. Da i dalje sluša svoju mješate i uživate! + možete dodati feta intuiciju. Da brine o sebi, ishrani, svom sir na to i masline. životu i okolini. Da radi jogu, i trenira svoj um u smislu što boljeg filtriranja Slatko: Soja mlijeko zagrijete i stavite toksičnog sadržaja, ljudi. Da sve što po- štapić vanilije, anis (zvijezdu), malo smeželi - može. Da radi, bude samostalna đeg šećera i rižu (okruglo zrno). Kada i ostvaruje svoje želje ne očekujući da se skuha ohladite, može preko po želji to neko drugi uradi.

cimet, puding od vanilije ili bademi.

Na svom profilu uz razne crtice sa A miks kuglice su mi svakodnevnica putovanja, iz studia, ideje kako se neki (šta se nađe u kuhinji): Hurme, badekomad može kombinovati i nositi na mi, orasi, lan, susam, vanilija, grožđice, različite načine, neretko deliš i priče chia, kokos... sve smiksam i to mi je kao iz kuhinje. Da li bi mogla da podeliš bombica za svakodnevni unos minerasa našim čitaocima par interesantnih, la, kalcija, željeza... jednostavnih i zdravih recepata koje si u poslednje vreme spremala?

Kuvanje je na neki način slično dizajniranju. Krećemo od materijala pa

Uh, toga ima dosta. Svaki dan spremam kasnije sve nadograđujemo maštom hranu jer je vani dosta teško naći vege- i improvizacijom. U kojim kuhinjama tarijansko i kvalitetno.

sveta pronalaziš inspiraciju i koji mix začina trenutno najviše koristiš?

Evo jedan brzinski jednostavan i ukusan: Skuhate pomješano bulgur, kus Kuhanje je umjetnost. Fenomenalno je 70

mart

da nešto kreirate i to pojedete. Volim začine. Maroko me je fascinirao i uvijek će. A Indijska kuhinja sa puno veganskih varijanti mi je najbliža. Vrlo interesantan projekat, za koji ne znam koliko je i dalje aktuelan, je i KOHEL plants. Šta možeš da nam ispričaš

Mininalizam. Kupuj manje budi više. 100% Vegan proizvodi jer ne koristim nikakve životinjske materijale. Ekološki prihvatljiv bez ambalaže. Fer tretirani radnici.

o njemu? KOHEL plants je i dalje aktuelan za svakodnevne i specijalne prilike. Uređenje enterijera, te neobični buketi za vjenčanja koji se rade po narudžbi, u skladu sa karakterom i energijom osobe, prostora. Nadovezaću se sada na priču o biljkama. Čini mi se da si u jednom intervjuu spomenula da te privlači život bliži prirodi i da razmišljaš da se preseliš u šumu. Da li i dalje razmišljaš u tom smeru i da li nešto preduzimaš po tom pitanju? To mi je jedan od većih projekata. I uskoro ću o tome više pričati na svom Instagram profilu. Uvijek imam manje i veće ciljeve. Ostvarujem manje dok dolazim do većih.

Životni stil

Čemu nas uči Tik-Tok generacija?

Tekst Sofija Mirčetić @sofimircetic

“

„Vajn, počivaj u miru“ je naslov mnogih Šta je sa korisnicima ove mreže? De-

kompilacija video zapisa zabavnog ka- mografski spektar je kompletan, i iako raktera od po šest sekundi u sećanje dominiraju tinejdžeri od trinaest do

na „preminulu“ društvenu mrežu Vajn osamnaest godina, ima i onih mlađih, (Vine), kreiranu od strane Hofmana, ali i dosta starijih, preko pete decenije

Jusupova i Krola, davne 2012. Nakon života. Godine, naravno, ne znače puno, Vajna rodio se Snepčet, Instagram je internet je dostupan svima, pa samim stvorio storije, pojavile su se aplikacije tim i besplatna aplikacija koja vam

kao što su Dabsmeš i Mjuzikli, i danas, omogućava da pratite Tik Tok snimke mreža u povoju – Tik Tok, koja u mnogo bez kreiranog naloga, dok objavljivanje čemu podseća na Vajn. Šta oglašavanje i komentarisanje zahteva da se prijavi-

na Tik Toku može da nam kaže o mla- te i napravite profil. Najviše je korisnika dim generacijama koje vladaju ovom iz Kine, rodne zemlje Tik Toka, ali najaplikacijom?

„

poznatiji tiktokeri dolaze iz Amerike i oni u svojim tinejdžerskim godinama

Tik Tok je plasiran 2016. godine od stra- već zarađuju ozbiljan novac i sarađune kineske kompanije BitDens, a plane- ju sa brendovima kao što je Prada na tarnu premijeru doživljava naredne go- primer. Statistika kaže da aplikaciju kodine, kada se pravno gledano spaja sa risti 800 miliona korisnika, aktivnih je kompanijom Mjuzikli. Od tog vremena manje, ali je i dalje u pitanju visoka mido danas, mreža je narasla do te mere lionska brojka. Trenutno, najpoznatije da su i najpoznatiji svetski brendovi profile drže Loren Grej, Zak King, Rijaz umešali prste uvidevši priliku za mar- i Čarli Da Milio. keting.

Ovi tinejdžeri se snimaju kako plešu, pevaju na plejbek ili glume u kratkim skečevima, interaktivnim mimovima. Sve što smo do sada naveli, ne znači mnogo i nije karakteristično samo za Tik Tok. Milioni korisnika, monetizacija, zvezde društvene mreže, toga ima i na Instagramu i Jutjubu. Međutim, generacija Z, u koju se po definiciji ubrajaju rođeni od 1995. do 2012, sve to radi malo drugačije u odnosu na milenijalce. O tome da mlade generacije postaju sve uticajnije kada je reč o diktiranju trendova, marketinških trendova i tokova novca, potvrđuje ne samo želja brendova da što pre stupe u saradnju sa nekim od popularnih tiktokera, već i priliv poznatih ličnosti na ovu mrežu. Pojavilo se novo mesto gde moraš da budeš ako želiš da ostaneš relevantan u industriji zabave. Na osnovu višemesečnog praćenja Tik Tok snimaka iz zemlje, regiona i sveta, došla sam do različitih zaključaka, neki su pomalo zabrinjavajući, ali ne u toj meri da bi olako zaboravila da sam i ja nekada bila tinejdžerka sa telefonom i internetom. No, da vidimo po čemu je to posebna generacija Z. 74

mart

Stiče se utisak da su mladi danas dosta nego generacije pre, ali budući da su tolerantni (verski, nacionalno, etnički, tutorijali za šminkanje svuda i da gorasno, rodno i seksualno) i da su vo- vorimo o kompletnoj šminki u 12 koljni da brane drugačije. Ovo nije pravilo, raka i nekoliko slojeva, nije neobično jer nije ostvarivo postići potpunu tole- zašto nam Z-ovci izgledaju starije. Tu ranciju, a to nam pokazuju komentari. se provlači i jedna kontroverzna tema. Dok su kreatori sadržaja na Tik Toku u Uzećemo primer maloletne Danijel Kon svojim snimcima vrlo tolerantni i širo- koja je svoju internet karijeru započekih pogleda, komentari ispod postova la na aplikaciji Mjuzikli. Dugo se spesu neretko puni mržnje. I to je možda kulisalo koliko godina Dani zapravo činjenica koja najviše zabrinjava, to što ima. Postala je poznata na Mjuzikliju, je ova platforma veoma pogodna za koji danas poseduje Tik Tok, gde je bila sajber nasilje, a kako je reč o mladim prva korisnica sa preko deset miliona ljudima i deci, tu činjenicu sigurno ne pratilaca. Danijel je u to vreme krenula treba uzimati olako. Pritom, roditelji su da izlazi sa dečkom koji ima 17 godina, sve manje svesni toga šta njihova deca što je zabrinulo javnost. Zaista, Konova postavljaju na internet. Da rezimiram, izgleda dosta starije, neki bi na osnovu generacija Z zaista jeste dosta toleran- njenog izgleda rekli čak i da je punolettnija u odnosu na prethodne, osim mož- na. Nakon celog paketa drame koji je da prema starijim korisnicima Tik Toka. uključivao i njene roditelje, prošle goMladi vladaju ovom aplikacijom i često dine je utvrđeno da Dani ima 13 godinisu spremni da je prepuste odraslima na. Zašto smo uopšte pomenuli slučaj koji se u sve većem broju pridružuju Danijel Kon? Zato što je on odličan priovoj društvenoj mreži.

mer nedovoljnog kontrolisanja onoga što deca i tinejdžeri rade na internetu,

Kako oni izgledaju? Dosta starije ne- i dok su mnogima smešne poruke koje go što su milenijalci izgledali u njiho- im u inboks šalju zreli muškarci, stvar vim godinama. Stil oblačenja četrna- nije za šalu, niti je pedofilija neozbiljna estogodišnjaka oba pola često ume da stvar. Kod Tik Toka stvar može biti čak kamuflira njihovo pravo godište. De- i opasnija, jer je malo roditelja čulo za vojke ne počinju da se šminkaju ranije ovu aplikaciju i verovatno ne zna kako 75

da proveri svog maloletnika na internetu. Generacija Z nije nužno talentovanija u odnosu na prethodne, ali jeste preduzimljivija, i rekla bih, dosta samostalnija. Globalno je porasla potreba za kreativnim izražavanjem, a Z-ovci traže načine da njihov budući posao ipak bude posao iz snova. Još odlučnije se odupiru klasičnom radnom vremenu i konvencionalnom zaposlenju nego mlađi milenijalci. Razlog tome verovatno leži u vrtoglavim ciframa koje zarađuju jutjuberi i Instagram influenseri, a zarađuju ih, čini se, bez po muke. To može da ukaže na opadanje radne etike mladih i želju za udobnim životom bez spremnosti na žrtvu, ali ne možemo optužiti tinejdžere koji još uvek sede u školskim klupama za takvo razmišljanje, jer ko nije imao ili još uvek ima, velike snove. Ono što je pohvalno jeste da mnogi od njih uspevaju da unovče svoj talenat pokrećući mikro biznise preko interneta. Vez, pravljenje sjajeva sa usne, pro- terijalističke vrednosti usled sve veće davanje crteža i oslikavanje garderobe i umreženosti, tolerancije i osvešćenoobuće, preduzetnički duh mladih je de- sti mladih ukorenjene u njihov način finitivno u porastu. Sa jedne strane, to razmišljanja. Briga o planeti zemlji, rovodi sudu da su više materijalno orijen- dna ravnopravnost, politički aktivizam, tisani, ali to nije pravilo jer su postma- Z-ovci su spremni da ustanu za ono u 76

mart

kriza kreativnosti. Postoji par trendsetera koji svakodnevno izbacuju nove klipove ili oni čiji jedan ili dva snimka postanu viralni, protrče planetom i ostale koji podražavaju. Problem je u tome što i originalan sadržaj mnogo liči na nešto što smo već videli. Mnogi kritikuju Tik Tok plesače koristeći ovaj termin kao pogrdan u odnosu na koreografe i one koji se profesionalno bave plesom. Prefiks Tik Tok postaje degradirajući, tako da se komičari, plesači, umetnici, glumici sa TT etiketom smatraju manje vrednim. Šta smo zaključili? Generacija Z je spremna da mnogo ranije proživi svako iskustvo, radije će prihvatiti drukčijeg od sebe, nisu spremni da se upuste u bilo kakav ozbiljan posao, ali su preduzimljivi na svoj način. Nisu kreativniji, ali jesu veštiji u samopromociji, nisu nužno obavešteniji, ali imaju manji strah da svoje mišljenje iskažu. Uslovno rečeno, njima je praksa jača strana, bolje šta veruju. No, slika nije idilična. Tik Tok umeju da sprovedu plan u delo, i vešto jeste posve „zarazna“ aplikacija, sa pre- koriste prednost veka u kome odrastagršt zabavnog sadržaja i zanimljivim fil- ju, tehnologiju pre svega. Svakako, biće terima i efektima kojima možete praviti zanimljivo pratiti razvoj sveta i društva snimke, ali se čini da postoji sveopšta kojim će upravljati generacija Z.

Moda

thema everylittlestep Da li znaš da se u svakom od nas krije heroj? Da li znaš da svi možemo da menjamo svet? Da li znaš da svi to možemo da radimo svakog dana?

Naš „everylittlestep“ pokret je nastao iz želje da na jednom mestu pišemo, radimo i kreiramo sve ono što će naučiti Thema je društveno odgovoran decu koliki je naš uticaj na budućnost. brend. Thema je brend sa ekološkom misijom. Jedna od tih misija, pored ,,Everylittlestep" nam govori da je stvatoga da sva deca zaslužuju kvalitetnu rno važno šta jedemo, šta oblačimo, odeću od sertifikovanog organskog šta kupujemo, šta govorimo i kako se pamuka koja je nežna prema njihovoj ophodimo prema svom okruženju. koži, jeste da naša deca žive u zdravoj To je pokret koji stavlja kvalitet ispred životnoj sredini.

kvantiteta. Pokret koji nas uči da je bo-lje da kupimo jednu kvalitetnu st-

Everylittlestep (svaki mali korak) je var od organskog pamuka koja će da pokret koga čine mali, svakodnevni nam traje duže, nego nekoliko jeftinijih koraci kojima štedimo energiju i vodu, stvari koje ćemo brzo morati da promekojima smanjujemo otpad, učimo da nimo. Uči nas da je veoma važno kakvu volimo prirodu i planetu Zemlju, brine- ćemo odluku doneti pre svake kupomo o mentalnom zdravlju i učimo kako vine, jer sve naše odluke ostavljaju trag da budemo bolji prema sebi i drugima. u sadašnjosti i budućnosti.

Važno je i da učimo decu da puno malih Pridruži nam se u borbi, znamo bar tri koraka koje napravi mnogo ljudi pre- odrasle osobe, jedno dete i jednu staru dstavlja jedan veliki korak za sve nas.

planetu koji će ti biti zahvalni zauvek.

- Ako svako ugasi svetlo kada izađe Dopisujemo i spisak naših malih koraiz prostorije to su hiljade ugašenih ka, a vi slobodno dopunite niz: sijalica koje ne svetle bespotrebno. - Ako svako zatvori vodu dok pere zube -

Bacaj smeće u kantu, ne u prirodu

to su sačuvane hiljade litara vode koje -

Zatvori vodu dok pereš zube

su uskraćene nekim ljudima širom -

Poljubi koleno kada padneš

planete.

Ugasi svetlo kada izađeš iz sobe

Kaži komšiji „Dobro jutro”

Thema je brend koji je satkan od tih -

Nasmej se prolazniku

malih koraka. Thema je došla na ovaj -

Vozi bajs

svet da bi se svaki dan, svakim malim -

Kupuj garderobu od organskog

korakom borila za zeleniju travu, čistiji

pamuka

vazduh i vedrije nebo.

Pojedi jabuku svakog dana

Ne menjaj ispravan telefon

mart

Životni stil

Po čijim merama si?

Tekst: Merima Aranitović i Marija Radojković

Čini se da mi nesvesno „obogatimo“ taj skup deskriptivnim pojmovima, opisima, atributima koji dođu do toga da se pomešaju matematika i srpski jezik. Te „merne jedinice“ često budu: lepa, slatka, pegava, ružna, dama,

Merne jedinice su, kada se uče u

divljakuša, prosta, emancipovana,

osnovnoj školi, tako jednostavna

opaka, nije za zezanje, privlačna, sek-

lekcija koju prihvatimo olako i ona-

si, tatina princeza, nevaspitana, ku-

ko svojski „naštrebamo“ kako bi za

čka, bezobrazna, zgodna, fina, debe-

ceo život ostale tu negde u mozgu

ljuca, nedostižna, krupan zalogaj, ima

ucrtane. Pojave se tu kilogram, metar,

nešto u njoj, taj pogled što mami, go-

centimetar i sekunda kao najbitniji

vori telom više nego jezikom, mmm

u Međunarodnom sistemu jedinica.

tako bih je... Poznato ti je? Da, da, i to

Kasnije, kada se krećemo dalje kroz

su neke merne jedinice, nema brojki,

život izađemo iz okvira standardnih

ali opisa koliko voliš, da se kladimo

Si jedinica pa se malo bavimo i brzi-

da bi ovaj moj beskonačni niz dobio

nom i vremenskim odrednicama. A

novu dimenziju kada bi učestvova-

onda usledi pitanje „Po čijim si ti me-

lo više desetina osoba, nepregledno

rama? Ima li tu ovih mernih jednica?“

prostranstvo reči, opisa i mera.

