Srpski glas 1. decembar

KONCERTOM ''NEBESKI ZVUCI NA ZEMQI''

HOR CRKVENE OP[TINE SVETI KNEZ LAZAR IZ ALEKSANDRIJE OBELE@IO JE TRIDESETOGODI[WICU

OD OSNIVAWA

U nedequ, 20. novembra 2022., u velikoj sali sidnejskog Konzervatorijuma muzike ''Verbrugghen Hall'' odr`an je sve~ani koncert hora sidnejske Lazarice koji ove godine navr{ava 30 godina od osnivawa

Koncert Sa{e Mati}a u Melburnu

australijske

Kao {to se i moglo o~ekivati, koncert Sa{e Mati}a u Melburnu, nakon Adelejda, Sidneja i Brizbejna, bio je istinski spektakl. Rado vi|en megastar u Australiji pokazao je za{to je u samom vrhu muzi~ke scene, a jo{ jednom se potvrdilo da je Melburn grad muzike kojem nema ravnog

mundijalu

Srpski fudbaler uhap{en u vezi sa {vercom 115 kilograma kokaina, otac mu bio selektor Srbije na Mundijalu 2006.

Damjan Roganovi} i Du{an Petkovi} uhap{eni su u Amster damu kao ~lanovi OKG zbog 115 kilograma kokaina. Uhap{eni Petkovi} sin je pokojnog Iliije Petkovi}a biv{eg fudbalera i selektora.

Otac osumwi~enog Petkovi}a bio je ~uveni Ilija Petkovi} (1945 - 2020), slavni jugosloven ski fudbaler i selektor fud balske reprezentacije Srbije i Crne Gore na Mundijalu 2006. go dine u Nema~koj, na koji je stariji Petkovi} vodio i svog sina kao reprezentativca.

Podsetimo, oni su uhap{eni u zajedni~koj me|unarodnoj ak ciji Tu`ila{tva za organizova ni kriminal Srbije, BIA, MUP, nadle`nih javnih tu`ila{tava Belgije i Holandije, Evropola i

i

U akciji kojom je rukovodilo srpsko Tu`ila{tvo, slobode je li{eno osam lica, dok se za pre ostalim pripadnicima organizo vane kriminalne grupe traga.

Uhap{eni se sumwi~e za krivi~na dela udru`ivawe radi vr{ewa krivi~nih dela i neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga. Sumwa se da su pripadnici ove organizovane kriminalne grupe sa teritorije Ju`ne Ame

rike organizovali transport ve}e koli~ine opojne droge kokain u luku Roterdam i daqe transport ove opojne droge do belgijskog grada Arlon, gde je u zajedni~koj akciji nadle`nih dr`avnih or gana Srbije, Belgije, Holandije i Luksemburga, ukupno zapleweno 115 kilograma te droge.

Ova organizovana kriminalna grupa, koju ~ine "Vra~arac“ N.V, D.R. - pripadnik tzv. "kava~kog klana", V.V, S.K, S.\, F.L.A, L.K, K.R, I.G, J.V. i \.S.D., je koriste}i registrovanu kompaniju koja se bavi preprodajom betonskih plo~a, najpre kupovala takve plo~e od jedne kompanije u Luk semburgu, a zatim vr{ila zamenu tih plo~a betonskim plo~ama na pravqenim u hangaru u belgijskom gradu Arlon, u koje su zatim sa

krivali pakete sa kokainom.

Prilikom intervencije po licijskih snaga u Belgiji ukupno su prona|ene 22 betonske plo~e, od ~ega je u svakoj plo~i bilo po tri paketa kokaina te`ine od po 1.120 grama.

Pored kokaina prona|enog u betonskim plo~ama, na licu me sta prona|eno je jo{ 37 paketa sa ovom opojnom drogom, a ukupno je u hangaru u Arlonu prona|eno 103 paketa opojne droge kokain, neto mase 115 kilograma.

Ova organizovana kriminalna grupa je kokain koji je prona|en u hangaru u Arlonu preko Nema~ke {pediterske firme trebalo da distribuira do Nema~kog grada Trir, a zatim do hangara te kom panije u Londonu radi daqe pro daje.

Katarski zvani~nik tvrdi: Izme|u 400 i 500 sezonskih radnika izgubilo `ivot tokom radova za Mundijal

Izme|u 400 i 500 sezonskih radnika izgubilo je `ivot tokom radova na organizaciji Svetskog fud balskog prvenstva u Kataru, izjavio je danas katar ski zvani~nik ukqu~en u organizaciju prvenstva.

„Procewuje se da ih je oko 400, izme|u 400 i 500. Nemam ta~ne brojke... Ali i jedna smrt je smrt pre vi{e”, rekao je britanskim medijima generalni se kretar katarskog Vrhovnog komiteta za isporuku i nasle|e Hasan al-Tavadi. Vrhovni komitet bio je zadu`en za izgradwu stadiona i druge infrastruk ture od kada je Katar dobio da bude doma}in prven stva, a jedini podatak poznat do sada bio je da je 40 sezonskih radnika izgubilo `ivot u periodu od 2014. do kraja 2021. godine.

FIFA pokre}e istragu protiv Hrvatske

FIFA je objavila da je pokrenut disciplinski postupak protiv Hr vatske zbog vre|awa Milana Borjana.

Tokom utakmice drugog kola Svetskog prvenstva u Kataru izme|u Hrvatske i Kanade, navija~i Hrvatske vre|ali su golmana Kanade Mi lana Borjana

Golman Crvene zvezde je ro|en u Kninu iz kog je morao da izbegne sa porodicom kao de~ak zbog operacije "Oluja" tokom koje je proteran veliki broj civila srpskog porekla.

Kako prenosi "Aso{ijetes pres", FIFA je i zvani~no pokrenula disciplinski postupak protiv Hrvatske zbog ovih incidenata i za sada nije poznato da li }e, kada i kako Hrvati biti ka`weni.

Prema podacima tog komiteta, 37 smrtnih slu~aja nije bilo direktno vezano za sam posao, poput sr~a nih udara, dok su se tri smrti dogodile van radnog mesta, prenela je Beta.

Katar je bio na udaru aktivista za qudska prava, koji su tvrdili da sezonski radnici rade u lo{im uslovima, na visokim pustiwskim temperaturama,

kao i da su bili diskriminisani i da su imali pro blema sa isplatama i prekovremenim radom. Za Svetsko prvenstvo u Kataru izgra|eni su sta dioni, metro linije i infrastruktura vredni 200 milijardi dolara.

VLADARA...

NA[I FUDBALERI NE MORAJU NI[TA

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

„Igra~i ne moraju ni{ta, a mogu mnogo. To je moja poruka za wih: ne morate ni{ta, a mo`ete mnogo. A probajte ovo drugo. Nikakav pritisak ne}e imati sa moje strane. Mora samo da se umre jednog dana. Svetsko prvenstvo nije pitawe `ivota i smrti. Morate da verujete, jer ~ovek bez vere ne znam {ta je" (Selektor Dragan Stojkovi} Piksi)

„Se}ate se da smo vam obe}ali vru}u politi~ku jesen? Evo vidite da dr`imo obe}awe. Uspeli smo svima da omogu}imo da u svojim stanovima {etaju u ga}ama, a sad radimo sve kako bi im skinuli i te ga}e da bi mogli da {etaju i bez ga}a. I to ne samo po stanovima, nego i napoqu, samo ako to vreme dozvoli. I, naravno, ako saobra}ajna policija ne bude imala primedbi"

(Dragoqub Qubi~i} Mi}ko, o svojoj „Monodrami o ga}ama“)

KAD JE LAKO MILION QUDI ZOVE, A KAD JE TE [ KO SAMO PREDSEDNIK

„^uo sam se sa selektorom, uvek to uradim kad je te{ko, kad je lako milion qudi zove… Pozvao sam qude da podr`e na{u reprezentaciju u petak" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

„Pro|e ovaj vladar, pro|e onaj vladar, stalno se ne{to ~eka s wima, i pro|e i

^EKAJU ] I BOQEG

Evroxasta uhap{eno je osam oso ba

zapleweno ukupno 115 kilo grama opojne droge kokain.

Ilija Petkovi}

Vu~i}: Rudnici litijuma bi bili ne{to najboqe za Srbiju. „Jovawica“ je la`na afera

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da se i daqe kaje {to je doneo odluku da Srbija odustane od iskopavawa litijuma i da je "ispao naj glupqi predsednik na svetu".

Vu~i} je za TV Pink, komentari{u}i protest ekolo{kih aktivista ispred zgrade Vlade Srbije, rekao da vlada nije donela nikakvu odluku, ve} je o svemu odlu~ivao on sam.

„Ne razumem za{to su protestovali ispred Vlade. Kad protestuju treba da protestuju ispred Predsedni{tva a ja }u da im se obratim i da im lepo ka`em – qudi, vi uni{tavate zemqu. Cena je danas 82.500 dolara po toni litijuma, sa ovim rezervama to je 100 milijardi, jer razumete {ta radite Jadru, Ose~i ni, Vaqevu i celom Podriwu“, rekao je Vu~i}.

On je ponovio da Zi|in „dr`i Bor“ u kojem je prose~na plata 801 evro, u di narskoj protivvrednosti.

Istakao je da bi od iskopavawa li tijuma Loznici pripalo pet milijardi evra i da bi to bilo najboqe za zemqu, ali da su gra|ani poverovali u teorije zavere, a da su vo|e protesta „pla}ale strane fondacije“.

„Kolovo|e su primale novac i uni{tile zemqu zajedno sa nama koji bili glupi i naivni da prihvatimo taj bezobrazluk u tu ‘silu’ koja je umislila da mo`e sve, i gorko se kajem zbog toga“, rekao je Vu~i}.

On je vi{e puta pomenuo „aferu Jo vawica“ ponavqaju}i da je re~ o „la`noj aferi“ i da su o wemu tabloidi pisali razne la`i u vezi sa trgovinom droge o kojoj on ni{ta nije znao.

Podsetimo, u toj "la`noj aferi" policija je zaplenila nekoliko tona osu{ene i sirove marihuane.

Na temu poskupqewa struje, pred sednik Vu~i} je izjavio da }emo imati dovoqno struje i gasa, dovoqno toplih stanova i ku}a, i najavio pove}awe cene struje.

"Poka`ite mi zemqu u kojoj je bilo tako malo pove}awe cene struje. Pa onda ra~une iz Britanije, Austrije. Dr`ava je na svaki na~in preuzela te

ret na sebe. Za nas je va`no {to dr`imo nisku cenu gasa i struje i za privredu, to je na{ na~in da ih subvencioni{emo. To su dobri rezultati i dobre vesti", rekao je predsednik Vu~i}.

Naglasio je da pored pove}awa pla ta i penzija, uskoro kre}e i prijava za 5000 pomo}i za mlade.

"Ima}emo pove}awe minimalca, drasti~nih pove}awa penzija i dr`av ne pomo}i za koju kre}e prijava ovih dana. To su davawa za koja mislimo da su dobra. I da, od 15. decembra do 15. januara, gleda}emo da ukqu~imo sve (novogodi{we) ukrase, ako budemo mo gli i napravili takvu procenu", rekao je predsednik Vu~i}.

Migranti uzdrmali Srbiju - upozorewa da treba razdvojiti kriminalce od ostalih

Srbija }e imati nultu toleranci ju prema prekr{iocima zakona me|u migrantima, izjavila je komesarka za izbeglice i migracije Nata{a Stani savqevi}. Ona ka`e i da je policija uradila svoj deo posla u Horgo{u i

drugim mestima oko Subotice i da }e u predstoje}em periodu u~initi sve da se sukobi ne ponove. Sagovornici ka`u da je policija trebalo ranije da reaguje i da jasno razdvoji pitawe migranata od organizovanog kriminala koji zloupo

U Horgo{u se sukobile dve grupe migranata, pucali jedni na druge

"Dve grupe migranata sukobile su se u Horgo{u, pucaju}i jedna na drugu u ranim ve~erwim satima", objavio je vojvo|anski internet portal Szabad Magiar Szo (SMZ), navode}i da u naseqe "sti`u policijske snage".

Dodaje se da su se pucwi iz automatskog oru`ja ~uli tokom ve~eri i posle 19 sati, dok su gra|ani ~ekali da deca do|u iz {kole ili su i{li na ~as narodnih igara.

Objavqen je snimak nadzorne kamere u ulici Bele Bartoka, na kome se vidi petnaestak mu{karaca sa kapuqa~ama, od kojih nekolicina nosi „kala{wiko ve“, kako idu trotoarom „ne{to pre 18 ~asova“.

Prenet je i snimak sa Fejsbuk grupe „Horgo{, moje mesto“ (Horgos A Mi Falunk), na kome se u centru naseqa ~uje vi{e kratkih rafala iz automatskog oru`ja. [efica mesne po{te Olga Stojanovi} izjavila je za SMZ da je nekoliko policajaca stiglo u naseqe u ve~erwim satima i najavila da }e u petak, 25. novembra, po~eti prikupqawe potpisa za peticiju kojom se tra`i sazivawe vanrednog zbora gra|ana.

„Me{tani su javili da je ve}i deo naseqa bio miran oko 21 ~asa, ali su drugi rekli da je policija neprkidno pristizala u naseqe u 21.30. Otprilike u to vreme bilo je mogu}e videti grupu od 50 migranata“, tvrdi se i ka`e da je od gra|ana dobijena informacija kako se pucwi „neprekidno ~uju oko 22.30“.

Migranti se uglavnom zadr`avaju u ulici Bele Bartoka, na putu koji vodi ka granici sa Ma|arskom.

„Me{tani su upla{eni i ka`u da se ose}aju kao da se u nasequ formira la druga vojska, kao da ve} preuzimaju vlast, zauzimaju im rodno mesto“, tvrdi SMZ, nagla{avaju}i da su „me{tani upla{eni i quti jer ih niko ne shvata oz biqno“.

trebqava migrante.

Dr`ava obe}ava da }e za{tititi gra|ane na severnoj granici i wihovu imovinu.

„Kada pogledamo neki pro{li peri od, vidimo da nije bilo incidenata ka kav se desio u Horgo{u pro{le nedeqe. Najva`nija je bila pravovremena reak cija policije, MUP, i ono {to je va`na poruka jeste da Srbija ima human odnos prema migrantima, obezbe|eno im je sve {to je potrebno u samim prihvatnim centrima, ali ima}emo nultu toleran cija prema svima onima koji su zloupo trebili gostoprimstvo Srbije“, poru~u je komesarka za izbeglice i migracije. Me|utim, incidenata je itekako bilo i pre. U julu se u Makovoj Sedmici pored Subotice dogodio prvi ve}i su kob grupa koje su poku{avale da pre|u u Ma|arsku. Tada je jedan migrant ubijen, {estoro je povre|eno. Novinarka subo ti~kog portala Maglo~ista~ Natalija Jakovqevi}, koja od 2015. pomno pra ti migrantsku krizu, ka`e da masovno vra}awe migranata sa severa na jug zemqe u prihvatni centar u Pre{evu, ne}e re{iti problem.

„Odakle tim qudima oru`je? Da li oni sa tim oru`jem ulaze u zemqu ili ovde nabavqaju? To bi policija tre balo da zna ili da otkrije. I to nije ne{to {to je otkriveno u julu mesecu, ja sam sigurna da se za to znalo i mnogo mnogo ranije“, ka`e Jakovqevi}.

Ho}e li nam se deca poubijati?

Vrag je odneo {alu. Kao da je onaj stra{ni prizor izmicawa stolice profesorki u tr steni~koj {koli, zapravo, bio izmicawe te meqne cigle iz arhitekture kakve-takve nor malnosti, reda i pravila.

Nema dana da se po medijima ne zabele`i neki novi primer onoga {to je kr{teno kao „vr{wa~ko nasiqe“: u Subotici je de~ak ostao bez slezine nakon mu~kog napada vr{waka, u Surdulici je vr{wak brutalno pretukao saigra~a iz ko{arka{kog tima, u Vladi~i nom Hanu je u~enik zgu`vanim papirom ga|ao profesora u lice i pretio mu, u Novom Sadu je ispred {kole „Ivan Gunduli}“ u ~etvrtak grupa sredwo{kolaca zajedno sa jednim tri naestogodi{wakom pretukla u~enika sedmog razreda…

Koliko je sli~nih slu~ajeva pro{lo ispod radara medija i javnosti i koliko je `rtava pre}utalo sli~ne napade, sami bog zna. Ono {to bele`i statistika Ministarstva pro svete izgleda ovako: u Srbiji ima 1800 {kola sa 750.000 |aka a 2019. bilo je prijavqeno 819 slu~ajeva razli~itog nasiqa, 2020 - 410, 2021 - 711, ove godine do sada - 275.

Da li je ovo previ{e ili podno{qivo, te{ko je zakqu~iti i zavisi iz koje vizure se gleda. Iz ugla hladnih procenata mo`da nije mnogo, iz pozicije `rtava - jeste. Jer, nisu brojke od 800, 700, 400… truli krompiri, raz bijene ~a{e ili neki industrijski {kart, ve} `ivi qudi, ta~nije deca rawena fizi~kim bolom i psihi~kom traumom.

Dodajmo tome patwu wihovih roditeqa i sve dobija drugu dimenziju koja zastra{uje i pali alarme. De~ak iz Subotice je imao samo jednu slezinu i silexije su mu je ubili u telu, mom~i} iz Vladi~inog Hana samo jedno lice koje su mu unakazili, profesori jedno dosto janstvo i autoritet koji su im ba~eni pod noge. Za sve wih nasiqe kojem su bili izlo`eni je stoprocentno!

Mo`e se na ovu temu pametovati naduga~ko i na{iroko, mo`emo se pitati gde smo to (i ko najvi{e) ispustili na{u decu da rade ovakve stvari, ali ono {to onespokojava jeste ~iwe nica da ovde nije problem samo porodica ili samo {kola i obrazovno-vaspitni sistem, samo dru{tveni ambijent i mediji, samo dru{tvene mre`e i rijaliti programi…

Da je feler u samo jednoj alki iz ovog lan ca, mo`da bi se ne{to i dalo ispraviti, ali ovde je, mawe - vi{e, zakazalo sve.

Roditeqi u trci za egzistencijom ili, pak, vi{im standardom zanemaruju decu i sve se mawe razumeju me|usobno.

Iskrivqen sistem vrednosti u kojem se {qam lak{e uspiwe na dru{tvenoj lestvici od dobrih |aka, {aqe poruku da su {kola i obrazovawe ~isto gubqewe vremena, a na stavnici pokusni kuni}i za sprdwu i dokazi vawe monstruma u nastajawu.

Silexijstvo u javnom prostoru i govoru je primer i motiv za isto tako pona{awe u u~i onici i {kolskom dvori{tu.

U skup{tini se promovi{e divqa{tvo i netolerancija, na televizijama rijali ti primitivizam, nasiqe i nemoral, kloa ke dru{tvenih mre`a favorizuju nakazne „~elenxe“ i idole sumwivog mentalnog sklo pa i pona{awa, {tampani mediji su postali „herbarijumi“ estradnih „cve}ki“, drogiranih i pijanih ludaka i besplatni oglasni prostor za prostituciju svake vrste.

Deficit empatije za drugog u {irem okru`ewu, ga`ewe preko le{eva kao prin cip napredovawa na poslu i u `ivotu regru tuje budu}e „kanibale“ koji svoju inicijaciju po~iwu poni`avawem i nasiqem nad svojim {kolskim drugovima.

Danas se i`ivqavaju nad vr{wacima i na stavnicima, sutra }e nad kolegama i pretpo

Pi{e: Ranko Pivqanin

Srbi su postili pola svog veka

u Po tradiciji, na{i preci nisu bili narod sklon prejedawu, pogotovo prevelikoj potro{wi mesa –ceni sociolog kulture dr Dragoslav B. Petrovi}

u Kao autenti~no srpsko jelo isti~e se – popara

„Tradicionalna ishrana ve}ine Srba bila je, sem siro ma{tva, ome|ena i verskim pro pisima, postovima – Veliki post i Strasna sedmica, Petrovdan ski, Velikogospojinski i Bo`i}ni post, kao i uobi~ajeno svake srede i petka. Kada se sve sabere, dani posta ~inili su polovinu godine, a zbog siroma{ne ishrane u tom obdnevicama, seqa{tvo je {tedelo kvalitetniju hranu, od vajaju}i od usta. Tako bi, wenom prodajom, do{lo do novca neop hodnog za podmirewe poreza i dugova, ili nabavku neophodnih industrijskih i zanatskih proi zvoda, ode}e, obu}e, soli, gasa, {e}era...”

Ovako sociolog kulture dr Dragoslav B. Petrovi} povodom Poklada i po~etka Bo`i}nog po sta, opisuje doskora{we stawe na trpezi srpskog seqaka.

– Za razliku od sela, u urba nim sredinama, pre svega Beo gradu i Novom Sadu, krajem 19. i po~etkom pro{log veka dolazi do br`ih kulturnih promena za hvaquju}i gra|anskom sloju koji te`i da se pona{a evropski. Odnos prema hrani se promenio:

postaje, na neki na~in, prirodno da se ne obeduje u istoj prostoriji gde se priprema hrana ve} za to slu`i trpezarija, a i uloga maj ke-doma}ice je druga~ija.

To vi{e nije porodi~na zadru ga u kojoj je, podre|ena mu{kar cu i neobrazovana, `ena u zoru mesila hleb, ve} je re~ o novom tipu supruge. Ina~e, izme|u dva svetska rata p{eni~ni hleb bio je retkost na seoskoj trpezi na{e postojbine, pa je beli kupovan od zemunskih piqarica o slavi, Uskrsu i Bo`i}u, kad se ko zvao na ru~ak.

– O izuzetno oskudnom zaloga ju u tom razdobqu svedo~i i osta la hrana koju je uglavnom ~inilo povr}e, u mnogo mawoj meri mleko i mle~ni proizvodi, a meso veo ma retko – isti~e sagovornik

Blagodare}i okolnostima, danas je potpuno drugoja~iji sa stav ishrane na prostoru Srbi je, napomiwe dr Petrovi} i daje obja{wewe...

U novije doba u~estali su sa bori na kojima se prire|uju „pra ve hedonisti~ke olimpijade” u pripremawu raznih kulinarskih specijaliteta {to Srbiju svrsta va u red turisti~ki privla~nih podru~ja. Iako se u istoriji svetskog kulinarstva smatra da Srbija nije me|u zemqama koje imaju autenti~nu kuhiwu, neka jela sa ovih prostora postala su wen „za{titni znak”: }evap~i}i, pqeskavice, svadbarski kupus, kajmak, ajvar, duvan ~varci... i ostalim jelima poput sarme koja je svakako isto~wa~kog pore kla, nastojimo da damo neki svoj poseban pe~at, pa tako u zbirku

etno-kuhiwe ulaze i proja, iako je kukuruz uvezen u Evropu tek od Kolumbovog otkri}a Novog sveta, ili neki proizvodi od krompira, mada se za to povr}e u Srbiji nije znalo do po~etka 19. veka.

Dr Petrovi} navodi redove iz monografije Dragane Radoji~i} („Dijalozi za trpezom”, 2012), gde stoji: „Dana{wa kuhiwa u Srbiji preuzela je veliki broj turskih i arapskih pa ~ak i kineskih jela, poput slatkog. Mnogi smatraju da na{u kuhiwu zapravo ~ine jela sa sve ~etiri strane sveta, a da se kao autenti~no srpsko jelo isti~e – popara”.

– Srbi tradicionalno nisu bili narod sklon prejedawu, po gotovo prevelikoj tro{ewu mesa. U sredwovekovnoj Srbiji hleb se pekao od sumje{ice i sura`ice, me{avine p{enice, je~ma i ra`i, i predstavqao je osnovnu, ~esto i jedinu hranu stanovni{tva. Pro past srpske dr`ave i dolazak Turaka nisu mnogo uticali na je lovnik prose~nog srpskog doma}ina. Obi~ni seqaci `iveli su veoma lo{e pa je i ishrana bila jednostavna, podrazumevaju}i da se radnim danima za ru~ak pri premalo samo jedno jelo, naj~e{}e sladak kupus, ~orba ili pa suq. U nevoqi se jeo i ovas, koji je u boqim vremenima slu`io za ishranu kowa. Ali, me|u vlaste lom, situacija je bila potpuno druga~ija, tako da su jedenija pretvorena u svakodnevne gozbe uz, izme|u ostalog, razne vrste divqa~i, sviwskog i ovnujskog mesa, pr{ute, slanine, re~ne i morske ribe – zakqu~uje dr Dra goslav Petrovi}. M. T.

@IVETI U SRBIJI

 [to te u ve}a nebesa di`u sa ve}e visine }e{ da padne{.

 Na zavr{nim turnirima smo najboqi. Uvek zavr{imo najbr`e.

 Opet nam obe}avaju da }e podi}i nasipe protiv poplava. Kad bismo ta obe}awa nare|ali jedno na drugo, nema te reke koja bi uspela da ih probije!

 Problem na{eg posla le`i u le`awu na poslu.



Oni koji tvrde da niko pametan nije verovao da mo`emo da pobedimo Brazil treba da znaju da je nas sedam miliona verovalo u to.

 Na{a poznata estradna li~nost ve~eras slavi krsnu slavu. Na kom kanalu je direktan prenos?

Primili smo najlep{i gol na Svetskom prvenstvu, {to je dokaz da forsiramo dopadqiv fudbal i uvek igramo za publiku.



 Ludnica je u koju god ustanovu da u|e{...

 Ako se ameri~ki ambasadori u Pri{tini i Beogradu pod hitno ne dogovore moglo bi do}i do eskalacije sukoba na Kosovu i Metohiji.

 Gledawe utakmice protiv [vajcarske zapo~e}emo u formaciji 4-4-2. ^etiri rakije, ~etiri {pricera i po dva piva.

 Ko poka`e zube ne}e imati {ta da pregrize.

 Ko na dlanu se vidi da su nam ruke prazne.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„Daj srcu na voqu, pa }e te odvesti u nevoqu"

„U domu len{tine mno`e se samo snovi“

„Gde nema tigra, onde se i zec smatra vladarom“ Narodne poslovice

"Nikad ne mrzi qude koji su qubomorni na tebe, ve} po{tuj wihovu qubomoru. To su qudi koji misle da si boqi od wih" Zoran Radmilovi}

"Kad se uzme koliko na svetu ima glupana, ludaka, podlaca i bezli~nih qudi, ~ovek izgubi svaku qubav za `ivot u tako otrovnom zraku" Jovan Du~i}

Nastavnik na kolenima, a nasilnik u trendingu

U zaglu{uju}oj kakofoniji vapaja prosvetnih radnika zbog nedopustivog nasilni~kog pona{awa osionih u~enika koji su odavno pre{li nivo nesta{luka i ne libe se da nad nastavnikom po~i ne nedopustivo i vi{estruko fizi~ko, psihi~ko i digitalno nasiqe, odjekuje zgra`avawe kolega nad zlostavqawem profesorke engleskog jezika u Tehni~koj {koli u Trsteniku. Ve} dve sedmice to je tema nad temama u prosvetnim krugovima, a jedna u nizu slika nasiqa u {kolskoj

I ~lanstvo Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV) obustavi}e rad prvog decembra, istim povodom, ali imaju vi{e zahteva: „Po trebne su jasne i precizne sankcije za nasilnike, neophodno je Krivi~nim za konikom definisati najstro`e kazne za po~inioce nasiqa nad zaposlenima u obrazovawu, nu`ne su rigidne kazne uko liko se u sredstvima informisawa poja ve fotografije ili bilo koji privatni podatak `rtve nasiqa...” Granski sindi

sredini. Ovog crnog novembra maturant Poqoprivredno-veterinarske {kole „Stevan Sin|eli}” u Vrawu i jo{ jedan maloletnik prebili su dvojicu u~enika prvog razreda, tra`ili da se skinu i nagi {etaju po u~ionici dok su ih snimali te lefonom. Devoj~ica prvog razreda tukla je vr{wakiwu u kancelariji direktora Tehni~ke {kole za dizajn ko`e u Beogra du. U Osnovnoj {koli „Sowa Marinkovi}” u Subotici osmak je „po~istio” vr{waka tako da je povre|eni de~ak zadobio na gwe~ewe rebara i rupturu slezine koja mu je, procenom lekara, morala biti hi rur{ki odstrawena. Nebrojeno puta od gledan je i podeqen onlajn video-zapis koji svedo~i da je nastavnica pala na pod kad su joj |aci izmakli stolicu, da su joj se smejali, snimaju}i incident mobilnim telefonom.

Zbog porasta nasiqa u {kolama uo p{te, ali ponajvi{e zbog omalova`a vawa, uru{avawa ugleda i dostojanstva, ogoqewa poniznosti, nipoda{tavawa autoriteta nastavnika u re`iji u~enika, nezadovoqstvo prosvetnog esnafa dose glo je ta~ku kqu~awa.

Jednoglasna podr{ka koleginici prvo je stigla iz {kole u kojoj radi, za tim i od aktiva direktora trsteni~kih {kola sa zahtevom da se najo{trije ka zne vinovnici zlostavqawa i da se {to pre zakonskom regulativom osigura da prosvetni radnici budu za{ti}eniji. Gromoglasna solidarnost daleko nadi laze lokalne okvire. Mnogi sindikati najavquju da }e prvog decembarskog dana obustaviti rad u {kolama u znak prote sta zbog nasiqa prema zaposlenima u obrazovawu. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), koja ima ~lan stvo u 830 {kola, {to je blizu polovi ne ukupnog broja osmoletki i sredwih {kola u Srbiji, u ~etvrtak, 1. decembra, vodi}e akciju „Stop nasiqu u {kolama”.

