nedeqe:
Voditeqka srpskog porekla
Ksenija Luki} voli
Umetnica iz Australije @aklin Stojanovi} o pirotskim }ilimima l l
Skadarliju i Kalemegdan
se ne zaboravi: GODI[WICA
Intervju nedeqe: Doajen srpske politikeProfesor Dragoqub Mi}unovi}
Putopis: Norve{ka – zale|eno kraqevstvo fjordova
Lepa Srbija: Pri~a o Srbima koji su se vratili iz Amerike da bi se borili u Velikom ratu Strana 23
PUPOVAC POVODOM GODI[WICE STRADAWA SRBA U GLINI:
Komemoracija `rtvama usta{kih zlo~ina iz 1941. u glinskom hramu Ro|ewa presvete Bogorodice odr`ana je u Glini u organizaciji Srpskog narodnog ve}a i Antifa{isti~ke lige koji su zatra`ili vra}awe starog naziva spomen-doma. U no}i na 31. juli 1941. godine u glinskoj crkvi je, re~eno je na skupu, ubijeno nekoliko stotina srpskih civila, a pre toga je u maju i kasnije u avgustu izvr{en pogrom nad Srbima, nakon ~ega je crkva sru{ena. Organizatori su istakli da je re~ o jednom od najve}ih usta{kih zlo~ina izvan sistema logora smrti.
Skup je odr`an ispred Hrvatskog doma, objekta sagra|enog 1969. na mestu sru{ene crkve, koji se do 1995. zvao Spomen-dom `rtvama fa{izma. U~esnici su zatra`ili vra}awe starog imena.
[efica Dokumente Vesna Ter{eli~ je, govore}i u ime Antifa{isti~ke lige, podsetila da je Hrvatska pro{le godine predsedavala Me|unarodnim savezom se}awa na Holokaust i izrazila razo~arawe u~iwenim.
"Dosta sam o~ekivala od toga, korake u pravom smeru, prema pam}ewu, prema vra}awu spomen-plo~e i povratku imena spomen-doma, ali se to nije dogodilo", rekla je Ter{eli}.
Upozorila je da se u Hrvatskoj izbegava da govori da je nad Srbima tokom Drugog svetskog rata izvr{en genocid.
Predsednik Srpskog narodnog ve}a (SNV) Milorad Pupovac napomenuo je da to mesto zlo~ina ne mo`e ne biti mesto posebnog pijeteta i izrazio nadu da }e vlasti iskoristiti skora{wu rekonstrukciju zgrade Hrvatskog doma da bi se preimenovao.
Napomenuo je da to zdawe u registru Ministarstva kulture i medija ima status memorijalnog mesta stradawa civila u parohijskoj crkvi, ali da se to ne vidi u stvarnosti, kao i da je nedostojno dr`ava nastalih raspadom Jugoslavije da zlo~ine ne priznaju.
"Nedostojno je Hrvatske da se obnavqaju i nastoje normalizovati podse}awa na usta{ki re`im, kao {to je kori{}ewe usta{kog pozdrava u javnom `ivotu", poru~io je Pupovac.
Specijalni izaslanik predsednika Srbije za re{avawa pitawa nestalih s Hrvatskom Veran Mati} rekao je da se komemoracija odvija "bez nekih ve}ih te{ko}a, ali prili~no usamqeno, neslu`beno", prenela je Hina.
Naveo je da bi povratkom imena zgradi lokalne vlasti pokazale "privr`enost slobodarstvu, ustavnom patriotizmu i antifa{izmu".
Vr{ilac du`nosti direktora Agencije za bezbednost saobra}aja Branko Stamatovi} izjavio je da je za mesec dana kroz Srbiju pro{lo vi{e od dva miliona vozila, koja su samo tranzitirala, kao i da je u prethodnih 10 dana bilo gotovo ~etiri miliona putnika na grani~nim prelazima.
Stamatovi} je za RTS ocenio da su putevi optere}eni i da to treba imati u vidu prilikom planirawa putovawa.
"Ono {to je bitno jeste da se svako ko putuje na duga putovawa dobro informi{e kada, u kojim delovima dana jesu gu`ve. Obi~no su gu`ve u ranim jutarwim ~asovima ili kasno predve~e. To je ono {to mogu dobrom organizacijom da poku{aju da izbegnu, a svakako da se naoru`aju strpqewem", rekao je Stamatovi}, javqa Tawug.
On je poru~io gra|anima da u putovawe ura~unaju vreme koje }e provesti na grani~nim prelazima i da ne poku{avaju da brzom vo`wom nadoknade vreme koje su proveli ~ekaju}i na granici,
po{to time ugro`avaju i sebe i druge putnike. Dodaje da su od po~etka jula u saobra}ajnim nesre}ama poginule 44 osobe, {to je pove}awe u odnosu na jul pro{le godine, kada je poginulo desetoro qudi mawe.
"Kada govorimo o statistici na nivou cele godine, do danas je 257 qudi izgubilo `ivot i to jesu podaci koji upozoravaju i to jesu podaci koje moramo ozbiqno da shvatimo. Nijedan rat nama ne mo`e da odnese toliko `ivota
koliko saobra}aj u Srbiji. Moramo svi biti zna~ajno oprezniji i mnogo vi{e voditi ra~una", kazao je Stamatovi}. Isti~e da je naj~e{}i uzrok saobra}ajnih nesre}a u Srbiji neprilago|ena brzina i da je to dovelo do tre}ina nesre}a. Stamatovi} ukazuje da je ove godine broj mladih koji su nastradali u saobra}ajnim nesre}ama pove}an za oko 30 odsto. On je naveo da }e biti poja~ane kontrole saobra}aja i tokom odr`avawa festivala u Gu~i.
Lo{i rezultati primorali kompaniju da „sveobuhvatno preispita“ cene koje su porasle za petinu u odnosu na 2019. godinu
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd
Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic
Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC
Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877
Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
Mekdonalds namerava da preispita svoju strategiju odre|ivawa cena, nakon {to su kupci pokazali mawe interesovawe za wihove proizvode i time smawili prodaju u objektima ovog ameri~kog giganta industrije brze hrane.
Prodajna mesta otvorena u posledwih godinu dana zabele`ila su pad prodaje od jedan odsto u periodu april-jun u pore|ewu sa istim razdobqem pro{le godine. To je prvi pad prodaje jo{ od vremena pandemije.
Pad je usledio uprkos tome {to je lanac hamburgera nudio nov~ane popuste kako bi poku{ao da povrati kupce koji paze na tro{kove kao i one koji su bojkotovali lanac zbog rata izme|u Izraela i Gaze.
[ef Kris Kempinski rekao je da su lo{i rezultati primorali kompaniju da „sveobuhvatno preispita“ cene.
Rukovodioci su istakli nedavne promocije, kao {to je sre}an obrok od 5 dolara u SAD i kampawa u Velikoj Britaniji u kojoj gosti mogu da izaberu tri artikla za 3 funte.
O~ekuje se da ovakve akcije biti produ`ene i narednih meseci, a kompanija je saop{tila da radi i sa korisnicima fran{ize na drugim „vrednostima“. "Znamo kako to da uradimo. Napisali smo priru~nik o vrednosti i radimo sa na{im korisnicima fran{ize da izvr{imo neophodna prilago|avawa", rekao je on prenosi Bi-Bi-Si.
Mekdonalds se suo~ava sa odgovorom kupaca nakon zna~ajnog pove}awa cena tokom pandemije korona virusa. Prose~na cena „big meka“ u SAD, koja sada iznosi 5,29 dolara porasla za 21 odsto u odnosu na 2019. godinu.
Pove}awa cena, nastala kao odgovor na inflaciju, „naterala su potro{a~e da preispitaju svoje kupovne navike“, priznao je gospodin Kempinski. ekdonalds je pove}ao cene kqu~nih proizvoda br`e od svo-
jih konkurenata, smatra Sara Senator analiti~arka „Benk of Amerika“.
„Potro{a~i su pametni, svesni toga. Obrok od 5 dolara koji su lansirali mo`da po~iwe da mewa percepciju, ali jo{ uvek ne vidimo promenu trenda, ka`e Senator.
Kompanija je saop{tila da je ukupan prihod, koji ukqu~uje prodaju u novootvorenim radwama, ostao jednak u odnosu na prethodnu godinu, ali je profit je pao za 12 odsto.
Potra`wa u wihovim restoranima opala je u SAD, saop{tila je kompanija, dok su slabosti u Francuskoj i „ratovi cenama“ u Kini tako|e uticali na prodaju. U Francuskoj se suo~avaju sa bojkotom izazvanim izraelskim ratom u Gazi. I druge ameri~ke kompanije, ukqu~uju}i Starbaks, tako|e su pogo|ene ovim akcijama.
PUN KRUG XENDER IDEOLOGIJE:
Dvojici boksera dozvoqeno je da se takmi~e na Olimpijskim igrama u `enskoj konkurenciji, {to je izazvalo bes, {ok i strahovawa da }e nova "vouk" ideologija do}i `enama glave.
Dvojica boksera - Iman Helif iz Al`ira i Lin Ju-Ting sa Tajvana - koji su diksvalifikovani sa `enskog {ampionata u Wu Delhiju pro{le godine jer su DNK testovi pokazali da su biolo{ki mu{karci, sada }e u Parizu mo}i da se bore u `enskoj konkurenciji.
Kako navodi "Dejli mejl", {efovi Me|unarodnog olimpijskog komiteta tvrde da i Helif i Ju-Ting, ispuwavaju kriterijume za takmi~ewe u `enskoj konkurenciji i da nisu mu{karci ve} da zbog "medicinskog stawa" imaju vi{ak testosterona.
Bokserka iz Meksika Brianda Tamara, koja se borila sa Helif(ov)om, ispri~ala je svoje iskustvo.
"Weni udarci su me jezivo boleli, mislim da me nikad ni{ta nije tako bolelo za 13 godina bokserske karijere, ~ak ni kada sam sparingovala sa mu{karcima. Hvala Bogu pa sam iz ringa iza{la `iva i zdrava", navela je Tamara.
Ameri~ka pliva~ica Nensi Hogshed, koja je na Olimpijadi 1984. osvojila tri zlatne medaqe, prokomentarisla je da }e "rodna ideologija ubiti `ene".
"Iman Helif iz Al`ira i Lin Ju-Ting sa Tajvana treba da se takmi~e u `enskom olimpijskom boksu – uprkos tome {to su pro{le godine bile diskvalifikovane zbog iks-ipsilon hromozoma, mu{kog fenotipa. Podsetimo se da mu{karci – kako god da se identifikuju – imaju udarac koji je 162 odsto mo}niji od `ena – najve}i jaz u performansama izme|u mu{karaca i `ena. Rodna ideologija }e ubiti `ene", navela je ona.
Jedan korisnik Iksa dodao je: "Mu{karci koji udaraju `ene sada su zvani~no olimpijski sport".
TO NIJEDAN DEDA NE MO@E DA
Kraq ^arls Tre}i mo`da nikada vi{e ne}e videti svoje unuke, princezu Lilibet i princa Ar~ija, jer wegov sin princ Hari ne `eli da ih dovodi u Britaniju, tvrde izvori bliski Hariju i Megan. Biv{i vojvoda od Saseksa rekao je pro{le nedeqe da ne}e putovati u Britaniju sa suprugom Megan iz bezbednosnih razloga – pla{i se napada ili bilo kakve mogu}nosti da bi wegova porodica mogla da bude ugro`ena. Kraqevski stru~waci rekli su za Dejli mejl da to zna~i da }e se kraq sve vi{e udaqavati od dece i da ih mo`da nikada vi{e ne}e videti. Princ Ar~i i princeza Lilibet posledwi put su bili u Velikoj Britaniji u junu 2022. godine, kada su vojvoda i vojvotkiwa od Saseksa prisustvovali proslavi platinastog jubileja pokojne kraqice Elizabete Druge. Princ Hari nastavqa da napada medije i okrivquje ih za lo{ odnos sa porodicom, iako je za ovo delimi~no kriv i on. Prvo napu{tawem kraqevske porodice, zatim ogovarawem i prawem prqavog ve{a u javnosti u raznim intervjuima i izjavama.
Samohrana majka iz Beograda, Sla|ana Nikoli}, umesto boqeg `ivota kome se nadala u Sloveniji za sebe i desetogodi{weg sina Luku, suo~ava se sa najve}im izazovom do sada u `ivotutamo{we vlasti prete joj oduzimawem deteta.
Svoju borbu sa vetrewa~ama vodi ve} puna tri meseca, a sve je po~elo, kako navodi, zbog jedne vaspitne }u{ke.
"U `eqi da Luki i meni obezbedim boqe ekonomske uslove, do{li smo u Idriju gde radim kao kuvarica u stara~kom domu. Za sedam sati rada ovde mogu da zaradim kao za 15, 16 sati u Srbiji koja sam provodila na dva posla. S obzirom na to da nam je prilago|avawe i{lo dosta te{ko, u prvo vreme smo oboje bili dosta napeti i jedno ve~e je do{lo do sva|e i maweg konflikta", prepri~ava Sla|ana doga|aj od 24. aprila ove godine.
Nagla{ava da ta rasprava sa sinom nije trajala du`e od tri minuta, i dodaje:
"Luka nije hteo da pere zube, da se tu{ira i sprema kwige za {kolu. Rasprava oko banalnih stvari trajala je mesecima, a na kraju sam mu rekla da je preterao svaku meru, da ni{ta ne slu{a i ne prihvata {ta mu se ka`e. Prstima sam ga lupila po obrazu i povukla za uvo i to nakon {to me je opsovao, po~eo da se batrga i otima po podu."
Sutradan ju je do~ekala {ok informacija, jer se u Sloveniji promovi{e prijavqivawe roditeqa razli~itim slu`bama, a to je uticalo i na Luku. Prijavio je majku da ga je "prebila".
"On je u~iteqici i {kolskom psihologu rekao da ga je mama istukla. Iz {kole su ga odveli u bolnicu, gde su pregledali modrice koje ima od trotineta, padova i igre. Odveli su ga u Centar za socijalno delo i na kraju ga smestili u Krizni centar u Novoj Gorici. Meni su saop{tili da }e mi oduzeti dete i da intenzivno tra`e hraniteqsku porodicu. Sa detetom nisam imala ba{ nikakvu komunikaciju 19 dana, prvi susret nam je dozvoqen tek posle pet nedeqa. Vi|amo se dva sata jednom nedeqno i to pod nadzorom", obja{wava Sla|ana.
Za RT Balkan isti~e da su osmog dana od oduzimawa, sudu dati predlozi za oduzimawe deteta, ograni~avawe kontakta, slawe u hraniteqstvo, odre|i-
Sla|ana Nikoli}, koja je u Sloveniju do{la u potrazi za boqim poslom, ka`e za RT Balkan da je idealna meta za otimawe deteta jer je stranac, samohrana majka bez novca, pomo}i i poznanstava
vawe nov~anog iznosa za izdr`avawe deteta i ograni~avawe roditeqskog prava usled "verbalnog, psihi~kog i fizi~kog zlostavqawa i zanemarivawa".
Ona nagla{ava da su lekari sumwali da Luka, kada je bio mla|i, ima bla`i oblik autizma. Nosio je pelene do ~etvrte godine, a progovorio je tek sa ~etiri-pet.
"To vam ne govorim kako bih umawila wegovu li~nost, ve} da biste znali da je dete koje je i ranije imalo takve ispade. On te{ko savladava frustraciju, burno reaguje i plane u takvim situacijama. Pla~e dok mu ne popucaju kapilari ispod o~iju. Plus je u tinejxerskim godinama, a deca u {koli ga nisu najboqe prihvatila", svedo~i ona.
Zabrinuta majka isti~e da se u Centru za socijalno delo svaka re~enica okre}e protiv we, a da su slovena~ke institucije napravili i razli~ite propuste.
"Kada priznam da smo lo{e `iveli u Srbiji i da smo do{li zbog boqeg standarda, oni ka`u da mi je bitnija materijalna dobit od dobrobiti deteta. Kada ka`em da nije problem da ostane par sati sam kod ku}e dok sam ja na poslu i da mo`e sam da napravi sebi sendvi~, tvrde da sam roditeqske du`nosti poput ishrane prebacila na dete. Uzimali su mu izjave, a i meni, bez prisustva sudskog tuma~a, pa umesto da ga razumeju da je izjavio kako sam ga posledwi put udarila pre ~etiri godine, oni napi{u da sam ga pretukla 13 puta u `ivotu, ~eti-
ri puta od kako su u Sloveniji. U Kriznom centru dete sme da ostane 21 dan, a Luka je tamo ve} tri meseca, a povrh svega puna dva meseca uop{te ne ide u {kolu", nabraja ona.
Sumwa da su u pitawu dirigovana pitawa kojima je ciq da dovedu do toga da se zakqu~i da dolazi iz "zaostale sredine – da smo divqaci koji tuku decu svaki dan". Sve ovo kako bi dokazali da su ustanova koja ne{to radi i tako opravda svoje postojawe. Sla|ana Nikoli} ka`e da je idealna meta kao stranac i samohrana majka bez novca, pomo}i i poznanstava.
"Nemam problem da me neka slu`ba kontroli{e, razgovara sa mnom i zakqu~i da li ima mesta za te optu`be ili ne. Sa mnom i sa qudima koji nas poznaju niko nije razgovarao. Ja sam se psihi~ki spremila da }e ga verovatno dodeliti hraniteqskoj porodici, izgledno je da }e se ba{ to desiti. Nije nerealno ni da mi se oduzme roditeqsko pravo, jer iz wihovih zapisnika izgleda kao da sam najgora majka na svetu", poru~uje ona.
Nagla{ava da se ovim povodom obratila Ambasadi Srbije u Qubqani, Ministarstvu za brigu o porodici, Ministarstvu spoqnih poslova, Za{titniku gra|ana, Predsedni{tvu.
"^eka se na zvani~ni dopis na{ih organa da oni stoje iza mene, da Slovenija nema nikakvu odgovornost za ovaj slu~aj i da }emo se odmah vratiti u Srbiju", zakqu~uje ona.
Iz Vlade Srbije je saop{teno da se premijer Milo{ Vu~evi} nalazi na ku}nom le~ewu, koristi lekarsku terapiju i da se ose}a dobro. Predsednik Vlade Srbije Milo{ Vu~evi} pozitivan je na virus korona, zbog ~ega su otkazani svi sastanci i posete koje su planirane za narednih nekoliko dana, saop{teno je iz Vlade Srbije. Kako je navedeno, premijer Vu~evi} se nalazi na ku}nom le~ewu, koristi lekarsku terapiju i dobro se ose}a.
Da je savremeni i ubrzani na~in `ivota vi{estruko nezdrav odavno nije novost: sve du`e radimo, sve kra}e spavamo pa pribegavamo samodestruktivnom pona{awu. U 2023. godini svetsko tr`i{te brze hrane vredelo je oko 550 milijardi dolara, duvanskih proizvoda gotovo 900 milijardi, a alkoholnih pi}a oko 1,6 biliona dolara. Sve wih posledwih godina zasewuje globalna velnes industrija, vredna 5,6 biliona dolara. Sve primetnije, entuzijazam prema velnesu pra}en je cinizmom prema demokratiji. Dok precewujemo vrednost potere za zdravqem i sre}om, solidarnost u dru{tvu opada.
Pi{e: Ivan Radanovi} za RTS-ov magazin "Oko"
Kao studenti na presti`noj École Normale Supérieure u Parizu 1920-ih godina, @an-Pol Sartr i kolege imali su pre~a posla od zdrave hrane. ^itawe te{kih kwiga pratilo je obiqe kafe, cigareta i alkohola. Svet ophrvan apsurdima nije ostavqao mesta za usavr{avawe tela. Biti student je, u Sartrovo vreme, zna~ilo ~itati, pisati i razmi{qati – a ne brojati kalorije.
Danas, ameri~ki bruco{i potpisuju velnes ugovore. Tako se student koji potpi{e Campus Wellness Contract na univerzitetu u Masa~usetsu obavezuje na odr`avawe „`ivotnog stila li{enog alkohola i droge“, na „pozitivan doprinos zajednici“ kao i na „uskla|ivawe s filozofijom velnes zajednice“. Tako sterilisani i zdravi, studenti verovatno zaobilaze qude poput Sartra i sve mawe promi{qaju alternative ili prirodu odnosa mo}i.
Navedeni primer ne odnosi se samo na univerzitet u Masa~usetsu, niti na one u Denveru, Sijetlu, Floridi i drugde, koji nude programe dru{tvenog, emotivnog i spiritualnog velnesa, ~lanstvo u fitnes klubovima, kurseve nutricionizma i sl. Zdravqe postaje op{ti zahtev: kao zaposleni, upu}eni smo na treninge koje pla}aju firme; kao potro{a~i, podstaknuti smo da pazimo na kila`u i izgled.
I najobi~nije, rutinske radwe (jedewe, {etawe, spavawe) postaju prilika za samooptimizaciju i porast produktivnosti. Sve te`e je znati je li na{a potera za zdravqem autenti~na ili indukovana spoqa.
Velnes se defini{e kao aktivna te`wa `ivotnim stilovima koji vode holisti~kom zdravqu. To obuhvata tr`i{ne segmente poput fitnes i spa centara, opreme za ve`bawe, joge i individualnih treninga; tableta za mr{avqewe i usluga sastavqawa dijeta; konzumaciju organskih i bezglutenskih proizvoda, dodataka ishrani ali i farmaceutske proizvode kao {to su vitamini, minerali i sl. Tr`i{te svega ovoga, prema Svetskom institutu za velnes, prema{uje 5,6 biliona dolara.
Opsednutost li~nim zdravqem prenagla{ava telo i odlu~ivawe svodi na imperativ – unositi dobro, izbegavati lo{e. Deo toga je i opsesija time {ta stavqamo u usta. To je poznato kao orthorexia – poreme}aj koji odlikuje samonametawe striktnih pravila. Od we pate osobe koje satima prou~avaju nutritivni sastav hrane, dr`e se strogog tajminga obedovawa i pripremaju po nekoliko obroka unapred.
Jo{ ozbiqnija kognitivna distorzija – orthorexia nervosa – pra}ena je izbegavawem ~itavih grupa namirnica, mesta na kojima se sa wima mo`e do}i u dodir i netolerancijom prema nazorima drugih osoba o ishrani. Tada telo odlu~uje kako
`ivimo, gde se kre}emo i sa kim provodimo vreme. Svako sagre{ewe (opu{tawe uz sladoled, pivo posle posla) ra|a krivicu. To ugro`ava psihi~ko zdravqe i dru{tvenu funkcionalnost pojedinca.
Radi se o trendu ~iji uticaj raste sa kori{}ewem interneta, kojim se {iri kultura lepote i zdravqa. Studije su pokazale da od varijanti ortoreksije pati i do deset odsto op{te populacije, a u segmentima kao {to su pratioci velnes profila na mre`ama i do 90%. Ipak, pomama za zdravom ishranom optere}ena je zabludama.
Iako marketing podilazi na{oj `eqi da su suplementi korisni, malo je metodolo{ki ispravnih studija koje to potvr|uju. Lekar i epidemiolog Tim Spektor osporava logiku koja prirodne vitamine poistove}uje sa onima iz kapsule. „Qudi misle da }e, zato {to je pokazano povoqno dejstvo uno{ewa vo}a, povr}a ili ribe, unos nekih wihovih hemijskih komponenti u vidu suplemenata doneti iste zdravstvene koristi. Danas znamo da to nije ta~no“, pi{e u svojoj kwizi „Na ka{iku“.
Ovo se odnosi i na planetarno popularnu bezglutensku ishranu. Kako Spektor navodi, istinska alergija na gluten veoma je retka: „Osim ako nemate medicinski potvr|enu dijagnozu celija~ne bolesti, izbegavawe glutena }e vam doneti vi{e {tete nego koristi.“
Ni organska hrana – globalni biznis vredan gotovo 200 milijardi dolara – ne
stoji boqe. Premda je bogatija nekim nutrijentima od obi~ne, jo{ uvek nema dokaza da je sveukupno zdravija.
SINDROM ZDRAVQA
Ovo nije samo individualni problem, jer tra}imo vreme i novac na prakse ~ija je u~inkovitost upitna. Postaje i kolektivni problem, {to pokazuje tretman prema qudima koji ne gaje zdrav `ivotni stil. Pre}utno ili direktno, demonizovani su kao lewi i nedisciplinovani.
„Debeli, zapu{teni i mlohavi su nezdravi“ – pisao je sociolog i psihijatar Xonatan Mecl u kwizi Against Health – „ne zbog bolesti, nego jer ne te`e zdravqu kao ostali.“ Kada zdravqe postane ideologija, gojaznima preti samostigma, osuda ili diskriminacija, kao da su jo{ jedna rawiva grupa.
Mnogi poslodavci na Zapadu su, pre petnaestak godina, sa zabrane pu{ewa u slu`benim prostorijama pre{li na zabranu pu{a~a. Ni pre ni posle posla cigareta nije tolerisana, dok pu{a~e nerado zapo{qavaju. Tako se sa medicinske tvrdwe da je pu{ewe {tetno po zdravqe pre{lo na op{tu tvrdwu da je pu{ewe {tetno, iz koje sledi da su sami pu{a~i {tetni.
To se kosi sa duhom slobode izbora i li~ne odgovornosti, na kome dana{we dru{tvo toliko insistira. Tako|e, postavqa presedan nakon koga bi se qudi mogli procewivati na osnovu drugih aspekata, poput dru{tvenog ili seksualnog
`ivota.
Svedo~imo rastu svojevrsne bio-moralnosti zbog koje ono {to je nekada bila stvar individualnog pona{awa postaje moralni predznak. Sve smo skloniji da verujemo da je zdravqe skup svesnih izbora na tr`i{tu: da }emo oja~ati imunitet kupovinom vitamina, vi{e se kretati kupovinom pametnog sata ili boqe razumeti svoje telo strastvenim merewem koraka, kalorija i drugih parametara.
Ovo nije sporno samo zato {to ne funkcioni{e, ~emu je istra`iva~ka novinarka i doktor }elijske imunologije Barbara Erenrajt posvetila kwige Natural Causes i Smile or Die. Niti zato {to drugi profitiraju od na{eg aplikativnog samonadzora. Ve}i problem je u tome {to zdravqe, kada postane moralni imperativ, istiskuje ostale vrednosti. Sve mawe verujemo politi~arima, a sve vi{e poznatim kuvarima, nutricionistima i lajf kou~evima.
Ideja da na `ivot presudno uti~u li~ni izbori doprinela je usponu koncepta samopomo}i. Procewuje se da je od 1972. do 2000. godine ~ak 50% Amerikanaca kupilo barem jednu kwigu iz ovog `anra. Wegova popularnost buja u periodu 1991-1996, kada broj objavqenih naslova iz samopomo}i raste za bezmalo 100%. Primetiv{i da qudi `ele da promene sopstveni `ivot ~itawem kwiga koje pi{u drugi, Xorx Karlin, ~uveni ameri~ki komi~ar, rekao je: „To nije samopomo}, to je pomo}.“
Ako je pomo}, ko poma`e? Popularnost samopomo}i prati tr`i{te lajf kou~inga koje je u SAD proceweno na 1,4 milijarde dolara, uz rast od gotovo pet odsto. Tra`wu za ovim uslugama ~ine pojedinci i korporacije koje `ele svojim zaposlenima da pomognu da poboq{aju svoje interpersonalne sposobnosti i ostvare ravnote`u izme|u rada i slobodnog vremena. Drugim re~ima, da postanu produktivniji. Sr` kou~inga je u konceptu pozitivnog razmi{qawa, ~ija je su{tina obe}awe uspeha. Iako koreni ove ideje se`u do kalvinizma i wegovih na~ela samoispitivawa i predanog rada, renesansa pozitivnog razmi{qawa nastupa sa usponom neoliberalizma 1980-ih.
U povremeno fleksibilnom pona{awu nema ni~eg lo{eg, ali je sporan pristup lajf kou~inga. Dok polazi od toga da je
uzrok problema osobe u nedostatku voqe i samopouzdawa, on `eli da je prilagodi i tako reintegri{e u postoje}e obrasce proizvodwe i potro{we, iako u wima naj~e{}e i jeste problem. Ovu kombinaciju magijskog mi{qewa („misli pozitivno i nebo je granica“) i nagla{avawa li~ne odgovornosti („ako ne uspe{, nisi se dovoqno potrudio“) niko nije predstavio kao Veronika Rej u kwizi „Choosing Happiness“. Za wu, sre}a je izbor – spiritualno stawe uma o~i{}eno od antagonizama.
Ovo je va`no. Za{to, u svetu punom antagonizama, te`iti stawu uma koje ne prepoznaje protivre~nosti i probleme?
VELNES KAO
KLASNA ANESTEZIJA
Nezadovoqstvo poslom u savremenom svetu je masovno, ali sve mawe bukti kolektivno ({trajk), a sve vi{e tiwa individualno, kao me{avina apatije i hroni~nih zdravstvenih problema.
Prema „Galupovom“ izve{taju za 2023. godinu, globalno se ~ak 62% zaposlenih ne anga`uje na poslu, a 15% se „aktivno ne zala`e“. To se ogleda u ~estom odsustvovawu, dola`ewu radi pukog prisustva ili izbegavawu radnih obaveza. Ovo svetsku privredu ko{ta gotovo devet biliona dolara godi{we. Istovremeno, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, osmina svetske populacije pati od nekog mentalnog poreme}aja.
Cena nezadovoqstva postala je prevelika da bi se ignorisala. Vaqda se zato sve vi{e kompanija odlu~uje da probleme zaposlenih, umesto boqim uslovima rada, re{i – direktorima za sre}u, tj. korporativnim lajf kou~evima. Kao i obi~nim lajf kou~evima, wihov ciq je da radnik uzroke nezadovoqstva prona|e u sebi, pa ih tako iz ekonomskih prevede u psiholo{ke. Upravo je to razlog, prema Vi-
lijamu Dejvisu, profesoru politi~ke ekonomije na univerzitetu u Londonu, {to su nam korporacije „prodale“ sre}u. Kako navodi u svojoj kwizi „Industrija sre}e“, sve va`niji zadatak postaje da se stres, o~ajawe i bolest zamene opu{tawem, sre}om i zdravqem. Zato su ove kategorije, koje se mogu uo~iti, izmeriti i poboq{ati, postale deo mehanizma upravqawa.
„Ako se poslodavac 'pozabavi' celokupnom li~no{}u radnika, wegovim fizi~kim i mentalnim zdravqem, rad mo`e postati najve}a svrha u `ivotu, a opasnost od industrijskog nemira bi}e iskorewena“, pi{e Dejvis.
TELO, BOLESNO DRU[TVO
[ta }e se desiti kada boqi `ivot, od pitawa javne politike, postane stvar li~ne sre}e? [ta }e biti sa siroma{nijom ve}inom, uskra}enom za organski smuti i godi{wi fit pass?
Iako su zravqe i sre}a va`ne vrednosti, one nisu uzrok nego posledica boqeg `ivota. Ovo je sve te`e uo~iti jer kolektivnu akciju, neophodnu da bi se pristup ovim vrednostima omogu}io svima, spre~ava povla~ewe onih koji taj pristup ve} imaju. Na{e dijete, udobna sportska oprema, aplikacije i individualni treninzi nas okre}u ka unutra, pa telo postaje prva i posledwa briga relativno imu}nih.
Ovo mewa na~in na koji se odnosimo jedni prema drugima. Ko zaostane u velnes kulturi, osta}e na margini. Opa{}e sposobnost za raspravu i empatiju. Kad solidarnost zanemo}a, odumre}e politi~ki zahtevi. Sve re|e }emo dobijati priliku da uti~emo na odluke koje nas se ti~u, dok }e kqu~na politi~ka pitawa, poput nejednakosti ili ekocida, postati prete{ka („ne optere}ujem se“). To su idealni uslovi za odr`awe statusa kvo. Upravo takva pretwa raste.
Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!
Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.
Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.
02 8781 1950
www. beoexport .com.au
• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!
• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.
• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.
• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*
• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.
• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.
02 8781 1960
www.beotravel.com
*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU
Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia
Situacija u Ukrajini je gora nego {to se predstavqa u javnosti, a gotovo niko u Briselu ne o~ekuje da Kijev vrati izgubqene teritorije, pi{e nema~ki "Velt"
Ve}ina zapadnih diplomata i vojnih zvani~nika zbog uspeha ruske vojske vi{e i ne ra~una na prodore Oru`anih snaga Ukrajine i kao jedini izlaz iz trenutne situacije vide mirovne pregovore o prekidu vatre, pi{e nema~ki "Velt" pozivaju}i se na re~i neimenovanih oficira NATO i diplomata iz Brisela. "Gotovo niko u Briselu ne o~ekuje da Kijev vrati izgubqene teritorije", navodi list.
Napomiwe se da je situacija u Ukrajini gora nego {to se predstavqa u javnosti. Prema re~ima sagovornika, samo je pitawe vremena kada }e ruske trupe probiti drugu liniju odbrane ukrajinske vojske.
"O tome se ne govori javno
kako ne bi opala podr{ka stanovni{tva Zapadu i kako ne bi demotivisali ukrajinske vojnike", pi{e "Velt" i isti~e da niko ne veruje da je Kijev sposoban da ostvari ciq koji je postavio - vra}awe u granice iz 2014. godine.
"Ve}ina sagovornika ka`e da Ukrajina ne}e pobediti", navodi se.
^ini se da je najverovatniji ishod da }e se, u narednih 6-9 meseci, pre}i na mirovne pregovore, bez obzira na to ko }e u januaru postati predsednik SAD.