Hajde da se vratimo na početak, a može taj početak biti i današnji dan. Danas je mart, jedan mesec u kalendaru, ali zapravo mesec koji ima dva lepa internacionalna datuma: Dan žena i početak proleća. Ima simbolike u tim datumima. Kada ih preklopimo dolazimo do toga da slavimo žene uz buđenje proleća, i ja te zato ovde zovem da se i ti budiš, promišljaš, postaviš sebi pitanja: ko si, kako si, zašto si, zbog koga si? Da, da, na tebe mislim. HAJDE DA SE PROBUDIMO. Hajde da preispitamo svoje razloge ponašanja i razmislimo čemu duga/kratka suknja, čemu boja kose, čemu poziranje, čemu fakultet, čemu obrazovanje, čemu neobrazovanje, čemu odeća, čemu ponašanje, čemu treniranje, čemu uzdržavanje, čemu promene stilova, čemu dijeta, čemu poslušnost, po čemu je neko bitniji od tebe, čemu ostvaruješ tuđe želje, čemu fotkanje do besvesti, čemu sve što radimo u jednom danu, ČEMU? Imaš li osmeh, imaš li radost, imaš li sreću u srcu? -

IMAŠ!!! Bravo, čestitam ti na život-

nom uspehu, pripadaš malobrojnom procentu populacije. Zato ti danas če84

mart

stitam na posedovanju sebe. Znaš to je neko kaže, traži, zahteva? Mora li išta? danas retkost, nažalost. Ali bez obzira Postoje sugestivni natpisi, a još jedan na tu retkost TI si uspela i TI, BAŠ TI si prilično popularan kod nas je i „žena, primer drugima: biti svoja, biti ničija, majka, kraljica“. Mnoge ga sa ponosom biti drugačija, biti bez mernih jedinica. nose. I kakva je to uopšte mera? I ko postavlja i održava te mere? Kakav be-

NEMAŠ!!! Hajde da razmisliš zašto smisleni šablon!

nemaš. Svako od nas ima neki izbor, nađe se na raskrsnici i prekretnici. Čak Znaš, ja ništa nisam u obavezi, ja ne i prepuštanje je izbor, iako čujem oko moram, neću i kada hoću, mogu i kada sebe one rečenice, ALI to je bilo dato ne mogu, imam i kada nemam, znaš ja bez pitanja, to se podrazumevalo, to je mogu, znaš može mi se da biram. Znaš bio normalan sled događaja i slično. A gde je razlika između svega navedeonda hajdemo i pitanje, zašto nisi rekla nog? Tamo sam gde ja odlučim! Tamo NE?

si gde TI odlučiš! Hajde da zaboravimo sve one merne jedinice, hajde da nam

DANAS, smo emancipovane, borimo mera stvari bude osmeh, radost, puno se da budemo ravnopravne, bitne. Bo- srce, duša, telo, um koji treperi. Pusti rile su se i brojne žene pre nas za to, a i ostavi iza sebe sve što je „društveno mi danas uživamo privilegije te borbe. prihvatljivo“, „društveno poželjno“, zaJesmo li ravnopravne? Ja nisam sigur- pitaj sebe zašto radiš neke stvari, šta je na u to. Samo zato što biramo mere, cilj tvog delovanja. A onda kada odlučiš kalupe u koje hoćemo da se smetimo. šta želiš nađi put, nađi način, uvek poZnaš li koliko kalupa postoji - bezbroj. stoji i uvek ima pravca za kuda i kako. Jedan vodeći na Balkanu jeste biti istovremeno i dama i vatrena zavodnica. Svako od nas ima sebe, to je ono što Većina pristaje na to, dvojaka ličnost, nam niko ne oduzima, a mi biramo šta kao da imamo taster na kome pritisneš sa tim. Hajde da se probudimo. Buđemod za ono što želi neko drugi. Bira- nje proleća neka bude buđenje nas samo nekada svesno, nekada nesvesno. mih, da kreiramo, učimo i podstičemo Mora li taj kalup? Mora li onako kako same sebe. Da izađemo iz okvira. Hej, 85

pa može nam se, ko ti brani, ko ti do- I da odgovorim na pitanje „PO ČIJIM pušta? Odgovor je samo jedan – TI.

MERAMA SI?“, sopstvenim; teško me je izmeriti, teško me je locirati, krećem se

Mi smo one koje stvaraju svet. To ne oko sebe, unutar sebe, a brojim samo znači da je materinstvo jedino na šta one dane sa osmehom. se ova rečenica odnosi, ne to znači da u nama postoji kreator koji je potre- Ti si na redu da sada odgovoriš. bno samo da se pusti, dopusti sebi. Bez Razmisli dobro, PO ČIJIM MERAMA SI? mera, bez ograničenja, bez limita, idemo kuda nas mašta, kreativnost, unu- I ne zaboravi, ako i jesi po nečijim metrašnje biće nosi, da dišemo, razvijamo rama bila, sve je to promenljivo, danas se, uživamo, volimo se, smejemo se, nije isto što i sutra. Pitaj sebe za merradujemo se i da osvajamo sebe i svet nu jedinicu. A onda budi svesna da je oko sebe.

proleće vreme buđenja, i da uvek možeš iskoristiti energiju koja te okružuje. Koji god pravac da izabereš, sve je to u redu, ako je to ono što TI želiš.

mart

Zdravlje

TUNE IN svesna ishrana

Intervju: Ana StamboliÄ&#x2021; @anastambolic

treba da naučiš da bi prošao „razred“. Počeli smo da se poredimo, jedni druge da osuđujemo i da se polako od sebe otuđujemo. Zbog potrebe da izgledam na određen način počela sam da ratujem sa hranom (da ratujem sa Anom). Sve do skoro ja nisam jela hranu, ja sam jela Anu. Jela sam emocije koje su me tokom svih ovih godina opsedale,

Čudno je kako je sve postalo kompliko- izjedale, gušile. Jela sav bes zbog toga vano. Svaki odnos, bilo da je on sa dru- što ne izgledam na određen način, što gima, sa samim sobom ili pak sa hra- nisam dovoljno lepa, dovoljno dobra, nom postao je komplikovan. Čudno je dovoljno pametna, jela sam svu tugu kako smo kao deca znali iz prve šta je zbog toga što nisam shvaćena, prihvato što želimo, šta je to što nas pokreće, ćena. Mislila sam da ako budem po zabavlja i hrani. Čudno je kako smo sve meri drugih, po meri sveta, da će sve to potisnuli i izgubili u toku odrastanja. biti lakše, bolje, a zapravo je sve bilo Kada smo došli na ovaj svet tačno smo gore. Nisam shvatala da nema veze što znali šta je to što nam je potrebno, zna- me možda drugi ne shvataju, ne prihvali smo jasno i glasno da izrazimo svoja taju, nisam shvatala da je važno da ja osećanja, da se oslobodimo svega što samu sebe shvatim i prihvatim. Nisam nas guši i da sa lakoćom tražimo, prigr- shvatala da hrana nije ništa kriva. Nilimo sve što nam prija, što nas pokreće. sam shvatala da je hrana tu da nas hrani, da nam daje energiju, snagu, hrana Do osnovne škole sam imala divan je tu da nam ulepša, a ne da nam oteža odnos sa hranom. Do osnovne škole život. Tako jednostavnu stvar smo tosam imala divan odnos sa Anom (sa so- liko zakomplikovali. Ovo smeš, ovo ne bom). A onda su počela sva ta očeki- smeš, ovo je štetno, ovo nije, jedi ovo da vanja, uslovljavanja, ocene i razne pro- bi smršao, nemoj jesti ono...i sve tako u cene. Znalo se kako treba da izgledaš, krug. Sve te dijete, sva ta ograničenja, kako treba da se ponašaš, šta je to što gomilanja besa, stresa i hrane. 89

Pre par godina sam otkrila svesnu ishra- tabu tema. Niko ne može bez njih, iako nu – ishranu vođenu intuicijom, ose- su strogo zabranjeni. Tako ljudi stalno ćajem, unutrašnjim ja. Ishranu koja te imaju grižu savesti, usled toga što ne ne ograničava, ne postavlja pred tebe mogu da im odole. kalorijsku tablicu, vagu i druga ograničenja. Ishrana koja te navodi da se po- Ova knjiga nedvosmisleno otkriva istinovo povežeš sa sopstvenim bićem, da nu o tome da li su slatkiši zaista zase povežeš sa energijom, sa prirodom, branjeni ili ne. Odmah ćemo reći doda svesno uživaš u svakom zalogaju. bru vest da nisu zabranjeni, čak su i sa Ishrana koja te navodi da budeš prisu- zdravstvenog, i sa psihološkog aspekta tan, da vidiš neverovatan spektar boja, vrlo korisni u preporučenim količinada osetiš različite mirise, da okusiš be- ma. Povrh toga, te količine uopšte nisu skrajno prostranstvo jedinstvenih uku- male. Neko će se sad zapitati „a ko to sa. Ishrana koja te uči da veruješ sebi, kaže?’’ I zaista, kako možemo da verujeda se opustiš i uživanju prepustiš.

mo tome i koga da slušamo pored sve više povika na šećer i slatkiše kao loše.

O emocijama, hrani, slatkišima i njiho- U takvoj situaciji izgleda najpouzdanije vom odnosu razgovarala sam sa klinič- da slušamo nauku, jer je na strani istikom psihološkinjom i autorkom knjige ne, a ne nečijih interesa. I evo, upravo Slatke priče, Slađanom Jelić.

stroge naučne studije pokazuju da je situacija po obožavaoce slatkiša vrlo

Šta čitalac može naučiti čitajući „Slat- povoljna. ke priče“? Svetska zdravstvena organizacija kao Mada je ovo knjiga koja razmatra mno- najveći autoritet u domenu savremega pitanja iz oblasti psihologije, osno- ne multidisciplinarne medicine okrenuvna tema su razlozi sve jačeg hedo- te pre svega preventivnim strategijanizma koji ljudi ispoljavaju prema hra- ma očuvanja zdravlja, dozvoljava da se ni. Zašećerena je posebno pričama o odrasli svakog dana slade sa 5-7 kašičislatkišima koje svaki obožavalac istih ca šećera. I ne samo to, jer je utvrđeno želi da čuje, sada kada su slatkiši prava da je maksimalna dozvoljena količina 90

mart

šećera koja ne ugrožava zdravlje 12 kašičica ili 48 grama dnevno. Pritom u taj zbir ne ulazi prirodni slatkiš voće, u kojem je šećer u vezanom obliku, tako da se metaboliše sporije i drugačije od brzodelujućih šećera koji su dodati hrani. No, da li je ovo pitanje o tome da li jesti slatkiše ili ne tek jedno banalno pitanje? Nije, naravno, već suštinsko, čak za mnoge ljude pitanje ranga „biti ili ne biti’’. Naime, u uslovima sadašnje velike dostupnosti, ljudi su razvili neverovatan hedonizam prema sve ukusnijoj hrani, a o slatkišima da i ne govorimo. Bilo koji problem da se pojavi, hrana je uteha i rešenje koje donosi olakšanje u datom momentu. Ali donosi i rizik od viška kilograma, čime počinje vrćenje u začaranom krugu neuspešnih dijeta, koje vremenom mogu da dovedu do slabljenja zdravlja, kao i samopouzdanja. A sve je to moguće izbeći na jednostavan način, uz malo discipline i dovoljno pravih znanja. Dakle, da bismo znali kako da uklopimo slatkiše u svoj svakodnevni dnevni meni, neophodno je da znamo određene činjenice. Na bazi saznanja iz ove i sličnih naučno utemeljenih knjiga, jednostavno je razviti pravu taktiku i unaprediti 91

svoje zdravlje i raspoloženje, umesto naivno lutali po Internetu i upadali u ugroziti.

zamke raznih pogrešnih teorija o hrani i upetljavali se u razne napamet skroje-

A koliko ljudi zaista poznaju ovu slože- ne dijete. „Slatke priče’’ su mala enciklonu tematiku i kombinatoriku? Stiče se pedija ovih znanja, koje svako treba da utisak da sve uzimaju zdravo za gotovo stekne za početak, mada odmiču i malo i čuju samo ono što im odgovara, ne dalje od početka. Knjiga ne zagovara udubljujući se mnogo, a neophodno je. strogo uzdržavanje, nema izbacivanja Tako ne čudi što ankete pokazuju da je bilo čega. Pre svega navodi na racioznanje o hrani zabrinjavajuće oskudno. nalan izbor hrane i pravilno uklapanje Videćemo odmah zašto je to tako. Prvo omiljenih nam slatkiša u svakodnevni treba da računamo sa tim da su ljudi jelovnik. Na primer, zdravim osobama po prirodi lenji, skloni pasivnosti i iz- je dozvoljeno 20 do 30 grama čokolade begavanju bilo kakvih aktivnosti, koliko dnevno. Posebno je preporučljiva kvaligod je to moguće. Jednom rečju, rođeni tetna tamna čokolada, koju lekari sada hedonisti. U skladu sa tim, većina lju- i kod nas savetuju ljudima koji imaju di je sklona da traži gotova rešenja za različite zdravstvene probleme. Međusve, tako i za svoje probleme, umesto tim, u primeni ovog pravila postoji tada samostalno istražuje i procenjuje. čno određen stepen slobode. To znači Međutim, bez osnovnih znanja, teško je da tu istu čokoladu samo ne treba jesti to dekodirati. Kao kada bismo probali uveče, već tokom dana, kada smo akda bilo kojim ključem otvorimo neka tivniji. Onda te luksuzne slatko masne vrata. Dobra mera protiv toga je da se kalorije imaju mnogo veće teoretske u škole uvede obavezan predmet koji šanse da se potroše. Dakle, najbolje je se tiče svojstava hrane, kao i njenih čokoladu jesti ujutru, za užinu, uz voće bioloških i psiholoških efekata, da bi i neke oraščiće. U knjizi ima još mnogo svako stekao elementarnu nutritivnu saveta i detalja koji omogućavaju da se pismenost. Sada kada nam informati- ovo uputstvo prilagodi ličnim navikama čka pismenost omogućava da imamo i primeni. Eto, jednostavno je, probati čitav svet na dlanu, potrebna nam je i videti efekat. Da li to funkcioniše ili još samo ova nadogradnja, da ne bismo ne? Ali, eto, ljudi neće da se potrude, da 92

mart

pročitaju, da razmisle kome treba da joj osobi ikada, Francuskinji Žan Kalmon veruju, nauci ili svakome ko sebi daje (Jeanne Calment) koja je živela rekorza pravo da glasno iskaže svoje lično dne 122 godine, zašavši i u modernu mišljenje. Ta pometnja oko slatkiša je u epohu, sve do 1997. godine. Kao tajnu stvari problem bez problema. Ali zašto svoje dugovečnosti ona navodi to što jednostavno, kad može komplikovano? je tokom života bila vrlo aktivna i svoja. Tako je sa zadovoljstvom kršila sva praSada još da rezimiramo čitavu ovu vila vezana za ishranu i zdrave navike. priču, ali ne sladunjavo. Ova knjiga ot- Uživala je pijući svakog dana, posebkriva kada, kako i zašto jesti omiljenu no Porto, omiljeno vino u Francuskoj. hranu bez griže savesti, sa posebnim Uz to, svake nedelje je jela po kilogram osvrtom na slatkiše. Kako bezbolno i čokolade. Dakle, sva ta čokolada joj nije bezbrižno dodati taj slatki začin sva- naškodila. Sada i istraživanja pokazuju kom danu i ne ugojiti se. Moguće je, da čokolada ima jaka zaštitna svojstva i a taktika je jednostavna. Naglasićemo da je vrlo korisna. Toliko o tome, mada opet da je sa zdravstvenog, a takođe je i genetika jako važna kada govorimo i sa psihološkog aspekta, to vrlo pre- o dugovečnosti. Fizička aktivnost takoporučljivo. Tom hedonizmu ne samo đe, i to veoma, veoma mnogo. I druda treba udovoljiti, već je to usled naše ženje, borbenost, optimizam, sve ulazi prirode neophodno. Tako je glavni po- u ovu tajnu formulu. Eto, taman kad jam koji se u knjizi objašnjava hedoni- smo pomislili da je sve jednostavno, sustička glad, kao jaka potreba za hranom očavamo se sa time da je potrebno da podstaknuta željom za uživanjem, a ne se mnoge kockice slože u ostvarenju prevashodno u cilju postizanja sitosti. cilja svih ljudi da dugo ostanu zdravi i To je novi pojam u nauci i sada se in- srećni. Veća aktivnost u tom cilju je netenzivno proučava na bazi saznanja iz ophodan uslov. biologije i psihologije. Ne može se na to gledati odvojeno, samo iz jednog ugla. Istina je da nam navike Francuza nisu Evo ilustracije koja to najbolje pokazu- mnogo bliske, ali da vidimo da li je komje. Teoriju o štetnosti slatkiša i čokolade plikovano sve to izvesti ovde. Kod nas ubedljivo obara priča o najdugovečni- je nedavno sprovedeno jedno istra93

kada, kako i zašto jesti omiljenu hranu bez griže savesti, sa posebnim osvrtom na slatkiše.

Kako

bezbolno i bezbrižno dodati taj slatki začin svakom danu i ne ugojiti se.

živanje u kojem su učestvovali stogodišnjaci. Nije ih malo kao što bi se mislilo. Njihove priče ukazuju na to da su prilično poštovali načelo umerenosti u ishrani, ali nisu imali isposničke navike, niti su se uzdržavali od slatkiša. Jedna žena je navela da čitav vek uživa u pecivima i slatkišima, i da nikada nije izbacivala ništa iz ishrane. Očigledno je našla meru i način da uklopi sve što voli u svoj jelovnik. Mnogi takođe navode da se druže sa ljudima i da su vrlo aktivni. Većinom su imali više teških perioda u životu, ali nisu posustajali. Dakle, nije hrana jedino što nas pokreće i ne bi trebalo da bude, jer to nije primarna uloga hrane. Međutim, ljudi danas mnogo toga shvataju olako, bez imalo kritičkog stava, tražeći jednostavna čarobna rešenja. Ako čuju da smutiji skidaju kilograme, cediće voće i verovati u to bez osnovnog znanja da se ceđenjem šećer iz voća oslobađa i u organizmu ponaša kao šećer koji se dosipa. To više nije onaj isti vezani šećer, iako je iz istog voća. Međutim, dovoljno je samo da neko dobro pronikne u to šta zabrinjava ljude i šta im je lično važno, koja je njihova najosetljivija tačka. Zatim da pobudi nji-

mart

hove emocije i iracionalne želje tipa tivnom odnosu prema hrani. Nije samo „hoću sve odmah i sad’’. Onda svaka hedonizam to što stvara tako veliku vereklama uspeva. U želji da ovladaju zanost za hranu. Hrana ima i funkciju svojim slabostima i reše recimo pro- „znaka sigurnosti“, to je sigurno utočiblem povećane težine, ljudi su sklo- šte od frustracija, strahova, stresa ili ni da primene najneverovatnija sred- jednom rečju, od bilo kojeg problema. stva. Na logička objašnjenja već rea- Uvek dostupna kao instant rešenje, poguju drugačije. To ih zamara. Treba im stala je i najdraža uteha i priručna zajednostavno rešenje, čarobno. Glas ramena za zadovoljenje mnogih potreba, zuma se tada utišava.

a pre svega onih psihološki bazičnih, za sigurnošću i ljubavlju. Dakle, iza tog

Kako emocije oblikuju naš odnos pre- predimenzioniranog hedonizma prema hrani?

ma hrani je u stvari bekstvo od osećaja bola. Zapravo je to emocija koju izazi-

Emocije utiču na sve naše odluke više vaju neispunjene želje. Dakle, na psihonego bilo šta drugo. Dičimo se time da loškom planu, emocije i pre svega emosmo bića razuma, ali svu našu logiku, cije oblikuju naš odnos prema hrani, znanje, upozorenja na rizike vrlo često mada se pri tome ne treba oglušiti ni o pobeđuju naše emocije. Tako je i izbor značaj biologije. Mi smo tokom evolucihrane vođen jakim emocijama. Hrana je postali biološki skloni da imamo najdonosi veliko zadovoljstvo, ne samo si- više afiniteta prema slatkastoj i slatkoj tost i tu je ta spona. Danas je ukusna hrani. Dakle, nismo krivi. Takva nam je hrana čak dobila status glavnog izvora priroda. Do nas je samo da kanališemo zadovoljstva za mnoge ljude i posta- ovu sklonost, na način koji nam je najvila zamena za sve neispunjene želje. še na korist, a ne da se uvek prepuštaUtvrđeno je, na primer, da američka mo impulsima ka zadovoljenju svojih omladina pokazuje pojačan psiholo- želja na svoju štetu. Da bi to bilo što ški odgovor na nagrađivanje hranom jednostavnije, potrebno je da bolje upou toj meri da samo na hranu reaguje znamo i svoju psihologiju i biologiju, jer kao na nagradu. Već iz toga naziremo one udruženim snagama diriguju nada se mnogo toga prepliće u tom emo- šim ponašanjem. 95

Da li ima opravdanosti u filmskim scena psihološka odbrana. Daleko od ronama u kojima devojke posle raskida mantike filmskih zapleta. ili neke druge emotivne situacije posežu za sladoledom kao utehom?

