Srpski glas 1. februar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 1. 2. 2024. z Year XXXIII No.2590

Ve}

SVETI SAVA SVE^ANO PROSLAVQEN I NA PETOM KONTINENTU

Prosvetiteq i u~iteq i najmla|ih nara{taja koji odrastaju daleko od otaxbine

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Strana 7

Intervju nedeqe JUN FOSE, KWI@EVNIK I DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE

Dobio sam taj dar tuge i zbog toga sam pesnik Strana 12

Strane 16 i 17

Veliki broj folklornih grupa nastupio na Svetosavskom omladinskom festivalu u manastiru Novi Kaleni} kod Kanbere

Tema nedeqe: KRIZA U EU

Strana 4

Traktorima na Pariz: Seqa~ka pobuna i u Francuskoj

Australija

Kako se grb Kara|or|evi}a na{ao na prodavnici Kartijea usred Melburna Strana 32

Srpska posla

Srpkiwe – nove ameri~ke cure Sve je vi{e mladih, pametnih i lepih `ena srpskog porekla koje osvajaju elitna mesta Amerike

POLUOSTRVO U SRBIJI GDE SE SVI PREZIVAJU ISTO

Strana 19

Nalazi se nasred jezera, zovu ga i „srpski Bled“

2 ^etvrtak 1. februar 2024.

IZME\U DVA VIKENDA

\OKOVI] KOD KARLA STEFANOVI]A:

Kad ~ujem vatromet, setim se bombardovawa

Prvi be`i~ni ~ip ugra|en u mozak ~oveka, Mask obe}ava „telepatiju“ Kompanija „Neuralink“ uspe{no je, prvi put, ugradila ~oveku jedan od svojih be`i~nih ~ipova. Kona~ni ciq je da se pomogne qudima sa slo`enim neurolo{kim stawima.

Informaciju je objavio vlasnik kompanije Ilon Mask koji je dodao da se pacijent uspe{no oporavqa, kao i da su otkriveni „obe}avaju}i“ nervni impulsi. „Neuralink“ je pro{le godine dobio dozvolu od ameri~ke Agencije za hranu i lekove za ugradwu ~ipova, a kona~ni ciq je, kako navode iz kompanije, da se pomogne qudima da se izbore sa slo`enim neurolo{kim stawima.

Pre dobijawa dozvole, „Neuralink“ je {est godina testirao i razvijao ~ip.

Kompanija navodi da wen eksperimentalni implant, koji se napaja iz baterije i mo`e da se puni be`i~no, snima i prenosi mo`dane signale be`i~no na aplikaciju koja dekodira gde osoba ho}e da se pomeri.

Mask je na dru{tvenoj mre`i Iks otkrio da }e se prvi proizvod „Neuralinka“ zvati „telepatija“. „Telepatija“ }e, kako je naveo, omogu}iti kontrolu telefona ili kompjutera, a preko wih i kontrolu svakog drugog ure|aja – samo mislima. „Prvi korisnici bi}e oni koji su izgubili sposobnost da koriste ruke i noge“, istakao je Mask.

Najboqi teniser Srbije i sveta Novak \okovi}, gostuju}i na australijskom Kanalu 9, govorio je o po~etku svoje karijere i prisetio se vrlo te{kih uslova odrastawa.

Istakao je da su ga ti izuzetno te{ki uslovi posebno o~vrsli i doprineli da ostvari izuzetne rezultate.

Prvi teniser sveta Novak \okovi} je u polufinalu Australijan opena izgubio od kasnijeg osvaja~a turnira Italijana Janika Sinera, a u razgovoru sa Karlom Stefanovi}em u emisiji Today Show prisetio se svojih teniserskih po~etaka u vrlo te{kim uslovima. „Pro{li smo kroz dva rata, embargo od 1992. do 1996. godine, kada nijedan srpski sportista nije mogao da u~estvuje na me|unarodnim takmi~ewima. Bila su to izazovna vremena, ali me je to o~vrsnulo. Lako sam mogao da odem drugim putem, me|utim, mi-

slim da je moja sudbina bila da igram tenis i ostvarim velike rezultate“, rekao je \okovi}.

Novak je istakao da je bombardovawe Srbije koje je po~inio NATO imalo jak uticaj na wega. „Imao sam 12 godina u vreme kada je dva i po meseca non-stop trajalo bombardovawe. Ponekad se setim toga, naj~e{}e kad ~ujem vatromet jer me on podseti na eksplozije bombi. Nije prijatno, to je verovatno trauma. Mislim da

@ALOSNO STAWE JU@NE GRANICE SAD:

Terorista ilegalno pre{ao granicu, godinu dana lutao po zemqi ^lan somalijske teroristi~ke grupe, uhva}en u ilegalnom prelasku granice, pu{ten u SAD jer nije „isko~io” na radaru Centra za skrining terorista.

Ameri~ke vlasti uhvatile su teroristu na ju`noj granici SAD i pustile ga u zemqu, gde je slobodno lutao skoro godinu dana

se u dopisu. Dva dana kasnije, uhap{en je u Minesoti. „Mnogi u Bajdenskoj administraciji, ukqu~uju}i ministra (za unutra{wu bezbednost SAD Alehandra) Majorkasa, u vi{e navrata su nas uveravali da je proces provere na granici sveobuhvatan i potpun”, rekao je „Dejli koleru” Xon Fabrikatore,

pre nego {to je uhap{en u Minesoti pre samo nekoliko dana, navodi se u internom memorandumu u koji je „Dejli koler” imao uvid.

Neimenovana osoba, koju dopis samo identifikuje kao ~lana somalijske teroristi~ke grupe El [abab, oslobo|ena je ubrzo nakon {to je uhva}ena u ilegalnom prelasku granice u blizini San Isidra u Kaliforniji 13. marta 2023. godine, navodi se u dopisu.

Centar za skrining terorista nije ga registrovao kao teroristu, da bi 18. januara 2024. „utvrdio” da je ta osoba „potvr|eni ~lan El [ababa” i da je ume{ana u upotrebu, proizvodwu ili transport eksploziva i vatrenog oru`ja, navodi

penzionisani terenski direktor imigracione slu`be ICE. „Me|utim, i daqe smo svedoci alarmantnih slu~ajeva u kojima teroristi mogu da slobodno lutaju Sjediwenim Dr`avama mesecima nakon {to su pu{teni da pre|u granicu, pre nego {to wihova kriminalna i teroristi~ka istorija iza|e na videlo”, dodao je on.

Broj osumwi~enih terorista uhva}enih u poku{aju da ilegalno pre|u ju`nu granicu nastavqa da raste. Agenti Grani~ne patrole uhapsili su 50 ilegalnih imigranata na listi za pra}ewe terorizma izme|u oktobra i decembra pro{le godine, prema federalnim podacima. Pore|ewa radi, izme|u 2017. i 2020. godine bilo je ukupno 30 takvih susreta.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Osniva~ \or|e Marinkovi}.

je i to povezano s ~iwenicom da ne odustajem“, rekao je \okovi} i nastavio. „U Srbiji postoji izreka: mo`ete da nam ubijete telo, ali ne i du{u. Verujem u to. Pogledajte koliko je tenisera u istoriji ostvarilo ono {to sam ja uspeo?

Ne govorim to da bih se hvalio, ve} samo `elim da se podsetim i shvatim {ta sam ostvario“, istakao je vlasnik 24 grend slem titule.

Masovno osloba|awe ilegalnih migranata pod Bajdenovom administracijom izvr{ilo je ogroman pritisak na savezne vlasti da brzo prebace qude kroz sistem. „Qudi se pu{taju pre nego {to se zavr{e provere. To onemogu}ava odgovaraju}u obradu”, rekao je zvani~nik ICE-a, koji je ranije slu`io kao agent Grani~ne patrole.

Grani~na patrola mo`e da zadr`i migrante u pritvoru samo do 72 sata, ali je ~esto potrebno mnogo du`e da se dobiju informacije o pro{losti migranta, rekao je Fabrikatore. „Preoptere}enost Grani~ne patrole prevelikom koli~inom ilegalnih prelazaka granice primorala je br`e procesuirawe, {to ne dozvoqava energi~niju po~etnu istragu o poreklu migranata. Provere pro{losti koje se trenutno rade pretra`uju samo kriminalnu istoriju u Sjediwenim Dr`avama, a ne van wenih granica. Mogu da pro|u dani, nedeqe ili meseci da se dobiju informacije koje dolaze iz drugih baza podataka”, objasnio je on.

Ameri~ka vlada smatra El [abab stranom teroristi~kom organizacijom od 2008. Teroristi~ka grupa deluje u Somaliji, a tako|e je po~inila napade u Keniji i Ugandi, navodi Nacionalni centar za borbu protiv terorizma.

Sa izbijawem rata u Pojasu Gaze, ameri~ke vlasti su Grani~nu patrolu upozorile da bude u pripravnosti kako ~lanovi Hamasa ili Hezbolaha ne bi ilegalno pre{li granicu ASD i Meksika. „Jasno je da na{a bezbednost zavisi od sprovo|ewa na{ih zakona o imigraciji i obezbe|ewa granice”, rekao je Fabrikatore.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 1. februar 2024. 3

NAJBOQI NASTAVNIK NA SVETU PORU^UJE:

Zatrujte |ake dozom humanizma, ne ~ekajte Godoa – uradite sada ono {to mo`ete Borko Petrovi} iz Para}ina progla{en je za najboqeg nastavnika na svetskom izboru pro{le godine u Indiji. Voqno ili nevoqno, mi svakodnevno prepoznajemo razli~ite oblike nasiqa, pitawe je da li }ete ne{to uraditi tim povodom ili ne, rekao je Petrovi} za RTS. Prisetio se re~i svoje profesorke anglistike: zatrujte svoje |ake dozom humanizma da, kada postanu neko i ne{to u `ivotu, ipak ostanu deca.

Ne pita decu kada ne znaju, nego ih proziva kada su sigurni i kada mogu da zasijaju pred svima. Profesor engleskog Borko Petrovi} je od `rtve vr{wa~kog nasiqa postao najboqi nastavnik na svetu.

Borko Petrovi} je rekao, gostuju}i u Beogradskoj hronici RTS-a, da je odlu~io da bude boqi posle jezivih doga|aja u maju pro{le godine jer, kako ka`e, nije svakog dana ba{ najboqi. „To je zbirni rezultat, kad se povu~e crta. Nekog dana biste ~estitali sebi, potap{ali se po ramenu – sjajan si bio danas!

A nekada biste opalili sebi {amar – danas si sve pogre{no uradio! Dakle, niste vi najboqi na dnevnom nivou. To je neki zbirni rezultat koji su prepoznali drugi.

Ali, ono {to je jako te{ko jeste upravo to: biti najboqi na dnevnom nivou. Svakog dana se truditi, raditi na tome“, objasnio je profesor Petrovi}.

Posle tragedijâ u maju, odlu~io je da svetu dâ malo boje, kao {to je govorio \or|e Bala{evi}, tako {to je okre~io u~ionicu. „RESET” NA PO^ETKU [KOLSKE GODINE „Odlu~io sam da nova {kolska godina treba da po~ne na neki novi na~in, nekim resetom, da se bilo {ta desi. Tako da je poenta bila da do~ekam decu u nekom novom okru`ewu. Hajde da po~nemo iznova. Hajde da ka`emo da stvari nisu tako ru`i~aste, nisu ni moje u~ionice ru`i~aste, po{to sam ih okre~io u plavo. Stavili smo nove podove, novi name{taj, neke nove stvari uradili, hteli smo da poka`emo da zajednica mo`e da se ujedini, da mo`emo da budemo zajedno u ovom bolu, da mo`emo da poka`emo da nismo toliko otu|eni jedni od drugih, jer to je nekako bilo ono {to je preovladavalo u vazduhu – otu|enost. I taj de~ak koji se toliko otu|io“, naveo je Petrovi}.

Podse}a na staru englesku izreku: potrebno je celo selo da bi se jedno dete podiglo, cela zajednica.

„Mi nismo bili o~igledno na tom zadatku, a zajednicu ~ine i kasirka u Maksiju, kom{ije u zgradi, i bake i deke, i ujaci i strine, |aci“, dodaje Petrovi}.

INSPIRACIJA ZA KOLEGE Profesor Petrovi} je svojim primerom inspirisao i kolege. Na Svetog Savu je wegov kabinet zasijao u novom svetlu – odr`an je kra}i program Svetosavske akademije. „Onda smo oti{li na sprat u Gimnaziji gde je koleginica koja predaje biologiju napisala projekat za svoju zelenu u~ionicu. Videla je {ta sam ja uradio, osmislila lep projekat za koji je dobila sredstva i opremila svoju u~ionicu, tako da smo bili na sve~anom otvarawu pre dva dana”, istakao je Petrovi}.

Petrovi} ka`e da su qudi prestali da ~ekaju Godoa koji nikada ne}e do}i, i da su rekli: hajde da vidimo {ta mi to mo`emo sada da uradimo.

ISKUSTVO DELI SA DRUGIMA Na pitawe da li su ga posle nagrade zvali iz resornog ministarstva da do|e kod wih i da ga ukqu~e u neke programe, Petrovi} je odgovorio odre~no. „Prijatno su me iznenadili pojedini ministri koji su me zvali direktno u {kolu – ~ak sam morao da proverim za neke ministre da su to stvarno oni, da nije neka {ala. Rekli su da su mi vrata otvorena za sve. Rekao sam da je u svemu tome ~udno to {to jedino moje ministarstvo ne zove, oni koji stvarno treba da zovu, gde ja stvarno mogu najvi{e da pomognem je Ministarstvo prosvete“, nagla{ava Petrovi}.

Navodi da ima korektnu saradwu sa

[kolskom upravom u Jagodini i da `eqno o~ekuje poziv iz Ministarstva prosvete jer ima snage, `eqa, ideja. „Nekako sam sam preduzeo inicijativu i posledwih godinu dana iz svog xepa i svojim automobilom obilazim Srbiju”, ka`e Petrovi}, „gde god me qudi pozovu – to su kolektivi raznih {kola koji `ele da me vide, upoznaju, da me ne{to pitaju.”

POVI[ICA I MOTIVACIJA Na pitawe da li je dobio povi{icu zbog toga {to je progla{en najboqim nastavnikom na svetu, Petrovi} odgovara da nije: „U sistemu gde nemate kaznu za neradnike i nemate nagradu za radnike, nema ni motivacije. Koja je motivacija kada smo svi isti u tom sistemu?”

Prema wegovim re~ima, motivacija je unutra{wa: „Kada su me studenti pedagogije pitali da li se dobar edukator ra|a ili se to u~i, ipak sam morao da odgovorim da se ra|a.” „Pogre{no je misliti da bi ne znam kakva spoqa{wa motivacija mogla da uti~e na neke qude u prosveti koji jednostavno nisu za taj posao. Moramo i to da ka`em”, napomiwe Petrovi}.

NAJLEP[I POKLON Vreme je izuzetno o{tar sudija, ali lepo otkriva neke stvari. I opet se osvrnuo na Bala{evi}a: se}awe je sme{na lupa koja sitne stvari uveli~ava. „Tako da, kad se sretnete posle nekoliko godina, decenija, sretnete biv{e |ake na ulici i kada popri~ate o obi~nim temama – pitaju za savet, za gr~eve u stomaku bebe, za bilo {ta, a vi ste im predavali engleski. Shvatite da su to qudi, da oni

imaju svoj `ivot”, ka`e Petrovi}. „Da sve ono {to smo radili, vodili bitke, ratove oko glagola ili ocena – sve to pro|e.”

Podsetio se sada pokojne profesorke anglistike na studijama u Ni{u koja im je govorila: zatrujte svoje budu}e |ake i u~enike dozom humanizma da se, kad postanu neko i ne{to u `ivotu, voditeqi, predsednici dr`ave – sete ko su nekad bili, {ta ste im vi zna~ili i da ta klica radoznalosti, nevinosti, ostane u wima, da ostanu deca.

VR[WA^KO NASIQE – KAKO GA PREPOZNATI I profesor Petrovi} je kao {kolarac bio `rtva vr{wa~kog nasiqa. „Voqno ili nevoqno, mi prepoznamo tu decu i prepoznamo razli~ite oblike nasiqa svakodnevno. Sad je pitawe da li }ete ne{to uraditi povodom toga. Pre par dana u zbornici smo vodili diskusiju o tome kako pojedine kolege smatraju da je boqe za`muriti na neke stvari, od sitnih ka nekim ve}im, ne me{ati se zbog ne~ega, jednostavno ‘nisam dovoqno pla}en ili nisam trenirao za to, nisam obu~en da pri~am, nemam te ve{tine’”, navodi najboqi nastavnik na svetu, i dodaje da je veoma mali broj nastavnika u svakom kolektivu spreman da talasa, da se sukobi i u|e u problem, da pozovu na odgovornost i kolege u {koli, roditeqe i centre za socijalni rad – da se problem zaista i re{i. „Generalno, mi vidimo probleme, ali se oni nekako guraju pod tepih”, smatra on. „Ali, ja za to ne dozvoqavam, nikad nisam za`murio ni na jednu sitnu stvar. Ako je bilo ko imao neku lo{u reakciju ili tugovao zbog ne~ega {to smo mi rekli, {to se dogodilo u {koli, mi moramo da zaustavimo svet i da ka`emo, hajde da vidimo da se to vi{e ne ponovi”, izri~it je Petrovi}.

S KIM JE NAJTE`E – SA DECOM, RODITEQIMA, KOLEGAMA, SISTEMOM Sistem za najboqeg nastavnika na svetu nije neka nevidqiva ili tamna sila. „Mnogi se kriju iza tih re~i, ‚stra{nih re~i’. To jednostavno nije ta~no. Zato {to ja ne mogu da zamislim da neko do|e u moju u~ionicu i da mi ve`e ruke i ka`e – ne sme{ ovako da radi{ sa |acima, mora{ ovako. Zna~i, toga jednostavno nema. Mi imamo sasvim odre{ene ruke i veliku slobodu da radimo i sprovodimo na{u obrazovnu filozofiju. I to se meni dopada, i zbog toga radim ovaj posao”, zakqu~io je Petrovi}.

AMERIKANCI U [OKU POSLE NAPADA U JORDANU;

Blinken upozorava: Situacija na Bliskom istoku opasna Va{ington razmatra odgovor na napad dronom tokom vikenda u kom su stradala tri ameri~ka vojnika.

Ameri~ki dr`avni sekretar Entoni Blinken upozorio je da se Bliski istok suo~ava sa najopasnijom situacijom od 1973. godine, dok Va{ington razmatra svoj odgovor na napad u kom su tokom vikenda poginula tri vojnika.

Napad na ameri~ku bazu u Jordanu bio je prvi u kom su stradali pripadnici vojske SAD od po~etka rata izme|u Izraela i Hamasa 7. oktobra. Bezrezervna podr{ka SAD Izraelu, kao i bombardovawe polo`aja jemenskih Huta izazvala je talas na-

pada militantnih grupa grupa na ameri~ke snage u regionu. „Ovo je neverovatno opasno vreme na Bliskom istoku”, rekao je Blinken novinarima. „Nismo videli situaciju tako opasnu kao ova sa kojom se sada suo~avamo {irom regiona od najmawe 1973. godine, a verovatno ~ak i pre toga”, dodao je on, aludiraju}i na Jom Kipur rat Izraela i susednih arapskih dr`ava.

Ranije tokom dana, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele ku}e Xon Kirbi rekao je da Bajden „odmerava” reakciju SAD na napad. Va{ington optu`uje Iran za napad, {to Teheran demantuje. Ira~ka grupa Islamski otpor preuzela je od-

govornost. „Odgovori}emo”, poru~io je Blinken i pojasnio da bi taj odgovor mogao da bude na vi{e nivoa, u vi{e faza i tokom du`eg vremenskog perioda. Dr`avni sektretar je, nagla{ava „Fajnen{el tajms”, tako|e insistirao da SAD `ele da „spre~e {iru eskalaciju” sukoba.

Ameri~ki zvani~nici rekli su da je u napadu na bazu „Toraw 22” u blizini granice Jordana sa Sirijom povre|eno najmawe 40 pripadnika vojske.

SAD imaju oko 2.500 vojnika u Iraku i oko 900 u Siriji, gde su raspore|eni da pomognu u spre~avawu ponovnog o`ivqavawa xihadisti~kih pobuna.

4 ^etvrtak 1. februar 2024.

TEMA NEDEQE

KRIZA U EU

Traktorima na Pariz: Seqa~ka buna i u Francuskoj Pobuna koju su u Francuskoj pokrenuli nezadovoqni seqaci za nedequ dana se pro{irila na celu zemqu. Putevi su blokirani traktorima, cisternama, kamionima… U nekim mestima u unutra{wosti su na meti bile prefekture i drugi dr`avni objekti, na koje su nezadovoqnici bacali farbu i ispred kojih su ka~ili mrtve divqe veprove. Dok je pro{log petka blokirano 400 km puteva unutar Francuske, sada je na udaru Pariz. Seqaci su na traktorima stigli pred vrata francuske prestonice, spremni da istresu |ubrivo ispred vlade kako bi izrazili svoje nezadovoqstvo dr`avnom politikom koje godinama raste, pi{e Ana Ota{evi} za RTS-ov portal „Oko“.

Blokade na francuskim drumovima, na prilazima gradovima i glavnim saobra}ajnicama podse}aju na slike iz Francuske koje su 2018. obi{le svet. Pobunu su tada vodili „`uti prsluci“, ~inovnici, preduzima~i i radnici na koje je pao teret ekonomske krize, a sada su to seqaci. Dok je pro{log petka blokirano 400 km puteva unutar Francuske, sada je na udaru Pariz.

Seqaci su na traktorima stigli pred vrata Pariza, spremni da istresu |ubrivo pred Vladu kako bi izrazili osuje}enost i frustraciju koja godinama raste na francuskom selu. Ruralna Francuska je na nogama, {to svedo~i o produbqivawu dru{tvene krize koja se najvi{e ose}a u unutra{wosti zemqe.

Pobuna koju su pokrenuli nezadovoqni seqaci za nedequ dana se pro{irila na celu Francusku.

Putevi su blokirani traktorima, cisternama, kamionima… U nekim mestima u unutra{wosti su na meti bile prefekture i drugi dr`avni objekti, na koje su nezadovoqnici bacali farbu i ispred kojih su ka~ili mrtve divqe veprove. Ponegde je izbio i po`ar.

Kada seqaci ustanu u Francuskoj to zna~i da je uzdrmana cela privreda. Poqoprivreda je kqu~na za ekonomiju zemqe – 52 odsto zemqe su poqoprivredne povr{ine, sa oko pola miliona poqoprivrednih gazdinstava.

Francuska je najve}a poqoprivredna sila u Evropskoj uniji. Sa 77 milijardi evra prihoda od poqoprivrede 2019. godine, ispred je Nema~ke (58 milijardi), Italije (57 milijardi), [panije (51 milijardi) i Holandije (29 milijardi), kao i Poqske (26 milijardi) i Rumunije (19 milijardi).

Prvi je proizvo|a~ gove|eg mesa, drugi evropski proizvo|a~ mleka i tre}i po veli~ini sviwskog sto~nog fonda i ima kqu~nu ulogu u evropskoj proizvodwi p{enice, kukuruza i je~ma.

Francuzi su ponosni na svoje poqoprivredne proizvode, po kojima su poznati u svetu. Uspeh wihove poqoprivredne politike zasnivao se na za{titi doma-

}e proizvodwe i o~uvawu ruralnih podru~ja, za{titi seqaka i tr`i{ta i ulagawu u razvoj sela.

Krize na evropskom kontinentu, rat u Ukrajini, inflacija, uzdrmale su, me|utim, i francusko selo.

Dva lica Francuske

Tek izabrani francuski premijer, Gabrijel Atal, poku{ao je da smiri gnev seqaka. Za mladog premijera od 34 godine, koji tek treba da iza|e sa programom svoje vlade, trenutak je nezgodan.

Wegovo prvo obra}awe naciji,

Nikola Sarkozi – da bavqewe politikom podrazumeva i lepe govore – rekao im je da su u pravu i obe}ao da }e iza}i u susret wihovim zahtevima. „Francuska bez poqoprivrede nije Francuska“, izjavio je mladi premijer, najavquju}i ustupke. „Poqoprivreda je iznad svega. Moramo da za{titimo na{e nasle|e. Nisam ovde da ka`em poqoprivrednicima kako da rade svoj posao. Niko to ne zna boqe od vas. Zajedno }emo raditi na tome da proizvodwa garantuje zdravu i odr`ivu ishranu, da

ne, na {ta uti~e inflacija koja je iz Evrope do{la u Francusku, zbog ~ega su opali prihodi poqoprivrednika i sto~ara u ovoj oblasti. Francuska vlada se ve} obavezala 2023. godine da }e izdvojiti 94 miliona evra za ovaj sektor zbog te{ko}a sa kojima se suo~ava.

Premijer je uveravao poqoprivrednike i da ne}e biti potpisivawa sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemqama Ju`ne Amerike, o kome se ve} godinama pregovara. Privrednici smatraju da je licemerno zalagawe za za{titu doma}e proizvodwe i o~uvawe `ivotne sredine s jedne strane, i rizik od nelojalne konkurencije koji proisti~e iz ovakvih ugovora s druge. „Zaustavite uvoz (hrane) bez mere“, pisalo je na paroli oka~enoj na traktor u jednoj od blokada.

Opsada Pariza 30. januara, odigrava se usred nove krize u kojoj se dve Francuske gledaju u lice.

Sa jedne strane je Atal, tipi~ni Pari`anin koji ne poznaje selo ni muke seqaka, ali je poznat kao dobar govornik, {to je jedan od razloga zbog kojih ga je predsednik Emanuel Makron i izabrao.

S druge strane je francuski seqak u liku @eroma Bejla, biv{eg ragbiste, koji je re{io da problem re{ava „mu{ki“. Ovaj ~etrdesetogodi{wak je preuzeo porodi~no imawe nakon {to mu se otac ubio pre deset godina, zbog te{ko}e da se suo~i sa agrarnom krizom koja je u to vreme izbila.

Bejl je pokrenuo pobunu 18. januara, uz podr{ku drugih seqaka iz okoline Tuluza, na jugozapadu zemqe. Oni su tra`ili od vlade da pokrije tro{kove koji su nastali zbog bolesti koja je napala stoku, da budu vi{e pla}eni za svoj rad, zatim da se zaustavi rast cena dizela i lo` uqa koje koriste kao gorivo za ma{ine, da se naprave rezervoari za vodu i brane i da se pojednostave administrativni propisi koji se na wih odnose.

Kao i u slu~aju `utih prsluka, pobunu nije pokrenuo sindikat, ve} „baza“, odnosno seqaci kojima je prekipelo. „Idemo do kraja, nemamo vi{e {ta da izgubimo. Oslobo|eni smo uobi~ajenog sindikalnog govora, na{a re~ je potpuno slobodna“, rekao je vo|a pobuwenika.

Atal se odazvao pozivu i obratio se pobuwenim seqacima na ~elu sa Bejlom na barikadama u blizini Tuluza, odakle je pobuna i krenula. U duhu saveta koji mu je jednom dao biv{i predsednik

mo`ete da `ivite od svog rada i da budete za{ti}eni, jer odbijam da prepustim na{u poqoprivredu nelojalnoj konkurenciji. Ovo je kqu~ni izazov, kako bismo se za{titili od klimatskih promena“, rekao je Atal.

Obe}awa i o~ekivawa

Francuski premijer je najavio da }e administrativne procedure „odmah biti pojednostavqene“ i da }e progresivni porez na dizel koji se koristi u poqoprivredi biti ukinut. Ova mera je bila predvi|ena u buxetu za 2024. i podrazumevala je da cena ove vrste goriva postepeno raste do 2030.

Pitawe „pojednostavqivawa procedura“ je tema kojom su se bavile sve prethodne vlade u posledwih pedeset godina, sa promenqivim rezultatima. Nekad se iza ovih zahteva krije neslagawe poqoprivrednika sa pla}awem socijalnih izdataka, a u ovom slu~aju „pojednostavqewe“ koje je najavio Atal odnosi se na popuste za gorivo koji }e se odbijati prilikom kupovine, a ne na osnovu dokaza o uplati.

Premijer je obe}ao i da }e „te{ko kazniti“ preduze}a koja ne po{tuju zakone ~iji je ciq da se za{titi prihod seqaka u pregovorima sa lancima supermarketa, kao i hitnu pomo} za le~ewe goveda koji su oboleli od kravqe groznice, i to tako {to }e dr`ava da pokrije 90 odsto tro{kova veterinarskog tretmana.

Atal je rekao i da }e „dodati 50 miliona evra u oblasti organske proizvodwe”. Potra`wa za „bio“ proizvodima u Francuskoj je smawena u posledwe dve godi-

Atalova obe}awa uverila su lokalnog vo|u pobune, koji je u petak najavio ukidawe blokade, ali ne i sindikate. Glavni sindikat poqoprivrednika je istog dana ugasio nadu premijera da }e brzo da re{i ovu krizu. „Na{i zahtevi su samo delimi~no ispuweni, borba se nastavqa“, izjavili su predstavnici seqaka koji su vladi uputili oko stotinu zahteva. Najavqene mere „ne smawuju bes, potrebno je mnogo vi{e“, poru~uje sindikat.