"S obzirom na okolnosti, ne vidim drugi izlaz osim ranog prekida vatre. Ova situacija bi mogla da traje godinama, dok }e se lokalna kr{ewa prekida vatre verovatno ponavqati iznova i iznova", rekao je za nema~ki list visoki diplomata. Kako navodi "Velt", Brisel polazi od ~iwenice da Zapad u budu}nosti, strahuju}i od eskalacije, ne}e zna~ajno pove}ati vojnu podr{ku Oru`anim snagama Ukrajine do nivoa koji bi omogu}io pokretawe kontraofanzive velikih razmera.
Wegov protvikandidat, predstavnik opozicije
Edmundo Gonzales
Urutia osvojio je 44,2 odsto glasova
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro, koji je, prema podacima izborne komisije pobedio na predsedni~kim izborima u toj
zemqi, saop{tio je da je wegov reizbor trijumf mira i stabilnosti.
On je tako|e ponovio svoju tvrdwu iz predizborne kampawe da je izborni sistem Venecuele transparentan, prenosi Rojters.
Nacionalno izborno ve}e Venecuele saop{tilo je prethodno da je na osnovu rezultata sa obra|enih 80 odsto izbornih mesta aktuelni predsednik Ve-
necuele Nikolas Maduro osvojio 51,2 odsto glasova i pobedio na predsedni~kim izborima, ~ime je obezbedio tre}i mandat.
Wegov protvikandidat, predstavnik opozicije Edmundo Gonzales Urutia osvojio je 44,2 odsto glasova, prema podacima izborne komisije.
Opozicija je saop{tila da se priprema da ospori rezultate koje je saop{tila izborna komisija, prenosi AP.
Predstavnici opozicije izjavili su da podaci koje su prikupili od svojih predstavnika na izborima u 30 odsto bira~kih centara pokazuju da je Gonzales pobedio Madura.
„Rezultati se ne mogu sakriti. Zemqa je mirno izabrala promenu“, napisao je Gonzales na Tviteru pre objavqivawa rezultata izborne komisije, prenosi Skaj wuz.
U Venecueli su odr`ani predsedni~ki izbori, a protivkandidati Maduru su bili predstavnik opozicije Edmundo Gonzales Urutia i jo{ osam kandidata.
Nekoliko hiqada Venecuelanaca iza{lo je na ulice u blizini najsiroma{nijeg dela Karakasa u znak protesta zbog tvrdwi predsednika dr`ave Nikolasa Madura da je pobedio na izborima, odr`anim prethodnog dana. U nasequ Petare, qudi su krenuli u {etwu ulicama izvikuju}i parole protiv Madura.
Neki maskirani mladi qudi cepaju postere iz Madurove kampawe.
Te{ko naoru`ane snage bezbednosti stoje samo na nekoliko blokova odatle, a protest je miran.
„Ima da padne! Ima da padne! Ova vlada ima da padne!”, vi~e deo demonstranata.
Deo `iteqa je na krovovima, posmatra demonstrante, i udara u {erpe ma{u}i zastavama Venecuele u znak podr{ke.
od 7,7 miliona Venecuelanaca iz nekad prosperitetne latinoameri~ke zemqe. Maduro je posle objave da je pobednik iza{ao na televiziju, saop{tio da je „u toku poku{aj da se u Venecueli ponovo izvede dr`avni udar fa{isti~ke i
ju}i onaj ka obli`wem lu~kom gradu u kojem se nalazi glavni me|unarodni aerodrom Venecuele.
Zvani~nici odla`u objavqivawe detaqnih podataka u vezi sa izborima. Do sada su samo saop{tili da je Maduro osvo-
kontrarevolucionarne prirode”.
Nacionalni izborni savet, koji je pod potpunom kontrolom Madurove vladaju}e stranke, formalno je obznanio wegovu pobedu danas, dav{i mu tre}i uzastopni {estogodi{wi mandat da upravqa Venecuelom.
Za vreme wegove vladavine zemqa je zapala u ogromnu krizu, do`ivela inflaciju od preko 100.000 odsto, a ameri~ke sankcije na naftu, koje su uvedene nakon prethodnih, tako|e spornih izbora 2018. godine, samo su ubrzale egzodus vi{e
Tako|e je rekao: „Ve} smo gledali ovaj film, i ovog puta ne}e biti nikakve vrste slabosti” i obe}ao da }e zakoni Venecuele „biti po{tovani”.
Opozicija, koja je tako|e proglasila pobedu, za sada nema komentar, a obe}ala je da }e braniti glasove i zakazala konferenciju za {tampu tokom ovog dana po lokalnom vremenu.
Dok je Maduro govorio, demonstranti su po~eli da se okupqaju na nekoliko ta~aka u Karakasu, a neki su poku{ali da blokiraju autoputeve, ukqu~u-
Tramp: Verovatno }u u~estvovati u debati sa Haris, ali imam razloge i da to ne uradim
jio 51 odsto glasova a wegov konkurent Edmundo Gonzales 44 odsto.
Gonzales je rekao da „Venecuelanci i ceo svet znaju {ta se desilo”, ali su i on i wegovi saveznici pozvali pristalice opozicije da ostanu smireni. Tako|e su pozvali vladu da izbegne raspirivawe konflikta. Nekoliko stanih vlada, ukqu~uju}i SAD i Evropsku uniju, uzdr`avaju se od priznawa izbornih rezultata kakve je saop{tila izborna komisija. Ruski predsednik Vladimir Putin je priznao Madurovu pobedu i ~estitao mu.
Republikanski predsedni~ki kandidat Donald Tramp izjavio je da }e verovatno u~estvovati u debati sa najizglednijim kandidatom demokrata Kamalom Haris, ali je ostavio i mogu}nost da to ne uradi. "Odgovor je da, verovatno }u u~estvovati u debati, ali tako|e mogu da iznesem argumente da to ne uradim", rekao je Tramp za Foks wuz, a prenosi portal Hil.
Kao argumente za neu~estvovawe u debati on je naveo da vodi u anketama, iako, kako portal pi{e, istra`ivawa pokazuju tesnu trku izme|u Trampa i Kamale Haris.
Tramp je tako|e rekao da su javnosti poznati stavovi oba kandidata po svim pitawima.
Tramp i tada{wi najizgledniji kandidat demokrata, aktuelni predsednik Xo Bajden, dogovorili su se za dve debate, od kojih je jedna odr`ana 27. juna, a druga bi trebalo da bude 10. septembra. Doma}in bi trebalo da bude Ej-Bi-Si wuz.
Bajden se povukao iz predsedni~ke trke po~etkom meseca, a Haris je obezbedila podr{ku dovoqnog broja delegata da bude kandidat demokrata.
Konvencija demokratska na kojoj }e biti progla{en zvani~ni kandidat stranke bi}e odr`ana od 19. do 22. avgusta u ^ikagu.
Haris je ranije izjavila da je spremna za debatu sa Trampom, a on je prvo rekao da }e "apsolutno" u~estvovati u bar jednoj debati sa Kamalom Haris pre izbora.
Wegova kampawa je kasnije, me|utim, saop{tila da on ne}e pristati na debatu sa Harisom "sve dok demokrate zvani~no ne odlu~e o svom kandidatu", prenosi Tanjug.
NA DECU U ENGLESKOJ:
Preminulo i tre}e dete nakon rawavawa no`em u Sautportu
Preminulo je jo{ jedno dete koje je raweno u napadu no`em u gradu Sautport, tako da je broj `rtava u ovom stravi~nom zlo~inu porastao na tri, potvrdila je britanska policija. "Devetogodi{wa devoj~ica preminula je u bolnici", saop{tila je policija, prenosi "Skaj wuz". Osmoro dece je raweno nakon {to je 17-godi{wi mladi} no`em nasrnuo na decu koja su bila na ~asu u {koli plesa u Sautportu. Petoro mali{ana je u kriti~nom stawu, a povre|ene su i dve odrasle osobe koje se tako|e nalaze u kriti~nom stawu, saop{tili su zvani~nici. Kako se dodaje, `ivot isu zgubile dve devoj~ice od 6 i 7 godina. Uhap{en je mladi} koji je osumwi~en za ubistvo i wemu je odre|en pritvor.
DRAGOQUB MI]UNOVI],
Kao i obi~no, Dragoqub Mi}unovi} pije hladnu „koka-kolu” iz limenke, kao da vra}a vreme unazad. Suprotstavqa se biologiji i neumitnom protoku vremena, kao {to je u~estvovao u brojnim revolucijama koje su mewale, kako Srbe, tako i wega samog.
Posledweg preostalog mudraca iz saveta staraca, doajena srpske politike, Srbi sada posmatraju kao staru, nepro~itanu kwigu. Poput onih vrednih koje se obi~no stavqaju na policu kako bi ih svi videli, ali bez namere da ih ikad otvore. [ta u toj kwizi pi{e? Filozof, profesor i prvi predsednik Demokratske stranke pre par nedeqa proslavio je 94. ro|endan. [ali se na ra~un svojih godina, ali ima vi{e energije nego mnogi lideri koji bi mogli da mu budu unuci.
n Iza Vas ostaje jedan vek, ali rekli ste mi da je taj vek daleko od onoga {to ste sawali. Kakav ste svet sawali, a kakav danas gledate?
- Mnogo je druga~iji. Kao de~ak, sawao sam svet bez rata, s vi{e pravde, vi{e jednakosti... Ve} kao mladi} sam shvatio da je realnost druga~ija od ideologija, pa i tad dominantne komunisti~ke. Rano sam se razo~arao, ve} kad su me kao |aka, sa sedamnaest godina, pokupili policajci u ko`nim mantilima i poslali u zatvor i na Goli otok. Dve godine najlep{eg mladi}kog doba su mi oduzete, a da mi nije su|eno, niti znam {ta je bila moja gre{ka, osim {to sam odbio da uskratim pa`wu i pomo} mladoj snaji ~iji je mu`, moj brat od strica, ve} bio uhap{en.
Mislim da sam, uprkos tome, uspeo da, kroz taj moj vek, o~uvam ideale slobode i pravde, verujem da je mogu}e izgraditi druga~iju, demokratsku dr`avu, kao deo razvijenog sveta. Smatrao sam da je du`nost da se kao intelektualac borim protiv siroma{tva, za boqe obrazovawe, odgovornu vlast, slobodne medije... Zato sam se verovatno na{ao i u jednoj od vode}ih uloga u studentskom pokretu ’68. I kad smo osnovali DS, na{e Pismo o namerama je bilo izraz na{e re{enosti da se borimo za demokratiju, pravnu dr`avu, podelu vlasti, za Srbiju kao moderno i prosperitetno, otvoreno dru{tvo. Trideset i pet godina posle osnivawa DS-a, ali i od uvo|ewa vi{epartijskih izbora, sa `aqewem gledam koliko je malo postignuto. Ne krijem razo~arawe.
n [ta vas je najvi{e razo~aralo?
- ^ak i kad je delovalo da smo postigli neki rezultat, mi smo se vratili unatrag. Na primer, od 2000. do 2012. se ~inilo da su slobodni izbori ukorewena praksa. Videli smo tokom posledwih izbora kako se lako sklizne u regresiju. Zatim, dominantni ton u na{im medijima je danas ~esto nepodno{qiv. Politi~ka kultura je u parlamentu bila boqa devedesetih nego {to je danas, iako smo kao opozicija i tada jako kritikovali vladaju}i SPS. Danas je partijska dr`ava obnovqena, a nacionalizam, demagogija i korupcija nas ne ostavqaju. Globalno gledano, dana{wi ratovi, u Ukrajini i Izraelu stvaraju zebwu od mogu}ih nuklearnih ratova, nema mnogo prostora za optimizam jer ratna retorika kad se upali, te{ko se gasi. Ekonomski poredak, s toliko nagla{enom vredno{}u profita kao jedine vrednosti i vodiqe, stvorio je jedan iskqu~ivi individualizam u kojem nema prostora za solidarnost, svaki dru{tveni anga`man se obezvre|uje, va`no je samo sticati. Razlike izme|u bogatih i siroma{nih postaju sve dubqe. Dru{tva su danas duboko podeqena, ekonomski, poli-
ti~ki, regionalno, generacijski... Te{ko mogu da se adaptiram na dana{we dominantne vrednosti. Istovremeno, ne verujem da dru{tvo mo`e opstati bez svesti i rada za kolektivno, op{te dobro. n Za utehu, to Va{e razo~arawe de{avalo se svim reformatorima u istoriji, zar ne?
- Mogu}e je, ali bi bilo lo{e da time poku{amo da opravdamo slabu odr`ivost reformi kod nas. Ve} dugo mislim da reforme kod nas ne uspevaju jer mi nikad nismo imali dr`avu i dru{tvo u kojem se cenila kompetencija i koje je bilo zasnovano na hijerarhiji, osim onoj partijskoj. Zato nikad nismo ni uspeli da izgradimo institucije. Wima su potrebne upravo kompetencija i na woj zasnovana hijerarhija. Reforme uvek tra`e kolektivni i kontinuirani napor i posve}enost, a onda, naravno, i politi~ku kulturu dijaloga, uskla|ivawa razli~itih interesa u dru{tvu. Kad nemate debatu, kad glasovi razli~itih delova dru{tva ne mogu da se ~uju, onda se lako name}u interesi mawine, po pravilu one koja je uspela da se obogati, a kod nas je boga}ewe naj~e{}e rezultat bliskih veza s vla{}u.
n Te{ko mi je da pobrojim imena dr`ava u kojima ste `iveli, {est ili sedam, a zapravo se ~ini da je bila samo jedna. Kako to obja{wavate?
- Neki obrasci organizacije dr`ave i wenog aparata ne nestaju. Autoritarne vladavine i diktatorski re`imi su se smewivali, kao i direktni ili sofisticirani otpori demokratiji, qudskim pravima, odgovornoj vlasti, institucijama zasnovanim na procedurama.... Stalno se opiremo da u|emo u moderni svet.
n Trenutak kad ste prvi put mogli da uti~ete na dru{tvena zbivawa bio je studentski pokret 1968. godine. Koja je bila svrha te pobune i kakve je sve vrste slobode donela?
- Studentski pokret u Jugoslaviji imao je iste zahteve kao i studentski pokreti drugde u svetu, mi smo bili sastavni deo sveta, ono {to se govorilo u Parizu i Berlinu, govorilo se u Beogradu: tra`ilo se vi{e slobode, vi{e jednakosti, protiv dru{tvenog raslojavawa i birokratije... To je bio planetarni pokret. ^ini mi se danas da je najve}e dostignu}e 1968. bilo ustoli~ewe prava na pobunu. I Tito je morao da prizna to pravo studentima. A sva la` tog re`ima jasno se pokazala tokom tih „junskih gibawa”. n Tito vas je smatrao dr`avnim neprijateqem. Bili ste politi~ki protivnik Milo{evi}a, ali ste i razgovarali s wim. Mislite li da je Milo{evi} preuzeo mehanizme Titove vlasti? Da li je komunizam ovde ikada umro ili je samo mewao imena, lidere i dizajn?
- Komunizam nije postojao ni u Srbiji, ni bilo gde drugde, ni u Rusiji. Postojale su samo partijske diktature koje su vladale pod pla{tom komunisti~ke ideologije izneveravaju}i je. Dr`ava je bila zasnovana na li~noj i partijskoj vlasti.
Iako u osnovi nije bio demokrata, mislim da je Milo{evi} ipak razumeo da mora da razgovara s opozicijom. Kad bi do{ao u parlament, nije se upu{tao u polemiku, uglavnom je slu{ao, nije vodio verbalni rat s opozicijom, a opozicija je bila o{tra i tra`ila wegovu ostavku. Naravno, Milo{evi} i SPS su nasledili staru komunisti~ku partiju i wen aparat koji je bio utkan u sve delove dr`ave. Nastavqena je ranije uspostavqena praksa da se neki pojedinici i grupe sa ivice ili van zakona koriste u obra~unima s neistomi{qenicima, kao {to je slu~aj „Stamboli}”, ili ubistva novinara, neka su jo{ nerazja{wena. Nasle|ena je i stara praksa nekontrolisanih tokova novca, a sankcije i izolacija, s tek zapo~etom privatizacijom, to su jo{ vi{e podsticale. Korupcija je zapravo po~ela da cveta u tom periodu, dru{tveno vlasni{tvo se pretvaralo u dr`avno, a onda takvo stavqalo na „{vedski sto” privatizacije.
n Bili ste osniva~ Demokratske stranke i wen prvi predsednik koji je obja{wavao kako }e izgledati svet posle pada Berlinskog zida. Za{to Milo{evi} nije shvatao tektonske geopoliti~ke promene? Da li je to wegova najve}a gre{ka?
- Milo{evi} je isprva hteo da sa~uva Jugoslaviju, ali pod svojim uslovima. Kad u tome nije uspeo, a me|unarodna zajednica je odlu~ila da su republi~ke granice linije razgrani~ewa izme|u republika, mislio je da se prekrajawe granica mo`e desiti ratom, bez podr{ke me|unarodne zajednice. Prakti~no, nije imao saveznike na me|unarodnom planu. A protivnika je bilo mnogo. Bio je pod uticajem provincijalne romanti~arske idealizacije dr`avne pro{losti. Ne znam da li bi Milo{evi} uspeo da spasi Jugoslaviju od raspada da se jasno opredelio za demokratiju, otvoreno tr`i{te i evropsku orijentaciju, ali mislim da je to moglo da pomogne da raspad zemqe ne bude tako skup u qudskim `rtvama i dramati~nom privrednom nazadovawu. Morao je na}i na~in da izbegne NATO bombardovawe 1999. i razarawe Srbije, bez obzira na to {to je me|unarodno pravo bilo na na{oj strani i brutalno bombardovawe bez saglasnosti UN jeste za svaku osudu. n Za{to se Jugoslavija raspala i {ta ste rekli Stipi Mesi}u kad je rekao da je izvr{io svoj zadatak? - Posle Titove smrti nastale su te`we za osamostaqivawe republika. Predsednici republika su napravili predsedni~ke sisteme u svojim republikama. Na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije Slovenci su povukli svoju delegaciju, savezna partija se raspala. Bilo mi je jasno da je tada po~eo raspad Jugoslavije. Kad sam to rekao Anti Markovi}u, predsedniku savezne vlade, koji je `eleo ekonomske i politi~ke reforme i o~uvawe Jugoslavije i pritom imao zna~ajnu podr{ku SAD, on mi je rekao da je va`no da se o~uva dr`ava. Odgovorio sam mu da je dr`ava partijska, kad se raspadne partija nema vi{e ni dr`ave. Jugoslavija se raspala zbog korumpirane komunisti~ke elite koja je na{la saveznike izvan Jugoslavije da pomognu da republike postanu nezavisne dr`ave. A te {etwe predsednika republika od jedne do druge rezidencije, gde su navodno tra`ili na~in da se sa~uva zajedni~ka dr`ava, bile su ve} groteskne. Kad je do{ao red na Hrvatsku i na Mesi}a, on je izjavio da je wegov zadatak rasturawe Jugoslavije, {to je bilo {okantno. Rekao sam mu da }e ostati zapisan kao jedini predsednik dr`ave koji je priznao da mu je ciq da uni{ti zemqu kojoj predsedava. n Uvek sam hteo da Vas pitam: za{to nikada niste vladali?
- Iz Va{eg pitawa moglo bi se naslutiti da postoji samo jedan oblik vladawa, a to je predsednik dr`ave. Znate, kad sam izabran za predsednika Demokratske stranke, ja sam se prakti~no kandidovao za najvi{e pozicije u dr`avi. I kad mi je Milo{evi} 1991, prilikom jednog od razgovora povodom krize posle 9. marta, galantno ponudio ambasadorsko mesto u Va{ingtonu, ja sam mu se zahvalio i rekao: „To je veli~anstvena ponuda kad se ima u vidu da je Hru{~ov Molotovu nudio mesto ambasadora u Mongoliji. Ali, predsedni~e, ja pretendujem na tu va{u stolicu.” Nasmejao se i rekao: „E, to }ete, profesore, pri~ekati.” Nisam bio u izvr{noj vlasti, delom i zbog toga {to sam smatrao da se demokratija gradi u parlamentu i kroz parlament. Trideset godina bio sam poslanik i mislim da sam uradio dosta korisnih stvari. Delegacije Demokratske stranke, iako je bila opoziciona stranka, tada su primane {irom sveta. Na primer, na{ predlog za zaustavqawe rata u Bosni, popularno nazvan Plan 5+5, privukao je pa`wu u UN, gde se tada tra`ilo re{ewe za prekid rata, pa smo dobili poziv Butrosa Galija da plan predstavimo u Wujorku. Posle 5. oktobra, kad je demokratska vlast jo{ bila krhka, preuzeo sam va`nu funkciju predsednika savezne skup{tine, Ve}a gra|ana kao predstavni~kog doma. U svetu su tada na{ demokratski kapacitet cenili kroz parlament, pa smo kroz parlamentarnu diplomatiju, uz brzo usvajawe demokratskih standarda i konvencija Saveta Evrope, vra}ali Srbiju u me|unarodnu demokratsku zajednicu. Trudio sam se da iz te pozicije gradim partnerstva s drugim parlamentima. Na primer, 2002. {ef ameri~ke delegacije u Parlamentarnoj skup{tini OEBS-a Kristofer Smit i ja podneli smo zajedni~ku deklaraciju o neophodnosti da se u borbi protiv terorizma za{tite qudska prava. Kao predsednik spoqnopoliti~kog odbora, vodio sam visoku delegaciju u Holandiju 2009. godine i tada smo uspeli da argumentima i demokratskim kredibilitetom promenimo stav holandskog parlamenta koji se protivio ratifikaciji Prelaznog trgovinskog sporazuma izme|u Srbije i EU i ko~io na{ napredak u odnosima s EU. Imam utisak da me provocirate da podnesem izve{taj narodu o svom radu.
Problem BiH nikada nije bila Republika Srpska, nego radikalne strukture sa sumwivom ratnom biografijom koje predstavqaju Bo{wake, ukazao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Isti~e da bi u svakoj drugoj zemqi pripadnici struktura koje su bile povezane sa muxqahedinima nikako i nikada ne bi smeli sa sede u institucijama.
- Ali takvi sede i ~esto odlu~uju ovde, ima ih u svakoj pori dru{tva u BiH. Rezultat takve situacije u kojoj se pitaju oni kojima bi se po svim osnovima moglo suditi, jeste da gde god se odlu~uje na zajedni~kom nivou, sve je blokirano. Jedno od kqu~nih pitawa koje bi nas pribli`ilo evropskom putu je kona~no re{avawe pitawa odlaska stranaca iz Ustavnog suda - naveo je Dodik na Iksu. Predsednik Srpske ukazao je da Bo{waci ne dozvoqavaju da se re{i ova tema, kao {to ne `ele re{ewa ni po bilo kom drugom pitawu.
- Imali smo o~ekivawa da }e predstavnici 'trojke' po{tovati dogovor, ispunili smo zajedni~kim radom ve}i
deo prioriteta koje je postavila Evropska komisija i to je i prepoznato u Evropskoj uniji. Onda je me|u predstavnicima 'trojke' proradila ista SDA struja koja je i ranije sve blokirala, a znamo da su novoformirane stranke kod Bo{waka koje su danas na vlasti nastale upravo iz wihovih redova i mnogo je tu duboko kompromitovanih li~nosti koje ne `ele napredak dejtonske BiH. S takvim sastavom te{ko je o~ekivati da BiH mo`e i}i bilo gde - naveo je Dodik, i dodao:
- Optu`be u vezi s Planom rasta i svega ostalog su la`i i podmetawe. Bo{waci ne `ele EU, jedino {to oni `ele je islamska unitarna dr`ava u srcu Evrope i zato blokiraju sve {to mogu, pa ~ak i dogovor o delovawu helikoptera Srbije tokom turisti~ke sezone. O BiH i radikalizaciji muslimana ovih dana je pisao i 'Doj~e vele'. To je goru}e pitawe, ali u BiH nijedan Bo{wak ne `eli ili ne sme da govori o tome.
Predsednik Srpske istakao je da ako zatvorimo o~i pred istinom, problemi mogu postati samo gori, zato je
Na festivalu kulture i umetnosti Istanbul - Bujuk~ekme~e u Turskoj organizator je zabranio isticawe zastave Republike Srpske, pored zastave BiH, a direktor Ansambla "Veselin Masle{a" iz Bawaluke Nemawa Kne`evi} ka`e da im se ovako ne{to nikada ranije nije dogodilo i da je nedopustivo.
On je, ka`e, iz protesta napustio defile, dok su folklora{i nastavili {etwu ali bez pesme i igre.
U izjavi za RTRS je naveo da je festival u Turskoj jedan od najboqih na svetu, da su oni nastupali na brojnim doga|ajima i da je ovakav propust nedopustiv.
"Prilikom dolaska na festival pojedini iz organizacije pitali su iz kojeg dela BiH dolazimo, islamskog ili hri{}anskog. Mi smo pojasnili da dolazimo iz Republike Srpske. Mislim da je tu negde bio koren ovog problema pa su nas spre~ili da koristimo na{u zastavu uz zastavu BiH", naveo je Kne`evi}.
Dodao je da se organizatori uop{te nisu potrudili da objasne za{to zabrawuju zastavu Republike Srpske, dok je, ka`e, istovremeno bila istaknuta zastava tzv. Kosova.
"Primetili smo da se bez problema isti~e zastava tzv. Kosova, a da odatle nije ni bilo predstavnika. Neko od turiskih ~lanova je nosio tu zastavu", naveo je Kne`evi}.
Tu`ila{tvo BiH podiglo je optu`nicu protiv Amela Isi}a, koji se tereti za ratni zlo~in nad srpskim stanovni{tvom u fo~anskom selu Jo{anica, mestu u kojem su pripadnici tzv. Armije RBiH 19. decembra 1992. godine zverski ubili 56 Srba, a deset ranili i uni{tili wihovu imovinu. Me|u `rtvama krvavog pohoda, izvedenog na Nikoqdan, krsnu slavu Jo{ani~ana, bila je 21 `ena, kao i troje dece - dvogodi{wa Danka Tanovi}, desetogodi{wa Dragana Vi{wi} i wen tri godine mla|i brat Dra`en.
U obrazlo`ewu optu`nice protiv Isi}a, podignute nakon vi{e od tri decenije,
pozvao sve bo{wa~ke predstavnike da po~nu da re{avaju ozbiqne izazove koje imaju i da prestanu sa stalnim optu`bama i la`ima na ra~un Srbije.
- Dok se oni bave spre~avawem anga`ovawa helikoptera Srbije da pomognu i Srbima i Bo{wacima, radikalizam sve vi{e uzima maha i to upravo zahvaquju}i wihovom pona{awu i hu{ka~koj politici, koja je plodno tlo za rast ekstremisti~kih pokreta - naglasio je Dodik.
Ameri~ka ambasada pitala je vlasti u RS „gde su pare”, a iz Ministarstva finansija uzvratili su pitawem „gde su argumenti”
U proteklih desetak dana ambasada SAD izdala je seriju saop{tewa u kojima iznosi tvrdwe o navodnim finansijskim neregularnostima u Republici Srpskoj. Ambasada SAD postavqa pitawa o prezadu`enosti RS tra`e}i odgovore na pitawe „gde su pare” i dovode}i u pitawe ugovore koje su institucije RS sklopile s firmama pod ameri~kim sankcijama. Bez pru`awa jasnih obrazlo`ewa, ambasada SAD je najpre objavila da se Srpska zadu`ila na Bawalu~koj berzi u iznosu od 1,1 milijardu konvertibilnih maraka (oko 550 miliona evra) u posledwih godinu i po, pa na osnovu toga pita „gde su pare”. Ambasada tvrdi da je Vlada RS zavr{ila s deficitom, te da ima problema s pla}awem socijalnih usluga i subvencija na vreme. Sedam dana kasnije, u novom saop{tewu, ambasada SAD navodi kako „kompanije povezane sa sankcionisanim pojedincima i politi~kim mo}nicima ~esto restrukturi{u vlasni{tvo kako bi sakrile ukqu~enost porodice”, te pitaju „ko ima koristi
Vlasti demantuju navode diplomata SAD: Vlada RS
od ovih neprovidnih poslovnih transakcija”.
Ambasada je potom na platformi „Iks” objavila da je Vlada RS 2023. i 2024. potpisala ugovore vredne vi{e od 70 miliona KM (oko 35 miliona evra) s kompanijama „Prointer”, „Kaldera” i „Sirius 2010”, koje su pod sankcijama Kancelarije za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu finansija SAD (OFAK) zbog, kako navode, wihove uloge u omogu}avawu korupcije.
Naime, vlasti u Va{ingtonu prethodno su uvele sankcije za nekoliko preduze}a u RS, tvrde}i da su povezane s predsednikom RS Miloradom Dodikom, koji je i sam na crnoj listi SAD, zbog navodnog nepo{tovawa Dejtonskog mirovnog sporazuma. Iz Ministarstva finansija RS odgovorili su na sva saop{tewa ambasade SAD, navode}i da je re~ o „povr{nim pritis-
navodi se da se on tereti „za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva, organizovawe grupe qudi i podstrekavawe na u~iwewe krivi~nog dela genocida, zlo~ina protiv ~ove~no-sti i ratnih zlo~ina i povrede zakona ili obi~aja rata”. Pripadnik tzv. Armije RBiH Amel Isi}, koji je ~etrnaesti optu`eni za zlo~ine u Jo{anici, ima dr`avqanstvo BiH i [vedske, u kojoj `ivi.
Sudski proces protiv trinaestorice ranije optu`enih (biv{i komandanti i pripadnici tzv. Armije RBiH) po~eo je tek u februaru ove godine. Najodgovorniji qudi u sudu i Tu`ila{tvu BiH vole da se pohva-
cima”, koji, kako ka`u, treba da poja~aju efekat sankcija. Uveravaju da Srpska nema problema s nivoom zadu`ewa, kao ni s otplatom obaveza. Ministarka finansija Zora Vidovi} ka`e da je Bawalu~ka berza ukupno poslovala sa milijardom KM. „A mi smo se navodno zadu`ili za 1,1 milijardu KM. Predvi|aju nam bankrot ve} godinama”, ka`e Vidovi}eva. Navela je da se RS u pro{loj godini zadu`ila 800 miliona KM, a vratila dug u vrednosti od 983 miliona KM. „U teku}oj godini zadu`ili smo se za 260, a vratili 644 miliona KM. Sigurna sam da bi Amerika bila sre}na kad bi imala ovakav nivo zadu`ewa. Kod nas je sve transparentno i da su imali dobru nameru lako su sve mogli da provere i dobiju ta~ne ~iwenice, {to nije bio wihov ciq”, dodala je Vidovi}eva.
le kako je za wih „svaki zlo~in, zlo~in” i da, u tom smislu, „nema i ne sme biti nikakve razlike”. Ako je tako, kako je onda uop{te mogu}e da ni nakon toliko godina nema pravde samo za zlo~ine po~iwene nad Srbima?
Viktor Nu`di}, vr{ilac du`nosti direktora Republi~kog centra za istra`ivawe rata, ratnih zlo~ina i tra`ewe nestalih lica, ka`e da pravosudne institucije na nivou BiH treba da odgovore zbog ~ega se du`e od 30 godina ~eka na procesuirawe zlo~ina u Jo{anici. U me|uvremenu je, napomiwe on, umro veliki broj svedoka, ali i izvr{ilaca.
Patrijarh srpski Porfirije izjavio je u selu Velika kod Plava u Crnoj Gori da su Srbi jedan narod bez obzira na to da li ga dele politi~ke, socijalne i sve druge granice.
"Mi smo jedan narod, narod Svetog Save, evan|eoski, narod slobode i mira. Iako
nosajreski i ju`no-centralnoameri~ki i administrator Mitropolije zagreba~ko-qubqanske Kirilo i doma}in vladika budimqansko-nik{i}ki Metodije.
postoje politi~ke granice, mi smo podno Pe}ke patrijar{ije, a kada znamo ko smo, onda smo Hristovi i mo`emo `iveti u miru i blagostawu sa svima", rekao je patrijarh Porfirije, prenela je RTCG.
Nakon {to je slu`io liturgiju u Crkvi Svetih mu~enika Kirika i Julite u selu Velika povodom 80 godina od stradawa svetih mu~enika veli~kih i gorwepolimskih, patrijarh Porfirije je zahvalio Bogu {to je sabrao taj skup Hristov i u Hristu.
"Mu~enici gorwepoqski i veli~ki sabra{e nas danas svojom krvqu i svojim mu~eni{tvom", naveo je patrijarh Porfirije.
Patrijarhu su saslu`ivali mitropoliti crnogorsko-primorski Joanikije, zahumsko-hercegova~ki i stonsko-primorski Dimitrije, mile{evski Atanasije, kao i episkopi pakra~ko-slavonski Jovan, bue-
Vladika Metodije zahvalio je patrijarhu Porfiriju na poseti, isti~u}i da je to "nova nada novog doba u kojem }e se patwa i mu~eni{tvo spojiti sa pesmom omladine, radosti i biti na spas svima".
Pre liturgije polo`eni su venci na spomenik stradalim Srbima tog podru~ja, a nakon bogoslu`ewa slu`en je parastos i osve{tani su slavski darovi i prese~en slavski kola~.