– Ukupno na{ih skoro 30.000 ~lanova potpuno }e bojkotovati nastavu sa samo jednim zahtevom, da hitno, najkasnije do polovine decembra, otpo~nu pregovori o statusu slu`benog lica za sve zaposlene u obrazovawu – nagla{ava Jasna Janko vi}, predsednica USPRS.

kat prosvetnih radnika Nezavisnost od lu~io je da wihovo ~lanstvo stupi u jed no~asovni {trajk upozorewa, ali osim izmena zakonske regulative kojima bi se ostvarila maksimalna za{tita zaposle nih, a svaki napad na prosvetne radnike bio kvalifikovan kao krivi~no delo, oni ovu priliku koriste i da opet zahte vaju poboq{awe materijalnog polo`aja prosvetnih radnika. Jedino Forum beo gradskih gimnazija konstantno pa i sada tra`i konkretno: da u~enici vinovnici nasiqa budu suspendovani iz {kole dok se ne okon~a vaspitno-disciplinski po stupak i da im se onemogu}i prelazak u drugu {kolu i nastavak {kolovawa dok im se ne izrekne disciplinska mera. Da su |aci Po`areva~ke gimnazi je, pre 85 godina, „u {kolu donosili pra{kove za kijawe, palili su gume da bi izazvali nepodno{qiv zadah, lepqive zapaqene gume podmetali su profesori ma na stolicu da bi im se pantalone za lepile i pocepale, a ~a{u profesorskog razumevawa prelilo je kada su u u~ioni cu uneli {est mi{eva povezanih za noge”, deo je novinskog izve{taja s naslovne strane koji svedo~i da je zbog ovih izgre da, tada odlukom profesorskog saveta, {est |aka bilo ka`weno zabranom {ko lovawa od jedne do pet godina, a {tampa je o tome pisala s naslovne strane. Danas se izgrednici iz {kolskih klupa masov no ispisuju na zahtev roditeqa iz {kole u kojoj su po~inili nasiqe i obrazovawe nastavqaju u nekoj drugo {koli, i to s pe ticom iz vladawa.

Vlada atmosfera lin~a i leleka u sveop{toj potrazi za „glavom”, umesto za uzrokom. Mnogi |aci su svedo~ili nasiqu koje nije zabele`eno nijednom kamerom i u~ili po modelu u na{oj realnosti. Tu su roditeqi i javno mwewe, vr{ili na siqe svaki put kada su: urgirali da se nekom |aku popravi ocena; la`no prav dali izostanke; lagali, {tite}i „inte res” u~enika; omalova`avali nastavni ke pred decom; izbegavali odlazak na roditeqske sastanke; govorili da su na stavnici neradnici; ohrabrivali nasil no pona{awe dece; nasilno se pona{ali prema deci... M. T.

Rado vi|en gost iz Bakua

Aleksandar Vu~i} nije nimalo preterao kada je tokom posete predsednika Azerbejxana Beogradu izjavio da je Ilham Alijev postao naj popularniji ~ovek i rado vi|en gost u Evropi. Kada je zbog rata u Ukrajini Brisel okrenuo le|a Moskvi, ~elnici EU setili su se da gas i naftu ima i pomalo „zaboravqena” zemqa, s kojom Srbija neguje strate{ko partnerstvo. Kada su cevi „Severnog toka” ve} presu{i le, a u strahu da }e ostati bez plavog zlata, de`urni kriti~ari sa Zapada namah su pre stali da sumwaju u demokratski kredibilitet azerbejxanskog autoritarnog re`ima sklonog i da policijskim pendrecima gu{i opozicione proteste. Zato je predsednica Evropske ko misije Ursula fon der Lajen letos oti{la na noge Ilhamu Alijevu u Baku da ponizno izjavi kako Azerbejxan vidi kao pouzdanog i kqu~nog energetskog partnera EU.

Dok mnoge razvijene zemqe grcaju u ekonom skim problemima, Ilham Alijev (61), koji je na predsedni~koj funkciji od 2003, naslediv{i oca Hejdara, koji ga je jo{ tokom svog mandata ozna~io kao „politi~kog naslednika”, mirno ~eka kraj vi{e nego uspe{ne godine. Zbog rasta cena energenata, azerbejxanski BDP }e dosti}i rekordnih 76,5 milijardi dolara.

I kraqica Elizabeta je imala wenu sliku na zidu u Bakingemu

Divna Pe{i} Grozdanov jedna je od onih svestranih umetnica koje na najbo qi na~in predstavqaju balkanski men talitet i senzibilitet u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, ali i u celom svetu. Vi{estruka pobednica svetskog izbora za najboqu apstraktnu slikarku, koja u svakoj prilici isti~e svoje srp sko i makedonsko poreklo, ovih dana, nakon silnih presti`nih svetskih ga lerija, odr`ala je veliku samostalnu izlo`bu u ^ikagu.

- Ro|ena sam u Kavadarcima, Make donija. Moji roditeqi su tako|e ro|eni u Makedoniji, a srpsko poreklo i pre zime Pe{i} dolazi od moje bake Kruni slave i dede Stojana, koji su iz Srbije preselili u Kavadarce posle rata.

n [ta vam je bila inspiracija kada ste po~iwali?

Dok mnoge razvijene zemqe grcaju u ekonomskim problemima, Ilham Alijev (61), koji je na predsedni~koj funkciji od 2003, naslediv{i oca Hejdara, koji ga je jo{ tokom svog mandata ozna~io kao "politi~kog naslednika", mirno ~eka kraj vi{e nego uspe{ne godine

S diplomom doktora istorijskih nauka Moskovskog univerziteta, Ilham se jo{ deve desetih godina pro{log veka aktivno ukqu~io u politiku zemqe. Kada mu je otac umro, ve} je bio premijer, potpredsednik dr`avne naftne kompanije i zamenik predsednika vladaju}e partije Novi Azerbejxan.

Ono {to je Hejdar po~eo dalekovido da gra di kako bi se oslobodio ruskog zagrqaja do vr{io je wegov sin 2005: prvi naftovod koji zaobilazi teritoriju Rusije, po trasi Baku–Tbilisi–Xejhan u Turskoj. Ilham Alijev, koji je 2018. obezbedio ~etvrti predsedni~ki mandat sa 86 odsto glasova, nije se tu zaustavio. Sa EU sada zavr{ava prvi evropski gasovod „Ju`ni gasni koridor”, koji preko Gruzije, Turske, Gr~ke i Albanije dopire do Italije. Srbija }e gas iz Azerbejxana dopremati preko gasnog interkonektora preko Bugarske, ~ija izgradwa }e biti zavr{ena na jesen idu}e godine.

^elnik Azerbejxana je pro{le godine do{ao u `i`u javnosti ne samo zbog obnovqe nog sukoba s Jermenijom ve} i zato {to se wego vo ime na{lo u „Pandorinim papirima”, listi svetskih mo}nika koji su preko poreskih raje va prikrivali bogatstvo.

Ilham Alijev je u braku s Mehriban, koja je u vrhu liste prvih dama koje izazivaju veli ku pa`wu medija. Pre svega zbog zanimqive biografije, politi~ke mo}i, ali i istaknute lepote. Po obrazovawu doktor medicinskih nauka, Mehriban Alijeva, donedavno ambasa dorka dobre voqe Uneska, ukazom svog supruga od 2017. godine imenovana je za prvu potpred sednicu Azerbejxana. M. T.

- Po~ela sam da slikam uqe na platnu sa mojih 13 godina i od tada sam naslikala preko 700 original nih slika, imala sam vi{e od 20 sa mostalnih izlo`bi (Skopqe, Wujork, Va{ington, Majami, Pariz, Istanbul, Dizeldorf, Qubqana…), osvojila sam nekoliko puta prvo mesto na svetskim takmi~ewima u oblasti likovne umet nosti, u kategoriji apstraktni ekspre sionizam, a moje slike mo`ete pogleda ti na www.divnapesic.com.

n Imate li slikarskih gena u po rodici ili ste, {to bi rekli, samo nikli?

- Talenat za slikawe nasledila sam od oca koji se nikada nije bavio umet no{}u, ali crta veoma dobro, tako da mislim da ta qubav prema slikawu, kao i prema streqa{tvu (moj tata je bio profesionalni strelac i najboqi tre ner sa pu{kom u Makedoniji vi{e od 30 godina i moj li~ni trener) je preneo moj tata Blagoje Pe{i}. Ja sam imala sre}u da su moji roditeqi ozbiqno shva tili moju `equ da se bavim umetno{}u. Tata mi je ru~no izradio moj prvi drveni {tafelaj, naru~io uqane boje i nabavio kwige kako bi nau~ila tehniku neophodnu da po~nem da slikam s uqem. Moja prva inspiracija je bio veliki Salvador Dali. Kada sam videla wego ve slike u meni se rodila `eqa da po ~nem da slikam uqe na platnu, jer pre toga sam samo crtala i slikala tempe rom. Kasnije je moja inspiracija bio moj `ivot, ono {to se dogodilo meni, ono {to sam htela da se dogodi, sve ono {to se doga|a u svetu. Moji prvi radovi su sa de~jim motivima, ~e`wama, naivnih snovima, pa onda sazrevaju u teme poput borbe izme|u dobra i zla, kako sa~uva ti qubav, put do uspeha…

Svaka moja slika nosi poruku koju ne mo`e svako razumeti, jer je apstraktna, ali je moj ciq da inspiri{em qude da stvaraju i rade najboqe {to mogu kako bi bili pozitivni primer svog opstanka

i da bi se svrstali na dobru stranu ovog sveta.

n Jeste li zavr{ili likovnu aka demiju ili ste samouk slikar?

- Ja sam samouk slikar. Nisu me pri mili na likovnu akademiju u Skopqu, dobila sam 0 poena na prijemnom ispitu (smeh). Bila sam razo~arana, jer to mi je bila prva ko~nica i upoznavawe u prak si sa nepravdom i surovo{}u ovoga sve ta. Ali tako sam izgradila karakter da nikad ne odustajem od onoga {to `elim. Posle sam zavr{ila filologiju i magi strirala ekonomske nauke, ali nisam odustala od slikawa.

Moji Makedonci sa Likovne akade mije su odlu~ili da sam antitalenat i da zaslu`ujem 0 poena na prijemnom ispitu, ali je zato 25 najboqih muzeja i galerija u Americi odlu~ilo da nagra de moje slike prvim mestom u svetu ne koliko godina zaredom na svetskom ta kmi~ewu (www.americanartawards.com) i da me proglase za najboqeg apstraktnog ekspresionistu u svetu.

n Jedna od Va{ih slika “Prote cting my Pride” nalazi se i u Bakin gemskoj palati i bila je vlasni{tvo kraqice Elizabete, a danas je u vla sni{tvu kraqevske porodice. Kako je do{lo do toga da kraqica dobije Va{u sliku?

- Bila sam pozvana na ro|endan kraqice Elizabete i odnela kao po klon sliku “Protecting my Pride” jer sam htela da odnesem unikatan poklon. Ka snije mi je kraqica poslala pismo da se zahvali za prelepu sliku, tako da sam izgleda pogodila poklon (smeh).

n Kako i za{to ste odlu~ili da napustite Makedoniju i preselite za Ameriku?

- Napustila sam Makedoniju zbog mog mu`a Bla`e. On je iz Kavadaraca, ali je `iveo u Americi pre nego {to smo se sreli u Wujorku 2012, kada sam imala izlo`bu na Menhetnu. Okolnosti su bile takve da sam morala da ostanem u Americi, a onda su se rodila na{a deca, Stefan, pa Viktor…

n Koliko se razlikuje pristup koji qudi imaju prema umetnosti u Americi i Evropi?

- Pa mislim da postoji jedna grupa qudi koji u`ivaju u umetnosti u svim oblicima i onda kad se ne{to desi oni sretni potr~e da vide ne{to novo i kulturno se nahrane. Takva grupa qudi postoji i u Evropi i u Americi, samo {to u Americi ne dolaze do izra`aja jer je vi{e nekih grupa sa drugim inte resovawima.

n U mladosti ste se bavili spor tom, streqa{tvom, u~estvovali ste i na Olimpijskim igrama…?

- Sa streqa{tvom sam po~ela kad sam imala 6 godina. Ja i moja godinu dana starija sestra Katerina nismo se igrali sa lutkama kao ostale devoj~i ce jer smo bili zauzeti na streqani, gde nas je na{ otac, trener, nau~io sve ve{tine ovog sporta. U prvo vreme moja seka je bila dr`avni {ampion, ja sam uvek bila samo druga. Onda je ona odustala, pa sam ja preduzela vode}u poziciju. I sve tako, oborila sam 37 dr`avnih rekorda u `enskoj i mu{koj kategoriji, disciplina vazdu{na pu{ka 10 metara i malokalibarka trostav na 50 metara. Bila sam dva puta balkanski {ampion, dva puta i{la na Olimpijadu, osvojila 14. mesto u Evropi, 15. mesto u svetu.

n Bave}i se streqa{tvom posta li ste i velika pri jateqica sa ~uvenom srpskom olimpijkom Jasnom [ekari}…

- Jasna [ekari} je moja draga prijateqica, ona je bila pravi pri mer za mene kako treba da izgleda i pona{a se jedan vrhunski sportist. Prelepa, prepametna, stabilna, uspe{na, mo ralna, skromna, pri jatna, sjajna supruga i majka… Kad sam je prvi put srela imala sam 18 godina, bila sam mla|a od we i uvek mi je dava la savete. Imalo je puno {ta da se nau~i od we. Bilo je lepo to druzewe sa Jasnom i ostalim ~la novima srpske reprezen tacije na takmi~ewima i zajedni~kim priprema ma. R. N.

Ruski neuspesi u Ukrajini vezani su za lo{e planirawe - trupe pobe|uju, logistika podbacuje

Herson su napustili iz istog razloga zbog kojeg su se povukli iz predgra|a Kijeva

Stratezi u Moskvi nisu ra~unali da }e specijalna vojna operacija prerasti u rat punih razmera i da }e potrajati ova ko dugo. Kraj sukoba se i daqe ne nazire ali nakon devet mesecu borbi u Ukrajini postaje jasno gde je ruska vojna ma{inerija podbacila i za{to je druga vojna sila na svetu izgubila kontrolu nad ratom koji je sama pokrenula.

Zvu~i neverovatno ali Rusija se u Ukra jini „zaglibila” zbog lo{eg snabdevawa trupa na prvoj liniji Ruski padobranci su, kao na vojnoj ve`bi, izveli desant na aerodrom Go stomel, nadomak Kijeva. Mo`da bi pa dobranci stigli i do centra ukrajinske prestonice da logisti~ari u Moskvi nisu napravili ozbiqnu gre{ku u planirawu. Kamioni sa provijantom su poslati isto vremeno sa poja~awima i te{kom tehni kom. Svi su zavr{ili na istom putu, kroz gustu {umu, zbog ~ega je formirana kolona duga~ka 60 kilometara. Ukrajinci su isko ristili saobra}ajni kolaps i zahvaquju}i dronovima i satelitskim snimcima koje je obezbedio NATO, precizno navodi li artiqerijsku vatru.

Gre{ka je postala vidqiva kada su u svet oti{le fotografije uni{tene ruske tehnike na aerodromu Gostomel. Kamioni ozna~eni slovom „V” bili su parkirani kao u mirnodopskim uslovima, u kasarni.

Uredno, pod konac, jedan do drugog. Bilo je dovoqno da vatra zahvati samo jedan kamion pa da se plamen pro{iri.

Ka{wewe zbog spomenute kolone du ga~ke 60 kilometara, dozvolili su Ukrajin cima da se reorganizuju i organizuju odbra nu Kijeva. Padobranci su ipak poku{ali na juri{ da u|u u prestonicu Ukrajine ali su zaustavqeni u nizu zaseda. Mo`da }e se neki setiti slika lakih, vazdu{no-desan tnih oklopnih transportera sa kojih vise tela nastradalih specijalaca.

Problemi sa snabdevawem su doveli i do povla~ewa sa desne obale Dwepra. Takti~ku prevagu na tom rati{tu Ukrajin cima je doneo ameri~ki dalekometni ra ketni sistem HIMARS. Ponovo uz pomo} NATO satelitskih podataka, Ukrajinci su od po~etka septembra ga|ali sve ta~ke

u dubini, pod kontrolom Rusa, za koje su postojale sumwe da slu`e za ~uvawe mu nicije i tehnike. Dan za danom, sistemat ski su bombardovani i uni{tavali skla di{ta, fabrike i {ume.

Nakon toga, Ukrajinci su ga|ali i An tonovski most preko Dwepra koji je toli ko o{te}en da su Rusi morali da postave pontonski most. Snabdevawe vojske sa 30.000 pripadnika, sa prate}om tehnikom, ipak nije bilo izvodqivo putem skela tako da je general Sergej Surovikin do neo najlogi~niju mogu}u odluku, da povu~e trupe na levu obalu Dwepra.

Kada se sve sabere, Rusi imaju ozbiqne propuste u kratkoro~nom i dugoro~nom vo|ewu rata. Udarne trupe su uspele da ispune postavqene zadatke ili su stigle nadomak ciqeva. Ali, uspeh je izostao

zbog nedovoqno razra|enih planova. Re cimo, centralna borbena grupa koja je na stupala preko ^ernihiva, tako|e je ostva rila svoj ciq i stigla do severoisto~nih predgra|a Kijeva. U tom trenutku, Kijev je bio u poluokru`ewu. Ipak, spomenute trupe su ostale bez poja~awa za odlu~uju}i udar. Putevi kojim su trebalo da stignu podr{ka i provijant, ostali su u dometu ukrajinske artiqerije ili izlo`eni na padima diverzanata. Dovoqno, da napad izgubi zamah a trupe moral.

^iwenica da se rat odu`io, Rusiju dovodi pred novi izazov. Oprema sa ko jima su jedinice krenule u pohod na Ukra jinu, u februaru, uni{tena je , o{te}ena ili jednostavno mora da pro|e redovno odr`avawe. Posebno je kriti~na situa cija sa tenkovima i oklopnim transpor terima. Prema nekim, istina neprovere nim, informacijama, Belorusija je Rusiji ve} „pozajmila” 130 tenkova da popuni jedinice. Koliko je situacija kriti~na, mo`e se zakqu~iti i po fotografijama sa obuke sve`e mobilsanih trupa, koje ve`baju na tenkovima T-55.

Rusija ima sedam fabrika koje proi zvode delove za tenkove. Ti kapaciteti sada se uglavnom koriste za popravku i modernizaciju stare tehnike, preostale iz vremena SSSR-a. Proizvodwa novih tenkova do sada je bila na nivou od oko 60 jedinica godi{we {to ne mo`e da po krije ~ak ni mese~ne gubitke u Ukrajini.

Sve to dovodi do zakqu~ka da Rusija nije imala nameru da se sukob u Ukrajini ovoliko odu`i ali ne{to je o~igledno izmaklo kontroli.

„Fajnen{el tajms“: Evropa uvozi rekordne koli~ine ruskog te~nog gasa

Rusija je u prvih deset meseci ove godine isporu~ila rekordnih 17,8 milijardi kubika te~nog prirodnog gasa

Evropa uvozi rekordne ko li~ine ruskog te~nog prirodnog gasa od januara do oktobra 2022. godine. Uvoz te~nog gasa iz Ru sije ove godine pove}an je za 42 odsto u pore|ewu sa istim pe riodom 2021. godine, pi{e „Faj nen{el tajms“.

SjediweneAmeri~ke Dr`ave, za razliku od bilo koje druge nacije, imaju najrasprostraweniju mre`u vojnih objekata {irom sveta. Neke od ovih baza nalaze se na zemqi{tu koje je uzeto kao "ratni plen".

Ve}ina tih objekata se odr`ava kroz saradwu sa vladama dr`a va gde su uspostavqene, i, kako pi{e neprofitna organizacija "Svet izvan rata" (World Beyond War), mnoge od tih vlada su brutalne i re presivne i imaju koristi od prisustva ameri~kih baza.

U mnogim slu~ajevima, qudi su raseqeni da bi se napravio prostor za ove vojne komplekse. Otvarawe ameri~ke baze ~esto zna~i da }e lo kalno stanovni{tvo ostati bez poqoprivrednog zemqi{ta, a zavr{i ti sa zaga|enim vodosistemima i vazduhom. O nepo`eqnom prisustvu vojnika i oru`ja da se ne govori.

Evropa, Ujediweno Kraqevstvo, Bliski istok, Pacifik - neka su od omiqenih prekomorskih destincija ameri~ke vojske. Samo u Ne ma~koj ih ima vi{e od 200. U Britaniji, ima ih skoro 50, jedna postoji i na Kosovu i Metohiji, a vi{e od 30 baza Amerikanci su otvorili u Ju`noj Koreji.

Sve ukupno, 900 baza i vojnih postrojewa Sjediwene Ameri~ke Dr`ave imaju rasute po celoj planeti.

Rusija je u prvih deset me seci ove godine isporu~eno re kordnih 17,8 milijardi kubika te~nog prirodnog gasa.

Glavni kupci su bili Belgi ja, [panija, Holandija i Francu ska.

Od ukupno uvezenog „plavog goriva“ 16 odsto gasa je u evrop ske zemqe stiglo je morskim pu tem, procewuje britanski list.

U isto vreme u Evropu je od po~etka godine gasovodima is poru~eno 62,1 milijardi kubnih metara ruskog gasa.

Ovi podaci govore da Evro pa jo{ nije potpunosti spremna da se odrekne gasa iz Rusije, ocewuje autor ~lanka.

En-Sofi Korbo stru~wak Centra za globalnu energetsku politiku sa Kolumbijskog uni verziteta u Wujorku smatra da

bi jednog dana Rusija mogla da prekine sa isporukama gasa u Evropu.

U tom slu~aju, navodi Korbo, Evropqani bi bili primorani da kupuju gas na „jo{ skupqem spot tr`i{tu“.

Korbo veruje da bi Rusija mo gla da rasporedi svoje tankere sa te~nim prirodnim gasom u zemqama poput Banglade{a i Pakistana i da prodaje gas po ni`im cenama kako bi stekla „politi~ku prednost“ i „izvr{i la pritisak na Evropqane“, na vodi FT.

Britanski list podse}a da je 2021. godine Evropa ukupno uvezla 155 milijardi kubika ru skog prirodnog gasa, ukqu~uju}i te~ni prirodni gas

Ekspert Georg Zakman sma tra da Evropska unija ne bi trebalo da odustane od ruskog te~nog prirodnog gasa, ali da bi trebalo da razvije mehanizam kako bi se za{titila u slu~a ju da „Rusija po~ne selektivno da {aqe gas pojedina~nim kup cima u Evropi kako bi stekla politi~ke poene i naru{ila evropsko jedinstvo“.

Te~ni

Opet odlo`eno su|ewe za zlo~ine u Dobrovoqa~koj

U Sudu BiH je ponovo odlo`en po~etak su|ewa ~lanu ratnog Predsedni{tva RBiH Ejupu Gani} u i jo{ devetorici bo{wa~kih nekada{wih vojnih i policij skih funkcionera optu`enih za zlo~ine nad pripadnicima JNA u sarajevskoj Dobrovoqa~koj ulici 3. maja 1992. godine. Iz Slu`be za odnose s javno{}u Suda BiH po tvr|eno je da je ro~i{te otkazano „zbog zdravstvenog stawa jednog od optu`enih” i da je novi termin odr`avawa glavnog pretresa za kazan za 14. decembar.

Ovo je tre}e odga|awe ro~i{ta na kojem je trebalo da bude sa slu{an prvi svedok Tu`ila{tva BiH. Javnost u Republici Srp skoj, a pogotovo porodice `rtava koje tri decenije ~ekaju pravdu, zgro`eni su odnosom Suda BiH i wegovim pona{awem, ne samo u predmetu „Dobrovoqa~ka”, ve} i u

svim drugim koji tretiraju zlo~i ne koje su Bo{waci po~inili nad pripadnicima srpskog naroda. Predsednik Organizacije poro dica zarobqenih i poginulih boraca i nestalih civila Sre brenica Branimir Koji} ka`e da je o~igledno da Sud BiH poku{a va na sve na~ine da optu`ene za ubistva, zarobqavawe i mu~ewe pripadnika JNA nikada ne izvede pred lice pravde.

„Bolest im nije bila toli ko va`na kad je re~ o Srbima

Vlada Republike Srpske ima}e osam Srba, pet Bo{waka i tri Hrvata

Nova Vlada Republike Srpske }e od 16 ministarstava imati osam Srba, pet Bo{waka i tri Hrvata, najavio je predsednik Repu blike Srpske Milorad Dodik, koji je u Narodnu skup{tinu uputio odluku kojom je mandat za sastav nove Vlade

dodelio Rado vanu Vi{kovi}u.

Dodik je, na konferenciji za novinare u Bawaluci, rekao da je od luku o mandataru doneo nakon konsultacija sa predstavnicima parla

osumwi~enim za ratne zlo~ine. Wih su prisilno privodili. To su do`iveli ~ak i Srbi koji su hoda li na {takama, a koji su na kraju bili oslobo|eni. Jasno je da se u ovom konkretnom slu~aju tra`i na~in na koji bi Gani} i ostali bili sa~uvani od kazne koju su i te kako zaslu`ili”, ka`e Koji}.

SLAWE PAKETA NA

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

ADELAIDE

mentarnih stranaka na kojima je utvr|eno da Vi{kovi} ima ve}inu za sastav nove vlade.

„Ovo je deo politike u kontinuitetu. Vi{kovi} je du`nost obavqao protekle ~etiri godine u veoma kompleksnim i izazovnim okolnosti ma”, rekao je Dodik i izrazio nadu da }e nova vlada adekvatno odgovo riti svim izazovima.

Rekao je da }e kao predsednik Republike Srpske od Radovana Vi{kovi}a tra`iti da obezbedi da ministri predano i odgovorno rade svoj posao.

Ponovio je da Vi{kovi} u ovom trenutku ima ve}inu od 56 poslani ka za formirawe vlade.

Dodik je rekao da }e u novoj Vladi od 16 ministarstava biti osam Srba ministara, pet Bo{waka i tri Hrvata.

„Sastav nove vlade bi}e kompleksan i treba}e suptilno na}i ba lans koji se mora obezbediti. Ve}ina politi~kih partija koje u~estvu je u podr{ci vladi bi samo predlo`ili Srbe. U tom pogledu moramo videti kako }e to sve izgledati”, rekao je Dodik.

Istakao je da razume interesovawe novinara za sastav nove vlade, ali da treba dati prostor mandataru da obavi konsultacije.

Dodik je podsetio da su wegove konsultacije ju~e sa politi~kim partijama bile u vezi sa mandatarom i eventualno o wihovom u~e{}u.

„Trudio sam se da vidim wihova o~ekivawa, i svi imaju razli~ita o~ekivawa”, rekao je Dodik. S. G.

On smatra da Sud BiH, s tim {to radi, „postaje prakti~no sau ~esnik u svim zlo~inima nad Sr bima” i da poku{ava da prekraja istoriju.

R. N.

Slobodan Stojanovi}, svirepo ubijeni de~ak, dobija spomenik u Bijeqini

De~ak Slobodan Stojano vi} iz Kamenice kod Zvorni ka, kojeg je svirepo ubila pri padnica Armije RBiH Elfeta Veseli uskoro dobija spome nik u Bijeqini.

Spomenik je dar porodice Drage Mirkovi}a.

Skup{tina Grada Bijeqi na odlu~ila je da se ovo spo men-obele`je postavi na Cen tralnom gradskom trgu.

Slobodana Stojanovi}a je u maju ove godine kanonizova la Srpska pravoslavna crkva, {to je ubrzalo realizaciju inicijative da se u Bijeqini podigne spomenik svirepo ubi jenom de~aku.

Spomenik od granita bi}e visok ~etiri metra i 19 cen timetara, a planirano je da na wemu budu ispisane misli na{ih intelektualaca, me|u kojima je i epitaf Matije Be}kovi}a.

Kod Srebrenice otkriveni zlato, srebro, olovo i cink

Generalni direktor firme „Drina resurs" iz Srebrenice Aleksandar Mi{kovi} rekao je na prezentaciji dosada{wih rezultata geolo{kih istra`i vawa obavqenih na podru~ju ove op{tine, da je na lokalitetu Bre`ani otkriveno zlato na du bini od 80 metara.

„Rano je govoriti o koli~ini i procentima tog metala u toni rude, ali je pouzdano utvr|eno da se nalazi u rudnoj strukturi", na veo je Mi{kovi}. Govore}i o rezultatima rada

„Drina resursa", koja posluje u sastavu kanadske kompanije „Tera Balkanika" iz Vankuvera, Mi {kovi} je rekao da su ove godine obavili bu{ewa na lokaliteti ma ^umavi}i, Olovine i Bre`ani i da su rezultati obe}avaju}i.

On je precizirao da su na lo

kalitetu ^umavi}i, na dubini od 50 metara otkrili srebrno-cin kanu i olovnu rudu sa ve}om pri mesom antimona i mawom prime som zlata.

„Firma „Tera Balkanika" in vestira u geolo{ka istra`ivawa u srebreni~koj i bratuna~koj op{tini, a nakon toga i rezultata koje }e se dobiti stru~nim ana lizama odlu~i}e se da li }e se pristupiti izradi projektne do kumentacije i eksploatacije tih le`i{ta rude i po kojim uslovi ma", rekao je Mi{kovi}. S. G.

Srpske

Bawaluka, glavni grad Republike Srpske

Popis u Crnoj Gori u oktobru slede}e godine

Popis stanovni{tva, doma}instava i stanova mora}e da bude odr`an u oktobru ili no vembru 2023. godine, saop{tio je crnogorski ministar finan sija Aleksandar Damjanovi}. U Skup{tini Crne Gore po~ela je rasprava o predlogu zakona

koji dele dru{tvo, kakva je tema popisa stanovni{tva”.