Da li mislite da je tehnika nagrade i kazne koju su koristili mnogi roditelji

Iako je čokolada na šampionskom (kada uradimo nešto dobro, kao naprvom mestu najomiljenije hrane na gradu dobijemo slatkiš) uticao da u svetu, u vrhu liste utešiteljske hrane je svom kasnijem životu lišavamo sebe upravo sladoled. Istraživanja pokazuju raznih užitaka kako bismo se kaznili? da ljudi zaista najčešće biraju sladoled kada su tužni iz bilo kog razloga. Obja- Instrumentalno učenje je sastavni deo šnjenje glasi da je sladoled neka vrsta ranog odrastanja kada deca stiču razne podsetnika na bezbrižno detinjstvo, navike. Nagrada i kazna su dve neizokada su nam sve želje bile ispunjavane stavne vaspitne tehnike, s tim da treba i kada smo bili zaštićeni od svake vrste znati da su nagrada i podrška daleko problema, što znači i od odbacivanja. podsticajnije vaspitne mere od averSladoled je najbliža asocijacija na taj zivnih tehnika. Kažnjavanje treba priperiod.

menjivati samo iznimno, kada donosi najveću korist, a ima takvih situacija.

Međutim, da li je loše da u odraslo doba Slatkiši su najčešća nagrada u ranom tako zavaravamo sebe vraćajući se sim- uzrastu, ali hranu treba izbegavati u bolički u svoje srećno detinjstvo? Nije, širokom luku kao sredstvo u vaspitasve dok je to samo način upravljanja nju dece. Bolje je obećati neku igrasvojim osećanjima u kriznim situacija- čku, druženje. Slatkiši većinom treba da ma. Utešiteljska hrana je dobro reše- budu samo lepo iznenađenje. Međunje za nadoknadu energije i psihološko tim, ovde postoji veliki nesklad između osveženje, koristan manevar za ponov- teorije i prakse. Tako deca već u ranom no vraćanje u ravnotežu. Problem je uzrastu steknu jaku vezanost za slatkisamo ako pribegavanje omiljenoj hrani še i ostalu ukusnu brzu hranu, koja slupostane svakodnevna antistres tehni- ži u svrhe formiranja njihovog ponašaka. To je onda nezrela i disfunkcional- nja. Podaci pokazuju da svuda u svetu 96

mart

iza predimenzioniranog hedonizma prema hrani je u stvari bekstvo od osećaja bola.

deca sve manje jedu voće, naviknuta na ukus slatkiša spram kojih voće nije dovoljno slatko. Roditelji treba da budu vrlo oprezni i da probaju da naviknu decu najpre na voće. Slatkiše je nemoguće, ali i nepotrebno izbeći. Međutim, što ih deca kasnije otkriju, veće su šanse da će imati zdravije navike. Inače, broj gojazne dece se stalno povećava, a gojaznost je pre svega zdravstveni, a tek onda estetski problem. Nagrađivanje hranom razvija preteranu sklonost hedonizmu, kao i sklonost pasivnosti i komforu. Ne dovodi nas dotle da sebe kažnjavamo, već da gledamo da sebi što više ugodimo i da se ni oko čega ne trudimo previše. Dakle, efekat je suprotan. Umesto vaspitnog, nagrađivanje hranom ima i zdravstveno, i psihološki loš efekat, koji ne doprinosi razvoju zdravih navika i zrelosti ličnosti. 97

Kako da sklopimo mir sa svojim emo- koje psihološke efekte ima. Elementarcijama i kako da formiramo zdrav od- na briga o sebi danas podrazumeva da nos prema hrani?

smo dobro informisani, čime istovremeno postajemo vešti da izbegnemo

To pitanje kontrole ponašanja je pita- da budemo dezinformisani i zavedeni nje svih pitanja u našem emotivnom time što želimo da čujemo. Dakle, poodnosu prema hrani. Biologija nas tera trebno je da u izboru hrane budemo i da najviše volimo slatkiše i da se pre- što više racionalni. Ako uzimamo čojedamo, jer je to nekada osiguravalo koladu, da znamo kada, kako i zašto. puki opstanak u uslovima nedostatka Nema razloga za uzdržavanje od hrane hrane, kao i svih vrsta pratećih neizve- koju volimo. Naprotiv, u svakom obrosnosti, i to kroz čitave epohe. Situaciju ku treba uživati. Znanje pomaže da dododatno komplikuje to što smo psiho- đemo do tih srećnih kombinacija i dugo loški najviše skloni hedonizmu. Frojd je budemo srećni, zdravi i vitki. Ako smo to nazvao principom zadovoljstva, veru- u školi mogli da naučimo svu onu majući da je težnja ka zadovoljstvu glavni tematiku, fiziku, hemiju i ko zna šta još motiv u svekolikom ljudskom ponaša- stvarno komplikovano, zašto je teško nju. Podržavali Frojda ili ne, svejedno naučiti koliko šećera i masnoća uneti je u ovom kontekstu, ali dominacija tog dnevno, šta sa čime kombinovati i sliprincipa u ljudskom ponašanju je oči- čno? Ne treba se oslanjati na gotova regledna. Dakle, biologija i psihologija za- šenja, već kroz vreme naći svoju stratejedno stvaraju jedno čvorište i ne daju giju i prilagoditi opšta uputstva svojim nam mnogo prostora da se otrgnemo potrebama i željama. U tome smo sebi svojim željama. Ključ za to je znanje. najveći oslonac. Rešenje je u poznavanju činjenica, koje nam pritom veoma idu u prilog. Pakt sa svojim emocijama možemo da sklopimo prilično bezbolno ako steknemo dovoljno znanja o hrani, o tome kako sve to funkcioniše u organizmu i 98

mart

Zdravlje

Topla Ä?okolada

po receptu Asteka

ta ako vam kažemo da može-

čili papričica ili bibera, možemo biti si-

te vrlo lako pripremiti ukusan i

gurni da će energija prostrujati našim

vrlo hranljiv napitak od sastoja-

telom, te će kao rezultat iste proraditi

ka koje verovatno već imate u svojoj

cirkulacija. Prstohvat cimeta će tako-

kuhinji? Recept za astešku toplu čoko-

đe razbuditi telo i um koji su se ulenjili

ladu pronašli smo u knjizi „Tonics &

tokom zimskih dana, a miris vanile po-

Teas“ Rachel de Thample i svojim nep-

mešan sa kakaom instant će popraviti

cima se uverili u to da se opravdano

vaše raspoloženje. (Istraživanja su po-

održao do danas. Sirovi kakao obiluje

kazala da vanila ima blagotvoran uticaj

mineralima, naročito magnezijumom

na depresivno raspoloženje) Da li smo

i kalijumom, a ukoliko ovoj čudesnoj

već rekli koliko je jednostavno smućkati

namirnici dodamo malo ljutine od

ovu energetsku bombu?

Sastojci:

Priprema:

- 4 kašičice sirovog kakao butera

Izdvojiti i odmeriti sastojke (kakao, va-

ili kakao praha

nila, cimet, čili) i staviti ih u lonče, do-

- 1/2 kašičice vanila ekstrakta

dati ih u vrelo mleko i na srednjoj tem-

- prstohvat cimeta

peraturi lagano mešati sve dok smeša

- prstohvat mlevenog čilija

ne postane ujednačeno braon i gusta.

- 300ml vrelog mleka

Zasladiti po ukusu.

(može i biljno mleko ili voda) - 2 kašičice meda (može i javorov sirup, agava sirup ili neki drugi zaslađivač)

*količina je dovoljna za dve šoljice

101

Zdravlje

Intuitivna ishrana Vera u inteligenciju našeg tela da nas dovede do rešenja

Intervju: Ana Stambolić @anastambolic

Ljudi su po prirodi svesna bića, međutim da li ispravno koristimo tu svest koja nam je data? U modernom svetu mi kao da budni spavamo, osećamo i doživljavamo stvari, ali da toga nismo ni svesni. Jednostavnije rečeno, kao da ne živimo već odrađujemo život. Hodamo, pričamo i hranimo se mehanički, bez svesnog obraćanja pažnje na užitke. Svesnost predstavlja psihološki proces koji se odnosi na namerno obraćanje pažnje na sadašnji trenutak, na ono što radimo, što doživljavamo. A ishrana? Pojam svesne ishrane odnosi se na svesno konzumiranje namirnica koje hrane telo. Na svesno obraćanje pažnje na sve što unosimo u svoj organizam kao i na način na koji to radimo. O svesnoj tj. intuitivnoj ishrani, emocijama i načinima na koje možemo da pokrenemo svoju svest razgovaramo sa Marijom Maravić, sertifikovanom holističkom savetnicom za ishranu.

103

Šta je svesna ishrana i kako ona funkcioniše? Intuitivna ishrana ili možda tačnije re- nost i vreme. Bilo bi dobro da intuitivno čeno intuitivno jedenje je koncept koji jedenje razumemo kao proces isceljese fokusira na proces koji uključuje sve- nja, a pogotovo u slučajevima gde posnost, prisutnost, radoznalost i prihva- stoji istorija složenog odnosa sa hratanje činjenice da imamo telo i da tre- nom. U tom slučaju ovaj pristup može ba da ga nahranimo. Kao ljudska bića da posluži kao fantastičan alat za upoimamo zadatak da prihvatimo glad i da znavanje sa sobom i osvetljavanje razliuradimo nešto po tom pitanju. Intui- čitih sfera našeg života. U tom smislu, tivna ishrana je vrlo sofisticiran proces to jeste holistička praksa. Svesnost isza koji je potrebno kultivisati odnos sa celjuje, a svesno jedenje je važna komsopstvenim telom i naučiti kako da ko- ponenta intuitivne ishrane. Ideja je da municiramo i prepoznamo šta je to što se prevaziđe kontrola količine hrane, nam je potrebno. Paradoksalno je pri- moralno etiketiranje hrane, praćenje čati o ovome kao o sofisticiranom pro- bilo kakvih dijeta, jelovnika, te strogih cesu imajući u vidu da je to urođen čo- smernica u cilju gubitka telesne težine. vekov mehanizam. Međutim, imajući u Cilj je vratiti se sebi, svom telu i početi vidu da smo već dugo izloženi strogim osećati njegove signale i smernice. Da li smernicama različitih kontradiktornih to znači da ćemo izgubiti kontrolu i jesti dijetetskih teorija koje su se smenjivale svašta što nam padne pod ruku - možiz decenije u deceniju, a koje su najviše da, ali to je onda odlična polazna tačhranile naš logički um i često zahtevale ka za introspekciju koja će posledično matematičku preciznost, te mnoštvom dovesti do isceljenja. Sam proces znači toksičnih supstanci koje svojim delova- da ćemo se svesno i iznova susretati sa njem onemogućavaju da osetimo feed- sobom, sa programima iz prošlosti, sa back tela - pronaći sopstvenu istinu u očekivanjima koja imamo od sebe i od moru nametnutih potreba izgleda kao drugih i na kraju ćemo dobiti jasnoću o ozbiljan i vrlo složen proces. Kao i kod tome šta je to što nas muči, a što prosvakog procesa, potrebna je posveće- jektujemo na hranu. 104 mart

Od čega da počnemo?

Vera u inteligenciju našeg tela da će nas dovesti do rešenja je prvi korak. Ono je jedini superiorni izvor informacija, bolji od bilo koje knjige koju ćemo ikada pročitati. Da li verujmo u to? Slušajući feedback tela i otvarajući se ka hrani koju jedemo, počinjemo da stvaramo odnos i izvlačimo zaključke između onoga što jedemo i kako se osećamo. Budite kao dete. Kada probate jednu namirnicu zapitajte se kakav je ukus, postanite deskriptivni, šta vam se najviše dopalo, kako se osećate nakon sat vremena, šta vam se jede nakon toga, kako vam izgleda koža kada to jedete, da li se negde pojavila bubuljica. Druga stvar jeste svesnost. Odustanite od perfekcije. Ako odlučite da pojedete nešto na šta vaše telo ne reaguje pozitivno, onda je potrebno da to učinite svesno i da preuzmete odgovornost. Ako to činite nesvesno, blokirate feedback i ulazite u začarani krug.

105

Kakav je holistički pristup emocija- te da je svaki obrok prilika za praktikoma i kako se gleda na odnos emocija vanje joge. Umirite se, dišite, jedite sa i hrane?

ljubavlju, razmišljajte o tome šta jedete i budite zahvalni. Na taj način ćete pri-

Emocionalni disbalansi se javljaju kada meniti holističku praksu isceljenja kroz ne uspevamo da procesuiramo emoci- svih sedam tela, a hrana će biti blagoje u doglednom vremenskom periodu i slov koji će vam pomoći u tome. kada biramo da ostajemo zaglavljeni u negativnoj interpretaciji koja se polako Kako da sklopimo mir sa sobom, sa taloži u našem telu i vodi nas u različita hranom? neprijatna stanja ili dijagnoze. U tom smislu, obraćanje pažnje na emocije i Posmatrajte sebe. Postanite radoznaredovno oslobađanje i njihovo procesu- li. Ne osuđujte, već samo posmatrajiranje je krucijalno. Baš kao i tuširanje. te. Pokažite poštovanje sebi i hrani To se postiže kroz različite katarzične koju jedete. Postavite jasnu nameru procese kao što su pisanje dnevnika, za ostvarivanje harmonije u svom telu, razgovori sa ljudima od poverenja, umu i duši. Ako vam hrana daje život, kretanje, masaže, jogistička praksa, to je zato što je i sama puna života. te primenom kvalitetnih eteričnih ulja Odakle taj život dolazi? Povežite se koja direktnim uticajem na limbički deo sa tim i biće vam mnogo lakše da mozga utiču na oslobađanje negati- dostojanstveno primite to što vam je vnih emocija na nesvesnom nivou. Na- dato i da isto tako izaberete šta je to mirnice nas hrane na različitim nivoi- što jedete i koliko vam je potrebno da ma, ne samo na fizičkom kroz vitami- biste se dobro osećali. Štedite svoju ne, minerale, proteine, ugljene hidrate energiju i ne rasipajte je na stvari koje i masti. U tom smislu kroz energetske vas iscrpljuju. Nekima od nas energiju komponente svaka namirnica ima uti- troše društvene mreže, vesti, nekima caj na naša suptilnija tela kao što su predugi i neproduktivni sastanci, a eteričko, astralno, mentalno, kauzalno, za neke od nas glavni izvor stresa su budičko i atmičko. U njima su smešteni bezobzirni ukućani. Kada naučimo kako naša vitalnost, osećanja, misli. Zamisli- da sačuvamo energiju kroz postavlja106 mart

nje zdravih granica, imaćemo velike svojih obroka. Da li još uvek jedete za šanse za plodonosan rad sa sobom kancelarijskim stolom iz plastičnih pokoji će dovesti do osećaja unutrašnjeg suda? Da li žurite ka automatu za slamira koji će se reflektovati na odnos sa tkiše kada osećate da ste dobili nehranom.

odložne zadatke koji vam se ne rade? Da li žvaćete brzo samo da biste pojeli

Kako da se ,,diskonektujemo" sa br- to što je u tanjiru i prešli na novi zadazog načina života i kako da se onda tak? Možete vi mnogo bolje od toga i ,,konektujemo" sa sopstvenim potre- zaslužujete bolje. Obratite pažnju na bama, emocijama, sa sobom?

tanjir, escajg, ljude sa kojima jedete i

teme o kojima razgovarate za stolom.

Odgovor na ovo pitanje leži u mudro- Ako vam ne prijaju, promenite društvo, sti kako od života kreirati umetnost idite na ručak sami i uživajte u svakom i direktno je povezan sa svesnošću. zalogaju. Svakodnevno vežbajte da Kreirajte rituale oko novih navika koje kroz rituale, ispravljenih leđa i uz duželite da uvedete u svoj život. Za potre- bok udah dostojanstveno primite dar be ove teme, razmislite kako da krei- hrane koji je ispred vas. rate harmoničnu atmosferu u vreme

107

Zdravlje

Mafini

sa jabukama i ovsenim pahuljicama

Tekst i fotografije: Marko PopadiÄ&#x2021; @ofucanimanastirskimacak

drava i ukusna poslastica za čiju pripremu vam neće biti potrebno više od pola sata.

