Plezir oktobar 2021 by Plezir magazin

Okrobar 2021. Broj 94

PleziR m a g

Uvod Čim krene priča o velikim bibliotekama, čudnovatim kolekcijama, neobičnim izdanjima, svim tim književnicima koje nisam i možda nikad neću stići da otkrijem, počnem da se vrpoljim i preznajam a moj mozak kreće da pravi salto, da računa, planira, pravi hitne zabeleške kako da se izdvoji najbitnije, najzanimljivije, najvažnije. Taj težak posao, dodatno mu otežava ne samo savremeni način života i ta slatka dostupnost neograničenog znanja i beskrajne lepote koja nam je pružena na dlanu gotovo besplatno, već i činjenica da se bavim kreativnim poslom zahvaljujući kom sam u konstantnom dodiru sa fenomenalnim piscima, umetnicima i strasnim čitaocima koji uvek imaju neverovatne priče u svojim džepovima, čime se moja radoznalost svakodnevno dodatno raspiruje. Sećam se da sam kao dete s nestrpljenjem čekala sredu i tatin povratak s posla, jer je to značilo da će me obradovati nekom novom knjigom uzajmljenom iz gradske biblioteke. Sreda je bila dan za nove, šarene korice ispunjene najuzbudljivijim avanturama koje su hranile moju maštu do naredne sedmice, a u međuvremenu sam se sa drugaricom igrala bibliotekarke i ispisivala kartončiće koje smo dodavale u knjižice iz Lastavicine edicije. Zašto sada pričam o knjigama i bibliotekama? Mislim da je odgovor sasvim logičan jer oktobar je mesec knjige, a mi ovaj praznični mesec koristimo da sa vama preslažemo police sa knjigama, dopunjavamo spiskove i govorimo o tom divnom ritualu, ritualu čitanja knjige. I, kad smo već kod rituala, zanima me koji ste tip čitaoca? Da li čitate knjigu odjednom, od korice do korice ili lagano gustirate, pa usput zavirite u jednu, drugu i treću knjigu, a onda se vratite i zaokružite priču? Pozivamo vas da i ovaj broj čitate vašim tempom, onako kako vama prija i čini plezir. Odmah nakon rituala, priče o regeneraciji i slasnih recepata sledi mali Plezir sajam knjiga, a za njim i mnoštvo književnošću obojenih tema kojima hranimo maštu i radoznalost. Teodora Kovrlija, Plezir magazin

028

076 10 književnih naslova da uronite u jesen

082

Njujork očima Nataše Milović

106 Jesenjarenje uz knjigu

112

Papirni filigran

118 Ukrcajmo se u svoje papirne vozove

124 Kako putovanja pretočiti u knjigu?

128

MUZIKA KOLUMNA

KOLUMNA ŽIVOTNI STIL

100

116

Jelena Bjeković

134 Na zajedničkom zadatku

140

#writtenbyamen

KOLUMNA

Portret umetnice kroz preporuke: Ana Arp

@danchireads preporučuje: 5 korejskih romana

Novi svjetovi između korica

144 Ukus oktobra

KOLUMNA

HRANA

Gastro inspiracija Matejka Buča

068

090

ŽIVOTNI STIL

024

Japanske književnice

Hallyu: K-lit

PUTOVANJA

Regeneracija: Put ka budućnosti

ŽIVOTNI STIL

016

KNJIŽEVNOST

EKOLOGIJA

RITUAL

Marija Maravić

KNJIŽEVNOST

038

KNJIŽEVNOST

008

KNJIŽEVNOST

Plezir sajam

KNJIŽEVNOST

Online špartanje

KNJIŽEVNOST

Sadržaj

150

redakcija

Teodora Kovrlija

Milena Goševski

Marko Vajović

PleziR 4

oktobar

Andrijana Kovrlija

Bojana Đuričić

Ivana Karmišević

Jelena Gvozden

Dejana Vukadinović

Sara Savčić

Milica Antić

Vesna Belušević

Ana Mandinić

Merima Aranitović

Jelena Jović

Milica Bojović

Dragana Kenedi

Danja Bujas

Foto: Milena Goševski

Devojka sa naslovnice Sandra Nikolić Šta radiš kada ne radiš ništa? S obzirom da posao kojim se bavim obožavam, često se „zaradim“ pa se slobodno vreme skrati. Tokom radIspričaj nam nešto o sebi?

ne nedelje umem da posetim poneku izložbu „u prolazu“. Vikendom najčešće

Zovem se Aleksandra Nikolić i po za-

sedim za šivaćom mašinom. Ponekad

nimanju sam arhitekta. Završila sam

slobodno vreme ispunjavam sviranjem

Master studije i Specijalističke studije u

klavira ili učenjem francuskog jezika.

oblasti energetske efikasnosti i održive

U letnjim danima volim da igram te-

arhitekture na Arhitektonskom fakulte-

nis ili da odem do reke i jedrim. Zimi

tu u Beogradu. Vodim svoj arhitekton-

se „selim“ na planinu i uživam u vožnji

sko-dizajnerski biro Mote Design i pre-

snowboard-a.

težno se bavim uređenjem enterijera. Preporuka za čitanje/gledanje/slušanje? Omiljeni dnevni plezir? Veliki sam fan pozorišta i MeđunarodZa mene su to dnevne rutine koje

nog filmskog festivala (FEST). FEST ne

mi ulepšaju dan – jutarnje planiranje

propuštam! Poslednja oduševljenja su

dnevnih aktivnosti, doručak uz jučeraš-

mjuzikl „Jadnici“ (Madlenianum), pred-

nju epizodu „Državnog posla“, trening

stava „BAAL“ (Beogradsko dramsko po-

i funky muzika posle napornog dana.

zorište) i film „Sound of Metal“.

oktobar

by PleziR

Pletivo

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

oktobar

Prošlog meseca sam najavila promenu u formi špartanja, zato neka vas ni ovomesečna šarolikost preporuka ne iznenadi. Ključne reči za mene ovog meseca bile su kreacija, učenje i sinestezija.

Evolution of a Home with Matilda Goad Dizajnerku Matildu Goad pratim već godinama i veoma mi se dopada njen odnos prema dizajnu, bojama i lakoća sa kojom uređuje i dekoriše prostor. Zato me je obradovala najava Jutjub serijala Evolution of a Home na kanalu House & Garden, sa kojim Matilda radi na projektu. Serijal prati rađanje njenog doma, korak po korak. Renoviranje i uređenje je započelo 2018. godine kada je umetnica sa suprugom započela ovaj proces, i prvi snimci u emisiji datiraju iz tog perioda (zbog čega imamo momenat pre i posle), a sve je složeno u epizode u kojima možemo da pratimo evoluciju njihovog doma od momenta kada su radovi počeli do danas, prostoriju po prostoriju. Za sada možete pogledati kako izgledaju dnevna soba i kuhinja, a treća epizoda izlazi 29. oktobra, kada ćemo videti kako izgledaju spavaća soba i kupatilo ove britanske dizajnerke.

Seat at the Table Džek Haris, glumac, klimatski aktivista i osnivač Earthrise studija je napravio serijal posvećen klimatskim promenama iz pozicije mladih, simbolično nazvan Seat at the Table za Jutjub originals. Simio je 11 epizoda kojima nastoji da približi problem klimatske krize široj zajednici a u tome će mu pomoći klimatski aktivisti, naučnici i autoriteti među kojima je i prirodnjak ser Dejvid Atemboro. Prva epizoda je emitovana 25. oktobra na zvaničnom Jutjub kanalu i plan je objavljivati epizode dan za danom. U svakoj od njih, Džek će se baviti jednim od problema sa kojim se čovečanstvo danas suočava a u tesnoj vezi sa klimatskom krizom.

The Korean vegan Ovog meseca sam se putem književnosti i filma bliže upoznavala sa korejskom kulturom, a negde u tom procesu „otkrila” TikTok nalog thekoreanvegan. Pre desetak godina je u mom susedstvu postojao korejski restoran zahvaljujući kom sam imala priliku da se upoznam sa korejskom kuhinjom, međutim tada nisam bila naročito impresionirana, i moj utisak je bio poprilično mlak, kao i hrana koja nam je tada poslužena. Sa ove vremenske distance mislim da mi se ukus dosta promenio i da bih danas možda drugačije reagovala na korejska jela, ali tu tezu nisam proveravala budući da u Beogradu trenutno nemamo korejski restoran (uglavnom je reč o objedinjenim restoranima azijske kuhinje), a Koreju još uvek nisam posetila. Da se vratim na temu, Džoana Li Molinaro, autorka bloga i kuvara The Korean vegan, uspela je da me zaintrigira da razmotrim svoj odnos prema korejskoj kuhinji. Na svom blogu ona nastoji da veganizuje klasična, tradicionalna korejska jela i ponudi svojim čitaocima zdraviju varijantu ove kuhinje za koji je najbolji začin njena pristupačnost i vedar duh kojim naprosto pleni.

oktobar

Gossips of Paris: Unexpected guided tours Pariz je jedan od gradova koji verovatno nikada ne bi mogao da mi dosadi, ma koliko puta da ga posetim. U poslednje vreme kako nam je pandemija suzila radijus kretanja i usmerila nas na drugu vrstu putovanja, iznutra, često gledam virtuelne ture po skrivenim Pariskim ulicama, napuštenim ili zaboravljenim delovima grada i uživam u istoriji i pričama za koje treba malo dublje „zagrebati” da bi se otkrile. Jedno od takvih, nasumičnih i zabavnih „otkrića” bio je i profil jedne Parižanke koja organizuje jedinstvene, neočekivane obilaske Francuske prestonice. Njene „sočne” ture obojene pričama koje se ne mogu pročitati u turističkim bedekerima, probudile su moju radoznalost i dodatno povećale želju da se vratim ovom lepom gradu, prošetam sa Gabrijelom @potins_de_paris i upoznam se sa nekom od njenih neobičnih tura.

The Great Pottery Throw Down Emisija posvećena vajanju. Ovde bih mogla i da završim, jer ja bih bila „kupljena” i samo posle toga. Ovaj Britanski šou koji ima već četiri sezone, a peta se upravo snima, mi je bio neizmerno zanimljiv i prijatan. Tome svedoči i činjenica da sam dve sezone „progutala” u svega tri dana. U svakoj sezoni učestvuje desetak grnčara amatera, koji iz epizode u epizodu na nizu zanimljivih zadataka koje dvoje iskusnih sudija, poznatih Britanskih vajara ocenjuje, pokazuju svoje umeće, maštu, strpljenje i snalažljivost. Čitav koncept je vrlo relaksiran, između učesnika nema neprijatnog nadmetanja niti stvaranja nekakve drame zbog čega je za mene ova emisija pravi dragulj među aktuelnim televizijskim formatima.

On the Nose By Dana El Masri Dana El Masri je umetnica koja kao svoj medij koristi mirise i muziku, uz to i stvara neverovatne mirisne kombinacije inspirisane pesmama, kulturom i mirisnim aromama pod okriljem svog brenda Parfums Jazmin Saraï. Mirisi su tema o kojoj bih verovatno mogla da govorim do u nedogled, i zato je za mene pravo uživanje slušati nekoga ko ne samo jednako strastveno pristupa ovoj temi, već o istoj mnogo zna, i ima dobar instinkt za biranje sagovornika. Dana vodi fantastičan podkast On the Nose koji preporučujem svima onima koji žele da uče o parfemima, ali i bolje razumeju značaj čula mirisa.

Životni stil

PLEZIR

rI TU AL Marija Maravić

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Privatna arhiva

Kako započinješ dan? Trudim se da pratim sebe, da osluškujem gde je radost, gde je plezir. Tranzicija ka novom godišnjem dobu, posebno ka hladnim danima mi uvek teško padne i tada Buđenje s prvim zracima sunca uz jogu, do-

mi treba malo više truda kako

ručak uz tihu muziku, ispijanje omiljenog

bih održala dobro raspoloženje.

čaja uvek u isto vreme, priprema zdravih

Moj telesni tip zahteva kretanje,

obroka, čitanje u određenom delu stana,

tako da nekada odem na trča-

opuštanje uz filmsko veče ili utakmicu s

nje, nekada na jogu, a trenut-

društvom, topla kupka, sve su ovo rituali

no sam fokusirana na vežbe za

koji boje naše dane i čine da se osećamo

vratni deo kičme. Njih moram da

sigurno i prijatno. U trenucima povećanog

uradim čim se probudim. Uvek

stresa i kriza poput ove kojoj čovečanstvo

se osećam bolje, vitalnije i pro-

danas svedoči, psiholozi nam kažu da ako

duktivnije kada moje telo dobije

već spoljašnji svet ne možemo kontrolisa-

prostor koji mu je potreban. Pre

ti, dobro je negovati svoje dnevne rutine

tuširanja iskoristim dva minu-

i rituale koji dovode do toga da se dobro

ta na „dry brushing”, udahnem

osećamo i izazivaju nam prijatna oseća-

neko od citrusnih eteričnih ulja,

nja. O jesenjim ritualima, prisutnosti, brizi

zatim obavim jutarnju negu lica i

o sebi, radosti koju donose nova putova-

stavim maskaru. To je obično sve

nja, filozofiji Hygge, životu u Kopenhagenu

što mi je potrebno da bih izašla

i uživanju u malim zadovoljstvima razgo-

iz kuće. Volela bih da imam do-

varala sam sa Marijom Maravić, sertifiko-

voljno vremena za duge rituale,

vanom holističkom savetnicom za ishranu

kupke, vreme za disanje, zatim

i aromaterapeutkinjom sa kojom je uvek

za sve vežbe koje želim da ura-

plezir razmenjivati misli.

dim, čitanje, pisanje… Međutim, moje obaveze počinju jako rano,

tako da sam priznala sebi da nemam vremena za njih i učim da se zadovoljim sa nečim što je kratko i efektivno. 17

Na šta pomisliš kada čuješ reč plezir?

derima i zamrzivačima. Prošli smo kroz izazovan period koji donekle još uvek

Pomislim na osećaj sigurnosti, na jed-

traje, ali polako shvatam da moram da

no jutro pored reke Gang u Indiji, po-

se prilagodim. Jesen me inspiriše da

mislim na spavaću sobu moje bake, na

otvorim neke nove kuvare i potražim

moju dnevnu sobu, na nestvarni glas i

rešenja u receptima fragrantne indijske

suze u očima Fado umetnika iz Alfame,

kuhinje koja me čini jako radosnom.

na lokne mog sina, na šnenokle. Koje su to aktivnosti koje nisu u koPlezir je za mene radost koja uključu-

relaciji sa tvojim poslom, ali za koje

je sva čula i povezuje sve energetske

ćeš uvek naći vremena jer ti donose

centre. Jako često koristim tu reč u sva-

radost?

kodnevnom govoru sa namerom da se podsetim da je uživanje naša ultimativ-

Putovanja mi donose ogromnu radost.

na istina i pravo. To je dar od Boga koji

Prijatelji sa kojima možete da istražuje-

nam je dostupan, a koji sami sebi često

te najintimnije delove duše. Jogu volim,

uskraćujemo.

ali se isto tako i mimoiđemo usled neke izazovne životne faze. Posebno volim

Kako bi opisala svoj odnos prema hra-

da istražujem i otkrivam estetiku koja

ni i pripremi obroka? Da li se i on pri-

pokrene nešto u meni, koja mi da uvid

lagođava promenama sezone i uskla-

u osećaj balansa, razigranosti, bliskosti,

đuje sa ciklusima prirode?

lakoće. U fazi sam kada jako volim da obilazim gradove i posmatram fasade,

Od kako je nastupila pandemija moj

ljude, da odem u lep restoran. Volim

odnos prema pripremi hrane se zna-

da obratim pažnju na refleksije i senke,

čajno promenio. Izgubila sam volju i že-

kao i dobro svetlo i onda to pokušam

lju za eksperimentisanjem. Energija je

da „uhvatim” u nekoj fotografiji. Sva-

bila usmerena ka brojnim obavezama,

kog dana moram da provedem neko-

a hrana je postala teret. Ne volim pri-

liko minuta gledajući u more i svakog

premu hrane unapred, čuvanje u friži-

dana mu se radujem.

nost koja se javljala kao skriveni saveznik kada mi je bilo najteže. Nakon što sam stekla malo iskustva, postalo je lakše. Upoznavala sam sebe, radila sa emocijama, osvešćivala najneverovatnije programe. Danas sam malo veštija i potreno mi je manje vremena. Prepoznam ih, dam im prostor i obično primenim neku od somatskih metoda otpuštanja. Kome se obraćaš kada nisi „sva svoja”? Kreirala sam malu mrežu ljudi kojima verujem i kojima se obratim kada osetim da su mi potrebni. Jako sam radoznala i otvorena, ali isto tako imam istančan unutrašnji osećaj koji Na koji način se nosiš sa lošim raspo- me vodi ka mnogo mudrijima loženjem, tugom i strahovima?

od mene.

Kontekst u kome sam se suočavala sa Na koji način nagrađuješ sebe? tim emocijama je činio da one budu još intenzivnije. Međutim, otkrila sam da Ovo pitanje me je navelo na dublje razu sebi nosim neku čudnovatu otpor- mišljanje. Hvala na tome! Nisam baš 19

sklona nagrađivanju sebe. Ako nešto zajednici. Danci su jednostavni ljudi, želim to ću sebi priuštiti. Ne stavljam radoznali, pragmatični i motiviše ih da uslov na svoju želju. Želim da negujem sebi postavljaju nove ciljeve. Mnogi ih prijateljski i nežan odnos prema sebi. vide kao neljubazne, ali to nije moje Nekako, ne vidim da u tom stremlje- mišljenje. To je narod koji voli organinju ima prostora za sistem nagrade i zaciju i red i to se odnosi i na njihove kazne.

lične živote. Trude se da im interakcije sa drugim ljudima budu „hyggeligt” -

Danska prestonica ima u proseku da od iskustva naprave plezir. Po pita170 kišnih dana, a sunce zimi zalazi u nju tmurnog vremena i raspoloženja, 15:30h. Uprkos kiši i nedostatku sun- u Danskoj postoji nekoliko opšte prica u jednom delu godine, Danci se če- hvaćenih trikova - D vitamin, riblje ulje sto opisuju kao jedan od najsrećnijih i biljni preparati koji pozitivno utiču na naroda. Da li je Hygge njihova tajna? raspoloženje. Takođe, zdrava, funkcioKako da utičemo na sebe da nam ni nalna rutina i fizička aktivnost su jako tmurno vreme ne kvari raspoloženje? dobar i čest izbor u borbi protiv sezonske depresije. Nekoliko ljudi koji se bavi društvenim fenomenima je napisalo knjige poku- Kako interpretiraš i primenjuješ Hygšavajući da da odgovor na ovo pita- ge u svakodnevnom životu, čemu te nje. Danska je zaista posebno mesto je naučila Danska? koje zaslužuje pažnju internacionalne zajednice. Smatram da odgovor leži u Danska me je oslobodila hijerarhijskog poverenju koje ljudi osećaju kako jedni poretka na koji sam se navikla u Srbiji. prema drugima, tako i prema državi. U Danskoj se persira samo kraljici, a čiKada se osećamo sigurno i podržano njenica da ste pristupačni, neformalni i naš parasimpatički nervni sistem je ak- ljubazni ne podrazumeva da ste neprotivan, a u stanju relaksiranosti imamo fesionalni, nevaspitani ili neuspešni. mogućnost da se bavimo stvarima koje Hygge je sastavni deo života. Od malih nas zanimaju i želimo da doprinosimo nogu uče decu koliko je važno upravlja-

ti stresom, opustiti se, dati sebi vremena i ne ulaziti u bespotrebne konflikte. Hygge je tu da nam pruži atmosferu u kojoj sebi dajemo dozvolu da praktikujemo samopoštovanje. Na Hygge me podsete ljudi oko mene načinom na koji funkcionišu. Kad se zaboravim i upadnem u žurbu i stres, vratim se na najjednostavnije metode - kreiranje prostora za sebe. Kako miriše Kopenhagen u oktobru, po čemu je na jesen poseban? Miriše na tart od jabuka i cimeta. Na „kanelstang”. Na kafu. Miriše na svež morski vazduh i vlažnu zemlju. Oktobar u Kopenhagenu je kao neki zimski meseci u drugim zemljama Evrope. Rukavice, šalovi i kaputi se vraćaju u modu, sve je manje ljudi na ulicama i dan se značajno skraćuje. Ljudi se vraćaju u kuće i svoju pažnju fokusiraju na aktivnosti u zatvorenom prostoru. I dalje smo virtuelno u Kopenhagenu, gde bi nas danas povela sa sobom, kako ćemo provesti dan? Ujutru bih vas odvela u saunu sa pogle-

dom na more posle koje biste se oku-

jednostavnost severa, mudrost Isto-

pali u tom ledenom moru. Dobili biste

ka i pragmatičnost zapada. Trenutno

energiju za intenzivan dan u pokretu

uživam u jeseni u Portugalu, a poseb-

koji je deo danske svakodnevice. Nakon

no se radujem povratku u Indiju kao

toga bismo otišli u „Juno bakery” koji

i putovanju u Peru.

je otvorio bivši „pastry chef” iz Nome, na njihove legendarne „kardemomme

Preporuči nam dobru knjigu, pesmu,

snurre” i šolju kafe. Odatle bismo se

film, seriju, podkast, newsletter, blog?

odvezli do muzeja moderne umetnosti „Arken”, a onda bismo druženje na-

Nedavno sam pročitala „Nevidljivi

stavili na kasnom ručku na gradskom

gradovi” od Itala Kalvina i preporuči-

marketu „Torvehallerne”. Veče bismo

la bih je onima koji na putovanjima

proveli u elegantnom centralnom za-

vide i osete i nešto više od onoga što

bavnom parku „Tivoli” u okviru kojeg se

destinacija obećava. Takođe, knjiga

nalazi puno divnih barova i restorana.