U novom poku{aju da smiri pobunu, Atal je u nedequ obi{ao seoska gazdinstva u oblasti Loare i obe}ao da }e da razmisli i o novim merama protiv „nelojalne konkurencije“ drugih evropskih zemaqa koje ne primewuju iste norme kao Francuska.

Poqoprivrednici su, me|utim, re{ili da ne popuste pritisak na vladu, {to su demonstrirali u ponedeqak barikadama na glavnim putevima koji vode ka Parizu, Lionu i drugim ve}im gradovima. Svuda u Francuskoj se organizuju sindikati poqoprivrednika i najavquju se nove akcije. „Opsada Pariza li~i na vojnu akciju. Sve je organizovano u milimetar i ne}emo da dozvolimo da do|e do nereda“, rekao je jedan od mladih seqaka koji u~estvuje u blokadi traktorima autoputa ka Parizu. „A za opsadu znamo kada po~iwe, ali ne i kada se zavr{ava“.

Ukoliko vlada ne iza|e sa predlozima koji ih zadovoqavaju, predvi|aju da tu ostanu do 1. februara, kada je zakazan sastanak sindikata u Briselu i vanredni sastanak Evropskog saveta na kome }e se raspravqati o poqoprivrednoj krizi. Seqaci iz susednih regiona ve} se pripremaju da ih zamene ukoliko za-

treba.

Makron `eli da {to br`e iza|e iz krize kako wegovi protivnici na krajwoj desnici ne bi mogli da izvuku politi~ku korist.

Politi~ke posledice

[est meseci uo~i evropskih izbora Nacionalno okupqawe Marin le Pen, poput svojih desni~arskih saveznika u Holandiji i Nema~koj, `eli da se predstavi kao tribun seqa~ke pobune koja se {iri Evropom. Omiqena meta ovih politi~kih formacija su evropske institucije, koje optu`uju i za neda}e svojih seqaka.

Marin le Pen govori o „neodr`ivoj“ inflaciji, sanitarnim ograni~ewima i nelojalnoj konkurenciji stranaca koji ne moraju da se podvrgnu istim pravilima kao francuski poqoprivrednici. „Mi smo uzbuwiva~i koji omogu}avaju Francuzima da stvarno saznaju {ta se de{ava u Evropskoj komisiji”, poru~uje @ordan Bardela, najve}a uzdanica Lepenove i {ef partije Nacionalno okupqawe, koji EU prikazuje kao „neprijateqa naroda“. Ova partija ne ciqa toliko na poqoprivrednike, koji ne ~ine vi{e od 1,5 odsto zaposlenih, koliko `eli da se prika`e kao za{titnik „zaboravqenih“ naspram Brisela. Bardela u ovom pokretu, kao i u pokretu `utih prsluka, vidi „krik francuskog naroda koji ne `eli da umre“.

Ova partija, me|utim, nema toliko upori{te u ruralnim podru~jima koliko u siroma{nim radni~kim predgra|ima i me|u urbanom elitom. Poqoprivrednici su tradicionalno okrenuti republikanskoj i degolisti~koj desnici. Politi~ar koji je u pro{losti uspeo da ih pridobije bio je @ak [irak. Uprkos {to se protive nekim trgovinskim sporazumima i normama koje name}u evropski zakoni, oni nisu antievropski nastrojeni. Re~ je uglavnom o preduzetnicima koji upravqaju poqoprivrednim dobrima, izvoze u inostranstvo i iz wega uvoze radnike. Iako deo wih glasa za krajwu desnicu, ve}ina ipak deli vrednosti koje se dosta razlikuju od bira~kog tela krajwe desnice.

Ova populacija u Francuskoj uglavnom je do sada glasala unisono, a politi~ki rizik je da se sada pove}a broj apstinenata.

Francuzi su veoma osetqivi na pitawa koja se ti~u poqoprivrede i svojih ro|aka sa sela koji su ostali verni zemqi i u wima vide simbol nacije. Otud poqoprivrednici u`ivaju veliku podr{ku u javnosti, zbog ~ega je vrh dr`ave posebno na udaru.

PLANETA

^etvrtak 1. februar 2024. 5

U 2024. obeležavamo 30 godina uspešne saradnje s našim klijentima i partnerima u Australiji i širom sveta. Povodom vrednog jubileja pripremili smo niz noviteta, popusta i drugih iznenađenja:

Putinova imovina: stan od 77 kvadrata, gara`a, Niva, GAZ… Centralna izborna komisija objavila je spisak imovine kandidata za predsednika Rusije Vladimira Putina.

Ukupni prihodi Putina za {est godina iznose 67. 591. 875 rubaqa (oko 693.000 evra). Na listi wegove imovine je stan od 77 kvadratnih metara i gara`a (18 kvadratnih metara) u Sankt Peterburgu. Pored toga, Putin poseduje i tri automobila – GAZ M21 (1960. godi{te), GAZ M21 (1965. godi{te), vozilo „niva”, proizvedeno 2009. godine, i prikolicu „skif” proizvedenu 1987. godine. Putin ima i deset bankovnih ra~una na kojima se nalazi ukupno 54.416.604 rubaqa (oko 558.000 evra). U wegovom vlasni{tvu je i 230 akcija „Banke Sankt Peterburg” (nominalna vrednost jedne akcije iznosi 11,81 rubqa). CIK navodi da predsedni~ki kandidat ima

pravo na neograni~eno kori{}ewe stana u Moskvi (153,7 kvadratnih metara) i parkinga (18 kvadratnih metara) u Sankt Peterburgu Podse}amo, CIK je 29. januara registrovao Putina kao kandidata za predsednika Ruske Federacije na izborima u martu 2024. godine. Savet Federacije zakazao je predsedni~ke izbore za 17. mart 2024. godine. Glasawe }e trajati tri dana: 15, 16. i 17. marta. Za mesto {efa dr`ave trenutno se bori 11 lica.

Centralna izborna komisija ranije je registrovala tri predsedni~ka kandidata – Leonida Sluckog, Nikolaja Haritonova i Vladislava Davankova.

S obzirom da su sva trojica predstavnici parlamentarnih partija, nije bilo potrebe da se prikupqaju potpisi za wihovu podr{ku kako bi se registrovali kao kandidati za izbore, prenosi Sputwik.

Bild: Nema~ka blagajna je prazna, uprkos rekordnim poreskim prihodima ^lan savezne vlade javno priznao da je vlada u Berlinu ostala bez novca, a Sara Vagenkneht primetila da Nema~ka sada ima „najglupqu vladu u Evropi“ Savezni ministar Karsten [najder na nema~koj televiziji priznao je da vi{e nema novca - nema vi{e ni{ta u nema~kom buxetu iako su poreski prihodi u 2023. godini bili rekordni i iznosili oko 916 milijardi evra.

Sada ne treba o~ekivati nove pakete pomo}i, a i krediti za investicije postali su nemogu}i. Prvi put je ~lan savezne vlade otvoreno i direktno u nekom tv nastupu javno priznao da je vlada u Berlinu ostala bez novca, pi{e nema~ki „Bild”.U nema~kom dr`avnom buxetu nije ostalo ni{ta, uprkos rekordnim poreskim prihodima za koje se o~ekuje da }e dosti}i oko 916 milijardi evra u 2023. godini.

Govore}i na televizijskom kanalu ARD, politi~ar vladaju}e „semafor

koalicije”, ministar Karsten [najder, objasnio je da je vlada potro{ila sredstva u vreme epidemije koronavirusa i pakete energetske pomo}i za subvencionisawe cena gasa i struje. To je ko{talo oko 800 milijardi evra, a sada je vreme da se za to ispostavi ra~un. Zbog toga on vi{e ne mo`e da najavquje daqu pomo}, rekao je [najder. Tako|e vi{e nisu mogu}i krediti za zna~ajne investicije posle odluke Ustavnog suda koji je zabranio daqe kreditirawe.

Nakon snimka o protestima farmera, [najder je jo{ jednom priznao: „Bila je gre{ka u vezi sa farmerima.

Dvostruko optere}ewe poreza na motorna vozila i poqoprivredni dizel je bilo previsoko i sa wima se o tome nije razgovaralo. Bila je to jasna gre{ka!” U istoj emisiji Sara Vagenkneht je primetila da Nema~ka sada ima „najglupqu vladu u Evropi“. Ona je istakla da `eli da u Berlinu vidi vladu koja zaista zastupa interese naroda u wenoj zemqi.

dina uspešne Povodom 30 gonjenim klijentima ce o saradnje, našim om produžavam sa zadovoljstv st od popu

30

%

Ž PRODU

EN POP

UST

slanja novca na sve troškove 29/02/2024 do od 01/12/2023

02 8781 1950

www.beoexport.com.au

CALL US AND GET THE BEST RATE! U godini jubileja za Vas smo pripremili:

• Izuzetno povoljne uslove slanja novca iz Australije • Besplatan transfer za iznose veće od 3.000 dolara • Specijalni uslovi i popust za klijente koji se sele ili investiraju u inostranstvu • Pozovite nas i saznajte više

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME...

• Privlačne cene avionskih karata za ceo svet • Mogućnost plaćanja na 18 rata bez kamate* • Izvršite pretragu i rezervišite vašu kartu na

NEW

našoj web stranici • Profesionalna podrška tokom celog putovanja

ONLINE BOOKING PLATFORM

Pozovite nas na 02 8781 1960 ili posetite našu internet stranicu.

02 8781 1960 www.beotravel.com

*uslovi postoje

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

Koliku ratu plaćate za Vaš stan ili kuću?

Mi Vam nudimo:

• Pristup najpovoljnijim kamatama Bendigo banke i drugih najvećih banaka i finansijskih institucija u Australiji • Ukoliko kupujete novu nekretninu, refinansirate ili renovirate postojeću, uradite to po najboljim uslovima • Pozovite nas i osigurajte kredit po vašoj meri

02 8781 1970 www.beo.com.au/loans

Najtiražnije dnevne novine za naŠe ljude u dijaspori email: post@vesti.com.au NEZAVISNI DNEVNI LIST

Reklamirajte se u "Vestima" i omogućite da se za vaš biznis čuje širom Australije i sveta!

02 8781 1980 www.beo.com/media Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

@BeoGroup *Po ceni lokalnog poziva

@beogroupaustralia

6 ^etvrtak 1. februar 2024.

PLANETA

Intenzivni udari IDF-a na grad Gazu

Racije u skloni{tu UNRWA, uhap{eno vi{e desetina Palestinaca

Burne reakcije u Poqskoj zbog gre{ke koju je na dru{tvenim mre`ama napravila {efica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je napisala da je Au{vic bio poqski logor.

Rat Izraela i Hamasa – 116. dan. Desetine Palestinaca poginulo je u napadima IDF-a na grad Gazu, a Izrael je izdao novu naredbu za evakuaciju zapadnog dela grada. Desetine Palestinaca uhap{eno je nakon racije u skloni{tu koje vodi UNRWA u gradu Gazi, izve{tava Vafa.

Izraelska vojska saop{tila da je ubila tri naoru`ana pripadnika Hamasa u bolnici u Xeninu na Zapadnoj obali.

Ameri~ki dr`avni sekretar Entoni Blinken izrazio je nadu da }e do}i do pauze u borbama u Gazi, kao i da }e zauvrat biti oslobo|eni izraelski taoci.

Ursula fon der Lajen je na platformi Iks objavila komentar u kojem se navodi da je Au{vic bio poqski logor, da bi kasnije izmenila objavu i napisala da je re~ o logoru nacisti~ke Nema~ke, prenosi AP. U toj objavi Fon der Lajenova i komesari Evropske unije odali su po{tu `rtvama Holokausta, a napisali su i imena nekih `rtava, uz navo|ewe datuma ro|ewa i smrti.

Portparol Evropske komisije Kristijan Vigand nije odgovorio na zahtev za komentar, niti se javqao na telefon. Na objavu je reagovao biv{i poqski ministar spoqnih poslova Radoslav Sikorski. „Kada se govori o nacisti~kim logorima za istrebqewe u Au{vicu, treba da se naglasi da su uspostavqeni pod nema~kom okupacijom”, napisao je Sikorski na Iksu. Isti~e da „informacija koju je objavila predsednica Evropske komisije mora biti razja{wena”.

Odgovornost za napad na ameri~ku vojnu bazu u Jordanu preuzela je proiranska grupa Islamski otpor u Iraku. Teheran odbacuje optu`be da je povezan s napadom.

Predsednik SAD Xozef Bajden najavio je da krivici za to delo odgovarati. Portparol ameri~kog Saveta za nacionalnu bezbednost Xon Kirbi ka`e da Bela ku}a ne tra`i rat sa Iranom ili eskala-

Au{vic

Lapsus Ursule fon der Lajen, Au{vic nazvala poqskim logorom

ciju sukoba na Bliskom istoku.

Dok se ~eka odgovor Amerike, izraelske snage ga|ale su nekoliko lokacija ju`no od Damaska, gde se, kako se pretpostavqa, nalazi {tab iranske Revolucionarne garde i baza {iitskih ek-

Agencija Ujediwenih nacija za pomo} palestinskim izbeglicama (UNRWA) saop{tila je da od kraja februara ne}e mo}i da nastavi rad u Pojasu Gaze ako se prekine finansirawe, koje je najavilo vi{e zemaqa, ukqu~uju}i Ameri-

stremista. U Pojasu Gaze ne prestaju sukobi. Palestinske vlasti tvrde da je 215 qudi ubijeno u izraelskim napadima u protekla 24 sata, 26.637 od po~etka sukoba.

Najte`e je na jugu enklave.

ku, Veliku Britaniju i Nema~ku. [ef izraelske diplomatije odbio je da se sastane sa {efom Agencije, ponavqaju}i optu`be da su zaposleni u UNRWA u~estvovali u napadu Hamasa 7. oktobra.

Сазнајте ризике од пожара,

останите безбедни

Важно је да своје вољене сачувате безбедним од шумских пожара и пожара травнатих површина. Рани одлазак, и напуштање области је увек најбезбеднија опција. Сазнајте како да останете безбедни на vic.gov.au/fire-safety-serbian

INTERVJU NEDEQE JUN FOSE, KWI@EVNIK I DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE

Dobio sam taj dar tuge i zbog toga sam pesnik ^itati prva dva toma romana „Septologija” Norve`anina Juna Fosea, nobelovca za 2023. godinu, zna~i slu{ati muzi~ku kompoziciju koja je naizgled jednostavna, ali se grana na niz tokova i motiva: rvawa umetnika sa sopstvenom du{om, sa slikama koje duh sam stvara, a onda ih slikareva ruka prenosi na platno, sa sopstvom {to se raspolu}uje, pa se udvaja uz voqeno bi}e; umnogostru~ava sa likovima koji su vi{e

naslu}eni nego konkretni, s pro{lo{}u. Drame Juna Fosea jezi~ki su svedene, beketovske, i kao da se zbivaju u vremenskom vakuumu u kojem qudski odnos formira i vreme i prostor.

Kada je dobio Nobelovu nagradu, Jun Fose ve} je bio poznat na{im ~itaocima zahvaquju}i vrednim srpskim izdava~ima, najpre „Tre}em Trgu” i „Srebrnom drvetu”, koji su objavili wegove drame i poeziju, kratki roman „Jutro i ve~e”, kao i pomenuti magnum opus, „Septologiju”.

Ta~nije, do sada su u prevodu Rado{a Kosovi}a {tampani prvi i drugi deo „Septologije”, dok }e u martu ove godine iza}i i tre}i deo, a do kraja ove godine Tre}i Trg i Srebrno drvo izda}e jo{ dve Foseove drame i dva romana – „Trilogija” i najnoviji – „Belina”. Blum izdava{tvo objavilo je Foseov roman „Melanholija”, prvobitno napisan u dva dela, dok autor danas insistira na wegovoj celovitosti. To je prozno jedinstvo istorijskih ~iwenica

o norve{kom slikaru 19. veka La{u Hertervigu, koji je u jednom trenutku imao nervni slom, sa fikcijom. Arhipelag je {tampao kratki Foseov roman „To je Ales”.

Jun Fose (1959), norve{ki dramski pisac, prozaista, pesnik, esejista, autor kwiga za decu, dobitnik je Nobelove nagrade za kwi`evnost za 2023. godinu za inovativne dramske komade i prozu koja saop{tava neizrecivo, kako je rekao predsedavaju}i Nobelovog komiteta

za kwi`evnost Andres Olson.

Jun Fose je jedan od najva`nijih savremenih svetskih dramskih autora, a wegove drame igrane su u vi{e od 700 pozori{ta {irom sveta, pa i kod nas. Ovaj intervju sa autorom desio se zahvaquju}i „Tre}em Trgu” i „Srebrnom drvetu”. n Da li ste sada druga osoba posle uru~ewa Nobelove nagrade, da li ste promenili svoj pristup pisawu, koje je za vas zna~ewe priznawa?

- Bez sumwe, ja sam ista osoba i posle „Nobela”. Ipak, moj `ivot je posle progla{ewa druga~iji u odnosu na pre|a{wi, dobio sam na hiqade ~estitki i ni{ta mawi broj poziva za festivale, tako da sam najve}i deo svog vremena prosto provodio u odgovarawu na imejlove, kao i u davawu intervjua. Odbijam skoro sve pozive, ali to sam ~inio i pre Nobelove nagrade, kao {to nisam pristajao na ve}inu intervjua.

Ipak, kada pomislim na to da sam dobio Nobelovu nagradu, to mi daje neku vrstu sigurnosti, naro~ito u pogledu kvaliteta onoga

{to pi{em, a tako|e mi pru`a i ekonomsku sigurnost. n Ono {to prvo mo`e da se primeti u va{oj prozi jeste ta duga~ka, gotovo beskrajna re~enica, koja bez zaustavqawa po~iwe i zavr{ava kwigu. [ta zna~i takav izraz, koji nalikuje na dugu, opu{tenu vo`wu?

- Ne mislim na taj na~in. Samo sednem i pi{em, i zatim sam taj proces odre|uje koliko }e kratak ili duga~ak period biti. Ali na kraju, sve je u vezi sa ritmom.

n Dana{wi svet je fragmentaran. Da li te`ite tome da ujedinite tu viziju sveta, da je iznova pove`ete s tokom jezika?

- Za mene je pisawe kreirawe jednog sveta, univerzuma. Svaki novi roman, svaka nova drama, novi je kosmos, odre|en brojnim pravilima, toliko brojnim da bi bilo sasvim nemogu}e da ih svesno pamtim. Me|utim, kada napi{em nove stranice novog dela, ova pravila sama se uspostavqaju. Za mene je pisawe slu{awe onoga {to sam ve} napisao i onoga {to tek treba da nastane. To uop{te nije nalik na automatsko pisawe nadrealista, na primer.

Ali, mo`e se opisati kao snevawe u budnom stawu. n Pesnik ste u romanima i dramama. Odakle za vas dolazi ta muzika jezika? I {ta s ti{inom?

- Mislim da je ishodi{te i muzike i ti{ine isto. Ali, o ovom izvoru, koji je delimi~no u meni, a delimi~no negde izvan, ne `elim ni{ta da znam. Mislim da kada bih znao odakle dolazi,

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

^etvrtak 1. februar 2024. 7

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

on bi nestao. To mora biti neko skriveno mesto, ili vi{e mesta. n Kwi`evni kriti~ari ka`u da va{e pisawe na ninorsku, dijalektu mawine, ima politi~ku konotaciju. [ta mislite o tome, da li ste uop{te zainteresovani za politiku?

- Nisam. Ako politi~ke ili religiozne namere uvrstite u pisawe, onda je to lo{e. Takozvana anga`ovana literatura uvek je i lo{a literatura. Druga je stvar to {to moje delo mo`e imati eti~ke ili politi~ke implikacije. n Vilijam Batler Jejts smatrao je da svaka osoba ima jednu sliku koja opisuje wen unutarwi svet. Asle, junak u va{em romanu „Septologija” nosi u sebi sliku krsta. [ta za vas zna~i motiv slike?

- Ose}am da unutar mene postoji jedno skriveno mesto odakle pi{em. Ne bih to nazvao odre|enom slikom. Nisam siguran ni u to da je Asleova najdubqa unutarwa slika krst, ali to jeste slika koju on poku{ava da naslika, iako mu to zapravo nikada ne polazi za rukom. Ali, on nastavqa uporno da poku{ava.

Ili mo`da jedna od interpretacija mo`e biti da je on nekako uradio sliku dok je slikao krst.

Nikada o tome nisam razmi{qao. n [ta krst vama zna~i?

- Kao hri{}aninu, krst mi mnogo zna~i, toliko mnogo da to ne mogu da objasnim u nekoliko re~i, ili ~ak to ne mogu uop{te da do~aram re~ima. n Poznati norve{ki slikar iz 19. veka La{ Hertervig inspirisao je va{ roman „Melanholija”. Za{to su vas privukli wegov umetni~ki svet i te{ka `ivotna pri~a?

- On je moj ro|ak. O wemu sam slu{ao od detiwstva. I kada sam kao odrastao video wegove slike, na mene su ostavile neizbrisiv trag. n Postoji li jasna granica izme|u svesnosti i ludila u stvaraocu, stvara li se iz ~istog ose}aja sre}e ili je

uzrok stvarala{tva tragi~an?

- Mislim da ima tuge, ili melanholije, u svim umetnicima, u umetnosti uop{te. Barem je tako kod mene. Dobio sam taj dar tuge i zbog toga sam pesnik, kako Ibzen pi{e u jednoj od svojih ranih drama. n Va{i junaci `ive u svojim umovima. Verujete li u takozvani umni identitet, mogu li filozofija, umetnost, religija i umetnost da stvore taj ose}aj pripadnosti u svetu?

- Sasvim sam siguran u to da filozofija, umetnost i religija na odre|eni na~in mogu da nas pove`u sa svetom. Kada sam kao vrlo mlad po~eo da pi{em, mislim da je to bilo delimi~no i zbog toga {to je to smawilo udaqenost u odnosu na svetove drugih. n Osobeno ose}awe vremena postoji u va{oj prozi u dramama. Da li kao stvaralac `ivite sada i ovde, u savremenoj Evropi rastrzanoj izme|u ratova, migracija, ekonomske krize i bolesti, ili tra`ite beg?

- Dobro pisawe nikada nije beg, lo{e pisawe jeste beg. Me|utim, literatura mora biti verna sebi, mora da bude literatura, poezija mora biti poezija. Mislite li da svet mo`e postati boqe mesto bez kwi`evnosti, bez poezije? Ili s kwi`evno{}u i poezijom koje neki poku{avaju da preobrate u novinarstvo? n Da li vas poga|a situacija u Ukrajini?

- Naravno, da, kao qudsko bi}e. n Mogu li intelektualci ne{to uop{te da promene?

- Mogu. Ali, ne mogu da promene situaciju, na primer, na Bliskom istoku ili u Ukrajini. n U va{em kratkom romanu „Jutro i ve~e” u prvom delu ro|eno je dete, u drugom to je starac koji umire. [ta je najva`nije izme|u ro|ewa i smrti?

- Sada me pitate o smislu `ivota, ali ni ja vam ne mogu re}i {ta je to.

8 ^etvrtak 1. februar 2024.

REPUBLIKA SRPSKA

Dodik dobitnik Poveqe Srpskog kulturnog i prosvetnog dru{tva Prosvjeta iz Beograda Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik dobitnik je Poveqe Srpskog kulturnog i prosvetnog dru{tva „Prosvjeta” iz Beograda zbog decenijske beskompromisne borbe za srpski narod i Srpsku, izjavio je predsednik Upravnog odbora tog dru{tva Milimir Mu~ibabi}.

Mu~ibabi} je naveo da je Dodik potvrdio svoju dr`avni~ku vrednost i snagu i da u SPKD „Prosvjeta” sa zadovoqstvom ~ekaju da mu u kripti Hrama Svetog Save u Beogradu uru~e Povequ za 2023. godinu ~im se za to stvore uslovi. „Mi }emo uskoro na}i priliku da upri-

li~imo uru~ewe Poveqe onako kako dolikuje”, rekao je Mu~ibabi} u izjavi za Srnu.

Naglasio je da su u SPKD „Prosvjeta” svesni koliko Dodiku dragoceno vreme oduzimaju za{titnici nemorala koji kr{e sve me|unarodne norme i ugovore. Prema wegovim re~ima, odluka o dodeli Poveqe „Prosvjete” Dodiku donesena je u vreme kada qudi kojima nije stalo do pravde i prava i ne poznaju demokratske principe gaze sve pred sobom. „Poveqa je potvrda da je „Prosvjeta” uz predsednika Dodika, koji svojim politi~kim anga`manom, ne {tede}i sebe i vreme koje mu je na raspolagawu, poku{ava da za{titi srpski identitet u Republici Srpskoj, a woj obezbedi dr`avotvorne pozicije koje joj proizilaze iz Dejtonskog mirovnog sporazuma. Nagrada je do{la u prave ruke”, rekao je Mu~ibabi}.

Podsetio je da su dosada{wi dobitnici „Poveqe” proslavqeni srpski re`iser Emir Kusturica, bla`enopo~iv{i mitropoliti Amfilohije, sada{wi mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, najboqi teniser sveta Novak \okovi}, akademik Matija Be}kovi}, te humanitarac Arno Gujon.

U Bawaluci odr`ana Svetosavska akademija U ~ast Svetom Savi, prvom srpskom arhiepiskopu, u~itequ i prosvetitequ u Bawaluci je odr`ana Svetosavska akademija - Vijenac Svetog Save. Episkop mar~anski Sava, vikar episkopa bawalu~kog je u besedi istakao da je

Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop i prosvetiteq, prosvetlio srpski narod svetlo{}u Jevan|eqa, odnosno da je ideja vodiqa Srba kroz istoriju bilo Jevan|eqe Hristovo, koje je Sveti Sava usadio u srpsko bi}e. „Ideja vodiqa, kojom se vodio Sveti Sava deluju}i i propovedaju}i u na{em

narodu, ohristovquju}i ga, jeste ideja koja `ivi i koja je vodila na{ narod kroz razna duhovna i fizi~ka ropstva i dovela ga do na{eg vremena u kojem kona~no slobodno mo`emo ispovedati ime Hristovo, `iveti hri{}anski i zbog toga uznositi blagodarnosti i pohvale Svetom Savi koji nam je Jevan|eqem trasirao put u budu}nost”, rekao je episkop.

Episkop mar~anski rekao je da se Sveti Sava, slu`e}i kao prvosve{tenik, istakao i na drugim poqima `ivota srpskog naroda, da je formirao prve srpske {kole, bolnice u Hilandaru i Studenici, a da je kao diplomata svoj odnos sa drugim narodima i dr`avama gradio jedino saglasno rije~ima Jevan|eqa da ono {to ho}ete da vam ~ine qudi, ~inite i vi wima, prenosi RTRS. Organizator Svetosavske akademije je Srpsko-peva~ko dru{tvo „Jedinstvo”, uz pokroviteqstvo Srpske pravoslavne Eparhije bawalu~ke i Grada Bawaluka.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Se}awe na Sr|ana Aleksi}a ^lanovi porodice i predstavnici Gradske uprave Trebiwe polo`ili su cve}e na grob Sr|ana Aleksi}a, koji je tragi~no stradao pre 31 godine nakon {to je u centru grada branio druga Bo{waka.

Zamenik gradona~elnika Trebiwa Dra`en Bo{kovi} rekao je da se predstavnici Gradske uprave svake godine odazivaju obele`avawu godi{wice smrti Sr|ana Aleksi}a. „Opredjeqewe Gradske uprave Trebiwe je da {aqemo poruke mira, da zagovaramo toleranciju, jedino na takav na~in mo`emo sprije~iti da se de{avaju incidentne situacije”, poru~io Bo{kovi}, prenosi RTRS. Sr|an Aleksi} je u trenutku stradawa, brane}i sugra|anina Bo{waka Alena Gla-

vovi}a, imao samo 27 godina.

Umro je na dana{wi dan u trebiwskoj bolnici 1993. godine od posledica udaraca zadobijenih {est dana ranije u centru grada od grupe pripadnika tada{we Vojske Republike Srpske. „Ustanimo protiv rata, protiv onih qudi koji ne u~estvuju u ratu, ali diktiraju da qudi ginu i ne daju da stvorimo divan `ivot na zemqi”, rekao je Sr|anov otac, Rade Aleksi}.

PAB KVIZOVI „ZALUDELI” SRPSKU

U RS postala popularna takmi~ewa u kojima se testira op{te znawe „Burazeri”, „Kvi{ki moqci”, „[vercovana gra|a” samo su neki od domi{qatih naziva pab kviz ekipa u Bawaluci, koji iz vikenda u vikend pokazuju op{te znawe i za to dobijaju nagrade, ali pre svega dobro se zabavqaju. Pab kviz scena posledwih godina zaludela je Srpsku, i skoro da nema mesta u kome se ne odr`avaju takmi~ewa.

Uzbu|ewe, neizvesnost, `eqa za pobedom i pokazivawem znawa su ose}aji kojima se vode takmi~ari. Nema gubitnika - i ako se ne osvoji nagrada, prvo drugo ili tre}e mesto, glavni ciq je ispuwen, a to je dru`ewe, zabava i kvalitetno provo|ewe slobodnog vremena. Da je ovaj vid

zabave postao toliko popularan govori ~iwenica da samo u Bawaluci postoji pet pab kviz ekipa koje organizuju takmi~ewa svakog vikenda. Stanovnici najve}eg grada Srpske zasigurno su prepoznali sve ~ari ovih takmi~ewa, a to su nam potvrdili iz organizacije „Kvizomat” Bawaluka.