Sastojci (za 12 mafina): 1 jaje, šolja* ovsenih pahuljica, šolja brašna, 4 kašike meda, jedna veća jabuka iseckana na manje kockice, 2 kašike kakaoa, 150ml mleka, pola praška za pecivo, aroma vanile/vanilin šećer, orasi i lešnici Priprema: Viljuškom dobro ulupajte jaje, zatim dodajte med i ovsene pahuljice. Pomešajte brašno, kakao i prašak za pecivo, te i to dodajte u smesu. Sipajte mleko pa sve dobro promešajte**. Na kraju umešati i iseckane jabuke. Zagrejte rernu na 180°C. Podmažite kalup za mafine uljem, te u svako udu-

*šolja je od 200ml

bljenje rasporedite jednaku količinu

**gustina smese pre pečenja treba da

fila. Odozgo pobacajte iseckane orahe

bude malo gušća od svežeg meda, pre-

ili lešnike, može i suvo voće. Pecite ih

ma tome redukujte količinu mleka ili bra-

oko 15-20 minuta, dok ne vidite da se

šna na kraju, ukoliko je nečega nedostaje

počinju blago odvajati od ivice kalupa..

dodajte odokativno

109

Ekologija

ZELEN-ish k o l u m n a

Konzumacija i uzgoj mesa

Piše: Ana Vlatković @gourmana

o d r ž i v o j

h r a n i

Šta kažu brojke? Da bismo shvatili magnitudu uticaja ove industrije na klimatske promene, moramo pogledati brojke. Procenjuje se da 25% ukupno emitovanih gasova koji dovode do efekta staklene bašte potiče od procesa povezanih sa proizvodnjom hrane. Kad govorimo o neodrživosti industrije mesa, brojke su dosta ozbiljne, tačnije, 58% emisije gasova za koju je odgovorna prehrambena industrija poti-

U prošloj kolumni smo se dotakli ra- če od industrijske proizvodnje mesa, znih aspekata prehrambene industrije a od toga čak 50% od uzgoja goveda i i njenog uticaja na klimatske promene. jagnjadi. Nabrojali smo i neke od najistaknutijih izazova koji se tiču održivosti u ishrani. Za proizvodnju mesa i mlečnih proiVreme je da se pozabavimo svakim od zvoda koristi se 30% površine kopna, ovih problema pojedinačno, a prvi na a ono što najviše zabrinjava je da se za „meniju” je i najistaknutiji izazov - mesna uzgoj stoke i njemu prehranu za koristi industrija. U ovom članku ćete saznati oko 70% poljoprivrednog zemljišta i koje životinje, uzimajući u obzir njihov 8% vode namenjene ljudskoj upotreuzgoj, imaju manji, a koje veći ekološ- bi - uglavnom za navodnjavanje useva ki otisak, jer se ispostavlja „not all meat za prehranu ovih životinja. is created equal”. Ponudiću vam i jedan odličan recept bez mesa, koji obuhvata Pored ovih brojki stručnjaci navode i zai neke druge postulate održivosti.

brinjavajuće procene. Prema Organiza-

111

ciji za Hranu i Poljoprivredu Ujedinjenih ta za ljudsku ishranu. Međutim, nema Nacija (FAO), globalna stočna industri- opravdanja zašto ovi usevi ne bi bili ja je „verovatno najveći sektorski izvor preorijentisani na proizvodnju kultura zagađenja vode“ i jedan od ključnih koje jesu pogodne za ljudsku prehranu. uzročnika krčenja šuma koji dovodi do gubitka biodiverziteta. Huh, depresiv- Što se zemljišta tiče, podaci ukazuju no! Imamo još malo neprijatnih vesti, da se 30% kopna koristi za uzgoj stoali stižemo i do pozitivne strane stvari, ke. Najugroženija područja su podruvrlo ubrzo potom.

čja Amazona, gde dolazi do ozbiljnih seča drveća tj. deforestacije, čime se

Uticaj mesne industrije

dodatno smanjuje kapacitet resorbo-

po segmentima

vanja gasova staklene bašte. Takođe, Amazon je regija sa jednim od najizra-

Kad govorimo o uticaju mesne indu- ženijih biodiverziteta na planeti, koji strije na životnu sredinu, možemo ga ukratko rečeno obezbeđuje stabilnost podeliti na nekoliko segmenata: hra- ekosistema. On deforestacijom biva na, zemljište, voda, otpad i direktna ozbiljno ugrožen. Danas znamo da su proizvodnja gasova. Da, poseban se- požari u Amazonu bili direktno izazvagment naše pažnje je na gasovima koje ni posledicama uzgoja stoke na ovim životinje proizvode prilikom varenja, da raskrčenim terenima. se tako lepo izrazim. Sledeća stavka je voda. Ovde se brojŠto se tiče hrane, brojke kažu da se čak ke mnogih izvora ne poklapaju. Jako je 36% useva na svetskom nivou koristi teško izmeriti stvarnu ukupnu potrošza prehranu stoke. To je 36% ukupno nju vode u procesu proizvodnje mesa. proizvedene hrane na svetskom nivou. Potrebno je uzeti u obzir količinu vode Naime, ta hrana uglavnom nije pogod- koja je potrebna za rast useva za prena za ljudsku upotrebu pošto su u pita- hranu, kao i direktnu količinu vode koju nju žitarice nedovoljno dobrog kvalite- su životinje konzumirale, a kad uzmete

112 mart

u obzir i kišu koja je pala na područje nim ekosistemima dolazi do trovanja farmi stoke, kao i zagađenje podzemnih ali i eutrofikacije - stvaranja debelog voda kao posledicu uzgoja, dolazimo sloja algi koje se hrane tim materijama do brojke od 100 000 l/kg govedine. i koje onda konzumiraju veliku količinu Generalno, brojevi variraju između 15 kiseonika, što dovodi do pomora ribe 000 i 100 000 u zavisnosti od izvora. usled nedostatka kiseonika. Ono što sigurno znamo jeste da je za proizvodnju mesa potrebna višestru- I dolazimo do „najzabavnijeg” probleko veća količina vode u odnosu na onu ma - preživari ispuštaju gasove. Mnogo potrebnu za proizvodnju drugih useve gasova! Gas koji ispuštaju, jedan je od poput soje (2000 l/kg) ili krompira (500 najpotentnijih gasova do efekta staklel/kg).

ne bašte - metan (CH4). Ovaj problem, značajno i direktno utiče na klimatske

Otpad je takođe problematičan, jer do- promene, a uslovljen je i ishranom žilazi do ispiranja raznih štetnih materija votinja koja nije optimalna za njihov disa životinjskih farmi kao što su fekali- gestivni sistem. U prirodnim uslovima, je, antibiotici i hormoni, u podzemne na ispašama životinje ispuštaju manje vode (izvore pijaće vode), reke i mora. štetnih gasova, tako da je okretanje maU proizvodnji hrane za stoku dolazi do njim i prirodnijim proizvodnjama mesa sapiranja đubriva i pesticida. U vode- i u ovom aspektu značajno. Prosečan doprinos efektu staklene bašte (u kilogramima CO2) prilikom konzumiranja 50g proteina iz: Govedine Jagnjetine Uzgajanih zglavkara Sira Svinjetine Uzgajane ribe Živine Jaja Tofu Pasulja Orašastih plodova

113

Not all meat is created equal

Različite vrste ishrane i njihov uticaj

Na prethodno prikazanom grafikonu Pomislili biste sad „OK, postajem vevidimo komparaciju između različitih gan!”, međutim, ni ovo nije rešenje izvora proteina i uticaj njihovog uzgoja bez izazova. Mnogi izvori tvrde da vena emisiju gasova. Iznenađujući poda- ganstvo nema uvek povoljan uticaj na tak da je gotovo podjednako (loše) da li klimatske promene. Naime, veganski jedete jagnjetinu ili uzgajane zglavkare tip ishrane jeste najčešće povezivan (rakove, kozice, gambore, jastoge), ali sa održivim načinom ishrane, s tim što je zato svinjetina više od 4 puta pogod- kao i meso, sva veganska hrana nema nija za životnu sredinu, u ovom smislu isti karbonski otisak. Voće često može (jupi!). Kao što je prikazano, najmanji imati negativan uticaj na životnu srediekološki otisak ostavljaju proteini koje nu zbog transporta, a avokado je već dobijamo iz mahunarki i orašastih plo- nadaleko ozloglašen kao namirnica za dova. Vidimo i to da živina ima mnogo koju se troše prekomerne količine vode manji ekološki otisak u pogledu proi- u područjima koja su već u nedostatku zvodnje gasova koji dovode do efekta iste, u Latinskoj i Centralnoj Americi. staklene bašte. (Na ovom grafikonu možete videti kako određeni način ishrane utiče na klimatske promene) Godišnja emisija gasova koji dovode do efekta staklene bašte

Veganska Ishrana

114 mart

Vegetarijanska ishrana

Mediteranska ishrana

Ishrana preporučena od strane lekara

Američka ishrana

Ono što je očigledno je da je Američki tj. manje crvenog mesa, ali šest puta više „Zapadnjački” način ishrane ima najveći pasulja i sočiva. Uputstvo za Evropljane negativan uticaj. Mediteranska ishrana je da jedu 77% manje crvenog mesa i koja podrazumeva puno paste, povrća 15 puta više orašastih plodova i semeni umerenu konzumaciju ribe, morskih ki. Evo i konkretne liste za planiranje plodova i mesa ima značajno povoljniji obroka na nivou 2500 kalorija dnevno uticaj. Ono što je meni fascinantno jeste (dnevni unos prosečnog muškarca). koliko mediteranska ishrana malo odudara u pogledu održivosti u odnosu na Good news: vegansku, a pogotovo kako veganska Ne morate se potpuno odreći mesa malo odudara od vegetarijanske. Na ovom primeru je vrlo jasno prikazano Uzgoj životinja je aktivnost koja datira koliko smo svakodnevnim odlukama iz daleke prošlosti, desetinama hiljada o sadržaju svog tanjira u stanju da uti- godina unazad. Tek nedavno je postačemo na klimatske promene.

la problem, zbog svoje prekomerne i neodržive prakse, a ono što ne smemo

U traženju odgovora na to šta da jede- zaboraviti da ona može biti dobra za mo da bi bili savesniji i odgovorniji pre- ljude i planetu ukoliko se poštuju prinma sebi i budućim generacijama, ek- cipi održivosti. Životinje se hrane ostasperti su došli do načina ishrane koji su cima iz industrijske proizvodnje, matenazvali „Planetary health diet”. Ova rijalima koji bi u suprotnom bili bačeni dijeta podrazumeva da se potrošnja cr- i neiskorišćeni. Neretko sam prilikom venog mesa i šećera prepolovi, dok se posete destilerijama dobijala informaudeo u ishrani povrća, voća, mahuna cije da se svi ostaci iz proizvodnje žei oraha moraja udvostručiti. Naravno, stokih alkoholnih pića i ostaci žitarica ove brojke nisu svuda jednako raspore- nakon fermentacije prodaju lokalnim đene, pa bi u Severnoj Americi, po ovim farmama i na taj način se održivo zatvaprocenama ljudi bi trebalo da jedu 84% ra krug proizvodnje. Takođe, stoka je

115

veliki „proizvođač” prirodnih đubriva i otići dalje i reći da smanjujemo ukupan igra ključnu ulogu u ciklusu proizvodnje unos mesa. Kreiranje bezmesnog dana hrane. Meso je osim toga i izvor poseb- je odličan konkretan korak, a čak ni ne nog oblika gvožđa (hem gvožđe) koje morate biti tako striktni. Potrebno je se u prirodi ne nalazi u namirnicama prilagoditi promene vašem životnom biljnog porekla, a važno je za zdravlje stilu, ako želite da one budu dugoročljudi.

ne. Zato, ako vam je previše naporno da planirate dan bez mesa, uvedite je-

Da zaključimo, proizvodnja mesa može dan dnevno obrok bez mesa, i napravibiti efikasna i održiva ukoliko je u skla- ćete promenu. Ako mene pitate, ukus du sa prirodnijim načinima uzgoja, kao ne sme da trpi i ne treba da tražimo što je slobodan uzgoj, paša na pašnjaci- „zamene za meso”. One ne postoje. ma. To ne znači da treba da se vratimo Umesto toga treba da veličamo lepou prošlost već treba iskoristiti predno- tu namirnica koje pripremamo, da one sti razvijene tehnologije u olakšavanju budu lokalne, zdrave, sa malih farmi ovih procesa. Međutim, treba imati na bez pesticida. Pečurke su naše šumsko umu da ukoliko se ovolika potražnja za blago, sočivo je veličanstvena namirnimesom nastavi, održive farme ne mogu ca, leblebije odličan izvor nutrijenata, biti odgovor.

svaka za sebe namirnica je potpuna zvezda, i ne treba je pretvarati u nešto

Šta konkretno možemo da uradimo?

što nije. Ako kupujete meso, raspitajte se odakle dolazi, kako se gaji i probajte

Logičan odgovor bi bio da smanjimo da nađete svog proizvođača na pijaci, unos junetine/govedine u našoj ishrani. bar za piletinu i ćuretinu. Razmišljajte o Ovo je prvi, najmanje drastičan korak. tome šta jedete, ali ne dajte da vas opZamenimo je svinjetinom, piletinom, tereti. Moto je prirodno, lokalno i od ćuretinom. Ukoliko je moguće, možemo sad pa na dalje manje crvenog mesa.

116 mart

Grilovana salata i sočne bukovače

(keto)

Sa vama delim jedan savršen keto, a sustainable recept, koji puca od ukusa, greje dušu, ali hladi planetu.

Za jednu osobu ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ●

1 zelena salata srčika Maslinovo ulje Kašika ajolija Malo limunovog soka Prstohvat parmezana Voda So (malo) 1 kašika domaćeg kajmaka sa pijace ½ pakovanja bukovača čen belog luka biber Ko voli ljuto:

● 2 kašičice ljutog sosa ● Kašičica ajolija ● Voda

k o l u m n a

o d r ž i v o j

h r a n i

ZELEN-ish recept Postupak: Nauljiti maslinovim uljem i na vreo gril tiganj staviti srčiku isečenu uzduž na četvrtine, pritisnuti da što bolje prionu na tiganj. Čekati dok se ne pojave tamno braon šare i onda okrenuti salatu na drugu stranu. Za to vreme dobro zagrejati liveni tiganj i u njega kad je vreo ubaciti nacepkane bukovače, blago ih posoliti (kako bi malo pustile sokove). Smanjiti vatru na srednju (ako je običan tiganj ne smanjivati) i mešati, nakon 3,4 minuta ubaciti naseckan čen belog luka. Minut kasnije ubaciti dobru kašiku kajmaka (ili domaćeg milerama, krem freša, može i kremasti humus ako želite dairy-free varijantu…) i skloniti tiganj sa vatre. Dobro promešati i pobiberiti sveže mlevenim biberom. Pomešati ajoli, prstohvat parmezana (izbeći za dairy-free), limunov sok i so, i dodati par kapi vode, da bude tečne teksture i politi salatu. Servirati na tanjiru grilovanu salatu, pored sipati kremaste bukovače. Ko voli ljuto - pomešati još malo ajolija i ljuti sos i malo razblažiti vodom i time preliti bukovače. 117

Književnost

Tekst: Nina Simonović @nina.simonn

Ženski glas kroz pero spisateljica ruske književnost

uska književnost je dostigla svoj vrhunac u 19. veku, u takozvanoj epohi „Zlatnog doba“. Romanti- skim i Tolstojem od kojih je Dostojevski

zam je procvetao pod okriljem Žukov- preteča modernizma i koji je utabao put skog i Puškina, gde je Puškin redefinisao egzistencijalizmu. Sada se verovatno već pojam modernog ruskog jezika. Pratili su pitate – zar nije ovo tekst o ženskim autoih Ljermontov, Tjutčev, Njekrasov... Pro- rima u ruskoj književnosti? Jeste. Koliko zom su predsedavali Gogolj, Gončarov, ženskih spisateljica iz 19. veka je do sada Turgenjev, Čehov, na čelu sa Dostojev- nabrojano? Da, upravo tako. Nijedna.

Kada sam dobila ideju za ovaj tekst rizam. Početak 20. veka dobija naziv izvadila sam stare beleške i skripte iz „Srebrni vek“ shodno analogiji sa „Zlastudentskih dana, pročešljala inter- tnim dobom“ i tek u njemu se javljaju net-enciklopedije u neverici misleći da ženska imena među autorima, imena grešim, ali nesrazmerno mali broj žen- koja smo i mi na studijama pomnije skih autora je zastupljen u obaveznoj proučavali. literaturi osnovnih studija ruske književnosti. „Zlatno doba“ je procvetalo Najveće interesovanje i dan danas izazahvaljujući temelju koji je postavljen ziva akmeizam, pre svega jer je to knjitokom 17. i 18. veka u ruskoj knjiže- ževni pravac karakterističan isključivnosti – tokom ta dva veka ona biva pod- vo za rusku književnost. Takođe, jedistaknuta idejama i razvojem zapadno- nstvenost akmeizma se ogleda i u tome evropske kulture, filozofija, humani- što su njegovi pripadnici pronašli jezam i renesansa se prepliću sa nasle- dinstven način za prikazivanje unutrađem staroruske kulture i književnosti i šnjeg stanja lirskog subjekta, odnosno daju taj specifičan rezultat koji, između „materijalizaciju“ unutrašnjih previraostalog, kulminira i „Zlatnim dobom“. nja. Pesnikinja-akmeista koja (i dalje) Opšte je poznato da žene i nisu ima- privlači najviše pažnje je Ana Ahmatole mnogo mesta niti glasa tokom ova va. Vratiću se ovde korak unazad kako tri veka ni u jednoj od ovih grana, jer bih se osvrnula na meni zanimljivu čise intelektualni rad smatrao „muškim njenicu i napravila još jednu paralelu područjem“, te ni ne treba da čudi što između 19. i 20. veka u ruskoj knjižemuški autori dominiraju i ruskom knji- vnosti; iako ženski autori nisu prisutni ževnošću u ovom razdoblju. Svejedno, ili barem nisu tako javno veličani u 19. žao mi je što više žena nije bilo priznato veku, potpuno je drugačija situacija sa u tom periodu.