„Šantaram” je jedna od težih knjiga koja maestralno opisuje otpornost

Pratim tvoje crtice sa putovanja koje

čoveka tokom izazovnih životnih si-

objavljuješ na Instagramu i uživam

tuacija, ljudsku dobrotu, radost, stra-

u njima. Kad su putovanja u pitanju

danje, smrt. Teheran je krimi serija

koje su tvoje omiljene destinacije?

izraelsko-iranske produkcije koja je dinamična i interesantna. Pesma koju

Obožavam destinacije na kojima ose-

sam otkrila u Lisabonu od lokalnog

tite kao da ste pronašli izgubljeni deo

Fado pevača Sergio da Silva-e zove

sebe, na kojima žive ljudi koji su auten-

se Saudade E o Teu Nome i predstav-

tični, otvoreni, pozitivni, jednostavni.

lja zanimljiv pokušaj fuzije Fado i pop

Radujem se svakom novom putovanju

muzike. Podkast na srpskom koji mi

i na svakom mestu nađem nešto što mi

je pravo osveženje je Agelast koji vodi

je potrebno u tom trenutku. Volim tem-

Galeb Nikačević. Newsletter čitam

perament i hranu istočnog Mediterana,

obično vikendom - Monocle Weekend Edition.

oktobar

Podeli sa nama jedan svoj san kome ćeš u ovoj godini dati krila? Pre nego što krenem da ostvarujem svoje snove, moraću da se potrudim da imam dovoljno unutrašnje energije i snage. To je nešto što mi je nedostajalo u prethodnoj godini, a u ovoj želim svoja krila nazad. Želim da budem odmorna, naspavana, da brinem o sebi, da uživam u svom poslu i trenucima sa porodicom koje najviše volim.

Ekologija

Piše: Ana Mandinić @anamndnc

U prošlom broju Plezira smo otvorili temu regeneracije, kao jednu od alternativnih inicijativa kada je reč o očuvanju prirode (odrast je drugi primer alternativne inicijative o kojoj smo takođe pisali pre par meseci). Samim tim ovog puta smo odlučili da vas upoznamo malo podrobnije sa ovim pojmom, u nameri da vam ga približimo kao budućnost, a ne kao nekakvu utopiju. Mnogi još uvek vide održivi razvoj kao jedini put očuvanja naše planete, zbog toga u ovom broju radimo nešto novo - pristupamo regeneraciji kao ideji koja će zameniti filozofiju održivog razvoja i tako, postati novi okvir za društveni razvoj.

Uz pojam regeneracije često možemo

čin tako što se gradi kapacitet odnosno

da čujemo pojmove poput razvoja, odr-

sposobnost sistema da „izdrži“ potrebe

živosti, kulture, ekonomije kao i ideju

za dalji razvoj. Tim putem dolazimo i do

holističkog pristupa. Na razvoj se gene-

kreiranja regenerativne kulture, kulture

ralno gleda kao korišćenje bilo kakvih

koje predstavlja promovisanje obnove

sredstava koja bi dovela do poboljšanja

i restauracije prirodnih resursa. Ujed-

društva. Ako tome dodamo održivost,

no, promoviše se holistički pristup u

i setimo se definicije održivog razvoja

pogledu ljudi i podneblja, i svega što

o kojoj smo pričali u septembarskom

se na nekoj lokaciji može pronaći, jer

broju, na te resurse se i dalje isto gle-

će direktno ili indirektno imati uticaj na

da, samo što se sada dodaje određe-

čoveka. Ono što regenerativna kultura

na briga – da korišćenje tih resursa da-

ima a održivi razvoj kao filozofija i prak-

nas neće ugroziti opostanak budućih

sa nema, jeste poštovanje diverziteta

generacija. Dakle, održivost trenutnog

kultura. Inkluzija svih je bitna za buduć-

sistema na određenim granicama. Re-

nost jer na osnovu kulturnog diverzite-

generacija predstavlja sasvim drugačiji

ta i razumevanja sopstvenog podneblja

primer korišćenja dostupnih resursa.

svaka zajednica biva u mogućnosti da

U regenerativnom razvoju, stvara se si-

prilagodi regeneraciju svom području.

stem u kome se resursi koriste na na-

Veoma značajan faktor za regeneraciju (jer ih je previše neobnovljivo) prisutno, je promena svesti. Prethodnih par godi- polako shvatamo da se zapravo nalazina vidimo sve veći broj aktivista na uli- mo u međuzavisnoj vezi sa prirodom. cama u ime ekoloških pokreta, vidimo Ta promena svesti može biti korisna formiranje različitih zajednica (eko sela za podsticanje filozofije regenerativnih na primer) i akademike koji se bore za kultura, a samim tim i regenerativnog određene ideje i vrednosti – stoga ’sve razvoja i regenerativne ekonomije. po starom’ princip ne funkcioniše više, potrebne su nam promene. Istorija nas Regenerativna ekonomija se ne zasniva je naučila da u svetu postoji velika ne- na ideji koju danas često vidimo, gde jednakost, da su resursi korišćeni na bogate države pomažu siromašnim. dobrobit jednih, a štetu drugih. Eksplo- Naprotiv, regenerativna ekonomija traatacija je učinila svoje, i sada kada je ži balans resursa i efikasnost, kao i shvatanje da se nivo resursa smanjuje razmenu koja pospešuje participaciju. 26

oktobar

Tako se vraćamo na temu lokalizacije svesti, pogotovo u kontekstu prevaziekonomije u različitim područjima, ali laženja mentalne podeljenosti između se nadovezujemo i na ideju direktne nas i prirode. Takođe, preporučila bih demokratije i društvene jednakosti. i knjigu Braiding Sweetgrass, spisateljice Regenerativna kultura poziva na to da Robin Wall Kimmerer. Jedna od centralse kao zajednice spojimo, razmislimo i nih tema njene knjige je zapravo veza potom diskutujemo o tome kakvu bu- između čoveka, biljaka i životinja, i toga dućnost želimo za nas i one što dolaze koliko čovek može da nauči o svojoj posle nas.

sredini samo posmatrajući je. Autorka skreće pažnju da naučno znanje nije je-

Sada, kada se sve ozbiljnije suočava- dino relevantno i da ne treba zanemamo sa posledicama klimatskih prome- riti znanje koje dolazi i iz domorodačkih na, shvatanje da napredak i opstajanje kultura. ljudi na ovoj planeti zavisi od zdravlja naše sredine predstavlja idealnu prili- Primećuje se da se tehnološka rešenja ku za fundamentalnu transformaciju. I često spominju kada se priča o rešavata transformacija zaista prvobitno po- nju kriza prouzrokovanim klimatskim činje u našoj svesti. Toplo preporuču- promenama. Međutim, potrebno je zajem knjigu koju sam počela da čitam u ustaviti se na trenutak i preispitati tu trenutku kada se javilo interesovanje ideju koja se često nameće kao jedina za regeneraciju – Designing Regenerati- mogućnost. Trenutni tehnološki napreve Cultures od Daniel Christian Wahl-a. dak svakako iziskuje reči hvale, ali drušKnjiga donosi interesantne analize i po- tvo koje se zasniva samo na ovakvim stavlja bitna pitanja kojima bismo tre- rešenjima kao da ne vidi i ne prihvabali da se vodimo svakodnevno. Naime, ta druga potencijalna rešenja. Važno Daniel predlaže da uvek pitamo zašto i je biti svestan da alternative postoje, a šta ako, jer ćemo tako zapravo doći do regeneracija daje zanimljiv primer tranšta i kako. Njegov narativ daje osećaj sformacije društva koji se zasniva na akcije i donekle vodi ka menjanju in- saradnji, otpornosti i simbiozi. dividualne, ali samim tim i kolektivne 27

Hrana

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Privatna arhiva

Zdravo Matejka, možeš li da nam ispričaš kako je krenula tvoja poslastičarOvog meseca u gostima nam je Matejka sko-kulinarska avantura? Šta te je naBuča, autorka bloga Like chocolate, stu- velo da pokreneš blog Like chocolate, dija Koohinja, i dva pametno osmišljena kako je došlo do pretvaranja hobija kuvara za kojima ćete posezati svakog u biznis i otvaranja Koohinje, a onda i dana. Povod za razgovor sa autorkom izdavanja dve sjajne kuvarice? je nova kuvarica Svaki dan nešto novo, koja je tek izašla iz štamparije, a o kojoj Bok svima! Kuhati sam počela još kao čini mi se trenutno svi na društvenim dijete i oduvijek me to zanimalo, pomrežama govore. Sa dobrim razlogom. sebno pečenje kolača. No zapravo sam Matejka je prepoznatljiva po izvrsnim tek prije 8-9 godina, za vrijeme jednog receptima za kolače i poslastice, ali se jako stresnog razdoblja na poslu shvau svojim kuvaricama posvetila svako- tila koliko me to zapravo opušta. U to dnevnim jelima sačinjenim od jedno- vrijeme sam pratila nekoliko regionalstavnih i lako dostupnih sastojaka, čime ih je učinila idealnim za svakodnevnu upotrebu i svaku priliku. Za oktobarski broj Plezira razgovarale smo o nastanku kuvarice i tome kako joj udahnuti dušu (jer recepti i lepe slike su tek osnova), o ritualima u kuhinji, o jesenjim ukusima i mirisima, kao i o trikovima kako da izbegnete propadanje i bacanje hrane onda kada pripremate veću količinu hrane.

nih food blogova pa sam nekako, preko 10-ak favorita s bloga koje sam željela noći, odlučila i ja otvoriti blog, kao hobi i morala uvrstiti). Meni je bilo besmislei način da skrenem misli s posla. Malo no slagati kuharicu od postojećih recepo malo, naučila sam više o kuhanju, pata do kojih ljudi mogu jednostavno fotografiji, počela snimati videa i ostva- i besplatno doći, tako da sam recepte rivati suradnje s brendovima. Nakon razvijala baš za knjigu. Svaki dan nešto 14 godina rada u korporacijama, s vre- novo je kuharica za obične ljude poput menom su se stvorili uvjeti da otvorim mene, koji nemaju vremena obilaziti Koohinju, svoj sadržajni studio i bavim trgovine u potrazi za namirnicama niti se isključivo produkcijom sadržaja ve- sate provoditi u kuhinji, a ipak žele prizanog uz hranu, primarno za brendo- premiti ukusan obrok za sebe i obitelj. ve iz prehrambene industrije. Kuharica Sastoji se od deset kategorija, od kojih je pak bila moj san od samog početka devet sadrže recepte, a jedna fotovodič bloganja, no mislim da sam trebala baš kroz neka kompliciranija jela. Također, sazrijeti da je budem sposobna napra- u kuharici se nalaze stranice sa savjeviti od nule. Prva je izašla krajem 2019. tima za pripremu i čuvanje hrane kao i godine i zove se Svaki dan, a druga evo devet mojih malih osobnih priča. nedavno i zove se Svaki dan nešto novo a obje su predivno prihvaćene od stra- Koje kriterijume je potrebno da ispuni ne mojih čitatelja!

jedan recept da bi se našao u kuvarici?

Naziv tvoje kuvarice, kao što si već na- S obzirom na to da knjiga ima devet vela je Svaki dan nešto novo. Da li su se kategorija s receptima, kriteriji su rau njoj našli provereni recepti sa bloga zličiti, no primarni je da su namirnice i iz prethodne kuvarice Svaki dan ili je u njima svima dostupne i poznate - te, u pitanju potpuno nov sadržaj? Kakav naravno, da je konačno jelo ukusno. je koncept kuvarice?

Veći dio recepata je jednostavan i brz za pripremu, no ima i nekoliko jela za

Sadržaj u mojoj drugoj kuharici je pot- koje je potrebno nešto više vremena i puno drugačiji od onoga u prvoj, a ta- vještine. kođer i od sadržaja na blogu (izuzev 30

Odakle dolazi tvoja kulinarska inspiracija? Bolje je pitanje odakle ne. :) Moram priznati da me sve inspirira - od sadržaja hladnjaka, preko moje izbirljive djece do drugih kuharica, blogova, web stranica, kulinarskih TV emisija... Uvijek mi se po glavi motaju ideje za nova jela i uvijek tražim način da obogatim jelovnik naše obitelji nekim nutritivno izbalansiranim, a ukusnim jelima. A o slasticama da ne pričam, u svakom trenutku imam listu od barem deset novih koje bih htjela isprobati! Koji je tvoj omiljeni dnevni ritual? Svako jutro djeci pripremam doručak, a sebi kuham čaj. Volim sjesti s njima barem na pet minuta dok jedu i srknuti vrući čaj, iako je u zadnje vrijeme to dosta izazovno jer su nam se aktivnosti promijenile (curka je krenula u školu), pa se još uhodavamo u novi ritam i ranije buđenje. No vratit će se to na svoje. :) A omiljeni ritual u kuhinji? Volim navečer otvoriti hladnjak i (najčešće samo) sebi pripremiti brzu, laganu 31

večeru od sastojaka koje sam pronašla. Nekad je to salata sa svježim povrćem, tunom i malo sira, nekad je to brzo prepečeno povrće iz tave s curryjem i sjemenkama, a nekad tortilja s kajganom - ali baš volim taj trenutak kad me inspirira sadržaj hladnjaka i umjesto sendviča posegnem za nečim što će me bolje nahraniti. Koje su to sezonske namirnice koje će igrati glavnu ulogu u tvojoj kuhinji ove jeseni? Moj odgovor na to pitanje je svake godine isti - bundeva i jabuke! Jesen je moje omiljeno godišnje doba u svakom smislu, pa tako i kulinarskom: obožavam njezine mirise i okuse, obožavam gusta, utješna variva i tople, mirisne, cimetaste kolače i dizana tijesta. Toga u našem domu nikada ne nedostaje. A začini/umaci/namazi/čorbice/slatkiši, kako izgleda tvoj jesenji meni? Postoji velika razlika između toga kako bih ja željela da on izgleda i kako zaista izgleda. :) Naravno, posao, život i djeca uvelike oblikuju to kako se hranimo.

Naša djeca su mali, slatki izbirljivci pa Mirijana, Ana, sve redom vrijedne i hranastojim uvijek naći kompromis izme- bre žene koje sve što znaju ulažu u ovaj đu onoga što oni žele jesti i onoga što posao koje svi toliko volimo. Od stranih ja mislim da bi trebali pojesti, no u je- autora, jako volim kuharice Aran Goyosen uspijem progurati više gustih, to- age Cannelle et Vanille, te Flavour Yotaplih juha i variva s ječmom, noklicama, ma Ottolenghija. kobasicama - i puno povrća (za koje oni niti ne znaju da je unutra). A već sredi- Šta dobra kuvarica mora da sadrži da nom jeseni naš dom zamiriše na me- bismo joj se stalno vraćali? denjake, jer krećemo s izradom keksića u raznim oblicima koje djeca rade sa Za mene je kuharica puno više od domnom. Nakon toga sat vremena čistim brog recepta. Zapravo, ja uopće ne kukuhinju, ali isplati se.

ham po receptima iz kuharica već u njima tražim inspiraciju za neka nova

Ovog meseca konstantno pričamo o jela. Znam da nije svima tako, moji čiknjigama, dopunjavamo naše liste za tatelji često mi javljaju kako su ispročitanje i preslažemo police. Povedi bali puno recepata iz mojih knjiga, no nas do tvoje police sa kuvaricama i ja osobno u kuharicama tražim nove izdvoj zvezde za kojima uvek posežeš. ideje, često ih čitam kao knjige i važno mi je da imaju neki osobni moment Jako sam ponosna na kuharice svojih kako bih bolje upoznala autora i način kolegica blogerica, često ih listam i u na koji razmišlja o hrani. Hrana je uonjima tražim inspiraciju. Sandra Ron- stalom puno više od recepta, puno više čević je izdala predivnu knjigokuharicu od fiziološke potrebe, ona je portal u Mrvu ovog zeru onog, Jutra uz Kuživanci- prošlost i u nama budi brojne emocije. ju Edite Šimić sadrže odlične i praktič- Ja volim kad u kuharici vidim da i autor ne recepte za zdravije doručke, a po- osjeća isto. Zato nikada ne kupujem sebno se veselim kuharici u nastajanju generičke kuharice s receptima, uvijek Ana-Marije Bujić, koja je već izdala čak one čije autore cijenim i pratim. tri knjige! A tu su i Sanja, Helena, Maja,

Svi koji te dugo prate znaju da su poslastice tvoja specijalnost, podeli sa nama recept za neki dezert s kojim nema greške? (čak i ako nismo previše vešti u pečenju) Možda biste mogli isprobati ovaj čokoladni kruh od banane bez bijelog šećera i brašna - mi ga zaista obožavamo jer je sočan i jako ukusan. :) Čokoladni kruh od banane

Upute:

Za kalup za kruh

-Pećnicu zagrijte na 180°C, a kalup za

(otprilike 15×25 cm)

kruh obložite papirom za pečenje. -Banane usitnite vilicom u pire pa im

Sastojci:

dodajte ostale tekuće sastojke.

•2 zrele banane (s točkicama)

-Brašno, kakao, prašak za pecivo i za-

•2 jaja

čine prosijte, a ako vam ostane u situ

•70 g kokosovog ulja

nekih većih dijelova, njih odstranite.

•50 g tekućeg sladila – agavin sirup,

Dodajte lan i chiu pa promiješajte pje-

javorov sirup, med…

njačom.

•200 ml mlijeka (može i biljno)

-Sjedinite smjese, pa dodajte 3/4 kru-

•300 g integralnog pirovog ili

pno sjeckane čokolade.

pšeničnog brašna

-Smjesu prelijte u kalup, poravnajte vrh

•30 g kakaa

pa pospite krupno sjeckanim pečenim

•10 g praška za pecivo

lješnjacima i ostatkom čokolade. Lješ-

•1/4 žličice soli

njake prepečete tako da ih pržite na

•1/4 žličice praha vanilije ili u mokre

suhoj tavi dok im ne počnu otpadati

sastojke dodaje 1 žlicu ekstrakta

kožice (3-4 min). Zatim krpom istrljate

•1/2 žličice cimeta

kožice.

•20 g chia sjemenki

-Pecite kolač 50-60 minuta tj. dok čač-

•20 g mljevenog lana

kalica koju ubodete u sredinu ne iza-

•200 g tamne čokolade

đe čista. Ohladite u kalupu do sobne

•50 g pečenih lješnjaka

temperature zatim poslužite, najbolji je topao. Dobar tek!

Priprema hrane za blog/klijente/kuva- Društvene mreže su naša svakodneviricu iziskuje veliku količinu hrane, na ca, ali da se nešto dogodi i da nestanu koji način uspevaš da se organizuješ na duže vreme ili trajno na koji način da ta hrana ne propadne? Kako se bo- bi nastavila da se baviš ovim poslom riš protiv bacanja hrane, imaš li nekih i kako bi komunicirala sa svojim čitatrikova kojima se služiš?

ocima?

Da, na dnevnoj bazi se tu često radi o Društvene mreže su potpuno promimnogo hrane, posebno kad imam sni- jenile način na koji mi blogeri komunimanja za klijente. Nastojim se organi- ciramo sa svojim čitateljima. Prije 6-7 zirati na način da nam nešto od toga godina, sve je bilo drugačije i baza svebude ručak/večera ili da zamrznem ga je uvijek bio blog ili web stranica, za druge dane ako se može. Također, tamo smo kroz komentare razgovarali i gotovo uvijek radim manje količine od pomagali si. Iako mi se sviđa neposredpredviđenih u receptu kako bismo hra- nost, doseg i brzina društvenih mreža, nu mogli pojesti i izbjeći bacanje. I za- za mene je moj blog i dalje baza i jako dnje, imam veliku obitelj sladokusaca mi je važno da su moji pratitelji na drušpa često podijelim ono što ostane.

tvenim mrežama upoznati s time, da ih uvijek usmjeravam tamo po recept i da

Koje je tvoje omiljeno jelo od ostataka taj blog bude zbirka svega što radim. iz kuhinje?