Ministar finansija Alek sandar Damjanovi} kazao je da je vlada utvrdila i zakqu~ke koje je dostavila parlamentu, koji se obavezuje da }e u saradwi sa sku p{tinom obezbediti da se popis

spreme za ove aktivnosti” , do dao je.

Izvestilac Odbora za finan sije i buxet, poslanik Demokrat skog fronta (DF), Dejan \urovi} kazao je da }e popisom biti „obu hva}eni crnogorski dr`avqani koji imaju prebivali{te ili bo ravi{te u Crnoj Gori, bez obzira na to da li su prisutni u mestu stanovawa ili privremeno bo rave u drugom mestu u Crnoj Gori ili u drugoj dr`avi, kao i stran ci koji imaju odobren stalni ili privremeni boravak”.

\urovi} je istakao da popi som stanovni{tva treba da se bave samo statisti~ari, ali da je on postao politi~ko pitawe.

LIVERPOOL DENTAL

CENTRE

o popisu stanovni{tva, doma}instava i stanova. Za potrebe sprovo|ewa popisa planirana su buxetska sredstva od oko 3,3 miliona evra.

Poslanici pozicije su za odr`avawe zakonski obaveznog popisa, dok su poslanici DPS-a ranije napustili zasedawe par lamenta. Na konferenciji za novinare rekli su da „popis nije mogu}e odr`ati u uslovima pove}anih tenzija i aktuelna vlada, umesto da radi na re{a vawu politi~ke krize i organi zaciji vanrednih parlamentar nih izbora, bavi se pitawima

stanovni{tva ne preklapa s ve}im politi~kim doga|ajima ili da ne bude u periodu godine koji je karakteristi~an po vremen skim uslovima koji ote`avaju pristup doma}instvima.

„Imaju}i u vidu da se nared ne godine odr`avaju redovni predsedni~ki izbori u maju ili aprilu, popis bi morao da bude odr`an u oktobru ili novembru 2023. godine”, rekao je Damjano vi}. „To je za godinu dana. Pola godine bi bio neophodan period da se Uprava za statistiku Crne Gore (MONSTAT), ostali dr`av ni organi i lokalne samouprave

Nema dokaza, niko nije kriv za {verc kokaina u Podgorici

Podgori~ki vi{i sud oslobodio je optu`bi Budimira i Marinu Kr stovi} za povezanost sa 1.200 kilograma ko kaina koji je prona|en u magacinu firme „San Francisko”.

Presudu je izre kla sudija podgori~kog Vi{eg suda, Vesna Ko va~evi}, koja je od sa mog po~etka vodila ovaj sudski predmet, dok tu`iteqka Tawa Bo`ovi} nije prisustvovala izricawu presude. Su dija je navela da je optu`nica u suprotnosti sa dokazima.

Nakon {to je sudija Kova~evi} izrekla presudu i rekla da su Bu dimir i Marina Krstovi} slobodni, da nema dokaza kojima bi se wi hova krivica potvrdila, u sudnici se ~uo aplauz od strane prisutnih ~lanova porodice i prijateqa.

U obrazlo`ewu presude sudija Vesna Kova~evi} je navela da nema ni jednog dokaza kojim bi se Krstovi}i mogli proglasiti krivim, pre nosi podgori~ki „Dan”.

Ona je navela da su za sud Marina i Budimir Krstovi} nesumwivo nevini i da sudu nije jasno na osnovu ~ega ih dr`avno tu`ila{tvo dovodi u vezu sa kokainom. Podsetila je na da se u svetu de{avaju slu~ajevi da se u poru~iocima tovara vo}a ubaci kokain ali da to nema veze sa wima. Sudija je navela da je stav suda da kokain nije bio namewen za Krstovi}e i za magacin firme "San Francisko".

Na osnovu iskaza svedoka, sud smatra da je postojala mogu}nost da kokain NN lica lica izvuku u Luci Bar, kako je to praksa u svetu i regionu. S. G.

„U procesu razbijawa srpskog naroda u biv{oj Jugoslaviji, kre atorima projekta glavno oru`je postaje popis stanovni{tva. Dominantna srpska svest u Cr noj Gori na kraju i posle Drugog svetskog rata je mewana kako bi se Srbi preveli u Crnogorce i da se novostvorena nacija odvoji od srpske. Ovo je u po~etku ra|e no tako da kreatori projekta iz Komunisti~ke partije govore da su Crnogorci i Srbi isto i da je to zbog federalizacije Jugosla vije”, ocenio je \urovi}.

Poslanik Demokratske Crne gore Boris Bogdanovi} rekao je: „Umesto da saznamo imamo li vi{e stanovnika, penzione ra, dece, poqoprivrednika, mi merimo ho}emo li imati vi{e Srba, Crnogoraca, Bo{waka, i to je politi~ka sramota, jer se nacionalni i verski identitet stavqa na klasi~ni pija~ni i po liti~ki kantar”.

R. N.

Za Orlove navijaju i u Nik{i}u

U prostorijama Dru{tvu crnogorsko-ruskog prija teqstva "Sveti Georgije" u Nik{i}u organizovano se gleda prvi nastup reprezen tacije Srbije, na Svjetskom fudbalskom prvenstvu u Ka taru, protiv repreyentacije Brazila. Na po~etku utakmi ce pjevala se himna Srbije.

Me|u navija~ima su i pred sednik Op{tine Marko Ko va~evi}, predsednik Dru{tva Velimir Lule Kasalica, pr vak nik{i}kog pozori{ta, glumac Velizar Kasalica, kao i sve{tenstvo i profesori.

Ovo organizovano pra}ewe utakmice ima humanitarni ka rakter i odvija se u saradwi sa NVO "Srbi za Srbe", ula znica je pet evra. Sav prihod bi}e upu}en Srbima na Kosovu i Metohiji. R. N.

Stomatolo{ka

ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

NAJSTARIJI STUDENT U CRNOJ GORI, BRUCO[ SA 88:

Mladi, mi stari, nismo za bacawe

On ima 88 godina i bruco{ je Ma{inskog fakulteta u Podgorici. Branislav Radulovi}, zvani~no je najstariji bruco{ u Crnoj Gori, a mo`da i u regionu. Otkriva da je fakultet u devetoj deceniji upisao da bi mladima dokazao da stari nisu za bacawe. "Ho}u da doka`em mladim generacijama, u koje mnogo verujem, da mi stari nismo jo{ za bacawe, da kod nas ima veliki potencijal koji mo`e da im koristi. Ve rujte, kada bih se ja pitao, ja bih kao kod Indijanaca, formirao Savet starih, u koji ne bi u{li samo mu{karci, ve} i `ene, jer je nauka pokazala da `ene boqe razmi{qau u datim momentima nego mu{kar ci, da su stalo`enije, da vi{e obuhvataju dosta elemenata koji treba da uti~u na krajwi rezultat", ka`e Radulovi}.

On isti~e i da je najlep{e doba u `ivotu jednog ~oveka - upravo studentsko doba.

Radulovi} navodi i da na fakultet dolazi samo sa sveskama, da nikakvu kwigu nije uzeo. „Vodim bele{ke, ho}u da doka`em studen tima da ako redovno dolaze i slu{aju nastavu, da }e da zavr{e fa kultet“.

Prvi ispit jo{ nije imao, ali jeste neke kolokvijume. „Nisam ni najgori, ni najboqi, u zlatnoj sredini sam“, ka`e.

Prenosi i interesantan detaq, da ga je, kada je vadio lekarsko uverewe za fakultet, lekar iz medicine rada pitao „Jesi li udaren u glavu?“ jer je u pitawu prvi takav slu~aj studenta u Crnoj Gori.

„Kolege studenti mislili su u po~etku da sam profesor, drugi, sa pravom da sam zalutao, ali su me na kraju prihvatili sa takvim odu{evqewem. Ko god do|e ujutru, prvo sa mnom pri~a i svi do jednog oslovqavaju me s kolega“, navodi Radulovi} i otkriva da svoje nade pola`e u mladu generaciju i o~ekuje da budu dobri privrednici, ru kovodici i da su „ogroman kapital Crne Gore“.

Ipak u odluci da studira u devetoj deceniji, Radulovi} nema po dr{ku porodice. „I dan danas porodica mi se buni {to studiram. Jedina podr{ka mi je bila unuka i sad mala praunuka - ka`u da sam wihov heroj“. Zamerke {ire porodice odnose se na to {to smatraju da je studirawe veliki izdatak za wega, a i mora da putuje dnevno 30 km u dva pravca. „Ne odustajem, malo sam se zamorio, a i novinari i televizija su mi vi{e dosadili“, naveo je Radulovi}. M. T.

Nema krivih za {verc kokaina u Crnoj Gori

Predsednik Srbije Aleksan dar Vu~i} objavio je na Insta gramu video u kojem su rezimi rani doga|aji i susreti koje je imao tokom prethodne sedmice.

"Posebno sam zahvalan na{em narodu sa Kosova i Meto hije {to je pokazao da se, posle

Zahvalan sam na{em narodu na Kosovu

decenija terora, i daqe bori za svoje ogwi{te, za decu, za na{u budu}nost", napisao je Vu~i}.

"Ponosan sam {to smo u ne deqi za nama uspeli da sau~uva mo mir. Posebno sam zahvalan na{em narodu sa Kosova i Meto hije {to je pokazao da se, posle decenija terora, i daqe bori za svoje ogwi{te, za decu, za na{u budu}nost. Hvala im na tome

{to se nisu upla{ili i {to su dokazali da je svetwa za koju se borimo ve}a od svake pretwe i nepravde koju stave pred nas", napisao je Vu~i} i dodao.

"Na{a pobede pro{le ne deqe bila je nova nema~ka fa brika u Pan~evu. Pobede su i strate{ko partnerstvo Srbije sa Azerbejxanom, koje smo potvr dili tokom posete predsednika

Alijeva, ja~awe tradicionalnog prijateqstva i sa radwe sa Italijom i Francuskom, o ~emu sam razgovarao sa wiho vim najvi{im zvani~nicima, kao i bratske veze naroda Srbi je i Republike Srpske koji uvek mogu da ra~unaju i da se oslone jedni na druge. I zato, idemo

Crna, postaje i "Bela reka''

Ispod jedinstvenog pe}inskog manastira u Srbiji, Crna Reka u istoimenoj Crnore~koj klisuri sa severne strane planine Mo kra Gora kod Zubinog Potoka, na krajwem severozapadu Kosova i Metohije, te~e jedina ponornica u Srbiji Crna reka, du`ine 3,5 kilometara.

PROTEST @ENA U KOSOVSKOJ MITROVICI: "Majke Kosmeta protiv Kurtijevog geta"

U

odr`an veliki protest `ena sa Kosova i Metohije sa sloganom „Majke Kosmeta protiv Kur tijevog geta“.

Na protestu su no{eni transparenti, na kojima je pisalo : „Uje diwene `ene oslobodite geto“, „Nije hir, ho}u mir“, „Kurti ne}u da ti pla}am hara~“, „Kurti decu ti ne}u dati“, „@elim sina da spre mim za svadbu, Kurti dosta je sukoba“....

U~esnice protesta su poku{ale da izraze brigu za svoju decu usled najnovijeg odbijawa Pri{tine da u~estvuju u re{ewu kosov ske krize.

MANASTIR VISOKI DE^ANI:

Proslavqena ktitorska slava manastira

Ktitorska slava manastira Visoki De~ani sve~ano je pro slavqena, u ~etvrtak 24. novembra, u lavri Sv. Kraqa Stefana De~anskog. Svetom Liturgijom je na~alstvovao Arhiepiskop miha lovsko-ko{i~ki Georgije iz Crkve ~e{kih zemaqa i Slova~ke, uz saslu`ewe Episkopa Ra{ko-prizrenskog Teodosija, Episkopa No vobrdskog Ilariona i vi{e od 30 sve{tenoslu`iteqa.

U obele`avawu manastirske slave u~estvovalo je vi{e od 500 vernika. Sv. Liturgiju pevali su prizrenski bogoslovci sa brati jom manastira De~ani. Bratstvo manastira je ~estitalo slavu svim dragim prijateqima uz `equ da ih Sv. Kraq zakrili svojim sve tim molitvama.

Uo~i praznika i manastirske slave svetog Kraqa Stefana De~anskog slu`eno je prazni~no bdenije uz prisustvo vi{e od 300 vernika.

Legenda ka`e kada se u ovom manastiru u sredwem veku pod vizavao sveti Joanikije De vi~ki, a da se zbog buke reke nije mogla ~uti molitva monaha, pa je on u jednom trenutku uzviknuo: ''Umukni Crna reko''! I od tada, legenda ka`e, reka je presahla da te~e ispod manastira. ^etiri stotine metara uzvodno od mana stira reka je po~ela da uvire da bi 200 metara ispod manastira ponovo izvirala. Od maja do no vembra reka je uglavnom ponor nica a u ostalim mesecima je kao prava reka.

Tako je i danas. Ali, kada su obilne padavine, i u prole}e kada se sneg topi na prostranoj planini Mokra Gora, reka pre staje da bude vi{e ponornica ve}, kao i sada, ponovo te~e ispod ma nastira i ispod mosta kojim se samo mo`e u}i u svetiwu koja je kao lastavi~je gnezdo oka~ena na strmim stenama.

Zbog velikog strmog pada niz Crnore~ku klisuru reka je sada prosto bela, pa bi se mogla nazva ti i Belom rekom.

Crnore~ka klisura je poznata i po tome {to na wenim stranama raste cvet Srpska ramonda, ko la~i} ili cvet feniks (lat. Ra monda serbica).

Manastir Crna Reka je mo na{ka isposnica sa severne stra ne planine Mokra Gora i pripa da Eparhiji ra{ko-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve. Tek od skora, izgradwom mosta na je

zeru kod Ribari}a i popravkom prilaznog puta, manastir Crna Reka, kao redak draguq srpske sredwovekovne kulture, izlazi iz relativne anonimnosti u kojoj obitava ve} punih 700 godina. Ma nastir je aktivan, mu{ki i o wemu brinu monasi.

U manastiru se nalaze mo{ti Svetog Petra Kori{kog, jednog od poznatih srpskih podvi`nika iz 13. veka. U manastiru postoji pe}ina u kojoj je sme{tena crkva, u toj pe}ini postoji kameno udu bqewe, 2 – 3 litra vode, u kome

se voda skupqa kap po kap. Voda je, kako ka`u vernici, lekovita i naro~ito poma`e kod bolesti o~iju, zato je narod naziva „vo dom Svetog Arhangela Mihaila”.

Postoji jo{ jedna svetiwa u manastiru koja privla~i veliku pa`wu vernika, a to je grob pre podobnomu~enika Haritona, ne kada{weg sabrata crnore~kog. Prepodobnomu~enik Hariton, sa brat manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, mu~eni~ki je ubijen od strane OVK terorista u okoli ni Prizrena 15. juna 1999. godine.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

daqe, u nove pobede! @ivela Srbija!", stoji u objavi na Insta gramu.

Zanimqivosti jedine ponornice u Srbiji ispod manastira Crna Reka kod Zubinog Potoka na KiM

Kosovskoj Mitrovici je, 23. novembra,

Zakazano su|ewe hrvatskim

pilotima za zlo~in na Petrova~koj cesti

Po~etak su|ewa ~etvorici ofici ra-pilota Hrvatskog ratnog vazduhoplov stva za ratni zlo~in na Petrova~koj cesti, po~iwen u „Oluji“ u avgustu 1995, zakazan je za 26. decembar.

Posebno odeqewe za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu, posle pripremnog ro~i{ta, zakazalo je po~etak su|ewa ~etvorici hrvatskih oficira koji nisu do stupni pravosudnim organima Srbije.

HRVATSKI OFICIRI OPTU@ENI ZA UBISTVO 13 QUDI

NA PETROVA^KOJ CESTI

Da li }e im se suditi u odsustvu, od lu~i}e krivi~no-vanpretresno ve}e tog suda do termina predvi|enog za po~etak su|ewa, preneo je Tawugu branilac optu`e nih advokat Aleksandar Olenek.

na izbegli~ku kolonu koja se kretala u re jonu u kojem nije bilo nikakvih oru`anih sukoba, putem Bosanski Petrovac-Kqu~, izvla~e}i se iz Hrvatske, sa teritorije RSK, sa prostora Dalmacije i Like.

IZBEGLICE NAPADNUTE U BIH,

60 KILOMETARA OD HRVATSKE

Raduq, tako|e postupaju}i po dobi jenom nare|ewu, izdao je nare|ewe op tu`enom Borovi}u za avionski napad na izbegli~ku kolonu koja se kretala u rejonu u kojem tako|e nije bilo nikakvih oru`anih sukoba, putem Bosanski No vi-Prijedor izvla~e}i se iz Hrvatske sa teritorije RSK, sa prostora Korduna i Banije.

Potom je Jeleni}, postupaju}i po dobi jenom nare|ewu, naredio NN pilotu da ko riste}i avion „mig 21“ napadne izbegli~ku

Punomo}nik o{te}enih Du{an Bra ti} rekao je da je na dana{wem pripre mnom ro~i{tu sud postupio po odredbama @enevske konvencije, koja propisuje da su sve dr`ave potpisnice du`ne da sude iz vr{iocima te{kih krivi~nih dela protiv me|unarodnog humanitarnog prava.

„Danas je jedan veliki dan za ideju pravde u ~itavom ~ove~anstvu, a ne samo u Srbiji, jer je danas nastavqen postu pak izvr{iocima krivi~nih dela protiv me|unarodnog humanitarnog prava, koji su izvr{avali ideju i zapovest o etni~kom ~i{}ewu, a {to je eufemizam za genocid“, poru~io je Brati}.

On je rekao da je Srbija pokazala da ima svoje tu`ila{tvo i svoj sud, te da u tim ustanovama postoje qudi koji imaju moralni integritet, jer su se odva`ili da postupaju po zakonu i da sude, bez obzira na strahovite pritiske Hrvatske.

PUCALI NA IZBEGLICE IAKO SU

VIDELI DA NIJE VOJNA META

Na pripremnom ro~i{tu pro~itana je optu`nica i predlo`eni su dokazi.

Potvr|enom optu`nicom obuhva}ena su ~etvorica pripadnika hrvatskog rat nog vazduhoplovstva: Vladimir Mikac (67) iz Ptuja, Zdenko Raduq (69) iz Osije ka, @eqko Jeleni} (69) iz Pule i Dani jel Borovi} (64) iz Vara`dina.

Na teret im se stavqa da su izvr{ili krivi~no delo ratni zlo~in protiv civil nog stanovni{tva u saizvr{ila{tvu.

Prema navodima iz optu`nice, optu`e ni su naredili avionske napade na ci vilno stanovni{tvo, {to je za posledicu imalo ubistvo i rawavawe vi{e civila srpske nacionalnosti i pani~no be`awe civila prema Srbiji, {to je dovelo i do promene etni~kog sastava Hrvatske.

Mikac je, postupaju}i po dobijenom na re|ewu, naredio Jeleni}u avionski napad

kolonu koja se kretala putem Bosanski Pe trovac-Kqu~, {to je ovaj u~inio 7. avgusta 1995. godine u popodnevnim ~asovima.

On je na podru~ju Op{tine Bosanski Petrovac, u BiH, najpre preleteo izbe gli~ku kolonu, koja je do tada prevali la vi{e od 60 kilometara od granice sa Hrvatskom, a potom okrenuo avion i u po vratku, iako je video da se ne radi o legi timnom vojnom ciqu, dejstvovao raketnim udarima raketama S-24 , namewenim za uni{tavawe neprijateqske `ive sile, po izbegli~koj koloni zapre`nih, putni~kih, teretnih vozila i traktora, kojom prili kom je ubijeno 10 civila.

UBIJENO 13 OSOBA, ME\U WIMA ^ETVORO DECE

U tom napadu je vi{e qudi raweno, od kojih je do sada identifikovano 15 qudi, a kriti~nom prilikom je vi{e vozila u ko loni uni{teno.

Borovi} je, postupaju}i po dobijenom nare|ewu, naredio dvojici NN pilota da koriste}i dva aviona „mig 21“ sa aerodro ma Pleso, izvr{e napad po izbegli~koj koloni koja se kretala putem Bosanski No vi-Prijedor, {to su i u~inili dana 8. avgu sta 1995. godine u popodnevnim ~asovima u mestu Svodna, Op{tina Bosanski Novi.

Oni su najpre preleteli izbegli~ku kolonu, koja je do tada prevalila vi{e od 15 kilometara od granice sa Hrvatskom, a potom okrenula avione i u povratku, iako su videli da se ne radi o legitimnom voj nom ciqu, dejstvovali iz avionskih to pova i raketnim udarima raketama S-24 po izbegli~koj koloni, kao i po civilnim objektima u blizini puta, kojom prilikom su ubijena tri civila.

U ovim napadima, za sada je identifi kovano 13 ubijenih osoba, od kojih je ~etvo ro dece, kao i 24 rawene osobe. R. N.

Preminuo Branko Tepi}, de~ak sa ~uvene ratne fotografije

Branko Tepi}, de~ak koga, na ~uvenoj fotogra fiji @or`a Skrigina iz Drugog svetskog rata, u tor bi na le|ima nosi majka Milica Tepi}, preminuo je, objavqeno je na slu`benoj fejsbuk stranici manasti ra Jasenovac.

Ova fotografija, nasta la 1944. godine u Kne`ici kod Kozarske Dubice, po stala je simbol stradawa i herojstva naroda Kozare i Potkozarja. Snimqena je u Kne`ici, kad je rat ni reporter Skrigin sreo napa}enu Milicu Tepi} iz

dubi~kog Komlenca, koja je be`e}i od usta{a spasa vala svoju decu. Kriju}i se u {umi, ona je na le|ima

Hrvatska ima pola miliona bira~a vi{e nego stanovnika

Pro{logodi{wi popis stanovni{tva u Hrvatskoj pokazao je neke anomalije, pa se tako, na primer, na bira~kim spiskovi ma na{ao vi{ak od gotovo pola miliona qudi. Neke `upanije i gradovi bukvalno imaju vi{e bira~a, nego stanovnika.

Hrvatska, ka`u, ve} decenijama ima problem "vi{ka" bira~a na bira~kim spi skovima koji ne uspeva da re{i, a nakon Popisa stanovni{tva 2021. anomalija je dostigla vrhunac pa, recimo Obrovac, ima 3500 stanovnika i 5500 bira~a.

Uz to, dodaju, {to je sve ve}i uticaj gla sova fiktivnih bira~a na kona~ni izbor politi~kih predstavnika u telima vlasti.

U Hrvatskoj se jo{ 2007. pokazalo da postoje ozbiqna odstupawa u broju bira~a izme|u pojedinih izbornih jedinica, a Ustavni sud je 2010. usvojio izve{taj u ko jem je upozorio parlament na to i potrebu da se uredi Zakon o izbornim jedinicama.

Na posledwim izborima za parlament HDZ je, zahvaquju}i nejednakosti u vred nosti glasa bira~a, dobio tri zastupnika vi{e, pi{e list i ukazuje da, kada se tome doda podatak da na 3,8 miliona stanovni ka ima pola miliona fiktivnih bira~a, dileme nema da Hrvatska ve} dugo bira parlament i vladu po nepo{tenom i nepra vednom izbornom modelu. S. G.

nosila dvogodi{weg sina Branka i uza se vodila dve godine stariju k}erku Dra gicu. M. T.

Branko Tepi} nedavno i na poznatoj slici

decembar 2020.

Moderni srpski gladijatori

Pi{e: Marko Lopu{ina

Na Svetskom prvenstvu u fud balu Vukovi} i Degenek nastupaju za tim Australije, a Borjan i Mar kovi} za reprezentacije Kanade i Hrvatske. Na tek zavr{enom Evropskom prvenstvu u ko{arci Dragi} i Don~i} nastupali su za dr`avni tim Slovenije. Prole tos je na Svetskom takmi~ewu u plivawu David Popovi} iz Rumu nije postao svetski prvak. Svima wima je zajedni~ko da su na{i qudi, sportisti srpskog porekla na radu u inostranstvu.

Posle radni~ke klase u srp skoj dijaspori najbrojniji su pri padnici srpske sportske kolo nije. Ona broji oko 1500 na{ih qudi, igra~a i trenera u tridese tak najrazvijenijih zemaqa sveta. Me|u wima najvi{e je fudbalera, ~ak 366. Srbi su fudbal igrali u seoskim i dr`avnim ligama Rumu nije, Ma|arske, Francuske po~et kom 20. veka, a potom u zarobqe ni~kim logorima po Nema~koj i Austriji, ~etrdesetih godina. I napokon, krajem pro{log veka i po~etkom 21. milenijuma srpski fudbaleri postaju moderni ga starbajteri i gladijatori.

Srpski fudbal je, na primer, po~eo je da se razvija u Rumuniji izme|u dva svetska rata. Bio je odraz potrebe za dru`ewem, za prijateqstvom i razvojem srp ske zajednice. U ^eneju fudbal se igrao jo{ 1922. godine. Srbi (Vojin Gruji~in) su igrali za ne ma~ki klub „Sportferajn". Potom se u Ketfequ osniva 1926. godine sportski klub „Slavija". Trajao je dve decenije. U Velikom Senpe tru prvu fudbalsku loptu imao je Jovan Laci}. Oko we su se okupi li momci i 1928. godine osnovali FK „Delija". U wemu su igrali Jo van Ilin i Miroslav Vidak, koji je bio dugogodi{wi golman „Po litehnike" iz Temi{vara. Danas fudbalski klub jo{ uvek postoji i nosi naziv „Plavi delija". Naj poznatiji srpski fudbaler u ovoj zemqi je Milorad Belodedi}, rumunski reprezentativac, zvez din centarhalf i danas selektor mlade reprezentacije Rumunije.

Srbi su kao stranci u fudba lu uzdizali u pro{lom veku ovaj sport u SAD (Ivan Toplak, Milan Mandari}, Bora Milutinovi},), u Nema~koj, golmani Petar Raden kovi} Radi i Milutin [o{ki} [ole, u Australiji i Kanadi dribler Dragoslav [ekularac [eki. Istovremeno ameri~ku

amatersku ko{arku su prosla vili Zdravko Govedarica zvani Bata i Piter Maravi} zvani Pit Pi{toq. Bili su sredinom 20. veka najboqi strelci NCCA lige. Danas najvi{e srpskih fudbale ra igra u Ruskoj Federaciji, ~ak 159, a 23 Srbina su ~lanovi naj boqe ko{arka{ke lige na svetu NBA (Joki}, Don~i}, Petru{ev ski, Jovi}, Andrej, sin Pe|e Sto jakovi}a).

Ne treba zaboraviti da su na{i sportisti i treneri razvi jali fudbal, rukomet i vaterpo lo u Australiji, fudbal u Gani, Japanu i Kini, ko{arku i odbojku u Gr~koj i Turskoj. Tijana Bo{ko vi}, najboqa odbojka{ica sveta igra za turski tim “Exzaxiba{i”.

Najve}a koncentracija mo dernih srpskih gladijatora, koji se svake nedeqe na desetinama sportskih terena bore za bodove i titule, je upravo u balkanskim zemqama. Od sredine devedese tih godina Albanija, Bugarska, Gr~ka, Kipar, Ma|arska, Rumuni ja, Severna Makedonija, Sloveni ja, Turska, postaju tr`i{te sport ske radne snage i stru~waka. To tr`i{te privla~i ve} 25 godina srpske sportiste poreklom iz Sr bije, BiH, Crne Gore i Hrvatske.

Nezvani~ni podaci sportskih saveza ka`u da u balkanskim zemqama 2022. godine `ivi 360 srpskih igra~a i 20 srpskih tre nera. Me|u na{im sportskim radnicima na privremenom radu u balkanskim dr`avama najbroj nije su kolonije fudbalera, po tom rukometa{a i rukometa{ica, ko{arka{a i odbojka{ica. Naj vi{e ih je u Sloveniji, Ma|arskoj i Rumuniji. a potom u Gr~koj i Tur skoj.

Da rad u inostranim timovima nije samo sportski i gladijator ski profesionalni posao, govo re ~iwenice da su na{i igra~i i treneri osvajali zlatne i srebr ne medaqe, titule prvaka Evrope u tim stranim klubovima i repre zentacijama.

Odbojka{ Ivan Miqkovi} je, na primer, igrao za klubove Gr~ke i Turske. Bio je prvi igra~ u istoriji odbojke koji je ~etiri puta osvojio titulu najkorisnijeg igra~a u Svetskoj ligi – 2001., 2002., 2003. i 2005. godine. I Goran Vujevi}: odbojka{ koji je igrao do svoje 42. godine, prima~ u Gr~koj, bio je jedan od najboqih servera na svetu. Odbojka{ica Vesnu ^itakovi}-\uri{i}, tokom karijere igrala je u Turskoj i Ru muniji. Kruna odbojka{kog rada na{ih sportista je uspeh trenera Ratka Pavli~evi}a, koji je u maju 2022. godine postao selektor Od bojka{ke reprezentacije Makedo nije. Pre toga je nastupao u Gr~koj.