- Sve je po~elo 2017. godine, a danas se svaki dan u Bawaluci u nekom lokalu, ili pabu organizuje kviz takmi~ewe - rekao je Marko Majstorovi}, organizator u „Kvizomatu”. Me|u takmi~arima su i stari i mladi, od tinejxera do starijih qudi. Ima vi{e mu{karaca, ali i devojke se sve vi{e prijavquju.

- Mogu slobodno re}i da je op{te znawe na{ih qudi natprose~no, odu{evim se kada vidim koliko wih ima i

zavidno poznavawe informacija iz raznih oblasti - ka`e Majstorovi}. Jedan od poznatih pab kviz igra~a je prof. istorije Aran|el Smiqani}, organizator kvizova na Filolo{kom fakultetu u Bawaluci, gde i radi.

CRNA GORA

^etvrtak 1. februar 2024. 9

„OVO JE NA^IN DA POKA@EMO NA[ ANTIRATNI STAV“

Rusi u Crnoj Gori sakupili potpise za Putinovog protivkandidata Ruski antiratni aktivisti u Crnoj Gori organizovali su potpisivawe podr{ke opozicionom politi~aru Borisu Nade`dinu za kandidaturu na martovskim predsedni~kim izborima u Rusiji jer je, kako navode, jedini kandidat koji se protivi ratu u Ukrajini „Ovo je na~in da podr{kom wemu poka`emo na{ antiratni stav“, ka`e za Radio Slobodna Evropa (RSE) Olga Stepa-

nova, koja se nakon po~etka ruske agresije na Ukrajinu doselila u Budvu. Do sada je prikupqeno oko 1.700 potpisa za Nade`dina. Da je va`nija od brojke, poruka koja se time {aqe, smatra jedan od organizatora Iqa Gurevi~. „Svi ti qudi su napustili dom i do{li u Crnu Goru zbog ruskog re`ima i rata. Ovo je wihova poruka da `ele promene“, ka`e za RSE Gurevi~, i dodaje da Rusi prikupqaju podr{ku Nade`dinu i u vi{e drugih evropskih zemaqa. Ruski antiratni aktivisti u Crnoj Gori organizovali su potpisivawe podr{ke opozicionom politi~aru Borisu Nade`dinu za kandidaturu na martovskim predsedni~kim izborima u Rusiji jer je, kako navode, jedini kandidat koji se protivi ratu u Ukrajini, pi{e Radio Slobodna Evropa.

Predsedni~ki izbori u Rusiji }e se odr`ati od 15. do 17. marta. Iz Ministarstva spoqnih poslova Crne Gore su za

RSE saop{tili da ih je Ambasada Ruske Federacije obavestila da }e u ambasadi u Podgorici, sredinom marta, organizovati glasawe na predsedni~kim izborima u toj zemqi. U Crnoj Gori zvani~no boravi oko 27.000 Rusa. Prethodno je, 26.januara, Ministarstvo spoqnih poslova Rusije saop{tilo da }e Rusi u inostranstvu mo}i da glasaju na predsedni~kim izborima i u „neprijateqskim“ zemqama. Crna Gora je od marta 2022. na toj listi zbog uvo|ewa sankcija Rusiji, zbog agresije na Ukrajinu.

Ranije je za RSE potvr|eno da }e glasawe u dr`avama regiona biti organizovano u Albaniji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu, za Srbiju jo{ nije objavqeno, dok je u Bosni i Hercegovini re~eno da ne}e spre~iti odr`avawe izbora ukoliko to bude u skladu sa wihovim zakonima.

I pored toga {to je tek ne{to vi{e od {est posto Rusa u Crnoj Gori potpisalo podr{ku Nade`dinu, organizatori su zadovoqni odzivom jer, kako obja{wavaju, mnogi Rusi nerado javno izra`avaju politi~ki stav. „Vlast u Rusiji vara, i mo`e iscenirati slu~aj na osnovu kojeg mo`e da tra`i da joj se izru~i neki Rus iz inostranstva, zato mnogi misle – boqe je }utati“. To je jedan od razloga za{to tridesetogodi{wi Iqa nije veliki optimista kada govori o budu}nosti svoje zemqe. Smatra da najmawe deset godina ne}e biti korjenitih promjena: „Oni koji su oti{li iz Rusije ima}e sve mawe {anse da se vrate. Opozicioni prostor je prazan i treba da ga ispune neki novi politi~ari. Zadatak onih koji su oti{li je da ih podr`e, i to je ono {to se sada de{ava“, ka`e Iqa.

Crna Gora ima ~ak 369 automobila na 1.000 stanovnika Prema podacima Evrostata, Crna Gora ima najvi{e automobila na 1.000 stanovnika, ~ak 369, podaci su Evrostata za 2022. godinu.

Novinar i autor emisije „Okvir” na crnogorskom Javnom servisu Zoran Lekovi}

navodi da je jedan od najve}ih problema starosna struktura vozila te da }e dr`ava morati da zabrani uvoz starih automobila koja ne ispuwavaju nove standarde Evropske unije na poqu emisije {tetnih gasova.

Podatke je objavila Radio Slobodna Evropa, a Lekovi} ka`e da nije iznena|en ovom informacijom, te da je dovoqno obratiti pa`wu na svakodnevne gu`ve, naro~ito u Podgorici. Primetio je da veliki broj porodica ima dva ili vi{e vozila po doma}instvu. „Treba ista}i da Podgorica do nedavno nije imala funkcionalan gradski saobra}aj, pa su qudi na neki na~in i bili primorani na kupovinu vozila”, ukazao je Lekovi}.

Me|utim, ovako veliki broj vozila uti~e na ogromno zaga|ewe vazduha, {to, kako ka`e, svi ose}aju, a {to potvr|uju i merewa nadle`nih agencija. Ka`e da elektri~na vozila jo{ jesu na adekvatan na~in za`ivela u Crnoj Gori, te da je koli~ina {tetnih, izduvnih gasova daleko iznad propisanih evropskim standardima, prenosi Tawug.

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Sumwa me|u gra|anima Crne Gore zbog neobjavqivawa rezultata popisa Neobjavqivawe rezultatata popisa o naciji, veri i jeziku uneo je me|u gra|ane sumwu, posebno Srbima, da su se statisti~ari uvrzli u politi~ko kolo. Posebno, jer se dugo ~ekalo na izja{wavawe gra|ana o identitetskim pitawima. Nezavani~no se pomiwe da }e Srba biti oko 37 odsto, Crnogorca 42, govornika srpskog jezika vi{e od 52 odsto, crnogorskog jedva 30 odsto.

Politi~ki analiti~ar Bo{ko Vuki}evi} ka`e za „Novosti” da su neuverqiva poja{wewa rukovodstva Monstata o razlozima neobjavqivawa rezultata popisa o nacionalnoj, jezi~koj i verskoj pripadnosti.

- Pro{lo je mesec dana od zavr{etka popisa, a odlagawe objavqivawa podataka za {est meseci moglo bi se o~ekivati za mnogoqudne dr`ave poput Kine ili Indije, a ne za dr`avu ~iji je ukupan broj stanovnika kao kod nekog evropskog grada sredwe veli~ine. Sme{no je da uno{ewe i objavqivawe podataka za jednu od naj-

mawih evropskih dr`ava traje toliko dugo - ka`e Vuki}evi}.

Pqevqa prepolovqena za 50 godina Za pet decenija broj stanovnika u op{tini Pqevqa je prepolovqen. Rekordan broj stanovnika Pqevqa su imala 1971. godine 46.856.Najnoviji podaci popisa stanovni{tva govore da u Pqevqima danas `ivi 24.542 stanovnika. U odnosu na predhodni popis odr`an 2011. godine mawe je za 6.244, ili oko 20 odsto.

Govore}i o razlozi za takvu odluku, Vuki}evi} veruje da su - politi~ki.

- Nekim zna~ajnim faktorima (mo`da i inostranim) ne odgovara tajming objavqivawa podataka. @ele za neki drugi trenutak da odlo`e ono {to smo ve} saznali putem nezvani~nih kanala, tj. vra}awe Crne Gore svom istorijskom identitetu - dodaje Vuki}evi}. - Drugim re~ima, `ele da odlo`e zvani~no saop{tewe o zna~ajnom procentualnom pove}awu Srba i srpskog jezika u ukupnoj populaciji, za neki naredni momenat, koji }e odre|enim faktorima politi~ki vi{e odgovarati.

10 ^etvrtak 1. februar 2024.

KOSOVO I METOHIJA

PRI[TINA NASTAVQA SA ANTICIVILIZACIJSKIM POTEZIMA PREMA SRBIMA I SRBIJI

Uklowen bilbord sa po~asnim ODBOR REPUBLIKE SRPSKE ZA POMO] SRBIMA NA KOSOVU I METOHIJI gra|anima Zve~ana Na Svetog Savu 1600 paketi}a za srpsku decu Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Bilbord sa slikama po~asnih gra|ana op{tine Zve~an, koji se nalazio na magistralnom putu Leposavi} – Zve~an – Pri{tina, izme|u Srbovca i Bawske, dva kilometra severno od Zve~ana – u ~etvrtak 25. januara je uklowen od strane radnika Albanaca iz Pri{tine O ovome je izvestio ~elnik kosovskog MUP-a Xeqaqa Sve}qa koji je, zajedno sa ministrom administracije i lokalne samo-

je i progla{en po~asnim gra|aninom ove op{tine.

Najboqeg svetskog tenisera ~ija je porodica poreklom iz Zve~ana, Novaka \okovi}a, tako|e nedavno preminulog poznatog kolorektalnog hirurga i proktologa, tako|e Zve~anca – Zorana Krivokapi}a, zatim srpskog diplomate ro|enog u selu Rudine kod Zve~ana, Jugoslava Kosti}a, ruskog predsednika Vladimira Putina, biv{eg direktora Kancelarije za KiM, Marka \uri}a, kao i direktora Odbora Republike Srpske za pomo} KiM, Milorad Arlova.

Posebno to {to su se na ovom bilbordu nalazile fotografije srpskog i ruskog predsednika – zasmetalo je kosovskom ministru unutra{wih poslova.

inite, u

feewu

vac. ewe love

uprave, Eqbertom Krasni}ijem – prisustvovao uklawawu ovog bilborda.

Na velikom bilbordu u pozadini dominira slika Zve~anske tvr|ave, logo op{tine Zve~an i natpis „Op{tina Zve~an i po~asni gra|ani op{tine Zve~an“.

Visoko iznad svih nalazi se srpski predsednik Aleksandar Vu~i}, koji je kqu~eve ovog grada dobio 12. jula 2021. godine kada

On je u danu uklawawa bilborda kazao da su oni figure diktature i agresije. „U Zve~anu su danas ukloweni nelegalni bilbordi sa simbolima i slikama diktatora i agresora, koji su neprihvatqivi u Republici Kosovo. Ovim bilbordima i slikama fa{ista i agresora poput Vladimira Putina i protivnika na{e dr`ave ne}e biti mesta u na{oj dr`avi“, naveo je on.

Na {kolsku slavu Svetog Savu, 27. januara, Odbor za pomo} Republike Srpske Kosovu i Metohiji obezbedio je i ~estitao slavu sa 1 600 paketi}a srpskoj deci i u~enicima: Kosovskog Pomoravqa, Kosovske Kamenice, Novog Brda, Babinog Mosta, Orahovca, Velike Ho~e, Gotovu{e, Zubinog Potoka, Zup~a i O[ „ Petar Ko~i}“ u Brwaku kod Zubinog Potoka.

- Rado bih, kako sam planirao, li~no uru~io paketi-

}e deci u Kosvskom Pomoravqu, Kosovskoj Kamenici i jo{ nekim mestima. Podnio sam zahtev oficiru za vezu iz Pri{tine sa sedi{tem u Beogradu da posetim Kosovo i Metohiju od 27. do 30.januara ali nisam dobio odgovor {to smatram da mi nije odobreno. Mojim zahtevom u novembru i decembru da posjetim Kosovo i Metohiju od istog organa iz Pri{tine sa sedi{tem u Beogradu odbijen sam re~enicom na engeskom jeziku, kao uvek bez ijedne re~i obrazlo`ewa.

Moja zabrana ulaska na Kosovo i Metohiju traje vi{e od tri godine ili od 26.juna 2020.godine.

Ali nakon ru{ewa bilborda u Zve~anu sa po~asnim gra|anima na kome je me|u ostalima moja slika i moje ime te{ko mogu o~ekivati da mogu dobiti pozitivan odgovor za dozvolu ulaska na Kosovo i Metohiju. Verujem u Boga da }e se jednom i to promenuti i biti odobren ulazak i uva`ena moja sloboda kretawa. – kazao je predsednik Odbora RS za pomo} Srbima na KiM Milorad Arlov.

AQBIN KURTI SA AMBASADORIMA ZEMAQA KVINTE

Evro jedina valuta, svi da po{tuju zakon i nezavisnost CBK Kosovski premijer Aqbin Kurti i wegov zamenik Besnik Bislimi, sastali su se 26. januara sa ambasadorima zemaqa Kvinte i {efom Kancelarije EU na Kosovu, Toma{om Suwogom.

Glavna tema razgovora bila je nova Uredba Centralne banke Kosova koja je ve} danima u `i`i interesovawa kako lokalne, tako i me|unarodne javnosti.

Primena ove Uredbe za Kurtija predstavqa po{tovawe zakona.

Upravo je to na sastanku i kazao ambasadorima Kvinte, ~ije su zemqe prethodno izrazile zabrinutost na~inom i kratkim rokom za po~etak primene koji je predvi|en uredbom.

Kurti je, kako je saop{teno iz kosovske vlade, ukazao na „va`nost po{tovawa ustavnosti i zakonitosti u zemqi od strane svih i istovremeno po{tovawe nezavisnih vlasti, u

ovom slu~aju Centralne banke“. „Me|u glavnim pitawima rasprave bilo je i ono o Uredbi Centralne banke koja se o~ekuje da stupi na snagu od 1. februara, sa posebnim akcentom na wen ~lan 35. kojim se utvr|uje da je jedina valuta dozvoqena za obavqawe platnog prometa u gotovini i u platnom sistemu u Republici Kosovo evro, kao jedina valuta prema ~lanu 11. Ustava Republike Kosovo i Zakona o Centralnoj ban-

SAVINDAN OBELE@EN NA UNIVERZITETU U KOSOVSKOJ MITROVICI I SVIM [KOLAMA

ci Republike Kosovo“, navodi se u saop{tewu.

Gotovo istovremeno sti`e vest o navodima Besnika Bisqimija koji je izjavio da je Centralna banka jedini organ koji sprovodi monetarnu politiku na Kosovu i da svaki pritisak na odluke ove banke predstavqa me{awe u nezavisnost institucije.

Centralna banka Kosova je krajem 2023. godine donela Uredbu sa nizom pravila koja se ti~u regulisawa prava za poslovawe valutama

na Kosovu. Ova uredbom, kojom se predvi|a da je jedina dozvoqena valuta na Kosovu evro, trebalo bi da 1. februara stupi na snagu.

Iako nije ni spomenut u samom tekstu Uredbe, tuma~i se da srpski dinar ne}e mo}i da se koristi za pla}awe od po~etka slede}eg meseca, odnosno oni koji ga koriste, tretira}e se kao prekr{ioci zakona.

Samo dan pre nego {to su mediji izvestili o novoj uredbi Centralne banke, srpski predsednik Aleksandar Vu~i} najavio je da Pri{tina „razmatra ukidawe platnog prometa sa centralnom Srbijom“, ali i navodno „upad u po{tanske {tedionice“.

Nizale su se negativne reakcije iz Beograda, ali i me|unarodne zajednice, pre svega zbog na~ina i kratkog roka predvi|enog za primenu uredbe.

Slavimo prvog me|u nama – prosvetiteqa, u~iteqa, pomiriteqa...

Rezawem slavskog kola~a i prigodnim programom na Fakultetu tehni~ih nauka, Univerzitet u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici 27. januara je obele`io {kolsku slavu – praznik Svetog Save. [kolska slava, ili Savindan, obele`ena je u svim sredwim i osnovnim {kolama, crkvama posve}enim Svetom Savi kao i u Prizrenskoj bpogosloviji.

SRBI U SVETU

^etvrtak 1. februar 2024. 11

PREMINULA BAKA KOSARA

Najstarija Srpkiwa dijaspore preminula u 103.godini!

SVETOSAVSKI BAL NA SENI

Srbi u Parizu tradicionalno proslavili veliki praznik Srbi iz Pariza su odr`ali tradicionalni Svetosavski bal plove}i brodom na Seni. Plesalo se uz balsku muziku, ali i uz kolo. Nastupali su horovi, kulturno-umetni~ka dru{tva i muzi~ari iz Francuske i Srbije, uz goste koji su do{li i iz Austrije i [vajcarske.To je bio jubilarni dvadeseti put da se na ovaj na~in proslavi Sveti Sava u Gradu Svetlosti, u organizaciji Saveza Srba Francuske i udru`ewa „Mondokult” i „Singiart” koje vodi kulturni aktivista iz Pariza Petar Gojkovi}.

OTVORENA PRVA SRPSKA [KOLA U REJKJAVIKU

Predsednik Islanda specijalni gost na otvarawu Prva srpska {kola u Rejkjaviku na Islandu danas je sve~ano otvorena, saop{tio je direktor Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.

- Ukupno 32 |aka po~ela su na Savindan da u~e o jeziku, kulturi i istoriji svog, srpskog naroda. Pored roditeqa i predstavnika srpske dijaspore na Islandu, po~asni gost na sve~anom otvarawu bio je predsednik Islanda Gudni Johaneson - poru~io je Gujon.

Kosara Savki}, najstarija Srpkiwa dijaspore, preminula je u svom rodnom Vaqevu, nekoliko meseci pre svog 103. ro|endana, a ne{to vi{e od godinu dana od kako se iz ^ikaga vratila u Srbiju..

O wenoj smrti prijateqe, rodbinu i brojne po{tovaoce je na dru{tvenim obavestio wen sin Zoran. Kosara Savki} Anti} nedavno se vratila iz Amerike u Srbiju, da u rodnom gradu provede ostatak `ivota. Kosara, koja je u Vaqevu nekada imala poznatu fotografsku radwu, oti{la je 1964. godine u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Posle 59 godina u ^ikagu je odlu~ila da se vrati u zavi~aj. A prvo {to je uradila bilo je da ode i u~lani se u Gradsku biblioteku.

“Ja volim da ~itam. I imala sam biblioteku lepu, pre rata, ali mi je to Tito oduzeo. Tata je imao celo “Nolitovo” izdawe i sve srpske pisce.

Sve nam je to uzeto”, izjavila je tada, uz neizbe`ni smeh, koji ju je uvek krasio.

Pre povratka u Srbiju napravila je opro{tajnu `urku u jednom ~ika{kom restoranu. Skupilo se mnogo wenih prijateqa, a `ivahna slavqenica je, na iznena|ewe prisutnih, plesala cele ve~eri, a vrhunac je bio kada se uhvatila u – kolo. Na pitawe u ~emu je tajna wene dugove~nosti, baka Kosara je

kao iz pu{ke odgovorila: – Osmeh! Samo se smejte i sve }e biti lak{e!

Mada, nije u Kosarinom `ivotu sve bilo smeh i {ala. Naprotiv, bilo je tu i te{kih i dramati~nih trenutaka, ali ih je ona sve pregurala i ostala – nasmejana. Od wene `ivotne pri~e komotno bi se mogao napraviti holivudski blokbaster, a bogami i serija koja bi oborila rekorde na Netfliksu.

Kao mlada fotografkiwa provela je tri godine u zatvoru zbog podr{ke ~etni~kom pokretu, a onda je preko Be~a, Egipta i Pariza uspela da se dokopa Amerike i ^ikaga, gde je dr`ala nadaleko ~uvene kafane, u kojima se do~ekivala zora uz pesmu najve}ih estradnih boema, poput Tozovca i Tome Zdravkovi}a.

Sve~ano otvorena Srpska dopunska {kola ”Sveti Sava” u Solunu U Solunu je osve}ena i sve~ano otvorena Srpska dopunska {kola „Sveti Sava” u novim prostorijama, pri Kancelariji Manastira Hilandar u Solunu, koju }e poha|ati ukupno 94 u~enika. [kola je sve~ano otvorena u prisustvu ministra bez portfeqa zadu`enog za dijasporu \or|a Mili}evi}a, arhimandrita Metodija, igumana Manastira Hilandar, upravnika Kancelarije Manastira Hilandar u Solunu protojereja-stavrofora Aleksandra Pavlovi}a i konzula Srbije u Solunu Jasmine Mila~i}.

Vrpcu su zajedno presekli iguman Metodije i ministar Mili}evi}.

Otkrivena je tabla na kojoj pi{e - Sveti Manastir Hilandar sa o~inskom qubavqu daruje ovu {kolu u slavu i ~ast Svetom Savi. Iguman sa svojim bratstvom u Solunu 27. 1. 2024. U prethodnih 12 godina, sve do {kolske

2022/23. godine, za nastavu na srpskom jeziku koristile su se prostorije u 34. Osnovnoj {koli u Solunu, koje su se ustupale bez nov~ane nadoknade. Nastavu izvodi honorarna nastavnica Ana Xoganovi}.

Roditeqi i zaposleni navode da su uslovi za izvo|ewe nastave veoma dobri, a da se deca i nastavnica se ose}aju do-

brodo{lo i podr`ano od doma}ina. Promena mesta za izvo|ewe nastave na srpskom jeziku zasnovana je na zajedni~kim ciqevima usmerenim na o~uvawe srpskog identiteta, ja~awu veza izme|u srpske zajednice i verske zajednice, negovawu veza sa maticom i stavrawu zajedni{tva izme|u predstavni{tva Republike Srbije, Srpske pravoslavne crkve i gra|ana. Odr`avawe nastave u prostorijama koje su vlasni{tvo Srpske pravoslavne crkve u Gr~koj, veoma je dobro primqeno od roditeqa.

Na sve~anosti }e ve~eras nastupiti de~iji hor Srpske dopunske {kole „Sveti Sava”, folklorske igre Kulturno umetni~ko dru{tvo „Dimitrije Koturovi}” i Beogradski mu{ki hor.

Republika Srbija je u prethodne tri godine otvorila 34 dopunske {kole srpskog jezika {irom sveta.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 1. februar 2024.

AUSTRALIJA

Kako se grb Kara|or|evi}a na{ao na prodavnici Kartijea usred Melburna Fasada svetski ~uvene draguqarnice Kartije u Melburna ukra{ena je grbom srpske kraqevske porodice Kara|or|evi}. Jo{ ranije, obja{weno je da je od same porodice Kara|or|evi} zbog ~ega se wihov grb ne nalazi samo na ovoj u Melburnu, ve} na svim lokacijama gde se prodavnica nalazi.

- Svi Kartijeovi lokali, ukqu~uju}i i glavni u Parizu, imaju na fasadi grbove Kraqevskih domova ~iji su ovla{}eni (licencirani) liferanti bili u nekom periodu. Ova tradicija je stara verovatno oko sto godina - izjavili su pre nekoliko godina iz Dvora.

Kako su naveli, pomenuti grb, jeste grb Kraqevskog doma Srbije i bio je u zvani~noj upotrebi izme|u 1903. i 1919. godine. Kartije danas poseduje aktivnu licencu Britanskog kraqevskog doma i Princa od Velsa, a kako ka`u iz Dvora, ove heraldi~ke draguqe izla`e kao svedo~anstvo ugleda i profesionalne reputacije. Grb se koristio u vreme Petra Prvog Kara|or|evi}a. On je bio kraq Srbije od 1903. do 1918. godine i zatim

kraq Srba, Hrvata i Slovenaca od 1918. godine do 1921.

Petar Kara|or|evi} je bio Kara|or|ev unuk i tre}i sin Perside i

kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, koji je bio prisiqen da abdicira nakon Svetoandrejske skup{tine. Petar je sa porodicom `iveo u inostranstvu. Borio se u francuskoj vojsci u Francusko-pruskom ratu. Pridru`io se kao dobrovoqac pod pseudonimom Petar Mrkowi} u Bosanskohercegova~kom ustanku protiv Osmanskog carstva.

Australija i Kanada suspendovale finansirawe UNRVA Voditeqka podelila objavu Hjuman rajts vo~a i dobila otkaz Samo tri dana nakon {to je po~ela da vodi jutarwi program na australijskom Ej-Bi-Siju, novinarka libanskog porekla Antoaneta Latuf dobila je otkaz. Kao razlog medijska ku}a navodi to {to je Latuf na dru{tvenim mre`ama podelila post organizacije „Hjuman rajts vo~“ o ratu u Gazi.

Iako joj je re~eno da joj dobro ide u ulozi voditeqke jutarweg programa, australijski Ej-Bi-Si je otpustio novinarku Antoanetu Latuf. Nare|ewe je, kako joj je {ef rekao, do{lo “odozgo“. Latuf, ina~e Australijanka libanskog porekla, tvrdi da je medijska ku}a za koju je radila poklekla pod spoqnim pritiskom, te da su je otpustili zbog politi~kog mi{qewa i rase. Zato podnosi tu`bu. Te tvrdwe Ej-Bi-Si negira i navodi da je voditeqka otpu{tena jer je prekr{ila pravila ku}e o dru{tvenim mre`ama, time {to je podelila objavu organizacije „Hjuman rajts vo~“ o ratu u Gazi.

Bi-Bi-Si navodi da je anga`ovawe Antoanete Latuf za voditeqku jutarweg programa dovelo do lobirawa proizraelskih grupa, koje su je optu`ile za antisemitizam i za pristrasnost. Ova 40-godi{wakiwa istakla se u javnosti kao aktivistkiwa koja se zala`e za borbu protiv rasizma, diskriminacije u medijima i za {irewe svesti o mentalnom zdravqu. I pre nego {to ju je Ej-Bi-Si anga`ovao, bila je predmet kritika zbog objava na dru{tvenim mre`ama, u kojima je osudila napad na palestinske civile, optu`uju}i Izrael da ciqa i ubija novinare.

U delu javnosti gnev je izazvao i ~lanak, me|u ~ijim autorima je i Latuf, u kojem stru~waci za verifikaciju sadr`aja dovode u pitawe autenti~nost snimka na kojem propalestinski demonstranti na mar{u u Sidneju navodno uzvikuju “Gazi Jevreje“. Ina~e, Ej-Bi-Si ima stroga pravila za zaposlene o dru{tvenim mre`ama, koja zabrawuju postove koji mogu na{tetiti reputaciji te medijske ku}e.

Latuf je bila wihova dugogodi{wa saradnica i pristala je na ograni~enu upotrebu dru{tvenih mre`a. Me|utim, tvrdi da joj je re~eno da je deqewe informacija iz “uglednih“ izvora, kao {to su grupe za qudska prava, u redu.

Vo|ena time, 19. decembra podelila je objavu „Hjuman rajts vo~a“, u kojoj se navodi da Izrael koristi gladovawe kao oru|e rata – {to Tel Aviv negira. Otpu{tawe Antoanete Latuf izazvalo je negodovawe u javnom mwewu i otvorilo pitawa o nezavisnosti tog emitera i podr{ci koju pru`a zaposlenima, posebno onima koji se kulturolo{ki razlikuju i koji su naj~e{}e na udaru.

Australija i Kanada obustavile su finansirawe Agencije UN za palestinske izbeglice (UNRVA), nakon {to je Izrael optu`io nekoliko zaposlenih iz te Agencije za ume{anost u Hamasov napad na jug Izraela izveden 7. oktobra.

Peni Vong, ministarka inostranih poslova Australije, izjavila je danas da je veoma zabrinuta zbog optu`bi protiv Agencije, prenosi Gardijan. „Razgovaramo sa partnerima i privremeno }emo pauzirati isplatu sredstava”, napisala je ona na platformi Iks. Prema wenim re~ima, Australija podr`ava najavu pokretawa istrage o optu`bama protiv te organizacije.

Vong je, tako|e, napomenula da Agencija UN-a spa{ava `ivote i pru`a osnovne usluge u Gazi direktno onima kojima je to potrebno.

Kanadski ministar za me|unarodni razvoj Ahmed Husen je

saop{tio da Otava „privremeno pauzira finansirawe UNRVA dok se ne sprovede detaqna istraga”.

Odluke Australije i Kanade su usledile nakon {to su SAD ju~e obustavile finansirawe UNRVA, zbog postojawa sumwe da je 12 zaposlenih „mo`da ume{ano” u napad koji je izveo Hamas, a koji je izazvao rat u Gazi. UNRVA je otvorila istragu povodom na-

vodne ume{anosti nekoliko svojih zaposlenih u napad Hamasa na jug Izraela 7. oktobra pro{le godine, saop{tio je ju~e generalni komesar Filipe Lazarini.

Agencija UN je, prema wegovim re~ima, okon~ala saradwu sa pojedincima za koje se sumwa da su ume{ani u napad Hamasa, u kojem je, prema izraelskim podacima, ubijeno oko 1.200 qudi i oteto vi{e od 250 talaca.