Ne želim razmišljati o algoritmima, lajkovima i dijeljenjima, iako je to često

Gusta povrtna juha. Pečeno povrće s realnost u poslu kojim se bavim, želim grčkim jogurtom i sjemenkama. Polpe- znati da je moj sadržaj na kojem sam te od pire krumpira i sira. Kajgana trpi dugo godina radila samo moj i da mu razne dodatke... Puno je opcija da se mogu pristupiti u svakom trenutku bez izbjegne bacanje hrane. :)

obzira na to što se događa na i sa društvenim mrežama.

oktobar

Kako naši čitaoci mogu da dođu do svog primerka Svaki dan nešto novo? Svaki dan nešto novo je trenutno dostupna za narudžbu preko mog bloga na adresi: likechocolate.net/kuharica2. Nažalost, dostava za Srbiju je zaista skupa i jasno mi je da je mnogima neisplativa i razlog za odustanak od kupovine, no uvijek se nekako nađe način da se knjiga dobavi do željenog mjesta. Pa makar čekali i ljeto i kupili ju u nekoj od knjižara na našoj obali. :) Za kraj preporuči nam tvoje omiljene knjige/blogove/emisije koje redovno pratiš? Moram priznati da uz vlasiti posao i dvoje djece ništa ne pratim baš redovno. :) Često čitam blogove svojih kolegica i kolega, primjerice jako volim Nevenin blog Hleb i lale ili Andrein Cukar, a od stranih pratim što rade Green kitchen stories i Cannelle et Vanille. Kad uhvatim trenutak za opuštanje, najčešće samo upalim Netflix i nađem nešto za pogledati, a zadnja serija koju sam gledala (doduše ne na Netflixu) koju bih baš preporučila je Normalni ljudi. U planu mi je svakako pročitati i knjigu po kojoj je snimljena.

Dereta u svom okrilju ima izdavačku

Među našim izdanjima nalaze se broj-

kuću, online knjižaru i knjižaru u Beo-

na dela svetski poznatih autora, među

gradu.

kojima su: Salman Ruždi, Kazuo Išiguro, Vladimir Nabokov, Kurt Vonegat, Džo-

Izdavačka kuća Dereta prisutna je na

natan Frenzen i mnogi drugi.

srpskoj izdavačkoj sceni već četiri decenije. Tokom svog postojanja Dereta je

Posebno smo prepoznatljivi po knjiga-

potvrdila svoju izdavačku i umetničku

ma iz oblasti filozofije (Platon, Aristotel,

autentičnost objavivši preko 2000 na-

Toma Akvinski, Kant, Šopenhauer, Niče),

slova u desetak biblioteka; od prevoda

leksikografije, istoriografije, helenske

kapitalnih dela naše i svetske književ- književnosti, klasičnih dela, zbog čega nosti, do knjiga iz aktuelne književne

se nalazimo u samom vrhu srpskog iz-

produkcije.

davaštva.

oktobar

Obogaćena urbanim životom Bogote, živopisno natopljena mitologijom Anda i protkana onom strašnom napetošću svakodnevice ljudi koji žive bez dokumenata u Americi, Beskrajna zemlja je priča o dve zemlje i jednoj porodici mešovitog statusa – čitavom jednom svetu u kome je svaki uspeh povezan s kajanjem, a svaki san kojem se stremi otežava neki san koji se odgađa. Patrisija Engel, nagrađivana i međunarodno priznata spisateljica, i sama ćerka kolumbijskih imigranata i državljanka dve zemlje, daje glas petočlanoj porodici, svakome u njegovoj pojedinačnoj borbi s vlastitim životnim okolnostima.

Na pregledu u nekoj neodređenoj finoj londonskoj ordinaciji, mlada žena otvara dušu izvesnom doktoru Zeligmanu. Iako ne vidi skoro ništa osim njegovog temena, ispoveda mu se o svom životu i željama, borbi sa seksualnošću i poimanju sopstvene ličnosti. Rođena i odrasla u Nemačkoj, u Londonu živi već nekoliko godina, odlučna da raskrsti s porodičnim nasleđem i ukletom domovinom. U britkom monologu koji humorom podriva temelje sveta, Katarina Folkmer nas vodi na raskošno putovanje kroz zapanjujuće seksualne maštarije, kraj netrpeljivih majki, do medicinske upotrebe veveričjih repova i večitog nasleđa sramote. Svojim neustrašivim debitantskim romanom Pregled dovešće u pitanje naše poimanje svega što je podložno promeni, i onoga što nije, i u stilu Tomasa Bernharda ubrizgati dozu podsmeha u savremenu britansku književnost.

oktobar

Pred čitaocima se nalazi prvi Išigurov roman koji je objavio nakon što mu je dodeljena Nobelova nagrada za književnost 2017. Moderni svet je prikazao iz perspektive posve neobičnog naratora kako bi odgonetnuo neka od fundamentalnih egzistencijalnih pitanja koja se provlače kroz čitav njegov opus: suštinu ljudskosti, ljubavi, smrtnosti, odnosa između čoveka i tehnologije. Kritika je već proglasila roman Klara i Sunce za savremeno remek-delo koje je ne samo ispunilo već i prevazišlo sva književna, nimalo skromna očekivanja, s obzirom na to da mnogi smatraju Išigura za jednog od najvažnijih pisaca današnjice.

Najbolji norveški roman u poslednjih 100 godina, prodat u više od 400.000 primeraka samo u Norveškoj. „Mengeleov zoo-vrt“ skreće pažnju na globalni problem eksploatacije prirodnih resursa, zločine protiv prirode, i uznemirujuća je opomena vezana za opstanak planete.

oktobar

Gert Nigorshaug vešto kombinuje napetu i nadasve zanimljivu priču, izvrstan pripovedački stil i ekološki angažovani pristup, dočaravajući nam tako surovu realnost Latinske Amerike i teško breme kolonijalizma koje još uvek vuče za sobom, a sve to na osnovu sopstvenog iskustva u tamošnjim prašumama.

Izdavačka kuća Globosino Aleksandrija je sa radom počela 12. maja 2003. godine. Osnivač je Ljiljana Habjanović Đurović, već 25 godina najčitaniji i najtiražniji pisac na srpskom jeziku. Osim njenih romana, tu je još 8 biblioteka u kojima promovišemo autore sa svih kontinenata, pisce iz Rusije i slovenskih zemalja, duhovne knjige, izdanja za decu, podsećanja na tradiciju, istoriju, ljude i događaje, kao i poeziju. To su knjige sa kojima nikada nećete biti sami!

oktobar

„Kako se na srpskom kaže...” je kvadrologija Hadži-Aleksandra Đurovića. Započeta je poetskim bestselerom „Kako se na srpskom kaže ljubav” (2016.) koji je do sada štampan u 7. izdanja, potom „Kako se na srpskom kaže tuga” (2019.) do sada štampana u 3 izdanja i „Kako se na srpskom kaže sreća” (2020.) koja je do sada štampana u 5 izdanja.

„Kako se na srpskom kaže nada” je četvrta zbirka i po formi je identična prethodnima, nalik `haiku` poeziji, u minimalističnom stilu koncentrisanih stihova i britkih misli, pisac govori o svojim emocijama u kojima se svako može prepoznati. U makar jednoj od ovih knjiga, ako ne i u svim, čitalac će zasigurno pronaći sebe. Naslov svake pesme je po jedna reč, koja je autorova asocijacija na ljubav, tugu, sreću odnosno nadu. Iako knjige za naizgled govore o jednoj temi, one su povezane, jer ovi pojmovi ne mogu jedni bez drugih.

oktobar

Zbirke su delom autobiografske, inspirisane istinitim emocijama, ali zapravo opštečovečne, pre svega posvećene onima koji su voleli, koji vole ili koji nameravaju da zavole i onima koji su bili voljeni, ali i ostavljani. Ove knjige su idealan poklon bivšim, sadašnjim i budućim ljubavima, što su do sada pokazali brojni čitaoci oba pola, najrazličitijih starosnih doba, koji su ove zbirke učinili poetskim bestselerima.

Hadži-Aleksandar Đurović, rođen je 1988. godine. Diplomirao je na katedri za režiju na Akademiji Umetnosti u Beogradu 2010. gde je bio i asistent od 2011. do 2016. Autor je 5 zbirki poezije i 2 zbirke kratkih priča i scenarija. Kao reditelj, potpisuje 16 međunarodno nagrađivanih igranih i dokumentarnih filmova.

Izdavačka kuća Imprimatur osnovana probrana savremena djela svjetske knjije 2017. godine u Banjoj Luci. Od tada ževnosti. Naš cilj je, u najkraćim crtama, pa do danas, objavili smo skoro pe- približiti publici knjige vrijedne pažnje. deset knjiga iz domena proze, poezije Naša izdanja dostupna su u odabranim i publicistike, a u našem katalogu se, knjižarama širom BiH i Srbije, a najlakši pored domaćih autora i autorki, nalazi način da dobijete uvid u sve naše knjii niz prevoda s engleskog, italijanskog, ge na jednom mjestu jeste preko našeg njemačkog, češkog i persijskog jezika.

sajta imprimatur.ba, gdje organizujemo

Misija Imprimatura je da omogući no- posebno sajamsko sniženje za sve čitavim i talentovanim glasovima da stupe oce Plezir magazina. Uz kod plezirsajam na književnu scenu, da nekim davno ostvarujete 30% popusta na sva naša objavljenim i nepravedno zaboravlje- izdanja i besplatnu poštarinu za teritonim djelima udahne novi život, kao i da riju Srbije. Uživajte u čitanju! usmjeri pažnju na kvalitetna i pomno

oktobar

„Ako postoji neka univerzalna dijagnoza, ona koja obuhvaća bolesti koje na prvi pogled ne izgledaju kao bolesti nego život sam, naša uvjerljiva i nepatvorena stvarnost, moći ćete je naći u ovoj knjizi priča o nama samima. Formalno i vrlo inteligentno zamišljena kao zbirka dijagnoza likova, ona nam pokazuje onu finu mrežu pukotina u ljudskim odnosima s kojima se često susrećemo oko sebe i u sebi, čak u tolikoj mjeri da je možemo detektirati kao neku opću pandemiju. Minimalističke, stilski dotjerane, ove dijaloške priče koje u sebi nose snažan dramski naboj što se vrti oko uobičajenog i prividno banalnog, svojim moćnim a svakodnevnim jezikom privući će svakog čitatelja i postaviti pred nas ogledalo koje nam se katkada ruga, katkada nas tješi, a najviše nam pokazuje različite moduse suvremenog življenja. Priče napučene prikrivenim homoseksualcima koji nemaju snage za izlazak iz ormara, ljudima koji skrivaju svoje neuspjehe, Instagram ovisnicima i primitivnim tradicionalistima, preljubnicima i promašenim romantičarima, otvaraju se u različitim licima, ja, ti mi i tako nam i svojom gramatikom sugeriraju o kome i kome govore”, Zoran Ferić o zbirci „Dijagnoza” Nade Kaurin Knežević.

U svojoj prvoj proznoj knjizi, Mihaela Šumić vodi čitaoca na put od njujorških barova, boemskih kafana u predgrađu Buenos Ajresa i hotelskih soba u Rimu, preko Dubrovnika na prelazu iz 16. u 17. vijek, pa sve do primorskih gradića u Meksiku, u kojima je sadašnji trenutak neizostavno određen vremenom prije dolaska Evropljana. Svijet koji se otkriva u dvanaest priča ove pomno promišljene, mračne, ali krajnje dirljive i snažne zbirke, čiji su redovi ujedno i svjedočanstvo o moći i dalekosežnosti drevnih vjerovanja, jeste svijet ispunjen višegeneracijskim osvetama, neobjašnjivim događajima, isprepletenim vezama ljubavi, nasilja, smrti i slobode, svijet obilježen i nježnošću i surovošću. Urednica Marija Pejić o knjizi je napisala sljedeće: „Kao cjelovit tekst, u najširem krugu, zbirka govori o suštinskom fenomenu rađanja i smrti, stvaranja i uništavanja, traume, ljubavi ili mržnje – i na kraju, o mitovima i uvjerenjima kojima se objašnjavamo jedni drugima. Od prološke priče pa sve do posljednje, nalazi se cijeli prostor intertekstualnosti, poigravanja sa naracijom, preispitivanja uloge pisca i želje da se ono što je već napisano, napiše iznova. U tom prostoru se dominantno pojavljuju junakinje čije su sudbine uglavnom šokantno tragične, a koje progovaraju kao žrtva nekog ili nečeg drugog: zlostavljača kao konkretne ličnosti, prećutnih društvenih dogovora, porodičnog nasljeđa, kulta ljepote i, uopšte, osobenosti koja im nije dopuštena, bez obzira ne vremensku i prostornu ravan na kojoj se nalaze.”

oktobar

Nagrađivanu savremenu češku književnicu Anu Bolavu predstavili smo našoj publici prevodom njenog prvog romana „U mraku”, koji smo objavili 2019. godine. Svojim drugim romanom „Ka dnu”, Ana Bolava vraća nas u atmosferu svakodnevnog života u jednom malom mjestu na jugu Češke, ali ovog puta, umjesto sunčanih popodneva i livada punih ljekovitog bilja, čekaju nas prvi zimski mrazevi, neprohodne močvare obavijene sablasnom maglom, motiv zločina i tragične sudbine brojnih likova. Polaznu tačku u radnji romana predstavlja otkriće tijela nestale učiteljice u močvarnoj oblasti izvan centra grada, ali motiv zločina u malom mjestu samo je jedan od tokova priče. Autorka vješto gradi mrežu uvjerljivih likova, poput djevojčice Anjičke i samohrane majke Milade, koja radi u obližnjoj fabrici za preradu mesa živine, lokalnog novinara Petra Maleka, koji u priči o iznenadnom pronalasku leša vidi priliku koja se javlja samo jednom u životu ili Hane, koja se vraća u rodni grad, u staru kuću iz djetinjstva, ne bi li našla odgovore na mnoga pitanja iz prošlosti. Sudbine likova se prepliću i presijecaju, a prikaz života u malom gradu, autorki je poslužio kao povod da se dotakne mnogih tema – društvenih i ličnih.

Jelena Mandić, prevoditeljica koja je odabrala te s engleskog i persijskog jezika prevela pjesme koje su ušle u zbirku „Savremene iranske pesnikinje”, predstavila je ovu knjigu na sljedeći način: „Pred vama je izbor iranskih pesnikinja najrazličitijih poetika i biografija. Od Forug Farohzad, koja je osim poezije ostavila iza sebe i jedno od neizostavnih filmskih remek-dela „Kuća je crna” i koja je svoje stihove ispisala na način da su oni subverzivni i danas, jer propituju i u „zapadnom” svetu još uvek dominantan patrijarhalni poredak i anonimne, nevidljive živote žena u takvom društvu, do savremenih pesnikinja poput Persis Karim, koja u svojoj poeziji pravi osvrte na aktuelne istorijske događaje, ispisujući tako ne samo impresije na kolektivna opšta mesta i bolne tačke (neuspela revolucija) već se bavi i ličnim, posve tragičnim istorijama i (auto) biografijama („Atefeino pogubljenje”).

Ovo su snažni, neposredni, univerzalni ženski glasovi koji svedoče o borbi i poziciji žene u svetu i umetnosti, o ograničenjima i zamkama na koje svaka pobuna nailazi i načinima da se, pišući i obznanjujući svoj svet lepote i užasa, bude angažovanim i aktuelnim. Nadamo se da će ova antologija prokrčiti put za neka nova saznanja i tumačenja poezije i dati nam uvid u jedno bogato kulturno nasleđe, nažalost nedovoljno poznato ovdašnjim čitaocima.”

Red Box izdavačka kuća spada u red Osim probrane čitalačke publike koja malih velikih izdavača, koji se čitaoci- godinama prati Red Box izdanja, o kvama, kao i čitavoj kulturnoj javnosti, go- litetu naših knjiga svedoči i specijalno dinama nameću izdavanjem kvalitetnih priznanje žirija beogradskog sajma knjiknjiga. Pored savremene beletristike, u ga 2011. godine, koje je pripalo knjizi edicijama ove izdavačke kuće mogu se Povjest gej i lezbijskog života i kulture, pronaći i knjige iz oblasti istorije i mu- objavljenom u saradnji s hrvatskom izzike kao i zaboravljeni i skrajnuti autori davačkom kućom Sandorf. iz prošlosti.

oktobar

Vitomil Zupan (1914–1987) je slovenački pisac čija proza strasno i nezadrživo prodire u područja o kojima se, u komunističkoj Jugoslaviji, nije moglo ni znalo pisati. Samonikao, jedinstven i svesno drugačiji, Zupan predstavlja jedinstvenu pojavu u jugoslovenskoj književnoj tradiciji. Njegov roman Levitan jedan je od najkontroverznijih slovenačkih romana XX veka. Prvi put objavljen 1982. u Sloveniji, Levitan je zbog svoje provokativnosti i opisa atmosfere socijalističkih zatvora morao čekati 10 godina na objavljivanje. Preko Levitana i njegovih zatvorskih drugova upoznajemo poseban i samosvojan svet, svet bez nade, nabijen najrazličitijim ljudskim sudbinama i strastima, ali pun zapanjujuće ljudskog, neuništivog, bilo da se radi o nasilju nad ljudima, erotizmu ili o nagonu da se preživi. „Nimalo Zupan nema sentimenta prema sebi i svom stradanju. On je satir, a ne mučenik, i više je seksa u njegovu romanu, nego što je zatvorskoga zlostavljanja. Osim toga, nije on nevinašce, niti sebe tako predstavlja. U zatvoru je završio jer se napio i tako pijan nekome iz slovenskoga političkog vrha dojavio da je Tito, kako je izvijestio švicarski radio, upravo podnio ostavku. Godina je bila 1948, malo nakon Rezolucije Informbiroa. Ujutro je pred nosom ugledao četiri revolverske cijevi, mamuran.“ Miljenko Jergović

Kad bi Anton Pavlovič Čehov i Majk Spilejn radili kao Iljf i Petrov, izmislili bi Marija Benedetija. Mali činovnik koji mre od straha pred autoritetom i beskrupulozni čvrsti momak, cinični detektiv Hamer, mogli bi da jedan drugom pruže ruku u bilo kojoj Benedetijevoj priči, negde u egzistencijalističkim ćorsokacima njegovog fikcionalizovanog Montevidea. Kao i Čehov, Benedeti ume da napiše priču ni iz čega, i obrnuto – da veliku temu predstavi kao malu buru u čaši vode. S druge strane, kao Spilejn, on je pritom privlačan, pomalo nostalgično retoričan, ironični dendi sred džungle na asfaltu. Pripovetke odabrane za ovu knjigu nisu samo ono najbolje što je Benedeti uspeo da napiše u svojim pripovedačkim knjigama. To je istovremeno geneza njegovih pripovedačkih postupaka i okvir u kojem njegovo oštro, rekli bismo detektivsko oko prerušenog činovnika otkriva meru ispraznog, jednoličnog života, obezvređenog i neoduhovljenog. Benedeti se, uz Huana Karlosa Onetija, smatra najvećim imenom urugvajske književnosti. 58

oktobar

Tomas Bernhard se neretko upuštao u televizijske intervjue, ali Kristu Flajšman je posebno cenio kao sagovornika. O tome najbolje svedoče dva poznata televizijska intervjua, koje je uradio zajedno s njom – Monolozi na Majorki iz 1981. i Uzrok samome sebi, snimljen u Madridu 1986. U ovoj knjizi se, osim ova dva televizijska intervjua, nalazi i intervju iz 1984. godine povodom objavljivanja njegovog romana Seča šume. Duhovit, šaljiv i neozbiljan, naš omiljeni mizantrop ovde se prikazuje u potpuno drugačijem svetlu i naširoko priča o svom detinjstvu, Španiji, prevođenju (o kojem nema baš tako lepo mišljenje) i svojim knjigama. Ukratko, ovo je knjiga koja je nezaobilazna za sve one kojima nisu dovoljni Bernhardovi romani, već želi i više o njemu da saznaju. „Ja sam verovatno doživotno negativni pisac. Ali, moram reći da se veoma dobro osećam u toj ulozi jer me ona uopšte ne iritira. Ljudi kažu kako sam negativan pisac, ali ja sam istovremeno pozitivan čovek. Dakle, ništa ne može da mi se desi, zar ne?“

Ne umirem je razorno snažno memoarsko delo o preživljavanju i filozofski tekst napisan u slavu života, umetnosti i književnosti koji opstaju i kada su suočeni s ozbiljnom bolešću. To je knjiga o nezi i dobroti i istovremeno delo o okrutnosti sistema, zenemarivanju i knjiga o onome što nas povezuje i tera da se izolujemo. U ovoj knjizi, iskustvo En Bojer kao samohrane majke koja se leči od karcinoma, postaje početna tačka ambicioznog i britkog ispitivanja bolesti, pri čemu autorka crpi izvore koji sežu od zapisivača snova iz starog Rima do današnjih vlogera, prevaranta i fetišista. Suočena s popularnim smeštanjem kancera u okvire lične krivice – jela si previše slanine, pila previše alkohola ili pušila previše cigareta – autorka sagledava temu iz šireg ugla kako bi obuhvatila i zagađeni svet koji nas okružuje, i neravnopravnosti i eksploatacijske uslove rada koji su i sami jedan od uzroka bolesti. Ona istražuje šarlatanstvo, žrtve i ekološku cenu kancera pod kapitalizmom, i detaljno se bavi delima koje su kroz istoriju o svojoj bolesti i smrti pisale žene, između ostalih Odri Lord, Keti Aker i Suzan Sontag.

oktobar

Beskrajno iznenađujuća i duboko humana, Ne umirem je Bolest kao metafora za 21. vek: meditacija o raku, industriji raka, prijateljstvu, zajednici, bolestima ali i lepotama savremenog življenja iz pera istinski genijalnog mislioca i pisca. Ova knjiga je 2020. godine nagrađena Pulicerovom nagradom u kategoriji nefikcije.