Vasilije Mici} je 2022. go dine kao vo|a turskog KK “Fe

nerbah~e” ovaj tim doveo do ti tule {ampiona Evrope. Mici} je tada progla{en za najboqeg ko{arka{a Starog kontinenta. U Turskoj i Gr~koj igrali su i ko{arka{i Stevan Jelovac i Dragan Labovi}, Ko{arka{ Mar ko Bolti}, ~lan segedinskog KK "Natureks SZTE Sedek", igrao je za klubove iz Slovenije, Rumuni je, Makedonije i Ma|arske. Dejan Mladenovi}, ko{arka{, rodom iz Sente igrao je u Ma|arskoj go tovo deceniju. U sezoni 2011/12. godine nastupao je za KK „Ker mend" sa kojim osvaja Tre}e me sto, i bronzanu medaqu Dr`av nog kupa Ma|arske. Prelazi u KK „Faktum" iz Debrecina, a zatim potpisuje za JKSE iz Jazberewa. Mladenovi} je igrao i za ~eti ri kluba u Rumuniji: bra{ovski „CSU", „CSM-OLHIMU" iz Ra minku Val~eje, „^SM-u" iz Ja{e i temi{varskoj „Elbi" sa kojom je u{ao u finale Kupa Rumunije. Ko{arka{ki treneri Duda Ivkovi} i @eqko Obradovi} su svojim klupskim radom i uspe sima uzdigli ko{arku u Gr~koj i Turskoj. Rukometa{ki cen tar i trener Veselin Vujovi} je skopski RK “Vardar”, a potom i

dr`avni tim Slovenije u~inio jako uspe{nim. Nekada{wi srp ski reprezentativac, Marinko Kekezovi} iz Ma|arske je pre{ao na rukometni rad u Rumuniju. Sli~an put je pro{la interna cionalna rukometa{ica Andrea Leki}, koja je nastupala za timo ve iz Makedonije i Ma|arske.

Vaterpolista Slobodan Niki}, srpski olimpijac prihva tio je prvo ponudu budimpe{tan skog „O[C-a". Posle jedne sezone 2017. godine pre{ao je u glavno gradski „Ferencvaro{" iz Bu dimpe{te. Za dve godine igrawa osvojio je po dva dr`avna prven stva i nacionalna kupa, LEN kup, Kup evropskih {ampiona i Super kup Starog kontinenta. Igrao je ukupno u pet zemaqa regiona (Cr noj Gori, Gr~koj, Italiji, Turskoj i Ma|arskoj).

Fudbaler Boris @ivano vi} igrao je sjajno u ma|arskom FK “Honved”, toliko da je dobio ma|arsko dr`avqanstvo i paso{. Karijeru je nastavio u Sloveniji. Slavi{a Stojanovi} , biv{i {to per crveno-belih devedesetih je igrao za slovena~ke klubove “Slovan”, “Qubqana” i “Ceqe”, da bi kao trener radio za FK

“Dom`ale”, reprezentaciju Slo venije, i posledwih deset godina je trenirao timove u Turskoj (“Ja tan” i Bugarskoj (“Levski”). Tri puta je progla{avan za trenera godine u Sloveniji 2005., 2006. i 2007. Dragan Vukmir je 2021. godi ne bio trener FK “Seged”.

Srpski fudbalski gastar bajteri igraju u Ma|arskoj (24 igra~a), Gr~koj (15), Turskoj (12). Ima ih na Kipru, u Bugarskoj (3) i u Sloveniji (5). Wih ukupno 59 to kom 21. veka igrali su i za klubo ve u Rumuniji (9), Severnoj Make doniji (8) i Albaniji (7). Golman Zoran Simovi} postao je nacio nalni heroj Turske, a Nenad Mi lija{ legenda turske “Manise”.

Kada je ko{arka{ Dejan Va siqevi}, Srbin iz Melburna, koji je u pro{loj sezoni predvo dio “Sidnej Kingse” do titule prvaka u nacionalnom {ampio natu, dobio poziv u reprezenta ciju Australije za me~eve protiv Bahreina i Irana, ostvario se wegov san. Iz mladog dr`avnog tima pre{ao je u reprezentaciju, a time i otvorio sebi vrata da pre|e u NBA ili u beogradski FK “Partizan”,

Zaslu`io je da mu se zanimawe pi{e velikim slovom

Najpoznatiji majstor u regionu, Stolar Mile, proslavqa jubilej, iz wegove radi onice iza{lo je 2500 stolica za hrawewe dece, koje godinama poklawa svima koji ne mogu da ih priu{te. ^ovek velikog srca koji pravi i stolice za bolesnu decu, obezbe|uje hranu, ogrev, obnavqa ku}e, po

detetu za le~ewe i tako je dobio stoli cu. Gomila stolica je i vra}ena kod nas, nisu imali kome da je daqe proslede. To je uslov, kada nije vi{e potrebna, ne smeju da je prodaju, ve} da proslede daqe".

Lanac dobrote se {iri ve} sedam godi na, ovih dana je izra~unao, u prvoj stolici

ru~uje; "Usporite, osvrnite se, mo`da ne kome mo`ete da pomognete!".

Milorad Jurkovi}, Mile Stolar iz Rakovca kod Beo~ina, ~ovek je ~ija je pro fesija ugra|ena u ime, a zbog misije se pi{e velikim slovom. Stolice za bebe pravio je i poklawao i ranije, ali je prvu 9. maja 2015. poklonio preko interneta, iz revolta - stolice za bebe u prodavnicama su bile jako skupe.

Planirao je da ih napravi desetak, nije ni slutio gde }e ga ta akcija odvesti. Dru{tvene mre`e su eksplodirale.

"Bukvalno za dva dana, Fejsbuk se sru{io, ne samo zbog qudi koji su tra`i li stolice, ve} i onih koji su `eleli da pru`e neku vrstu podr{ke. ^ak su se ja vili i oni koji `ele da doniraju {ta mi treba od materijala", prise}a se.

Stolar Mile zapravo je do sada napra vio 2505 stolica, pet novih stoji u radi onici, ~eka da se jave porodice kojima su potrebne, da ih preuzmu, bez pare i dina ra.

"Sve je pokloweno, nikada niti jedna stolica nije prodata, niti je uzeto bilo {ta za wu. Ako je neko ba{ toliko na vaqivao, rekli smo mu, uplatite nekom

koju je napravio i donirao, sada ru~a osmo dete, kako ka`e, izrasta iz one prve sto lice koja je poklowena.

Ko god se javi da mu treba stolica, Milorad mu iza|e u susret, ali neke po rodice imaju prednost. Deca sa smetwama u razvoju, blizanci, trojke, ~etvorke, za wih odmah mora da se na|e re{ewe.

"Znamo da su to slatke muke za rodi teqe, jedno dete je u kolicima, jedno je u nekoj le`aqci na drugoj strani, ne mogu tako da ih nahrane. Uvek se trudimo da, koliko god je u na{oj mo}i, maksimalno pomognemo. Ako odemo kod tih qudi, uvek pitamo da li treba jo{ ne{to, da nabavi mo dohranu. Nabavqali smo i kolica, po klawali krevece, {ta god je bilo u na{oj mo}i, radili smo".

Sa mnogim porodicama kojima je pomo gao Milorad je ostao u kontaktu, sa svojom porodicom kod wih odlazio na kr{tewa, ro|endane, ne samo u Srbiji, u wegovim stolicama rastu deca na prostoru cele biv{e velike dr`ave.

"^ak je jedna stolica stigla u Ameriku, kao zahvalnost ~oveku koji nam je donirao CNC ma{inu za obradu posebnih delova za stolicu za decu sa problemima u razvo

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

ju", pri~a nam ovaj dobrotvor.

Milorad je oduvek stolar, ali je dugo `iveo od druge qubavi, harmonike. Sa wom je, ka`e u{ao 1992. godine u kafanu i nije izlazio godinama.

"Harmonika mi je bila sve, a drvo vo lim, volim da se wime bavim. Sad sam i sina ukqu~io, uz mene je zavoleo zanat, radimo zajedno, mnogo mi je sad lak{e. Prestao sam da sviram iz zdravstvenih razloga, ki~ma mi je oti{la od harmonike, to je prevelik napor. Shvatio sam, koliko god da se zaradi za vikend, preko nedeqe to ostavite doktoru. Morao sam da stanem, ~ovek ponekad treba da zna kada da stane".

U razgovoru Mile ka`e da je zabrinut, ima utisak da se ra|a sve mawe dece:

"Ne mogu da gledam kroz stoli~ice, ali moram kroz krevece. Wih smo nekada pra

vili i poklawali. Sada ~etiri kreveca stoje ve} dobre ~etiri godine, nikad nas niko nije ni pitao za wih. Po tome bih za kqu~io da ima mawe

^ovek koji je napravio lanac dobro~in stva u svojoj ku}i ima zid prekriven nagra dama, zahvalnicama, diplomama. I srpska zajednica u Wujorku proglasila ga je hu manistom godine, a od predsednika repu blike dobio je Sretewski orden, ka`e da je po~astvovan {to je dr`ava prepoznala wegov rad, da je to, pored satisfakcije, podstrek za daqi rad.

"Nisam se ni uzdigao, ni uzvisio, isti sam, sa istim krugom prijateqa, na sve gle dam isto. Imam, naravno, sada i neke nove prijateqe, ali sam i daqe onaj isti stolar Mile, Milorad Jurkovi}. M. T.

Sergej Trifunovi} pri~ao je o svom dugogodi{wem prijateqstvu sa kolegom Nenadom Jezdi}em, ali se prisetio i jed nog nemilog doga|aja kada su se glumci, navodno, potukli.

Glumci Nenad Jezdi} i Sergej Tri funovi} obele`ili su mnoga doma}a ostvarewa, a mnogi ne znaju da je razli ka izme|u wih mawa od 3 meseca. Oni su zajedno studirali na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, iako je Jezdi} bio generacija iza.

Wihove studije trajale su tokom po

tresnih ’90-ih, koje su ostale upam}ene po siroma{tvu i nema{tini.

„Imali smo situaciju Nenad Jezdi} i ja. On je iz Vaqeva, ja iz U`ica, on je godi nu dana iza mene na Akademiji. Idemo ku}i, zadwi voz, nemamo para. Mi samo zna mo da moramo ku}i. Gladni smo, to je 1992. godina. Ulazimo u voz i molimo Boga da pro|e kondukter. Pun je voz seqaka, vuku robu. Ali ulazi kondukter, ka`e: ‘Karte!’ Jezdi} i ja nemamo nikakav dogovor i sve je ~ista improvizacija. Ka`em Jezdi}u: ‘Daj karte ~oveku!’ On: ‘Kod tebe su’, ja: ‘Je

l’ me zajebava{?’ ‘Kod tebe su.’ ‘Nisu, dao sam ti karte pred ulazak u voz.’ Ustasmo, kre}e tu~a: ‘Dao sam ti svoje pare, p…a ti materina!’ Qudi sko~i{e da nas razdva jaju: ‘Momci, nemojte!’ I ode kondukter“, ispri~ao je Sergej.

„Zapalimo pquge on i ja i }utimo. Seqaci stoje i }ute. Kad u|e{ u voz, izbega va{ da ka`e{ {ta studira{ stvarno. Od govori{ da studira{ pravo ili ekonomiju i niko te daqe ni{ta ne pita. Ako ka`e{ da studira{ glumu, naj*bao si. Tako smo i Jezda i ja rekli da studiramo pravo. A ovi

seqaci na to: ‘A jeste glumci, mamu vam va{u'“, dodao je on.

lll U slede}em broju: Nikola Joki} zbog autograma nije igrao sedam dana...

dece, nadam se, voleo bih da gre{im".

Novi, tre}i uzastopni man dat starog i novog premijera Danijela Endrjusa mo`e se bez ustezawa opisati kao istorij ski iz vi{e razloga. Sama ~iwe nica da su viktorijski laburi sti zabele`ili boqi rezultat nego pre ~etiri godine govori i obja{wava mnogo. Iako su sve nedavne ankete pokazivale da }e liberali do`iveti poraz,

Istorijski mandat

ukupnog poraza. Wegov povratak na mesto vo|e liberala, nakon smene i poraza na pro{lim iz borima (2018) bio je definitiv no jedan od pogre{nih izbora stranke. Narod je time pokazao da ne voli gubitnike i da za li dere opozicije koji gube izbore jednostavno nema vi{e mesta u politici. Iz toga }e verovatno sada i liberali i laburisti izvu}i neke pouke za svoja budu}a politi~ka delovawa.

Posebno zanimqiv deo ana lize rezultata ovih izbora bila bi pandemija i wen uticaj na dve vode}e partije. Sti~e se utisak da je bezmalo devetomese~ni ka

no izabrali svoj put i tu nema ni kakve dileme. Endrjus ima pred sobom novi ~etvorogodi{wi mandat, i tre}i uzastopni, ~ime je postao prvi premijer Vikto rije u istoriji kome je to po{lo za rukom. Time su Viktorijanci pokazali da ne samo da im nije bilo dosta Endrjusa ve} su ga i zvani~no ustoli~ili kao isto rijskog premijera. Razloge we govog uspeha mnogi vide upravo u pokretawu nekih kapitalnih infrastrukturnih projekata kao {to su auto-putevi, `elezni~ke i metro linije. Opozicija je kon stantno poku{avala da ospori te projekte sa obrazlo`ewem da

Rio Tinto se nagodio sa Aborixinima oko uni{tenog istorijskog naseqa iz Ledenog doba

Multinacionalna rudarska kompanija Rio Tinto postigla je sporazum o restituciji sa gru pom Aborixina, ~ije su stare ku}e u stenama uni{tene zbog iskopavawa rude gvo`|a u Za padnoj Australiji.

Kako prenosi Glas Ameri ke (VOA), uni{tewe lokacije Jukan Gorx, koja dokazuje posto jawe qudskih naseqa u Ledenom dobu, nanela je veliku {tetu tradicionalnim naseqenicima, narodima Punti Kunti, Kurama i Pinikura.

Nije poznato koliko }e nov ca Rio Tinto isplatiti o{te}enima.

Endrjus ima pred sobom novi ~etvorogodi{wi mandat, i tre}i uzastopni, ~ime je postao prvi premijer Viktorije u istoriji kome je to po{lo za rukom. Time su Viktorijanci pokazali da ne samo da im nije bilo dosta Endrjusa ve} su ga i zvani~no ustoli~ili kao istorijskog premijera. Razloge wegovog uspeha mnogi vide upravo u pokretawu nekih kapitalnih infrastrukturnih projekata kao {to su auto-putevi, `elezni~ke i metro linije

o~ekivalo se da }e ipak rezul tat biti tesan i neizvestan, ba rem u onim kqu~nim elektorati ma neophodnim za pobedu. To se ipak nije dogodilo, nego su ~ak naprotiv liberali Viktorije zabele`ili svoj izborni najgo ri rezultat jo{ od daleke 1952. godine. Upravo ta ~iwenica mo`e nas odvesti u dva pravca razmi{qawa o razlozima tako velikog poraza. Prvo pitawe bi bilo: da li su liberali zaista imali tako lo{e kandidate, a drugo: da li su laburisti~ki kandidati jednostavno bili toliko dobri? Razloge ovako te{kog poraza verovatno }e u narednom periodu tra`iti sami liberali, koji svakako moraju da izaberu i novog lidera opozici je. Pokazalo se da je Metju Gaj bio ne samo mlak i lo{ supar nik aktuelnom premijeru, ve} i jedan od bitnih razloga wihovog

rantin ostavio trajne posledi ce na same izbore i da je narod Viktorije ve}inski sve vreme podr`avao kontroverzne mere koje je premijer Endrjus donosio. Zahvaquju}i ovakvim rezulta tima izbora on sada mo`e sebi da ka`e da je uvek bio u pravu, i da je radio ono {to je narod i o~ekivao. Druga strana te me daqe je i ta da se ni viktorij ski liberali nisu mnogo odupi rali toj autokratskoj politici za vreme uvo|ewa raznih mera. Jedino u ~emu su se razlikovali je pogled na takozvani pandemij ski zakon, gde su liberali obe}ali da }e ga odmah ukinuti ako do|u na vlast. Sada je i u vezi tog zakona narod Viktorije dao posledwu re~ potvrdiv{i u ve likoj ve}ini da nema ni{ta pro tiv tog akta.

[ta god da se desi u bliskoj budu}nosti, bira~i su jednostav

je wihova cena izvo|ewa previ soka i prenaduvana. I{la je i na tu kartu da }e ti megalomanski projekti odvesti Viktoriju jo{ daqe u dugove, nakon enormnog zadu`ivawa za vreme dugotraj nih restrikcija i karantina. Jedan od va`nih aduta bio je i taj da }e Viktorija zahvaquju}i Endrjusovoj politici biti ubedqivo najzadu`enija dr`a va u Australiji. Trenutno taj dug iznosi 116 milijardi dolara sa zvani~nom projekcijom da }e do 2026. godine iznositi najmawe 165 milijardi. To su verovatno samo `eqe aktuelne vlasti sa tendencijom da situacija bude i mnogo gora. Tako je samo u ovoj teku}oj godini (2022-23) pred vi|eni buxetski deficit za samo {est meseci narastao sa sedam i po na preko deset mi lijardi dolara, {to je za ~ak 30 odsto vi{e od planiranog. Bez obzira na sve te bolne ~iwe nice o kojima }e se verovatno razmi{qati nakon ovih izbora, narod je rekao svoje, a na libe ralima i ostalim partijama je da poku{aju da se {to pre kon soliduju i da budu dobra opozi cija.

"Ni{ta ne mo`e da nadokna di ili zameni gubitak koji smo osetili un{tewem Jukan Gorxa, pa je ovakav ishod vi{e osigu rawe da }e se ne{to dobro desi

ti u godinama koje dolaze", sao p{tilo je udru`ewe tri naroda.

Izvr{ni direktor kompani je Rio Tinto Jakob Stausholm, zahvalio je grupi tri naroda na u~e{}u u postizawu dogovora i priznao da je kompanija "pre kr{ila svoje vrednosti i izi grala poverewe time {to je do zvolila da se uni{ti lokacija Jukan Gorx".

Osim uspostavqawa fonda cije posve}ene o~uvawu istorij skog nasle|a, kompanija }e u~e stvovati u restaurirawu starih kamenih ku}a i okoline u Jukan Gorxu.

Australija je pro{le nedeqe saop{tila da }e poo{triti zakone kako bi boqe za{titi la aborixinsko kulturno na sle|e, ali konkretne mere nisu objavqene.

Sa{a Jankovi}, Melburn

Istorijsko nasle|e Aborixina Rio Tinto pretvorio u hrpu kamewa

Koncert Sa{e Mati}a u Melburnu, KRUNA AUSTRALIJSKE TURNEJE!

Kao {to se i moglo o~ekivati, koncert Sa{e Mati}a u Melburnu, nakon Adelejda, Sidneja i Brizbejna, bio je istinski spektakl. Uz du`no po {tovawe, najboqi od svih. Rado vi|en megastar u Australiji i ovoga puta, kao i ranije, demonstri rao je za{to je u samom vrhu, ne samo srpske, ve} i regionalne i {ire, muzi~ke scene. U isto vreme, jo{ jednom se potvrdilo da je Melburn grad muzike kakvom nema ravna.

Izgleda da su neke dobronamerne kritike uro dile plodom pa je tako veliki peva~ svoj nastup po~eo na vreme i treba li uop{te spomiwati da je, onog trenutka kada se sa svojim prate}im bendom pojavio na bini, sve bukvalno eksplodiralo.

Sa{a se vernoj publici koje je bilo u mnogo ve}em broju od kapaciteta no}nog kluba „Trak“ u pre sti`noj ~etvrti Turak, po{teno odu`io. Jedan od mojih cewenih kolega, onako glasno prokomentari sa: „^ove~e, glas i lako}a sa kojom Sa{a interpre tira pesme, a uz to i svira klavijature, ~isti su dar prirode“.

Sa{a Mati} ima toliko hitova da bi i deset koncerata bilo malo da ih sve odsvira i otpeva, ali on jednostavno ose}a publiku i zna {ta ona

voli te se i ovoga puta na tome i bazirao. Naravno, izveo je i ~uvene hitove mnogih svojih kolega, one za koje ka`emo da nam „le`e“.

A publika u transu. Od tinejxera pa do onih koji uveliko krckaju penziju. Svako se na svoj na~in prona{ao u pesmama ovog velikana muzi~ke scene. Nisu svi mogli stati u salu kluba, te je i foaje na ulazu bio na~i~kan, a bar da je bio deset puta ve}i te{ko bi postigao tu navalu u no}i koja je bila kao iz bajke.

Svuda se |uskalo u ritmu muzike i pesme, kako u sali, tako i na balkonu namewenom za one sa VIP statusom, tako i za one u „pretsobqu“ i naravno na samoj ulici odakle se ulazilo u istinsko grotlo.

Ovu muzi~ku bajku, pre samog nastupa velikog umetnika, dobro je „zagrejao“ di xej \eno odli~nim izborom mikseva. On je majstor svog zanata pa je na wemu svojstven na~in uspevao da publiku dr`i u „transu“ sve do pojave Sa{e Mati}a na sceni.Sve je trajalo do jedan sat posle pono}i i op{ti je utisak da su posetioci koncert napustili zadovoqni.

Izvor: Svet Australija www.svet-australia.com

Foto: Dragan Gavrilovi}

1. decembar 2022.

^etvrtak 10. decembar 2020.

KONCERTOM “NEBESKI ZVUCI NA ZEMQI’’ LAZAR IZ ALEKSANDRIJE OBELE@IO JE

U nedequ, 20. novembra 2022., u velikoj sali sidnejskog Konzer vatorijuma muzike ‚’Verbrugghen Hall’’ odr`an je sve~ani koncert hora sidnejske Lazarice koji ove godine navr{ava 30 godina od osnivawa. Sve~anom koncertu prisustvovali su i visoki gosti, Wegovo Preosve{tenstvo Epi skop australijsko-novozelandski Gospodin Siluan u pratwi ar himandrita o. Petra Radulovi}a, Wegova Ekselencija ambasa dor Republike Srbije, gospodin Rade Stefanovi} sa suprugom i otpravnik poslova gospo|a Iva na Ivan~evi} sa suprugom. Po red sve{tenstva, koncertu su prisustvovali i biv{i dirigen ti lazari~kog hora, nekada{wi ~lanovi i mnogobrojna publika. Pored hora Lazarice, ansambla Lazarikon, de~ijeg hora ‚’Zvon~i} i’’, u~e{}e su uzeli i gostuju}i ho rovi ‚’St Kassiani’’ hor Antiohijske mitropolije i pravoslavni hor “Qepta”.

Misija lazari~kog hora je uvek bila o~uvawe pravoslavne srp ske duhovnosti, kao i pravoslav nog muzi~kog stvarala{tva. In teresantna ~iwenica je da je hor svoj prvi zvani~ni nastup upravo imao u ovoj istoj dvorani pre 30 godine pod dirigentskom palicom profesora Slobodana @ivkovi}a. Hor svake nedeqe aktivno poje na Svetim Liturgijama, ne samo u Lazarici, ve} i {irom Australije na radost, blagoqepije i duhovno uzdizawe svih koji su `edni Re~i Bo`ije kroz slu{awe duhovne mu zike. Izme|u ostalog, hor je izne drio jednoga |akona, proto|akona Petra Mraki}a, a dva ~lana ovog hora su krenuli mona{kim putem: monah Teodosije (Mladen Kosi}), koji je danas sabrat manastira Ko viq i Bo`ijom milo{}u, na{ Pre osve}eni Vladika, Wegovo Preo sve{tenstvo Gospodin Siluan.

Na koncertu je prvi put pred stavqen de~iji hor‚ „Zvon~i}i’’ pod rukovodstvom Dragane Milanovi} koji je sastavni deo {kole srpskog jezika pri Crkve noj op{tini i parohiji Sv. Knez Lazar. Ciqevi hora su, pre svega, da kod dece razvija qubav prema muzici, i da kroz muzi~ko obrazo vawe i zajedni~ki rad na sceni,

deca steknu duhovno i nacional no pouzdawe, promovi{u}i pravo slavnu duhovnu i srpsku tradici onalnu muziku.

Posebno priznawe hor je odao i svojim dirigentima: profesoru Slobodanu @ivkovi}u- jednom od osniva~a i prvom dirigentu la zari~kog hora pri hramu Svetoga Kneza Lazara od oktobra 1992. godine, koji je ina~e postojao od 1961. godine a wegovim dola skom prerastao u ~etvoroglasno pojawe. Zatim, Tijani Miqovskoj koja je vodila hor preko sedam godina i sa kojom je hor imao svoj prvi me|unarodni nastup u Sin gapuru 1998. godine. Priznawa su odata i Mariji ]uk za wen doprinos; Nenadu Jakovqevi} u pod ~ijim rukovodstvom je hor nastupao na mnogobrojnim scena ma u Sidneju, od kojih je jedan od zna~ajnijih nastupa u sidnejskoj operi „Sydney Opera House” 2002. godine. Bila je ovo prilika da se hor zahvali i prof. dr Sawi Drqa~i za veliku nesebi~nu po dr{ku koju je pru`ila lazari~kom horu na pokloni~kom putovawu hora po Srbiji 2004. godine. Pod wenim rukovodstvom hor je pri stupio Savezu srpskih horova u Beogradu. Bio je ovo put koji }e ostati ve~no zabele`en u istori ji ovog hora. ^lanovi lazari~kog hora posebno su se zahvalili svom sada{wem i dugogodi{wem dirigentu Dragani Milanovi} za wenu istrajnost i veliku posve}enost horu na ~ijem ~elu je ve} punih 18 godina. Sa wom je hor po setio dva puta parohije u Novom Zelandu: 2018. godine parohiju u mestu „Christchurch” i 2019. godi ne u Velingtonu. Ovom prilikom gostima na koncertu, nekada{wim dirigentima, profesoru Slobo danu @ivkovi}u, Tijani Miqov skoj i prof. dr Sawi Drqa~i u ime hora uru~eni su prikladni pokloni uz veliki aplauz publike kao i samih ~lanova hora, u~esni ka na koncertu.

Tokom programa grupa ‚’Laza rikon’’ izvela je dve pesme: ‚’Suza Kosova’’ uz pratwu lazari~kog hora, a potom solo ‚’Kosovske bo`ure’’. Etno grupa „Lazarikon” osnovana je 2014. godine sa ciqem promovisawa tradicionalne srp

ske muzike. Pet ~lanova ove gru pe, koji su ~lanovi i lazari~kog hora, nastupali su na mnogobroj nim proslavama, Srpskom Festi valu u sidnejskom zalivu „Darling Harbour”, na osve}ewu fresaka u crkvi Svetoga Jovana Krsti teqa u Volongongu, proslavi 60. godi{wice sidnejske Lazarice i mnogim drugim.

Nastup najmla|ih u~esnika, de~ijeg hora „Zvon~i}i’’ koji su u

prvom delu programa izveli pe smu „Mi smo deca neba’’ Dragane Mirkovi}, uz pratwu Dragane Mi lanovi} na klaviru, posebno je odu{evio sve prisutne i na svoj na~in uveli~ao ovaj zna~ajni ju bilej. Jubilarni sve~ani koncert uveli~ali su svojim nastupom i gostuju}i horovi: „St. Kassiani’’ Antiohijski pravoslavni hor sa dirigentom o. Filipom Sabom i pravoslavni hor „Qepta’’ pod

Za kraj koncerta hor Lazarice je, zajedno sa grupom „Lazarikon’’ i de~ijim horom „Zvon~i}i’’, izveo kompoziciju „Veseli se srpski rode’’ |akona Ivana i |akonice Danice Crnogor~evi} uz muzi~ku pratwu: na violini Jang Ju (Hri zostom), klaviru Vasilije Doj~i novi}, dairama Anastasija Rebi} i solistom Teodorom Matijevi}.

dirigentskom palicom Alekseja Afonasova.

Grupna slika sa Vladikom

De~iji hor Zvon~i}i

Voditeqi programa

Dirigenti Gosti Publika

ZEMQI’’ HOR CRKVENE OP[TINE SVETI KNEZ TRIDESETOGODI[WICU OD OSNIVAWA

Sabranima se po programu obratio ambasador Republike Sr bije, Wegova Ekselencija g. Rade Stefanovi}. On se najpre zahva lio na privilegiji i pozivu da i sam prisustvuje ovom sve~anom koncertu ~estitaju}i horu ovaj zna~ajni jubilej. Sa puno emoci je izrazio je svoje divqewe za predivan pripremqen program, rekav{i da niko nije mogao osta ti ravnodu{an. Posebno je ista

kao u~e{}e najmla|ih izvo|a~a i ~estitao im na divnom perfor mansu. U svom govoru naglasio je da }e hor uvek mo}i da ra~una na podr{ku Republike Srbije kao na{e matice.

Na kraju se svima obratio Epi skop australijsko-novozelandski, Wegovo Preosve{tenstvo Vladi ka Siluan koji je pozdravio sve prisutne i ~estitao horu na tri desetom jubileju postojawa. Vla

dika je istakao da je lazari~ki hor svojom pesmom kroz Svetoli turgijsko pojawe prenosio verni ma tajnu i lepotu odnosa Crkve i naroda Bo`ijeg sa Bogom. Vla dika je zakqu~io da sa sigurno{}u mo`emo re}i da je upravo bo goqepije Crkvenog Liturgijskog pojawa primarna i najistaknutija slu`ba jednog pravoslavnog hora. Pored svoje liturgijske misije lazari~ki hor ve} godinama pred

stavqa, ne samo svoj hram Svetoga Kneza Lazara, nego i Mitropoliju australijsko-novozelandsku Srp ske pravoslavne crkve, kako na lokalnim sve~anostima u Austra liji, tako i na me|unarodnim sa brawima na kojima svojim pojawem hor proslavqa Gospoda. Vladika se zahvalio i bratskim horovima “St Kassiani” i pravoslavnom horu ‚’Qepta’’ koji su ve~eras tu da daju svoju podr{ku lazari~kom horu, svojim u~e{}em na jubilarnom koncertu, kao i Vladikama, antio hijskom Vasiliju i ruskom Georgi ju, na datom blagoslovu za u~e{}e ovih horova. Vladika Siluan je podsetio prisutne da je i on bio ~lan lazari~kog hora, prise}aju}i se vremena iz koga i danas nosi

mnoge lepe uspomene. Zahvaquju}i se dirigentu Dragani Milanovi}, sada{wim i biv{im ~lanovima hora i dirigentima hora, Episkop je ujedno odao po{tu i svim upo kojenim ~lanovima. Na kraju svog obra}awa, uz zahvalnost za po dr{ku hora Kolexu Svetog Save od po~etka izgradwe, uru~io je diri gentu Dragani Milanovi} prigodan poklon: prvi primerak slike „1300 Kaplara’’, simbol izgradwe Ko lexa, koja je ura|ena u Srbiji.