ženskim likovima. Uloga ženskih likova u delima ruskih autora je ogromna

Prošlo je „Zlatno doba“, došao je 20. vek i nosi posebnu težinu, pogotovo u 19. i doneo novu estetiku, potpuno druga- veku. Međutim, ruske književnice 20. čiju od pređašnjih ideala i nove pravce veka su neretko imale podjednako trau poeziji: simbolizam, akmeizam i futu- gične sudbine kao pojedine junakinje 120 mart

„muških“ ruskih romana – o tome će Zinaida Gipius (1869-1945) – jedna od malo kasnije biti više reči.

najznačajnijih predstavnica simbolizma, prozna autorka i kritičarka, odbijala

Kuda ide ruska književnost nakon što je da se povinuje propisanim standarje ispratila Zlatno doba i Srebrni vek?

dima ženstvenosti toga doba. Zajedno sa mužem Dmitrijem Mereškovskim,

Raduje me što savremena ruska knji- koji je takođe bio značajan pesnik, piževnost daje više prostora ženskom sac i književni kritičar, postaju jedan od glasu, te su poslednjih nekoliko dece- najuticajnijih parova u književnoj eliti nija sve zastupljenije autorke, čak i u Sankt Peterburga. Često su prisustvoSSSR-u kada je bilo teško objavljivati vali salonskim okupljanjima sa Gorkim, pod Staljinovim režimom. Njihovo po- Čehovim i Tolstojem. Nakon Oktobarlje delovanja je danas široko, od poe- ske revolucije, a zatim i građanskog razije i kratkih priča, preko romana vred- ta sele se u Pariz 1919. godine poput nih Nobelove nagrade, do planetarno mnogih ruskih pisaca i filozofa (period popularnih pravaca epske fantastike i koji je poznat i kao ruski egzodus). magičnih bića. Neosporno je da je prisustvo i dostupnost interneta u savremenom dobu olakšalo da se ženski glas dalje i jače čuje, pa je takva situacija i sa ruskim književnicama. Nadam se da će jednog dana biti ispisani udžbenici i akademski radovi i o spisateljicama i njihovom doprinosu ruskoj književnosti u istoj meri u kojoj su ispisani za sve doprinose ruskih književnika. U nastavku ću se osvrnuti na ženska imena koja su do sada ostavila najveći trag u istoriji ruske književnosti, kao odu našim saborkinjama po peru.

121

Ana Ahmatova (1889-1966) – pesni- kom i Rilkeom. Najviše je pisala ljubavkinja-akmeista, čije stvaralaštvo i život nu poeziju, a stihovi su joj bili ispunjeni privlače dosta pažnje, napisala je ču- osećajnošću, neuzvraćenim ljubavima venu poemu „Rekvijem” koja govori o i teskobom. otporu Staljinovom režimu. Dugačka lirska himna nastajala je od 1935-1940. Ljudmila Petruševska (1938) – proza godine, a najupečatljiviji deo je bez su- Petruševske veliča naizgled obične stvari mnje „Umesto predgovora”. Tokom i osnovne ljudske misli i emocije. StudiraStaljinovog režima ubijen je njen prvi la je novinarstvo u Moskvi, a nakon prve muž, pesnik Nikolaj Gumiljov, njen treći objavljene knjige 1972. godine usledimuž Nikolaj Punjin je uhapšen, dok joj la je skoro desetogodišnja pauza jer je je sin Lav Gumiljov bačen u tamnicu. bila cenzurisana. Danas je priznata kao Ahmatova je čak bila nominovana za jedna od najboljih ruskih dramaturškiNobelovu nagradu, a povezuje se i sa nja, njen roman „Vreme noć” ušao je uži umetnikom Modiljanijem. Upoznali su izbor ruskog Bukera, preveden je na više se u Parizu, a ona mu je dugo bila muza od 30 jezika i smatra se jednim od najali i ljubavnica.

značajnijih romana 20. veka. Ljudmila je takođe dobitnica ruske nagrade za život-

Marina Cvetajeva (1892-1941) – još no delo „Trijumf“ kao i Državne nagrade jedna predstavnica Srebrnog veka čije Ruske Federacije. je detinjstvo obeležio period kraja carske Rusije i turbulentne godine ranog Ljudmila Ulicka (1943) – studirala je Sovjetskog Saveza. Prebegla je u Pariz biologiju na Moskovskom državnom isto kada i Zinaida Gipius. Tokom revo- univerzitetu, a potom radila kao naulucionarnog perioda i usled gladovanja čnica u Institutu za genetiku u Moskvi, njena trogodišnja ćerka je preminula. da bi dobila otkaz u vreme samizdata Cvetajeva je bila udata za Sergeja Efro- jer je na radnom mestu prekucavala zana, pesnika i oficira Bele armije, ali je po- branjeni roman na pisaćoj mašini. Daznato da je imala afere sa Pasterna- nas je priznata ne samo kao jedna od

122 mart

najznačajnijih ruskih autorki već i kao jedno od vodećih imena u svetskoj književnosti koja otvoreno kritikuje moćne elite. Samo neki od njenih bitnih naslova su „Medeja i njena deca”, „Devojčice”, „Slučaj Kukocki”... U romanu „Jakovljeve lestve” ona istražuje priču o svom dedi koji je bio prognan za vreme Staljinovog režima. Isto kao i Petruševska, dobitnica je ruskog Bukera, ali i mnogih drugih svetski priznatih nagrada. Tatjana Tolstoj (1951) – potiče iz već potvrđene porodice književnika, deda po ocu joj je bio Aleksej Tolstoj, poznati ruski pisac iz prve polovine 20. veka. Studirala je filologiju u Lenjingradu, a potom radila kao profesor i kritičar ruske književnosti na američkim univerzitetima. Prvenstveno je objavljivala kratke priče da bi joj tek 2000. godine bio objavljen prvi roman „Kis”, koji se smatra jednim od najznačajnijih naslova u ruskoj postmodernističkoj prozi. Iako je karakterišu kao pisca nove, „drugačije” ruske proze, Tatjana se u svojim delima dosta oslanja na tradiciju Bulgakova i Nabokova.

123

Putopis

Tekst i fotografije: Vesna BeluĹĄeviÄ&#x2021;

Tebanska nekropola

va velika očekivanja nose u sebi mogućnost razočarenja. Putovanje u drevnu Tebu, „Nebeski grad” ili kako se danas naziva Luksor, udaljen preko sedam stotina kilometara od Kaira, prepuno je velikih očekivanja.

Sva moja velika očekivanja su ne samo ispunjena, već su se pokazala i kao skromna, jer su zaostavštine Tebe daleko impresivnije i veličanstvenije od očekivanog. Luksor, danas polumilionski grad, se nalazi na istočnoj obali Nila, najduže reke na svetu. UNESCO je uvrstio Luksor 1979. godine na listu Svetske kulturne baštine, a hramovi Luksor, Karnak, Ramzes II, Tutmos III, Vadi al Muluk i Hatšepsut su samo neke od zaostavština drevne egipatske civilizacije. Pisati o Tebi i njenim znamenitostima zahteva mnogo vremena, prostora i duboko znanje bogate istorije Egipta. Vekovima su političari, vojskovođe, umetnici, pisci, pesnici, avanturisti i znatiželjni putnici obilazili Tebu u kojoj su nalazili nepresušan izvor inspiracija za svoja delanja, dela i čula.

ne Habu, raznolikost statua, ali je sve jednako izazvalo duboko poštovanje i divljenje prema egipatskim graditeljima i umetnicima koji su uspeli da sve to izgrade i ostave novim generacijama u nasleđe. Možda bih morala da izdvojim Dolinu kraljeva, Vadi al Muluk, sa svim grobnicama. I pored mnogih fotografija i programa koje sam videla, nisam očekivala da su grobnice toliko velike i dugačke, toliko očuvane i pored viševekovnih pljačkanja, da su oslikani zidovi i plafoni toliko živi, jasni i večno moderni. Preko puta današnjeg Luksora, na zapadnoj strani Nila, nalazi se Vadi al Muluk, koji je bio mesto sahranjivanja egipatskih faraona osamnaeste, devetnaeste i dvadesete dinastije od 1540. do 1050. godine pre nove ere. Ovo mesto je izabrano zato što planina na južnom delu izgleda kao piramida, a to je oblik koji je povezan sa solarnim božanstvima koja igraju veliku ulogu u ikonografiji kraljevskih grobnica. Do danas su pronađene šezdeset dve grobnice.

Faraoni Novog kraljevstva, plašeći se za Teško je izdvojiti šta je ostavilo na mene sigurnost svog večnog života, napravili najveći utisak: grandioznost Karnaka, su svoje grobnice u usamljenoj dolini, elegancija Hatšesputa, toplina Medi- duboko u srcu planine. Planovi grob-

126 mart

nica znatno variraju, ali se mahom sve grobnice sastoje od silaznog hodnika koji je prekinut dubokim oknima kako bi zbunili razbojnike, a na donjem kraju hodnika je odaja sa sarkofagom u kom je bila položena mumija, a okolo su bili smešteni nameštaj, razne dragocenosti i sve što su smatrali da je potrebno faraonima u zagrobnom životu. I pored sve planske gradnje, razbojništvo je bilo učestalo još od antičkog doba i mnoge dragocenosti su odavno pokradene, a mnoge prebačene u poznate evropske muzeje. Ono što nije moglo biti lako opljačkano su zidovi koji su obloženi rezbarijom, skulpturnim i oslikanim scenama koje prikazuju mrtve faraone u prisustvu božanstava, posebno bogova podzemlja i ilustrovane magičnim tekstovima, osmišljeni tako da im pomognu u putovanju u donji svet. Sve kraljevske grobnice su bile bogato dekorisane prizorima, uglavnom boga Sunca koji prolazi kroz dvanaest kapija koje dele vreme noći i koje omogućavaju kraljevima da prođu bezbedno kroz to noćno vreme.

127

Slike rađene pre 3500. godina su još uvek odlično sačuvane, sa jakim bojama žute, tirkizno plave i boje cigle, koje dominiraju među ostalim toplim bojama. Izraz slika je lirski i pored čestih geometrijskih oblika i nedostatka iluzije stvarnosti, one odišu živošću i prenose poruku posmatraču, a to je poštovanje prema vladaru i stvaraocu. Oblici ne poznaju perspektivu, lica su često prikazana u profilu, kao i noge, a oči su nacrtane frontalno. Budući da nema perspektive, likovi su nacrtani tako da najniži predstavljaju najbliže, a svaki viši red simbolizuje daljinu. Prisutni su elementi hijerarhijskog dimenzioniranja - robovi su najmanji, faraoni najveći. Egipatska arhitektura i slikarstvo su veoma uticali na stil „art deko”, na njegove jednostavne linije i snažne i oštre boje. Crteži i slike drevnog Egipta su i dalje toliko živi da bi se lako mogli uklopiti i pronaći svoje mesto u galerijama 21. veka. Većina grobnica nije otvorena za turiste, čiji broj poseta je između četiri i šest hiljada dnevno. Samo se osamnaest grobnica mogu posetiti, ali ne u isto vreme jer su često zatvorene zbog restauracija. Ulaznice su dosta skupe i od jedanaest ponuđenih grobnica samo tri se mogu 128 mart

posetiti. Za neke grobnice se moraju kupiti dodatne, još skuplje karte, u nekim grobnicama je zabranjeno fotografisanje ili je dozvoljeno uz dodatnu doplatu, takođe zabranjeno je duže zadržavanje i objašnjavanje vodiča kako bi se grobnice sačuvale za buduće generacije. Nažalost, propisani zakoni se ne poštuju uvek, a skuplje karte omogućavaju i ono što nije dobro za očuvanje grobnica. Da se ljudi vekovima ne menjaju, barem ne u svojim rušilačkim sklonostima, dokazuju brojni grafiti stari oko dve hiljade godina ispisani na starogrčkom, latinskom i drugim jezicima. Bez obzira na razbojništva, otimanja i pljačke u prošlosti, grobnice nekoliko Ramzesa, Setija I, Tutankamona, nekoliko Tutmosa, Amenofisa i drugih faraona i dalje žive, ne onako kako su faraoni zamislili, ali prilagođeni ljudskim slabostima i neminovnim promenama koje vreme nosi.

129

Kultura

Sce Tatj

Fotografije: Jelena PetroviÄ&#x2021; @petrovicka95

Pripremila: Dragana IliÄ&#x2021; @_oatflake_

enski rukopis jane Radišić

Umetnik koji bojom, oblikom i detaljima sugeriše određena raspoloženja, svojom vizijom dočarava karakter junaka predstave i priča nam priču odelom, naziva se kostimograf. Neizostavan je deo svake predstave i tu je da svojim umećem i vizijom oživi atmosferu, probudi emociju i doda zrno magije na sceni. Kako izgleda proces rada u pozorištu poželeli smo da saznamo iz prve ruke, te smo u pomoć pozvali Tatjanu Radišić, talentovanu pozorišnu i filmsku kostimografkinju, koja živi pozorišnu magiju. Njenim originalnim, raskošnim i pomalo pomerenim kostimima imamo priliku da se divimo u mjuziklima Pozorišta na Terazijama. 131

Tatjana nam je pružila priliku da zaviri- litet cele predstave ili numera (ako je u mo u njen svet i objasnila kako izgleda pitanju mjuzikl). Mjuzikl je mnogo sloput inspiracije, koliko strpljenja i kom- ženija scenska forma, pomenuću svoj promisa iziskuje ovaj posao i koliko poslednji Mjuzikl na Terzijama „Fantom slobode i lepote u njemu ima. Nismo iz Opere“ koji karakteriše veliki broj rauspeli da u ovom kratkom druženju skošnih scena u raskošnim kostimima. spomenemo sve nagrade i priznanja U ovom mjuziklu kostim je samo inspikoje je osvojila, nismo obišli sva pozo- risan epohom u kom se dešava radnja, rišta u kojima je ostavila trag, ali smo, ali upotrebom modernih materijala i nadam se, uspeli da sa vama podelimo jednom raskošnom i duhovitom igrom delić atmosfere iz radionice čuvenog u boji, teksturi i formi, kostim postaje beogradskog pozorišta.

dominantan deo svake scene. Osnovna karakteristika mjuzikla je da na sceni

Kako izgleda taj prvi korak onda kada imamo veliki broj učesnika: protagonisaznate za koji pozorišni komad treba sti, balet i hor. Da bi se savladao velida kreirate kostime?

ki broj ljudi i scena, za kostimografa je veoma korisno ako pre samog početka

Priprema predstave počinje tako što se prvo pročita tekst. Kako je reditelj ključna ličnost u pozorišnom projektu, on dolazi sa idejom - vizurom u kom pravcu bi želeo da vodi predstavu. Kada nas reditelj uputi u kom pravcu bi hteo da ide sa predstavom, autorski tim (scenograf, kostimograf, kompozitor) kreće da radi istraživanja. Ona se u mom slučaju svode na istraživanje teksta, kao i perioda u kom se dešava radnja. Radujem se kada me u tekstu povuče emocija, za koju dalje vezujem senzibi-

132 mart

napravi jednu tabelu sa svim učesnici- tanju su osamdesete, a moje prve prima i svim scenama u predstavi. Na taj preme su bile iste: proučavanje teksta način se lakše kontroliše, a isto tako i kao osnovna inspiracija, proučavanje prati predstava. Ponekad, zbog nekih perioda u kom se dešava radnja, modbrzih promena to može biti i velik fak- nih trendova, poslovnih ljudi-komunitor uticaja na dizajn, iako se ja trudim sta, pionira i omladine. Iskreno, bilo je i da to ne bude presudno. Krećem od prelistavanja starih fotografija, jer sam opštih stvari. Krećem vrlo široko sa in- odrasla u SFRJ koje se sa setom sećam. spiracijama, pronalazim rešenja i dolazim do konačnog dizajna kostima kao Koliko traje proces izrade kostima od i detaljne razrade svakog karaktera u početne ideje do premijere? predstavi, kako u boji i teksturi, tako i u formi i dramaturgiji kostima.