Darma Books je izdavačka kuća osno- Ono po čemu se izdavačka kuća ističe vana 2018. godine sa idejom da afirmi- jeste pažljiv izbor naslova, prevodilaca, še zapostavljene nacionalne književno- profesionalan vizuelni tretman i ozbisti i daleke kulture o kojima se ne zna ljan urednički pristup. Osim strane litemnogo među domaćim čitaocima. Pa rature, Darma Books objavljuje domase tako u Darminom izdavačkom opusu ću poeziju i prozu, a u toku je i literarni mogu naći knjige kineskih, indijanskih, konkurs, o kome se autori iz regiona kavkaskih, afričkih, afroameričkih au- mogu obavestiti na sajtu kuće. tora, ali i pisaca koji potiču iz nama bližih zemalja, poput Bugarske, Rumunije, Sa željom da nadoknadi odsustvo ovoČeške, Poljske...

godišnjeg sajma Darma je organizovala sajamsku akciju, pa knjige koje vas interesuju možete kupiti na njihovom sajtu po sniženim cenama. Osim toga, Darma sa svojim naslovima učestvuje u skoro svim sajamskim popustima koje organizuju knjižare širom Srbije, kao i na mini sajmu UK Parobrod koji će trajati od 4. do 6. novembra.

oktobar

Dejan Enev (1960) poznati je bugarski pisac i novinar. Posebno se ističe kao majstor kratke priče. Dobitnik je brojnih nagrada, a neke od njih su: Nacionalna nagrada za bugarsku književnost „Hristo Danov” i Velika nagrada „Helikon” za novu bugarsku prozu. Kao svoje uzore ističe Jordana Jovkova, Isaka Babela i Selindžera. Gospode, pomiluj se smatra njegovom najboljom zbirkom priča, i ovo je njen prvi prevod na srpski jezik. O Enevovom pisanju Georgi Gospodinov je rekao: „Ono što je od suštinskog značaja za njegovo pisanje je da on vrlo dobro poznaje novinske žanrove, što njegovu književnost čini snažnom i privlačnom; to je književnost koja ne drži do toga da se ponaša kao književnost; zbog koje deluje, kako bi rekla moja baka, kao da ste bili tamo i čuli, kao da ste zaista upoznali te ljude, pa zato ne možete da joj ne poverujete. Pročitao sam mnoge Dejanove novinske tekstove – u njima ima toliko književnosti koliko se dokumentarnosti može naći u njegovim književnim pričama – i to mi se čini posebno važnim. Naravno, Dejan to radi svesno.” *** U sobi je temperatura naglo opala. Dobro je što se setio da preko sebe baci ćebe – kada, nije se sećao. Rubin-crvene cifre na časovniku video-rikordera pokazivale su ponoć. Nekada je u ovako beskrajnim noćima ustajao i sipao sebi neko piće... Već prva čašica ga je opuštala, a posle druge je uzimao telefon i počinjao da zove prijatelje po azbučnom redu – onako kako su bili zapisani u tefteru. Ponekad bi nabasao na prijatne sabesednike i samom sebi se čudio – kako je mogao da bude lagan, zabavan i veseo.

Marija Žudit de Karvaljo (1921−1998) poznata je portugalska spisateljica. Bavila se novinarstvom, uredništvom i prevođenjem. Autorka je romana, drama, zbirki poezije i nekoliko zbirki priča koje predstavljaju vrhunac njenog opusa. Dobitnica je više prestižnih nagrada, kao što su Velika nagrada za kratku priču Camilo Castelo Branco i nagrada Vergilio Ferreira. Odapeta strela je prvi prevod njenog dela na srpski jezik. Priče iz zbirke Odapeta strela najpre se odlikuju atmosferom usamljenosti i praznine kao i značajem duševnih procesa koji se sporo i neuhvatljivo dešavaju. De Karvaljo u svim svojim delima, pa i u Odapetoj streli, za junake uzima pripadnike srednje klase koje na različite načine pritiska sopstvena neostvarenost i neodređenost svakodnevnog života. Psihološki usmereno pripovedanje, bez pouka i „poenti”, zajedno sa svedenim izrazom i osećajem za tok radnje omogućava ambivalenciju i višeznačnost ovih priča, koje na autentičan način uspostavljaju vezu sa tadašnjom pojavom francuskog novog romana i egzistencijalizma. *** Jedna ideja pala joj je na pamet iznenada i više je nije napuštala, kao da čeka odobrenje. A ona nije znala da li je u stanju to da uradi. Najednom kao da ju je obuzela nekakva slabost, koju je možda izazvala navika da razmišlja, koja je prestala i morala je biti zamenjena nekom drugom – ali hoće li za to biti prilike? Između jednog i drugog perioda, prirodno, mora da postoji nekakav prelaz. To je normalno. Ali ne, kod nje toga nije bilo.

Dino Segre (1893–1975), poznatiji pod pseudonimom Pitigrili, bio je italijanski pisac i novinar. Proslavio se romanom Kokain (1921), koji se zbog bavljenja narkoticima i seksualnošću našao na listi zabranjenih knjiga Katoličke crkve, ubrzo postao klasik i doživeo brojna izdanja. Godine 1924. pokrenuo je magazin Grandi Firme, koji je okupljao veliki broj mladih autora, sve dok 1938. nije ukinut pod fašističkim režimom. Kako je bio jevrejskog porekla, veći deo života bio je u nemilosti vlasti. Tokom tridesetih je sarađivao sa fašističkom obaveštajnom službom, zbog čega je nakon pada fašizma uglavnom bio prezren od savremenika. O Pitigrilijevom pisanju Umberto Eko je rekao: A zašto je onda Pitigrili bio opasan? Zbog raskalašnog nehaja s kojim se odnosio prema idealima društva u kojem je živeo, zbog skepticizma, zbog neobuzdanog korišćenja paradoksa koji su se mogli smatrati „podrivačkim” (a zapravo nisu bili podrivački jer su već postali deo jezičkog jezgra italijanskog srednjeg sloja, po ugledu na Parižane), zbog podsmešljive hladnokrvnosti s kojom pominje preljube, podmićivanje i ideološke laži – premda je to bilo opštepoznato, a on je čak nagoveštavao i moralizatorske pouke, ali, kako se nekada govorilo, bez dlake na jeziku. *** Stare fotografije pokazuju da ona nije bila lepa, ni prefinjena, ni zavodljiva kao sada; ipak, baš ta devojka sa fotografija, ili čak i pre njih, ona je koju želimo. Čak i ljubavnik najpoznatije i najlepše glumice (onaj koji je zaista voli) ima želju da se vrati u vreme u kom je ona bila obična, nepoznata glumica, koja se sa putujućom trupom seli od pozorišta do pozorišta i svuda sa sobom nosi veliki sanduk, šivaću mašinu i svoju neupadljivu nevinost.

Ma Đijen je rođen 1953. u Ćingdaou u kineskoj provinciji Šandung, a veći deo života živi u egzilu. Često je nazivan kineskim Orvelom i Solženjicinom. Među njegova najpoznatija dela spada zbirka priča Isplazi jezik, roman Pekinška koma, koji je nominovan za Bukerovu nagradu, kao i putopis Crvena rđa, za koji je dobio nagradu za putopise „Tomas Kuk”. Dobitnik je Kineske nagrade za slobodnu kulturu, Atinske nagrade za književnost i književne nagrade za slobodu izražavanja „T. R. Fajvel”, a dela su mu prevođena na više svetskih jezika. Zbog svojih antirežimskih ideja proveo je veći deo života u egzilu, gde se i sada nalazi, a njegove pripovetke i romani, uključujući i Kineski san, zabranjeni su u Kini. Ma Daode, nekadašnji borac u Kulturnoj revoluciji i istaknuti državni službenik biva postavljen na mesto direktora Kancelarije za kineski san. Dok odlazi na poslovne sastanke, smišlja duhovite izreke kojima bi impresionirao društvo, odgovara na poruke brojnim ljubavnicama i sanjari o iznalaženju sanograma, Ma Daodea proganjaju sećanja na užase revolucije, neobične smrti i besmisleno nasilje kome je svedočio. Napisan kao satira kineskog vladajućeg političkog sistema sa fantazmagoričkim elementima, Ma Đijenov roman tematizuje višedecenijsku upotrebu propagande motivisanu idejom predsednika Si Đinpinga o „kineskom snu” – takozvanoj velikoj obnovi kineskog nacionalnog duha, koja bi ishodila ekonomskim i političkim preporodom zemlje. Prateći psihološki slom pojedinca kroz sedam epizoda, Ma Đijen stvara svet obeležen potrebom da se prošlost potisne i zaboravi, a sadašnjost oblikuje i održava kao lažna idealna slika. 66

oktobar

*** Ma Daode iz fioke vadi Katalog mirišljavih lepotica u koji je zapisao imena svih žena sa kojima je spavao i baca se na sastavljanje spiska zamorčića. Međutim, stranice se polako gube u izmaglici sećanja i pred njega izranja Pan Hua. Devojka stoji na ulici u Cijangu. Ogromni propagandni poster nadvija se nad njenom tanušnom siluetom. Nije tako bilo, nije stajala na ulici jer je tog dana padala kiša. Posteri su se do te mere natopili vodom da su se prosto raspali. Samo su oni pod strehom Sat-kule ostali na zidovima. Da, video sam je ispred kule, tamo mi se ukazala njena silueta. Njen pogled me je ošinuo kao grom, a žudnja okovala u mestu.

Književnost

Tekst: Vesna Belušević

Oktobar je mesec dodele Nobelove na- Knjiga MAKURA NO SOŠI (Zapisi pred grade za književnost. Po ko zna koji put san) je nastala u periodu od 993. do su ljubitelji dela najpopularnijeg japan- 1002. godine. Tekst sadrži oko tri stoskog pisca u inostranstvu, Haruki Mura- tine kraćih zapažanja sa dvora, o dogakamija, bili razočarani jer ga je Nobel i đajima, ljudima, prirodi, erotskim radove godine zaobišao. Kako vreme pro- njama, šalama itd. Knjiga se pripisuje lazi i kako sve više mladih i perspektiv- SEI ŠONAGON koja je bila vrlo precizna nih pisaca postaju vidljiviji na literarnoj u opisivanju detalja i često je citirala kisceni, tako su nade za Murakamija sve nesku klasičnu i japansku poeziju. Totanje. U ovom veku nekoliko japanskih kom vekova je nastalo nekoliko verzija autorki su sve uticajnije u književnosti, iste knjige, jer su prepisivači dodavali i pogotovo od kako je ženski glas postao menjali sadržaj, ali su danas u upotresve primećeniji i uvaženiji. Mnoge ja- bi dve verzije originalne knjige. panske autorke su prevedene na razne svetske jezike i sve su popularnije Jedan od prvih i možda najpoznatijih na van Japana. Među njima su Sajaka japanskih romana je GENĐI MONOMurata, Banana Jošimoto, Mieko Kava- GATARI, „Priče o Genđiju”. Roman je kami, Joko Tavada, Joko Ogava, Jukiko napisan u prvoj deceniji jedanaestog Motoja, Hiromi Kavakami, Miri Ju, Hiro- veka a pripisuje se japanskoj dvorskoj ko Ojamada...

dami MURASAKI ŠIKUBU. Knjiga koja je napisana pre hiljadu godina sadrži

Savremene žene pisci su imale na koga pedeset četiri poglavlja, ima preko hida se ugledaju u prošlosti. Japanska ljadu stranica i po mnogima je prvi psiknjiževnica s kraja desetog veka napi- hološki roman na svetu. Napisana je za sala je knjigu utisaka na razne teme, vreme perioda Hejan (794.-1185.), mirsvoja zapažanja sa dvora carice Teiši, ne epohe u japanskoj istoriji. Do tada na kome je služila kao dvorska dama.

se japanska književnost sastojala od

zbirki poezije napisanih pozajmljenim mosta”) koja je prodata u skoro deset kineskim pismom. Proza je bila ogra- miliona primeraka. Ona je bila aktivistničena na bajke i nekoliko memoara kinja za ljudska prava, a njena neumornapisanih novim fonetskim pismom na borba, pomogla je da se promeni pod imenom kana. Do tada niko nije stav prema tzv. nedodirljivima u Japanapisao roman sa razvijenim likovima nu. U svom kolosalnom romanu od nei složenim zapletom. U ovom romanu koliko tomova, Sumi istražuje užasna svi likovi dolaze sa dvora. Autorka ro- poniženja koja su pretrpeli nedodirljimana je bila ćerka poznatog guvernera vi, poznati pod imenom BURAKUMIN. iz još poznatijeg klana Fuđivara. Žene u Prvi tom je objavljen 1958. godine, a na periodu Hejan nisu imale prilike da če- osmom tomu autorka je radila 1997. sto stupaju u kontakt sa muškarcima. godine kad je preminula u svojoj 95. Izuzev oca, braće i supruga, svi kontakti godini života. Sue Sumi se celog života su bili samo sa ženama. Priče o Genđiju borila za ženska prava, za društvenu su imale u sebi sve: romantiku, ljubav, ravnopravnost, a posebno za iste moputovanja, susrete sa natprirodnim gućnosti za burakumine, tj. nedodirljisilama i herojima i nije ni čudo da su ve sa svim ostalim stanovnicima Japažene tog doba bile očarane fantastič- na. Tema koja je do objavljivanja njene nim pričama o životu i ljubavi izmišlje- prve knjiga bila strogi tabu, postala je nog princa Genđija.

centar mnogih rasprava.

Do polovine devetnaestog veka, sve SAVAKO ARIJOŠI je bila jedna od najjapanske žene pisci su bile aristokrat- plodnijih i najpoznatijih japanskih knjiskog porekla i najčešće su pisale poe- ževnica dvadesetog veka. Njena dela se ziju. Od kako se Japan otvorio prema fokusiraju na bitna društvena pitanja svetu i kako su žene postale aktivnije u poput patnje starije populacije, zagaakademskim krugovima, tako je i njihov đenje životne sredine, društvene i podoprinos književnosti postajao sve jači. litičke promene i njihov uticaj na živote individua, naročito žena. Na mene je SUE SUMI je autorka koja je na mene snažan utisak ostavila knjiga KINOKAostavila veoma dubok utisak svojom VA („Reka Ki”) koja govori o životu tri geknjigom HAŠI NO NAI KAVA („Reka bez neracije žena u jednoj porodici. Jedan 70

oktobar

od likova je zasnovan na životu njene interesovani za hranu njene knjige inbake. Te tri žene se, na različite nači-

teresantne. Njene čudne i zadivljujuće

ne, nose sa promenama koje su se do- priče se uglavnom bave iscrpljenošću godile u Japanu od kraja devetnaestog mladih Japanaca i načinom na koji iskudo polovine dvadesetog veka. Arijoši je stva oblikuju život. Njene najpoznatijedna od najuspešnijih književnica dva- je knjige van granica Japana su KIČIN desetog veka koja je opisala društvenu

(„Kuhinja”) i TOKAGE („Gušter”).

i kulturnu revoluciju kroz žene koje su imale viziju i integritet da shvate neiz- SAJAKA MURATA je postala globalno bežnost smrti tradicionalnog poretka

popularna posle svoje desete knjige

u Japanu.

KONBINI NINGEN („Prodavačica”). Lik glavne junakinje, Keiko, delimično je

Kraj dvadesetog veka i početak novog baziran na samoj Murati, koja je gomilenijuma doneo je nekoliko mladih dinama radila u prodavnici. Keiko je u i savremenih autorki koje, bez imalo svojim tridesetim godinama, radi hostraha i sa velikom samouverenošću, norarno, nije nikada bila u romantičstavljaju pod lupu razne lične i druš- noj vezi i ne želi da promeni svoj život. tvene probleme prisutne u modernom Društveni pritisak na nju biva sve jači japanskom društvu.

da nađe pravi posao i da se uda. Nesklad između sopstvenih želja, planova

BANANA JOŠIMOTO (pravo ime joj je i mogućnosti nasuprot očekivanja poMahoko koje je promenila u Banana rodice i društva često je okidač stresa u zbog svoje ljubavi prema cvetu bana- modernom japanskom društvu. Murane) odrasla je u veoma liberalnoj po-

ta je na vrlo jednostavan način uspela

rodici intelektualaca i vrlo rano počinje da dočara svojim čitaocima taj nesklad. da se bavi pisanjem. Stil joj je veseo i Kroz jednu skoro banalnu priču dočaranadrealan, ponekad duhovit, bez ob- la je dubinu ljudske sumnje, strahove, zira na to što često piše o smrti. Voli i razočaranja, ali i večno prisutan, makar gastronomiju, pa su svima koje su za- i prikriven optimizam.

oktobar

Za razliku od mnogih pisaca koji teže da knjige ne dopadaju japanskim tradiciostvaraju svoja dela na isti način, JOKO nalistima, svojim iskrenim prikazom žiOGAVA je potpuno jedinstvena u pogle- vota žena privukla je mlađu, otvorenu, du tema i stila pisanja. Ona poseduje pogotovo žensku, čitalačku publiku. istančan osećaj da prikaže svoje likove iz više perspektiva stvarajući komplek- JOKO TAVADA je produkt internacionasne karaktere. Njena najpoznatija knji- lizma. Piše i objavljuje na japanskom i ga na Zapadu je HAKASE NO AI SHITA nemačkom jeziku. U središtu Tavadinih SUŠIKI, na engleski je prevedena kao dela leži čudesnost jezika, suptilna na„The Housekeeper and the Professor”, ivnost i zagonetno nepoimanje sveta a u bukvalnom prevodu „Profesoro- koje je svojstveno svakoj kulturi. Zateva omiljena jednačina”. Mnoga njena čena u dve drugačije kulture i koristeći dela su prilagođena filmu i pozorištu. dva jezika koja nemaju strukturalnih Poznati japanski pisac K.Oe, dobitnik sličnosti, Tavada često pokušava da Nobela 1994. godine je rekao za Ogavu: dočara kako nacionalnost, jezici, rod i „Ogava je u stanju da izrazi najsuptilni- druge vrste identiteta utiču na ljude u je delove ljudske psihe u prozi koja je savremenom društvu. Neke knjige je nežna, ali prodorna”.

pisala na nemačkom, pa ih sama prevodila na japanski i obrnuto. Veoma je

MIEKO KAVAKAMI je romanom ĆIĆI TO popularna, ne samo u obe zemlje u koRAN, „Grudi i jaja” stekla globalnu slavu. jima je odrastala i u kojima je živela, već Haruki Murakami je ovu knjigu okarak- i u mnogim zemljama sveta. terisao kao „roman koji oduzima dah”. Njeno pisanje je poznato po pesničkim Konačan spisak japanskih žena pisaca kvalitetima i uvidima u žensko telo, etič- bi bio veoma dugačak. Sve one su snakim pitanjima i dilemama savremenog gom, uverenjima, hrabrošću, talentom društva. Ona piše sa dubokom, lirskom i trudom promenile japansku i svetsku jasnoćom o temama koje su sve samo literarnu scenu, gde je ženski glas pone lirske. Kavakami je književna femi- stao sve zastupljeniji i uticajniji. nistička ikona u Japanu. Iako se njene 74

oktobar

Životni stil

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Tamara Aleksić

Kada nekoga pitate da vam preporuči knjigu, film, dragu pesmu ili pozorišnu predstavu pruža vam se prava prilika da razumete ko je osoba sa kojom razgovarate, kako se trenutno oseća, o čemu razmišlja i kako doživljava svet oko sebe u ovom specifičnom trenutku. Ponekad, ta najjednostavnija, obična pitanja daju najbolji uvid, priliku da razumemo i upoznamo svog sagovornika. Ovog meseca koji smo u celosti želeli da posvetimo promociji čitanja, pozvala sam Anu Arp, autorku autentičnog, prepoznatljivog umetničkog projekta A.A.A. sa kojim je nedavno proslavila desetogodišnjicu rada. „Vreme, to je moj prostor“, moto je kojim umetnica Ana Arp najavljuje novu dekadu u svom umetničkom radu. „Jedna sam od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.“ navodi Ana na pozdravnoj stranici svog sajta. U oktobarskom izdanju Plezira u saradnji sa Anom Arp, delimo sa vama portret umetnice iscrtan uz pomoć njenih umetničkih preporuka.