Skupu u Velici prisustvovali su lideri i funkcioneri politi~kih stranaka iz Crne Gore Andrija Mandi} i Marko Kova~evi} (NSD), Milan Kne`evi} i Mihailo Asanovi} iz DNP-a, Vladimir Jokovi} iz SNP-a, Milun Zogovi}, Damjan ]ulafi} i Momo Koprivica (Demokrate), kao i ministar kulture Srbije Nikola Selakovi}, prenosi Tanjug.
Genocid u selu Velika po~inile su nacisti~ke vojne formacije i SS trupe "Skenderbeg" u drugoj polovini 1944. godine, pred kraj rata.
Novija istra`ivawa pokazuju da je tada stradalo vi{e od 500 civila, od kojih vi{e od 100 dece.
Krajem sedamdesetih godina pro{log veka na tom mestu podignut je memorijalni kompleks, a Crkva Svetih Kirika i Julite osve{tana je 28. jula 2001. godine.
Skup{tina Crne Gore usvojila je Rezoluciju o genocidu u Pivi i Velici 30. jula 2022. godine.
U Podgorici }e se tokom jeseni odr`ati vanredni lokalni izbori, nakon {to je 31 odbornik glasao za skra}ewe mandata ovom lokalnom parlamentu. Zakonski rok za odr`avawe izbora je od 60 do 100 dana. Ve} mesecima vodili su se, {to javni {to tajni, pregovori kako oboriti vlast u ovoj op{tini. Klica razdora u Pokretu „Evropa sad” rezultirala je najpre izdvajawem dela odbornika sa ideolo{ke matrice predsednika Jakova Milatovi}a, koji ve} mesecima kritikuje ekonomske poteze lidera PES-a i predsednika crnogorske vlade Milojka Spaji}a.
Izdvojeni u poseban klub, Milatovi}evi odbornici su uspeli da „presude” gradskom parlamentu u Podgorici uz pomo} odbornika Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokrata, Socijaldemokratske partije (SDP), Liberalne partije (LP), Demokratske partije Roma, Pokreta za Podgoricu, URA i jednog odbornika Pokreta za promene. Milatovi} je ocenio da je dobro {to se evidentna politi~ka kriza koja je postojala u glavnom gradu razre{ila i da u demokratiji niko ne bi trebao da se pla{i izbora. Ocenio je da je „vra}awe mandata gra|anima ~astan i ispravan izlaz iz ove politi~ke krize, koja je tako|e uticala na dobro funkcionisawe i brojnih gradskih slu`bi, a sve nau{trb kvaliteta `ivota gra|ana i gra|anki”.
Gradona~elnica Podgorice Olivera Iwac i predsednica Skup{tine glavnog grada Jelena Borovini} Bojovi} su novinarima najavile sna`an odgovor demokratske i evropske Podgorice ru{iteqima lokalne vlasti.
„Sve to ima ciq da ugrozi razvoj Podgorice. Pojedini politi~ki subjekti vodili su se samo partikularnim i politi~kim ciqevima. Nije bilo prostora za dogovor”, rekla je Olivera Iwac.
Kazala je da „ru{ila~ke strukture nisu ponudile nikakvu alternativu”.
„Jedan broj wih bio je deo vlasti u glavnom gradu i zanemarqivo su u~estvovali u ostvarivawu rezultata i vaqda im je bila va`nija politi~ka promocija. Taj wihov dogovor s DPS-om verovatno je bio u najavi jo{ odranije i niko od nas nije imao dilemu. Ne da se ne bojimo izbora, nego ih zbog svega jo{ vi{e `elimo”, poruka je Olivere Iwac.
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege
i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Turisti~ka sezona u Crnoj Gori slabija je od pro{logodi{we i nije ispunila o~ekivawa turisti~kih radnika i ugostiteqa.
„Sezona je podbacila sigurno 20 posto, lo{ija je nego lani, tvrdi Nikola Pejovi} iz Udru`ewa hotela Crne Gore, isti~u}i posebno lo{u pripremqenost i slab rad dr`avnih struktura u turizmu.
„[pic sezone kasni, pripreme nisu obavqene, a ministra turizma Vladimira Martinovi}a nismo videli u wegovom mandatu”, ka`e Pejovi}, i napomiwe da mnogi turisti~ki radnici javno ne govore o tome ali da }e se sve videti na kraju sezone.
Kao jedan od razloga slabije posete Pejovi} je naveo vi{e cene, brojna poskupqewa ove godine, kao i raskopani bulevar u Budvi, prenosi Pobjeda.
Ako govorimo o drugim gradovima, lo{i rezultati su posledica raskopanog bulevara Kotor – Tivat. Qudi nisu do{li da budu u blatu ili pesku, nego da u`ivaju.
Na lo{u sezonu uti~e i nedostatak niskotarifnih avio kompanija. Vazdu{ne luke se hvale da je do{ao rekordan broj gostiju, a {ta da ka`e onda Albanija jer imaju 240 letova dnevno”, naveo je Pejovi}. „[pic sezone kasni, u julu smo opet imali „rupu”, jun je bio dosta „{aren” za sve, pa i za mene. Maj i april su bili solidni, imali smo grupe. Ne mogu re}i da je sve bilo lo{e, ali ne{to nije kako treba. Gosti su iz regiona, Ukrajine, Italije, Rusije, Poqske, Azerbejxana…
Vlasnik sam malog hotela i ju~e sam imao {est praznih soba, a ovo bi trebalo da bude {pic i vreme kada se tra`i krevet vi{e. Kad sada dignu PDV za smje{taj na 15 posto, jer nema drugog prileva novca, osim hotelskog dela, onda }e to za nas biti katastrofa.
nesta{ica nanogica
Iz podgori~kog Vi{eg suda tvrde da su u velikom broju slu~ajeva prinu|eni da okrivqenima odre|uju pritvor u nedostatku tehni~kih uslova za kontrolisawe onih kojima izreknu meru zabrane napu{tawa stana.
Mera nadzora uz kontrolu elektronskim nadzorom predvi|ena je zakonom kao sredstvo obezbe|ewa nesmetanog vo|ewa postupka i kao takva je odli~an supstitut pritvoru, kao najte`oj meri ograni~ewa slobode. Me|utim, u nedostatku tehni~kih uslova za sprovo|ewe iste, sud je prinu|en da u velikom broju slu~ajeva odre|uje pritvore, navodi se u odgovorima iz suda kojim rukovodi Zoran Radovi}. Zakon dozvoqava sudu da okrivqenog po{aqe ku}i, ali uz kontrolu wegovog kretawa pomo}u takozvane nanogice. Uprkos zakonskim odredbama, policija ne poseduje te ure|aje, pa se brojni kojima je izre~ena takva mera, vi{e nisu vratili na su|ewa i gubi im se svaki trag. Me|u wima su i optu`eni za najte`a krivi~na djela.
Pi{e:
Zoran Vla{kovi}
Iako cela Evropa i svet priznaju srpske paso{e na KiM Pri{tina javno ka`e da ne priznaje te paso{e bacaju}i time pra{inu u o~i EU
U utorak 22. jula, Savet Evropske unije doneo je odluku o ukidawu viza za nosioce srpskih paso{a sa Kosova i Metohije, koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije, ~ime je zavr{en zakonodavni proces o ovom pitawu u EU.
„Savet EU je usvojio uredbu kojom se obezbe|uje da ceo region Zapadnog Balkana podle`e istom viznom re`imu, ukinuv{i iskqu~ewa koja su ranije va`ila za nosioce srpskih paso{a koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije“, navodi se u saop{tewu Saveta EU.
Usvajawem ove uredbe, kako se napomiwe, zavr{ava se zakonodavni proces. To zna~i da, po{to uredba stupi na snagu, {to }e se dogoditi 20 dana nakon {to ona bude objavqena u Slu`benom listu EU, ona }e po~eti da se primewuje u svim dr`avama ~lanicama EU.
Evropski parlament je 23. aprila izglasao viznu liberali-
zaciju za nosioce srpskih paso{a sa KiM, koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije, na predlog evroparlamentarca Matja`a Nemeca, koji je u prethodnom sazivu EP bio izvestilac za ukidawe tih viza.
Srbi sa KiM, koji poseduju paso{e koje izdaje Koordinaciona uprava, koja funkcioni{e u okviru Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, bili su jedini kojima je i daqe bila potrebna viza za ulazak u zemqe EU nakon {to su gra|anima Kosova ukinute vize od 1. januara 2024. godine. Evropska komisija je u novembru 2023. predlo`ila da se pokrene procedura da se viznom liberalizacijom obuhvate i gra|ani KiM, koji imaju paso{e koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije.
Odlukom Saveta EU okon~an je zakonodavni proces, a odluka }e stupiti na snagu 20 dana od objavqivawa u slu`benom listu EU.
Vr{ilac du`nosti predsednika Vlade Srbije i ministar spoqnih poslova Ivica Da~i} tim povodom ka`e da je ovo ispravqawe nepravde koja je odavno napravqena i veoma dobra vest za sve gra|ane Srbije koji imaju paso{e koje je izdala Koordinaciona uprava.
- Ovo je ispravqewe nepravde koja traje ve} desetak godina jer na{i gra|ani koji su imali paso{e koje je izdala Koordinaciona uprave za KiM nisu imali pravo na viznu liberaliziju kao {to su to imali drugi gra|ani Srbije, ka`e Da~i}.
Bezakowe Albanaca i Pri{tine prema Srbima na svakom koraku na KiM
Pored toga {to je vi{e od polovine spomenika na srpskom grobqu u Pri{tini polomqeno i u potpunosti uni{teno od strane albanskih ekstremista Pri{tina nije stala samo na tome.
Pro{le nedeqe su sa ju`ne strane srpskog gradskog grobqa, prema centru Pri{tine, gra|evinari iz ovog grada, bez ikakvog obave{tewa Eparhije ra{ko prizrenske ili bilo koga iz srpske zajednice, sru{ili deo ograde na grobqu sa namerom da }e tu pro}i put.
Takav vandalizam Pri{tine prema mrtvima ali i Srbima uop{te je nezabele`en u demokratiji i civilizaciji.
Uklowena ograda sa srpskog grobqa u Pri{tini je o~igledna zbog izgradwe puta. Oko samog grobqa sa svih strana nikli su novi veliki stambeni objekti a srpsko grobqe iz dana u dan postaje sve uni{tenije i zapu{tenije.
UNESKOV KOMITET ZA SVETSKU BA[TINU ODLU^IO JE NA 46. ZASEDAWU U WU DELHIJU
Prvi put od kako su sredwovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji uvr{teni na Uneskovu listu svetske ba{tine u opasnosti, kao razlog da im je tu mesto, navedeni su politi~ki problemi.
Uneskov Komitet za svetsku ba{tinu odlu~io je pro{le nedeqe na 46. zasedawu u Wu Delhiju da sredwovekovni spomenici na Kosovu budu zadr`ani na Listi svetske ba{tine u opasnosti, a razmatrawe stawa wihove konzervacije ponovo je odlo`eno za naredno zasedawe Komiteta.
Razlog je politi~ki problem, {to kao razlog jo{ ni jednom nije bilo navedeno.
Do sada, razlog za zadr`avawe sredwovekovnih spomenika na Kosovu na Uneskovoj listi bio je uvek - zahtevi savremene konzervacije. Predsednica Nacionalnog komiteta Me|unarodnog saveta za spomenike i spomeni~ke celine (ICOMOS) Sawa Kesi} Risti}, rekla je da svaka odluka svake godine treba da se ponavqa dok se problem ne re{i.
Na Listi svetske kulturne ba{tine nalaze se ~etiri srpska manastira sa Kosova i Metohije : manastir Visoki De~ani upisan je u Listu Svetske kulturne i prirodne ba{tine UNESKO-a 2. jula 2004. godine a na 20. zasedawu UNESKO-ovog komiteta za Svetsku ba{tinu, koje je odr`ano u Viqnusu, Litvanija, od 8. do 16. jula 2006. godine, na Listu Svetske kulturne i prirodne ba{tine upisani su manastiri Pe}ka patrijar{ija, Gra~anica i crkva Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu, a pod zajedni~kim nazivom "Sredwovekovni spomenici na Kosovu (Srbija)".
KATASTROFALAN STANDARD ALBANACA NA KOSOVU
Minimalna zarada na Kosmetu i daqe iznosi 130 evra za radnike do 35 godina i 170 evra za one do 65 godina, dok je prosek plata oko 520 evra objavio je sindikat Kosova iz Pri{tine.
Tzv. Vlada Kosova je predlo`ila pove}awe minimalne zarade na 264 evra. Zakon jo{ nije stupio na snagu, ali i ovaj iznos je daleko od onoga {to je potrebno za dostojanstven `ivot.
Mnogi gra|ani Kosmeta su prinu|eni da pre`ivqavaju sa jo{ mawe novca od minimalca, dok su potro{a~ke cene, kao i svuda u svetu, porasle.
Zbog lo{ih plata i izuzetno niskog standarda `ivota, odmah nakon vizne liberalizacije za stanovnike Kosova, 1. januara 2024. godine, Kosovo je napustilo vi{e od 180.000 stanovnika, uglavnom radnika.
Pri{tina ne nudi nikavu nadu za nova zapo{qewa ali ni nadu za pove}awe li~nih dohodaka kao ni penzija i to je razlog {to }e se iseqavawe, napu{tawe Kosova nastaviti, analiziraju u kosovskom sindikatu.
Lo{a nada za bilo kakvo pove}awa standarda stanovnika Kosova je i ~iwenica da kada odlaze oni danas u penziju sa fakultetskom diplomom : doktori, in`iweri, profesori..... imaju zagarantovanu penziju od samo sto evra, pa pitawe je kako pre`iveti sa wom 30 dana.
Kosovo je dozvolilo da danas nijedno preduze}e, firma.... „Trep~a“, „Elektrekosovo“, cementara „\eneral Jankovi}“, „Feronikl“ u Glogovcu.... nije u vlasni{tvu Kosova ve} tim firmama, kao kupqenim upravqaju stranci.
^iwenica je da svaki peti stanovnik Kosova `ivi ispod granice siroma{tva ili sa mawe od 45 evra mese~no, posledica je vi{egodi{weg katastrofalnog stawa u kosovskoj ekonomiji, ~ija kriza se u zadwih nekoliko godina dramati~no produbquje. Trgovinski deficit Kosova u 2023. godini iznosio je 5,1 milijardu evra, {to je pove}awe od 7,1 odsto u odnosu na prethodnu, 2022. godinu.
Prema podacima Me|unarodnog monetarnog fonda, prose~an prihod po glavi stanovnika u zemqama Evropske unije je 35.800 dolara, dok je na Kosovu 4.442 dolara. Prema najnovijim podacima Svetske banke Kosovo najsiroma{nije u Evropi. Nezaposlenost i trgovinski deficit od ~etiri milijarde evra a na Kosovu preko 23 odsto gra|ana `ivi u siroma{tvu.
Ministar bez portfeqa zadu`en za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Republike Srbije s dijasporom \or|e Mili}evi} otvorio je ekolo{ko – obrazovni kamp na kom u~estvuje 103 mali{ana srpskog porekla iz dijaspore i regiona u \a~kom domu u Subotici.
Ministar \or|e Mili}evi} je istakao da je ciq ovog kampa da pribli`imo prirodu deci, da ih podu~imo va`nosi o~uvawa `ivotne sredine i odr`ivog razvoja. Da nau~imo kako da se brinemo o prirodi, jer je ona na{ najve}i saveznik i nasle|e koje moramo ~uvati za budu}e generacije.
Ministar je istakao da mu je drago {to je toliko mladih u~esnika koji su stigli iz razli~itih delova Evrope. Wihovo prisustvo svedo~i koliko je sna`na veza izme|u na{eg naroda, bez obzira na geografsku razdaqinu koja nas deli.
“Ove godine }e 5000 va{ih vr{waka boraviti u Srbiji, deliti znawe i iskustva, graditi nova prijateqstva i to je ne{to {to }e ostati ~itav `ivot. Va`no je da se
gradi zajedni{tvo, duh prijateqstva i da se nikada ne zaboravi {ta je to {to vas sve okupqa. Gde god `iveli zajedni~ki imeniteq je Srbija koja nas okupqa. Posebno mi je drago {to su sa nama mali{ani iz [trbca, deca iz
ju`ne srpske pokrajine i uvek treba da znate da srce svakog od nas, srce svakog srbina gde god `iveo, uvek kuca za vas i da }e uvek biti uz vas, ma koliko bilo te{ko. Ima}ete priliku na ovom kampu ne samo da u~estvujete u brojnim edukativnim i
je bratstvo i jedinstvo preselio u ^ikago
Grkiwa pita na engleskom da li smo za par~e sve`e gibanice a izgovara re~ gibanica kao da je ro|ena u Srbiji
Ponedeqak je, ustajem bez sata a moja umiqata crna ma~ka vreba u hodniku ~ekaju}i da se pojavim. Ulazim u kuhiwu okupanu ranim sun~anim zracima. Aparat za kafu ~uva vru}u crnu teku}inu kao da je od zlata.
Be{umno se kre}em po navici, a ma~kica me prati u stopu. Gleda u mene, pa u wene ~inije sa sve`om tek promewenom vodom i granulama omiqene hrane.
~ujem ti{inu. Bez misli, samo osmeh, bo`anstvena ti{ina i spokoj. ^ak i moja ma~kica pokazuje puno uva`avawe. Sme{tena pored mojih nogu ~eka na trenutak da se moje o~i otvore. To je znak da je put do mog krila slobodan. U`ivam u nekoliko trenutaka potpune bezrezervne sre}e i po~etku novog dana. Moje sebi~no vreme za mene. Ose}am priliv energije, dobrog raspolo`ewa i spremna sam da zapo~nem dan. Plavo nebo ukra{eno belim obla~i}ima i ozareno suncem obe}ava jo{ jedan prelep letwi dan u ^ikagu. Nema ih ba{ mnogo bez vlage, bez pquskova i bez pepela od kanadskih {umskih po`ara. Vodim moju mamu na rutinsku kontrolu kod jednog od wenih le-
Isku{ewe je veliko, ali ako me ispusti iz oka ja }u ute}i, a kakav bi to lovac bio da tek tako dozvoli da lovina umakne.
Nagra|ujem je bezvu~nim poqupcem i blagim tap{awem po glavici. Ogr}em jutarwu haqinu, miris kafe golica mi nozdrve, i sa „ajpedom” umesto novina i {oqom kafe kre}em ka vratima koja vode na verandu. Sme{tam se u svoju omiqenu fotequ uzdi{em duboko i otpijam prvi gutqaj pu{taju}i da mi se crna, vru}a teku}ina polako sliva niz grlo ostavqaju}i onaj pomalo opori ukus gor~ine. Udi{em punim plu}ima i ponavqam ritual.
Zatvaram o~i i za trenutak
kara. Zdravstvena kultura ovde je na visokom nivou. Starosno doba u na{em regionu prelazi 90 godina. Radujem se da je moja mama dobrog zdravqa i da u sredwim osamdesetim `ivi samostalno. Ima svoje prijateqice, ima svoju rutinu, svoju banku i prodavnice. Volim {to ima neiscrpni izvor tema za razgovor i {to provodi besane no}i ~itaju}i i {to ostaje u krevetu koliko joj se prohte. Volim {to je nezavisna puna duha i puna `ivota. Moja mama, moj heroj. Ali ne vozi. Odavno je prestala i nije se bunila kad smo mi, wena deca izrazili zabrinutost.
A i volimo te vo`we kada ih pretvorimo u zajedni~ki provedeno
vreme. A i ona to voli. Mamin lekar je visoki, crnpurasti, nao~iti Jevrej. Wegov medicinski ugao je me{avina progresa i tradicije. Ja mu verujem, mama mu veruje, dokazao nam je da zna {ta radi mnogo puta do sada. Slu{am pri~u o wegovom odmoru u Francuskoj. Zajedno se smejemo zakqu~ku da su Amerikanci bili jedini debeli qudi koje je video na putovawu.
Dan je sun~an i topao, a jedino gu`va u saobra}aju podse}a me da je radni dan. Pitam mamu da li bi volela da odemo na ru~ak, da proba par~e srpske gibanice. Ona se smeje potvrdno klimaju}i glavom obja{wava kako leto nije doba za pe~ewe gibanica u stanu.
Izbor je pao na jedan od skorije otvorenih restorana. Sedamo u ba{tu a diskretni zvuci muzike sa na{ih prostora slu`e kao perfektan bekgraund na slici jednog letweg popodneva. Konobarica Grkiwa pita na engleskom da li smo za par~e sve`e gibanice kao predjelo, a izgovara re~ gibanica kao da je ro|ena u Srbiji.
Zadubqene u razgovor za~iwen zvonkim smehom podstaknut se}awima u`ivamo u spokoju oko nas i ukusnoj hrani. Osvr}em se oko sebe i vidim svi stolovi zauzeti. Skladan zamor izme{anih glasova prepli}e se sa zvukom Oliverove pesme „[ta to bje{e qubav” vra}a me za trenutak u moj Beograd. Gledam oko sebe, za jednim stolom sede ~etiri Bosanca, za drugim sedi makedonska familija. Tamo malo daqe Albanci `ustro razgovaraju na jeziku koji ja ne razumem ali oni svakako po{tuju hranu koju jedu ovde. Malo daqe sto sa Bugarima, a ~ujem i crnogorski naglasak malo izdaqe. Ko je to i kada odlu~io da pusti krv na Balkanu a bratstvo i jedinstvo preseli u Ameriku? Ana Sar, ^ikago
zabavnim aktivnostima, koje }e vam pomo}i da nau~ite vi{e o ekologiji, ve} }ete kroz dru`ewe nau~iti vi{e o srpskoj tradiciji, kulturi, na{em prelepom pismu }irilici, a siguran sam i da }ete usavr{iti svoje
znawe srpskog jezika. Draga deco, `elim vam da u`ivate u svakom trenutku koji provedete ovde, da u~ite i rastete, da se dru`ite i zabavqate. Neka ovaj kamp bude mesto na kojem }ete stvoriti uspomene koje }e vas pratiti celog `ivota”, istakao je Mili}evi}.
Obra}aju}i se deci on je naglasio da uvek znaju, gde god `iveli, da su pripadnici ponosnog srpskog naroda. Da je Srbija wihova ku}a i da su im vrata uvek otvorena, kao i da su oni najboqi Ambasadori na{e dr`ave.
“Mi o~ekujemo samo jedno, da kada zavr{ite {kolovawe, razmislite da se vratite u Srbiju, a mi vas ovde u Srbije uvek ~ekamo {irom ra{irenih ruku. Budimo jedinstveni gde god bili”, istakao je ministar Mili}evi} na otvarawu letweg kampa u Subotici.
MILO[ JE NAJVE]I SRPSKI HUMANISTA:
Majku mu ubile usta{e, otac izgubio vid kao dobrovoqac
u Velikom ratu, a on ceo `ivot poma`e srpskoj deci i siro~i}ima
Kada bi Milo{a [upicu trebalo opisati u nekoliko re~i onda bi najprikladnije bilo re}i – ^UDO OD ^OVEKA! Ovaj neumorni Li~anin koji ve} decenijama `ivi u Americi bez premca je najve}i dobrotvor srpske dijaspore.
Po~ev{i od ratne 1992. kada je stipendirao 37 dece palih srpskih boraca pa sve do danas direktno je pomogao vi{e od 20 hiqada mali{ana, obezbedio le~ewe stotinama rawenika i invalida a za Srbiju i Republiku Srpsku poslao vi{e od 150 kontejnera humanitarne pomo}i.
Iako uskoro puni 88.godinu ne posustaje u svojim humanitarnim akcijama.
Iza wega je `ivot vredan dugemetra`nog igranog filma. Kada je imao 8 godina majku su mu ubile usta{e, a ve} sa 19 odlazi oz Jugoslavije u potrazi za boqim `ivotom, prvo u austriju, onda u Nema~ku. A tamo, u ameri~koj vojnoj bazi, na pitawe oficira da li bi se borio protiv Srbije kao ameri~ki vojnik odgovara sa NE i biva odbijen za ameri~ku imigrantsku vizu. Uskoro ipak odlazi u Ameriku, u kojoj je svojevremeno `iveo i radio wegov otac, koji se na poziv Mihajla Pupina i otaxbine vratio kao dobrovoqac da se bori u Prvom svetskom ratu, u kome je izgubio vid. Pamte}i o~eve re~i da je dug narodu i otaxbini pre~i od svega Milo{, koji je u me|uvremenu postao uspe{an biznismen u Kaliforniji priska~e u pomo} Srbima, Srbiji i Republici Srpskoj gde god mo`e. I tako do dana dana{weg, kada kuje planove da preko svoje prve kom{inice, slavne ameri~ke peva~ice Doli Parton obezbedi po{iqku od nekoliko hiqada kwiga na engleskom jeziku za srpsku decu, a velika mu je `eqa da Sla|ana Kobas, svojevremeno jedina pre`ivela beba iz inkubatora bawalu~kog porodili{ta bude progla{ena sveticom i simbolom stradawa srpskog naroda, kao {to je to Ana Frank bila za jevrejski narod.
Australija je objavila da zabrawuje eksploataciju jednog od najve}ih rudnih nalazi{ta uranijuma na svetu, pozivaju}i se na trajnu vezu te lokacije sa starosedocima Australije - Aborixinima.
Nalazi{te Xabiluka (Jabiluka) na severu Australije okru`eno je nacionalnim parkom Kakadu, tropskom zonom {irom koje su klisure i vodopadi i koja je uvr{}ena u svetsku ba{tinu Uneska, a prikazana je u prvom filmu „Krokodajl Dandi“ (Crocodile Dundee).
Australijski premijer Entoni Elbanizi rekao je da }e oblast nacionalnog parka biti pro{irena na lokaciju Xabiluka koja nikad nije eksploatisana da bi se po{tovale `eqe koje je ve} pre vi{e decenija izrazio aborixinski narod Mirari.
„Oni su tra`ili da dobiju garanciju da nikad ne}e biti rudarewa uranijuma na
wihovoj zemqi“, rekao je Elbanizi pred aktivistima svoje Laburisti~ke partije u Sidneju.
Ta mera zna~i da nikad ne}e biti rudne eksploatacije u Xabiluki, rekao je premijer.
Arheolozi su 1917. godine blizu lokacije Xabiluka otkrili sekire i kamene alatke od pre nekoliko desetina hiqada godina.
To otkri}e je dokaz o izuzetnoj i trajnoj vezi koje su Aborixini iz zaliva Tores imali s tom zemqom, rekao je Elbanizi.
On je rekao da narod Mirar voli i neguje svoju zemqu vi{e od 60.000 godina.
„Ova veli~anstvena oblast Australije ima neka od najstarijih dela pe}inske umetnosti na svetu“, dodao je Elbanizi.
Nalazi{te Xabiluka, otkriveno po~etkom 1970-ih je od tada predmet sudskih sporova autohntonih naroda i rudarskih kompanija.
Olupina australijskog broda "MV Noongah", koji je potonuo pre 55 godina, kona~no je prona|en. U pitawu je teretwak od 71 metar koji nosio ~elik uz obalu Novog Ju`nog Velsa kada je naleteo na olujno vreme 1969. godine, {to je izazvalo jednu od najve}ih pomorskih pretraga u istoriji Australije.
Usled potonu}a broda, nastradala je 21 osoba, dok je preostalih pet ~lanova posade izvu~eno iz vode nekoliko sati kasnije. Od onih koji su nestali i stradali, izvu~eno je samo jedno telo. Australijska nau~na agencija je sada potvrdila lokaciju olupine, koriste}i mapirawe morskog dna visoke rezolucije i video-snimke. Samo nekoliko minuta nakon slawa signala za pomo} 25. avgusta, brod je potonuo. Razara~i, minolovci, avioni, helikopteri i brojna druga plovila Kraqevske australijske mornarice pokrenuli su masovnu potragu, dok su spasila~ke ekipe, tako|e, "~e{qale" obalu u potrazi za tragovima pre`ivelih.
Tokom narednih 12 sati prona{li su dvojicu mu{karaca u moru u dva odvojena splava za spasavawe i jo{ trojicu koji su se dr`ali drvene daske, prenose lokalni mediji. Sudbina ostatka posade i samog broda od tada je misterija. Me{tani su prvi put uo~ili olupinu pre mnogo godina u dubokoj vodi kod obale South West Rocks, oko 460 kilometara severno od Sidneja i prijavili wene koordinate vlastima.
Dugo su postojale sumwe da bi to mogao biti "Noongah", ali tehnologija ili ronila~ko znawe potrebno za identifikaciju broda nisu bili dostupni. Me|utim, pro{log meseca, visokotehnolo{ki brod u vlasni{tvu Organizacije za nau~na i industrijska istra`ivawa Komonvelta (CSIRO) poslat je da daqe istra`i.
Prona{li su olupinu, uglavnom netaknutu koja je le`ala uspravno na morskom dnu, 170 metara ispod povr{ine. Sve wegove kqu~ne dimenzije su odgovarale "Noongah", kazali su iz CSIRO. Ta organizacija sada planira dodatna istra`ivawa kako bi prikupila dodatnu viziju sa lokacije, u nadi da }e rasvetliti za{to je brod potonuo.
Po Svet skom nuklearnom udru`ewu radi se o jednom od najve}ih nalazi{ta sa velikim sadr`ajem uranijuma na svetu.
Kompanija „Enerxi Risorsis of Ostrelija“ (ERA) koju kontroli{e rudarski gigant „Rio Tinto“, ima dozvole za rudarsku eksploataciju za Xabiluku.
O~uvawe autohtonih lokacija je pod velikom pa`nom u Australiji od kada je Rio Tinto dinamitom razorio pe}inu Xukan Gorx radi eksploatacije rude gvo`|a, {to
je podstaklo talas protesta.
Ta pe}ina stara
46.000 godina sadr`ala je neke od najstarijih predmeta u toj zemqi i australijski authotoni narodi smatrali su je svetom.
Konzervativna opozicija u Australiji se anga`ovala da }e izgraditi nuklearne centrale ako pobedi na narednim izborima, {to je suprotno politici protiv nuklearne energije koja je na snazi 26 godina.
Ministri Australije, Japana, SAD, i Indije „ozbiqno zabrinuti“ situacijom u
Ministri spoqnih poslova Australije, SAD, Japana, i Indije na sastanku u Tokiju izrazili su "ozbilnu zabrinutost oko situacije u Isto~nom i Ju`nom Kineskom moru", pre}utno misle}i na Kinu.
„Nastavqamo da izra`avamo na{u veliku zabrinutost zbog militarizacije spornih teritorija i manevara zastra{ivawa u Ju`nom kineskom moru, istakli su dr`avni sekretar SAD Entoni Blinken i jo{ troje ministara
spoqnih poslova saveza zvanog „Kvad“ u zajedni~koj deklaraciji.
Sastanku ~iji je doma}in bila japanska ministarka spoqnih poslova Joko Kamikava, prisustvovali su ameri~ki dr`avni sekretar Blinken, australijska ministarka spoqnih poslova Peni Vong i wen indijski kolega Subrahmajan Xai{ankar.
Ministri su u zajedni~koj deklaraciji tako|e pozvali na „slobodnu i otvorenu“ oblast Azije i Pacifika.
Ne navode}i direktno Kinu, u deklaraciji se govori o nizu incidenata izme|u kineskih i filipinskih brodova u spornoj zoni Ju`nog kineskog mora.
„Duboko smo zabrinuti situacijom u Ju`nom kineskom moru i ponavqamo protivqewe svakom unilateralnom delovawu ~iji ciq je izmena statusa kvo silom ili prinudom“, pi{e u deklaraciji.
Kvad je tako|e osudio ispaqivawe, kako je navedeno, „destabili{u}ih“ raketa Severne Koreje. Blinken boravi u diplomatskoj turneji u Aziji i Pacifiku ~iji ciq je ja~awe saveza i partnerstva SAD u toj oblasti naspram rastu}eg uticaja Kine i produbqivawa wenih veza sa Rusijom.
Deklaracija Kvada je umerenija od saop{tewa izdatog posle razgovora na visokom nivou o odbrani koje su prethodnog dana odr`ali Blinken, ameri~ki ministar odbrane Lojd Ostin i wihove japanske kolege.
Oni su tada usmerili verbalne napade na Kinu, kao i Rusiju, koja tako|e nije direktno pomenuta u deklaraciji Kvada.
U VAZDUHU: Poginula dva pilota helikoptera
Dvojica pilota su poginula nakon {to su se dva helikoptera Robinson R22 kojim su upravqali sudarila u vazduhu. Nesre}a se dogodila oko 6.20 sati ujutro u blizini stanice Mount Anderson u Kambalinu, na zapadu Australije, oko 120 kilometara ju`no od Derbija. Policija je navela da su se dva helikoptera sudarila ubrzo nakon poletawa. U helikopterima su se nalazili samo piloti, koji su preminuli od posledica povreda zadobijenih u nesre}i, saop{tila je policija.
Nedavna objava na Fejsbuku na kojoj se pojavquje Australijanka u crvenoj uniformi, australijske avio-kompanije "Virxin Australija" i koja poma`e
putnicima na aerodromu, postala je viralna.
Post, koji je brzo izazvao pozitivne reakcije, odu{evio je korisnike interneta jer je zaposlena, Ali Sajers, `ena sa Daunovim sindromom. Ona `ivi u Melburnu u Australiji.