VREMENSKE NEPOGODE U KVINSLENDU

48.000 doma}instava bez struje zbog tropskog ciklona U australijskoj dr`avi Kvinslend 48.000 doma}instava je ostalo bez struje zbog tropskog ciklona Kirili druge kategorije. Jaki vetrovi i obilna ki{a pogodili su region u ~etvrtak uve~e, a u jednom trenutku je 66.000 potro{a~a bilo bez struje. Kompanija Ergon Energy je anga`ovala 600 ekipa kako bi se nastavilo otklawawe kvarova, a fokus je na gradu Taunsvil, gde je najve}i broj korisnika koji su ostali bez struje. Premijer Kvinslenda Stiven Majls rekao je da prekidi u snabdevawu strujom uti~u i na telefonske mre`e i vodosnabdevawe oko 10.000 doma}instava.

Biro za meteorologiju je upozorio da }e se lo{e vreme pro{iriti na zapadne delove Kvinslenda, donose}i ekstremnu vlagu i obilne padavine. Eki-

pe hitne pomo}i pozvane su da pomognu grupi qudima ~iji su automobili u petak uve~e ostali nasukani u blizini mesta ^arters Tauers, zbog porasta poplavnih voda. U tri terenska vozila bilo je 14 qudi, ukqu~uju}i ~etvoro dece.

AUSTRALIJA

^etvrtak 1. februar 2024. 13

Hiqade qudi na protestima povodom RENTON FAMILY TRUST obele`avawa Dana Australije Hiqade qudi u~estvovali su proteklog petka na protestima povodom obele`avawa dana dr`avnosti i u znak podr{ke domoroda~kim zajednicama, tra`e}i da se obustavi proslava toga dana ili da se pomeri datum obele`avawa.

U centru Sidneja, na mitingu pod nazivom „Dan invazije”, okupilo se hiqade de-

nija ustanovila dr`avu Novi Ju`ni Vels kao kaznenu koloniju, u koju je dovodila koloniste i osu|enike. Mnogi slave taj praznik uz ro{tiq i izlete na pla`ama, a tako|e je popularan datum za imigrante da dobiju australijsko dr`avqanstvo.

Mnogi starosedeoci Australije, koji ~ine 3,8 odsto od ukupno 26 miliona stanovnika zemqe, odbacuju taj praznik jer smatraju da se wime obele`ava po~e-

Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

monstranata, od kojih su mnogi dr`ali zastave starosedelaca, a potom su odr`ali mar{ zbog kojeg su bile zatvorene centralne gradske ulice, prenosi Rojters.

Stare{ina Aborixina Adrijan Buraguba rekao je da su starosedeoci na mitingu da poka`u „da im Dan Australije ni{ta ne zna~i“. Sli~ni skupovi odr`ani su i u drugim glavnim gradovima australijskih dr`ava, ukqu~uju}i Melburn, Brizbejn i Hobart. Dan Australije obele`ava se u znak se}awa na dan kada je Velika Brita-

tak nepravde pretrpqene zbog evropske kolonizacije. Vladaju}a Laburisti~ka partija na ~elu sa premijerom Entonijem Elbanizijem odbacila je pozive da datum obele`avawa Dana Australije bude pomeren sa 26. januara. Elbanizi je na ceremoniji dodela dr`avqanstava u Kanberi u petak rekao da je Dan Australije prilika da se sumiraju uspesi nacije. Dve statue kolonijalnih figura vandalizovane su u Melburnu ranije ove sedmice, uo~i nacionalnog praznika.

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

^etiri ~lana porodice SRU[ENA STATUA KAPETANA XEJMSA KUKA I ODSE^ENA JOJ STOPALA: se utopila u Viktoriji „Kolonija }e pasti” U moru Australije, u dr`avi Viktorija utopile su se ~etiri osobe. To je najve}a tragedija u posqedwih 20 godina, a istraga je do sada pokazala da bi uzrok utapawa mogla biti jaka morska struja. ^etvoro qudi se utopilo u vodama australijske savezne dr`ave Viktorije, saop{tila je policija, {to je najve}a nesre}a u vodama te dr`ave u posledwih 20 godina. Slu`be za hitne slu~ajeve su u sredu 15:30 sati po lokalnom vremenu primile poziv da se ~etvoro qudi bore za `ivot u vodama kod mesta Forrest Caves na ostrvu Phillip Island u blizini Melburna, navodi se u saop{tewu viktorijske policije.

Tri `ene i mu{karac nisu davali znake `ivota kada su izvu~eni iz vode. Svi oni su bili deo {ire porodice na letovawu u Indiji te su u Australiji provele dva sedmice pre stra{ne tragedije. Troje je progla{eno mrtvima na licu mesta, dok je jedna od `ena preba~ena u bolnicu u kriti~nom stawu i kasnije je preminula, rekla je policija. Policija je rekla da }e pripremiti izv{taj i da wihove smrti ne tretira kao sumwive.

Australijska novinska agencija prenela je izjavu organizacije Lifesaving Victoria koja ka`e da je incident najte`a tragedija u vodama te dr`ave za gotovo 20 godina. Zapovednik dr`avne agencije za spa{avawe u Viktoriji, Kejn Treloar, rekao je agenciji da su ~etiri osobe plivale u opasnom podru~ju koje se ne nadzire. „Koliko sam shvatio, oni su nameravali da tamo ostanu neko vreme u vodi, ali to sigurno nije mesto na kojem bismo ikome preporu~ili kupawe“, rekao je Treloar. „Struje na tako izlo`enom delu obale prili~no su jake i samo bi vrlo, vrlo iskusan pliva~ mogao da pliva u tim podru~jima“, objasnio je.

Ovaj park prirode za{ti}eno je podru~je u blizini grada Melburna i turisti~ko odredi{te poznato po ‘paradi pingvina’, seobi patuqastih pingvina od obale do stani{ta u blizini pla`e.

Statua kapetana Xejmsa Kuka, stara vi{e od 100 godina, sru{ena je i ise~ena su joj stopala, a na postoqu na kom je figura stajala je crvenom bojom napisano „Kolonija }e pasti”.

Kako se navodi, vandalizam se dogodio u no}i izme|u srede i ~etvrtka, uo~i Dana Australije, a policijska istraga je u toku. „Statua je odse~ena u zglobovima. Nekoliko qudi je vi|eno kako luta u tom podru~ju u vreme incidenta”, navodi se u saop{tewu policije Viktorije.

To nije prvi put da je statua vandalizovana 2022. godine bila je poprskana crvenom bojom, dok je 2018. bila ispisana grafitima „nema ponosa” i pored we bila postavqena zastava Aborixina.

Spomenik iz 1914. obele`ava Kukovo putovawe 1768-1771 tokom kog je ucrtao isto~nu obalu zemqe i otvorio put kasnijoj odluci da po{aqe Prvu flotu na ~elu sa kapetanom Arturom Filipom. Gradona~elnica Port Filipa Heder Kansolo re-

kla je da, iako razume razli~ite poglede na Dan Australije, ne mo`e da oprosti vandalizam javnog dobra gde }e tro{kove na

vawe Prve britanske flote u Sidnej Kouvu 1788. i po~etka kolonijalne ere. BBC podse}a da mnogi starosedeoci Austra-

kraju snositi poreski obveznici.

U Australiji se 26. januar obele`ava kao nacionalni praznik, u znak se}awa na iskrca-

lije i drugi ka`u da je pogre{no slaviti datum koji predstavqa pot~iwavawe Aborixina i ostrva Tores i wihovo izme{tawe iz kulture.

14 ^etvrtak 1. februar 2024.

AUSTRALIJA

Porodica u Australiji

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Porodica je stub svakog dru{tva. Barem je tako bilo u tradicionalnim dru{tvima kakva smo poznavali do kraja 20. veka. Kada je u pitawu dana{wa Australija statistika je uglavnom surova i neumoqiva, ipak potrebno je ne izvla~iti je iz konteksta da bi se wene prave poruke razumele. U 2011. godini 71% dece mla|e od 15 godina `ivelo je sa dva biolo{ka roditeqa ili usvojiteqa. Ovo je zaista ohrabruju}i podatak, dok se 82% dece ra|alo u dvoroditeqskim porodicama, ipak kako odrastaju, sve mawe wih `ivi sa oba biolo{ka roditeqa (samo 53% do 17 godina). To prakti~no zna~i da sve vi{e dece `ivi sa jednim koji im nije biolo{ki roditeq kao posledica razvoda.

Tako|e, to zna~i da je u me|uvremenu prag tolerancije me|u par-

tnerima postao vrlo nizak i da zato ima sve vi{e razvoda u posledwih nekoliko decenija. Deca u mnogim porodicama do`ivqavaju slo`ene `ivotne aran`mane, jer moraju da dele vreme izme|u oba roditeqa, nakon wihovog formalnog razlaza.

To zna~i da roditeqi mogu da se nakon razlaza sporazumno dogovore koliko }e dana deca biti kod kog roditeqa. Svake godine, jedno od petoro dece uzrasta od 4 do 17 godina bilo je u zajedni~kim aran`manima pet godina nakon razdvajawa roditeqa.

U 2011. godini, veoma mali broj 15–24-godi{waka je bio u braku (1% mu{karaca i 4% `ena), ali je ve}i broj ipak bio u braku (6% mu{karaca i 13% `ena). Nasuprot tome, oko 60% osoba starosti od 25 do 34 godine `ive u nekoj vrsti kohabitaciji. Oko 1% parova sa stalnim prebivali{tem bili su istopolni parovi. Bake i deke se obi~no brinu o unucima, a 65% baka i dedova starosti od 40 do 69 godina obavqa brigu o deci najmawe jednom nedeqno.

U vreme istra`ivawa, 84% qudi ro|enih u Australiji reklo je da }e se obratiti porodici za pomo}. Nasuprot tome, samo 58 odsto novoprido{lih migranata, koji imaju mawe ~lanova porodice u blizini, reklo je da mogu da se obrate porodici

kada im je potrebna.

U periodu 2013–14, vi{e od 20% qudi je reklo da su oni sami, prijateq ili neki wihov ~lan porodice bili pogo|eni mentalnom bole{}u, alkoholom ili drogom, ili zlostavqawem i nasiqem u protekloj godini.

Parovi sa decom ~ine 43,7 odsto svih porodica, parovi bez dece ~ine 38,8 odsto svih porodica, a porodice samohranih roditeqa ~ine 15,9 odsto svih porodica. Svako od nas vidi porodicu iz druga~ije perspektive dok odrastamo i kre}emo se kroz `ivot. Naravno, porodi~ni `ivot, i `ivot uop{te, je slo`eniji i izazovniji za mnoge qude u australijskoj zajednici.

Ipak na osnovu statistike o~igledno da je porodica centralna za `ivote ve}ine dece. U no}i australijskog popisa 2011. godine, deca mla|a od 15 godina: 71 % je `ivelo sa dva biolo{ka ili usvojiteqa; 19 % je `ivelo sa samohranom majkom; 2 % je `ivelo sa samohranim ocem; 4 % je `ivelo sa o~uhom i biolo{kim roditeqom; 1 % je `ivelo sa ma} ehom i biolo{kim roditeqom; i 2 % je imalo druge okolnosti, ukqu~uju}i to {to su bili hraniteqi ili `iveli sa drugim ro|akom.

Ve}ina dece se ra|a u porodicama sa dva roditeqa, ali kako rastu wihove okolnosti se ~esto

Voli jastoge i kobasice, ali i tr~awe i bicikl – kako Nikol Kidman uvek blista Na crvenom tepihu tokom promocije nove mini-serije „Expats” 56-godi{wa Nikol Kidman podnela je ledeno ameri~ko ve~e, pokazuju}i crnu haqinu sa dekolteom i potpuno otvorenim le|ima. Australijska glumica je tako pokazala zategnutu gra|u, mi{i}ava le|a, definisane ruke, a prorez je otkrio trbu{wake.

Ro|ena u Australiji, Nikol Kidman ve} godinama `ivi u Sjediwenim Dr`avama. Imala je dugu

vezu sa Tomom Kruzom sa kojim je usvojila svoju decu Izabelu i Konora koji sada imaju 30 i 27 godina, dok je dobila dvoje dece sa Kitom Urbanom – Sandej Rouz i Fejt.

Kidmanova ima iza sebe pet nominacija za Oskara , osvojiv{i ga 2003. za film Sati, a vlasnica je i Zlatng globusa i nagrade Emi 2017.

Lepota koja mnogima oduzima dah, pratila ju je tokom cele karijere. Glumica je visoka 180 centimetara, a tokom godina nau~ila je, ka`e, koliko je va`no odr`avati kondiciju za odr`avawe dobrog zdravqa. Bavi se jogom i tr~i.

Navodi da je balans izme|u profesionalne, porodi~ne i li~ne nege od fundamentalne va`nosti. Wena rutina ukqu~uje istezawe i tonirawe mi{i}a.

Vru}i tu{evi ili tople kupke su jo{ jedna tajna lepote Nikol Kidman, {to je prema wenom mi{qewu – idealno za opu{tawe mi{i}a.

Kad god mo`e, ide na tr~awe, ponekad zajedno sa mu`em i decom. Oskarovka isti~e da va`an deo wenog fizi~kog i mentalnog zdravqa predstavqa vreme provedeno sa porodicom. Tako|e voli biciklizam.

Jedna od tajni figure Nikol Kidman je nutritivna ravnote`a. Glumica nije eliminisala ni{ta iz svoje ishrane, ~esto je govorila da jede i klasi~nu „xank fud” kada prati mu`a na turneji, ali, navodi, va`no je da ima balans: 80 odsto zdrave hrane i 20 odsto „xank fuda, me|u kojom isti~e pe~ene kobasice. Voli kafu, jo{ vi{e voli kapu}ino i wegovu penu. Nikol ka`e i da pije mnogo soka od pomoranxe.

Plodovi mora su velika strast Nikol Kidman. Posebno ih jede kada se vrati u Australiju, a omiqeno jelo joj je sastavqeno od kombinacije sirove hrane: od sidnejskih ostriga, preko {kampa, jastoga, do indo-pacifi~kih rakova.

mewaju. Sve mawe wih `ivi sa oba biolo{ka roditeqa.

Va`na stvar za decu koja `ive sa samohranim roditeqem ili u o~uhskoj porodici je da }e wihov porodi~ni `ivot verovatno biti relativno slo`en – posebno ako provode vreme `ive}i ili vi|aju}i se sa drugim roditeqem u nekoj vrsti aran`mana.

Prema Longitudinalnoj studiji odvojenih porodica (2008-2012), 20% dece uzrasta 4-17 godina je bilo u zajedni~kim aran`manima (tj. 35-65% no}ewa godi{we sa svakim roditeqem) pet godina nakon razdvajawa roditeqa, 7% `ivelo je uglavnom sa ocem, iako je ve}ina dece uglavnom `ivela sa majkom.

Australijski biro za statistiku (ABS) 2012-13 navodi da je anketa o porodi~nim karakteristikama i tranziciji otkrila da deca ~iji prirodni roditeq `ivi negde drugde: 31% je imalo kontakt licem u lice sa tim

roditeqem najmawe jednom nedeqno; 25% je vi|alo tog roditeqa najmawe dve nedeqe ili jednom mese~no (ali ne jednom nedeqno); 16% je vi|alo tog roditeqa najmawe jednom godi{we (ali ne mese~no); i 28% je videlo tog roditeqa mawe od jednom godi{we ili nikada.

Svi ovi statisti~ki podaci jasno govore da je australijska porodica kao i svuda u zapadnim zemqama u ozbiqnoj krizi. To se jasno vidi i na osnovu porasta broja razvoda i procenta dece koja `ive u aran`manima sa oba biolo{ka ali razvedena roditeqa. Koncept neoliberalnog dru{tva vi{e ne vidi porodicu kao stub modernog dru{tva ve} samo kao wenu alternativu ili ~ak i mogu}nost izbora.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Napad ajkule u luci u Sidneju, 20 metara od pristani{ta, `ena ozbiqno povre|ena SIDNEJ – @ena koja je plivala kod luke u Sidneju zadobila je te{ke povrede u napadu ajkule i prevezena je u bolnicu u stabilnom stawu, saop{tile su danas lokalne vlasti.

Hitne slu`be su sino} pozvane u privatnu marinu u Elizabet Beju i tamo su zatekle mladu `enu starosti oko 20 godina sa ozbiqnom povredom desne noge, potvrdila je policija dr`ave Novi Ju`ni Vels, prenosi Rojters.

Policija je saop{tila da im je re~eno da je ajkula napala mladu `enu dok je plivala na 20-ak metara od pristani{ta. Iako su ajkule ~esto prime}ivane du` sidnejskih pla`a, napadi u luci su retki, a najnoviji se dogodio u blizini Sidnejske Opere i Harbor Brixa.

Na osnovu analize ugriza i dostavqenih slika, procewuje se da je `enu verovatno napala bik ajkula, rekli su lokalni zvani~nici, prenosi Tawug.

ZAJEDNICA

^etvrtak 1. februar 2024. 15

Melburn - Srpski socijalni servis i saradwa obele`io Dan Australije

JO[ JEDNE GODINE U DOBROM RASPOLO@EWU!

Милан Пуалић пожелео свим присутнима добродошлицу

Запослени и волонтери

I ove godine u dobrom raspolo`ewu i vesequ, za najstarije ~lanove srpske zajednice, Srpski socijalni servis i saradwa je organizovao piknik i obele`io Dan Australije. U petak, 26. januara 2024. godine, u jednom od najve}ih parkova zapadnog Melburna, okupqawe je obele`ilo vi{e od stotinu prisutnih, dobra hrana, pi}e i muzika.“Poma`e Bog i dobrodo{li na jedanaestookupqawe u Brimbenk parku na Dan Australije” obratio se svim prisutnima gospodin Milan Puali} koji je na ~elu organizacije od wenog osnivawa.

Ovom prilikom gospodin Milan Puali} je obavestio sve prisutne o poseti uva`ene Amande Ri{vort, ministarke iz Departmana za socijalne usluge Australije i wegove ekscelencije Radeta Stefanovi}a, ambasadora Republike Srbije u Komonveltu Australija. Povodom stupawa na snagu Sporazuma izme|u Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti, oganizovan je skup 1. februara 2024. u 10:00 sati u sve~anoj sali Srpske pravoslavne parohije i crkvene op{tine Sveti Arhi|akon Stefan u Kizborou. Srpski socijalni servis i saradwa je ukqu~en u realizaciji ove veoma zna~ajne aktivnosti, i jedan je od pokroviteqa ovog de{avawa.

Gospodin Milan Puali} je pozvao sve prisutne da prisustvuju ovom okupqawu i obavestio da }e za sve one koji `ele da prisustvuju prevoz biti organizovan od strane zaposlenih i volontera.

Potom je odr`ana molitva “O~e na{”i minutom }utawa odana po~ast preminulim klijentima, volonterima, radnici i prijateqima. Minut }utawa je pratila australijska, a potom i srpska himna. I ove godine volonteri i zaposleni Srpskog socijalnog servisa i saradwe su se potrudili za dobru atmosferu i da sve protekne u najboqem redu.

Dugogodi{wi volonter i ~lan ove organizacije Tonka Balog iskreno nam se obratila re~ima: „Ovo dru{tvo je fantsti~no. Ja sam jako zadovoqna {to mogu do}i svake godine ovde. Pogledajte kako se lepo dru`imo. “Gospodin Milan Puali} se zahvalio svim

u I ove godine u jednom od parkova zapadnog Melburna, Srpski socijalni servis i saradwa je okupio svoje klijente, ~lanove i volontere u Direktor servisa, gospodin Milan Puali} po`eleo dobrodo{licu svim prisutnima u Posle molitve ”O~e na{”, intonirane australijska i srpska himna u Minutom }utawa odana po~ast preminulima prisutnim klijentima, ~lanovima i volonterima i po`eleo da u zdravqu i vesequ nastavimo sa okupqawima u 2024. godini.

Vi{e slika i snimak ovog okupqawa pogledajte na na{em “Jutjub” kanalu - Serbian Social Services and Support Inc.

Дугогодишњи клијенти и волонтери

Јози Борсос, Злата Борсос и Марија Сабо, дугогодишњи клијенти

Ружица Сајберт и Ђука Нинковић, клијенти

16 ^etvrtak 1. februar 2024.

ZAJEDNICA

^ETRDESET TRE]I SVETOSAVSKI OMLADINSKI FESTIVAL

U manastiru Sv. Save kod Kanbere U subotu, 27.januara u manastiru Svetog Save proslavqen je ~etrdeset tre}i Svetosavski omladinski festival ili Savindan. Svetu arhijerejsku liturgiju slu`io je wegovo preosve{tenstvo Episkop australijsko-novozelandski Siluan, uz saslu`ewe sve{tenstva iz ~itave Australije. Liturgiji je prisustovao veliki broj na{eg naroda koji su do{li iz ~itave Australije, kao i i wegova Ekselencija ambasador Republike Srbije Rade Stefanovi} sa suprugom i ambasador Carske Rusije Aleks Pavlovski, koji je na{ redovan gost na mnogim proslavama.

Po zavr{etku Svete liturgije, obred se~ewa slavskog kola~a obavio je Episkop Siluan sa doma}inima za ovu godinu, porodicom Stan~evi}, tj.

Draganom i Biqanom sa familijom. Oni su ~etvrtinu slavskog kola~a predali porodici Zec, Slobodanu i Radmili.

Posle se~ewa kola~a, Wegovo preosve{tenstvo Episkop Siluan podelio je zahvalnice najzaslu`nijim Srbima koji su vredno radili i koji jo{ uvek rade na ure|ewu i ulep{avawu na{eg Svetog manastira Novog Kaleni}a, a zatim su svi prisutni oti{li u dowi deo manastirskog imawa, gde je Episkop Siluan otvorio 43. Svetosavski omladinski festival. Tom prilikom istakao je zna~aj i ulogu manastira za duhovno dobro i opstanak na{eg naroda u Australiji i Novom Zelandu. Nakon wegovog obra}awa zapo~eo je zvani~ni program Svetosavske proslave.

U velikoj manastirskoj sali odr`an je kulturno umetni~ki program gde su nastupale folklorne grupe iz Kanbere, Boniringa, Blektauna, Kenli Vejla, Aleksandrije i Brizbejna. Na{i ovogodi{wi doma}ini iz Kanbere na ~elu sa sve{tenikom Brankom Vasili}em su pripremili velik asortiman hrane, pi}a kao i muziku u`ivo.

Kao {to sam ve} i navela, ove godine okupilo se dosta na{eg naroda iz svih delova Australije jer u posledwih par godina nisu ba{ bila dozvoqena okupqawa, prvo zbog po`ara, a kasnije zbog pandemije. Pre kraja kulturno umetni~kog programa, Episkop Siluan se zahvalio svima koji su do{li da proslavimo ovaj va`an dan zajedno, svima je po`eleo lepo dru`ewe, jer je on zbog obaveza morao da ode ranije, po{to je u nedequ 28. januara, na{a druga velika svetiwa u Australiji - manastir Sv. Save u Ilajnu proslavqao svoju slavu Svetiteqa Savu.

On je jo{ jednom pozvao sve Srbe, naro~ito iz Kanbere i okoline da dolaze i dovode svoju decu u na{ Sveti manastir, da im pri~aju, da ih u~e, kako veri tako i srpskoj kulturi a posebno isto-

riji. Is i razo~a ma u Aus ni{ta o skom mes dr`avno ko Vasi nim koji i zamoli brzo jer ni dan u Drugi mawe na

stakao je kako je jako iznena|en aran po{to je na nekim mestistraliji video da deca ne znaju o Kosovu i Metohiji kao su{tinstu srpskog identiteta i srpske osti.Tako|e, i sve{tenik Branili} se zahvalio svim prisuti do{li da proslavimo zajedno io da ostanu, da se ne razilaze se festival nastavqa i naredu nedequ. i dan je na festivalu bilo je aroda jer su neki morali oti-

ZAJEDNICA

^etvrtak 1. februar 2024. 17

Zavr{en de~iji kamp u manastiru Novi Kaleni} U ~etvrtak, 25. januara zavr{en je ~etvorodnevni de~iji kamp u manastiru Svetog Save u Novom Kaleni}u. Nekoliko dana zajedni~kog boravka na kampu deca su imala prilike da se bli`e upoznaju i dru`e. Pored jutarwih i ve~erwih Bogoslu`ewa i verskih predavawa bilo je dosta vremena i za de~ije igre kao i malo razonode na akva bazenu.

}i zbog obaveza i posla. Bilo je zaista prelepo, hvala svima koji su do{li da proslavimo ovaj veliki praznik i veliko hvala na{im doma}inima, sve{teniku Branku Vasili}u i wegovom kompletnom timu na organizaciji i gostoprimstvu.Da smo `ivi i zdravi, vidimo se sa Bo`ijom pomo}i idu}e godine. A vi bra}o Srbi, verujte u Boga i slavite uvek Svetog Savu svoga!

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

Decu u~esnike kampa posetio je Wegovo Preosve{tenstvo Episkop gde je posle jutarweg Bogoslu`ewa u ~etvrtak deci odr`ao predavawe o ^udotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Trojeru~ice koja se nalazi u hramu. Na kraju predavawa Episkop Siluan je podelio deci svedo~anstva za u~e{}e u kampu. Prema saznawu od dece i wihovih utisaka o u~e{}u na kampu, svi `ele da do|u i idu}e godine. Episkop Siluan zahvalio se i sve{tenicima koji su predvodili kamp i svim sestrama i pomaga~ima koji su doprineli da se kamp odr`i ove godine posle du`e pauze.

Milica Kozlina

18 ^etvrtak 1. februar 2024.

ZAJEDNICA

VA[AR U MANASTIRU KRAJ MELBURNA Savo je promenio biznis sada umesto kaseta prodaje kokice. A znati`eqna unuka pojuri na wegovu tezgu ~im smo, posle skoro dva sata brze vo`we, stigli u manastir. Zet ima problem - ovde se govore samo srpski, a cene su, po na{em srpskom obi~aju, samo „usmene”.

- Tri dolara se ka`e isto i na engleskom i na srpskom, ume{ah se.

- A velika kesa kokica je sedam dolara, {to je samo malo druga~ije od engleskog „seven dollars’’ - poma`e mi supruga.

- Obe re~i su iz Sanskrita, smerno se uzdigoh iznad situacije, izbegavaju}i nastavak razgovora na tu delikatnu temu.Unuka je dobili kokice a Savo svog prvog kupca. Na`alost, sve se zavr{ilo glasnim negodovawem da „unuka ne zna srpski”. Morao sam da u}utkam Savu podse}awem da je wegova snaja Kineskiwa, mada se on neve{to branio da komuniciraju na srpskom. „Pa naravno, kad ti ne zna{ engleski”- to sam uspeo da mu NE ka`em. Obojica, prekaqeni trgovci, smo se slo`ili da deca nisu kriva, po{to smo ih mi doveli, kao i da „za bolest zvanu jezik nema dobrog leka”. Tre}a generacija verovatno ne}e znati da ka`e ni „dobar dan”, koliko

zna moja unuka. Ali ne{to drugo je mnogo va`nije - unuka je do{la

u manastir za Svetog Savu, zapali sve}u, videla sve one narod-

ne no{we, sve {to doprinosi o~uvawa srpske kulture, u nadi da }e vremenom saznati jo{ vi{e o svom nasle|u.

Unuka je ostatak dana skakutala uz na{ {tand, sve dok je sunce nije oborilo. Novac nema jezik, a brojevi su mnogo lak{e razumeju od re~i. Deci kupaca je nudila slikovnice „Pinokio” i „Uspavana lepotica”, jedine koje se {tampaju na srpskom jeziku. Nema tu ni „Ba{ ^elika” niti „Vile Raviojle”, vaqda su izdava~i {kolovani na onoj re~enici „Proleteri svih zemaqa ujedinite se”. [ala, naravno!Zet je dva puta stajao u redu za }evape. Pio je i na{u crnu kafu, onu {to je zovemo „turska”, po{to smo potro{ili kafu iz termostata, a engleskog ~aja nema

FOTO VEST:

Proslavqen Sveti Sava i u Adelejdu U crkvi Sv. Save u Vudvil parku u Adelejdu, proteklog vikenda sve~ano je proslavqena hramovna slava uz prisustvo velikog broja vernika. Svetu liturgiju slu`io je stare{ina hrama, sve{tenik Strahiwa Jawi} sa gostuju}im sve{tenstvom, a na kraju liturgije i trokratnog ophoda oko hrama, prelomqen je slavski kola~ i osve}eno slavsko `ito sa ovogodi{wim doma}inom slave.

u na{em manastiru.

Narod nije mario za vru}inu, pa se kolo vilo sve do pet poslepodne. Pro{le godine smo zavr{ili malo ranije jer je „na programu bio \okovi}”. Ove godine... (ovo ne smem ni da izustim, toliko je nama u Australiji veliko).

Me|utim, majice sa likom Noleta su i daqe bile tra`enije od ^i~a Dra`inih. Taj trend u Australiji traje jo{ od 2008 kada nas je Nole izvukao iz sankcija i ponovo uveo u svet...

Neka ovo bude moj mali doprinos zbli`avaju u ovom podeqenom svetu. Mo`da je ona re~enica od napred ipak „ozbiqna {ala”.