Urednica magazina Plezir, Teodora Kovrlija, zatekla me je u pripremama za obeležavanje 10 godina rada na mom umetničkom projektu A.A.A u trenutku kada me je pitala da li bih mogla da doprinesem tematu novog broja sa preporukama koje su u vezi sa različitim umetnostima. Neka ovaj spisak - isečak iz mnogo šire celine ali adekvatan odraz trenutka u kome sam - bude dopuna onome o čemu sam pisala povodom pomenutog jubileja mog sajta.

Stalno sam u kontaktu sa knjigama. Poslednja autorka čije sam čak četiri knjige doslovno progutala za mesec dana bila je Toni Morison. Najtoplije preporučujem njene romane Voljena i Najplavlje oko. Iza naizgled suptilnih naslova kriju se brutalne priče i ozbiljni društvenopolitički romani čija je estetska vrednost neverovatna. Sve preporuke!

Od oktobra 2019. nisam izašla iz Beograda. Da sam bila u prilici otišla bih do manastira Gradac u čijoj se blizini nalazi Gradačka banja. U blizini su još Sopoćani i Studenica. Priroda je prelepa i to je ono što dodatno doprinosi lepoti, duhovnosti, značaju i važnosti ovih mesta. 78

oktobar

Trudim se da pratim dešavanja u sa- Kinoteka je moj omiljeni srpski muzej i vremenoj umetnosti a smernicu za to celo leto sam tamo izlazila. Filmovi koje mi daje nekoliko muzeja i aukcijskih sam gledala letos jesu i oni koje prekuća sa Severa, iz Danske i Švedske, poručujem: Plavi somot, Bulevar zvezodakle - mislim - dolaze najbolje pro- da, Lift za gubilište, Prezir, Krik u tami, dukcije izložbi i savremeni pogledi na Pariz-Teksas, Visoke potpetice. Od saumetnost. SMK, Louisiana, Bukowskis, vremene produkcije predlažem Drunk Munch Museet, Moderna Museet iz - Još jedna tura, jer je stvarno izvanreStokholma, sve su to mesta odakle se dan. Jedva čekam novi Sorentinov film informišem i učim. Izložba Artura Jafe o Napulju. (Louisiana), izložba-dijalog Edvard Munk-Trejsi Emin (Munch Museet) jesu Kada je pozorište u pitanju predlažem nešto što mi je privuklo pažnju, kao i Gospođicu u JDP, a gledala sam i malo aukcija umetničkih predmeta nedavno pred doba pandemije u Narodnom popreminulog švedskog dramskog pisca zorištu dramu rađenu prema „tekstu” Larsa Norena koja se mogla videti na saj- Petera Handkea koja se zove Čas kada tu švedske aukcijske kuće Bukowskis, ništa nismo znali jedni o drugima. Dračiji je Instagram nalog mali online mu- ma zapravo uopšte nema tekst, ona se zej odakle možete toliko toga naučiti o čitava sastoji od instrukcija glumcima nordijskoj umetnosti. Damien Hirst u odnosno od onoga što u tradicionalnoj dijalogu sa umetničkim delima galerije drami stoji između dijaloga. FenomeBorgeze u Rimu, je takođe nešto što mi nalno. U centru zbivanja je jedan trg je skrenulo pažnju.

kojim samo prolaze neki ljudi, ali u tom kretanju je čitava stvar. 79

Posto volim klasiku, tu, kao i za izložbe, ne čekam Jutjub algoritam niti Gugl, već sama odem na sajt ili Fejsbuk stranicu nemačke izdavačke kuće Deutsche Grammophon. Tu se informišem o savremenim izvođačima a posredstvom njih i o velikim kompozitorima jer su im zaostavštine nepregledne. I DG kao i pomenuti muzeji su mesto gde se stvarno mnogo može naučiti i neverovatno je kakav je sve sadržaj danas nama apsolutno besplatan i na jedan klik dostupan. To je internet blago. Od pop muzike, tu je stalno prisutno preslušavanje nekog od 8 albuma Lane del Rej. Ove godine objavila je čak 2 albuma, jedan u martu i jedan pre neki dan pa ih slušam uporedo sa Honeymoon (moj omiljeni), Ultraviolence ili NFR.

oktobar

Književnost

Tekst i fotografije: Dragana Kennedy @draganalovesbooks

Ovog oktobra u goste smo pozvali kolekcionarku retkih, luksuznih književnih izdanja i autorku Instagram bloga @draganalovesbooks Draganu Kenedi, kako bi našim čitaocima preporučila knjige idealne za opuštanje i uživanje u jesenjem ritualu čitanja.

Oduvek volim knjige. Poslednjih

October je devojčica koja sa ocem živi

dvadesetak godina sam počela da

duboko u šumi. Njena majka, koja nije

skupljam lepa izdanja omiljenih

mogla da se navikne na život u divljini,

knjiga, većinom klasika i poezije.

ostavlja je sa ocem dok je bila mala.

Najviše volim Sajam knjiga u Beo-

October ne pohađa školu i jako se ve-

gradu na koji doputujem praznih

zuje za oca sa kojim provodi vreme,

kofera a vratim se bogatija za de-

dok sa majkom ne želi da ima kontakt

setine novih naslova. Na predlog

iako ona na sve načine pokušava da ga

sina pridružila sam se booksta-

održi. A onda se dešava ozbiljna nezgo-

gram zajednici gde sam srela puno

da koja njenog oca vezuje za bolnicu i

ljudi koji dele istu ljubav prema

October biva prinuđena da se iz šume,

knjigama. Sa porodicom živim u

u kojoj je provela život, vrati u London

Londonu.

kod majke. Upravo ta situacija će im promeniti život.

Jesen je godišnje doba u kojem je legitimno boraviti u zatvorenom prostoru, uz šolju čaja ili kafe, ušuškan i sa dobrom knjigom u ruci. Najpopularnija sezona za knjigoljupce. Manje bitno, ali je i najfotogeničnija. Uz sve donosi i atmosferu punu iskričave svetlosti, magle i oblaka koji se sporo valjaju najavljujući sezonu u kojoj će biti na pretek vremena za čitanje.

Ovo je izuzetno lepa i slikovita uspo-

Andrić je jedan od pisaca sa kojim sam

mena na odrastanje i detinjstvo u en-

na ti. Ima njih nekoliko, kao što su Se-

gleskom kraju Cotswold i pitomom ze-

limović, Džumhur, Antić, Krleža … to je

lenom selu iz kojeg je poznati autor. On

familija. Kada pravim liste na njima je

će kasnije učiniti sve da zaštiti prirodu

uvek Andrić, ne samo jer je meni omi-

tog kraja u čemu će i uspeti, ali ova knji-

ljen pisac već zato što se njegove knjige

ga se ne bavi time. Ona je svojevrstan

moraju čitati. Od nezaobilazne Gospo-

kaleidoskop sećanja na detinjstvo, po-

đice do Na Drini ćuprija, to je čitanje

rodicu, bolne gubitke i odrastanje u selu

zbog čitanja, zbog lepote rečenice, ja-

satkano od niza lepih sećanja. Po istoi-

snoće misli, lepote proze. To su remek

menoj knjizi je snimljen i film (2015) koji

dela literature.

takođe preporučujem kao izvanredno ostvarenje. Najlepše se opiše ono što se živi i oseti, što kroz niz intenzivno proživljenih emocija i ljudi koji te okružuju, na kraju oblikuje čoveka za čitav život.

Knjiga prepuna zanimljivih i korisnih

„Srećno detinjstvo je nešto najlepše što

informacija o prelepoj ptici ševi i još

može da vam se dogodi u životu. Moje

jednom izuzetnom radu zaista žive le-

detinjstvo je bilo veoma srećno.” Ništa

gende JLS, kojeg je The Times s punim

manje i većina života, koji kraljica krimića

pravom nazvao najvećim piscem pri-

opisuje u svojoj biografiji koju je počela

rodnjakom današnjice. JLS je četvrta

da piše u poznim godinama. Knjiga prati

generacija farmera i čovek koji je svoj

njeno detinjstvo, dva braka i dva svetska

rad i stvaralaštvo posvetio prirodi. Ovo

rata, karijeru i uzbudljive avanture koje je

je najnovija knjiga (iz kolekcije u kojoj

proživela u svom veoma bogatom živo-

su ranije objavljena još četiri naslova) i

tu. Volim dobre biografije, a ovo je jedna

zaista prava poslastica za sve koji vole

od onih koje nisam mogla da ispustim iz

ne-fikciju, prirodu, lepo i pitko pripove-

ruku do samog kraja. Za Agatu se može

danje.

reći da je intenzivno živela i proživela svoje vreme, puno je putovala, ostavila za sobom impresivan rad i ostala najprodavanija autorka.

Knjiga uz koju se smeje i plače, prelep

Ovo je knjiga iz kvarteta Gilead. Cen-

klasik za mlađe generacije. Danas se

tralni likovi su Jack i Della, oboje dola-

karakteriše i kao feministički roman,

ze iz svešteničkih porodica. Knjiga po-

međutim ne bi ga trebalo tako shvatiti.

činje interesantnim dijalogom glavnih

On prati život jedne porodice sa svim

likova (sticajem okolnosti na groblju,

usponima i padovima, borbama i po-

u sred noći) i do samog kraja bavi se

bedama i potrebom da budeš svoj, da

kompleksnim temama kao što su vera,

budeš onakav kakav jesi. Knjiga je koja

stid, greh, krivica, rasizam i ljubav. Jack

se polako čita i u kojoj se uživa.

je ozbiljna opservacija karaktera u zahtevnim okolnostima gde pred očekivanjima drugih i nametnutim normama odustajanje postaje prihvatljiva opcija.

Roman pesnikinje Silvije Plat delom je

U ovom kvartetu svaki naslov nosi ime

inspirisan i njenim ličnim životom. Pri-

jednog godišnjeg doba. Mislim da je do-

ča prati život prelepe, mlade i beskraj-

bro kvartet započeti upravo ovom knji-

no talentovane Esther Greenwood, od

gom. Glavni likovi su 32-godišnja Elisa-

njene pobede na konkursu i odlaska u

beth i 100-godišnji Daniel, njen sused,

New York na mesec dana, gde se nada

a posebna veza među njima započinje

da će realizovati svoj san i ostvari se

kada ga intervjuiše u bolnici u koju je

kao pisac, do pakla depresije u koji se

smešten. Prvi put ga je srela kada je

ubrzo nakon odlaska nalazi. Ono što

imala 8 godina i uz pomoć njega otkri-

ovaj roman čini posebnim jeste mae-

la svet umetnosti i literature. On će je

stralna proza i autorkin talenat da či-

sada podsetiti kako se čita svet, a ona

taoca uvede u unutrašnji svet likova.

će ga zbog toga voleti. Izuzetno inte-

Izuzetno delo.

ligentno, simbolikom ispunjeno delo. U pozadini je priča a centralno mesto uzima autorkin stil pripovedanja.

oktobar

Sati uživanja. Thomas Stearns Eliot je dobitnik Nobelove i Geteove nagrade kao i nosilac 16. počasnih doktorata. Poslastica za sve koji vole poeziju.

Književnost

Tekst: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Nakon interesovanja za korejski način nege, upliva korejske mode u popularnu kulturu, korejske muzike i pomame za njihovim bendovima, izvođačima i filmskom industrijom koja konačno dobija svoje zasluženo mesto, došlo je vreme da govorimo o fenomenu K-lit, odnosno o korejskoj književnosti. Iako je K-lit postao ustaljen naziv kojim se govori o proboju korejskih pisaca na svetsku književnu scenu i ogromnom interesovanju čitalaca za književna dela i autore koji dolaze iz ove azijske zemlje, poznavaoci korejske književnosti skreću pažnju da ovaj izraz ima svoje manjkavosti, jer se uglavnom fokusira na književnost novijeg datuma, odnosno triler novele koje izazivaju pomenutu pažnju, čime se prozor za proučavanje prilično sužava. Ipak, upravo navedeni žanr u poslednjih par godina dostiže neverovatnu popularnost širom sveta,

noar (Nordic noir), žanr koji je skandi-

što nam pokazuje i interesovanje veli-

navskim autorima krimića omogućio

kih izdavačkih kuća u Nemačkoj, Veli-

internacionalnu slavu i priznanja. Da je

koj Britaniji, Japanu i Americi koje nude

publika željna nečeg novog i drugačijeg

unosne ugovore korejskim autorima

što dolazi iz ove azijske zemlje može-

i autorkama za objavljivanje njihovih

mo videti na dnevnom nivou. Gotovo

dela. U medijima se sve češće može

da nema osobe koja nije čula za Oska-

čuti da K-lit postaje toliko popularan

rom nagrađeni Parazit, za seriju Squid

da će sa trona svrgnuti Skandinavski

Game, korejski pop ili Gangam style.

oktobar

Korejska kinematografija je za najveći emitovanja filbroj ljudi prvi kontakt sa korejskom kul- ma. Ovi događaji turom, a onda kako bolje upoznaju ma- su uz jedno ubiteriju, lako otkrivaju da su mnogi popu- stvo u Seulu na larni filmovi adaptacije čuvenih novela, čuvenoj Gangam nakon čega kreće i potraga za pome- stanici doveli do nutim naslovima. Kod mene se upravo rađanja pokreta to dogodilo nakon gledanja filma Kim #Metoo u Južnoj Ji-young, Born 1982 koji je snimljen po Koreji. Tada su istoimenom romanu Čo Nam-džu (Cho mnogi probleNam-ju). Film govori o opresiji i diskri- mi sa kojima se minaciji žena u Koreji u kojoj iako je žene u Južnoj Kodruštvo daleko stiglo u ekonomskom reji suočavaju izi tehnološkom razvoju i dalje vladaju bili na površinu, strogi, patrijarhalni modeli ponašanja. od svakodnevIzrazito konzervativno korejsko društvo ne diskriminacinije dobro reagovalo ni na ovu novelu, je na svim nivoiniti film koji je po njoj snimljen, a osim ma, seksualnog oštrih kritika na račun autorke, pevači- uznemiravanja i ce, glumice i drugih javnih ličnosti koje zlostavljanja, do su se javno izjasnile da čitaju ovu knji- finansijske nejednakosti koja je jedna gu, bile su takođe izložene negativnim od najizraženijih u svetu. Obelodanjekomentarima. Glumica koja igra glavnu no je da žene u Koreji na istim pozicijajunakinju je prošla kroz niz neprijatno- ma kao i njihove kolege zarađuju svega sti, trpela je uvrede i poniženja, a stvari 63% njihove visine plate. Ovom temom su otišle toliko daleko da je Korejskom između ostalog bavi se dokumentarni predsedniku poslata peticija u kojoj su film iz 2020. Escape the Corset Li Mi-haj konzervativni pojedinci tražili zabranu (Lee Mi-hae).

Korejski institut za prevođenje književnosti odnosno LTI Korea je osnovan davne 1996. godine od strane vlade Južne Koreje, s ciljem promocije korejske književnosti i kulture u inostranstvu. Institut sve ovo vreme odlično radi svoj posao, što nam pokazuje uspeh korejskih autora koji bez posredstva ovog instituta ne bi imali priliku da stupe na internacionalnu scenu, imajući u vidu da korejski jezik u trenutku kada je institut osnovan nije bio široko zastupljen. Nakon romana Vegetarijanka književnice Han Kang za koji je autorka dobila internacionalnog Bukera 2016. godine, Korejski talas je dobio na svom zamahu a čitaoci širom sveta počeli su da se interesuju ne samo za pomenutu autorku, koja je svakako stekla internacionalnu slavu ovim provokativnim romanom, već su krenuli da istražuju i druge korejske autore.

Osim klasične književnosti, popularnih kom prvih godina japanske okupacije, drama i krimi-novela o kojima se po- novinski stripovi su bili svojevrstan vid slednjih godina mnogo govori, Korejci otpora i društvene kritike. Popularni imaju i vrlo zanimljivu strip scenu, a iz- umetnik Kim Jong-hvan je pokrenuo davaštvo koje pokriva ovaj žanr naziva prvi korejski strip magazin, Manhwa Hase – manhwa. Manhwa predstavlja zna- engjin 1948. godine, ali je brzo ugašen čajan segment korejske kulture i može- zbog pritisaka vlasti. Stripovi postaju mo ih objasniti kao pandan japanskim naročito popularni pedesetih i šezdemangama. Termin manhwa ušao je u setih godina, i ponuda postaje vrlo raupotrebu tokom dvadesetih godina znovrsna u pogledu tema kojima su se prošlog veka i tada se uglavnom od- bavili i novih žanrova. Jedan od žanrova nosio na dečije stripove. Posmatrajući koji se tada razvija je sunjeong (ili sodruštveni kontekst, odnosno činjenicu njong) i reč je o romantičnim pričama da je Koreja bila pod japanskom okupa- čija su ciljna grupa bile mlade žene. U to cijom u periodu od 1910. do 1945. godi- vreme se razvijaju i specijalizovani kafine, razumljiva je analogija sa mangama ći koji su bili više od prodajnih mesta za budući da su tokom navedenog perio- stripove, postaju okupljalište ljudi koji da elementi japanskog jezika i kulture su, uz određenu pretplatu, omogućabili su ugrađeni u korejsko društvo. Do vale da posetioci sede i čitaju stripove. sredine 1920-ih, većina političkih novi- Omasovljenjem ove alternativne scena je ugašena, a političke i društvene ne, uz društvene i političke promene u karikature bivaju zamenjene dečijim i Južnoj Koreji, vlada sprovodi cenzuru, a humorističnim ilustracijama. Političke od sredine šezdesetih stvara monopol karikature polako počinju da se pojav- na distribuciju stripova čime se mahva ljuju nakon uspostavljanja Republike dodatno ograničava. Koreje (Južna Koreja) 1948. godine. To-

Kulturološki gledano period od devedesetih godina prošlog veka naziva se prvim talasom korejske kulture, drugi talas dolazi s početkom novog Milenijuma i uzrokovan je globalnom pomamom za korejskim pop bendovima, a treći talas, koji je danas u svom zamahu i kome i sami svedočimo, traje od 2010. godine i sa dolaskom pandemije, karantinom i izolacijom u mnogim zemljama došlo je do porasta interesovanja za sadržaje koji dolaze iz ove zemlje. Time Južna Koreja postaje zemlja čija kultura je globalni fenomen. U prilog toj tezi govori i najavljena izložba u Victorija & Albert muzeju zakazana za 2022. godinu na kojoj će se u fokusu naći koloritna, dinamična južnokorejska popularna kultura. Kako organizatori najavljuju izložba: Hallyu! The Korean Wave koja će biti održana u periodu (24. septembar 2022 – 25. jun 2023) i baviće se uticajem korejskog talasa na kreativne industrije: film, pozorište, muziku, bjuti i modnu industriju.

Naša publika dugo nije imala priliku da čita literaturu prevedenu sa korejskog jezika,ali okolnosti su se promenile pa je pre par godina u Srbiji po prvi put objavljen prevod knjige nekog južnokorejskog autora. Izdavačka kuća Geopoetika je objavila roman Zvuk groma korejskog pisca Kim Dju Jonga, a prevod su radili Mila Stamenković i Cho Jang Von sa korejskog. Među prevedenim naslovima dostupnim na srpskom jeziku može se naći i svetski hit Vegetarijanka, književnice Han Kang u izdanju Derete (doduše u prevodu sa engleskog, koji je uradila književnica Ana Marija Grbić), zatim tu je i Ulhva, šamanka od Kim Tong Nia – čije je pravo ime zapravo Kim Si Đong (roman koji trenutno čitam) u izdanju Geopoetike. Roman Pačinko o kome se dosta govorilo, autorke Min Đin Li kod nas je objavila Laguna. Poetsku zbirku Damari života: Izbor iz korejske poezije objavila je Akademska knjiga, a sa korejskog prevela je Kim Đi Hjang.