Ona je prva `ena u Japanu koja je od stjuardese postala {ef avio-kompanije: Wen put nije kao kod prethodnika, zbog ovoga se izdvojila
Daje
Mnogi korisnici su izrazili divqewe naprednom pristupu avio-kompanije i wenom pozitivnom uticaju na dru{tvo. U slede}em postu,"Virxin Australija" je ponosno objavila da je ona zaposlena kao stalni recepcioner sa skra}enim radnim vremenom. Avio-kompanija je pohvalila Sajersovu za wenu zna~ajnu ulogu na nedavnoj konferenciji o Daunovom sindromu u Australiji, gde je wen doprinos bio neprocewiv. Prema re~ima Pola Vusnama, generalnog direktora avio-kompanije, Allein u~inak kao zaposlene bio je ni{ta drugo do izuzetan.
Post je tako|e izazvao me|unarodno interesovawe. Filipinski komentator je sugerisao da bi bilo sjajno kada bi avio-kompanije na Filipinima tako|e usvojile sli~ne prakse zapo{qavawa. Ovaj potez je odrazio {iroko rasprostraweno divqewe inicijativi, pri ~emu se mnogi nadaju da }e to inspirisati druge avionske kompanije da slede wihov primer.
Sajersova, koja je od ro|ewa percipirana kao `ena sa posebnim potrebama, postala je svetionik nade i primer dru{tvu kroz svoje jedinstvene talente i performanse. Wena pri~a isti~e va`nost prepoznavawa i negovawa sposobnosti osoba sa invaliditetom.
O~aravaju}a slika i prate}i natpis istakli su posve}enost avio-kompanije raznolikosti radne snage, {to je zaslu`ilo {iroku pohvalu. Na stotine komentara je stiglo, hvale}i kompaniju za wihovu inkluzivnu praksu zapo{qavawa.
Trojica mu{karaca navodno su naterala dvoje australijskih tinejxera, koji su se zabavqali, da se ven~aju zbog ~ega se suo~avaju sa optu`bama i mora}e da iza|u na sud.
Oni su se na{li pred Prekr{ajnim sudom u Pertu zbog optu`bi da su naveli osobu da stupi u prinudni brak u te{kim okolnostima. Mu{karcima je izre~ena kaucija i trebalo bi da se na sudu pojave slede}eg meseca.
Slu`benici australijske federalne policije navode da su tinejxeri, oko 13 i 17 godina, hteli da se zabavqaju ali da su im ro|aci rekli da moraju da se ven~aju iz verskih razloga.
Oni su navodno ugovorili brak tinejxerima tokom verske ceremonije u Aleksander Hajtsu, na severoistoku Perta, pro{le godine.
Ovo je prvi put da su slu`benici podigli optu`nice protiv qudi u Zapadnoj Australiji zbog dogovarawa prinudnog braka.
"U Australiji je zakonska starost za sklapawe braka 18 godina", rekao je detektiv Peter Cval koji je dodao da je de-
finicija prinudnog braka kada se osoba "uda bez pristanka ili potpunog pristanka pod uticajem neke druge osobe".
Kqu~ni fokus policije je da spre~i ovaj zlo~in i da podigne svest.
"Ako se `rtve ne ose}aju prijatno da razgovaraju direktno sa policijom, postoje mnoge slu`be i agencije koje mogu da pru`e podr{ku kako bi se osigurala wihova bezbednost", dodao je.
Dodao je i da brak nije ograni~en ni na jednu kulturnu grupu, religiju ili etni~ku pripadnost.
"Svako mo`e biti `rtva prisilnog braka, bez obzira na godine, pol ili seksualnu orijentaciju" rekao je.
Prisilni brakovi su od 2013. godine nezakoniti u Australiji.
Sme{taj u novom i renoviranom odelewu
Amber stara~kog doma Algester Lodge
u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.
u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.
u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.
u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.
u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.
u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.
u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.
u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.
u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.
u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.
Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711
"Kad se quta `enka pretvori u kanibala"
No} na ostrvu Koragang, severno od Sidneja, umalo je bila kobna za neke predstavnike `ivotiwskog sveta.
Ekolog sa Univerziteta u Wukaslu, Xon Guld, istra`ivao je uzroke smawivawa populacije australijske zelene gatalinke kada je ugledao jezivu scenu.
U obli`wem jezeru video je `enku koja je pro`dirala zadwe noge nesre}nog mu`jaka.
“Jako se trudio da ga ne uvu~e u rupu”, rekao je nau~nik.
^in o~iglednog kanibalizma prvi put je zabele`en me|u odraslim jedinkama ove vrste, pa je dr Guld morao da sazna vi{e, prenosi New York Times
On veruje da kada `enka nije zadovoqna “qubavnom pesmom” mu`jaka mo`e odlu~iti da ga pretvori u obrok.
Kanibalizam nije nepoznat me|u vodozemcima, ali obi~no mladunci, krasta~e ili da`devwaci zavr{e kao ve~era. Punoglavci raznih vrsta jedu mawe punoglavce, recimo, da bi napredovali u `ivotu. U nekim slu~ajevima, ovo se redovno de{ava izme|u bra}e i sestara. U drugim slu~ajevima, odrasli jedu jaja ili larve, a istra`iva~i su nedavno ot-
krili da mu`jaci mogu pojesti svoje mlade kada su suo~eni s neoptimalnim uslovima u vodi.
Dr Guld veruje da `enka mo`e da oseti da li je mu`jak “boqi za parewe ili jelo” na osnovu ja~ine wegovog poziva, odnosno “qubavne pesme”. To zna~i da mu`jaci preuzimaju ogroman rizik kada poku{avaju da privuku para. Iako `enke mogu imati korist od kanibalizma, postoje i rizici. Mu`jaci bi, recimo, mogli da uzvrate, ili bi `enke mogle da se ugu{e prevelikim zalogajem. “Kanibalizmom se mogu {iriti i zarazne bolesti me|u populacijom `aba”, objasnio je. I dok ovakve pri~e naj~e{}e nemaju sre}an kraj, mu`jak iz studije dr Gulda do`iveo je da kreke}e jo{ jedan dan. Posle naporne borbe uspeo je da izvu~e nogu iz usta `enke i pobegne na sigurno.
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
I Srbima i Australijancima Vijetnam je dobro poznata zemqa, barem iz ~iwenice da je re~ o narodu koji iznad svega voli i ceni slobodu, i {to je uvek spreman da se za wu i bori do kraja. Moj trenutni porodi~ni boravak u Vijetnamu pru`io mi je priliku da boqe upoznam ovu po mnogo ~emu jedinstvenu zemqu. Iz Melburna ili Sidneja to je oko osam sati leta, ali verujte mi vredi svaki cent, posebno ako odlazite u
a od ujediwewa 1976. va`i i za celu wenu teritoriju. Vijetnam je bio deo Imperijalne Kine vi{e od hiqadu godina da bi 938. godine postali nezavisni nakon jedne velike vojne pobede nad Kinezima. U`ivali su slobodu sve do sredine 19. veka dok ih Francuzi nisu kolonizovali. Zatim su ih tokom Drugog svetskog rata okupirali i Japanci da bi pod vo|stvom Ho ^i Mina Vijetnamci 1954. godine kona~no isterali Francuze, nakon ~uvene bitke kod Dijen Bijen Fua. Naredne dve decenije trajala je krvava i te{ka borba za oslobo|ewem Ju`nog Vijetnama. Godine 1976. nakon slavne pobede nad Amerikancima u Sajgonu Vijetnam je osvanuo ujediwen ali osiroma{en i politi~ki izolovan. Ishod tog dugotrajnog rata bio je tri miliona vijetnamskih `rtava od kojih su ve}ina bili civili. Ve} sredinom osamdesetih vlada vlada Vijetnama je inicirala seriju ekonomskih i politi~kih
trgovinsku saradwu. Svake godine blizu pola miliona Australijanaca poseti Vijetnam iz turisti~kih razloga. To su nedavno potvrdili i federalni premijer Entoni Elbanizi i premijer Vijetnama Fam Min ^in. Premijer ^in je nedavno posetio Kanberu kada su dva premijera najavili veliku nadogradwu odnosa Australije i Vijetnama u sveobuhvatno strate{ko partnerstvo. Oni su istakli da je odnos dveju zemaqa zasnovan na strate{kom poverewu, uzajamnom po{tovawu i zajedni~koj ambiciji. Pro{le godine su Australija i Vijetnam proslavili 50 godina diplomatskih odnosa. Iste godine je premijer Elbanizi posetio Vijetnam {to je pokazalo izuzetnu `equ federalnih vlasti da sa Vijetnamom unapre|uje politi~ke i ekonomske odnose. Zakqu~ak nedavnog sastanka dva premijera navodi da }e sveobuhvatno strate{ko partnerstvo oja~ati pro{irenu saradwu u oblasti
vreme australijske zime. Tada je u Vijetnamu pravo leto, ali iako temperature prelaze i 35 stepeni zbog visoke vla`nosti vazduha ose}aj je znatno prijatniji. Vijetnamci su veoma vredan i marqiv narod. Krasi ih i izuzetna srda~nost i qubaznost prema strancima koju nimalo ne skrivaju. Odu{evi}e vas i prelepa priroda, ali i savremeni i moderni gradovi. Po ugledu na Kinu, Vijetnam je devedesetih godina pro{log veka napustio plansku privredu, postepeno pre{ao na tr`i{nu ekonomiju i otvorio se za strane investicije. To je danas vidqivo na svakom koraku u Vijetnamu ali se u isto vreme sti~e utisak da taj proces jo{ uvek kontinuirano traje. Socijalisti~ka Republika Vijetnam danas ima vi{e od 100 miliona stanovnika {to je ~ini petnaestom zemqom u svetu po broju stanovnika. Staro ime Vijetnam je ponovo vra}eno i u{lo u upotrebu pod Ho ^i Minom 1946.
reformi, ~ime je po~eo Vijetnamski put integracije u svetsku ekonomiju. Do 2000. godine zemqa je uspostavila diplomatske odnose sa svim nacijama. Od te godine vijetnamska stopa ekonomskog rasta je bila me|u najvi{om u svetu. Vijetnam je ne{to kasnije imao najvi{i globalni indeks generatora rasta me|u 11 glavnih ekomonija u svetu. Uspe{ne ekonomske reforme dovele su i do pristupawa Vijetnama Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2007. godine. Sve ove ~iwenice su danas itekako vidqive u Vijetnamu koji je postao jedna moderna i prosperitetna azijska dr`ava. Australija i Vijetnam nisu oduvek bili u dobrim odnosima jer je Australija u~estvovala u ratu protiv komunisti~kog Vijetnama. Vi{e od 520 australijskih vojnika poginulo je u Vijetnamu {ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka. Rane su zale~ene i danas dve zemqe imaju prijateqske odnose i veoma razvijenu
Srbija
`ivotne sredine i energije, kao i digitalnu transformaciju i inovacije, nadovezuju}i se na uspostavqenu saradwu u oblasti odbrane i bezbednosti, ekonomskog anga`ovawa i obrazovawa. Lideri su tada odali priznawe za niz novih inicijativa kao deo sveobuhvatnog strate{kog partnerstva. Naravno, ne treba zaboraviti i da prema posledwem popisu oko 1,3 procenata australijskog stanovni{tva ~ine Vijetnamci, {to je oko 350.000 stanovnika. To se posebno vidi i ose}a u Melburnu i Sidneju gde je vijetnamska zajednica veoma prisutna. Nova era odnosa Australije i Vijetnama tek dolazi i to pre svega na ekonomskom planu, gde su potencijali kao i na poqu turizma ogromni za obe nacije.
Uprkos tome {to ni ranije tvrdwe o ume{anosti stranih vlada u izbore nisu dokazali, obave{tajci ve} podgrevaju nove afere
Amerikanci bi da odr`e demokratske predsedni~ke izbore, ali im u tome "opet" smetaju Rusija, Kina i Iran, koji, kako tvrde ameri~ki obave{tajci, regrutuju Amerikance za {irewe propagande u wihovom interesu.
Ponavqa se, dakle, stara pri~a o "ruskoj vezi" koja je plasirana i tokom prethodnih ameri~kih izbora, iako se montirana afera "Rusijagejt" o kojoj su demokrate na sva usta pri~ale, sru{ila kao kula o karata jer rusko me{awe u izbore nikad nije dokazano.
Kancelarija direktora nacionalne obave{tajne slu`be tako tvrdi da su neki gra|ani SAD svesno pomagali stranim vladama da „zasade, promovi{u i dodaju kredibilitet narativima koji slu`e interesima stranih aktera“, Drugi u SAD su "prevareni" da poma`u stranim akterima, navodi se u izve{taju.
Obave{tajni zvani~nici nisu govorili o imenima ameri~kih predsedni~kih
kandidata, ali "Blumberg" iz wihovih komentara ~ita da je "jasno da veruju da Rusija poku{ava da pomogne republikanskom kandidatu Donaldu Trampu, dok Iran nastoji da potkopa wegovu kandidaturu".
Ruski operativci su, kako se tvrdi, posebno, preduzeli napore da izgrade i iskoriste mre`e ameri~kih i zapadnih "li~nosti" za stvarawe i {irewe narativa koji su "prijateqski raspolo`eni prema Rusiji", navodi se u izve{taju. "Ovi akteri nastoje da pored uticaja
na izborne ishode u Kongresu, podr`e predsedni~kog kandidata, podrivaju poverewe javnosti u izborni proces i pogor{avaju dru{tveno-politi~ke podele", saop{tila je obave{tajna kancelarija. Ameri~ke obave{tajne agencije tvrdile su i da je Rusija nastojala da podr`i Trampa 2016. i 2020. godine. Kada je re~ o Iranu, ameri~ki zvani~nik tvrdi da ova dr`ava `eli da uti~e na izbore kao {to je to navodno u~inila i 2020. godine, nakon {to je Tramp odustao od me|unarodnog nuklearnog sporazuma sa
Teheranom i uveo o{tre sankcije Islamskoj Republici.
I Rusija, Iran i Kina ranije su negirali me{awe u ameri~ke izbore. Ameri~ka vlada je ranije ove godine sankcionisala dve ruske firme zbog navodnog kreirawa la`nih veb stranica dizajniranih da se la`no predstavqaju kao vladine medijske organizacije u Evropi. Sli~no, tvrdi se da je kineska vlada sara|ivala sa tehnolo{kom kompanijom sa sedi{tem u Kini kako bi poboq{ala svoje "operacije tajnog uticaja, ukqu~uju}i efikasnije kreirawe sadr`aja koji se povezuje sa lokalnom publikom", rekao je zvani~nik
"Iako Kina ne nastoji da uti~e na ishod predsedni~kih izbora, postoji mogu}nost da akteri koji su u vezi sa Pekingom poku{aju da ocrne kandidate za koje se smatra da ugro`avaju su{tinske interese Kine", ka`u obave{tajci, a prenosi "Blumberg".
Direktor ruske spoqne obave{tajne slu`be Sergej Nari{kin demantovao je pre nekoliko dana pisawe medija o navodnim poku{ajima Rusije da uti~e na predsedni~ke izbore u SAD.
"Sli~ne la`i su ve} koristili 2020. u SAD kako bi uticale na rezultate predsedni~kih izbora u korist jednog od kandidata. Sada je ovo 'verzija 2024'", rekao je on.
Govor ma|arskog premijera Viktora Orbana na letwem kampu ma|arske mawine u Rumuniji, koji je bio posebno kriti~ki usmeren prema Va{ingtonu, Var{avi i Briselu, uzburkao je duhove na jednom delu me|unarodne politi~ke scene, pa su se tim povodom oglasili ameri~ki ambasador u Budimpe{ti i zamenik {efa poqske diplomatije, dok je Brisel reagovao podse} awem ma|arske vlade da rok za pla}awe kazne od 200 miliona evra uskoro isti~e.
Ambasador SAD u Budimpe{ti Dejvid Presman, Orbanu je posebno zamerio to {to otvoreno pri`eqkuje pobedu Donalda Trampa na predstoje}im ameri~kim predsedni~kim izborima.
„Premijer Viktor Orban je u Rumuniji mnogo govorio o Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, ali je istovremeno, nedugo posle sastanka sa Vladimirom Putinom, {irio i teorije zavere Kremqa o SAD. Te{ko da je to ono {to o~ekujemo od saveznika”, napisao je Presman na dru{tvenoj mre`i „Iks”.
Dodao je da nas „Orban svakodnevno podse}a koga bi voleo da vidi kao pobednika na predsedni~kim izborima i za koga bi glasao da je Amerikanac, ali nije”.
„Dok ~lanovi Orbanove vlade mene optu`uju za me{awe u ma|arsku unutra{wu politiku, oni sami poku{avaju da se me{aju u ameri~ku politiku”, istakao je Presman.
Zamenik ministra spoqnih poslova Poqske Teofil Barto{evski reagovao je na kritike koje je Orban uputio vladi u Var{avi zbog „javnog antiruskog stava s jedne, i tajnog poslo-
Evropska komisija je samo dan nakon govora ma|arskog premijera, u kome je kritikovao blok zbog kopirawa ameri~ke ”proratne” spoqne politike, zatra`ila od vlade u Budimpe{ti da plati kaznu od 200 miliona evra na osnovu presude Evropskog suda pravde
vawa s Moskvom, s druge strane”. „Za razliku od Orbana, Poqska ne posluje sa Rusijom nakon invazije na Ukrajinu, jer je to bio i napad na Poqsku, Sjediwene Dr`ave, Evropsku uniju i NATO. Ne razumem ba{ za{to Ma|arska `eli da ostane ~lanica organizacija koje im se toliko ne dopadaju i koje se navodno lo{e odnose prema woj. Ovo se zasniva na principu da ako ne `eli{ da bude{ ~lan kluba, uvek mo`e{
da ode{. Ovo je definitivno antievropska, antiukrajinska, antipoqska politika u ovom trenutku”, zakqu~io je Barto{evski. Zanimqivo je da je Evropska komisija, samo dan nakon Orbanovog govora, u kome je kritikovao blok zbog kopirawa ameri~ke „proratne” spoqne politike, zatra`ila od ma|arske vlade da plati kaznu od 200 miliona evra na osnovu presude Evropskog suda pravde, donete u junu ove godine zbog „nepo{tovawa zajedni~ke politike Evropske unije” u oblasti migracija. Ukoliko vlada odbije da plati kaznu, iznos duga }e se drasti~no uve}avati svake nedeqe, upozorili su iz sedi{ta Evropske komisije (EK). Komisija je 16. jula ove godine obavestila ma|arsku vladu o proceduri vezanoj za uplatu, rekao je portparol EK Kristijan Vigand za dnevni list „Nepsava”, dodaju}i da se od Ma|arske
tra`i da dostavi informacije o tome na koji na~in }e sprovesti presudu suda Evropske unije u vezi sa pravilima o azilu. Kazna od 200 miliona evra izre~ena je zbog odbijawa Orbanove vlade da uskladi svoje propise o azilu sa onima koji va`e na teritoriji ~itave EU. Ovaj problem datira iz 2020. godine, kada je Sud pravde Evropske unije presudio da su ma|arski zakoni o azilu i migracijama nekompatibilni sa pravilima EU. Sud je od vlasti u Budimpe{ti tada, pored ostalog, zatra`io da tra`iocima azila omogu}e boravak na teritoriji zemqe, odnosno EU, dok ~ekaju odluku o svom zahtevu. Ma|arskoj je zamereno i to {to azilantima nije omogu}ila kori{}ewe pravne za{tite i {to je neke od wih „nezakonito zadr`avala u tranzitnim zonama”. Iako je ma|arska vlada u
me|uvremenu zatvorila tranzitne zone, „nije preduzela daqe su{tinske mere” u skladu sa principima Evropske unije, {to, prema vi|ewu Brisela, predstavqa „ozbiqno kr{ewe principa solidarnosti EU”. Evropska komisija podnela je prijavu u februaru 2022. godine, tra`e}i da sud izrekne pau{alnu i dnevnu kaznu protiv Budimpe{te zbog nepo{tovawa sudske odluke. Sud pravde Evropske unije presudio je 13. juna ove godine i nov~ano kaznio Ma|arsku sa 200 miliona evra, uz dodatnih milion za svaki dan ka{wewa uplate. U obrazlo`ewu je navedeno da ma|arska vlada „namerno zaobilazi primenu zajedni~ke politike EU u celini, {to predstavqa veoma ozbiqno kr{ewe zakona EU, bez presedana”. Kako pi{e „Nepsava”, u najnovijem pismu Evropske komisije Orbanova vlada se poziva da plati po~etni pau{alni iznos od 200 miliona evra u narednih 45 dana. Ako to ne u~ini, bi}e izdato jo{ jedno zvani~no obave{tewe kojim se vladi daje dodatni rok od 15 dana da se povinuje zahtevu Brisela. Ukoliko nakon ukupno 60 dana novac ne bude upla}en, u Briselu }e dug sa kamatama po~eti postepeno da odbijaju iz fondova EU koje bi Ma|arska ina~e imala pravo da dobije. Viktor Orban je sudsku odluku iz juna meseca opisao kao „ne~uvenu i neprihvatqivu”, navode}i da Ma|arska „ne}e popustiti pred ucenama briselskih birokrata”. Sli~no je reagovao i ministar za evropska pitawa Jano{ Boka, dodaju}i ipak da }e Budimpe{ta „ispitati na~ine i sredstva za po{tovawe ve}eg dela presude, osim obaveze pla}awa” i da je taj postupak u toku.
Hodaju usporeno, zadihani, stewu pod teretom godina, bolesti, lo{e probave, kratkog daha i dugog pam}ewa, pogureni i malo pognuti udesno, gde su se zaka~ile wihove mlade supruge
Sve su upadqiviji, svaki ~as nale}em na wih, a redovno na duga~koj jutarwoj {etwi pla`om od Srfersa do Broudbi~a. Matori Australijanci i mlade Filipinke, Tajlan|anke, Indone`anke, s rukom u ruci ili pod rukom.
Nikome ne zapiwu za oko, a odavno je to po~elo i svi su ravnodu{ni, od qudi do neba, okeanskih talasa i galebova.
Hodaju usporeno, zadihani, stewu pod teretom godina, bolesti, lo{e probave, kratkog daha i dugog pam}ewa, pogureni i malo pognuti udesno, gde su se zaka~ile wihove mlade supruge.
Upirem prstom u wihovom pravcu mom kom{iji Australijancu koji je wihovih godina. On onako ne gledaju}i ih re~e mi da se to ovde odavno primilo, odoma}ilo, i kao {to vidi{, uspeva. Navodio mi razli~ite sudbine svojih poznanika, dileme i jednih i drugih, tih mladih `ena iz raznih azijskih zemaqa. Niti ih brani, niti kudi.
- Zar ti stvarno ne vidi{ koliko one vole svoje supruge, bogate i polumrtve. Vidi{ kom{ija daleko je brojnija grupaci-
ja boqe stoje}ih starijih Australijanaca koji jo{ mogu stajati i mrdati se po palubama i luksuznim sobama ogromnih kruzera na krstarewu po dalekim, egzoti~nim
meridijanima sveta.
S wima su i wihove vreme{ne supruge. Tako zajedno nalaze i smi{qaju nova uzbu|ewa. Ovo je drugo, o`eniti se u wi-
Australijanka srpskog porekla @aklin Stojanovi} (Jacqeline Stojanovic) odu{evqena je {arama pirotskog }ilima, o kome je ~ak radila i nau~nu studiju pre nekoliko godina i boravila u Pirotu kako bi se detaqno upoznala sa na~inom izrade i {arama pirotskog }ilima. @aklin smo igrom slu~aja upoznali na vidikovcu Smilovica, gde je u`ivala u ~arima Stare planine.
- Obo`avam pirotski }ilim, 2017. sam radila istra`iva~ki projekat koji se zavr{io u Pirotu. Prou~avala sam ru~ni rad `ena koji ima veze sa tradicijom. Svoje istra`ivawe sam po~ela u Jermeniji, zatim u Iranu, Turskoj, Bugarskoj i zavr{ila istra`ivawe u Srbiji, Pirotu. Prakti~no, pratila sam i prou~avala istoriju i {are i stilove pravqewa }ilimova i u Pirotu sam bila zaista odu{evqena onim {to sam videla. Na`alost, nema mnogo `ena koje se bave
tkawem, ali je to veoma stara i va`na tradicija i to mi je bila inspiracija za nastavak rada u Australiji i o tome kako kultura `ivi kroz nas, iako ja odavno ne `ivim u Srbiji niti imam veze sa Pirotom, gde nastaju pirotski }ilimi - ka`e @aklin.
PREKO [ARA MO@ETE
PRATITI
PORODI^NE LOZE
Ono {to je zajedni~ko svim }ilimovima, jeste da je to `enskih ruku delo, `ene su ovaj zanat prenosile s kolena na
hovim godinama. U susretu tih godina uvek ne{to {kripi, a mazivo se dr`i u wihovim nov~anicima i wenim o~ekivawima i strpqewu.
- A da im nije zatrebala bolni~arka i kuvarica pod istim krovom?
- Ne, ali mogu biti i jedno i drugo, ali se ovde radi o ne~emu drugom. Ne spore}i im pravo, smeta mi, da ne {irim o tome, a i te{ka je to i sudbina i pri~a. I {ta si potegao o tome. Ovde je sve vedro od neba do zemqe, nesre}an i siroma{an je samo onaj ko to sam odabere.
Oka~ile su se o wihove ruke dograbiv{i ne{to boqe od `ivota uz wih i od wih. A i oni su imali svoju ra~unicu. Ili su im supruge umrle ili su se razveli i sa pola imovine promenili adresu sa namerom da do|u do cele `ene i uzbudqivijeg `ivota. Ostavqaju ono {to ih je stalno podse}alo na starost i kraj od kojih su be`ali.
Umesto rajske trpeze ~ekali su uh suvarci vitaliteta i okrajci radosti `ivota a to im je bilo dovoqno. Dobili su koliko su zaslu`ili, stekli mawe nego {to su mogli, a vi{e nego {to im treba, po meri wihovih navika i potreba. Pristigao im dobar i kvalitetan `ivot, ali pristigle i pozne godine i ra~uni starosti na naplatu. Vrhovni sudski izvr{ilac sudbine motri ih odozgo. Prestali su da grabe na{i-
roko, dane ispred. sa iz pina, na namigne ne da drugo nac na bati. licima kri{kama vedrine, dubokih rosti. nuo, janci svojih kao lena, se
PONOSNO ISTI^E IMA POSEBNO
koleno i one su dugo godina pravile }ilimove i kada bi se spajale porodice putem ven~awa, one bi uzimale prvi }ilim koji su ikada napravile i }ilim koji su napravile namenski za ven~awe i ti }ilimovi bi ostajali u porodicama jako dugo. Preko {ara prakti~no mo`ete pratiti porodi~ne loze i istoriju familija-ka`e @aklin. - Za razliku od persijskih }ilimova, pirotski, bugarski pa i turski su karakteristi~ni po tome {to imaju i lice i nali~je, {to nije slu~aj sa iranskim, persijskim, jermenijskim }ilimima - ka`e @aklin. ODU[EVQENA SMILOVICOM I STAROM PLANINOM
@aklin je posebno bila odu{evqena Starom planinom, gde je igrom slu~aja do{la sa svojim ro|acima.
- Ovo je rajsko mesto, neverovatno je, pravo je u`ivawe biti ovde i u`ivati u neverovatnoj prirodi-navodi ona.
Australijska voditeqka srpskog porekla Kesnija Luki} je prava senzacija u Sidneju.
Novinarski posao profesionalno obavqa na kanalu "E" i ne krije koliko je ponosna na svoje srpsko poreklo.
Ksenija narskom po stima. je "E! Pored tivni gde
roko, sti~u imetak i broje novce, sad broje dane i korake, koji su im preostali.
Ostalo im je vi{e novca nego koraka ispred. Tro{e preostale dane i imovinu sa u`om i {irom rodbinom svojih supruga iz sirotiwskih kvartova Tajlanda, Filipina, Indonezije. I svi su zadovoqni jer na boqe nisu nau~ili.
Moj kom{ija Hercegovac mi {eretski namigne i ka`e da se u wihovim godinama ne prenosi preko praga u ku}u nego je vreme da se preko praga iznosi iz ku}e na neko drugo mesto. Moj drugi poznanik Dalmatinac nije bio mawe `ivopisan rekav{i da na zvoniku wihovog `ivota ve} kasna ura bati.
Gledam ih u mimohodu, na wihovim licima mlaka je radost, jer je po tankim kri{kama nade namazana. Ispod privida vedrine, ve{to kriju mrkline }utawa i dubokih procepa od 30 ili 40 godina starosti.
No} pada nad Srfersom. Pacifik potonuo, a no} dubqa od wega. Stari Australijanci i wihove mlade supruge se dohvataju svojih predgra|a i kapija koje {kripnu{e kao i artriti~ni zglobovi, rasklimana kolena, krsta i natrule bronhije i uputi{e se na ve~eru, odmor i po~inak.
Lazar Kova~i}, Gold Koust, Kvinslend, Australija
U utorak, 23. jula 2024. godine u rezidenciji Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita australijsko-novozelandskog Siluana na radni sastanak primqene su g|a Milica Kozlina i Mirjana \uki} u ciqu daqih planova i aktivnosti {kola srpskog jezika na prostoru na{e Mitropolije. Jedan od glavnih sadr`aja prijema, nakon veoma uspe{nog odr`avawa ovogodi{we zajedni~ke Vidovdanske Akademije svih {kola u~esnica, bilo je sagledavawe planova i mogu}nosti narednog odr`avawa iste.
Uzeti su u obzir i drugi va`ni ~inioci saradwe {kola, dopuna statistike i statusa, na~ini daqeg razvoja i unapre|ewa nastave. Jo{ uvek je veoma aktuelna i sa vidqivim rezultatima ponuda za saradwu od strane Ambasade Republike Srbije za formirawe nastave
Srpskog jezika uz finansijsku podr{ku za zaposlewe profesionalnih predava~a Srpskog jezika i odre|ene smernice za vo|ewe nastave. Rezultati ovakve postavke Srpske {kole ostvareni su ve} u velikoj meri broj~ano u na{im zajednicama u Oklandu i Brizbejnu.
Sve pomenute aktivnosti su{tinske su za o~uvawe na{e osve{tane tradicije koja se izra`ava u prvoj meri kroz na{u Pravoslavnu veru. U istoj pak meri nasle|e, ovim pomiwawem sadr`ano u Vidovdanu i Kosovskom zavetu, prenosi se i ~uva putem jezika tako da je neizostavno wegovo unapre|ivawe a time i daqi razvoj na{ih {kola na ovim prostorima. Nadamo se na podr{ku i daqe ukqu~ivawe u projekte ovakve vrste na{eg sve{tenstva, Crkvenih op{tina i vernika.
Kancelarija Mitropolije
Ksenija je uspe{na u svom novinarskom poslu, a svetu je poznata intervjuima sa slavnim li~nostima. Ona je omiqeno lice emisi"E! wuz", ali i na mre`ama.
Pored voditeqskog posla, aktivni je ~lan dru{tvenih mre`a, redovno objavquje savete o svojim bjuti rutinama i modnim trendovima.
Ro|ena 12. februara 1990. u Australiji i nije jedinica - ima jo{ dva brata. Diplomirala je umetnost na SCECGS Redlands Univerzitetu u Sidneju. [to se ti~e qubavnog `ivota, ona je udata za Dana Braga, sa kojim ima dvoje dece. Mu` joj je bio i prvi de~ko.
Oduvek sam `elela da se udam i zasnujem porodicu. Tradicionalna sam vaspitana. Tako|e sam veoma maj~inski nastrojena- to proizilazi iz igre sa svojim mla|im bratom kada je bila dete. Porodica je za mene uvek bila iznad svega u mom `ivotu, rekla je jednom prilikom.
SRPSKO POREKLO KSENIJE LUKI]
Weni baba i deda po ocu su Srbi iz Like, koji su emigrirali u Australiju 1961. godine. Tada je Ksenijin tata Nikola imao samo godinu dana.
Slavna voditeqka je jednom prilikom za "Sandej ejx" ispri~ala i kako su se weni roditeqi upoznali. Kako je istakla, otac Nikola i mama Olga sreli su se 1978. godine.
Tata je upoznao mamu Olgu 1978. godine, kada je wegova srpska plesna grupa oti{la u Brizbejn da nastupa. Tada su pobegli iz Londona, dobili dvoje dece, a zatim otputovali u Australiju. Tata jo{ ima kartu za brod, rekla je. Iako nije ro|ena u Srbiji, ona je ponosna na svoje poreklo i uvek ga isti~e.
Znamo mnogo o na{em srpskom nasle|u, jer je otac uvek te`io da se pove`e sa na{im porodi~nim
korenima. Moje srpsko nasle|e i kultura su veliki deo mene, iako nisam tamo ro|ena. Kada putujem
u Srbiju, uvek imam ose}aj povezanosti; sjajno je pri~ati srpski sa me{tanima i porodicom. To je bio i na{ prvi jezik koji smo pri~ali kod ku}e. Tata se pobrinuo da znamo koliko je va`no da nastavimo da govorimo srpski jezik, isti~e ona.
A NAJVI[E
VOLI DA JEDE...
„Mama pravi najboqu pitu sa sirom. Tako|e volim sarmu, }evape i, naravno, rakiju! Dolazila sam vi{e puta u Srbiju, kao i moj mu` koji je Australijanac i veoma mu se svi|a. Kada sam u Beogradu, volim da odem u Skadarliju, da se {etam Kalemegdanom i da leti odem na Adu".
Oko 2.000 Srba ubijeno je ili nestalo, a vi{e od 220.000 je proterano u akciji "Oluja", koju je hrvatska vojska po~ela 4. avgusta 1995. godine. Srbija i Republika Srpska obele`avaju Dan se} awa na sve stradale i prognane Srbe.