Xorx Petrovi} – \ole Melburn

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

^etvrtak 1. februar 2024. 19

SRPKIWE – NOVE AMERI^KE CURE (1)

Od 2020. godine do danas na naslovnim stranicama modnih ~asopisa u SAD stalno se nalazi jedna lepa Beogra|anka. Magazin “FXM” uvrstio je 2023. godine na listu 100 najlep{ih `ena sveta, pored ^etvrtak 30.tikmaj 2019.

An|eline Xoli i Kejt Apton.

Upamtimo weno ime Xena Xenovi} i potra`imo wene fotografije (Jenna Janovic) na Internetu. Retko lepa i pametna mlada dama iz evropskih i ameri~kih modnih krugova, sa divnom figurom i sjajnom bistom – opisali su je modni kriti~ari, koji prate wenu karijeru manekenke i fotomodela. Xena Xenovi} je poreklom iz okoline Beograda, gde je odrasla uz svoje dve sestre.

Sa rodieqima se 1993. odseli- diteqa, govori engleski, manla u Nema~ku, a {est godina ka- darinski, {panski i znakovni snije u SAD. Zavr{ila je studi- jezik. Odrasla je u Nevadi, gde je marketinga na Univerzitetu je 2022. godine bila “Mis Teen”.

Arlington u Teksasu i posve- “Bavim se savetovawima mlatila se modelingu. Ima Agen- dim Amerikancima kako da steciju za organizaciju ven~awa, knu samopouzdawe. Imam li~nu lajfstajl blog sa dva miliona platformu, na kojoj su prepoposetilaca i uspe{nu sara|uje ruke {ta da radi{ sa svojim sa modnim ku}ama {irom sve- vremenom, sa svojom istinom i ta. Mnogi Amerikanci pore- sa sobom”, predstavila je sebe de Xenu, atraktivnu crnku sa Vasilija Bo{kovi} u svojih 150 blistavim o~ima sa Kim Kar- pojavqivawa na ameri~koj teda{ijan i nazivaju najlep{om leviziji.

Srpkiwom.

To zvawe, me|utim, preuzela OSVAJAWE WUJORKA joj je mlada Vasilija Bo{kovi} Tre}a mlada Srpkiwa koja iz Nevade, koja je lane zvani~no je preko no}i postala popularpostala najlep{a tinejxerka na ameri~ka cura jeste Nina SAD. Ova Srpkiwa ro|ena je u Jovanovi}. Ona je u SAD u{la Wujorku u srpsko-gr~koj porodi- kao afirmisana lepotica Srci. Pored materwih jezika ro- bije, Evrope i sveta. U Srbiji

12

DRU[TVO

uuu Sve je vi{e mladih, pametnih i lepih `ena srpskog porekla koje osvajaju Holivud, Wujork i ostala elitna mesta Amerike

Vasilija Bo{kovi}, najlep{a tinejxerka Amerike

je poha|ala sredwu {kolu, a po svetu je izu~avala modni zanat i `ivela sa motom “iskoristi svaku priliku koju ti `ivot pru`a”.

- Takmi~ewa za izbor lepotice nisu nimalo laka. Pre izlaska na pistu da te ceo svet gleda slede strogi karantini, svakodnevni ~asovi hoda, dr`awa, pozirawa, fotografisawa, pres konferencije. U Wujorku sam na Menhetnu radila kao hostesa u velikom restoranu. Pro{la sam krizu za vreme pandemije, bila sam bez posla.

Preselila sam se u Los An|elos i posvetila se modi. Uradila sam svoj prvi “fe{en vik” i ostvarila svoj ameri~ki san – pri~ala je novinarima Nina Jovanovi}, danas poznato ime u Los An|elosu.

U Los An|elesu, odnosno Holivudu i Wujorku, dva najinteresantnija grada u SAD hiqadu qudi srpskog porekla ima svoj biznis, glumi, re`ira, snima, montira i radi u kinematografiji, ali i radi u modnoj industriji. To su oblasti u koji danas pristi`u mlade Srpkiwe i bele`e poslovni i medijski uspeh. Ula Xonson (Johnson), }erka je jednog Danca i jedne Srpkiwe i obla~i holivudske dame bajkovitim haqinama inspirisane srpskom no{wom.

- Gledala sam srpske narodne no{we koje sakupqa moja majka i shvatila da treba da se posvetim ru~nom radu i {arenicama. Kada sam zapo~ela sa modnim kreacijama vlasnici butika su bili odu{evqeni i pomgli su mi da do|em do bogatih kupaca – pri~a Ula Xonson.

Weni roditeqi su arheolozi, koji su se upoznali tokom istra`ivawa u Jugoslaviji.

Odrasla u ameri~kom gradu Jorkvilu, poha|ala je {kolu „The Bronx High School of Science“ u Wujorku. Vlasnica je dvostruke diplome iz psihologije i `enskih studija koju je dobila na Univerzitetu u Mi~igenu.

U modu ulazi 1999. godine kada je u Wujorku napravila svoju prvu modnu liniju. Kada je dizajner Barnej Presman osniva~ ameri~ke luksuzne ku}e “Barney’s” kupio wenu drugu kolekciju, ve} 2014. wen brend

kala se za naslovnice svetskih magazina. Glumila je u brojnim reklamama i muzi~kim spotovima. Tokom studija Teodora je debitovala na filmskom platnu glavnom ulogom u ostvarewu „Frankfurt Coincidences“ koji je otvorio filmski festival u Minhenu i osvojio nekoliko nagrada. Danas je ova mlada Srpkiwa cura na ulaznim vratima Holivuda. Glumila je i u seriji „Polizeiruf 110” .

I ameri~ka glumica Trojan Belisario ima srpsko poreklo po ocu. Poznata je po ulozi Spenser Hastings u tv seriji Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation “Pretty Litlle Liars”.

Jo{ jedna crn2/332A Main Rd. East St Albans VIC - Tel.Jani} (03) 9367 5838Srbina ka 3021 Adrijen je dete i Meksikanke. Bila je manekenka i tv voditeq u Kaliforniji, a onda se odlu~ila da bude gluje bio na “Nedeqi mode” u Wumica. Imala je uloge u serijajorku.

A onda 2019. SYDNEY godine Ula MELBOURNE GEELONG maBRISBANE “House”, “Complete savages”, je otvorila svoj butik BALKAN EXPRESS Milena“Johnson Nikoli} Bo`ica uSavi} Petrovi} “Angel”, psiholo{kom trileru Amagansett”.

Ula je investirala (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 Enterprises „Marrow“, kao i u nau~no-fantau modu sara|uju}i i Edensor sa zanatliST ALBANS Park 0424 112 228 Rade sti~noj sagi „Choker“. jama 9367 iz Perua, Kenije, 5838 9823Filipi1401 67 Kennedy Dr. 0419 396 633 Milena Govi} je glumica, 0409 500 255 0458Upravo 828 931 je Redbank Plains na, Srbije i Afrike. peva~ica, plesa~ica koja se predstavila kolekciju Ras Trade 9793 6210 Amira premium Tupkovi} proslavila ADELAIDE u ulozi detektivteksasa odr`ive mode za jesen 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield ke Nine Kasidi u seriji „Zai zimu.

Weni modeli izla`u Dandenog Drivese Blair Athols Euro Zona -Zaga kon&Red“. Otac joj je Srbin, a NSW 2560 0413 929 416 {irom sveta u najpresti`niGoranka Kosaba{i} majka {kotskobritanskog po0425 358(“Berg539 0420 201 344 jim svetskim 33 Egan CI. Werribeeradwama rekla. Igrala je i u filmovima dorf 0432 Goodman” 619 885 u Wujorku i “Le „Bed behavior“, „In Love“, „A Novel Bon Marche” u Parizu) i nose ih SAFEWAY TRAVEL Romance“.

Udata je za Dejvida Srbija - BiH mnoge9534 holivudske zvezde poput 4866 Kornua, pisca, kompozitora i Kejti9366 Holms. bavi 40 kilograma 9299 Pored mode maksimalno filmskog producenta. @ive u se i arhitekturom i dizajnom Holivudu. Ima 25 godina. Hoenterijera. Ula Xonson je danas livud je lane pozvao da re`ira ameri~ka milionerka srpskog akcioni film “Verified Target”. porekla.

U filmu je re~ o razo~aranoj `eni koja otkriva da organizacija za koju radi vi{e nije sila ZVEZDE HOLIVUDA Srbi koji su se preselili dobra. Wena meta je la`no vepo~etkom 21. veka iz Srbije u rifikovana, ona odbija da „ubiNema~ku dobili su u Dizeldor- je” i sada postaje meta na listi fu }erku. Ona je Teodora \u- za ubistvo firme za koju je neri} nema~ko-srpska glumica kada radila.

- Ovo je savr{en projekat za i modni dizajner. Poha|ala je Univerzitet u Hamburgu, gde je “Katalist studio”. Apsolutno diplomirala modni dizajn i me- smo odu{evqeni Milenom, koja naxment. Igra balet, svira kla- je dokazala svoju vrednost kao vir, ve`ba karate i govori {est rediteqka. Film se snima u Srstranih jezika. Radila je neko biji i bi}e plasiran za me|unavreme u Parizu kao dizajnerka rodno tr`i{te - rekli su produmode. Sara|ivala je sa najve}im centi Mark Penel i Pol Kampf. svetskim modnim ku}ama poput (NASTAVI]E SE) “Diora”, “Poko Rabakone” i sli-

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

20 ^etvrtak 1. februar 2024.

PUTOPIS

Planina Ararat: veli~anstveni uspavani vulkan Ararat je najve}a planina Turske, ~iji je vrh ve~no prekriven ledom i snegom skriven je u oblacima i nadvisuje vrhove isto~ne Turske, na samoj granici sa Jermenijom i Iranom. Veliki Ararat je ogromna, veli~anstvena kupola koja se uzdi`e na 5.137 m nadmorske visine, a wen „pratilac“- Mali Ararat, dose`e visinu od 3.896m. Dva Ararata, “Majka” i “Dete” u turskom usmenom predawu, prote`u se na du`ini od oko 40 km.

Odakle naziv “Ararat”?

Ve}ina Jermena po{tuje planinu Ararat kao “Majku sveta”, a mnogi hri{}ani, ali i mnogi muslimani, veruju da je to mesto na kojem se Nojeva barka zaustavila nakon Velikog potopa i odakle je ~ove~anstvo ponovo o`ivelo. Persijanci su ovu planinu nazvali “Ararat Noa”.

U Kuranu se nalazi Nojeva pri~a o tome kako je barku ostavio poplavni talas ba{ ovde, na El Jedi (naziv za Ararat na arapskom jeziku). ^ak je i Marko Polo pisao o arki na Araratu 1.300. godine. Ararat na turskom jeziku ozna~ava „Planinu bola“; na kurdskom jeziku ovo je „Vatrena planina“. Jermeni je zovu „Masis“. U Bibliji je wen naziv „Urartua“, ime koje su stranci davali stanovnicima ovog kraja u biblijska vremena.

Istra`ivawa na Araratu Prvi ~ovek koji se 1829. popeo na vrh planine Ararat bio je je Johan Xejkob von Parot, pionir ruskog i estonskog istra`iva~kog planinarewa. Najpoznatiji je po tome {to je organizovao i uspe{no izveo prvu ekspediciju na Ararat i o tome napisao kwigu „Putovawe na Ararat“. Od tog doba su mnogi poku{ali prona}i legendarnu barku i pisali nau~ne radove o navodnim ostacima ovog broda, ali bez ikakvog dokaza. Bilo je me|u wima i svetskih istra`iva~a iz Rusije, Amerike, [panije.

Postoje naga|awa da je sredinom XX veka jedna francuska ekspedicija prona{la na nadmorskoj visini od 4.200 m komad drveta. On je odnet u Francusku i navodno je potvr|eno da je to hrastovo drvo staro oko 5.000 godina.

Turske vlasti su odavno donele poseban zakon o odlasku na planinu. Naime, postoje posebne dozvole za boravak i planinarewe na Araratu, a sve radi sigurnosti planinara na ovoj planini. Tursko ministarstvo turizma godinama je odbijalo da otvori za javnost jednu od glavnih atrakcija. Za wenu “otvorenost” u javnosti mo`da je najvi{e zaslu`an biv{i ameri~ki astronaut Irvin, koji je 1982. navodno uspeo da uveri turske vojne vlasti da je veliki broj qudi veoma zainteresovan za planinu Ararat iz istorijskih, verskih, arheolo{kih ili sportskih razloga i da moderni sateliti mogu pomo}i u locirawu nekih predmeta na vrhu planine.

Neki istra`iva~i su i slu`beno od turskih vlasti dobili odobrewe za pewawe i pretragu planine, mnogi od planinara su i{li i turisti~ki, tako da je osamdesetih godina XX veka zvani~no pokrenut turizam na planini Ararat. Mnogi od planinara su poku{ali prona}i Nojevu barku.

Brojni timovi nema~ke alpske federacije i turskog saveza alpinizma pewali su se na Ararat. Ali, ko god da je poku{ao da se popne na planinu bez dozvola i slu`benih vodi~a imao je problem. Koliko su radoznalih mladi}a iz celog sveta spasili lokalni kurdski pastiri; bilo je tu zatrpanih u lavini, izgubqenih po stazama gde su besciqno lutali, izgladnelih avanturista.

Na Ararat se i danas ne mo`ete popeti bez iskusnih vodi~a i odgovaraju}e opreme. Planina ima svoju mikroklimu sa u`asno jakim vetrovima, velikim snegovima i zaslepquju}om maglom ve} u avgustu mesecu. Gore je i Sunce opasno jer je wegova

toplota ~esto uzrok lavinama. Nije ~udo {to se mnogi planinari radije pewu no}u. [ta je potrebno za pewawe na Ararat?

Iako (tehni~ki) Ararat nije te{ka planina za uspon, potreba vam je izuzetna izdr`qivost, dobri `ivci i dobar vodi~.

Osim o{trih promena vremena i stalnog rizika od lavine, poru{enih stabala, ima i vukova, divqih pasa, lovaca. Strogo je zabraweno i}i bez vodi~a. U stara vremena pewawe na planinu Ararat kretalo je iz grada Igdir, na severnoj strani planine. Zemqani put bio je najbr`i na~in da se do|e do sela Ahora odakle po~iwe uspon; u dolini se navodno, prema legendi, nalaze pe}ine, drevne izrezbarene stene i Jakovqev bunar. Daqe uz kawon nalazi se legendarni gle~er, mesto gde vernici ka`u da se nalazi skrivena Nojeva barka.

Najboqi na~in da se stigne do planine Ararat je preko rutinske staze, ali nekim ja~im kamionom, xipom ili na mazgama.

Neke putni~ke agencije u ponudi imaju svoja vozila ili se mo`ete dogovoriti sa lokalnim voda~ima. Osamdesetih godina XX veka postojalo je jedino mesto na 2000 m nadmorske visine (Eli) odakle se polazilo na uspon i godinama je ture vodio poznati lokalni vodi~ koji je sa porodicom leti `iveo u maloj ku}ici i vodio turiste ka vrhu. Zimu je nemogu}e provesti na ovoj planini, pa su svi nomadi i pastiri silazili leti u ravnicu sa svojom stokom.

Podru~je oko sela Eli u oblasti Dogubeyazit (okrug turske provincije Ari) sastoji se od crnih vulkanskih stena prekrivenih svetlozelenom mahovinom i travom. Ovde kurdski pastiri dovode ovce i stoku na ispa{u tokom leta. Veliki Ararat gotovo je bez drve}a, ali nekada su se tu sadili vo}waci jabuka, kru{aka i tre{awa i stabla topole.

Jul i avgust, sezona pewawa na Ararat Prose~an planinar mo`e lakim hodom ili na kowu do}i do visine od 4.175 m. Ali, odatle nadaqe je ozbiqan napor, predeo sa skliskim {qunkom, crnom vulkanskom pra{inom i velikim blokovima bazalta.

U leto se sne`na linija povla~i na oko 4.267m, a pewa~i koji poku{avaju do}i do vrha trebali bi biti opremqeni dobrim sekirama i kanapom. Sezona pewawa na planinu Ararat je kratka, traje samo dva meseca tokom jula i avgusta, premda qudi kre}u ve} sredinom juna, ali i u septembru. Za prose~nog pewa~a potrebno je tri dana da do|e do vrha. Na prvih nekoliko kilometara mogu se sresti koze kako pasu na travnatim padinama i videti nomadski {atori. Pewa~i uglavnom ovde ostavqaju ve}i deo svoje opreme, a zatim zapo~iwu uspon prema skliskim {quncima i stenama. Vrlo je neobi~no pro}i kroz “zid oblaka” kad se te{ko vidi staza kojom se hoda. Prtqag i svu opremu za kampovawe mo`ete prevoziti na kowima ili na mazgama; za samo pewawe treba poneti samo osnovne stvari za pre`ivqavawe.

Ako volite planine, zdrav vazduh i avanturu, posetite Ararat. Posetite ovu planinu u Turskoj ~ak i ako ste u nekim kasnijim godinama – pod uslovom da su zdravi, jer mo`ete do`iveti fenomenalne, prekrasne pejza`e jahawem na kowu do vrha Ararata. Ili se barem popnite do mawih bre`uqaka. Ko zna, mo`da na|ete neki suvenir sa Nojeve barke.

KWI@EVNOST

^etvrtak 1. februar 2024. 21

„Isto je pevati i umirati“ Povodom devet decenija od ro|ewa Branka Miqkovi}a, razgovor o romanu „Zvezda nad prazninom“ Dejana Stojiqkovi}a uprili~en u Narodnoj biblioteci Srbije

Da je `iv, kultni srpski i jugoslovenski posleratni pesnik Branko Miqkovi} 29. januara bi proslavio 90. ro|endan. Iako za ovaj “okrugli” datum, kako tvrde u wegovom rodnom Ni{u, ne treba o~ekivati vi{e od polagawa cve}a i prigodnih programa u bibliotekama koje nose wegovo ime,

Ni{ ~uvar zaostav{tine Celokupna zaostav{tina Branka Miqkovi}a posle wegovog tragi~nog kraja u Zagrebu nalazila se u ku}i wegovih roditeqa na Du{anovcu koji su se 1954. preselili iz Ni{a u Beograd. U wegovom beogradskom domu, koji je pedesetih i {ezdesetih godina 20. veka bio centar okupqawa ~itave jedne generacije pesnika i pisaca u usponu, na prvu godi{wicu od smrti 12. februara 1962. otvorena je Miqkovi}eva spomen-soba u autenti~nom ambijentu, gde jsu bili izlo`eni: name{taj, li~ni predmeti, rukopisi, prepiska, fotografije, biblioteka…

Porodica je 1971. pesnikovu zaostav{tinu predala Narodnom muzeju u Ni{u, gde je tako|e otvorena Spomen-soba.

“Drage Ni{lije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo wegovo delo i radna soba. ^uvajte i jedno i drugo, jer je od danas to va{e”, poru~ili su roditeqi i brat Branka Miqkovi}a, koji su 1981. ovu zbirku dopunili i sad se u Ni{u ~uva 1.649 predmeta iz zaostav{itne ovog buntovnog i neponovqivog majstora poezije o kome je snimqeno nekoliko dokumentarnih i igrano-dokumentarnih filmova.

Narodna biblioteka Srbije krajem pro{le nedeqe krenula je u susret ovoj visokoj godi{wici predstavqawem romana Dejana Stojiqkovi}a “Zvezda nad prazninom” o po-

Sa zida {kole ‚‚Branko Miqkovi}‚‚ u Ni{u u~enike do~ekuje sam pesnik ~iji se lik nalazi na tek oslikanom muralu i re~ima “Ne povredite zemqu, Ne dirajte vazduh, Ne posva|ajte me sa vatrom, Pustite me da kora~am, Prema sebi kao prema svom ciqu“

Ista sudbina Miqkovi}a i Jesewina Publicista Vladimir Dimitrijevi} u kwizi eseja “Pobuwenici i smislotvorci”, {tampanoj 2014. u Kateni mundi, kraj Branka Miqkovi}a dovodi u vezu sa sudbinom ruskog pesnika Sergeja Jesewina.

“Obojica su bili mladi, puni `ivota i snage, skloni pi}u i `enama, ali duboko posve}eni stvarala{tvu; obojica su zvani~no prihvatali doba u kome `ive, pa ~ak i radili za ‘avangardu radni~ke klase’, kako se partija na vlasti zvala i u SSSR-u i u FNRJ; obojica su, me|utim, bila protivnici ideala pretvorenih u totalitarnu antiutopiju, i o tome su javno, makar i u ‘za{titnom’, pijanom stawu, govorili; zbog toga su bili privo|eni i saslu{avani…

Obojica su smrt na{la be`e}i iz ‘svojih’ gradova u nadi da }e im biti dat novi po~etak – Jesewin iz Moskve u Lewingrad, a Miqkovi} iz Beograda u Zagreb. Obojica su ‘samoubijeni’, a istina o pravim razlozima se i daqe skriva od javnosti, mada je svaka istina, naro~ito u kulturi, potrebna kao i vazduh, jer ~uva tajnu na{e samoistovetnosti… I danas, posle toliko decenija, wihove li~nosti i wihovo stvarala{tvo, kao i tragi~ne sudbine koje su poneli, podse}aju nas da, kako re~e Miqkovi}, kad mastilo sazre u krv, svi }e znati da je isto pevati i umirati. Naro~ito, ako, uprkos svemu, peva{ slobodno i jasno”, napisao je Vladimir Dimitrijevi}.

sledwe tri godine pesnikovog `ivota koji se tragi~no, pod do sada nerazja{wenim okolnostima, zavr{io 12. februara 1961. u Zagrebu.

Kao {to je Miqkovi}eva sudbina neka vrsta vi{estrukog paradoksa tako se razgovor povodom 90. godi{wice wegovog ro|ewa u NBS “vrteo” oko wegovog odlaska sa ovog sveta u 27. godini, na vrhuncu pesni~kog uzleta, razuzdanog boemskog `ivota i snova da bude ambasador u Francuskoj.

Dejan Stojiqkovi} ka`e da je pri~u o Miqkovi}u gotovo dve decenije nosio u sebi i da je morao da je ispri~a, mada nije bio ba{ siguran da je “on taj ko treba da napi{e kwigu o Branku”.

– Kwiga o Branku se pi{e jednom u `ivotu. Tu nema popravnog.

Vreme }e pokazati da li sam uradio dobar posao – rekao je Stojiqkovi}, tako|e ro|eni Ni{lija, napomiwu}i da je u ovom gradu na Ni{avi nemogu}e izbe}i tri gradske legende: Stevana Sremca, Branka Miqkovi}a i Du{ana Radovi}a, koji su tu i daqe na svakom koraku. Stojiqkovi} je na istra`ivawu za kwigu o Branku Miqkovi}u radio ~itavu deceniju, a pisawe mu je uzelo dve godine. Roman “Zvezda nad prazninom”, koji je Laguna objavila po~etkom marta 2023, prate}i posledwe godine Miqkovi}eg `ivota, rekonstrui{e atmosferu posleratne Jugoslavije – vreme ideolo{kog zanosa, zabluda, pravila i iskqu~ivosti, sveprisutne dr`avne slu`be, “komesara” bez kojih nisu bili ni kultura i umetnost, pa se u kwizi pojavqu mnoge istorijske li~nosti iz tada{weg javnog `ivota.

Prema Stojiqkovi}evim re~ima, zanimqivo je da je Branko Miqkovi} `ivot zavr{io po~etkom 1961, koja je bila “prekretnica u otvarawu tada{we Jugoslavije prema svetu i godina u kojoj nije bilo nijedne umetni~ke zabrane”.

– Branko Miqkovi} bio je okrenut francuskom neosimbolizmu, zanimao ga je film, kao i dekadentne bur`oaske stvari…

Wegova te`wa da ‘vidi sa druge stane’ dovela ga je do ivice.

On se nije ubio, ali nikad ne}emo saznati {ta se se desilo tog 12. februara 1961. u Zagrebu.

Tokom rada na kwizi, u Zagrebu su mi potvrdili da postoje brojevi dosijea do kojih su do{li Brankova porodica i prijateqi,

ali da su navodno prazni, dokumentacija je uni{tena u ratu tokom raspada Jugoslavije – rekao je Dejan Stojiqkovi} u NBS na predstavqawu kwige “Zvezda nad prazninom“, koju je kwi`evni kriti~ar Igor Peri{i} ocenio kao “metafizi~ko-zajebantsku distancu prema re`imu i vremenu”.

“Princ pesnika”, kako su Brankova Miqkovi}a kwi`evni kriti~ari nazivali jo{ za `ivota, a naro~ito posle smrti, esejista i prevodilac, rodio se 29. januara 1934. u Ni{koj bolnici, u porodici poreklom iz Zaplawa kod Ni{a, ~ime Dejan Stoiqkovi} obja{wava pesnikov buntovni~ki duh. Posle tri godine bezusp{enih poku{aja da u Beogradu objavi pesme, prekretnica je 1955. bila susret sa Oskarom Davi~om, koji mu je {tampawem poezije u Delu otvorio vrata ostalih izdava~a i ~asopisa. U rasponu od pet godina Branko Miqkovi} objavio je zbirke pesama „Uzalud je budim“ (1956), „Smr}u protiv smrti“ zajedno sa Bla`om [}epanovi}em (1959), „Poreklo nade“ i „Vatra i ni{ta“, obe 1960, „Krv koja svetli“ (1961). Za snagu i lepotu sti-

hova “Vatra i ni{ta” 1960. dobio je Oktobarsku nagradu.

U Zagrebu je u no}i izme|u 11. i 12. februara 1961, pod ~udnim okolnostima, zavr{io svoj kratak, buran boemski `ivot kroz koji je i{ao “punim plu}ima” i u kome je bilo svega – prijateqstava, provoda, qubavi, alkohola, xentlemstva, sumwi i `alova, srbovawa iako je bio ~lan Komunisti~ke partije – pevao je Svetosavku himnu u kafanama punim udba{a, bavio se nedozvoqeniom analizom Brozovih govora, na Terazijama javno uzviknuo “@iveo jugoslovenski mrak!”, kako svedo~e wegovi savremenici. Na{li su ga na zagreba~koj periferiji, u kle~e}em polo`aju, sa kai{em oko vrata, ispod tankog drveta. Imao je ~ak i {e{ir na glavi. Sahrawen je na beogradskom Novom grobqu.

Porodica Branka Miqkovi}a i wegovi prijateqi nikad nisu prihvatili zvani~nu verziju o samoubistvu, za koje su neki kasnije opravdawe na{li u wegovoj poeziji. O tvrdwama da je Branko Miqkovi} ubijen javno je po~elo da se pri~a devedesetih godina pro{log veka.

22 ^etvrtak 1. februar 2024.

DRU[TVO

Stranci voza~i u javnom prevozu - vi{e nisu atrakcija, zadovoqni i oni i putnici PATRIJARH PORFIRIJE:

U Savinim rukama je kompas na{eg naroda

Patrijarh Porfirije rekao je na Svetosavskoj akademiji u Beogradu da je u rukama Svetog Save kompas na{eg naroda za budu} nost i da moramo da nastavimo da ~uvamo veru i tradiciju i se} awe na Svetog Savu za slede}e generacije.

Patrijarh je rekao da je Sveti Sava bio ~ovek pravoslavnog istoka, istinski monah, otac mona{tva, rukovoditeq i predvodnik naroda. „Sava je do`iveo i znao, pa i nama potomcima predao, da bez `ive i delatne vere u Hrista, bez vrlinskog `ivota, bez preobra`ewa koji donosi pokajawe, bez podviga i molitve, nema ni istinskog poznawa Boga, ni istinskog poznawa sebe, a tako|e da bez mira sa Bogom i sobom, nema mira ni sa bli`wima”, rekao je on. Istakao je da je Sveti Sava bio predan veri i Bogu da je zbog toga postao i svetiteq, ~iji je zadatak bio da voli qude, preobra`ava i prosve}uje, da obnavqa, unapre|uje, ali i da te{i kada je potrebno. „Zbog toga je svetlo{}u Hristovom bio prosve}en da vidi mnogo daqe od burnih i nepredvidivih godina u kojima je on `iveo, da vidi vreme koje je nama danas povereno, ne mawe burno i te{kovno, i da nas pripremi za wega”, rekao je on. On je rekao da danas na{ narod, kako je istakao ubira polodove rada i u~ewa Svetog Save. „Svaki Savin dan za na{ narod jeste smotra na{eg narodnog lika, skener i rengen na{eg narodnog zdravqa i usmerewa. Skoro da nema oblasti, skoro da nema organa i udova na{eg narodnog bi}a, a da ga Sava nije negovao, le~io, obnavqao i unapre|ivao. U Savinim rukama je na{ kompas i na{ orijentir, na Savinim ple}ima je temeq du{e ovog naroda”, rekao je patrijarh. On je rekao da je danas Sveti Sava na{ uzor. „Bogoqubac i ~ovekoqubac koji poma`e brzo i efikasno, on je energi~ni delatnik, misionar, organizator koji re{ava probleme kako obi~nih qudi tako i nesporazume me|u narodima i dr`avama. Veliki diplomata, umeo je da uspostavqa prijateqstva i gradi mostove i sa svima sa kojima je dolazio u susret. I svi oni koji su ga upoznali su ga i zavleli „, rekao je patrijarh. On je istakao da je Sveti Sava postavio temeqe vere, ali i izvojevao autokefaliju za na{u crkvu, gradio zadu`bine, podizao {kole i bolnice i jednom re~ju oblikovao lik i identitet na{eg naroda. „Ne zaboravimo, da smo mi narod koji nije bez istorijskog iskustva.