Ukoliko ste radoznali i nestrpljivi, a čitanje na engleskom jeziku vam ne odgovara, predlažem vam da pogledate naslove koji su prevedeni kod hrvatskog izdavača hena-com.hr. Između ostalog tu je i Molim te, pazi na mamu autorke (Kyung-sook Shin) koji se uzima kao jedan od najboljih reprezenata korejske književnosti novog talasa i prodat je u milionskim primercima, i za koji je dobila prestižnu nagradu Man Asian Literary Prize 2011. godine, čime je postala prva žena i prva Korejka koja je dobila to priznanje. Ukoliko vam se dopadne već spominjana Vegetarijanka, nastavite sa opusom Han Kang i pročitajte Ljudska dijela. Među najistaknutijim korejskim autorkama na koje bih ovom prilikom skrenula pažnju, izdvajaju se pesnikinja Kim Hjesun (Kim Hye-Soon), autorka Han Kang (Han Kang), književnica i profesorka Hvang Sun-mi (Hwang Sun-Mi), novelistkinja Sohn Von-pjang (Son Won-Pyung), ilustratorka i autorka knjiga za decu Baek He-na (Baek Hee-Na), književnica i scenaristkinja Čo Nam-džu (Cho Nam-ju), Čoj Eun-jang (Choi Eun-Young)…

oktobar

Nakon što smo načeli priču o korej- autorke izvrsnog bloga posvećenog skoj književnosti, ukoliko sam vam za- književnosti Dangerous Reading, koja golicala maštu i probudila interesova- svakog marta organizuje mesec korejnje za daljim istraživanjem predlažem ske književnosti #koreanmarch čime vam da preslušate odličan Korea new značajno doprinosi približavanju i popodcast i njegovu literarnu seriju koja pularizaciji književnosti ove azijske zeje posvećena korejskoj književnosti, a mlje na našim prostorima. u kojoj autor podkasta Džed Li-Henri (Jed Lea-Henry) intervjuiše pisce, prevodioce i kritičare kako bi čitaocima iz celog sveta što bolje približio korejsku kulturu i književnost. Digital library of Korean culture vam nudi priliku da se upoznate se korejskim piscima tako što ćete pozajmiti knjigu u digitalnom ili audio formatu, a ništa manje zanimljiv i koristan je i sajt Korean literature now koji je još jedna izvrsna baza za detaljnije upoznavanje kulture ove zemlje. U ovom izdanju Plezira imaćete priliku da pročitate književne preporuke Danje Bujas,

Književnost

Tekst: Danja Bujas @danchireads

Ovog oktobra ponovo se družimo sa Danjom Bujas, istoričarkom umetnosti i autorkom književnog bloga Dangerous Reading, u čijim odličnim preporukama smo letos u Pleziru uživali. Danja na svom blogu i Instagram profilu svakog marta organizuje mesec čitanja korejske književnosti #koreanmarch a za ovaj, književni mesec u Pleziru, preporučila je pet romana korejskih autora. Pripremila sam za vas listu 5 korejskih romana koji su prevedeni na engleski jezik, ali još nisu izdani kod nas na Balkanu. Držimo fige da će biti, uskoro! Naslove sam posložila po dragosti, od 1 (najbolji) do 5 (također, odličan!). Un-su Kim (김언수, rođ. 1972): The Plotters, Anchor Books, 2019. Originalan naslov i godina izdanja: Seolgyejadeul (설계자들), 2010; Prijevod s korejskog jezika: Sora Kim-Russell

Iako se na prvu ruku može učiniti da je ovo tek jedan zabavan akcijski triler o plaćenim ubojicama i krimi-podzemlju mutnih poslova, ovaj roman je daleko od ičeg tipičnog. Zabavan je i pun dinamike, ali više nalikuje nekom djelu suvremene književnosti iz, recimo, Južne Amerike, jer je Reseng, glavni lik plaćenog ubojice, ujedno i filozof i bookworm koji često preispituje svoje mjesto u svijetu (odnosno, seulskom krimi-podzemlju), a i cijela je atmosfera Kimovog romana ljupko nadrealistična, s pregršt sarkazma, crnog humora, dinamike i pametnih dosjetki, vrlo često vezanih uz knjige i čitanje. 101

Hye-young Pyun (편혜영, rođ. 1972): The Hole, Arcade Publishing, 2017. Originalan naslov i godina izdanja: Hol (홀), 2016; Prijevod s korejskog jezika: Sora Kim-Russell

Kritičari su ovaj roman usporedili s Kingovom „Misery“, a neki prozu južnokorejske spisateljice Hye-young Pyun prozvali prozom koja savršeno utjelovljuje egzistencijalnu anksioznost suvremenog čovjeka, dakle, onu specifičnu vrstu anksioznosti koju uzrokuje ispraznost svakodnevnog života i pomanjkanje svakog dubljeg smisla. Iako „Misery“ nisam čitala (samo sam gledala film!), mogu pohvaliti čitljiv i pametan stil pisanja ovog romana, atmosferu koja nas drži u neizvjesnosti do kraja, kao i finu psihološku razradu jezovite situacije u kojoj se, nakon automobilske nesreće, iznenada nađe pripovjedač Oghi. Supruga mu je stradala u nesreći, a on ostao paraliziran, na milost i nemilost psihički nestabilne svekrve koja ga krivi za smrt svoje kćerke a, uz to, kopa poprilično veliku rupu u vrtu ispred njegove kuće... 102 oktobar

Sok-yong Hwang (황석영, rođ. 1943): Familiar Things, Scribe Publications, 2017. Originalan naslov i godina izdanja: Natikeun sesang (낯익은 세상), 2011; Prijevod s korejskog jezika: Sora Kim-Russell

Hwang je jedan od najpoznatijih južnokorejskih pisaca, politički aktivist i borac za ljudska prava. U svojim je romanima kritičan, kako prema diktaturama iz južnokorejske prošlosti, tako i prema konzumerizmu, gentrifikaciji, korupciji i nepotizmu. U ovom romanu iz 2011. godine, kroz priču o dječaku Bugeyeu, istražuje ekonomske nejednakosti u Južnoj Koreji s početka osamdesetih i život onih koji, izgnani na periferiju megagrada, jedva preživljavaju kopajući po smeću. U cijelu priču upliće i jedan sasvim drugačiji svijet - svijet duhova i korejskog folklora, koji se isprepliću s ovim materijalnim...

103

Kyung-sook Shin (신경숙, rođ. 1963): The Girl Who Wrote Loneliness, Pegasus Books, 2015 Originalan naslov i godina izdanja: Oettanbang (외딴 방) - doslovan prijevod: Usamljena soba, 1995; Prijevod s korejskog jezika: Ha-yun Jung

Ako ste čitali „Molim te, pazi na mamu“ (Hena, 2020.), znate koliko emocionalno može biti pisanje ove poznate južnokorejske spisateljice, kao i to da važno mjesto u njezinom opusu zauzimaju korejska tradicija i povijest. I s ovim romanom iz davne 1995. godine, Shin nastavlja u istom fazonu, samo što naglasak stavlja na sedamdesete u Južnoj Koreji, kada početak rapidnog ekonomskog rasta dolazi s eskalacijom političkog nasilja i represije. Roman je djelomično autobiografski, jer je glavna junakinja, baš kao i Shin, spisateljica koja se prisjeća svojih tinejdžerskih dana u Seulu. Obrazuje se teškim i potplaćenim radom u tvornici, a zajedno s bratom i rođacima živi u jednoj maloj klaustrofobičnoj sobici.

104 oktobar

You-jeong Jeong (정유정, rođ. 1966): The Good Son, Penguin, 2018. Originalan naslov i godina izdanja: Jong-ui Giwon (종의 기원) - doslovan prijevod: Podrijetlo vrsta, 2016; Prijevod s korejskog jezika: Chi-Young Kim

Yu-jin je student prava, u srednjim dvadesetima, koji često boluje od teških glavobolja, takozvanih epileptičnih napadaja i gubitka pamćenja. Jedne noći, budi se prekriven krvlju, a uskoro u kući koju dijeli s majkom, pronalazi njezino mrtvo tijelo. Autorica nas vodi na napeto i tjeskobno, a ponekad i gnjusno putovanje kroz njihov zajednički život i ono što se moglo dogoditi te pogubne noći kad je majka ubijena. Ovoj korejskoj uspješnici pošlo je za rukom privući veliki broj čitatelja, čak i onih koji inače ne čitaju klasične trilere i krimiće, jer se više bavi patologijom poremećaja ličnosti, nego klasičnom potragom za ubojicom.

Ako želite više pročitati o svakom od ovih romana, posjetite moju stranicu dangerousreading.com, gdje objavljujem knjiške recenzije na engleskom jeziku. A ako vas zanima suvremena korejska književnost i želite znati što se sve novo prevodi, i kod nas, i u svijetu – pratite me na Instagram profilu @danchireads, na kojem svakog marta priređujem knjiški izazov #koreanmarch. Do čitanja!  105

Književnost

Tekst: Dejana Vukadinović

Obećana daleka zemlja, okosnica holivudskih filmova i serija u kojoj svako pronađe svoje mesto pod suncem. Junaci koji se u njoj nađu, upuštaju se u nepoznate avanture sa nadom da će dohvatiti taj čuveni Američki san. I kao što to obično biva u serijama i filmovima, mnogi od njih dobijaju svoj srećan kraj. Ali znamo da život nije film ili serija, osim ako stalno svesno nosimo ružičaste naočari.

107

Roman U Kvinsu nema seksa Nataše

Rušenje mitova

Milović realističan je prikaz života na tuđem tlu. Rođena Beograđanka, po-

Milović u ovom romanu čitaocu pri-

zorišna producentkinja i magistarka

bližava svoje iskustvo, opisuje deo

teatrologije pukom srećom seli se u

grada u kome živi, u jednoj sobi u sta-

Njujork. Pukom srećom, jer je zahva-

nu koji deli sa cimerima koji dolaze

ljujući igri osvojila Zelenu kartu, što joj

sa naših prostora. Njena perspekti-

je omogućilo da legalno živi u državi u

va nam donosi drugačiju sliku grada

kojoj mnogi nemaju tu privilegiju. Do-

u odnosu na onu koju smo mi koji

bitak u igri na sreću, biće jedina sreća

smo stasavali dvehiljaditih upoznali

u ovoj priči, kako autorka navodi u

preko serije Seks i grad. Natašin Nju-

knjizi. Kako nije mogla da se zaposli

jork nije grad luksuznih restorana,

u svojoj branši radila je brojne druge

prostranih skupih stanova u kojima

poslove. Čuvala je pse, decu, čistila

žive junakinje pomenute serije. On

zgrade, radila u kafiću i restoranu, de-

nije metropola u kojoj možete živeti

lila flajere. Ni tu je sreća nije pratila,

od pisanja kolumne i uvek imati naj-

kako u pogledu finansija tako i kada

noviji model cipela poznatih dizajne-

je reč o uslovima rada zbog čega je

ra. Nije grad u kome se vozite žutim

bila prinuđena da često menja poslo-

taksijem i bezbrižno posećujete izlož-

ve i traži nešto drugo i novo što bi joj

be svakog dana, idete na popodnev-

donelo više novca kojim bi mogla da

na pića i iznajmljujete stan nadomak

plati kiriju. U toj konstantnoj potrazi

Pete avenije. Natašin Njujork je grad

sa poslom, bila je kako fizički tako i

prekarijata, grad u kome ona pruža

emotivno iscrpljena.

mikrofon radničkoj klasi, čiji je i sama deo.

108 oktobar

Ova knjiga nam omogućava da spo-

na nivou teorijskih rasprava zato što

znamo kako se oseća neko ko je oti-

je realnost radničke klase teška i oni

šao daleko u potrazi za boljim živo-

nemaju vremena da se bore za svoja

tom, a ponovo se bori iz dana u dan

prava i zahtevaju nešto što bi trebalo

kako bi sebi obezbedio osnovne po-

da imaju, paradoksalno jer nemaju

trebe – stan, hranu i odeću, što često

vremena da o tome promatraju.

nije izvodljivo, zbog čega je potrebno raditi i nekoliko poslova istovremeno.

Vreme je najskuplji resurs

U toj jurnjavi za opstankom i preživljavanjem Nataša kritikuje kapitalizam,

Autorka objašnjava i da ima prijatelje,

kritikuje salonske rasprave i knjiške

ali da nema vremena za druženje, jer

debate koje u Srbiji vodimo, a koje

se živi na velikim udaljenostima i sva-

su tamo preko beznačajne, jer ostaju

ki susret iziskuje vreme da se on rea-

109

lizuje, a vreme je skup resurs. „Nema

ma, ali i samom sobom. Postavljala je

spajanja ljudi, osim kad je povod baš

sebi pitanje čemu sve to i zbog čega

značajan. Takvih povoda je za naše

ta borba kada je sve to isto mogla ra-

ljude ovde premalo..“, piše Milović. U

diti i u svojoj zemlji. Tu je neizbežno

svojoj američkoj avanturi ona susre-

povući paralele sa Crnjanskim (Ro-

će one koji joj u mimohodu daju save-

man o Londonu) i motivom nepripa-

te, to su njeni prijatelji i anđeli čuvari,

danja i nesvrstavanja u novoj sredini.

bez kojih, kako sama kaže, često ne

Na promociji povodom pomenutog

bi uspela.

romana Nataša u jednom trenutku kaže da se u ovakvu avanturu ne bi

U tom vrtlogu svakodnevice iz kog se

ponovo upustila.

čini da nema izlaza, ona uspeva da pronađe svoje, makar i kratkotrajne

U njenoj američkoj avanturi koja je na

izlaze. Kako bi sebi olakšala, uredila

trenutke gorka, iscrpljujuća, teška ali

je svoju sobu tako da ona bude njena

i duhovita, dešava se poznanstvo sa

oaza, svet u kome će maštati i odle-

Džejmijem, kom knjigu i posvećuje.

teti na trenutak, izmestiti se iz grada

Ona sa njim počinje da uživa u dani-

koji sama naziva „praznim izlogom

ma i, malo po malo, u samom gradu.

prodavnica“. Ne libi se ni da podeli

Nakon mesec dana poznanstva, on

sa čitaocem svoje razočarenje, ideje

je poziva da se preseli u njegov dom

sa kojima je pošla i realnost koja ju je

koji opisuje kao zamak. Ta kuća nalazi

dočekala.

se van Njujorka, u šumi (Swan Lake) i predstavlja pravi otklon od gužve i

Posao te ne čeka i za sve moraš da

graje, u kojoj Nataša najzad pronalazi

se „debelo potrudiš“ i daš svoj mak-

dugo traženi mir. Bez oklevanja ona

simum, pa i više od toga. Autorka se

prihvata poziv i seli se. „Nikada lakša

uopšte ne ustručava da piše kroz šta

selidba“, opisuje trenutak odluke.

je sve prošla, kako se borila sa kriza-

110 oktobar

Korice Natašine knjige ilustruje Kip slobode kao simbol Amerike, sa belim vertikalnim linijama, koje podsećaju na čuvenu Rusoovu rečenicu: „Svi smo rođeni slobodni ali u okovima.“ Iako piše ćirilicom, njen potpis na koricama je latinični, a stil je sličan stilu kojim je pisana i „Deklaracija o nezavisnosti“. „Simbolično“, pojasnila je na promociji. Ton kojim autorka piše nije pesimističan već ogoljeno, beskompromisno realan i surov zbog čega ovo nije priča za one koji očekuju ušećerenu bajku o obećanoj zemlji. Knjigu završava u optimističnom duhu, otvaranjem novog poglavlja. Nataša i dalje boravi u Njujorku, u zamku van grada sa svojim čovekom i to je verovatno jedina sličnost sa filmovima i serijama.

111

Književnost

Piše: Milica Antić @_spajdermen Fotografija: The Harbinger of Autumn (1922) Paul Klee

Za broj posvećen knjigama i kulturi čitanja izdvojila sam nekoliko književnih dela idealnih za jesenji ritual čitanja.

Izdavačka kuća Geopoetika, koja zau- glavu. Oni se pitaju zašto smo mi ljudi zima posebno mestu u mom srcu jer takvi kakvi jesmo i naša okrutnost im prevodi Haruki Murakamija, pre samo je neshvatljiva. Oni iz svoje perspektive mesec dana izdala je knjigu belgijske gledaju na prošlost i pitaju se hoće li iza spisateljice Veronik Bergen, koja se nas ostati samo jedno veliko ništavilo. našla u mojim rukama potpuno neočekivano. Naime, ušla sam u Bookastore, desio se potpuni mrak i samo sam izašla sa nekoliko knjiga u rukama. Šalu na stranu, pas koji se nalazi na koricama je presudio da kupim ovu knjigu, a pas me je i očarao. Ovaj kratak roman prati čovekove najbolje prijatelje i svako je poglavlje ispričano iz perspektive jednog psa, prvo Lajke, pa onda Lukanikosa, psa koji je učestvovao u grčkim protestima 2008. godine uz svoj narod, zatim Blondi, ženke nemačkog ovčara koja je bila pas Adolfa Hitlera. Svaka priča je napisana jednostavnim jezikom jednog psa i verujte da ono o čemu Bergen piše, vrlo verovatno prolazi psima kroz

113

Još jedan izvrstan naslov izdavačke

Prošlo je godinu dana od kada sam

kuće Geopoetika koji je ovog leta osva-

pročitala „U Jesen” i često joj se vra-

nuo u domaćim knjižarama. Ukoliko

ćam, čisto da je prelistam i iznova pro-

se do sada niste družili sa ovim japan-

čitam delove pored kojih sam zalepila

skim piscem, možda je ova zbirka priča

obeleživače. Karl Uve Knausgor otva-

najbolji način da se upoznate sa nje-

ra vrata svakodnevnim razmišljanji-

govim stilom pisanja. Murakami je fe-

ma, koja se, ne moraju baš odvijati u

nomen današnjice. On oko svojih priča

jesen, ali su svakako izazvana nekim

kreira nekakve ultimativne univerzu-

spoljnim faktorima. Delo je napisano

me, metafizičke postojbine nas i ono-

u vidu kratkih eseja koje autor piše svo-

ga što bismo mogli da budemo. „Prvo

joj deci, konkretno u ovom delu obra-

lice jednine” sve vreme hoda na ivici

ća se svojoj nerođenoj kćerki koju želi

autobiografije Harukija Murakamija,

da upozna sa svetom koji čeka da u

ali je istovremeno perfektno napisana

njega korakne. Topla, mila i idealna za

fikcija. Jako sam uživala u ovoj zbirci.

jesenje dane kada sunce napokon izmili iza oblaka i kiša prestane da sipi.

114

Za opisivanje ove knjige uvek mi ne-

Jedna od najzabavnijih knjiga koje sam

dostaju reči, uvek se plašim da ću

pročitala u 2021. godini. Metizak će vas

je oskrnaviti ako počnem da o njoj

kroz poglavlja, koja su podeljena na sate,

govorim. Bistro i jasno pisanje, Kar-

upoznavati sa običnim Atinjanima koji su

son Mekalers proteže na 350 strana

živeli svoje obične živote u vremenu kada

i vodi vas kroz živote nekoliko karak-

je kultura počela da se rasplamsava. Filip

tera koji žive u Americi, neposred-

Metizak, istoričar koji je napisao ovu fik-

no pred Drugi svetski rat. Ova knji-

ciju, oslanja se na svoj bogat istraživački

ga će vam slomiti srce, poražavaće

rad. Sva znanja koja je sakupljao tokom

vas iznova svakim poglavljem ali će

godina, skoncentrisao je na jednom me-

vas na kraju snažno zagrliti i utešiti.

stu i oko činjenica gradio imaginarne likove uz pomoć kojih će čitaocima uspeti da približi antički način života. Čitalac je istovremeno i posmatrač jednog istorijskog perioda, jer se uz pomoć Metizakovih reči ispred njega materijalizuju opisane znamenitosti u svom punom sjaju.