Dosta je faktora koji određuju dužinu rada na predstavi: broj učesnika, epoha

Novi mjuzikl na Terazijama, na kom tre- u kojoj se dešava radnja i komplikovanutno radim je „Sa druge strane ja- nost kostima, broj presvlačenja kako stuka“, u režiji Juga Radivojevića. U pi- glumaca tako i baleta i hora, a pre sve-

133

ga toga zavisi od koncepta reditelja, za šta vezujemo sve prethodno navedeno. U odnosu na sve prethodno, taj proces može da traje od tri do pet meseci (ponekad i duže), sve zavisi od projekta. Koje su to stvari koje moraju da se prvo usaglase i šta je osnovni limit dizajna u čitavom procesu? Osnovni limit je budžet. Do sad nisam radila mjuzikl u kom sam bila ograničena licencom. Radila sam mjuzikle gde sam imala potpunu slobodu u izrazu, ali imamo budžete koje moramo da ispoštujemo. Budžet shvatam kao dodatni zadatak u predstavi na koji moram da odgovorim. Kako svaki kostimograf pokušava da bude kreativan u kostimu, isto tako je korisno za sve kada se kreativnost ispolji i u budžetu. San svakog kostimografa je kada je količina novca srazmerna broju kostima. Rediteljski koncept i budžet su dva ključna faktora koji značajno utiču na dizajn, ali smatram da uspeh predstave ne zavisi od budžeta, nego samo od rediteljskog koncepta i autorskog tima. I sa malim budžetima se prave dobre predstave. Trenutno radim svoju petu predstavu u pozorištu na Terazi134 mart

jama i do sad sam imala dobru finansijsku podršku, odnosno materijalnu bazu. Volim ovo pozorište. Kako uspevate da uklopite estetiku i dizajn? Koliko brze scene, promene koje zahteva predstava diktiraju estetiku? Kada su u pitanju brze promene, trudim se da one nemaju uticaja na dizajn. Da bi kostim funkcionisao mora da postoji prvobitna ideja koju stvaram i ne sputavam sebe na samom početku brzim promenama. Pokušavam da dizajn koji osmislim igra za mene (nas) i odradi tu brzu promenu. Naravno da su ponekad neophodni i kompromisi, tako da sa timom krojača i glumcem pokušavamo da pojednostavimo presvlaku, a da zadržimo osnovnu ideju. Nije jednostavno, a kada se sretnemo sa tim svakako je izazov. Da li je bilo situacija da se kostim menja od početne skice do kraja predstave i iz kojih razloga bi obično dolazilo do promene? Desilo mi se to. Uradila sam dizajn kostima za glumicu koju nisam poznava135

la (i čiji se izgled više nije poklapao sa Zone Zamfirove. Zbog toga je moj kofotografijama koje sam pronašla na stim stilizovan sa savremenim elemennetu) tako da, na prvoj kostimskoj pro- tima, kako u teksturi tako i u izgledu-forbi nismo imali rezultat koji smo želeli. mi i odnosima između klasa. Osnovni Promenila sam kostim. Napravili smo nacionalni ili gradski kostim perioda novi kostim koji joj je savršeno stajao u kom se radnja dešava sam razigrala i svi smo bili jako srećni. Izuzetno mi slojevima, teksturama kako bih postije važno da se glumac dobro oseća u gla elemente savremenog, a sve u odkostimu.

nosu na karakter. Zonina crvena haljina je napravljena od savremenih trakica

Hajde na trenutak da se osvrnemo na i materijala kojima smo imitirali tradimjuzikl Zona Zamfirova zato što je to cionalno tkanje. Savremenim elementijedna specifična predstava rađena na ma i maštom smo postizali tradicionalosnovu poznate priče, ali je dorađena i ne teksture. Kroz boju, teksturu, mapretvorena u jednu potpuno drugačiju terijale i lomljenje osnovnih, poznatih Zonu Zamfirovu. Koliko je bilo teško li- formi, sam izvlačila i pravila savremekove koje svi znaju, dočarati u nekom ne, pomalo i vanvremenske karaktere. potpuno drugačijem svetlu kroz kostim i napraviti kostim koji je mogao da prati Premda znamo da mjuzikl ima bar tri Kokanovu ideju?

ansambla koja su na sceni (balet, hor i glumce), koliko je zahtevno osmisliti

Pa mom mišljenju, to je podjednako kostim za svakog lika posebno? Uzmiteško kao u bilo kojoj drugoj predstavi. mo recimo ponovo Zonu za primer. Pristup poslu i proces rada je bio isti. Ko je Zona? Iz koje epohe dolazi, gde To takođe zavisi od koncepta reditelja. se dešava radnja? Kako je izgledala Sr- U Zoni, Kokan je insistirao da svaki član bija, a kako Beč? Koji su uticaji Beča na baleta i hora pored glumaca ima svoSrbiju. To su sve zadaci koje sebi postaje karaktere. Zbog masovnosti možda vljam. Kokan je insistirao na nekoj vrsti zvuči komplikovano, ali otvara jedan otklona od stereotipne interpretacije ogroman prostor za igru, radost i ma136 mart

štu. Prve skice obično radim u olovci i U Americi akcenat je na disciplini, odakvarelu. Ponekad napravim i dve, tri govornosti i „timskim igračima“. Princip opcije za jedan karakter, pa prepustim rada je isti. Budžeti se apsolutno poreditelju da odluči-izabere. U nekim štuju. Ukoliko se ne uklapamo u okvire mjuziklima reditelj insistira na ansam- budžeta, on samo uz odobrenje produblu i želi da svi izgledaju isto. U predsta- centa može da se prekorači. Mi imamo vi na kojoj trenutno radim, Jug je želeo dobru školu kostimografije koja nas da ansambl bude monohroman.

izdvaja iz mase. Naša akademija insistira na crtežu. Što se tiče pristupa u

Američki New City magazine vas je kostimografiji, oni retko izlaze iz epohe uvrstio među pedeset najuspešnijih u kojoj se radnja dešava, za razliku od kostimografa u Čikagu. Kakvo isku- naših predstava. Ja sam se, verujem, stvo nosite iz Amerike i koje su ključne izdvojila po crtežu i konceptualnom i razlike koje primećujete u radu tamo dramaturškom pristupu kostimografiji. i ovde?

137

Za koju predstavu vam je bilo najinteresantnije da radite kostime? Koja vam je predstava ostala u najlepšem sećanju? Ne znam, nije lako pitanje, ali verovatno bi to bio američki Sirano (Cyrano). Radila sam dosta dobrih predstava i nakon toga, ali ta predstava mi je ostala nekako posebna. Naš Sirano je bio crnac, kostimi su bili inspirisani pticama. Kostimi za Roksen i Sirana su bili asimetrični, i oboje su nosili samo jednu polovinu krila na svojim leđima, ona druga je nedostajala. Samo zajedno su pravili savršenu celinu. Ceo proces rada na predstavi je bio divan. Radovali smo se i uživali u poslu. Sada sa odre- cu na sceni i koliko ste u korelaciji sa đene vremenske distance najdraže su šminkom, koja je nastavak kostima? mi predstave koje su bile kvalitetne, ali i koje nose tu radost saradnje u sebi. Šminka je važan deo kostima. Kao što Predstava Sirano je rađena kao kopro- odevanje nije proizišlo samo iz ljudske dukcija dva pozorišta, jednog tradici- samoodbrane od nepogoda nego i iz onalnog pozorišta „Court“ u Čikagu i težnje da se privuče pažnja na sebe, „Redmoon“ pozorišta..

tako i ukrašavanje tela tetovažama ili iscrtavanjem lica, ruku, doprinosi pri-

Koji su to detalji i elementi koji čine sve vlačenju pažnje i označavanju karakteono što mi vidimo na jednom glum- ra. Isti značaj i funkciju na jednom kostimu ima i kosa i nakit.

138 mart

stimografa, pa ni od protagoniste. Uvek pitam glumca za mišljenje i trudim se da ispoštujem sve zahteve koje glumac ima, a da pritom ne ugrozim sam dizajn. Kada se nakon određenog perioda vratite da pogledate predstavu na kojoj ste radili, kakav bude vaš utisak sa te vremenske distance, onda kada ste se udaljili od procesa rada? Retko se vraćam. Gledala sam stotu Zonu i to je bilo na poziv pozorišta, što smatram za jako lep gest. Volim mjuzikle. Dosta mjuzikala sam radila u Americi, i uvek su mi radost. Retko Da li glumci imaju konstruktivne se vraćam, ako se i vratim obradujem predloge kada uđu u kostim, odnosno se. U međuvremenu naravno zaborakada uđu u lik? Koliko često dolazi do vim neke detalje i onda kada ih ponovo saradnje i povezivanja ideja između ugledam prisetim se koliko volim sve te glumca i kostimografa?

različite teksture i kombinacije različitih materijala. Ili kada u krojačnici vidim

Saradnja glumca i kostimografa oko svoj kostim iz neke prethodne predstakostima je neophodna-prisutna. Obla- ve, koji je došao na popravku, osetim čeći kostim glumac se vizuelno defini- radost. Volim kada tu radost i uživanje še. Prilagođavanje kostimu na žalost, u poslu ponovo prepoznam u kostimu. može biti uspešno i neuspešno. To u mnogo slučajeva ne zavisi samo od ko-

139

Šta biste poručili mladim kostimografima koji su na početku karijere? Nezgodno pitanje. Biti kostimograf je teško, zahtevno, neizvesno i naporno zanimanje. Može da bude neverovatno kreativno, nosi mnogo izazova u sebi i prepuno je rizika u svakom smislu. Ovaj posao podrazumeva neprekidno čitanje, istraživanje, zahteva veliko znanje. Neophodna je ozbiljna veština u organizaciji posla i komunikaciji sa timom ljudi: krojačima, obućarima, šminkerima, vlasuljarima...bez kojih bi ovaj posao bio velika neizvesnost. Oduvek sam znala da želim da se bavim kostimografijom, ali nisam shvatala šta taj posao zaista podrazumeva i dugo nakon diplomiranja. Može li kostimograf imati svoj stil, odnosno svoju crtu prepoznavanja? Kostimografija je veoma slojevita umetnost i mislim da kostimograf treba da ima svoj stil. U Americi vas često reditelji zovu po senzibilitetu. Smatraju da je predstava vašeg senzibiliteta i

140 mart

voleli bi da budete deo projekta. Kod žni elementi u građenju individualnog nas kostimografe obično vezuju za re- izraza i stila. Ponekad je i nemanje stila ditelje. Oba pristupa su podjednako prepoznatljiv stil. ograničena i u isto vreme podjednako važna. Ušuškano je raditi sa rediteljima Kada biste mogli da birate, koji biste koje već dobro poznajete, ali u isto vre- žanr izdvojili kao najbliži vašem senme osećate poverenje, podršku i slo- zibilitetu? bodu da istražujete i pokušate nešto novo. Izazov je upuštati se u predsta- Bio bi to neki novi žanr protiv scenskih ve koje nisu vaš senzibilitet. Neprestani stereotipa. rad kroz vidljiva i nevidljiva mišljenja, kroz likovnu umetnost, kroz pozorišnu umetnost, kroz dramaturgiju, su va-

141

Moda

Power dressing moÄ&#x2021; i moda osamdesetih

Osamdesete se često smatraju zlatnim

koji su okusili osamdesete. Treba na-

godinama, odnosno decenijom eko-

pomenuti: nije to samo ni pitanje no-

nomskog prosperiteta i luksuza, gla-

vca. To je, prije svega, pitanje moći,

mura i šljokica. Čini se da ovakvo viđe-

moći koja se zaista javila kao poslje-

nje nije daleko od istine: jedan pogled

dica ekonomskog prosperiteta, ali i

na porodični album sa fotografijama

ženskog pokreta kao i naglog razvo-

iz osamdesetih to može potvrditi, dok

ja modne industrije (koji nema samo

će nas kultni filmovi iz ovog perioda u

ekonomske uzroke) itd. U ženskoj mo-

to potpuno uvjeriti. Nije to samo film

di osamdesetih moć je dobila novi,

ili samo fotografija, to je jedna stvar-

konkretan oblik: tzv. power suit, od-

nost – dramatična stvarnost mnogih

nosno „odijelo moći“.

Tekst: Katarina Đošan @eutanazija8

Ovakvo odijelo, koje se sastoji iz dva dijela – jakne tj. sakoa i pantalona ili suknje, a nastaje po ugledu na mušku modu, nije novina u istoriji mode. Odijelo je nosila dvadesetih i Coco Chanel, kao i pantalone; jedno sasvim muško odijelo nosila je Marlene Dietrich u filmu Morocco iz 1930. godine; žene su već u međuratnom periodu, a naročito tokom Drugog svjetskog rata, takođe nosile pantalone. Godine 1966. YSL lansira „Le smoking“ za žene. Ipak, sve do osamdesetih to su prije bili izuzeci koji potvrđuju pravilo. Od pedesetih godina naovamo ženska je moda „tipično ženska“, odnosno nježna, romantična, seksualna, fluidna, svijetla i uglavnom posvećena mladim ženama, čak tinejdžerkama. Moda šezdesetih gotovo da je isključivo po njima krojena, a uniseks odjeća sedamdesetih je to samo donekle i kratkotrajno. No kako je sve veći broj žena počinjao da radi, i što je još značajnije, da radi na bitnim, do tada „tipično muškim“ pozicijama, a to su pozicije koje znače moć, žene su počele da usvajaju upravo ono što su vidjele od muškaraca: kako da se oblače i ponašaju moćno. Žena tada kao da stupa na polje borbe, a jedan od glavnih aduta je moda – koja barem od tog tre144 mart

nutka više nije ni hir, ni frivolnost, ni maštarija. Moda je moć osamdesetih; uostalom, to potvrđuje i svaki logo ikad odštampan (velikim slovima) na bilo kom odijevnom komadu ili aksesoaru iz tog perioda, a toga je mnogo. Žena kreće po ono što smatra da zaslužuje (ništa manje nego muškarac), ali kako je, čini se, prvi put zaista na tome putu, ona primjenjuje ono što vidi; ali daleko je to od prepisivanja. Svakako da je muška dominacija kroz modu do tada već dugo vremena naglašavana moćnim odijelom, jednobojnim, monolitnim, tamnim. Kao što je u teoriji arhitekture poznato da se masivni, gotovo grubi objekti podižu za „ozbiljne“ funkcije, tako se i odjeća prilagođava pojedincu, ali i rodu, da bi govorila o njima. Žena osamdesetih, možda prije nego da bi samo „prepisala“, preuzima zapravo istu teoriju međuodnosa oblika i utiska, forme i funkcije. To u praksi znači – moćno odijelo. Široke naramenice, nerijetko dvostruko kopčanje sakoa, ravne ili blago sužene pri dnu suknje do koljena, jednobojne zastrašujuće visoke cipele, „velika“ kosa ili šešir, i tamne naočare koje onemogućavaju direktan kontakt, intimnost, 145

slabost. Boje su uglavnom tamne, a desetih je više moda za odrasle nego za ako i nisu, nema nikakvih dezena (sem tinejdžere (barem je na tom polju revoprugica i ponekih polka dots) koje će lucionarnija). umanjiti monolitni utisak, utisak cjeline. Šminka je jednostavna, crven ruž i Već sredinom vijeka Armanijeve žene maskara, a nakit sveden: ali u zlatu, sa klasičnog stila, po uzoru na nekadašnju dragim kamenjem. S početka decenije Coco, ali još ležernije, naravno moderviše su se nosile pantalone, ali je, kako nije, pretvaraju se u moćne „đavolice“, je vrijeme odmicalo, „ono ženstveno“ kako ih je zvao i oblačio Thierry Mugler. sve više izbijalo na površinu, i prijetilo Suknje su uske, kožne, ramena su sada da postane zavodljivo.

već prenaglašena, boje su vrišteće, a frizure gotovo zastrašujuće. I to je takođe

Može se takođe reći da se ovakvo moć- power dressing osamdesetih. Ali izmeno odijelo nosi ne samo kao poruka đu ta dva ekstrema, gdje se, sa jedne moći, već i kao nužan korak u sputa- strane, moć stiže poricanjem roda, a sa vanju radoznalog muškog pogleda na druge strane naglašavanjem rodne raposlu koji je nerijetko bio samo pogled. zlike, leži moda koju je dizajnirao Claude I zaista, šta može više ubiti žensku liniju Montana, možda najveći dizajner osamnego sako s dodacima u vidu muških desetih. To je moda čistog glamura, koja ramena, grubi i teški materijal koji od- poslovno odijelo pretvara u svečanu bija da išta pokaže, i suknja daleko od odjeću, bez pretjerivanja – ali jarkih, tokratke suknjice šezdesetih? Kod Arma- plih boja, koje omekšavaju teška rameni-ja, koji je otac power dressinga, zaista na i krute krojeve. je tako. Neutralne boje i gotovo ravan kroj ne daju prostora za ekscese. Moć Priča se kako se stidljivi Claude Montana se stiče poricanjem tijela, svojevrsnom povukao iz mode, jer nikako nije mogao uniseks odjećom. Ali to je tek početak da shvati svijetlu, minimalnu, iscjepkanu moći, jer je žena ubrzo otkrila da može i čudnu modu minimalizma i grandža, tuđe oruđe pretvoriti u isključivo svo- modu devedesetih. Vrijeme glamura je je: uvođenjem seksepila. Radi se, treba nestalo, i on se povukao. Tako je nestao napomenuti, o odraslim, zaposlenim, i power dressing. samosvjesnim ženama – moda osam146 mart

147

Moda

JOVANA ŽIVKOVIĆ

LETO I PASTELI NOVA KOLEKCIJA

Ništa bolje ne najavljuje lepo vre- lekciji. Inspirisana suncem, mome i duge sunčane dane od pa- rem i španskom interpretacijom stelnih tonova koji podsećaju na filozofije „La Dolce Vita“ Jovana kremaste sladolede i lepršavih zagonetno poručuje da će nova materijala koji nežno grle žensko kolekcija obilovati pastelnim nitelo čineći da se u njemu oseća- jansama, odećom koja leprša na mo slobodno, udobno i poletno. vetru i ističe našu razdraganost. To vrlo dobro zna naša dizajner- Odgovarajuća kolekcija nakita ka Jovana Živković koja poslednjih izrađenog tradicionalnom „sounedelja aktivno radi na novoj ko- tache“ tehnikom po kojoj je Jova-

149

na postala prepoznatljiva, pratiće za popodnevna druženja i večertemu prolećne kolekcije i nado- nje izlaske, pružajući ženama koje vezivati se na pastelnu simfoniju ih nose slobodu kretanja, osećaj koju je dizajnerka zamislila. Ono elegancije i luksuza. Govoreći o što nam je u ovom momentu že- bojama, imamo da vam kažemo lela otkriti, jeste da će kolekcija samo jedno: pasteli će ovog leta biti sastavljena pretežno od lepr- biti velika stvar! Sudeći po modšavih haljina i ženstvenih kombi- nim pistama i blogovima ono što nezona, sačinjenih od prijatnih, razlikuje ovogodišnje kolekcije prirodnih materijala. Kolekcija će koje najavljuju proleće i leto, jebiti prilagođena letnjim aktivno- ste da su pasteli manje dečiji i stima i fokusirana na udobnost, ušećereni, a više ženstveni i kul, a Jovana komade vidi kao idealne naročito uzimajući u obzir komza uživanje na gradskim plažama, binovanje sa drugim prigušenim, žurkama ili branču sa prijateljica- neutralnim bojama, zahvaljujući ma, koji će se vrlo jednostavno kojim postižemo sofisticiran i motransformisati u prikladnu odeću deran izgled prilagođen 2020. Podsetimo, Jovana Živković je prošle godine otvorila svoj prvi prodajni objekat u španskom gradu Marbelja, a sve komade naše dizajnerke možete poručiti putem društvenih mreža i Etsy profila.

150 mart

Etsy 151

Kultura

Nezavisna pozoriĹĄna trupa

U.R.A. PozoriĹĄte koje pomera granice (u nama samima)

Šta radite u poslednje vreme? Ja recimo dosta tragam za raritetima u Beogradu i verovali ili ne, uvek iz rukava izvučem nešto nepoznato, dragoceno i na kraju primamljivo onima koji me otvorenog uma poslušaju. Tako sam skoro pronašla teatar izvan teatra, izmešten u kafeu koji se jedno veče pretvara u pozorište. Da, dobro ste pročitali. U jednom posve netipičnom ambijentu, gde malobrojna publika ima privilegiju da bude u centru zbivanja, percipira svaki pokret i reč iz prvog reda, a onda i da sa akterima razgovara o utiscima. Iako ovakav vid zabave u inostranstvu postoji dugi niz godina, na našim prostorima se pojavio zahvaljujući pozorišnoj trupi U.R.A. i koncipiran je tako da zadrži okvire pozorišta, ali da se na drugačiji, prisniji način posveti publici, da stvori intimniju atmosferu, edukuje i oslobodi prisutne. Možda vam ideja zvuči neobično i pomalo zbunjujuće, ali idejni tvorac poPripremila: Dragana Ilić @_oatflake_ Fotografije: Vesna Lalić, privatna arhiva

zorišne trupe će nam sada sve pojasniti. Ako ste dovoljno hrabri izađite na Plezirski „Blind date“ sa glumicom Milenom Đorđević i otkrijte magiju ove pozorišne priče. 153

Kako je sve počelo?