Na kraju su svi horovi zajedno izveli „Mnogoqetstvije” a diri gentima gostuju}ih horova, kao i na{oj Dragani uru~eni su priklad ni pokloni.

^lanak pripremila: Milica Kozlina

Teodora Matijevi}

Klavir, Vasilije Doj~inovi}

programa Sa ”Zvon~i}ima”

Jubilarni sve~ani koncert uveli~ao je svojim nastupom i gostuju}i hor „St. Kassiani“

Ruski pravoslavni hor “Qepta”

Novi koncert ansambla “Awa i Zlatna”

Fenomenalni orkestar “Awa i Zlatna” vo|en umet ni~kom direktorkom i izvanrednim vokalom Aleksan drom Awom Aker u pro{lu sredu, 23. novembra iznova je odu{evio melburnsku publiku, a i publiku {irom sveta koji su koncert pratili onlajn. Publika je imala prili ku da u`iva uz obrade pesama poput “Moj golube”, “Da zna zora”, “Ciganine ti {to svira{“ i “Fijaker stari” izve denih putem kombinovawa improvizacije svojstvene 17. veku i egzoti~nim melodijama i ritmovima Balkana. Orkestar pored Awe sa~iwavaju vrhunski mu

zi~ari koji su pravi virtuozi kada su u pitawu wihovi odabrani instrumenti. Kirsti Morfet donosi ~ar predivnih harmonija i originalnih me lodija u visini soprana uz perkusije kojima oboga}uje izvedbe. Rajan Vilijams zaista odu{evqava ~itavim spektrom duva~kih instrumenata u raznim intonacijskim visinama, od samih bas dubina do srpske tradicionalne frulice. Tim Nikolski ove evergrin numere oboga}uje modernim zvukom elektri~ne gitare. Andru Taner donosi jednu setnu ritmi~ku dubinu izvedbama, a Donald Nikol

son boji ~itavu muzi~ku prezentaciju specifi~nim zvu kom ~embala i sintisajzera. Na radost publike nisu samo ovi izvanredni muzi~ari i wihov divan izbor najlep{ih pesama Balkana (a i {ire), ve} i toplota kojom ove pe sme donose publici, i wihova uvekprisutna srda~nost. Ovoga puta je publika uz muziku bila po~a{}ena i {am pawcem, i belim i crnim vinom koje je bilo ukqu~eno u cenu karte. Posle jo{ jednog divnog koncerta orkestra “Awa i Zlatna”, `eqno o~ekujemo koje numere }emo imati prilike ~uti slede}i put. Tekst: Aqa Katanovi}

LOZNICA

Sme{tena u zapadnom delu Srbije, u podno`ju planine Gu~evo, na desnoj obali reke Drine i u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom, Loznica je odvajkada bila centar ovog dela Podriwa, mesto gde su se „lomila kopqa“ vojski. i popri{te bitaka koje su odlu~ivale sudbine carstava. Se}awe na prvi savezni~ku pobedu u Velikom ratu

Tekeri{ je malo selo na obroncima Cera, na oko 30 kilometara od centra Loznice. Ono se zlatnim slovima upisalo u uxbenike srpske istorije, jer se u wemu odigrao odlu~uju}i boj tokom Cerske bitke – prve savezni~ke pobede u Velikom ratu.

Cerska bitka vodila se izme|u 15. i 24. avgusta 1914. za kontrolu nekoliko gradi}a i sela u okolini istoimene planine, kao i za kontrolu [apca. Zahvaquju}i tak tici Stepe Stepanovi}a koji je upravo zbog zasluga u ovoj bici dobio ~in vojvode, Sr bija je uspela da odbije napad, a zatim sa svoje teritorije, nazad preko Drine, otera vojsku daleko nadmo}nije Austrougarske.

O ovoj pobedi u danima koji su usledi li, {irom Evrope, pisali su i novinari, i kwi`evnici i vojnici… Ipak, mo`da naj ve}a pohvala juna{tva i hrabrosti srpskog naroda do{la je upravo sa neprijateqske strane.

- Sjajni su momci ovi Srbi, oni umeju da brane svoju zemqu. Tek u Srbiji 1914. shva tio sam da je qubav prema slobodi malih naroda ja~a sila od nasiqa velikih i mo}nih. Tek ovde sam shvatio da neumitna si la-voqa savla|uje sve, a da je slabost sile u tome {to veruje u silu – zapisao je Egon Ervin Ki{, pisac i austrougarski vojnik.

U znak se}awa na ove slavne i stra{ne dane u centru Tekeri{a je podignuta spo men-kosturnica u kojoj su sahraweni po smrtni ostaci poginulih srpskih vojnika. Otkrivena je na Vidovdan, 28. juna 1928. godine. Visoka 10 metara zami{qena je u formi stene na ~ijem vrhu stoji orao ra{i renih krila koji u kqunu dr`i lovorov ve nac, i natpisom „Va{a dela su besmrtna“. Mesto „bitke iznad oblaka“

Zbog slave koja, s pravom, pripada Cer skoj bici, jedan drugi sukob Austrougarske i Srbije s po~etka Prvog svetskog rata koji je vo|en u ovom kraju, uglavnom je za boravqen. Bitka na Gu~evu odigrala se u sklopu bitke na Drini u jesen 1914. i jedna je od prvih rovovskih bitaka u Prvom svet skom ratu.

Uz velike gubitke, srpska vojska je na ovom mestu uspela da parali{e austrou garske trupe i dr`i ih zaustavqene skoro dva meseca. Zbog planinskog terena i visi ne na kojoj se sukob odigrao, narod je Gu~ev sku bitku prozvao „bitka iznad oblaka“.

Danas, na mestu odakle se pru`a spek takularan pogled na Loznicu i ~itav kraj, stoji Spomen kosturnica u kojoj su ve~ni mir na{li srpski i austrougarski ratnici izginuli na ovom prostoru 1914.

Grobnicu u obliku piramide visoku sko ro 17 metara po~eli su da grade okupatori. Jednom kada je do{la sloboda, pokazuju}i da su u smrti svi jednaki, Udru`ewe rezer vnih oficira i ratnika u wu je polo`ilo 3200 ostataka srpskih ratnika rasutih po Gu~evu i okolini, ali i austrougarskih voj nika izginulih ovde i na okolnim polo`a jima. Spomenik je zavr{en 1929. i osve}en 1930. Na wemu su i danas vidqive We go{eve re~i: „Blago onom ko dovjeka `ivi, imao se ra{ta i roditi“.

Na slovo na slovo „T“ – Tr{i}!

Jo{ jedno lozni~ko selo koje se upisa lo u istoriju! Tr{i} je rodno mesto Vuka Stefanovi}a Karaxi}a.

- Ja sam se u Srbiji rodio i uzrastao i zato mi se ~ini da na svijetu nema qe

Grad u Srbiji koji morate posetiti ako

volite

istoriju

^etvrtak 1.

p{e zemqe od Srbije niti qep{eg mesta od Tr{i}a – pisao je Vuk o Tr{i}u, a svi koji ga danas posete mogu da u`ivaju u je dinstvenom muzeju na otvorenom i prirodi rasko{ne lepote.

Za Tr{i} ste sigurno ~uli – u wemu se nalazi Muzej jezika i pisma, Sabori{te, crkva brvnara Svetog Arhangela Mihai la, vajati u kojima su predstavqeni stari zanati… To je lokacija odr`avawa Vuko vog sabora i mesto koje je godi{we posete hiqade |aka.

Pa ipak, prava „zvezda“ ovog mesta krije se malo daqe…

Jer, {etaju}i kraj re~ice @eravije, kroz hladovitu {umu i prate}i putokaze sa najlep{im narodnim izrekama, sti}i }ete do nekada{weg Vukovog imawa na kome se nalazi spomen-ku}a posve}ena ovom reformatoru srpskog jezika i pisma. Uz spomen-ku}u je formirano dvori{te. A i u wemu - kao da je vreme stalo! Tu je vajat, ka~ara, ambar, ko{ za kukuruz… sve izgleda kao da je mali Vuk upravo iza{ao iz dvori{ta i krenuo ka obli`wem mana stiru Trono{a da u~i slova i brojeve. Zadu`bina Nemawi}a u srcu Podriwa

Manastir Trono{a zbiqa je posebno mesto. Sme{ten u idili~ni krajolik, ne daleko od Tr{i}a, on je ne samo duhovni centar, ve} i va`na istorijska ta~ka ovog kraja.

Po narodnom predawu, manastir su po digla bra}a Jugovi} koja su ovde boravila godinu dana pre Kosovske bitke u kojoj }e svi poginuti.

Iako je ovde re~ o legendi koja nema mnogo upori{ta u realnosti, i zvani~na istorija ovog mesta podjednako je uzbudqi va! Manastir je podignut po~etkom 14. veka i zadu`bina je kraqa Dragutina Nemawi}a i wegove supruge Kataline, }erke ma|arskog kraqa Stefana. Dragutin je `enidbom sa wom u miraz dobio Srem, Ma~vu i ovaj deo Podriwa pa se, nakon {to je srpski presto prepustio bratu Miluti nu, povukao u ovaj deo zemqe i vladao kao „mali sremski kraq“.

Mnogo puta ru{en i obnavqan, Trono{a je danas mesto izuzetne duhovne i isto rijske vrednosti, ali i manastir u kojem `ivi jedna jedinstvena tradicija – obi~aj pravqewa ratarskih ili ora~kih sve}a. Tokom vaskr{weg posta vernici iz ovog kraja skupqaju priloge od kojih se kupu je vosak. Na veliku sredu od tog voska se izlivaju dve velike sve}e koje se, na Veli ki ~etvrtak donose u manastir i postavqa ju ispred oltara.

Te sve}e gore za vreme slu`be svake ne deqe i praznika preko cele godine. Ovo je jedinstven obi~aj u srpskoj crkvi i postoji samo u Trono{i.

Kraqevski odmor

O lekovitosti i blagodetima koje pru`a bawa Koviqa~a sigurno ste ~uli. Re~ je o jednom od najsavremenijih rehabi litacionih centara u Evropi i mestu koje, u potrazi za zdravqem, godi{we posete hiqade pacijenata svih generacija.

Ipak, i istorija bawe podjednako je za nimqiva, pa ~ak i ako vas zdravqe dobro slu`i, nema razloga da je ne posetite.

Iako je izvesno da su u blagodetima ov da{we vode u`ivali svi – od Ilira, pre ko starih Rimqana i Turaka, prvi pisani tragovi koji ukazuju na to da narod ovde dolazi zbog lekovitih izvora vezuju se za prve decenije 16. veka.

Kao godina krucijalna za razvoj Ko viqa~e uzima se 1858. kada je napravqena prva zgrada za sme{taj gostiju i utvr|e na „obaveza lekara da preko leta u bawi sede}i bolne nadgledati i wima uredno i po pravilima lekarskim upotrebqene vode prepisivati".

Bawu Koviqa~u su voleli svi vladari iz dinastija Obrenovi} i Kara|or|evi} –od kneza Mihaila do kraqa Aleksandra. To joj je i donelo nadimak „kraqevska“. U wenim lepotama u`ivali su i Dositej Obradovi} i Vuk Karaxi}, a svoje rane u bawi je vidao i vo`d Kara|or|e. M. T.

Tekeri{

Gu~evo

Trono{a

Bawa Koviqa~a

BO@I]NE POKLADE U LIVERPULU

Vredni ~lanovi uprave crkve na{e Svetog Luke u sidnejskom predgra|u Liver pul, uz svesrdnu pomo} ovda{weg Kola srpskih sestara, organizovali su u nedequ, 27. novembra ove godine, na Bo`i}ne poklade, zajedni~ki ru~ak za sve prisutne parohijane i vernike, me|u kojima je veliki broj dece i mladih. Pored obaveznog kotli}a i ro{tiqa, bilo je tu i drugih kulinarskih specijaliteta, naravno sve zaliveno dobrom kapqicom, zatim raznih salata, kola~a, sokova, kafe. [to bi na{ narod rekao – prste da poli`e{! Prethodno svetu liturgiju slu`ili su prote Aleksandar Milutinovi} i Nenad \ura{inovi}, a odgovarao crkveni hor na ~elu sa ipo|akonom Nikolom Zbiqi}em. Sli~ni skupovi u Liverpulu se organizuju kako pred po~etak bo`i}weg i vaskr{weg posta, kao i drugim prilika ma na kojima se okupqa veliki broj na{ih qudi u ovom delu Sidneja.

Tekst i fotografije: Joca Gajeskov

PO^EO

BO@I]NI POST

Bo`i}ni post, kojim se ver nici Srpske pravoslavne cr kve pripremaju za praznovawe ro|ewa Isusa Hrista, po~eo je u ponedeqak, 28. novembra 2022. godine, a zavr{ava se na Bo`i}, 7. januara 2023. godi ne. U svojoj pastirskoj besedi prota Nenad \ura{inovi} je podsetio vernika da se u toku celog Bo`i}nog posta ne jede se meso, beli mrs i jaja. Uqe i vino su dozvoqeni svim dani ma osim srede i petka koji se poste "na vodi". Riba se jede svake subote i nedeqe, kao i na Vavedewe Presvete Bo gorodice, ~ak i ako praznik padne u sredu ili petak. Po sledwa nedeqa Bo`i}nog posta posti se stro`ije, bez upotrebe ribe, a po mogu}no sti "na vodi". Na Badwi dan se ne upotrebqava ni uqe ni vino, ve} se obavezno posti "na vodi". Post ne zna~i da se samo uzdr`avamo od mrsne hrane, ve} pre svega od lo{ih misli, `eqa i dela. On je veo ma va`an za duhovni i telesni `ivot. Post najpre ima duhov ni smisao i on je organski po vezan sa celokupnim duhovnim `ivotom. J. Gajeskov

PO PRVI PUT U SVETI HRAM

Jedan od dirqivih momenata na Bo`i}ne poklade u Liverpulu bio je uvo|ewe po prvi put u hram {estomese~ne Petre Miji}, koje je obavio prota Aleksandar, a na radost rodi teqa @arka i Jasmine, kao i starije sestre Sare. Skoro da nema nedeqnih bogoslu`ewa u Liverpulu a da nema sli~nih doga|aja.

Tekst i foto: J. Gajeskov

SMENA GENERACIJA NA POLITI^KOJ SCENI

U nedequ 27. novembra, na skupu ~la nova laburisti~ke partije u Liverpulu, ~lan dr`avnog parlamenta od 1995. godi ne i dugogodi{wi ministar Pol Lin~, na javio je da se ne}e kandidovati na slede}im martovskim izborima u Novom Ju`nom Velsu. Kako on, tako i ~lanovi ove partije, poverewe su ukazali mladoj i agilnoj Ka ri{mi Kalijanda, koja u`iva veliki ugled u ovda{woj zajednici ste~eno plodono snim radom proteklih godina. Na skupu u Liverpulu prisutni su bili predstavnici raznih etni~kih zajednica, me|u kojima i na{i veterani laburisti~ke partije Momo Dubo~anin i Slobodan Lazovi}.

Tekst i foto: J. Gajeskov

Kako je litijum otoplio odnose Australije i Kine

Analiti~ari u Aziji isti~u naznake da bi nakon nedavne promene vlasti u Kan beri ekonomsko trvewe izme|u Kine i Au stralije moglo da se ubla`i, u ~emu je bi tan faktor trgovina litijumom.

Kineski predsednik Si \inping i au stralijski premijer Entoni Albaneze sa stali su se 15. novembra na Baliju tokom trajawa konferencije G-20, a Kanbera, u kojoj sada dr`avom upravqaju wegovi la buristi, izrazila je `equ da se odnosi iz me|u dve zemqe poprave, javqaju mediji u Isto~noj Aziji.

Re~ je o prvom susretu lidera dve ju zemaqa u posledwih pet godina, koji je, nesumwivo, uprili~en i zahvaquju}i tome {to se u kon tinentu-dr`avi u maju ove go dine promenila vlast.

Tokom ~etiri godine vlade biv{eg premi jera, liberala Skota Morisona, politi~ko i ekonomsko trvewe iz me|u Australije i Kine dostiglo je razmere uporedive s Hladnim ratom. Obe dr`ave su kao {pijune hapsile i proterivale dr`avqane one druge, te jedna drugoj uvodile ekonomske sankcije – Australija je zabrawivala kineske investicije i kupovi ne u oblasti telekomunikacija i infrastrukture, dok je Kina uzvra}ala uvode}i visoke carine i ogra ni~ewa na uvoz australijskih poqopri vrednih proizvoda i postavqaju}i prepre ke za turisti~ko putovawe i studirawe u dr`avi na ju`noj polulopti (Visoka cena vernosti Va{ingtonu, trvewe sa Kinom Au straliju mo`e skupo da ko{ta).

Usijawe su izazvale Morisonove op tu`be o odgovornosti Pekinga za izbijawe pandemije COVID-19, pravdawe naoru`a vawa u iznosu od ~ak 270 milijardi au stralijskih dolara pretwom iz Pekinga i naro~ito pristupawe Australije, koja je ve} bila konstituent ~etvorostranog voj no-politi~kog saveza usmerenog na zauzda vawe rasta kineske vojne i politi~ke mo}i u Indo-Pacifiku „Kvadrilateralni forum za dijalog o bezbednosti”, u novi geopoliti~ki savez sa Va{ingtonom i Lon donom posve}en parirawu Kini „AUKUS”.

Prva velika odluka u sklopu tog sa veza bio je dogovor o izgradwi osam skupih podmornica na nuklearni pogon za potrebe australijske mornarice, koje bi patrolirale {irom zapadnog i ju`nog Pacifika (ukqu~uju}i tu i Ju`no kine sko more na koje Peking pola`e pravo) kao podr{ka ameri~kim snagama i pro tivte`a rastu}oj kineskoj vojnoj mo}i (Kuda ide Kanbera, novo zao{travawe odnosa Australije i Kine).

Iza pribli`avawa koje je ostvareno kroz sastanak dva lidera na Baliju, sma traju pojedini analiti~ari u azijsko-paci fi~kom regionu, va`an faktor je komple mentarnost dve privrede kada je u pitawu litijum. S obzirom na brzo {irewe auto mobila na elektri~ni pogon, litijum po staje esencijalna strate{ka sirovina koja bi mogla da ima zna~aj kakav je u proteklih sto godina imala nafta.

Naime, Kina je jedan od najve}ih svet skih proizvo|a~a elektri~nih automobila i baterija za tu vrstu vozila – u pro{loj go dini kineske kompanije na ~elu sa „CATL” su proizvele 56 procenata svih baterija za vozila na ~isto elektri~ni pogon. U naj mnogoqudnijoj zemqi sveta ove godine pe tina prodatih vozila }e biti elektri~na – wih oko {est miliona.

Kineske kompanije poput „Nio”, „BYD”

i „Vuling”, prave velike zamahe u razvoju i masovnoj proizvodwi elektri~nih vozi la, pa se, recimo, predvi|a da bi do 2025. godine druga ekonomija sveta mogla da u Evropu izveze ~ak oko 800.000 vozila na elektri~ni pogon.

S druge strane, Australija }e, pro cewuje tamo{we ministarstvo industri je, u 2024. godini proizvesti rekordnih 820.000 tona litijuma i na wemu zaraditi

RENTON FAMILY

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, de menciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvali tetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesio nalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve reli gije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnev nim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava pra znika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

oko devet i po milijardi dolara. Ta dr`a va poseduje oko petinu poznatih rezervi litijuma u svetu i zahvaquju}i visokoj ra zvijenosti rudarstva, odnosno, poodmakloj eksploataciji tog elementa kojeg nazivaju „novom naftom”, trenutno dr`i preko 50 procenata svetskog tr`i{ta. Vrlo je bitno to da ove godine svakog meseca izme|u 94 i 97 posto australijskog izvoza litijuma odlazi u Kinu.

To, kao i ~iwenica da oko 40 odsto ~itavog australijskog izvoza otpada na najmnogoqudniju zemqu sveta ili to da je ona ve} ~etrnaest godina najve}i au stralijski trgovinski partner, realnost je koju vlada premijera Albanezea, ~ini se, `eli da uva`i vi{e od prethodnog re`ima. Prethodnici su nastupali, mo`e se re}i, previ{e samouvereno kada su u pitawu razne vrste verbalnih osuda na ra~un Pekinga, ja~awe vojnog saveza sa SAD ili diskurs o umawewu ekonomske zavisnosti od Kine.

I Peking, mada u wegovoj spoqnoj trgo vini Australija ukupno gledano zauzima mali deo od oko ~etiri procenta, sve vi{e je zainteresovan za normalizaciju odnosa sa Kanberom jer kineska preduze}a imaju zna~ajan vlasni~ki udeo u australijskim rudnicima litijuma i novouspostavqenoj zajedni~koj kompaniji za proizvodwu so larnih panela i akumulatora „Soluna”.

^ipovi i litijum od su{tinske su va`nosti za proizvodwu elektri~nih vo zila, kompjutera, pametnih telefona i drugih savremenih ure|aja, ukqu~uju}i tu i oru`je. Australija je, kao vi{edecenijski blizak saveznik SAD i Velike Britanije, sada nesumwivo pod pritiskom da ogromne potencijale koje ima kada je u pitawu li tijum u {to ve}oj meri uskrati Kini.

Zato je u interesu Pekinga da okon~a bar deo svojih ekonomskih sankcija pro tiv Australije i koliko-toliko nor malizuje odnose sa tom dr`avom da bi za{titio svoje investicije u oblasti eksploatacije i tehnolo{ke primene li tijuma u Australiji.

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Deda i otac spasli

petogodi{waka od napada velike

zmije

Petogodi{weg de~aka Boa Blejka iz Australije napao je i ujeo piton tri puta ve}i od wega.

Bo je u`ivao pored bazena kada ga je napao reptil duga~ak tri metra udario i povukao na dno, ispri~ao je wegov otac za lokalni radio.

De~aka su zajedni~kim snagama iz ba zena izvukli i oslobodili od `ivotiwe deda i otac Ben.

Bo je pro{ao s lak{im povredama, dobro se ose}a i lepo je raspolo`en.

„O~istili smo krv i rekli mu da ne}e umreti jer nije zmija nije otrov na... on je zapravo bio prili~no dobar", rekao je wegov otac Ben za radio stanicu 3AV u Melburnu .

„On je pravi junak", do dao je Ben, rekav{i da }e porodica, koja `ivi u gradu Bajron Bej u Novom Ju`nom Velsu, pratiti rane od ugriza i pratiti da li }e do}i do infek cije.

Uprkos sre}nom epilogu, dramati~na scena je jako uznemirila Bena.

„Dete se {etalo oko bazena i verujem da je piton samo ~ekao `rtvu da nai|e, a to je bio Bo", ka`e wegov otac.

„Video sam veliku crnu senku kako izlazi iz `buwa, grabi ga za noge", dodao je.

Boov 76-godi{wi deda Alen je bez ok levawa sko~io u bazen i oslobodio de~a ka.

Onda je Ben uhvatio pitona i dr`ao ga desetak minuta, u isto vreme poku{avaju}i da smiri ostale ~lanove porodice.

Potom ga je pustio nazad u prirodu.

„Oslobodio sam malog nevaqalca", na{alio se Ben.

Pitoni su ~esti u ovoj oblasti.

„Vidite... to je Australija", ka`e Ben.

Algester Lodge

ZAJEDNICA

SE]AWE NA MILKU JAK[I]

Pre dve nedeqe upokojila se Milka Jak{i} ili Milka Burger, kako joj je bilo umetni~ko ime. Bila je umetnik. Crtala pejza`e i ostale radove te je `ivela od stvarawa. Umetnik u pravom smi slu te re~i. Mislim da su weni radovi proceweni od stru~waka od dve do ~etrdeset hiqada au stralijskih dolara. Ako je tako, ostalo je Milkinih radova u vrednosti od oko dva miliona dolara.

Imala je punu ku}u radova, a onda je napravila jednu zgradicu koja joj je slu`ila kao ateqe te je tu stavila neke od svojih ra dova. Znam da ih ima jako mnogo jer je uvek radila. Dr`ala se one latinske „Nulla dies sine linea“ u prevodu - nijedan dan bez crtice tj. ni jedan dan ne treba da pro|e, a da se ne{to ne uradi. Nije Mi lka samo crtala. Milka je pisa la odli~ne pesme i molila se svakodnevno i redovno. ^itala je molitve, akatiste i psaltir. Bi}e da je svaki dan ~itala po dve katizme. Milka je imala sva kodnevni razgovor sa Bogom jer je molitva razgovor sa Bogom.

Bio sam dosta blizak sa sada pokojnom Milkom, sve nekako ne mogu da prevalim preko jezika pokojna. Nekad davno me pitala, ima dvadesetak godina - „Kome da ostavim imawe?“. Onoj crkvi gde se pri~e{}uje{, odgovorio sam. Pa onda Flemingtonskoj. Onoj u kojoj se pri~e{}uje{ pono vio sam. Ro|ena na Kosovu, pre begla u Italiju, sa prete{kim mukama se sretaju}i, stigla je u blagoslovenu zemqu Australiju. Radila je uvek u svom poqu rada tako da je imala sasvim dovoqno vremena da se usavr{i u grani koju je volela kao da joj je bila odre|ena, koju je istinski ceni la i nadala se od we da ima koru leba i krov nad glavom. Tako je i bilo.

Nisam mnogo puta sa wom pri~ao o tome niti sam znao da ima rodbine. Jednom mi je rekla da ne da nikome ni{ta dok je `iva, da je napisala testament - zave{tawe. Tako se to za uvek zavr{ilo. Milka je starila i poboqevala, kao i svako ~eqa de koje stari. Dovela je svog unu ka-sestri}a Dun|erskog da bi je pazio do wene smrti. Eto, tako nekako je i bilo. Du{ko se na{ao ovde ba{ ovih dana kada je wego

Dana 2. 12. 2022. godine, navr{ava se osam tu`nih godina od kako nas je zauvek napustila na{a draga supruga, majka, }erka, baba, tetka, ujna, snajka, strina, kuma

va baba-tetka Milka preminula. Oko dve nedeqe smo ~ekali da se neke stvari slegnu i obavqe no je opelo u Flemingtonu u hra mu svetog Save. Prva crkva podi gnuta u Sidneju od strane na{ih prethodnika.

Opelo smo obavili tj. od slu`ili prota Sa{a ^oli} pa roh, prota - stavrofor Miodrag Peri} wen biv{i paroh, otac Aleksandar iz ruske crkve, wen biv{i paroh i ja kao kakvo ne dono{~e, {to bi za sebe rekao Veliki Apostol, wen biv{i pa roh i veliki prijateq koji sam je kao mirjanku pri~e{}ivao u domu u vreme korone i do smrti. Pri~estila se na svetu Petku i za {est dana je preminula. Pokoj joj du{i. Elem, obavismo opelo i sahranu. Na sahrani u Rukvudu go vorili su wih ~etvoro i nisu se ponavqali, kao da su se dogovo rili {ta }e ko da govori da se ne slu{a stalno jedno te isto. Pa roh otac Sa{a govorio je u hra mu. Posledwi je govorio Milkin sestri}-unuk Du{ko Dun|erski. Dan je bio lep i sun~an kakvih je u posledwe dve godine malo i

onda smo se razi{li. Du{ko ima divnu porodicu. @ivi i radi u Zapadnoj Evropi i govori 5-6 je zika...

Oti{ao sam ku}i razmi{qa ju}i. O na{im `ivotima ovde u dalekoj zemqi nedo|iji koja je za svaku pohvalu po pitawu slo bode i ekonomije, pa vala i kli me, posebno nama starijima. Ali Milka pet decenija `ivota nije videla svoju voqenu Srbiju. I ako je bila imu}na, da ne ka`em bogata, eto nije. Volela je Srbi ju i pravoslavno hri{}anstvo i sve qude dobre voqe. Do|emo u ovu nam novu Otaxbinu i dok jo{ ovo, dok jo{ ono, ne do|e Srbija na red. Milka je oti{la Bogu na istinu kako se to ka`e. Odnela je dobrih dela, a na{e molitve joj ne}e nedostajati. Amin.

P.S. Ovaj krug na slici u zidu od kamena sam uzidao pre dese tak godina za moju Milku. Voleo sam da zidam kamenom…

Nikola Bili} Sidnej

Prota Nikola Bili} i Milkin unuk

^etvrtak 10. decembar 2020. 23 ^etvrtak 1. decembar 2022. 23

...''Slede}i!

U{la je u sumornu u~ionicu koja je zaudarala na neuspeh {to su ga pretrpeli oni pre we. Gle daju}i pravo u o~i komisiji za prijemni - petorici ve} izmo` denih profesora. Oni su tog tre nutka dr`ali u rukama kqu~eve pozori{ne umetnosti, slave i bogatstva.

- Jeste li ve} igrali negde?

- Nisam

- Koliko imate godina?

- Dvadeset i sedam.