Kolumna

Piše: Ivana Karmišević @cupoftea.living

Ako misliš da nemaš vremena pročitati ge, to je jedan cijeli novi svijet koji se barem stranicu knjige dnevno, mislim stvara dok prolazim kroz riječi i rečeda ih onda moraš pročitati najmanje nice. Ono što je nedostajalo filmovima pet.

bila je sloboda kakvu imam kada čitam i stvaram likove i scene u glavi. Događa

Više se niti ne sjećam koji sam to film se da neke rečenice čitam po više puta počela gledati tu večer i ugasila nakon jer se poistovjećujem ili ih pak ne rasamog početka. Pitala sam se što to zumijem. Mnoštvo spoznaja upravo je tražim u tim filmovima, a ne mogu pro- došlo kroz čitanje nečijih misli. Zamišnaći? Pokušala sam i sa serijama, ali si- ljam samo tog pisca koji sjedi i prevrće tuacija je bila ista. Prošla sam mnoštvo po glavi riječi i stvara rečenice kako bi žanrova, ali ništa mi nije moglo drža- nekome što bolje predočio ono što ima ti pažnju. Slijedeću večer pretraživala u glavi. Možda je to sanjao, možda mu sam online knjige i odlučila pročitati je to iznenada došlo, a možda ga je to barem jednu stranicu jedne knjige. Na život naučio. Kako god, knjiga je zbirka kraju se dogodilo da sam sat vremena nečijih probranih, najvrijednijih misli i čitala i nisam željela ići spavati. Jedva zato ne želim izgubiti taj ritual ponovo sam dočekala narednu večer da nasta- po putu. Tu istu ljubav prenosim i na vim gdje sam stala. Pitala sam se kada svoju kćer, s kojom čitamo knjige svaku sam ja to prestala čitati knjige? Vrlo vje- večer prije spavanja. Pronaći ćete ju i rojatno kada sam postala mama.

kako sama bira knjige kroz dan jer zna da se u njima kriju mudrosti koje su

Moje večeri danas izgledaju ovako: velike i bitne, a koje voli ponavljati dok kada uspavam kćer, obavim brzo toplo ih ne usvoji.. pa hladno tuširanje, obučem pidžamu, skuham čaj ili ugrijem temeljac i sa šali- Zato ugasi ekran i uhvati prvu knjigu com krećem prema svojem kutu kauča. koju imaš na policama i ušuškaj se. NeKako je stiglo hladnije vrijeme tako je moj biti nestrpljiv, pričekaj samo tren krenula i sezona svijeća koje obavezno i prepusti se da te knjiga uvuče u neke zapalim. Ovo nije „samo“ čitanje knji- nove svjetove. 117

Životni stil

Intervju: Jelena Gvozden @3oklagijice Fotografije: Privatna arhiva

U mesecu u kom smo navikli da bude knjiga, pa čak i nameštaj. Osnovni alat obeležen velikom potražnjom knjiga, je igla za kviling. Vremenom sam doonih u ,,papirnoj″ varijanti, odlučila sam davala alatkice, kako bi sebi olakšala se za intervju sa Brankicom Mitrović, rad. Postoje osnovni elementi, čijom se vlasnicom Moje quilling ćoše brenda, kombinacijom dobijaju razni oblici, na koja papir koristi za drugu vrstu umet- primer cvetići, listići, slova, pahulje. Zainosti. Ono što je zajedničko književno- sta nema granica. Mašta je glavni akter. sti i kvilingu su: smelost za nove načine izražavanja, kreativnost koja uvek Kad si počela i kako se javila ideja? obraduje i emocije koje dobijamo putem reči i papira. Ispred vas je intervju, Počela sam jako davno, još 2012. god, lagan kao papir i pedantan kao kviling. kada sam kupila čestitku rađenu kvilingom. Tada još nisam znala da je to zaGuglam „quilling″ i izlazi mi informa- pravo čitava tehnika. Toliko mi se dopacija da je to umetnost oblikovanja i la, da sam danima razmišljala kako bih lepljenja papira, koje rezultira krea- mogla da je izvedem. Onda sam otkrila cijom dekorativnog predmeta, a da je svet kvilinga na internetu i putovanje je ime poteklo od prvog alata za mota- počelo. nje papira – ptičijih pera (quills). Šta sve tvoji prsti umeju da oblikuju i koje Koje su sve mogućnosti ove tehnike? alate koristiš u tom postupku? Mogućnosti koje pruža ova tehnika su Qulling još nazivaju i papirni filigran, zaista velike. Koliko dozvolimo mašti da to je zapravo tehnika filigranstva. Nji- nas vodi, takve rezultate ćemo i dobiti. me su se nekada ukrašavale stranice

119

Šta predstavlja izazov kad je quilling Pošto praviš i dekorativne kutije, koje u pitanju?

mogu dobro da dođu rukotvorcima koji prave nakit, koliko je česta sarad-

Izazov koji kviling za mene nameće su nja u svetu samostalnih umetnika? slike većih formata. Njima se još nisam sasvim prepustila. Nadam se da će i Vrlo često sarađujem sa svojim kolegione jednom doći na red.

nicama kreativkama. Dogovaramo se u zavisnosti od njihovih potreba, te one

U dobu kontakta preko aplikacija, do- biraju kombinacije boja, oblik kutije i ima se da ljudi retko šalju jedni drugi- dimenzije, pa tako mogu i reći da sama čestitke za praznike i rođendane. svim lepo sarađujemo. Međutim, zainteresovanost za tvoje rukotvorine svedoči da umetnost da- Prvo sam primetila suncokrete na tvorivanja ipak nije zamrla. Kakve želje jim čestitkama. Šta bi ti izdvojila kao imaju klijenti?

znak raspoznavanja svojih rukotvorina?

Aplikacije i SMS poruke su, po mom mišljenju, učinile da želje koje preko Suncokreti su uvek aktuelni i traženi, za njih šaljemo postanu sasvim bezlične. bilo koju priliku. Tokom proteklih goŠaljemo ih jednim klikom, ne preno- dina su moje rukotvorine dobile svoj seći pravu emociju. Postoji određena pečat. Ljudi ih već prepoznaju i znaju potražnja za mojim čestitkama. Ono da su moje, bez da pročitaju čije ime što me raduje je što ona raste. Želje stoji. Ne bih mogla da izdvojim ništa mojih klijenata su različite. Uglavnom posebno. Mislim da su to kombinacije se traži originalnost, a neretko mi i oni boja i, kako svi prvo primete, urednost sami daju nove ideje. Kada se saradnja kojom su urađene. ustali, onda skoro uvek sve prepuštaju meni, od ideje do kombinacije boja.

120 oktobar

Oduševila sam se jednom tvojom serijom istih novogodišnjih čestitki. Da li serije radiš u dahu i kako uspevaš da ih napraviš tako identičnim? Serije sam radila dve godine zaredom, za jednu firmu. To su bile serije od po 30 komada čestitki. Želeli su da na poseban način čestitaju Novu godinu svojim poslovnim partnerima, tako da su moje čestitke bile dobar izbor. Kada radim serije, onda je to višednevni rad. Ni jedna moja čestitka nije bas sasvim identična, mada tako izgledaju. Razlikuju se u vrlo sitnim detaljima, koje primećujem samo ja. Identičnom izgledu doprinele su godine rada i kilometri smotanih trakica, odnosno iskustvo. Kako se usavršavaš i šta bi volela da pokušaš? S obzirom da sam sve naučila preko Jutjub tutorijala, tako se i usavršavam. Pratim i neke koleginice za koje smatram da su kviling pretvorile u pravu umetnost, i sada su već svetski poznate.

Pratiš li trendove u svetu quillinga i Ima dana kada zbog drugih obaveza ne znaš li šta je trenutno popularno?

mogu da sednem za svoj radni sto, i u tim trenucima prsti znaju da me zasvr-

Mislim da trendovi u kreativnosti ne be. postoje. Od početka se vodim svojim osećajem i idejama.

Čini mi se da je i pre pandemije koronavirusa zamrla bazarska prodaja,

Ono što uglavnom muči komercijal- i da se takav vid prodaje preselio na ne umetnike prilikom stvaranja, je- manifestaciju Noćnog marketa, koji je ste kako ostati dosledan svom stilu a vremenom izgubio raznovrsnost poujedno i zadovoljiti želje klijenta. Na nude, jer su zakup skupih tezgi mogli koji način ti balansiraš između ova da priušte samo pojedinci. Sada svadva?

ko, zahvaljujući dobrom marketingu na internetu, može da dođe do svo-

Slušam želje klijenata i onda to ukla- je ciljne grupe. Kakva budućnost tebi pam u neki svoj stil. Rezultat obično odgovara? bude vrlo zadovoljavajući. Volim da se nađem licem u lice sa kliKoliko često ti se desi da početna ide- jentima, ali ipak se prodaja već uveliko ja metamorfozira prilikom realizacije? preselila na internet. Najlepše bi bilo da rukotvorci imaju prilike, da uz neke priDešava se da osmislim jedno, a na kraju stojne cene zakupa izlažu na bazarima. to ispadne nešto sasvim drugačije. Kre- Mislim da svako od nas uživa u živom ativnost je vragolasta i vodi nas tamo kontaktu sa ljudima; kako sa kupcima, gde ona hoće, što i nije tako loše.

tako i sa kolegama. Mnoga iskustava međusobno razmenimo tom prilikom,

Da li te svrbe dlanovi ako prođe ne- koja je sada sve ređa. Osmeh i lepu reč koliko dana bez da si ih umazala lep- ne može da zameni ni jedan emotikon kom?

122 oktobar

u porukama.

Životni stil

Tekst: Merima Aranitović @soul.blooming

duvek sam maštala da putujem Orijent ekspresom. Vreme provedeno u vozovima ima posebnu draž, a ja vozove posebno volim jer mi je deda bio mašinovođa i odrastala sam uz priče iz lokomotive.

Otmenost starih kušet kola, privatnost i predeli koji se smenjuju u tišini. Gospodstvenost domaćina voza, njegova briga o svakom od nas koji su mu na tom putu povereni, pruža taj topli osećaj ušuškanosti. Takvo putovanje podrazumeva trenutke koji pripadaju samo vama a u tim momentima, prava je čarolija povući se u tišinu kupea i čitati. Trenutno ne mogu da se ukrcam ni u jedan voz, ali svi mi, odrasli na pripovedanju i čitanju, znamo da je moguće putovati i na neki drugi način. Jedan ćošak u domu, omiljena fotelja, stočić pored nje, na njemu čaj što miriše na egzotične začine i nekoliko dobrih knjiga.

Mesec knjige

Zašto volim knjige?

O da, ne zaboravimo da je oktobar me-

Knjige su strpljivi pripovedači. Dobri

sec u kome se topli dani povlače na

saputnici u pravim, ali i vozovima koje

neko drugo mesto, ostavljajući kiši da

prizivamo u mašti. Strpljivo nas čeka-

lupka po našim prozorima. Oktobar,

ju, dok ne budemo potpuno spremni

mesec Sajma knjiga. Ovaj put ćemo ga

da voz krene u svet u kom nas one

prizivati u mislima, dok listamo knjige,

uzimaju pod svoje i tada počinje ma-

praveći se da smo upravo stigli iz sa-

gija.

jamske gužve.

Jer:

da više ni koraka ne možemo napred.

-Dobar pripovedač pripoveda

Daju nam motivaciju da organizujemo

tempom koji nama prija.

živote prema svojoj meri. Pružaju nam

-Uči nas da svakoj priči priđemo

iskustva koje ne bismo stekli da nije

sa posebnom pažnjom, jer nikad

njih, jer sva čarolija stane na nekoliko

se ne zna kakvu će poentu ima-

stotina stranica i košta svega nekoliko

ti, a ako ne razumemo iz prve,

stotina dinara.

uvek možemo da se vratimo koji korak unazad u priči.

Realnost, snovi i knjige

-Dopušta nam da analiziramo i najbanalniju stvar do najsitnijih

Znam, mnogi od nas sanjaju da se istin-

detalja.

ski ukrcaju u neki svoj Orijent ekspres.

-Pomaže nam da i mi postane-

Žudimo da dušu nahranimo realnim

mo bolji pripovedači.

iskustvima, da zaplivamo u toj prediv-

-Uči nas strpljenju.

noj plavoj vodi na dalekom ostrvu, da upoznamo kulture i ljude toliko različite od nas, a opet iste, jer svi delimo isti

Knjige, naša karta za svet

prostor, vazduh i vreme. Međutim, ovo je vreme asketizma i discipline. Vreme

Čitajući, obilazimo zemaljsku kuglu, uz- koje nas vraća knjigama kao idealnoj duž i popreko, otkrivamo svet kilometri- ili najboljoj zameni za realna iskustva. ma iznad i ispod nas. Saznajemo o životima drugačijim od naših. Učimo kako Ukrcajte se i vi u svoj voz ovog oktose voli, kako život može da bude težak bra, pustite kišu neka radi svoje, a vi se i lep. Upoznajemo se sa neverovatnim upustite u avanturu čitanja. Neka ovaj sudbinama onih koje život nije mazio. mesec miriše na egzotiku i tek odštamUčimo i kako dalje onda kada mislimo pane stranice...

126 oktobar

Putovanja

Tekst i fotografije: Jelena Jović @jjtravelblog

Mnogo više sam čitala ranije kada sam bila mlađa i u nekim drugim životnim okolnostima i to je često bio beg od svakodnevice koja nije mnogo obećavala. Dok sam čitala odlazila bih u svetove koji su daleki, drugačiji, lepši i zanimljiviji.

Onda su jednog dana moji snovi i maštanja dobili svoju realizaciju i materijalizaciju, počela sam da putujem. Putovanja su postala najlepše knjige koje sam iščitavala. Kao što se „navučemo“ i postanemo zavisni od čitanja (sa nekih sajmova knjiga sam dolazila i sa više od 20 knjiga, samo su se menjali tematika i žanrovi sa godinama), tako i putovanja postanu u toj meri strast, da svaki novi dan na željenoj destinaciji bude po jedan novi roman ili zbirka priča.

129

specifičnom smeru ako su nam čitanje i spoznaje koje kroz knjige dobijamo vodilje kroz život. Probudi se tada u nama specifična glad, svesnost teži da ostane na visokom nivou te onda Dok sam putovala i istraživala, otkrivala i naši odgovori na životna iskušenja na destinaciji nova mesta, upoznavala bivaju obojeni tim spoznajama. Često nove ljude i sa njima u neke foldere u se na to nadoveže i druga specifična glavi bih ubacivala teze i crtice onoga glad, a to je glad za putovanjima. Kao od čega će jednog dana da nastane ro- svojevrsna nadogradnja ili bolje rečeno man, jedan, drugi, treći. Fotografisanje nova dimenzija, novi nivo u „igrici’’ živomi u tome pomaže, jer dok pregledam ta, našu svest i percepciju usmeravamo fotografije vrate mi se u novom svetlu na upijanje svim čulima novih predela, sve te neispričane priče sa novim deta- gradova, građevina i ulica, pijaca i parljima i uvidima koje želim da podelim sa kova, reka i jezera, obala okeana i mora, budućim čitaocima. Sve te ljudske sud- saobraćajnica i aerodroma i na kraju… bine koje je život isprepletao sa mojom, ljudi. Muškarci, žene, deca, porodice, ukrstio nam puteve, kreirao iskustva zajednice, plemena, njihovi odnosi, njikako bismo mogli da iz njih izvučemo hova kultura, tradicija i običaji bude u lekcije, dale su mi je pregršt materijala nama interesovanje, divljenje, nekada za romane i one su najveći blagoslovi i sažaljenje, ali i želju da se povežemo, mojih putovanja.

da pomognemo, podržimo, usvojimo neke nove navike i postanemo duhovno bogatiji, a pre svega, bolji ljudi. Na isti način kako nas spoznaje kroz knjige menjaju, putovanja to čine na iskustve-

Možemo uvek da napravimo izbor ka- nom nivou, jer sve ono o čemu smo kav život ćemo voditi i šta ćemo po- čitali sada i proživljavamo. staviti kao prioritete. Razvijamo se u

130 oktobar

doživljaji vođeni osećanjima, što nam ostaje kao uspomena i sećanje. Uvek su me oduševljavale takve priče i kada bih dolazila na mesta o kojima sam nekada čitala, preplavile bi me emocije koje su se čitajući o tim mestima pokrenule i mogla sam dublje da osetim i potpuno I ti moji budući romani (ovim se i javno prisno i drago to mesto, dodajući tada obavezujem da će se realizovati) neće lični doživljaj. biti klasični putopisi i tzv. vodiči za destinacije, zemlje, gradove, već upravo I onda, kako pretvoriti putovanje u knjiživotne priče, izmaštane i iskonstru- gu? Veština je to koja se stiče, ali koja isane na osnovu ličnih iskustava, ali i je toliko izazovna i inspirativna da joj je priča ljudi koje sam na destinacijama teško odoleti i ne posvetiti joj se. Šteta upoznavala, sprijateljila se i zavolela. bi bila da sve te priče ostanu neispriLjudi za koje osećam da su moja du- čane, stranice neispisane, a iskustva hovna porodica na Zemlji. Iz moje per- ne budu inspiracija za neka nova lična spektive lakše i lepše upoznamo neku putovanja koja će kreirati još lepote u zemlju, grad ili bilo koje mesto na svetu ovom svetu. To je život sa misijom i svrkroz ljudsku, emotivnu priču, jer su naši hom, zar ne?

132 oktobar

Muzika

Intervju: Sara Savčić @sara_savcic Fotografije: Privatna arhiva

Ovog oktobra u goste nam stiže

Draga Jelena, nedavno ste objavili svoj

umetnica Jelena Bjeković koja je

prvi singl, pesmu Dala sam sve, za koju

nakon višegodišnjeg iskustva u klup-

ste letos snimili i spot. Kako biste pred-

skim nastupima kao deo sastava

stavili ovu numeru nekome ko tek tre-

„Vajb“, „Akustikum“, „Terzze“ rešila

ba da vas čuje po prvi put, kako biste

da publici predstavi svoju muziku.

opisali svoj umetnički izraz?

Njen prvi singl Dala sam sve pratiće i album, a mi vas ovom prilikom

Tekst pesme je takav da se svako u nje-

pozivamo da se upoznate sa njenim

mu može pronaći i prepoznati, jer je

zvukom, uzorima, razmišljanjima i

kroz nekakav nesklad davanja sebe u

planovima.

partnerskim ili prijateljskim odnosima svako od nas prošao. Stoga su mi jako zanimljive reakcije dinamične muške publike na ovu pesmu, iako je pisana u ženskom rodu. Dugo se bavim muzikom kroz različite vrste nastupa, a u poslednjih desetak godina sam najviše zastupljena u akustičnim svirkama i ovo je moj iskorak iz te priče, kako bih se predstavila publici kroz svoju muziku. Pesmom dominira dinamičan i energičan zvuk žive svirke benda, što je zvuk koji ja najviše volim i najviše me takva vrsta energije muzike inspiriše. Takođe, prepoznatljiv je i zvuk muzike 70-ih i 80-ih godina, koji je na moj razvoj imao najviše uticaja.

135

Muzikom se bavite od školskih dana, a

sebno koji najbolje osećam, kako ste

široj publici ste poznati po svojim klup-

rekli. Muzičkih uzora je zaista mno-

skim nastupima. Kada ste odlučili da

go, a ako bih morala da izdvojim neke

se oprobate u komponovanju muzike,

od najznačajnijih za moj razvoj sigur-

šta to za vas kao umetnicu znači?

no jesu Stivi Vonder, Tina Turner, Eta Džejms, Dženis Džoplin, Dženifer Raš

Moja želja za autorskim radom je odu-

i drugi, a od domaćih izvođača bih sa

vek bila prisutna, međutim bilo je po-

jako duge liste izdvojila recimo Okto-

trebno mnogo rada, mog napretka i

bar 1864, Kerber, Smak, Negativ, Maju

sazrevanja kao izvođača i muzičara, i

Odžaklijevsku...

naravno vremena za upoznavanje divnih muzičara i prijatelja, što su sve fak-

Vreme u kome živimo uz razvoj tehno-

tori koji su doprineli da pesma danas

logije omogućilo nam je demokratiza-

ovako zvuči, iako je nastala pre više

ciju muzike i veće šanse muzičarima da

od 5 godina. Klupski nastupi su nešto

bez posredstva velikih muzičkih kuća,

što je prosto deo mene i ta razmena

producenata, menadžera i niza ljudi

energije i emocija sa publikom kroz

pronađu put do svoje publike, ali po-

muziku je zaista neprocenjiva, tako da

sledično je i konkurencija veća. Da li su

je ovo početak ostvarivanja moje želje

iz vaše perspektive društvene mreže i

da jednog dana tu razmenu sa publi-

Jutjub olakšali ili dodatno zakompliko-

kom doživim i kroz svoje pesme.

vali put do publike?

Koju muzičku epohu najbolje osećate,

Razvoj tehnologije je doprineo samo-

odnosno ko su vaši muzički uzori?

stalnosti autora muzike i tome da putem interneta nauče kako da naprave

Dosta različitih stilova muzike volim

dobar kućni studio i da u njemu sni-

i privatno slušam, iako dominira rok

maju, pa kasnije i da sami

muzika, kako domaća, tako i strana,

rade na distri-

ne bih mogla da izdvojim neki stil po-

136 oktobar

buciji i promociji svojih dela. Složila bih

Svakako je za sve nas koji se bavimo

se da je konkurencija samim tim veća,

muzikom i/ili smo na bilo koji način po-

međutim čini mi se da se lakše dola-

vezani sa industrijom događaja pret-

zi do ciljne publike nego što je ranije

hodni period bio jako težak, u svakom

bio slučaj, s obzirom na to da postoji

smislu. Za mene je prethodni period

mogućnost da se usmeri muzika jasno

predstavljao priliku za potpuno okreta-

ciljanoj i određenoj publici putem razli-

nje muzici i radu na svojim pesmama,

čitih promocija sa specifičnim filterima

jer sam usled nemogućnosti nastupa-

publike. Isto tako, prezasićenost infor-

nja na svirkama, kao i usled karantina,

macijama na društvenim mrežama zna

konačno imala dovoljno vremena da

da ponekad i odmogne, tako da je sva-

im se posvetim kako treba. Takođe,

kako težak put da muzika stigne do že- bilo je prisutno vežbanje i učenje sviljene publike, ali s druge strane taj trud ranja novih instrumenata (proces i dase i te kako isplati.

lje traje), kao i ulaženje podrobnije u vode audio produkcije. Bio je jako kre-

Prethodnih godinu i po dana svi živimo ativan period, koji je i dalje traje. u izmenjenim okolnostima, a muzičari su na neko vreme ostali bez mogućnosti da rade i nastupaju. Da li je prethodni period za vas bio izazovan, kako ste se nosili sa takvom situacijom, odnosno da li je to vreme bilo izvor inspiracije ili period kreativnog zatišja?