Nama nije potrebno da usvajamo tu|e duhovne, kulturne i politi~ke obrazce da bismo re{ili svoja isku{ewa i probleme. Mi, kao stari evropski narod, trajemo vekovima. Na{e je staze utabao je Sveti Sava”, istakao je Porfirije. „Budemo li dozvolili, dakle da ovo svetlo na{eg roda upadne u tamu istorije, zavlada}e mrak. A u tom mraku ni mi, ni na{a deca ne}emo biti ni bezbedni, ni na pravom putu”, istakao je patrijarh na kraju svog obra}awa. On je ~estitao svim u~enicima i prosvetnim radnicima, ali i sprskom narodu Savindan i istakao da sve dok se okupqamo na ovako velike i zna~ajne praznike na{a vera i istorija }e trajati.

Zajedno sa u~esnicima programa patrijah Porfirije je otpevao na kraju Akademije himnu Svetom Savi.

Jo{ se prepri~ava anegdota kako su svi putnici u autobusu javnog prevoza navodili tek zaposlenog voza~a, stranca, kroz beogradske ulice. Srbiji trenutno nedostaje 20.000 profesionalnih voza~a.

Na po~etku su ka`u, bili atrakcija, sa wima su se putnici slikali, poklawali im vodu, keks i vo}e da se osve`e. „Nekada nam ka`u majstore, kolega i dobar ~ovek, kada im pomognem”, navodi Asoka Sarat Kumara. U{li su stidqivo i boja`qivo u na{e gradske autobuse, jo{ boja`qiviji su bili poslodavci, pa i putnici. Sada mnogi razmi{qaju o wima kao o svakom drugom voza~u, neki jo{ nemaju iskustva sa stranim voza~ima u javnom prevozu, a oni koji imaju ka`u da su zadovoqni. „Meni je vi{e interesantno kako kondukteri komuniciraju s wima”, ka`e jedna od putnica. Veruju da su se brzo prilagodili na na{u zemqu, jer su do{li na boqe kao {to i na{i qudi koji idu u inostranstvo idu sa tom idejom.

U Srbiji nedostaje 20.000 profesionalnih voza~a. Grupacija „Mobilitis”, biv{a „Ariva”, prvi je privatni prevoznik koji je u oktobru 2022. godine primio voza~e iz [ri Lanke, wih 30, sada jo{ 20.

U~e srpski jezik i imaju organizovan sme{taj, kao i pripremu za vo`wu, ka`e poslodavac. „Od 2018. godine po~iwe veliki odlazak voza~a ka Zapadnoj Evropi gde su plate mnogo ve}e, ne mo`emo da ispratimo te plate koje oni primaju u Italiji, Austriji, Nema~koj. Od te godine po~iwe da se javqa veliki problem sa nedostatkom profesionalnih voza~a. Mi smo poku{avali razne akcije, dou~avawe za C kategoriju, kad smo sve mogu}e iskoristili nismo imali na~ina da anga`ujemo na{e voza~e”, ka`e jedan od privatnih prevoznika Du{an Krsti}. „Na po~etku je bilo te{ko, ali Beograd je malo boqi od [ri Lanke. Sad sam ve} 11 meseci ovde, sprijateqili smo se i navikli na qude ovde”, ka`e voza~ iz [ri

MUDRE MISLI I CITATI MUDRE POUKE SVETOG SAVE

Sveti Sava je bio srpski princ, monah, iguman manastira Studenice, kwi`evnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Ro|en je kao Rastko Nemawi}, najmla|i sin velikog `upana Stefana Nemawe, i brat kraqeva Vukana i Stefana Prvoven~anog. Svojim `ivotom i delom je postao duhovni predvodnik srpskog naroda. uuu Neka se povinuje novodo{av{i onome koji je pre do{ao, nepismeni pismenome, neuki obrazovanome i mla|i starijem. uuu Boqi je jedan koji ~ini voqu Gospodwu, nego mno`ina bezbo`nika.

uuu Nemojmo, o ~eda i bra}o, nikada da po{tujemo ono {to {kodi, a da obilazimo ono {to nas spa{ava.

Lanke Tilina [amika. „Ono {to smo mi radili sa wima za 3-6 nedeqa treninga je upoznavawe sa gradom Beogradom to je da se upoznaju sa karakteristikama svake od linija na kojima rade. Poseban akcenat su stavili na zimskom periodu, rad na snegu, dakle sa

vica. Nau~ili su da voze desnom stranom, da pozdrave putnike, i za sada imaju strpqewa za gu`ve.

Iako je komunikacija sa voza~ima zabrawewa tokom vo`we, sigurno }emo ih ne{to zapitati. Mada, to mo`emo pitati i saputnika ili potra`iti na mobilnim aplika-

vremenskim uslovima sa kojima se oni nisu susretali ranije”, ka`e Krsti}.

Mnogi putnici se jo{ ~ude kada vide stranca za volanom, ali oni su ipak postali na{a svakodne-

cijama, gde je mnogo toga dostupno.

Nema privatne firme u prevozu koja ih nema, ili ne planira da ih dovede. Da je tako, pokazuju i podaci Infostuda - pro{le godine imali su 2.662 oglasa za voza~e.

koji gleda lice svoje u zrcalu: jer pozna se, i otide, i odmah zaboravi kakav je bio. uuu Presecimo i izbor voqe, kao {to kod mnogih iskorewujemo nesitost i u~imo vas da malim i potrebnim budete zadovoqni…

uuu Neka se ne unese ova zla i prokleta re~: Moje i Tvoje, Ve}e i Mawe.

uuu Bdite i molite se, da ne padnete u napast; jer duh je bodar, a telo nemo}no.

uuu Ne}emo nikoga sa vrata na{ih prazna da otpu{tamo.

uuu „Po~ujte me bra}o, posledwi i prvi: po jeziku, veri, mi smo jedne krvi.

Mi smo bra}a, znajte, sestra nam je sloga, Jer smo |eca Hrista jednog istog Boga.

Rije~ „bratstvo” lako je izre}i, Al kad se izgubi, te{ko ga je ste}i; ^uvajte ga kao va{a oka oba To vam je amanet sa Hristovog groba”.

uuu Na svim svojim putevima znajte da pravi budu putevi va{i i noge va{e ne}e se spoticati. uuu U krotosti primite ovu re~ koja mo`e spasti du{e va{e. Budite tvorci re~i, a ne samo ~itaoci, pomi{qaju}i u sebi da koji slu{a re~i i ne ~ini {to je zapove|eno wima, takav je sli~an ~oveku

LEPA SRBIJA

^etvrtak 1. februar 2024. 23

POLUOSTRVO U SRBIJI GDE SE SVI PREZIVAJU ISTO

Nalazi se nasred jezera, zovu ga i ”srpski Bled” Poluostrvo Pejce turisti nazivaju „srpski Bled” na Zapadnoj Moravi. Kada se polovinom pro{log veka formiralo jezero Me|uvr{je u Ov~arsko-kablarsko klisuri priroda je nakon toga odradila fenomenlan posao i sama napravila specifi~ne i fascinantne pejza`e koji naro~ito tokom jesewih dana, sa spektrom boja koje se prelivaju na suncu, oduzimaju dah posetiocima.

Sa vrha Kablara puca pogled na veli~anstvene meandre Zapadne Morave, a u dolini ove planine brojni putnici namernici zastanu na trasi starog puta ka ^a~ku, pitaju}i se da li

je pred wihovim o~ima sinuo ~uveni Bled. Poluostrvo Pejice sme{teno u klisuri pravi je draguq i neodoqivo podse}a na prelepi lokalitet u Sloveniji. „Poluostrvo Pejice nastalo je kada se formiralo i jezero 1954. godine. Na wemu `ivi nekoliko porodica i svi se prezivaju Pejice. Osim ovih me{tana, ima oko 30 vikendica, pa preko sezone broj stanovnika na ovom ostrvu bude duplo ve}i. Svakako jedan od prelepih lokaliteta u Ov~ar bawi koja sa sobom nosi veliki turisti~ki potencijal. Vo`wa katamaranom pored poluostrva nezaboravan je do`ivqaj i neretko se de{ava da ga turisti

~esto porede sa ostrvom u Sloveniji, i nazivaju „srpski Bled”, rekao je za RINU Vojin Jakovqevi} direktor TO ^a~ak.

Ovaj lokalitet u Ov~ar Bawi do sada se pokazao kao pravi raj za profesionlane i fotografe amatere, koji upravo ovde svojim objektivima prave fotografije koje kasnije zahvaqu}i dru{tenim mre`ama obilaze Evropu i svet. Pored Pejice, u ukqe{tenim mendrima Zapadne Morave

smestilo se i polustrovo na kom se nalaze dve sredwovekovne svetiwe manastiri Jovawe i Uspewe. Sva ova lepota i bogato kulturno-istorisjko nasle|e ve} godinama unazad privla~e posetioce na malu, srpsku Svetu Goru, a ove sezone oboreni su rekordi kad je u pitawu broj turista koji su posetili ovaj kraj. „Broj ostvarenih no}ewa je na nivou ~itave prethodne godine.

Bilo je dosta organizovanih po-

seta, a za vo`wu katamaranima kroz Ov~arsko-kablarsku klisuru ~itavu sezonu se tra`ilo mesto vi{e. To je svakako jedan od aduta po kojima se boravak u ovom delu Srbije prepoznaje.

Zahvaquju}i velikim ulagawima Vlade Srbije, Ov~arsko-kablarska klisura je postala jedna od najpose}enijih destinacija.

Nastavi}emo daqa ulagawa i u naredne dve godine”, dodao je Jakovqevi}.

SREDWOVEKOVNA HIRURGIJA U MANASTIRU MA@I]I

]elija nedostupna Evliji ^elebiji Na trome|i Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, okru`en brdima, usred netaknute prirode vekovima stoji manastir Ma`i}i u istoimenom selu. Iako asfaltiran, krivudavi put do wega veoma je uzak, naro~ito u prole}e kada ga priroda obgrli grawem drve}a i okolnog `buwa. U mestu gde je nekad boravilo vi{e od 500 kalu|era, a gde su okolni stanovnici bili mahom Srbi i Bugari, ve} godinama igumanija Evsevija Mihajlovi}, kako ka`e, `ivi „sama sa Bogom”. A i me{tana Ma`i}a je sve mawe.

Smatra se da je ova svetiwa nastala u prednemawi}kom periodu, a ono {to se zasigurno zna jeste da je postojala po~etkom 13. veka, o ~emu svedo~i Studeni~ki tipik, koji je napisao Sveti Sava 1208. godine. Tu se, pod imenom Orahovica, pomiwe kao jedan od {est najzna~ajnijih manastira tog doba, ~iji su monasi morali da budu prisutni u izboru studeni~kog igumana. Za vreme vladavine Osmanskog carstva vi{e

puta je uni{tavan i paqen, a prvi ga je obnovio kraq Milutin izme|u 1282. i 1321. godine.

Ma`i}e je tokom 17. veka obi{ao turski putopisac Evlija ^elebija, koji je manastir opisao kao lepo zdawe, bogato ukra{eno najve}im dragocenostima. On u memoarima navodi i da je postojala jedna }elija u koju je `eleo da u|e, ali mu duhovnici nisu dozvolili. To je zapravo bio ulaz u manastirsku bolnicu, koja je pa`qivo ~uvana od radoznalaca poput wega jer su podatke odavali Osmanlijama. Wegovi spisi godinama su bili u domenu spekulacija jer je manastir od po~etka 18. veka bio uru{en do temeqa i zarastao u {ibqe. Tek 1998, kada je Zavi~ajni muzej u Priboju po~eo arheolo{ka istra`ivawa, uz podr{ku Ministarstva kulture, utvr|eno je da je manastirski kompleks imao konake i bolnicu.

Prema re~ima me{tana, sve je bilo zatrpano, a oni su pritekli u pomo} arheolozima i motornim testerama kr~ili put. S obzirom na to da u sredwovekovnom periodu u Srbiji nisu postojale medicinske {kole, operacije su

Praistorijska lokacija Tokom arheolo{kih istra`ivawa kompleksa prona|ene su praistorijske grobne humke iz bronzanog doba, ali i rimski grobovi. Arheolozi su nai{li i na temeqe crkve iz devetog i desetog veka, na kojima je kasnije podignut manastir Orahovica. obavqali monasi. Bolnica se nalazila u zgradi pored crkve i sastojala se od tri prostorije: dve mawe u koje je mogao da stane po jedan le`aj i jedne ve}e, u kojoj su vr{eni slo`eni hirur{ki zahvati kao trepanacije i amputacije.

Skalpel za se~ewe dugih kostiju, nao~are, mali hirur{ki {estar i no` deo su zbirke iz Ma`i}a, koja se sada ~uva u riznici manastira Sveti Nikola u Pribojskoj bawi. Postoji i drugi deo bolnice koji, na`alost, nije otkopan jer se nalazi na privat-

nom posedu, a vlasnik nije imao razumevawa za istra`iva~e. Manastir je obnovqen i osve{tan 2007, a Crkva Svetog Georgija dobila je izgled kakav je imala polovinom 13. veka.

Vra}awu starog sjaja Ma`i}a u po~etku je najvi{e doprineo monah Kiprijan. Kada je tu preme{ten usred zime, dane je provodio u crkvi u molitvi, a no}i spavaju}i na klupi. Tako je bilo sve dok mu narod nije dovezao kamp prikolicu. Za vreme wegovog upravqawa napravqena je sala, a tim putem nastavila je i igumanija Evsevija izgradiv{i konak, u kome tek nekoliko puta

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

godi{we obitavaju gosti.

Bratstvo pravoslavne omladine Priboja „Sveti despot Stefan Lazarevi}”, koje deluje u okviru Eparhije mile{evske, redovno obilazi igumaniju i na wenu inicijativu poma`e me{tane Ma`i}a slabije finansijske situacije. Ovi humanitarci }e tradicionalno pred Bo`i} krenuti od manastira po selu i u prazni~nom duhu podeliti namirnice onima kojima je pomo} najpotrebnija. U~ini}e to i za Vaskrs i bar jo{ jednom u toku godine. Humanitarne akcije organizuju se uz blagoslov vladike mile{evskog Atanasija.

24 ^etvrtak 1. februar 2024.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI (18) u Pri~a o `eni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo `ena u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen `ivot zapo~eo novom golgotom, te`om od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

1. februar

1748. - Ukazom carice Marije Terezije, Novi Sad je dobio status slobodnog kraqevskog grada u okviru austrijske monarhije. Taj dan progla{en je za Dan grada kada je lokalnu vlast 1996. godine u Novom Sadu osvojila opoziciona koalicija „Zajedno”.

1840. - U ameri~kom gradu Baltimoru je otvoren prvi stomatolo{ki fakultet u svetu.

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

MILUNKINI UNUCI NISU ZABORAVILI SVOJU BAKU:

Francuski predsednik De Gol na svoju inaguraciju pozvao je i Milunku Savi} Milunka Savi} se 1923. godine u Beogradu udala za Veqka Gligorevi}a iz Mostara. Upoznali su se u gradu na Neretvi kada je Milunka bila predlo`ena za po~asnog direktora zatvora Mostar. „Zaqubila se u pet godina mla|eg momka, ven~ali su se i naredne godine dobili }erku Milenu. Brak je potom uga{en, jer se deda Veqko odselio u Bawaluku. [kolovala je }erku, moju majku Milenu, koja se kasnije zaposlila u preduze}u ’Ivan Milutinovi}’. Tu je upoznala in`ewera Vojislava Stankova i udala se. Baba je ostala da `ivi u svojoj ku}i na Vo`dovcu, a mi smo bili na Dor}olu”, pri~a Milunkin unuk. Dejan je ~esto od bake slu{ao ratne pri~e, ali, priznaje, kao de~ak ih nije razumeo. „Pri~ala mi je da je od oca Radenka nau~ila da se bori za `ivot, a ne da ubija neprijateqe. Zato je u ratu i zarobila veliki broj stranih vojnika. Jednog dana u wenu ku}u je do{ao neki Bugarin, biv{i zarobqenik.

Sprijateqili su se i o`enila ga je jednom od svoje usvojene `enske dece”, pri~a Dejan Stankov. Vadi na sto dve kutije sa fotografijama i ordewem. Pokazuje Albansku spomenicu, Kara|or|evu zvezdu, medaqu za hrabrost.

Gledamo Milunkine snimke s po~etka 20. veka. U kutiji su pisma i slike sa potpisima wenih prijateqa - Ar~ibalda Rajsa, admirala Geprata, generala Fran{a d’Eperea. „I pored svetske slave”, obja{wava unuk, „Milunka Savi} posle Prvog svetskog rata nije u Srbiji imala odgovaraju}i status. Radila je kao {vaqa u fabrici vojnih uniformi, bila je kuvarica, a od 1927. godine i kao ~ista~ica u Beogradu. Osam godina kasnije je unapre|ena - postala je ~ista~ica kancelarije nekog direktora. Od zlobnih ~inovnika je dobijala ocenu 3 za svoj rad nadni~ara”, pri~a Dejan. „...Imala je penziju, ku-

Spomenik Milunku Savi} u Jo{ani~koj Bawi }u... Mene je vodila u Ni{ku Bawu. ^itav razred |aka je vodila kod ’Pelivana’ na kola~e. Putovala je sa saborcima u Gr~ku i Francusku u srpskoj narodnoj no{wi i sa ordewem na grudima”, pri~a unuk Dejan. („Ve~erwe Novosti”, 12. mart 2011.)

U emisiji „Kvadratura kruga” unuk \or|e Minkov (od usvojene k}erke) istakao je da im je baka Milunka pri~ala o tome kako je oti{la u rat: „O{i{ala je kosu, vezala grudi pojasom, obukla mu{ko odelo i oti{la da ratuje.

Dve godine je bila u vojnom stroju kao mu{ko, a da to niko ne primeti {to je jedinstven slu~aj u svetu”.

Drugi unuk, Miroslav Savi}, u pomenutoj emisiji, ispri~ao je kako im je baka pri~ala o zarobqavawu Bugara u nekoj od bitaka na Solunskom frontu: „...Neprimetno je, sa dve od{rafqene bombe u{la u bugarski logor gde je bilo 43 vojnika i naredila da se predaju jer su opkoqeni, da po|u sa wom u logor”. Miroslav daqe nagla{ava da Milunka u~e-

stvuje u proboju Solunskog fronta i me|u prvima ulazi u Srbiju kao hrabar bomba{.

Francuski general Fra{e d’Epere skida svoju Legiju ~asti i poklawa je Milunki.

Na svoju inauguraciju francuski predsednik De Gol je iz Srbije od svih saboraca pozvao jedino Milunku Savi}.

Unuk Minkov, nagla{ava, da joj je francuska vlada nudila da, kao Vitez Legije ~asti,`ivi u Francusko, dobije penziju i stan. Milunka je to odbila, jer je ona srpska majka i ne `eli da ide iz Srbije.

Unuk \or|e Minkov je svoju baku Milunku Savi}, te 1973. godine, na{ao zauvek zaspalu, sa pletivom, koje joj je ispalo iz ruku.

Prvi podignuti spomenik najpoznatijoj `eni ratniku balkanskih i Prvog svetskog rata, dobrovoqki Milunki Savi} nalazi se u Jo{ani~koj Bawi. Spomenik u prirodnoj veli~ini deo je memorijalnog kompleksa, u ~ijem dowem delu je trebala da bude stalna izlo`bena postavka fotografija,

ZAHVALNO POTOMSTVO Idejno re{ewe spomenika Milunki Savi} uradio je akademski vajar iz Beograda Qubi{a Man~i}, a livci borskog rudnika Bratislav Ili}, Jovan Ba~ilovi} i Andra Jovanovi} uspe{no su izlili, 1991. godine, skulpturu te{ku 400 kg i visoku dva metra i 20 centimetara. Kip je bio nekoliko godina sme{ten u „Zastavinoj” fabrici u Ra{ki da sa~eka boqe dane. Rat u Bosni onemogu}io je finansirawe izgradwe spomen-kompleksa u ~ijem centru je spomenik Milunki Savi}.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

predmeta, odlikovawa i dokumenata koji su pripadali Milunki i drugim u~esnicima solunskih ra- tnika iz ra{kog kraja.

Akciju za izgradwu spomeni~nog kompleksa pokrenule su bora~ke organizacije, a sredstva javnog informisawa podr`ala {to je rezultiralo finansijskom podr{kom donatora i gra|ana. Pokreta~ akcije bila je organizacija Saveza borca Ra{ke. Narod i organizacije su akciju zdu{no prihvatile.

Po~ele su da sti`u i uplate.

Op{tina Ra{ka obezbedila je 30 miliona dinara. Gotovo pedesetak miliona stiglo je iz drugih krajeva zemqe od organizacija: „Limskih hidroelektrana”, „Pe{~ara” iz Banatskog Karlovca, „Bratstva-jedinstva” iz Zrewanina, „Elektrouniverzala” iz Kru{evca, „Uslu`nih delatnosti” iz ]uprije...

Mala gra|ansko-zanatska zadruga iz Vlasotinca uplatila je milion dinara.

U propratnom pismu se ka`e kako bi oni uplatili i vi{e, ali su i sami siroma{ni.

Za spomenik Milunki Savi} - figuru u prirodnoj veli~ini i u uniformi srpske vojske - odabrana je najpovoqnija lokacija u samom centru u Jo{ani~koj Bawi.

Izgradwa memorijalnog centra u Jo{ani~koj Bawi, spomen-kompleksa, veli~ine oko 200 kvadratnih metara, po~ela je u novembru 1994. godine, po{to je obezbe|ena ve}ina neophodnog novca, zahvaquju}i Republici i op{tini Ra{ka. Deo para obezbedili su: Dru{tvo za negovawe, tradicije oslobodila~kih ratova Srbije do 1918.

Kona~no 27. novembra 1995. godine, pred velikim brojem okupqenih me{tana Jo{ani~ke Bawe i okolnih mesta, predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Marjanovi} otkrio je spomenik Milunki Savi}, legendarnoj junakiwi balkanskih i Prvog svetskog rata. l Kraj

1893. - Tomas Edison je u Vest Orinxu u Wu Xersiju otvorio prvi filmski studio u svetu.

1896. - Podstaknuti pobunom u Gr~koj, stanovnici ostrva Krit po~eli su ustanak protiv turske vlasti. Uz intervenciju evropskih sila, Krit je 1898. dobio autonomiju, a 1912. pripojen je Gr~koj.

1918. - Topovskim pucwem sa admiralskog broda „Sankt Georg” ozna~en je po~etak pobune oko 6.000 mornara u austrougarskoj ratnoj floti u Boki Kotorskoj. Pobuna je ugu{ena 3. februara, uhap{eno je 800 mornara i podoficira, a pred preki sud u Kotoru izvedeno je 40, od kojih su ~etvorica osu|ena na smrt i streqana. Veliki broj oslobo|en je nakon su|ewa u septembru, a krivi~ni postupak protiv ostalih prekinut je slomom Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.

1946. - Norve{ki diplomata Trigve Li izabran je za prvog generalnog sekretara UN. 1966. - Umro je ameri~ki filmski glumac i re`iser Baster Kiton, jedan od najpoznatijih komi~ara nemog filma.

1974. - U po`aru koji je zahvatio novoizgra|eni soliter u brazilskom gradu Sao Paolo, poginulo je vi{e od 220 qudi.

1990. - Da bi suzbila masovne demonstracije kosovskih Albanaca, Jugoslovenska narodna armija izvela je tenkove na ulice kosovskih gradova, a borbeni avioni nadletali su Pri{tinu. U sukobima demonstranata i policije poginulo je 27 demonstranata i jedan policajac, a raweno oko sto qudi na obe strane.

1992. - Predsednici SAD i Rusije Xorx Bu{ i Boris Jeqcin potpisali su u Kejmp Dejvidu deklaraciju o prestanku neprijateqstava dve zemqe, ~ime je formalno zavr{en „hladni rat”.

1995. - Poplave u Holandiji su naterale oko 250.000 qudi da napuste domove, {to je bio najve}i egzodus u istoriji te zemqe.

2003. - U nesre}i Spejs {atla „Kolumbija” koji se zapalio i raspao na visini od oko 60 kilometara iznad Teksasa (SAD), poginulo je svih sedam astronauta.

2004. - U mete`u tokom godi{weg haxiluka u Mini, u blizini Meke, u Saudijskoj Arabiji poginuo je 251 vernik.

2007. - Umro je \an Karlo Menoti slavni kompozitor i osniva~ festivala „Dva sveta” u gradu Spoleto u italijanskoj provinciji Umbrija 1957, a kasnije i festivala „Spoleto SAD” u ^arlstonu u Ju`noj Karolini, potom u Melburnu u Australiji. Dobitnik je dve Pulicerove nagrade za muziku.

RIZNICA

^etvrtak 1. februar 2024. 25

Kraq Aleksandar voleo je Srbiju, ali u ^a~ak nikada nije `eleo da dolazi Kraq Aleksandar I Kara|or|evi} vladao je u te{kom periodu - kao prestolonaslednik je proveo narod kroz Albansku golgotu, te{ku obnovu zemqe i ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedni~ku dr`avu. Tokom svojih poku{aja da novostvorenu zemqu u~rvsti kao ozbiqnu silu obi{ao je dobar deo Evrope i tragi~no nastradao u Marsequ 1934. godine, ali jedan grad u Srbiji zaobilazio je u {irokom luku! ^a~ani vole da prepri~avaju urbanu legendu po kojoj wih nijedna vlast naro~ito “ne miri{e”, a da sli~na ose}awa i oni gaje prema svim mo}nicima. Kada se pokrene ta tema, osim nekih skorijih politi~kih doga|aja, ve}ina pomene i anegdotu vezanu za kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a. Pri~a ka`e da istorija neslagawa ^a~ana i onih na vlasti u dr`avi svoje korene vu~e jo{ iz 19. veka.

Ovaj grad je svoj najve}i procvat do`iveo nakon {to je Srbija stekla nezavisnost kada je ^a~ak postao veliki centar za promet poqoprivrednih proizvoda u Zapadnoj Srbiji. Zato mo`da i ne ~udi {to

su ^a~ani va`ili za verne pristalice dinastije Obrenovi}.

Nakon Majskog prevrata 1903. godine Kara|or|evi}i im to nisu zaboravili…

Kraq Aleksandar I Kara|or|evi} “Ujediniteq” je od Prvog svetskog rata pa sve

do svoje smrti 1934. ^a~ak je pose}ivao retko i to samo zbog jednog ~oveka. Naime, Stepa Stepanovi}, junak pre|a{wih ratova i veliki srpski vojvoda, svoje penzionerske dane je provodio ba{ u ovom gradu – rodnom mestu svoje supruge.

U Beograd je odlazio kad je morao, na poziv vrhovnog komandanta i wegovih ratnih saboraca. Vreme je provodio u ba{ti.

Negovao je vo}e i cve}e. Kraq Aleksandar nekoliko puta je, uglavnom iznenada i nenajavqeno, dolazio u posetu starom vojvodi. Iako su ti dolasci bili propra}eni velikim interesovawem javnosti, gde bi gra|anstvo dolazilo do Stepine ku}e i ~ekalo da im se kraq obrati, posete su uglavnom ostajale na nivou privatnih razgovora ove dvojice. Sa druge strane, vojvoda Stepa je `eleo da posledwe dane provede povu~eno i u miru. Nikome nije odlazio u posetu i, osim ponekada kraqa, retko koga je primao. Voleo je da {eta pored Zapadne Morave po lepom vremenu. Upravo jednog takvog dana, 27. aprila 1929. godine Stepa Stepanovi} je preminuo.

Sahrana je odr`ana 29. aprila 1929. godine, a woj je prisustvovao i kraq Aleksandar I Kara|or|evi}. To je ujedno bio najve}i javni skup u ^a~ku izme|u dva svetska rata, kako po broju u~esnika, tako i po dru{tvenom ugledu i zna~aju prisutnih na sahrani.

VELIKA POBEDA MALE SRBIJE

Privilegija zbog koje su knezu Milo{u zavideli svi hri{}anski vladari pod Turcima NAJTU@NIJA SRPSKA PESMA:

„\ur|evdan” nije oda qubavi ve} govori o neopisivoj tragediji U znak se}awa na sve nevine `rtve, na Dan se}awa na `rtve holokausta, genocida i drugih `rtava fa{izma u Drugom svetskom ratu objavqujem ovaj tekst nastao nakon razgovora koji sam 2015. godine vodila sa @arkom Vidovi}em, uglednim srpskim istori~arem umetnosti i biv{im logora{em.

Te 1942. @arku Vidovi}u, kasnije uglednom istori~aru umetnosti i likovnom kriti~aru, bilo je tek 20. godina. On je kao dobrovoqac u~estvovao u Aprilskom ratu 1941, a samo nekoliko meseci kasnije uhap{en je u Sarajevu i od tada je bio u zatvoru – prvo nema~kom, pa zatim usta{kom. Tako se 6. maja 1942. godine, na \ur|evdan, i obreo u “velikom transportu” – vozu kojim su usta{e prevozile sarajevske zarobqenike u “logor smrti” – Jasenovac.