Po čemu se predstave razlikuju od onih koje gledamo u klasičnom pozorištu i

Pozorišna trupa U.R.A. (Umetnička rad- kakvu publiku ima trupa U.R.A.? na akcija) je nastala kao potreba mene i mojih kolega da se teatrom bavimo na Predstave su drugačije ne samo po tedrugačiji način, da obrađujemo teme mama kojima se bavimo, već i po nakoje se tiču i nas i društva u kome ži- činu na koji ih tretiramo (odabir mevimo, da aktivno pomognemo putem sta na kojima će se izvoditi, akcije koje edukacije, humanitarnim akcijama, uvek sprovodimo prilikom izvođenja, i, da probamo da nešto menjamo. Pre vrlo često, ograničen broj ljudi u publici svega sebe. Pozorišna nezavisna sce- čini naše predstave na neki način „teže” na dodatno jača slobodu umetničkog dostupnim). Trupa U.R.A. ima vernu izražavanja i pokazuje se kao odličan publiku koja komade gleda i po nekoput ka drugačijem, istraživačkom po- liko puta zaredom, a na kraju dođu pa zorištu. A izgleda da je baš takvog po- pogledaju i naše dečije predstave koje zorišta naša publika „gladna”. Bavi- su pravljene tako da budu za „sve uzramo se temama koje nas se lično tiču, ste”. Postojimo šest godina, sve sami a dotiču se i društva. Sarađujemo sa radimo i organizujemo, a publika je ta psiholozima, pedagozima, defektolozi- koja nas pomaže na najneverovatnije ma, NLP-trenerima koji se u rad našeg načine. Zadovoljna sam što sam upoistraživačkog teatra uključuju kao rav- znala mnogo predivnih ljudi koji su nopravni saradnici (putem tribina, ra- isprva bili naša publika, zatim su neki dionica nakon predstava, predavanja i od njih postali saradnici i velika podraktivnog uključivanja publike u proces ška u raznim aspektima rada trupe. (samo)osvešćivanja).

154 mart

Pored „Bajkoholika“, „Dara“, „Malogvelikog princa“ i „Robin Huda“, predstava „Blind date“ privlači posebnu pažnju budući da se izvodi u atipičnom ambijentu. Ispričaj nam nešto o njoj. Predstava „Blind date” je ušla u drugu sezonu izvođenja i uvek se za nju traži karta više. Reč je o Kafe-teatru, vidu pozorišnog izraza koji na Zapadu postoji već petnaest godina. To nije stand up već „apsolutno” pozorište, čija se radnja odigrava upravo u kafeu. Blizina publike uz ograničen broj mesta za izvođenje čine ovaj komad veoma specifičnim. Osim intimnosti glumačke igre, publika dobija osećaj da je na neki način uključena u sve što se dešava na sceni, a upravo ta blizina glumaca podstiče osećaj da se gledaoci osećaju direktno pozvanim da preispituju temu komada. U publici se uvek krije psiholog koga publika treba da otkrije i tako dobije priliku za razgovor nakon predstave.

155

Koja je vama intimno najposebnija i Šta su vam pokazatelji da ste na najznačajnija predstava iz repertoara? dobrom putu? Jedna od najvažnijih predstava trupe Trupa radi samostalno, bez ikakvih je predstava „Dar” koja je nagrađena „podrški sa strane”, a ipak opstaje iako priznanjem „Miroslav Belović” za naj- se bavi nekomercijalnim temama. To je bolju režiju. To je priča o prihvatanju iz vizure nas umetnika veliki podsticaj različitosti, spoznaji sebe i trenutka u i pokazatelj da smo na dobrom putu, i kome živimo, a zatim vraćanju pravim motivacija da nastavimo da se bavimo vrednostima. Sve to iz vizure dečaka umetnošću na ovaj, vrlo specifičan, nasa autizmom čiji život u komadu pra- čin - bez kompromisa. timo od njegovog rođenja do petnaeste godine. „Dar “ je komad koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim i zaista je postao sinonim za predstavu koja „pomera granice”, ali isključivo one u nama samima.

Sledeće izvođenje predstave „Blind date“ je zakazano za 29.3. u 20h, u koktel baru Barblija (Milutina Bojića 2). Poziv je otvoren za sve, samo, kao što ste mogli da pročitate, karte nestaju brzinom svetlosti, te ne oklevajte predugo.

156 mart

157

Film

Stefan KrasiÄ&#x2021; Film Ĺživi zbog festivala

Rođen je u Nišu, gradu u kome je rođen i Konstantin Veliki. Nakon završene srednje škole upisuje elektroniku, ali godinu dana kasnije odlazi na režiju. Prošle godine je proslavio desetu godišnjicu, kako on kaže, jednog od najvažnijih projekata - Prinčevi Patroni. Ova nezavisna produkcija stvara

Intervju: Dejana Vukadinović

filmove, reklame, muzičke spotove i ske-

Fotografije: Tamara Antonović, privatna arhiva

va. Pre godinu dana, postao je deo ekipe

čeve. Porodica je lajtmotiv njegovih filmozaslužne za dokumentarnu seriju „Istorija Niša“, koju naši građani mogu da prate na Drugom programu Radio-televizije Srbije – mladi reditelj Stefan Krasić. 159

Serija je krenula sa snimanjem pre

du. U planu je i snimanje specijala o

dve godine, ali naš sagovornik je po-

Konstantinu Velikom. Ideja je da se

stao deo priče nešto kasnije. „Pripala

snime sva ona mesta koje je rimski

mi je čast da nakon dve godine pro-

vladar obišao: Istanbul, Izmir, Jork u

dukcije te serije na čelu sa Draganom

Engleskoj, Milano, Rim. Krasić ističe

Videnovićem i rediteljem Bobanom

da je to ambiciozan plan, jer je re-

Rajkovićem dobijem mogućnost da

tko ko tako nešto uradio. Zanimljivo

ponesem ulogu reditelja. Bobi mi je

je da je cela ekipa iz Niša. S obzirom

predavao na Elektronskom fakultetu

na to da je u pitanju dokumentarna

u Nišu. On je neko ko me je usmerio

serija gde su informacije kolokvijalno

ka režiji i drago mi je što je imao po-

rečeno „glavno meso“, rad je zahte-

verenja da mi preda ovu ulogu. Pored

vao opsežna istraživanja. Informacija

lokal-patriotizma, jednog od razloga zbog kojeg sam pristao da se priključim snimanju, tu je i značaj same tematike, jer ova serija obrađuje bitno razdoblje istorije našeg naroda koja se fokusirala na prostor Niša i oko Niša“, kaže Krasić.

Ambiciozan projekat edukativnog karaktera Hronološki organizovane, epizode ilustruju praistorijski period, antičko doba, srednji vek, vreme vladavine Osmanskog carstva koje je podeljeno u dve epizode. Sledi snimanje Niša kao ratne prestonice. Najveći deo snimanja odigrao se u Nišu, osim nekih scena u Vojnom muzeju u Beogra-

nije manjkalo jer su Milan Ranđelo-

„Postavio sam se kao učenik koji ne

vić i Dejan Stojiljković koji su radili na

zna ništa i koji ima zadatak da vizu-

scenariju, pročešljali sve informacije

alizuje to što je dobio. Učio sam sa

koje postoje.

njima o našoj istoriji. Čegarska bitka i Ćele kula kao posledica te bitke, ali

Serija nije samo edukativna za gleda-

i hrabrost naših predaka kad god se

oce već i za samu ekipu. Tako Krasić

setimo tih zbivanja, oduvek su privla-

objašnjava da je radeći na njoj saznao

čile moju pažnju. Radeći na ovoj seriji,

neke nove stvari, posebno kada je reč

proširio sam vidike o tim događaji-

o Čegarskoj bici i Ćele kuli kao posle-

ma“ priča Krasić.

dici te bitke, događaji koji su njemu oduvek bili najzanimljiviji.

Najveći izazov za mladog reditelja bio je trenutak kada je shvatio da će raditi sa velikim glumcima Tanasijem Uzunovićem i Svetozarom Cvetkovićem koji su u seriji naratori. „Sa druge strane postojala je i ambicija zajedno sa direktorom fotografije Vladanom Iličkovićem, da se radovi standardizuju i dovedu na nivo svetske produkcije. To je bio veliki izazov kako da u okviru naših budžeta koji su skromniji u odnosu na svetske dostignemo taj nivo. Čini mi se da smo u jednoj ili dve epizode to uspeli. Cela ekipa je ponosna na to“, objašnjava nam sagovornik. Stefanu je ovo prva velika serija na kojoj radi, te mu je na početku sve delovalo i teže u odnosu na rad na filmu, 161

ali se i to vremenom menjalo. „Na po- ste makedonski film nominovan za glačetku mi je delovalo da je mnogo teže, vnog stranog Oskara. Mislim da su već a onda mi je postalo jednostavnije. Me- neko vreme dokumentarni filmovi viđutim, dođe montaža i rokovi koji pri- zuelno atraktivni kao i igrani, a art dotiskaju. Manje znam za sebe, a više za kumentarna forma je sigurno najteži seriju. Posvećen sam samo jednoj sceni vid filmskog stvaralaštva” mišljenja je ili traženju fotografija. Tokom rada na Krasić. ovom projektu obrnuli smo internet i našli oko milion umetničkih slika. Ra- Ekspanzija serija u poslednjih nekolizlika između filma i serije je stalno pri- ko godina kako kod nas tako i na svetsutna. Nekako mi se čini da je ovo sada skom nivou, može se posmatrati na lako, sada kada je sve izašlo. Međutim, dva nivoa. Sa jedne strane je industrija, taj osećaj se stalno smenjuje. Imali smo a sa druge umetnost. „Kada pričamo o nekoliko igranih scena u četvrtoj epi- industriji, serije su postale ono što su zodi, a ukoliko ih bude još, mislim da nekada bili filmovi, ali kada govorimo će mi ti biti još zanimljivije“ ističe mladi o umetnosti, one teško mogu da dostireditelj.

gnu taj nivo. I kod nas, a i u svetu, vidimo da serije imaju filmsku estetiku. Ne

Dokumentaristika jedan od izazovnijih oblika filmskog stvaralaštva

treba zaboraviti da se kod serija mora proizvesti više epizoda, više sezona, da biste neku priču zaokružili. Potreban je kvantitet, ali se onda često na uštrb

Ono što mu je zanimljivo i u čemu se toga gubi kvalitet. Nadam se da je to zaista pronalazi jeste dokumentaristi- samo tranzicija i da će serije uskoro ka, što ga i prati od samih početaka. biti umetnički podjednako vredne kao „Doživljavam je kao formu jednako vre- filmovi.” dnu igranom filmu i mislim da ću ubuduće dosta snimati dokumentarne Procvat serija nije jedina promena u filmove. Oni su sada u fokusu javno- filmskoj industriji. Poslednja dodela sti, oni osvajaju glavne nagrade na ve- Oskara pokrenula je lavinu emocija likim festivalima. Skorašnji primer je- od iznenađenja, do negodovanja. Po 162 mart

prvi put je jedan film koji ne dolazi sa početku, verujući da je u pitanju još jeengleskog govornog područja pobrao dan blokbaster, nije želeo da ga pogleje veliki broj nagrada. Našem sagovor- da, ali je promenio mišljenje. Smatra niku je drago što je korejski film Parasi- da je dobro što je jedna ljudska priča te pobrao nagrade, jer se nešto menja dobila na pozornosti, ali i da je glavni u Holivudu. U tom potezu vidi se mogu- lik jedna od najbolje odigranih uloga. ćnost da i drugi reditelji mogu izazvati veću pozornost. „Nije sve u nagradi, stvar je da film živi što duže. On živi

Porodica kao okosnica svega

zbog festivala. Ako se ta slika promeni, za nekih dvadesetak godina možda Porodične vrednosti jedan su od lajtće i naši filmovi moći da budu u nekim motiv mnogih filmova ovog niškog resvetskim salama, kao što je Kusturica ditelja. Na krilima te ideje snimio je film u tome uspevao. To može drastično da Ukras sveta koji mu je doneo nekoliko promeni sliku“ , kaže Krasić i dodaje da važnih nagrada, pomenimo, nagradu je film Džoker još jedna pozitivna stra- za najbolji domaći kratkometražni film na promena u Holivudu. Skeptičan na na 63. Beogradskom festivalu dokume163

ntarnog i kratkometražnog filma (Mar- rodice. Mi smo tu ideju preneli na vetovski festival). Film je nastao tokom liko platno, a potom i u srca ljudi koji kampa Interakcija, koji poziva ume- vide taj film“, smatra Krasić. tnike iz celog sveta. Stefan se 2015. godine našao među njima. Te godine Film mu je doneo i putovanje van grabile su tri ekipe, raspoređene u tri grada. nica zemlje. Tako se našao u Dubaiju Njegov tim bio je u Čačku. Imali su dva gde je upoznao divne ljude sa kojima dana da nađu priču, tri i po da to snime, je i danas u kontaktu. Ipak, uspeh koji srede zvuk, urade montažu i postpro- posebno izdvaja jeste uspeh na Mardukciju. Stihovi Deca su ukras sveta po- tovskom festivalu s obzirom na to da je služila su kao inspiracija za naziv filma. ovo za dokumentarni film jedna od naj„Porodica Pečenković koju pratimo u važnijih manifestacija u državi. filmu, opila nas je svojim gostoprimstvom. Uspeh je usledio ne toliko zbog Porodica i ljubav su nit koja se provlači kvaliteta filma, već zbog same ideje po- i kroz druge filmove ovog reditelja. Po

164 mart

suncu hoda, ali i Mozaik, za koji kaže da naravno, argumentovanu. U šali kaže je emotivno najvrednije što je napravio da se ponekad „naljuti” na drage ljuod filmova, a da je to emocija koja se de koji mu ne kažu koju kritiku. „Želim javlja kod svih koji su film pogledali. A da čujem, jer me to inspiriše kako bih upravo je njegova porodica i njegova učinio nešto bolje u sledećem radu”, najveća inspiracija. „Meni je inspiracija ističe Krasić. Pored kritike i porodice moja porodica. Javila se želja da ukazu- Stefan inspiraciju pronalazi u filmovijem na važnost porodice i film Po suncu ma Podzemlje, Život je lep i Mr. Nobody hoda je sasvim dovoljno uspeo ako ne- – kojima se uvek rado vrati. kog vrati na razmišljanje koliko je porodica važna. Svi smo mi različito odra- Priču o tome gde sebe vidi u budućnosli. Svestan sam da nije lako objasniti sti, ostavili smo za neku drugu priliku, značaj porodice onome ko nije osetio a do tada, naš sagovornik nastavlja da njenu blagodat. Čak i ljudi koji ne gle- stvara, radi na sebi, naravno uvek uz daju pozitivno na te vrednosti mogu pratnju vernog druga – kamere. da razumeju da je ljubav ta koja može da im bude vodilja u životu. Porodica kod svakog od nas može biti ne samo nešto čime produžavamo naše korene već nešto što nas spašava od te čudne prirode čoveka. Čovek kao jedinka ima manje šansi za preživljavanje od životinja. Ono što ga je spasilo jeste zajednica. Čovek je jedino zbog zajednice na vrhu lanca ishrane. Porodica može da motiviše, pomogne čoveku. I tu ne smatram samo užu nego i širu.“ Stefanu su najveća podrška, ali i kritičari sestra Milica, roditelji Zoran i Sonja, devojka Teodora. A sve više ceni kritiku, 165

Kultura

Sara Savčić @sara_savcic Fotografije: Privatna arhiva

Zorica Mitev Vojnović

U životu sam za dosta stvari prva probijala led, ali sam to uvek prihvatala kao izazov

eliko mi je zadovoljstvo što u O životu ispred scene, ali i van nje, razokviru martovskog broja Plezira govarale smo jedne subote u prostoimam priliku da ugostim Zoricu rijama Narodnog pozorišta. Vas sada

Mitev Vojnović, damu koja je svojim vi- pozivam da ne propustite priliku da se šedecenijskim radom dala izvanredan bolje upoznate sa jakom, nepokolebljidoprinos kulturno-umetničkoj sceni u vom, uvek nasmejanom i razdraganom Srbiji i regionu.

ženom koja na svim životnim poljima teži kompletnosti.