Uskoro izlazi i vaš album prvenac, kakav zvuk možemo očekivati? U svakoj pesmi će biti zastupljen prizvuk nekog od muzičkih žanrova koji su uticali na moj izraz, verujem da će biti jako šarolik. Veoma se radujem radu na svakoj od pesama i naravno na predstavljanju albuma publici. Do tada, uživajte u mojoj prvoj pesmi Dala sam sve na mom Jutjub kanalu i na svim digitalnim platformama.

138 oktobar

139

Kolumna Piše: Sara Savčić @sara_savcic

Ovog kišnog oktobarskog popodne- pravljenju maski i pilinga za lice i telo va sedim sama. Ušuškana u fotelji, u od prirodnih sastojaka, u šminkanju, toplini svog doma, puštam kafu da se slušanju muzike, razmeni saveta i fomalo ohladi, dok uz zvuke omiljene ra- tografisanju... A onda sam tog dana po dio stanice gledam kako vetar pomera prvi put zakoračila među zidove Instikrošnje i automobile kako žurno pro- tuta za onkologiju i radiologiju Srbije laze vlažnim asfaltom. Razmišljam ko- u Pastervoj ulici u Beogradu. Vesela i liko sam mirna i bezbrižna. Razmišljam poletna kakva jesam, nisam dozvolila koliko sam zahvalna i privilegovana što sebi da mi sivilo unutar zgrade pokvari i ovog vikenda mogu da spavam u sop- raspoloženje i volju da akciju sprovestvenom krevetu.

dem na najbolji mogući način. Doktorke i ostalo osoblje zaduženo da nam

Onda se setim jednog oktobarskog pravi društvo tog dana i pomogne u popodneva pre deset godina. Bila sam radu sa pacijentkinjama koje su se u studentkinja i tek se učlanila u jednu tom trenutku nalazile na lečenju, ljuhumanitarnu organizaciju. Dobila sam bazno su nas dočekale i uputile u salu zadatak da preuzmem pripremu jedne u kojoj ćemo boraviti. Zajedno smo paod akcija starijih članova, a moj izbor je žljivo pripremile sastojke za radionicu, bio Dan lepote. U trenutku prijavljivanja poklone, hranu, piće, muziku... A onda akcija mi je zvučala divno i inspirativno. je došao trenutak kada su kroz vrata Zajedno sa ostalim članicama prove- počele da ulaze žene koje su se prijavile šću nekoliko sati u nezi ženske lepote, za učešće.

141

Lagala bih kada bih napisala da mi je od raka. Na kraju nam se predstavila prvih nekoliko minuta, dok smo ih do- jedna predivna žena koju nikada neću čekivale, bilo jednostavno da zadržim zaboraviti. Rekla je: „Šta je tu je, tu smo osmeh na licu. Iz soba u kojima su bile gde smo sad, ali i ovo će proći i onda smeštene došle su u svojim pidžamama, nastavljamo jače nego ikada!” Sećam bademantilima, u papučama, neke sa se da smo se sve nasmejale, a ja sam maramama kojima su želele da pokriju već tada znala da će njihova borba ponedostatak kose, a neke i bez njih. Neke stati i moja, i da ću svoj humanitarni su delovale nesigurno, neke umorno, rad nastaviti u okviru udruženja za borzbunjeno, neraspoloženo, radoznalo, bu protiv raka dojke. Na tom druženju neke čak i nezainteresovano, kao da su sam na neki način progledala i videla se tu našle po nagovoru, a ne zato što svu njihovu istinsku lepotu, ranjivost, su to želele - i to je bilo potpuno razu- snagu, hrabrost i odlučnost. mljivo. U nekom trenutku smo utišale muziku, predstavile se i zamolile ih da Šta sam ovom pričom htela da kažem? učine isto. Našla sam se u prostoriji sa ženama različitih starosnih dobi, sa naj- Bolest ne bira. Kada smo naredne gorazličitijim životnim pričama, a jedina dine ponovo organizovale ovu akciju i zajednička tačka za sve njih bila je da nakon nje otišle na kafu da saberemo su se tu našle u borbi protiv iste bolesti. utiske, jedna od doktorki je tužno rekla Devojke i žene koje se možda nikada kako je imala jako težak dan, jer je to ne bi srele ni pod kojim drugim okol- jutro na Institutu devojčici od samo senostima, iz različitih gradova, različitih dam godina dijagnostikovan rak dojke. interesovanja, zanimanja, i različitih sti- Ova bolest ne zna za godine, ali ni pol. lova života - zajedno su se borile protiv Sećam se i da sam sedela na konfereniste bolesti. Sećam se koliko potresno ciji pre par godina kada je neko od prije bilo slušati ih kako se predstavljaju sutnih pročitao vest da je otac od pekao preduzetnice, doktorke, advokati- vačice Beyonce takođe oboleo od raka ce, krojačice, prodavačice, majke, ćer- dojke. ke, sestre i na kraju rečenice: na lečenju

142 oktobar

Najvažnija poruka koju treba poslati je dijagnoze zdravlja dojki kod žena. Ta- prevencija pre svega! Čini mi se da za kođe, i da se desi da se prilikom premnoge, manje važne stvari imamo vre- gleda primeti nešto loše, izlečenje je mena, a za sebe i proveru svog zdravlja sasvim izvesno ako je bolest otkrivenemamo. Uvek je nešto drugo preče. na u ranoj fazi. Važno je da budemo Preporuka je da se sa samopregledom svesne i posvećene tome da sačuvamo dojki počne od 20. godine života jed- svoje zdravlje, ne samo zbog nas, već nom mesečno, najbolje deset dana od i zbog naših porodica, prijatelja i svih početka ciklusa. Mnoge devojke i žene ljudi koje volimo i koji nas vole. Sreća je strahuju od samopregleda, ali je on i što živimo u vremenu kada je medicivrlo jednostavan i značajan a u tome na toliko uznapredovala da i pacijenti u im mogu pomoći i mobilne aplikaci- odmakloj fazi bolesti mogu uz adekvatje poput Breast testa. Od 30. godine, nu terapiju voditi normalan život. pored rutinskog mesečnog samopregleda, treba jednom godišnje raditi i Nemojte dopustiti sebi da zanemarite ultrazvučni pregled dojki. Nakon 45. svoje telo iz straha, srama, lenjosti ili godine, uz samopregled obavezan je pogrešnih uverenja. Pregled grudi trabazični pregled koji obuhvata pregled je koliko je meni trebalo da popijem dojki od strane edukovanog specijali- svoju kafu, a vama da pročitate ovaj ste, radiografski pregled (mamografija) tekst. Pregledajte se redovno. Podsei ultrazvučni pregled. To je takozvano ćajte žene u vašem okruženju da se zlatno pravilo za postavljanje korektne redovno pregledaju. Pričajte o svojim iskustvima. Važno je, jer ste nekome nezamenljive. Sara Savčić, članica Udruženja za borbu protiv raka dojke Evropa Dona Srbija

143

Kolumna

Piše: Milica Antić @_spajdermen Fotografije: TikTok

Nedavno sam se putem društvene

Problem je u tome što su ženski karak-

mreže TikTok susrela sa fenomenom

teri predstavljeni kroz objektiv muška-

koji se zove „written by a men”. U

raca. Prečesto se događa da junaki-

pitanju su kratki TikTok videi u kojima

nja priče, poput „Devojke sa tetovažom

žene karikiraju situacije u kojima se na-

zmaja” švedskog književnika Stiga Lar-

laze svakodnevno na način na koji bi ih

sona, mora da prođe kroz veliki broj

opisao neki muškarac.

trauma kako bi se njena hrabrost i moć da opstane i izbori se za svoj život

Kako muškarac vidi ženu koja se vraća

uopšte uvažile kao karakterne osobine.

s posla nakon 8h rada i još 2h prove-

Ovaj šablon opisivanja ženskih karak-

denih u gradskom prevozu? To je žena

tera zove se „male gaze”, a mi ga pre-

koja pri ulasku u kuću sa sebe skida

vodimo kao muški ugao priče. Naravno

odeću i ostaje u donjem vešu, zatim

da postoji i „female gaze”, ali o njemu

sebi saspe čašu vina i sedne na kauč

ćemo nekom drugom prilikom.

da razmišlja o nekom muškarcu koji bi mogao da joj ulepša dan.

Šta je „male gaze”?

Setimo se scene iz serije „The Queen’s

„Male gaze” ili iz muškog ugla termin

Gambit” kada Bet dotiče dno nakon

je koji se koristi kada razgovaramo o

nekoliko dana konzumiranja alkohola

ženskim karakterima, bilo da su one na

ali i dalje izgleda kao da je upravo usta-

filmu ili iz književnih dela, a ono što im

la iz kreveta, u svojoj pidžami, pomalo

je zajedničko je da su kreirane od strane

raščupane kose, ali dovoljno privlačna

muškaraca. Malo je reći da muški pisci

da se muškom oku dopadne. Malo li

ne posvećuju dovoljno pažnje ženskim

je da pitam – ko uopšte izgleda tako

karakterima, da ih banalizuju, svode na

kada provede noć ili nekoliko dana u

stereotipe i uglavnom ih poskidaju do

opijanju?

gole kože, uklone im emocije i ljudskost.

145

Ukoliko krenete da istražujete dalje vojiti iz dela, kao tek običan opis jednog ovaj fenomen kojim se bave mnoge či- ženskog karaktera u knjizi, jer ona je tu tateljke na internetu, prevashodno na samo kako bismo se mi bolje upoznali Twitter-u i TikTok-u, videćete da ima- sa glavnim likom, muškarcem. Ona je ju validnih razloga zašto su toliko ljute rekvizit koji će pisac iskoristiti sve dok na muške pisce. Muški autori su čes- ne odluči da je baci kao istrošenu hemito lenji i nedovoljno ambiciozni kada jsku. Ona je sporedna uloga za, u ovom je u pitanju građenje ženskih likova u slučaju, nepokolebljivog isterivača praromanu. To je prilično apsurdno, uko- vde, heroja romana „Deca zla”. liko uzmemo u obzir da su žene koje čitaju daleko brojnije od muškaraca. Za „Zračila je neodoljivošću. Prvi put posle koga ovi autori pišu takve banalizovane mnogo vremena pomislio je da bi veče ženske likove?

u restoranu sa ženom moglo biti nešto više od predigre za jednokratni ili po-

Ovakav način pisanja ženskih likova je vremeni seks. Zainteresovala ga je.” sveprisutan, tako da ni naša književna scena nije izuzeta. Kao ilustraciju ću Eto nas. Nije ona kao sve druge. To je navesti par odlomaka iz romana „Deca sve što nam je bilo potrebno kao čitazla“ Miodraga Majića, sa kojim sam se ocima, da nam se na kašičici da prikaz nedavno „srela“ i vrlo brzo „rastala“.

jedne žene koja nije ista kao druge.

„Nepogrešivo je umeo da prepozna Ovo nije recenzija knjige Miodraga Mažene koje negde u džepovima kriju ne- jića, ali služi kao dobar primer za šaobjašnjivi magnet. Bojana je mirisala blone kojima muški pisci opisuju žene, na nevolju. Bila je jedna od onih o koji- a sa popularnoću autora, raste i odgoma se posle susreta razmišlja, koje se vornost prema javnosti. Knjiga „Deca sutradan pozivaju na kafu i sa kojima zla”, odnosno primerak koji sam ja imaje nemoguće izbeći problem…”

la u rukama bilo je 34. izdanje tiraža od 1000 štampanih primeraka knjige. Moja

Možda vam ovaj pasus iz Majićevog ro- matematika je uglavnom loša, „tipično mana ne zvuči kao nešto što treba izd- za ženski karakter“, ali ova računica je 146 oktobar

jasna – knjiga je veoma popularna na našim prostorima. Upravo mi je zato važno da se uhvatim za nju, a vas pitam – ne zaslužujemo li bolje? Mi, te iste žene koje će biti opisivane na takav banalan način samo kako bi se održavala seksualna tenzija kroz knjigu, smo iste te koje će tu knjigu kupovati i čitati. U trenucima sam imala osećaj da pisac misli da će čitateljke i čitatelji zaboraviti da se radi o ženskom liku, pa je potrebno da iznova akcentuje kog je pola tako što će dodatno seksualizovati njene pokrete, mimiku, reči, njene ženske oblike i manire. Iako dalji razvitak ženskog karaktera skreće u potpuno drugom pravcu, koji nećete očekivati dok knjigu budete čitali, ovaj momenat je ostavio toliko gorak ukus u ustima da ništa nije moglo da popravi utisak. Ništa što je kasnije usledilo nije uspelo da me odgovori od toga da prestanem da čitam ovu knjigu i da sa mnogo više pažnje pristupim ovoj temi i tome šta je muški ugao, i koliko je važno da se ženski karakteri grade promišljenije i slojevitije, bez fetišizacije i stereotipizacije.

147

Ne znam za vas, ali meni je dosta či- žnje razumevanju žena, a onda i njihotanja muških likova koji žive jedan pro- voj realnoj prezentaciji, te da njihovo sečan život belog cis muškarca koji kroz neznanje i odbijanje da se posavetunekoliko poglavlja postaje junak svog ju sa ženama u svom okruženju samo vremena i za sobom ostavlja rascepa- produbljuje postojeći problem. Muški na srca žena koje nisu bile dovoljno pisci moraju postati bolji u opisivanju lepe, dovoljno pametne, dovoljno in- žena. Cena njihovog neznanja, lenjosti teresantne kako bi ih pozvao na drugu i ignorancije bi vrlo lako mogla da bude kafu ili čak večeru.

gubljenje interesovanja čitateljki a samim tim i velikih profita od prodaje.

Ne kažem da muškarci uopšte ne umeju da pišu o ženama, kažem da mnogi Istraživanje iz 2018. godine (koje se ne posvećuju dovoljno vremena i pa- može pronaći na Eurostat-u) u kome su

148 oktobar

učestvovali građani i građanke Finske, Kako i zašto onda imamo tako mnogo Poljske, Estonije i Grčke je pokazalo da oskrnavljenih ženskih likova u knjigasu žene te koje u većem procentu čita- ma? Moja odluka je da ubuduće hvaju. Ovakva statistika važi i za naše pros- tam ovakve propuste i da sa vama o njitore, što je potvrdio i Ivan Bevc u poma razgovaram, i pozivam vas da mi se dkastu „Pretparačka filozofija”. Bevc je pridružite ukoliko i vi primećujete ovaj urednik i vlasnik izdavačke kuće Booka šablon u domaćoj književnosti isto koi u razgovoru sa piscem Lukom Tripko- liko i u stranoj. Dosta više sa tom matrivićem govori nam kako se u svom pos- com u kojoj smo skrajnute od glavnog lu sureće upravo sa proporcijom žena toka radnje i prisutne samo za muške ženi: žene čitaju, žene pišu.

heroje koji će nas spašavati, dok mi u njihovim pričama izgledamo bezlično, ogoljeno i naglašeno seksepilno.

149

Kolumna

Piše: Milica Bojović @devojka__od_papira

150

Vitamini, minerali, imunitet, zdravlje. Italija. Kada je reč o Srbiji, jabka predU fokusu je poboljšanje kvaliteta živ- stavlja drugo voće po učestalosti uzgoljenja. Brinuti o sebi da bismo mogli i ja, odmah posle šljive. Godišnji prinos o drugima. Prelistavam velike formate je negde oko 350.000 tona, a najproslikovitih kuvara po knjižarama. Kakve stranija zemljišta pod krošnjom zdravboje! Jedan sasvim običan hleb sa me- lja su u Čačku, Arilju, Grockoj, Subotici dom i ovsom raspiruje mi čula. Gde je i Smederevu. Pečene, sirove, slatke, kinajbliža prodavnica?

sele, u proseku teže 200g po komadu, mada je u Ginisovoj knjizi rekorda za-

Orijentalni persimon, jonatan, greni beležena jedna od 1,8kg, kao i jedan smit, ajdared, zlatni delišes i još oko od, veoma besmislenih postupaka, a to 10.000 sorti. Baš bih volela da znam i je sečenje jabuka motornom testerom. druge nazive, sigurno su zanimljivi, jer Naime, jedan stanovnik Londona, iseono što posebno volim u svemu jesu kao je 8 jabuka u minuti, pritom, držeći asocijacije, pa me tako ajdared podse- ih u zubima. Šta sve čoveku neće pasti ća na ajvar, a orijentalni persimon na na um! (ne pokušavajte da oborite ovaegipatsku mačku, zlatni delišes jedno- kve rekorde). stavno volim najviše i ne stižem da mislim na šta me podseća. Mada, ukus me Mesim hleb, dok u jednoj omanjoj šerpodseća na detinjstvo i dve ogromne pici na ringli ključa pomorandža i cimet. upletene krošnje u babinom i dedinom Čula se smiruju, a ja pravim drugi, imadvorištu. Da, previše je uspomena da bi ginarni spisak. Sa kuhinjske police, pada se mogle zameniti drugom rečju. Jabu- mi jabuka na glavu. Eto ideje! Živopisna ka je jedino voće koje ima svoj dan (20. jesen, svesna svoje lepote, još uvek se oktobar), domovina joj je Azija, pa tako ne da otrgnuti od sunca. Kakav predivan svako drugo uzgojeno stablo jabuke u dan za proslaviti život...jedne jabuke. svetu potiče iz Kine, a prate je Poljska i

151

Kada želimo da dođemo do nekog cilja, iste, za mace i kuce ili u ćošku zgrade. moramo usput obaviti mnoštvo drugih Svako mesto je zgodno gde pomislite zadataka da bi sam kraj bio uspešan da bi se životinje mogle ušuškati i skloi bez neplaniranih nedostataka. Tako niti. Napraviti nešto sopstvenim rukaje obično i u kućnim poslovima. Jedna ma. Kreativnost je kraljica vremena, a stvar vodi do druge pa tako, ako sam ispunjeno vreme korisnim stvarima je danas poželela da nosim onaj žuti šal, najlepše provedeno vreme. Namerno morala sam pre toga usisati, prebrisati ne kažem potrošeno, jer mi to zvuči pod toplom, isceđenom krpom na koju kao „polu-prazno“, a ja želim da je sve sam počela da dodajem eterično ulje ispunjeno! lavande. Kada je soba spremna, otvara se vakuum kesa sa zimskim dodacima, Sada je i pravo vreme za pletenje traka, potom to treba oprati na kratko da se kapica, pravljenje poklončića za decemosveži, a kada sam to već sve uradila, bar. Najbolje je na vreme smisliti takve skidam i zavese, jer zašto da ne? Treba projekte. Na um mi padaju ukrasi od iskoristiti oktobarsko sunce. Na jese- gline koja se suši na vazduhu. Za klanjem spisku je generalno spremanje, sičnu glinu potrebno je ipak više vrebaš kao i u proleće, zatim, omiljena jela mena, alata, pećnica namenjena baš za sa bundevom, paprikama. Odlazak u te svrhe (za pečenje od 1050 do 1300 park i prikupljanje opalog lišća, čije puc- stepeni), što ostavljam kao materijal za ketanje liči na popodnevni povratak iz neku drugu priču. škole, kada deca radosno vuku noge i torbe po njemu. Jedan poziv u trajanju Jesen nudi bezbroj mogućnosti, samo od svega trideset sekundi za odlazak je potrebno dobro naoštriti čula. Za to na čaj sa prijateljicom. Odmaranje očiju vam je potreban samo jedan sastojak van centra grada. Tišina. Čitanje knji- – dan bez interneta i magija može da ge na klupici. Ostavljanje hrane ispod počne!

Napravite spisak svega što želite da uradite. Zatim, pobrojte sitnice koje je potrebno da kupite. Napišite brojeve pored svake stavke kako bi odredili prioritete. Pre nego prionete na posao, osmislite i svoj jesenji outfit. Koliko se samo drugačije osećamo noseći crveni karmin, a ovo je njegova sezona! Najviše volim takve dane kada se bez povoda sredim. Koliko je važno pokloniti pažnju drugima, toliko je važno misliti o sebi. Odevna kombinacija koja će nam podići raspoloženje i šetnja koja će umoriti noge, ali nam podariti lepši san. Zvučaće kao kliše, ali sve deluje teško dok se ne počne. Čak i onda kada smo bezvoljni, umorni i demotivisani, možemo sebi zadavati manje zadatke i uposliti misli pa kad one krenu gde ne treba, naći način da se sa njima nosimo. Neka jesenja čistka bude uspešna, u telu i van njega!

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net