Znala je i sama da je prestara za prvu godinu studija, a premla da da se pomiri s ostalim stva rima. Stajala je tako na sredini u~ionice, posmatraju}i vrhove ve} dotrajalih mokasina, i ose}ala kako je sa`aqivo gleda ju. Nije imala nikakvih {ansi. Kroz prozor na prvom spratu Pozori{ne akademije videla je deo trotoara ispred izloga rob ne ku}e i ~oveka koji se {etkao pale}i ko zna koju cigaretu.

Jedan ~lan komisije je kuwao, drugi je ne{to zapisivao, tre}i zurio u prazno, ostala dvoji ca su je gledala sa o~iglednom dosadom. Ve} tre}i dan kako ispred wihovog zastrtog stola defiluju talenti i obo`avaoci. Prvog dana jo{ im je i bilo `ao tih mladi}a i devojaka stiglih ko zna odakle, wihovog gluma~kog zanosa i ni~im potvr|ene qubavi prema pozori{tu, ali od jutros su ve} duboko zaronili u otupelost. Na usnama ose}aju posledice po pu{enih cigareta a u dnu stomaka

Glumica...

talog kofeina. Uostalom, {ta se tu mo`e? Na is pit se prijavilo preko trista kandidata a glu ma~ka klasa mo`e da primi samo osamdeset novih studenata.

- Pa {ta ste nam lepo spremili? - pita umorno predsednik.

- Monolog Julije - rekla je tuho gutaju}i knedlu.

- Je li neko udarao recke? - upita predsednik.

- Trideset i {esta Julija - od govori ri|a kozja bradica. Dva deset i jedna Ofelija, devetna est poena prednosti za Julije!

- Molim? - upita mlada `ena.

- Ni{ta, ni{ta - ka`e pred sednik - Samo vi po~nite. Izvo lite.

„Ne kuni mi se. Ma koliko da se radujem tebi, ne veseli me ...”

Prenuli su se iz popodnevnog dremeza. O gle ~uda! Pet oliwa lih, ustajalih intelektualaca pretvori{e se pred ovom ne vi{e tako mladom `enom u pet Romea. Svaka nova izgovorena re~ pretvarala je ovu skromnu, minut ranije utu~enu mladu `enu u jeftinoj haqini u bestelesni

prizor savr{ene sre}e .

„O, laku, laku no}!

Nek mir i pokoj steku se u tebi Onakvi kakve nosim ja u sebi ...”

Iza posledwe re}i ostade ti{ina u kojoj je jo{ dugo brujao wen zlatni glas. A onda pet isku snih pozori{nih intelektualaca koji su gledali najpoznatije Ju lije na svetu, pet uva`enih pro fesora koji su zevali na naj~uve nijim [ekspirovim predstavama podigo{e ruke i ne{to ~udno,

ne{to potpuno neobja{wivo naredi wihovim dlanovima da tap{u.

- Bravo! - uzviknu predsednik.

- Vi ste ro|ena glumica, zai sta izuzetno ...

- Znate, ovako {ta se ovde ret ko de{ava - objasni kozja bradi ca.

- Jesam li primqena? - upita mlada `ena.

- Da li ste primqeni? - re~e profesor pru`aju}i joj ruku .

- Mogu li da dobijem potvrdu da sam primqena?

- [ta }e vam potvrda, ve} su tra }ete se upisati i dobiti in deks.

- Ja bih ipak vi{e volela po tvrdu ... bila je uporna .

Napisali su joj potvrdu. Re cite - upita predsednik - {ta }e vam kog |avola to par~e hartije ?

- Znate, rekla je ona, ja u stva ri uop{te ne `elim da postanem glumica.

Pogledali su je zapaweno.

- Imam dve k}eri i mu`a i ... pa dobro, recimo, sre}an brak. Uop{te nisam ambiciozna. I ne bih volela da zauzimam mesto ne kom mla|em...

- Ali {ta }e vam onda potvr da? - promuca kozja bradica.

- Vidite, mada je to sre}an brak, ponekad dolazi do sva|a i onda, ja ~esto izgubim `ivce i po~nem da vi~em da bih posta la glumica ili ne{to sli~no! I onda moj mu` po~iwe da se smeje kao lud. „Ti da postane{ glumica, ti?” E, pa sada najzad imam potvr du da bih mogla. I pokaza}u mu je u takvim prilikama, da znate da ho}u!

- [teta, velika {teta... rekao je predsednik.

- Ali ako se predomislite ...

- Ne}u se predomisliti - re~e izlaze}i.

- Gde si toliko dugo? - upita je ~ovek ispred robne ku}e.

- Lekar je imao dva pacijenta pre mene - kazala je.

Rekao je da }emo dobiti bebu...

Nasme{ila se na onaj svoj sawivi na~in.''...

POU^NA PRI^A:

Blizanci

Blizanci u maternici razgovaraju:

- Veruje{ li u `ivot posle ro|ewa?

- Naravno, sigurno postoji ne{to nakon ro|ewa. Mo`da smo ovde ba{ zato da se pripre mimo na `ivot posle ro|ewa.

- To je glupost. Nema `ivota posle ro|ewa. Kako bi taj `ivot uop{te izgledao?

- Ne znam ta~no, ali uveren sam da }e biti vi{e svetla i da }emo mo}i hodati i jesti svo jim ustima.

- To je potpuna glupost. Zna{ da je nemogu}e tr~ati, i jesti svojim ustima, pa zato imamo pup~anu vrpcu. Ka`em ti posle ro|ewa nema `ivota.

- Pup~ana vrpca je prekratka. Uveren sam da postoji ne{to posle ro|ewa. Ne{to sasvim dru ga~ije nego ovo {to `ivimo sada.

- Ali niko se nije vratio od tamo. @ivot se posle ro|ewa zavr{ava. Osim toga `ivot nije ni{ta drugo nego postojawe u uskoj i mra~noj okolini.

- Pa ne znam ba{ ta~no kako izgleda `ivot posle ro|ewa, ali }emo u svakom slu~aju sresti na{u mamu. Ona }e zatim brinuti za nas.

- Mama?!? Ti veruje{ u mamu, pa gde bi po tvo me ta mama bila?

- Svuda oko nas, naravno. Zahvaquju}i woj smo `ivi, bez we ne bismo uop{te postojali.

- Ne verujem! Mamu nisam nikada video, zato je jasno da ne postoji.

- Da , mogu}e, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, mo`emo je ~uti kako peva i miluje na{ svet. Zna{, uveren sam da `ivot posle ro|ewa zapravo tek zapo~iwe …

I bi svetlo…

Stevan Sremac je obele`io epohu srpskog realizma. Ro|en je 23. novem bra 1855. godine u Senti, u zanatlijskoj porodici Avrama i Katarine Sremac. Kako mu je majka bila iz Pirota, vrlo rano je upoznao kulturu juga i zavoleo mentalitet „srpskog orijenta”.

[kolovao se u Beogradu, spletom nesre}nih okolnosti, jer je rano ostao bez oba roditeqa. Brigu o wemu tada preuzima ujak Jovan \or|evi}, zname niti istori~ar i kwi`evnik, ~ijim stopama kre}e i Sremac. Nakon studi ja istorije, radi kao profesor u Ni{u, Pirotu i Beogradu. U ranoj mladosti postaje politi~ki aktivan kao ~lan Liberalne stranke. Liberalni pogled na svet, rusofilski i obrenovi}evski, okrenut starovremenskom i patrijar halnom, ~esto se prepoznaje u wegovim delima. Kao dobrovoqac je u~estvovao u srpsko-turskim ratovima (1876-1878).

Po~eo je da pi{e relativno kasno, u 33. godini `ivota, i to ozbiqne prozne hronike o va`nim li~nostima i doga|a jima iz srpske istorije. Objediwene su u kwizi Wegova prva pripovetka, "Bo`i}na pe~enica", objavqena je 1893. godine. Usledila su dela sa kojima je u{ao u antologiju srpskog kwi`evnog realizma, pripovetke i romani puni `ivota i humora: "Ivkova slava" (1895), "Limunacija na selu" (1896), "Pop ]ira i Pop Spira" (1898), "Vukadin" (1903) i kona~no "Zona Zamfirova" (1906) za koju se danas smatra da je najboqe Srem~evo delo.

Vedar duh i britak jezik Stevana Sremca ostao je zabele`en i u mnogim anegdotama, jednako brojnih i pam}enih u u~ionicama, u profesorskoj zbornici kao i u ni{kim i beogradskim kafana ma.

Dr`e}i predavawe o istoriji evropskih naroda, Sremac je nadahnuto govorio o izgradwi velikog bedema u Holandiji, izgra|enog du` cele obale kako bi se izbegla stradawa od popla va. Aludiraju}i na ve~itu inertnost svog naroda, Sremac se na{alio: „Da su to bili Srbi, ~ekali bi da im izrastu {krge pa plivali!”

Odgovaraju}i na pitawe o dr`avnom ure|ewu starog Rima, jedan u~enik se nespretno izrazio rekav{i da su „Rim ski senatori nosili toge i tojage“. To je Sremca toliko odu{evilo da je konsta tovao:

„E, de, de. Toge i tojage, pa to su onda izgledali kao u`i~ke kirixije kad nose tulume katrana u Beograd!”

Opomenut kako se ostali profeso ri `ale {to jedino on ima povlasti cu da mu ~asovi po~iwu tek u 10 sati, opravdao se direktoru re~ima:

„Ja sam u~io {kolu samo da ne bih ustajao rano kao pekar, nego kao gospo din profesor!”

Slede}e negodovawe direktora {kole je morao da istrpi kada {kol ski poslu`iteq nije mogao da ga na|e ni kod ku}e, niti u kafanama u kojima su ga obi~no pronalazili kada iskrsne ne{to hitno. Na zajedqiv komentar direktora da je verovatno bio u Tri {e{ira, Sremac je rekao:

„Jesam! Znate, to je moja druga Tre}a gimnazija.”

Omiqen u dru{tvu, veliki boem je za stolovima starih beogradskih kafana Kolarac i Ruski car ~esto sedeo u dru{tvu znamenitih kwi`ev nika tog doba - Milovanom Gli{i}em, Radojem Domanovi}em i Jankom Vese linovi}em. Wihovih dosko~ica nisu bili po{te|eni ni kafanski prija teqi, pa ni izvesni nevoqnik Mika koji je uprkos bolnom i{ijasu uspeo da se domogne kafane. Slu{aju}i ga kako se `ali na bol od kojeg se sasvim iskrivio, Sremac mu je dobacio:

„A ja mislio da ’vata{ ma~ke po so kaku!”

U Dubrovniku na pla`i u Kolorini, jedan poznanik mu je dobronamerno sa vetovao da popije malo morske vode, jer je zdrava i otvara apetit. Sremac je odgovorio:

„Nemam ra~una, niko me nije zvao na ru~ak.”

"U~io sam {kolu samo da ne bih ustajao rano kao pekar, ve} kao gospodin profesor"

LEGENDA O ^E GEVARI

Pi{e: Marko Krsti}

Kako je ^e Gevara napustio Buenos Ajres, porodi~nu ku}u i zagarantovan miran i spokojan lekarski posao i oti{ao da se bori za oslobo|ewe kubanskog naroda od Batistinog re`ima i ameri~ke ~izme. [ta je sve ovaj vitez revolucije pre`iveo od trenutka kada je zajedno sa osamdeset kubanskih pobuwenika, predvo|enih Fidelom Kastrom, brodom "Grandma" isplovio iz meksi~ke luke Tukspan pa do tragi~ne smrti u Boliviji. Na vest o ubistvu ^ea kivni gra|ani La Paza, u beskona~nim redovima, dr`ali su upaqene sve}e podignute uvis i uzvikivali samo tri re~i: „^e je `iv! ^e je `iv! ^e je `iv!“

JOŠ @IVI (5)

^E@WA ZA DOMOM, @ENOM, DECOM I NEDEQNIM RU^KOM:

Na{a borba, kubanska, bolivijska, samo je jedan korak do ciqa, do slobode

Nije znao kuda je krenuo, ni gde }e sti}i, niti pod kojim }e drvetom zano}iti. Zagubio se u mraku, nestao u vlastitom koraku, tumaraju}i kao avet kroz nepoznatu prirodu.

„Za{to su me ostavili?“, pitao se neprestano. „Zajed ni{tvo... {ta je to?! Za{to su me prezreli?! Pa niko ne voli Fernanda vi{e od mene... Kad je zajedni{tvo snaga, gde je onda va{a sna ga? Gde je va{a qubav kad mi je najpotrebnija?

Brzo ste mi okrenuli le|a! Je l’ to gerilska qu bav? Tako ste mislili da mewamo vlast? Je l’ se tako osvaja sloboda? Je l’ tako izgleda va{e ujediwewe do pobede? I vi ste opozici ja Barijentosu i ameri~koj vojsci... Ja to ne prihvatam. Vra}am vam va{u slobodu! Ovo vi{e nije moja revoluci ja. Nije mi te{ko da gladujem, toliko sam puta bio gladan. Zbog gladnih sam i do{ao u {umu! Ali da me zbog neko liko konzervi pasuqa obe le`ite kao lopova i da me prezrete jer sam rekao Fer nandu ono {to je i sam sto puta izustio, e to vam Kamba ne}e dozvoliti! Ni vama, ni bilo kome! Ne dam i ta~ka!“

No} se podmuklo uvukla u wegovo bi}e, zagospodarila du{om, zarobila mu um, ose}ao je da ne pripada vi{e grupi, da je ostavqen.

Sve je po~elo onog dana nakon spasavawa Pepea, kada je posle previjawa rawenika ^e nazdravio u wegovo ime i rekao:

„Bra}o moja, nekad su ve like propasti uzrokovane malim razlozima. Ono {to je danas na reci uradio Kamba, rizikuju}i svoj `ivot da bi spasao tu|i, mo`emo nazvati herojstvom i ~inom qubavi. Tako se stvara novi ~ovek, tako se stvara revolucija! I sve dok je u nama ose}awe slobode, dok god nam je slo boda zvezda vodiqa i nosi mo je u srcu, na{a borba, ku

banska, bolivijska, ~ija god, samo je jedan korak do ciqa, do slobode. Do kona~ne slo bode Latinske Amerike!“

Grupa se nakon tog doga|a ja promenila prema Kambi, gledali su ga s po{tovawem, odvajali su mu najboqe delo ve hrane, smatraju}i ga naj bli`im ^eu. Drugim do wega. Svidela mu se ta uloga, `eleo je da bude jo{ boqi.

I u toj `eqi je izgoreo.

Umislio je da mu pripada vi{e nego ostalima.

Tako to bude ina~e.

Tri puta je tokom borbi pojeo po konzervu pasuqa koja mu nije pripadala i suvo meso, znaju}i da su zalihe na izmaku, a nije priznao da je to uradio. Ostali su posumwali na wega, a kap je prelila ~a{u kad je na svoju ruku, dok je ^e u selu prego varao oko kupovine hrane, naredio napad na mali kon voj vojnih kamiona. Zavr{i lo se tako {to je grupa mo rala da promeni polo`aj, dva gerilca su rawena, samo sre}om niko nije poginuo.

„Ko je tebi dao pravo da poziva{ u napad i da dove de{ grupu u opasnost?! Da

nam neprijateq ne di{e za vrat, dobio bi {ut u dupe! Samo huqe pomi{qaju da su iznad drugih!“

„Mislio sam da prevoze hranu, a ti si rekao da uvek i na svakom mestu, kad god se uka`e prilika, treba iznenaditi i uhvatiti ne prijateqa kad se ne nada...“, pravdao se.

„Za napad nismo bili spremni, a znao si da sam oti{ao po hranu! Milito i Saso su raweni zbog tebe!“

„Rekao si da za gerilce re~ nespreman ne postoji...“, nastavio je. „Mislio sam da sam ja tvoj zamenik kad tebe nema.“

Nije stigao da odgovori, zasula ih je ki{a neprija teqskih metaka, i polega li su po zemqi uzvra}aju}i paqbu. Pucwava je ovog puta pro{la bez gubitaka, ali su mimo plana morali da se po vuku dubqe u {umu.

Od tada, osim Pepea, ret ko ko je razgovarao s wim ne toliko {to je svojim postup kom ugrozio grupu, koliko {to se izjedna~io i usproti vio svom Komandanteu. ]utwa je bila najve}a kazna.

^E DOLAZI U JUGOSLAVIJU

^e Gevar i Kamilo Sijenfugos 2. januara 1959. godine sa svojim gerilcima pobedonosno ulaze u Havanu, a {est dana kasnije i Fidel Kastro kojeg do~ekuje masa sveta. Febru ar: ^e dobija kubansko dr`avqanstvo i postaje gra|anin Kube.19. maj: Razvodi se. Jun: Vlada ga imenuje za guvernera Centralne banke Kube. 2. jun: ^e se `eni Aleidom Mar} koju je upoznao tokom borbi na Sijera Maestri. Septembar: Kao specijalni kubanski ambasador dolazi u Jugoslaviju i tada dve zemqe uspostavqaju diplomatske odnose.

]utwa koja je bolela sve u grupi.

I zato se Kamba osetio nevoqenim, odba~enim.

I zato je sada no} bila u wemu.

Ne{to ga je teralo na pred, mahnito je tr~ao kud su ga noge nosile. Izbrazdan po licu od tankog igli~astog {ibqa, jurio je sve dok nije propao u neku jamu. U zamku za `ivotiwe, kako se ispo stavilo.

Telo ga je bolelo, po vredio se dok je propadao. @estoko je opsovao pro kliwu}i tu no}, prokletu revoluciju i wenog vo|u. Zabadao je pu{ku u zemqu, mahnito kopaju}i rukama da iza|e iz jame. Uspeo je, ali je potom sasvim iscrpqen zaspao.

Sve vi{e je ~eznuo za domom. @enom. Decom. Ne deqnim ru~kom. ^itawem dnevnih novina.

I letwim sutonima na wihovoj verandi u Santjago de Las Vegasu u Havani.

Aleida je u wemu. Setio se prvih dana wi hove qubavi uo~i bitke za Kabejguan.

U {umi nalik ovoj, bili su goli u vojni~kom xipu. Taj ose}aj potpune blisko sti obele`io ih je za ~itav `ivot, kao i crna marama od muslina koju je skinula sa svog vrata i privezala oko wegovog. Tu maramu nosio je umesto zavoja kad su ga to kom borbi za Santa Klaru ranili u ruku.

„Toliko sam lud za ovom maramom koja miri{e na tebe, da po`elim da sam za uvek rawen“, govorio joj je.

^esto je maramu sakrivao ispod ko{uqe, nosio ju je u Tanzaniji, u Kongu, veruju}i da mu donosi sre}u, da je ona qubavni pancir koji ga {titi od svih {rapnela i metaka. Od smrti.

lll U slede}em broju: Nema ve}e qubavi nego dati `ivot za drugoga

decembar

1640. - Portugalija je posle ustanka kojim je zba~ena {panska vlast ponovo stekla ne zavisnost. Dve sedmice kasnije vojvoda od Braganse krunisan je za portugalskog kraqa pod imenom @oao IV. [panija je nezavisnost Portugalije priznala tek 1668.

1822. - Osniva~ brazilskog carstva Dom Pedro krunisan je za prvog cara Brazila pod imenom Pedro I

1825. - Umro je ruski car Aleksandar I Romanov, koji je tokom vladavine 1801-25. pro{irio teritoriju Rusije (Gruzija 1801, Finska 1809, Besarabija 1812, Azerbejxan 1813). Nakon poraza Napo leona u Rusiji 1812. imao je vode}u ulogu u antifrancu skoj koaliciji evropskih sila i jedan je od glavnih incijatora stvarawa Svete alijanse 1815. Uspe{no je ratovao protiv Otomanskog carstva (1806-12) i pomagao je srpskim usta nicima.

1906. - U Parizu je otvo ren bioskop "Omnija Pate", prva dvorana u svetu namen ski izgra|ena za prikazi vawe filmova.

1918. - Provincija Tran silvanija, ranije u sastavu Ma|arske, odnosno Austro-Ugarske, ujedini la se sa Rumunijom. U sastav Rumunije u{ao je i rumunski deo Banata i jo{ neke pokrajine. Ovaj datum Rumuni slave se kao nacionalni praznik Dan ujediwewa.

1925. - U Lokarnu u [vajcarskoj potpisa ni su sporazumi izme|u evropskih dr`ava o garanciji mira i nepovredivosti granica. Najva`nijim smatra se Rajnski pakt kojim su se Nema~ka, Francuska i Belgija obavezale na po{tovawe granica, a Nema~ka prihvati la demilitarizaciju Rajnske oblasti. Ove sporazume prekr{io je Hitler 1936, kada je okupirao Rajnsku oblast, a potom napao ^eho slova~ku (1938) i Poqsku (1939).

1973. - Umro je izraelski dr`avnik David Ben Gurion, vo|a borbe za stvarawe dr`ave Izrael i wen prvi premijer 1948-53. i pono vo 1955-63.

1981. - U najve}oj nesre}i u istoriji jugoslovenskog vazduhoplovstva, avion "DC-9 super 80" qubqanskog "Inex-adria avioprometa" uda rio je u planinu u blizini Aja~ija na Korzici. Poginulo je svih 178 putnika i ~lanova posade.

1988. - Benazir Buto je postala premi jer Pakistana, kao prva `ena na ~elu jedne islamske zemqe.

1989. - Mihail Gorba~ov je kao prvi so vjetski lider posetio Vatikan i dogovorio se s papom Jovanom Pavlom II o uspostavqawu diplomatskih odnosa SSSR i Vatikana.

1991. - Na referendumu u sovjetskoj repu blici Ukrajini nadmo}na ve}ina bira~a izja snila se za nezavisnost od SSSR.

2010. - Ameri~ki kongres je odlu~io da se ameri~kim Indijancima i crnim farmerima, koji su decenijama ~ekali da Va{ington odgo vori na wihove tu`be, isplati 4,6 milijar di dolara i time zakqu~i istorijski sudski spor.

^e sa drugom suprugom Aleidom i decom

Na dana{wi dan 1918. stvorena Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca

Danas se navr{avaju 104 go dine od progla{ewa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koju je proklamovao prestolonasled nik Aleksandar Kara|or|evi} u ku}i Krsmanovi}a na Terazijama u Beogradu, a Kraqevina SHS je 1929. formalno promenila ime u Kraqevina Jugoslavija.

Sve~anom progla{ewu dr`av nog jedinstva Srba, Hrvata i Slo venaca prethodili su zakqu~ci Narodnog vije}a Slovenaca, Hr vata i Srba i odluke o ujediwewu Vojvodine i Crne Gore sa Srbijom.

Narodna skup{tina Srba, Buwevaca i ostalih Slovena iz Banata, Ba~ke i Barawe, done la je 25. novembra 1918. Odlu ku o prisajediwewu Vojvodine Kraqevini Srbiji. U Rumi je dan ranije, 24. novembra, doneta od luka da se Srem direktno prisa jedini matici.

U Podgorici je 26. novembra 1918. odr`ana velika Narodna skup{tina srpskog naroda u Cr noj Gori na kojoj je odlu~eno „da se Crna Gora s bratskom Srbijom ujedini u jednu dr`avu”.

Prestolonaslednik Aleksan dar je u ime kraqa Petra Prvog proglasio „ujediwewe Srbije

sa zemqama nezavisne dr`ave Slovenaca, Hrvata i Srba u je dinstveno Kraqevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca”, i rekao da }e obrazovati vladu koja }e biti odgovorna narodnom predstav ni{tvu i ~iji }e prvi i najva`niji zadatak biti utvr|ivawe dr`av nih granica u skladu sa etnograf skim na~elima.

U tom periodu najvi{u vlast u Kraqevini SHS predstavqali su kraq, odnosno regent Aleksan dar, vlada i Privremeno narodno

predstavni{tvo.

Prva vlada KSHS obrazovana je 20. decembra 1918., a Privre meno narodno predstavni{tvo sastalo se 1. marta 1919.

Deset godina kasnije, Kraqe vina SHS je formalno promenila ime u Kraqevina Jugoslavija i kao takva opstala sve do aprila 1941. kada su je sile Osovine oku pirale i raskomadale.

Drugu Jugoslaviju je pod ime nom Demokratska Federativna Republika Jugoslavija 29. no

vembra 1943. u Jajcu proglasilo Antifa{isti~ko ve}e narodnog oslobo|ewa Jugoslavije (AV NOJ) pod vo|stvom Josipa Broza Tita.

Novoj dr`avi je nedostajao do bar deo teritorije koji je bio pod okupacijom, ali i me|unarodni legitimitet, jer je ve}ina veli kih sila do kraja rata priznava la kraqevinu.

Nakon dogovora Tita sa kraqevim izaslanikom Ivanom [uba{i}em i usvajawa novog us

tava, januara 1946. progla{ena je Federativna Narodna Republika Jugoslavija, koja je 1963. preime novana u Socijalisti~ku Fede rativnu Republiku Jugoslaviju (SFRJ).

Od SFRJ su se 1991. otcepile prvo Slovenija i Hrvatska, a ubr zo potom Bosna i Hercegovina i Makedonija.

Srbija i Crna Gora su u aprilu 1992. proglasile Saveznu Repu bliku Jugoslaviju kao pravnu na slednicu SFRJ, a ona je pod tim imenom trajala do 2003. Tada se naziv Jugoslavija kona~no izgu bio progla{ewem Dr`avne zajed nice Srbije i Crne Gore.

Obe su postale zasebne dr`a ve 2006. kada je Crna Gora progla sila nezavisnost.

Sto godina od velike pod gori~ke skup{tine, crnogorski parlament je 29. novembra 2018. usvojio Rezoluciju o poni{tewu odluka iz 1918. sa obrazlo`ewem da je tada navodno ukinut dota da{wi suverenitet Crne Gore, iako je za odluke, prema kojima su Srbi u Crnoj Gori i u Srbiji isti narod, jednoglasno glasalo svih 160 poslanika.

R. N.

Albanci koji su åuvali srpske manastire na Kosovu

Po sredwovekovnoj tradiciji, crkva, koja „nema ogwa ni ma~a“, dakle nema ~ime da se brani, dobijala je sela iz ko jih su birani ~uvari koji su se starali o wenoj bezbednosti. U novovekovnoj isto riji, karakteristi~na je pojava ovih ~uva ra manastira, tz. manastirskih vojvoda. Upe~atqivo je da su ovu ulogu u Metohiji i kosovskoj Drenici obavqali Albanci islamske veroispovesti!

U nemirnim i bezvlasnim godinama, po sebno posle 1878, srpske svetiwe su bile izlo`ene stradawima i pqa~kawima. Iz okoline, pogotovo no}u, pretila je stalna opasnost. Kao neku vrstu po~asnog predvod nika, albanska sela i plemena u Metohiji i Drenici birala su vojvodu, kog bi potom predstavili igumanu manastira. Ako bi ga i on prihvatio, izbor bi obi~no potvr|iva le i turske vlasti. Izbor za manastirskog vojvodu zna~io je za lokalne Albance oda vawe velike po~asti. Neki od wih su dobi jali i plate. Me|utim, finansijska dobit nije bila od presudne va`nosti.

Manastir je pla}ao jednog ~oveka, da bi ga zauzvrat {titilo ~itavo bratstvo.

U obavqawu du`nosti vojvode, lokal ni prvak je bio u svakodnevnoj `ivotnoj opasnosti. Kona~no, verovali su u isce liteqsku mo} nekih srpskih svetiteqa. Wihov kult, kao npr kult svetog kraqa Stefana De~anskog, dugo je bio raspro strawen i me|u Albancima islamske vero ispovesti.

Manastirski vojvoda, za{titnik De~a na, bio je tokom posledwe ~etvrtine XIX veka Salih Rusta, sa bratstvom Ga{i. On je u vi{e navrata organizovao od sudnu odbranu pravoslavne svetiwe od pqa~ka{kih bandi Malisora. Manastir je ~uvao bez ikakve materijalne nadokna de. Wegova porodica je zbog toga bila na udaru okupatorskih re`ima u oba svetska rata. Zabele`ene su wegove re~i: ^uvali smo manastir jer je na{ predak dao besu (~asnu re~) da }e on i wegovi potomci {ti

titi ovo sveto mesto, a data re~ kod nas se mora po{tovati.Salih Rusta je sa ponosom isticao medaqe kojima je zbog ovih zasluga odlikovan u Kraqevini Jugoslaviji. Ku}a Rusta (Rustema) brinula je o De~anima, po svedo~ewima monaha, sve do stvarawa ju goslovenske dr`ave. Bilo je i poginulih iz ove ku}e pri obezbe|ivawu manastira i, naro~ito, wegovih posetilaca.

Biqali Rusta je tokom Prvog svet skog rata interniran u logor u Ugarskoj. U Kraqevini SHS, budu}i da je u`ivao po pularnost me|u oba naroda i bio oslonac srpskim vlastima u Metohiji, po~eo je da se bavi politikom. Jedne no}i, nedugo po tom, misteriozno je ubijen.

U Drugom svetskom ratu, manastir su ~uvali seqaci iz De~ana – bra}a [aban i Maqa Azemi. Maqu su zbog toga wegovi sunarodnici ubili iz zasede ve} 1941, a [abana dva puta rawavali. Ku}a im je spaqena. Posle rata, u obnavqawu zga ri{ta bra}e Azemi, pomo} iz manastira De~ani je bila presudna.

Rugovska sela i pleme Keqmendi stara li su se o bezbednosti Pe}ke patrijar{ije. Prilikom posete Pe}i 1889. srpski isto ri~ar i dr`avnik Stojan Novakovi} zabe le`io je da Rugovci biraju vojvode i ~uvaju manastir du`e od 300 godina. Vojvoda @uj Veseli (Rugova) znao je tada da nabroji pet generacija predaka koji su ~uvali Patri jar{iju. Wegov deda, Mu} Elezi, ubijen je na manastirskoj kapiji u napadu albanskih odmetnika.