Zorica je prva dirigentkinja u nacionalnom teatru i nosilac njegovog gvoz- Draga Zorice, kako kažu, najvažnije je denog operskog repertoara. U svojoj nekako početi. Hajdemo onda. Kako plodnoj karijeri imala je priliku da sara- biste se predstavili našim čitaocima? đuje sa velikim domaćim i svetskim dirignetima poput Živojina Zdravkovića, Ja sam prvenstveno žena, majka, diriAngela Šureva, Darinke Matić Marović, gentkinja i pedagoškinja. Radim na dva Vaclava Nojmana, sa horovima je obi- mesta, kao dirigentkinja u pozorištu i šla svet i dirigovala orkestrima iz Češke, kao vanredna profesorka na fakultetu. Makedonije, Slovenije, Hrvatske, Crne Radim različite poslove, ali u suštini vrlo Gore. Imala je priliku da sarađuje sa povezane. Spaja ih muzika i tumačenje maestrom Oskarom Danonom u okvi- partiture, kompozitorovog zapisa, s tim ru Operskog studija Narodnog pozo- što sa studentima radim na jedan način rišta na Pučinijevoj operi Madam Ba- u smislu prenosa koncerata ili snimaterflaj. Tokom svoje karijere osvajala je nja koncerata, dok u pozorištu radim brojna priznanja, a danas svoje znanje i kao dirigentkinja predstave ili samo oriskustvo deli sa svojim studentima, kao kestra, samo hora ili sve zajedno, što je vanredna profesorka na FILUM Univer- u operi i hor i orkestar i balet. zitetu u Kragujevcu. 167

Ispričajte nam kako ste se zaljubili u samo slagalo. Lično, nikad nisam mislimuziku i odlučili da će baš ona biti la da ću da budem dirigentkinja, mislivaše životno opredeljenje?

la sam da ću biti pijanistkinja, pošto je to tada bilo dostupno. Međutim, onda

Muzika je oduvek bila deo mene. Se- sam shvatila, a i danas to mislim, da ćam se još iz obdaništa jednog velikog su svi muzičari zapravo dirigenti, samo polu-koncertnog klavira ispod kojeg zavisno od toga kako se usmere, da li sam čučala i osluškivala, pa otrčim do će prevashodno instrument ili pevanje klavijature i „odsviram“ nešto, a onda da im bude važno. Shvatila sam da je se opet sakrijem i sve tako. Imam i sliku meni sve važno, i pevanje i sviranje, a na kojoj su mališani iz obdaništa po- to jedino može da se ostvari kada si diređani „horski“, a ja im dirigujem držeći rigent. Onda dirigenti mogu dalje da se štapić. Ali zapravo, sve je počelo tako usmere, da li će dirigovati orkestrom ili što imam puno rodbine u Makedoniji i horom. Meni je važna kompletnost, pa u Slavoniji, i iako niko nije profesional- je zato opera u mom fokusu pre svega. ni muzičar, svi su nešto svirali, onako amaterski i moja najlepša sećanja ve- Koliko je bilo potrebno odvažnosti da zana su za leta kada se okupimo, pa zakoračite u jednu profesiju kao što je svi sviraju, pevaju, igraju...Meni je kao dirigovanje, a koja je, čini se, i danas detetu to zaista predstavljalo veliki do- više zastupljena među muškarcima? življaj i jedva sam čekala leto kako bih imala to zadovoljstvo. Kasnije se, igrom Znamo da smo patrijarhalna sredina, slučaja, u Beogradu se pogodilo tako da pogotovu je to bilo zastupljeno kada je moj komšija bio muzičar koji je otišao sam ja počinjala sa radom. Veliki znau penziju i dok su sva deca igrala klike- čaj i doprinos ženskom dirigovanju je re, mi smo se družili i svirali zajedno. dala profesorka Darinka Matić Marović, Imala sam i divnu profesorku, a posle ali ona je uglavnom bila vezana za hor. je nekako to samo od sebe išlo, išla sam To ne znači da ona nije dirigovala i oru srednju muzičku i to na dva odseka, kestrom, ali njena preokupacija i prepored ekonomske škole. Nekako se to poznavanje je došlo preko hora. Nika

168 mart

Nailazila sam na razne prepreke, jer ljudi nisu navikli da im žena diriguje. Problem je zapravo u shvatanju, bez obzira da li si ženski ili muški dirigent. Dirigent, kao arhetipska figura je neko ko stane i ko predstavlja takav autoritet da ga bez pogovora slušaju.

169

da nisam razmišljala unapred šta, kako desilo da sam na iznenadni poziv dirii zašto. Prosto mislim da me čuva Onaj govala na koncertu Ansambla opere, i to odozgo i da sam ja samo sledila svoje je za mene bio veliki trenutak. Primetila želje i inspiracije. Jer, kako sam malopre sam da je za druge ljude to bilo malo objasnila, meni se najviše sviđa kada neobično. I u Makedonskoj operi sam je nešto tako kompletno, što je jedino radila kao prva dirigentkinja. To je onda moguće u operi. Prethodno sam radila vuklo jedno drugo i tako je i ostalo. I sa horom i sa orkestrom, učestvovala naravno, drago mi je što je, rodno glesam i u radu sa međunarodnim simfo- dano, sve više žena i ovde i u drugim nijskim orkestrom, malo sam svirala, strukturama (predsednice, hirurškinje). malo sam dirigovala, ali sam shvatila To je sada normalno. da to što želim jedino mogu da dobijem u operi. Dogodila se situacija da Šta vam je tokom vaše bogate karijere sam tražila koncert u Muzičkoj omla- najviše pomoglo da istrajete i pokažedini, a naletela sam na čoveka kome je te koliko možete da uradite u dometrebao korepetitor za rad u operi. To nu umetnosti? je bio maestro Angel Šurev i onda smo zajedno krenuli da radimo. Uletela sam Ljubav prema poslu, prema muzici. Ako u to sviranje, dakle ništa se ne bi dogo- radiš nešto što ne voliš, sve ti je teško. dilo bez pijanističke prakse koju sam Kada radiš ono što voliš i uživaš, tada prethodno imala, kao i zbog rada sa nije bitno koliko radiš i da li je dan ili horovima – EHO, Collegium musicum, noć. Sarađivala sam sa raznim ljudima Krsmanović. To je bilo izuzetno isku- i citiraću prof. Turlakova, kojem sam stvo, i tada sam se zaljubila u operu, jednom prilikom kao student rekla: „Pa balet i sve ono što donosi scena.

profesore, ja ne mogu da stignem da pripremim jedan čin opere za tri dana.“.

Do tada, nijedna dirigentkinja nije ra- Na to mi je on odgovorio: „Kako ne modila u Narodnom pozorištu, svi dirigenti žeš? Bože, svašta! Postoji dan i postoji su bili muškarci. Bilo je žena korepeti noć. Tako da nije važno.“ Vreme je tu i tora, žena koje rade sa horom, ali žena ništa nije teško ukoliko se radi ono što kao kompletnih dirigenta ne. Onda se se voli. 170 mart

Vi ste prva dirigentkinja u nacional- i koncepciji koju imaš. Trebalo je nenom teatru. Koliko je time vaša od- kako promeniti ustaljena shvatanja i govornost bila veća u vreme kada ste prevazići otpore patrijarhalne sredine. tek počinjali sa radom u jednoj od naj- Veoma sam zahvalna profesoru Živojivažnijih ustanova kulture u Srbiji?

nu Zdravkoviću na pomoći i pripremi za „stvarni“ život i praksu.. U životu sam za

Nailazila sam na razne prepreke, jer dosta stvari prva probijala led, ali sam ljudi nisu navikli da im žena diriguje. to sve uvek prihvatala kao izazov. Problem je zapravo u shvatanju, bez obzira da li si ženski ili muški dirigent. Prilikom naših susreta često smo poDirigent, kao arhetipska figura je neko minjale operu Karmen, a pripremako stane i ko predstavlja takav autori- jući se za ovaj intervju, pročitala sam tet da ga bez pogovora slušaju. Kao u vašu izjavu da je upravo ovaj komad onom crtanom filmu sa Duškom Du- za vas imao sudbinsko značenje. Da gouškom i Leopoldom. Moj problem li možete našim čitaocima objasniti o je, kako je moj otac umeo da kaže, čemu je reč? bio taj što sam em žensko, em mlada (mladolika), em sam niska... Međutim, Morao je da se desi neki incident kako stvar je zapravo u energiji, znanju, ideji bih ja rešila da postanem dirigentkinja.

171

Desetak godina sam radila kao kore- Postoji li neki nastup i izvođenje za petitor i asistent dirigenta i ukazala se koje vas vežu posebna sećanja? prilika da uskočim kao zamena, kao dirigentkinja za operu Travijata i Karmen. Kada sam nastupala jednom prilikom I uspela sam! Iako bez probe, predsta- u Nišu, bio je simfonijski orkestar, Hor ve su bile uspešne i dobro prihvaćene muzičke škole, a gosti su bili građani od kolega i publike.

Niša i diplomatski kor. Bio je to međunarodni događaj, svirao je Aleksandar

Opera je jedna od najlepših, ali i naj- Madžar. Posle desetak taktova uvertire, složenijih muzičkih formi. Sa kojim nestalo je struje. Šta raditi u potpunom izazovima ste se susretali tokom go- mraku? Bilo je neverovatno, zbunjujudina prilikom priprema izvođenja će... no, momentalno smo se dosetili opera i kako ste uspevali da ih preva- da hor, koji do tada nije bio na sceni, ziđete?

izađe sa svećama (koje su organizatori nabavljali u toku nastupa). Počeli smo

Moraš biti spreman na sve. Fizička pevanje u potpunom mraku a onda spremnost se podrazumeva. Inače, se, sa nabavkom novih sveća, prostor volim da šetam i planinarim, i mislim osvetljavao. Koncert je nesmetano teda muzičar mora biti iste pameti i opre- kao. To je bilo potpuno vanzemaljski i deljenja kao vrhunski sportista. To je bajkovito. Jedno neočekivano, nestvarjedan dril i moraš stalno da vežbaš. Ima no iskustvo. Na zahtev publike koncert ona izreka: „Ako ne vežbaš jedan dan, je ponovljen. primetiš ti. Ako ne vežbaš dva dana, primeti profesor. Treći dan, primeti pu- Pored dirigentskog poziva, takođe ste blika.“. Psiho-fizička spremnost je po- i profesor na fakultetu. Budući da su trebna kako bi sve bilo kako treba.

172 mart

prirode ova dva posla različite, a ve-

rujemo da uživate u oba, šta je to što Pored muzike, koje još ljubavi gajite? vam rad sa studentima daje u odnosu na orkestar, hor i operske pevače?

Volim da planinarim, da se šetam, volim sport generalno. Imam dvoje dece, ona

Ljudi koji su profesori, pre svega treba su već velika i očekujem da ću uskoro da imaju to scensko i koncertno isku- opet pevati dečje pesmice njihovoj deci. stvo, kako bi bili dobri u tome što rade, I ta strana mi je podjednako važna, a jer je velika odgovornost profesora. Mi- kako inače težim kompletnosti u životu, slim da je preduslov da prethodno imaš moja želja je bila da imam porodicu. karijeru kako bi mogao da budeš dobar Tu sam isto vrlo zadovoljna i ostvareprofesor. Osećam ljubav i poštovanje na. Moja deca su muzički obrazovana prema tim mladim ljudima željnim zna- i drago mi je što sam i njih osposobila nja, pa zbog toga i veliku odgovornost da uživaju u nečemu što je tako lepo. za sve čemu ih učim.

Ako ne vežbaš jedan dan, primetiš ti. Ako ne vežbaš dva dana, primeti profesor. Treći dan, primeti publika.“

173

Muzika

Intervju: Dejana VukadinoviÄ&#x2021; Fotografije: Mark Bell, Michael Anderer, Alex Heidrich, Noah Wilson

Akos Forgacs

Umetnost

mora biti na prvom mestu

Bio je tinejdžer kada je krenuo najpre na čuvenom Berkli muzičkom koledžu. amaterski, pa potom i profesionalno Tu se ne zaustavlja, već svoj muzički da svira bas gitaru. Rođen je u Subotici, put nastavlja u jednom od najvećih gde je završio muzičku srednju školu u centara muzičke industrije, Njujorku, kojoj je, kako kaže, bio pionir u sviranju gde trenutno živi i stvara svoju umetelektričnog basa. Put ga dalje vodi pre- nost. ko okeana gde nastavlja obrazovanje

175

Od Subotice preko Bostona do Njujorka Akos Forgacs je imao petnaest godina Sarađivao je i sa mnogim muzičarima iz kada je prvi put saznao za Berkli koledž. Japana, Kine i iz Evrope. Posebno izdvaBilo je to na radionici koju je Vladimir ja saradnju sa jednim kineskom gruSamardžić, prvi domaći bas gitarista koji pom sa kojom je snimio dva albuma. je i diplomirao na pomenutom koledžu, „Jedna od pesama na kojoj sam učedržao u Subotici. Radionica je bila pre- stvovao bila je deseta pesma po slušakretnica kako sagovornik objašnjava za nosti na kineskoj top listi 2015. godine. naš časopis. Krenuo je na časove bas Uspeh pesme otvorio nam je vrata za gitare, vežbao i radio, a onda je 2012. dvomesečnu turneju po Kini iste godigodine prešao okean i upisao studije ne, i tada sam imao prilike da osetim taj u Bostonu. „Tokom studiranja sam na- istočnjački duh. Saradnju smo nastavili učio da talenat nije ono što će ti pomo- na još jednom albumu, koji smo takođe ći na putu do uspeha, već je potrebno predstavili na turneji, godinu dana poznati materiju i biti neko sa kim je lako sle.“ Kako kaže, imao je mnogo prilika, raditi. Ključ je u tome”, kaže Akos. Boston će kasnije zameniti gradom koji nikada ne spava, a koji će mu pružiti mogućnost da svira na velikom broju

jer je bio u Americi u pravom trenutku.

Bez kontakata nema ko da te čuje

albuma i sarađuje sa mnogostrukim Mogućnosti su upravo ono čega u Srdobitnicima najprestižnijih nagrada iz biji nedostaje. „Ukoliko nemaš prave sveta muzike. „Svirao sam sa mnogim kontakte, nemoguće je da te neko čuje. dobitnicima Gremi nagrade, tekstopi- To ne znači da se tako nešto ne dogascima. Imao sam to zadovoljstvo da svi- đa u Americi, ali je više prilika da te ram sa James JT Taylor-om koji je bio neko čuje“, objašnjava naš sagovornik pevač i tekstopisac pesme Celebration i dodaje da je još jedan od problema grupe Kool and the Gang, koja je bila u Srbiji, kada je reč o muzici, to da te broj jedan na Bilbordovoj listi.“ 176 mart

svako uzima zdravo za gotovo. Pro-

blema i izazova ima i u Americi. Među vodećim problemima je to što je jako teško izdvojiti se na tržištu, budući da ima mnogo dobre muzike. Drugi izazov za mlade umetnike jesu društvene mreže kojima se sve više mladih muzičara okreće. Novi kanali komunikacije donose brzu i relativno lako dostižnu popularnost, jer vas u nekoliko minuta čuje i vidi na hiljade osoba. I to je ono što privlači mlade, neiskusne muzičare koji ne mare suštinski za kvalitet, već jure za tim da imaju plejadu pratilaca. „Oni koji tek stupaju na scenu ugledaju se na osrednje muzičare koji su prepoznali moć društvenih mreža, pre svega Instagrama, koji im donosi fanove i koji to koriste, iako njihovi nastupi ne mogu da se pohvale kvalitetom. Vođeni ovakvim primerima, ni ne trude se oko umetnosti. Na duže staze, to znači da neće imati karijeru. U stvarnosti, umetnost je ta koja treba da bude na prvom mestu, a da oni koji prate tu umetnost dođu ukoliko imaš nešto da kažeš”, ističe Akos. Ne treba naravno ni generalizovati, ali ovaj trend površnog bavljenja muzikom je sveprisutan. 177

Fuzija stilova

ulične kulture iz hip-hopa su prisutni, ali napominje da mu je cilj bio da zadrži korene.

Akosov prvi singl je izašao krajem februara. A sve je počelo jednog popodneva kada su ga posetili prijatelji i snimili čak jedanaest pesama tog po-

Kult muzike i muzičara

podneva. Preslušavajući pesme, došao Napretka u muzičkom svetu ima. Veliki je na ideju da može pokrenuti neki pro- broj neafirmisanih umetnika konačno jekat samostalno. „Ti prvobitni snimci dobija priznanje koje zaslužuje. Dobijasu me inspirisali da proširim početnu ju Gremi nagrade, a njihovi albumi se zamisao. Krenuo sam da pravim kra- prodaju u Madison Square Garden-u, tke demo snimke koje je čuo moj veliki što je ranije bilo praktično neizvodljiprijatelj Sammy Merendino, i poželeo da vo. Postoji mnogo načina da se danas radi na ploči. Sami je, inače, bio bub- objavljuje muzika. „Ima ljudi koji stanjar čuvene Cyndi Lauper godinama, a vljaju muziku ispred svega i ne opteučestvovao je i u mnogim brodvejskim rećuju se pratiocima. S obzirom na to ostvarenjima. Da se vratim na projekat, da je njihova umetnost prava, ljudi joj reč je o trostrukom albumu i muzičari prilaze.” objašnjava Akos. koji učestvuju su bili veoma uzbuđeni zbog rada na njemu. Planirano je da će Gde se to stvara najbolja muzika, naš izaći krajem februara i biće dostupan i sagovornik nema dilemu. Amerika je na mom sajtu”, kaže Akos. Na albumu broj jedan kada je reč o velikim pop progostuje i njegov dobar prijatelj Masa- dukcijama, jer ima i najviše sredstava za taka Yamamoto koji svira klavijature, a kvalitetna ostvarenja. Međutim, kada kog poznaje od kada se preselio u Bo- je reč o publici, prednost daje Evropi, ston. Zanimljiva fuzija muzičkih prava- gde on vidi mnogo veći entuzijazam. „U ca krasi ovaj projekat, a na zvuk ima uti- Njujorku se može čuti najbolji džez na caja i njegov život u Njujorku. Elementi svetu. Kreativni muzičari tako sviraju

178 mart

u malim barovima za dvadesetak ljudi, ali ako taj isti bend krene na turneju po Evropi ili Aziji rasprodaće ogromne sale, ljudi će se prema njima ponašati potpuno drugačije, to sam doživeo“, priča nam svoja iskustva Akos, dodajući da je takav prijem doživeo kada pratio muzičare na turneji po Evropi. „Muzička kultura u Evropi je snažnija u poređenju sa onom koja je u Njujorku.“ Sa druge strane, Njujork ima dugu istoriju predvodnika u muzičkoj industriji. Kultne džez i pop ploče su nastale na tlu ovog grada, a to se manifestuje i na sceni. U narednom periodu prioritet za Akosa je novi projekat. Ideja je da napravi

Kratke demo snimke je čuo moj veliki prijatelj Sammy Merendino, i poželeo da radi na ploči. Sami je, inače, bio bubnjar čuvene Cyndi Lauper godinama, a učestvovao je i u mnogim brodvejskim ostvarenjima.

turneju po Evropi, Americi i Aziji kako bi se ploča predstavila. Želeo bi da nastavi da i u narednom periodu učestvuje u najrazličitijim projektima u ulozi pisca, aranžera i kompozitora. „Radim snimanja i turneje sa umetnicima i nastavljam da se bavim onim na čemu radim u ovom trenutku, ali sa većim fokusom na vlastitu muziku i turneju“ dodaje naš sagovornik.

179

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net