“Izveli su nas iz zatvorskih }elija u ranu zoru. Pamtim, bilo je ledeno jutro, a usta{e su komentarisale da su Srbima pripremile pravi “\ur|evdanski uranak”. Sve su nas potrpali u vagone, a neko je, ne znaju}i u to vreme gde idemo i {ta je Jasenovac, zapevao, vaqda da razbije strah, pesmu “\ur|evdan” koju je nekoliko nas odmah prihvatilo.” — pri~ao je profesor @arko Vidovi}.

Malo je poznato da je veliki hit “\ur|evdan” zapravo stara predratna pesma koja bi mo`da do danas i bila zaboravqena da nije bilo jednog sudbonosnog voza i jezivih zlo~ina po~iwenih u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata.

“To da smo mi tu pesmu pevali na putu za Jasenovac, posle rata se dosta spomiwalo, pa je Bregovi} uzeo tu pesmu, obradio je novim stihovima i tako je ona postala poznata. I prvobitne re~i pesme su bile o qubavi, ali tek je Bregovi}eva verzija u~inila ju je planetarno popularnom.” Policiju Nezavisne dr`ave Hrvatske je, se} a se sagovornik, pesma toliko nervirala da su zatvorili vrata vagona. Zatvorenici su se tako uskoro na{li zakqu~ani, bez vazduha i u potpunom mraku. U vagone u koje u normalnim uslovima staje 40 qudi, usta{e su smestile 200 zatvorenika.

Od 3.000 zarobqenika koliko je krenulo iz Sarajeva, do logora je stiglo oko 2.000. Svaki tre}i zarobqenik je umro – od gladi, iscrpqenosti, bolesti… A prvi pakao – Jasenovac, tek ih je ~ekao.

Borba za nezavisnost Srbije u Drugom srpskom ustanku nikada nije imala intenzitet koji je imala u Prvom. Drugi srpski ustanak zvani~no je podignut 23. aprila 1815. u Takovu, pa tako Srbija danas obele`ava 205 godine od tog velikog doga|aja. Iako se o ovom va`nom trenutku mnogo puta pisalo, postoje ~iwenice koje su i danas malo poznate.

Duga vladavina Turaka na ovim prostorima po~etkom 19. veka polako se bli`ila kraju.

Krah Prvog srpskog ustanka nije slomio pobuweni~ki duh srpskog naroda, a uskoro se pojavio i novi vo|a – Milo{ Obrenovi}.

Ipak, wegova strategija bila je potpuno druga~ija od wegovog prethodnika Kara|or|a. Oru`ani sukobi u Drugom srpskom ustanku su trajali jedva ne{to vi{e od ~etiri meseca, a onda su se borbe preselile na mnogo “klizaviji” teren – diplomatski.

Za ovim stolom Srbija je imala dva jaka predstavnika. Jedan je bio osetqiv odnos koji je Turska

imala sa Rusijom. Drugi je bio mnogo materijalniji i zvao se – Milo{ Obrenovi}.

“Koriste}i okolnosti i povoqan istorijski trenutak, sporazum sa Turcima je Milo{u, veoma lukavo, poslu`io kao osnova za daqe {irewe i nove povlastice. Wegov kona~an ciq bio je jasan, a to je uspostavqawe sopstvene, nezavisne vlasti.”

Petnaest godina kasnije ovaj ciq delimi~no je ostvaren. Upornom diplomatijom i sa mnogo politi~kog takta Milo{ Obrenovi} je 1830. i 1833. godine izborio Hati{erife – posebne sultanove akte o delimi~noj unutra{woj samoupravi. Ovim aktima Srbija je stekla prava na: slobodu veroispovesti, izbor stare{ina, nezavisnu unutra{wu upravu, povratak {est nahija koje je Kara|or|e oslobodio tokom Prvog srpskog ustanka, slobodu trgovine, podizawe {kola, bolnica i {tamparija, zabranu naseqavawa Turaka u Srbiju i pravo na iseqavawe Turaka iz Srbije, osim u grado-

vima sa utvr|ewima. Porez koji je Srbija dva puta godi{we isporu~ivala Porti, sakupqan je od strane srpske vlasti. Posebnim beratom (ukazom) Milo{u je priznato nasledno kne`evsko dostojanstvo.

“Malo je poznato da je ovim aktom knez Milo{ Obrenovi} postao jedini hri{}anski vladar u okviru osmanskog carstva koji je dobio pravo nasle|ivawa!

Naime, ova privilegija je do tada bilo rezervisana iskqu~ivo za vladare iz osmanske dinastije i, retko, vo|e naroda koji su ulazili u sastav turskog carstva, ali do tada, iskqu~ivo one muslimanske veroispovesti.” Osim Milo{a, jo{ su samo dvojica vladara u istoriji Otomanskog carstva izborila ovo pravo – bej Tunisa i egipatski mamelu~ki sultan.

Ni tada, put Srbije ka oslobo|ewu nije okon~an ovde. Wega je dovr{io Milan Obrenovi}, Milo{ev potomak, kada je na Berlinskom kongresu 1878. godine Srbija dobila me|unarodno priznatu nezavisnost.

26 ^etvrtak 1. februar 2024.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Dve milijarde dolara vredan i krstio ga Mesi – najve}i kruzer na svetu isplovio iz Majamija Dvadesetospratna „Ikona mora“ isplovila je iz Majamija na svoju prvu plovidbu. Na sedmodnevni obilazak Kariba najve}i kruzer na svetu nosi ~ak 7.600 putnika.

Kompanija „Rojal Karibijen“ odlu~ila je da redefini{e industriju turisti~kog krstarewa sa svojom novom grdosijom vrednom dve milijarde dolara. Sa du`inom od 365 metara, „Ikona mora“ (Icon of the Seas) ima ~ak 20 spratova i ubedqivo je najve}i kruzer na svetu.

Plove}i grad na moru mo`e da ugosti 7.600 putnika u 2.805 soba. Zajedno sa posadom, brod mo`e da nosi 10.000 qudi na sebi. [to je jo{ impresivnije, bukiran je sve do 2026. godine.

Nudi brojne sadr`aje, ukqu~uju}i i sedam bazena, jedan od wih je najve}i brodski bazen na svetu, prvi akva-park na brodu sa sedam tobogana, bioskope, kazino i vi{e od 40 mesta za jelo i pi}e. Kada je „Ikona mora“ prvi put uplovila u Majami 10. januara, nakon {to je iz finskog brodogradili{ta Turku pre{la Atlantik, do~ekana je iz fanfare, brodske sirene i mahawe zastava. Argentinska fudbalska legenda Lionel Mesi bio joj je kum i „krstio“ je 23. januara.

LUKSUZ DOLAZI UZ VISOKU CENU – I U NOVCU I U ZAGA\IVAWU

Svi impresivni sadr`aji naravno dolaze uz visoku cenu. Nedequ dana dugo krstarewe Karibima ko{ta 3.500 dolara za dvoje qudi u prose~nom apartmanu. Za one koji tra`e vi{e luksuza, poput trospratnog porodi~nog apartmana sa toboganom, put }e iza}i 100.000 dolara. „Kraqevsko potkrovqe“ za one sa veoma dubokim xepom, nudi dve spava}e sobe, |akuzi i prostran balkon, a cena po~iwe od 40.000 dolara.

Potparol „Rojal Karibijena“ naveo je da je „Ikona mora“ 24 odsto energetski efikasnija od standarda koji se tra`i. Brodski motori sagorevaju te~ni prirodni gas, {to je alarmiralo mnoge. „Odluka Rojal Karibijena da koristi te~ni prirodni gas je ogromna gre{ka.

Te~ni prirodni gas je ve}im delom metan, gas za efektom zelene ba{te koji je 80 puta potentniji od ugqen-dioksida“, ka`e Brajan Komer, programski direktor u Me|unarodnom savetu za ~ist transport.

NAPAD NA UMETNOST

Supom na Mona Lizu u Parizu Slika Leonarda da Vin~ija iz 16. veka jedno je od najpoznatijih umetni~kih dela na svetu i ~uva se u muzeju Luvr u Parizu. Umetni~ko delo neprocewive vrednosti ~uva se iza neprobojnog stakla, da se ne bi o{tetila na bilo koji na~in. Dvoje demonstranata ga|ala su to neprobojno staklo, zahtevaju}i pravo na „zdravu i odr`ivu hranu“.

To je najnoviji napad na ovo remek-delo u muzeju Luvr u francuskoj prestonici. „Mona Liza“ je ~esto na meti protesta, prvi put ovo delo je o{te}eno 1956. godine, kada je jedan od posetilaca bacio kamen na sliku.

Pre 15 godina na ovo umetni~ko delo ba~ena je prazna {oqa za ~aj.

Sli~an doga|aj desio se 30. maja 2022. godine, kada je ~ovek odeven kao starica, bacio tortu na Da Vin~ijevu sliku.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ovanovi ove nedeqe mogu do`iveti razo~arawe. Vi ste entuzijasti~na i strastvena osoba; ako vas zanese neka ideja, ne mo`ete da podnesete bilo {ta drugo. Me|utim, sada morate pa`qivo pristupiti ovome. Stvar mo`e da se poka`e kao neobe}avaju}a, a nova simpatija nije obostrana.

Dakle, ne idite „preko ivice“; trezven prora~un je va{ najboqi prijateq.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Sa novcem treba biti oprezan, kao i pro{le nedeqe. I u va{em li~nom `ivotu }e po~eti da se de{avaju zanimqive stvari. Strast, napadi qubomore, obo`avateqi ili grupe, rivalstvo, pa ~ak i qubavni trouglovi. Dobra vest je da imate ve}inu {ansi da budete u plusu. Oni koji su spremni na rizik }e imati sre}e u svojim poduhvatima. Ima}ete priliku da se oslobodite neke zavisnosti.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Neko }e biti jako uznemiren va{im prosperitetnim li~nim `ivotom. Nezadovoqstvo }e biti usmereno ne na vas, ve} na va{eg partnera. „[teto~ine“ }e po~eti da mu postavqaju zamke na poslu, me{aju}i se u va{u vezu i na svaki mogu}i na~in privla~e pa`wu na sebe. [ta da radite?

Odgovor je jednostavan: ignorisati. Pas laje – karavan ide daqe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Stvari ne idu dobro. Ima ka{wewa, ima prepreka, ima nesporazuma... Postoji mogu}nost da po~nete prakti~no da „kopate zemqu nosom” da sve bude po va{em. Verujte, nije vredno va{ih `ivaca. Postoje trenuci kada morate samo da sa~ekate.

Prihvatite situaciju i posvetite vreme odmoru, sebi i ne~emu prijatnom. Kreativna inspiracija }e vam omogu}iti da napravite ne{to neobi~no.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Blizancima }e pomo}i smirenost i strpqewe.

Mo`e se ispostaviti da va{ koherentan i promi{qen akcioni plan ne podnosi test stvarnosti, a u stvarnosti sve mo`e biti komplikovanije nego {to se u po~etku mislilo. Ali ovo nije razlog da napustite ono {to ste zapo~eli, samo prihvatite da }e za to trebati jo{ malo vremena. Qubav se ne}e na}i na listi prioriteta ove nedeqe.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strelci }e nakon 22. novembra do`iveti emocionalni uzlet jer tada Sunce prelazi u wihov znak. Pozitivna energija }e se poja~ati direktnim kretawem Jupitera. Kreativna inspiracija }e vam omogu}i da napravite ne{to neobi~no i originalno, {to vam mo`e doneti i finansijske koristi.

Na finansijskom i qubavnom planu }e sve ostati kao {to je bilo. Mogu}e su prehlade.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ova nedeqa }e biti puna sitnih nevoqa, dosadnih gre{aka i sme{nih situacija. Sve ovo je nekriti~no, ali mo`e ozbiqno pokvariti planove. Stoga, di{ite duboko, tretirajte sve filozofski. [tavi{e, ako se ne zaokupite malim stvarima i ne pogledate {iru sliku, sve ispada sasvim dobro. Na romanti~nom planu }e biti mogu}e promene i za samce i za one u paru.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jar~evi }e se suo~iti sa duhovima pro{losti. Qudi na koje ste odavno zaboravili mogu se vratiti, ili }e vas stvari koje su odlagane na neodre|eno „kasnije” iznenada podsetiti na sebe.

Ovaj povratak ne obe}ava uvek nevoqe, ali pravo da odlu~ite da li }ete ponovo u}i u ovu reku ostaje vama. Poku{ajte da izbegavate ekstremne sportove - sada nije vreme za rizikovawe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavovi }e biti izlo`eni duhu rivalstva i nadmetawa, ~ak i tamo gde to mo`da nije potrebno: na poslu, u li~nom `ivotu... Jedno je kada se takmi~ite ko mo`e da ispe~e najvi{e krompira, a drugo je kada se borite za srce voqene osobe.

Me|utim, sre}a vas voli - ne treba vam mnogo truda da biste pobedili. Svi }e o~ekivati od vas da se bavite wihovim problemima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Ove nedeqe `ivotna sredina }e biti posebno va`na. I nije poenta ~ak ni u tome da „kraqa pravi wegova pratwa“, ve} da sada mnogo ne zavisi od vas. I {to je boqe me|usobno razumevawe i {to se vi{e va{e ideje o krajwem ciqu poklapaju, to }e boqe i}i. Imate pozitivna predose}awa o budu}nosti i negativnu percepciju sada{wosti. Na romanti~nom planu su mogu}a nova poznanstva.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Zavr{en je period bluza - Device su u{le u belu seriju. Najneprijatnije situacije i razne pote{ko}e bi}e re{ene u va{u korist, a novac kao da dolazi u va{e ruke. Mo`ete donositi sudbonosne odluke ako su takve odluke zakasnele. Odnosi mogu biti te{ki, ali sa svojim diplomatskim ve{tinama sve sukobe mo`ete svesti na ni{ta.

Javi}e vam se qudi sa kojima ste bili u sukobu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ribe mogu biti iznena|ene pona{awem qudi oko wih. Neki mogu iznenada odlu~iti da vi{e ne `ele da imaju posla sa vama, dok }e drugi, naprotiv, stajati uz vas kao planina. Motivacija oba }e najverovatnije biti misterija za vas. Me|utim, u redu je. Zapamtite koliko mo`ete biti fleksibilni - i lako }ete se snalaziti u trenutnoj situaciji. Voqena osoba sumwa u va{e aktivnosti.

Za{to kucamo u drvo U raznim situacijama, na primer nakon {to pomenemo ne{to za {ta se nadamo da }e se desiti, ili dok razgovaramo o ne~emu dobrom {to `elimo da tako i ostane, kucnemo u drvo. Ovaj obi~aj je sredstvo za spre~avawe nesre}e, kojim ne `elimo da „isku{avamo sudbinu“. Iako poreklo „kucawa u drvo“ mo`da nikada ne}e biti poznato, obi~aj opstaje do danas, {irom sveta i ima samo nekoliko lokalnih varijacija.

Uobi~ajeno obja{wewe za{to kucamo u drvo tvrdi da je ritual ostatak iz evropskih paganskih dana, apel duhovima koji `ive na drve}u da odbiju lo{u sre}u ili izraz zahvalnosti za dobru sre}u. Prema Bruesovom re~niku fraza i legendi iz 1870. godine (Brewer’s Dictionary of Phrase and Fable), „tradicionalno, odre|ena stabla, kao {to su hrast, jasen, le{nik, glog i vrba, imala su sveto zna~ewe, a samim tim i za{titni~ke mo}i.“ Svako ko ih je molio za ne{to – morao je da dodirne koru drveta kako bi stupio u kontakt sa wima. Ako bi se `eqa ostvarila, morao je ponovo da do|e i zahvali bo`anstvu na isti na~in. [tavi{e, ka`e teorija, hri{}anski reformatori u Evropi su verovatno namerno transformisali ovo pagansko verovawe u prihvatqivije hri{}ansko uvo|ewem ideje da se „drvo“ u „kucawu o drvo“ odnosi na drvo krsta na kome je Isus razapet. Me|utim, nijedan opipqiv dokaz ne podr`ava ove pri~e o poreklu.

Oksfordski re~nik engleskog jezika uvodi frazu „dodirni drvo“ tek po~etkom 19. veka, lociraju}i weno poreklo u britanskoj de~ijoj igrici pod nazivom Tigi ta~vud (Tiggy Touchwood), u kojoj se igra~ „osloba|a“ tako {to se uhvati za drvo. Naravno, ve}ina obi~aja se usvaja neformalno, prenose}i se iz generacije u generaciju.

Antropolog Bronislav Malinovski, koji se smatra utemeqiva~em etnografije i jednim od najzna~ajnijih antropologa XX veka, ima teoriju o takvim radwama, nazvanu „teorija anksioznosti i rituala“. U wemu se navodi da anksioznost koju stvara neizvesnost navodi qude da se okrenu magiji i ritualu kako bi stekli ose}aj kontrole.

Kucawe u drvo mo`e izgledati trivijalno, ali to je jedan mali na~in na koji qudi potiskuju svoje strahove u `ivotu punom anksioznosti. Mo`da ne spre~ava da se dogodi ne{to lo{e, ali sude}i po brojnim istra`ivawima, uspe{no umawuje na{e strahove.

ZDRAVQE

^etvrtak 1. februar 2024. 27

STIMULI[E NAPREDAK PREVREMENO RO\ENIH BEBA, POBOQ[AVA SIMPTOME PARKINSONA I ALCHAJMERA, SMAWUJE BOL I STRES

Muzika le~i Muzika mo`e da poboq{a raspolo`ewe, smawi stres, podstakne kreativnost, pobudi se}awa i oja~a veze sa drugima. Ali, da li muzika mo`e da le~i i bolesti? Sve vi{e istra`ivawa pokazuje da muzika ima i terapijsku vrednost, koja se mo`e primeniti u razli~itim oblastima zdravstvene za{tite. Muzika kao terapija za bolesti se zasniva na ideji da muzika mo`e da stimuli{e mozak i nervni sistem, aktiviraju}i razli~ite oblasti koje su odgovorne za govor, pokret, pam}ewe, emocije i imunitet.

Muzika, tako|e, mo`e da uti~e na hormonski i kardiovaskularni sistem, reguli{u}i nivo kortizola, serotonina, dopamina, oksitocina i endorfina, koji su povezani sa stresom, depresijom, anksiozno{}u, zadovoqstvom, qubavqu i bolom.

Muzika mo`e da pomogne pacijentima da se opuste i oslobode negativnih misli i

RECEPT

KOLA^ SA BUNDEVOM I NARANXOM POTREBNO JE: Za smesu: n 2 ve}e {oqice rendane bundeve n {oqica {e}era, {oqica griza n {oqica mlevenih oraha n po `eqi suvog gro`|a n 2/3 {oqice uqa n {oqica soka od naranxe n 1 jaje, 1 prstohvat soli n kesica pra{ka za pecivo Za ~oko preliv: n 100 g ~okolade za kuvawe n 50 g margarina n 3 ka{ike vode, 3 ka{ike uqa

PRIPREMA: U odgovaraju}i sud stavite rendanu bundevu, {e}er, griz, orah, uqe, suvo gro`|e, sok, jaja, pra{ak za pecivo, so i dobro sjedinite varja~om. Smesu izru~ite u mawi kalup za pe~ewe koji ste prekrili pek papirom. Pecite u zagrejanoj rerni na 190 stepeni oko 25 minuta. Pe~en kola~ izvadite iz rerne i kada se prohladi izvadite ga iz kalupa i stavite na tawir za slu`ewe. U mawi sud otopite ~okoladu, margarin, vodu, uqe i prelijte preko kola~a. Ostavite kola~ da se ohladi pa ga secite i poslu`ite.

ose}awa. Istra`iva~i ve} vi{e od dve decenije aktivno ispituju kako muzikoterapija mo`e da poboq{a ishode zdravstvenih problema me|u raznim populacijama pacijenata, od prevremeno ro|enih beba do osoba sa depresijom i Parkinsonovom bole{}u.

USPAVANKE ZA PREVREMENO RO\ENE BEBE

[um ventilatora i infuzionih pumpi, strujawe kiseonika, kloparawe to~kova kolica i `amor glasova dok lekari i sestre prave vizite – to je tipi~na buka koju prevremeno ro|eno dete slu{a da provodi prve dane `ivota na odeqewu neonatalne intenzivne nege (NICU).

Iako je zvuke takve spasonosne opreme te{ko prigu{iti, nova studija sugeri{e da neki zvuci, kao {to su uspavanke, mogu da umire bebe ro|ene pre termina i wihove roditeqe, pa ~ak i da poboq{aju obrasce spavawa i ishrane odoj~adi, istovremeno smawuju}i stres roditeqa. Studiju su sproveli istra`iva~i Centra za muziku i medicinu Luj Armstrong pri Medicinskom centru Bet Izrael u Wujorku, koja je obuhvatila 272 prevremeno ro|ene bebe pre 32. nedeqe gestacije.

Oni su ispitali efekte tri vrste muzike: uspavanku koju su izabrali i otpevali bebini roditeqi; „okeanski disk”, instrument koji je izumela Remo kompanija koja proizvodi bubweve, a koji opona{a

zvuke materice i „gejto“ kutiju, instrument nalik bubwevima koji se koristi za simulaciju ritma otkucaja srca od dva tona.

Istra`iva~i su otkrili da je pevawe najefikasnije smawilo frekvenciju otkicaja bebinog srca, da je „gejto“ kutija najvi{e poboq{ala sisawe, dok je „okeanski disk” poboq{ao san. Muzikoterapija je tako|e snizila stres roditeqa, ka`e Xoana Lui, glavna autorka studije. „Postoji ne{to u muzici, posebno `ivoj muzici, {to uzbu|uje i aktivira telo. Muzika ima na~in da poboq{a kvalitet `ivota i mo`e, pored toga, da ubrza oporavak”, ka`e Lui, ~iji je rad deo rastu}eg pokreta muzikoterapeuta i psihologa koji istra`uju upotrebu

muzike u medicini kako bi pomogli pacijentima koji se suo~avaju sa bolom, depresijom, pa ~ak i Alchajmerovom bole{}u.

Istra`iva~i su ustanovili da slu{awe i svirawe muzike pove}ava proizvodwu antitela imunoglobulina A i }elija prirodnih ubica - }elija koje napadaju viruse i pove}avaju delotvornost imunog sistema. Muzika, tako|e, smawuje nivo hormona stresa kortizola. Muzika, tako|e, mo`e da pomogne odraslim pacijentima. Istra`iva~i bolnice Ku Tek Puat u Singapuru su otkrili da su pacijenti na palijativnoj nezi koji su u~estvovali na sesijama muzi~ke terapije u`ivo, prijavili olak{awe od bola.

Psiholozi padaju u zaborav, pregled oka otkriva depresiju Kada ugledamo nov~anicu - za oko {est sekundi zenice se {ire u i{~ekivawu, jer mozak pomisli na nagradu. Ali, taj ose}aj i{~ekivawa nagrade - i prate}e {irewe zenice - nedostaje kod mnogih qudi sa klini~kom depresijom, pokazuje nova studija. [to je te`i oblik ovog stawa to se zenice mawe {ire. „Smawena reakcija zenice bila je posebno primetna kod pacijenata koji vi{e nisu mogli da ose}aju zadovoqstvo i prijavili su gubitak energije”, ka`e prvi autor i nau~nik podataka Endi Brendler, pi{e Science Alert. Dilatacija zenica je deo odgovora nervnog sistema na stres ili uzbu|ewe. Pokre}e se kada deo mo`danog stabla proizvodi neurotransmiter norepinefrin. Kod qudi sa depresijom koji do`ivqavaju anhedoniju – ose}aj emocionalne tuposti i nedostatka radosti – nedostatak pro{irewa zenica mo`e ukazivati na to da je ovo kolo nagra|ivawa u mozgu pogo|eno.

„Ovo otkri}e zna~i i poma`e da boqe razumemo fiziolo{ke mehanizme koji stoje iza bezvoqnosti”, ka`e Viktor Spormejker, psiholog i istra`iva~ na Institutu za psihijatriju Maks Plank u Nema~koj koji je tako|e u~estvovao u izradi ove studije.

U novoj studiji Brendlera i tima, 40 qudi sa depresijom bez lekova i 31 zdrava osoba zavr{ilo je 30 ispitivawa tri razli~ita zadatka na ra~unaru. U isto vreme, veli~ina wihove zenice je merena pomo}u oka za pra}ewe unutar MRI ma{ine. Tokom svakog zadatka, ekran ra~unara bi signalizirao da li postoji mogu}nost finansijske nagrade pomo}u slika, a zatim bi u~esnika podstakao da odgovori nakon bqeska svetlosti. Kada je osoba bila najbr`a, na ekranu ra~unara bi se prikazala nagrada od jednog evra. U jednom zadatku, u~esnici su dobili {est sekundi da predvide finansijsku nagradu. U druga dva zadatka nije bilo prilike za dobijawe nagrade.

Otprilike jedan od deset qudi {irom sveta ima depresiju, ali ne postoje odobreni biomarkeri za ovu bolest. Obi~no se dijagnostikuje pomo}u procene pona{awa, a pra}ewe funkcije oka moglo bi biti korisno kao klini~ki test za klasifikaciju qudi sa depresijom.

LE^EWE BIQEM

Za{to citruse ne bi trebalo da jedete posle obroka?

Pomoranxe, limun, grejpfrut i neizbe`ne mandarine su samo mali deo liste ovog so~nog vo}a. Iako ve}ina qudi kupuje citruse iz navike ste~ene u detiwstvu, va`no je znati za{to su oni va`ni u na{oj ishrani.

Pod pojmom citrusi podrazumeva se ~itav niz razli~itog vo}a koje ima sli~an, ali ipak malo druga~iji sastav. Ali imaju jedno zajedni~ko – veliki procenat vitamina C. Upravo je ovaj vitamin va`an za imunitet i glavni razlog za{to pose`emo za citrusnim vo}em.

Me|utim, iako je za zdravqe po`eqno konzumirati {to vi{e citrusa, potrebno je znati

da ovo vo}e ne treba jesti posle obroka.

Za to postoji nekoliko razloga: Potencijalno pove}awe telesne te`ine Citrusi, uprkos svojim zdravstvenim prednostima, sadr`e kalorije. Wihova prekomerna potro{wa, posebno posle obroka, mo`e doprineti prekora~ewu kalorijskog unosa u odnosu na potro{wu energije, {to potencijalno dovodi do pove}awa telesne te`ine.

Gastrointestinalne smetwe Pojedinci mogu da iskuse gastrointestinalne smetwe, kao {to su nadimawe, kada konzumiraju citrusno vo}e nakon obroka, posebno ako imaju osetqiv sistem za varewe.

Uticaj na varewe Agrumi su kiseli, a wihova konzumacija odmah posle ru~ka mo`e da poremeti varewe kod nekih qudi. Kiselost mo`e dovesti do nelagodnosti, lo{eg varewa ili goru{ice, posebno kod onih koji su skloni refluksu kiseline, prenosi Klix.ba.

Nivo {e}era u krvi Dok citrusi sadr`e prirodne {e}ere, wihovo konzumirawe posle ru~ka mo`e da dovede do brzog skoka i naknadnog pada nivoa {e}era u krvi.

Ovo mo`e doprineti ose}aju umora ili `udwi za dodatnim grickalicama.

28 ^etvrtak 1. februar 2024.

ENIGMATIKA

SVET POZNATIH

^etvrtak 1. februar 2024. 29

Glumac Xejmi Dornan zbog ujeda otrovne gusence dobio simptome sr~anog udara Saop{tewe MSP povodom reakcije Ministarstva inostranih poslova Ukrajine na mre`i „X“ Povodom reakcije Ministarstva inostranih poslova Ukrajine na mre`i „Iks” od 24. januara 2024. na vest da }e jedan od najcewenijih srpskih glumaca Milo{ Bikovi} glumiti u novoj sezoni svetski poznate serije „Beli lotos“, u kojoj ukrajinska strana tvrdi da je re~ o „osobi koja podr`ava genocid i kr{i me|unarodno pravo“, Ministarstvo spoqnih poslova ukazuje na potpunu neosnovanost tvrdwi. „Republika Srbija ba{tini dugu tradiciju kulturnog stvarala{tva, te smo veoma ponosni na Ustavom zagarantovano pravo na slobodno nau~no i umetni~ko stvarala{tvo. Podvla~imo da su tvrdwe ukrajinske strane neutemeqene, budu}i da je Milo{ Bikovi} pre svega jedan od najpopularnijih i najtalentovanijih srpskih glumaca svoje generacije koji je, iako mlad, ve} ostavio traga u srpskoj, ali i me|unarodnoj kinematografiji.

Setimo da je ministar spoqnih poslova Ivica Da~i} Milo{u Bikovi}u na Dan srpske diplomatije 2019. godine uru~io povequ zbog izuzetnog li~nog doprinosa u promociji Srbije i wenog bogatog kulturnog stvarala{tva u svetu”, navodi se u saop{tewu Ministarstva spoqnih poslova Srbije, povodom objave Ministarstva inostranih poslova Ukrajine na mre`i Iks.