Brane}i manastir od ~estih napada sunarodnika, herojski je poginuo i @ujov otac, stri~evi, pa najposle i on sam. Kako su ginuli, odbranu su preuzimali wihovi naslednici. Koliko su nasrtaji Albanaca na Pe}ku patrijar{iju u XIX i po~etkom XX veka bili te{ki i ~esti, govori i to da su u wenoj odbrani pali i @ujovi sinovi. Iz tri generacije, bilo je preko dvede set poginulih Albanaca u odbrani srpske sredwovekovne svetiwe. Tako se, 1941, kao najstariji mu{karac u bratstvu iz ove ku}e, na{ao jedanaestogodi{wi Ram Kaplani.

Iako se znalo da }e manastir u opasnosti braniti svi Rugovci, Ram Kaplani je sim boli~no primio pu{ku i svake no}i motrio sa manastirske kapije na nemirnu okolinu. Predawe govori da je manastir bio oz biqno ugro`en 1942, kada se ponovo poja vila opasnost da ga Albanci, koriste}i okupatorsku silu koja im je bila naklowe na – sru{e. Naoru`ani Rugovci su se oku pili pred manastirom i na jedvite jade uspeli da izbegnu napad i stradawa. Pe}ka patrijar{ija je po{te|ena razarawa u Drugom svetskom ratu. Turisti su unuke manastirskih za{titnika mogli videti u patrijar{iji i sedamdesetih godina. Bili su to stariji Rugovci koji su pomagali ma nastirsko sestrinstvo.

Manastir Devi~, usred Drenice koja je bila prete`no naseqena Albancima, ~esto je bio na udaru albanskih pobuweni ka. Behram Vojvoda je dugo bio manastirski vojvoda Devi~a. Poticao je iz porodice koja je ovaj manastir (pripisan zadu`bi narskoj delatnosti despota \ur|a Bran kovi}a) branila generacijama. Vojvode su se starale o Devi~u i wegovoj ekonomiji do 1918. Od manastira su dobijali platu, i, simboli~no, po jedno ke~e godi{we na dar. Manastir ih je snabdevao i ode}om i hranom, a vojvoda je imao posebnu sobu u ko naku. ^uvali su manastirske useve i stada, koji su bili naj~e{}a meta napada~a. I po rodica Vojvoda se se}ala nekoliko mu{ka raca koji su poginuli kao manastirske vojvode. Devi~ se me|u prvima na{ao na udaru albanskih fa{ista 1941. Bratstvo je izgnano, a manastir zapaqen i razoren. No, to nije bilo i posledwe stradawe srp skog duhovnog svetionika u Drenici. Ostalo je predawe i o Albancima koji su ~uvali crkvu Svetog Petra Kori{kog i manastir Sokolicu. Oni nisu bili vojvode u slu`bi srpskih svetiwa. Bili su samo dobri qudi, koji su voleli svoje i po{to vali tu|e, koji su pripadali jednom vreme nu koje je iza nas. M. T.

Progla{ewe Kraqevine SHS

DANAS ZVU^I NEMOGU]E, ALI PE]KU PATRIJAR[IJU, DE^ANE I DRUGE MANASTIRE IMAMO SA^UVANE ZAHVAQUJU]I WIMA!

Pe}ka patrijar{ija: Manastirski vojvoda, Albanac, sa sinom u naru~ju

Svaki tre}i u~enik u Srbiji novac od u`ine potro{i u kladionici

Najmla|i

patolo{ki kockar

ima 12 godina

Najmla|i ispitanik koji pa tolo{ki kocka ima 12 godina, a po~eo je sa aparatima kad je imao mawe od 10 godina uz brata ili tatu, pokazalo je istra`ivawe Centra „@ivot nije igra“ iz No vog Sada. Prosek godina u~enika koji patolo{ki kockaju je 17, a skoro polovina ukupno anketi ranih u~enika izjavila je da igra igre na sre}u.

Rezultati pokazuju i da polo vina mu{kih ispitanika igre na sre}u igra za novac, dok je kod `enske populacije taj procenat mawi i iznosi 37 odsto. Mu{kar ci su rizi~na populacija, sklo

umno`e na kladionici, ruletu, aparatima. Na velikom odmoru je vi{e od petine u~enika op{te populacije odlazilo u kladio nicu ili kockarnicu, tri puta su vi{e odlazili u~enici koji pa tolo{ki kockaju.

– Vi{e od tre}ine u~enika koji patolo{ki kockaju izjavquje da je imalo problema usled koc kawa i da su to bili, na prvom mestu dugovawa, zatim izostan ci iz {kole, slab uspeh u {koli, sva|e sa bliskim osobama, ner voza i razdra`qivost, prevare, u~estvovawe u tu~ama, kra|e, uzimawe zlata, novca iz ku}e –navodi se u istra`ivawu Centra „@ivot nije igra“.

Kako bi nastavili s koc kawem, 31 odsto u~enika koji su

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Dobijate interesantne poslovne pred loge. Sve vam zvu~i realno i krajwe povoqno, ali rok u kome morate da donesete odluku je prekra tak. Odluka je na vama, ura~unajte rizik koji ona nosi. QUBAV: S jedne strane, ma{tate o slobodi, s druge, ideja o tome vas neopisivo pla{i. ^ini vam se da razgovorom ne}ete prona}i re{ewe, ali niste u pravu. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Od vas se o~ekuje da budete kreativ ni i aktivni u za~ecima novog vida poslovawa. Iz nekog razloga ose}ate da to nije ne{to {to vam je neophodno na putu va{eg profesionalnog razvoja. QUBAV: Otvoreno udvarawe osobe s kojom ste po slovno povezani mo`e da se zavr{i na neprijatan na~in. Na vreme prona|ete na~in kako da se oslo bodite vi{ka tenzije. ZDRAVQE: Alergije.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Uradili ste sve kako je trebalo i ne mate oko ~ega da se preispitujete. To je va{ stav i bez preteranog tenzirawa zavr{avate neke prija teqske odnose. QUBAV: Mo`da vam nesuglasice s voqenom osobom deluju lo{ije nego {to to jesu. Ako biste razgovarali, shvatili biste da pro blem nije izme|u vas ve} da je on posledica lo{eg raspolo`ewa. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Usporili ste se na svim nivoima pa se to odra`ava i na rezultate rada. Ako se do bro naspavate i sebi date odu{ka, bezvoqnost }e pro}i bez posledica. QUBAV: Zbuweni ste jer vas privla~i osoba koja je za va{ ukus previ{e eks centri~na. Ukoliko ste u vezi, ovo su dani kada bi sve {to ste stvarali, zbog malog nesporazuma, moglo da padne u vodu. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Bez obzira {to situacija mo`e delo vati obe}avaju}e, ne zanemarujte to da sve {to ot po~nete preti da se vremenski otegne u nedogled. QUBAV: Bi}e vam potrebno mnogo strpqewa kako biste izbegli probleme. Kako god da se postavite, te{ko }ete izbe}i potrebu voqene osobe da ne{to s vama razjasni. Udrite brigu na veseqe, to }e vam pomo}i. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Mora}ete da donesete va`nu odluku. Bez obzira na to koliko ste puni energije, elan }e splasnuti istog trenutka kada budete zavr{ili je dan va`an posao. QUBAV: Otvara se mogu}nost le pog putovawa, ali sre}u mo`e pokvariti prisustvo qudi koji vam nisu po voqi. Po{to vam je takav predah neophodan, razmislite o kompromisu i pri hvatite date okolnosti. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Imate ose}aj da tapkate u mestu. Ne in sistirajte u diskusijama, ne stvarajte neprijateqe me|u qudima od kojih zavisite. QUBAV: Obuzelo vas je romanti~no raspolo`ewe. Na nekoliko stra na vodite tajne prepiske. Platonska qubav je mak simum romantike koju mo`ete posti}i. To ne treba da vas obeshrabri, jer je period sjajan za dru`ewe i provod. ZDRAVQE: Problemi sa `elucem.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Stresna de{avawa iz kojih }ete iza}i kao pobednik, naro~ito ako je to ne{to na ~emu dugo radite. Dobar ishod vas puni dodatnim sa mopouzdawem. QUBAV: Postoji ne{to {to niste re{ili onda kada je trebalo i sada vam to dolazi na naplatu. Voqena osoba mo`e pogre{no shvatiti situaciju pa bi bilo korisno da o svemu otvoreno porazgovarate. ZDRAVQE: Proverite pritisak.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Naredni period je obele`en ve{}u da vam sti`e dodatni prihod na koji niste ra~unali. Ne zatrpavajte se poslom preko realnih mogu}no sti kako vam sve to ne bi preselo. QUBAV: De{a vaju vam se situacije koje ste, ~ini vam se, ve} prolazili. Strpqivo sagledajte kakva je poruka takvog iskustva. Ono }e vam biti va`no za dane koji dolaze. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Imate preduslove da poentirate mno go toga {to ste u proteklom periodu radili. Upr kos svemu, stvari i daqe tapkaju u mestu. QUBAV: Podr{ka partnera postaje naporna jer vas on, na neki na~in, obavezuje na ne{to na {ta u budu}no sti znate da niste spremni. Na vama je da odlu~ite da li ste spremni i po koju cenu da se odreknete sopstvene slobode. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

niji su i patolo{kom i proble mati~nom kockawu od `enskih, ka`e se u istra`ivawu Centra „@ivot nije igra“, a koje je spro vela dipl. psiholog Jasmina Le kovi}. Najve}i broj u~enika, oko polovine, koji problemati~no i patolo{ki kockaju, po~eli su s kla|ewem kada su imali izme|u 10 i 14 godina.

– Vi{e od polovine u~enika je prvo iskustvo sa igrama na sre}u imalo izme|u 10 i 14 godi ne, naj~e{}e je to bila kladio nica. Zabriwava i podatak da se deca mla|a od 10 godina susre}u sa igrama na sre}u uz pomo} roditeqa koji ih uvode u taj svet. Skoro petina u~enika tog uzrasta prvi put je odigrala igru na sre}u, naj~e{}e loto, a ima i onih kojima je prvo iskustvo bilo sa kladionicom, ruletom, aparatima. Vi{e od tre}ine an ketiranih u~enika je odgovorilo da su drug ili drugarica uplati li tiket umesto wih. U popula ciji koji patolo{ki kockaju to je 74 odsto – pokazuju rezultati istra`ivawa me|u osnovcima i sredwo{kolcima.

Svaki tre}i u~enik tro{i no vac od u`ine na igre na sre}u po ku{avaju}i da novac umno`i. Dok je populaciji u~enika koji pato lo{ki kockaju 80 odsto onih koji novac od u`ine poku{avali da

patolo{ki kockari po~inilo je krivi~no delo prevare ili kra|e. Ako dobiju novac od iga ra na sre}u u~enici ga najvi{e tro{e na izlaske i provod, za tim na garderobu, nastavqaju sa kockawem i kupuju drogu. U~eni ci koji patolo{ki kockaju tro{e dobijeni novac na izlaske i pro vod, nastavqaju sa kockawem, na drogu, garderobu.

– Ve}ina anketiranih u~enika kocka u dru{tvu, a to su naj~e{}e drugovi, zatim roditeqi i ro|a ci. Preko wih su se i upoznali sa igrama na sre}u. Motivi za igre na sre}u kod op{te populacije: u~enici naj~e{}e igraju igre na sre}u iz zabave 21 odsto, a onda slede da pove}aju buxet, iz do sade, kad ih dru{tvo pozove, da ubiju vreme – pokazuje istra`i vawe. Glavni motiv za igrom kod u~enika koji patolo{ki kockaju je da pove}aju buxet a ne zabava kao {to je ispitanicima op{te populacije.

U sprovedenom istra`ivawu u~estvovalo je 790 u~enika. Uzrast ispitanika se kretala u rasponu od 11 do 20 godina. Na nivou uzorka bilo je dve tre}ine mu{kih i tre}ina `enskih ispi tanika. Polna struktura u~enika u osnovnim {kolama je ujedna~ena dok je u sredwim {kolama bilo vi{e mu{kih ispitanika. M. T.

POSAO: Pripremite se na stres jer vam pred stoji neplanirani tro{ak. Osim toga, ~uvajte doku menta, mogu}e su neprijatnosti vezane za papirolo giju. QUBAV: Privla~i vas neko nov i poku{avate da usaglasite potrebu da sa~uvate ono {to imate sa `eqom da probate ono {to vam se ~ini da ni kad niste imali. Ne zale}ite se u avanture, niste spremni za to. ZDRAVQE: Problemi s nogama.

POSAO: Zastoj u poslu vas izbacuje iz ravno te`e. Kao da ~ekate nekakvu dozvolu, re{ewe, mogu}e je da vas je to blokiralo pa se ose}ate be skorisno na radnom mestu. Preozbiqno shvatate situaciju. QUBAV: ^ekate da druga strana povu~e potez kojim bi va{a veza dobila pravo obli~je. Iako ste, mo`da, u pravu, ne bi bilo lo{e da kre nete i vi u susret. ZDRAVQE: Nesanica.

Krenuo je Zoran Zivlak preko Bugarske, Gruzije, Jermenije, Ira na, Emirata i Saudijske Arabi je, a za to mu je trebalo vi{e od ~etiri meseca na putu.

„Hvala na do~eku. Kada ja do|em, mi pobe|ujemo. Nadam se i

sada. Ne{to du`e od ~etiri mese ca trajalo je putovawe. Bilo je za du{u, pa se malo oteglo. Kriznih trenutaka bilo je svakodnevno, ali kada do|ete na ciq, prven stvo je va{e. Najlep{e je bilo kroz Iran, pun sam utisaka“, re

kao je Zoran i potom otkrio {ta nosi sa sobom na put.

„^ergarski je to `ivot. Zahte va puno, sa malo toga mo`ete da pre`ivite, svi smo konformisti, pa do~ekamo nekada i hotel. Naj osnovnije ponesem, {ator, ode}u za tople i hladnije uslove“.

Otkrio je da mu je najlep{i deo puta bio kroz Iran, a tamo bi voleo opet da se vrati. Jermenija i Gruzija su veoma zahtevni, ali je i to pre`iveo.

Sa istim biciklom je bio do Rusije, a imao je nameru i da na isti na~in putuje i na Olimpijske igre u Tokio, ali ga je koronavi rus osujetio u toj nameri.

Nakon uspe{no pre|enog puta, do~ekao ga je Du{an Tadi} sa kojim je razmenio utiske o puto vawu, a kapitenu „orlova“ poklo nio je suvenir, a ovaj mu se odu`io potpisanom majicom. R. N.

Prepoznajte razliku izme|u napada panike i anksioznosti

Iako postoji nekoliko sli~nosti, napad panike i na pad anksioznosti su razli~ita zdravstvena stawa.

Anksioznost je uglavnom po vezana sa i{~ekivawem neke stresne situacije, iskustva ili doga|aja, pa se razvija postupno.

Napad panike javqa se izne nada i ukqu~uje intenzivan strah uz pojavu fizi~kih simpto ma kao {to je ubrzani rad srca, nedostatak vazduha ili mu~nina. Mo`e biti o~ekivani i neo~aki vani.

Neo~ekivani napad panike javqa se bez o~itog uzroka, a o~ekivani je podstaknut spo qwim stresorima poput fobija.

SLI^NI SIMPTOMI

Napadi panike i anskiozno sti su vrlo sli~ni jer imaju iste

Doma}a kujna

emocionalne i fizi~ke simpto me. Tako|e, osoba mo`e da do`i vi i anksioznost i napada pani ke u isto vreme.

- strepwa i zabrinutost - strah od smrti ili gubitka kontrole

- ose}aj odvojenosti od sveta ili sebe

- ubrzan rad srca - bol u grudima - ote`ano disawe - stezawe u grlu ili ose}aj gu{ewa - suva usta - znojewe - hladno}a ili vru}ina - drhtawe - utrnulost ili trnci - mu~nina - bol u stomaku ili `elu da~ne tegobe

- glavoboqa - ose}aj nesvestice ili vrto glavice

Kako prepoznati da li imate napad panike ili anksioznosti?

Anksioznost je uglavnom pove zana sa ne~im {to se do`ivqava

kao stresno ili prete}e, a na padi panike nisu uvek izazva ni stresorima, pa se naj~e{}e javqaju neo~ekivano.

NIVO POJAVE

Anksioznost mo`e da bude blaga, umerena ili te{ka. Na primer, anksioznost mo`e da bude prisutna u podsvesti dok obavqate svoje svakodnevne ak tivnosti. Napadi panike uglav nom ukqu~uju ozbiqne simptome koji uti~u na funkcionisawe tela.

BRZINA PO^ETKA

Anksioznost mo`e da se ra zvija postupno, a napadi panike obi~no se javqaju iznenada.

EFEKAT

Napadi panike uglavnom iza zivaju brige ili strahove od po novnog napada. To mo`e da uti~e na pona{awe tako da osoba izbe gava mesta ili situacije za koje misli da bi mogli da podstaknu napad.

SLI^NI UZROCI

Neo~ekivani napadi panike nemaju jasne uzroke. O~ekivani

nike i anksi oznosti mogu da budu podstaknuti sli~nim uzrocima.

- stresan posao - dru{tvene situacije - fobije poput agorafobije (strah od gu`ve ili otvorenih prostora), klaustrofobije (strah od malih prostora) i akrofobije (strah od visine) - se}awa na traumati~na iskustava - hroni~ne bolesti (bolesti srca, dijabetes, sindrom irita bilnog creva, astma) - hroni~an bol - odvikavawe od droga ili

- kofein - lekovi i suplemen ti

- problemi sa {titastom `lezdom LE^EWE

Le~ewe ukqu~uje razli~ite terapije kao {to je kognitivna terapija, kognitivno-bihevio ralna terapija, terapija izla gawa i tehnike opu{tawa, ali i lekove poput antidepresiva i lekova protiv anksioznosti.

Ali, lekovi mogu da imaju nu spojave, pa lekari preporu~uju kombinaciju tretmana.

M. T.

Kako spre~iti nadutost u vreme slava i praznika?

POSNI RECEPT

Slave i praznici su nezamislivi bez obiqa hrane, ali velika koli~ina kalorija mo`e negativno da uti~e na probavu, odnosno da prouzrokuje neprijatnost poput nadutosti.

Bogata trpeza sadr`i duplo vi{e kalo rija od preporu~ene koli~ine za odraslu osobu. Previ{e hrane u `elucu prouzrokuje neprijatnost, probavne smetwe i mu~ninu. Stru~waci savetuju kako da spre~ite nadu tost tokom tih dana.

IZBEGAVAJTE HRANU KOJA PROUZROKUJE

POSNA RUSKA

SALATA

POTREBNO JE:

n 2 konzerve sardine, n posni majonez, n 4 mawe {argarepe, n 4 kisela krastavca, n 1 ve}i krompir, n 300 g gra{ka, n biber, n so.

PRIPREMA:

1. Krompir, {argarepu i gra{ak obariti i iseckati na kockice.

2. Dodati sitno isecka ne krastav~i}e i izgwe~ene sardine o~i{}ene od repova, glava i ki~me.

3. Posoliti, pobiberiti, pa sve zajedno ume{ati u po sni majonez.

4. Smesu sipati u staklenu ~iniju i ostaviti u fri`ider minimum 1 sat pre slu`ewa.

NADUTOST

Va`no je da znate koje vam namirnice iza zivaju nadutost, kao {to su mle~ni proizvodi i gluten, pa smawite konzumirawe ili ih ne jedite kako biste izbegli probavne smetwe.

Obratite pa`wu na simptome, porcije i vreme jedewa jer to }e vam, kako savetuju stru~waci, pomo}i da otkrijete koja vam hra na prouzrokuje nadutost.

JEDITE REDOVNO

Ako mislite da je dobra ideja da jedete mawe pre obilnih obroka, varate se. To }e vas dovesti do prejedawa {to }e prouzroko vati nadutost.

Potrebno je da jedete dosledne obroke to kom dana, savetuju stru~waci.

DODAJTE ZDRAVIJE NAMIRNICE U JELOVNIK

Postoje jednostavne alternative zdrave hrane za vreme praznika i slava koje mo`ete da pripremite poput humusa i sve`eg povr}a.

Umesto pirin~a, odaberite mahunarke koje su bogate kalijumom, a koje poma`u da se smawi vi{ak natrijuma koji prouzrokuje na dutost. Dodajte i lisnato povr}e kao {to su keq, {pargla i spama} jer imaju visoki udeo vode, niskokalori~ne su i pune vitamina, minerala i vlakana.

SMAWITE KONZUMIRAWE ALKOHOLA

Konzumirawe alkohola nakon obilnih obroka mo`e da pogor{a nadutost. Da biste spre~ili dehidrataciju pijte dovoqno vode tokom dana.

Stru~waci preporu~uju jednu ~a{u alko holnog pi}a dnevno za `ene, a dve za mu{kar ce. Tako|e, za svaku ~a{u alkohola koju popi jete, popijte bar jednu ~a{u vode.

Duwa, sadr`i vi{e vitamina C od limuna

Duwa sadr`i obiqe vitamina, a u narod noj medicini se koristi ve} decenijama. Pre svega se koristi za ubla`avawe ka{qa i umirivawe stoma~nih tegoba.

Zahvaquju}i taninu i sluzi, duwe po voqno deluju na rad creva i spre~avaju in fektivne bolesti. Pektin uti~e na kardio vaskularni sistem, poma`e u sni`avawu krvnog pritiska.

Duwa se mo`e jesti sve`a, ali ne prija svima jer je opora, pa se savetuje da se od we ali se prave sokovi, kompoti i sirupi.

Plod duwe obiluje brojnim vitaminima

i proteine, dije talna vlakna i ugqene hidrate.

Najdelotvorniji deo duwe su semenke od kojih se pravi ~aj, jer kada odstoje u vodi, se meke ispu{taju sluz koja re{ava probleme sa

ka{qem i ~isti disajni sistem. Pored toga, sadr`e i velike koli~ine amigda lina, odnosno vitamina B17.

Za prirpemu ~aja od duwe potrebno je da semenke duwe prelijete kqu~alom vo dom, ostavite nekolio minuta da odstoje i nakon toga popijete ~aj.

Sok od duwe poma`e kod ka{qa, as tme i dijareje, dok se pe~ena ili kuvana duwa preporu~uje anemi~nim osobama, ali i za le~ewe upala `eluda~ne i crevne slu zoko`e. Tako|e, mo`e i da pomogne kod obil nih menstruacija.

Da biste pripremili sok od ovog vo}a, za po~etak operite i sitno narendate kilogram duwa, pa ih potom procedite kroz gazu. Sok popijte odmah jer brzo oksidira, i najboqe je da ga pijete pre jela.

i mineralima. Sadr`i vitamin C u velikim koli~inama, ~ak vi{e nego {to se mo`e na}i u limunu, zatim vitamine B1, B2, niacin, karoten, kalcijum, magnezijum, kalijum, ba kar, natrijum, cink, gvo`|e, mangan, hlor i sumpor. Pored toga, sadr`i

Skandinavka 1: VODORAVNO

GPS, SKROJITI, OREBI], BI XIZ, TONA, EZOP, NV, ST, BIRALI[TA, KINEZ, V, TAD, IV, QUDESKARA, SNA, ZASTANAK, HEVI METAL, EKLAND, ZBOG, LIPA, TRAKTOVI, RADMILA MANOJLOVI], BOLEST, DOMINIONI, I

Skandinavka 2: VODORAVNO

VODOVOD, ISPOD, IVO, ER^I], ODA, DOKONO, LIPQEN, E, TLE, FI, RAVA, ARGON, FL, FOKE, SAR, LEA KI[, NA, PREFORMULISATI, TAD, GUSTAV MALER, MESARKA, NIK, RENO MEGAN, LEON, JEDAN KAO NIJEDAN, A, KARAKTERNO, AJMOKAC

Ukr{tenica: VODORAVNO

FIZIOTERAPEUTI, ANAS, AMSTERDAM, DESKO, IAKRZATI, RTOVI, ACEVA, STARALAC, ARARE, KATALINI], U^IN, ANIKINA VREMENA

kratko,

Simbol kiseonika - Tacne jajastog oblika,

Simbol tantalaNa{ biv{i teniser, Zoltan, 7. Emili kra}e - Folk peva~ica Bekuta, 8. Rva~ki savez Srbije (skr.) - Civilni (skr.), 9. Jedno Aleutsko ostrvo - Dvadesettre}e i dvadeseto slovo azbuke, 10. Mala pera - Oznaka za energiju, 11. Grad u Kazahstanu, 12. Devojke stasale za udaju, 13. Stanovnik Tatarske, 14. Grad u Etiopiji - Srpska tv-voditeqka Popov.

ZASTAJAWE

SINOVQEVA@ENA, SNAJA

U TO VREME, TADA UPRAVNA OBLASTU [VAJCARSKOJ

PROVIDNI MATERIJALZA PROZORE

METAR POZNATA MODNA KU]A

VREMENA

Prvi put posle 50 godina je Nasina letelica stigla do Meseca

fizioterapijom, DesiMa(1919papagaja Efekat, delova (lat.), kisetantalaFolk CiDvadesettreOznaka stasaEti-

Nasina

letelica Orion je u ponedeqak, 21.

novembra, stigla do Meseca

Nakon {to je Orion preleteo 130 kilometara iznad povr{ine Meseca, po~e}e da ulazi u {iru orbitu. Kapsula, u kojoj se umesto posade nalaze tri lutke sa senzo rima za merewe vibracija, kosmi ~kog zra~ewa i ostalih uslova u svemiru, Mesecu je pri{la s we gove "tamne strane", one koja se ne vidi sa Zemqe.

Zbog polusatnog prekida ko munikacije kontrolori leta u Hjustonu nisu znali da li kre tawe Oriona pro{lo dobro sve dok se kapsula nije pojavila s vidqive strane Meseca, na udaqenosti od 375.000 kilometa ra od Zemqe. Nakon {to je signal ponovno uspostavqen, a letelica iza{la s druge strane Meseca, poslat je snimak Zemqe, "si}u{na bledoplava ta~ka" u tami.

Videosnimak Meseca i na{e bledoplave planete udaqene vi{e od 370.000 kilometara ostavio je bez daha zaposlene

u Svemirskom centru Xonson u Hjustonu, sredi{tu kontrole mi sije, rekao je direktor nadzora leta Xad Friling, rekav{i da su i sami kontrolori leta bili "ap solutno odu{evqeni" onim {ta su videli.

Prva kapsula nakon Apola Orion je morao da obleti Mesec da bi dobio dovoqno br

zine za ulazak u {iroku, oval nu Mese~evu orbitu. Ako se sve bude odvijalo prema planu, mo tori aktivirati }e se u petak jo{ jednom aktivirtati i posta viti kapsulu u tu orbitu. Kapsula je u ponedeqak sti gla do Meseca prvi put nakon Nasinog programa Apolo pre 50 godina. Let do Meseca kqu~na

je ta~ka probnoga leta vrednog 4.1 milijarde dolara, zapo~e tog pro{le srede.

Idu}i vikend bo Orion tre balo da obori Nasin rekord udaqenosti svemirske leteli ce dizajnirane za astronaute, a to je udaqenost od oko 400.000 kilometara od Zemqe, koji je postavio Apolo 13 godine 1970.

Borbena formacija koja je ~inila nepobedivu ratnu ma{inu

Ve}ina anti~kih izvora se sla`e da nije bilo stra{nijeg prizora ta da{weg sveta od makedonske fa lagne sa sarisama - dugim kopqima karakteristi~nim za trupe Alek sandra Velikog - prilikom juri{a. Wegova vojska je bez sumwe bila naj boqa i najsmrtonosnija ma{ina u tom trenutku, {to je bio jedan od glavnih razloga da malo gr~ko kraqevstvo sa Balkanskog poluostrva postane jedno od najve}ih tog vremena. Kako je do toga do{lo?

Kada je Filip II postao kraq Ma kedonije 359. p.n.e., nasledio je voj sku koja je bila neefikasna. Tada je re{io da uvede niz vojnih reformi. U godinama koje su usledile, zajedno sa Aleksandrom stvori}e vojsku ka kvu anti~ki svet do tada nije video. Wegov prvi zadatak bio je reorgani zacija falange - sa~iwene od redo va i sintagmi od ukupno 1.540 qudi.

Pored toga, on je re{io da umesto hoplitskog uvede sarisu - duga~ko kopqe, koje je davalo prednost nad kra}im oru`ijem neprijateqa.

Ipak, zbog du`ine sarise, vojnici u prvi redovima su morali da budu sna`ni i spretni. Zbog toga hoplit postaje pe{ak-pratilac sa {titom sli~nim hoplonu. Pored duga~kog kopqa, svaki od wih je posedovao i mawi ma~ ili kiphos za borbu prsa u prsa. Desno od pe{aka pratilaca na lazile su se pokretnije {titono{e sa kra}im kopqima i lak{im nao ru`awem. Stru~waci su saglasni da je postojala samo jedna mana ove je dinice: najboqe delovala na ravnom tlu. Me|utim, Aleksandar Veliki je, kako se pokazalo, i ovo uspevao da prevazi|e sa neverovatnim uspehom.

I na desnom i na levom krilu makedonskih falangi nalazila se kowica. Ona je ~inila udarnu snagu

vojske i imala je za ciq da izvr{i odlu~uju}i proboj neprijateqskih linija. Postojale su dve divizije od kojih je jedna bila fleksibil nija i prvensteno je kori{}ena kao izvi|a~ka. S druge strane, prate}a kowica je bila va`nija i podeqena u osam eskadrila od po 200 qudi, od kojih je najva`nija bila Aleksan drova u kojoj su se nalazili wegovi pratioci - i oni su se uvek borili na desnoj strani.