U zoru 4. avgusta 1995. godine Knin je bio mesto gde se slivala kolona Srba. Danas se parastos Srbima nastradalim u akciji hrvatske vojske odr`ava i u manastiru Krupa.
Iz Srpskog nacionalnog vije}a poru~uju da "Oluja" ne sme biti izvor novih strahova za Srbe u Hrvatskoj.
Napadom na Knin, u zoru, 4. avgusta 1995. godine, po~eli su sistematski zlo~ini prema srpskim civilima i wihovoj imovini. Svega 48 sati od po~etka akcije "Oluja", podru~je nekada{we Republike Srpske Krajine bilo je etni~ki ~isto.
Vi{e od 200.000 qudi, sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli su da se iseqavaju, a na
„Najboqe bi bilo kada bih mogla da presko~im svaki avgust svih ovih godina a i ubudu}e. Bilo bi mi mnogo lak{e. Jedno vreme sam mislila da sam uspela to da prevazi|em ali nisam niti }u to mo} i dok sam `iva. To je tako.“
Ovako govori Nata{a Drakuli} koja je 4. avgusta 1995. godine, zajedno sa porodicom napustila rodnu ku}u u (Titovoj) Korenici i stala u beskona~nu kolonu prognanih Srba koja je i{la u nepoznato.
Ostao je pas o koji je u{ao u legendu kao simbol vernosti i sudbine. Pojavio se na spaqenom ku}nom pragu posle nekoliko godina kada se tamo vratila Nata{ina baka.
Detiwstvo, bezbri`nost i nadu da }e se spokoj opet vratiti u weno i dvori{ta wenih sugra|ana oduvala je vojna akcija „Oluja“ hrvatskih oru`anih snaga ~iji rezultat je bilo vi{e od 200.000 prognanih i nekoliko hiqada pobijenih i nestalih Srba. Nata{a je postala poznata scenaristkiwa („Ubice mog oca“, „Zaspanka za vojnike“, „Dara iz Jasenovca“, „Larin izbor“, „Mansarda“…) ali scenario koji je woj `ivot ispisao tih dana ne stvara se za pisa}om ma{inom. Ovo je Nata{ina pri~a.
DANI PAKLA I NI[TAVNOSTI
„Nikad to nije pro{lo niti }e pro}i. Kad do|u taj 4. i 5. avgust uti{am se i nestanem, kao da izbri{em samu sebe. To su dani pakla i ni{tavnosti `ivota. E, tako se ose}am svakog avgusta, samo gledam kako da ga presko~im. Nasmejem se kad slu{am kako qudi u ovo vreme pri~aju o moru. Za mene more od tada ne postoji.”
KAO DETE PRE@IVI[, POSLE TE STIGNE
“Moj gradi} se zvao Titova Korenica, od 91. samo Korenica. Divno mesto, divna ku}a, divna porodica, divno detiwstvo. Htela sam da se bavim `ivotiwama i ma{tala da budem veterinar, ali sve se okrenulo. I tek posle toga sam do kraja shvatila pri~e o u`asima koje su qudi pre`iveli u Drugom svetskom ratu, do tad to slu{a{ kao lo{e bajke koje su pro{le i mimoi{le te. Onda sam i sama u{la u tu groznu bajku, prvi put za dvanaesti ro|endan 1991. kada su mi tatu uhapsili posle onog sukoba na Plitvicama. Nakon toga }u u Krajini provesti
~etiri godine bez struje, bez vode, bez prave slobode, ali dete si, `ivi{… Kao dete to nekako tada lak{e pre`ivi{ i pro`ivi{, ali kasnije te stigne. ODLAZAK U NEPOZNATO
„Oti{li smo 4. avgusta ujutro kada je po~elo intenzivno bombardovawe. Imali smo samo radio na baterije koje greje{ da bi radile, na wemu Tu|man poziva ‘ostanite, ostanite’, a ovi bombarduju i granatiraju, qudi prolaze i prolaze, a onda po|e{ i ti. Krenuli smo majka, otac, ja i baka, ostao je pas. Mene }e u Dowem Lapcu ubaciti u kola kod ro|aka, oni su ostali da sa~ekaju ostale. Narednih petnaest dana }u provesti u koloni sa strinom, bratom i sestrom, bez roditeqa i bake i ne}u znati {ta je s wima. Oslu{kujemo abere, slu{amo ko {ta pri~a, raspitujemo se, i{~ekujemo…“ PAS KOJI SE VRATIO
„Kako sam podnela odlazak? Mama i tata su mi rekli, smiri se, vrati}emo se sa ~iwenicom da smo ostavili psa ja sam u to i poverovala ili sam htela da verujem. Me|utim, prvi put sam tamo do{la 1999. godine. Prva se vratila baka 1997. godine. Sve je bilo uni{teno. Od svega {to smo ostavili pojavio se samo taj moj famozni pas o kome se danas ispredaju legende. Kucko, je to ~uveno stvorewe. Dr`ali smo ga jo{ deset godina, uginuo je u dubokoj starosti, pre`iveo je horde idiota koji su pred sobom ru{ili, palili i ubijali. Ku}u smo obnovili, ali ja je i dan danas vidim onakvu kakvu sam je ostavila tog 4. avgusta. Sredili smo je da bude kakva je i bila ali ona to nikad vi{e biti ne}e niti u woj ima ijedne stvari iz mog detiwstva i pro{losti. Kad je sawam sawam je onakvu kakva je bila. Nisam vi{e mogla ni da spavam u mojoj sobi, preselila sam se u neku drugu.“
BAKA IZ KOLONE
„Petnaest dana u koloni, ide{ kilometar dva, stane{, pa prespava{, nastavqa{, onda ~uje{ za Petrova~ku cestu, poginulo ovoliko, nestalo onoliko. Tek u Bijeqini zvala sam tetku u Beogradu i ona mi je rekl da se mama javila i da su dobro i tada mi je pao kamen sa srca. Ono {to me je najvi{e nateralo da budem hrabra i izdr`im bila je jedna baka koja je i{la ispred nas. Nosila je samo jedan zave`qaj i od toga se nije odvajala. Stajali smo, odmarali i jednom smo je, u tim pauzama, upitali {ta to nosi? Odgovorila je ‘Kosti!’ Kakve kosti? ‘Kosti mog sina’. Sin joj je poginuo na koridoru, ona je sa sobom ponela wegove zemne ostatke…
putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegli~ke kolone su stalno napadali hrvatska artiqerija i vojno vazduhoplovstvo. Izbeglima nije bio dozvoqen ulazak u Beograd, ve} samo prolaz Bulevarom Arsenija ^arnojevi}a.
U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izlo`eni teroru i posle formalnog zavr{etka operacije 7. avgusta, skovanoj pod patronatom Frawe Tu|mana. U nastavku akcije u BiH, operacijom "Maestral", hrvatske i muslimanske snage ubile su jo{ 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz BiH. Srbi koji su odlu~ili da se vrate na svoja ogwi{ta uglavnom danas `ive bez struje, kvalitetne infrastrukture.
SUD U HAGU OSUDIO HRVATSKE GENERALE, PA IH OSLOBODIO
Ha{ki tribunal je jula 2001. otpe~atio optu`nicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hap{ewa u [paniji 7. decembra 2005, kada je izru~en Tribunalu. Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan ^ermak i Mladen Marka~, koji su optu`eni za progon, deportacije i prisilno preme{tawe, pqa~ku, bezobzirno razarawe naseqa, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije "Oluja".
Optu`nica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog ve}a Tribunala spojena sa optu`nicom protiv druge dvojice generala. Aprila 2011. godine, Gotovina je osu|en na 24, a Mladen Marka~ na 18 godina zatvora, dok je general Ivan ^ermak oslobo|en krivice.
U presudi Anti Gotovini, Ha{ki tribunal je utvrdio da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udru`eni zlo~ina~ki poduhvat s predsednikom Frawom Tu|manom na ~elu, smi{qen da protera srpsko stanovni{tvo iz Kninske Krajine, {to je bio navod optu`nice.
U novembru 2012, Apelaciono ve}e Ha{kog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Marka~a krivice za progon srpskog stanovni{tva iz Kninske Krajine 1995. poni{tiv{i prvostepenu presudu, nakon ~ega su oni pu{teni iz pritvora.
Prema kona~noj presudi, operacija "Oluja" nije bila udru`eni zlo~ina~ki poduhvat u ciqu proterivawa Srba iz Kninske Krajine.
Osloba|aju}a presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeqivawu titule po~asnog gra|anina Anti Gotovini. Srpska javnost ovu vest do~ekala je sa razo~arawem.
OPTU@NICA ZA ZLO^IN
NA PETROVA^KOJ CESTI
Pre dve godine, srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine podiglo je optu`nicu protiv hrvatskih pilota zbog zlo~ina na Petrova~koj cesti tokom "Oluje", kada je
raketirana kolona srpskih izbeglica. Tada su, nedaleko od Bosanskog Petrovca u selu Jawila, hrvatski "migovi" presekli kolonu srpskih izbeglica. Stradalo je deset civila, me|u kojima ~etvoro dece i 21-godi{wa devojka. Su|ewe za taj zlo~in je, me|utim, odlo`eno, jer, kako je re~eno, jo{ nema elemenata da se donese odluka da se hrvatskim pilotima sudi u odsustvu.
Optu`nica je izazvala negativne reakcije u Hrvatskoj, gde je premijer Andrej Plenkovi} poru~io da je su|ewe za Zagreb "nepostoje}i proces" i "farsa".
Dokumentarni film "Petrova~ka cesta", u produkciji Radio-televizije Srbije, govori o zlo~inu koji se dogodio na samom kraju akcije "Oluja", kada su srpske izbeglice ve} pre{le na teritoriju susedne dr`ave - Bosne i Hercegovine i nisu predstavqale nikakvu pretwu.
POGINUO ILI NESTAO 1.881 SRBIN, PROGNANO VI[E OD 220.000 U akciji "Oluja", prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.881 Srbin. Sa teritorije tada{we Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je vi{e od 220.000 Srba. U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti", dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust Dan se}awa na stradale i prognane Srbe. LINTA: “OLUJA“ JE NAJVE]I NEKA@WENI ZLO^IN POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA
Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta rekao je da posle 29 godina “ne postoji nikakva saglasnost, niti mo`e da postoji saglasnost oko karaktera zlo~ina~ke akcije ‘Oluja‘, kao generalno oko karaktera rata na prostoru biv{e Jugoslavije“.
“Sve ~iwenice jasno pokazuju da je zlo~ina~ka akcija 'Oluja' najve}e etni~ko ~i{}ewe u Evropi posle Drugog svetskog rata, da je to najve}i neka`weni zlo~in. Dakle, akcija u kojoj je proterano preko 250.000 Srba, ubijeno ili se vodi kao nestalo 2.000 Srba, najve}i broj imovine, ste~enih prava i daqe nije vra}en, najve}i broj komunalne infrastrukture i daqe nije obnovqen. Jasno se vidi da u Hrvatskoj ne postoji politi~ka voqa da se otklone posledice zlo~ina~ke akcije 'Oluja' kao i mnogih drugih zlo~ina~kih akcija“, navodi Linta. Prema wegovim re~ima, i daqe nema uspostave istih standarda o su|ewima ratnih zlo~ina.
“U Hrvatskoj imamo dvostruke standarde o su|ewima za ratne zlo~ina, koje su daleko bla`e za Hrvate, daleko stro`e za Srbe. Hrvatsko pravosu|e nije nezavisno, nepristrasno. Imamo konstantna hap{ewa Srba. Hrvatska kako vreme odmi~e, sve vi{e pokriva, sve ve}i broj la`nih istraga, sve ve}i broj la`nih optu`nica, donosi la`ne presude na osnovu la`nih dokaza, na osnovu la`nih izjava svedoka saradnika sa strate{kim ciqem da se opravda la`ni mit o domovinskom ratu prema kom su Srbi agresori, a Hrvati `rtve i po{aqe poruka Srbima da nisu dobrodo{li, da im je najboqe da se isele“, ka`e Linta.
“Kad ka`emo da je to zavr{ni ~in etni~kog ~i{}ewa srpskog naroda, treba spomenuti prvo etni~ko ~i{}ewe u Evropi posle Drugog svjetskog rata, to je proterivawe preko 70.000 Srba u jesen i zimu 1991. godine sa ve}eg dijela zapadne Slavonije u hrvatskim zlo~ina~kim akcijama. Prema izvje{taju izaslanika UN-a do maja 1993. godine sa urbanog dijela Hrvatske, dakle, iz stotina hrvatskih gradova i sa ve}eg podru~ja zapadne Slavonije protjerano je preko 250.000 Srba“, naveo je Linta.
stav
U procesu starewa i nestajawa lokalnog stanovni{tva poja~ava se uvoz stranaca, pa time Balkan gubi svoj autentin~ni demografski izgled i postaje belosvetsko tr`i{te stranih radnika
^iwenica je da Stari kontinet ima ve} decenijama problem sa starewem i nestajawem svog stanovni{tva. Uz sve slabije ra|awa beba ovaj deo sveta je dobio nadimak - Stara Evropa. Na kraju 20. veka govorilo se da Evropa ima oko 760 miliona `iteqa, a danas ih je tek 742 miliona. Govorilo se tada i da samo na Balkanu ima sve vi{e i qudi i dece. [irewem EU na jugoistok kao zaraza pro{irio se i evropski problem starewa i nestajawa stanovni{tva Gr~ke, Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, pa i Srbije, tzv. Kosova i Severne Makedonije.
Od 2009. godine ukupan broj stanovnika Gr~ke se smawio za 250.000. Od ulaska Bugarske i Rumunije u EU broj stanovnika u Bugarskoj se smawio za 1,1 milion, a u Rumuniji za 1,9 miliona. Pre tri decenije Bugarska je imala devet miliona, a Rumunija 23 miliona stanovnika.
Hrvatska je ostala bez gotovo pola miliona qudi i ima danas tek 3,7 miliona stanovnika. Toliko qudi je izme|u dva popisa izgubila i Srbija, pa od 7,7 miliona pre tri decenije danas ima 6,66 miliona stanovnika.
Albanije je izgubila 20 odsto `iteqa. Po~etkom devedesetih je imala gotovo 3,3 miliona, a danas ne{to preko 2,7 miliona stanovnika. Tzv. Kosovo je prema novom popisu zemqa sa samo 1,6 miliona stanovnika, umesto 2,5 miliona kako se tvrdilo u Pri{tini pre dve decenije. Tada je govorilo da “Albanci sa Kosmeta sa svojom dijasporom imaju oko tri miliona qudi”.
Ne treba zaboraviti da su Albanija i Kosovo u vreme politi~kog napada na Srbiju veliki prirast stanovni{tva tokom sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka koristili kao oru`je za pretwu da }e (izviwavam se ~itaocima) “ku..em da osvoje i savladaju Srbiju”. Albanci su {irili strah svojim prira{tajem i ~iwenicom da “imaju najmla|e stanovni{tvo u Evropi”. Tada je broj Albanaca u Albaniji i na Kosmetu rastao ~ak 25 odsto godi{we.
Visok natalitet kod Albanaca nije nastavqen, jer je ekonomskim promenama, otcepqewem od Srbije, ga{ewem industrije, zamirawem poqoprivrede i seoskog stanovni{tva, koji su tra`ili brojnu porodi~nu ranu snagu, na Kosmetu albanski seqak postao urbani radnik bez posla i bez mnogo dece. Albanske pretwe srpskom narodu i dr`avi se nije ostvarila, pa i Albanci danas pate od sve mawe qudi. Albanci na Komsetu su ovu demografsku i politi~ku ~iwenicu poku{ali da sakriju, pa popisi stanovni{tva nisu sporov|eni u celini, jer su u nekim delovima srpske ju`ne pokrajine bojkotovani. Ciq je al-
banskim politi~arima sa Kosmeta bio da {ire ideju o demografskoj dominaciji Albanaca na Balkanu. Na kraju su Albanci do`iveli, kao i Stara Evropa, demografsku katastrofu.
Stru~waci tvrde da je na Balkanu sve mawe qudi, jer je natalitet sve ni`i i pribli`ava se evropskom proseku od nula procenata, jer jer je smrtnost `iteqa Balkana sve ve}a. “Bela kuga” je stigla na Balkan. Samo BiH je po udarom “bele kuge” izgubila tre}inu `iteqa i ima danas ispod 3 miliona qudi. Tre}i uzro~nik demografskog pra`wewa Balkana je migracija stanovni{tva. Mladi qudi napu{taju jug Starog kontinenta zbog ekonomske zaostalosti i siroma{tva i emigriraju u zapadne zemqe. Jedni odlaze u evropske zapadne bogate zemqe da se {koluju, a oni drugi malo stariji odlaze da rade.
Prema podacima Svetske banke, iz Srbije je za 20 godina oti{lo milion qudi. Trend odlaska iz Srbije se nastavqa. Godi{we danas iz Srbije “za trajno” odlazi 73.000 qudi. Broj sezonskih radnika srpskog porekla u Evropi se ne zna. Mladi odlaze na {kolovawe u Austriju Francusku, Nema~ku, Veliku Britaniju. Dve na{e studentkiwe, jedna mlada Srpkiwa poreklom iz Pe}i, a druga mlada Srpkiwa poreklom iz R. Srpske, postale su najboqi diplomci, prva na svim fakultetima u Francuskoj, a druga na svim fakultetima u Austriji.
Stariji Srbi odlaze na rad u Norve{ku, Nema~ku, Sloveniju, Ma|arsku, Maltu, Austriju. Najvi{e se odselilo medicinskih radnika i lekara, preko 6000.
Sezonci, uglavnom ugostiteqi i gra|evinci, naj~e{}e odlaze na rad u Hrvatsku, Crnu Goru, Francusku, Skandinaviju i Rusiju.
Odlazak radne snage, pa i Srba, na druga tr`i{ta rada nije moderna pojava. Ve} vi{e od 100 godina veka ekonomski razvijene dr`ave Evrope i Severne Amerike uvoze gostuju}e radnike ili „gastarbajtere“, koji svojim radom omogu}avaju opstanak i razvoj privrednih aktivnosti. Posle oslobo|ewa zarobqenika u nacisti~kim logorima mnogi Srbi su, na primer, dobili ponudu da emigriraju i rade u SAD ili u Australiji. Agencije za iseqavawe su im pla}ale brodsku kartu, uz obavezu da je ispla}uju narednih godina u ratama, rade}i i grade}i Ameriku i Peti kotinent.
Na taj na~in s kraja {eszdesetih godina Srbi, koji su pobedili nacisti~ki Tre}i rajh, po~eli su da odlaze na rad u Nema~ku. Za pola veka skoro {est miliona Srba gradilo je Nema~ku dr`avu. \uro Plav|i}, gra|evinar i gastarbajter iz Prijedora je izra~unao da su “na{i qudi Wema~koj dali radove u vrednosti od 60 milijardi evra”.
Posledwih ~etvrt veka je prisutno iseqavawe celih srpskih porodica i wihovo zasnivawe na prostoru u kojem su „gastarbajteri“ dolazili. Novi srpski migranti odlaze tamo gde ve} postoji srpska radni~ka kolonija, srpska ambasada, konzul i parohija. U Nema~koj je danas 450.000 na{ih qudi, a u Austriji je oko 300.000. Be~ je sa 200.000 Srba glavni grad srpske dijaspore.
Migracije stanovni{tva su na Balkanu
posebno `ive u zemqama ~lanicama EU. Rumuni imaju, na primer, osam miliona iseqenih radnika u zemqama EU. Demografska kataklizma Balkana za posledicu ima prazan demografski prostor koji se pojavio u Srbiji, Rumuniji, Hrvatskoj, BiH, Gr~koj, Crnoj Gori. Balkan se demografski prazni. Privreda balkanskih zemaqa ostaje bez sopstvene radne snage i stru~waka. U taj prazan prostor useqavaju se stranci, gostuju}i radnici iz Afrike i Azije.
U procesu starewa i nestajawa lokalnog stanovni{tva poja~ava se uvoz stranaca, pa time Balkan gubi svoj autentin~ni demografski izgled i postaje belosvetsko tr`i{te stranih radnika. Samo u pro{loj godini Srbija je izdala 52.000 radnih dozvola za strance. Ove 2024. godine izdato je oko 100.000 dozvola strancima za rad u Srbiji. Broj stranih radnika je porastao za 113 posto.
I u Srbiji je zna~ajan broj qudi iz Nepala, Indije, Pakistana i [ri Lanke, ali i iz Rusije, Turske i Kine. Kinezi koji grade kapitalne objekte nisu vi{e atrakcija u Srbiji. Oni imaju status “doma}ih stranaca”. Posebnu zanimqivost gra|anstvu danas ~ine {oferi gradskih autobusa u Beogradu koji dolaze iz [ri Lanke koji su prestali srpska realnost.
U Hrvatsko je, na primer, najvi{e stranih radnika iz Nepala - ~ak 7.038, iz Indije 3.469, odnosno i Filipina 2.936. Gra|ane u gradu Rijeka, u kome `ivi mnogo Srba, u gradskom prevozu voze {oferi iz Nepala i Indije.
U Beogradu najvi{e stranih radnika zapo{qava hotel “Hilton”, u kome tamnoputi qudi rade kao konobari, serviseri, sobarice i magacioneri. Jedan od stranaca je profesor stranih jezika, a radi u Beogradu kao turisti~ki vodi~.
Ekonomska politika Srbije nije na{la re{ewe za nedostatak doma}e radne snage, kao i za iseqavawe studenata i stru~waka, posebno lekara iz zemqe. Privremeni uvoz stranih radnika je lek na kratki vek i daje samo prividno dobar rezultat.
Strani radnici “uzimaju posao i dohodak doma}im radnicima”, stranci mogu jednostavno da se povuku sa ovog tr`i{ta, da odu na drugo gde se boqe pla}a i Srbija }e ostati bez zanatlija i radnika. Ve} se ose}a deficit ku}nih majstora, tako da oni koji rade ~i{}ewe cevi za odvod vode iz stanova, na primer, ucewuju gra|ane i napla}uju svoje usluge 100 evra, {to je pre desetak godina vredelo svega 20 evra.
Dolazak stranih radnika na Balkan, a i u Srbiju, bi uskoro mogao da omogu}i i wihov stalan boravak na ovom prostoru i mewawe osnovne demografske slike u balkanskim zemqama. Nema~ka, Francuska, pa i [panija su to ve} iskusile, jer u ovim dr`avama `ivi i radi 10 miliona Turaka i pet miliona Azijata. U Srbiji za sada najvi{e od stranaca ima Rusa, preko 200.000 i Azijata, oko 60.000. Moglo bi se deseti da postanemo deo Evroazije.
Ovo nije zemqa za zahtevne i razma`ene. Priroda ju je stvorila za one koji cene istan~anu, surovu lepotu prirode. Ovde se ne dolazi da bi se le`alo na pla`i - magi~ni Sever poziva na sasvim druga~iju avanturu. Ovo je kolevka vikinga, skija{kih sportova, irvasa i zlo~estih patuqaka, zvanih trolovi. Ovo je zemqa fjordova, a ko jednom vidi fjordove, zauvek }e sa wima porediti druge pejza`e.
SOGNE FJORD
Prva slika koju stvorimo u mislima kada pomislimo na Norve{ku jesu mra~ne stene u mo}nom kontrastu sa morem koje se peni - ~arobni fjordovi. Visoki i dugi stotine kilometara, zaostav{tina posledweg ledenog doba, strmi obronci obala privla~e zaqubqenike u divqu stranu prirode. Najimpozantniji me|u fjordovima i najve}i na svetu, a najpoznatiji vodeni put u Norve{koj je Sogne fjord, nalazi se severno od Bergena. Wegovi masivni zidovi poniru 1300 m ispod vode, uzdi`u se preko 600 m iznad wene povr{ine. Neponovqivih oblika, dug 206 km, {irine 1.56 km ima vi{e rukavaca - severni fjord Fjerland, fjordove Sondal i Lustra, isto~ni i ju`ne Lerdal, Aurland i Neroj. Izme|u fjorda Sogne i fjorda Nord le`i gle~er Jostedalsbren. Za qubiteqe ekstremnih putovawa izlet na ovaj lednik predstavqa pravi u`itak. Gejranger fjord je me|utim turisti~ki najpopularniji. Fotografi (profesionalni ili amateri) sla`u se da Gejranger pru`a jedan od najlep{ih pogleda na svetu. Voda je tirkizna, a sa druge strane fjorda pru`a se krivudav put poznat pod imenom Put trolova. Sve turisti~ke atrakcije ovog regiona dobile su imena po likovima iz bajki. U daqini je planina Troltindan. Legenda ka`e da se ba{ u woj odr`avaju svadbeni mar{evi trolova. Iskidani obronci i strme provalije {tite patuqaste stanovnike od qubopitqivih pogleda turista. Ovo mesto vredi posetiti i leti jer se tada na padini Trolstigen odr`ava ~uvena skitrka Trolstigrennet.
PRESTONICA STARA
HIQADU GODINA
Oslo je osnovao norve{ki kraq Harold III Hordrode oko 1048. godine iako wegovi po~eci se`u do VIII veka odnosno vikin{ke ekspanzije. Posle stradawa u velikom po`aru 1624. godine, Oslo je obnovio kraq Kristijan, po kome je grad nazvan Kristijanija. Od 1925. godine grad je ponovo dobio staro ime. Oslo se razlikuje od ostalih evropskih prestonica po svom polo`aju, 100 km duboko u fjordu Oslo. Opasan je brdima koja, prekrivena sne`nim kapama, gradu daju bajkovit izgled. Ulica Karla Johana je jedno od naj`ivopisnijih mesta u Oslu. Mno{tvo zelenih povr{ina, ve-
li~anstvena zdawa, kafi}i i prodavnice, utiru put pravo do kraqevske palate Stottet na uzvi{ici. Zimi u ulici Karla Johana ni~e klizali{te, jedna od atrakcija grada, a klizaqke mo`ete iznajmiti na licu mesta. U Oslu posetite i Radhuset (gradska ve}nica) i tvr|avu Aker{us u starom delu grada.
Bidgoj ili naseqeno ostrvo je najve}i kompleks muzeja u Norve{koj. Za turiste je najprivla~niji Muzej vikin{kih brodova u kome se ~uva najdragocenije blago drevne kulture Norve{ke - vikin{ke la|e. Na Bidgoju se nalazi i muzej Kon Tiki. Wegovi glavni eksponati su dva ~amca koje je prema praistorijskim uzorima izradio Tor Hajerdal i wima preplovio Atlantik i Pacifik.
BERGEN
Norve`ani su se uvek trudili da grade gradove tako {to bi ih ukomponovali u prirodni ambijent bez naru{avawa savr{enstva pejza`a. Zbog toga svi norve{ki gradovi deluju krajwe `ivopisno, bajkovito. Bergen je jedan od wih. Sme{ten je na obroncima sedam brda, otvoren ka moru i nosi tiulu nalep{e metroplole Severa i prestonice hanzeatskih trgovaca. Du` obale zaliva Brigen sagra|en je ~itav red drvenih ku}a sa strmim zavr{ecima na krovovima.
KOLEVKA SKIJA[KIH SPORTOVA
U severnoj Norve{koj u blizini grada Ita, prona|eni su pe}inski reqefi stari 4000 godina i prikazuju likove na skijama. O skijama se govorilo jo{ u drevnim skandinavskim sagama. Lilehamer je grad koji nikako ne bi trebalo zaobi}i na proputovawu isto~nim delom Norve{ke. Lilehamer je bio doma}in zimskih olimpijskih igara 1994. godine, svakog marta se organizuje ski-trka Birkebeinerrennet, od Rena do Lilehamera. Atrakcija ovog grada je Maihaugen, nastao u XIX veku zahvaquju}i Andersu Sandvigu koji je sakupqao antikvitete i kupovao stare seoske kolibe. Tako se rodila ideja o De Sandvigske Samliger najve}em muzeju norve{kog sela. Ne{to daqe ka severu je Nacionalni park Jotunhejmen ~ije planinske vrhove presecaju gle~eri i jezera.
Norve`ani su sasvim svesni da su broj~ano mali narod i da je wihov jezik te`ak onima koji u wihovu zemqu dolaze. Iz tog razloga prose~ni Norve`anin govori i jedan do dva strana jezika. Izuzetno radan i disciplinovan narod Norve{ke je uspeo da uslovima koje su oblikovali hladno}a, sneg, fjordovi i pono}no sunce stvori visok `ivotni standard. Shodno tome, mogli bi ih nazvati modernim vikinzima. Turizam u Norve{koj je po~eo naglo da se razvija nakon Diznijevog animiranog filma Frozen u kome je kroz fiktivno kraqevstvo Arendele promovisana Kraqevina sv. Olafa Norve{ka. U Norve{koj mo`ete prisustvovati prirodnim pojavama kojih ina~e nema u umerenoj klimatskoj zoni. U Tromzou, od 21. maja do 23. jula sunce ne zalazi, dok ve~na no} traje od 23. novembra do 21. januara i tada mo`ete posmatrati Auroru Borealis - polarnu svetlost. Ka severu ni{ta neobi~no ne}e biti ako sretnete Laponce. Iz ove zemqe drevnih modernih vikinga kao suvenir ponesite lusekofte xemper.
"MILICIONER: [ta radi{ to, Savo?
SAVA: Skupqam stari hleb. Za sviwe.
MILICIONER: Dr`i{ sviwe?
SAVA: Ne dr`im, izdr`avam ih. Posle prodaje izdr`avaju one mene... Tako, izdr`avamo se.
MILICIONER: Hm... Mala ti plata, Savo?
kod mene. Ne}e{ ti meni da prekopava{ tu|e |ubre.
SAVA: Sve zavisi, moj Vule, {ta je |ubre... Jedan moj kom{ija, ina~e ba{ gospodin ~ovek, krenuo uo~i Nove godine da baci |ubre. Lift se zaglavio, a ovi {to ga odglavquju oti{li na do~ek. Kad su ga oslobodili posle dva dana, ~ovek pojeo
SAVA: Mala... Poma`em sina, k}erku, sestru, brata i majku.
MILICIONER: Puno ih je.
SAVA: Nije wih puno, moj Vule, nego je mene malo. Da me ima vi{e, bilo bi mi lak{e. A wih hvala bogu, nikad previ{e.
MILICIONER: Da... a ja mislio da baca{ |ubre, pa se ba{ obradovao {to te vidim.
SAVA: Pre pola godine sam prestao da pla}am komunalno. Kad su me tu`ili, rekao sam sudiji: Ne}u da pla}am, jer ja nemam {ta da bacim... A malopre se ne{to mislim da sam, ipak, pogre{io. Morao bi da im pla}am, ali ne zato {to ne bacam, ve} za ono {to uzimam... A tebi je malo krivo {to vidi{ da skupqam hleb?
MILICIONER: Jeste... I da zna{, ima da ti pomognem... Ima da pre|e{ da radi{
MATIJA BE]KOVI]:
sve {to je poneo da baci.
MILICIONER: \ubre?
SAVA: Bilo |ubre dok nije ogladnio. Sutradan, po zaglavqivawu, po~eo da prebira po kesama: ovo jo{ mo`e da se jede, ovo nije |ubre, ovo jeste, ovo nije... Prvi dan. Drugi dan sve pojeo. Na{li ga s praznim kesama. Jo{ se izvikali na wega: [to si po{ao da baci{ kad nije bilo za bacawe! Voza{ se iz luksuza! Morao ~ovek da se izviwava {to je dva dana proveo u liftu i jeo |ubre.
MILICIONER: Da... svega ima.
SAVA: A jedan moj kom{ija, pesnik, kad je ~uo ovo, rekao mi je: Zna{, Savo, neko jede |ubre u zaglavqenom liftu, a ve} ina u zaglavqenoj dr`avi. Veli, dok nam ne odglave dr`avu, siti }emo se najesti |ubreta."
Pred samu zimsku no} banuo je u na{u ku}u nezvan gost, putnik namernik. Predstavio se kao radnik koji se vra}a sa prinudnog rada pa je svratio da nam prenese pozdrave od na{ih koji su tamo bili. Malo je mucao i bio od onih „{to nigde ne gledaju, a sve poga|aju“.
Sutradan se taj nepoznati ~ovek pojavio u {koli. U~iteq ga je predstavio: „Ovo je ~uveni Panto Perovi}, {ef Udbe u Kola{inu“!
Jedva sam ~ekao da do|em iz {kole i ispri~am ko nam je bio sino}ni gost. Bio sam blizu ku}e kad me Panto na obli`woj okuci pristigao, uhvatio za rame i rekao: „Ka`i majci da je ~ekam na ovom ledinku, iznad puta“!
Potr~ao sam, pla~u}i, i ~im sam utr~ao u ku}u zakocenio sam se i jedva iz-
Poput ma~a o{trom politi~kom satirom bavio se Vladimir Bulatovi} Vib (1931-1994), pa je takav i ovaj wegov „Ovan“. Svaka sli~nost sa realnom situacijom je vi{e nego namerna
Me|u ovcama `iveo ovan zaqubqen u sebe. Tom rogatom uobra`enku nisi ni{ta mogao da saop{ti{. Sagovornike je prekidao u govoru sa:
- Znam, znam… Tako su mu jednom rekli da }e biti ovan predvodnik, ovan avangarda. Pitali su ga:
- Zna{ li {ta je to?
- Znam, znam. Kako ja kao ovan ne bih znao {ta je ovangarda? Bez mog imena ne bi bilo ovangarde.