„\O[I SAM KRSTIO DECU, A ONDA SAM SE SKLONIO OD WEGA“

Tokom partije golfa na odmoru u Portugaliji, glumca Xejmija Dornana ujela je otrovna gusenica, potvrdio je wegov prijateq Gordon Smart, koji je

slu~ajevima alergijske reakcije na ko`i. „Na godi{wem odmoru u Portugaliji, tog prvog dana smo se odli~no proveli, igrali golf,

predozirawe kofeinom ili alkoholom, kako su u po~etku mislili lekari u bolnici. To je bila otrovna, toksi~na gusenica“, rekao je glumac Xejmi Dor-

tako|e osetio iste simptome posle ujeda. Xejmi Dornan je hospitalizovan zbog simptoma koji podse}aju na sr~ani udar.

iza{li sa prijateqima, popili dosta vina, pa i espreso kafe”, rekao je glumac.

Slede}eg dana na terenu za golf osetio sam trnce u levoj ruci i levoj nozi. Pomislio sam: „Ovo je obi~no po~etak sr~anog udara. Prili~no sam zdrav momak, ali kada po~nete da razmi{qate da imate sr~ani udar, prili~no ste sigurni da ga imate”. „Dobra vest je da to nije bilo

nan. Na golf terenima na jugu Portugala postoje gusenice koje ubijaju pse i izazivaju sr~ani udar kod igra~a golfa. Dlakave gusenice imaju sitne dla~ice u kojima se nalazi toksi~ni protein koji mo`e da izazove svrab, osip, iritaciaju o~iju, bol u grlu i ote`ano disawe i kod qudi i kod `ivotiwa, navodi se na stranici sa odeqewa za entomologiju na Univerzitetu Florida.

Kako su naveli lekari u bolnici Dornan i wegov prijateq imali su sre}e , jer su brzo reagovali. Ujela ih je otrovna gusenica koja izaziva oduzimawe tela, pe~ewe na mestu uboda i trnce u levoj ruci, a u retkim

Tika [pic o porocima kolege – „nije hteo da Severina nije jedina - ove slavne mame su se vrati na pravi put“ izgubile starateqstvo nad svojom decom Glumac Predrag Smiqkovi}, poznat po ulozi Tike [pica iz „Porodi~nog blaga” govorio je svojevremeno o odnosu sa pokojnim kolegom Bogoqubom Miti}em \o{om.Kako je otkrio, wih dvojica su bili jako bliski, a onda se to promenilo. „Ja sam \o{u ven~ao i krstio wegovu decu Nataliju i Olgu. Nije me slu{ao, a blagovremeno sam apelovao da se mane alkohola i estrade. Se}am se da kada smo po~eli da se bavimo ovim poslom, on je imao 99, a kada je umro 160 kilograma. Taj podatak govori kojim na~inom `ivota je `iveo…“, rekao je Smiqkovi} za „Blic“ pre nekoliko godina. „Po{to je imao tromb, lekari su ga upozoravali, ali on nije slu{ao ni wih.

Mi smo se zbog toga jedno vreme i malo udaqili jer moje pravilo je da, kada se radi, alkohola nema. Nije `eleo da se vrati na pravi put“, dodao je tada.

Predraga i danas qudi na ulici oslovqavaju imenom lika iz serije, {to mu nimalo ne smeta. „Tika nosi {e{ir i brkove, ja ne. Kada to skinem, te{ko me prepoznaju. ^ak ni policajci ne vide o kome se radi, pa mi ne progledaju kroz prste, ve} stalno pi{u prijave zbog kojih moram kod sudije za prekr{aje. Qudi vide da me znaju odnekle, ali to ne dovode u vezu s Tikom [picom. Desi mi se da me prodava~ica u radwi pita: ‘Ma, odakle se mi znamo?’, a ja ka`em da sam taksista, voza~ u gradskom saobra}aju…“, ispri~ao je on tada.

Odlukom Vrhovnog suda u Splitu Severina je ponovno izgubila starateqstvo nad 11-godi{wim sinom Aleksandrom, koji }e `iveti sa ocem Milanom Popovi}em, a brojne osobe iz javnog `ivota stale su u odbranu peva~ice. Severina, na`alost, nije jedina majka koja prolazi kroz mu~nu bitku za starateqstvo nad detetom. Mnoge holivudske zvezde i slavne peva~ice su, tako|e, do`ivele no}nu moru svake majke kad im je sudskom odlukom oduzeto dete.

[ERON STOUN Nakon {to je pre`ivela te`ak mo`dani udar, slavna glumica se 2001. razvela od supruga Fila Bron{tajna, koji je 2008. odlukom suda dobio puno starateqstvo nad wihovim usvojenim sinom Roanom. Biv{i par je u po~etku delio starateqstvo nad sinom, a zatim je odlu~eno da bi de~ak trebalo da poha|a {kolu u San Francisku kako bi bio blizu oca. De~ak se na kraju vratio majci, nakon {to je sam mogao da odlu~i sa kime `eli da `ivi, a glumica je usvojila jo{ dva de~aka, Lerda i Kvina.

XENIFER HADSON Iako je zbog nasilnog pona{awa biv{eg verenika Davida Otunge morala da tra`i zabranu prilaska, peva~ica i glumica Xenifer Hudson je 2017. izgubila starateqstvo nad 8-godi{wim sinom Dejvidom Juniorom. Sud je starateqstvo dodelio ocu, a odluku je obrazlo`io wegovom sposobno{}u da bude prisutniji roditeq, dok su wene poslovne obaveze i karijera bile argument za oduzimawe starateqstva nad detetom. Peva~ica je nakon dve godine borbe na kraju dobila pode-

[eron Stoun lu starateqstva sa biv{im, uz uslov da mu pla}a alimentaciju, a u me|uvremenu je ukinuta i zabrana pribli`avawa.

MELANI BRAUN Mel Bi iz popularnog benda Spajs Girls je, tako|e, pro{la mu~nu bitku za starateqstvo nad svojom }erkom Madison, koju ima s biv{im suprugom i producentom iz Los An|elesa, Stivenom Belafonteom.

Wen biv{i je tvrdio da zbog posla mora da se preseli u Majami i da preseqewe wihove k}eri na Floridu ne}e imati {tetan uticaj na odnos sa majkom, koja je tada `ivjela u Los An|elesu.

BRITNI SPIRS Pop zvezdi je oduzeto starateqstvo nad sinovima [onom Prestonom i Xejdenom Xejmsom koje ima sa biv{im suprugom Kevinom Federlajnom.

Wen biv{i suprug je iskoristio na sudu wenu dijagnozu bipolarnog poreme}aja kao argument za starateqstvo, a nakon razvoda dobio je vi{e od milion dolara, uz mese~nu alimentaciju i podmirivawe svih tro{kova za decu.

30 ^etvrtak 1. februar 2024.

SPORT

Janik Siner - kad Novak izgubi od svoje unapre|ene verzije Siner je prekinuo \okovi}ev trijumfalni niz od 33 me~a na Australijan openu i naneo mu prvi poraz od 2018. godine na turniru u Melburnu.

Italijan je od ~etiri posledwa duela u tri pokazao da je boqi od najboqeg na svetu. Me|utim, najboqa verzija dana{weg Novaka \okovi}a bi pobedila najkvalitetnijeg Sinera.

Novak \okovi} je rekao posle poraza da je odigrao jedan od najlo{ijih me~eva u karijeri, {to je notorna istina, ali je tako|e ~iwenica da je Janik Siner bio na \okovi}evom nivou iz, recimo, 2011. godine. Samopouzdawe, odli~an skauting, precizni udarci i ~eli~no strpqewe bili su uo~qivi prilikom svakog Sinerovog pokreta. \okovi} je izgubio polufinalni me~ protiv Sinera jer „nije bio sav svoj” kako bi rekla reklama. Ute{na nagrada za teniske qubiteqe je ta {to je srpskog asa savladala wegova unapre|ena verzija.

Posmatraju}i pripremu, igru i mentalnu snagu, jasno je da je Sinera u ovom

me~u mogao da dobije samo \okovi}, ali najboqi Novak \okovi}, koji o~ito to nije bio u polufinalu Australijan opena.

Retroaktivno, najboqi teniser sveta je tokom ovog turnira tragao za formom i ritmom koji nije prona{ao. Jedino je protiv Adrijana Manarina u ~etvrtoj rundi prikazao prepoznatqivog sebe, ali ga je, o~ito, tada ne{to posebno motivisalo.

Janik Siner je prema igri drugi teniser sveta, iako je na zvani~noj ATP listi ~etvrti. Wegovog stav na terenu neodoqivo podse}a na Novaka \okovi}a.

Me|utim, Siner je prototip modernog tenisera koji je svoju igru bazirao na \okovi}evim savetima iz perioda Novakovih najboqih nastupa. Pritom, Italijan ni u jednom trenutku ne kopira ono {to radi \okovi}, ve} to usavr{ava.

Udarci s osnovne linije, promena pravca kretawa, vizuelizacija prostora „patenti” su srpskog tenisera. Tu mu nije bilo ravnih, ali su protok vremena i promene u tenisu donele novinu u udarcima koje \okovi} u ovom polufinalu nije mogao da brani. Prisetimo se za trenutak

najboqeg Novaka. Agresivnog u kombinaciji sa riskantnim udarcima. Ne Sinera, Novaka.

Kona~no, Siner je savladao \okovi} a jer je uvideo da srpski teniser ima lo{ dan, pa je u maniru najboqeg na svetu nastupio samouvereno u svakoj prilici koja mu se ukazala zbog slaba{ne igre

protivnika. \okovi} je mnogo puta do sada bio u takozvanim bezizlaznim situacijama, ali je uvek pronalazio nove trikove da napravi potreban korak za pewawe na teniski tron. Janik Siner je postmoderna verzija najboqeg svih vremena - Novaka \okovi} a. Prerano je re}i da je naslednik.

Tripl-dabl Joki}a protiv Adetokumba, Mari im preoteo {ou Srpski ko{arka{ Nikola Joki} je u pobedi Denver nagetsa nad Milvoki baksima 113:107 upisao 14. tripl-dabl u sezoni sa 25 poena. 16 skokova i 12 asistencija.

Siner: \okovi} je posebna liga, po~iwem da shvatam da sam pobedio u Melburnu Osvaja~ Australijan opena Janik Siner rekao je dan nakon finala u Melburnu da je Novak \okovi} posebna liga u odnosu na wega, ali da je zadovoqan i jednim grend slem peharom. Istakao je da tek danas po~iwe da shvata da je pobedio.

Janik Siner je u nedequ prvi put u karijeri osvojio Australijan open, po{to je u finalu pobedio Rusa Danila Medvedeva. Italijan je prethodno u polufinalu nadigrao i Novaka \okovi}a, koji je deset puta trijumfovao na Australijan openu. „Ju~e mo`da jo{ nisam mogao da verujem, ali sada po~iwem da shvatam da sam pobedio u Melburnu. To je sjajan ose}aj. To je veliko dostignu}e za mene i moj tim, tako da sam zaista sre}an {to sam ovde”, rekao je Siner medijima u Kraqevskoj botani~koj ba{ti u Melburnu.

Italijanski teniser je istakao da je osvajawe titule u Melburnu u wemu izazvalo neverovatna ose}awa, ali da se ve} danas vra}a re`imu „dan po dan”.

Siner je odgovorio na pitawe da li je tokom finala pomislio na to da je Novak \okovi} deset puta osvajao turnir u Melburnu. „\okovi} je posebna liga u odnosu na mene, a ja sam izuzetno sre} an i sa ovim jednim”, naglasio je Siner.

Italijan je rekao da je prijateq sa {panskim teniserom Karlosom Alkarazom. „Alkaraz i ja smo veliki rivali na terenu, a prijateqi van wega i taj odnos poma`e obojici da se daqe razvijamo. Pored nas ima puno mladih igra~a koji su veoma konkurentni i bi}e veoma zanimqivo pratiti smer u kome }e se tenis razvijati”, istakao je Siner.

Za razliku od Xoela Embida, Janis Adetokumbo se pojavio u Denveru. I izgubio.

Baksi sa dva startera na ovogodi{wem ol-staru i zvawem jednog od favorita za titulu, pru`ili su partiju dostojnu tog renomea. Utakmica je bila neizvesna do samog kraja. Zapo~eta je silovitim startom Milvokija, pa su doma}ini korak po korak preuzimali kontrolu nad duelom.

Presudila je serija Denvera od osam poena na ~etiri minuta do kraja za prednost 106:97.

Tandem Denvera bio je na vrhuncu zadatka. Xamal Mari je bio prvo ime duela sa 35 poena, od ~ega 19 u posledwoj deonici, a zanimqivo da je to dostigao bez uba~ene trojke iz dva po-

ku{aja. Nikola Joki} je upisao 14. tripl-dabl u sezoni sa 25 poena, 16 skokova i 12 asistencija.

Na drugoj strani, Janis Adetokumbo je ubacio 29 poena i uhvatio 12 skokova. Bruk Lopez ga je pratio sa 19 poena, a mo`da

se malo vi{e o~ekivalo od Demijana Lilarda od 18 poena na koliko je stao.

Nagetsima je ovo peta pobeda u nizu i sada su na skoru 33-15, a naredni rival im je prvi tim Zapada Oklahoma u gostima.

Ho}e li crnogorska atleti~arka zbog izjave o „koko{ki” na zastavi ostati bez priznawa Gradona~elnik Cetiwa Nikola \ura{kovi} vratio je Komisiji za dodelu godi{wih priznawa iz oblasti sporta na ponovno odlu~ivawe odluku kojom je Marija Vukovi} predlo`ena za najboqeg sportistu Cetiwa u 2023. godini.

Vukovi}ka je predlo`ena za najboqeg spoprtistu uz Filipa Krivokapi}a. Zahtev za ponovno odlu~ivawe usledilo je nakon izjave Marije Vukovi} o dr`avnom simbolu Crne Gore.

Podsetimo, atleti~arka Marija Vukovi} (32) podigla je ~itavu Crnu Goru na noge jer je

rekla da se na grbu zemqe koju predstavqa nalazi „koko{ka”.

Preciznije, Marija je gostuju}i u emisiji RTCG „Igram svoju igru” uo~i Olimpijskih igara u Parizu za grb na zastavi Crne Gore

rekla: - Ne znam kako izgleda maskota, imamo li neku pomo} prijateqa? Medved, patka, koko{ka... Ma, ova na{a koko{ka sa zastave - nespretno je rekla.

SPORT

^etvrtak 1. februar 2024. 31

Nekada{wi reprezentativac Milo{ Ninkovi} najavio kraj karijere Srpski fudbaler Milo{ Ninkovi}, nekada{wi reprezentativac Srbije i igra~ „Sidni Vonderersa“, objavio je da }e u aprilu okon~ati profesionalnu karijeru.

Milo{ Ninkovi} je profesionalnu karijeru po~eo u beogradskom ^ukari~kom, igrao je zatim u Dinamu iz Kijeva devet godina, pa se u sezoni 2013/14. vratio u Srbiju i potpisao za Crvenu zvezdu sa kojom je osvojio titulu pod vo|stvom trenera Slavi{e Stojanovi}a.

Iz Beograda je oti{ao u Evijan, pa je iz Francuske pre{ao u Australiju, gde je prvo igrao za Sidnej, a zatim za Vestern Sidnej, klub iz kojeg }e oti}i u igra~ku penziju.

Ninkovi}e je od 2009. do 2012. godine odigrao 28 utakmica za reprezentaciju Srbije i bio je deo tima koji je igrao na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi 2010. godine.

Ninkovi} je za klupsku televiziju Vestern Sidneja rekao da je posledwih nekoliko meseci razmi{qao i doneo odluku da se penzioni{e po zavr{etku teku} e sezone. „Volim fudbal, u`ivam i na treninzima, ali ponekad morate da slu{ate svoje telo. Na`alost, znam da }e mi biti mnogo te{ko. Ovo je moja qubav, uveren sam da }u ostati u fudbalskim vodama i kada zavr{im karijeru, vide}emo u kakvoj ulozi”, istakao je Ninkovi}.

Naglasio je da }e biti zahva-

lan klubu iz Australije do kraja `ivota. „Mogao sam da u`ivam u fudbalu, brinuli su i o meni i mojoj porodici. Ima jo{ nekoliko utakmica, kao i finale, `elim da u`ivam”, rekao je Ninkovi}.

Podsetio je da je prvi ugovor potpisao sa 16 godina, da u decembru puni 40 godina i da to zna~i da je proveo 24 godine u fudbalu. „Kad do|e taj posledwi me~, bi}e mi te{ko. Po~eo sam da treniram sa {est godina, znam samo da igram fudbal. Bogu hvala da imam porodicu, deca }e mi pomo}i svakako, mada }e mi nedostajati mnogi momenti. Ne} u da ka`em strah, ali postoje razli~iti ose}aji kada me~ po~iwe. Da sam izgubio to pre par

godina, penzionisao bih se, ali imam isti ose}aj. U`ivao sam i

vreme je za kraj”, rekao je srpski fudbaler.

^EFERIN O UTAKMICI SRBIJE I RUSIJE:

Imaju pravo da igraju sa kim `ele Predsednik Evropske fudbalske unije (Uefa) Aleksander ^eferin rekao je za britanski „Gardijan” da ne vidi ni{ta sporno u predstoje}em prijateqskom me~u izme|u Srbije i Rusije.

Mitrovi} strelac u pobedi Al Hilala nad Interom iz Majamija Srpski reprezentativac Aleksandar Mitrovi} postigao je gol u pobedi Al Hilala nad Interom iz Majamija 4:3.

Uktamica Rijad kupa izme|u Al Hilala i Intera iz Majamija odigrana je glavnom gradu Saudijske Arabije.

Prvi gol na utakmici postigao je Aleksandar Mitrovi} u 10. minutu, posle kontranapada, a nakon asistencije tako|e srpskog reprezentativca Sergeja Milinkovi}a-Savi}a.

Drugi pogodak za Al Hilal postigao je Al Hamdan, tri minuta kasnije, a Luis Suares je smawio razliku u 24. minutu - 2:1.

Ekipa Al Hilala je do kraja prvog poluvremena postigla jo{ jedan gol, strelac je bio Brazilac Majkl u 44. minutu me~a.

Inter je u nastavku me~a u roku od dva minuta poravnao rezultat.

Mesi je prvo u 54. realizovao penal, a minut kasnije asistirao Ruisu za tre}i pogodak tima iz Majamija - 3:3.

Ipak, trijumf Al Hilalu doneo je Malkom u 88. minutu {to je odu{evilo doma}e navija~e na tribinama stadiona u Rijadu.

Na turniru u~estvuje jo{ i Al Nasr koji }e 1. februara igrati protiv Intera, a potom }e 8. februara odigrati me~ sa Al Hilalom.

Bundesliga: Navija~ si{ao sa tribine i zamenio ~etvrtog sudiju Gledalac na fudbalskoj utakmici u Nema~koj si{ao je sa tribina i zamenio ~etvrtog sudiju koji je preuzeo mesto povre|enog linijskog sudije na me~u Volfsburga i Kelna.

Bundesliga{ki me~ u Volfsburgu bio je prekinut u 14. minutu, kada je igra~ Kelna Maks Finkgrafe nehotice pogodio loptom u lice pomo} nog sudiju Torbena Zivera.

Ziver je bio o{amu}en i morao je da napusti teren, a zamenio ga je ~etvrti sudija, Nikolas Vinder, navodi AP. Nakon {to je sa razglasa spiker pitao da li na tribinama ima kvalifikovanih sudija, javio se Tobijas Krul (32) i preuzeo ulogu ~etvrtog sudije.

Reprezentacije Rusije i Srbije odigra}e prijateqski me~ u martu u Sankt Peterburgu, a predsednik Evropske fudbalske unije (Uefa) Aleksander ^eferin rekao je za britanski Gardijan da Srbija ima pravo da igra protiv koga `eli. „To nije u na{oj nadle`nosti. Srbija tako|e mo`e da igra protiv vas, protiv mene ili bilo koga drugog u ovoj prostoriji. Pravno gledano, mogu da rade {ta `ele. Za{to je to problem? Za{to je problem da mladi qudi do|u i igraju fudbal?”, rekao je ^eferin za Gardijan.

Naglasio je da nikoga „nije briga” za tu utakmicu i da niko ne bi ni znao da }e biti odigra-

na da Englezi ne pri~aju o woj. „Mi u Sloveniji i ne znamo da }e je igrati jer qudi ne bri-

pri~amo o tome? Oni znaju da je Rusija suspendovana i to je to.

I sada igraju jednu prijateqsku

nu o stvarima koje engleska politika, a ponekad i mejnstrim mediji, stavqaju u prvi plan.

Nekada smo bombardovani takvim stvarima i kada pri~am sa mojim prijateqima u Evropi o tome oni ka`u - za{to uop{te

utakmicu, pa {ta?”, rekao je ^eferin.

Uefa je pre dve godine zabranila ruskim selekcijama i klubovima da igraju na me|unarodnim takmi~ewima zbog rata u Ukrajini.

THURSDAY  ^ETVRTAK 1. 2. 2024.

Melburn ima novog kraqa – Siner osvojio Australijan open Italijanski teniser Janik Siner osvojio je Australijan open nakon trijumfa nad Danilom Medvedevom u finalu turnira 3:2, po setovima 3:6, 3:6 6:4, 6:4, 6:3 za tri sata i 45 minuta igre.

Siner je osvojio prvu grend slem titulu u karijeri, a Medvedev je ostao praznih ruku u tre}em finalu na Australijan openu.

Ovo je prvi put od 2014. godine da titulu u Melburnu nije osvojio Novak \okovi}, Rafael Nadal ili Roxer Federer i prvi put jo{ od 2005. da nijedan od ~lanova „velike trojke” nije bio u~esnik finala.

Siner je uspeo da ~etvrti put zaredom savlada Medvedeva, a uz to ovo je bio wihov prvi me|usobnim duel na nekom od grend slem turnira.

Siner je prvi Italijan koji je osvojio grend slem trofej od 1976. godine i trijumfa Adrijana Panate na Rolan Garosu.

Sinerov preokret za prvi grend slem trofej Medvedev je odli~no, raspolo`eno u{ao u me~. Agresivnom igrom je nametnuo ritam koji Siner nije ispratio. Rus je bio boqi u gotovo svim elementima igre, ali je napravio i ve}i broj neiznu|enih gre{aka – 14, naspram Italijanovih osam. To dovoqno govori o napada~kom stilu igre ruskog igra~a.

U prvom setu Medvedev je dva puta oduzeo servis protivniku, za rezultat 2:1 i, potom, na kraju za 6:3.

Ruski teniser je u drugom

\okovi} ~estitao Sineru na osvajawu Australijan opena Najboqi teniser sveta Novak \okovi} ~estitao je Italijanu Janiku Sineru na osvajawu titule na Australijan openu.

Novak \okovi}, koji je deset puta osvajao pehar u Melburnu, oglasio se na Instagramu odmah po zavr{etku finalnog me~a i ~estitao Sineru na tituli u Melburnu. \okovi} je u petak u polufinalu Australijan opena pora`en upravo od Sinera.

Srpski teniser je uputio ~estitke finalisti Danilu Medvedevu na sjajnom turniru u Australiji, a prethodno je ~estitao i Beloruskiwi Arini Sabalenki na osvojenoj tituli u `enskoj konkurenciji Australijan opena.

Pru`io je podr{ku i Kineskiwi ]inven Xeng koja je izgubila od Sabalenke u finalu. „Sjajan turnir. Bi}e jo{ mnogo toga”, poru~io je \okovi} kineskoj teniserki.

\OKOVI] O DUELU SA SINEROM:

Jedan od najgorih me~eva u karijeri setu nastavio sa odli~nom napada~kom igrom, ve} u drugom gemu imao je ~ak ~etiri brejk prilike, ali ih nije iskoristio. [to ga nije obeshrabrilo da oduzme slede}i servis gem Sineru – 3:1.

Medvedev je bio odli~an prilikom udaraca s osnovne linije i efikasno neutralisao povremene napade i Sinerovu primenu ritma u igri. Uspeo je jo{ jednom u setu da do|e do brejka {to mu je donelo rastere}uju}ih 5:1. Italijan je odmah uzvratio ribrejkom, ali je Medvedev sigurno priveo set kraju – 6:3.

Tre}i set tekao je potpuno ujedna~eno. Siner je poboq{ao procenat uspe{nosti prilikom prvog servisa na 89 odsto. Uspeo je da iskoristi prvu brejk {ansu u setu, prilikom rezultata 5:4 u wegovu korist.

Siner je prikazao zavidan nivo mentalne snage, budu}i da se nakon dva izgubqena seta potpuno vratio u igru, {to

je bilo o~ito u ~etvrtom setu.

Mladi Italijan je bio za korak ispred Medvedeva i nagove{tavao je potpuni preokret na po~etku ~etvrtog seta.

Istim rezultatom kao i u prethodnom setu stigao je do velikog izjedna~ewa u setovima.

Odlu~uju}i set bio je ujedna~en samo u prvom delu. Siner je u va`nom trenutku stigao do prednosti od 4:2, oduzetim servisom Medvedevu i potom furiozno nastavio ka osvajawu prve grend slem titule u karijeri u prvom finalu.

Siner je odli~nom promenom udaraca primoravao protivnika u nekim momentima na odustajawe od borbe u poenima, jer Medvedev jednostavno nije uspevao da bude blizu lopte.

Janik Siner je prvi Italijan koji je osvojio Australijan open i prvi posle Novaka \okovi}a najmla|i teniser koji je trijumfovao u Melburnu.

Sabalenka nakon osvojenog AO:

Ponosna sam na sve {to sam uradila Beloruska teniserka Arina Sabalenka izjavila je na konferenciji za medije nakon finala Australijan opena, da je ponosna na sve {to je uradila do sada.

Sabalenka je osvojila titulu na Autralijan openu, po{to je u finalu pobedila Kineskiwu ]inven Xeng sa 2:0, po setovima 6:3, 6:2.

Beloruskiwa je uspela da odbrani titulu, po{to je pro{le godine u finalu savladala Kazahstanku Elenu Ribakinu sa 2:1, po setovima 4:6, 6:3, 6:4. „Toliko mi je nedostajala ova titula. Presre}na sam, nisam mogla da zamislim jedanu grend slem nekada, a onda ovde osvojim dva zaredom. Sulude stvari, poku{avam jo{ da procesuiram sve {to mi se desilo. Ponosna sam na sve {to sam uradila.

Moj mozak trenutno ne radi”, istakla je Sabalenka.

Dodaje da je sebe iznenadila na~inom na koji je do{la do titule. „Ove dve nedeqe su bile lude, bila sam pod pritiskom pa sam probala da zaboravim titulu koju sam imala da branim. Bilo je naporno da ne mislim sta se de{ava, naporno sam radila i hajde da ka`em da sam malo iznena|ena nivoom koii sam postigla. Nadam se da mogu ovako i daqe da igram, na ovom nivou, da mogu da izbacim najboqe iz sebe svaki put kada iza|em na teren kao {to sam to danas uradila”, zakqu~ila je Sabalenka.

Novak \okovi} istakao je nakon poraza od Janika Sinera u polufinalu Australijan opena da nije zadovoqan svojom igrom u duelu protiv Italijana.

Janik Siner je savladao Novaka \okovi}a u polufinalu Australijan opena 3:1, po setovima 6:1, 6:2, 6:7, 6:3.

„^estitam Sineru, nadigrao me je u potpunosti, u svemu je bio boqi od mene. [okiran sam svojom igrom, jedan od najgorih mojih me~eva koje pamtim”, rekao je Novak \okovi}.

Najboqi teniser sveta Novak \okovi} do`iveo je prvi poraz na Australijan openu jo{ od 2018. godine. „Moj nivo igre bio je sve, samo ne sjajan, poku{avao sam da se vratim, ali ni{ta. Ceo turnir sam odigrao lo{ije nego uobi~ajeno, ali i mene je iznenadilo koliko sam lo{e igrao danas”, istakao je \okovi} na konferenciji za medije.

Srpski teniser posle 10 uzastopnih pobeda u polufinalima Australijan opena prvi put je pora`en. Ujedno, izgubio je posle 33 uzastopne pobede. „Lanac pobeda mora u jednom trenutku da se prekine. Ovo je i daqe moj najboqi turnir i nadam se da }u imati priliku da se vratim. Sutra }u mo}i boqe da sagledam me~, ali siguran sam da }u, uprkos porazu, mo}i da budem ponosan. Nisam navikao na ovakav po~etak sezone, ali idemo daqe, tu su drugi grend slemovi i Olimpijske igre. Ne mora da zna~i da je ovakav po~etak kraj”, naglasio je \okovi}.

Siner je tri puta zaredom uspeo da porazi \okovi}a - na Zavr{nom mastersu u Torinu, Dejvis kupu i u Australiji. „Jednostavno ne znam {ta danas nije funkcionisalo, katastrofalno sam odigrao, najgori grend slem ikad, nisam znao kako da se vratim, kako da hodam. Vru}a je glava posle poraza, obe}ao sam da }u odigrati ovu sezonu, ne znam da li }e se ne{to promeniti, sve je mogu}e. Sad, zaista ne znam, trudim se da budem racionalan, ali to je nemogu}e”, zakqu~io je \okovi}.

\okovi} ne}e igrati do marta, povratak tek u Indijan Velsu Srpski teniser Novak \okovi} ne}e igrati nijedan me~ do 6. marta, saop{teno je na wegovom zvani~nom sajtu.

Kako se navodi, \okovi} ne}e odigrati nijedan turnir u februaru, a na teren }e se vratiti po~etkom marta na Mastersu u Indijan Velsu.