Taktika je bila jednostavna - fa lange bi napadale centralni deo protivni~ke vojske pod kosim uglom, dok bi kowica napadala i probija la redove na bokovima. U defanziv nom pogledu ovakva vrsta organiza cije je bila slabija u pore|ewu sa gr~kom hoplitskom falangom, ali je imala ve}u ofanzivnu mo} i to za ~ak 40 posto.

Istori~ari su danas saglasni da vojska, ~ak i ona koja je bila obu~e na kao makedonska - ne bi mogla da funkcioni{e tako dobro bez Alek sandrovog vo|stva. Jedna od wegovih izuzetnih sposobnosti bila je i da predvidi strategiju svog protivni ka, ~esto ga primoravaju}i da se bori na terenu koji je sam izabrao.

Plutarh je u svom delu o Aleksan dru Velikom napisao:

"U vreme Aleksandra, borbene formacije koje su ga preko Gr~ke i Persije odvele u Aziju bile su usa vr{ene. Do{ao je do Indije, ~esto se bore}i sa broj~ano ja~om silom. Wegova upotreba falange i kowi ce, u kombinaciji sa uro|enim ose}ajem za komandu, stavila je wego vog neprijateqa u poziciju da mora da se brani, {to mu je omogu}ilo da nikada ne izgubi bitku." S. G.

godine.

Potom }e nastaviti let da bi idu}i ponedeqak dostigao najve}u udaqenost od Zemqe od gotovo 433.000 kilometara. Kapsula }e provesti skoro ne dequ dana u Mese~evoj orbiti pre nego {to krene nazad, a sle tawe u Tihi okean planirano je za 11. decembar.

Raketa Space Launch System (SLS), najsna`nija koju je Nasa ikada napravila, pokazala je izuzetno dobre performanse u svom debitantskom probnom letu, rekao je novinarima vo|a misije Majk Sarafin.

Rekao je i da se stru~ni ti movi sada bave sa dva proble ma koji zahtevaju zaobilazna re{ewa - jedan je navigaciono pra}ewe, a drugi pitawe ener getskog sistema.

Ako probni let s lutkama uspe{no, astronauti }e na let oko Meseca i nazad oti}i ve} 2024. godine, a ako ta misija pro|e u redu, sletawe dve oso be na Mesec o~ekuje se 2025. go dine.

R. N.

BIO JE U STAWU DA INFICIRA @IVE ORGANIZME - [TA TO ZNA^I ZA NAS?

O`ivqen virus star 50.000 godina

Me|unarodni tim istra`iva~a vratio je u `ivot virus star 48.500 godina, koji je ~ak i posle toliko dugog perio da bio u stawu da inficira `ive organizme.

Slojevi permafrosta (ve~itog leda) na Zemqi pred stavqaju opasnost po ~ove~anstvo, upozoravaju nau~nici nakon {to su uspeli da o`ive virus koji je bio zale|en desetinama hiqada godina.

Me|unarodni tim nau~nika zakqu~io je da su virusi poput ovog i daqe u stawu da inficiraju `ive organizme, po{to su posmatrali devet drevnih primeraka virusa, prona|enih u permafrostu Sibira kako u laboratoriji inficiraju amebe.

Najstariji od novootkrivenih virusa je skoro 50.000 godina star.

Biolog @an-Mi{el Klaveri, jedan od ~lanova tima sa Univerziteta u Marseju, istakao je da je o`ivqavawe vi rusa starog 48.500 godina novi rekord.

Wegov tim, koje ~ine nau~nici iz Rusije, Francuske i Nema~ke, prou~avao je ukupno sedam drevnih virusa u naj novijoj studiji.

Virusi kojima su se bavili smatraju se najstarijim ikada vra}enim u `ivot, mada drugi nau~nici tvrde da su uspeli da o`ive bakterije stare ~ak 250 miliona godina.

^iwenica da je svih devet do sada vra}enih virusa bilo u stawu da inficira `ive }elije nakon desetina hiqada godina u permafrostu zna~i da bi virusi za robqeni u ledu, koji su potencijalno zarazni po biqke, `ivotiwe i qude, mogli tako|e da budu oslobo|eni kako se led bude topio usled posledica klimatskih promena i globalnog otopqavawa. S. G.

KAKO JE ALEKSANDAR MAKEDONSKI POKORIO SVET?

10. decembar 2020. 1. decembar 2022.

Preporod ko{arka{kog kluba Beli Orlovi iz Melburna

Ciq ~lanka je da informi{e na{u zajednicu o juniorskom po gonu ko{arka{kog kluba Beli Orlovi, skra}eno KK BO iz Melburna, rasporedu treninga juniora KK BO u Srpskom Sport skom centru, kao i pripremama za nadolaze}i ko{arka{ki turnir Kup Dra`e Mihailovi}a 2022 koji }e se ove godine odr`ati u Vulagongu.

Ako neko misli da su mnoge dru{tvene aktivnosti na{e za jednice zamrle i utihnule zbog situacije i problema vezanih za kovid 19 onda su se prevarili, bar u slu~aju kada se radi o KK BO. Preporod KK BO iz Melbur na odnosi se u ovom sportskom kontekstu na porast i pove}awe broja timova i juniora KK BO za 200% u pore|ewu sa 2019. godi nom.

Uprava juniorskog kluba Beli Orlovi predsednik Vla dan Baji}, potpredsednik Bo rivoje Milanovi}, sekretar Predrag Pjani}, blagajnik Niko la Tokanovi}, ~lanovi uprave Natalija Gak, Miroslav Veki} i Boris Mimi}, ~ija deca su ukqu~ena i aktivna u klubu te intenzivno rade na razvoju svih kategorija i uzrasta. Prvi i naj va`niji zadatak kluba je bez sumwe rad sa djecom, omasovqa vawe i formirawe juniorskih

i seniorskih mu{kih i `enskih timova koji }e redovno trenira ti u Srpskom sportskom centru i takmi~iti se {irom Melburna i jednom godi{we na Srpskom ko{arka{kom spektaklu, turni ru DMK. Svi ti planovi se uve

liko i ostvaruju.

Ovo je ujedno prilika za po ziv i apel roditeqima i ~lano vima na{e zajednice da dovedu svoju decu na juniorske treninge KK BO ponedeqkom od 17.30 do 12 godina, 18.30 do 14, i 19.30

Treba svakako spomenuti i novije uspehe juniora KK BO koji nisu do{li slu~ajno i sami po sebi. Orli}i, juniori do 12, i 16 godina su osvojili {ampionat i prvo mestou Dandenongu. Velika zasluga za uspehe, uspon, i razvoj juniorskog pogona kluba pripada organizacijskim sposobnostima Uprave KK, roditeqima koji do vode decu na treninge i utakmi ce subotom, menaxerima timova, kao i trenerima legendama Jo vici Uzelcu, Vladi Gaku, \ur|i Stupar, Miroslavu Veki}u, a tu su i Dragoslav Vidovi}, Borivoje Milanovi}, Dragan Ivkovi}, Rade Vuji}, Slavenko Kajtaz, Boris Nikoli} i Nikola Komnenovi}.

[to se ti~e takmi~ewa ju niora KK BO od 10 do 16 godina u Dandenongu, ~ak 9 juniorskih mu{kih i `enskih timova KK BO igra i trenira redovno, a to je u pore|ewu od pre 4 godine veli ki napredak i porast. Veoma je

pohvalno i ohrabruju}e da }e na Srpskom ko{arka{kom turniru Kup Dra`e Mihailovi}a 2022 koji }e se odr`ati ove godine u Vulagongu od 24. do 26. decem bra za Bele Orlove iz Melbur na nastupiti ~ak 10 juniorskih mu{kih i `enskih timova a to je rekord u istoriji kluba od wego vog osnivawa 1993 godine. Pre ko 200 ~lanova na{e zajednice iz Melburna sa velikom rado{}u i odu{evqewem se sprema za put u Vulagong da se dru`i i takmi~i na ovom najmasovnijem sportskom spektaklu godine, nakon 2 godine ~ekawa. O~ekuje se rekordni nastup otprilike 42 do 45 timova na DMK 2022 u Vulagongu.

Od ostalih va`nih aktivno sti Kluba treba izdvojiti tro fejsko prezentacijsko ve~e KK BO koje je odr`ano 15. oktobra u Srpskom sportskom centru u Kiz borou gde su uru~ena priznawa i medaqe najboqim igra~ima i ju niorskim timovima.

Ajmo bre, idemo Orli}i!

Stanko Stapar

Odr`ano takmi~ewe Zapadne Australije u rvawu

Protekle nedeqe, 27. no vembra odr`ano je takmi~ewe u rvawu Zapadne Australije. Na pr venstvu je u~estvovalo 7 klubova i 80 takmi~ara, a ukqu~ivalo je juniorsku i seniorsku kategoriju. Takmi~ewe je odr`ano u dvorani „Gold Netball centre“ u delu grada koje se zove Xolimont. Organi zacija je bila na profesional nom nivou a u~e{}e su uzeli i rva~i koji su nastupali na veli kim me|unarodnim takmi~ewi ma. Imali smo prilike i videti rva~a iz Zapadne Australije koji je osvojio bronzanu medaqu na ovogodi{wim Komonvelt igrama koje su bile odr`ane u Engleskoj, Birmingemu.

Sa ponosom mo`emo re}i da je i na{ klub Vukovi imao dva ve lika seniora iz Estonije koji su nastupali na Evropskim {ampio natima u rvawu i koji su sa lako}om danas savladali svoje pro tivnike i osvojili zlatne me daqe fasciniraju}i publiku koja je gledala me~eve. Na{ klub Vukovi je nastupio sa 24 rva~a, a osvojili smo 13 zlatnih medaqa,

6 srebrnih i 3 bronzane. Ponovo smo dominirali kao klub jer smo osvojili „WA STATE CHAMPION SHIPS 2022“ ({ampionat Zapadne Australije u rvawu) i po svemu sude}i opet }emo osvojiti titulu najboqeg rva~kog kluba u Zapad noj Australiji, ali }emo pri~eka ti na slu`benu ceremoniju koja }e se odr`ati u februaru 2023. Sa zadovoqstvom bih spome

nuo i dvoje na{e dece koji su bili vi{e nego odli~ni na struwa~i. Trener Sa{a Podini} je bio veo ma hrabar jer je imao veliki zada tak da vodi tim i uspio je u tome. Wegova k}erka Bojana je imala maksimalan u~inak i vi{e nego zaslu`eno je osvojila zlatnu me daqu u kategoriji 27kg, 6-7 godina starosti. Na{a Bojana je sa lako}om pobijedila svoje protivnice

i osvojila zlatnu medaqu. A na na{e veliko zadovoqstvo imali smo i novog ~lana koji je nastupio po prvi put nakon samo mjesec dana trenirawa i koji je osvojio srebrnu medaqu u kategoriji 35kg, uzrasna skupina je 6-7 godina. We govo ime je Aleksandar Bukara. Wegov tata je ina~e svestrani sportista Dario Bukara, koji je rodom iz Zenice, a supruga je iz

Poqske. Mali Aleksandar je po ~eo nedavno sa treninzima i sve nas je zadivio svojom hrabro{}u i velikom uporno{}u i zaslu`eno je osvojio medaqu. Aleksandar je jedan divan akademski de~ak ~ije vrijeme tek dolazi. ^estitamo Bojani i Aleksandru na velikim rezultatima danas.

do 16 godina starosti, utorkom, sredom i ~etvrtkom nave~e u Srpskom sportskom centru, (210 Perry Rd, Keysborough).

Juniori, ispod 12 godina

Nema nazad, iza je Srbija!

Sve je jasno kao dan, ili jesi ili nisi. Srbija mora da pobedi [vajcarsku ako misli da pro|e u nokaut fazu Mundijala u Kataru.

I tako je mo`da najboqe. Ne znamo da igramo na rezultat ili remi, u glavu idemo po pobedu, pa {ta nam Bog da. Naravno, pod uslovom da ne vidimo senzaciju u duelu Brazila i Kameruna.

Sudar Srbije i [vajcarske bi}e jo{ zna~ajniji nego pre ~etiri godine u Rusiji, koji je tada ionako bio tenzi~an iz po liti~kih razloga, odnosno vi{e sa druge strane, a ponovo }e Xer dan [a}iri i Grant Xaka biti glavne uzdanice protivnika.

U Kaliwingradu smo tada na seli na vansportske stvari, ali ako postoji boqa prilika za re van{, ali i da Orlovi i u Kataru poka`u da nisu slu~ajno tamo –onda je to ova.

DA LI JE OFANZIVAN

PRISTUP UVEK PUT?

Remi sa Kamerunom (3:3) iz bacio je mnogo mana na videlo. Dosta toga mora da se promeni u igri Srbije ako misli da se pla sira u osminu finala Svetskog prvenstva. Naravno da svi vole ofanzivan i atraktivan fudbal, ali gledaju}i dugoro~no takav stil ne mo`e previ{e da opsta ne pod uslovom da `elite u sam krem svetskog fudbala.

Da biste napravili uspeh

morate da budete takmi~arski je nastrojeni, da povu~ete ru~nu kada je to potrebno i zatvorite utakmice. Mi to u ovom trenutku ne mo`emo, niti `elimo jer niko ni ne pomi{qa da uradi sli~nu stvar, ve} razmi{qawe ide u pravcu da se nadigravamo do kraja bez obzira na ime rivala, pa makar i imali dva gola vi{e od pritivnika kao protiv Kame runa.

Sve to proizilazi iz velikog kvaliteta kakav imamo, timskog i individualnog, ali i samopo uzdawa ubrizganog od selektora Dragana Stojkovi}a Piksija. I to je sve legitimno, ali zna da bude pogre{no. Posebno turnirski.

Videlo se protiv Kameruna da se na ovom nivou takve stvari

Degenek: @ivot je ne{to najlep{e, hvala Australiji

Australija je na otvarawu drugog kola grupe D Svetskog prvenstva sa vladala Tunis 1:0 i tako stigla do pr vih bodova u Kataru.

Za Australiju je u 75. minuti u igru u{ao 28-godi{wi Milo{ Degenek, koji je zamenio Frana Kara~i}a. Degenek je Srbin ro|en u Kninu, iz kojeg je sa po rodicom izbegao posle Oluje u avgustu 1995. godine. Jedno vreme `iveli su u Beogradu, a kad mu je bilo {est godina, emigrirali su u Sidnej.

Nekada{wi as Crvene zvezde ~esto govori o svo jim korenima, a posle utakmice je na svom profilu podelio fotografiju izbegli~ke kolone iz 1995. i sebe nakon pobede nad Tuni`anima, uz koju je po ru~io:

„Ovo nije politi~ki post ili i{ta o ratu. Samo `elim da poka`em da je `ivot ne{to najlep{e. Od apsolutno ni~ega do pobede na Svetskom prvenstvu. Predstavqaju}i zemqu koja mi je dala sve. Hvala vam.“

Svog izbegli~kog iskustva dotakao se i u razgo voru za australijske medije uo~i utakmice, kada su ga upitali ose}a li pritisak jer je Australija imala imperativ pobede:

„Mislite da je ovo pritisak? Ne, ovo nije pri tisak. Pritisak je bio kada sam kao beba be`ao od rata, pritisak je bio kada sam sa {est godina bio usred novog rata. To je pritisak.“ S. G.

se ne pra{taju. Mo`da je najboqe da pogledamo ba{ ovaj Mundijal. Retko koja selekcija (sva~a ~ast mo}nim izuzecima) se odlu~uje na preveliki rizik i zaletawe, ~ak i pri rezultatu 0:0 iz uloge favorite. Pa ni Hrvatska nije htela da napadne jedan Maroko, svesna da joj nije potreban rizik na startu turnira, ~ak ni Argen tina nije srqala protiv Meksi ka, a videli smo ni Brazil iako je "davio" [vajcarsku.

Ono {to je jo{ ~udnije je da je na{ naredni rival ba{ iz tog kalupa, sve ono {to mi nismo. [vajcarska je poznata po tome {to se ne zale}e ni na koga, ~vr sto stoji u bloku, oslawaju}i se na iskustvo i uverewem da }e do}i wenih pet minuta i po pravi

lu ih sa~eka. Tako je bilo protiv Kameruna.

Ba{ su Sajxije nama pravi primer i reper jer smo tu negde po kvalitetu. Sada }emo morati da ih dobijemo na{im oru`jem, ali ne smemo grlom u jagode.

ZA ISTORIJU, NAROD I SRBIJU

Ipak, ima i dobra strana svega, a to je da zavisimo sami od sebe, ako ra~unamo da Bra zil ne}e da neprijatno iznena di. Hvala mu {to je u fini{u slomio [vajcarsku i doneo nam da ne moramo da jurimo ubedqi vi trijumf od minimalnog. Bila bi to prete{ka misija.

Ovako, i pored bledog iz dawa u dva me~a cela nacija mora da veruje da }e Piksijevi Orlovi okrenuti let ka pravom smeru, onom na koji su nas navi kli otkad je on selektor.

Jer kada do|e petak sve }e da se obri{e. I dobro i lo{e, sve ura|eno do sada. Bi}e to trenutak istine da poka`emo od ~ega smo satkani i da li nam je mesto u samoj eliti – me|u najboqih 16 na planeti. Da po ka`emo pravo lice, kao onomad u Lisabonu.

I pru`imo Portugalcima priliku da nam se revan{iraju ako mogu... Bila bi to kruna ova generacije i me~ u kome ne bi imali {ta da izgube. A do wega

[vajcarci o~ekuju da Xerdan [a}iri bude spreman za posledwe kolo grupne faze Svetskog prvenstva. pro tiv Srbije.

[a}iri je propustio duel drugog kola, u kojem je wegov tim minimalnim rezultatom izgubio od Brazila (1:0).

Zbog toga je udarna tema u [vajcar skoj i na portalu Blick glavni je tekst o wemu i izostanku.

"Ho}e li se [a}iri vratiti u star tnu postavu? Sve o~i }e ponovo biti uprte u Granita Xaku i Xerdana [a}irija u petak", naslov je Blick-a.

Kako prenose {vajcarski mediji, on je osetio zatezawe u butini na po sledwem treningu, zbog ~ega je zamo lio selektora da ga po{tedi. Dodaje se da bi trebalo da bude spreman za me~ protiv Srbije.

Sve o~i bi}e uprte u wega i Grani ta Xaku, drugog igra~a iz {vajcarske selekcije koji je albanskog porekla.

Uveren je Xaka da }e wegov tim pro}i do osmine finala.

Jedan

- Verujem u ~uda, ali ne verujem u to. Uz svo po{tovawe prema Kamerunuiskren je Xaka.

- Mi imamo u svojim rukama. Ako po bedimo Srbiju, zavr{ili smo posao. [vajcarci su tokom obroka u sali

FAVORITI SMO [ta ka`u kladionice pred odlu~uju}i

me~ Srbije?

Ni pred posledwe kolo nemamo sve u svojim rukama, ali jedno je jasno – moramo da pobedimo [vajcarsku.

Mo`e nas izbaciti jedino ludi scenario gde Kamerun pobe|uje Brazil, bez obzira {ta mi uradili, to bi nas iz bacilo, jedino ako ne pobedi mo sa dva gola razlike vi{e nego oni.

Za to su ba{ male {anse, ali opcija naravno postoji i u fudbalu je sve mogu}e.

Do tada, razmi{qamo samo o [vajcarskoj i ve} su poznate kvote kladionica za taj me~.

Na internacionalnoj kla dionici bet365, pobeda Sr bije pla}a 2,40, dok je pobeda [vajcarske 2,90. Remi se ceni 3,30.

se dolazi kroz trwe i 90-minut nu muku sa [vajcarcima.

Zato poruka Orlovima – zna mo da niste zaboravili da igra te fudbal. Samo poka`ite pra vo lice i pregazite [vajcarsku sada kada ste pribijeni uza zid. Izlaz je samo jedan i on vodi ka istoriji.

Nema nazad, iza je Srbija!

gledali spektakularnih i za nas ra zo~aravaju}ih 3:3 Srbije protiv Kame runa.

- Bila je to dobra utakmica za gle daoce sa {est golova. Bili smo sre}ni {to je utakmica zavr{ena nere{e no. Iskreno govore}i, znali smo pre turnira da }e me~ protiv Srbija biti odlu~uju}i. Oni igraju druga~ije od Brazila, Mitrovi} je izuuzetno jak. To smo osetili i pre ~etiri godine na pr venstvu sveta.

A na prethodnom Mundijalu mnogo kontroverznih situacija se dogodilo na me~u Srbije i [vajcarske, ukqu~u ju}i i proslavu uz dvoglavog orla.

Na pitawe da li sada gasi mobilni da bi izbegao ono {ta se o wemu pi{e u Srbiji, Xaka je odgovorio:

- Ne. Nije to ni{ta novo, nije prvi put da igramo protiv Srbije. Dovoqno smo profesionalni da se fokusiramo na fudbal.

Srbija i [vajcarska sasta}e se u petak.

- Definitivno - rekao je u pone deqak posle me~a.

bod bi trebalo da im bude dovoqan. Osim ako Kamerun ne izne nadi Brazil.

Od Drvara do Katara

Veso Papak, ro|eni Drvar~a nin ve} tri decenije sa famili jom `ivi u Sidneju. Veso je jedan od najaktivnijih srpskih navi ja~a u Australiji i ne propu{ta gotovo ni{ta {to se ti~e lokal nih sportskih de{avawa. Bio je u Rusiji na Svetskom prvenstvu u fudbalu, a Mundijal u Kataru je bio nezaobilazna stanica. Veso je pre ~etiri godine podelio sa nama svoje utiske iz Rusije. Tako je i prve nedeqe SP u Kataru podelio sa nama neke od naju pe~atqivijih detaqa.

Stigoh i u Dohu, aerodrom pun navija~a Maroka, Hrvatske, Gane i po koji Brazilac. Svi na aero dromu qubazni. Zanimqivo, na carini samo `ene rade. Velike gu`ve na mewa~nicama, a dele se i SIM kartice navija~ima i to xaba! Promenih ne{to 'na{ih'

dolara pa u potrazi za rezervi sanim sme{tajem. Nakon tri me tro stanice i dve autobuske, te par stotina pe{aka, na|oh zgra du. Jo{ jedna vest koja me je obra dovala, recepcija radi 24 sata, a ja ve} pomislio }u morati da vu~em kofere po gradu do 3.

Qubazno osobqe unese moj ko fere, unutra klima ure|aj radi punom parom mada je samo 20 ste peni za sada. Nakon {to ostavih stvari, krenuh u skitwu. Uradih par slika pa imadoh sre}u da budem blizu Rikoh hotela gde je sme{tena na{a reprezentacija. Porazgovarah malo i uslikah se sa Dikom Stojanovi}em, Stefa nom Mitrovi}em, Lukom Jovi}em i Filipom Kosti}em.

Ina~e sa Filipovim bratom sam bio u Samari (SP u Rusiji). Poru~ih igra~ima: „Sutra ni{ta

ispod pobede ne prihvatamo“. Ostavih momke da se odmaraju i nastavih skitwu. U metrou nale tih na dvojicu Kana|ana. Tu malo popri~asmo o Borjanu. Oni su ina~e kupili karte za 20 utakmi ca! Oko 4 zaputih se na aerodrom da do~ekam svoje, @eqka Mili}a cimera i Mirka Mari}a. Mir ko ode taksijem na svoje odre di{te a ja i @eqko metroom. Taman stigosmo da vidimo drugi gol Japanaca protiv Nema~ke.

Jutros su nam se pridru`ili Vaso i Stefan Despotovi}, tako da je ekipa kompletna. Nakon doru~ka i kafe krenuh opet na turneju. Pravo na Lusail stadi on mesto ve~era{we utakmice sa Brazilom. U metrou mi pri|e jedan Japanac i pita: ”Je li to Red Star Belgrade“? Naravno odmah se povede pri~a o Piksi

ju. Palo je par fotki sa grupom na{ih navija~a ispred stadiona. Potom sam, {etaju}i se po fan festu ~uo da neko vi~e: ”Serbia, Serbia”. Tip je bio iz Saudijske Televizije i dadoh par izjava za wihovu TV stanicu.

Sa fan festa krenuli smo do metroa. Tu su uglavnom bili lokalni Indijci i ostali “pla}eni” navija~i, mada je bilo i na{ih, a i pravih Brazilaca. Kad smo u{li u metro pun Bra zilaca dreknuh “Srbija”, na{ta Brazilci po~e{e da vi~u “\okovi}i”! Malo je bilo prepuca vawa u vagonima tako da nam je put brzi pro{ao. Ispred stadi ona prava karnevalska atmos fera, pesma, bubwevi. Prilaze nam Brazilci da se slikamo. Do|e i novinarka Katar TV-a da nas intervjui{e. Stotine foto grafija, pesma, dru`ewe, to je ono {to ~ini SP u fudbal naj ve}om sportskom fe{tom, i uo stalom jedna od glavnih razloga

{to sam se odlu~io na ovako da lek put.

Ispred stadiona opet inter vju, pri|e nam novinar „Telemu ndo Deportivo“. Svi prognozira mo pobedu…Na samom stadionu, iako smo bili mawe brojni, na{i navija~i po~iwu sa pesmom. Jed nako bu~no zvi`dimo izlasku Nejmara.

Odoh da kupim pivo sa, naravno, nula alkohola. Hlad no, osve`ava ali nije to to. Ce na-prava sitnica, oko $12. Himnu smo otpevali glasno, ~ini mi se kao ni na jednoj utakmici. Na{i su se dobro dr`ali u prvom po luvremenu. Dajte Brazil da se igramo! U nastavku pad i poraz. Kre}emo ku}i, a pored nas Brazi lci i “pravi” i “nepravi” slave, ple{u, bubwevi. Duga~ka kolona se kao zmija lagano kre}e prema metrou. Utakmica zavr{ila u pono}, a ku}i smo stigli oko 3. Idemo daqe, ipak ne gube}i nadu prolaska u drugi krug.

Kapiten reprezentacije Srbije Du{an Tadi} i Sergej Milinkovi}-Savi} govori li su dan posle bolnog remija sa Kameru nom (3:3) na Mundijalu u Kataru.

Nosioci Orlova odlu~ili su da istupe i naciji objasne kako su uspeli da ispu ste dva gola prednosti protiv afri~ke selekcije, ali i da najave me~ odluke sa [vajcarskom u petak. Tako|e, mnoge je za nimalo da li je poreme}ena atmosfera u timu posle raznih spekulacija poteklih iz Beograda.

Me|utim, Tadi} i Sergej Milinko vi}-Savi} su ih demantovali, a kapiten je oti{ao ~ak toliko daleko da ambijent me|u Orlovima nikad nije bio boqi otkad su u nacionalnom timu.

Du{an Tadi} je prvo odgovarao na pi tawa stranih medija. Istupio je predstav nik britanskog Gardijana...

– Bio je veliki pritisak pre ~etiri go dine u Rusiji, samo treba da se fokusira mo na fudbal i samo poka`emo da igramo

boqe od wih. Ko je boqi neka ide daqe. Svaki dan imamo pritisak, navikli smo na wega u klubovima – rekao je Tadi}, do dav{i da ekipa nije pala posle samo jed nog boda u dva kola.

– Samopouzdawe za ovih godinu i po dana nam daje da budemo optimisti. ^ak i kada nismo imali rezultat igrali smo do bar fudbal. Dobra je atmosfera u ekipi,

veliko je zajedni{tvo – dodao je Tadi}.

Na{ lider ne krio da bi prihvatio da ovaj me~ sa [vajcarskom odlu~uje o osmini finala Mundijala.

– Sa obe ruke bih prihvatio da ovaj me~ da mi je neko ranije ponudio – nije ostavio dilemu as Ajaksa.

Veliki posao odradio nam je Brazil pobedom nad [vajcarskom u fini{u ba{ na stadionu 974 na kome Orlovi izlaze na me~ odluke. Ono {to je interesantno je da je na svega kilometar od hotela u kome su srpski fudbaleri.

– Iskreno, oti{ao sam u sobu, zatvorio sam se i gledao utakmicu. ^uje se par se kundi ranije svaki huk sa tribina, ~uo sam gol, samo sam govori da nije [vajcarska... Prvo je bio ofsajd, a onda kasnije radost.

Tadi} je otkrio da su igra~i imali in terni sastanak me|u sobom...

– Pri~ali smo malo, sve je u na{im rukama. Stalno smo zajedno, pri~amo kon stantno i kako da budemo sve boqi. To je

to. Moramo da odigramo najboqe kao {to znamo – zakqu~io je Tadi}.

Popularni Sergej Milinkovi}-Savi} isti~e da se nacrtalo da }e duel sa Sajxi jama biti odlu~uju}i jo{ kada je iza{ao raspored G grupe.

– Veliki je put bio od prvog okupqawa. Tada smo imali ambicije da se plasiramo na Mundijal, kada smo videli raspored znali smo da }e ovaj me~ biti odlu~uju}i.

Poslao je i poruku Srbiji pred [vajcar sku:

– Ne mo`emo da obe}amo ni{ta, ali svakome je ciq od nas igra~a da da sve od sebe. Nadam se da }e biti sre}e, da }e se okrenuti i da }e nam se vratiti za ova dva boda koja smo izgubili od Kameruna. Pro tiv Brazila nije ispalo kao {to smo `ele lili, ali protiv Kameruna je bilo dosta boqe. Imali smo dobre {anse, {teta {to ih nismo iskoristili. [to se ti~e veznog reda, moramo da poka`emo visok nivo i `equ... S. G.