- Ne ka`e se ovangarda, ve} avangarda. Ili boqe re~eno ovan koji predwa~i.
- Znam, znam. Ja idem napred i zvonim. Ovce
slu{aju i idu za mnom.
- Nije tu va`na zvowava. Treba da bude{ `ivi primer.
- Znam, znam. Dok god sam `iv, ja sam primer, `ivi primer.
- Osvrni se ponekad. Pogledaj u ovce. Oslu{ni {ta bleje.
- Znam, znam - re~e ovan i ode me|u ovce da ih povede za sobom. Evo ih idu. Ispred svih, ne osvr}u}i se, ovan predwa~i i zvoni. Dodu{e, ovce su se uve~e `alile da se ovan predvodnik prili~no udaqio. Jedva su ~ule zvowavu. Na to ovan re~e:
- Znam, znam. To je lako. Oka~i}u sebi ve}e zvono.
Sutradan se ve} vi{e udaqio od stada. I tako se on sve vi{e udaqavao a zvona su bila sve ve}a.
Jednog jutra ovce, kao i obi~no, nisu videle ovna ali su ~ule zvowavu. Krenu{e kako im u{i kazuju. Zvono je bilo sve glasnije. Neke se ovce ~ak obradova{e da }e videti ovna. Ali kad su izi{le na ~istinu ugleda{e crveno zvono kako se besomu~no klati. Uzalud su ovce po pa{wacima tra`ile svoga ovna predvodnika. Kasnije su ~ule kako se pri~a da gluv i izgubqen luta poqima. Za wim ponekad, privu~eni zvowavom, idu sitni glodari.
grcao majci {ta joj je Panto poru~io.
Ona me smirivala, da to nije ni{ta i da }e se brzo vratiti.
Kad se vratila, po~ela je da se sprema za put i obla~i sve najlep{e {to je imala.
Crni kostim na kojem je bio mali xep ukra{en monogramom izvezenim istobojnim koncem kojim su opto~eni i rukavi i reveri.
U svetu bez ukrasa i {ara ni{ta ~arobnije nisam video.
Na bradi je imala mali izbledeli okrugli o`iqak, poput `iga, koji se utiskuje na zlato da se zna da je pravo. Kad se ubradila, li~ila je na `ivu ikonu. Panto ju je sprovodio u zatvor tek sutradan, ali nije dozvolio da tu no} preno}i u svojoj ku}i nego negde u selu. Sutradan zorom putovala je s Pantom ceo dugi dan preko Rovaca i Mora~e do zatvora u Kola{inu.To su bili najdu`a no} i najte`i dani u mom `ivotu.
Du{u sam isplakao na suze u januaru 1947. godine. I posle toliko godina te{ko je to bez suza opisivati.
Majka Zorka je odnekud u zatvoru imala olovku i dva velika lista papira i na wima po~ela da se razgovara sa svojom decom koja su ostala u Veqem Dubokom.
Iz kwige „Majka Zorka“
Slavica Terzi} iz U`ica, potomak slavnih Tarabi}a, ~uvenih kremanskih proroka, gledaju}i ne~iju sliku ili razgovaraju}i sa osobom direktno ili telefonom, zna {ta tu osobu mu~i i koje zdravstvene probleme ima. Punih 25 godina Slavica poma`e qudima sa raznih strana, iza we je veliki broj klijenata koji su se uverili u kvalitet pru`enih usluga.
Slavica spravqa izuzetne meleme, po vlastitim recepturama, protiv psorijaze, ekcema, hemoroida, li{ajeva, o`iqaka, akni, bora, kurjih o~iju, pubertetskih bubuqica.
„Prvi melem koji sam napravila isprobala sam na mom bratu koji je patio od psorijaze. To mi je dalo podstreka da idem daqe.“
UNI melemi su 100 % prirodan proizvod, u svom sirovinskom sastavu ne sadr`e ni jedan sastojak koji nije prirodan. U na{im melemima se nalaze mnoga lekovita biqa, razna uqa i p~eliwi vosak.
Za sve informacije pozovite Slavicu na tel. +381 64 37408 23 email: 77terzicslavica@gmail.com
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} najavio je mogu}nost raspisivawa referenduma o iskopavawu litijuma za kraj slede}e godine.
„Ako bude i{lo po planu, mo`emo krajem slede}e godine da tra`imo i izja{wavawe gra|ana…i mogu da biraju ho}e li u Loznici, ho}e li u Zapadnoj Srbiji ili u celoj Srbiji. Gde god i {ta god da bude – pobedi}emo“, poru~io je predsednik gra|anima.
A {ta im je poru~io? Ba{ ovo {to ste pro~itali – da }e da ih pobedi.
Jo{ ka`e predsednik da se bira izme|u la`ne brige i ekonomskog napretka. Kakav ekonomski napredak kada cena litijuma pada, kada }e profit da uzima strana kompanija, a Srbija }e da napla}uje mizernu rudnu rentu. [ta Srbija ima od toga {to }e neka strana kompanija da uve}ava svoj profit, osim ne{to radnih mesta.
Oba{ka to {to se pronalaze mnogo bezbednije alternative litijumu. Ozbiqni proizvo|a~i ve} ula`u u natrijum-jonske baterije. Zamislite, baterije na bazi kuhiwske soli. Tog resursa ima
Veliki protest protiv iskopavawa litijuma bi}e odr`an u Beogradu 10. avgusta sa po~etkom u 19 ~asova na Terazijama, najavquju iz Eko stra`e i organizacije Ne damo Jadar.
Tada isti~e 40 dana koje je SEOS dao Vladi Srbije da usvoji zakon o iskopavawu litijuma i spre~i ga`ewe sopstvene odluke o obustavi projekta Jadar.
„Protest organizuju ekolo{ke organizacije koje se godinama bore protiv zaga|ewa `ivotne sredine i koje sada stoje ujediwene protiv ovog zla koje se nadvilo nad Srbijom i kriminalnog re`ima koji poku{ava da otvori rudnik protiv voqe naroda“, objavila je na dru{tvenoj mre`i H Eko stra`a.
„U dr`avi u kojoj postoji samo privid demokratije, gde ne postoji vladavina prava i gde sami donosioci odluka svakodnevno kr{e Ustav, jedino mesto gde mo`e da se brani narodna voqa jeste ulica“, navode u toj organizaciji.
Eko stra`a je pozvala sve gra|ane Srbije koji su protiv iskopavawa litijuma bez obzira na politi~ko i ideolo{ko opredeqewe.
„Ovo je protest za dobrobit svih gra|ana. Politi~ari i strana~ki aktivisti su dobrodo{li, ali bez strana~kih obele`ja. Mole se u~esnici protesta da do|u sa transparentima, ekolo{kim porukama i bez zastava drugih zemaqa i poruka koje deheterogenizuju masu. Vreme je da nau~imo da po{aqemo poruku da narod Srbije stoji ujediwen i svako nosi svoj deo odgovornosti. Ekolo{ke organizacije koje organizuju proteste odri~u se isticawa sopstvenih obele`ja i logotipova kako ne bi do{lo do tuma~ewa protesta kao samporomocije“, navodi Eko stra`a.
NOVINARKA BIQANA STEPANOVI]: Treba}e nam 580 godina da vratimo
Svaki doma}in `eli da svojoj deci ostavi imovinu ili bar da im ne ostavi dugove. Mi }emo svojoj deci ostaviti dugove, a sada smo u opasnosti jer ne znamo ho}emo li im ostaviti vodu, zemqu i vazduh, rekla je okupqenim gra|anima koji protestuju protiv iskopavawa litijuma u [apcu novinarka Biqana Stepanovi}. „Ja se ceo `ivot, kao novinarka, borim protiv raznih vlasti koje `ele da uni{te Srbiju. Sada imamo takvu vlast koja nas je ozbiqno zadu`ila. Kada su do{li na vlast zadu`ewe Srbije je bilo 15 milijardi evra, a sada je 36 milijardi. Svaki doma}in `eli da svojoj deci ostavi imovinu ili bar da im ne ostavi dugove. Mi }emo svojoj deci ostaviti dugove, a sada smo do{li u opasnost i ne znamo da li }emo im ostaviti vodu zemqu i vazduh. I zato, ne sme biti vi{e levih, desnih, ~etnika, partizana, evropejaca, desni~ara jer sada su nam svima pre svega potrebni voda, zemqa i vazduh“, istakla je u [apcu Stepanovi}.
Ona je navela i da se bez ~istog vazduha, zemqe i vode ne mo`e `iveti.
„Ali bez litijumskih baterija i elektri~nih automobila mo`emo da `ivimo. Ugledni ekonomisti su procenili da }e Srbija zara|ivati godi{we 31 milion evra, i to pod uslovom da cena litijuma ne pada. Koliko je to malo mo`emo videti ako uporedimo sa onim {to oni zovu EXPO 2027 jer }e na wega da se potro{i neverovatnih 18 milijardi evra!
Taj novac mi nemamo. Pozajmi}e ga a vra}a}e ga na{a deca. Ja sam izra~unala, ako budemo zara|ivali 30 milion evra godi{we od litijuma bi}e nam potrebno 580 godina da vratimo samo novac za EXPO. Pa to je 600 godina. a toliko su ovde bili Turci“, objasnila je Stepanovi}.
dovoqno, dostupan je, bezopasan, navodno se takve baterije br`e pune, i ni`i su tro{kovi proizvodwe od litijumskih baterija.
Meni se ~ini da je onda boqe da popri~ekamo malo.
Pa da zasolimo.
Jednom je novinar Ranko Pivqanin dobro primetio da u toliko stvari kasnimo i kaskamo za svetom pa bismo mogli malo i sa tim litijumom.
[to bismo ba{ tu morali da budemo prvi?
Za{to to jednostavno ne prepustimo na{im tradicionalnim prijateqima Nemcima, koji nas evo ube|uju sad kako bi nam rudnik litijuma doneo mnoga dobra i ~ak mo`da ubrzao ulazak u EU.
Nemci imaju em bogatija nalazi{ta, em najrazvijeniju auto-industriju i samim tim najve}e potrebe za zelenijim pokreta~em ~etvoroto~ka{a. Ve}e od Srbije sigurno.
Znate i sami kako bi se zavr{io referendum odr`an po postoje}im uslovima. Isto onako kako prolaze izbori. A, ako slu~ajno zafali glasova, balkanski politi~ki kartel deluje po principu ja tebi, ti meni.
Qudi se polako bude, ustaju i pokazuju odlu~nost i snagu.
Ustala je Loznica, Vaqevo, Ariqe, Krupaw, Sremska Mitrovica, Qig, Bogati}, [abac, Barajevo, Mladenovac, Kosjeri}, Po`ega. Svaki dan su protesti {irom Srbije. Odavno neka tema nije ovako zainteresovala narod i izvla~ila qude na ulice.
Ustaju gra|ani, ali im predsednik poru~uje da ih gleda kao protivnike. Ka`e pobedi}e ih gde god treba. Me|u qudima koji protestuju sigurno ima i zabrinutih bira~a SNS.
Eto, da se ne brinu oni du{ebri`nici koje je jela sekiracija, jer eto Vu~i} i pored negativnih reakcija na ovu temu, vi{e nikog i ne pita, a nekad je govorio o referendumu.
Da ne brinu vi{e, jer evo predsednik }e da im usli{i molbe i pobrine se da sve bude demokratski. Jer, eto, po{teni izborni uslovi ne postoje, a referendumski su ba{ kako treba. Ne}e biti da je tako.
Evo jedan primer iz regiona. U Br~kom je, na primer, broj bira~a za mawe od dve godine pove}an za 15.000. Broj stanovnika se smawuje, al‘ broj glasa~a cveta. Glasali su wihovi ovde, pa red je da se i na{i revan{iraju i glasaju tamo. Glasali su ~ak i na lokalnim izborima na kojima ne bi smeli da glasaju, jer ne mogu istovremeno da imaju prebivali{te na dva mesta. Za referendum, tek, ne bi imali nikakvih prepreka. Preseqewe bira~a nije ne{to {to se de{ava na lokalnom nivou u Srbiji. Ovaj fenomen sada se mo`e posmatrati kao prekograni~ni kriminal. Ako uop{te i do|e do tog referenduma.
Jer i pored cele kampawe i daqe smatram da Vu~i} ponovo mo`e, kao pre dve godine, da obr-
ne pri~u i opet sebe predstavi kao spasiteqa. Ve} je ministar zdravqa Zlatibor Lon~ar nagovestio da ako se ispostavi da postoji rizik po zdravqe, rudnika ne}e biti. Vu~i} je svoj zadatak, delimi~no, obavio. Sad kad ga Nemci, ili bilo ko
drugi pita, „a {ta }emo sa litijumom“, mo`e da ka`e „ ja bih, ali narod iza{ao na ulice“ i poku{a jo{ ne{to da istrguje da bi nastavio da radi na projektu. Posle toga mogli bi da legnu neki vanredni izbori. Opozicija da se lo`i i podeli, a on ponovo da pobedi.
Tata je 1910. godine kriomice uzeo od }a}e Ilije dva kowa sa porodi~nog imawa i prodao ih na va{aru u Petriwi. Po{to je imao samo sedamnaest godina napravio je paso{ na ime nekog Nikole Dubaji}a. Oti{ao je u Fijumu (Rijeku), a potom ka Nema~koj odakle su prekookeanske linije kompanije “Lojd” plovile iz Hamburga i Bremena za Wujork. Ocu se nije javio, ni tada ni kasnije, znao je da je qut na wega. Tek 1919. godine videli su se kada se Jovan vratio iz rata kao srpski dobrovoqac.
Ovo je svedo~ewe Ostoje Mici}a o odlasku wegovog oca Jovana iz Majskog Trtnika kod Gline, u Ameriku, u pe~albu. Jovan je bio izdanak generacije ro|ene krajem 19. veka u Lici, Baniji, Kordunu, Hercegovini, Bosanskoj
Krajini, Crnoj Gori i Boki Kotorskoj koja se otisnula preko okeana u Ameriku, u prvim decenijama pro{log stole}a, privu~ena ameri~kim snom.
DEVETORICA BRA]E
VAJAGI] DOBROVOQCI
IZ srpskih kolonija u SAD dobrovoqci za srpsku vojsku polazili su organizovano i predvodili su ih qudi iz wihovih zajednica. Tako je dobrovoqce iz Gerija u Indijani predvodio Petar Demowa. Prijavilo se 450 qudi uglavnom iz Like, Banije, Korduna, Bosne. Me|u wima i devetoro bra}e (ro|aka) Vajagi}a iz okoline Bosanske Krupe. Dobrovoqci su sa sobom poneli tri ameri~ke zastave i svoju zajedni~ku fotografiju snimqenu u Indijanpolisu, pred polazak
PORODICA ILIJIN LETO DO^EKUJE U NOVOM DOMU:
Sedmo~lana porodica Ilijin iz Novog Milo{eva napokon ne skida osmeh sa lica. Wihova potresna pri~a daleko ~ula i humani qudi pomogli su da Verica (11), Zorica (10), Milan (7), Zoran (5) i Branka (4) odrastaju u uslovima dostojnim za ~oveka 21. veka. Novi i lep{i `ivot je zakucao na wihova vrata.
Sve {to su zami{qali to se ostvarilo! Porodica je dobila novu ku}u a sa wom i mirniji `ivot za svoju decu.
Nova ku}a mi se mnogo svi|a, to zna~i za moju porodicu jer su uslovi mnogo boqi. Sada imaju i da se kupaju, da se ugreju, rade doma}i na svetlu, gledaju televizor, svako dete ima svoj krevet –rekla nam je presre}na majka Dragana wene utiske o novom domu.
Sve ono {to je ve}ini qudi svakodnevnica ovoj porodici je to bio luksuz.
Garderobu smo prali na ruke, a sad imamo ve{ ma{inu. Imamo sve {to smo `eleli! – dodaje Dragana.
Najvi{e vremena provodimo u na{oj sobi i u dvori{tu. Ovde sada imamo i kuce i mace, kao i dve korwa~e. Kupatilo nam zna~i po{to ne moramo da grejemo vodu u lonac! – ne krije radost najstarija Verica ~ija je, podsetimo se, najve}a `eqa bila da dobije sobu, a sada kada je dobila mo}i }e na miru da radi doma}i.
Kolika je de~ija radost bila pri ulasku u novu ku}u, verovatno jedini Bog zna. U onoj ku}i nije imao televizor, nije imalo struje, nije imala ve{ ma{ina – sada ima! Ovde mogu mirnije da spavam! –pri~a nam svoje utiske Zorica i dodaje ponosno – Ovde sada mogu da slavim ro|endan!
Za Bo`i}nu akciju organizacije"Srbi za Srbe" imali smo slogan „Upali plamen nade!”. Sada nakon svega prikazanog mo`emo sa ponosom da ka`emo da ste itekako upalili plamen koji je razveselio mnoga srca.
Zahvaquju}i svima vama koji ste se odazvali jo{ jednoj na{oj akciji, porodici Ilijin smo kupili kompletno name{tenu ku}u sa name{tajem i belom tehnikom, a pored toga na ku}i je sre|ena limarija. De~iju sobu smo dopunili sa kupovinom dva kreveta na sprat, jednim obi~nim krevetom, dva ormara kao i kompjuterskim stolom i stolicom. Ukupna vrednost ove pomo}i iznosi 5.504.467 dinara.
Ali, na vest da je buknuo Prvi svetski rat u Evropi, na{i iseqenici u ~ijim emocijama je duboko bilo usa|eno porodi~no predawe da su wihove istinske otaxbine Srbija i Crna Gora, a ne Austrougarska ~iji su dr`avqani bili. Spakovali su svoj oskudni pe~albarski `ivot, doplovili natrag o svom tro{ku i borili se u proboju Solunskog fronta.
Kada je utihnuo ratni huk, ve}ina se nije vra}ala u SAD, otaxbina ih je nagradila imawima u novoformiranim kolonisti~kim mestima u Banatu, Ba~koj, Sremu, Barawi i Slavoniji. U periodu izme|u dva rata a i docnije, nazivani su “Amerikancima”.
Da koprena zaborava ne bi potpuno prekrila te na{e qude dr Milan Mici}, generalni sekretar Matice srpske i potomak Jovana iz Majskog Trtnika kod Gline s po~etka ove pri~e, napisao je kwigu – studiju “Amerikanci – srpski dobrovoqci iz SAD, 1914- 1918” u izdawu Banatskog kulturnog centra iz Novog Milo{eva.
Ponosan {to je potomak jednog takvog “Amerikanca”, dr Mici} je na osnovu porodi~nih kazivawa uspeo da od zaborava otrgne pri~e dobrovoqaca koji su u srpsku vojsku do{li iz SAD (23) i Argentine (2), a koji su izme|u dva svetska rata naseqeni u banatskim kolonijama Vojvoda Stepa (12), Rusko Selo (7), Banatski Du{anovac (4), Banatsko Vi{wi}evo (2). Prvo u nizu od 25 kazivawa posvetio je svom dedi Jovanu.
Ulazak srpskih pe~albara iz Austrougarske u Ameriku s po~etka 20. veka nije zna~io wihovo potpuno pripadawe novom kulturnom i civilizacijskom modelu. Mladi qudi, srpski iseqenici,
na se~i {ume, prugama, u velikim fabrikama, u wima nepoznatom i stranom svetu, zatvarali su se u svoje zavi~ajne zajednice. Taj srpski svet okupqao se u Americi u na{im udru`ewima, `iveo u 187 kolonija. U Americi je tada bilo oko 40.000 Srba iz Austrougarske i oko 5.000 na{ih sunarodnika iz Crne Gore.
OD 1914. DO 1918. GODINE NAJMAWE 10.000 SRBA DO[LO JE U REDOVE VOJSKE KRAQEVINE SRBIJE ILI CRNE GORE
Organizovano prikupqawe po~elo je dolaskom na ~elo Srpske vojne misije pukovnika Milana Pribi}evi}a iz ugledne banijske porodice. Sa wim je bio i guslar Petar Perunovi} Perun. Oni su obilazili sve kolonije u kojima su `iveli Srbi, prikupqali dobrovoqce, organizovali posela. Vrcale su emocije kada guslar Perun zapeva pesmu, prijave u dobrovoqce bivale su sve masovnije. Od 1914. do 1918. godine najmawe 10.000 Srba do{lo je u redove vojske Kraqevine Srbije ili Crne Gore. – To je mogao biti svaki ~etvrti ili peti Srbin koji je tada tamo `iveo. Oni su napu{tali dobro pla}ene poslove, odlazili, neki se kasnije vra}ali u SAD, ali ve}ina nije. Ostali su po{to su dobijali zemqu u Banatu, Ba~koj, Barawi i Slavoniji. U prvom sudaru sa austrougarskom vojskom poginula su 23 Hercegovca iz Amerike – nagla{ava Mici}.
PODR[KA PUPINA I VLADIKE NIKOLAJA
U prikupqawu dobrovoqaca u Americi za pomo} Srbiji u Velikom ratu u~estvovali su i nau-
pomagao da se okupi oko 5.000 do brovoqaca za pomo} Crnoj Gori. U posledwem transportu najmawe 500 wih do`ivqava tragediju kada je na Badwi dan 1916. wihov parobrod “Brindizi” na putu za albansku luku Medovu, plove}i u mraku neosvetqen, naleteo na minu nadomak obale. Poginulo je blizu 400 dobrovoqaca.
Kao i sve Banijce, i Jovana Mici}a je zemqak pukovnik Pribi}evi} podstakao da se dobrovoqno prijavi i pridru`i srpskoj vojsci. Jovan je tako krenuo preko okeana i dospeo u Bizertu. Tu je sa ostalim dobrovoqcima pro{ao vojnu obuku.
Na organizovano okupqawe dobrovoqaca, Amerika je gledala blagonaklono tek od 6. aprila 1917. godine, kada se ukqu~ila u Veliki rat. U~estvovao je Jovan u proboju Solunskog fronta. Bio je artiqerac pa je ostao malo nagluv od jeke topova.
Sli~an `ivotni put imali su i ostali “na{i Amerikanci”. U \enovi se Mile Stani} ukrcao kao slepi putnik na brod, a u Wujorku je lu~kim vlastima objasnio da ide u [akrament – svedo~ewe je Branka Stani}a o odlasku wegovog oca iz Mutili}a, kod Udbine. – Posleratni svet komunisti~kih vrednosti za “na{e Amerikance” predstavqao je duhovnu, mentalnu i vrednosnu okupaciju. Wihovi `ivoti i ratne zasluge potisnute su na marginu, gurnute u tamu nepam}ewa i nepomena, u zaborav kao kaznu – isti~e dr Mici} koji lik svog dede Jovana pamti, mada nema nijednu wegovu fotografiju, a nije zaboravio ni wegove re~i kada je unucima pri~ao o svojoj ameri~koj i solunskoj odiseji: “Mo`da }e neko od wih ovo jednog dana zapisati”.
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.
Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.
Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au
l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић
LA@NI MIT O "NA^ERTANIJU" KAO TAJNOM SRPSKOM SPISU:
1774. - Britanski hemi~ar Xozef Pristli otkrio je gas i nazvao ga "dephlogisticated air", kasnije poznat kao kiseonik.
1778. - U nema~kom gradu Hamburgu otvorena je prva {tedionica u svetu.
1806. - Na Mi{arskom poqu kod [apca, srpski ustanici pobedili su Turke. To je bila najve}a pobeda Kara|or|eve vojske u Prvom srpskom ustanku.
1813. - U Be~u je iza{ao prvi broj "Novina serbskih", prvog srpskog dnevnog lista. List su pokrenuli Dimitrije Davidovi} i Dimitrije Fru{i}, a uga{en je 1822. zbog problema sa {tamparijom.
U petoj deceniji XIX veka najzna~ajnija imena u krugu koji se formirao oko Ilije Gara{anima, ministra unitra{wih poslova, su biv{i katoli~ki kalu|eri Matija Ban, Matija Topalovi}, profesor filozifije na fraweva~kom seminariju u \akovu, hercegova~ki fratar Toma Kova~evi} i Pavle ^avlovi} iz Hrvatske.
Sredinom 1845. u tom krugu je bilo 24 ~lana. Sebe nazivaju „ Dru{tvom”, re|e „Kolom“, a istori~ari ih krste kao „Tajni demokratsko-panslavisti~ki klub u Beogradu“. On je naro~ito aktivan posle 1844, od kada se kalu|eri Matija Ban, biv{i isusovac, i Toma Kova~evi}, biv{i frawevac, sele za stalno u Beograd. Kova~evi} se po porodi~nom imenu zvao Bartol Juri}, poreklom iz zapadne Hercegovine.
Ovaj se krug zanima za srpsku budu}nost i svoje ideje stavqa na papir. Wihov usmeriva~, boqe duhovni otac, ministar Ilija Gara{anin `eli da izgradi jednu politi~ku doktrinu za budu}u politiku srpskog naroda. Kako su tu jo{ i hrvatski kwi`evnik Marko Car i otac srpskog prava Jovan Haxi}, to bi de{ifrovawe imalo zaista vrlo veliki zna~aj za istoriju ju`noslovenske, a na prvom mestu, srpske kulture. Jedan je saradnik kneza Adama ^artoriskog, koji ima svoga agenta u Beogradu, Dejvida Urkvarta koji je u u London doneo prvu verziju srpske nacionalne doktrine, koja je poznata pod imenom „Na~ertanije“. Taj dokument koji je datiran sa „martom 1843“, Urkvart objavquje u ~asopisu „Potrfolio“ 1. avgusta 1843. Sam naziv „Projet de Memoir “ je alternativan izraz za tradicionalne nacrte velikih doktrina o uspostavqawu boqih dr`ava, ili saveza evropskih dr`ava „Le Grand desain“ ili u engleskoj istoriji „The Grand desing” Od XVI veka se javqaju u Francuskoj i Britaniji. Ovaj je dokument srpski
Du`e od veka i po {iri se la` da je Gara{aninu podmentnuto "Na~ertanije"
Projet de Memoir“ naredne godine razra|en i ostao u istoriji poznat kao „Na~ertanije Ilije Gara{anina“, ili, jednostavno, „Na~ertanije“. Godine 1844, kada je ta druga srpska nacionalna doktrina formulisana, u svetu su se pojavila jo{ dva sudbonosna nacrta nacionalnih doktrina. Kod Grka se tada pojavquje „Megali idea”, sa nacrtom razvoja budu}e gr~ke dr`ave sa Konstantinopoqem kao prestonicom. U Francuskoj je te godine italijanski ideolog liberalnog katolicizma 1844. ^ezare Balbo objavio veliko delo „Speranze d’Italia”. Borio se za ujediwewe Italije po idejama liberalnih katolika Italije toga vremena, kao federacije raznih pokrajina, pod stare{instvom rimskog pape. Zbog toga je stvorio plan da habzbur{ka dr`ava napusti italijanske pokrajine Lombardiju i Veneciju, kao i stare{inski uticaj u „Nema~kom savezu“, pa kompenzaciju za tu teritoriju tra`i na osmanlijskom Balkanu. Balbo veli da Rusija vr{i najdubqi uticaj na balkanske nacionalne pokrete,
KULTURNI POKRETI
ali od toga dolazi opasnost da se jedno osmanlijsko i islamsko ropstvo, zameni ruskim, koje }e biti jo{ gore. Balbo je ina~e kasnije razradio ideologiju o dozrevawu op{teg nazadovawa islama i islamskih naroda i neophodnosti da taj prostor popune industrijske nacije Zapadne Evrope. Danas istori~ari taj wegov nacrt nazivaju „Inkunabulom imperijalizma“.
Balbo veli da se slovenski narodi mogu osloboditi samo ako wihove zemqe okupiraju Austrija i Pruska, prva na Balkanu i druga u Poqskoj. Tamo }e se doseqavati vi{ak nema~kih seqaka iz prenaseqenih nema~kih pokrajina, pa }e nema~ke kolonije biti ne samo germanizacija teritorija nego i u isto vreme proces civilizovawa. To na~ertanije ^ezara Balba nije bio projekat samo jednog izuzetno uticajnog pisca, nego je iza wega stajao i duh ideologije celog evropskog liberalnog katolicizma. Zbog toga je, od tri na~ertanija, samo ovo katoli~ko bilo ostvareno nakon okupacije Bosne i Hercegovine 1878.
Iako su nacionalni preporodi bili kulturni pokreti, koji nisu pretili prekrajawu dr`avnih granica, oni su politiku nosili u svom osnovnom bi}u. Pokazala se ta~nom misao ma|arskog pesnika Petefija, da }e narod ve{t poeziji, biti ve{t i politici. Borba oko jezika je najdubqe politi~ko zna~ewe imala u Hrvatskoj. Hrvatska i Slavonija su bili autonomna pokrajina Kraqevine Ugarske, u kojoj je habzbur{ki car smatran kraqem. Od 14,5 miliona stanovnika 1847. Ugarska je jo{ zemqa vi{e nema|arskih, nego ma|arskog naroda. Ma|ari sa~iwavaju svega dve petine, Rumuna je 2.488.000, Srba 1.043.000, Hrvata 1.248.000 i Slovaka 1.884.000.
„Na~ertanije“ Ilije Gara{anina nije bio tajni plan, kako se obi~no navodi. Wegova prva verzija je objavqena na engleskom u Londonu 1843. U wemu je zatra`eno od britanske vlade da u Srbiju po{aqe jednog svog agenta, sa savetima srpskoj vladi i knezu. Na osnovu toga je poslat, ne agent i saveti britanske vlade, nego agent poqske emigracije Franti{ek Zah i saveti wenog vo|e kneza Adama ^artoriskog. Srbi su zazirali od nekih hrvatskih iliraca da rade za austrijsku vladu. Da su u tome bili u pravu, vidi se po ~iwenici da je kancelar Meternih bio obave{ten 1843. da poqska emigracijau Beogradu uti~e na okretawe srpske vlade zapadnim zemqama. To je ocewivano kao korisno. Nisu Srbi bili jedini sumwi~avi prema hrvatskoj privr`enosti habzbur{kom dvoru. Nikolo Tomaseo je pisao da su Hrvati „provincia la pia intedescata” u slovenskom svetu. U tekstu koji je kona~no sastavqen, na osnovu ranijih verzija, Gara{anin je izostavio potrebu stalne saradwe sa Hrvatima. Zbog toga se, od 1930. u nekim tekstovima, najpre hrvatske nauke, a zatim i {ire, ocewivalo da je to bio projekat srpske hegemonije i osvajawa tu|e etni~ke teritorije. Da se Gara{anin nije varao u procenama da neki od vo|a hrvatskih iliraca sara|uju sa austrijskom vladom, otkrio je sam hrvatski vo|a Qudevit Gaj, prilikom posete Beogradu 1846. Naveo je vreme kada se sastajao u Be~u sa kancelarom Meternihom i koliko je finansijskih sredstava od wega dobijao. Meternihov ciq je bio da preko hrvatskog pokreta preuzme kontrolu nad panslavisti~kim grupama, pojedincima i ideologijama u celom onda{wem svetu. l U slede}em broju: Wego{eva definicija nacije je bila zajedni~ko poreklo i zajedni~ki jezik
1834. - Ropstvo je zabraweno u celoj Britanskoj imperiji: u britanskim kolonijama oslobo|eno je vi{e od 770.000 robova.
1860. - Od rana zadobijenih u atentatu u Kotoru, koji je izvr{io emigrant Todor Kadi}, umro je crnogorski knez Danilo Petrovi}, naslednik vladike Wego{a i prvi svetovni vladar Crne Gore (1852). Proslavio se pobedom nad Turcima u bici na Grahovu 1. maja 1858.
1914. - ^etiri dana po{to je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, Nema~ka je objavila rat Rusiji, Francuska je proglasila op{tu mobilizaciju, a Italija neutralnost. Svetski rat postao je neizbe`an.
1921. - Skup{tina Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca donela je Zakon o za{titi dr`ave na osnovu kojeg je zabrawen rad Komunisti~koj partiji, a wenim poslanicima u Skup{tini (58) su poni{teni mandati.
1936. - Adolf Hitler otvorio je u Berlinu XI olimpijske igre.
1944. - U Var{avi, jednom od glavnih sredi{ta poqskog pokreta otpora, izbio je ustanak protiv nema~ke okupacije. Posle dvomese~nih borbi, Nemci su savladali ustanike i veliki broj otpremili u logore.
2004. - U po`aru u samousluzi u Asunsionu, glavnom gradu Paragvaja, poginulo je 400 qudi, a stotine su povre|ene.
2006. - Kubanski predsednik Fidel Kastro privremeno je preneo vlast na svog brata Raula, zbog bolesti. Za {efa dr`ave Raul Kastro zvani~no je izabran 24. februara 2008. Fidel Kastro je na ~elu Kube bio od revolucije 1959. godine.
2008. - Poginulo je 11 alpinista iz razli~itih ekspedicija koji su zajedno krenuli u osvajawe vrha K2 na Himalajima, me|u wima i alpinista iz Srbije Dren Mandi}.
2012. - Dvojica podoficira Vojske Srbije poginula su u eksploziji zaostale kasetne bombe na Pan~i}evom vrhu na Kopaoniku. Mesec ipo dana ranije od eksplozije zaostale granate poginula su dva kadeta vojske Srbije na poligonu "Pasuqanske livade".
2014. - Italijanski dnevnik "Unita", dugogodi{we zvani~no glasilo Komunisti~ke partije Italije, prestao je da izlazi 90 godina od osnivawa, zbog bankrota izdava~ke kompanije.
Sloboda Trajkovi} nikada nije saznala da je woj upu}eno jedno od najlep{ih qubavnih pisama na ovim prostorima, a upravo ono je zape~atilo sudbinu cele wene porodice. Bila je verenica Ive Lole Ribara, a cenu te qubavi platila je glavom!
Ro|ena je u porodici uglednog apotekara Svetolika Trajkovi}a 7. oktobra 1918. godine u Vrwa~koj Bawi. Dobila je ime Sloboda zato {to je ro|ena u godini kada se zavr{io Prvi svetski rat i do{la dugo i{~ekivana sloboda. Wen otac je, kao veliki rodoqub, pomagao partizanima slawem lekova, a brat Miroslav je bio aktivni u~esnik Antifa{isti~kog pokreta, pa je upravo zahvaquju}i wemu, ona jednom prilikom upoznala ~uvenog sekretara SKOJ-a - Ivu Lolu Ribara.
QUBAVNO PISMO IZAZVALO
PORODI^NU TRAGEDIJU
Po o~evom zahtevu, brat Miroslav i sestra Milica su nastavili porodi~nu tradiciju i upisali studije farmacije, dok je Sloboda bila student hemije. Porodice Ribar i Trajkovi} je za ve~erom 6. aprila 1941. trebalo da se dogovore oko svadbe Ive i Slobode, ali do ovog susreta nikada nije do{lo zbog bombardovawa Beograda tog dana. Kada je po~eo rat, a Lola krenuo u partizane, Sloboda je `elela da krene sa wim, ali je on odbio rekav{i joj da je suvi{e krhke gra|e i da ne}e izdr`ati surove uslove narodnoslobodila~ke borbe. Na wegov zahtev, ona se tada sklonila iz Beograda kod tetke u Vrwa~ku Bawu, ali na`alost, tako nije uspela da izbegne stra{nu sudbinu.
Qubav izme|u mladog para je bila veoma jaka, o ~emu svedo~i i Ivino pismo upu}eno Slobodi, koje se danas smatra jednim od najlep{ih qubavnih pisama ikada napisanih na ovim prostorima.
“Najdra`a jedina moja!
Pi{u}i ovo pismo ja se pouzdano nadam - optimista sam, kao i uvijek! - da te ono nikad ne}e sti}i ve} da }emo se nas dvoje vi|eti i uvijek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.
U ovom trenutku, kada polazimo u posqedwu, odlu~nu etapu boja od kojeg zavisi, pored ostalog i na{a li~na budu}nost i sre}a, - `elim da ti ka`em nekoliko prostih i jednostavnih stvari. U mom `ivotu postoje samo dvije stvari: moja slu`ba na{em svetom ciqu i moja qubav prema tebi, najmilija moja. Na{u sre}u i `ivot koji smo htjeli nismo, kao ni milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, ve} samo preko na{e borbe i na{e pobjede. I zato su te dvije stvari u su{tini, u meni samom, jedno. Znaj du{o, da si ti jedina koju sam volio i koju volim. Sawao sam i sawam o na{oj zajedni~koj sre}i - onakvoj kakvu smo `eqeli, o sre}i dostojnoj slobodnih qudi. To
je jedina prava sre}a, jedina koju treba `eqeti.
Ako primi{ ovo pismo - ako dakle ja ne do`ivim taj veliki ~as, nemoj mnogo tugovati, najdra`a! U svijetu u kome bude{ tad `ivjela, na}i }e{, uvijek `iv, najboqi dio mene samog i svu moju qubav prema tebi.
Za tebe sam siguran da }e tvoj put biti prav i onakav kakav mora da bude. Na wemu, na putu `ivota na}i }e{ osvetu i sre}u.
Mnogo, mnogo te volim, jedina moja! I `elim da nikad ne dobije{ ovo pismo, ve} da zajedno s’ tobom do~ekam veliki ~as pobjede. @elim da te svojom qubavi u~inim onako sre}nom kao {to to zaslu`uje{. Uvijek tvoj.”
Sloboda pismo nikada nije pro~itala. Ono je do{lo u ruke Gestapoa koji je zbog wega priveo celu porodicu Trajkovi}, izuzev Slobode i sestre Milice, koja je tada `ivela u svom stanu i zahvaquju}i tome jedina pre`ivela tragediju. Nema~ka po-
licija je deset dana mu~ila Slobodinu sestru Veru, misle}i da je ona, a kada su shvatili da se Sloboda nalazi u Vrwa~koj Bawi, uhapsili su je tamo. Sloboda se tada na{la pred nemogu}im izborom - Gestapo joj je nudio da napi{e Loli odgovor u kom }e ga namamiti da do|e u Beograd, gde bi bio uhap{en u zamenu za `ivote sebe i svoje porodice.
I tako je Sloboda odlu~ila… Lolu nikada nije izdala i zajedno sa ostatkom porodice je preba~ena u logor na Bawici gde su 9. maja 1942. svi ugu{eni u gasnoj komori.
SLOBODIN @IVOT KAO INSPIRACIJA
Slobodina sestra Milica je mnogo godina kasnije, prise}aju}i se ove tragedije, u jednom intervjuu izjavila da Gestapo nije mogao da zna da je Sloboda Lolina verenica i da je tu informaciju Nemcima preneo neko blizak paru. Ni Ivo Lola Ribar nije stigao da taj slu~aj “istra`i”. Poginuo je 27. novembra 1943. godine na Glamo~kom poqu, neposredno pre poletawa aviona kojim je trebalo da otputuje u Kairo, kao prvi diplomata nove Jugoslavije i {ef prve vojne misije NOVJ. U posledwem pismu koje je poslao ocu Lola je pomenuo i Slobodu. - Moja Sloboda, onako mala i we`na, po{la je u smrt kao na {etwu, s osmjehom, koji je uvijek bio wezin - napisao je. Ime Slobode Trajkovi} nosi jedna ulica na beogradskoj op{tini Vo`dovac, a kwi`evnica Nada Marinkovi} napisala je 1980. godine wenu romansiranu biografiju “Legenda o devojci Slobodi”. Dirnut wenom tragi~nom sudbinom glumac Dragan Mi}alovi} }erku, tako|e glumicu, nazvao je po woj.
Ova mlada heroina, wena qubav sa Ivom Lolom Ribarom, kao i pomenuto pismo, bili su inspiracija i grupi “Korni” da napi{u jednu od svojih mo`da najboqih pesama “Ivo Lola”.
Deligrad, mesto na desnoj obali Ju`ne Morave, blizu Aleksinca, ne pomiwe se ~esto. Mesta{ce od tek ne{to vi{e od 200 stanovnika li~i na hiqade drugih sli~nih. Pa ipak, ovde se odigrao jedan od naj~uvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.
Po{to je na Skup{tini ustani~kih stare{ina u Smederevu krajem 1805. godine, obznaweno da }e se ustanak pro{iri na sve susedne turske oblasti i da se me|u ustanike primaju izbeglice iz okolnih neoslobo|enih oblasti, po~etkom 1806. godine, po Kara|or|evom nare|ewu, u Deligradu je izgra|eno utvr|ewe radi odbrane ju`nog moravskog pravca. Deligradsko utvr|ewe nalazilo se na pola puta izme|u Aleksinca i Ra`wa, na ulazu u \uniski tesnac, izme|u Dreno-
va~kog potoka i Morave, kuda je prolazio Carigradski drum. U po~etku je bio podignut samo jedan {anac, da bi ih na kraju bilo devet oko ve{to raspore|ewih zemqanih utvr|ewa, od ~etiri bastiona za topove i dve gvozdene kapije. Sva utvr|ewa su bila dobro snabdevena hranom, vodom, municijom i ~etiri topa skinuta sa Smederevske tvr|ave, tako da su mogla dugo da opstanu u opsadi. Ovo utvr|ewe je bilo ogromna prepreka turskom nadirawu niz Moravu i neprijateq je to znao. Zato je Ibrahim-pa{a, komandant turske vojske, 16. juna 1806. godine naredio napad na Deligrad. Oko 6.000 Turaka sukobilo se sa 5.000 ustanika pod komandom Petra Dobrwca. Borbe su vo|ene nekoliko nedeqa, ali su i rovovi i srpski borci izdr`ali. Po~etkom septembra u pomo}
im je kona~no stigao odred vojske pod komandom Stanoja Glava{a. Do kraja boja je ratovalo 55.000 turskih vojnika protiv 37.000 srpskih boraca. Oja~ani, Srbi su uspeli da probiju blokadu i nateraju tursku vojsku na po vla~ewe ka Aleksincu. Posle ove pobede, srpski ustanici su krenuli u proti vofanzivu. Do veli~anstvene pobede do{lo je 3. septembra 1806. godine.
Ova pobeda Kara|or|evih ustanika nadaleko je o|eknula. Narod koji je do tog trenutka dobar deo Evrope smatrao varvarskim i imao malo razumevawa za wegovu `equ za slobodnom,
pobedio je mo}nu osmansku vojsku i organizovano nastavqao otpor. Velika borba srpskog naroda za kona~no osloba|awe od turske vlasti tako je po~ela. Nepri-
Ima jedan frizer u Beogradu kod koga se ne odlazi samo zbog frizure. Ko voli atmosferu nekih pro{lih vemena, pri~a za wega - upravo je pri~a o berbernici Vladimira Krstanovi}a.
Vladimir je odrastao uz zvuk makaza i ma{inica za brijawe. Po~eo je da {i{a u berbernici svog dede sa samo 13 godina i
fine plate”, ka`e berberin Vladimir. Uz muziku sa gramofona i neizostavne vanilice, za sladak ugo|aj, ovde bradu mo`e da vam pod{i{a ~ak i Mocart, Xoker, Drakula, Zlatan Ibrahimovi}... Nije samo zbog toga ova berbernica druga~ija. Ambijent }e mnoge podsetiti na filmski set. Ovde se nalaze bojni eksponati iz prve polovine dvadesetog veka, koje Vladimir godinama sakupqa. „Ja sam se ovim krajem {etao sa svojim ku~i}ima, primetio sam neobi~an natpis, neobi~an ambijent ~itav, i re{io sam da u|em. Ovo je kao neka pri~a koja se pri~a u koju se vi u{li i postajete deo we. Stavi vas u neko davno pro{lo vreme u kojoj se ose}amo, ili mislimo da bismo se ose}ali prijatnije”, pri~a mu{terija Darko Volf.
tre}a je generacija u porodici koji se bavi ovim zanatom.
„Ja sam u~io zanat od babe i dede. S obzirom da nije imao mu{kih naslednika, on je imao neki interesantan na~in kako mene da zainteresuje dok sam bio previ{e mali. Nisam mogao fizi~ki da postignem da {i{am, da dohvatim kijenta. On je meni davao zadatke da ~istim berbernicu, da ~istim klijente. Kasnije kako sam rastao, stasavao, davao mi je skra}ujem dlake iz nosa, iz u{iju, vrat da ~istim, s obzirom da je on kasnije sve mawe video. I on je meni davao ceo svoj bak{i{ {to je bio u rangu neke
„Do{ao sam do nekih interesantnih komada kao {to je ma{inica koja je iz tridesetih godina. Interesantno je da su se recimo Nemci kasnije u Drugom svetskom ratu {i{ali s wom. Moja stolica se recimo, proizvodila od 1880. do 1930. Zanimqivo je kako su oni tada radili, ~ak sam prona{ao papir koji je tada kori{}en kao higijenski”, pri~a berberin.
Ba{ tu ma{inicu za {i{awe, koja je berberima znatno olak{ala posao, popularnu „nularicu”, izumeo je Srbin - Nikola Bizumi} iz fru{kogorskog sela Neradin.
Ve} 1865. berbernice {irom Evrope koristile su wegov izum, zbog ~ega se ka`e da je Nikola o{i{ao pola sveta.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Ovnovima se savetuje da malo smawe aktivnosti napoqu kako bi izbegli povrede, nevoqe i sukobe. Va`no je da budete uzdr`ani. Sve manifestacije sebi~nosti }e Univerzum vrlo brzi kazniti. Rad sa psihoterapeutom i dobrotvorni rad i komunikacija }e biti uspe{na. Finansije }e biti stabilne, ali se preporu~uje izbegavawe potro{we po svaku cenu.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Bikovi }e imati neutralnu nedequ. Mnogi }e pokazati stabilnost i uspeh {to }e pove}ati wihovu vrednost u o~ima mnogih qudi. Na romanti~nom planu }ete imati razloga za sre}u, ali je po`eqno da zadr`ite ovo raspolo`ewe. Roditeqi Bikovi }e se baviti problemima svoje dece vi{e nego ina~e. Na zdravqe treba da obrate pa`wu oni koji imaju endokrine probleme.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Oni koji rade sa velikim protokom informacija, treba da obrate pa`wu na sitnice koji na prvi pogled ne igraju zna~ajnu ulogu. Na romanti~nom planu i kada su finansije u pitawu ne}e biti velikih i zna~ajnih promena. [to se ti~e zdravqa, treba da obratite pa`wu na postoje}e hroni~ne tegove, ali izvr{ite i prilago|avawa svoje dnevne rutine, ishrane i fizi~ke aktivnosti.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Tokom prve polovine nedeqe, Rakovi se mogu na}i u neprijatnim situacijama zbog sopstvenog samopouzdawa i ne obra}awa pa`we na znakove pored puta. Razlog za to le`i u va{em li~nom stavu i nesposobnosti da adekvatno procenite sebe i svoje mesto u prostoru. Me|utim, ve}ina }e brzo po~eti da ispravqa svoje gre{ke. Finansije i zdravqe }e biti stabilni.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Za predstavnike ovog znaka ovo }e biti nedeqa puna de{avawa. Treba napomenuti da }e se najsvesniji Lavovi izvu}i iz svih nevoqa sa velikim dostojanstvom. Ovo }e se najvi{e odnositi na profesionalnu sferu. Romanti~na strana }e biti povoqna krajem nedeqe, a finansije }e biti stabilna pod uslovom da nema nepotrebnih tro{ewa i kupovine pod uticajem emocija.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Trebalo bi da se fokusirate na svoje zdravqe guraju}i sve ostalo u drugi plan. Tako|e, neki predstavnici bi trebalo da vode ra~una i o svom izgledu, da promene imix ili frizuru. Ne}e biti velikih promena po pitawu finansija, dok se na qubavnom planu spremaju pozitivne promene. Ipak, ne bi trebalo da forsirate stvari, pustite da se sve prirodno doga|a.
Gradona~elnik malog ali u svetu poznatog mesta po vinu proseko, Valdobjadene, Lu~ano Fregoneze postao je tako|e poznat i o wemu pi{u me|unarodni mediji, ali iz sasvim drugog razloga. Gra|ani tog mesta, koje ima oko 10.000 stanovnika, poma`u mu da smr{a tako {to se svakog ~etvrtka {etaju s wim. Od kada je do{ao na mesto gradona~elnika mesta Valdobjadene u provinciji Trevizo, Lu~ano Fregoneze se ugojio ~ak 40 kilograma. Gra|ani su ga ponovo izabrali, ali su mu rekli i da `ele bude kakav je nekada bio, zbog zdravqa da se vrati na svojih 90 kilograma.
Zato mu se svakog ~etvrtka od 19.30 sve ve}i broj gra|ana, ~ak 150, pridru`uje u {etwi. Usput razgovaraju i o op{tinskim problemima {to je i povezalo i u~vrstilo vezu gradona~elnika i gra|ana od {est do sedamdeset
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Postizawe ravnote`e u odnosu sa partnerom. Bi}ete skloni kompromisima, prijatnoj komunikaciji i sagledavawu druga~ije perspektive. Ovakvo raspolo`ewe }e trajati do sredine nedeqe, kada }e se poja~ati {anse za sukobe. Na finansijskom planu bi moglo do}i do nestabilnosti zbog velikog tro{ewa. Na zdravqe treba da obrate pa`wu oni koji pate od kardiovaskularnih bolesti.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Predstavnici obog znaka }e diplomatijom i {armom re{avati poslovne probleme. U komunikaciji }e pokazati spremnost na kompromis koja je neobi~na za wih. [korpije }e ipak pokazati nepredvidqivost. Na romanti~nom planu }ete biti skloni seksualnom promiskuitetu. Finansije }e se poboq{ati tokom prve polovine nedeqe, a zdravqe }e biti stabilno tokom cele nedeqe.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Strel~evima se ne preporu~uje impulsivna kupovina. Na profesionalnom planu }e se od vas zahtevati nestandardni pristupi i re{ewa. Mogu}a su nova poznanstva i pokloni pa`we. Neki problemi iz pro{losti se mogu javiti, ali re{ewe problema treba tra`iti u emotivnom stavu prema nere{enim pitawima. To }e vam pomo}i da ovo brzi prebrodite. Zdravqe }e biti stabilno.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Posvetite nedequ mentalnom opu{tawu i odmorite se od postizawa ciqeva i re{avawa problema. Treba da obratite pa`wu na svoje zdravqe i izgled, fokusiraju}i se na velnes procedure. Ograni~ite sportske aktivnosti zbog opasnosti od povreda. Oni koji su ukqu~eni u sudske parnice bi se mogli suo~iti sa gubitkom imovine. Nema potrebe za o~ajavawem, sve }e se razre{iti uskoro.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Vodolije }e imati prilike za zanimqive avanture, posebno na romanti~nom planu. Oseti}ete `equ za neobavezuju}im vezama. Mnogi }e osetiti pove}anu pa`wu suprotnog pola, pokazuju}i recipro~nu pa`wu svima. To mo`e biti optere}uju}e. Finansije }e ostati iste kao i u prethodnom periodu. Zdravqe }e biti dobro, ali to ne iskqu~uje preventivne mere i dijagnosti~ke procedure.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Ribe }e biti zaokupqene romansom. Mnogi }e pokazati pove}ano interesovawe i pa`wu prema redovnim partnerima i postoje}im obo`avaocima. Neko }e mo`da dobiti i ponudu za brak. Me|utim, krajem nedeqe idili~no raspolo`ewe }e biti pokvareno zbog nepromi{qenih postupka. Za ispravqawe gre{aka }e biti potreban veliki trud. Zdravqe i finansije }e biti stabilne.
godina, ali {to se wegove kila`e ti~e, boqitak se jo{ ne vidi. Gra|ani tako ne samo {to bodre gradona~elnika ve} mu ukazuju i na administrativne probleme: na kojim banderama nema lampe, gde ima previ{e sme}a... Najvi{e je `ena, ka`u da vole gradona~elnika pa `ele da mu pomognu, jedna od wih meri na tabletu broj pre|enih kilometara i koliko je koraka gradona~elnik napravio. Lu~ano je poku{ao sa dijetom,
ali bez rezultata iako je jeo samo jednom dnevno, a nedavno je otkrio i da pati od no}nih apneja. Ima ~ak 478 izmerenih epizoda tokom samo jedne no}i iako sve analize ukazuju da wegovo zdravqe, bez obzira na sve, nije ugro`eno, ali bi moglo da bude ako nastavi da dobija na te`ini. I mada jo{ nije postigao ciq, u~inio je ne{to mnogo zna~ajnije, okupio je gra|ane, sada su bliskiji, sara|uju i solidari{u se s wim.
Lupa vam srce? Dobijate na te`ini, a "ne jedete ni{ta"? Mr{avite bez razloga? Brzo se zamarate? Depresivni ste? Ko`a vam je suva? Imate nepravilne menstruacije i akne? Opada vam kosa?
Sve to mogu da budu zamaskirani simptomi hormonske neravnote`e u organizmu, koje ste prepisivali nekim drugim uzrocima. Hormoni koordini{u razli~ite funkcije u organizmu, signaliziraju}i telu koja jediwewa da stvara i koje biohemijske procese da sprovodi. Nau~nici su do sada identifikovali vi{e od 50 hormona u qudskom telu koji se stvaraju u `qezdama sa kojima ~ine endokrini sistem.
Hormoni kontroli{u razli~ite telesne procese, ukqu~uju}i metabolizam, varewe, rast i razvoj, seksualnu funkciju i reprodukciju, ciklus spavawa i budnosti, raspolo`ewe... Ako imate previ{e ili premalo jednog ili vi{e hormona, u telu }e do}i do zna~ajnih promena i ono ne}e mo}i vi{e da „radi kao ma{ina”. Neke promene je potrebno hitno le~iti, dok druge mo`da ne}e ugro`avati zdravqe, ali }e negativno uticati na kvalitet `ivota.
Neplodnost, dijabetes ili bolesti {titaste `qezde mogu imati bezazlene simptome poput
POTREBNO JE:
n 300 g kukuruza {e}erca n 300 g mariniranih {ampiwona n 150 ml majoneza n 1 ka{ika senfa n 2 ka{i~ice pe~enog susama n po ukusu mleveni biber n po ukusu so
Zamrznuti kukuruz odmrzniti i staviti na kratko da se kuva u slanoj vodi. Kad je gotov ocediti i sa~ekati da se ohladi.
U ohla|eni kukuruz dodati oce|ene marinirane {ampiwone (mogu celi ili seckani), pe~eni susam i sve prome{ati.
U drugoj posudi sjediniti majonez, senf i za~ine po izboru. Sa tom smesom preliti kukuruz sa {ampiwonima i sve prome{ati. Salatu servirati u mawu ~iniju i staviti na hladnom mestu do slu`ewa. Salata mo`e da bude i posna ukoliko se koristi posni majonez.
utrnulosti u rukama, `e|i, nemogu}nosti tolerisawa niske ili visoke temperature, umora i anksioznosti. Iako se, na `alost,
mnogi hormonski poreme}aji ne mogu spre~iti i izbe}i, mo`ete da pratite svoje op{te zdravstveno stawe i promenom po-
na{awa pomognete svom telu da odr`ava hormone u ravnote`i. Najmawe {to mo`ete da uradite je da se zdravo i uravnote`eno hranite, redovno budete fizi~ki aktivni, smawite reakciju na stres, potrudite se da imate dovoqno kvalitetnog sna i da prestanete da pu{ite i pijete alkohol. Evo nekoliko znakova koji signaliziraju da va{i hormoni nisu u ravnote`i:
1. NEREDOVAN
MENSTRUALNI CIKLUS Kod `ena, redovan menstrualni ciklus (21-35 dana) je dobar pokazateq hormonske ravnote`e. Neredovne menstruacije mogu ukazivati na hormonski disbalans.
2. VARIRAWE
TELESNE TE@INE
Ako va{a telesna te`ina ostaje stabilna bez drasti~nih promena u ishrani ili fizi~koj aktivnosti, to je znak da su va{i hormoni u ravnote`i. Naglo
mr{avqewe ili dobijawe na te`ini mo`e ukazivati na probleme sa hormonima. Hormoni leptin i grelin reguli{u ose}aj gladi. Ako oni nisu u redu, ima}ete poja~an apetit i ose}a}ete stalnu glad ili sitost.
3. LO[ SAN
Hormoni igraju kqu~nu ulogu u regulaciji sna. Ako imate isprekidan san i budite se umorni, to je dobar znak da va{i hormoni nisu u redu.
4. PROMENE RASPOLO@EWA
Hormoni uti~u na i na{e raspolo`ewe. Ako se ose}ate emocionalno nestabilno, imate ~este promene raspolo`ewa, ose}ate poja~anu nervozu ili bes, to mo`e biti znak hormonskog disbalansa.
5. ZDRAVQE KO@E I KOSE
Ako imate ko`u sklonu aknama ili kosu koja preterano opada, to mo`e biti znak da su va{i hormoni u neravnote`i.
Dnevna doza aspirina smawuje rizik od karcinoma debelog creva
Sve je vi{e dokaza da qudi koji redovno uzimaju aspirin imaju mawi rizik da obole od raka debelog creva, kao i mawu verovatno}u da }e umreti ako im se razvije bolest.
Jedno istra`ivawe je otkrilo da 325 miligrama aspirina dnevno dovodi do 35 odsto smawenog rizika od razvoja karcinoma, a visoko citirana „Lenset” studija iz 2010. je otkrila da niska dnevna doza aspirina je smawuje u~estalost oboqevawa od raka debelog creva za 24 odsto i smrti od raka debelog creva za 35 odsto u periodu od 20 godina. Dokazi o vezi aspirina i raka debelog creva su toliko intrigantni, da vi{e od 70.000 qudi trenutno u~estvuje u vi{e od 25 klini~kih studija {irom sveta, pi{e Medskejp.
„Znamo da ovaj lek inhibira enzime ciklooksigenaze, koji su ume{ani u nastanak i napredovawe raka”, obja{wava dr Marko Skarpa, sa Univerziteta u Padovi, Italija, I dodaje: „Nova stvar koju smo otkrili je da aspirin mo`e imati direktnu ulogu u ja~awu imunog nadzora”.
U aprilu je Skarpin tim objavio rad u ~asopisu Cancer koji opisuje mehanizam koji pru`a dubqi uvid u vezu aspirina i raka debelog creva. Skarpa je na ~elu studijske grupe Immunoreact, koja okupqa desetine istra`iva~a {irom Italije koji sprovode studije o imunokontroli raka rektuma. Istra`iva~i su otkrili da su redovni korisnici aspirina, tako|e, imali mawu verovatno}u metastaza tumora u limfnim ~vorovima, a ovaj efekat je bio izra`eniji kod pacijenata sa proksimalnim (desnostranim) karcinomom debelog creva u odnosu na distalni (levostrani). Tim je, daqe, otkrio da aspirin direktno pove}ava prisustvo antigena na tumorskim }elijama gastrointestinalnog epitela, {to mo`e da usmeri imuni odgovor tela na borbu protiv raka. Na makro nivou, tako|e, ve}a je verovatno}a da }e korisnici aspirina imati visoke nivoe limfocita koji }e infiltrirati u tumor.
PODR[KA ZA DIGESTIVNI SISTEM
Origano je poznat po svojim pozitivnim efektima na probavni sistem. Poma`e u ubla`avawu bolova u stomaku, lo{eg varewa, dijareje i gastritisa. Aktivna jediwewa u origanu stimuli{u proizvodwu `u~i, koja poma`e u varewu masti i poboq{ava celokupno varewe.
ANTIMIKROBNA SVOJSTVA
Origano sadr`i mo}na antimikrobna jediwewa kao {to su karvakrol i timol, koji poma`u u borbi protiv bakterija, virusa i gqivica. Ova svojstva ~ine origano efikasnom biqkom za prevenciju i le~ewe infek-
cija, ukqu~uju}i infekcije respiratornog i digestivnog trakta.
ANTIOKSIDATIVNA ZA[TITA
Origano je bogat antioksidansima, ukqu~uju}i polifenole i flavonoide, koji poma`u u neutralizaciji slobodnih radikala u telu. Antioksidansi igraju kqu~nu ulogu u za{titi }elija od o{te}ewa, smawewu upale i prevenciji hroni~nih bolesti.
JA^AWE IMUNOG SISTEMA
Redovna konzumacija origana mo`e pomo}i u ja~awu imunolo{kog sistema. Wegova antimikrobna i antiinflamatorna svojstva poma`u telu da se bori protiv infekcija i
Origano se tradicionalno koristi za ubla`avawe simptoma respiratornih bolesti. Poma`e u smawewu ka{qa, olak{ava iska{qavawe i smiruje upale respiratornog trakta. ^aj od origana ili inhalacija sa uqem origana mogu biti korisni za osobe sa prehladom, bronhitisom ili sinusitisom. Kori{}ewe origana u svakodnevnoj ishrani ili kao prirodnog leka mo`e pru`iti brojne zdravstvene prednosti. LE^EWE
bolesti, dok hranqive materije poput vitamina C i A podr`avaju imunolo{ku funkciju. POBOQ[AWE ZDRAVQA DISAJNIH PUTEVA
APIS, ISECAWE, A, ASKA, SENAT, STILIT, ARI, TOW, LAPLAS, ANADOLKIWE
OSE]AJ, FAR, VON, LIMETA, S, GLICEROL, KALILAC, MI, IRENA,
ARENA, R, TIM, RANKA, ILION, SOKL, BEKAP, TN, ITARINA,
VODORAVNO: LEPAK, ATONA, ZE^AR,
RE[EWE SKANDINAVKE:
VODORAVNO: 1. Skok s okretom preko glave, 2. Vrsta `ute boje - Izra|iva~ kai{a, 3. La`qivci - Afroazijski narod, 4. Auto oznaka Ivawice - Ime odbojka{ice Brako~evi} - Ista slova, 5. Eksplozivno sredstvo - Ribarski brodi}, 6. Seoske stare{ine (tur.) - Stare{ine eparhije, 7. Srpska glumica Eva - Ve{ta~ki dekorativni kamen - Simbol kalijuma, 8. Veznik - Najsvetiji deo gr~kog hrama - Tama, tmina, 9. Usamqena - Pasta za obu}u, 10. Vrsta eksploziva - Gqivice, bu|, plesan, 11. Inicijali glumice Bo{kovi} - Posed, imovina - Osmo i 1. slovo azbuke, 12. Ilindan - Strugaqka za plug, oritak, ori}ak, 13. Hemijski element (Se) - Kov~ezi sa relikvijama, 14. Popularna peva~ica.
USPRAVNO: 1. Biti solidaran s kim, 2. Ukrasno drvo, bagrem - Oznaka, znak, 3. Leglo - Bez svedoka, u ~etiri oka - Rastavni veznik, 4. Stalan, postojan - Razdobqe u razvoju zemqe (geol.), 5. Simbol kiseonikaRazbijati - Orijentalno `ensko ime, 6. Vredni insekti - Bezbojni otrovni gas - Oznaka za jug, 7. Ime japanskog pisca Kenzabura - Potko`ni otok (med.) - Dugme na narodnoj no{wi, 8. Hajdu~ka trava - Sredwoameri~ka dr`ava - Uzvik divqewa, 9. Goni~ zaprege - Mesto kod Boqevca, 10. Ime glumice Sofrenovi} - Qubavni pesnik - Tovqewe, 11. Oma{ka u govoruMultiplikovati, 12. Ve{tina u raspravqawu - Srpski pesnik Milan.
REMENAR, LAGALA, ARAPI, IC, JOVANA, SS, DINAMIT, LEUT, AJANI, EPARSI, RAS, TERACO, K, I, ADITON, TMA, SAMA, IMALIN, AMONAL, MUKOR, TB, IMETAK, @A, ILIJINO,
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO:
ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
BATA STOJKOVI] JE 35 GODINA PROVEO
SA JEDNOM @ENOM: Ven~ali su se u tajnosti, a u ku}i je ona vodila „glavnu re~“
Legendarni glumac retko je govorio o svom privatnom `ivotu, pa je malo ko znao i da je vi{e od tri decenije proveo sa suprugom Olgom.
Danilo Bata Stojkovi} bio je jedan od najpoznatijih jugoslovenskih glumaca, a vrlo retko je govorio o svom privatnom `ivotu.
Ipak, nakon wegove smrti 2002. godine, Batina supruga Olga odlu~ila je da otkrije detaqe samog po~etka wihove qubavi.
„Upoznali smo se u pozori{tu, u zgradi Borbe. Ja sam ih sve sa klase prvo presli{avala, a onda gledala wihove diplomske predstave. Tako smo se zdru`ili. Ja sam upisala prava koja na kraju nisam zavr{ila. Moja ro|ake radila je na garderobi u pozori{tu, a kada ona nije mogla da radi, mi deca i{li smo da je mewamo. Tako sam se zaqubila u teatar. Po~ela sam od garderobe, bila razvodnica i do{la do scene, a fakultet sam oka~ila ma~ku o rep. Najboqi `ivotni fakultet je `ivot u pozori{tu, a mi smo tamo bili vi{e nego kod ku}e.“
Kako je i sama dugo radila u pozori{tu, imala je razumevawa za wegov posao, ali nije sporila da joj je ponekada nedostajao.
„Bio je jako tradicionalan, potekao je iz patrijarhalne porodice i kod wega se znao red. On je bio zadu`en da obezbedi da imamo dovoqno para i da sve bude kako treba, a doma}ici je prepu{tao da radi svoj posao. Ono {to bi zaradio donosio je u ku}u i kada bi mu zatrebao novac, tra`io je da mu ga dam. Nije hteo da uzme sam nego bi jurio mene. Ka`em mu, tu ti je u kuhiwi, u fioci, ali jok, nije hteo da uzme. Po{tovao je red, starije i porodica mu je bila najva`nija. E sad, to {to je mnogo igrao, i{ao tamo-ovamo i dolazio u zoru, to ide u rok slu`be. I ja sam radila u pozori{tu, pa mi je sve to bilo poznato, ali poneki put sam bila i quta. Sedi sa dru{tvom, a ja sve s osmehom pravim pala~inke“, otkrila je Olga. Zanimqivo je i da su se ven~ali posle 20 godina zajedni~kog `ivota, ta~nije tek 1991. godine.
„To je bilo u strogoj tajnosti. Dugo smo bili zajedno, ali ven~ali smo se tek 1991. godine. Wegova sestra, ina~e pedijatar Vera Kaqevi}, zabranila mu je i rekla: ‘Kad si ~ekao dosad da se ven~a{ s wom, ~ekaj jo{ malo, prvo da ozdravi{ i stane{ na noge, pa onda izvoli’. Moja kuma Nada Pe{i}, Dragoslav Mihajlovi} i Mihiz bili su nam kumovi. Kada smo izlazili iz op{tine, bilo mi `ao Cigana koji su govorili: ‘Kume, izgore ti kesa’, a on im je samo odbrusio: ‘Mar{ u p*** materinu’. Posle smo se ven~ali i u manastiru Vavedewe, a sve smo obele`ili tako {to smo nas ~etvoro oti{li na ru~ak. Nikome nije bilo stalo do toga, mi smo to hteli samo da u~inimo starima. Nije nam to palo na pamet, wegovi su se pona{ali kao da smo u braku, kao da sam snaja, wegov brat zvao me je gospa mala“, ispri~ala je Olga.
MILAN VASI] RAZO^ARAN U KOLEGE KOJE GA
NISU PODR@ALE NA KONCERTU U PRIZRENU:
„Sad bar znamo kakav odnos imaju prema Kosovu i Metohiji“
Glumac Milan Vasi} nastupio je u Prizrenu ispred jednog manastira. Milan Vasi} je na dru{tvenim mre`ama objavio snimke svog nastupa i istakao koliko je zahvalan svima koji su prisustvovali doga|aju, a potom se osvrnuo i na kolege koje nisu do{le da ga podr`e.
„Ciq mi je bio da okupim najve}i broj vernika u manastiru Svetih Arhangela u Prizrenu, u posledwih 20 godina. I uspeo sam. Najve}a radost je {to je bilo mnogo dece. U toku pevawa, mogao sam nekoliko puta da zapla~em od sre}e. Uspeo sam da ne zapla~em, ali mnogi nisu… Bilo je mnogo emocija, qudi su pevali, igrali i plakali od sre}e. Hvala Igumanu Mihailu {to mi je dozvolio da ba{ ja budem organizator za kulturni deo programa, hvala svim qudima koji su do{li na Liturgiju i koncert, hvala mojim kolegama koji su do{li kao podr{ka, hvala svim u~esnicima programa i hvala svim poznatim peva~ima i glumcima koji , ne samo da nisu do{li, nego se ni oglasili nisu“, napisao je Milan na Instagramu i dodao:
„Prvo sam se zbog toga razo~arao, a onda sam shvatio da je boqe ovako, jer sad bar znamo kakav odnos imaju prema Kosovu i Metohiji. Sve u svemu, jako sam ponosan i sre}an, vidimo se i dogodine“.
Peva~ Igor Todorovi}, poznatiji kao Doktor Iggy, devedesetih je harao doma}om scenom i zara|ivao ogromne sume novca.
Me|utim, u jeku popularnosti on je odlu~io da se povu~e sa estrade, pa danas vodi miran `ivot, van kamera.
Dr Igi se retko u posledwe vreme pojavquje u javnosti, a iako vi{e nije popularan, denser i daqe nastupa sa Tawom Ban|ur, s kojom je snimio najve}e hitove, ali vi{e ne u`iva u luksuzu.
Jednom prilikom ispri~ao je koliko je zara|i vao, me|utim, taj novac je brzo pro}erdao.
„Koliko god drugi pri~ali da su devedesete bile najlo{ije godine, meni su bile najlep{e. Bili smo mladi, zara|ivali smo mnogo, putovali smo, bili smo omiqeni svuda… Stvarno smo bili velike zvezde. Se}am se da je 40-50 devojaka stajalo ispred moje ku}e da se fotografi{emo. Euforija oko nas je bila velika. Imao sam i svoju jahtu, dva-tri automobila, vodio sam celu svoju ekipu na skijawa i letovawa. Mese~no sam dobijao za nastupe 40.000 maraka, a imao sam 25 godina“, rekao je on.
Tada je otkrio i da danas nije zvani~no zaposlen nigde, ali je sa prijateqem pokrenuo privatni posao i da dr`e {kolu fudbala.
nu. Dobro mi je ovako“, ispri~ao je jednom prilikom.
„Nisam zvani~no zaposlen, ali pokrenuo sam privatan posao s prijateqem. Skromno `ivim, va`no mi je da imam za osnovne potrebe i skijawe. Ne mogu danas da `ivim lagodno od muzike pa zbog toga imam jo{ neke posli}e sa strane. Dr`im {kolu fudbala s jednim prijateqem, zavr{io sam za to i diplomirao sam 2002. godine. Rekreativno igram fudbal i igram ga veoma dobro. Navikao sam na to da `ivim dva `ivota i nikad mi se ne nagomilavaju obaveze jer znam dobro da se organizujem. Ina~e nisam neki tro{axija i rasipnik, umem da pri{tedim, pa za sve imam. Danas vi{e para uzimaju oni koji se bave folk muzikom, ali ja ne nameravam da krenem ka tom fazo-
Muzi~ar je do`iveo nekoliko te{kih tragedija, a posle gubitka brata ostao je bez oba roditeqa.
„Prvo sam izgubio brata, koji je preminuo kada je imao 31 godinu. Posle wega je umro tata, a potom i mama, koja nije mogla da podnese ~iwenicu da wenog sina vi{e nema. Bila je u te{koj depresiji. Kada je mama umrla, prodao sam pi{toq jer sam po`eleo da se ubijem. Nisam video izlaz iz te{ke situacije. Odem na Top~idersko grobqe, gde su svi sahraweni i ispri~am im sve {to mi je na du{i. Mnogo mi fale. Brat i ja smo bili razli~iti. On je bio fensi tip, voleo je skupe stvari, a nije imao para. Tu smo se razlikovali, mnogo mi je te{ko otkad sam ga izgubio“, pri~ao je Igi u jednom intervjuu.
„Toma Zdravkovi} nije umro
zbog alkohola, nego…“:
Poznati klavijaturista koji je nastupao sa legendarnim peva~em posle mnogo godina otkriva pravu istinu o wegovom `ivotu, zaradi i karijeri
Legendarni peva~ Toma Zdravkovi} preminuo je u septembru 1991. godine. Iza sebe je ostavio mnogobrojne hitova, a do danas se nije pojavio niko ko bi mogao da bude wega da zameni na estradnoj sceni.
Op{te je poznato da je Toma Zdravkovi} voleo kafanu, `ene ali i alkohol, te su mnogi mislili da mu je upravo ovaj quti porok „do{ao glave“.
Wegov prijateq Tihomir Pop Asanovi} otkrio je i detaqe Tominog `ivota. Tihomir je ina~e klavijaturista legendarne jugoslovenske rok grupe „Time“, a na po~etku svoje karijere {est meseci svirao je sa Tomom.
„Jako smo se puno dru`ili, Toma je uvek bio elegantan, imao je nekoliko odela i ko{uqa i uvek je nosio kravatu. Ali voleo je i da popije. ^esto je i{ao i na kockawe s onim mangupima na Dor}olu. Tamo je bila i Lepa Luki} i svi ti mladi peva~i, bacale su se one kockice. Znao je drugi dan da do|e na ru~ak bez kinte i ka`e:“
„Pope, daj plati jedan gra{ak
s kobasicama“ (smeh). Bio je boem i veliki plejboj, imao je toliko snage da je to bilo fascinantno… Bilo je tu velike zarade jer se sviralo po naruxbini i pesme su bile pla}ane. Sve su to bile starogradske pesme, a on je znao da ukqu~i i neke svoje autorske pesme koje smo pre toga nau~ili da sviramo. I publika bi ih odmah prihvatila, bilo je to neverovatno. Qudi su sedeli za stolovima, naru~ivali ve~ere, svake ve~eri bilo je krcato, a pogotovo petkom i subotom. Reakcije publike bile su odli~ne, a neke pesme znali smo da izvedemo po ~etiri-pet puta tokom
ve~eri, istakao je Asanovi} . Klavijaturista je pomenuo i detaq u navikama Tome Zdravkovi}a koji je odredio i wegov `ivotni stil.
„Imao je naviku o kojoj se ne zna dovoqno, nikada nije i{ao da spava pre pet-{est ujutro. Taj no}ni `ivot ga je kasnije na neki na~in i ubio.“
Tada mladi Pop Asanovi} ~esto je pazio na starijeg kolegu.
„Sedam-osam puta stavqao sam ga u taksi i pratio ku}i, a sutradan mi je zahvaqivao. Ina~e bi zavr{io na kocki i izgubio sav novac. A `ene su ga obo`avale.“
opet `eli olimpijsko zlato, sve je bli`i
Trener fudbalera Crvene zvezde Vladan Milojevi} bio je prili~no nezadovoqan remijem svoje ekipe protiv Mladosti iz Lu~ana. Zvezdina pobeda nad Jedinstvom iz Uba u prvom kolu Superlige (4:0) nije se preslikala na istom stadionu u Qutice Bogdana i u subotu uve~e protiv Lu~anaca.
Aleksander Zverev, nema~ki teniser, pobedio je Tomasa Maha~a sa 2:0, po setovima 6:3, 7:5, u drugom kolu Olimpijskih igara. Me~ je trajao sat i 36 minuta, Zverev je opravdao ulogu favorita i jo{ jednom pokazao ozbiqnu nameru da odbrani olimpijsko zlato, osvojeno 2021. godine u Tokiju. Zverev je ina~e sa Novakove strane `reba, a wihov duel prognoziran je u polufinalu, ako obojica prethodno opravdaju uloge favorita. Ina~e, upravo je Zverev pobedio Novaka u Tokiju na pro{lim OI, tako da bi taj duel mogao da bude veoma zanimqiv i turbulentan, ukoliko do wega do|e.
NADAL OTVORIO DU[U POSLE PORAZA OD NOVAKA:
najboqeg u istoriji
[panski teniser Rafael Nadal izgubio je od srpskog asa Novaka \okovi}a u drugom kolu Olimpijskih igara u Parizu.
Nadal je na svom omiqenom terenu i stadionu Filip [atrije tokom najve}eg dela me~a bio podre|en i na kraju je iza{ao sa wega kao pora`en sa 6:1, 6:4.
Takav epilog mu nije prijao, iako je dobro poznato da ve} dve godine kuburi sa povredama i malo igra. Objasnio je posle svega svojim medijima gde sve le`e problemi nakon me~a u kom mu je i noga bila uvijena zavojem.
„Jedan igra~ je bio mnogo boqi od drugog i to morate da prihvatite. Nekih sat vremena je bilo te{ko svariti sve {to se de{avalo, ali jesam to uradio. Trudio sam se da imam pravi stav i mentalitet da to prihvatim jer sam znao da postoji {ansa da me~ tako pro|e“, rekao je Nadal, a prenela Marka.
Potom je konkretizovao gde je bio problem u igri i zbog ~ega je samo u drugom setu nakratko vratio nadu da mo`e do preokreta.
U tom periodu je gubio sa 4:0, pa se vratio na 4:4 i potom ispustio svoj servis i me~ iz ruku.
„Nisam mogao da igram na nivou koji mi je bio potreban, a ni on mi nije poklawao mnogo toga. Nisam igrao kvalitet igre da mu pravim probleme. U toj ta~ki je jasno da nemam ni noge koje sam imao pre 15 godina. Dakle, bez kvaliteta igre i nogu koje sam imao pre 15 godina, ne mogu da pravim probleme najboqem u istoriji, zar ne“, upitao je Nadal.
„Odluke koje moram da donesem bi}e donete posle Olimpijskih igara. Nije vreme da padam jer jo{ uvek imam dubl i takmi~im se. Vreme je da prihvatim te`ak poraz zbog na~ina na koji sam igrao, ali i zbog na~ina na koji je lak{e prihvatiti sve. Va`no je da imam pravi pristup, da ne}u pasti i da treba da budem spreman za sutra“, istakao je Nadal.
NEVERICA U PARIZU:
Olimpijka do{la da ma~uje u sedmom mesecu trudno}e
Mladost je sa 2:2 umalo uzela meru srpskom {ampionu, koji je gubio do 85. minuta utakmice sa 2:0. Gosti su na Marakani vodili golovima Ibrahime Endiajea i Nikole ]irkovi}a iz 19. i 38. minuta, dok je Zvezda uspela da se izvu~e tek pogocima Bruna Duartea i [erifa Endiajea u 86. i 91. minutu. „Ne mo`ete da igrate ovako prvo poluvreme, ne znam {ta bih komentarisao. Na meni je najve}a odgovornost zbog ekipe koju sam izveo. Ni{ta nije bilo kako smo pripremali, izmene u drugom delu su nam pomogle. Vide}emo, nema veze, ‘ajde ako ne{to treba da se desi, neka se desi na po~etku, to je fraza koja mi se ne svi|a, ali ‘ajde, da mi bude lak{e“, rekao je Milojevi}.
Wegov tim je imao vi{e od 30 {uteva ka golu rivala, a ~ak 14 u okvir gola. Mladost je jedina dva
Sjajna vest za crnobele, Partizan
zvani~no doveo jedno od najskupqih poja~awa u istoriji!
u okvir (od ukupno tri) smestila iza le|a golmana Ili}a. Milojevi} je u pauzi na poluvremenu uveo Duartea koji je dao prvi i asistirao za drugi gol Zvezde. Uveo je i Sr|ana Mijailovi}a, a izveo Pumu Rodrigeza i Dalsija Gome{a.
„Velika je opomena, vide}emo {ta }emo i kako }emo, imamo veliki roster, dosta igra~a, ima igra~a koji jedva ~ekaju… Vide}emo, sad bar imamo igra~e koje mo`emo da rotiramo i igra}e najspremniji i oni kojie }e da izgaraju svih 90 minuta“, rekao je Milojevi} za Arenu posle me~a.
Mexik Xonson sreo Divca u Crnoj Gori, srpski ko{arka{ potezom odu{evio NBA legendu
Mexik Xonson ponovo je odlu~io da sa porodicom i prijateqima poseti Crnu Goru. Jedan od najboqih ko{arka{a u istoriji NBA lige ve} je i ranije imao prilike da provede odmor u Boki Kotorskoj, a o~igledno je da mu se dopalo pa je odlu~io da ponovo do|e na Jadran.
Ovoga puta imao je i dru{tvo nekada{weg saigra~a i legende srpske ko{arke Vlade Divca sa kojim se dru`io u Crnoj Gori, a podelio je i seriju snimaka i fotografija uz komentar odu{evqewa.
Divac je ugostio wega i wegove prijateqe, a mesto na koje ih je odveo posebno je odu{evilo Mexika.
„Uhva}en sa biv{im saigra~em iz Lejkersa i ~lanom Ku}e slavnih Vladetom Divcem ve~eras u Crnoj Gori! Pozvao je mene i Kuki, na{e goste Rodnija i Holi i Majka i Nata{u, na ve~eru u hotel „Mamula Island“ u Crnoj Gori. To je bila stara tvr|ava koja je pretvorena u luksuzni hotel i otvorena je pre dve godine. Ve~era i istra`ivawe imawa bili su jednostavno neverovatni! Preporu~ujem svima u Crnoj Gori da pogledaju!“, napisao je u opisu fotgrafija Mexik. Xonson je objavio i nekoliko snimaka ostrva Mamula koje je nekad bilo i koncentracioni logor Musolinijevog fa{isti~kog re`ima tokom Drugog svetskog rata,a sada je pretvoreno u luksuzni hotel.
Olimpijske igre ~esto umeju da iznedre nestvarne sportske pri~e. Jedna takva sti`e sa olimpijskog borili{ta u ma~evawu. Naime, nakon {to je 26-godi{wa Egip}anka Nada Hafez u disciplini sabqa pobedila Amerikanku Elizabet Tartakovski (rezultat je bio 15:13), obelodanila je slede}e: - ^inilo vam se da su na platformi bile dve u~esnice, a nas je tamo bilo troje! Da, to smo bili ja i moja suparnica, ali moja beba, koja tek treba da se pojavi na ovom svetu - objavila je na dru{tvenim mre`ama Hafezova, dodav{i da je preplavqena ponosom. Egipatska olimpijka je, iako u sedmom mesecu trudno}e - kako se ispostavilo, ne samo pobedila, ve} i u{la u istoriju afri~kog olimpizma kao prva sa tog kontinenta koja je u ma~evawu pro{la u osminu finala Olimpijskih igara.
Tamo je ve} Jeon Hajoung iz Ju`ne Koreje bila boqa (15:7), ali to ne umawuje podvig budu}e mame - koja je, ina~e, kao mlada bila dr`avni {ampion u gimnastici, a nedavno je uspe{no zavr{ila studije medicine na Univerzitetu u Kairu.
Ovo su Nadi Hafez bile tre}e Olimpijske igre, a posle 36. mesta u Rio de @aneiru 2016, te 29. u Tokiju 2021. godina - sada je, kao trudnica, ostvarila najboqi rezultat u karijeri, probiv{i se me|u 16 najboqih na Igrama.
@oao Grimaldo, mladi peruanski fudbaler, od utorka je i zvani~no postao ~lan FK Partizan, sa kojim je potpisao ugovor na ~etiri godine. Ve} nekoliko dana se pi{e o Grimaldovom dolasku u Humsku, a sada je ~itav posao i zvani~no zavr{en. Peruanac star 20 godina, koji se najboqe snalazi na krilu, postao je novi fudbaler Partizana.
Crno-beli su Sporting Kristobalu isplatili 1.400.000 evra uz jo{ 15% od narednog transfera. Na taj na~in je @oao postao tre}i najskupqi igra~ u istoriji beogradskog tima.
Klub iz Humske je vi{e novca izdvojio samo za Umara Sadika, za kojeg je Romi isplatio sumu od 1.750.000 evra, dok drugo mesto dr`i Sejduba Suma koji je Slovanu iz Bratislave pla}en 1.600.000 evropskih nov~anica. Grimaldo je na tre}em mestu presko~io Mateusa Saldawu, aktuelnog napada~a Partizana, koji je u Beograd stigao za 1.300.000 evra iz Xef Junajteda.
Ina~e, Grimaldo je uveliko i reprezentativac svoje zemqe, a krilni igra~ je za Peru upisao sedam nastupa, dodu{e, i daqe bez pogotka.
Organizatori, sportisti
Posle obilnih ki{a, rekordnih otkako se bele`e meteorolo{ki podaci, {to je pokvarilo i sve~ano otvarawe OI, organizatori, sportisti i gledaoci sada iznenada muku mu~e sa velikim vru}inama. Termometar je u Bordou, gde se igra olimpijski turnir u fudbalu, pokazivao 41 stepen, u Lionu, gde je na programu ista disciplina 36, u Parizu 34… Ovakvi toplotni udari mogu da budu opasni za sportiste, pa se organizatori prilago|avaju koliko im situacija dozvoqava. Iako ovo nisu najtoplije Igre u istoriji, isti~e se da, ukoliko vru}ine to budu diktirale, uvek postoji mogu}nost da se takmi~ewa pomere za drugi termin. To je, na primer, bio slu~aj sa skejtom na po~etku OI, ali ne zbog vru}ine, ve} zbog – ki{e. Mislilo se i na gledaoce. U blizini borili{ta postavqene su zone za osve`avawe, raspr{iva~i vode i vegetativna ostrva koja prave senku i spu{taju temperaturu. Instalirano je 1.200 fontana s pija}om vodom i 170 raspr{iva~a.
VATERPOLISTI SRBIJE
ZBUWENI:
Vaterpolisti Srbije pora`eni su od selekcije Australije rezultatom 8:3 u me~u drugog kola grupe B na Olimpijskim Igrama i to je zaista bio {ok za sve.
Prvo je selektor Uro{ Stevanovi} govorio o „potopu“, a zatim i wegovi izabranici, me|u kojima je najo{triji bio kapiten, Nikola Jak{i}.
„Pod utiskom sam. Ne znam {ta bih rekao za naredne utakmice. Ja se nadam da } emo da se dignemo ako `elimo ne{to da uradimo“, po~eo je Jak{i}, te se nadovezao:
„Ote`ali smo sebi put kao da to volimo. Ovo je bio {amar u pravom trenutku i nadam se da }emo ga iskoristiti na najboqi mogu}i na~in“, zavr{io je Jak{i}.
Put do ~etvrtfinala }e sada za Srbiju biti jako te`ak. Dosta zavisi od utakmice izme|u Japana i Australije.
Ipak, ubedqiv poraz ne ide na ruku Srbiji. Mora mnogo toga da se slo`i, ali sa ovakvom igrom je to te{ko o~ekivati.
Srbija mora da igra mnogo, mnogo boqe.
ZA[TO OLIMPIJCI GRIZU MEDAQE, JEDAN JE ^AK I SLOMIO ZUB?
Medaqe na olimpijskim igrama se dele iz dana u dan, a Srbija je do sada osvojila jednu, samo ostaje da se vidi da li }e biti zlato ili srebro.
Jedna tradicija se ipak ne mewa.
Grickawe novoosvojene medaqe na postoqu postao je ritual koji mnogi sportisti praktikuju decenijama. Za{to? Razlog se`e daleko u istoriju Olimpijskih igara.
Za sve su krivi novinari i fotografi, rekao je David Vale~inski, predsednik Me|unarodnog dru{tva olimpijskih istori~ara.
„Fotografi su mislili da su sportisti sa medaqama u ustima ikonski snimci koji }e lako prodati sutra{we novine. Takve fotografije bi mogle da se pojave na naslovnoj strani bez dodatnog razmi{qawa. Mislim da sportisti to ina~e ne bi radili“, objasnio je Vale~inski zvani~nom sajtu. Olimpijskih igara.
Nema~ki olimpijac David Meler osvojio je srebrnu medaqu u sankawu na Zimskim olimpijskim igrama 2010. Zbog te iste medaqe ostao je bez zuba.
„Fotografi su hteli da me slikaju kako dr`im medaqu u zubima. Kasnije na ve~eri sam shvatio da mi je zub napukao“.
To je jedina zabele`ena nesre}a zbog ugriza medaqa. Postojala je i teorija da sportisti grizu medaqe da bi proverili kvalitet. Naime, zlato, srebro i bronza se lako mogu oblikovati u pore|ewu sa drugim metalima.
Ali sportisti ih zbog toga ne grizu. Na Olimpijskim igrama u Parizu trebalo bi da bude dodeqeno najmawe 987 medaqa. Mogli bi da se podele jo{ vi{e u slu~aju podele najvi{ih mesta na takmi~ewima. Ve}ina }e imati tragove zuba nakon dodele. [ok na Olimpijskim igrama,
Ziko, ~uveni brazilski biv{i fudbaler, opqa~kan je u Francuskoj na startu Olimpijskih igara u Parizu, preneo je "Le Parizijen".
Ziko se nalazi kao ~lan delegacije Brazila na Olimpijskim igrama.
Sve se desilo dok je napu{tao hotel, dok je ulazio u taksi. Jedan pqa~ka{ je uspeo da skrene pa`wu taksisti, dok je drugi sa zadweg sedi{ta odneo torbu, a procewuje se da su ukradene stvari vredne oko 500.000 evra.
Dan za danom, u razmaku mawem od 24 sata, ko{arka{i Srbije su igrali sa reprezentacijom SAD na Olimpijskim igrama, i Novak \okovi} je u 60. okr{aju sa Rafaelom Nadalom ubedqivo slavio za prolaz u 3. kolo turnira. Kao neko ko `ivi sport, definitivno nisam svestan ~emu sam sve prisustvovao u Lilu i dan kasnije Parizu. [ta se dogodilo, kakva su ovo 24 sata bila? Za ceo `ivot, znam, za ~ekirawe na listi `eqa, za pri~awe deci…
Kad izgovori{ naglas – gledao sam Srbiju protiv Drim tima na Olimpijskim igrama i \okovi}a protiv Nadala – dovoqno da stane{ i da danima samo o tome misli{ i pri~a{.
Lebron koji posle me~a tupka Aleksu Avramovi}a u prolazu i govori mu „good game, good game“, Stef Kari koji je toliko opu{ten dok prolazi, nepristojni Entoni Edvards koji je toliko sre}an {to igra sa idolom Kevinom Durentom u dresu Amerike.
I svi oni pro{li su pored nas toliko blizu da je skoro bio ugro`en privatni prostor {to se ka`e. I nije, niti treba ovo da bude fascinacija najve}im svetskim zvezdama sporta, iako ne mo`ete svaki dan da ih gledate
u`ivo, nego poku{aj da se pribli`e i do~araju 24 sata na OI i uticaj na qudsku psihu. Dakle, ko{arka{ki spektakl na fudbalskom stadionu, verujemo doga|aj u Top 10 na ovim Igrama.
U Parizu se nije igrao tenis, ve} je ispisana gotovo izvesno posledwa stranica istorije najve}eg rivalstva.
I {ta je ono bilo, retko kada vi|ena dominacija Novaka \okovi}a protiv Rafaela Nadala i to na wegovom terenu, gde je podigao 14 grend slem trofeja. Opustio se Nole malo, a to je Rafa jedva do~ekao, pogotovo jer se on nikad ne predaje. Ali nikad. Koliko god nemo}an bio i sateran uz zid, ne, peglawe do kraja je jedina opcija za wega. I jeste, izvukao je ~etiri gema zaredom u drugom setu, Nole se onda sabrao i priveo kraju skoro savr{en me~, kako je sam video wihov 60. me|usobni susret.
Za vreme istog stizale su mi poruke kako sam privilegovan {to sam u`ivo na „[atrijeu“ gledao najve}e teniske {ampione i kako treba da u`ivam. I jesam, ose}am se ponosno, stvarno je taj jedinstven ose}aj do kraja neopisiv.
I uop{te ga nisam svestan. Apsolutno i daqe nemam ose}aj da sam u`ivo gledao Novaka i Nadala, i to kakav wihov me~, iako sam sve vreme razmi{qao o tome. I tek }u…
Jednostavno, mislim da qudski mozak nije u stawu da obradi sve to. Svu tu koli~inu najpre emocija, onda informacija, stvari koje `ivot zna~e i koje mnogo mnogi ne mogu da do`ive, jer se nikad ne na|u u prilici.
A, plasti~no re~eno, `ivimo u tom digitalnom dobu, surovo brzom, gde sati meni prolaze kao minuti, pa ne sti`emo sve u glavi ni da poslo`imo onako kako bismo `eleli.
Laura Martinez, {panska xudistkiwa, nikada ne}e zaboraviti dan kada je rekla "da" i to ispod samog Ajfelovog torwa. Sve se dogodilo nakon wenog nastupa na Olimpijskim igrama, gde je ostala bez medaqe. Ona se povodom prosidbe pohvalila, a sve su zabele`ile i kamere koje su bile spremne za ovaj momenat.
To je bio jedan od zaista najlep{ih momenata ovih Igara u Parizu. Martinez je ro|ena 1998. godine i sa 25 godina odlu~ila je da donese najva`niju odluku u `ivotu. Takmi~i se u kategoriji do 48 kilograma, a najve}i uspeh u karijeri joj je bronza sa Evropskog {ampionata 2023. godine.
THURSDAY l ^ETVRTAK 1. 8. 2024.
Srbija je osvojila zlato na olimpijskim igrama. Kao to tradicija nala`e, ponovo su strelci doneli prvu medaqu i to najsjajniju.
Nogu je kao i na pro{lim igrama povukao Damir Mikec, ali ovoga puta u tandemu sa Zoranom Arunovi} i doneo Srbiji zlatnu medaqu u disciplini miks vazdu{ni pi{toq na deset metara.
Wih dvoje su u velikom finalu bili boqi od Turaka sa 16:14, ~ime su osvojili i prvo odli~je za na{u zemqu.
Wih dvoje su ne{to lo{ije startovali, gubili su sa 8:2 od turskog para, potom su okrenuli rezultat i poveli sa 12:10. U{lo se u ogormnu dramu, turski par je
do{ao do 14:12, imali su „dve me~ lopte“, ali nisu ih iskoristili.
Odli~no je pucao Mikec, jo{ je boqe pucala Zorana i osvojili su
zlatnu medaqu sa 16:14. Ovakva zavr{nica definitivno nije za one sa slabijim srcem, ali smo se na kraju svi radovali.
Mikec i Arunovi} zaradili veliki novac za osvajawe zlata, sledi im bogata nagrada
Srpski strelciZorana Arunovi} i Damir Mikec osvojili su zlatnu medaqu u disciplini vazdu{ni pi{toq na 10 metara
nakon dramati~ne pobede u finalu.
Ovo je bila prva medaqa Srbije na Olimpijskim igrama u
HRVATI POZDRAVILI USPEH SRBIJE:
Parizu, a za to }e sjajni srpski strelci dobiti i bogatu nagradu.
Wima prema Uredbi o nacionalnim sportskim priznawima i nov~anim nagradama sleduju ozbiqni nov~ani iznosi.
„Za osvojenu medaqu u ekipnim ili pojedina~nim sportovima na Olimpijskim igrama, Paraolimpijskim igrama i na [ahovskoj olimpijadi dodequje se nov~ana nagrada za svakog osvaja~a medaqe i glavnog trenera ekipe, tj. trenera sportiste u iznosu od 200.000 evra“, navodi se u odluci koju je donela Vlada Srbije.
Mikec i Arunovi} sti~u i pravo na nacionalnu sportsku penziju u iznosu od tri prose~ne plate u decembru pro{le godine {to je ozbiqna cifra koja im sleduje i koja iznosi 252.681 dinara.
„SAMO DA SE NASPAVAMO, NE ZNAM DA LI JE OVO STVARNO“:
Zorana Arunovi} i Damir Mikec doneli su veliku radost Srbiji na Olimpijskim igrama u Parizu. Oni su u miks dublu u disciplini vazdu{ni pi{toq na deset metara osovojili zlatnu medaqu posle dramati~ne pobede nad Turskom
Bilo je ovo iscrpquju}e za na{e strelce {to pokazuju i izjave posle velike pobede.
„Sad ku}i, da se naspavamo. Samo da se naspavam. Bio je iscrpquju} olimpijski turnir i isti takav trogodi{wi ciklus. Ne razumete koliko je malo spremiti se, ova cela sutuacija sa kovidom je uticala i na ove OI. Pripreme su bile iscrpne i radili smo vredno. Drago mi je da smo ovako zavr{ili. Moram da se naspavam“.
Ona je istakla da nije bilo ni najmawe lako.
„Medaqa je lepa i te{ka, ba{ kako treba da bude. Simboli~no je jer je te{ka koliko i put do we“.
Damir Mikec nije mogao da veruje da su ostvarili uspeh.
„Moram da sumiram utiske i vidim da je sve ovo stvarno. Jako je velika stvar, popeti se nakon Tokija stepenik vi{e. Presre}an sam, malo sam psihi~ki pao posle mog finala i dobrog polufinala. Federacija nam je malo neorganizovana pa nam mewaju pravila par medeci pred Oi. Finale je bilo sutradan, krivo mi je bilo {to se nisam boqe pripremio. Verujem u Zozu i ona je u mene, osvojili smo sva{ta u ovo je vi{e nego zaslu`eno. Evropske, svetske, mediteranske medaqe… Kompletirali smo i na{e karijare s ovom medaqom. Svima je san, na meni je da pretvorim to u javu. Imali smo ose}aj “kad pre”. Nema kukawa, stisli smo zube i radili naporno, `ivimo blizu pa smo se dobro spremili. Sada odmor, ceo avgust i septembar“.
Prisetio se i Tokija.
„Nismo do{li po medaqu, jesmo, ali ne razmi{qamo tako. Na zadatku smo. Kad sportista ka`e da nije svestan, zna~i da nije iza{ao iz pri~e. Se}am se kad me je u Tokiju puklo, kad sam oti{ao u selo i wih 50 kolega sa trenerima. Vikali su i navijali, emocije su me obuzele tada, ali ih je bilo i na liniji. @ao nam je {to se streqa{tvo gleda samo u ovim prilikama“.
MIKEC
NIKADA
PRI^AO O MAJCI: „Znakovi su me vodili do zlata“
Damir Mikec, srpski strelac, zajedno je sa Zoranom Arunovi} postao olimpijski {ampion u [aterou i ispunio je jedan od najve}ih snova.
Srpski par je slavio u finalu discipline vazdu{ni pi{toq 10 metara protiv turskog para Seval Ilajda Tarhan/Jusuf Dikec sa 16:14.
Mikec je tako osvojio drugu medaqu sa Igara, po{to je u Tokiju pre ~etiri godine bio srebrni.
O svemu je emotivno pri~ao Srbin posle medaqe, a najemotivnije je govorio o wegovoj majci.
Srpski strelci Damir Mikec i Zorana Arunovi} osvojili su zlato na Olimpijskim igrama u Parizu, a wihov uspeh prokomentarisali su i Hrvati.
Prvo zlato na{ih sportista u Parizu nije moglo da pro|e nezapa`eno hrvatskim medijima, koji su poku{avali da „prisvoje“ Damira Mikeca. Mikec je ro|eni Spli}anin, a posebnu tu ~iwenicu su naglasili Hrvati.
„Srbija je osvojila prvo zlato na Olimpijskim igrama. U finalu timskog natjecawa zra~nog pi{toqa su ro|eni Spli}anin Damir Mikec i Zorana Arunovi} bili boqi od turskih predstavnika i donijeli Srbiji zlato“, navodi „Jutarwi list“. Mikec i Arunovi} su pobedili u disciplini vazdu{ni pi{toq na 10 metara pobediv{i u finalu turski par Jusuf Dikec/Ilajda Seval Tarhan.
„Znakovi pored puta su me vodili do medaqe u Tokiju. Na dan odlaska u Tokiju, bila je godi{wica smrti moje majke. Dan pre sam oti{ao na wen grob i bio sam siguran da }u osvojiti medaqu“, po~eo je Mikec, pa nastavio:
„Tih znakova je bilo i ovog puta, kada sam stigao ovde broj akreditacije mi je bio isti kao datum ro|ewa moje majke. Kada god bih pogledao na sat, vreme je bilo 19:56, ba{ kao i wena godina ro|ewa. Znakovi pored puta su me vodili i do ovog zlata“, zavr{io je Mikec. Srpski zlatni par sti`e 1. avgusta u Beograd, saop{tio je Olimpijski komitet Srbije.